knjizevnost_51

KWIGA £¡

SVESKA 1—2/2003.

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK £¡/1—2

Besede: Dr Jovan Deliã, Pola vijeka „Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik" 7 / Dr Tomislav Bekiã, Slovo o Mladenu Leskovcu 17 / Akademik Miroslav Pantiã, Reå o slavodobitniku 23 / Dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã, Beseda pri uruåewu nagrade „Mladen Leskovac" 27 / Studije i ålanci: Dr Mirka Zogoviã, Primeri sheme sumacije u dubrovaåkoj renesansnoj i baroknoj poeziji 31 / Dr Bojan Ðorðeviã, Farse Nikole Naqeškoviãa — poetika ÿanra 47 / Dr Sava Anðelkoviã, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popoviãa 59 / Vesna Simoviã, Viktor Igo u „Srpskom kwiÿevnom glasniku" 83 / Dr Radmilo Marojeviã, Znaåewe 1914. stiha „Gorskog vijenca" 95 / Dr Radovan Vuåkoviã, Siniša Kordiã u dodiru i u sukobu s avangardom 109 / Lidija Boškoviã, Mit i fedar kao predlošci za „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana 123 / Dr Jelena Novakoviã, Vidovi konflikta u nadrealizmu 161 / Dr Ÿeqko Ðuriã, Gvido Tartaqa i italijanska kwiÿevnost 171 / Mr Slaðana Miliã, Parnasosimbolistiåka poezija R. Drainca 181 / Mr Vladimir Jovanoviã, Dela naših muziåkih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimoviã 207 / Anðela Ivaniã, Mitski modeli u „Bašti sqezove boje" Branka Ãopiãa 243 / Mr Nebojša Laziã, Utopija i antiutopija kao kwiÿevni projekat 273 / Mr Goran Radowiã, Pekiãeva gotska hronika 293 / Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Dušana Kovaåeviãa 299 / Kratki prilozi: Dr Dušan Ivaniã, Ka jednom obliku tekstoloških komentara (uz djela Dositeja Obradoviãa) 317 / Istraÿivawa: Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih åasopisa 321 / Prilozi i graða: Akademik Dejan Medakoviã, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr Ðuri Vukotiãu: Uspomeni Boška Petroviãa 369 / Dr Goran Maksimoviã, Pred rukopisom komedije „Dva veseqa" Milutina Iliãa 373 / Ocene i prikazi: Nemawa Raduloviã, Korejske narodne pripovetke 403 / Dr Zoja Karanoviã, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa 406 / Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazareviã 409 / Mr Dragana Vukiãeviã, Ovladavawe priåom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priåama (o studijama Dušana Ivaniãa „Svijet i priåa") 411 / Branislava Vasiã, Sto godina „Srpskog kwiÿevnog glasnika" 419 / Dr Mladen Šukalo, Brevijar komparativne metodologije 420 / Lidija Boškoviã, Orfejev dvojnik 423 / In memoriam: Ivan Negrišorac, Aleksandar Tišma (1924—2003) 427 / Jovan Deliã, Aleksandar Tišma (1924—2003) 431 / Bogdan Kosanoviã, Mila Stojniã (1924—2003) 435 / Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu 439

MS

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82 (05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK Pokrenut 1953.

Glavni urednici Akademik MLADEN LESKOVAC (1953—1978) Dr DRAGIŠA ŸIVKOVIÃ (1979—1994) Dr TOMISLAV BEKIÃ (1995—1998) Dr JOVAN DELIÃ (1999— )

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82(05)

Ureðivaåki odbor Dr TOMISLAV BEKIÃ, dr JOVAN DELIÃ, dr JOVAN DERETIÃ , dr MARIJA KLEUT, dr NOVICA PETKOVIÃ, dr QIQANA SUBOTIÃ, dr IVO TARTAQA

Glavni i odgovorni urednik Dr JOVAN DELIÃ

KWIGA PEDESET PRVA (2003), SVESKA 1—2

SADRŸAJ
Besede Dr Jovan Deliã, Pola vijeka „Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Tomislav Bekiã, Slovo o Mladenu Leskovcu . . . . . . . . . . . Akademik Miroslav Pantiã, Reå o slavodobitniku . . . . . . . . . Dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã, Beseda pri uruåewu nagrade „Mladen Leskovac" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Studije i ålanci Dr Mirka Zogoviã, Primeri sheme sumacije u dubrovaåkoj renesansnoj i baroknoj poeziji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Bojan Ðorðeviã, Farse Nikole Naqeškoviãa — poetika ÿanra . . . Dr Sava Anðelkoviã, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popoviãa . . Vesna Simoviã, Viktor Igo u „Srpskom kwiÿevnom glasniku" . . . . . Dr Radmilo Marojeviã, Znaåewe 1914. stiha „Gorskog vijenca" . . . . . Dr Radovan Vuåkoviã, Siniša Kordiã u dodiru i u sukobu s avangardom . Lidija Boškoviã, Mit i fedar kao predlošci za „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Jelena Novakoviã, Vidovi konflikta u nadrealizmu . . . . . . . Dr Ÿeqko Ðuriã, Gvido Tartaqa i italijanska kwiÿevnost . . . . . Mr Slaðana Miliã, Parnasosimbolistiåka poezija R. Drainca . . . . Mr Vladimir Jovanoviã, Dela naših muziåkih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimoviã . . . . . . . . . . . . . . . . Anðela Ivaniã, Mitski modeli u „Bašti sqezove boje" Branka Ãopiãa . Mr Nebojša Laziã, Utopija i antiutopija kao kwiÿevni projekat . . Mr Goran Radowiã, Pekiãeva gotska hronika . . . . . . . . . . . Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Dušana Kovaåeviãa . . . Kratki prilozi Dr Dušan Ivaniã, Ka jednom obliku tekstoloških komentara (uz djela Dositeja Obradoviãa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 17 23 27

31 47 59 83 95 109 123 161 171 181 207 243 273 293 299

317

Istraÿivawa Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih åasopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilozi i graða Akademik Dejan Medakoviã, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr Ðuri Vukotiãu: Uspomeni Boška Petroviãa . . . . . . . . . . . Dr Goran Maksimoviã, Pred rukopisom komedije „Dva veseqa" Milutina Iliãa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocene i prikazi Nemawa Raduloviã, Korejske narodne pripovetke . . . . . . . . . . Dr Zoja Karanoviã, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa . . . . . . . Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazareviã . . . . . . . . . . . . . Mr Dragana Vukiãeviã, Ovladavawe priåom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priåama (o studijama Dušana Ivaniãa „Svijet i priåa") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Branislava Vasiã, Sto godina „Srpskog kwiÿevnog glasnika" . . . . . Dr Mladen Šukalo, Brevijar komparativne metodologije . . . . . . . Lidija Boškoviã, Orfejev dvojnik . . . . . . . . . . . . . . . . In memoriam Ivan Negrišorac, Aleksandar Tišma (1924—2003) . . . . . . . . . Jovan Deliã, Aleksandar Tišma (1924—2003) . . . . . . . . . . . . Bogdan Kosanoviã, Mila Stojniã (1924—2003) . . . . . . . . . . . Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu . . . . . . . . . . . . . 427 431 435 439 403 406 409

321

369 373

411 419 420 423

BESEDE
UDC 050.488(497.113) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KNJIŸEVNOST I JEZIK

POLA VIJEKA ZBORNIKA MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK Jovan Deliã

Mladen Leskovac je — a wegovo ime mora biti prva rijeå kojom se zapoåiwe govor o Zborniku Matice srpske za kwiÿevnost i jezik — zajedno sa Teodorom Petroviãem pripremio, uredio i 1. septembra 1953. godine zakquåio prvi broj ovoga nauånog åasopisa, koji se i danas, poslije pola stoqeãa, s razlogom zove Leskovåev Zbornik. Prva sveska, koja je istovremeno bila i prva kwiga Zbornika, ugledala je svijet tek 1954, i od tada je utvrðen obiåaj da na stranicama åasopisa ostaje zapisano kada je neki broj zakquåen i kada je štampan. Ima neke pravde u tome što je obiqeÿavawe pedesetogodišwice Zbornika uvod u obiqeÿavawe stogodišwice Leskovåevog roðewa, što ãe Matica srpska sqedeãe godine, nesumwivo, znati radno da proslavi. Osnivawe Zbornika za kwiÿevnost i jezik jeste datum u razvoju Matice srpske, Novoga Sada i srpske nauke o kwiÿevnosti. Matice, jer to bješe prvi zbornik koji se izdvojio i osamostalio kao poseban nauåni åasopis iz Serije za društvene nauke Matiåinog Nauånog zbornika, a pridruÿiãe mu se åetiri godine kasnije, 1957, svjetski poznati Zbornik za filologiju i lingvistiku. Novog Sada, jer osnivawe ovoga Zbornika uzdiÿe ovaj grad u red nauånih centara za prouåavawe kwiÿevnosti i jezika i prati razvoj Novog Sada kao univerzitetskog centra, odnosno Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na kojem je Mladen Leskovac bio ne samo najugledniji profesor veã i jedan od najuticajnijih i vodeãih qudi. Matica srpska, wena dva zbornika i nekoliko wihovih vodeãih urednika i saradnika podigli su i pronijeli svijetom ime i glas ovoga grada, što ni grad, ni Vojvodina nijesu uvijek ni dovoqno cijenili, a pogotovo nijesu uvijek dobrom vraãali. Srpske nauke o kwiÿevnosti, jer je ona ovim åasopisom stekla izuzetno nauåno kwiÿevno glasilo u vrijeme oseke åasopisa sliånog profila, u vrijeme duhovnog posta, u ideologizovano vrijeme, i na åast sluÿi i Mladenu Leskovcu i wegovom Zborniku što nijesu podlegli ideološkim iskušewima i ograniåewima.

8 Prvi tekst, štampan na petoj i šestoj stranici prve sveske, bio je bez naslova — programski tekst — a potpisao ga je Mladen Leskovac. Veã u prvoj reåenici on je jasno i precizno formulisao zadatak novog åasopisa i skicirao wegov profil: „Zadatak Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik jasan je: na stranicama ovog åasopisa prouåavaãe se srpska kwiÿevnost i srpski jezik, tj. štampaãe se mawe monografije i rasprave, ålanci, sitniji prilozi, arhivska graða i bibliografije, kao što ãe se prikazivati vaÿniji radovi i ocewivati novija dela iz ove oblasti." Pojava Zbornika, za wegovog osnivaåa, izraz je nasušne potrebe, pošto „Srbi danas nemaju još nijednog nauånog organa posveãenog prouåavawu iskquåivo srpske kwiÿevne prošlosti". To što se jedan nauåni åasopis za prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti pojavquje baš u Vojvodini Leskovac obrazlaÿe kao stvar posve prirodnu, kwiÿevnoistorijski opravdanu i gotovo nuÿnu: „Jer kwiÿevne i nauåne tradicije naše pokrajine, nešto duÿe i dubqe nego u drugim krajevima gde Srbi ÿive, upuãuju nas iz više razloga da baš, pitawima srpske kwiÿevne prošlosti i pitawima srpskog jezika i nadaqe poklawamo posebnu i tradicionalno paÿqivu brigu", pa dodaje da se „znatan deo srpske kwiÿevne prošlosti razvijao baš na terenu današwe Vojvodine" i da „stoga ovde ima i izvesne arhivske graðe koja se sama nudi takvom ispitivawu". Ali odmah Leskovac precizira da nije zamislio Zbornik kao neki lokalni i provincijalni åasopis, ograniåen iskquåivo na Vojvodinu i za Vojvoðane, i to dokumentuje spiskom saradnika prve kwige: „Naposletku, kao što i spisak imena saradnika veã ove prve kwige Zbornika pokazuje, a to je i sasvim prirodno, daleko je veãi broj nauånika van Vojvodine koji se bave studijom srpske kwiÿevnosti. Svima wima Zbornik ãe odsada stajati na raspolagawu. Iz više krupnih i nauåno zasnovanih razloga meðutim Zborniku nije i ne moÿe biti zadatak da se bavi prouåavawem srpske kwiÿevnosti iskquåivo u Vojvodini åak i u sluåaju ako bi se wegove teme, što nije nemoguãe, postupno ograniåavale preteÿno na H¢¡¡¡ i H¡H vek (…). Pre svega drugog, mnogi, i baš najkrupniji ideološki pokreti i umetniåke pojave te kwiÿevnosti, i onda kada su se zaåiwale i prvobitno delovale samo u Vojvodini, ubrzo su postajale i sve do današweg dana ostale nerazdvojno sastavni delovi duhovne baštine svih Srba; one se stoga niti mogu niti smeju izdvajati iz takve svoje šire organske celine kao nasilno suÿeni svet za sebe, pošto to nisu." Znalac stranih jezika ne samo „velikih" veã i „malih" naroda, s kojima je srpska kwiÿevnost bila u kontaktu, Leskovac je boqe i više od drugih znao da nacionalna kwiÿevnost ne postoji, niti se vaqano moÿe prouåavati, kao usamqena, jedina, izolovana od svijeta, i da upravo iz nacionalnih razloga vaqa poznavati i prouåavati druge kwiÿevnosti i kulture, posebno u kontaktu sa srpskom kwiÿevnošãu: „(…) ne moÿe se u prouåavawu novije srpske kwiÿevnosti zanemarivati i kwiÿevnost onih naroda i kultura sa kojima su Srbi, u bliÿoj ili daqoj

Vrawa (Momåilo Zlatanoviã). Praga (Vida Zeleni). a potom tri puta godišwe. italijanskoj. i ono meðunarodno. Vasilije Lukiã). ali i iz Sarajeva (Dragiša Ÿivkoviã. Leskovac je veoma brzo stekao širok krug saradnika i od Zbornika stvorio prvoklasni kwiÿevnoistorijski nauåni åasopis tradicionalnog kova. za šta je imao sposobnosti i sklonosti. s besprekornim uvidom u nauåni potencijal zemqe i naroda. maðarskoj. sa srpskom odrešitošãu i ponekad glumqenom prijekošãu. Mladen Leskovac je. Moskve (Julija Beqajeva). Dmitrijev i G. nemaåkoj. I u tome je uspijevao. koji je pomalo podsjeãao na Priloge Pavla Popoviãa. åasopis koji je prvih jedanaest godina izlazio kao godišwak. Stoga je razumqivo da ãe na stranicama ovog Zbornika morati biti svaki åas reåi o kwiÿevnosti ruskoj. s wegovanim pismenim i razgovornim mnogobrojnim kontaktima s kolegama i saradnicima. Vukmiroviã). odmjerene rijeåi koju su paÿqivo slušali politiåki moãnici. snuje Leskovac osnovu svoga åasopisa. — a u onoj srazmeri i sa onim naglaskom kako su se te veze u prošlosti kod nas smewivale i manifestovale. A. Zadra (Pavao Galiã. Firence (Anðolo Danti). M. u razboritoj harmoniji". Zdenko Lešiã). rumunskoj. ali åasopis nuÿno otvoren prema drugim narodima i kulturama. Miloš Škarica). Skopqa (Haralampije Polenakoviã). Bratislave (Edmund Hleba i Rudo Brtaw). s austrougarskom pedantnošãu i sredwoevropskom gospodstvenošãu. Dubrovnika (Vladimir M. Svetozar Petroviã). Londona (Vera Javarek). Splita (Andre Jutroniã). Varšave (Jeÿi Slezinski i Ÿðeslav Weðeqa). taåno pretpostavqajuãi šta od koga moÿe dobiti. gotovo apsolutnim uticajem u Matici srpskoj. Radovan Vuåkoviã. dakle. Safronov). skupqao i uglavnom zadrÿavao. Inzbruka (Zoran Konstantinoviã). Zagreba (Antun Barac. Leskovac je saradnike birao. Beåa (Stefan Åakiã)." Ta dva momenta bi — izuåavawe srpske kwiÿevnosti i izuåavawe „meðunarodnih duhovnih dodira. proÿimawa i uticaja" — „išla uporedo. Lewingrada (P. Nikša Raåiã. komparativno. sa strogošãu prema sebi koja mu je davala pravo i na strogost prema drugima. pa iz Budimpešte (Stojan Vujiåiã i Ištvan Pot). pozivao. osnovao åasopis prevashodno za prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti. pa ih imaju i danas a imaãe ih i ubuduãe. s istanåanim istorijskim osjeãawem praãenim istinoqubivošãu. s lijepim statusom i visokim poštovawem u Srpskoj akademiji nauka. sa ÿeqom da dovede „u razboritu harmoniju" i ono srpsko. Glavni oslonac su mu bili poslenici na poqu nauke o kwiÿevnosti. nauke o jeziku i istorije iz Novog Sada i Beograda.9 prošlosti. slovaåkoj. pa i na Filozofskom fakultetu. s darom da gradi dobru atmosferu. s vojvoðanskim osjeãawem za red. Cetiwa (Savo Vukmanoviã. do kojeg mu je najviše stalo. Kamila Lucerna. Jovan Vukoviã. o onim pojavama u wima koje su nalazile bilo kakva odjeka kod nas. više okrenut vremenu prije dvadesetog stoqeãa. Kotora (neumorni i vjerni Risto Kovijaniã). imali åestih i tesnih dodira. latinskoj. S presudnim. a sve su prilike da je mnogima davao vrlo konkretne zadatke. .

ogledi. U åetvrtom dijelu su bili prikazi i ocjene. Uz Zbornik ãe se razvijati istaknuti istoriåari Slavko Gavriloviã. a povremeno je otvaran i prostor za polemike. odnosno 1955. åesta je bila i rubrika nekrologa. Zbornik je objavio monografiju Ugqeše Krstiãa o prvom Novosaðaninu qekaru Petru Miloradoviãu. koje Leskovcu. a onda predmetni i imenski. što je dokaz istinskog zanimawa za raznovrsne aspekte kulturne istorije ovoga grada. Naÿalost. Naroåitu paÿwu posveãivao je rubnim srpskim podruåjima. Vasilije Krestiã. naroåito zbog prikaza stranih kwiga i åasopisa na naše teme. Vladimira Ãoroviãa i Veselina Åajkanoviãa. uz prireðivaåev komentar. U prvom su objavqivane studije. godine. Vukmiroviãa Prilozi istoriji Matice srpske u Dubrovniku. Matiåinom sekretaru i uredniku. prvo imenski. Leskovac se trudio da doðe do priloga iz nauånog nasqeða tada pokojnih ideološki sasvim proskribovanih qudi i imena: Momåila Nastasijeviãa. a drugi Franca Štefana Engela. U drugom dijelu su bili „sitni prilozi". povodom wegove stogodišwice roðewa. To je predragocjen rad. odnosno kulturnu istoriju. Tako ãe donijeti obimne prevode opisa Slavonije i Srema: prvi Fridriha Vilhelma fon Taubea. objavqen 1969. Za istoriju Matice srpske od velikog je znaåaja prilog Vladimira M. Takoðe je objavqen i obiman rad Spiridona Joviãa Etnografska slika slavonske vojne granice. Aleksandar Foriškoviã i Vaso Vojvodiã. koji se javqa veã od treãe kwige. godine u prvoj svesci sedamnaeste kwige. nijesu bile mrske. Znao je i za tematski broj: prvu svesku trinaeste kwige posvetio je Tihomiru Ostojiãu. pa je onda tu rubriku redovno pripremao (od treãe zakquåno sa šesnaestom kwigom) Boÿidar Kovaåek. Zatim je opet registar kratko radio Svetislav Mariã. ålanci. ne mnogo bogata rubrika. koji je priredio i prokomentarisao Slavko Gavriloviã. rendgenski snimak dviju decenija ÿivota åasopisa. oåevidno. rasprave. prava mala otkriãa. . a nerijetko i obimni prilozi iz baštine. ali vrlo dragocjena. pa Duško Vrtunski. posebno za istoriju. prepisku ili zaostavštinu. Prva dva je sastavio Svetislav Mariã. u veoma osjetqivom åasu. koja je uradila Registar prvih dvadeset godišta Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik (1953—1972) kao treãu svesku dvadesete kwige. Zbornik je bio širom otvoren za susjedne i pomoãne discipline nauke o kwiÿevnosti i nauke o jeziku.10 Zbornik je imao åetiri glavna dijela. Stizaãe mnogobrojni prilozi iz Crne Gore i o Crnoj Gori i Hercegovini Dubrovniku i wegovoj kwiÿevnosti dato je poåasno mjesto dobrim dijelom zahvaqujuãi radovima Miroslava Pantiãa. Naslijedila ga je Milica Bujas. Od prvog do posqedweg Leskovåevog broja postojao je registar. a treãi je dio bio otvoren za obimniju arhivsku graðu.

godine za treãu svesku HH¢ kwige: Nepoznata bugarštica o despotu Ðurðu i Sibiwanin Janku iz H¢¡ veka. Milorad Ÿivanåeviã. do 1963 — Zbornik je ureðivalo samo dvoje qudi: wegov osnivaå i glavni i odgovorni urednik Mladen Leskovac i Teodora Petroviã. fotografije i reprodukcije. Ubjedqivo najveãi broj naslova i stranica za Leskovåev Zbornik napisao je Svetozar Matiã. Boÿidar Kovaåek. HH) ålanovi uredništva su i Ivanka Veselinov i Lazar Åuråiã. Ðorðe Sp. a wihov autor više našeg pamãewa i poštovawa. Na stranicama Zbornika objavqene su mnogobrojne studije. Ksenije Maricki-Gaðanski o helenskoj glotologiji. åasopis gubi dragocjenog urednika i jednog od svojih prvih i najboqih saradnika. u nedostatku vremena. Svetozar Matiã. Borivoje Marinkoviã. Leskovac je oåevidno u wega imao veliko povjerewe. Svetozara Petroviãa: Poredbeno prouåavawe srpskohrvatskoga epskog deseterca i sporna pitawa wegovoga opisa. danas nezaobilazne u kwiÿevnoj nauci. kada na mjesto glavnog urednika dolazi Dragiša Ÿivkoviã. Radojiåiã. Iva Tartaqe: Kako je nastajala „Prokleta avlija". Od 1972 (kw. Nikše Stipåeviãa o italijansko-srpskim kulturnim vezama. Svakako. Nauci o jeziku veãa paÿwa poklawana je u prvim trima kwigama. Vladan Nediã. Slavko Gavriloviã. iz kojih ãe se kasnije razviti znamenite kwige i sistematska istraÿivawa. U osmoj kwizi Zbornika pojavili su se Memoari Simeona Pišåeviãa. Dragiše Ÿivkoviãa o Steriji i Jakovu Igwatoviãu. Krešimir Georgijeviã. Deset godina — od 1953. Ivan Popoviã i Jovan Vukoviã. Hrvatsku kulturu su trajno i neizmjerno zaduÿili i Zbornik i Milorad Ÿivanåeviã ogromnom graðom o Maÿuraniãima i Dimitriju Demetru. åijom smrãu 1969. naÿalost. i tu su åasopisu dali svoj peåat Milka Iviã. Boÿidar Kovaåek. do pojave Zbornika za filologiju i lingvistiku. Radojiåiã. Leskovcu i Zborniku poseban rad darovao je Miroslav Pantiã 1977. s uvodnim komentarom Svetozara Matiãa. Mladen Leskovac. i mnogobrojne druge kojima. Nikola Radojåiã i Lazar Åuråiã. Ova redakcija ãe voditi åasopis do 1979. a od 1963. Boÿidar Kovaåeviã. åinimo nepravdu. Wihov popis i opis mogao bi biti predmet posebne studije.11 Posebnu åar i likovnu qepotu åasopisu su dali mnogobrojni faksimili rukopisa. pridruÿiãe im se Ÿivojin Boškov. Teodora Petroviã. Miroslav Pantiã. Risto Kovijaniã. Leskovac je sve ove promjene smatrao prirodnim razvojem jedne te iste — prve — redakcije. Svetislav Mariã. blistav trenutak u istoriji åasopisa. Boško Novakoviã i Ðorðe Sp. odnosno od ¡H kwige. Meðu najåešãim i najvjernijim saradnicima Zbornika u Leskovåevo vrijeme bili su: Ÿivojin Boškov. a neke od wih imale su i snaÿan meðunarodni odjek: Vladana Nediãa o Vukovim pevaåima. . To su veoma raznovrsni radovi i veãina ih zasluÿuje ponovno åitawe. Mita Kostiã.

pa Svetozar Koqeviã. Kao istoriåar kwiÿevnosti koji vrlo dobro zna kako se teško stiåe ugled i gradi tradicija on istiåe da „novo uredništvo ÿeli da nastavi uglednu tradiciju dosadašwih orijentacija i ostvarewa u ureðivawu Zbornika". jer ãemo samo na taj naåin doãi „do naših današwih. ali ne i pomodnih teorija" i nastojaãe „da se kwiÿevne pojave vide i u svom åisto kwiÿevnom. Zoran Konstantinoviã. uredio åetrdeset pet svezaka. teoriji. a posebno prema metodološkim zajedniåkim problemima. teorijsko-kwiÿevnim pitawima. kako bi se jugoslovenske kwiÿevnosti osvijetlile „kao delovi evropske i svetske kwiÿevnosti". odao niz priznawa prethodnoj redakciji ocijenivši da je Zbornik. Gvozden Eror. što ãe reãi otvarawe prema „opštim. Te inovacije biãe usmjerene „u pravcu savremenih. Preuzimajuãi åasopis sa HH¢¡¡ kwigom. što se našla u krizi. Dragiša Ÿivkoviã je. na stotine studija. i veã u prvom broju donosi rad Nikole Koqeviãa o kritiåkim naåelima Nortropa Fraja i rad Tomislava Bekiãa Anica Saviã-Rebac i Tomas Man. nezaobilazno u daqem prouåavawu ne samo srpske kwiÿevnosti. dakle. istoriju i folklor. a uredništvo pokazuje spremnost da se otvori onim meðuoblastima zajedniåkim nauci o kwiÿevnosti i nauci o jeziku. otvara Zbornik u veãoj mjeri prema metodologiji. Novica Petkoviã. „sitnih priloga" i svakovrsne bogate graðe. današwe kwiÿevnosti". Tako bi Zbornik široko obuhvatio kwiÿevnu problematiku „i prostorno i vremenski". ålanaka i rasprava. i to „iz aspekta savremenosti".12 Mladen Leskovac je. ali akcenat stavqa na inovacije koje namjerava da uvede. imanentnom razvoju. predstavqao fundamentalni nauåni periodik za pitawa kwiÿevnosti i nauke o kwiÿevnosti". Od . komparativistici i savremenoj kwiÿevnosti. Zbornik je tada donio niz istinskih kwiÿevnoistorijskih otkriãa. na åelu Zbornika bio dvadeset i šest godina. Vitomir Vuletiã. kao i pojavama i problemima savremene. Zbornik i daqe zadrÿava jezik u svome imenu. Sve åešãe se javqaju Miron Flašar i Vojislav Jeliã. „pored beogradskih Priloga za kwiÿevnost jezik. novih uvida i dokumenata. Iako ãe se o pitawima jezika „raspravqati u mawoj meri i moÿda sasvim retko". Kao buduãi autor višetomnog djela Evropski okviri srpske kwiÿevnosti Ÿivkoviã se zalaÿe da „komparatistiåko prouåavawe naše kwiÿevnosti treba posebno da doðe do izraÿaja". U metodološkom pogledu „Zbornik ãe biti zastupnik modernih. Komparativisti i metodolozi dobijaju više mjesta. pa se zato vaqa usmjeriti na one nauåne napore koji bi je izveli iz krize. ali ne zapostavqajuãi osnovnu — kwiÿevnoistorijsku — orijentaciju. ali i u sistemu izvankwiÿevnih åiwenica". Petar Milosavqeviã. Utoliko prije i više što je istorija kwiÿevnosti „postala u posledwe vreme zanemarena oblast u tom prouåavawu". programskom tekstu Reå uredništva. ostavivši bogato nauåno nasqeðe. danas ÿivo diskutovanih problema nauke o kwiÿevnosti". aktuelnih sudova o kwiÿevnoj prošlosti". modernizuje ga i osavremewuje. odnosno preko 1000 autorskih tabaka. i sinhronijski i dijahronijski. Novo uredništvo. Nikola Koqeviã. dakle.

septembra 1997. davno lišena svojih nekadašwih ogromnih dobara. Uredništvo je pod rukovodstvom Dragiše Ÿivkoviãa priredilo cijelu seriju izvanrednih tematskih brojeva: Sterija (HH¡H/2). Zmaj (HHH¡/3). Zdenko Škreb (HHH¡¢/1). Ivo Tartaqa i Miron Flašar. Buduãi prouåavaoci 1847. a wime su rukovodili Dušan Ivaniã. Qiqana Subotiã. Prilozi istorije srpske periodike (HHH¢¡¡/2). Dositej Obradoviã (HHH¢¡¡/1). Zapoåeo je ureðivawe åasopisa s Boÿidarom Kovaåekom. Ivo Andriã (H£/2) i Miloš Crwanski (H£¡/2—3). i 22. Ni Ÿivkoviã nije pravio velike promjene u ureðivaåkom odboru. a sada i odgovarajuãe drÿavne brige. Prilozi za istoriju srpske kwiÿevne kritike (HHH¡¡¡/1). Laza Kostiã (HHH¡H/3). uz veliku pomoã Julkice Ðukiã kao sekretara skupa. Marija Kleut. Kosta Ruvarac. i 17. Vuk i svet (HHH¢/1). Laza Kostiã (HHH¡¡/3). redakciju su pojaåali Marija Kleut i Tomislav Bekiã. odrÿanog 21. najveãe seobe i izgoni našega naroda. Sa åetrdeset treãom kwigom Zbornik se povjerava istaknutom germanisti. åiji radovi meðu qudima od struke uÿivaju posebno poštovawe. Austrijska kwiÿevnost (HHH¡¡/2). i sporog i neizvjesnog definisawa statusa srpskog naroda i wegovih pokrajina. u srpskoj kwiÿevnosti i kulturi. 16. Te promjene su se — to ãe se tek vidjeti — quto odrazile na kulturu i status kulturnih institucija. Slavko Gordiã i Dragan Staniã. u organizaciji Odeqewa za kwiÿevnost i jezik Matice srpske. a sa wim su u ureðivaåkom odboru bili Jovan Deretiã. u Beogradu i koju je uredio Predrag Palavestra. Prilozi istorije srpske kwiÿevne periodike ¡¡ (HHH¡H/2). O pesmi Laze Kostiãa: „Spomen na Ruvarca" (HHH¢¡/2). Uspomeni dr Dragiše Vitoševiãa. Suÿavawe drÿave. posvetivši mu povodom osamdesetogodišwice ÿivota trobroj za 1994. germanoslavisti i prevodiocu Tomislavu Bekiãu. kulturne emigra- . Ilirski pokret (HHH¡¡¡/3). a od 1984. a izabran je Novica Petkoviã. Posebno istiåemo tri tematske sveske koje je uredila ova redakcija. Od H£ broja povukao se iz uredništva Boÿidar Kovaåek. Jakov Igwatoviã (HHH¢¡¡¡/1). odrÿanog u SANU 15. U svesci 2—3 åetrdeset treãe kwige objavqeni su radovi s nauånog skupa Kwiÿevno nasleðe Srpske Krajine. godinu. Zoranom Konstantinoviãem i Mironom Flašarom. republika i drÿavica. odnosno cijelu H£¡¡ kwigu sa 530 strana. Devedesete godine prošloga i poåetak ovoga vijeka u znaku su postepenog i temeqitog razarawa Jugoslavije. Redakcija i Matica su mu se oduÿile na jedinstven naåin. marta 1996. godine moraãe paÿqivo åitati åetrdeset åetvrtu i naroåito åetrdeset petu kwigu Zbornika u kojoj su objavqeni referati s nauånog skupa 1847. U procesu takozvane tranzicije Matica srpska se našla u nezavidnom poloÿaju. Ta kwiga je impresivna slika Ÿivkoviãevog ugleda meðu tadašwim prouåavaocima kwiÿevnosti. Dragiša Ÿivkoviã je bio glavni urednk Zbornika petnaest godina i dao mu je svoj snaÿan peåat.13 medijevista su sve prisutniji Ðorðe Trifunoviã i Mirjana Boškov. Laza Lazareviã (HHH¡H/1).

odnosno na tridesetak tabaka. primjerci åasopisa dostavqeni. Aktuelni glavni urednik doÿivio je ovo postavqewe kao do sada najveãe struåno priznawe i najteÿi radni zadatak. To znaåi da se uredništvo nuÿno orijentisalo na traÿewe novih nauånih snaga jednako kao i na oslawawe na veã provjerene saradnike. komadawe i suÿavawe drÿavnog prostora. Ostao je u uvjerewu da pet univerziteta iz Srbije. inflacijski košmari. Prisna saradwa i istinska bliskost s dvojicom od najveãih naših istoriåara kwiÿevnosti Dragišom Ÿivkoviãem i Jovanom Deretiãem kao urednicima i saradnicima åasopisa ispuwava nas plemenitim zlatnim talogom sjeãawa. onda još mawe imamo razloga da optimistiåki gledamo na buduãnost nauånokwiÿevnih åasopisa. najviše dvije sveske. da li ãe i kada dobiti makar i simboliåan honorar. i na našem strahu da na nama ne ostane kletva. Ovaj ãe åasopis. statusno. pa i cijelih kulturnih institucija. poštovawu Matice i uspomena na urednike Zbornika. i dovoqno kvalitetnih radova za obim koji predviðaju tri broja. ali i dubokom tugom. dva iz Republike Srpske i jedan iz Crne Gore. solidarnosti. Zbog toga je danas svaki od ålanova uredništva mogao da sa ovoga mjesta govori prije nego on. Jedan profesorov savjet nije poslušao: da u novim. odsustvo novca. poratni sindromi. Takoðe je bio privilegovan naklonošãu profesora Dragiše Ÿivkoviãa kojim se åesto savjetovao oko åasopisa. Kao poštovalac struke i kontinuiteta zamolio je za saradwu sve ålanove prethodnog uredništva i Novicu Petkoviãa. a kamoli oåuvati wegovu tradiciju i vrijednosti. a posebno filozofsko-istorijske discipline potiskuju u drugi plan zarad ideje pragmatiåno-tehniåko-tehnološkog napretka. ratne traume. uz sve više mladih postdiplomaca i doktoranada. krajwe nepovoqnim uslovima skrati godišwe obaveze na jednu. izlaziti — ova sredina ima smisao za istrajnost i kontinuitet — kao periodik za srpsku kwiÿevnost i za srp- . nova ideologizacija i funkcionalizacija kulture. Åinilo mu je i åini mu åast što je za urednike imao svoje profesore i prijateqe koji ga u svakom pogledu nadilaze: struåno. a ÿivimo u surovom vuåjem vremenu. uz qude dobre voqe i nauånog interesa za saradwu iz ostalih univerzitetskih i nauånih centara bivše Jugoslavije. i osjeãawem liånog gubitka zbog wihovih smrti. U takvim okolnostima podvig je odrÿati jedan åasopis. Teško je okupiti i oåuvati saradnike kada im se ne moÿe obeãati kada ãe im prilozi biti publikovani. izmjene u sistemu finansirawa — sve se to izrazito negativno odrazilo na status åasopisa. i uz ponekoga iz svijeta. kidawe svakojakih. Ako se tome doda da novoreformisani svjetski univerziteti sve više ÿele da se odvoje od humanistiåkog modela na kojem su formirani i u åijem znaku su se stoqeãima razvijali. Rad na åasopisu zasad se odvija zahvaqujuãi prijateqstvu. ekonomske i kulturne blokade.14 cije i duhovno osiromašewe naše zemqe i naroda. mogu dati i dovoqno saradnika. Zbornik sa wima i Zbornik bez wih nije isti åasopis. da se humanistiåke. a naroåito kulturnih veza meðu jugoslovenskim narodima i meðu djelovima srpskog naroda. poÿrtvovawu. generacijski. ipak.

epohe. da je prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti neodvojivo od komparativne i opšte. i veã smo dali dokaza da ãe åasopis u tom smislu biti vrlo otvoren. da je dvadeseti vijek danas prošli vijek i da se. ipak. evropskom i svjetskom. Bogdan Popoviã u svojim nauånim i uredniåkim poduhvatima bavio ne samo svojim vršwacima veã i piscima znatno mlaðim od sebe. Dvije sjeni glavnih urednika Zbornika — Leskovåeva i Ÿivkoviãeva — izduÿile su se iznad wihovog stoqeãa i opomiwu nas da se moramo truditi da ih dostignemo åak i kada znamo da su naši dometi mnogo skromniji. sredwoevropskom.15 sku kwiÿevnu misao. na primjer. Našim dobronamjernim kritiåarima. minuli vijek. da imamo cio broj posveãen usmenoj tradiciji. Veã su ove nekolike sveske što su se pojavile imale tematski profil: Hilandar. a zakquåen je broj s temom Treãi milenijum hrišãanstva. koji nas upozoravaju da imamo previše priloga iz dvadesetoga stoqeãa. usmjeren na prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti u širim kontekstima juÿnoslovenskom. Zato je današwa rijeå glavnog urednika bila u slavu saradnika i nezaborava. dakle. djela. Pruÿiãemo ruku saradwe svim qudima dobre voqe. komparativistiåki uglovi. pišu saradnici. Mišqewa smo. balkanskom. svemu uprkos! . Radove. moramo odgovoriti da smo poåeli s Hilandarom. Bez saradnika nema ni urednika. ali je neãemo ostaviti da ponizno visi u vazduhu. zainteresovan za razvoj kwiÿevne misli u svijetu. pa ih i ovoga puta pozivamo u pomoã. Uredništvo ãe nastojati da u povremenim tematskim brojevima fokusira svoju paÿwu na pojedine pisce. ni åasopisa. otvoren za sve tokove i stilske formacije srpske kwiÿevnosti. Na mnogaja qeta. procese. usmena tradicija. teorijsko-metodološka pitawa.

.

Do sada je nagrada „Mladen Leskovac" tri puta dodeqena i svaki put su o Leskovcu govorili wegovi bliski saradnici. koji. dakle. Za tu prvu generaciju. o wemu govorio kao ðak koji ÿeli da izrazi zahvalnost svom profesoru i uåitequ. prof. koje neãe biti ni predugo ni prekratko.41:929 Leskovac M. sebe doÿivqavala kao jednu celinu. pogotovo što je ta prva generacija studenata Filozofskog fakulteta. . doÿiveo sam to kao veliku poåast. u åijem je utemeqewu delotvorno uåestvovao i Mladen Leskovac. kao student germanistike. mogu sebe ipak da smatram na neki naåin ðakom profesora Leskovca. kada sam se poduhvatio da napišem primereno slovo. ali nisam kod wega polagao. Naime. Meðutim. rekao bih. pogotovo za nas prve asistente. pa i profesora Leskovca. a verujem i za potowe generacije. Meðutim. pa sam shodno tome i ja.UDC 821. pošto smo mi germanisti i anglisti morali obavezno da polaÿemo samo ispit iz savremenog srpskohrvatskog jezika kod tada upravo izabrane mlade docentkiwe dr Milke Iviã. doÿivqavao kao svoje profesore. sve ostale profesore. ta prva generacija je slušala i pohaðala gotovo sva predavawa. samo što nismo bili duÿni da polaÿemo one ispite koji nisu bili predviðeni za odreðenu studijsku grupu. tako da su o wemu govorili ne samo kao o kulturnom posleniku nego i åoveku koji im je bio veoma blizak. shvatio sam da to neãe biti nimalo lak zadatak. SLOVO O MLADENU LESKOVCU Tomislav Bekiã Dodela prestiÿne nagrade „Mladen Leskovac" svaki put predstavqa lepu priliku da se prisetimo krupne liånosti naše kulture koja je svojim razgranatim delovawem i neumornim posleništvom obeleÿila i ovaj dom naše kulture i naše vreme. pogotovo što ja åak nisam bio wegov neposredni ðak. ni suviše suvoparno ni suviše patetiåno.163. rasporeðena na pet studijskih grupa. I tako sam ja slušao predavawa kod profesora Leskovca. i to kao jedan od prvih izabranih profesora i prvi dekan. koji bi. Kada mi je ponuðeno da ovom prigodom odrÿim kratko slovo o Mladenu Leskovcu. koji su imali åast da po završetku studija budu zadrÿani na fakultetu. s pravom mogu da kaÿu da su bili i wegovi prijateqi. Leskovac je bio neprikosnoveni autoritet. kao pripadnik prve generacije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1954).

. I tako sam se onda odluåio za temu o prihvatawu Tomasa Mana u našoj kwiÿevnosti. a iz razgovora sam zakquåio da su wegove velike simpatije Gete i Tomas Man. tadašweg glavnog i odgovornog urednika. Leskovca. Åesto sam posle. u kojem se i danas nalazim. Mladen Leskovac je bio dobar poznavalac nemaåke kwiÿevnosti.18 Mladen Leskovac je bio strog i ne baš naroåito dostupan profesor. Leskovcem odrÿao se sve do wegove smrti. A postati saradnik „Leskovåevog Zbornika". kako smo ga zvali i kako ga mi stariji još i danas zovemo. profesor Mladen Leskovac je osvajao svakoga ko bi imao sreãu da od wega bude prihvaãen. dakako. S obzirom na to da sam prvobitno radio na doktorskoj disertaciji o Letopisu Matice srpske i wegovoj posredniåkoj ulozi u prihvatawu nemaåke kwiÿevnosti kod nas. to sam. Na našoj postojbini (1951). prirodno. imao utisak kao da je Mladen Leskovac u našu sredinu preneo nešto od akademskih obiåaja i pravila koja su karakteristiåna za nemaåki univerzitet. pošto sam imao prilike da studiram u Nemaåkoj i neposredno upoznam tip nemaåkog „ordinarijusa". za koju je takoðe pokazao veliko interesovawe. Bio je naprosto jedinstven i neponovqiv sagovornik koji je na osnovu naoko beznaåajnih i sitnih åiwenica umeo stvari da sagleda i osvetli iz sasvim drugog ugla. pomno išåitao Leskovåeve najvaÿnije. Odlazio sam mu åesto na razgovore — bilo je to obavezno taåno u 5 sati po podne — koji su se. posebno na Lazu Kostiãa i wegove radove na nemaåkom jeziku. godine svesrdno podrÿao predlog prof. i kasnije Iz srpske kwiÿevnosti ¡ i ¡¡ (1968) — i došao do zakquåka da neãu biti u stawu da vaqano uradim tu temu. Meðutim. Dok sam radio na prevodu tetralogije Tomasa Mana Josif i wegova braãa. prevashodno odnosili na kwiÿevne teme. Taj saradniåki odnos sa prof. pošto još nisu bile uraðene neophodne predradwe za primereno tumaåewe srpske kwiÿevnosti u prvoj polovini 19. Dragiše Ÿivkoviãa. Prof. godine i otada sam bio redovan saradnik prof. do tada objavqene kwige — Srpsko graðansko pesništvo XVIII veka (1946). odlazio sam åesto na razgovore s wim da åujem wegovo mišqewe o nekim mojim rešewima krajwe komplikovanih mesta i uvek nanovo me iznenaðivao svojim suptilnim zapaÿawima i predlozima koji su mi pomagali da doðem do pravih rešewa. da i to ovde kaÿem. pa i svojevrsna potvrda struånih i nauånih kvaliteta. veka. od kojih sam mu neke preveo za wegovo izdawe Sabranih dela Laze Kostiãa. Jer. pa i nedodirqivo. da uðem u uredništvo Zbornika. Svoj prvi mawi prilog objavio sam u Zborniku za kwiÿevnost i jezik 1964. Ålanci i eseji (1949). posebno kada je bila u pitawu nemaåka kwiÿevnost i naš odnos prema woj. bila je posebna åast. M. Ni danas mi nije jasno åemu imam da zahvalim da me Mladen Leskovac ubrzo pošto sam izabran za asistenta za nemaåku kwiÿevnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pozvao na saradwu u Zborniku za kwiÿevnost i jezik. koji je 1984. koliko god da je delovao strogo i nedostupno. Leskovac je paÿqivo saslušao moje argumente — bio je ålan komisije koja je napisala referat za prihvatawe teme — i sloÿio se sa mnom da se ta tema u tom obliku ne moÿe vaqano uraditi.

u duhu humanistiåkih ideja i ideala. Kao što je umeo da kazuje. ukazao na postojeãu sekundarnu literaturu. pri åemu je nastojao da mi ocrta atmosferu u kojoj je Vasa Stajiã odluåio da se poduhvati osnivawa Geteovog društva. No M. Za to mu se najpodesniji uåinio Gete. a on je od toga napravio pravu priåu. naÿalost. a pri tome bacaju posebnu svetlost na wegovu liånost. i rekao: „Ovo je sve što znam o tome. prvi moji mawi nauåni prilozi — o Teodoru Radiåeviãu kao prevodiocu Šilera i Vasi Stajiãu kao osnivaåu Geteovog društva Jugoslavije 1922. a ostalo vi uradite. kao što je veoma åesto od sitnih otkriãa umeo da pravi priåu. tako je Mladen Leskovac umeo i da pomno sluša sagovornika i da izmeðu reåi åuje nagoveštaje nekih stvari kojih sam kazivaå moÿda nije ni svestan. godine — u Novom Sadu — nastali su upravo na podsticaj Mladena Leskovca. s tim što se oni neãe svoditi samo na puku popularizaciju Getea i Geteovih ideja. koji su za mene od posebnog znaåaja. naravno. Tada je Vasa Stajiã odluåio da intelektualce i ugledne graðane Novog Sada okupi oko jednog društva koje bi se delotvorno. Još upeåatqiviji je bio razgovor u vezi sa Vasom Stajiãem i osnivawem Geteovog društva Jugoslavije. Vasa Stajiã je sedeo u kafeu sa jednim prijateqem za jednim skrajnutim stolom. Uto je u kafanu ušao izvesni (mislim da se zvao) Jevðeviã. tako da se ponekada pitam nismo li u wemu imali jednog potajnog i skrivenog pripovedaåa koji nije stigao da se iskaÿe i na planu pripovedaåke umetnosti. Meðutim. vreðajuãi ga i psujuãi ga naoåigled Vase Stajiãa i wegovog prijateqa. ja. gde im se posle izvesnog vremena pridruÿio jedan ugledni novosadski Jevrejin. pretpostavqam da je wegovo kazivawe o svemu tome bilo autentiåno i da je sve to saznao od samog Vase Stajiãa. kratkog veka i ono se zbog slabog odziva posle šest meseci ugasilo. ocu Branka Radiåeviãa. Kada me pozvao i predloÿio da mu uradim prilog o Teodoru Radiåeviãu. Naime. nego ãe se ujedno starati i o izdawu Geteovih dela. suprotstavilo tada veã pogubnom zamahu primitivizma. Ta scena se odigrala u zgradi na glavnom novosadskom trgu u kojoj se donedavno nalazio Dom JNA pored negdašweg Filozofskog fakulteta. kome uvek mogu da se obratim za savet. Pošto je Mladen Leskovac bio blizak Vasi Stajiãu. Zahvaqujuãi tom wegovom svoj- . pa je osnovao Geteovo društvo. to društvo bilo je. koji je u Novom Sadu bio na glasu kao kolovoða krajwe desniåarski orijentisanih snaga i na brutalan naåin se obrušio na ovog åoveka. u tom trenutku nisam znao da Teodor Radiåeviã spada meðu prve prevodioce Šilera kod nas.19 Za ovu priliku biãu slobodan da evociram tri svoja susreta sa Mladenom Leskovcem. koji je zapretio da uguši svaku uqudnost i kulturu u gradu." Bio je zadovoqan onim što sam uradio i otada sam Mladena Leskovca doÿivqavao kao svog profesora. Neposredan povod za osnivawe Geteovog društva bila je jedna krajwe muåna scena koja je predstavqala vrhunac primitivizma i prostakluka kojim je Novi Sad bio preplavqen poåetkom dvadesetih godina prošlog veka. Najpre mi je izloÿio sve što zna o Teodoru Radiåeviãu. zamislivši ga veoma široko kao društvo sa odreðenim konkretnim ciqevima. Leskovac je od toga napravio sjajnu priåu.

Preciznom analizom — iduãi tragom napomena koje je Tomas Man ispisao na tom separatu — utvrdio sam da je Tomas Man od reåi do reåi preuzeo dva pasusa iz tog rada i iskoristio ih za veliki dijalog izmeðu faraona i Josifa. kwiÿevni kritiåar i esejista. Kada sam upitao Mladena Leskovca da li mu je nešto poznato u vezi s tim prevodom. pa sam ga objavio 1986. kada sam mu pokazao to mesto i kada se sam uverio da se oåigledno radi o prevodu na nemaåki jezik. u jednom od tekstova Anice Saviã-Rebac naišao sam na mesto na kojem samo uzgred pomiwe da je na molbu nemaåkog filozofa Hansa Lajzeganga. U tom trenutku sam znao da je Anica Saviã-Rebac 1929. Pri tome je cela stvar imala svoje ishodište na sasvim drugoj strani. ali nisam znao da mu je 1937. nisam uspeo da doðem do prevoda Luåe na nemaåki. prvi proåitao Mladen Leskovac i odmah je objavio u svom Zborniku. prevela Wegoševu Luåu mikrokozma na nemaåki jezik. Mladen Leskovac je gotovo u svim svojim radovima. ali svaki wegov prilog uvek je bio åiweniåki utemeqen. Izabrana dela. Meðutim. jer se nije mogao naãi ni u zaostavštini filozofa Hansa Lajzeganga. Ali ni to uzbudqivo tragawe od Minhena preko Augzburga do Berlina i na kraju do Ciriha nije urodilo plodom.20 stvu — da nasluti neke skrivene veze i odnose — Mladen Leskovac je bio sudeonik u jednom mom otkriãu u vezi sa odnosom izmeðu Anice Saviã-Rebac i Tomasa Mana. poslala separat jednog svog rada objavqenog na nemaåkom jeziku. podjednako bio istoriåar kwiÿevnosti. Naime. odgovorio mi je da se sigurno radi o omašci jer je Luåu prevela na engleski jezik. 21—40). I danas smatram da je to jedan od mojih najboqih germanistiåkih priloga. tj. kao i da je odigrala krupnu ulogu u recepciji Tomasa Mana kod nas (o tome u mojoj kwizi Tomas Man u našoj kwiÿevnoj kritici. jer za wega nije bilo nevaÿnih åiwenica i . godine u sklopu publikacije Anica Saviã-Rebac i Wegoševa Luåa mikrokozma. to sam pošao tragom koji je vodio u Nemaåku. sudelovao je i Mladen Leskovac. Matica srpska. Beograd 1928) i da joj je on zahvalio na pošiqci jednim kratkim pismom. A kako u zaostavštini Anice Saviã-Rebac u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu u tom trenutku nije bilo nikakvog traga od toga prevoda (kasnije ãe biti pronaðen. odmah mi je stavio na dušu da se dam u potragu za tim prevodom. sámo se po sebi razume. godine Tomasu Manu poslala primerak (u koÿnom povezu) svojih prevoda novela (Tomas Man. istoriåar kulture. Ali ta su me tragawa uputila na jednu drugu vezu Anice Saviã-Rebac sa Nemaåkom — na wen do tada nepoznat neposredni kontakt sa Tomasom Manom. kao što se iz izloÿenoga dƒ videti. Kwiÿevna zajednica Novog Sada). a u wegovom nastajawu. Novi Sad 1987. i onim krupnim i onim sitnim. priredila Darinka Zliåiã. Plod tih istraÿivawa bila je jedna mala studija koju je. Tragawa u Arhivu Tomasa Mana u Cirihu — na koja me Mladen Leskovac neprestano podsticao — urodila su plodom: došao sam i do originalnog primerka separata Anice Saviã-Rebac i dela prepiske sa Tomasom Manom koji je saåuvan. od koga je zatraÿila struånu pomoã da bi razrešila neka pitawa u vezi sa svojim istraÿivawima uticaja gnoze na Wegoša.

ili kako sƒm Leskovac kaÿe: nisu oni bili junaci po Geteovoj meri i zamisli. pa i najsitnijih pojedinosti o vojvodi. sastali da stvore Srbima toliko potrebno ÿarište i središte kulturnog stvaralaštva u obliåju Matice srpske. još vitak i mršav. 77—78). Getea i mladih srpskih poslenika koji su se u februaru 1826. Mladen Leskovac nije mario za teorijska izuåavawa kwiÿevnosti. Gete je uporno traÿio da åuje što više. Razgovarali su o tipiåno geteovskoj temi. o fenomenu junaka: i sam izuzetan. Ovaj odlomak mogao bi da posluÿi kao dobra osnova i ishodište za razmatrawe osobenog Leskovåevog naåina povezivawa i vrednovawa stvari — tu svaka scena ima svoju posebnu teÿinu. qubazan i jednostavan u ophoðewu i da je dovoqno jedanput videti ga pa da se ne zaboravi nikada. verovatno u kuãi jednog od wih. Izdanak filološke škole Pavla Popoviãa. komandantu britanskih armija u bitci kod Vaterloa. Ali kada se malo boqe pogleda. Matica srpska. februara 1826. a bio veoma zadovoqan kada je saznao da je ovaj. Dakako. i sedmorica mladih qudi ne mogu se izjednaåiti sa dvojicom iz Vajmara. veã u godinama. Raspitivao se kod Ekermana sa velikim zanimawem o vojvodi Velingtonu. Novi Sad 1988. Srpske kwiÿevne teme. a niko ne bude uniÿen što je posledwi — ispotpisivali na dokumentu kojim je osnovana Matica srpska. laka hoda. onda se vidi da se radi o samosvojnom postupku sa ciqem da se odreðene pojave posmatraju i sagledaju iz šireg konteksta i obelodani wihov skriveni dubqi smisao. Tako u svojoj besedi Stopedeset godina Matice srpske (1976) na svoj smeli i neponovqivi naåin povlaåi paralelu izmeðu Vajmara i Pešte. pa u prvi mah wegovo kazivawe ponekada deluje priåalaåki nonšalantno i neobavezno. Evo kako to åini Mladen Leskovac: „U åetvrtak 16.' — A u isti taj dan. naime. zaista nisu ni po åemu …" (Mladen Leskovac. a kojega je Ekerman video uoåi tog dana. Gete je voleo izuzetnost u åoveku. godine predveåe u Vajmaru. sastali su se sedmorica mladih i odluånih Srba. Nisu oni bili junaci po geteovskoj meri i zamisli. 'Videli ste jednog junaka više' — glasio je komentar Geteov — 'a to nikada nije makar šta. Ali ta sedmorica mladih srpskih graðana. moÿda i u isti åas kada je tekao ovaj vajmarski razgovor udvoje. jesu svojevrsni junaci — oni. okupqeni u pionirskom poduhvatu za koji nisu mogli ni da znaju ni da slute kakva mu buduãnost predstoji i šta ãe znaåiti za povesnicu srpskog naroda. Mladen Leskovac je na magistralan i još uvek podsticajan naåin pokazao da odreðeni metodski postupak (pa i filološki postupak koji u naše vreme više nije na ceni) moÿe da bude plodonosan samo ako se ne shvati dogmatski i istra- . åine onu vrstu junaka bez kojih ne moÿe da stasa i opstane nijedna nacionalna kultura. On je nenadmašan u uspostavqawu veza i spona tamo gde se to uopšte ne bi oåekivalo. onom istom o kojem govori Wegoš u svojoj posveti Gorskom vijencu. Pešta nije Vajmar. ali istovremeno åine jednu kompleksnu celinu. u sedam šestarom pedantno odvojenih jednakih segmenata na površini jednog kruga — da niko meðu wima ne digne suviše glavu što je prvi. i onda se svakako posle iscrpnih savetovawa.21 pojedinosti. u Pešti. Ekerman je po obiåaju posetio Getea.

Mladen Leskovac je bio i ostaje obrazac plodotvornog nauånog i kulturnog posleništva. Svojim neumornim istraÿivaåkim i spisateqskim radom pretoåenim u niz sjajnih bisera koji åine jednu nerazluåivu nisku i osobenu povesnicu naše kulture.22 ÿivawe ne šapne u unapred zadate rezultate. .

koja su je birala za ålana. mudre i åestite Matice srpske za dodelu nagrade koja nosi ime velikana naše nauke o kwiÿevnosti i veoma zasluÿnog dugogodišweg åasnika i predsednika wenog Mladena Leskovca. dobro poznata: nekima kao višedecenijski profesor narodne kwiÿevnosti na Beogradskom univerzitetu. Kwiga koja je ovu u oblasti nauke o kwiÿevnosti retku i sada. i uåenih društava. objavqeno je i veã dobro poznato. ne otkrivam ovde neku tajnu. na kojima je po pozivu gostovala.41:929 Leskovac M. To je naša vrlo poštovana i draga prof. Ona je i dobar znanac inostranih univerziteta. našem i svetskom. Liånost koja je ovogodišwi nosilac ovoga visokog i uglednog priznawa mislim da je mnogima. koja sa vekom upravo zapoåetim ulazi u treãe stoleãe svoga postojawa. i na nacionalnim i meðunarodnim skupovima o usmenoj ili narodnoj kwiÿevnosti i folkloru. dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã.UDC 821. nekima kao delatnik u oblasti kulture. nekima kao wenim åitaocima i poštovaocima. velike i srdaåne komunikativnosti. Gospoða naše nauke o narodnom pesništvu i našem folkloru (jer to dvoje jeste komplementarno i vrlo blisko. REÅ O SLAVODOBITNIKU Miroslav Pantiã Bila mi je radosna i osobita åast uåešãe u odboru — ili kako danas obiåavamo da kaÿemo: u ÿiriju — naše stare. nekima kao draga i mila liånost. moram reãi. razume se. a nekima opet kao sve to uzeto ili dobijeno zajedno. u åije se ruke predaje ovde danas nagrada „Mladen Leskovac" i åije se ime ovoga trenutka upisuje u dugu i znamenitu istoriju Matice srpske. Ta lakoãa. brzina i tolika jedinoglasnost proisticala je otuda što i ovoga puta ova nagrada zaista po zasluzi dolazi u prave ruke. sve vrlo znatnog i dobro poznatog imena — i što je ta odluka doneta lako. prestiÿnu nagradu donela gospoði Miloševiã-Ðorðeviã nazvana je jednom Vukovom reåi za svojstva najboqe kazanih narodnih pe- . Ime te liånosti. ali istovetno sasvim izvesno nije) i dostojni i sigurni naslednik i slebdenik svojih univerzitetskih i nauånih uåiteqa i prethodnika. brzo i jednoglasno.163. i ja. Osobito sam sreãan i stoga što po odluci istoga ÿirija — u kome su skupa sa mnom bili i moje uvaÿene kolege i prijateqi. ako ne baš i svima. s kojom je jednostavno prijatno i lepo susretati se.

i u isti mah i jedan åinilac. pa ostavqaju utisak da su kao jedinstveno telo zamišqeni i ostvareni od poåetka i odmah. Pored tih kwiga. istorijskoj i nacionalnoj.24 sama Kazivati redom. wenu poetiku i wenu istoriju. ili zbornicima radova. razmatrawa Vukovih pogleda na bit i suštinu usmenog ili narodnog stvarawa. Stara je ona. moÿe se reãi. po ishodima i vrednosti i znaåaju ponirawa u samu bit usmenog postawa i izraza. po tome što su svi weni elementi prethodno objavqeni u posebnim studijama. u okviru poznate Biblioteke Vukov Sabor. našim i inostranim. Portret kwiÿevnog dela iz 1990. wene korene i izvore u narodnoj tradiciji. i Od bajke do izreke. Kwiga je — ukusno opremqena i lepo štampana — izašla prošle godine u izdawu izdavaåke kuãe „Rad" i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. nova je i istovremeno stara. na weno mesto u svesti stvaralaca wenih u narodu i iz naroda. ili u najtešwoj vezi sa wima. tako i pod svetlošãu i sa stanovišta savremenih teorija folklora. po oblasti prouåavawa koje je za wu obavqeno i u woj saopšteno. Zbog toga priznawe koje Matica srpska s najvišim razlozima ukazuje ovom autoru unekoliko je. iz koje je ona proizišla. Te su kwige: Zajedniåka tematska i siÿejna osnova srpskohrvatskih istorijskih epskih pesama i prozne tradicije. priznawe i za sveukupan dosadašwi rad i delovawe u oblasti nauke o kwiÿevnosti usmenoga postawa našega naroda. gospoða Miloševiã-Ðorðeviã objavila je u najpoznatijim åasopisima i drugim periodiånim publikacijama. veliki broj nauånih radova i studija. Oblici i oblikovawe narodne proze iz 2000. Narodne kwiÿevnosti. Ali je ona i nova što su svi ti weni delovi sada preoblikovani i organizovani u jednu veãu celinu. i po stvarnoj wenoj sadrÿini. od znaåajne vrednosti i od kojih su najvredniji ulazili u wene kwige. odnosno wen Reånik pojmova (u koautorstvu sa dr Radmilom Pešiã) iz 1985. iz 1971. Središwa je tema i osnovni predmet kwige Kazivati redom. i u woj vrlo dobro orkestrirani. a u podnaslovu wenom dodato je skromno stilizovano razjašwewe: Prilozi prouåavawu Vukove poetike usmenog stvarawa. Kazivawe redom najnovija je u nizu kwiga profesora Nade Miloševiã-Ðorðeviã o narodnoj ili usmenoj našoj kwiÿevnosti. Kosovska etika. pesniåkog i proznog. i istovremeno. i po svesti. svi duboko sagledavaju i izuåavaju same osnove i bit te kwiÿevnosti. i 1997. koja se danas nagraðuje. ili o našem folkloru. åija je narodna kwiÿevnost naša jedan deo. Kwiga Kazivati redom. od svesti. i poimawima o woj i wenoj funkciji kod slušalaca wenih — jer samo slušawem se ona primala vekovima kod onih za koje je i stvarana. kako bi ona moÿda više volela da se kaÿe. i to kako sa gledišta odreðenog istorijskog i kwiÿevnog trenutka. Sve te kwige. najzad i po nauånim tekstovima koje ova kwiga sadrÿi. i svi ti odvojeno objavqeni radovi imaju jedan isti pristup velikoj kwiÿevnosti usmenog postawa i narodnog pesniåkog i proznog izraza. wenog puta od oseãawa. ili pak ålanaka. našeg i evropskog. po predmetu svome. ali i kwiÿevnosti svetske. o konkretnim we- . ålancima i prilozima. i po autorovim „završnim napomenama".

To nisu „svi oblici usmenog stvarawa" — i po izjavi samoga autora — ali to su — po nama — wegove bitnije oblasti. trudili smo se da koraknemo malo daqe. koje su poezija." Te svoje namere gospoða Nada Miloševiã-Ðorðeviã ostvarila je — po mišqewu i sudu mojih uvaÿenih kolega u ÿiriju i po mišqewu i sudu mome — na naåin najboqi i u meri najvišoj. tj. ne samo onoga što se ostvaruje stihom — jednom reåi razmatrana je ovde poetika ili filozofija i estetika usmenog ili narodnog stvarawa u pojedinim wegovim oblastima. Gospoða Miloševiã-Ðorðeviã sama je — i samo sebi najboqe i taånije — razjasnila puteve i pravce. savremene folkoristike. stavova evropske nauke wegovog vremena. ali i stavova današwe. kao i metod svojih poetikoloških i kwiÿevnoistorijskih razmatrawa koja je obavila u svojoj kwizi. da je sagledamo kao spregu Vukovih dinamiånih shvatawa u okvirima tradicijskog usmenog pogleda na svet. a istovremeno je to i najviše što se moÿe zakquåiti o wenoj vrednosti i o wenom znaåaju. još najboqe: u vajkadašwem poimawu pesništva kao celine. koje je on u mnogome anticitirao. pripovedawe i predawe. . pesme ostvarene stihom.25 nim realizovawima u pesniåkim tvorevinama koje je proizvodila — pesniåkim dakako u aristotelovskom. ili antiåkom. To je najmawe što se u ovom åasu moÿe predvideti i reãi o buduãnosti ove kwige. „Polazeãi od dosadašwih studija o Vukovoj poetici. Wena kwiga biãe od trajne vrednosti i ostaãe kao polazište za svako daqe tragawe za osnovama i suštinom Vukove poetike narodnog ili usmenog pesništva u onom veåitom nadograðivawu saznawa o suštinama i vrednosti stvari koje nazivamo naukom.

UDC 821.163.41:929 Leskovac M.

BESEDA PRI URUÅEWU NAGRADE „MLADEN LESKOVAC" Nada Miloševiã-Ðorðeviã

Uvaÿene kolege, dragi prijateqi, ova nagrada je za mene radost i ogromna åast, kako zbog imena koje nosi tako i zbog mesta na kome se dodequje. Shvatam je pre svega kao priznawe struci kojom se bavim i koja je bila i qubav velikog nauånika Mladena Leskovca. Od Leskovåevih razmišqawa o Vuku i srpskoj narodnoj kwiÿevnosti mogla bi se naåiniti jedna sjajna antologija. Bila bi to antologija koja bi na videlo dana iznela jedan dragocen, specifiåan, psihološki i kulturnoistorijski Vukov portret — objektivizovan na duhovnim suåeqavawima prevashodno sa piscima „srpskog severa" prethodnog i wemu savrememog doba. Bio bi to zbornik wihovih slojevitih stavova prema srpskoj narodnoj kwiÿevnosti, wihovim senzibilitetima, intelektualnim i ideološkim opredeqewima, vidovima wihove upotrebe usmene tradicije ili odricawa od we, wenom povratnom dejstvu. Bila bi to najzad, ali ne na posledwem mestu, antologija jasnih, sintetiåkih sudova Mladena Leskovca, zasnovanih na prethodnim minucioznim analizama kwiÿevnih pojava, istorijskih epoha, ali i qudi. Jer Mladen Leskovac, erudita, poznavalac svekolikih pravaca kwiÿevnoistorijskih i kritiåkih istraÿivawa, imao je svoj specifiåan metod. Skromno nazvana beleškom, wegova ispovest u „crvenoj svesci" otkriva upravo taj metod: „Vaqa znati biti åoveåan kad imaš posla s dokumentima o åoveku. Moÿeš znati 999 pisama i 999 akata, pa ipak nisi kadar napisati ni polovinu reåi istine o åoveku. Dokumente vaqa obuzdati i drÿati na rastojawu od istine… A pravu istinu — naði. Baš to i jeste tvoje…" I nalazio je. „Nekako se mirim s dokumentima. Poneãemo se…" (193), zakquåio je optimistiåki. I poneo se. S uspehom. Tajna je bila u onom „åoveånom", koje je pomenuo, odmah na poåetku. Na drugom mestu, govoreãi o Zmaju, zapitao se: „Da li ga volim… Na takvo pitawe odgovoriti je još teÿe. Samo ga katkad dobro razumem, ništa više, skoro vidim da je morao raditi onako kako je radio, onakav kakav je bio, u prilikama u kakvim je bio" (193). Tako je Leskovac video i Vuka i Mušickog, i razumeo ih, obojicu. Iz dokumenata i korespondencije pratio je wihove odnose. Zadrÿao se na trenutku kada je Mušicki traÿio od svojih ðaka „ako koji zna pro-

28 sti pjesama serbski", a Vuk mislio da je Mušicki sa wima „momåadma koja su po šumi kod sviwa, kod koza i kod ovaca odrastla… šalu provodio"; zaustavio se na vremenu 1816—1818 — periodu Vukova rada na Rjeåniku koji je Mušicki zvao „našim" (wihovim zajedniåkim) Rjeånikom, i odgovarajuãi na Vukova pitawa, pomagao mu svojim dragocenim komparativno-filološkim znawem. Doåarao je dane zebwe Mušickog posle napada na Rjeånik citirajuãi wegove reåi iz pisma Vuku: „Ja sam se nekoliko puta nakawivao da se u novinama pravdam…" i prokomentarisao ih: „Jadni Mušicki kome nije bilo lako, ipak je ãutao, otmeno." Naveo je reåi podrške Vukove prerano ostarelom prijatequ: „Qudi neka govore šta im drago, a govoriãe svakojako. A vama je to jedini naåin da se primite kwiÿestva, pa ãete onda i obraz osvijetliti i neprijateqe posramiti i novaca dobiti" (118), „…ja sam sad u nevoqi, ali se opet veselim i gotovo ponosim: zašto me sovjest uverava da sam u ovu nevoqu upao iz qubavi k polzi i slavi roda moga". Wihov odnos, reãi ãe Leskovac, „daãe nam dovoqno podataka da dubqe zavirimo u sloÿenu prirodu i junaåku dušu Vukovu… Jer odista i jedna jedina, vaqano osvetqena i svestrano ispitana situacija pomaÿe nam da o åoveku dobijemo potpuniju i nepomuãeniju predstavu nego åitav niz praznih tvrdwi i sudova…" (105). Svoga, ovakvog stava Leskovac se zaista i drÿao. U ovoj „vrtloÿnoj eposi", kako ju je nazvao, Leskovac ãe odnosima Vuka i Magaraševiãa, wihovih razlika u mentalitetu i u orijentaciji prema evropskoj kwiÿevnosti protumaåiti i wihova neslagawa u prilazu usmenoj tradiciji, ali i naglasiti da su obojica „u domaãem folkloru gledali najprirodniji izvor i podsticaj za osveÿewe srpske kwiÿevnosti". Zakquåak ãe Leskovåev opet biti pun razumevawa: „…nisu oni krivi što naša tadašwa kwiÿevnost još nije bila sazrela za zamašnija dela, što su obojica od ovakvih motiva oåekivali spas". Citirajuãi u predgovoru svog vidovitog remek-dela — Antologije stare srpske poezije Vukovu misao: „Mi smo nesreãni po mnogo kojeåemu, ali smo u kwiÿevnosti najnesreãniji…", uåinio je sve da tu misao obrazloÿi i sloÿi se s wom, ali da istovremeno opravda izbor svojih odabranika u Antologiji, da progovori o „tihom govoru" ove poezije poput kamerne muzike. „Dobrog jezika, u današwem smislu reåi tada nije ni bilo; dobre poezije, u današwem smislu, bilo je" (HHH¡). „Tokom stoleãa… i ovakav slavenoserbski ispunio se nekom sadrÿinom. Kazane su wime drage, potresne i briÿne stvari, — ne jednom… u ime åitavog srpskog naroda" (HH¡¡), vremenom i putem tradicionalnih motiva. Srpska usmena tradicija bila je deo prostranog, prefiwenog obrazovawa ovog graðanina sveta još u najranijem detiwstvu. Otkrio nam je to spontano u svojoj Crvenoj svesci, seãajuãi se izleta u Kamenicu sa ocem, Zmajevca. „Imao sam" tada, veli, veã „nekakvih spisateqskih iskustava, jer sam sa osam godina sroåio ubojnu pesmicu, leÿeãi u visokoj travi… u senci šibqa od malina, með bubama, leptirovima i piliãima… Delo je bilo komponovano u desetercu… a opevalo je tvrdi grad Skadar na Bojani i brdo Taraboš" (189—190).

29 Samo neko ko je usmenu kwiÿevnost znao i oseãao mogao je tako nadahnuto da protumaåi Besedu Laze Kostiãa, „veliki monolog vilin — istoriju wenoga ÿivota", zapravo Kostiãevu metaforu o geniju srpske narodne poezije, koja se odrÿala „neoskvrwene svesti", opstala preobraÿavajuãi se, prerušavala u kolede, prekrivala u „rosne dodole", u prporuše… u kraqice…, poezije kojoj se „åist i uroðen umetniåki ton… u dugim vekovima robovawa pod Turcima nije ugasio i iskvario", koja je „primila u sebe skorup istoåna pesništva", a „opet je srpstvo ostalo nepovreðeno u woj". Navodeãi vest iz 1481, kada neki pop Jovan „v dni blagoåestivoga i hristoqubivoga gospodina despota Vuka" prepisuje jedno jevanðeqe ili pronalazeãi na jednom rukopisnom zborniku zabelešku: „sija knig Grgurovika Vuka", Mladen Leskovac ne propušta da blagoåestivoga despota nazove i imenom koje nosi u narodnoj poeziji — „Zmaj Ogweni Vuk". I tako, veran sebi, otkriva onu pravu, višedimenzionalnu istinu, „nosi" se sa dokumentom. Pred nama se pojavquje vladar i „bibliofil", ali i epski i mitski junak, spaja se pismeno i usmeno, istorija i legenda, opet kao metafora našeg bivstvovawa. Vreme nam ne dozvoqava da progovorimo zašto je pojavu Orfelinove pesme Melodija k proleãu Mladen Leskovac smatrao datumom u srpskom pesništvu, nalazeãi i woj i svim onim iz srpskih rukopisnih pesmarica prototip u Erlangenskom rukopisu, ni kako se pesma Milovana Vidakoviãa preobrazila i u Bugarskoj pevala kao narodna, bugarska, ni kako je autorska priåa smatrana narodnom anegdotom povratnim dejstvom postala okvirni motiv o popovim zubima u Sremåevom romanu o popu Ãiri i popu Spiri. Sve to spada u domen Leskovåevog širokog uvida u i pojam narodne kwiÿevnosti. Ali ono što je mnogo najvaÿnije, ne smemo propustiti da kaÿemo, a to je da Mladenu Leskovcu pripada zasluga što je svojom antologijom beãarca pomerio granice ÿanrovskog sistema naše narodne poezije, uneo mu novi ÿivot, udahnuo vedrinu. Retko ko se u svetu takvim potezom moÿe pohvaliti. Wegov predgovor bio je legalizacija vrste. Ubedqiv i sugestivan, nenametqivim ÿivotvornim reåima, tim jedinim sredstvom nauånika i pisca kojima je tako suvereno vladao, doneo je sud i presudio. Pa i tu je bio pun razumevawa za Vuka. Otkrio je da je zapise beãaraca Vuk krišom, privatno traÿio. Potrudio se da iz Vukovog Rjeånika izvuåe sve stihove beãarca koje je Vuk u wemu zabeleÿio zbog jezika, ne mogavši ni „da ih stavqa uporedo kao ravnopravne sa ostalima i nudi (ih) kao oruÿje protiv sebe". I na kraju jedna moja ispovest. Silno sam se obradovala kada sam ponovo proåitala Leskovåevu definiciju Vukovog naåina iskazivawa misli. „Vuk voli åiwenice… On åiwenice … svrstava, sa nekom qubavqu za red i jasnoãu: jednu, pa drugu, pa treãu i tako u dugom nizu; na isti naåin niÿe i svoje zakquåke povodom wih, i u takvom istom uzornom i nepomerqivom poretku…" I odjednom sam shvatila, zahvaqujuãi Mladenu Leskovcu, zašto je u stvari Vuk najviše voleo da sluša Teša-

30 na Podrugoviãa. Razumeo ga je „i ništa više". Usreãilo me je što se moja kwiga zove Kazivati redom. I još nešto. Ovo je prva nagrada u mom nauånom ÿivotu. Ponosim se što je ovako znaåajno. Hvala svim ålanovima ÿirija koji su me jednoglasno predloÿili. Hvala Matici srpskoj i svetlom spomenu Mladena Leskovca na ovom svetu. Hvala svima.

STUDIJE I ÅLANCI
UDC 821.163.42-14.09„14" 801.631

PRIMERI SHEME SUMACIJE U DUBROVAÅKOJ RENESANSNOJ I BAROKNOJ POEZIJI Mirka Zogoviã

SAŸETAK: Shema sumacije se sastoji u nabrajawu — kroz deo ili åitavu pesmu — nekoliko elemenata i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme. U literaturi postoje razni nazivi, definicije i klasifikacije. Iako ima primera u helenskoj i latinskoj kwiÿevnosti, kao i u latinskom sredwem veku, shema sumacije se iz italijanske dvorske poezije kraja H¢ veka proširila Evropom. U doba baroka bila je veoma popularna. Autor daje dosad neuoåene primere u poeziji X. Drÿiãa, D. Rawine, D. Zlatariãa, H. Maÿibradiãa i, pored poznatih, još jedan kod X. Buniãa. Ova artificijelna igrarija moÿe da pomogne da se doðe do novih saznawa o dubrovaåkim pesnicima, kao i wihovom odnosu prema vaÿeãim zapadnoevropskim modelima. KQUÅNE REÅI: formalni manirizmi, artificijelne igrarije, shema sumacije, versus rapportatio, renesansa, barok, dubrovaåka poezija, italijanska kwiÿevnost.

Ubeðeni da artificijelne igrarije (ili, Kurcijusovom terminologijom, formalni manirizmi)1 mogu imati i šire implikacije, posle versus rapportati2 pozabaviãemo se shemom sumacije u dubrovaåkoj poeziji. Shema sumacije u idealnom obliku sastoji se u nabrajawu nekoliko elemenata, najåešãe imenica, kroz deo ili kroz åitavu pesmu i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme — ponekad i samo u jednom stihu —
1 Preuzeli smo odrednicu artificijelne igrarije iz uvoda u Pocijevu studiju, åiji nam je i sam naslov indikativan: Poesia per gioco. Prontuario di figure artificiose (Bolowa 1984). Autor, doduše s rezervom, povezuje dva pojma — arteficio i gioco — pod kojima su se u XVII veku, „tom najplodnijem evropskom periodu ovakvih igrarija", podvodile pesme s rebusima, anaforama, homofonskim poigravawima, „jeziåkim hirovima". S jedne strane, svaki poetski jezik po svojoj suštini je artificijelan, a s druge, pored bitnih razlika, neka pravila igre svojstvena su i poetskom diskursu. Po Kurcijusu, formalni manirizmi predstavqaju konstante evropske literature koje se iz antike preko latinskog sredwovekovqa prenose u sve moderne kwiÿevnosti (E. R. Kurcijus, Evropska kwiÿevnost i latinski sredwi vek, Beograd 1996, 461—475). 2 Versus rapportati u dubrovaåkoj kwiÿevnosti H¢¡¡ veka u Stih u pesmi, Metrica et poetica, III, VANU, Novi Sad 1988, 149—155.

32 istim reåima i istim redosledom.3 Dakle, sastoji se od dve serije: prvu åine ålanovi rasuti kroz poetski tekst, a drugu — sabrani na kraju teksta: A1 A2 B1 B2 C1 C2 . . . . . . . . . . A1 A2 A3… B1 B2 A3… B3… C3… . . . . . . . . B3… C1 C2 C3…

Razni nazivi, definicije i klasifikacije šeme govore koliko o teorijskim polazištima autora, odnosno oblasti unutar koje se šema prouåava, toliko — jednim vidom — i o woj samoj. Metrike XVII veka koriste se terminima epilog i entisiloge.4 Kurcijus ovakav raspored stihova zove Summations-schema, koju uvrštava u formalne manirizme, a Lauzberg aditivnom šemom kao posebnom moguãnošãu upotrebe figure enumeratio.5 Alonso i Fuåila prouåavaju je unutar korelativne poezije kao poseban — rasipno-sakupqaåki — tip.6 Kolika „nestalnost" postoji u terminološkom odreðivawu i u definisawu ovog poetskog fenomena snaÿnog vizuelnog i akustiåkog efekta, najboqe se vidi praãewem radova Ðovanija Pocija. Ovaj slavni nauånik, koji se više od tri decenije bavio raznim tipovima artificijelnih igrarija, u poåetku je ovu šemu smatrao retoriåkom figurom, odnosno vrstom simetrije, da bi je kasnije, uz promenu termina u aditivnu šemu, prouåavao, uz versus rapportati, kao krajwi oblik korelacije
3 Kurcijusova definicija: iz paralelizma primera prethodnih strofa izvlaåi se suma. Nav. d., 473. Up. i definiciju iz — za našu kulturu preko potrebnog — pojmovnika N. Grdiniãa: Formalni manirizmi, Beograd 2000, 9. Ova šema, iako karakteristiåna za poeziju, javqa se i u odreðenom tipu proze, na primer svetim besedama: P. G. da Lucarno /G. Pozzi/, Saggio sullo stile dell'oratoria sacra nel Seicento (esemplificata sul p. Emmanuele Orchi), Rim 1954, 77—78. Koliko je nama poznato, pesma s najveãim brojem elemenata u šemi — 23 — jeste Ode in morte di Falvia Coloredo (Fulvia, fu la tua vita) italijanskog baroknog pesnika Gvida Kazonija (Guido Casoni) (Ode, 188, nav. prema Opere scelte di G. B. Marino e dei marinisti, priredio G. Ðeto, Torino 1954, ¡¡, 472). 4 F. Meninni, Ritratto del sonetto e della canzone, Bertrani, Venecija 1678, 218—224. Za ovaj period Poci navodi i termin enthysylloge (J. H. Alstedius, Encyclopaedia, septem tomis distincta…, Herborn Nassau 1630, 1, X). Up. G. Pozzi Poesia per gioco…, 117. 5 Kurcijus ovu „kompozicionu šemu", koju pokazuje na Kalderonovoj pesmi La vida es sueno, smatra bliskom tehnici redawa primera (priamuli) s razlikom u zakqucnoj adiciji (nav. d., 474). Hoke je, sluÿeãi se terminom rekapitulacija, takoðe posmatra kao jedan od formalnih manirizama, u kome se svi motivi pesme okupqaju u zakquånom stihu: G. R. Hocke, Manirizam u knjiÿevnosti, Zagreb 1984, 24. Za Lauzberga aditivna šema u stvari je recapitulatio: H. Lausberg, Elementi di retorica, Bolowa 1969, 160 (nemaåki original 1949). 6 D. Alonso, Pluralità e correlazione in poesia, Rim 1976, 127—131 (španski original 1944). Ovaj se autor korelativnom poezijom, pa samim tim i ovom šemom, bavio i u (zajedno s C. Bousono) Seis calas en la expresión literaria espanola, Madrid 1951, 3—23. Fuåila se nadovezuje na Alonsova prouåavawa: J. G. Fucilla, A Rhetorical Pattern in Renaissance and Baroque Poetry, Studies in the Renaissance, III, 1956, 23—48. D. Åiÿevski ovu šemu naziva versus reticulati (K problemam literaturœ barokko u slavän, Letteraria XIII, Bratislava 1971, 30).

33 i, na kraju, unutar sintaksiåkih veza i distribucije leksike.7 Poci isnistira da kod ove šeme, kao i kod drugih verbalnih šema ponavqawa i poloÿaja, specifiåan efekat ne nastaje iz kompozicije same po sebi, veã iz tenzije izmeðu dekompozicijskog i rekompozicijskog podsticaja. Prilikom prelaska od prvobitnog ka novom rasporedu, jeziåki materijal prinuðen je da mewa naåin na koji je dotad predstavqao smisao.8 U odnosu na same ålanove shema sumacije predstavqa nabrajaåku, a u odnosu na sintaksu — parataktiåku figuru. Po konstitutivnim elementima bliska je versus raportati, ali se po tehnici kompozicije i znaåewu razlikuje od ove, suštinski dekompozicijske šeme.9 I na planu leksike, grafiåkog oblika i zvuka kod sheme sumacije osnovni je kompozicijski podsticaj. Iako su pronaðeni pojedini primeri sheme sumacije u helenskoj i rimskoj kwiÿevnosti (koliko se zasad zna, najstarija su dva gråka satiriåka epigrama Lukilija iz I veka naše ere),10 a potom u latinskom sredwovekovqu, šema je upravo iz italijanske dvorske poezije kraja XV veka poåela da se širi Evropom. Obiåno se uzima kao sigurno da, posle „zaåuðujuãe malo primera", taj obrazac postaje vrlo popularan u renesansi i baroku. Meðutim, Fuåila je, radeãi na izuzetno velikom poetskom korpusu, došao do zakquåka da su ga, nakon poåetne faze popularnosti, italijanski petrarkisti u periodu od 1525. do 1575, u skladu sa svojom poetikom — odnosom prema Petrarki, s jedne, i petrarkistima prethodnog veka, s druge strane11 — odbacili kao proizvod kvatroåenta.12 Krajem XVI i poåetkom XVII veka šema postaje ponovo, i to vr7 G. Pozzi, Saggio sullo stile …, 77—78; La rosa in mano al professore, Frajburg 1974, 2—84; Poesia per gioco…, 117—120. U Poesia per gioco i La parola dipinta (Milano 1981), u kojoj obraðuje istu problematiku, ali u granicama jeziåkog ikonizma, Poci je sakupio i sistematizovao iskustva svog dugogodišweg rada. Sƒm istiåe da se nijedna disciplina ne bavi posebno ovom problematikom. 8 Oåito implicitno polemišuãi sa sledbenicima ruskog formalizma u Italiji (eksplicitno je protiv zagovornika formalnih manirizama), Poci tvrdi da se suštinski efekat ovakvih artificijelnih igrarija ne sastoji u oneobiåavawu i zatamwewu znaåewa, a kad to i postoji, samo je uzgredno, veã u stvarawu novih semantiåkih relacija, odnosno novog znaåewa. Smatrajuãi distribuciju reåi „iskquåivo elementom znaåewa", on shemu sumacije definiše kao „distribuciju kroz åitav tekst fiksirane serije oznaåiteqa koja se ponavqa, ali ne u anaforiåkom poloÿaju" (nav. d., 117). 9 Ponekad se, kao u Marinovoj pesmi Né tanto intorno a sè dentro e di fore (La Lira, Rime marittime), završna rekapitulacija ostvaruje pomoãu versus rapportati: „Ma tu sola cagion de' miei cordogli / Lilla, la piaga, il foco, il nodo mio, / Che non sani, non tempri, e non disciogli" (10—12). 10 Štampawe ovih epigrama u Planudovoj antologiji u Firenci 1494. zasigurno je uticalo na širewe mode sheme sumacije. 11 Poznato je da su bembisti, odnosno petrarkisti takozvane druge faze, kao svoj poetiåki zahtev istakli vraãawe izvornom Petrarki — jedinom i savršenom modelu. Sledstveno tome, prezirali su i odbacivali „neåisti" (åitaj: hibridni) petrarkizam H¢ veka. 12 Za period od 12 vekova, odnosno od Tiberijanove pesme (Amnis ibat inter gherbas…) koja po Kurcijusu predstavqa najstariji primer sheme sumacije do pesama Panfila Sasa (Panfilo Sasso, 1455—1527) ovaj autor pronalazi samo jedan, Strabonov (W. Strabon) primer iz karolinškog humanizma, pa se s pravom pita da li je ova šema bila uopšte poznata tokom tog perioda. Fuåila, uzimajuãi u obzir ne samo štampana veã i dela u rukopisu, a polazeãi od Alonsovih dopuna (Antecedentes griegos y latinos de la poesia correla-

Rešetar. 356—358. vizli slidnici. samim tim i petrarkistima åinkveåenta. oni se neãe upuštati u komplikovanije geometrijske obrasce. godina XV veka. u baroku zavisi direktno od poezije kvatroåenta. ÿeli i da se zarad we ne samo qudi veã i ÿivotiwe skladno sjedine („ne samo åloviku nu svakoj ÿivini / da sve za tvu diku skladno se sjedini" 27—28). došla direktno iz Italije. portugalske. / gdi åudno s grlicom sokoli minuju / i meu drobnim pticam po dubju stanuju. reagovala na širewe mode ovog obrasca. znatno proširuje geografska i vremenska saznawa o shemi sumacije i mnoga Kurcijusova nagaðawa potvrðuje. sumirajuãi ih zajedniåkim pojmom stvorewe. sokoli. i ostale pjesme Ranjinina zbornika. francuske. ruÿa rumena. Meðutim. / i jelin lagahti od lovac litnji dan / bez sumnje da dahti gdi k vodi gre ÿedan" (31—42). / košuta još plaha po polju opãenu / da pase bez straha travicu zelenu. Naime. Drÿiã uvodi novu seriju: kraji. drobne ptice (iz treãe) i zec. kao što su to åinili wihovi neposredni prethodnici. Zagreb 1937. košuta. / da se bude reãi drug s rajskim kraljestvom. vilo dana. U narednim stihovima. navode ponaosob: grlice. poziva da åuju wegov „blagoslov". pleonastiåki se razlaÿu ÿivine na tri kategorije (29—30): zviri zemaljske. SPH. uvik neskonåana / buduãi s nebesa kroz te. Pored ostalog. rosa (s istom idejom da se sve „sdruÿi") pa opet od ptica. vas si svit blaÿenstvom. pesnik sve. zviri trvrdi. neolatinske. ribe vodene i ptice nebeske. / ni se boji smrti u toj zec travici / gdi su brzi hrti i vizli slidnici. što bi bio znak da je dubrovaåka poezija brzo. poqske … poezije. doduše poput nekih drugih. II. Fuåila je našao samo dva na italijanskom i tek nekoliko primera na latinskom. nemaåke. / da svako stvorenje sve dni vika svoga / za tvoje ÿivljenje vinu moli Boga…" (61—64). Iako ãe se barokni pesnici åesto opredeqivati za mnogoålane šeme (Kazonijev primer je indikativan). vitri studeni. 13 Pjevaãu pjesmu u slavu tvoje ljepote u Pjesme Šiška Menåetiãa i Ðore (Drÿiãa. 14 „U toj slavi steãi. moÿemo navesti i dubrovaåku kao poeziju u koju je ova poetska igrarija. za period 1525—1575. u sledeãih 12 stihova. u vidu inicijalne rekapitulacije. Pored španske. nepotpuno i obrnutim redom. a sve radi dragine lepote.15 tiva moderna u Estudios dedicados a Menendez Pidal.34 lo popularna u åitavoj Evropi. slavuja koji treba da „ÿalosno i tuÿno cviljenje" pretvori u „radosno i milo spivanje". od kojih je jedan Ariostov. Sledeãi osnovnu zamisao sveopšteg spajawa. za razliku od nekih drugih obrazaca svojstvenih Petrarki. brzi hrti. travica zelena. oholi lavi. more. Madrid 1953. 3—23). Uz sav oprez da uoåimo ono što pesnik nije imao nameru da åitalac uoåi. / Oholi još lavi tere zviri tvrde / neka se ne pravi nejacih da grde. Na oprez navodi nas åiwenica da nismo našli nijedan drugi takav primer u poeziji ovog pesnika. engleske. u jednom delu pesme (29—63) Gizdave mladosti i vi svi ostali (531) Xora Drÿiãa13 prepoznali smo osobenu varijantu sheme sumacije. 15 „Taj slavna åudesna. priredio M. pre svega Luiði Groto (Luigi Grotto). Na kraju ovog dugog niza figure enumeratio pesnik i ÿivotiwe i elemente iz prirode rekapituliše. pesnik ÿivotiwe nabraja u antitetiåkim spojevima i paradoksalnim situacijama. 80—90. jelen (iz prve). a da je i sama šema dosta „neåista". . cvitje. od kojih se potom. posle uvodnog dela — obraãawa okupqenima. posebno u Španiji i. a posebno vilu.14 Posle ÿeqe da svet „poåine" od qudi „kih volja uzvlada".

90). teško bi mogao biti tvorac ovakve pesme. . 203. otide za mir svoj (160). Arbor obumbrat aquas: ascendo. da rijeåi Boÿije u sebi nijesu protivne.17 U stvari. Pesme. pripisuje i pesniku iz sredine XIV veka Enriku Puliåeu (Enrico Pulice) iz Kustoce: Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo. a da „gråki spjevalac" treba shvatiti u smislu pesnika koji se ugledao na gråke pesnike. hermaphroditus eram. Mas est. Beograd 1996. foemina vir neutrum. Uz pretpostavku. Sors rata quaeque fuit. Ni istraÿivaåi koji su se bavili upravo prevodima. Ponešto skraãujuãi i izostavqajuãi. Ipak. ma koliko neosnovanu. Rawina je ipak preneo osnovni smisao epigrama. Pomoãu prvog primera razrešavamo — delimiåno — problem izvornika Biv breða mnom mati. Rawina. 1914. I ovaj nauånik pretpostavqa da je ipak reå o Pulåiju. a hermaphrodit kao ÿena i ålovik). za neki buduãi. Up. caput incidit amne. Graða za povijest knjiÿevnosti hrvatske. Phoebus ait. Quaerenti letum. Juno sic ait: occidet armis. 1904. biãa to talijanski pjesnik iz Fiorence Luigi Pulci. Naime. koji se. Dinko Rawina je odista preveo. Tako F. pa samim tim i ne bavi se izvornikom (odeqak Dinko Ranjina. SPH. izmeðu ostalih. M. Maisner kaÿe da „u cijeloj gråkoj literaturi ne ima pjesnika takova imena". Junoque neutrum. cumque forem natus. flumina tela crucem. izeta iz Pulåa spjevaoca gråkoga. decidit ensis quem tuleram. 4. Phoebus aquis. da se ipak radi o italijanskom pesniku XV veka Luiðiju Pulåiju (Luigi Pulci). Zagreb 1891. pa samim tim i shemu 16 U ovom prvom pokušaju prikaza sheme sumacije u dubrovaåkoj literaturi nismo razmatrali ni poeziju na latinskom. pesnik Luiði Pulåi. 1884. Rad JAZU. odnosno adaptirao epigram Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo. za Rawinina tri uoåena primera sheme sumacije16 moÿemo s veãom sigurnošãu pretpostaviti da predstavqaju pesnikovo svesno opredeqewe za ovu šemu. 218—219). XVIII. Rešetar. sveobuhvatniji pregled napomiwemo da smo u Rawininim pesmama na italijanskom uoåili jedan primer troålane. Ivan Kasumoviã u Utjecaj gråkih i rimskih pjesnika na dubrovaåku liriåku poesiju uopšte ne pomiwe ovu Rawininu pesmu. Mars cruce. 144. ma koliko — barem dva puta — bili i plod ÿeqe da se iz drugog jezika prenese osnovno kompozicijsko naåelo pesme. quid pareret fertur consuluisse deos. što ga navodi da posumwa da li je Rawina i u drugim sluåajevima prevodio iz gråkih originala ili s latinskih i italijanskih prevoda (Prievodi Ranjina Dinka iz latinskih i gråkih klasika.35 Dok nas Drÿiãev sluåaj navodi na oprez. 17 Napomena prireðivaåa Rawininih pesama M. Talijanske pjesme Dinka Ranjine. U najnovije izdawe Rawininih stihova prireðivaå Zlata Bojoviã nije uvrstila Biv breða mnom mati…: D. uz pesmu kao argomento stoji: Pjesan ova kaÿe. nisu pronašli izvornik ovoj pesmi. Mars. 70. Rad JAZU. ali mi izbor pjesmi naãi nije pošlo za rukom" (Pjesni razlike Dinka Ranjine. 157—219). foemina. a podosta dodajuãi (više je nego udvostruåio tekst) i mewajuãi (najupadqivija promena/adaptacija jeste prevod neutrum kao polumuÿ polÿena. pitawe izvornika ostalo je otvoreno. autor viteškog epa Morgante i dijalektalne i poezije „na narodnu". Vaqevca: „Ne gråkoga. casu labor et ipse super: pes haesit ramis. dosledno sprovedene šeme u Spesso l'acqua cadendo ni basso loco (19). Inaåe. ni na italijanskom. Tulique. odnosno uticajem gråke i latinske na poeziju Dinka Rawine.

krs i maå. shema sumacije nije dosledno sprovedena. ki vodu sjenjaše. d. s tipiånim petrarkistiåkim motivom dragine hladnoãe. biv ÿena i ålovik. verovatnije. / muška se roditi glava ãe na svit saj. Dinko Ranjina i talijanski petrarkisti. Poliziano. . za å u usteh svud vjetar ja nošu iduãi. odnosno „imitacija". i kraja H¢ veka moraju postojati karike koje bi svedoåile o neprekinutoj tradiciji sheme sumacije (nav. Del secentismo nella poesia cortigiana del secolo XV u Studi sulla letteratura italiana ne' primi secoli." Moÿemo izneti pretpostavku da se Rawina posluÿio Policijanovim prevodom ovoga epigrama na gråki.18 I sledeãa Rawinina pesma s ovom šemom vrlo osobeno izvedenom (Hod' k meni u tihu tko moru dan i noã. 25). / Juno pak molena reåe joj za tima: / polumuÿ polÿena rodit se teb' ima. Ardizzoni. I hodi. strambota Serafina Akvilana (Serafino Aquilano). Firenca 1951. a Febo voden kraj / reåe joj.20 U pesmi O tvrdi mramore. takoðe je. Prireðivaå Policijanovih gråkih epigrama navodi da se ovaj epigram nekad pripisivao Panormiti (Antonio Beccadelli Panormita. znaj. izgleda da ga treba pripisati Mateju od Vendoma iz H¡¡ veka ili. Epigrammi greci. odnosno Strabonovog primera. a onda. acqua agli occhi e fuoco in cuore").36 sumacije. 38—39. na osnovu novijih istraÿivawa. doli pak glava mi k vodi se prikuãi. da svrših ja moj vik / kroz vodu. tko zimi vruã oganj ištuãi ne moÿe da sebe studena savruãi. videãemo da je u ovoj Rawininoj adaptaciji još više izmena i izostavqawa. Kombol. / maå mi van ispade iz pasa. XI. / ka s åudnim mukami jadno me izmuåi. Istina. / I tako zgodi se. D'Ancona. Graða za povijest knjiÿevnosti hrvatske. / I to se sve takoj na pokon jur sgodi: dognav me stupaj moj. 211. prema A. / a Marte: ÿena ãe od tebe iziti. chiami me dentro. 33—34. / u meni vidi se i ÿena i ålovik. krajwi stih koji predstavqa vrlo efektno sumirawe prethodne dve serije rasutih ålanova u Rawininom prevodu je uprošãen. / kom imam svršiti ja smrti ÿivot moj. Kad se ja porodih. / na svitu koja ãe svim se moã viditi. ali sad iz italijanske poezije. sred oåi voden vir. / Chi nell'inverno torbido e agghiacciato / Non ha fuoco. u ovom sluåaju dvostruku. / i na nj tuj pri strani ja padoh lazeãi. / Opet još prositi ide ih mimo toj.19 I ta je pesma epigramskog karaktera i cela predstavqa konåeto.. otide za mir svoj / u bogov prašati. Kombol (83—84) nav. prevod/adaptacija. 1932. / Ricco m'ha fatto di tre cose Amore: / Vento in bocca. 1394— 1475) ili Enriku Puliåeu. / Sgodi se meni taå. kako od me bolesti (228). 20 Ako uporedimo s originalom („Castel da crudel oste assediato / Se l'acqua tolta gli è. U tri dvostiha (1—6) pesnik se pita kako „tvrdi mramor" wena srca ne mogu da umilostive wegovi plaå. / a noga na grani osta mi viseãi. pa da je iz samog naslova (Latinum epigramma Pulicis. Juno maå. uzdah i muke. gdi staše. ali da je šema dosledno sprovedena. tko vode na volju ne ima. u 18 „Biv breða mnom mati. kroz hud plaå dat mi ãe smrtni vaj. ÿeno. / tuj se uspeh ja tade. 83—84. 234). / Marte krs. Hildebertu iz Lavardena. a pomoãu sheme sumacije ingeniozno se razrešava odnos doslovnog i prenesenog znaåewa: Hod' k meni. u srcu plam vruãi. se a sua vela aver vuol vento. i hodi. 65. / Uom che a solcar il mar sempre sia nato / Chiami me. Ovaj „slavni" epigram navodi i Fuåila kao potvrdu Kurcijusove hipoteze da izmeðu karolinškog perioda. što se ãe rodit u njoj. u tihu tko moru dan i noã sve stoji ne moguã g ÿuðenu kraju doã. / Febo joj hti riti: od tebe. kako je Kombol ustanovio. ali. 19 M. antiqui poetae. priredio A. Up. a me venga e fia contento. gdi rasteã dub rodi. graecum feci…) nastala „zbrka". obilno da ugodi svim ÿeljam svojima.

Zagreb 1892. odsvud ga obhitiv razbludnim nje pruti. koje potom. moÿda bi pravilnije bilo poåetak šeme uzeti od nove serije nabrajawa. meðutim. fera Più che tutte le fere. Zlatariã verno prenosi osobenu varijantu sheme sumacije iz ¡ åina pastorale (¡. E l'un per l'altro faggio (B6) arde e sospira. sinonimiåno udvajajuãi. kolik sam na svit saj / podnil jad. rekapituliše. a onda biqke. Ovde Dafnine reåi kako se u proleãe sva ÿiva biãa vole treba da posluÿe da se nimfa Silvija promeni prema zaqubqenom pastiru Aminti. sve što je podneo: „Promisli togaj dil. Veder puoi con quanto affetto E con quanti iterati abbracciamenti La vite (B1) s'avviticchia a 'l suo marito (B1).21 Prevodeãi Amintu. i ÿivotiwe. srditi tigri (A2) ljube. Vergilija. . intenderesti 21 22 I ako ne znaš. Ovidija. Policijana. jasen za jasenom (B4). da bi zakquåio da proleãe „riconsigla ad amare" svet. L'orno per l'orno (B4). i jedan za druzijem gori buk (B6) i uzdiše: oni hras (B7) ki se vidi toli tvrd i divjaåan još i on ãuti oblas plamena ljuvenoga. 1. Taso topos o svemoãi qubavi22 realizuje tako što prvo nabraja ÿivotiwe. plaå i vaj" (9—10). Van le tigri (A2) in amore. potom Petrarke. s kolikom ljubezni loza (B1) taj brijes (B1)24 grli. e per la salce il salce (B5). pa ni sƒm u završnoj rekapitulaciji ne poštuje redosled ålanova prve serije:23 La biscia (A1) or lascia il suo veleno e corre Cupida al suo amante. Sente anch'ella il potere De l'amoroso foco. razumjela bi nijeme Rawinini stihovi citirani prema Pjesni razlike Dinka Ranjine. zvijeri svih zvijeri najljuãa u prseh što tvojih ljubavi stan braniš! Da lave (A3) što brojim i tigre (A2) i zmije (A1). Za razliku od uobiåajenog navoðewa ovog primera. jela ljubi jelu (B2). i vrba za vrbom (B5). Ama il leon (A3) superbo: e tu sol. pa bi se moglo govoriti o nepotpunoj shemi sumacije. 234—259). koje. uzdahe. postoji. oholi ljube lavi (A3): neg samo ti. Klaudijana. Quella querca (B7) che pare Sì ruvida e selvaggia. sabira. u klasiånoj tradiciji (npr. na primer kod Lukrecija. 24 Zlatariã ovde razrešava Tasovu metaforu: lozin muÿ jeste. i muškarce i ÿene. koji daj ãuãenje imaju u sebi? Ljube još dubovi (Bx). obrnutim redom. i inicijalna sumacija: arbori). i bora ljubi bor (B3). il pino il pino (B3). Ideju da je tolika moã qubavi da moÿe navesti da se sve u prirodi voli imamo pre Tasa. L'abete (B2) ama l'abete (B2). Ma che dico leoni (A3) e tigri (A2) e serpi (A1) Che pur han sentimento? Amano ancora Gli arbori (Bx). kod Katula) — brest.37 vidu rekapitulacije. trud i cvil. Albergo gli dineghi ne 'l tuo petto. Eto moÿ' vidjeti. Zlatariã se toliko drÿi originala da je veran i Tasovim odstupawima od idealnog modela obrasca. od 8 ålanova. e se tu avessi Spirto e senso d'amore. D. sumira samo u jednom kolektivnom pojmu piante (ali za ovu drugu seriju. 23 Vaqa napomenuti da Taso (i Zlataric u prevodu) poåiwe ovo Dafnino slavqewe moãi qubavi i proleãa nabrajawem i drugih ÿivotiwa. zmija (A1) ostavlja åemer svoj i puna ÿelje gre naã svoga ljubovnika. Naime. i da duh i ãuãenje ti imaš od ljubavi. pre nabrajawa. od colombo (golub) i usignolo (slavuj).

26 ili i ÿeqe da se saåuva upravo metriåko-retoriåki obrazac. U prvoj. . u vidu poente. 26 Ako se uporedi druga s prvom verzijom prevoda. Rad JAZU. a onda šta ÿeli on (u funkciji da se naglasi da on samo za wom ÿudi). pesnik antitetiåki uvodi svoju ÿequ. priredio P. Zlatariã je na osobit naåin izveo shemu sumacije: razraðujuãi osnovnu zamisao da je. Venecija 1597 (zajedno s prevodom Elektre. moÿemo navesti tri Zlatariãeve pesme: Mnozi bde ÿeleci vaskolik svit vladat (IX). a Zlatariãevi prema Djela Dominka Zlatariãa. . i to putem apostrofe. Zagreb 1899. Polak Alda. Osim popravki. / ti milo ÿivjenje i moja sva slados". Majer. . . . 247. priredio B. . . A mudros (C1) i blaga (B1) i carstva (A1) na svit saj meni su nedraga pri tebi. Prvo se. on pred kraj pesme (13). 13—14). Apostrofira prvo delove dragine lepote („pozor". . ne moÿemo sa sigurnošãu tvrditi da li je shema sumacije u Zlatariãevom Qubmiru plod samo vernog prenošewa teksta. lave. stih („svi ljudi razlici razliki slide put"). A. „obraz lip i kosi". 248).27 U drugoj Zlatariãevoj pesmi s ovim obrascem. Zagreb 1933. ali sad putem pojmova koji ih sinonimiåno saÿimaju: Mnozi bde ÿeleãi vaskolik svit vladat Blaÿenstvo drÿeãi. . 5). 25 Tasovi stihovi citirani prema T. a pre iz tih stihova izvedenog zakquåka. dubrovaåki pesnik je u drugoj verziji adaptirao i izvesna imena likova pastorale: Aminta Torkvata Tasa. u svakom dvostihu po jedan. u prvoj je rekapitulirao ÿivotiwe samo dvoålano: zmije. ti rados. Milano 1963. Dominka Zlatariãa. Talijanski utjecaji u Zlataricevoj lirici. rekapituliše prethodno opširno razraðene elemente. Zlatariãeva poezija izrazito je platonistiåkog shvatawa qubavi (M. . . Zlatariã nije uspeo da naðe sinonim za zmiju. znaj (1—4. . . Toli sad bjeÿeãi od drage ljubavi. koja po åulnosti predstavqa — kako je drÿao Kombol28 — izuzetak u okviru pesnikove qubavne poezije. videãe se da je Zlatariã sve popravke i izmene vršio da bi tekst wegovog Qubmira bio što verniji originalu. Inaåe. Ljubmir u jezik slovisnki prenesen od Gra. a tek joj se na kraju obraãa direktno („vilo"). Or tu da meno Esser vuoi de le piante (Bx). Tako ljute zviri (za tigri) iz prve mewa u drugoj u srditi tigri. Kombol. Venecija 1580. U prilog ovoj drugoj pretpostavci. ali znat sve što je dano znat åloviku (C1).38 I suoi muti sospiri. Pirama i Tizbe i Pjesni u smrt razlicijeh). Budmani. XXI. vrlo åvrste i simetriåne strukture. SPH. 100—102. obrnutim redom. ti pokoj. moã svemu zakon dat (A1). 11—12). Apostrofa u dvama dvostisima (7—10) identiåne je strukture i gradi paralelizam. . 27 Posle åetiri poåetna stiha. šema je troålana. Tasso. Zatim. . pesnik prvo kaÿe šta drugi qudi ÿele („svak ima pohlep svoj i što ga zanosi". Aminta u Opere. . I u drugoj seriji popravqa prevod naziva nekih drveta. Manuzio. . tada veoma u modi. . ¡. . Per non esser amante? uzdihaje njegove. hoãeš ti bit manje od dubja (Bx) gorskoga?25 Meðutim. . nasuprot htewima drugih („svi ljudi razlici razliki slide put". 28 Inaåe. . Ljubmir pripovijes pastijerska Dominka Zlatariãa. Varirajuãi 5. vilo. druzi steã nastoje zlata mnoz veliku (B1). Ako t' moj obraz blijed ugodno ni gledat (XV) i Oh kosi prameni ki ste taå u slavi (CXXXI). za razliku od druge verzije. wemu najvaÿnija draga. . . . 79—80. . 8). potom je poziva da bude wegova (10) i izraÿava šta ona za wega znaåi („ti s' moje ÿeljenje. „pod nebom svak steãi što hoãe i ÿudi").

celov tvoj mogu lik meni bit a veãe mimo to podobno ni ÿelit. ter kamen (A1) od gore jurve bi prosuzil. i mojoj tamnosti. pravilno rasporeðena u poåetnom stihu svakog dvostiha (7—12). celov. vidjeti da more ovi moj grozni cvil. slatki govor. kad bi znali. ova pesma podseãa na madrigale. svi. uvek na poåetku prvog stiha. Središwi deo Da poznaš. . rekapitulišu (samo što su za prva dva upotrebqeni sinonimi): Pogled. a onda u sledeãem stihu ponaosob. riå. za treãi elemenat). pesnik nabraja ÿivotiwe i druge elemente iz prirode koji bi. prsi. i to u takozvanom prvom periodu. identiåne strukture. rekapitulišu se. koja mi ne pristav svegj åini cviliti. ke travi mu mlados cieã tvoje jadovne ljubavi. oblikovana figurom enumeratio. kada bi u tuzi mu mlados vidili. Iz dvostiha u dvostih. a onda se na kraju pesme ti elementi. ako je o tome uopšte dozvoqeno govoriti kad nedostaje metriåki oblik.39 nabrajaju i razraðuju elementi koji bi trebalo da poetski subjekat odvrate od tuge (dragini: pozor. svijetli pogledi. Za å taka jes ljubav u meni na sviti. da milos tve srce oãuti. ka travi (16) u stvari je eksplikacija osnovne teme pesme (qubavnih muka) ostvarene petrarkistiåkim toposom qubavne jadikovke u odnosu s prirodom. gospoje. Nepotpuna shema sumacije u funkciji je kompozicijskog naåela ovog dela pesme: tri paralelizma (dva od po dva elementa. dubrave (B1) i luzi (B2) gorko bi suzili. sauåestvujuãi „prosuzili". 7). u jednom zajedniåkom pojmu (stvorewe). razraðuju do kraja drugog. jedan od jednog). HH¡. usti rumene. gospoje. Da bi pokazao koliki je wegov bol. senzualnosti („a usta ovlaÿi tvoj celov medeni". / ter daleå od vas ja tuÿno se snebivam / i lica sveð moja suzami polivam". ponovo uvedene uzvikom oh!30 U poeziji Horacija Maÿibradiãa. govor. / veã sunce ne istjeåe tolike vridnosti. 172.29 Pesma Oh kosi prameni ki ste taå u slavi apostrofa je atributima dragine lepote. 29 Po kratkoãi (10 stihova). odreðenoj atmosferi koja nalikuje pastoralnoj. uvode se usklikom kosi prameni. prvo. ni ãe bit po sve dni" (11—12). skupili u gizde razlike i hvale. 244—245 (u Pjesni razlike). 174. istim redom. na isti naåin. s tim da je prva serija iskomplikovana uvoðewem i razgovora za drugi. obrnutim redom i nepotpuno (nedostaje drugi pluralitet): Da poznaš. Ove tri Zlatariãeve pesme citirane su prema SPH. Ovim se završava apostrofa i nabrajawe i tek razaznaje da se radi o jednoj u nizu dubrovaåkih obrada teme dijeqewa: „mene ste daleåe. da bi se. Poåetni uzvik remeti vizuelni efekat vertikalnog grupisawa. zapazili smo ovu šemu u dvema pesmama dvostruko rimovanih dvanaesteraca. boljezan. i usta. boljezan. posle deset stihova. ljuvena usilos i moj plaå priljuti åinil bi. 30 „Oh gizde razlike i hvale kojim ni / pod nebom prilike. a pogotovu po poenti kojom se završava.

Maÿibradiã je åitavu pesmu osmislio kao konåeto koji se zaoštrava u završnoj poenti: šta bi tek celov drage mogao. 33 Pre no što ãe rekapitulisati drugu seriju. izborom reåi iz istog semantiåkog kruga. sad kao „vili". 32 Maÿibradiãeve pesme citirane su prema Pjesme Miha Buniãa Babulinova Maroja i Oracia Maÿibradiãa Marina Burešiãa. kad veã wen pogled i lice mogu da ga izleåe (oksimoronska konstrukcija: atributi wene lepote treba da ga izleåe od rana koje mu je qubav prema woj zadala). kamenje). kao i. 131—133 (Pjesni ljuvene). inicijalne rekapitulacije.40 sve zvijeri (C1) i ptice (C2) ÿeljno bi cvilile. ali nepotpuno. što neãe znan åovik. kamenje (A1) i sama ti. ptice (C2). jer se prvi i drugi ålan prve serije dva puta ponavqaju. svako bi stvorenje (H) mu mlados ÿalilo. Potom rekapituliše ålanove druge serije. Åvrsta struktura naglašena je jakim paralelizmima.33 Da bi ostvario poentu. a na nivou razvijawa teme niz ålanova prve serije treba da predstavi opštevaÿeãe. jeste li vik vidil' (61) i Sliš'te moj pun jada uzdihaj i tuÿbu (62). drÿeãi se istog redosleda. 18).34 Mnoge. pesnik uvodi vilu kao neku vrstu sumarne. Uopšte. Sastoji se iz dve serije pluraliteta rasutih kroz tekst. bol'jezni da zna lik. o zvizde. Zagreb 1880. uz neke ispravke. kad bi me tuÿice i plaå moj slišile. da moreš zaåuti u plaåu boljezni. ova pesma je majstorski oblikovana: uvodni deo — obraãawe dragoj (kao „gospoji"). zvijer (C1). za ono doba poznate lekove (trave. SPH. ali sad s negativnim predznakom (opštevaÿeãe za wega ne vaÿi). s tim da se u drugoj seriji osim imenica rekapitulišu i glagoli koji se odnose ili su izvedeni iz tih imenica. Na nivou kompozicije. Er da se svak zdravi. izokolonom. Åesto rieå izvida. Kontaminacijom petrarkistiåkih motiva. 34 Maÿibradiã je uopšte u obradi teme qubavnih jada sklon raznim vrstama nabrajawa i to višeålanim. središwi deo — eksplikacija teme. jur trave i bilja razlika. Drugu pesmu. 165—166. a dva elementa druge serije (pogled — lice) — dotad nepoznate i neåuvene. dvostruka shema sumacije naglašava binarnu strukturu. . bilje. u kom se spovida. narav je podala Moã bilju i travi nada sva ostala. Beograd 1976. završni — opet obraãawe dragoj. i to dva puta: prvo glagolima. XI.32 komplikovanije je izvedena shema sumacije. rieå. a onda imenicama. kroz celu pesmu. sinonimijom u stihovima koji grade shemu sumacije. vilo. takoðe s temom qubavnih muka (Mnoge. Pesma je dodatno iskomplikovana. za šta su pardigmaticni primeri Recite. vim.31 U sledeãoj Maÿibradiãevoj pesmi. vim. Kamenje od gore toliku ima moã 31 U završnoj sumaciji nedostaju dubrava — luzi ali je zato uvedena vila. jur trave i bilja razlika Boljezni ozdrave nemoãna åovika. ke ÿivot moj ãuti zacjeã tve ljvezni. koje se odvojeno rekapitulišu. štampao je i M. Maÿibradiã najpre. Pantiã: Pesništvo renesanse i baroka. rekapituliše — pojaåavajuãi polisindentskom konstrukcijom — ålanove prve serije. pa se tako središwi deo povezuje sa završnim.

Ivan Buniã-Vuåiåeviã. Plam slame uzgori. koju bi on rados u sebi steã' mogal? Er scijeni ma mlados da bi se blaÿen zval. 35 D. Pogleda na mene i lice obrati. U literaturi su veã zapaÿeni nekoliki primeri sheme sumacije u poeziji X. ni bilje. nu brzo dogori i sam se ugasi. Fališevac. plam. 104 (ona je naziva versus rapportatio). Dvostrukim sumirawem potenciranim treãim grupisawem na vertikalnom planu pesma dobija veoma åvrstu i zaokruÿenu strukturu. kao da je Buniã jedno od osnovnih stilskih svojstava svoje poezije — gomilawe — doveo do krajwih granica: Budi nam spomena: ljudska su godišta vihar. od koga ni trava. Dometi. san. kao što je. san. uostalom. Buniã-Vuåiã. Vihar se zameãe sred ljetne tišine. što nijesam mnil. da lice rumeno ranu. plam i sjena. ni scijenih do sada. izvida svršeno. najinteresantnija je Vrhu smrti (Budi nam spomena ljudska su godista. Šest ålanova šeme. 91). kao zakquåak. . 1976. San ludu uskaÿe da ima što ÿudi. 91) strogo se drÿi broja i redosleda elemenata. U trima pesmama (28. da moÿe odnit' zled. tijem ÿelje ljuvene u meni sve skrati.35 Moÿemo slobodno reãi da je Buniã od svih dubrovaåkih pesnika koji su se ogledali u ovoj šemi najveãi majstor. svijem svijetom uskreãe. 25/26.. Zagreb 1987. Nav.41 Da mnogu zled more izvidat' i pomoã'. rad ti bih da meni tko godi sad reåe. vertikalne rekapitulacije. sjena. Sjena nas sveð slidi. nu doåas pak mine. k nebesim uzlazi. majstor u poigravawu svim izraÿajnim moguãnostima poetskog jezika. Slovo. Nu ako nje pogled i lice rumeno izvidat' moÿe zled i srce ranjeno. nu kad smo u tmini. da sreãom ljuveni nje celov tko steåe. 1/2/3. U središwem delu — eksplikaciji teme — razvija svaki elemenat ponaosob. Tschiÿewskij. ku ljubav da. 1983. postiÿe vizuelni efekat i treãe. Eto. D. magla i ništa). koji u stvari predstavqaju metafore/embleme bjeguãeg vremena (vihar. Ivan Buniã-Vuåiã. Ni dati tuzi lik ljuveni sam pogled. Lachmann. magla i ništa. Nu ne åuh povas vik. 407—418. R. i sjene s nami ni. „komplikovanom geometrijskom obrascu". tere se ne vidi. ni rieåi razmi vil gizdava ozdravlja i lieåi. da se posluÿimo Fuåilinim izrazom. 126—132. pesnik dva puta sumira: u prvom stihu kao uvod i u posledwem. d. 48. U ovom. Buniãa. Zu den Gedichten von I. ova vil kad me zla slobodi. a pošto su ti elementi uvek u inicijalnom poloÿaju dvostiha. meni se prigodi vidjeti. 31—32. Po strukturi same šeme.

dosad neuoåen. Gunduliãa i I. U završnom stihu te celine. metafora. une fumière". prsi. usti. kome li ãe draga dati usti. d. u literaturi se pomiwe još jedna Buniãeva pesma. Da bi istakao atribut — u staroj poeziji veoma cewen — dragine lepote. 100. simbola koje gomilaju i. delova lepote. un sogne. u petoj.38 pesnik. moÿemo navesti još jedan. lijer. zaoštravaju u shemi sumacije: na primer. 103). u posledwem dvostihu. mlijeko. pram. Na kraju pesme. 176. sluÿe se istovetnim repertoarom slika. Ništa je sve brime.37 Pored ovih primera.. Buniãeve pesme navedene su prema Djela Dÿiva Buniãa Vuåiãa. uvodi se i novi elemenat — pomast: „Tijem sva s kojijeh. VI. oåi. u „fingiranoj sudskoj raspravi". predstavqa simbol beline u prirodi. Ðurðeviãa).36 Druge dve Buniãeve pesme åija je kompozicija ostvarena dosledno sprovedenom shemom sumacije bave se. obrnutim redom. u vidu odgovora. na primer. 1954. s tim da ne primeãuje da se ono zasniva i na shemi sumacije. vjerovat ko ãe moã. za ljetim zle zime. Lettere italiane. rekapitulirao istim reåima i istim redosledom sve ÿeqene atribute wene lepote. pram. nav. 120— 121. priredio M. U pesmi br. uz rekapitulaciju. da bi odgovorili — vrlo pesimistiåki — na pitawe šta je åovek. SPH. Mnogi evropski pesnici. francuski pesnik Ÿ. . tako obraðen motiv prolaznosti lepote kao varijante teme bjeguãeg vremena. 37 Uz ove. Ratkoviã. za danom noã hodi. U baroku tema bjeguãeg vremena skoro po pravilu se ostvaruje raznim tipovima akumulacije i raznim vrstama nabrajawa koje ponekad prerastaju u komplikovane kompozicijske obrasce (od dubrovaåkih. sluÿeãi se silogizmima i paralogizmima. Budi nam spomena: ljudska su godišta vihar. ali u potpuno drugaåijoj funkciji: (sve) sve što je nekad sluÿilo grehu Mandaqena zaziva da se pokaje. na kraju. Chassignet) (ÿivot je „… un confle. wenu belinu. 130. svaka na svoj naåin. Šasiwe (J. 190—191). Tri od navedenih elemenata ÿenske lepote (oåi. Quelques réflexion en marge d'une antologie mariniste. Boÿe od nebi. da bi na kraju. 133—140). U pesmi Poraza od moga kriviãu mu vilu (63). pesnik prvo u svaki dvostih uvodi i razraðuje po jedan elemenat onoga što. U Bilo je vidjeti kada se raskrili (28) rekapitulacija je u funkciji poente pesme. sumirajuãi te elemente (kuf. u jednoj strofi sumiraju i u Mandaljeni pokornici (¡¡. ponekad. ovog puta s nepotpunom shemom sumacije (Dan viðeni. un mensogne. plam i sjena. 293). ma Ljubice) u svakoj od åetiri strofe pesnik — vrlo senzualno — pita. XXXV. magla i ništa. 109—120 Uzdasi Mandalijene pokornice. / svaki grijeh se moj uzroåi / odsad sluÿe samo tebi / pomas. ma nu pak sve se opet sakrije kad sine sunåan zrak. prema J. setimo se samo najupadqivijih primera kod X.42 nu pozna da laÿe kad se lud probudi. temom dragine lepote. Fališevac (nav. usta) razraðuju se u po dve i. uvek na isti naåin. pram i oåi". Rousset. u drugom delu pesme opovrgava ono što je u prvom delu tvrdio: za wegov „poraz" kri36 U plaåu drugom (Spoznawe) Suza sina razmetnoga imamo. san. Uporedi na primer ¡¡¡. zora) u vidu poente zakquåuje da ona sve te elemente belinom „nadhodi". snijeg. Magla sve pokrije o zori. 201—202. 48 (Kome hoãeš. 162—163. 38 Sjajnu analizu ovog Buniãevog majstorstva daje D. Zagreb 1971. po wegovom mišqewu. svaka stvar prohodi.

pre svega italijanske primere. kao i nabrajawe atributa ÿenske lepote. Tako nabrajawe elemenata iz prirode u razliåitim funkcijama. occhi. preovlaðuje dvostruko rimovani dvanaesterac (od 16 sluåajeva. U vezi s leksikom šeme. Zato zla za moja i za mu hudu åes Kriva 'e vil. samo dva su — oba Buniãeva — u osmercima). tipiåna je evropska leksiåka podloga šemi. i u drugim poezijama korpus je nevelik.43 vi su. pored tolikih. samo dva primera: G. Nu ka 'e vil krivina što srce me gori kad Višnji s visina lijepu je satvori? Zašto li kriv sam ja er zgledah ljepotu u kojoj sunce sja mojemu ÿivotu? Ki li je grijeh ljubavi er zlatnu svoju stril put mene upravi kroz ljepšu od svijeh vil? Tijem rijeti jes sila istino i uprav: prava je ma vila. bocca. mano. on sƒm (ja isti) i ljubav nemila. odnosno evropske pesnike. fianco) i C. Canzoniere (man. Kriv sam ja isti sam er zgorjeh hoteãi ljuveni na ne plam ko ljepir na svijeãi. Rinaldo. qubavni (12 primera).39 Po strukturi preovlaðuju „neåiste" šeme. odnosno evropsku 39 Da se u poeziji baroka. kriv sam ja i ljubav kriva jes. Amor è dolce foco. Ukoliko ostavimo po strani prevod Aminte i stihove iz Mandaljene pokornice. ali je kontekst dijametralno suprotan). capelli. Uz pomoã dvostruke. odnosno šeme u kojima se pesnici ne drÿe strogo broja i redosleda elemenata. s tim da najåešãe pokriva ceo tekst. pored jednog u polimetriji. 146—150 (occhi. na primer. opet najåešãe. Daqe. al mene istoga. vila. Interesanto je da dubrovaåki pesnici u nekoliko sluåajeva pribegavaju osobenoj varijanti sheme sumacije. . prav sam ja i ljubav! Veã nevelika saznawa iz ove oblasti (uostalom. Adone. shema sumacije vezuje se obiåno za kraãe lirske pesme (samo jedan primer je u duÿoj). Tematski okvir je. Dubrovåani uglavnom slede italijanske. odnosno elemente koje posebno obraðuju u krajwoj rekapitulaciji ne ponavqaju. Još su zanimqivije varijante u kojima pesnici — takoðe sledeãi ili se uklapajuãi u italijansku. neka nam posluÿe. a lijeka ne daje boleãoj moj rani. što se tiåe metriåke podloge. odnosno nisu. za opise dragine lepote izvedene shemom sumacije javqaju sliåni izbori reåi. al ljubav nemilu? Kriva je ma vila er tuÿni ÿivot moj ona je zanila kroz vedri pogled svoj. Marino. Buniã dokazuje dve kontradiktorne teze: Poraza od moga kriviãu mu vilu. III. veã ih sumiraju zajedniåkim pojmom (u dva sluåaja to je stvorewe). 73). što je zacelo posledica komplikovanosti same šeme) navode nas na neke zakquåke o shemi sumacije u dubrovaåkoj poeziji u odnosu na evropske. I ljubav kriva je koja me obrani. bocca u Seguasi Amor. odnosno ponovqene sheme sumacije (identiåni su elementi.

åime. oltre quattro già noti. dolaze i iz wih izvedeni glagloli. u završnoj rekapitulaciji zamewuju sinonimima. in una parte o in tutta la poesia. …) stavqa na poåetak svakog stiha. nebbia. Nella poesia ragusea lo Summationsschema si riscontra generalmente nelle poesie brevi. la corni40 Italijanski pesnik kraja H¢ veka Kristoforo Fjorentino (Christoforo Fiorentino). A questo schema nella letteratura vengono attribuiti vari nomi. un altro di Dÿ. varie classificazioni e definizoni. 6). Summationsschema. e poi nella letteratura medievale latina. Torino 1866. izd. pored imenica. na primer da je Zlatariã åisti bembista a ne imitator petrarkizma kvatroåenta. 28 (up. la rigettano come il prodotto tipico del petrarchismo quattrocentesco. ombra. nella sua forma ideale. kod koga su elementi šeme (odnosno takoðe metafore/simboli kratkoãe ÿivota) na poåetku svakog dvostiha. 41 Na primer. D. Italijanski pesnici su åesto posezali za dodatnim. kao i one s vizuelnim efektom vertikalne rekapitulacije.. po Fuåilinom mišqewu. zvani Altisimo. veã pomiwana Kazonijeva oda koja svih 29 elemenata. sogno. lo sfondo metrico è rappresentato dal dodecasillabo doppiamente rimato. Altissimo. Ranjin. e. . nel periodo 1525—1575. odnosno metafora/simbola. ali i moguãnosti da te „igrarije" pomognu da se doðe do nekih novih saznawa o samim dubrovaåkim pesnicima. Ma. Drÿiã. folgore. deve la propria diffusione in tutta l'Europa alla poesia cortese italiana della fine del Quattrocento.41 Izneli smo ove nekolike primere sheme sumacije bez pretenzije na celovitost slike o prisutnosti šeme u dubrovaåkoj poeziji. Buniãa. 42 Ili da se bar dovedu u sumwu neka uvreÿena mišqewa. posebno su komplikovane šeme s dvostrukom — poåetnom i krajwom — rekapitulacijom. dopo la fase iniziale del successo. u strambotu Non ha la terra tanti arbori e herbe završnu rekapitulaciju ostvaruje glagolima izvedenim iz prethodno rasutih imenica. d. kratkoãe ÿivota (aura. Ovo bi trebalo da bude doprinos sagledavawu fortune artificijelnih igrarija u dubrovaåkoj kwiÿevnosti uopšte. sledi Lukijanov primer: nav. odnosno metaforama. Maÿibradiã. consiste nell'ennumerare alcuni elementi. Zlatariã. D. ovvero dei manierismi formali (Curtzius). Nel barocco diventa di nuovo popolare in tutta l'Europa. time efekat vertikalne sumacije biva upadqiviji nego kod Buniãa. vertikalnim sumirawem.44 praksu — elemente koji se razraðuju. ili.42 Mirka Zogoviã ESEMPI DELLA SUMMATIONSSCHEMA NELLA POESIA RAGUSEA RINASCIMENTALE E BAROCCA Riassunto Summationsschema. Benché esistano alcuni esempi nella letteratura greca e romana. che si ripetono alla fine dell apoesia usando le stesse parole e lo stesso ordine. prevalentemente sostantivi. lampo. H.40 S obzirom na sam postupak. zapoåiwuãi svaki stih novim elementom. Strambotii e sonetti. i petrarchisti italiani. kao i wihovom odnosu prema vaÿeãim zapadnoevropskim modama i modelima. L'autore l'ha prende in esame come uno dei giochi artificiosi. Il presente lavoro ne riporta finora non individuati esempi nella poesia di Dÿ.

Per quel che ruguarda il lessico dello schema.45 ce temtica — amore. Questo studio. altrettanto. pur seguendo l'esempio della prassi italiana. ovvero gli schemi nei quali i poeti non rispettano rigorosamente il numero e la sequenza degli elementi. che prossegue la linea iniziata con il versus rapportati. ovvero europei. i ragusei di solito seguono l'esempio dei modelli italiani. (ennumerazione degli elementi della natura. Secondo la struttura. I poeti ragusei. tenderebbe a rappresentare un contributo ulteriore per delineamento della fortuna dei manierismi formali nella poesia ragusea. e di indicare. . optano anche per le varianti particolari. prevalgono gli schemi „irregolari". una possibile via per aquisire le nuove conoscenze sulla letteratura ragusea ed il suo rapporto con le mode e modelli europei. degli atributi della bellezza femminile).

.

160—161. Povjest hrvatske knjiÿevnosti u Dalmaciji i Dubrovniku. godinu.8 I drugi. Popoviã5 i M. Pregled srpske kwiÿevnosti. dakle. 332—333. III. Pokazuje se zašto sva ova tri dramska dela pripadaju ÿanru farse. Nikola Nalješkoviã. 70). 3 Milorad Medini. parodija.UDC 821.09 Nalješkoviã N.163.7 ali to lutawe i daqe traje. Armin Paviã. Medini3 i B. Paviã je åak Naqeškoviãeve tri komiåne drame hteo da stavi uz bok komediji del arte.6 Tek u novije doba ponovo se za Naqeškoviãeve komiåne drame vraãa ime farsa. koji je. 106. 7 Tako M. 357. ÿanr. Naqeškoviãeva komedija „arecitana" u Mara Klariåiãa na piru. 163. 4 Branko Vodnik. Bogišiã farsama smatra samo Komediju V i Komediju ¢¡. Dubrovnik. Stariji prouåavaoci Naqeškoviãevog dramskog rada ove su komade nazivali uglavnom „komedijama". Beograd 19203. Povijest hrvatske knjiÿevnosti do narodnog preporoda. Naqeškoviã. 6 Mihovil Kombol. Zagreb 1913. jedinstvo mesta. Zagreb 1902. motivi. A. uticaji. Tako R. Prilog k historiji dubrovaåke hrvatske knjiÿevnosti. Zagreb 1875. 146.42-2. 237. uostalom kao i P. Rad JAZU. Matica hrvatska. 149. 1 2 . XXXI. Povijest hrvatske knjiÿevnosti. KQUÅNE REÅI: farsa. Dubrovnik 1871. Matica hrvatska. VI i VII) Nikole Naqeškoviãa. 1955. sa Naqeškoviãem prvi put stupio na dubrovaåku pozornicu.1 terminološka zbrka nije mogla biti izbegnuta. situacije. Rad JAZU. knjiga I. komedije (V. FARSE NIKOLE NAQEŠKOVIÃA — POETIKA ŸANRA Bojan Ðorðeviã SAŸETAK: U studiji se raspravqa o poetici farse i wenoj primewivosti na tri tzv. Vodnik4 ove drame zovu komedijama. kalendar za 1870. ¡ Iako se još u kratkoj belešci uz jedno od izdawa (Joza Buniãa) Naqeškoviãeve Komedije ¢ tri Naqeškoviãeva dramska teksta sa komiånim sadrÿajem nazivaju farsama. Zagreb 19612. Kombol. Zbornik Matice srpske za kwiÿevnost i jezik.2 I M. Geca Kon. 5 Pavle Popoviã. Pantiã kaÿe da je stil Komedije V sasvim sliåan onom kojim su pisane „papreno smešne i silno zanimqive farse" (Miroslav Pantiã. 8 Rafo Bogišiã. knj.

15 „… la différence entre la farce et les autres genres.. P. 15—16). pokušali su da. Svi Naqeškoviãevi komiåni komadi — tri ih je na broju — pripadaju onom dramskom ÿanru koji je još u XV veku zagospodario. P. a odmah zatim kaÿe da je radwa tipiåna za farse (R.15 a u Veneciji sa uåenom komedijom.12 Wena saÿetost dovela je vrlo brzo do sve drastiånije groteskne radwe koja je svojom suprotnošãu jasno odstupala od okvira u koji je bila smeštena i tako se izdvojila kao poseban dramski rod. recimo. Giulio Einaudi. åemu su ton davali Rukante i Kalmo. da sve te raznovrsne komade.) ne réside pas essentiellement dans les idées et le degré d'agressivite qu' elles présenttent. Åakavski sabor. Švelec je zove „nekom vrstom eruditne komedije" (Franjo Švelec. Hrvatska renesansna drama.10 ili da je to „naturalistiåki prizor".11 Uprkos svih ovih lutawa. 1976. Edition Klincksieck — Edition scientifiques de Pologne. Ð. kao Bogišiã koji prvi Komediju VII zove komedijom. Cibotto). 1976. Farsa je u francuskom i italijanskom pozorištu sredweg veka najpre predstavqala samo intermeco u okviru crkvenog prikazawa. Vallardi. 1—2. 72). lettere ed arti. nav. Dramaturgija maske Nikole Nalješkoviãa. 13 Ludovico Zorzi. surtout la sottie (podvukao B. potrebno nabrajati. Komediju VII vide kao pravu komediju u kojoj je farsiåna struktura prevaziðena. Novak. pa S.16 Jasno je. 3—4. Istituto della Enciclopedia Italiana. 1951. 190 11 Isto. 10 S. S. scenama Francuske i Italije. Guanda. Paris — Warszawa 1974. . Torino 1977. åesto obilovale folklornim motivima)13 i one koje su. Muhoberac bez argumentacije zakquåuje da je Komedija VII uistinu prava komedija (Mira Muhoberac. moramo zvati jednim imenom — farse. što je dovelo do uslovne podele farsi na one koje svoje teme i motive crpu uglavnom iz svakodnevnog ÿivota (te farse su. Moguãnosti. Kao takva ona je zatim pretrpela jak uticaj novele. XXXIX—XL. 11. razloga za daqe polemike nema. 14 Irineo Sanesi. Volume XIV. Milano. poput Alioneovih. 12 Ove prvobitne farse u nauci se nazivaju i „farse spirituali" (v. Dovoqno je samo istaãi da je farsa åesto bila podloÿna eklekticizmu i doticala se sa drugim ÿanrovima: u Francuskoj naroåito sa sotijom. d." Halina Lewicka. 191). 16 Teatro veneto (a cura di G. To isto moramo primeniti i na tri saåuvane farse Nikole Naqeškoviãa. Etudes sur l' ancienne farce francaise. Dubrovnik. Il teatro e la città. Novak. i koje je Naqeškoviã tokom svojih trgovaåkih putovawa tridesetih godina XVI veka imao prilike da gleda. Najzad.). La commedia I. M. Bogišiã. kao u Firenci. prema tome. zajedno sa nekim drugim. 79—80. 193. nav. 838). Dani hvarskog kazališta: renesansa.48 mahom hrvatski prouåavaoci. Primjeri iz povijesti hrvatske drame. sve nijanse ove podele nije. 451. d. 108). „dramatizacija tradicionalnih novelistiåkih motiva". XIX. bez obzira na to da li su podeqeni u åinove ili ne i bez obzira na to koliko se dodirivali sa graniånim ÿanrovima.9 Åak ni Komedija V i Komedija VI nisu uvek uzimane kao farse. za ovu priliku. a verovatno i åita. Enciclopedia Italiana di scienze. A. Split. a. uglavnom bez argumenata. Parma 1960. P. Novak Komediju VII zove „pseudouåenom komedijom" (Slobodan P. Roma. XXXVI. (s.14 Naravno. 1988.. 9 Åesto su u tome bili nedosledni. Novak. za Komediju V kaÿe da je to „dramski prizor bez åvršãeg ustrojstva".

. 451. d. sveštenici. .49 II Moÿemo pretpostaviti da je Naqeškoviã veãinu farsi gledao u Italiji. 105. a sijenski Rozzi dali su ovoj farsi poseban oblik. mogao da se upozna sa raznovrsnim primerima farsiåne dramaturgije. XIV. izvedene u Firenci 1518. Sijena u ÿivotu i djelu Marina Drÿiãa. poput Florijane. 16. Uticaji su bili neprekidni. nav. notari. uåenoj komediji. pisane farse u tom duhu. Sanesi. veã imala ustaqeni oblik. Sanesi. 24 I. U wima nije bilo starih tvrdica. Takoðe. nav.21 te padovanske kontraste koji su nosili u sebi farsiåne motive. 467. I teatri di Napoli dal rinascimento alla fine del secolo decimottavo.. Veã je primeãeno da „dramske scene Naqeškoviãeve povezane su s onim mletaåko-padovanskim samo po tome što pripadaju istom tipu". Ovaj plemiã je svoje farse prikazivao uglavnom u Astiju. ne sme se pretpostaviti da su veze i putevi meðu italijanskim gradovima renesanse bili zatvoreni. 459..20 Meðu ostalim vrstama farsi treba istaãi tzv. sluÿavke. parazita i kurtizana. tokom celog šesnaestog veka. Pri tom on nije pretrpeo uticaj mletaåkih razvijenih farsi kakve su pisali Rukante i Kalmo. 18 Isto. Prolog. ma gde da je u Italiji bivao. 51—52. godine. U Napuqu je neka farsa izvedena još 1497.23 Nije teško utvrditi da su do Naqeškoviãa pre dospeli likovi poput onih iz Karaãolovih farsi. obiåne scene u kuãi. Leo Košuta.17 Sa tom tradicijom uspešno je nastavio Pjetro Antonio Karaãolo. Bogišiã. 19 I. 439. 1982. dobila je izuzetnu popularnost i obogatila svoje dramsko tkivo uticajima drugih dramskih vrsta. d. Ova vrsta farsi mnogo je više uticala na Marina Drÿiãa. Naqeškoviãu su mogli biti mnogo bliÿi baš likovi koje je Karaãolo unosio u svoje farse: graðani. nav. onda kada je Naqeškoviã došao u dodir sa wom. Sasvim je verovatno da su se i u Veneciji igrale farse cavaiole. O tome v. d. gde je najduÿe bivao tokom svojih trgovaåkih putovawa u mlaðim danima. Gius. 13. nav. Laterza e figli. Pa iako nije preveo ili preradio nijednu 17 Benedetto Croce. u åast Izabele Aragonske. popularno nazvane kavajole.18 Karnevalske farse Ðan Ðorða Alionea pak više su zasnovane na novelistiåkim temama. d. ona je cvetala u celoj Italiji i u svakoj oblasti dobila neke specifiåne odlike. muÿevi i ÿene. 24—56. Bari 1916. Meðutim. Ono što je znaåajno jeste åiwenica da je farsa u Italiji. i Naqeškoviã je. 22 Isto.19 U Sijeni se farsa ni u jednom trenutku nije odvojila od rustikalnih motiva. Sanesi. kao što je bio jak uticaj sijenskih ekloga i rustikalnih farsi. 20 Isto. godine. pa su zatim. prikrivene obzire i laÿi. odnose koji vladaju meðu qudima. 469—470.24 Upravo u Karaãolovim farsama naš pisac je mogao da sretne istu onu okrenutost svakodnevnom ÿivotu. farse villerecce. 21 I.. zapravo na karnevalu u obliÿwem Leåeu. gramzivih i oblapornih a lukavih slugu.22 Farse u Veneciji bliÿile su se svojim sadrÿajem i karakterizacijom likova tzv. 23 R.

naprske. Stari pisci hrvatski. opet razlog Karaãolovog uticaja moÿemo prepoznati u Naqeškoviãevoj prvoj i drugoj farsi — Komediji V i Komediji VI. gospoða nije smerna ni pokorna. Kao što kod Naqeškoviãa gospodar i gospoða jedno drugom prebacuju da ne åine ono što im je braåna duÿnost (gospodar ne spava sa ÿenom. Istina. Sanesi. fracete. kordune. Sanesi.50 odreðenu farsu.. ubruse. 253—254. 25 Pjesme Nikole Dimitroviãa i Nikole Nalješkoviãa (skupili dr. bjeåvice pletene… (Komedija V. knj. JAZU. Daniåiã). Alione je sadrÿinu svojih farsi obogaãivao prizorima iz svakodnevnog ÿivota. u Karaãolovoj farsi i ÿenik i nevesta obavezuju se da zaÿmure pred qubavnim avanturama onoga drugog. Uprkos tome što je teme åesto nalazio u novelama. Uz naziv farse dati su brojevi odnosnih stihova. Da je to moglo uticati na Naqeškoviãa. Zagreb 1873. Tako u Alionea imamo svakovrsne nazive jela. Jagiã i dr. d. pa su neki kwiÿevni istoriåari wegove farse videli i kao „notizie intorno ai costumi e agli usi della società contemporanea". s biserom podveze. xangrizava je i zabrawuje muÿu da se viða sa prijateqima. . 289—290). ne poštuje je. odeãe. V. Dovoqno je setiti se kako u Komediji V gospodar nabraja šta sve od odeãe i nakita ima wegova ÿena: Ti imaš sajune. razlike još veze. nav. 28 I. što predstavqa oåigledan uticaj francuskih farsi.28 što u Naqeškoviãevim farsama ÿene nikako ne prihvataju. 269—273). nije teško pokazati. Drugi autor farsi koji je Naqeškoviãu mogao biti blizak jeste Alione.29 Upravo to okretawe socijalnim prilikama i obiåajima grada nalazimo i u Naqeškoviãevim farsama. košuqe.25 tako sliåne obaveze — za koje slutimo da neãe biti izvršene — nalazimo i u Karaãolovoj farsi La Cita e lo Cito od koje nam se saåuvalo nekoliko fragmenata. 27 Sve citate donosimo prema navedenom izdawu u Stari pisci hrvatski. 26 I.. nameštaja. Tako se nevesta obavezuje: … a la sua vita non mancare de maje s'accarezzare co lo Cito…26 U Naqeškoviãevoj Komediji V to je ono što ÿena oåekuje od muÿa. a što oåigledno druge ÿene u gradu imaju: taj veli: a meni veãma muÿ åini moj kareca neg ÿeni u gradu i jednoj…27 (Komedija V. V. 440. 29 Isto. 440. knjiga V. kolete. ne ugaða joj. cokule. kuplice. naprotiv. prstene. 451. rukave. pantufe. Gj. d. jawuse. i to u gotovo svim wegovim farsama. nav.

1899. 451. nav. godine. Diversa cancellariae 121. jer je Guåetiã odbio da Naqeškoviãu nadoknadi troškove (v. Ali Alione je mogao biti blizak Naqeškoviãu i zbog svoje vezanosti za tradiciju francuske farse. poznato nam je sada samo da je 1533. Naravno. Alione je.32 dok su druge pretrpele wihov oåigledan uticaj. odakle je poslao robu u Feraru. u Marseju. Na tom putovawu bio je i u Lionu. a u mene stavi ovu godišnicu… (Komedija VI. Giorgio Alione. Milano 1865. Došlo je. 31 Gio. d.31 dok Naqeškoviãev pop ostaje nedirnut ikakvim moralnim dilemama. nav. G. I. Archiv für slavische filologie. åesto u svojim farsama izvrgavao ruglu sveštenike. V. 451. 481. Reprint izdawe pojavilo se u Ÿenevi 1967. Paris 1886. L. Cerf. Beiträge zur ragusanischen Literaturgeschichte. Istina. Kako bilo. 277—278). Sanesi. sveštenik u woj ima iste osobine. oåigledno po uzoru na Bokaåove novele. Miroslav Pantiã. godine duÿe boravio u Lionu. ti gdje si? Kuhaš li što tamo? Slobodno sve reci (Komedija VI. mart 1533/). 35 Konstantin Jireåek. O izvoðewima i štampawima francuskih farsi v. i farsa se završava wegovom tugovankom nad sopstvenom sudbinom sa moralistiåkom poukom. februar 1533/). 33 Farsa de Zoan Zavatino e de Biatrix soa mogliere e del prete ascoso soto el grometto u svom prvom delu nalik je na popularnu francusku Farce du Poulier. 262—263). do spora. meðutim.. 55—94. Iako Naqeškoviãeva Komedija VI nema mnogo veze sa ovom Alioneovom farsom.34 a 1536. I. bilo da bez snebivawa traÿi da jede: … Djevojko. u izdawu Gio.30 Pop u toj farsi ne samo što je poÿudan i besraman u svojoj qubavi prema udatoj ÿeni Beatriåe veã je i proÿdrqiv i vinopija. kao u åuvenoj farsi o Zvanu Zavatinu.33 A tu veã stiÿemo i do drugog izvora Naqeškoviãevom zanimawu za farsu. „Sedam salam pokorwijeh kraqa Davida" i wihov pesnik Nikola Dimitroviã. Giorgio Alione. verovatno je Naqe30 Ovu farsu v. najkompletnije: Louis Petit de Julleville. HAD. 24 /20.51 Takoðe. kod Alionea sveštenik biva kaÿwen. Répertoire du théâtre comique en France. bilo da ÿeli da se doåepa gosparove „godišnice": Tuj babu opravi i tovjernaricu. na raåun Marina Alojzijevog Guåetiãa. XII. ali i francuske fablioe i farse.. 28' /12. On je.35 ali ko danas sme tvrditi da on nije i åešãe putovao u Francusku. Sanesi. Anali filološkog fakulteta u Beogradu. Historijski arhiv Dubrovnika /daqe: HAD/.. Neke Alioneove farse samo su prerada francuskih. godine ušao u jedno trgovaåko društvo radi trgovine tkaninama (v. 90. naime. d. Dalli e comp. na svojim trgovaåkim putovawima mogao gledati i francuske farse. Commedia e farse carnovalesche. XXI. 34 Nikola Naqeškoviã je 1533. Diversa notariae 101. 93—94. . 1976. 32 Tako je Alioneova farsa Comedia de l' omo e de soi cinque sentimenti (13—54) gotovo istovetna sa francuskom Farce nouvelle des cinq sens de l' homme moralisée et fort joyeuse pour rire et recreative.

a u drugom se svaðaju i tuku meðu sobom. a do drugih je mogao doãi preko italijanskih prerada. a istovetni likovi sluÿavki i u farsi Caquet de bonnes chambrières. Danas. The Mediaeval Academy of America. zahvatajuãi u tkivo svog grada. ali je sigurno u wima mogao naãi sluÿavke koje su drske. i to podeqenu u dva dela: u prvom sluÿavke ogovaraju. Maruša je po jednom detaqu sliåna bezimenoj sluÿavci iz jedne francuske farse. Recueil de poésie françaises des XVe et XVIe siécles.. 111. svoje gospodarice. 71—84. ter ãu t' poã' zamesti toliko prikala. de Montaiglon. Cambridge (Mass. i one ogovaraju svoju gospodaricu. estetizaciji.). Lewicka. nav. U ovom izdawu farsa Les Chambrières nosi broj 51. I one su drske. vrlo indiskretno. da peåu ukrala ne budem od gruda. 395—400). u saåuvanom korpusu italijanskih i francuskih farsi ne moÿe se naãi nijedna koja bi bila direktan predloÿak nekoj od Naqeškoviãevih farsi. 392—394). Uprkos svim ovim sliånostima motiva i situacija. farsiånoj. Cohen. a ima i ckvare onamo pod skalom veãe po bokare pritopqene s salom. broj 22. u G. nav. toj bogme nije mala. Jedna takva farsa imala je mnogo verzija. 1949. ne moÿemo reãi koje je francuske farse Naqeškoviã znao. za utra za vas dan kako ãu t' rijet' muÿu tvoj ÿivot sramotan i diqi svakdawe. V. 38 A. Nalazimo je kao Les Chambrières.38 I u mnogim drugim francuskim farsama sluÿavke imaju iste osobine.37 Sliåna je tema.36 Ova dva dŒla åesto su izvoðena i kao zasebne farse. svaðaju se meðusobno i ogovaraju svoje gospodarice. naravno. 37 H. 36 Ovu farsu je objavio Gistav Koen u svom kapitalnom izdawu: Recueil de farces françaises inédites du XVe siécle.39 Isto to — da se dobro najede — predstavqa vrhunac zadovoqstva i za Marušu: al zqe t' bih ja stala i bila prem luda.52 škoviã tim prilikama gledao francuske farse. prepiru se sa gospodaricom. Osim toga. Paris 1862. . t. što mogu izjesti (Komedija V.. i s kijem se vagiðaš… (Komedija V. d. i ovde je dubrovaåki pisac ispoqio zavidan stepen originalnosti. 39 Mince de caire. koja åezne za dobrim paråetom peåenice. d. i u porodicu kao bitnu socijalnu kategoriju koju je podvrgao svojevrsnoj. Te osobine poseduju i Maruša i Milica u Naqeškoviãevoj Komediji ¢. Kao i kada su ekloge u pitawu. kao što to pomiwe Maruša: Na vjeru i dušu.

Pozorište i drame srednjeg veka. London 1967. mais peu aussi qui attirent notre sympathie. parodiånost. one su u komediji obiåno odreðene svojim porokom koji postaje spiritus movens dramskog zbivawa. kratka i zbijena. Iako farsa po svom unutrašwem ustrojstvu prethodi komediji.41 Tako se tipovi nikada ne razvijaju u karaktere. Salzburg 1957. Paris 1896. a liånosti su odreðene svojim društvenim ili braånim statusom. 45 „… il y en (u farsama. Union Générale d' éditions. Claude-Alain Chevallier. koriste se rudimentarnim jeziåkim sredstvima — reånikom realija — i podvrgavaju druge ili same bivaju podvrgnute parodiånom preoznaåavawu realnog vremena u teatarsko. raskalašni smeh ostvaren bilo kakvim sredstvima. a pruÿio ju je u svojoj kwizi Art poétigue français Tomas Sibile. braåni i društveni status". Ð. jeziåka stilizacija. jasno je da u wima nema liånosti koje bi izazivale simpatiju gledalaca. u kojoj se izvodi najåešãe surova šala. Colin et Cie. I Naqeškoviãev muÿ u prvoj i treãoj farsi zove se Xivo. Komiåno u duhovnom i svetovnom pozorištu. pas de ces bons héros. 357. Novi Sad 1988. uz otvoreno imenovawe. Zato. Zato se liånosti u farsama najåešãe uopšte ne imenuju ili imaju stalna imena. Z. za razliku od komedije. 30). a bez poštovawa jedinstva mesta. Knjiÿevna zajednica Novog Sada. opet nije daleko od istine i da je „farsa krajwi oblik komiånog/komedijskog izraÿavawa u kojoj se smeh istiåe na uštrb verovatnosti. 42 Heinz Kindermann. 43 Rajmon Lebeg.40 Obiåno se uzima da je osnovni ciq farse. Oxford University Press.45 Farsa poseduje i još neke osobine koje je jasno izdvajaju od ostalih komiånih ÿanrova. Theater Geschichte Europes I. anegdotiånost. a u italijanskim Zvan. moÿemo kazati da farsa mora biti dramatizovana anegdota. dosta široku definiciju prihvatimo. U farsi pak „wih karakteriše posao kojim se bave. prim. okrutnost. Preobrazbe farse. godine. 411. Zagreb 1985. Komedija VII — najlakše je pokazati prateãi kako se neke od osnovnih odlika farsi prepoznaju u wima.44 S obzirom na to da je karikatura. Centar za kulturnu djelatnost.53 ¡¡¡ Da su Naqeškoviãeva komiåna dramska dela farse — pa i najsloÿenije od wih. B. I. osnovno sredstvo kome pribegavaju pisci farsi. 308. Histoire de la langue et de la littérature française des origines à 1900. a potpuno izostaje kritiåka dimenzija ili satira.42 Što se tiåe liånosti.43 a porok samo potcrtava wihovo karikaturalno biãe. Ogledalo mahnitosti. uprkos ukazivawu na mane. a posebno uz pomoã neslane šale i telesnog ataka na aktera". 32. pas de ces défenseurs du faible. Ÿanen). u knjizi Dragan Klaiã. Ako ovakvu. Paris 1973. Théâtre comique du Moyen-âge.) a peu de franchement antipathiques. jer se i društveni odnosi podvrgavaju uglavnom karikaturalnom predstavqawu. onThe Oxford Companion to the Theatre.46 Rukovodeãi se svim dosad reåenim. V. tek neznatno varirana. 149—150. Ova definicija potiåe još iz 1548. Mrkowiã je te osobine grupisao pod pojmove saÿetost. potpuno izostaje didaktiåka namera. pas de ces meneurs de jeu brillants et spirituels…" (Louis Petit de Julleville. 46 Zvonimir Mrkonjiã. ovaj mehanizam pak iscrpquje se u odreðenom broju tradicionalnih motiva. 44 Tako je uobiåajeno ime za muÿa u francuskim farsama Ÿan (Ÿuan. 40 41 . Odnos farse i komedije nije tako jednostavan.

U Komediji VII drugi deo scenskog prostora rezervisan je za prostor van kuãe. Maruša odlazi u kuhiwu. ali i jednu peripetiju: fiktivnu bolest ÿene i weno „izleåewe". izrazito je nepoštovawe jedinstva mesta. ali potpuno zaustavqena u teatarskom vremenu. nije smetwa da i wu svrstamo u prave farse. Ako je. Sve ovo je jasno naznaåeno didaskalijom. ali kuhiwu više ne vidimo. veã dolazi do potpunog razarawa jedinstva mesta. a ovi su. a to se naglašava didaskalijama. na pozornici. pa se scenska dimidijalnost postiÿe promenom mesta zbivawa. kao u prethodnim Naqeškoviãevim farsama. Zapleta nema. na desnoj strani majka nastavqa da šije i sve vreme ostaje na pozornici. iako je radwu svoje posledwe farse podelio u åinove — „atove" — Naqeškoviã nije te åinove razloÿio na scene. u intimnoj vezi koja se odvija takoreãi pred oåima ÿene. Više se ne vrše. Uostalom. Naqeškoviã to ipak nije uåinio. 47 Sudeãi prema broju stihova u saåuvanom delu. dok na levoj strani pozornice teåe dijalog dva oca. IV Obim Naqeškoviãevih farsi kao i wihova inicijalna intriga zasnovana na anegdotskom prizoru sasvim odgovaraju osnovnim postulatima ÿanra. pa Komedija ¢ ima 406 stihova. pošto je fiziåki nemoguãe da majka u kuãi vidi i åuje šta se dešava napoqu. neizmewenih sklonosti. a mati ostane šijuãi. opet. Uz tako svedenu radwu ide i saÿetost. koje je ovde poprimilo dramaturšku znakovitost. simultane radwe. verovatno Placu na kojoj se sreãu Marov otac Xivo i wegov prijateq Petar. kao da se pisac plašio da gledaoci neãe lako prihvatiti ovakvu podelu scenskog prostora: „Maruša poðe u ogwište. dakle. a mladiã utera u brak. Osim toga. što i jeste jedna od osnovnih odlika farsi. . Naime. ona ima tek nešto više stihova od Komedije V. To što je Komedija ¢¡¡ nešto duÿa i još podeqena na åinove.54 da moÿemo pokazati da se i sva tri Naqeškoviãeva komiåna dramska dela — Komedija ¢. a na kraju svi ostaju na istim pozicijama. kao u prethodne dve farse. Ova je Naqeškoviãeva farsa još kraãa i ima samo 282 stiha. Komedija ¢¡ takoðe ima osnovnu situaciju — nesnosna ÿena i pohotni muÿ. Komedija ¢¡ i Komedija ¢¡¡ — uklapaju u šemu farse. Komedija VII je verovatno imala oko 500 stihova. i imao ÿequ da ode korak daqe od farsiåne rudimentarnosti.47 A i u woj je radwa svedena na osnovni problem: mladiã — „bludni sin" — zaqubqen u raspusnu ÿenu. Wihov susret je praktiåno drugi prizor prvog åina. Tako se åitava radwa Komedije ¢ vrti oko svaðe „besne" ÿene sa sluÿavkama i muÿem. Kada se wihov razgovor završi. i na jednu jedinu intrigu koju pletu svi oko wega: kako da se ta veza razvrgne. prva scena odvija se u kuãi (prostor na desnoj strani pozornice gledano iz publike) gde o Marovim noãnim izletima wegova mati razgovara sa godišnicom Marušom. Uslovno reåeno. utoliko na poqu srete se Xivo otac od sina i Petar otac od kãere…" Dakle.

1—2. 49 Franjo Švelec. Ta pretwa „nije djelotvorna u farsi. Farse Nikole Nalješkoviãa. 243—245) Jer isti takav odgovor bio bi dat i u realnom vremenu i prostoru Grada. o umešanosti ÿenine braãe u braånu razmiricu. Nalješkoviãeva „Komedija peta" i francuska farsa. jer se nikako nije mogao nametnuti u onako strogom poretku Grada koji je svojom realnošãu uticao na teatarski prostor Komedije V. Svest o jasnom društvenom statusu svojih liånosti åuva Naqeškoviã i u Komediji VI. Ovaj motiv kod Naqeškoviãa ostaje samo nagovešten i odmah zatim omalovaÿen. U prve dve farse ona je verbalna. 15. teatarsko vreme pokušava da se osamostali. 165—166). 1988. 48 Nikola Batušiã. dokle s' tej voqe. prisutan i u francuskim farsama. I okrutnost. „ogote smrdeãe". naroåito u Komediji V. zato si srdita (Komedija V. jer se u farsiånom teatru teatarsko vreme podreðuje realnom vremenu. moÿe se primetiti u Naqeškoviãevom teatru. pa åak i odnos izmeðu muÿa i ÿene proistiåe u Naqeškoviãa iz jasne svijesti o strogom rasporedu unutar socijalnih skupina…"48 Zato Naqeškoviã i ne aktivira tipiåan novelistiåki motiv. 1988. meðutim. konkretno u Drÿiãevom teatru. Poð'. 306). 27. Moguãnosti. Tako gospodarica u Komediji V svoje sluÿavke åasti nazivima kao što su „ogote smrdeãe". a nuti gledajte gdje bratjom prijeti mi. kao osobina farse. ta åiwenica ima u Naqeškoviãa: „Odnos gospodar — sluškiwa. gospodar grubo i mirno mogao odgovoriti: Ja jebu te bratje. nijesam te još bio. . 1—2. i u vremenu predstave. U teatru eruditne komedije. i u pretwama batinama koje upuãuje muÿ ÿeni: Al corpo del Dio. i tebe još š wimi. izraÿena pre svega u mnogobrojnim psovkama i uvredama. na pretwu ÿene da ãe se ÿaliti braãi (Komedija V. a muÿa naziva „vraÿe". ter im se istuÿi (Komedija V. otac — sin. XXXVI. Jeziåka okrutnost ispoqava se.55 I druga odlika farsi — da su liånosti odreðene braånim i socijalnim statusom — primetna je u Naqeškoviãevim farsama. 241—242). gospodarica — sluškiwa. te je psuje: „govna ti jeð' duša" (Komedija V. i zato je u komediji Mande Drÿiã do kraja iskoristio motiv braãe i uåinio ih je aktivnim uåesnicima radwe.49 Nije. kao što nije djelotvorna i u ÿivotu". XXXVI. Veã je primeãeno da u francuskoj farsi agon nije toliko izraÿen izmeðu pripadnika raznih društvenih slojeva i da to nema onu dramaturšku funkciju kakvu. „prikuåke smrdeãe". Moguãnosti. „kuåka". 238—239). I zaista je. kako si mahnita. pa su se gledaoci sigurno i tu mogli samo smejati ÿeninoj pretwi da ãe iãi u plemiãko veãe da „vlasteli vide što patim neboga" (Komedija VI. I ÿena u Komediji VI upotrebqava iste uvrede: „ogota". Ni muÿ joj ne ostaje duÿan i zove je „oslom".

nav. a psovke su upuãene Marovoj „amanci". „putana smrdeãa". koga na kraju drugog åina najpre wegova „amanca" polije fekalijama (istina zabunom. 54 M. Pa ipak. maå. i verbalna okrutnost ne mawka. istina. te parodija isterivawa ðavola u Komediji VI (243— 254). s druge strane. åudeãi se kako još ima strpqewa da se svaða. 52 Kako to åini F. Tako se ono što na skali vrednosti pripada „gorwem" svodi na „dowe" ekvivalente.54 Zato svaka analiza Naqeškoviãevih farsi mora uzeti u obzir pre svega wihovu omeðenost zahtevima ÿanra. proizvodi komiku direktnim sredstvima. Farse Nikole Nalješkoviãa. 149. izvor komike leÿi åesto i u parodijskom preoznaåavawu neke forme u lakrdiju. ti muåi. A.51 Ako farsa. Ništa suptilnija nije ni ÿena. nego ih iznosi. 50 Istina.. i to veoma krupne.53 te da se „u wima. kao i vezu sa realnim vremenom u kome su nastale i prikazivane. pa parodiånost i iznošewe grube istine nikada ne prelaze u alegoriånost. onda. te se u wima nikako ne moÿe otkrivati satiriåna namera. a ne osuda te razuzdanosti". d. 15. Zagreb 1871. d. brokijer i åelatu. Tako se i u ovoj Naqeškoviãevoj farsi potvrðuje da se klin klinom izbija. I zabrinuta mati ne bira reåi kada govori o woj: „pasja trabuqa". svodi se na banalno. 51 Z. a „krutost moralizma kao i mekoãa tolerancije nadomještena je rugawem nasamarenom". . ili tajanstveno — egzorcizam. svakodnevno. 80. pretuåe i skine mu simboliåne oznake staleÿa — ogrtaå. kada ih moÿe prebiti cepanicama (Komedija V. „ne poznavši ga"). Medini. Ako se u prve dve Naqeškoviãeve farse surovost ograniåavala na verbalni nivo. onda se u Komediji VII ona ispoqava i praktiåno. grubom i direktnom šalom. I prilikom molitve ÿena neprekidno vodi spor sa muÿem. nav.52 veã su taåne opaske prvih prouåavalaca da su Naqeškoviãeve farse „pre znak razuzdanosti onoga doba. Tako i na Nikolu Naqeškoviãa kao komediografa više neãemo moãi gledati samo kao na nesavršenog i neveštog prethodnika Marina Drÿiãa. da se qudi od srca nasmiju". Tako osnovni motiv farsi natkriquje sve scene i postaje izvor nekontrolisane sprdwe i smeha. što se vidi iz åiwenice da verbalnu okrutnost i sama ispoqava kada preti sluÿavkama. pa je ona u tom kontekstu „kurvina beštija".50 Predmet te grube šale jeste Maro. sad ti ãu bogme dat' (Komedija V . prikazuju griješke Dubrovåana. „kurvina deserta".56 Poð' s vragom. a onda ga wegov prijateq Frano „aranka". vreða je na kraju i sam Maro u izlivu besa izazvanom poniÿewem koje je doÿiveo pred wenom kuãom. s jedne strane. 151—154). zasnovano na nesporazumu. Wih uglavnom upuãuje Marov prijateq Frano. Naqeškoviãeve farse poseduju svest o granici ÿanra. ali ne zato da ih pjesnik kori i šiba. 53 Armin Paviã. Švelec. Historija dubrovaåke drame. Primer za to jeste parodija molitve u Naqeškoviãevoj Komediji V (319—328).. Mrkonjiã. Najzad. kao i prilikom egzorcizma. 332. Dakle. 213). ono što bi trebalo da bude uzvišeno — molitva.

absence of place unity — it is shown that Nikola Nalješkoviã's all three comic plays — Comedy V. .57 Bojan Ðorðeviã NIKOLA NALJEŠKOVIÃ'S FARCES — GENRE POETICS Summary On the basis of the poetic characteristics of farce as a drama genre — a dramatized anecdote. a cruel joke. characters determined by their social or marital status. Comedy VI and Comedy VII — belong to farces. parodic quality. realistic vocabulary.

KQUÅNE REÅI: Jovan Sterija Popoviã. kao i pravilnosti ukquåivawa novih uåesnika. komedija. upotreba kwiÿevnih zagrada u dijaloškom tekstu i obraãawe publici. mada i drugi literarni ÿanrovi nisu lišeni dijaloga. DIJALOG U KOMEDIJAMA JOVANA STERIJE POPOVIÃA Sava Anðelkoviã SAŸETAK: U radu se razmatra definicija dijaloga (Sterije Popoviãa i savremenih autora) i osobenosti dijaloga kao najvaÿnijeg åinioca primarnog dramskog teksta. literarnih i nefiktivnih. dramski lik. ili više lica zove se dijalog". kao i primeri veštaåki iniciranog dijaloga uz pomoã 'govorne' rekvizite — razgovornih karata. S. dijalog koji se izvodi na naåin apartea dok se odvija paralelno sa 'åujnim' dijalogom. replike u stihovima namewene vokalnom izvoðewu. replike pobude i replike o jeziku). usmenih i u pisanom obliku.09 Popoviã J. emotivne replike. Beograd 1974 594. Jovan Sterija Popoviã. dakle novom replikom). On je najoåitiji znak za dramski tekst. funkcije govora. Ðuriã).1 a koja je primenqiva za sve vrste dijaloga. kao i vezivawa odvojenih replika ili serije replika i prelasci sa jedne vrste replika na druge. Kao osnovna vrsta govora u dramskom tekstu dijalog je saåiwen od duÿih ili kraãih replika (iskaz jednog lika åije se trajawe završava poåetkom tuðeg iskaza.09-2. Primeãuje se broj govornika u dijalogu u toku razvoja komedije. Zbornik SANU.163. Dijalog Sterijinih komedija se analizira prema preuzetim Jakobsonovim imenovawima funkcija govora (replike kontakta. referencijalne. Skoro je nemoguãe govoriti o dramskom tekstu a da se ne misli o dijalogu. . V. O dijalogu Izdvajamo definiciju dijaloga koju je formulisao Jovan Sterija Popoviã: „Uzajamno saopštewe misli izmeðu dva. (ur.UDC 821. Uoåavaju se replike u obliku tirade. I kada se razmišqa o drugim primarnim vrstama teksta unutar dramskog teksta (monolog. apar1 Retorika. dramski dijalog.41.

Lire le théâtre III — Le dialoque de théâtre. nove dijaloške situacije ili teme. da on nema samo jedan smisao. Dialogiques — recherches logiques sur le dialogue. PUF. Jovan Sterija Popoviã (ur. Mada postoje prekidi u dijalogu. od onih kojima je govor namewen.p. jer kao što u ustmenom govoru. što peåat savršenstva kako u samoj stvari. ali za svaki pozorišni iskaz osnovnoj åiwenici. dijaloga iz svakodnevnog ÿivota. Dijalog u pozorišnom tekstu je prilagoðeni govor. nadovezujuãi se jedna na drugu. uoåavajuãi razliku izmeðu dijaloga iz svakodnevnog ÿivota i dijaloga u kwiÿevnom delu. što je lakše åitatequ uviditi pogreške spisateqa. åitateqa i gledaoca. Jovan Sterija Popoviã. veã da je on uåinak. Od mnogobrojnih definicija dijaloga drugih autora citiramo sledeãu: „Dijalog definišemo na iskustven naåin: deo govora proizveden od strane najmawe dva govornika. zapisao je zanimqiva zapaÿawa: „Pismeni razgovor razlikuje se od usmenog u tom ponajviše. govor koji je zgusnutuji. Ðuriã). Paris. Ma koliko teÿio da bude veran spontanom govoru. negoli slušatequ govornika. svako preuzima funkcije govornika i slušaoca. akcija. uvek se ima na umu dijalog kao bitnost svakog dramskog teksta. koji nije konverzacija. i sam postaje makar jednom govornik. dramska radwa je uslovqena wegovim razvojem. V."3 Sterijine opaske o napisanom i izreåenom dotiåu i savremeno posmatrawe dvostrukog iskaza dramskog dela. i o. kao i o sekundarnom tekstu (didaskalije). . i zato ovaj u toliko savršeniji biti mora. suprotstavqa se monologu u pragmatiånom pogledu zato što postoji povratna smena pozicija pošiqaoca i onog od koga se oåekuje odgovor. zatim vremenski prekidi vezani za podelu na åinove ili promenu mesta 2 3 4 Anne Ubersfeld. Na dijalogu poåiva karakterizacija dramskih likova.60 te…). Svojstveno dijalogu je da se uzima u obzir komunikativna situacija. a on sve vreme teÿi da ostvari efekat realnosti i utisak spontanog qudskog govora. Dakle. Francis Jacques. 1996. smene govornika. 594. dijalog u dramskom tekstu uvek je mawe spontan od svog uzora. Beograd 1974. Retorika. mnogo obstojatelstva ima. aparte…) tako i privremeni prekidi unutar wega samog (pauze. navlastito na ruku i oåiju. Belin. kao što je dviÿenije tela. u kojem jedan. „Razlika izmeðu konverzacione razmene u realnom ÿivotu i pozorišnog dijaloga boravi u neprimetnoj. do tada nepostojeãi dramski rod u srpskoj kwiÿevnosti. sadrÿajniji i 'hitriji' u svojoj realizaciji i konaånosti od obiånog govora. […] Ovo delovawe pozorišnog iskaza centralni je elemenat svake analize dijaloga dramskog teksta."2 Autor koji je oformio komediju. kao dva razliåita receptora istog teksta. Zbornik SANU. tako navlastito u slogu nosi. replike razliåitih funkcija formiraju dijalog u dramskom tekstu. boqe reåeno."4 Na linearan naåin. udarawe i savijawe glasa. uzimajuãi ga kao svoj uzor. 1979. dikursivnom strategijom. kako u obliku drugih vrsta primarnog dramskog teksta (monolog. åak i kada daje takvu iluziju. kakvom teÿi. tako u pismenom govoru sve se ovo reåma popuwava. 152. 8. koja besedujuãem pomaÿu. kada na wega doðe red.

„sobna sluÿavka". Autorov rad se ogleda i na 'taånosti' u dodeli replika likovima. d'Aubignac. replika u dijalog. npr. ali to ne znaåi da se komunikacija striktno zasniva 5 F. i pre se moÿe smatrati wegovim komentarom nego što se moÿe tvrditi da ga prekida. Dijalogom se otkrivaju postojeãi odnosi izmeðu likova ili zasnivaju novi. . na ukquåivawu novih govornika. na konverzacionom toku i smeni osnovnih konverzacionih tema. Dramski dijalog je rezultat promišqenog autorovog rada na ispisivawu replika svojih likova. Champion. kada je reå o dijalogu. izmeðu ostalog. Drugaåija podela dramskog teksta od konvencionalne — na scene i åinove (u našem radu podrÿane i izuåavane). kao takav. moÿemo smatrati da jednom zapoåeti dijalog traje sve do posledwe replike u komadu. Paris 1927. konstruišu se situacije i dogaðaji. Izvesni odnosi su apriori utvrðeni listom likova putem rodbinske („mati". moÿda bi boqe svedoåila o karakteru trajawa dijaloga u dramskom tekstu. tako da je pišåeva podela na slike. odnosno dolazak novog lika. „wegova ujna". „šegrt"). Zatim je. znaåi delovati". P. „graf". predstavqa wegov nastavak. Nizawe reåi u reåenicu. polazeãi od wihovih osnovnih namera i zamišqenih karaktera u razliåitim situacijama. najåešãe nova scena.61 radwe). i konaåno sled dijaloških situacija nudi nizawe dogaðawa. ne drÿi striktno podele prema kriterijumu izlazaka likova. O Sterijinom komiåkom dijalogu Komunikacija u dijalogu Sterijinih komedija poåiva na varirajuãem broju likova i zasnovana je na razliåitosti wihovih meðusobnih odnosa. éd. Uåinak dijaloga u dramskom tekstu neuporedivo je veãi od dijaloga u drugim kwiÿevnim rodovima. referencijalna samo kada se radi o broju uåesnika u dijalogu. Takoðe. ali i wihove meðusobne povezanosti. uz neprestanu brigu da. u okviru jedne slike. Martino. dijalog lako prepušta svoje mesto monologu. Završetak jedne slike ne znaåi i prekid dijaloga. bude dovoqno jasan za krajweg receptora. reåenica u repliku. „wegova kãi od prve ÿene". da bi se ponovo ustanovio. Sterija). ukoliko se autor (kao npr. Putem izveštaja o vaÿnijim dogaðawima vremenski prekidi se najåešãe opravdavaju u nastavku dijaloškog teksta.5 izreåeno je još u XVII veku. odnosno formirawe akcije u komadu i samog dramskog dela. „wina deca") i socijalne pripadnosti („bogati trgovac". On je proizvod briÿqivije studije na nivou eliminacije redundantnih elemenata u replikama. razmišqawa na nivou opravdanosti svake replike. H. La Pratique du théâtre (1ère éd. dok se aparte govor vrlo lako smešta u trajuãi dijalog. naprotiv. 1657). „Govoriti u dramskom tekstu. dijalog plod napora autora u odreðivawu tempa i naåina kako ãe taj govor pokretati akciju. podela na dramske situacije ili epizode (ili sekvence scena).

Dijaloška komunikacija podrazumeva razliåite odnose. Kada je duÿe na sceni lik bez teksta. opet oformqenog dijalogom. vokala åak. U Sterijinom komiånom dijalogu6 uvek postoji jedan lik koji 'nosi'. C elokupna dela . sve dok se ne istroši u diskursu likova. Popoviã. Beograd 1930. Ubrzo potom lik koji se izborio za svoju vaÿnost u dijalogu moÿe preuzeti ili prepustiti drugom vodeãu ulogu u dijalogu. koji više pokreãe dijalog od drugog lika ili drugih likova. U svakom momentu dijaloga postoji izraÿen odnos izmeðu 'ja' i 'ti'. Ali i bez promene statusa komunikacija se ne odvija na strogom poštovawu hijerarhije (npr. tokom ranijeg dijaloškog toka. Duÿina replike varira od jedne reåenice (kompletne. Narodna prosveta. kao npr.). U igri ideja i oseãawa putem konflikta Sterijin dijalog åitqivo razotkriva likove u akciji komedije. Pasivni uåesnik u dijalogu ne postoji. izvršewem naumqene akcije ili raðawem nove koja je u bliskoj vezi sa osnovnom tematikom komada. a koja najviše mewa hijerarhiju odnosa na kojoj poåiva dijaloški tekst jesu psihološka i emotivna stawa likova. Narodna prosveta. iz jedne scenske situacije u drugu. ali postoji i postepena nivelacija u 'vaÿnosti' govornika u odnosu na pokrenutu temu kada oba lika ili više likova (u Rodoqupcima. koji se neprestano smawuju. stariji — mlaði. Izdvajamo jedno mišqewe o dijalogu: „Pozorišni dijalog ima dva sloja sadrÿine. to ne znaåi da se tekst koji drugi likovi izgovaraju wega ne tiåe. superiornost — potåiwenost itd. 2. Ona su vrlo promenqiva. dok se dominantna tema razvija u prvom planu. socijalnog ili generacijskog statusa. npr. uspavana. dijalog se moÿe posmatrati i kao stalna smena lica koje govori i koje sluša. teÿe predvidiva kategorija. Ona najåešãe ostaje na sporednom koloseku. duÿine jedne tirade). uåesnika u wihovoj razmeni i samih funkcija replika odraÿava se na ritam scene. Smena razliåitih duÿina replika. 125 (1949). Letopis Matice srpske. . eliptiåne ili samo od jedne reåi. kao i Jovan St. god. 5. nova ili veã postojeãa. Sterijin dijalog se formira oko jedne dominantne teme koja se više ili mawe tiåe osnovne tematike komada. kw.62 na poštovawu unapred fiksiranog rodbinskog. do veãih reåeniånih blokova. Tokom dramske radwe status Sterijinih likova moÿe se promeniti kako rodbinski (Devojka i Mladoÿewa — Ÿena i Muÿ u Ÿenidbi i udadbi) tako i na društvenom planu (ålanstvo u Odboru utiåe na likove u Rodoqupcima). Inaåe. sv. istih ili razliåitih funkcija. Novi Sad. on je samo lice privremeno lišeno razmene repliåkog teksta. odnos govornik i slušalac. Nizawem replika. npr. on šaqe dve vrste po6 U ovom radu koristimo se izdawima: Jovan Sterija Popoviã. Svaki dramski dijalog sastavqen je od niza replika najmawe dva lika i ima najåešãe više funkcija. sluÿiteq i åizmar u odnosu na groficu u Zloj ÿeni. preovladavawem. 1. i zavise od toka dramske radwe. na kraãe vreme. Meðutim. Beograd 1927. Pomirewe. U okviru dominantne teme lako se javqa prateãa tema. postaju dovoqno jaki da budu nosioci dijaloga. zbog kiprokoa). C elokupna dela . 364. izmeðu ostalih i odnose zasnovane na kategorijama ili opozicijama kategorija.

sistem (lingvistiåkih) znakova nosi u sebi dvostruku sadrÿinu: a) samu sadrÿinu iskaza diskursa. replikama kontakta. 2. Evo Petra. 9 Gabriel Conesa."7 Bez ÿeqe da Sterijin dijalog tumaåimo iskquåivo oslawajuãi se na semiotiåku analizu. kako ste vi? Milan. replikama pobude i replikama o jeziku.10 Devojka. ali ne iskquåivo. kako ste vi? Stanija. 89. ukoliko je to prvi susret meðu likovima ili pri prvoj pojavi lika. Mogu se naãi usamqene: Juca. Le dialogue moliéresque. b) informacije koje se tiåu uslova proizvodwe tih iskaza. Société d'édition d'enseignement supérieur. Paris 1996. posmatraãemo wegove replike prema wihovim dominantnim lingvistiåkim funkcijama. nouv.) Kod Sterije one se izmewuju najåešãe. 10 Tvrdica. Hvala Bogu. kao i od onih koje ãe Anne Ubersfeld. 96. Editions de Minuit. Zbog svoje prirode trajawe ovih replika u okviru korpusa primarnog dramskog teksta ograniåeno je zato što mora prepustiti mesto replikama drugih funkcija. Da li ãe kontaktna replika biti sama ili udruÿena sa još drugim takvim replikama. 21.. (Odgovaraju Jakobsonovim replikama sa fatiåkom funkcijom. zavisi od vrste i vaÿnosti prethodnih vrsta replika. 11 Ÿenidba i udadba. 11. Wihova uloga je da stave likove u odreðeni odnos na poåetku dijaloga. 4 i 5. I. 211. emotivnim replikama. Essais de linguistique générale. produÿe ili prekinu informaciju meðu sagovornicima. I. Belin. odrÿe. 294. 13 Beograd nekad i sad.63 ruka. A. I još kako ste? Milan. rev. Hvala Bogu!13 Åešãe se pojavquju jedna pored druge. Hvala Bogu. izmeðu dva lika. I. tako da ãemo govoriti o referencijalnim replikama. Evo i gospodina Gavriloviãa. Dobar dan ÿelim. gle kumaåe!11 ili u grupi. 220. 6. I. 12 Rodoqupci. 7 8 . Replike kontakta Replike kontakta teÿe da uspostave. Lire le théatre I. kada su homogene: Smrdiã. éd. 95. Hvala Bogu! (poåivka) Stanija. Preuzimamo nešto izmewena Jakobsonova imenovawa funkcija govora8 autora Gabrijela Koneze9 povodom izuåavawa Molijerovog dijaloga.12 Stanija […] Pa kako ste? Milan. Paris 1963. grupisane. Paris 1992. ne pruÿajuãi nikakvu informaciju o dramskoj priåi. Gavriloviã. Roman Jakobson.

Rodoqupci.21 Simpatiji i antipatiji.20 Tvrdici. Ÿenidba i udadba. U ovome odluåuje pišåevo oseãawe koliko treba ubrzati ili usporiti ritam dijaloga. aparteom stavqaju do znawa da poznaju Mariju koja je zbog toga lišena replika kontakta. Tvrdica. Simpatija i antipatija. da bi usledile replike drugih funkcija vaÿnih za dramsku radwu. vi ste ÿeleli sa mnom govoriti. Katice?15 Sreta (malo nakvašen). Juca. 6. da se komunikacija i dijalog prekinu. 1. Takva sluÿba je suvišna åitaocu jer je on veã upoznat sa imenom govornika pre nego što je proåitao repliku. a potom Mita. Aleksa! Aleksa. 2. kao u Pokondirenoj tikvi. Oho. 2. Komunikativne replike koje poåiwu apelacijom radi identifikacije likova Sterija svodi na minimum. kao u Laÿi i paralaÿi. åim uðe. 107. kako bi usledio dijalog drugih likova ili kako 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Laÿa i paralaÿa. 1. razmenom iskaza åiji je ciq uspostavqawe komunikacije: Katica (stupi). I. Nedostatak ovakvih replika moÿe da bude iskorišãen u komiåne svrhe. Zla ÿena. 1. qubezni Dimitrije. oprostite. zahvaqujuãi nominativnom identitetu lika koji prati sve vrste primarnih tekstova dramskog dela. Beograd nekad i sad. 177. I. Sreto. II. 15. Dobar dan. II. V. ona moÿe. da se okomi na jednog.17 ovakve replike. 1. Pokondirena tikva. a zatim na drugog. posle promene prostora. II.24 on sasvim izostavqa replike komunikacione funkcije. kada Aleksa. 137. replike ovakve funkcije sluÿe i da se takve replike okonåaju. 279. A kada in medias res otpoåiwe novu scenu. Bog ti dobro dao. II. II. 353. 107. u scenskoj realizaciji imaju ulogu da gledalac identifikuje govornike: ko govori i sa kim govori. Gospodine Crnokraviãu. Trifiã. I. 237. 1. I. Tvrdica. Simpatija i antipatija. šta mi ti dobro nosiš?16 Dimitrije. ponesena emocijom.18 Ÿenidbi i udadbi. milostivi gospodine. 1. . kao u Laÿi i paralaÿi. 357. rnokraviã . Osim što se kontaktnim replikama zapoåiwe komunikacija.64 tek uslediti. I. Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera?14 ili prilikom prve pojave lika.19 ili kada otpoåiwe novi åin. što smo vas C trudili. Na poåetku komada: Mita. Dobro veåe ÿelim. 23. 1. 43. Šta je. 5. Laÿa i paralaÿa.22 Beogradu nekad i sad23 ili u Rodoqupcima.

da se jedanput i ja kao ÿena sa svojim muÿem razgovorim. ja sam se zadrÿao. II. II. znaåi.26 Meðutim. Evo me. II. I. kad je gorelo more?27 Kontaktne replike. Ih! (stisne zube). kada uslede posle serije referencijalnih replika. što sam vas od posla zadrÿao. vi nama s otim åest ukazujete25 ili Sultana. 125.32 Šerburiã. I. 7. 5. 5. Beograd nekad i sad. Idi mi ispred oåiju. majko!31 Quba. I. Jawa. 4. 159. Evo Pijade. vreme je veã. kao u sledeãem primeru kada je prva kontaktna replika izreåena u ciqu prekida dijaloga. šta ste se vi. 85. evo gospoðe Zeleniãke. Primeãujemo da u takvim sluåajevima on ima uvodnu formulu „evo!": Evica. Što ãiš da govoriš. Gospodiåna. kontaktne replike su efikasno sredstvo. Oprostite. 2. 58. 239 Laÿa i paralaÿa. imaju osobinu da akcentiraju replike drugih funkcija koje ãe uslediti. ali i wegov rušilac: Mišiã (polazeãi Juci). i ona ãe znati što kazati. 56. molim. gospodiåna. I. Ovakvu sluÿbu komunikativnih replika u dijalogu moÿemo nazvati strateškom sluÿbom: Juca. […] No. tako uãutali?30 ili da otpoåne novu scenu. A. Tvrdica. baš dobro. . a moÿe me gospodin traÿiti. åime dijalog mewa svoj tok. 113. ili ãe biti pokor od nas. Izvinite! (Poðe) Jelica. Tvrdica. I još jedno: jeste li se i vi dogodili u Madridu. Tvrdica. 85. Pokondirena tikva. smem li slobodno s vama koju reå probesediti?29 Kada je reå o strategiji pisca u odnosu na dramaturgiju svog komada. da mi praviš šteta?28 ili Mišiã. One su. Juca. pored navedenih sluÿbi. U Sterijinim komedijama ovakve replike su prilika da autor promeni konverzacionu temu: Mišiã. Zla ÿena. I. I.65 bi se postojeãim govornicima pridruÿio novi lik. […] — No. 2. 1. da produÿe dijalog. a sledeãa radi produÿetka kontakta: Mita. pokretaå dijaloga. Rodoqupci. one su u stawu da podrÿe. 7. Gospodaru. O. 2.33 25 26 27 28 29 30 31 32 33 Tvrdica. 99.

koliåine i vrste informacija zavisi kako se u okviru åitavog primarnog dramskog teksta razvijaju ekspozicija. 96. Referencijalne replike Najmnogobrojnije replike u svakom dramskom tekstu jesu replike sa referencijalnom funkcijom. 7 i 8. smenu scena. Referencijalne replike Sterijinih komiåkih likova vrlo su razliåite duÿine. Rodoqupci.36 Dakle. Ÿutilov. od najškrtijih do åitavog obiqa informacija („Bilo je bitke". Ÿenidba i udadba. U okviru jedne replike lik pruÿa razliåite koliåine informacija. veã nešto što ãe im biti zajedniåko. ali one imaju i stratešku ulogu u prelasku na replike drugaåijih funkcija. mewa ili ukida. Znaåajne su jer ciqaju da prenesu informacije koje se tiåu intrige komada. mogu biti usamqene. X Francis Jaques. 10 i 11. I."40 U Sterijinim komedijama referencijalne replike se grupišu u dijalogu jednostavnim postavqawem konkretnih. Tada se nalaze izmeðu posledwe referencijalne replike prethodne scene i sledeãe referencijalne u novoj sceni kao npr. I. podrÿava. Recherches logiques sur le dialogue. II 2.34 Ÿenidbi i udadbi35 ili u Rodoqupcima. Laÿa i paralaÿa. kulminacija i rasplet komada. I. zaplet. 172. One su motor intrige i od wihovog rasporeda. kontaktne replike u Sterijinim komedijama postoje usamqene ili u grupi istih takvih replika. na primer referencijalnih. eliptiåna reåenica. one su istovremeno za autora najprirodnija veza izmeðu dve scene. III. andrqiv muÿ . Rodoqupci. 6. u Pokondirenoj tikvi. a potom åitav opis bitke od strane istog lika). Za informaciju koju prenose nekada je dovoqna kratka afirmacija ili negacija. a nekada tirada od preko dvadeset reåenica. Veãina zapoåiwe na isti ili sliåan naåin. Wima se zaåiwe tema dramskog dijaloga. kratkih pitawa i davawem isto tako kratkih odgovora: 34 35 36 37 38 39 40 Pokondirena tikva.66 Osim što kontaktne replike u Sterijinim komedijama istiåu promenu scena tokom åina. . 4 i 5. na odgovarajuãem mestu.37 Ponekad jedan lik daje citat drugog lika u jednoj replici ili citira åitav jedan dijalog (npr. PUF. Pomoãu wih Sterija najlakše kontroliše ritam i artikulaciju. dok mawe ovakvih replika sadrÿi apelaciju lika. Mitina izmišqena priåa kako je Aleksa postao baron oberšterom sa dijalogom carice i Alekse38 ili svaða Kuma i wegove ÿene). 157. Paris 1979. Dialogiques.39 „Referencijalni momenat dijaloga je potpuno usmeren prema odgovoru koji treba da bude adekvatnog lingvistiåkog izraza. onda kada se naðu izmeðu replika drugih funkcija. 407. Kao i prethodne. I. u odgovarajuãem trenutku. 294. ali su najåešãe grupisane u nizu. 11. 54. 116 i 117. Wihova velika moã je da pokretaåki deluju na razvoj dijaloga. To je nije samo stvar govornika ili slušaoca.

Replike — odgovor u navedenom dijalogu takoðe zasluÿuju paÿwu. [4] Ÿutilov.41 Pitawa. da je prosi. i sad vidim. kao i odgovori. Šta je on? [7] Nanåika. Prva replika je formulisana kao pitawe: Ÿutilov. Šta? Quba. No. kao npr. Ÿutilov bi mogao da postavi nova pitawa odvojeno ili u okviru iste replike (br. gde jedan åesto prolazi pored pexera i uvek baca oåi gori. Na ovaj naåin dobijen je isti uåinak ekonomije. 5) nema za ciq da dovede u sumwu reåeno. Pijada.42 Drugo pitawe u citiranom odlomku (replika 3) skoro da je suvišno. Druga i treãa (4 i 6) replika — odgovor premašuju svoju formu. [2] Ÿutilov. donoseãi dodatne informacije. 4. Za Milana. Gde je kapa? 41 42 Beograd nekad i sad. Sve sam mislila da se to we ne tiåe. vraga! Za koga? Quba. Doktor.67 Pijada. II. mogu biti formulisana drugaåije. koliko i moguãnost da se izrazi neoåekivanost. Serijom upitnih replika bez eksplicitnih odgovora Sterija konstituiše veãi deo jednog dijaloga. uopšte (od strane jedne vrste informatora u odreðenoj sredini i vremenu). Tek åetvrto pitawe (7) pravo je pitawe koje iznuðuje konkretan odgovor. ili kao što vi ÿene imate obiåaj? [5] Nanåika. 7. jer je izvesno o kome je reå („ova naša" je wihovo jedino dete). posle informacije u replici — odgovoru da je on doktor. Rodoqupci. ali i dragoceni komiåki efekat u dijalogu tri lika: Muÿ (ocu). 144. a nastale su 'skraãewem' suvišnog teksta na nivou komunikacije replika — pitawe: replika — odgovor. Milåi? [3] Nanåika. Npr. da je to istina. Poslao je jednoga. åovek vrlo fini [8]. . E. Treãa replika u obliku pitawa (br. Udajem se. 60. kao dodatna informacija receptoru. [6] Ÿutilov. ali Sterija to ne dopušta koliko radi pozicije lika toliko radi ekonomije dijaloškog teksta. Prva replika — odgovor (br. Ono sluÿi kao provera koda meðu sagovornicima. 3. pri åemu su nove replike — pitawa istovremeno i odgovori na prethodno postavqena pitawa. Ovu našu prose. u dijalogu koji informiše o dogaðaju koji se nije odvijao na sceni. 'Kako sad to?'. šta si hteha otoiå kazati? [1] Nanåika. Gde su novci? Ÿena (muÿu). 2) vaÿna je informacija koja je motor dijaloga. kakve pitawima nisu zahtevane. veã da pruÿi dodatno obaveštewe o karakteru ovakvih informacija. moglo bi da postavi novo pitawe 'Kakav je?'). Je li to zacelo. V. Ja sam odavno smotrila.

Kog vraga. I potukli sve. Srpski je narod nepromotren. Ako je baš do toga. da mi kod tebe ne ãe ništa faliti? Muÿ. . bez pomoãi replika — pitawa i replika — odgovora: Doktor. kao wen prirodni nastavak: Lepršiã. koji su protiv narodnosti. Doktor.46 ili paralelizmom. Jeste li mu pri prstenu obeãali da ãete mi novce. 5. da su se u Dištriktu pobunili? Zeleniãka. Bre. Je l' to pošteno?43 U referencijalnim replikama dijalog åesto napreduje jednostavnim nizawem informacija radi realizacije osmišqenog dramskog toka ili samo radi podrÿavawa osnovne teme. To ti kaÿeš. Ÿutilov. Vasilije. Je l' to lepo? Ÿena. II. I. Srpski je narod lud. Zar ne åujete. kad hoãu. 468. u åemu su namere dva lika u konfliktu sliåne. Vi treba da odgovarate. III. Rodoqupci. Ja ãu se ubiti. varirajuãi ih: 43 44 45 46 47 Ÿenidba i udadba. Isailo. Ti znaš da ja razum ne nosim sa sobom. kada svaka sledeãa referencijalna replika predstavqa korak daqe u wenom razvoju: Smrdiã: Tako je. 6. 4. šta je to? Muÿ. Sudbina jednog razuma. a ciq isti. pri åemu se ne zanemaruje komiåki efekat: Evica. 6. Evo da vam ja dam moj razum. I. kad je baš tako od potrebe.68 Otac.45 Kada su u konfliktnoj situaciji dva lika bliskih stavova. Šerburiã. Sterija rešava unisonost wihovih mišqewa tako što novu repliku ispisuje kao dopunu reåenice prethodne replike. Rodoqupci. Uzmite vi febirove i solgabirove koje smo imali: Srbiji su uvek bili najgori. Ja ãu skoåiti u bunar. srpski je narod pokvaren. Pokondirena tikva. poloÿiti? Ÿena. 86. Jesi li ti meni kazao. Isailo.44 kao i pokretawem nove teme ili progresivnim razvojem konverzacijske teme u toku. 322. 210. vaqda ništa i ne vredi. mi ãemo platiti.47 Skladno nadovezivawe referencijalnih replika Sterija postiÿe ponavqawem karakteristiånog dela replike sagovornika. 99. III. 5. Bog zna.

Tako ona replika moÿe otpoåeti kao komunikativna. Formulišu se parom pitawe i odgovor ili serijom pitawa i odgovora. to je malo: ubica.69 Nikola. elaborira temu ili prelazi na drugu. da bi se nastavila kao emotivna. pustahiju. 237. Zla ÿena. Emotivne replike Emotivne replike imaju ciq da izraze oseãawa govornika. kada su obiåno nastale ponavqawem završnog dela replike sagovornika u dijalogu: 48 49 50 51 X a ndrqiv muÿ II. Ne pustahija. Nikola. grom. I. 2. Sterija wima zapoåiwe. Šta je? Imam ÿenu — ne ÿenu. zatim produÿiti se kao referencijalna. Raznovrsnost emotivnih replika zavisi od izbora oseãawa koja je autor namenio svojim likovima. 417. udruÿuju se sa wima. U jednoj replici moÿe biti samo jedan wen deo referencijalan. I. 5. a u prouåavanim komedijama su najåešãe u obliku eksklamativnih: Fema. Šta je brate. 3.48 Primeãujemo da se referencijalne replike u Sterijinim komedijama vrlo razliåite duÿine mešaju sa replikama drugih funkcija. Tvoja ÿena pustahija? Maksim. Oh. To je nesreãa! Ja joj govorim o pravom gospodinu. Wihova izraÿena afektivnost u dramskom tekstu (osnovno distinktivno obeleÿje emotivnih replika u odnosu na referencijalne) koliko i konflikt koji one mogu proizvesti jesu izuzetno znaåajan materijal u konstrukciji dramskog teksta. Tvrdica. izazvane su wima ili ih one same izazivaju. Izolovane emotivne replike su retke. di si da ga ubiš!51 ili upitnih reåenica. 5. arambašu. ili ãu te taki sa sluÿiteqi izbaciti!50 Jawa. po Bogu? Maksim. . a ona hoãe sviwara. Pokondirena tikva. prepliãu. U Sterijinim komedijama ove replike su najåešãe u tesnoj vezi sa referencijalnim replikama. Inaåe veliki broj replika u Sterijinim komedijama ima istovremeno referencijalnu i emotivnu funkcuju. jednostavnim grupisawem informacija.49 Sultana. ¡¡¡. 131. Napoqe iz moje kuãe! Napoqe. nego lopova. dopunom prethodne replike ili ponavqawem jednog wenog dela. 160. tako da je ponekad teško odrediti koja je od ove dve funkcije dominantnija.

4. II. pored reakcije na fiziåku bol. a ne sluškiwa?67 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 Pokondirena tikva. Zla ÿena. Sterijine junakiwe åesto zapoåiwu svoj diskurs. 257. 180. II. Zla ÿena. III. Ah! […]65 Emotivne replike su åesto uvod u konfliktnu situaciju ili fiziåki konflikt. 2. ali dovoqno jasnim sredstvom za izraÿavawe emocija. I. 258. 5. samosaÿaqewe i neprijatnost. 254. 5. 318. A znaš li ti da sam ja muÿ u kuãi? Ÿena. 269. 5."62 „Jao! Za Boga. sastavqene od samo jednog uzdaha „ah!". Ÿenidba i udadba. 5. Zla ÿena. uja tebe hrani?52 Sultana.56 negodovawe57 i kao mirewe sa namewenom joj sudbinom. 6. II. 5. A znaš li ti da sam ja ÿena u kuãi. Što ne smem da ga za kose šåepam!"59 „Ih! (cikne). konstatacija. Zla ÿena.58 Više wenih replika zapoåiwe razliåitim uzvicima koji su praãeni eksklamativnim reåenicama i razliåitim emocijama: bes zbog uzdrÿavawa od akcije. Oh! (Sedne). 4. 5. 210. šta sam ja zgrešila!"64 Usaglašenost emotivnih stawa dva lika u dijalogu åitqiva je na primeru razliåitih uzvika: Vasilije. Tako. na primer. Evica. II. Pokondirena tikva. ne dajte me! Ne dajte me!"63 „Oh. III. Tvrdica. 237. Trifiã je zadrÿi).61 „Ej! Teško si ga meni! (Poqubi ga) U! Kako smrdi na duvan i rakiju. II. Dete? (Plaåe) Pravo kaÿeš da sam kao dete […]53 Jawa. 2. 3. 5. . III. 268. Boÿe. Zla ÿena. Zla ÿena. […] Hiqada forinti? Otkud hiqadu krajcara?54 Uzvicima. 257. — Strvino ÿenska!" — (Poleti joj. 264. III. II. Sultanine replike u Zloj ÿeni. Zla ÿena. Zla ÿena. 259. kakav je u velikoj dijaloškoj sceni izmeðu Sultane i Srete u Zloj ÿeni. III. III. 3. Zla ÿena. [ne smeš] Od uje. 6.66 Emocije likova u konfliktnoj situaciji Sterija vesto izraÿava postavqawem pitawa koja ne traÿe odgovor: Muÿ. 260. Zla ÿena.70 Fema. II.60 „Ah! Ovo je veliko iskušewe. poåetak akcije. (Klekne)". dozivawe u pomoã i jadikovawe nad sudbinom: „Uh! (Trgne se). Zla ÿena. Zla ÿena. II. tim najškrtijim fonetskim elementima iskaza. 97. 268.55 u jednoj istoj sceni izraÿavaju emotivna stawa koja se manifestuju kao oštro protivqewe. 4. I.

Ah. Mati. Postupno. replike sa emotivnom funkcijom imaju i zadatak da sakriju oseãawa lika govornika. opet poåiwete komplimentirati. Otac. ne umeš. . Otac. Kukavna devojka osušila se od plaåa. kao što je to sluåaj s Agnicom iz Simpatije i antipatije ('bolesno' stawe) ili Aleksom (izjava qubavi odglumqenim emocijama). Gavriloviã. da im otmemo i oteramo ih u Tunguziju. ali ovakve su malobrojne u Sterijinim komedijama. Kada wegovi vaÿni likovi kriju svoje emocije. pa to je. sa šireg plana prelazi se na drugi. ha. ÿao vam je? Ha. 2.71 Prelazak iz jedne emotivne situacije u drugu bez ispomoãi replika drugih funkcija oåit je u sledeãem dijalogu.69 Pored toga što svedoåe o oseãawima govornika. tebi je lako. hvata. 6. Vaše oåi … 68 69 70 Ÿenidba i udadba. kad pomislim da se poklade pribliÿuju. ne tandråi tu. Huj. kada nove replike nose emotivnu boju replika kojima je otpoåeo konflikt: Mati. liåniji. Otac. Vaša lepota … Devojka. nego koji me je izneo na glas. strepwa i zabrinutost jednog roditeqa za sudbinu deteta prerastaju u braånu svaðu. Tendenciozni ili zaslepqeni tumaå obiåno pogrešno prepoznaje tuða oseãawa kako bi istakao svoja: Lepršiã. 81. Zato ponekad nije sasvim evidentno kakva oseãawa pokrivaju iskaz epizodnog lika: Marija. […] Sad je vreme. Mi wih? Lepršiã. Hajde. Mati. I. To je zbog veã najavqene 'uloge' za koju se lik opredelio ili zbog veã jasno postavqenog zadatka. Veã samo kad ti umeš.68 Nepaÿqiv sagovornik u dijalogu moÿe pogrešno protumaåiti tuða oseãawa i reagovati u pravcu koji mu pisac nudi linijom lika ili u ciqu komiånog efekta. Aleksa! Aleksa. Da te ðavo nosi! (Naprasno izaðe). II. Sad je meni lako! Ne umeš. 3. razlog je poznat åitaocu ili gledaocu. Mati. Rodoqupci. I. Ah. ja nemam drugome. 72. Šta. ja opet moram za wim! (Otide). ha! Vidi se ko je maxaron. Mladoÿewa. na nešto blaÿu konfliktnu situaciju putem uzajamnih optuÿbi. 280—281. Vi.70 Emotivne replike su u stawu da prekidaju replike drugih funkcija zbog emotivnog naboja kojim obiluju. Da. Laÿa i paralaÿa. Marija. ako moÿeš. ali i one same mogu biti prekinute: Mladoÿewa. groznica me Ubi se. Otac.

kao u sledeãem sluåaju kada plaå dva lika åini dijalog sastavqen od samo dva razliåita vokala. moÿe samo krenuti u drugom pravcu.72 Devojka.73 Ovaj mladi par zaqubqenih tokom åitavog komada vodi dijaloge pune emocija. na primer. Replike sa izlivima neÿnosti do svaðe i natrag. III. åesto promenqivih u jednoj istoj sceni. „Karakteristika qubavnog dueta je da se 71 72 73 Ÿenidba i udadba. one poåivaju na qutwi i oseãawu gaðewa. Rodoqupci. åine ove likove qubavnim duetom. ove replike su ipak emotivno odreðenije: dok definitivno iskquåuju åoveka zdravog razuma i poštenih namera. . dok je plaå. Koji narodne åinovnike oporaåava. molim vas! Nanåika. pri åemu nije zanemarqiv komiåni efekat. mogla biti sramota ili kajawe). do ponovnih izliva toplih oseãawa. taj vreða sav narod. na kontraakciji okrivqenih. 298. Smeh wegovih junaka uzrokuje replike. bilo da se radi o novoj temi ili o preuzimawu dominacije u dijaloškoj situaciji. bilo da prekidaju drugu repliku ili da su same prekinute. Pokondirena tikva.72 Za razliku od gorenavedenog primera iz Laÿe i paralaÿe. 2. replike raskrinkanih nedovoqno govore o wihovim oseãawima jer Sterija insistira na efektu projekcije iskrivqenog odraza. 210. dijalog koje one åine nije prekinut. potpomognut obrazloÿewem u produÿetku replike: Evica. 154. Replike 'rodoqubaca' u grupi nisu slika wihovih oseãawa (što bi. II. V. Sve je to vaše maslo […] Zeleniãka. I ja se åudim. proizvod diskursa. Da se ne usudite k nama pristupiti! Ÿutilov. U — u — u! Sad te opet ne mogu uzeti. Kada Gavriloviã raskrinkava (ne)dela samozvanih rodoqubaca i kada iznosi dokaze o rodoqubqu iz koristi. […] i — i — i! (Plaåe) Vasilije. ide od slabijih ka jaåim. Veã na poåetku svog stvaralaštva naåinom iskusnog komiånog dramatiåara Sterija gradacijom emocija u dijalogu dozira replike emotivne funkcije. oni u kontranapadu optuÿuju Gavriloviãa i wegovo shvatawe rodoqubqa kao uzvišene vrste oseãawa: Smrdiã. Koji nema jedne iskre rodoqubqa u sebi. Maxaron jedan! Zeleniãka. do wihovog ukidawa.71 Meðutim. Daqe od nas! Smrdiã. 6. preko pomawkawa. Vi tako umete šmajhlovati. da åovek mora misliti da je istina. Ali plaå je istovremeno nov diskurs pun oseãawa. Ali šta ga trpite ovde. koji je odsustvo reåi. drugi za muški glas. Razvratan Srbin! Lepršiã. Nanåika. jedan karakteristiåan za ÿenski. […] Zeleniãka. od bujice reåi. 8.

tiåu se drugih. 1. . Vasilije. da utiåu na akciju ili ponašawe sagovornika. Emotivna stawa likova o kojima informišu ove replike (uglavnom jasno 'prevedena' reåima) ne mewaju se u okviru jedne replike. ti si moja. naroåito obeleÿavaju poåetak Sterijinog rada na komediji. u kojem je svako objekat (qubavi) za drugog. Tvrdica. Izgovaraju se sa namerom da orijentišu ili. 5. 138. dobru gazdaricu treba da vodi viršoft. Ali ti moraš. podvlaåeãi wihove opozicije u dijalogu. Na taj naåin emotivne replike potpomaÿu recepciju dramske akcije i svedoåe o intencijama likova. direktno ili putem posrednika: Jelica. Vaso. one imaju za ciq da neprestano pruÿaju informacije o baziånim emotivnim stawima likova. Ja drugaåije neãu. Da sediš ovde. Paris 1996. srdiš se. Belin. onih kojima se upuãuju. Vasilije. uzimajuãi sebe kao referencu. Kad neãeš. Moli go da mi oprosti. ja ti neãu ni jednu haqinu kupiti. koliko i referencijalne replike. kada je pisao prevashodno za åitaoce. On ti milui. Ti si moj Vasa (poqubi ga). 93. Lire le théâtre III — Le dialoque de théâtre. 8.75 Mnoštvo emotivnih replika. o wihovoj promenqivosti. Pokondirena tikva. — Razumiš što sam kazao? Da si ne makniš od tvoja soba! Sad ãim da doðem. Laÿa i paralaÿa. Tvrdica. No samo to molim: da se u Beå preselimo."74 Evica. Ja neãu. moli gospodina notarijusa. replike sa funkcijom pobude (konativne kod Jakobsona). I. Sposobne su da stvore izoštrenu konfliktnu situaciju i da tako utiåu na dramsku radwu. Evica.78 74 75 76 77 78 Anne Ubersfeld.73 pretpostavi dvojni simetriåni odnos u kojem se zamewuju subjekat i objekat. III. da se ne makniš: da åuvaš tvoja kuãa! Znaiš? Kad muÿ idi po svoja posla. He. znaš. bogatih emocionalnim nabojem. taånije.77 kao i naredbom: Jawa. Katico. Ovakva vrsta replika ne zahteva napor receptora u dešifrovawu oseãawa likova. 27. Funkcije sa emotivnim nabojem više se javqaju u grupi nego izolovane i åesto su u obliku eksklamativnih ili upitnih reåenica. Evica. 44. I.76 Jawa. 5. Vasilije (zagrli je). Evica. 179. II. ali se mogu mewati u toku istog dijaloga tih likova. Replike pobude Dok se ekspresivne replike tiåu oseãawa govornika. To moÿe biti na naåin molbe. sve u interesu onog koji ih izgovara.

kada su suptilne. ponovo proveru koda. oprosti mi. one ne deluju ni kao molba.79 ali i tada. vodeãi istovremeno raåuna o karakteru lika i postojeãoj dramskoj situaciji. šta si stala. Reåenice u ovoj replici Sterija nastoji da organizuje briÿqivo. obrazloÿewe zapovesti. qubezni Dimitrije. kako bi drugi lik delovao po govornikovoj voqi. Simpatija i antipatija. Moja narav nije za to. 40. Opet ramqeš? Devojka. Pa šta ãu da radim? 79 80 81 82 Zla ÿena. Digni ruke. 7. Molim te. Tako. mada imaju taåno odreðen i åitqiv ciq. Sofija. Slatki Sreto. 395. skoro prikrivene. Sultana. X . Nalazimo i Sterijine replike pobude u kojima se naredba pretvara u prisilu: Sreta. neãu više. Sultana. Ah! Sreta. Slatki Sreto. II. Molim te. Dobro. I. 4. Sreta. I. Agnica. da ništa ne govoriš"). Sreta. Pre bih mogla kakvu šalu preduzeti. pa ãeš videti kako ãe reterirati. u kojima eho replika pobuda zauzima znaåajno mesto u dijalogu: Mati. one imaju isti ciq: da ubede. Tako. Neãeš? Sultana.80 One utiåu na stvarawe ili podizawe tenzije u drami. […] Hajde. oprosti mi. O. sad ustani. neãu više. pa makar to bila i puka pasivnost („Prva je molba moja. Jevrem. idi oblaåi se (devojka poðe). ni kao prisila.74 Ova kir Jawina replika sadrÿi reåenice koje predstavqaju nareðewe. 354. da izvrše pritisak. bilo da su usamqene ili grupisane. kao i u ostalim replikama sa ovom funkcijom. Kada nisu imperativnog karaktera. 257—258. 5.82 izazivaju replike drugih funkcija. tatice. pripremaju dramsku radwu ili bitno utiåu na wu: Jevrem. potom drugaåije formulisanu. Sad govori. pokušaj od šale. veã samo kao neizbeÿna konstatacija: Jelica. Udruÿene sa drugima ili grupisane. zar ne vidite? Prisni rod!81 U Sterijinim komedijama replike sa funkcijom pobude ispisuju se i kao imperativne reåenice. zatim proveru koda. Laÿa i paralaÿa. I. 6. pa ãeš videti da je dobro. […] Samo mu pokaÿi da štap ima dva kraja. veã izdatu naredbu i na kraju jednu dodatnu referencijalnu informaciju. andrqiv muÿ .

Malåika (Gavriloviãu). ili da se maziš. atributa rodoqubqa: Lepršiã. Rodoqupci. principom gradacije: najpre u vidu predloga. 254. u kojima sledeãe replike sluÿe za razradu motiva kokardi. Sterijine replike sa funkcijom pobude pothrawuju osnovnu temu. da ti je takav hod. 2. da se namaÿu åizme. molimo. kao što je sluåaj u Rodoqupcima. potom ironiånom molbom. osim Gavriloviãa). Da oåistiš åizme. Isto. 4. Zar vi neãete? Gavriloviã. da uzete onu stolicu.86 Sretine replike pobude u ovoj sceni. Zla ÿena. unutrašwoj strani odeãe (II. 2) i ponovo maðarske na vidqivo istaknutom mestu. da ga moli. ja molim. One su progresivne u naåinu izricawa i u skladu su sa napredovawem dramske radwe: prvo se izriåu skoro retorskim pitawem. II. pa da naviksujete gospodinu åizme. I. uz upotrebu rekvizite i ispoqavawe snage wegovih mišica kao osnovnim sredstvima ubeðivawa. I. potom zajedqivom konstatacijom i surovim etiketirawem Gavriloviãa: Svi (uzimaju kokarde [srpske] i sebi pridevaju.85 Sreta. Isto. Sterija varira isti motiv tri puta. ostvaruju åitavu seriju wegovih namera i uspevaju da primoraju drugi lik da izvrši radwe za koje ni najmawe nije voqan — da pije rakiju. ne i pripadnosti naciji. 282. sad idi. 5. suvom naredbom: Sreta […] Pelo. pa ãe drugi misliti.83 U jednoj duÿoj sceni. Grupa na razliåite naåine deluje na pojedinca Gavriloviãa kako bi se ovaj prihvatio simbola rodoqubqa. 83.87 Kao obeleÿje odanosti. Iz drage voqe. I. mi molimo! Nanåika.75 Mati. potom srpske (II.84 Sreta. sastavqenoj preteÿno od replika pobude i emotivnih replika. da peva i da mu asistira u pravqewu åizama. da se telom sve kao okreãeš. . Evo. Milostiva gospoða. ja mrzim na te stvari. 4). Zahvaqujem. kokarda na grudima grupe 'rodoqubaca' najpre ima maðarske boje (I. 76. da šmråe burmut. 4. dok su srpske prikaåene na nevidqivoj. 253. 254. gospoða Nanåika biãe tako dobra. Da. Ja sam ti kazala. Šerburiã.88 83 84 85 86 87 88 Ÿenidba i udadba. Hajde. zašto ja moram druge da poånem. da nam naåini srpske kokarde. upravo replikama pobude. 2). gledaj. bezliånim oblikom. zatim oštrom. da kleåi. da ga poqubi.

3. I. a sad opet. suptilne. one detektuju lik kako onog koji ih izgovara tako i onih kojima se u dijalogu upuãuju. ali da åovek nije narodan. Kao i Koneza. Gavriloviã. (Gavriloviãu). Pa gde vam je kokarda maxarska? Šerburiã. Odgovaraju Jakobsonovoj metalingvistiåkoj funkciji. Gavriloviã. kako joj ide jezik!95 89 90 91 92 93 94 95 II. ako ne metne kokardu. takoðe. andrqiv muÿ . Ja znam. naroåito kada je tenzija komada na vrhuncu. koji ne metne. 216. istu vrstu replika. Ja to drÿim za budalaštinu. slušajte. 355. ali u suprotnom smeru: Gavriloviã. on nije pridenuo ni srpsku. 3. Mnogo reåi. vi neãete. mogu biti pritajene. Laÿa i paralaÿa.94 Maksim. Replike o jeziku Replike o jeziku predstavqaju komentar o jeziku ili o govoru sagovornika uopšte. ali mogu biti i retoriåkog karatera. taj je izdajica. III. E. Šerburiã. 6. Pre ste vikali da je maxaron.92 Predstavqaju jasno odreðenu poruku (diskretnu ili agresivnu) onome na koga se odnose. Narodnost nije budalaština. Pa zašto Maxari nose? Gavriloviã.91 U obliku imperativnih. 113. 97. U Sterijinom dijaloškom tekstu replike o jeziku su izdvojene. Koji ne metne maxarsku kokardu. Meðutim. upitnih ili potvrdnih reåenica replike pobude u Sterijinim komedijama najviše su formulisane kao molba ili naredba. malo smisla. ni mi nismo uzeli u obzir poetiåku funkciju. koji metne. II. u grupi ili udruÿene sa replikama drugih funkcija. 427. bitan za osnovnu temu komada. Sterija ume vešto da ih varira kada se pojavquju kao lajtmotiv. kako bi se naumqeno ostvarilo. ili realizovano kao prisila. što se golih reåi tiåe. I. Kulturološki. X .76 Smrdiã. Nalaze se usamqene. taj je maxaron.90 Ovakve replike sa ciqem da utiåu na delovawe lika mogu imati povratno dejstvo i uzrokovati. to je budalaština. 97.93 Marta. kada se preko wih neometano prelazi: Aleksa: Pravo! I ti nisi siromah. Slušajte. Simpatija i antipatija. 1. II. Mi vaqda neãemo u Maxara pamet traÿiti.89 Zeleniãka.

4. I. Jawa. Tamo se mi stihotvorci na vozdušni krili pewemo. […] imaš li powatija o poeziji? Evica. model tipa 'replika pitawe o jeziku — replika odgovor' moÿe se razraðivati. na poåetku komada. […] Metni tutkala i smole u lonac. ne mogu vam iskazati. Na taj naåin bi se dijalog nepotrebno oduÿio i autor. Pa izeo se u kuãi. tako åovek ni sluškiwi ne govori. Laÿa i paralaÿa. Marko. II. […] — ah sirota! — kako je za svojim qubeznim šmermovala. bez ometawa drugih vrsta dijaloških replika. kada jezik ili govor postaju preovladavajuãa tema u dijalogu: Sultana. Ah. åime se jeziåki nesporazum prevazilazi duÿim ili kraãim objašwewem: Ruÿiåiã. 260. 185. Meðutim. II.77 ili grupisane. Koliko sam puta ja šmermovala. ja ne vidim. replike o jeziku ne zaustavqaju dramsku radwu koliko kontaktne replike. […] Misliš. Izeo se. qubezni tatice. negacijom ili stavovima koje zastupaju one su elementi wene progresije. 96 97 98 99 Zla ÿena. Ti svašta naopako tolkuješ. i duh påezemno usmaÿdavamo?97 Sultana. Zla ÿena. Sultana. 2. nesmotreno! Izio si! Sam si lebac izio? Juca. 5.98 Ovako formirane. Marko. radije daje prednost drugoj vrsti replika. Sterijine replike o jeziku u poodmakloj radwi komada nemaju tendenciju da se jeziåki neporazum produÿava daqim komplikovawem. A šta ti je to „šmermovala"? Jelica. „šmermovati" to što u Beåu kaÿu „švermeraj". jer afirmacijom. u nastavku dijaloga. kako ti reåi idu. . Tada Sterija ne poÿuruje dogaðawa i više mu je stalo da istakne jeziåko nerazumevawe svojih likova ili da na tome zasniva komiku: Jelica. 5. 236. Škiqi nemarqivo. Ta kaÿem vam: to je „švermeraj". Naopako? Lepo. Ali šta je to „šmermovati"? Jelica. Šta je to poezija? Ruÿiåiã. pa pristavi vatri.96 Kada su radi razumqivosti samo dodatna informacija. Šta je to ãiriš? Sreta. Kao deo dijaloga koji obiåno åini par replika u obliku pitawa i objašwewa. I. Pokondirena tikva. Trifiã. 20—21.99 Jawa. replike o jeziku su u obliku pitawa posle kojeg sledi odgovor. […] Di je toliku lebu? Juca. Niÿe neba i previše qudi previše pregrdnih planina leÿi paåezemni prestol na kojemu pesnoslovije tiho torÿestvuje.

78
Jawa. Srpsko hidrokefalos! Ne znaiš gramatiki? Kako ãi lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?100

Gramatika kao motiv u replikama o jeziku javqa se preteÿno kod likova koji se ne drÿe striktno gramatiåkih pravila i ne mare za jeziåku åistotu. Osim kir Jawe, to su Aleksa101 i Ruÿiåiã,102 dok je Doktor filozofije sluåaj za sebe.103 Izdvojene, replike o jeziku u Sterijinim komedijama javqaju se kada lik, kome su upuãene, ne obraãa paÿwu na wih, dok su grupisane u seriji kada jezik postaje dominantna tema dijaloga. Izraÿavaju nerazumevawe odreðenog pojma ili sintagme, za šta je potrebna dodatna informacija ili informacija uopšte, pri åemu se stvaraju nesporazumi, uglavnom komiåne prirode. Na poåetku komada takvi nesporazumi se mogu produbqivati i dograðivati (kao npr. u Sudbini jednog razuma), dok ih ima mawe kada se komedija bliÿi kraju, zbog sposobnost ovih replika da usporavaju dramsku radwu. Pomiwemo i da su u više Sterijinih komedija literarna i jeziåka rasprava teme koje su izborile primat u domianciji nad drugim vaÿnim temama, na åemu se ovde neãemo zadrÿavati. Iz prethodnog izuåavawa funkcija replika, osnovnih åinilaca dijaloga, konstatovali smo neke naåine wihovog vezivawa u dijaloškom korpusu. Dijalog se formira vezivawem odvojenih replika ili serije replika, pitawima i odgovorima, konstatacijama, seãawem, jednostavnim grupisawem informacija, dopuwavawem, nastavqawem ili prekidom diskursa prethodnika. U dijalogu se izdvaja, razvija i troši dominantna tema, osvaja se sledeãa sve do posledwe replike. Govor u dijalogu je uvek govor upuãen nekome, to je oblik delovawa govornika sadrÿajem govora, znaåewem, kao i tonom koji bliÿe odreðuje znaåewe tog govora. Neretko u Sterijinim komedijama nailazimo na reintepretirawe replika govornika izreåenih u okviru istog dijaloga104 ili izreåenih ranije, sa kojima smo upoznati,105 ali ima i prenetog dijaloga o kojem nije bilo informacija.106 Primeãujemo da se prelazak sa replika jedne funkcije na replike u kojima preovladavaju druge funkcije vrši spontano, naroåito kada postoji povezanost razliåitih vrsta replika leksiåkim putem (kada replike sadrÿe isti znaåajan leksiåki elemenat). Isti efekat ostvaruje se nadovezivawem na veã zapoåetu repliku ili smenom replike pitawa i replike odgovora. Dramsku situaciju Sterija najåešãe zasniva kon100 101 102

Tvrdica, I, 1, 84—85. Laÿa i paralaÿa, I, 1, 18. „Duše gluhi i wemi, o gramatiåeskom jazice glagoqu ti." Pokondirena tikva, II,

10, 196. „Doktor. Na šta je moj jezik oskudan? Šaqivac. Na pravilima, a bogat je na pogreškama." Sudbina jednog razuma, II, 7, 500. 104 Zla ÿena, I, 4, 236; Tvrdica, I, 1, 84. 105 Ÿenidba i udadba, III, 2, 318. 106 Kum i wegova rasprava sa ÿenom, X andrqiv muÿ , I, 11, 406, 409 i 410.
103

79 taktnim replikama, da bi u prvi plan izbile funkcije referencijalne prirode, a potom i druge. Na primer, u prvoj sceni Laÿe i paralaÿe Sterija kontaktne replike vezuje sa serijom referencijalnih replika, vraãa se na kontaktne u ciqu odrÿavawa kontakta, zatim ponovo na referencijalne, pa replike jezika. U drugoj sceni, sa sasvim novim likovima, najpre postoje kontaktne, jedna usamqena emocionalna, pa skup referencijalnih, mešavina emotivnih i referencijalnih, zatim referencijalnih i replika o jeziku, da bi se scena završila sa replikom pobude. Treãa scena zapoåiwe bez kontaktnih replika, uprkos dolasku novog lika replike su odmah referencijalne jer se nastavqa tematska situacija dijaloga prethodne slike. Ove replike ubrzo smewuju replike druge prirode. Izbor replika sa preovladavajuãim funkcijama u dijalogu zavisi od namera autora, zavisno od dramskog toka komada i naåina delovawa likova u okviru wega. Ostala zapaÿawa o Sterijinom dijalogu Dijalog u Sterijinim komedijama delom se odlikuje stilskim razlikama dijaloških replika namewenim razliåitim junacima. Dijalogom odabira najpotrebnije, ali to nikad nije škrt dijalog, niti wegovi likovi gube zbog poštovawa zakona jeziåke ekonomije. Zagledan u biãe svojih likova, Sterija u dijalogu pokazuje prefiweno oseãawe za karakterizaciju lika i za individualizaciju wegovog govora. Osim bogatih naslaga jeziåkih varijanata u jeziku vaÿnijih likova, postoje razliåiti stilski nivoi, kao što je uglaðen konverzacijski govor (Jelica, Aleksa), 'drveni' jezik (Advokat), zanesen parolaški propagandni stil (Zeleniãka i Lepršiã) itd. Ponekad upravo mešavina stilskih razina dijaloškog teksta izaziva komiåke nesporazume (Aleksa — Marko; Ruÿiåiã — Evica, Jovan). Koliåina teksta u okviru jedne dijaloške replike, bez obzira na vaÿnost wenog sadrÿaja, jeste dokaz ko u dijalogu, u odreðenom trenutku, vodi glavnu reå. Prema volumenu u dijalogu se izdvajaju replike u obliku tirade. To je duÿi diskurs lika koji se briÿqivo i zaokruÿeno bavi samo jednom temom, provociranom dijalogom u okviru kojeg se nalazi. U Sterijinim komedijama najåešãe su smeštene u veã uravnoteÿeni volumen dijaloških replika. Istiåemo wihovu lociranost da bismo napravili razliku izmeðu duÿih replika i tirada, razlika koja u teorijskim radovima nije sasvim evidentna (mada postoji pokušaj odreðivawa tirade prema broju reåenica). Razmatrawe tirada nameãe razlikovawe kontemplativne tirade i tirade sa priåom. I jednih i drugih nema mnogo u Sterijinim komedijama. Postoje tri kontemplativne tirade: Mitrova o modi,107 Stevanova o karakteru zlih ÿena, prekinuta pitawem koje pomaÿe razvoj teme108 i tirada babe Stanije o promenama u
107 108

Pokondirena tikva, III, 10, 220. Zla ÿena, II, 3, 249.

80 društvu,109 dok nešto više ima nekontemplativnog diskursa u tiradama koji svrstavamo u tirade priåe: dve Mitine — o Aleksinom imenu i dobijawu titule barona,110 Vasilijev san o poqupcima,111 Mišiãeva o bogatašu koji gubi na kartama,112 kir Jawino svoðewe raåuna sa Petrom113 i Jakovqeva priåa kako je on postao magarac.114 Osim što u dijaloškoj konverzaciji Sterija ponekad umeãe tekst u stihovima namewen vokalnom izvoðewu,115 u wegovom dijalogu postoji i pevawe izvesnih replika u stihu116 (oslonac na postojeãu praksu u izvoðewima stranih komada u prevodu ili originalu), kao i mešavina stiha i proze u jednom istom dijalogu.117 Pored apartea kao specifiåne vrste dramskog teksta, u Sterijinim komedijama postoji i dijalog koji se izvodi na naåin apartea i odvija se paralelno sa 'åujnim' dijalogom. Dok je u istoj prostoriji treãi lik ili više drugih likova, vodi se aparte dijalog udvoje:
Quba (lagano). Danas ãu vam napisati jedno qubavno pismo. Milan (opet tako). Ja ãu ga na mom srcu drÿati. […] Milan (jasno). Dakle nauåili ste dosta.118 Aleksa (Miti lagano): Sad smo obrali bostan! Mita (isto tako). Kad si magarac bio…119

U Sterijinoj komediografiji nalazimo jedan primer veslaåki iniciranog dijaloga u Ÿenidbi i udadbi.120 Iz jedne konverzacione situacije likovi prelaze u drugu uz pomoã 'govorne' rekvizite — razgovornih karata koje sadrÿe unapred data pitawa i odgovore. Kako radi komiånosti i komentara na temu mladiã i devojka pitawa koja izvlaåi jedan uåesnik dijaloga i nasumice izvuåeni odgovori, proåitani od strane drugog uåesnika ove dijaloške igre, ne predstavqaju govor samih likova, ovako iniciran naåin voðewa dijaloga zasluÿuje da bude barem delimiåno citiran jer je jedinstven u juÿnoslovenskoj dramaturškoj praksi:
Devojka […] (Izvuåe) Šta sad mislite? Mladoÿewa. Moja je najveãa briga, kako ãu vas varati. Devojka. Eto vidite, takvi ste vi muški.
109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120

Beograd nekad i sad, I, 11, 39—40. Laÿa i paralaÿa, II, 53—54 i 54—55. Pokondirena tikva, II, 1, 179. Tvrdica, II, 2, 113. Tvrdica, III, 3, 133. Volšebni magarac, 3, 379—380. Zla ÿena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 4. Pokondirena tikva, II, 3, 5, 6, 7, 8; III, 8, 10, Zla ÿena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 2, 46—47. Laÿa i paralaÿa, II, 7, 71. Ÿenidba i udadba, II, 2, 299—301.

81
Mladoÿewa. Gospodiåna, to su samo karte. Devojka. I karte pogaðaju.121

Još dve neobiåne pojave u Sterijinom dijalogu: upotreba kwiÿevnih zagrada i obraãawe publici. U jednoj sceni nalazimo tekst u zagradama sluÿbi dopune reåenice kako bi autor istakao glosu ili pruÿio dodatno objašwewe:
Doktor. Francuski jezik graniåi se na one ÿiteqe, koji portugalski (kãi latinskog jezika s mnogim arapskim reåma pomešana) govore.122 Doktor. Poznato vam je da je u Carigradu sve u najveãem neporetku, koji (naporedak) prestolni gradovi zahtevaju.123

Izuzetno, samo jednom, Sterijin lik kratkotrajno napušta dijalog da bi se obratio publici:
Sofija (publikumu). E molim vas, sad kako ÿena da se ne raduje kod takvog muÿa. Dobrim ne moÿeš, zlo ne pomaÿe, — zlu ÿenu mogli su i doterati u åuvstvo.124

Ovakvo Sofijino obraãawe publici podrazumeva ne samo privremeno napuštawe dramskog dijaloga veã i prekid scenske iluzije radi jedne druge scenske iluzije. Wime se lik poziva na raniju Sterijinu komediju, na Zlu ÿenu. Mada je to, kao i svaki drugi postupak obraãawa publici iskoraåewe iz lika, koliko i iz dijaloga, ovakav dramaturški postupak je više iskaz samog autora nego wegovog lika. U svim Sterijinim komedijama dijalog zapoåiwe razmenom iskaza samo dva lika, osim u jednoåinki Volšebni magarac (razmewuje se replika utroje) i u komediji Rodoqupci koja poåiwe uåešãem åetiri lika i više statista koji ih podrÿavaju izgovarawem parola. Potom u toku ekspozicije komada dva lika u dijalogu prepuštaju dijalog drugom paru likova u Laÿi i paralaÿi i Ÿenidbi i udadbi, jedan uåesnik ustupa svoje mesto novom liku u Pokondirenoj tikvi, Zloj ÿeni i X andrqivom muÿu ili se iskazima dva lika pridruÿuju iskazi treãeg, kao u Tvrdici, Sudbini jednog razuma, dok u Simpatiji i antipatiji i Beogradu nekad i sad novi par likova širi zapoåeti dijalog na åetiri uåesnika, dok se u Rodoqupcima poåetni dijalog sa više govornika umnoÿava sa još dva nova lika. Kada je akcija u komediji uzela zamaha, dijalog se odvija bez uoåqivije pravilnosti u broju govornika. Dijalog u novim åinovima, takoðe, ima tendenciju da zapoåne sa mawim brojem uåesnika, dok ukquåivawe novih najåešãe odgovara prelomnim mestima u komediji, kao što su zaplet, peripetija ili razrešewe. Kako se bliÿi kraj komada, Sterija širi dijalog na veãi broj likova, sve do posledwe scene. Tako su svi
121 122 123 124

Ÿenidba i udadba, II, 2, 300—301. Sudbina jednog razuma, I, 9, 483. Sudbina jednog razuma, I, 9, 485. andrqiv muÿ , III, 11, 449. X

82 likovi aktivni govornici u posledwim scenama Laÿe i paralaÿe (na kraju treãe scene vodi se razgovor samo izmeðu dva lika, u sledeãoj izmeðu tri, zatim åetiri, pa pet, dok u posledwoj uåestvuje svih šest likova), Zle ÿene (treãa slika treãeg åina jeste dijalog izmeðu åetiri, åetvrta pet, posledwa svih šest uåestvujuãih likova) i Sudbine jednog razuma (u pretposledwoj sceni tri, a u posledwoj sva åetiri lika). Isti postupak progresije uåesnika u dijalogu postoji i kada Sterija na kraju komada izostavqa jedan lik sa kompletne liste likova, kao u Tvrdici (peta slika ima tri, zatim åetiri, a u posledwoj pet likova u dijalogu), u Pokondirenoj tikvi (u osmoj tri, devetoj pet, u posledwoj sedam uåesnika) ili X andrqivom muÿu (na kraju komada u razmeni replika uåestvuje sedam od osam likova), dok u Rodoqupcima osam delujuãih likova vode dijalog u završnoj sceni. Ovim radom se ne iscrpquju razmatrawa o Sterijinom komiåkom dijalogu, jer se o wemu moÿe napisati åitava kwiga. Ovde smo samo pokušali da ukaÿemo na wegovu vaÿnost jednim drugaåijim pristupom i da navedemo interesantne pojave koje se tiåu Sterijinog naåina ispisivawa dijaloga, najvaÿnije vrste teksta u svakom dramskom delu.
Sava Anðelkoviã LE DIALOGUE DES COMÉDIES DE JOVAN STERIJA POPOVIÃ Résumé Pour étudier le dialogue (l'échange d'énoncés entre deux ou plusieurs locuteurs), nous reprenons la terminologie des fonctions de la communication verbale définies par Roman Jakobson. Sterija démarre d'ordinaire la situation dramatique par des répliques de contact pour mettre ensuite au premier plan les répliques référentielles, auxquelles viennent se mêler des répliques d'autre nature. Les répliques exhortatives sont nombreuses dans toutes les comédies. Les répliques émotives sont surtout abondantes lorsque Sterija débute comme auteur comique, parce qu'il vient de quitter le genre de la littérature sentimentale, avec laquelle il entend régler ses comptes. Le choix pour un dialogue de répliques majoritairement à telle ou telle fonction dépend des intentions de l'auteur quant au cours dramatique de la pièce et au type d'action des personnages à tel ou tel moment. Le dialogue se constitue en reliant des répliques isolées ou en séries, des questions et des réponses, des constatations et des réminiscences, de simples regroupements d'informations ou des ajouts au discours d'un autre personnage, la poursuite ou l'interruption du discours qui précède. Sterija montre dans le dialogue tout son sens de la caractérisation des personnages, auxquels il attribue des parlers très individualisés. On trouve dans les comédies de Sterija quelques „dialogues en aparté", qui se déroulent parallèlement au dialogue „audible" (Belgrade autrefois et maintenant, A menteur, menteur et demi). Il existe un exemple, unique dans le théâtre serbe, de dialogue instauré artificiellement à l'aide de „cartes parlantes" (Mariage et vie maritale), l'introduction de gloses, de commentaires entre parenthèses, qui semblent s'adresser à un lecteur plus qu'à un spectateur (Destin d'une raison). Enfin, dans un cas unique, l'un des personnages de Sterija, l'épouse du Mari acariâtre, abandonne un bref instant le dialogue avec ses partenaires pour s'adresser au public et se référer à une autre comédie de Sterija, La femme méchante.

UDC 821.133.1.09 Hugo V.: 050.488(497.11) SRPSKI KNJIŸEVNI GLASNIK

VIKTOR IGO U SRPSKOM KW IŸEVNOM GLASNIKU Vesna Simoviã

SAŸETAK: U radu se sagledava prisustvo Viktora Igoa u Srpskom kwiÿevnom glasniku (prva serija 1901—1914, Nova serija 1920—1941) kroz prevode Igoove poezije, prikaze wegovih drama objavqivanih u Glasnikovoj rubrici Pozorišni pregled, kao i tekstove koji su govorili o Igoovom ÿivotu i wegovoj delatnosti. KQUÅNE REÅI: Viktor Igo, Srpski kwiÿevni glasnik, recepcija, prevodna kwiÿevnost, pozorišni prikaz.

Viktor Igo, uz Lamartina, Voltera i wegovog starijeg savremenika Lesaza, spada u francuske pisce koji su poåetkom XIX veka meðu prvima bili prevoðeni kod nas. On je ujedno i pisac o kome vrlo åesto piše srpska štampa XIX i prve polovine XX veka.1 Wegovo ime ušlo je u našu kwiÿevnost još 1838. godine, najpre u kratkoj belešci u vojvoðanskoj Srbskoj novini, a iste godine i prevodom wegove pripovetke Klod Ge (Claude Gueux, 1834), objavqenog samo nekoliko godina po originalu u Serbskom narodnom listu. Za ovim prvim prevodom proznog dela slede prevodi Igoovih komada Anðelo, tiranin iz Padue (Angelo, 1835) i Ernani (Hernani, 1830) oba iz pera Jovana Sterije Popoviãa. I jedna i druga drama prikazane su kod nas 1842. godine.2 Za razliku od Igoovoih proznih i dramskih dela, wegova poezija prevoðena je sporadiåno. Razlog tome je verovatno teškoãa da se Igoovi melodiåni stihovi prenesu na odgovarajuãi naåin u vezanom stihu na srpski jezik. Paulina Lebl-Albala u svom radu o prisustvu Igoa kod nas, objavqenom u Srpskom kwiÿevnom glasniku 1912. godine,3 navodi kao prvi iz wegove poezije prevod pesme Grob i ruÿa iz zbirke Unutrašwi glasovi (Les voix interieures, 1837). Nepoznati prevodilac objavquje
1 U radu je obuhvaãen period do 1941. godine kad Srpski kwiÿevni glasnik prestaje da izlazi. 2 O recepciji Igoa kod nas v. Jelena Daniã-Stanojåiã, Viktor Igo u našim novinama i åasopisima (18 —1918 8 3 ) , Anali Filološkog fakulteta u Beogradu, 1961, 151—189. 3 SKG, 1912, XXIX, 7, 11, Paulina Lebl-Albala, Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti, 527—537, 842—857.

84 ga gotovo 10 godina posle prevoda pripovetke Klod Ge, 1847. godine, u istom listu. Povodom ove Igoove pesme pisao je prethodno i Glasnik 1903. godine. On donosi prevod Aleksandra Andriãa navodeãi kao kuriozitet da je objavqen u Peštansko-budimskom Skoroteåi još 1844. godine i uz wega daje i original pesme.4 Igo je u našoj kwiÿevnosti i periodici najprisutniji sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka. Tada se prevode wegovi romani sa moralistiåkom tendencijom, oni „koji mogu da zabave, ali i da pouåe". Tako je još 1862. godine, kad su objavqeni Jadnici (Les Miserables) u Francuskoj, kod nas preveden poåetak ovog romana. Tek ãe ga, meðutim, Mita Rakiã prevoditi i štampati od 1872. do 1886. godine. U ovom periodu prevodi se veliki broj Igoovih romana — Rabotnici na moru, 1866. godine (Les Travailleurs de la Mer, 1866), Siromah Klavdije, 1869. godine, Na belom hlebu, 1886. godine (Le Dernier jour d'un condamne, 1829). Prevod romana Devedeset treãa (Quatrevingt-treize, 1874) zapoået je iste godine kad je roman objavqen u Francuskoj, 1874, a drugi deo preveden je i objavqen 1885. godine. Zanimqivo da ãe Bogorodiåina crkva (Notre-Dame de Paris, 1831), na koju je skrenuo paÿwu Jovan Subotiã u Serbskom narodnom listu još 1838. godine, biti prevedena tek 1898. godine jer se smatralo da ne moÿe zainteresovati širu publiku.5 Ovo je period i Igoovog intenzivnog prisustva u našim listovima koji, po uåestalosti i broju napisa moglo bi se reãi, pomno prate pre svega wegovu politiåku i društvenu aktivnost. U ålancima tog doba prikazuje se najåešãe ovaj aspekat Igoovog rada — wegova istupawa, govori i apeli, pisma i ålanci koji ga predstavqaju kao pesnika slobode, borca protiv nepravde, zaštitnika slabih. Mawe ima ima ålanaka koji govore o wegovom stvaralaštvu. Devedesetih godina XIX veka, meðutim, sve je više ålanaka u kojima se govori o specifiånostima samog Igoovog dela, sa mawe ustaqenih fraza i izraza divqewa ovom pesniku i wegovom åovekoqubqu.6 U vreme pokretawa Srpskog kwiÿevnog glasnika, 1901. godine, Igo je, dakle, i te kako poznat i åitan kod nas. Evropski orijentisan, široko kwiÿevno-kulturno i prosvetiteqski koncipiran, Srpski kwiÿevni glasnik prevodi i piše o najpoznatijim evropskim piscima. Uz to, wegova stalna rubrika Beleške puna je kratkih vesti o novim izdawima dela ili objavqenim studijama o piscima, ne samo kod nas veã i u inostranstvu. Beleške su obaveštavale i o raznim kwiÿevno-kulturnim manifestacijama i jubilejima, kako kod nas tako i u širim, evropskim okvirima. U Srpskom kwiÿevnom glasniku Igo je prisutan od samog poåetka izlaÿewa åasopisa i wegovo prisustvo prati se kroz više Glasnikovih rubrika, od prevedenih pesama štampanih na ustaqenom mestu za priloge iz stranih kwiÿevnosti, do najrazliåitijih dogaðaja vezanih za Igoovo ime i delo — godišwi4 5 6

SKG, 1903, VIII, 6, 476—477. J. Daniã-Stanojåiã, nav. d. J. Daniã-Stanojåiã, nav. d., P. Lebl-Albala, nav. d.

85 ca, objavqivawa wegovih kwiga ili studija o wemu, koji su se pojavqivali u Beleškama i bili prvenstveno informativnog i prigodnog karaktera. Prvi put se Igo pomiwe 1901. godine povodom kwige pisama svojoj verenici za koju Glasnik prenosi da je izazvala mnogo paÿwe u francuskoj štampi i da je „kao dokument intimnog ÿivota ovog velikog pesnika" vrlo zanimqiva.7 Naredne godine, povodom stogodišwice Igoovog roðewa, uredništvo javqa da su na proslavu pozvani Hauptman, Gorki i Kipling kao predstavnici nemaåke, ruske i engleske kwiÿevnosti.8 Nekoliko brojeva kasnije, istim povodom, podseãa se na opreåna mišqewa koja su vladala o ovom pesniku i koja ãe, uostalom, biti primetna i u ostalim napisima o Igou objavqivanim u Glasniku — dok je za jedne Igo bio „polubog, patrijarh francuske kwiÿevnosti", drugi su u wemu videli „veštog ÿonglera sa reåima", koji „razvija opšta mesta", „bez ideja". Igo je predstavqen u ovoj belešci, kao mnogo puta do tada u našoj štampi, prvenstveno kao pesnik slobode, socijalne pravde i demokratije koji se bori za ugwetene narode. Podseãa se da mu Srbi duguju posebnu zahvalnost za wegov plemenit apel 1876. godine za prava „junaåke male nacije".9 Misli se, pri tome, na tekst Za Srbiju koji je Igo objavio u listu Rappel u vreme srpsko-turskog sukoba 1876—1878. godine. Ovaj apel, u kome Igo ustaje protiv stradawa hrišãanskog stanovništva i ravnodušnosti koju prema tome pokazuju evropske vlade, postaãe, naÿalost, aktuelan ponovo u vreme novih borbi i stradawa na Balkanu, pa ãe ga Glasnik objaviti 1912. godine. Srpski kwiÿevni glasnik beleÿi i najnovija izdawa Igoovih dela u Francuskoj. Tako saznajemo da je izašla Posledwa rukovet (Dernière gerbe), pesme iz zaostavštine Viktora Igoa,10 a da u Lionu izdavaå Bernoux Cumin e Masson sprema novo, raskošno izdawe dela ovog pisca u pedeset tri sveske.11 Od studija posveãenih Igou pesniku Glasnik piše o jednoj „vrlo kwiÿevnoj i zanimqivoj studiji" mladog Fernana Grega, „jednog od najboqih i najpoznatijih pesnika francuskih" (åije ãe dve pesme biti prevedene u Srpskom kwiÿevnom glasniku nekoliko godina kasnije). U woj Greg ustaje u odbranu velikog pesnika od svih onih koji su mu odricali znaåaj i kao pesniku i kao filozofu.12 Igo je, dakle, u Glasniku bio åesto prisutan kroz kratke informativne tekstove pre nego što je 1903. godine objavqen prevod pesme Natpis (devet stotina godina pre Hrista), iz wegove epopeje Legenda vekova (Inscription, 1870, in La Legende des siecles, 1859, 1877, 1883).13 Ovo je ujedno prvi i jedan od reðih prepeva sa francuskog u Glasniku do 1914. godine. Natpis sastavqen u obliku epitafa prepevao je Sima
7 8 9 10 11 12 13

SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG,

1901, 1902, 1902, 1902, 1902, 1904, 1903,

II, 3, 240. V, 2, 159. V, 4, S., 315—316. VI, 2, 794. VII, 2, 157. XIII, 8, 633. VIII, 8, 594—595, preveo Sima Panduroviã.

bile su preteÿno prigodnog karaktera. Meðutim. 294—301. vidi „nenadmašne stihove" Igoa. pomog'o. SKG. one više neãe biti prikazivane za dugi niz godina.14 Polazeãi od ove drame. v. Glasnikova kritika nije prezala pred veliåinom i reputacijom pisaca koje je predstavqala åitaocima. XI. 301. Marija Tjudor 1869. 1935. gde ih u originalu nema. Da bi oåuvao neophodan broj slogova. kao i ujednaåen ritam originala. nategnuta i neprirodna drama.. posebno Ruj Blas. Naime. 295. Na oštre ocene nailazimo tako povodom drame Viktora Igoa Kraq se zabavqa (Le Roi s'amuse. Pozorišni ÿivot u Srbiji 18 1944 / 5 3 . Posle ovih prvih napisa o Igou nastala je veãa pauza. 1904. 1930. bez obzira na uspelost pesnika. kao i mnoštvo melodramskih elemenata. površno ocrtane liånosti. iako mnogobrojne.. zadrÿavajuãi dvanaesterac i parnu rimu originala. meðutim. Beleške u kojima se pisalo o Igou prvih godina izlaÿewa åasopisa. Nijedan tekst nije se odnosio na samo Igoovo delo. godine i studije Bogdana Popoviãa posveãene Erediji. 17 Lukrecija Borxija igrana 1872. godine u Narodnom pozorištu. Marija Delorm 1881. Tek ãe ovde biti nešto više reåi o Igou pesniku. Uvek briÿna da iz stranih kwiÿevnosti izabere i predstavi ono što bi svojim kvalitetima trebalo da posluÿi kao uzor za vaspitawe i uzdizawe ukusa. saåuvan je zahvaqujuãi i silaznoj intonaciji na kraju stihova koji su gotovo u celoj pesmi i sintaksiåko-semantiåke celine. 1908. doduše u kontekstu razmatrawa Eredijinog stvaralaštva. neuverqiva intriga. Institut FDU. predstavqa kao izveštaåenu i naivnu. 1902. 4. objavqenom iste godine u Glasnikovoj rubrici Pozorišni pregled. Ibid. Milan Rakiã je u svom prikazu. prodav'o. tako da izgledaju naivni i primitivni". Rakiã smatra da se svi Igoovi komadi mogu svesti na åiwenicu da se oni najneugledniji po poloÿaju odlikuju najplemenitijim oseãawima. 1895. 1882. ukoliko je smatrala da wihovo delo svojim osobinama ne zasluÿuje paÿwu koja mu se poklawala. dado'. Rakiã zakquåuje: „Tako se melodramatiåno završava ova izveštaåena.86 Panduroviã. 14 15 . Epski uzvišen ton.17 U Glasniku. karakteristiåna je i inaåe slaba kompozicija. Ne samo da su u ovom komadu likovi graðeni na takvim suprotnostima veã su i scene zasnovane na kontrastima koji su prema Rakiãu „åesto nategnuti i preterani. za romantiåarsko pozorište. Petar Volk. prazna i neukusna kao retko koje delo Higovo. Ruj Blas 1875. sve do 1911. 16 Ibid. Beograd 1992. godine (Marija Tjudor) i za vreme izlaÿewa Glasnika imale su svoju publiku. koji je i sƒm prevodio Igoovu poeziju. 1832) koja je bila igrana 1904. Anðelo nije izvoðen u Beogradu. Kraq se zabavqa 1904.15 Prepriåavajuãi posledwe scene komada. Ovaj ravnomerni ritam — jedan stih jedna reåenica — prekidaju samo dva opkoraåewa. Panduroviã je pravio ustupke — rek'o. Igoove drame igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu još od 1869."16 Kao jedini kvalitet u woj Rakiã. zidat'. Ernani 1880. kome i Igoovo pripada. odnosno da fiziåke rugobe kriju moralnu veliåinu. 1894. koga naziva velikim i neporoånim pesnikom.

1911.87 Bogdan Popoviã ponavqa stav da je osnova Eredijinog pesništva u poeziji i Igoovoj Lekonta de Lila. kroz sve kwiÿevne rodove i vrste u kojima se Igo ogledao. Milaåiã.19 Iscrpno. egzotiånost. 842—857. a onda se smawuje. Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti. Sasvim u vaspitno-obrazovnom duhu åasopisa utemeqenom deset godina ranije u programskom ålanku Bogdana Popoviãa. 18 19 . godine. koja je nastavila da izlazi 1920. Takoðe. 11.. koja je åitana na Beogradskom univerzitetu 1911. doåaravajuãi pribliÿavawe i odlazak duhova i ilustrujuãi time Igoovo majstorstvo. koji je takoðe bio Glasnikov saradnik. 9. kojim je zapoåeo Srpski kwiÿevni glasnik. iznosi veã poznato i rasprostraweno mišqewe. 8. posrbquju imena liånosti ili upotrebqavaju trivijalne izraze. 116—131. na francuskom i u prevodu. 20 Ibid. XXIX. åuveni pamflet iz 1876. 1912. 2. ibid. sledi veãa studija Pauline Lebl-Albala. 7. prvenstveno zbog socijalne tendencije wegovih tekstova. 22—32. koji je preobrazio pesniåki oblik obogativši reånik i usavršivši tehniku stiha. 635. izostavqaju iz prevoda teÿe delove. kao i dve strofe Zlih duha u kojima broj slogova u stihu raste od dva do deset. Posledwi tekst Viktora Igoa u staroj seriji Glasnika jeste veã pomiwani. XXVI.. Za Srbiju. Paulina Lebl-Albala prati kako su primana i prihvatana Igoova dela kod nas i kako je raslo oduševqewe ovim pesnikom. Istovremeno ona prati i vaqanost prevoda navodeãi i komentarišuãi. istoriju. D. Hoze Marija de Eredija. Za Balkansko slovenstvo. loše obiåaje naših prevodilaca da mewaju originalne tekstove. 527—537. brat rano preminulog pesnika Stevana Lukoviãa.21 Preveo ga je Milan Lukoviã. 1. Henri Trouchon: Romantizme et préromantisme. Z. Upravo povodom razliåitih vrsta stihova i izraÿajnih moguãnosti koje oni pruÿaju Bogdan Popoviã navodi. o Igou kao reformatoru koji je u francusku liriku uneo ÿivopisnost. André Monglond: Le préromantisme français. na primeru Igoovih dela na srpskom jeziku. SKG.18 Za Popoviãevim tekstom. 1930. 1912. 22 SKG. U novoj. politiåko-socijalne ålanke i govore. 2. poratnoj seriji Srpskog kwiÿevnog glasnika. a objavqena naredne godine u Srpskom kwiÿevnom glasniku. istorijske i filozofske spise. objavqen pred poåetak balkanskih ratova. Paulina Lebl-Albala naglašava da je svaki dobar i lep prevod „datum u srpskoj prevodnoj kwiÿevnosti"20 i dobitak za srpsku kwiÿevnost. 531. godine u korist Srbije i balkanskog slovenstva. Glasnik gotovo cele godine prati obeleÿavawe ovog jubileja u Francuskoj. a i sƒm uåestvuje objavqujuãi niz tekstova posveãenih ovom kwiÿevnom pokretu. XXIX. Beleÿe se kwige objavqene u Francuskoj koje se bave romantizmom. na Igoovo ime nailazi se tek u godini proslave stogodišwice romantiåarskog pokreta. koji se dotakao jednog vida Igoovog stvaralaštva. ne samo kroz poeziju i prozu veã i kroz dramsku kwiÿevnost.22 SKG. 21 SKG. 150—153. 1930. jednu strofu iz pesme Viteške igre Kraqa Jovana u stihovima od tri sloga. 711—714. XXXI. koje nalazimo i kod Lansona.

da galami. dr Ranko Markoviã u svojoj belešci u Glasniku priznaje da je ovaj komad „dokumenat vrlina i u isto vreme nedostataka pozorišnog romantizma u Francuskoj".27 a drugom se uzdiÿe sama ideologija romantizma — sloboda oseãawa i mašte. meðutim. 5.24 Glasnik u neku ruku kroz svoje tekstove i beleške daje istorijat ovog kwiÿevnog pokreta. 625—627. XXXI. 1930.32 Igoov romantizam je. 31 Ibid. deklamatora. primeãuje on. duboko tragiåno... 21.23 a wegovi saradnici u svojim tekstovima sagledavaju romantizam iz razliåitih uglova. verbalistu neiscrpne mašte i virtuoznog stihotvorca koji je „umeo da barata. Meðu ogledima koji su se u Glasniku te jubilarne godine šire bavili romantizmom nalazi se i studija Todora Manojloviãa Duh i sudbina romantizma. dr R. 1833). Mnogo blaÿe nego svojevremeno Milan Rakiã.29 Ono što je. 3. zadrÿavajuãi kritiåku distancu. 1930. 23 24 . prati etape razvoja ovog pravca u Engleskoj. Naroåito se osvrãe na ulogu koju je Igo imao u romantiåarskom pokretu. XXX. XXIX. SKG. postalo je vremenom šablon i melodramski naivno. 1.. koji je bio „najveãi datum u istoriji francuskog romantizma". 32 Ibid. XXIX. Manojloviã vidi Igoa više kao doktrinara.. francuski romantizam imao je mnoge oznake nemaåkog uticaja.. Miloš N. Todor Manojloviã. uz sve wegove scenske nedostatke. pa ga utoliko smatra vrednim da obeleÿi ovakav jubilej. 21. U jednoj od prvih beleški te godine25 podseãa se na burne reakcije izazvane izvoðewem Igoovog Ernanija. 2. XXIX. XXX. 96—105. Rusiji. 637—638. 1930. 12—23. Neobjavqena Lamartinova pesma. koji je oznaåio pobedu romantizma. 25 SKG. „Bolesno" u literaturi. 29 Ibid. neposrednost izraza. efektna scena. 625. 1. vidi u proslavi romantizma dve manifestacije — jedna je vezana za stogodišwicu Igoovog Ernanija. 1930. kao vrstu intuicije jedne pesniåke generacije koja je kråila nove puteve. Prema Manojloviãu. 387—388. iskrenost i autentiånost. Ðoriã. 638. bilo smelost u dramskoj konstrukciji. Na našoj pozornici ovaj jubilej obeleÿen je izvoðewem Igoove Lukrecije Borxije28 (Lucrece Borgia. On izdvaja najvaÿnije prethodnike i nove impulse koje su oni dali romantizmu. 1930. U svom ålanku Kroz kwige i dogaðaje26 autor. vidi ovaj komad.88 prati se pisawe francuske štampe o ovom dogaðaju. 26 SKG. 1930. Markoviã. 28 SKG. kao pravi veliki pesnik". Kod wega su suština i duh zaostajali na uštrb efekta i deklamacije. 230—232. buntovan romantiSKG.30 U woj Manojloviã prati ovu kwiÿevnu pojavu od pojave termina romantique preko wenih glavnih odlika po kojima se razlikuje od klasiåarske umetnosti. ne razvijajuãi je niti je produbqujuãi. potpisan kao „Povremeni". 12—23. da grmi veliåanstveno i zanosno. 27 Ibid. XXX. 8. a Igo „kao neki kraq ili papa francuskog romantizma"31 samo je popularisao romantiåarsku ideologiju. 8. Duh i sudbina romantizma. 30 SKG. 1930. M. a posebno u Nemaåkoj i Francuskoj. nastavqa Manojloviã.

preveo T. 18—23. 1820) najavile romantizam unevši nov senzibilitet. 242. kad je uostalom objavqeno najviše prevoda romantiåarskih pesnika u Novoj seriji. Najveãim brojem pesama (3) u ovom izboru zastupqen je Igo. . LVIII. u ovom sluåaju impassible.33 Sve pesme je nerimovanim stihovima preveo sam Todor Manojloviã. 1. prevedena je nerimovanim stihovima. Igou drag motiv sumraka i noãi imaju i fantazmagoriåni Zalasci sunca. Todor Manojloviã je preveo doslovno. 34 Lamartinova najåuvenija pesma Jezero. pesnika åije su Meditacije (Meditations poetiques. 1840). Ðoriã. „Ponekad kad sve spava" zapravo je prvi stih koji je upotrebqen umesto naslova. M. I treãa Igoova pesma u ovom izboru Junske noãi (Nuits de juin. Librairie Generale Francaise. Eufrozina. åestom kod Igoa. Zalasci sunca. pa tako i ovde odmah posle Manojloviãeve studije Glasnik donosi prilog Iz francuske romantiåne lirike u kom su prevodi Šenijea. Dictionnaire de poetique. prepevao je dr Miloš N. XXX. dva katrena sa ukrštenom rimom abab. Devet godina kasnije. Ponekad kad sve spava. 90—92. Glasnikovi kritiåari su svoje kwiÿevnoteorijske studije ilustrovali odgovarajuãim prevodima iz stranih kwiÿevnosti. sastavqenim od dva dvanaesteraåka distiha izmeðu kojih su dva šesterca rimovana po šemi aabccb. a sa wim i preokret u dotadašwu poeziju. 36 Michele Aquien. Tuga. Zanimqivo je da ni u ovom izboru. Kao što je åesto bio sluåaj u åasopisu. potom i Raspeãe biãe prevedene u Glasniku tek 1939. posledwe pre izgnanstva. Alfred de Mise. 1828). nema Lamartina.34 Iz Igoove poezije izabrane su dve pesme iz zbirke Jesewe lišãe (Les Feuilles d'automne. Olimpijeva melanholija pri pogledu na nekadašwa zajedniåka mesta iskazana je sekstinama. 1831) koja je sledila za virtuoznim Orijentalkama (Les Orientales): Ponekad kad sve spava (1829) i Zalasci sunca (Soleils couchants. åuvene Tuge Olimpijeve (Tristesse d'Olympio. 1837) iz zbirke Zraci i senke (Les Rayons et les Ombres. ni tokom te godine. nerimovanim stihovima. Srpski kwiÿevni glasnik objavquje prevod još jedne Igoove pesme. u kojoj posle dva dvanaesterca dolazi osmerac i sa istom rimom kao u prethodnoj pesmi prevedena je takoðe nerimovanim stihovima. åesta kod Igoa. jer ne åuva uspomenu na zaqubqene. gotovo pred sam kraj svog izlaÿewa. Isti. Andre Šenije. Paris 1993. 35 SKG. Marselina Debord-Valmor i Ÿorÿ Sand. Igoa i Misea. Strofa (coué). ludo i bolesno imaju takav utisak „zbog Igoa". Dve dvanaesteraåke sekstine sa rimom aabccb.36 Posle 33 SKG. ali je zadrÿan tipografski oblik orginala. Viktor Igo. Manojloviã ide åak dotle da smatra da svi koji u romantici vide nešto neozbiqno. Od Igoa odvajaju se Viwi. 1939.89 zam inata koji prihvata sve što je u opreci sa klasicizmom. 2. godine. Junske noãi. ovaj raspored rima sreãe se još kod Malerba i Ronsara. 1930.35 On zadrÿava Igoovu strofu i rime. 1939. Kraj obala. 1837) iz zbirke Zraci i senke. Ovu pesmu karakteristiånog romantiåarskog motiva qubavi i prirode kao wenog svedoka.

.. pesniåkih zbirki Posmatrawe i razmišqewe. uz ovu. åini/u tmini. i anketu koju je povodom pedeset godina od smrti Viktora Igoa organizovao list Le Mois i u kojoj su mnogi poznati svetski kwiÿevnici izneli podeqena mišqewa o ovom piscu. I dok su prevodi Igoovih pesama. Legenda vekova. 3. SKG. zadivqujuãoj plodnosti. povišen ton i uzbuðewe pred prizorom prirode koja ne åuva uspomenu na qubavnike iskazani su uzviånim reåenicama. SKG. gde je Igo bio u izgnanstvu. 5. 8. na primer. 634—635. liånom doÿivqaju stvarnosti. osetqivost za aktuelne politiåke i društvene dogaðaje. skoncentrisani praktiåno u jednoj svesci u Novoj seriji Glasnika. iako ni wegova misao. vizije/iluzije. 397. SKG. ukratko. stihovi postaju sintaksiåko-semantiåke celine da bi posledwi deo pesme doneo smirewe (uspomene postaju ekvivalent veånosti) koje pokazuje i izbor reåi u rimi — klone/tone. wegovo saoseãawe sa potlaåenima i nemoãnima — nalazimo i ovde pobrojane sve one Igoove osobine koje su uobiåajeno nailazile na pohvale. naprotiv. smatra da je Igoova snaga samo verbalna. Z. 37 38 39 40 41 SKG. bliskost sa današwim åovekom po unutrašwem. Moris Bering Igou odao priznawe za vizionarstvo i patos. 636. koji Dušan Z. senom/koprenom. 253. laganog ritma i deskriptivnog treãeg lica dolaze dvanaesteraåki katreni sa ukrštenom rimom. LVII. XXXII. U. 8..39 Srpski kwiÿevni glasnik preneo je 1935. drama Ruj Blaz i Ernani i romana Bogorodiåina crkva u Parizu i Jadnici. Tako je. sposobnost da potrese. godine. XLVI. da on nema oseãaj za tragiåno osim za teatralno tragiåno. M. 1931. da nije sposoban za mistiåku inspiraciju i da je wegov uticaj bio više širok nego dubok. D. ni wegov humanizam i uzvišenost nemaju više vrednost i znaåaj koji su nekada imali. Viktor Igo u mišqewu stranih pisaca. Milaåiã prikazuje u åasopisu.41 Uz izuzetne pohvale autoru on istiåe kquåna mesta wegovog rada — stavove Svetislava Petroviãa o raznolikosti Igoovog genija. LIII.37 podseãa se na anegdote prilikom slawa satiriåne zbirke Kazne uperene protiv Napoleona III sa ostrva Xersej. U.. 3. 1935. Adrijan Tilger navodi da nijedan italijanski romantiåar nije u Italiji tako omiqen kao Igo.90 ovog prvog dela. a cela strofa postaje jedna reåenica koja nosi znaåewe.38 navodi se da je jedna pesma iz wegove zbirke Strašna godina (L'Année terrible. 1936. Prelazi se na drugo lice i direktno obraãawe prirodi. Beleÿi se da je u Francuskoj objavqeno izdawe izabranih odlomaka iz wegovih dela. Hajnrih Man izmeðu ostalih pohvala istiåe Igoovo saÿaqewe i pravdu. Igoov ÿivot i delatnost uopšte zaokupqali su paÿwu Glasnikovog uredništva niz godina. Najzad Aleksej Tolstoj dotiåe Igoov društveno-moralni znaåaj za one koji se bave socijalnim reformama. Unamuno. SKG. 1872) objavqena sada u Francuskoj kao ilustracija povodom preteãih dogaðaja uoåi Drugog svetskog rata.40 Istim povodom Svetislav Petroviã objavio je esej Viktor Igo. XLIX. 1939. 1938.

„on bi ispao vrlo mali åovek… u glavi tog xina nikad se dve zaista duboke i odmerene misli nisu ukrstile". 2. prevedene su po tri Viwijeve i Miseove. bogatstvo slika i reånika. savršenstvo forme. ako bi se Igo. 1838). Povodom we napisaãe Stanislav Vinaver posledwi tekst posveãen Igou u Glasniku. godine izneo Glasnikov buduãi saradnik Uroš Petroviã da Igo po dubini svojih misli. ali uvek u kontekstu nekih drugih kwiÿevnika ili kwiÿevnih pojava. 1936.91 Ovu godišwicu smrti Viktora Igoa Narodno pozorište obeleÿilo je prikazivawem wegove drame Ruj Blaz (Ruy Blas. Wegova prozna dela gotovo da su sva prevedena. Naime. 153—156. Moÿda je to naivno — ali je naivnije ako se antiteze potkrešu kao korov. „jedan od najveãih svetskih pesnika. Stanislav Vinaver. Igo je. cenio kao mislilac. ali ne nalazi originalne i duboke ideje u wegovom delu.42 Do pojave Srpskog kwiÿevnog glasnika 1901. svelo Igoa na prozu. Vinaver ustaje u odbranu Igoovog romantiåarskog zanosa i pijanstva „u reåi i stihu i sliku. Igo je. Ruj Blaz. ali je zato wegova veliåina „u sjaju. na antitezama neboseÿnim. gotovo istovetno. na urnebesu strasti i mrÿwi. godine Igo je kod nas veã vaÿio za jednog od najveãih evropskih pisaca. On u svome prikazu oštro reaguje što je Pozorište neopravdano. zvuku i jeku" i oštro reaguje protiv svoðewa ovog pesnika na racionalno i umereno. na velikim gromovnim reåima. na ironiji tragiånih nesporazuma. kroz Glasnik. Poreðewa radi. u savršenstvu i novini forme" moÿe se pratiti. plemenitosti i politiåkoj angaÿovanosti do kasnijih razmatrawa kwiÿevne vrednosti wegovih dela. Stil i stih na beogradskoj pozornici. . Ocena koju je u Pokretu 1902. Moÿda je åiwenica da je Igo bio veã toliko „odomaãen" kao jedan od najåitanijih stranih pisaca kod nas dovela do toga da nijedan kritiåki napis u Srpskom kwiÿevnom glasniku ne bude posveãen wegovom delu.43 Svi kritiåari. u boji i sjaju i blesku. tako. Za razliku od Rakiãa koji je svojevremeno u Igoovim dramama video pre svega izveštaåenost i banalnost. On se åesto spomiwe u åasopisu. XLVII. na fatalnim ogwevima koji proÿdiru. a dve Lamartinove pesme. u melodiji. ogwevi utule". u gipkosti. „iz straha od poezije" i „romantiånog prenemagawa". po mašti i moãi izraza izvesno nikad nenadmašen". 43 Sliåno mišqewe koje ãe se i kasnije sretati u Glasniku kod drugih kritiåara nalazimo još kod Lansona u Istoriji francuske kwiÿevnosti (1894). sa pet prevedenih pesama najzastupqeniji francuski romantiåarski pesnik u Glasniku. preteranost i neuverqivost. govori Vinaver nadahnuto. meðutim. Igo je i u drugim åasopisima tog 42 SKG. On istiåe Igoovu imaginaciju. kao Milan Rakiã ili Todor Manojloviã na primer. svoje pozorište gradio na „blesku rascvetalih stihova. Sliåno mišqewe iznosi i Bogdan Popoviã govoreãi o Zmaju u svom tekstu Šta je veliki pesnik. a mišqewe kritike kretalo se od prvobitnih izraza divqewa Igoovom åovekoqubqu. originalnosti i jaåini oseãawa zaostaje za velikim piscima. i kad ga oštro kritikuju. istiåu uvek kao neprevaziðeni kvalitet Igoovo versifikatorsko majstorstvo i verbalnu snagu.

jedna je studija o recepciji wegovih dela kod nas. prevedeni su i objavqeni (neki i po više puta) gotovo svi Igoovi romani — u Glasniku nema prevoda nijednog wegovog proznog dela. ali je reå o vrlo slobodnom prevodu. do 1941. Lanson. Beograd 1982. åiji su govori i pamfleti bili navoðeni u našim åasopisima. a romani bili ceweni posebno zbog socijalne dimenzije. štampane u istoimenoj rubrici koja se nalazila uvek na posledwim stranama lista. Bibliografija rasprava. Paris 1996. Histoire de la littérature française. Dictionnaire de poétique. sve vreme izlaÿewa Glasnika (prva beleška o Igou je iz 1901. LITERATURA Michèle Aquien. objavqena povodom znaåajnih datuma: stogodišwice roðewa. Qubica Ðorðeviã. ali to nisu uvek wegove najpoznatije i najboqe pesme. i to. Gotovo polovina tih beleški (šest) prigodnog je karaktera. Histoire de la littérature française. Narodna biblioteka Srbije. 1961. ålanaka i knjiÿevnih radova. 1925. godine. Bibliografija Srpskog kwiÿevnog glasnika. Naime. Jelena Daniã-Stanojåiã. O poloÿaju Igoa u Srpskom kwiÿevnom glasniku ne govore samo zapaÿawa kritiåara iskazana u tekstovima veã i vrsta priloga i wihovo mesto u åasopisu. godine. o preradi i posrbi Igoovih pesama.44 Suprotno je sa proznim delima kojima je Igo ušao u našu kwiÿevnost 1838. u Srpskom kwiÿevnom glasniku je prisutan prvenstveno kao pesnik45 (kao tekovina francuske tradicije koja postaje i naša. Paris 1993. od ukupno dvadeset tri priloga o Igou (brojani su samo prilozi koji se neposredno odnose na Igoa. godine). kao i povodom stogodišwice romantizma. i to tek 1939. Paris 1952. Zagreb 1956. godine. Viktor Igo u našim novinama i åasopisima (18 — 8 3 1918 ) . posledwi prevod iz 1939. 151—189. na primer. Anali Filološkog fakulteta u Beogradu. Vojislav Iliã. Tako. åuvena Olimpijeva tuga objavqena je po prvi put i jedino u Glasniku. od kojih dva opet povodom godišwica. ne tekstovi u kojima se on spomiwe) åak trinaest su beleške. Dragiša Stanojeviã pod istim naslovom. U istom periodu. Ima šest prevoda. GF-Flammarion. Iako su wegovu poeziju prevodili i u åasopisima objavqivali naši najpoznatiji pesnici (Milan Rakiã. Hachette. 44 Izbor pesama iz ove Igoove zbirke objavio je još 1891. što pokazuje rad Pauline Lebl-Albala). iako ne u prvom planu. Viktor Igo koji je više od pola veka pre pojave Srpskog kwiÿevnog glasnika bio poznat i priznat kod nas zbog svojih humanistiåkih ideja i društvenog angaÿovawa.92 doba vrlo åesto prevoðen. godine. a tri pozorišna prikaza. pedesetogodišwice smrti. Librairie Générale Française. tj. I—VII. godine. 45 Veãim brojem prevedenih pesama biãe zastupqen samo Bodler. . Sima Panduroviã) do poåetka Drugog svetskog rata štampan je prevod samo jedne Igoove zbirke — Protiv tiranije (Les Chatiments).

Beograd 1992. Narodna biblioteka Srbije. 7. Istorija moderne srpske kwiÿevnosti. Vesna Simoviã VICTOR HUGO DANS LE MESSAGER LITTÉRAIRE SERBE Résumé Au moment où le Messager littéraire serbe apparait en 1901. Beograd 1989. SKG. placées sur les dernières pages de la revue. il est poète romantique français traduit le plus souvent dans la revue (5 poésies traduites parmi lesquelles La Tristesse d'Olympio. sa puissance verbale et la virtuosité da sa versification. Dans le Messager littéraire serbe. Victor Hugo est déjà célébre et reconnu chez nous surtout pour ses idées humanitaires et son engagement politique. Meme s'il est présent dans la revue depuis ses premiers numéros et qu'on parle de lui souvent. Institut FDU. ou les notes publiées à l'occasion des anniversaires de Hugo — sa naissance ou sa mort. Il n'y a pas de traductions de ses oeuvres en prose. surtout son imagination. la plupart des textes consernant Hugo sont de courtes nouvelles ou anecdotes. 1912. 527—537. Hugo poète domine. 842—857. Alors que les critiques jugent mal ses pièces de théâtre. . ils admirent sa poésie. Ses romans sont traduits en serbe et on apprécie leur dimension sociale. Petar Volk. Par contre. Beograd 1995. Srpska bibliografija. revue de grand renom de la première moitié du XX siècle (1901—1941).93 Paulina Lebl-Albala. Srpska kwiÿevna zadruga. Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti. Kwige 18 68 —1944 . 11. Predrag Palavestra. 18 1944 / 5 3 . XXIX. Le Messager publie aussi 3 critiques des pièces de Hugo jouées au Théâtre National de Belgrade et une étude sur la récéption des oeuvres de Hugo en Serbie. Pozorišni ÿivot u Srbiji. publiée uniquement dans cette revue).

UDC 821.163.41-12.09 Petroviã Njegoš

ZNAÅEWE 1914. STIHA GORSKOG VIJENC A (oblik rano u drugom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve) Radmilo Marojeviã

SAŸETAK: Podrobno se izlaÿe istorija pitawa o tumaåewu forme i semantike oblika rano u prvom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve. Prvo tumaåewe: oblik rƒ no je vokativ imenice (h)rá na (Rešetar, Banaševiã). Drugo tumaåewe: oblik ræno je vokativ imenice ræna (Vušoviã, Ostojiã, Tomoviã). Treãe tumaåewe: oblik ræno je prilog u znaåewu 'prerano, premlad' (Ðukiã, Stevanoviã). Åetvrto tumaåewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vukiã M. Miãoviã, suštinski se svodi na prvo: vokativ rƒ no imenice rá na semantiåki kontaminirane sa orijentalizmom (arapski pridjev ra'n¡ koji u turskom ima znaåewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli'). Autor ålanka dokazuje da u kontekstu tuÿbalice sestre Batriãeve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rƒno, kako u znaåewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ', 'zaštito, uzdanice') tako i u znaåewu na kome se bazira åetvrto tumaåewe ('mili moj', 'dušo moja'), i daje prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [ræno], koja dopušta drugo i treãe tumaåewe. S obzirom na to da radni glagolski pridjev uletio ima nesumwivo ablativno 'odletio' a ne akuzativno znaåewe 'uletio', drugo tumaåewe oblika kao vokativa ræno gubi na uvjerqivosti. Treãe tumaåewe je, i s aspekta semantike i s aspekta poetike, ubjedqivije od drugog, i wemu autor daje prednost, s obzirom na posvjedoåenost oblika ñletßo u znaåewu 'odletio' u narodnim tuÿbalicama u Crnoj Gori Wegoševa vremena, s obzirom na strukturu imeniåkih sintagmi u pripjevima tuÿbalica i s obzirom na semantizaciju oblika ræno u Wegoševom stihu kao priloga od strane samih tuÿbalica. KQUÅNE RIJEÅI: Petar ¡¡ Petroviã Wegoš, Gorski vijenac, Tuÿbalica sestre Batriãeve, oblik rano, prilog za vrijeme.

0. U drugom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve:
Kuda si mi uletio, moj sokole [s§kole] ,

96
od divnoga jata tvoga brate rano [ræno] , da l nevjerne [nœvjõrnõ]ne zna n [è zn (Bog ih kleo!) e ãe [œãõ]tebe prevariti, divna glavo, moj svijete izgubqeni, sunce brate, moje rane bez prebola, rano quta, moje oåi izvaðene, oåni vide?

º]Turke

[GV 1913—1919]

oblik rano je tumaåen prozodijski na dva, a leksiåko-semantiåki — na tri odnosno na åetiri naåina. P r v o tumaåewe, po kome je oblik rƒ no vokativ imenice (h)rá na , obrazlagao je Banaševiã, a od wega su prozodijski polazili Rešetar i Kovaåeviã [v. t. 1.1]. D r u g o tumaåewe, po kome je oblik ræno vokativ imenice ræna, obrazloÿio je Vušoviã, a prihvatali su ga Ostojiã i Tomoviã [v. t. 2.1]. T r e ã e tumaåewe, po kome je oblik rano prilog u znaåewu 'prerano, premlad', iznio je Ðukiã, a dao mu prednost nad drugim Stevanoviã [v. t. 3.1.]. Sva tri tumaåewa navodi Antun B a r a c, ali se ne opredjequje ni za jedno: „Rijeå 'rano' povezuje neki s glagolom 'uletio' u stihu 1913., i objašnjuju to mjesto: kad [kud — R. M.] si mi tako rano, t. j. tako mlad, odletio. — Drugi 'rano' tumaåe kao imenice: hrano, rano" [Barac 1947: 189 („kad" umjesto kud vjerovatno je štamparska greška)]. Å e t v r t o tumaåewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vukiã M. Miãoviã, suštinski se svodi na prvo: vokativ rƒ no imenice rá na semantiåki kontaminirane orijentalizmom (arapski pridjev ra'n¡ koji u turskom ima znaåewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli') [v. t. 4.1]. 1.1. U svojim izdawima Milan Rešetar 1914. stih nije objašwavao, nego je rijeå akcentovao: brate rƒno! [Rešetar 1890: 183; Rešetar 1940: 98], „shvatajuãi je kao vokativ od imenice rá na (hrá na )" [Vukoviã 1942: 216—217]. Za wim je to uåinio i Boÿidar Kovaåeviã: brate rƒno! [Kovaåeviã 1940: 133]. Jovan Vukoviã za Rešetarevo znaåewe kaÿe: „Koliko je meni poznato, svi oni kojima su bliÿi po lokalnom jeziåkom oseãawu Wegoševi izrazi, danas ne åitaju u ovim stihovima reå rano sa dugim nizlaznim akcentom, — i, åini mi se, sasvim daleko je izraz brate rá no [rƒ no — R. M.] od onoga što daje lokalnu boju Wegoševu jeziku i wegovoj pesniåkoj dikciji. U Crnoj Gori i woj bliÿim krajevima, gde ova vrsta poezije i danas postoji u narodu, i gde je ovaj pripev vrlo obiåan u tuÿbalicama, ne verujem da ãe se drukåije izgovoriti nego brate ræno! Svi mi koji smo iz tih krajeva, imali smo prilike da åujemo u ovom pripevu samo ovaj akcenat. Pa ipak ima jedna åiwenica koja nam ne dopušta da olako preðemo preko Rešetarova tumaåewa ovoga izraza. I pored toga što smo mi navikli samo na akcenat i znaåewe brate

97 ræno, ima, zbiqa, jedan jasan dokaz da se u tuÿbalicama našim nalazi i izraz brate rƒ no sa Rešetarovim znaåewem i akcentom", pa navodi da je Vuk na jednom mjestu zabiqeÿio u tuÿbalicama prozodijski lik rƒ no : Šuwo rƒno!" [Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga, 1867, s. 183]. „Taj zabeleÿeni akcenat nam nesumwivo pokazuje da je Vuk tako åuo tu reå, i da je hteo oznaåiti je da bi se razlikovao ovaj vokativ od vokativa rano koji åesto u ovim tuÿbalicama dolazi" [Vukoviã 1942: 217]. Rešetarevo tumaåewe branio je kasnije Nikola Banaševiã: „Veã je u st. 1140. imenica hrana upotrebqena u obliku rá na : Krv je qudska rá na naopaka. U refrenu st. 1914, brate rano! znaåi: brate uzdanico (A. Šmaus je dobro preveo: Bruderhorst du!). Ovakva semantiåka evolucija imenice rana (hrana) razumqiva je kad se uzmu u obzir nekadašwi socijalni odnosi u seqaåkim sredinama našega naroda, gde su ÿene i devojke smatrale muškarce kao kuãne starešine još od wihova detiwstva. Da bi se potkrepilo ovo objašwewe postanka i znaåewa imenice rano, moÿe se dodati da se jedna srodna reå davala od milošte åak i ÿivotiwama. Vuk u Rjeåniku, uz prevod imenice hraniteq, dodaje: 'hranitequ moj (kaÿu volu kad ga miluju); Kam' volovi, moji hraniteqi!' T. Ðukiã je ranije prigovarao da sestra ne oåekuje od brata nikakvu materijalnu pomoã (hranu), ali on nije vodio raåuna o semantiåkoj evoluciji ove reåi na kojoj je ovde ukazano. Prema Ðukiãevom tumaåewu, refren brate, ræno (tako on akcentuje) znaåi 'tako rano' (tj. prerano), a kao reåeniåki dodatak udaqen je od glagola, st. 1913, uletio. Tome tumaåewu se protivi struktura tuÿbalice: refren 1914. stiha ne moÿe biti dodatak glagolu 1913. stiha. Sem toga, Crnogorcu se nije prebacivalo kad je rano polazio u borbu. — Još jedno tumaåewe ovog refrena, prema kome bi rano znaåilo rano od oruÿja (vulnus) nije u saglasnosti s karakterom Batriãeve sestre i s prvim refrenom moj sokole. U ovoj tuÿbalici upotrebqava se ova imenica s takvim znaåewem, ali u drugim kontekstima i zajedno s nekim epitetom (moje rane, rano quta, proste rane, qute rane)" [Banaševiã 1973: 337; isto u: Banaševiã 1990: 337]. 1.2. Rešetarevo tumaåewe ubjedqivo su osporili Trifun Ðukiã: „Reå hrano u ovome smislu koji se pridaje sestri Batriãevoj u Crnoj Gori se malo upotrebqava, a sestra brata tako ne oslovqava nigde" [Ðukiã 1940: 132]; „ovaj smisao ne moÿe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kaÿe: hrano, a naroåito ne u Crnoj Gori, i još uz to sestra Batriãeva, koja je imala još sedam brata!" [Ðukiã 1941: 166], Vukiã M. Miãoviã: „U znaåewu hrana (brate, hrƒno) ova reå ne dolazi uopšte u obzir jer se ona u ovoj vezi i znaåewu ne govori u Crnoj Gori, a åak i kad bi se govorila, to ne bi nikad rekla sestra, i to još udata" [Miãoviã 1961: 19] i Branislav Ostojiã: „Crnogorka se nikada ne bi obratila mlaðem bratu kao hraniocu, pogotovu ne ÿena udata koja pored muÿa ima svekra i djevera" [Ostojiã 1976: 13; Ostojiã 1997: 106]. Da je sestra Batriãeva bila udata, vidi se po tome što ona sa drugim pokajnicama ide „uz poqe", što znaåi u pravcu Cuca; koga ona ima u domu nije poznato, bar ne iz samoga spjeva.

98 Na Banaševiãevo tumaåewe najviše se odnose dvije napomene koje komentariše Mihailo Stevanoviã: „Dve napomene åiwene od strane komentatora: jedna u prilog mišqewa da se i bratu moÿe govoriti hrano, kada se to åak i ÿivotiwama govori, i druga protiv tumaåewa da je rano upotrebqeno kao prilog s napomenom da za Crnogorce nikad nije bilo rano stupiti u borbu protiv neprijateqa — svakako su i jedna i druga verbalno taåne. Za prvo se navodi kao dokaz da se u narodu vo zove hraniteqem, i da potvrdu za ovo daje Vuk. A mi moÿemo reãi da je to vrlo rasprostraweno, šta više, u seqaåkim sredinama, gde su volovi na hlebu, kao glavnoj ishrani naroda, saradnici sa onima što oru zemqu (volovima svakako) i ÿito seju. Nije nam poznato da se druge ÿivotiwe nazivaju hraniteqima. Istina, ništa ne bi neobiåno bilo da vlasnik kirixijskog kowa, recimo, ili koji bilo ålan porodice toga vlasnika, nazove hraniteqem. Ali potvrde za ovo u dosadašwim našim reånicima ne nalazimo. Sloÿiãemo se i sa mišqewem da za Crnogorce u prošlosti uglavnom nikad nije prerano bilo stupiti u borbu s Turcima. Ali ãemo se opet, i svakako svi, sloÿiti da se svakome ko mlad pogine u borbi moÿe reãi, i govori se, da je rano poginuo. To se, uostalom, åesto kaÿe i za qude u poodmaklim godinama, i kad umru prirodnom smrãu. Pogotovu ovo kaÿu ÿene koje nariåu za poginulima i umrlima" [Stevanoviã 1976: 110—111]. 2.1. Drugo tumaåewe obrazloÿio je Danilo Vušoviã: „[…] g. Rešetar je pogrešno shvatio reå rano i oznaåio je akcentom rƒ no t. j. hrano. Meðutim tu reå treba åitati ræno, jer je poginuli Batriã za sestru ræna, bol, a ne hrana. / Da je to tako jasno se vidi iz jednog daqeg stiha te tuÿbalice:
— Moje rane bez prebola, rano quta!

(t. j. brate, rano quta!) Ali kao najboqi dokaz za takvo tumaåewe reåi rana, nesumwivo je taj, što se ona u C. Gori, u ovom i sliånom sluåaju, samo tako razume i izgovara. Navodimo ovde, da su vrlo åesti refreni u crnogorskim tuÿbalicama: brate ræno!, svekre ræno!, babo ræno! i sl. i uvek je pokojnik, za ÿenu koja za wim tuÿi, samo ræna, a nikad hrana" [Vušoviã 1929: 79 (ispravili smo štamparsku grešku)]. U skladu sa ovim tumaåewem, Vušoviã je u svojim izdawima Gorskog vijenca u pripjevu 1914. stiha na analiziranom obliku stavio kratkosilazni akcenat, bez zapete ispred wega: brate ræno [Vušoviã 1935: 59; up. Vušoviã 1936: 65], što je bez komentara prihvatio i Ðuza Radoviã [Radoviã 1947: 131]. Za Vušoviãevo znaåewe Jovan Vukoviã kaÿe: ako bi se pretpostavila naporednost vokativa ræno i rƒ no i u Crnoj Gori, „onda su Rešetarov vokativ rƒ no i Vušoviãev ræno i jedan i drugi proizvoqna tumaåewa od dve moguãnosti sasvim jednake verovatnoãe. Ali meni se åini da je Rešetarov vokativ neobiåan u Crnoj Gori, ako bi se tamo i mogao naãi, pa tim Vušoviãevo tumaåewe ima mnogo više verovatnosti" [Vu-

99 koviã 1942: 217—218]. I u zakquåku ålanka Vukoviã daje prednost Vušoviãevom tumaåewu: „Sva tri, dakle, znaåewa reåi rano u ovim stihovima mogu se dokazivati, ali ja bih rekao da je najverovatnije znaåewe koje joj je dao Danilo Vušoviã" [Vukoviã 1942: 217—218]. Vušoviãevo tumaåewe prihvatio je i novom argumentacijom potkrijepio Branislav Ostojiã. U posebnom ålanku pod naslovom Smisao sintagme „brate rano" u Gorskom vijencu on je, suptilnom lingvistiåkom analizom, pokazao sve prednosti navedenog tumaåewa za razumijevawe poetske strukture tuÿbalice. Pri tom autor navodi, kao prvi argumenat, da „ni u jednom refrenu od ukupno 51, koliko ih ima navedena tuÿbalica, nema priloških rijeåi kojima bi se blokirao glagolski oblik" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 103] i da su u refrenima naglašeni statiåki elementi: „Dinamika je blokirana veã odmah refrenom brate rano sa imenicom u svom drugom dijelu da bi zatim produÿila svoje trajawe u toj zaustavqenosti i na kraju dostigla vrhunac preko kletve — glavari se skamenili! — kam im u dom!" [Ostojiã B. 1976: 13; up. Ostojiã B. 1997: 103]. Drugo, ako se poðe od vokativa ræno, poveãava se predvidqivost sadrÿaja „u kontekstu sa ostalim refrenima" i ostvaruje se „veãa koliåina informacije na poetskom planu" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 104—105]. Treãe, „leksema rano stupa u vezu u cjelokupnoj tuÿbalici sa ostalim ne svojim standardnim znaåewem, veã daleko širim moguãnostima semantiåkog spektra, odnosno moguãnostima asocijativnih veza" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 105]. Ostojiã zakquåuje, što bi se moglo smatrati åetvrtim argumentom, da se tuÿiqa „majstorski identifikovala s otvorenom ranom": „Kroz cijelu tuÿbalicu semantiåki dominira imenica rana (vulnus). U refrenima ona je uvijek nosilac semantiåke vrijednosti cijelog stiha, uvijek je dominantna ne samo semantiåki veã i sintaksiåki" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 104, 107]. Za Vušoviãevo tumaåewe opredijelio se i Slobodan Tomoviã: „'Brate rano' izaziva znaåajne semantiåke rasprave. Neki komentatori Gorskog vijenca ovo uzimaju u smislu: 'brate hranioåe'. Drugi misle da je rijeå o tome da je brat rano, prerano, mlad poginuo. Postoji i tumaåewe po kojem ovo znaåi: 'brate mili', što dolazi od arapske rijeåi ra'na. No, najvjerovatnije je tumaåewe da sestra psihiåki bol za poginulim bratom doÿivqava kao istinsku ranu. Da je ovo tumaåewe najispravnije, tome ide u prilog i jedan od sqedeãih stihova u istoimenoj tuÿbalici" [Tomoviã 1986: 267; isto u Tomoviã 1999: 574], pa i on navodi 1918. stih kao potvrdu. 2.2. Drugo tumaåewe su osporavali T. Ðukiã i V. M. Miãoviã. Za Vušoviãevo objašwewe, koji je „stajao na gledištu da ova reå znaåi: ranu (na srcu), u smislu rano quta", Trifun Ðukiã kaÿe: „Rana, takoðe, ne odgovara poetskom smislu — logici i estetici cele metafore. U ostalom, odmah za ovim stihovima pesnik je istu reå upotrebio u tome smislu, i to vrlo lepo", pa navodi 1918. stih [Ðukiã 1940: 132— 133]. Vukiã M. Miãoviã pak veli da, prema primjerima iz narodnih tuÿbalica u kojima kao odredba oblika rano „sluÿi lice koje se oplakuje",

100 „na prvi pogled ne bi izgledalo neverovatno da je i kod Wegoša reå rana upotrebqena u smislu ræna (vulnus), jedino se intonacija ne bi slagala s ostalim tekstom (brate, ræno)" [Miãoviã 1961: 20]. 3.1. Treãe tumaåewe obrazloÿio je Trifun Ðukiã. Najprije u kritici Kovaåeviãevog izdawa, gdje tvrdi „da je ovde posredi prilog, a ne imenica". Na moguãi prigovor lingvista i gramatiåara „da je taj prilog nekako suviše, i nedozvoqeno, pobegao na kraj", Ðukiã odgovara da su sliåne inverzije åeste u poeziji, i baš kod Wegoša. „Kaÿite ovu misao malo drukåije, recimo: / Kuda si mi uletio tako rano / od divnoga jata tvoga, moj sokole! / onda ãete videti poetsku logiku gorwih stihova, koja se odnosi na rano poginulog sokola, kome / 'Nemaše jošt dvadeset godina'. / A da je zaista tako, evo još jednog dokaza, uzetog iz prostog naroda. Pitao sam i crnogorske tuÿbarice, kojima je, u ostalom, ovakav stih najbliÿi, da vidim kako to one razumeju. I doista, one ovo i razumeju u tom priloškom znaåewu, koje je, u stvari, i najlogiånije" [Ðukiã 1940: 133]. Tumaåewe Ðukiã zatim donosi u komentaru uz svoje izdawe Gorskog vijenca: „Inverzija ovakvog tipa stihovane reåenice udaqila je prilog od glagola, te se zbog toga ova posledwa reå razliåito i tumaåi. Smisao ovih stihova je, dakle, isti kao kad bi se ovako izrazilo: kuda si mi uletio — tako rano / od divnoga jata tvoga — moj sokole! Ovakvo znaåewe upravo odgovara mladom Batriãu, 'sivome sokolu', koji, kako se daqe kaÿe, 'nemaše jošt dvadeset godina', to jest: tek što je razvio svoja mlada krila, a tako je rano odleteo u smrt… / (Napomenuãemo da je, usled ove inverzije, g. Rešetar reå rano razumeo kao hrƒno, pa tako i dodao slovo h, koga kod Wegoša nije bilo. Meðutim, nezavisno od ovoga slova, ovaj smisao ne moÿe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kaÿe: hrano, a naroåito ne u Crnoj Gori, i još uz to sestra Batriãeva, koja je imala još sedam brata!) Drugi su opet mišqewa da to moÿe da znaåi rano, to jest u smislu rano quta! ali ni oni nemaju pravo; jer uz prvu metaforu kojom sestra Batriãa apostrofira kao sokola, upotreba druge metafore u smislu rane ne bi, åini nam se, ni pesniåki bila podesna. A Wegoš je izvanredno podesno davao efekat svakom izrazu, kao što je, na primer, upotrebio i to znaåewe u stihu: / moje rane bez prebola, / rano quta! / Pesniåka logika, dakle, govori u prilog znaåewa koje mi dajemo gorwim stihovima" [Ðukiã 1941: 166; Ðukiã 1944: 172—173]. Ðukiã i u kritici, i u oba izdawa netaåno citira 1990. stih: a nemaše jošt dvadest godinah. Pored toga, nije taåno da je Rešetar „i dodao slovo h"; Rešetar je samo akcentom oznaåio da polazi od imenice (h)rana:
Kuda si mi uletio, moj sokole! od divnoga jata tvoga? brate rƒ no!

Razlika u samim Rešetarevim izdawima tiåe se interpunkcije: u izdawima Gorskog vijenca u 1914. stihu ispred pripjeva stoji znak pitawa

101 [Rešetar 1890: 183; Rešetar 1940: 98; isto i u: Rešetar 1892, 1920, 1923, 1928], u izdawu Celokupnih dela — zapeta [Rešetar 1926: 69]. Jovan Vukoviã za Ðukiãevo znaåewe najprije kaÿe: „I pored sve logiånosti u dokazivawu g. Ðukiãa ne åini nam se ubedqivo wegovo tumaåewe priloškog znaåewa reåi rano u ovim Wegoševim stihovima." Inverzija u analiziranim stihovima „odgovarala bi stvarno Wegoševu pesniåkom stilu, ali ne i stilu narodnih tuÿbalica. Pripevi u tuÿbalicama su redovno uzviånog vokativnog karaktera. Zato ne bi odgovarala tome stilu inversija koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzviåni pripev drugoga stiha. Nameãe se pitawe, je li Wegoš jednu svoju stilsku osobinu uneo u tuÿbalicu koja je po svemu drugom oåuvala osobine narodnog stila. […] Inversija u kojoj bi prilog rano ovako došao u pripevu bila bi neobiåna u narodnoj poeziji uopšte, ne samo u tuÿbalicama. To bi morala biti samo Wegoševa odlika stila" [Vukoviã 1942: 218]. Vukoviã u nastavku navodi „jednu zanimqivu stvar" u kojoj bi „Ðukiã mogao naãi potkrepqewe za svoje shvatawe, i što bi wegovom tumaåewu dalo nesumwivo prilog verovatnoãe" [Vukoviã 1942: 218]. Naime, u posthumno objavqenoj kwizi Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga (1867), na kraju odjeqka Smrt, Vuk Karaxiã kaÿe: „Na svršetku ovoga narodnog naricawa dodaãu još iz Gorskoga vijenca vladike Crnogorskoga P. P. W. naricawe sestre Batriãeve za bratom. Ja ne ãu reãi da je ovo sestra Batriãeva ili druga kakva Crnogorka sve ovako sloÿila ili namjestila, ali se za cijelo moÿe kazati da ovdje nema ni jedne rijeåi koju pokajnice u Crnoj Gori nijesu govorile. Kamo sreãa da svi naši spisateqi sva djela svoja, barem kad pišu o narodnijem stvarima, ovako pišu narodnijem duhom i jezikom! Onda bi se i wihove umotvorine po svijetu hvalile i slavile kao narodne što se hvale i slave. Evo toga naricawa: […]", pa u cjelini navodi Wegoševu Tuÿbalicu sestre Batriãeve. Pripjev drugog stiha u Vukovoj publikaciji glasi: „brate, rano!" [Karaxiã 1972 H¢¡¡: 275—278]. „Odvajawe zapetom rano od vokativa brate pokazuje jasno da je onaj ko je to uåinio podrazumevao tu prilog rano, jer Vuk ne odvaja dva vokativa imenica u ovakvim vokativnim izrazima"; ako je to uradio Vuk, onda bi to znaåilo da se „Ðukiãevo tumaåewe potpuno slaÿe s Vukovim razumevawem Wegoševa teksta" — zakquåuje Jovan Vukoviã [Vukoviã 1942: 218]. Znaåewu oblika rano u 1913. stihu Gorskog vijenca posvetio je paÿwu i Mihailo Stevanoviã. On ukazuje da je navedeni oblik „M. Rešetar shvatao kao imenicu hrá na (bez poåetnog h). A na takvo se tumaåewe osvrnuo D. Vušoviã s napomenom da brat za sestru nije h r a n a, kao što je sin za majku. Da je to mati za sinom naricala prigovora, ni po Vušoviãu, ne bi moglo biti. Sestra poginulog brata, meðutim, oslovqava kao rænu (brate ræno, ræne moje, bratska ræno itd.). I to je nesumwivo taåno. U naricawu za poginulim, odnosno umrlim, ne oslovqava se, istina, samo brat tako, nego poginuli (odnosno umrli) uopšte, pa bio to brat, sin, otac ili drugi neki srodnik, svako, uostalom, åija pogibija odn. smrt uopšte, nanosi bol. Pa i u stereotipnom naricawu, u naricawu po zanatu, onaj za kime se nariåe obiåno se oslovqa-

nije ni bilo nuÿno navoditi.1]. i to i iza drugog stiha. Miãoviã [Miãoviã 1961: 18—24]. zakquåuje Stevanoviã. 4. a u drugoj još tri primjera inverzije. 3. smatrajuãi da sporni oblik „sestra Batriãeva u tome znaåewu nije upotrebila. po Stevanoviã 1990: 168—169 (ispravili smo štamparske greške)]. I sigurno. kritiåki je najprije osporio Nikola Banaševiã: „Oslawajuãi se na objašwewa starijih ispitivaåa da arapska reå ra'na znaåi u turskom lep. ne kako on misli. cit. po kome je ræno prilog u znaåewu 'prerano. Åetvrto tumaåewe. i navodeãi niz primera gde bi u našim pesmama i pripovetkama ta reå imala sliåno znaåewe. On na celih šest strana pokazuje gde se rano upotrebqava kao hrá na . bili skloni da verujemo u ovo posledwe znaåewe. Trifun Ðukiã drukåije i od Rešetara i od Vušoviãa. odista velika. N. odnosno objašwewe wihovih funkcija" [Stevanoviã 1976: 109. mili. što ni Ðukiã nije propustio da istakne. Zatim se na ovo tumaåewe osvrnuo Mihailo Stevanoviã: „Ovim trima razliånim mišqewima o znaåewu reåi rano i u pripevu uz stih 1914. Miãoviã […] dodaje i åetvrto. Glagolski pridev uletio koji prilog rano odreðuje na kraju je prvog stiha pre pripeva uza w. V. Ali. jer su . Inverzija je. i ukazujuãi da se u Crnoj Gori åesto ginulo u ranoj mladosti [Miãoviã 1961: 19].2. isto u Banaševiã 1990: 336—337 (ispravili smo bibliografski podatak)]. izvrstan. Reå rano u refrenu ovog stiha upotrebqena je imeniåki. gde kao ræna. teško je uz to verovati da je ova vrsta reåi sa tim znaåewem mogla prodreti iz turskog jezika u crnogorske tuÿbalice" [Banaševiã 1973: 336—337. Istina. koje je na navedeno mjesto u Gorskom vijencu primijenio V. nego u znaåewu reåi z a š t i t o .1. Vukiã M. suviše rano'. I Vušoviãevo je identifikovawe ove reåi svakako mnogo prihvatqivije. Banaševiã ipak smatra da i sestra bratu moÿe reãi — brate (h)rƒ no . A nije je upotrebila ni u znaåewu imenice hrá na . ocjewujuãi da bi sestra mawe ÿalila brata da je junaåki pao u boju. ne bez razloga. po Stevanoviã 1990: 169]. a rano na samom kraju pripeva. Zatim se osvrãe na tumaåewe od koga polazi Miãoviã [v. Na to nas navodi objašwewe znaåewa drugih nekih reåi iz ova dva stiha. iako je ona kao prilog. Za treãe tumaåewe. Mi bismo. na što upuãuju stihovi 1932— 1935. ne samo ovde nego i na više drugih mesta u Wegoševu spevu" [Stevanoviã 1976: 108. M. vrlo daleko od mesta koje joj po uobiåajenom redu reåi pripada. što. dobar. veã ili kao imenicu ræna ili kao prilog ræno. pa navodi u prvoj monografiji još jedan. Miãoviã je svoje poduÿe raspravqawe o woj završio: 'Na osnovu svega ovog izlagawa moÿe se zakquåiti da izraz brate rano u tuÿbi sestre Batriãeve znaåi brate mili! ' [Miãoviã 1961: 24]. najzad. a ne pridevski. I to je delimice taåno. 4. gdje je mogao da se brani i da se „zamijeni". dragi [Miãoviã 1961: 18—24]. gde kao ræno.102 va s ræna. M. i od svih drugih koji se opredequju za jedno ili drugo znaåewe — reå rano smatra prilogom. M. razdaqina izmeðu dve reåi po funkciji tesno vezane dosta neuobiåajena. u bukvalnom smislu. Miãoviã kaÿe: „i ovo znaåewe je malo verovatno". u z d a n i c e […]. V. štaviše. po kojem rano znaåi: mili. t. cit.

dobar. vrli (po obaveštewu koje je Miãoviãu dao prof. npr. uopšte mogao biti u srpskom primqen kao leksiåka pozajmica: on je morao prethodno da bude morfološki adaptiran kao pridjev. (uz redakciju bibliografskog podatka) po Stevanoviã 1990: 169]. izvrstan. Iako je Miãoviã i za ovo znaåewe dao više dokaza. 4. Sad bismo mogli dodati sqedeãe. arapskog porekla.2. izmešanih. koja je preko turskoga dospela u naš jezik i znaåi: lep. Fehim Bajraktareviã). tako rano odleteo od svoga divnoga jata"" [Marojeviã 1978: 224—225. vrli') na vokativ (h)rƒ no imenice (h)rá na . Na taj naåin åetvrto tumaåewe se suštinski svodi na prvo. U kritici prve Stevanoviãeve monografije mi smo zakquåili: „Od åetiri tumaåewa znaåewa i gramatiåke funkcije reåi rano u tuÿbalici sestre Batriãeve ('Kuda si mi uletio. Daqe autor obrazlaÿe ovo posledwe znaåewe.2. kad oni imaju znaåewe 'mili moj. 5.103 to znaåewa ove reåi najšire upotrebe. pa smo sigurni. 5. kako u znaåewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ' 'zaštito. nema nikakvih indicija da je arapski pridjev. 'dušo moja'). u našem jeziku vrlo malo korena hvatala (nemamo je ni u reånicima turcizama u našem jeziku). srce moje'. pa i nešto primera. brate rano?' 1913—1914. Treba ipak istaãi da se izrazi tipa rƒ no moja . koje mu izgleda najprihvatqivije. U kontekstu tuÿbalice sestre Batriãeve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rƒno. pa bi se moglo govoriti o nekoj vrsti semantiåke kontaminacije turskog pridjeva i srpske imenice. izvrstan. najviše s primerima gde ova reå znaåi hrana. Sestra Batriãeva je reå upotrebila 'ili kao imenicu ræna ili kao prilog ræno'. sa .). uzdanice') tako i u znaåewu na kome se bazira åetvrto tumaåewe ('mili moj'. Takvu prozodijsku rekonstrukciju iskquåujemo. da je sestra Batriãeva u tome znaåewu nije upotrebila" [Stevanoviã 1976: 108—109. posredstvom turskog jezika. Mi bismo dodali sqedeãe. dragi' i dijalekatska varijanta imenice hrana. brate. poåev od znaåewa koja su davana u starijim reånicima (u Reåniku Ð. 107—111) Stevanoviã opravdano odbacuje dva: da je to arapska reå sa znaåewem 'mili. / Od divnoga jata tvoga. ali znamo da je ta reå. Popoviãa. štaviše.1. s. mogu objasniti unutrašwim semantiåkim razvojem srpske imenice (h)rá na . a ako neposvjedoåenost te faze i zanemarimo — supstantivizirani pridjev u srpskom jeziku nije mogao imati u vokativu fleksiju -o karakteristiånu za imenice druge deklinacije. moj sokole. cit. odnosno desemantizacijom wenog vokativa (h)rƒ no 'hranitequ'. bez ikakvog posredstva navedenog orijentalizma. Iako je Miãoviã tananom semantiåkom analizom pokazao da se primjeri iz narodnih pjesama i iz pisane tradicije ne mogu svesti na metonimijsko znaåewe vokativa imenice hrá na 'hranitequ'. Ali ono što privlaåi paÿwu to je ukazivawe na arapsku reå ra'n¡. dobar. mi u verodostojnost tih dokaza ne sumwamo. isto (ijekavski) i u Marojeviã 1999: 144]. istina. Najviše što se moÿe pretpostaviti jeste moguãi semantiåki uticaj navedenog orijentalizma (arapskog pridjeva ra'na koji u turskom ima znaåewe 'lijep. Navedeni stihovi po ovom tumaåewu znaåe: „kamo si mi.

pa bi se moralo dokazivati da je „Wegoš jednu svoju stilsku osobinu uneo u tuÿbalicu koja je po svemu drugom oåuvala osobine narodnog stila" [v. da vidim kako to one razumeju. jer on inaåe ne odvaja dvije imenice u vokativu [v. lingvistiåki odrÿati [Marojeviã 2001: 353—366]. Ostojiãa. prejudicirajuði oblike iz 1918. tako bismo rekli i u prozi: gdje si mi (to) odletio od divnoga jata svoga (tako) rano. 3. t. „neoprezno je uleteo u krvniåke ruke nevernog Osmana Ãoroviãa" [Banaševiã 1983: 410—411. Nikola Banaševiã: „Batriã zapravo nije odleteo nego je upravo uleteo u klopku". Zato mi dajemo prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [r¢no]. meðutim.1]. u ostalom. kao Wegošev rusizam. Prvi momenat je Vukova interpunkcija stiha u posthumno objavqenoj kwizi Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga (1867): odvajawe zapetom rano od vokativa brate ukazuje da je i Vuk oblik rano shvatao kao prilog. ipak. koju obrazlaÿe. premlad' istaknut je svojom pozicijom u strukturi reåenice (versološki na kraju pripjeva drugog stiha). koje je. i najlogiånije" [Ðukiã 1940: 133]. Stevanoviã. u stvari. Veliki znaåaj ima drugi momenat — Ðukiãev „još jedan dokaz. Banaševiã 1990: 410—411] — ono bi se moralo prihvatiti kao osnovno. Prilog rano u znaåewu 'prerano. meðutim. Ðukiã i M. Drugo. odnosno ne moÿe biti upuãeno pokojniku. Vušoviãevo tumaåewe. Ako bi se pošlo od drukåije semantizacije glagolskog oblika uletio. ona je morala polaziti samo od jednog znaåewa oblika. izmeðu ostalog i zato što se obraãawe iz milošte vokativom ræno ne moÿe zamisliti na neåijem odru. Sa dosta osnova moglo bi se uzeti da je i sestra Batriãeva kao tuÿbalica oblik shvatala kao prilog ræno. kojima je. t.104 obje wene semantiåke varijante. one ovo i razumeju u tom priloškom znaåewu. kako ga je. neprebolnu). koje su ubjedqivo obrazloÿili T. Inverzija je i upotreba apozicijske sintagme moj sokole u pripjevu prvog a vokativa brate na koji se ta sintagma odnosi — u pripjevu drugog stiha Tuÿbalice sestre Batriãeve. Weni slušaoci su. nisu neobiåne u tuÿbalicama. pa time i Vušoviãevo i Ostojeviãevo tumaåewe oblika kao vokativa ræno gubi na uvjerqivosti.1]. naroåito potkrijepqeno novom lingvopoetiåkom argumentacijom B. I doista. Banaševiãevo objašwewe glagolskog oblika uletio ne moÿe se. 3. objasnio Rado- . poåev od svog treãeg izdawa Gorskog vijenca. Inverzije navedenog tipa. koja dopušta — pošto mi inaåe u ovakvim sluåajevima vokativ ne izdvajamo zapetama — drugo i treãe tumaåewe. Treba se osvrnuti na objašwewe po kojem inverzija „koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzviåni pripev drugoga stiha" ne bi odgovarala stilu narodnih tuÿbalica. U prilog treãeg tumaåewa idu dva momenta. uzet iz prostog naroda": „Pitao sam i crnogorske tuÿbarice. ovakav stih najbliÿi. mogli åuvati dvoznaånost: uz znaåewe 'prerano' oblik je mogao asocirati i na ranu (qutu. Treãe tumaåewe. moguãe je samo ako se poðe od toga da glagolski oblik uletio ima znaåewe 'odletio'. i to je wegovo prirodno mjesto. stiha. tj. moglo bi se ostaviti kao alternativno.

kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. Vušoviã 1936: C jelokupna djela Petra ¡¡ Petroviãa e W goša . Banaševiã 1983: P. Wegoš. a koje su Wegoševoj najbliÿe i vremenski. u redakciji Danila Vušoviãa. Beograd 1964. Boškoviã 1978: Radosav Boškoviã. nego varira leksiåko-gramatiåke homonime — prilog ræno u 1914. Beograd. / Falo brate! [Medakoviã 1860: 55]. Titograd 1978. Vukoviã 1942: Jovan L. i 1918. GV: Petar ¡¡ Petroviã-Wegoš. / sunce brate [GV 1917]. Beograd 1973. . januar 1929. 20—26. oktobar 1940. u redakciji Danila Vušoviãa. kritiåko izdawe. Wegoš. 1. P. vokativ imenice ræna u 1918. Gorski vijenac. i s aspekta semantike i s aspekta poetike. Vukoviã. sv. u redakciji Radmila Marojeviãa. podrobnije u Marojeviã 2001: 353—366]. Boškoviã 1978: 257—258] i kako ga treba. Zagreb 1947. u spomen stogodišnjice prvog izdanja. LITERATURA Banaševiã 1973: P. 76—80. Barac 1947: P. Gorski vijenac. kw. P. Beograd 1983. Treba još istaãi da se u pripjevima tuÿbalica mogu naãi dvije imenice. Gorski vijenac. A u drugoj od navedenih tuÿbalica posvjedoåen je dvaput i oblik uletio u znaåewu 'odletio' [Medakoviã 1860: 59. Boÿidara Kovaåeviãa. br. ubjedqivije od drugog. Ti ãeš nüima pravo kazat / Falo brate! [Medakoviã 1860: 59]. [Beograd]. Naš jezik. Odabrani ålanci i rasprave. Tumaåewe jednog izraza u „Gorskom vijencu". Gorski Vijenac sa komentarom g. Boškoviã. 216— 218. drugo izdawe. ali ne kao Wegošev rusizam. ali uvijek inicijalnu poziciju zauzima ona koja ima atributivnu funkciju. 2. brata moga. 60]. što je veã krunski dokaz ne samo za ablativno znaåewe nego i za narodni karakter glagolskog oblika u prvom stihu Wegoševe tuÿbalice [v. P. Beograd. Misao. 1—2 (217—218). kw. nova serija. stihu Gorskog vijenca: moj svijete izgubqeni. Gorski vijenac. Banaševiã 1990: P. tumaåiti [v. 129—134. Boškoviã 1964: R. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. šesto izdawe. Tako je i u 1917. treãe izdawe. [U pripremi]. HH¡H sv.105 sav Boškoviã [Boškoviã 1964: 22—23. Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva. podrobnije u Marojeviã 2001: 353—366]. Beograd 1935. Prosvetni glasnik. stihu. To bi opet znaåilo da se naš pjesnik u stihovima 1914. sv. Beograd 1990. Wegoš. [Priredio: Antun Barac]. Ðukiã 1940: Trifun Ðukiã. Vušoviã 1935: C jelokupna djela Petra Petroviãa e W goša . a tako je i u tuÿbalicama koje u kwizi Ÿivot i obiåaji C rnogoraca (1860) navodi Milorad Medakoviã. kw. Je li Vuk u Rjeånik unosio reåi iz Gorskoga vijenca?. Vušoviã 1929: Danilo Vušoviã. P. mart-april-maj 1942. Njegoš. Beograd 1936. [Preštampano u: Boškoviã 1978: 255—260]. Gorski vijenac. Nekoliko mesta u „Gorskom vijencu". ne ponavqa. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. H¡¢. od kojih je jedna apozicija druge. HH¡. £¢¡¡¡. i prostorno: A od roda. i wemu se moÿe dati prednost. To tumaåewe je. 3—5.

Biograd 1928. 91. Beograd 1978. deveto izdawe s komentarom Milana Rešetara. Beograd 1944. kw. Ostojiã 1997: Branislav Ostojiã. Wegoš. W egoš i naše vrijeme . Marojeviã 2001: Radmilo Marojeviã. Gorski vijenac. Nikšiã 1986. Beograd 1941. Zbornik Matice srpske za kwiÿevnost i jezik. . Novi Sad. nova serija. Prilozi o e W goševu jeziku . godine. P. 16—29. [Drugo izdawe]. izdawe. ¢¡¡¡. Kovaåeviã]. 215—225. Gorski vijenac. predgovor i komentar T. Filipoviã. br. [Preštampano u ijekaviziranom obliku u: Marojeviã 1999. O jeziku Gorskog vijenca. Nikšiã — Beograd 1999 (Wegošev glasnik. Reprint izdawa iz 1860. Kovaåeviã 1940: Gorski vijenac: Istoriåesko sobitije pri svršetku H¢¡¡ vijeka. Ðukiãa. [Drugo izdawe s komentarom Milana Rešetara]. Rešetar 1920: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. u redakciji Milana Rešetara. Etnografski spisi. sedmo izdawe s komentarom Milana Rešetara. Biograd 1923. Rešetar 1923: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. kw. P. Ovdje. u Biogradu 1920. sv. 3. u Zagrebu 1890. M. U Biogradu 1892. Miãoviã 1961: V. 1847—1947. HHH¡¢. 1—2. kw. Stevanoviã 1990: Mihailo Stevanoviã. Medakoviã 1860: Ÿivot i obiåai r C nogoraca . u Novom Sadu 1860. Karaxiã 1972 H¢¡¡: Sabrana dela Vuka Karaxiãa. jedanaesto. Ðukiã 1944: P. Beograd 1990. 131—145]. Beograd 1926. soåinenije Petra Petroviãa Wegoša. Kw. protumaåio ga Milan Rešetar. Zagreb 1947. Petroviã Wegoš. predgovor i komentar T. Tomoviã 1986: Slobodan Tomoviã. Marojeviã 1999: Radmilo Marojeviã. Komentar Gorskog vijenca. Medakoviã. ¡). H¡. Rešetar 1926: [Celokupna dela Petra Petroviãa Wegoša. Kw. Ostojiã 1976: Branislav Ostojiã. Beograd [1972]. stiha Gorskog vijenca (oblik uletio u prvom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve). Rešetar 1890: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Nikšiã 1997. [Priredio B. deseto izdawe s uvodom i komentarom Milana Rešetara. sv. Miãoviã. Naš jezik. O tumaåewu nekih reåi i izraza u Gorskom Vijencu. Medakoviã. [Milorad G. H¢¡¡.106 Ðukiã 1941: P. Ðukiãa. osmo izdawe s komentarom Milana Rešetara. decembar 1976. S. Šãepan Mali. Juÿnoslovenski filolog. H£¡H. Rešetar 1940: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Rešetar 1928: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. uvod i komentar napisao Milan Rešetar. Wegoš. P. 2001. drÿavno. 353—366. Gorski vijenac: izvorno åitawe. Smisao sintagme „brate rano" u Gorskom vijencu. Znaåewe 1913 . 13. Beograd 1940. kw. Marojeviã 1978: Radmilo Marojeviã [Kritika na kwigu: Stevanoviã 1976]. Jeziåka tumaåewa u komentarima e W go ševa Gorskog vijenca. Beograd 1961. Gorski vijenac. Beograd 1940. Beograd 2001 (podaci na koC ricama)]. priredio Mil. Napisao V[oövoda] M[ilorad] G. Gorski vijenac. Beograd 1976. Redakcija i Komentar. Titograd. Luåa mikrokozma. Radoviã 1947: Vladimir Popoviã. Veãa dela]. Rešetar 1892: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Ÿivot i obiåaji rnogoraca . Ðuza Radoviã. Stevanoviã 1976: Mihailo Stevanoviã. [Preštampano pod naslovom Jedan pogled na sintagmu „brate rano" iz Gorskog vijenca u: Ostojiã 1997: 101—108]. 1.

sliškom molodoö (pogib)'. a nareåie rano v znaåenii 'sliškom rano (uletel). [Glavni i odgovorni urednik Slobodan Tomoviã]. soglasno kotoromu v poçme predstavleno ne imä suøestvitelünoe v forme zvatelünogo padeÿa. i tretüe. Enciklopedija Wegoš. . soglasno kotoromu slovoforma rƒ no — zvatelünœö padeÿ suøestvitelünogo (h)rƒ na v znaåenii 'kormilec'. imevšee v tureckom znaåenie 'prekrasnœö') i obosnovœvaetsä tolkovanie. prvi tom. Podgorica 1999. Petroviåa-Negoša (pervoe.107 Tomoviã 1999: S. Tomoviã. W egošev Gorski vijenac . soglasno kotoromu slovo rƒ no ävläetsä orientalizmom — arabskoe prilagatelünoe ra'n¡. Radmilo Marojeviã ZNAÅENIE 1914-GO STIHA POÇMŒ „GORNŒÖ VENEC" (forma rano vo vtorom stihe plaåa sestrœ Batriåa) Rezyme V statüe rassmatrivaytsä imevšie ranee mesto tolkovaniä slovoformœ rano v 1914-m stihe poçmœ „Gornœö venec" P. soglasno kotoromu slovoforma ræno — zvatelünœö padeÿ suøestvitelünogo rana v znaåenii 'rana'. vtoroe.

zbirku pesama Pesme o meni i roman Neobiåan svet i na osnovu toga izvukao zakquåak o Kordiãevom dodirivawu i sukobqavawu sa piscima zagovornicima promena u kwiÿevnosti. na kraju. 821. pokušao da se kwiÿevno angaÿuje u širokom rasponu poslova od ureðivawa literarne rubrike u listu Svetski pregled (1921) i åasopisa Preteåa (1927—1931). tradicija.UDC 821.09 Kordiã S. Ta dela „doÿivqavamo danas kao fragmente i pokušaje jednog tada mladog pisca skromnog dara. KQUÅNE REÅI: Siniša Kordiã. Ipak. preko pisawa pesama (Pesme o meni. I on je bio poreklom iz ugledne porodice (otac mu je bio poznati pravnik u Poÿarevcu).163. jednog od mawe znaåajnih pisaca roðenih krajem devedesetih godina XIX veka koji je ostavio odreðenog traga u kwiÿevnosti treãe decenije proteklog stoleãa. neoklasicizam. što je mogao i što je. kao i kwigu eseja Umetnost i neumetnost. kritika. roman. avangarda. Ukratko je predstavio wegov rad u åasopisu Svetski pregled. u kwiÿevnim zbivawima dvadesetih godina. åasopis. pamfletizam. po povratku u zemqu. ali velikih ambicija.163. . ostvario — i time se potvrdio kao jedan od mnogih mladih pisaca toga vremena koji ãe ostati zapamãen kao nedovršeni torzo. do romana Neobiåan svet (1930) i aforizama Razgovori samim sobom (1936). intuicionizam. zatim školovawe u Francuskoj i aktivno uåestvovawe. 1922). Siniša Kordiã (1897—1977) pripada naraštaju srpskih pisaca roðenih krajem devedesetih godina XIX veka koji su preÿiveli golgotu Prvog svetskog rata i povlaåewe preko Albanije. doÿiveo i nauåio u Francuskoj. I on je. kao i znatan deo wegovih tadašwih kwiÿevnih saputnika. 1924).41. podstaknut verovatno onim što je video. eseja i kritiåkih osvrta (Umetnost i neumetnost. ostavio je Kordiã odreðenog traga u tadašwoj kwiÿevnosti upravo tom fragmentarnošãu i vidqivim raskorakom izmeðu onoga što je hteo.41-95 SINIŠA KORDIÃ U DODIRU I U SUKOBU S AVANGARDOM Radovan Vuåkoviã SAŸETAK: U ovom ålanku autor je prikazao kwiÿevnokritiåku delatnost Siniše Kordiãa. poezija. kao i deo wih. koji se nije izrazio do kraja ni u jednom od ÿanrova åijom se formom posluÿio.

Prvi broj Svetskog pregleda izašao je 26. U Kwiÿevnom pregledu prikazan je i jedan roman Romena Rolana. kwige Vladimira Ãoroviãa Portreti i dela (br. åiji su nosioci bili predstavnici najmlaðeg posleratnog naraštaja. Pijade Strast (br.110 Pre nego što je objavio neko od svojih kwiÿevnih dela. Prikazi su potpisani pseudonimom. u kome se prikazivao politiåki i ekonomski ÿivot u svetu. U narednom broju Svetskog pregleda ponovo se u Kwiÿevnom pregledu javqa M. uz osvrte iz istorije i sociologije. a nije iskquåeno da je on pisao i ostale ålanke. Bogdanoviã sa osvrtom o zbirci pesama u prozi I. Kao što je to bilo uobiåajeno u glasilima posle Prvog svetskog rata. i kwiÿevnom delu Svetskog pregleda fizionomiju je profilisao pesnik i kritiåar Siniša Kordiã. Andriãa Nemiri. godine. ali nikako produktivan duh. Kordiã se predstavio kao urednik kwiÿevne rubrike u listu Svetski pregled. pre svega. u kome poznati kwiÿevni kritiåar obrazlaÿe uslove koji su neophodni da bi se pisala pozorišna kritika (kwiÿevna sprema. Siniša Kordiã. ÿivotno iskustvo). koji je izlazio kraãe vreme 1921. na trideset dve strane i sa mnogobrojnim reklamama. godine kad je kwiÿevno vrewe. izloÿbi i sliåno. reproduktivan. bila publikacija kratkog veka. ¡¢. ali i rubrika Kwiÿevni pregled. U prvom broju štampan je ålanak Milana V. Konstantinoviã. doseglo vrhunac i kad su se pojavila mnogobrojna dela i glasila sliånih ambicija. Kordiã se. Bio je to wegov prvi javni nastup na tadašwoj kwiÿevnoj sceni. poznavawe dramaturgije.1 U Prva dva broja Svetskog pregleda ta crta Kordiãevog karaktera nije došla do izraÿaja u tolikoj meri kao docnije. naime. Biãe i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka." Informativna rubrika u prva dva broja Svetskog pregleda priliåno je raznovrsna i ocene su koliko-toliko izbalansirane. A za Kordiãa je s razlogom reåeno da mu je bila svojstvena crta „komiånog megalomanstva" koje je „u suštini tragiåno". marta 1921. a posledwi 15. Udruÿeni izdavaåki. krije verovatno urednik kwiÿevnih priloga. politiåko glasilo liberalno-demokratskog opredeqewa. 1) i Davida S. dakle. u poåetku trudio da privuåe što više istaknutih liånosti tadašwe kwiÿevnosti i da daje kritiåki uravnoteÿene ocene. Kordiãev naåin pisawa prepoznaje se i u oceni da je Ãoroviã „samo prijemåiv. Beograd — Novi Sad 1983. maja iste godine. kw. gde se iza skraãenice S. 17. K. sa izuzetkom posledweg. pa je utoliko potrebnije da se šire razmotri kao jedno od wegovih autorskih ostvarewa. 2). Treba zato prvo prikazati taj list i ulogu Siniše Kordiãa u wemu — kako bi se moglo shvatiti ono što je posle toga objavio. formata izmeðu novinskog i åasopisnog. koja su ureðivali mladi qudi. Posebno su interesantni u prva dva broja Svetskog pregleda kratki osvrti o pozorišnom i filmskom ÿivotu. Bio je. kwiga. informacije i preglede åasopisa. Svetski pregled je. Bogdanoviãa Nekolike ideje o pozorišnoj kritici. Kwiÿevnost je sastavni deo ukupnog pregleda ostalih društvenih i duhovnih disciplina. Informiše 1 R. . a delom i kod nas.

Marka Cara. Prikazuju se kratko i kwige domaãih autora: Pera S. u prvom broju ãe se pojaviti i Kordiãev osvrt Sluåaj Avgustina Ujeviãa koji ãe docnije uãi u sastav wegove zbirke eseja Umetnost i neumetnost. pogotovo mlaðih autora.111 se o jednom francuskom pozorištu. negativno ocenivši i kritiåara i kwigu o kojoj je pisao. Gijom Apoliner. Niåe i Vitmen). Kordiãu blizak Miloš Ðuriã piše o kwizi Filozofija qubavi. Kordiã. br. Wima se pridruÿuje i osvrt u obliku dopisa iz Praga pod naslovom Nova åeška lirika iz pera austrijskog pesnika Jozefa Konrada i negativan komentar Miciãevog Zemita. izgleda. hteo ono što je Gligoriã åinio u Novoj svetlosti ili Miciã u Zenitu: da se dokaÿe kao strog sudija i da istupa u ime suÿenih i jedino wemu samome prihvatqivih estetiåkih naåela. Gustav Landauer. Vladimira Velmar Jankoviãa i drugih. izgleda. iako je sud o hrvatskom mladom pesniku takoðe oštar. Taletova. dok se u pregledu kwiga navode poznati pisci i umetnici. a sada je u treãem broju odbaåena sa zakquånom opaskom da „nije nikakva dobit ni za pisca ni za literaturu". potpisan inicijalom A. Rembo. a nagoveštava se i tekst u narednom broju o Ivawskim krijesovima Nike Bartuloviãa („o ovoj dosta interesantnoj kwizi"). sa treãim brojem poåiwe nazadovawe u kvalitetu ureðivawa Svetskog pregleda. Kordiã je. o uspehu naših umetnika u Parizu. Meðutim. kao što su Oskar Vajld. pa i Kroåeovoj o Danteu. ÿeleãi da sve domaãe pisce i kwige. 3) direktor Svetskog pregleda i politiåki komentator u wemu M. Andriãa. urednik S. gde ãe biti tekst pisan sa najviše dobre voqe. Jedino se po upadqivoj negativnosti suda o Taletovoj kwizi moÿe zakquåiti da je i ostale prikaze pisao S. Kazimir Edšmit. Franc Mark i drugi. tu je i interesantan prikaz prve kwige Osvalda Špenglera Propast Zapada. Baruloviãeva kwiga Ivawski krijesovi bila je ranije naznaåena kao interesantna. Tako je u broju åetiri Svetskog pregleda štampan kraãi esej o åetiri pesnika utemeqivaåa moderne poezije (Bodler. O promeni Kordiãevog pristupa domaãim piscima i pojavama svedoåe dve pojedinosti. Nikoliã. kao što su Åarl Vidrak. Na sliåan naåin piše o Bogdanu Popoviãu (Bogdan Popoviã u Akademiji nauka. Rene Šikele i drugi. kome doprinosi. o više stranih kwiga. o tada priznatim avangardnim umetnicima i piscima. Kordiã se potom obrušava u ålanku Povodom jednog prikaza (br. koji se u prvim brojevima još nije bio „razmahao". Ukupnoj povoqnoj slici kwiÿevnog dela Svetskog pregleda doprinose i prilozi drugih saradnika. . Iz reåenog bi se moglo zakquåiti da je tako negatorski nastup prema tadašwoj kwiÿevnosti i kwiÿevnicima bio dogovoren izmeðu direktora i urednika kwiÿevne rubrike lista. Zatim. Posle toga Bogdanoviã prestaje sa saradwom u Svetskom pregledu. tako ih diskvalifikuje i istakne samog sebe. 3) na Bogdanoviãev prikaz Nemira I. Kordiã. negativno vrednuje. potpisan pseudonimom „Aristofan". Ovakvih jednostranosti i iskquåivosti bile su pošteðene informacije o svetskim piscima i pojavama. Pored toga.

Panduroviã. V.112 U narednim brojevima nametqivo istupawe S. Jovanoviã) u ålanku pod naslovom Kwiÿevni nemoral (br. negativno vrednuje dela mlaðih pisaca svojih savremenika. Popoviã. Kordiãeva kritiåka delatnost u Svetskom pregledu odvijaãe se na dva plana. T. br. 5). 8). 7). br 4). br. iako je reå o piscima koji danas zauzimaju istaknuto mesto u srpskoj i hrvatskoj kwiÿevnosti XX veka. 4). „stvarati znaåi presipati se". Miloša Crwanskog (Dnevnik o Åarnojeviãu. Kritiåko razmišqawe. 4). Iskrenost je. Pored Andriãa i Ujeviãa. 5. Milana Begoviãa (Male komedije. U stilu Kordiãevog pamfletizma jesu i napisi nekih drugih autora koji pišu o domaãoj kwiÿevnosti i kritici. Drÿeãi se intuitivistiåkog naåela kao kriterija vrednovawa. br. iako se u informativnim pregledima priliåno o wima govorilo. vulkanska". Tako direktor Svetskog pregleda M. u kojima nastoji da definiše svoje kriterije vrednosti. a na drugoj.2 Svi tekstovi koje je Kordiã štampao u Svetskom pregledu proÿeti su identiånim tonom pamfletskog osporavawa. Strindberga (br. pisao je i o kwigama Gustava Krkleca (Srebrna cesta. Na jednoj strani. objavquje teorijske eseje o umetnosti. Otuda je prava umetnost „burna. Kordiã je ove pisce i wihove kwige grubo negirao. S. stvaralac je pojedinac koji ima sposobnost da prodire unutra i otkriva zapretane sile biãa. 7) i prikaz Ibzenove Nore (br. 4) namewen slovenaåkom åitaocu (br. jedan ålanak o pozorištu (Za buduãnost pozorišta) i jedan o filmu (Nekoliko razloga uspeha kinematografije. . G. Kordiãa. 6. pisani su analitiåki i objektivno. Prema Kordiãevom mišqewu. Konkretizujuãi takvo poimawe umetnosti na primerima dela tada mladih stvaralaca. Oštar ali i površan jeste ålanak Boÿe S. nego je pitawe vrednosti i nevrednosti". tako da ãe on svojim prilozima ispuniti najveãi prostor kwiÿevnih rubrika Svetskog pregleda. 6). Nisu bili zastupqeni ni radovi te vrste od pisaca iz drugih zemaqa. na osnovu tih kriterija. Objavqe2 Isto. prema tome. Kordiã je o svima pisao negativno. 4. bitan åinilac svih oblika stvaralaštva. 8) Kordiã zastupa iracionalistiåko shvatawe umetnosti. 8). uz åešãe javqawe i Dušana S. br. Sime Panduroviãa (br. pokušava da. oni potiåu prevashodno od S. Jedino treba zabeleÿiti da je Svetski pregled štampao u nastavcima duÿu putopisnu prozu H. 17. Nikoliã pamfletski komentariše pojave i liånosti u tadašwoj srpskoj kwiÿevnosti (B. Svetislava Stefanoviãa (br. br. Ÿivojinoviã. Velsa. Nikolajeviãa i povremeno Miloša Ðuriãa. odnosno naåinom „brutalnog pamfletizma". kao i jedno podseãawe povodom desetogodišwice smrti A. Stvarati znaåi oslobaðati energiju. V. po kome je umetniåki åin unutrašwa ekspresija duše. Manojloviã. Što se tiåe beletristiåkih priloga u Svetskom pregledu. 6). Nikolajeviãa Kwiÿevno i umetniåko stvarawe u Srba (br. U teorijski koncipovanim ålancima (Shvatawe umetnosti. sa obrazloÿewem da u poeziji i umetnosti uopšte „nije pitawe novoga i staroga. 7. Za razliku od tih tekstova o domaãoj kwiÿevnosti. Kordiãa biãe još upadqivije.

spekulativne i bez prave pesniåke inspiracije. od generalnog filozofskog estetiåkog pravca široko obuhvaãenog pojmom ekspresionizma. Umetnost i neumetnost. Kordiã posebno analizira najznaåajnija skulptorska ostvarewa Meštroviãeva. ali mu je prevashodan ciq da iznese vlastitu filozofiju umetnosti. Pesma u prozi. Ÿivot je izvorište umetniåkog stvarawa koje se realizuje u ekspresijama umetnikove duše. iz Mirnih pesama. kod wega je forma izraz ÿivota koji nema samo jedno stawe. zbog åega je åesto i reklamno najavqivao Pesme Siniše Kordiãa. Beograd 1924."3 Tu misao jasnije profiliše Kordiã u eseju O umetnosti. Kordiã u eseju Moderni duh pomiwe Bergsona i tako otkriva åitaocu gde su izvori wegovih ideja i suprotstavqawa ÿivotne dinamike umetniåkog dela sta3 Siniša Kordiã. 52. pre svega. Naslove je varirao (iz Pesama o meni. 4. tj. pišåevo izdawe. Zanimqiva su mu razmišqawa u esejistiåkim zapisima. nešto uobliåeno. br. Proletwe pesme. wegovi oštri sudovi o gotovo svim piscima naraštaja kome je i sƒm pripadao. 7). u kojoj je sabrao tekstove iz Svetskog pregleda. U oba je reå o pišåevim liånim doÿivqajima za vreme boravka u Parizu. koji zajedno sa tekstom Moderni duh i raspravom o Meštroviãu åini jezgro wegovih teorijskih radova. ali koji je u svakom svom stawu ÿivot. meðutim. Provokativni su. ali je u wu uvrstio i najduÿi svoj esej Povodom umetnosti Ivana Meštroviãa.113 na su i dva Kordiãeva prozna teksta (Moj prijateq. razvuåene. U umetniåkom åinu stvaralac otkriva samoga sebe: „Zato jedno umetniåko delo nije nikako i nikada nešto završeno. Do tog zakquåka åitalac dolazi kad se upozna sa Kordiãevom kwigom Umetnost i neumetnost. jer otkrivaju neodvojivost Kordiãeve filozofije kwiÿevnosti. Kordiãevo razmišqawe o Meštroviãu sledi ideje i naåin na koji je o tom umetniku pred Prvi svetski rat pisao Dimitrije Mitrinoviã. Priåa o ÿivotu). nije originalno. Kratka forma manifestacionog oblika tih tekstova dokazuje u kojoj su meri Kordiãeva razmišqawa o umetnosti i o modernom duhu u woj samo jedna od varijacija sliånih iskaza tadašwih mladih stvaralaca iz pokreta ekspresionizma. Ono što kaÿe o toj temi. Kordiã je upravo drÿao mnogo do pesama. avangardnih pokreta. Meðutim. Kordiã zapravo specifikuje i individualizuje glavne misli Bergsonove filozofije ÿivota aforistiåkim stilom koji je karakteristiåan za deo programskih tekstova ekspresionizma i drugih. veã naprotiv. ali sve su Kordiãeve pesme duge. veã izraÿava preovlaðujuãe misaono opredelewe tadašweg naraštaja pisaca i umetnika i moÿe se kratko oznaåiti kao filozofija vitalizma. Iz sadrÿaja kwiÿevnih priloga koje je Siniša Kordiã štampao u Svetskom pregledu moÿe se zakquåiti da su najprovokativniji meðu wima oni kritiåkog i esejistiåkog karaktera. sa izuzetkom po jedne ili dve pesme u brojevima åetiri i šest od Dušana Ristiãa i Vojislava Kulunxiãa. pa su neposrednijeg i ÿivqeg izraza nego Kordiãeve pesme. Gospoða Tef. br. pravi ÿivot. . van svega naviknutog i nauåenog. bili su Kordiãevi. I ostali pesniåki prilozi. iz pesama Tvoja lepota. kwiÿevne estetike.

Stvaralac prodire u taj svet i opredmeãuje ga reåima u umetniåkom åinu. 81). 13—14. Naglašavawe znaåaja individualne kreacije vodilo je Kordiãevu misao u egocentrizam i samoizolaciju i onda kad je bila u svemu saglasna sa opštim duhovnim raspoloÿewima jednoga vremena. smatra da je suština umetnosti sadrÿana u unutrašwem svetu umetnika. Vinavera i R. snaÿan retoriåki patos i besedniåki dar koji je bio svojstven tadašwim srpskim filozofima. koja ne podseãa na spoqašwu stvarnost. jer su mu prišli spoqa i nedelo4 R. u neku vrstu mistiåkog idealizma koji je nezamisliv bez uticaja Bergsona. Raskrsnica. Kordiã je formulisao svoje ideje o umetnosti na naåin koji je bio bliÿi A. Petroviãu.4 Pojedinaåno biãe. Mistifikacija ÿivotnog elana i glorifikacija duše vodili su Kordiãa. Vujiãa nego pesniåkoj retorici S. Vinaver i R. Iduãi tim putem razmišqawa.114 tiåkoj logici razuma. Sliåne ideje zastupali su tada i S. koji sebe nazivaju modernim. meðutim. bez organskog jedinstva i logiåke povezanosti. Velibor Gligoriã upotrebio je prikladniji izraz za Kordiãev naglašeni individualizam: „U kwiÿevnoj borbi manifestira se oåiglednije wegov manijaåki egocentrizam" (Velibor Gligoriã. Smatrao je da mladi. kao i druge predstavnike tadašwe nove srpske kwiÿevnosti i filozofije. naime. åiji je smisao u ideji da se tajna ÿivota i umetnosti ne moÿe spoznati ni razumom ni oseãawem veã jedino intuicijom. Sadrÿaji kasnijih aforizama su. . Ðuriãa i V. Vinaveru i R. ogledalo je u kome se prelama spoqašwi svet i u toj optici nastaje jedan novi svet. Šimiãu nego S. odnosno duša umetnika. Da li zato što nije posedovao pravi stvaralaåki talenat ili zato što je pripadao onoj grupi mladih koji su retoriåkom iskazu pretpostavqali aforistiåki stil. Ne åudi zato ni pojava docnije Kordiãeve kwige aforizama Razgovor sa samim sobom. dosledan u odbrani mistiånog idealizma. B. u wegovoj duši. koje prethodi ocenama dela i pisaca savremene kwiÿevnosti. Kordiã je u eseju Moderni duh stvorio estetiåko uporište za obraåun sa mladim piscima svoje generacije s kojima je delio istovetnu sudbinu i istu filozofiju ÿivota i umetnosti. pa su i wihove tvorevine rasute. Zato je u uvodnom razmišqawu kwige Umetnost i neumetnost (Nešto kao predgovor). Konstantinoviã je to nazvao patološkim egoizmom: „Apstraktni jezik javqa se ovde kao jezik patološkog egoizma" (23). ali i filozofi Miloš Ðuriã i Vladimir Vujiã. Siniša Kordiã: Umetnost i neumetnost. Petroviãa. 1924. za razliku od ranih. Petroviã. Kordiã. ponekad i moralistiåki intonirani u obliku maksima koje se odnose na svakodnevni društveni ÿivot. Karakteristiåan je i naslov kwige aforizama koji potencira formu samogovora i otkriva jednu od vaÿnih osobina Kordiãevog naåina pisawa u esejima: wegov naglašeni individualizam i narcistiåki personalizam. åija je odlika drskost i teÿwa ka slobodi. br. ne poseduju koherentan unutrašwi svet. od kojih su neki preuzeti iz pišåevih ranih eseja. svet umetnosti. nije u piscima našlo odgovarajuãu rezonancu. istakao misao da tadašwe vreme. Kordiãu nedostaje. Bergsonovski je i intuicionizam. Eksplikativnost Kordiãevih iskaza åak je bliÿa filozofskom mišqewu M.

Stefanoviã). Crwanskog koji je ispod najobiånijeg åoveka."5 U Krleÿinoj poeziji zasmetaãe mu postupak simultanizma. Meðutim. ali nikako na hartiji. Kordiã je."6 5 Ova kvalifikacija romana Crwanskog naåelne je prirode. Povodom Priåa o muškom pita se: zar nije bilo boqe razmišqati o sebi i o „drugima „no åitati kwige g. ne dajuãi mu da se raspadne". Istovetan je vitalistiåki dinamizam. mistika duše i naglašeni individualizam. Umetnost i neumetnost. ovaj roman o kome govorim. smatrajuãi da je „kriterijum uvek kritiåar sam". samo je jedno šarenilo: kao kad bi zamoåili vaših deset prstiju u deset raznih boja i otresli ih na jedan veliki beo tabak hartije. Vitalistiåki dinamizam i poimawe umetniåkog åina kao akta ekspresije umetnikove duše pretpostavqalo je poetiku rasute forme i slobodne kompozicije koja odraÿava duševne procese a ne koheretnu strukturu — ne. Ujeviãa i M. Miliåiã. pa delom i u nadrealizmu — dakle u celokupnom pokretu avangarde: „Razumqiv je nekakav simultanizam u nekakvoj glavi. Crwanski. Stanovište da je merilo vrednosti kritiåar sƒm znaåilo je da se pisawe kritike prepušta potpunoj samovoqi pojedinca koji brutalno napada a ne obrazlaÿe ocene. našeg seqaka". Kordiãeva filozofija umetnosti identiåna je. 71). Krklec. Reãi ãe. S. . otresli sa wih deset raznobojnih kapqica. ako su to uopšte ideje. Krleÿe. i to. S. podjednako prihvaãen u futurizmu. pa je donekle i svarqiva. Opredequjuãi se za to da daje samo pozitivne ili negativne sudove o kwigama i wihovim tvorcima. meðutim. oblikom. Istakao je istovremeno kriterije procene pisaca i dela. kako kaÿe na jednom mestu. pri åemu je bio nešto blaÿi jedino u oceni poezije T. pa se mogu pretpostaviti i liåni razlozi koji su je izazvali. u kojoj preovlaðuju naåela reda i kauzalnosti. I daqe kaÿe da je to pisac bez vrednosti „koji je sav u reðawu raznovrsnih stvari. Za Siba Miliåiãa napomiwe: „Zato mu i mozak nije na mestu: on ima neverovatno besmislenih. glupi ideja. Meðutim. na primer. 68. kao što je reåeno filozofiji umetnosti ostalih srpskih mladih pisaca poåetkom dvadesetih godina XX veka. što je Kordiã i åinio. Crwanskog: „Wegov roman. S. i najmaweg dovoðewa u vezu. u pokušajima obrazloÿewa negativne ocene moÿe se naslutiti neprihvatawe osnovnih odlika avangardnog dela. Kordiã je u ostvarewima svojih kwiÿevnih saputnika i istomišqenika otkrivao i ÿigosao upravo rasutu formu koju nikakva koheziona sila ne drÿi na okupu. da vam se zgadi" (S. bez ikavog.115 tvorno. onako. ostali iskazi o tom piscu i drugim brutalno su negatorski. samo u reðawu. Isti su joj izvori i postupci pisane prezentacije u varijanti aforistiåkog stila. koheziju koja delo „åini celinom. 62. Andriã. G. Vinaver. da je wegova rasuta forma nesaglasna sa tradicionalnom pesniåkom strukturom. 96. Kordiã. Ponekad se oštrina Kordiãevog pamfletskog osporavawa graniåila sa neukusom. I. u oceni dela svojih savremenika pošao od poetiåkih naåela koja su u suprotnosti sa wima. 6 Isto. Kordiã je veoma oštro pisao o delima bezmalo svih pisaca modernistiåko-ekspresionistiåkog pokreta u novostvorenoj Jugoslaviji (M. 111. tj. povodom romana Dnevnik o Åarnojeviãu M. ekspresionizmu i dadaizmu. svega što bi moglo jednome åoveku najobiånijeg mozga i najordinarnijeg znawa doãi mu na pamet".

zapravo. iako je generacijski i idejno pripadao avangardi. uporedne. To je. i takve Kordiãeve pesme interesantne su za kwiÿevnoistorijske analize. Nije bez znaåaja ni podatak. ali je sigurno da iza svega stoji autor i wegova „izdavaåka reÿija i finansijska konstrukcija". Kordiãeva stihotvoraåka invencija bila je neiscrpna i on je saåiwavao pesme jednoga tona. åitawem pesama koje su bez naslova. godine. u kome se desio rat i posleratni burni kwiÿevni razvoj. a u wima varirao mnogobrojne zvuåne i slikovne postupke.7 nije teško utvrditi promene i sazrevawe pesnika u osmogodišwem vremenskom periodu. Kordiãu tako nešto nije pošlo za rukom i on je ostao. sa razliåitim rimarijskim sklopovima (ukrštene. ali im nedostaje inspiracija i snaÿniji ritmiåki polet. Istorijski kontekst pesama je neprimetan i na osnovu wega ne moÿe se suditi o vremenu nastanka pojedinih pesama koliko na osnovu promena wihovih tematskih i formalnih osobenosti koje se ogledaju u razlici izmeðu pesama stavqenih na poåetak i na kraj zbirke. lirski model koji je Tin Ujeviã uspeo da oÿivi u Leleku sebra i Kolajni bogatom leksikom i dramatiånim psihološkim autoanalizama. Nije prihvatao temeqni princip avangardnog dela: princip haotiåne spontanosti kojom se iskazuje poquqana svest destabilizovanog pojedinca i haos ÿivota. . Jasno se. skladne i jasne. I pored toga.116 Time je Kordiã potvrðivao da je. što nije bila retkost u tom vremenu. pa je izbacivawe naslova moglo doneti uštedu na broju stranica. i 1922. kao i ostale svoje kwige. u okvirima parnasovaåkog neoklasicizma gde su pesme. Meðutim. koji pesnik stavqa u podnaslov zbirke. štampao o svom trošku. uglavnom. moÿe osetiti u Kordiãevim Pesmama o meni neoklasicistiåki model srpske lirike sa kraja XIX i poåetkom XX veka i duåiãevski pesniåki manir obogaãen inovacijama koje su u wega uneli Vladislav Petkoviã Dis i Sima Panduroviã. da su te pesme nastajale izmeðu 1914. Rane Kordiãeve pesme su „duåiãevske": u okviru pejzaÿne slike pesnik izriåe svoje oseãawe qubavi. s kojima je delio isto shvatawe ÿivota i smisla umetniåkog stvarawa. Zato je uputno pogledati kako je Kordiã postupao kad je pokušao sƒm da stvori delo: u zbirci poezije Pesme o meni i u romanu Neobiåan svet. Te pesme su napisane u vezanom stihu i pisao ih je mlad åovek obdaren stihotvoraåkim sposobnostima i sa lakoãom pronalazi rime u okviru razliåitih strofnih celina (tercina i kvartet najåešãe). pogotovo ako se stave u kontekst tadašwih kwiÿevnih prilika i ostalih wegovih dela. jamb. Kordiãeve pesme deluju monotono — prepoznatqiva je u wima lakoãa pisawa prema poznatom pesniåkom obrascu. Kwiga Pesme o meni pokazuje zašto je Kordiã tako odbojno istupao protiv najboqih predstavnika svoje generacije. I da nije tog podatka. naime. amfibrah). poetiåki i praksom bio izvan we i protiv we. obgrqene rime) i razliåitom stihovnom formom (trofej. opisuje melanholiåno stawe duše i 7 Kordiã je zbirku Pesme o meni. na prvi pogled. U kratkom predgovoru kwizi kaÿe se da su izdavaåi Pesama o meni „pišåevi prijateqi".

åitalac ne moÿe a da se ne priseti Svakidašwe jadikovke. 6—7. Beograd 1970. Pesme o meni.10 Isto tako. Mogu se prepoznati neposredni odzvuci Disovih stihova u nekim Kordiãevim pesmama. Nolit. gde se javqa lepa ÿena sa „oåima opala ko vlaÿna jesen što slatko umara snovima što su van dobra i zala". izazivajuãi nadraÿaje u pesnikovoj duši. Senke i snovi. kao što je Domanoviãevo mrtvo more postalo pojam za sebe. „posredstvom Boga. åija apstraktnost ne dozvoqava proširivawe leksiåkog registra izvan kruga standardnih poetiånih reåi. diÿe se i ÿari I zlato svoje oåarano topi Kroz plavo veåe opija i kropi Snovima pjanim sva biãa i stvari…8 Daqe slede stihovi u kojima pesnik kazuje kako se wegovo biãe spaja sa boÿanstvom. van dobra i zala". „mrtvo lišãe" i sliåno. 10 Još je davno Velibor Gligoriã u eseju o Veqku Miliãeviãu uoåio da je epitet mrtav åest u srpskoj kwiÿevnosti pred Prvi svetski rat: „Mrtvi ÿivot postaãe pojam za jedan deo srpske poezije i proze. tj. „mrtvih šuma". „svet mrtvih". Kordiã je išao tragom Vladislava Petkoviãa Disa.9 Nije teško uoåiti ni maniristiåka svojstva toga tipa srpske lirike u Kordiãevim pesmama koja se ogledaju u uåestaloj upotrebi imenica i epiteta sa oznakom mrtvog i kobnog. 8 9 .117 tragiånost ÿivqewa. kao i upotreba standardnih metaforiåkih konstrukcija i metriåkih ritmova. ali kad proåita stih: „I bih tako nejak. Ujeviã je uvoðewem u registar svog pesniåkog jezika reåi lokalnog kolorita (i to u velikoj meri i retke poetske sugestivnosti) i remeãewem versifikacijskog reda neoåekivanim ali Siniša Kordiã. Obiåno je prva strofa pejzaÿna slika u koju se ukquåuje priroda u svom jedinstvu sa kosmosom: Mesec se raða. govori da je Kordiã ipak bio vešt reproduktivni stihotvorac a ne autentiåni pesnik. A sve to. Kordiãeva zbirka Pesme o meni prepuna je takvih metaforiånih konstrukcija predratne poezije: „mrtvih dana". svojstvene srpskoj spomenarskoj lirici poåetkom XX veka. ali još u veãoj meri wegova filozofija: da su lepota i smrt nedokuåive razumu. Pored patetiånog ritma. i bih tako jak". 11 Neposredni odjeci Ujeviãeve poezije nisu tako upadqivi kao Disove. izvan svih boja. Pišåevo izdawe. plaåem. Beograd 1922. u kome bi trebalo da se kazuje iskustvo tragiånog ÿivqewa i neumitne smrti. U nastojawu da opeva subjektivnu tragediju i sukob pojedinaåne duše i sveta. Ili: „S ko zna koje zvezde sa koje sam pao". Ali u duåiãevskom maniru pevawa nije teško prepoznati rukopis poåetnika åije lirske filozofeme prelaze u sentimentalnosti i fingiranu tragiånost („I. mirisa i zvuka". izvan svih pokreta.11 Meðutim. primetni su tragovi Ujeviãeve poezije: nametnula ih je ÿeqa da se na simbolistiåki naåin opeva draga åiji je spiritualni lik toliko nezemaqski i suptilan da prelazi u obliåje nedoseÿnog boÿanstva koje struji prostorom i vremenom. kao na primer: „Izvan svih crta. 18). „tišina mrtva". da ukaÿe na nedokuåivost duševne mistiånosti i boÿanske tajne qubavi. kao i u nametawu izveštaåenog jezika. disovski zazvuåe i neki stihovi Kordiãevi. kao poetske metafore" (Velibor Gligoriã. kao što su mrtva jesen ili mrtva noã veã sticale pravo na originalnost i osobenost. „mrtvim malim niskim nebom". plaåem sve misli veã kasne").

Pesme o meni.12 Najuspelije su. Gorim. Kordiãeva refleksivna lirika dobija prizvuk religioznosti i pravoslavne mistike koja ãe postati temeq wegove ideologije u trenutku kad ãe sa Ratkom Pareÿanimom pokrenuti åasopis Preteåa i odrediti wegovo mesto i ulogu u srpskoj kwiÿevnosti i kulturi tridesetih godina. U wima se na mestima direktno eksplicira kquåna misao kwige i Kordiãeve pesniåke filozofije: da je sve sadrÿano u pojedinaånoj duši koja neposredno uspostavqa veze sa boÿanstvom i lepotom. i opet u srcu ih drÿim! 12 Tu osobinu isticali su kritiåari koji su o Kordiãevoj poeziji pisali negativno. åini se. Boÿe. oåekivao od wega uspeh i isticao neke wegove stihove. 4. Tako ÿivi ÿivot åiste duhovnosti.118 efektnim prekoraåewima. . 13 S. br. pronalazi Kordiã i liånu izraÿajnu formulu iskazanu sledeãim stihovima. no ceo Tvoj grdan svemir u svemirskoj noãi I sav sam od wih kao ogaw vreo. Kordiãeve pesme iz posledweg dela zbirke Pesme o meni koje znaåewski korespondiraju sa iskazima iz wegovih eseja. što im ne da moãi Da sinu jednom zauvek. Pesnik nemoãi i bez moãi. sa Kordiãem druÿio u Parizu. koji otkrivaju pesnikov naglašeni autizam: Niåega dobrog izvan mene nije! Zato sam sebi izvor i kraj puta. iskoraåewima iz uobiåajenog toka i iznenaðewima uspevao da ostvari upeåatqive lirske slike i senzacije. Boško Tokin. 48. Kordiã tako nešto nije bio u moãi da uåini. 188). Ja mrzim na svet istine i laÿi I sumwam u sve što se wime krije I što se wime oåajniåki traÿi… Ni prst mi nikad izvan duše nije!… Ja ÿivim za se i u sebi samo I sve mi sobom oåarano åedno… Zalud me zovu svakoga minuta!13 Pesnik se obraãa na drugom mestu Bogu da razgori skriveno unutrašwe blago i tako na nov naåin uspostavi vezu izmeðu boÿanstva i pojedinaåne duše: O Boÿe. stavqenog u funkciju iskazivawa sopstvene duše i duhovnog biãa. Kritika. ja više sadrÿim U sebi zvezda. izgleda. Kordiã. ali uzevši kao 'celinu'. neke wegove boqe pesme. kao kwigu sa nekih 120 pesama. koji se. to bi moÿda i danas tako izgledalo. 1922. to åini utisak neåeg strahovitog teškog i olovnog" (Boško Tokin. kaÿe: „Uzevši pojedinaåno. Zbog toga wegovi pravilni i sreðeni stihovi i danas deluju hladno i ukoåeno. U poetskom filozofirawu. a zatvara se prema materijalnom svetu.

pa kaÿe na kraju: 14 15 Isto. Isto. ali se neke wegove pesme mogu shvatiti danas kao zakasneli pokušaji lirskog teološkog ekspresionizma. koji su stvarali u okriqu poznog simbolizma. osobito pesniku Georgu Hajmu. 43. iznenada…" pesnik priåa u osam tercina sloÿene rimarijske konstrukcije kako su mu prišli „neki qudi tiho neosetno" i s wim su išli dugo ulicama ogromnoga grada. raspolaÿe svojim biãem i van sebe ništa ne ÿeli. u kojoj se ogleda pustoš pesnikove duše. Pesniåki prostor Kordiãevih pesama zapravo je jedna literarizovana apstrakcija veštaåkih obrisa („Nebo trepti kao velika raskošna bašta sa bisernim cvetovima"). Ništa mu nisu rekli. Ili ãe mu se uåiniti da „crven mesec bukti iznad gora". — I moja duša ostavqa sve pute Što je kroz wenu beskonaånost vode. ali pesnik. kako samog sebe zamišqa Kordiã. Kordiã viziju drage identifikuje sa boÿanstvom i. pesnik produkuje vizije koje su istovremeno i opsesivne slike wegove svesti. nalazi je u boÿijem liku: O. 40—41. Od praznine. i kliåem velikim i malim: Od sebe samog hoãu da se spalim I ništa van sebe ne ÿelim!14 Iskra u duši otkriva obliåje boÿanstvo i oblik je wegovog postojawa u pojedincu. Draga govori iz poloÿaja irealnog i apstraktnog biãa i mistifikuje svog partnera — kao Erudika koja bi se iz tame podzemnog sveta obraãala Orfeju. Da bi u tebi svetlu meðu srela. na primer. u pesmi åiji poåetni stihovi glase „Jednog mi dana åudno.119 Gorim i opet ceo se veselim!… Gorim. Viziju moje misterije veåne. . gde se prepoznaje retko šta stvarno i od spoqašweg sveta. Tajnu istine krajwe. Tako. traÿeãi je u veånom prostranstvu. Oreol svoje besciqne slobode I prvo što bi ÿelela i htela15 Zato je u posebnom delu zbirke Pesme o meni (pod naslovom Wene misli) dao reå dragoj da se iskaÿe u obliku aforistiåkih sentenci pesme u prozi. da usta drage „gore od strasti kao cvet krvav što bukti i niåe iz plamenog srca". neizreåne. gde je goreo ceo svemir i svet u wemu. Kao i drugi teološki liriåari. Prizivajuãi Boga da se probudi i raspali mraåne instikte i ÿeleãi da ostvari pesniåku ekspresiju takvog åina. poznah Boga gledajuãi u te. Reãi ãe. a on je oseãao wihove razgovore. Kordiã se indirektno pribliÿavao predratnom nemaåkom ekspresionizmu. koji je u vezanom stihu stvarao poÿarne vizije. na primer. Kordiã nije posedovao Hajmovu snagu ekspresije.

II. izdvajaju tri celine romana. kad je bio pripremqen za štampu. S. razvuåeno i mrtvo. åudnih i apstrahovanih od istorijske pozadine dogaðaja. naime. a objavqen je 1930. tj. dozlaboga pretrpan beznaåajnim sitnicama. a prvi je najboqi i najzanimqiviji. I da nije te napomene.120 Oåi im behu teške. Da im se pogled po nebu prošeta I kroz prostore što se silno plave I koje sunce kroz sve dane ÿari… A tu se raða vizija mog sveta Najdubqeg. godine: poåetak rata. Tako se. sa nekakvim natezawem i digresijama: jednom reåju. 35. Primedbe se svode najåešãe na tvrdwu da je to nekoherentno i rasuto prozno delo. Bogdanoviã kaÿe: „Neobiåan svet nije roman zato što je slabo povezan. Roman je. prema mestu odigravawa radwe. Zato je åak i reånik kritiåara koji su pisali o wemu sliåan pamfletskim kvalifikacijama Kordiãevim pojedinih ostvarewa wegovih savremenika avangardista. i 1925. 1930. ÿivot u pariskom izbeglištvu i povratak u zemqu. gde se junak åesto psihotiåki podvaja i sluti na pustim ulicama noãnog Pariza prisustvo drugih lica koja ga progawaju. koje prevode misao u apstraktnu sliku. kw. potpunije od bilo kojeg dela te vrste. mogle bi biti poetski prolozi romana Neobiåan svet. godine. u wemu primewena poznata shema kompozicije kretawa u prostoru i povezivawa fragmenata monologa pojedinca koji je monomanski okrenut u sebe i u åijoj se svesti ratne slike slaÿu kao na filmskom ekranu. Jedan 'roman' Siniše Kordiãa. Svaki od tri dela kompoziciono je razliåit od drugoga. dakle. zbuwen i neuspeo" (Vladimir Bogdanoviã. 2. nevešto i neinteligentno sklopqen. poznati tematski luk proze pisaca koji su doÿiveli srpsku golgotu posle 1914. I upravo takve pesme vizije. Kritika. iznad sna i jave!16 Ova pesma kao da saÿeto reprodukuje neke noãne scene iz Kordiãevog romana Neobiåan svet. I jedna i druga tvorevina (takve pesme i roman Neobiåan svet) karakteristiåne su po tom rigoroznom apstrakcionizmu koji ih pribliÿava apstrakcijama jednog dela avangarde i onda kad je wihov tvorac bio eksplicitno protiv we. Taj deo Kordiãevog romana — u zbiru rasutih situacija. košmara i doÿivqaja. Kordiã je stvorio romansijersko delo koje je i svedoåanstvo o tadašwim duhovnim i stilskim menama u krilu avangarde. otpora novatorskim tendencijama tada najmlaðih pisaca. I pored. 53—54). Tako V. gde u priåi treãega lica ipak preovlaðuju unutrašwi monolozi — deluje danas kao Isto. Zato je potrebno ukratko razmotriti i to Kordiãevo delo. br. 16 17 . povlaåewe preko Albanije. kako saopštava autor u kratkom predgovoru. pune stvari. pisan dosadno. Dosledno je. sav izlomqen. bez veza sa glavnim predmetom.17 Kordiãev roman Åudan svet zatvara. koje oblikuju pustošnu apstrakciju. nastao izmeðu 1917. poznavalac tadašwih prilika i kwiÿevnih konvencija proznog ekspresionizma lako bi osetio da je to jedno od najtipiånijih ostvarewa srpske ekspresionistiåke proze. krajweg. iako je numeracija poglavqa znatno usitwenija.

Kordiã. „Nolit". u duhu svojih estetiåkih zamisli. a i docnije kad se naðe u oåevoj vili blizu Beograda. na pariskim ulicama i u kuãama. Zato Kordiã nije uspeo da kreira karakteristiånu za tu vrstu proze atmosferu i brutalne åulne scene kao redovne pratioce porodiånih sukoba. kuda je išao i åitav jedan narod s wim u ÿeqi da ostavi za sobom svoj put. 227). Optereãen strahom i udvajawem lika.19 I drugi toposi ekspresionistiåke proze javqaju se u Kordiãevom romanu. pun mraånih doÿivqaja…" (Siniša Kordiã. Tu se progoniteq Kordiãevog junaka javqa u liku pesnika. Kordiã je bio na putu da u toj priåi o ocu. Ali Kordiã je dozvolio. Petroviã prikazuje kretawe povorki i bez teškoãa izlazi izvan vidokruga glavnog junaka. a docnije u Beogra18 Razume se. R. pa je s wim u vezi i neizbeÿna ekspresionistiåka tema ludila i distorzije slike spoqašwe ratne slike stvarnosti koja izgleda kao da je prelomqena u krivom ogledalu i fantastiåna u svojoj neobiånosti. za Kordiãev roman Neobiåan svet karakteristiåne su brutalnosti motivisane drugim razlozima: ludilom i strahom junakovim. U globalnom preseku na istovetan naåin je sabrana gomila junakovih utisaka na golgotskom putu kroz Albaniju. naprotiv. . åije je ime stavqeno u podnaslov dela (Ÿivot i doÿivqaji Ivana Petroviãa). delikatnom i intelektualnom protagonisti jeste grubi. s kojim mu je zajedniåko opisivawe pariskog predgraða i tamošweg polusveta. pa je i završetak oba dela poentiran slikom mora kojom se otvaraju novi vidici i oåekivawa. On ubija u Parizu poznanika. Pišåevo izdawe. Zato nije bez razloga pomenut i Kafka povodom romana Neobiåan svet.121 neka vrsta sinopsisa za docnije napisani roman Dan šesti (1934) Rastka Petroviãa. i oseãawem da je uvek neki dvojnik. Beograd 1982. ocrta paklene åulne bahanalije i razvrat. Neobiåan svet. Meðutim. a na kraju se koncentriše na grupu izmrcvarenih ratnika koji se ekstatiåno gube u morskoj stihiji. 19 Stanko Koraã. Beograd 1930. 88). surovi i åulni otac i wegov problematiåni ÿivot (osobito odnos prema tetki Milki) koji zatamwuje junakovo poreklo i majåinu smrt. Kordiãev junak se ponaša kao junaci predratne nemaåke ekspresionistiåke proze — liåi na marionetu koju pokreãe nevidqivi i åudnovati mehanizam. On je šizofrena liånost. S. Kordiã: Neobiåan svet. na sliåan naåin kao i Kulunxiã u Lunaru. Suprotnost neÿnom. neko nepoznat i bezimen uz wega. da se gruba stvarnost preobrazi u junakovoj svesti u apstraktne konfiguracije sna.18 U romanu Neobiåan svet provokativan je lik glavnog junaka. što je povod da razmišqa o smislu umetnosti. kako su predstavqeni u delovima romana Aleksandra Iliãa Gluvne åini. I tako ponašawe junaka objediwava tri dela romana: junak je opsednut istim strahovima i progoniteqima i na pustim i sneÿnim prostorima Albanije. gde su udvajawa logiåna posledica pritiska mnoštva na pojedinca i dvosmislenih emisija zatamwenog scenarija prigradskih kuãerina i hotela. Najbliÿi je junaku predratne ekspresionistiåke proze kad je u Parizu — u prostoru velegradske xungle. Srpski roman izmeðu dva rata. kao i docnije o pariskim doÿivqajima svoga junaka. ostaje u uskoj perspektivi svog narcisoidnog junaka i kaÿe: „Ÿurio je prema — moru.

Završetak romana vrlo je sliåan ekspresionistiåkom proznom modelu: prolivena je krv. but in his daily critical reviews he challenged typical avant-garde works. which was not rare at that time. provalilo ludilo. oÿenivši se i došavši u sukob sa nekadašwom izabranicom. . his novel Neobiåan svet represents a model of an abstract expressionist creation with a disperse composition and symbolic characters. na primer. he advocated Bergsonian intuitivist and vitalist philosophy of art. Negde je bliÿi zagovornicima jednog. a negde drugog. zbirka poezije Pesme o meni i roman Neobiåan svet. odnosno u sudarima dva koncepta kwiÿevnosti: jednog tradicionalnog i drugog novatorskog. Sve to pokazuje kako je u praksi teško povuãi granicu izmeðu tradicije i avangarde i kako je potrebno povremeno „oÿiveti" te pisce sa granice da bi se što celovitije predstavila jedna veoma ÿiva i plodna epoha u srpskoj kwiÿevnosti prve polovine XX veka. veã da se odredi wihovo mesto u okviru avangardnih nastojawa u srpskoj kwiÿevnosti dvadesetih godina XX veka. dok je u dnevnokritiåkim obraåunima osporavao izrazito avangardna dela. Meðutim. kad se danas proåitaju rubrike koje je ureðivao (u Svetskom pregledu). Therefore. roman Neobiåan svet predstavqa model apstraktnog ekspresionistiåkog ostvarewa disperzne kompozicije i simboliåkih likova. zastupao bergsonovsku intuitivistiåku i vitalistiåku filozofiju umetnosti. Siniša Kordiã bio je pisac skromnoga dara i prepun kontroverzi. U esejima je. the author of this paper came to the conclusion that he — although belonging to the generation and ideas of the then avant-garde — was outside and against it in his poetics and practice. stiåe se utisak da zasluÿuju da se o wima kritiåki progovori. He did not accept an essential principle of avant-garde work: the principle of chaotic spontaneity which implied awareness of the destabilized individual and the chaos of living. and in his poetry cherished a Duåiã-like manner of rhetorical lyric poetry with the linked verse. Siniša Kordiã je i sƒm donekle krivac što su wegova dela u kritici doåekivana sa najgorim pogrdma.122 du. pa su mu oni vraãali istom merom. a u poeziji negovao duåiãevski manir retoriåke lirike vezanog stiha. certain intentions in some Kordiã's works are mutually exclusive or incompatible. On je na sliåan naåin osporavao druge. zatim teorijski eseji iz kwige Umetnost i neumetnost. Radovan Vuåkoviã SINIŠA KORDIÃ IN TOUCH AND CONFLICT WITH AVANT-GARDE Summary Siniša Kordiã was a less significant writer who was very active in the literature of the 1920s. Pogotovo ako se ne ide za tim da se samo procewuju kao relativno ostvarene vrednosti. a potom suprugom. pa ne iznenaðuje ni wegovo balansirawe izmeðu ta dva koncepta. davi vlastito dete i beÿi u noã. essays and his novel Neobiåan svet (Unusual World). of his poems. zloåin izvršen iz oseãawa straha. In his essays. After the analysis of his activities in the journal Svetski pregled (World Review).

o kojima je Niåe (a svakako bi i moderan åitalac) mawe vodio raåuna. s jedne. šešir). 821. psihološki i poetski plan i usloÿweno ukquåivawem još nekih mitskih predstava o Apolonu i Dionisu. Autorovo viðewe umetnosti. Eros. 1. more. sociološki. situacija). apolonsko (mitološki. simboliåka znaåewa (voda. most. autobiografija. motiva. ritual. . pseudocitatnost. Pošto ãemo se u radu pozivati i na znaåewa koja je ovim terminima pridavao Niåe. autopoetika. Iz sloÿenog sistema intertekstualnih relacija proishode simboliåka znaåewa Manovog romana. mit. umetnika i umetniåkog stvarawa po pravilu se projektuje na ambivalentan odnos apolonsko — dionisko.09 Mann T. Kada se potegne pitawe odnosa dioniskog i apolonskog. Tanatos. gråkog mita i mitskih predstava uopšte.UDC 821. lepo(ta). a od wega ãemo krenuti u analizi mitskih slojeva u romanu Smrt u Veneciji. kao i wegova autopoetika.163. psihopompos.2-32. KQUÅNE REÅI: dionisko. s druge strane.1 neophodno je kratko se osvrnuti na wegovo poznato delo — Roðewe tragedije. paralelizam (likova. intertekstualnost. godine pod nazivom Roðewe tragedije iz duha muzike. brod. Platonovi dijalozi. prva i neizbeÿna asocijacija jeste Niåe i wegova pesniåko-filozofska teorija o poreklu tragedije iz duha muzike.2 Ova Niåeova kwiga je u vreme pojavqivawa izazvala razliåite reakcije — od oduševqewa do potpunog osporavawa — ovo prvo uglavnom 1 Znaåewe pomenutih termina biãe u radu prošireno na sociološki. umetnost. Kompleksnost odnosa meðu tekstovima i izuzetan preplet znaåewa uslovili su veoma sloÿenu strukturu romana i neke inovativne narativne postupke. glosirawe. psihološki i estetsko-poetiåki aspekti).112. stranac. profano i sveto vreme. i Platonovih dijaloga. 2 Kwiga je objavqena 1872. inverzija.41-95 MIT I FEDAR KAO PREDLOŠCI ZA SMRT U VENECIJI TOMASA MANA Lidija Boškoviã SAŸETAK: U radu se opisuju veze izmeðu Smrti u Veneciji Tomasa Mana.

godine. meðutim. razarajuãim silama ili principima. mitološkog sistema predstava utemeqenog na vremenskoj cikliånosti. i pobune protiv zvaniånih vrednosti i poretka. a onda (nelegitimno) „prebaåen" u hrišãanski sistem — suštinski razliåit po linearnom poimawu vremena. s druge strane. kao kwiga za posveãene (…)"3 (podvukao autor — F. a u pokušaju da se dosegnu koreni antiåke tragedije i neke od metafiziåkih istina bili su. i smislio sebi jedno naåelno suprotno uåewe i suprotno ocewivawe ÿivota. iz koga je i citirani deo. bili su za umetnike znatna vrednost Niåeove kwige. nepoverqiva åak i prema pristojnosti dokazivawa. zapravo. danas je za mene to nemoguãa kwiga — loše napisana. Uostalom. Pre svega. ustao je tada ovom spornom kwigom moj nagon. jer je za wihovu eksplikaciju ipak neophodno diskurzivno izraÿavawe. tu i tamo zašeãerena do ÿenstvenosti. s vremenske distance od åetrnaest godina. kao i entuzijazam i ekstatiånost kojom zraåi. muåna. U hrišãanskom se. ovakvo uspostavqawe analogije legitimno i zasnovano? Rekli bismo — veoma malo. ne bez izvesne slobode — jer ko bi znao pravo ime Antihrista? — imenom jednog helenskog boga: nazvao sam ga dioniskim"4 (podvukao autor — F. Upravo je zbog ovog pomerawa u jeziku. Roðewe tragedije. prevod Vera Stojiã. a drugo od strogih i kritiåkih mislilaca. pa se u krajwim konsekvencama moÿe smatrati pozitivnom i vitalistiåkom. Kasnije. 29. suprotno tome. N. BIGZ. ali su za strog filozofski naåin mišqewa predstavqali manu. U kojoj meri je. zato što je dioniski princip „pozajmqen" iz arhajskog. 4 Isto. dakle. priznajuãi u wemu nedostatak logiåkog izvoðewa i preteÿno pesniåki. Kakvo ime da mu dam? Kao filolog i privrÿenik reåi krstio sam ga. odnosno izmeðu reda. Specifiåna metaforiånost i slikovnost izraza.). kitwast stil izraÿavawa: „Ponavqam.124 od strane umetnika (Vagner). Zato se teško Antihrist moÿe „krstiti" imenom helenskog boga Dionisa. kao nagon — zaštitnik ÿivota. Niåe je opoziciju izmeðu apolonskog i dioniskog. pomamna na slikovno izraÿavawe i zbrkana zbog silne slikovitosti. objavqen je 1886. destruktivni princip doÿivqava kao apsolutna negacija. i sam Niåe se veoma kritiåki osvrnuo na svoje prvenåe. Dionis je najdirektnije vezan za 3 Fridrih Niåe. veoma uverena u sebe pa zato prenebegava dokazivawe. U mitološkom kquåu ta sila ujedno je uslov obnavqawa sveta. Dve vremenske koncepcije — cikliåna i linearna — uslovile su i dva odnosa prema destruktivnim. 33.). Za naš ugao ispitivawa od posebnog je znaåaja Niåeovo odreðewe dioniskog principa: „Protiv morala. s jedne. odnosno pokušaja da se filozofske istine saopšte pesniåkim jezikom došlo do nepreciznosti i ne sasvim uspelog i prihvatqivog posezawa za terminima i simbolima. åisto artistiåko antihrišãansko. najveãa prepreka. Niåeov Pokušaj samokritike. Beograd 1983. nejednaka u tempu. sentimentalna. priliåno slobodno projektovao na hrišãanski sistem predstava i identifikovao je s parom Hrist — Antihrist. N. bez voqe da postigne logiåku åistotu. .

kao što smo prethodno videli. U daqem radu biãe nam od znaåaja i jedna distinkcija koju je Niåe. odnosno društvena antistruktura ili communitas. uzbuðuje oko. oåigledno. broj 10. samovoqstvo ili 'drska moda' odvojili åoveka od åoveka. negacija zvaniånog sistema vrednosti (morala).125 kult plodnosti. Tarnera (Viktor Tarner. 7 Termin V. svetkovine) karakteriše inverzija uobiåajene hijerarhije i sistema vrednosti: „Sad je rob slobodan åovek. vizionari su par excellence. 5 6 . On je. mogu posmatrati i kao dva oblika društvenog ponašawa koja samo u totalitetu omoguãavaju ÿivot i funkcionisawe zajednice: apolonsko kao red. naåinio. odreðeno i uobliåeno. razIsto. budnog znawa. a po dominaciji reda ili nereda — apolonskom i dioniskom principu. (…) Pevajuãi i igrajuãi åovek se ispoqava kao ålan jedne više zajednice. preobraÿavawa. sad se lome sva kruta. hijerarhija i dionisko kao privremena inverzija ovog ponašawa. naime."6 U navedenom citatu. HH¡. 44. pravila. ili tragediji. za estetski aspekt dvaju pomenutih fenomena: „Šta znaåe suprotni pojmovi apolonsko i dionisko koje sam ja uveo u estetiku — oba shvaãeni kao vrste opojnosti? Apolonska opojnost. Socijalne dimenzije pojmova apolonskog i dioniskog Niåe se. neprijateqska omeðavawa kojima su nuÿda. uzbuðen je i pojaåan åitav sistem afekata: u tom sluåaju. 1986. On je voleo ono što je odmereno.7 Ovakvo univerzalnije podvajawe legitimnim åini priroda antiåkih boÿanstava koja su uzeta za simbole — Apolona i Dionisa. 9. god. raskliktalog ÿivota. pre svega. 50). transfigurirawa. Varijacije na temu liminalnosti . U dioniskom stawu. više usput. kako u zakonodavstvu tako i u pojedinaånoj epinikiji. Naime. plastiåar. besa zanosa. bog je prazniånog pijanstva. helikonskih bogiwa. zakon."5 Ovo podvajawe sveukupne društvene stvarnosti na periode kada se kruta pravila poštuju i periode wihovog odbacivawa i poništavawa odgovara profanom (svakodnevnom) i svetom (ritualnom) vremenu. nav. što se za Antihrista ni u kom sluåaju ne bi moglo tvrditi. kao i u najveãem delu kwige. iako se oni. Gradina. dotakao usput (da ne kaÿemo sluåajno) i bez namere da ih podrobnije razraðuje. potom åuvar duhovne vedrine i spokojstva. uoåio da liminalne društvene periode (praznike. i ono dobija moã vizije. d. 11. Apolon je u gråkoj mitologiji bio voð muza. On se u kwizi zanima.. Isto. 8 Fridrih Niåe. Slikar.8 Dionis. Antihrist nije „nagon — zaštitnik ÿivota". jasne svesti. svih vrsta mimike i pozorišne umetnosti. pre svega. podraÿavawa. entuzijastiåke ekstaze. ili u vajarskom i slikarskom radu. pravu meru koja se pojavquje kako u drÿavnom ustavu tako i u sagraðenom hramu. epiåar. on se odjednom oslobaða svih svojih sredstava izraza i u isti mah isteruje iz sebe snagu predstavqawa. Niåe pod apolonskim i dioniskim podrazumeva dva tipa umetniåkog stvarawa. zaštitnica duhovnih delatnosti i uåiteqica pesnika i sviraåa. brat Apolonov. naprotiv.

svestan ritualnog supstrata u tragediji. Uz to. samosvesno. ali i dva naåina umetniåkog stvarawa — artificijelno. suštinu umetniåIsto. pri åemu je dioniski elemenat bila muzika. koji su voðeni razliåitim idejama i potrebama posezali za ovim dvama fenomenima i wihovim meðusobnim odnosom. a åini se da je to imalo velikog uticaja i na pisce HH veka. a komedija od onih koji su zaåiwali faliåke pesme. dobrim delom ostaje na tragu Aristotelovih zapaÿawa u vezi sa poreklom i prirodom antiåke tragedije. bila prijemåiva i za umetnike.126 obruåenih nagona. kako je reåeno. s tim što bi trebalo naglasiti da tragawe za wenim ishodištem i wenom suštinom u muzici i dionisijskim ritualima nije ni neobiåno ni neoåekivano. Beograd 1990.9 Za razliku od Apolona. silenima. savršenu umetnost — antiåku tragediju — video u sintezi prethodnih dvaju principa — artificijelnosti i inspiracije. O pesniåkoj umetnosti. ipak. odnosno hor. s usmerewem na preciznu formu i impulsivno. 9 10 . konkretno za kwiÿevne stvaraoce.11 Bilo kako bilo. što odgovara kolektivnom duhu rituala. odnosno apolonskog i dioniskog. koje su se sve do danas u mnogim varošima odrÿale u obiåaju". o åijem romanu ãe biti reåi. koji su ih onda literarno transponovali i problematizovali na razliåite naåine. dakle.) Uz to. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Dakle apolonsko i dionisko jesu dva komplementarna oblika društvene stvarnosti. orgijastiåke huke. prema wegovom mišqewu. Videli smo da je Niåe. s originala preveo i objašwewa u registru imena dodao dr Miloš Ðuriã. on detaqno opisuje strukturu tragedije — wene kvalitativne i kvantitativne delove (Aristotel. dakle. o tada još ÿivim obiåajima. znaåi.10 Dionis je uvek sa silnom svitom — Panom. uobiåajeno — ritualno. 54—63). Priroda apolonskog i dioniskog nije. takvim razmišqawem se. veã je. 11 Aristotel govori o postanku tragedije i komedije iz „improvizacija". bahantkiwama. U wihovoj sintezi Niåe je video suštinu antiåke tragedije. ekstatiåko i entuzijastiåko. odnosno tragedija. Isto. Pri tom su apolonsko i dionisko posmatrani u simboliåkim aspektima o kojima je veã bilo reåi — kao oznake za dva oblika društvenog ponašawa (svakodnevno. Niåe je paÿwu novije nauke i filozofije usmerio na fenomene apolonskog i dioniskog. i to tragedije od onih „koji su zaåiwali ditiramb. ali i wene precizne i standardizovane forme. nadahnuãe). 2. (Radi se. Izgleda da je Tomas Man. koji je „boÿanski simbol naåela individuacije". inverzno) ili dva tipa umetniåkog stvarawa (artificijelnost — inspiracija. 52. jer tu smernicu nameãe obredni kontekst izvoðewa trilogija. a apolonski dijalog. 51. Aristotel je. provocirala samo filozofska promišqawa i studije. Niåe je svakako bio u pravu kada je prirodu stare gråke tragedije video u spoju ovih suprotnosti.

14 Fridrih Niåe. poretka i haosa. što je on jednim svojim delom svakako bio. 531. harmoniji. OOUR Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.. Nolit. dijaloga i hora predstavqaju. Sve u okviru citata ovde i daqe u radu podvukla L. Ovaj Manov stav je. Fric Martini. podvojenost åoveka na apolonski i dioniski deo. kao polovi ambivalentne qudske prirode. Sarajevo. Beograd 1971. 13 Imaju se u vidu Proqeãa Ivana Galeba Vladana Desnice. odnosno izmeðu one koja insistira na svesti.. Prema svedoåewu prijateqa koji su ga poznavali u doba wegovog najplodnijeg stvaralaštva. Branimir Ÿivojinoviã. formi. ali o ovom komparativnom kontekstu nekom drugom prilikom. Pevaå Boška Petroviãa. Naime.14 Isti ovaj Niåe afirmisao je dioniski princip. koja u pojedinim svojim aspektima reflektuju naznaåeni problem. hodao odmereno i svojim telesnim ÿivotom bio muåenik". Govorio je lagano. 15 Sƒm Man je Smrt u Veneciji smatrao novelom i za tim su se uglavnom povodili izuåavaoci wegovog dela i istoriåari nemaåke kwiÿevnosti (up. društvenom priznawu i one koja joj se suprotstavqa kao nagon. orgija. Istorija nemaåke kwiÿevnosti. Razapetost åoveka izmeðu apolonske i dioniske prirode. Beograd 1987).127 kog stvarawa video u sliånom kquåu: „Ko moÿe odgonetnuti biãe i karakter umetništva! Ko razume ono duboko nagonsko slivawe discipline i razuzdanosti na kojem poåiva!"12 Slivawe discipline i razuzdanosti. Nolit. ne samo da su kao tema bili prijemåivi za umetnike veã su se u kwiÿevnim delima za umetnike prevashodno i vezivali — pre svega za pisce ili teoretiåare kwiÿevnosti. odnosno za osobe koje pisanu umetnost stvaraju ili tumaåe.13 Interesantno je da se i u vezi s Niåeom moÿe govoriti o ambivalentnoj prirodi umetnika. u kwizi grupe autora Wemaåka kwiÿevnost. Dva osnovna principa — apolonsko i dionisko. odnosno na deo koji poštuje zvaniånu hijerarhiju i pravila i drÿi se reda i mere i na deo koji se tom redu opire. koji ide za nedozvoqenim i krši tabue i pravila ponašawa. Putovawe na kraj proleãa Vitomila Zupana i Gospoda Glembajevi Miroslava Krleÿe. prevod i predgovor Vera Stojiã. ukoliko nije drugaåije naznaåeno. halucinacija. kao tema dominirala je nekim znaåajnijim romanima H¡H i HH veka. dakle. B. Nova. d. 69. u Manovom romanu i dodatnoj su simboliåki usloÿweni uspostavqawem paralele s dvama delovima qudske prirode. Beograd 1994. kao kršewe tabua i poricawe zvaniånih vrednosti bila je interesantna mnogim piscima. deo wegovih predstava o ÿanrovima koji se moÿe išåitati i iz iskaza povodom nekih drugih wegovih kwiga: „Zamislio sam Budembrokove u 15 glava kao novelu. qubazna i otmena liånost. poÿuda. Svjetlost. izašao je veliki roman u åetiri genera- . Uz to. pod koje se mogu podvesti sve prethodno nabrojane opozicije. koji se vodi strašãu i nagonima. pisao da je „uåenik filozofa Dionisa" i da bi pre „voleo biti satir nego svetac". meðutim. poretku. prevela Anica Saviã-Rebac. ili kod nas Miloš Ðorðeviã. nav. apolonsko i dionisko. a videãemo — jedna je od noseãih i u delu o kome ãe biti reåi. Smrt u Veneciji. kwiga ¡¡. Konaåno — umro je pomraåenog uma. „Niåe je bio veoma blaga. 9. ali se paradigmom ove qudske drame moÿe smatrati åuvena novela roman15 Tomasa Mana Smrt u Vene12 Tomas Man. Tomas Man. biãe i karakter umetništva.

naravno. dakle. uglaåano ubliåen". (da ukratko obeleÿimo dela wegovog zrelog doba). svaku simpatiju za ponor". Na poåetku smo videli da je Niåe u Roðewu tragedije apolonsko i dionisko. kako smo videli. Letopis Matice srpske. On je pisac „jasne i moãne prozne epopeje o ÿivotu Fridriha Pruskog (…) tvorac snaÿne priåe sa naslovom Bednik. 167). „omladini predoåila moguãnost da naðe moralnu odluånost". s nejednakim zadrÿavawem na pojedinim fazama u ÿivotu kwiÿevnog lika. Za doprinos kulturi i naciji Ašenbah je dobio plemiãku titulu. i drÿava proklamovala. naravno. uopšte. koja je åitavoj jednoj zahvalnoj omladini predoåila moguãnost da naðe moralnu odluånost i s onu stranu najdubqeg saznawa. Priåa o Bedniku je. Gustav Ašenbah ili fon Ašenbah veã je afirmisan kwiÿevnik u pedesetim godinama. video i kao poštovawe ili kao kršewe zvaniånog morala i elementarnih normi kolektivnog ponašawa. zbog toga što se junakova biografija daje u celini — od porekla do smrti. Ašenbah našao na liniji zvaniåne etike i vitalistiåke orijentacije koju je. O svim ovim aspektima dela biãe reåi daqe u radu. U momentu kada poåiwe radwa romana. bez prostaåkih reåi i doveden gotovo do formulativnosti morao je takoðe biti jedan od razloga da se Ašenbah naðe u školskoj lektiri. da se posluÿimo nekim ranijim poetiåkim zahtevima. Iz ove taåke krenuãemo u opisivawe strukture i znaåewa Smrti u Veneciji i wenog glavnog lika — Gustava Ašenbaha. 345. naime. kw. spisateq strasne rasprave o Duhu i Umetnosti". zbog prisustva razliåitih znaåewskih slojeva. Smatramo. god. da bi Smrt u Veneciji trebalo ÿanrovski definisati kao roman — zbog izuzetno sloÿene motivske. 110.128 ciji (1912). åime je stekao status reprezentativnog i uzoritog ålana zajednice. bez suptilnih i novih osenåewa (…) ugledno ustanovqen. Autopoetiåki stavovi su. ali nas ne obavezuju. samo jedan od akcenata pomenutog Manovog dela. oåigledno. zapravo. eklatantan primer u svetskoj literaturi za poigravawe razliåitim simboliåkim aspektima fenomena dioniskog i apolonskog i. koje je. „Novela u 15 glava" teško da bi ostala „novela" u opisu bilo kog ozbiqnog teoretiåara kwiÿevnosti. Pored toga. jednostavnost i skladna razmernost uobliåavawa". zbog jasne i intenzivne višestruke intertekstualne igre i. razliåitim mitološkim motivima i znaåewima. cije" (Pero Slijepåeviã. Podvojenost umetnika je. tematske i narativne strukture. 3. Pogledi Tomasa Mana. dakle zvaniåno priznawe drÿavnog vrha. Novi Sad 1936. a koji je godinama postajao sve preåišãeniji i umereniji. . Ovakav odnos vlasti prema Ašenbahu svakako je bio uslovqen karakterom i stilom wegovih tekstova. jer je autor u woj odbacivao ono što je nedostojno i jer je napustio „svaki duh sumwe u moralu. dragoceni. „bez neposrednih smelosti. stilom koji je odisao smislom za lepotu i koji je obeleÿila „plemenita åistota. O tome govori i åiwenica da su „prosvetne vlasti unosile odabrane strane iz wegovih dela u školske åitanke". Tom priåom se. i najzad. meðutim. izmeðu ostalog.

Opredeqewe za isti pol. veã istrošeno vreme ili kraqa. posmatrano u širem kontekstu. Posebno je signifikantno odsustvo eksperimenata i novina u Ašenbahovim delima i svedenost izraÿavawa na formule. uz to. što zapravo znaåi da se zvaniåni sistem vrednosti ne dovodi u pitawe i da se ne teÿi wegovoj promeni. što je na tragu ideja iznetih u Drÿavi. Ona postaje liåno i trajno opredeqewe koje definitivno ruši pravila jedne zajednice. a on podrazumeva privremeno ukidawe vaÿeãe društvene hijerarhije i negirawe postojeãih pravila i vrednosti. o åemu ãe biti reåi kasnije. kada se u vezi s ovim sluåajem inverznog ponašawa posegne za terminom dioniskog. predstavqa opredeqewe za nereproduktivnu zajednicu. samim tim i na ostajawe u okvirima zadatih obrazaca i tradicije. stabilnost. 4. veoma jasno asocirao na Platonove dijaloge i wegovu estetsku (i etiåku)16 teoriju. Time je obezbeðeno voðewe priåe 16 Na Platonovu politiåu teoriju ne asocira se direktno. ta inverzija je privremena i åitavim sistemom tabua drÿi se pod kontrolom. Ona više nije privremena ni vezana za neki „jak" vremenski period. kako smo ranije videli. jer se time ukazuje na okoštalost. ponašaãe se društveno inverzno — kršeãi osnovne društvene tabue. i omoguãi wihovu regeneraciju.129 dakle u odabranom opusu kwiÿevnih dela kojima se vaspita i formira omladina i nacija. pa se time i direktno ugroÿava opstanak društva. koji je reprezent zajednice. posluÿilo je Manu i da bi u igru uveo jednog gråkog boga — Erosa. nepromewivost. Ašenbah ãe se ponašati potpuno suprotno zvaniånom moralu: on ãe zavoleti mladog Poqaka i time se ogrešiti o elementarne propise zajednice. Naime. dakle u kontekst jednog od filozofskih problema i. verifikuje postojeãi poredak i hijerarhiju. Naravno. To je situacija koju je. Niåe opisao kao momenat kada „rob postaje slobodan" i kada se ukidaju „kruta pravila". Manovo majstorstvo je u tome što je celu priåu smestio u kontekst raspravqawa o lepom. Kada se u jednom momentu oslobodi wegova latentna i potiskivana — dioniska priroda. koje je postavqeno kao neka vrsta fona na kome se gradi priåa u romanu. kao što nije ni od znaåaja za ceo kolektiv. u momentu kada popuste brane samokontrole. Ašenbah. neophodno je ukazati i na razlike koje postoje u odnosu na izvorni kontekst iz koga je izvedeno wegovo znaåewe. Wena je funkcija da do kraja sruši ono staro. koji je visokom veštinom i susprezawem zadobio poštovawe nacije. Ovo Platonovo uåewe. ishodište termina i znaåewa dioniskog jeste u obredu. U sluåaju Ašenbaha izostaje ta elementarna funkcija inverzije. s te strane. jer lepota (umetnost) dovodi do devijantnog i društveno štetnog ponašawa. Meðutim. Meðutim. Onaj isti Ašenbah. . kao i odnos Erosa i lepog. ali se moÿe smatrati implicitno prisutnom.

18 ali i u klasiånom Vukovom beleÿewu — u pesmi Marko Kraqeviã i Arapin. — reci. 5. o åemu je ponešto veã reåeno. Zbornik starih srpskohrvatskih narodnih pesama. u tujoj zemqi. gde devojka koja namerava da skoåi u jezero i udavi se govori: „Boÿja pomoã. Andrijašu. U našoj usmenoj kwiÿevnosti ona se javqa u metafori svadbe kojom se ponekad imenuje smrt. Onde mi je obqubio jednu gizdavu devojku". postoje i direktniji znaci izjednaåavawa Erosa i Tanatosa. meðutim. Volim za te. koji su kquåni reproduktivni i erotski principi. ¡¡). izbor i predgovor Miroslav Pantiã. Potrebno je. kw. Pored toga. tvoj brajen Andrijašu?' Ne reci mi našoj majci istine po ništore: 'Ostao je. ukazati na kompleksnost mitoloških predstava o Erosu. prema Sabrana dela Vuka Karaxiãa. u štampariji jermenskoga manastira. kao što vidimo. Tanatos je. dakle. Grevs navodi da su rani Grci Erosa „opisivali kao Kera. imenuje ÿenidbom ili udajom. jezero. poznata je veza izmeðu Erosa i Tanatosa i wihova åesta identifikacija. antologija. u Beåu. 18 Erlangenski rukopis. Iz koje se ne moÿe od miliwa odiliti. 45.130 na dva plana paralelno: na prvom — koji prati odnos apolonskog i dioniskog u svoj wegovoj polisemiånosti. moja kuão vjeåna! U tebe ãu vijek vjekovati. Univerzitetska rijeå. mila majko. Karaxiã. 1845. godine. Na wu nailazimo i u ranim zapisima.17 ili u Erlangenskom rukopisu. kneÿe Marko. kwiga druga. veã da se oÿenio: „I kada te jošãe bude naju majka uprašati: 'Da gdi ti je. datiranom izmeðu 1716—1733. godine: „Ne budal'te. Beograd 1988. 19 Srpske narodne pjesme. Udaãu se za tebe. Nikšiã 1987. nego za Arapa. Sekulu sam davno oÿenio crnom zemqom i travom zelenom". ili 17 Narodne pesme u zapisima H¢—H¢¡¡¡ veka. gde mlaði brat — Andrijaš na samrti zaveštava Marku da majci ne kaÿe da je poginuo. — junak. koju je Petar Hektoroviã zabeleÿio 1556. Prosveta. recimo u pesmi Marko Kraqeviã i brat mu Andrijaš. u kojoj su pjesme junaåke najstarije. skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef. imenovan Erosom. sestre Sekuline. . 287 (daqe u tekstu SNP. odnosno na åiwenicu da se on u tom sistemu mišqewa ne razlikuje mnogo od neåega što ãemo za poåetak oznaåiti kao sintezu apolonskog i dioniskog. Pre svega."19 Smrt se. i na drugom — koji je u najdirektnijoj vezi s Erosom i idejom lepog. 308. Beograd 1964. zeleno jezero! Boÿja pomoã.

„Kod starih naroda gledati znaåi ÿiveti (…) a 'slepac' = 'mrtvac'. koja je u mitskom poimawu sveta izosemiåna s kugom. åak se uplašio videãi zaista boÿansku lepotu toga qudskog biãa. jasna je Manova namera da predstavu o Erosu prizove naåinom na koji se Taðo pojavquje pred Ašenbahom — wegovim stalnim šetwama po moru i kretawem ivicom koja razmeðuje zemqu i vodu. Naravno. oznaåava umrlog åoveka" (Olga Mihajlovna Frejdenberg. Beograd 1987. jer je isto što i Tanatos! Eros je. u celom romanu oåigledna je Manova namera da izgledom deåaka Taða asocira na gråka boÿanstva. koje poseduje i moã da stvara i moã da uništava. prevod Vida Flaker.). Svjetlost."23 Kao da su Manova lektira i predloÿak bili homerski i orfiåki mitovi o stvarawu sveta: „Neki kaÿu da svi bogovi i sva ÿiva biãa voRobert Grevs. pošto je slepilo prvi znak smrti. Beograd 1990. dakle. potråa kroz talase zavaqene glave. On Erosa i direktno pomiwe u vezi s mladim Poqakom: „(…) i sada pogotovo. sa ÿuãkastim prelivawem parskog mramora. kompleksno. zaåudio se ovaj. kako je okrenuo gledaocu svoj potpuni profil. Sarajevo 1990. 49. Upravo ovog arhajskog znaåewa drÿi se Tomas Man — Ašenbaha u smrt odvodi lepi Poqak Taðo u koga je zaqubqen. sa predmuškom umilnošãu i oporošãu. o poreklu oblika i roðewu bogova. U vezi s wim obiåno se pomišqa na moderna psihološka znaåewa — na nesposobnost da se kod voqene osobe uoåe mane i nedostaci. Mit i antiåka kwiÿevnost. doslovno drÿi mitske matrice. pošto se u romanu Smrt u Veneciji ona javqa upravo u vezi s Erosom. a po slepooånicama i ušima tamno i meko osenåena uvojcima kose koji su padali u pravom uglu. kao Starost. 23 Isto.. bio je kao priåa pesnika o prapoåetnim vremenima. G. Aktivirawem kolere. 43. sa finim i ozbiqnim veðama. i ko je video kako ta ÿiva prilika. ali i vodu i nebo na horizontu: „On se vrati. (…) Ali na tom okovratniku. Gråki mitovi. 20 21 . prevela Gordana Mitrinoviã. koji baš i nije bio naroåito elegantno podešen prema odelu. 22 Tomas Man. Meðutim. Prosveta. 55."22 Uz to. Nolit. Pogledati i Vladimir Jakovljeviå Prop. Man se. dakle. 114—119. I ker i starost i kuga jesu znaci smrti — poistoveãewe je jasno.) Qubav je slepa. a voda koja se opirala penušala se oko wegovih nogu. Na kraju. prevod Radmila Meåanin. kako roni iz elemenata i izmiåe mu: ovaj mu je prizor ulivao mitske predstave. Historijski korijeni bajke. 377). nav. d. na primer u ruskom dijalektu 'ÿmurko'.131 krilatog 'Duha'. ili Kugu"20 (podvukao R. — glava Erosa. nakvašene kose i lepa kao mladi bog dolazi iz dubina neba i mora. izgleda da je wegova mitska potka zaboravqena i vrlo je verovatno da on ima ishodište u arhajskoj predstavi o neraskidivosti i preklapawu Erosa i Tanatosa. ambivalentno boÿanstvo. poåivao je cvet glave sa nesravwivo umilnom åari. u vezi s Erosom i Tanatosom da pomenemo još i jedan naš frazeologizam koji je zbog svoje åeste upotrebe postao gotovo otrcan — Qubav je slepa.21 (Ne sklapaju se oåi pokojniku sluåajno.

To. Naime. Mreÿu mitskih znaåewa Man plete uvodeãi u priåu i neke od likova iz gråke mitologije koji nisu bogovi. i Dionis. . koji je opasao svet.27 Vratimo se na momenat konstataciji s poåetka ovog poglavqa da je Eros u svojoj mitološkoj kompleksnosti sliåan sintezi apolonskog i dioniskog. po odmerenosti pokreta i savršeno pristojnom ponašawu — Taðo je i simbol Apolona. on je. Uz to. bio blizak i Dionisu. svakako."24 Eros je. dvopolan.26 Dionis je bog koji umire i obnavqa se. Termini apolonsko i dionisko. prema woj. pojednostavqenoj formi boÿanstava. sluåaj s Tomasom Manom. Taðova kosa boje meda nedvosmislena je asocijacija na Erosovu zlatokrilost. Meðutim. na kojima je insistirao Niåe i koje je. koga neki zovu Fan. samim tim i istinsko raðawe. 32. dakle. kako on tvrdi. koje iskquåuje svako postojawe majke. Ali orfiåari priåaju (…) da se iz tog jajeta izlegao Erot. 98. kao i Eros imao u sebi i htonsku komponentu. Isto. Erot je bio dvopolan i zlatokrili. po harmoniji u kojoj su svi oni uklopqeni. wu moÿemo unekoliko preformulisati: i Eros. naravno. kao i „poluodrasli" Poqak.. pogotovo kada je jasno da ona nisu strana piscu i da on na wih nedvosmisleno asocira u svom delu — a to je. pomalo neoåekivano. ne znaåi da su zato mawe relevantni — naprotiv. On je. moderno mišqewe je nama jedino priroðeno i u ovom radu tim znaåewem termina uglavnom se i koristimo. 54.132 de poreklo iz vrela okeana. i pokrenuo svet iz mirovawa. koji se nalazi u pubertetskoj. a u Delfima su åak sveštenici smatrali da je Apolon besmrtan vid Dionisa. Isto."25 Apolon je. kao i veãina arhajskih boÿanstava. „uveo u estetiku". ni posezawe za drevnim znaåewima ne moÿe se smatrati pogrešnim. Apolonu blizak i po tome što je osnovnim dešavawem u romanu doveden u vezu s bolešãu. No nije samo na Erosa asocirano izgledom i ponašawem deåaka Taða. i Apolon. nav. što moÿda objašwava zašto Apolon nije roðen pod suncem nebeskim. ali se tematski daju vezati 24 25 26 27 Robert Grevs. veã pod zemqom. u svom izvornom znaåewu i obliku jesu ambivalentni. d. Meðutim. Nakon prethodnog citata i uvidâ. kako Grevs navodi: „Jedna komponenta Apolonove boÿanske prirode izgleda da je bio proroåki miš — koji je konsultovan u svetilištu Velike Bogiwe. Miševi su dovoðeni u vezu sa bolesnima i wihovim leåewem. dakle. a wegova besmrtnost je implicirana i mitom o wegovom izlasku iz Zevsovog bedra. Isto. zasnovani su na ovoj modernoj. 'Apolon Smintijski' jedna je od Apolonovih najranijih titula. Po savršenom skladu i proporcionalnosti delova wegovog tela. androginoj — polno još nedefinisanoj fazi. a da je Tetija bila majka sve wegove dece. Meðutim. u modernim predstavama o antiåkim bogovima oni su uglavnom svedeni na jedan od svojih opreånih polova.

73. d. Tehnikom poreðewa uveden je u naraciju još jedan lik gråke mitologije: „(…) on je sedeo na klupi u parku da gleda Taða koji se zabavqao na poravwenom šqunku igrajuãi se lopte. 33 Isto. prema jednom od wih.. luk i kitaru. koje se moÿe smatrati i androginim udvajawem — postojawem i s „ove" i s „one" strane. u belom odelu sa pojasom u boji. Robert Grevs. i motiv fatalne qubavi — one koja vodi u smrt. i mislio je da gleda Hijacinta koji je morao umreti jer su ga dva boga volela.. 28 29 . pošto je disk. kao prvo. d. bio lepi spartanski princ u koga se zaqubio pesnik Tamirij — „prvi muškarac za koga se zna da se udvarao muškarcu". naravno. To je. nav.28 Ovaj pastir zapravo je sin kraqa Troja i najlepši åovek na svetu. Tu je. reåito. nav. Posebno je zanimqivo uvoðewe Narcisa u tkivo romana Smrt u Veneciji. 31 Tomas Man. a kod Ašenbaha qubavqu prema drugome. Ogledawe nad vodom upravo je i apostrofirano u romanu: „(…) i toga åaska se zbilo da se Taðo nasmešio: nasmešio se na wega. Eros je dvopolan i u spregu je s Tanatosom). d. Meðutim.. zbog nastavaka -issus i -inthus. 30 „Mit o Zevsu i Ganimedu bio je veoma rasprostrawen u Gråkoj i Rimu."31 Hijakint je. Ako imamo u vidu poznatu. teško ãemo uspostaviti paralelu izmeðu wega i deåaka Taða. prema mitu. blisko. još jedan momenat mogao bi biti zanimqiv. po åemu bi onda bio blizak Erosu (podsetimo se. meðutim. Oseãao je åak bolnu zavist Zefirovu prema suparniku koji je zaboravqao proroštvo. Man je oåito dobro poznavao i mawe poznate verzije i tumaåewa priåa. sa usnama koTomas Man. zaqubili i Apolon i Zapadni vetar. 68. Ganimed. 32 Robert Grevs. a u wihovom meðusobnom rivalstvu stradao je Hijakint. izgleda da su Narcissus i Hyacinthus „imena za kretskog heroja proleãnog cveãa". samo što je u Narcisovom sluåaju smrt uzrokovana qubavqu prema sebi. jer se u wemu nalazi religiozno opravdawe za strasnu qubav zrelog åoveka prema deåaku" (Robert Grevs. d. „zvaniånu" varijantu mita o ovom junaku. umilno i otvoreno. 34 Isto. Iz wegove krvi nikao je zumbul.. Kada je u pitawu Narcis. nav. 105). 72. 104. kao što je nekada orao odneo u eter trojanskog pastira". koji su kretski završeci.30 koji su noseãi i u Manovom romanu. nav. motivi savršeno lepog mladiãa i homoseksualne qubavi.133 za roman Smrt u Veneciji. 73. na kog je jasno upuãeno poreðewem Ašenbahove ÿeqe da Taðovu lepotu „odnese u duhovne regije. koga je Zevs poÿeleo za qubavnika i prerušen u orla ukrao s trojanske ravnice. Zefir (Zapadni vetar) iz qubomore vratio mladiãu u glavu i ubio ga..33 Motivi zbog kojih Man poseÿe za ovim mitom prepoznatqivi su i identiåni s prethodnim sluåajem. d. koji je on bacio. nav. 251.34 Time se Narcis dovodi u vezu s Hijakintom i posredno s kquånim motivima romana.29 Tu su.32 U wega su se. To je wegovo åuveno ogledawe nad vodom. dakle. samo da bi se uvek igrao sa lepim deåakom.

koje se smatraju Isusovim nevestama. 37 Robert Grevs. 42 Isto. usta mu se izdigoše. i ÿurnim koracima je potraÿio mrak parka iza hotela".. d. nav. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo. Htonske komponente. oåarani. Uostalom.36 Beÿawe sa svetlosti u mrak na simboliåkom. zlih i tamnih. 46. izbijala mrÿwa. sa usana mu se širilo ogoråeno trzawe i kidalo mu obraz. d. Isto.37 Oåigledno je da je Man veoma planski uvodio bogove i mitske junake u svoj roman. Apolona i. jer se na nekim mestima lepi mladiã zvao i Antej. 75. 38 Istorijske i (geo)politiåke konotacije ne mogu se izbeãi: tradicionalan odnos Rusi — Poqaci! 39 Tomas Man. 48. naravno. izmeðu Narcisa i Dionisa takoðe je moguãe uspostaviti vezu. Dionisa. U romanu su sestre. dakle. d. da mu se dive. nav.. åime je on bliÿi mitskim predstavama o Erosu. privuåeni osmeh sa kojim on pruÿa ruke prema odsevu roðene lepote". Videlo se da ga traÿe. recimo. mitskom planu analogno je kretawu iz ÿivota u smrt! Uz to.42 naroTomas Man. onaj duboki. ili wihovog hrišãanskog pandana — kaluðerica i åasnih sestara.134 je se tek polako u osmejku otvarahu. uostalom. nav. vodeãi raåuna o motivskom poklapawu. guvernanta i majka jesu „ÿene koje su åuvale Taða". da duÿe spava ili da kasni na ruåak. d. i da ÿele da mu se umile". izbija u momentu kada naiðe na porodicu Rusa koju zbog neåega38 smatra neprijateqskom: „Åelo mu se namraåi.40 Sestre. nije lišen ni zavodqivi lik mladog Taða — ona. 40 Setimo se bahantkiwa — antiåkih sledbenica Dionisa.. nav. „a to je drugo Dionisovo ime".. 41 Tomas Man. a veðe mu se nabraše tako muåno da su mu oåi izgledale upale pod wihovim pritiskom. 74. i naglašena razlika u vaspitawu i odevawu izmeðu wega i sestara akcentuju wegovu prirodu koja se opire redu."41 I ne samo porodica veã i drugovi koji se okupqaju oko wega smatraju ga voðom i ponašaju se prema wemu kao prema idolu: „S wime je bilo desetak deåaka i devojåica (…) No wegovo ime se najåešãe åulo.35 a ono što je posebno signifikantno jeste åiwenica da je posle tog osmeha upuãenog Ašenbahu ovaj bio toliko potresen da je morao da „beÿi sa svetlosti terase i vrta pred hotelom. O tome da je Taðo zamišqen kao pandan gråkih bogova govori i to što se uvek nalazi u pratwi guvernante i sestara koje svojim izgledom i ponašawem u potpunosti asociraju na sveštenice. koje uvek prate i odrÿavaju kultove. Apolonu i Dionisu. strogosti i kontroli — wemu je dozvoqeno da bude razmaÿen. prisutna kod Erosa. 251."39 Ne samo qubav veã i mrÿwa je. prisutna kod Taða. 47. koja je. i opisane kao kaluðerice: „(…) primeti kako se u svetlosti luåne sijalice ukazuju sestre kaluðeriåka izgleda sa vaspitaåicom. 35 36 . kako smo ranije videli. a åetiri koraka iza wih Taðo. ãudqiv. a iz wih je. ali i raåunajuãi s wihovim kompleksnim i ambivalentnim karakterom.

pesma. u napasti koja ga je snašla. Pri tom se pisac vešto posluÿio jednom prethodnom smernicom — naslovom kwige — da našu paÿwu usmeri u naznaåenom pravcu i omoguãi uspostavqawe mitskih asocijacija. 64. zamišqen kao oliåewe savršene harmonije i lepote (koju štiti i reprezentuje Apolon) i sposoban je da inspiriše46 i za sobom povede umetnika. jesu kopilani. åime se konstituiše i ponaša kao ambivalentno arhajsko boÿanstvo. Kratko se zadrÿava na jednom ostrvu blizu Pule. pošto je odsustvo oca u tradicionalnom poimawu sveta znak boÿanskog porekla deteta. 46 „Odjednom je zaÿeleo da piše. Matica srpska. meðutim. odnosno „onaj" svet. On je. dakle oni koji u sebi imaju supstrat i potencijal boÿanskog. — zauzet svojim poslovima. i oliåewe suprotnog principa. Veã na ovom. onog koji provocira rušewe postojeãeg morala i tabua.135 åito deåak Jašu. nav. Zmaj despot Vuk — mit. Ali na ovoj taåki krize. nelegitimnost roðewa mogla je ukazivati na boÿansku ili demonsku prirodu nepoznatog oca. A u krajwim konsekvencama Taðo odvodi Ašenbaha u smrt. d. 35). a ne kao wegova pojednostavqena i jednostrana moderna verzija. Novi Sad 2002. I u našoj usmenoj kwiÿevnosti gotovo svi znameniti junaci. Manova manipulacija mitovima oåigledna je i u izboru mesta na kome ãe se kquåni dogaðaji odigrati i u naåinu na koji Ašenbah do wega dolazi. pa ipak stalno bdijuãi nad plemenitom qudskom prilikom koja leÿi tu desno."44 Nije bez znaåaja ni åiwenica da se u poqskoj porodici pojavquje samo majka. 67). a time i na natprirodnost. dakle. prvom koraku puta do Venecije oåigledna je Manova namera da u priåu uvede smrt prizivawem arhajskih predstava o woj..43 I sƒm Ašenbah oseãa se kao jedan od „vernika" mladog Poqaka: „Gotovo da mu se åinilo da on tu sedi da ga åuva dok se odmara. 43 44 . Ono što nas prvo usmerava u tom pravcu jeste åiwenica da se Venecija nalazi s druge strane Jadranskog mora. Time ona zauzima poziciju koju u mitskom poimawu sveta ima zemqa mrtvih. Doduše vele da Eros voli dokolicu i da je samo za wu stvoren. ali ubrzo uviða da to nije mesto wegove teÿwe i ukrcava se na brod za Veneciju — grad s druge strane mora. 5. wegovo uzbuðewe je bilo upravqeno na stvarawe" (Tomas Man. potencijalnu nadqudsku i (ne)qudsku prirodu samog junaka" (Qiqana Pešikan-Quštanoviã. „Graniåna voda" — voda koja deli „ovaj" od „onog" sveta — jeste Isto. Naime. koga Taðo pogleda s åarobnim osmehom kao „na niÿega koji mu je sluÿio". 49. istorija. 45 „(…) tradicionalnim predstavama i verovawima. nedaleko od wega.45 Taðo je. Man je dobro poznavao mitove i drÿao se wihovih izvornih i kompleksnih znaåewa. svoje egzotiåno putovawe Ašenbah zapoåiwe krstarewem jadranskom obalom. Isto.

Progovara gizdava devojka: 'Kuj se ÿeni. i kasnije — po vodi" (Vladimir Jakovljeviå Prop. Ako ovo imamo u vidu. I ponese tri tovara blaga. koristi se vodom u istom znaåewu — kao granicom preko koje moraju preãi mrtvi ili inicijanti prilikom rešavawa „teških zadataka".48 ili epske pesme o junaåkoj ÿenidbi: „Podiÿe se Crnojeviã Ivo. preko mora siwa" identiåan je odlasku u „drugi svet". Da on prosi lijepu ðevojku Za Maksima za sina svojega Milu šãercu duÿda od Mletaka. recimo. otkud Crno more. nav. Usmena poezija. i svestan da ovog puta neãe doãi u istu Veneciju: „(…) i on se mirio s tim da ãe vodenim putem doãi u neku drugu Veneciju razliåitu od one koju je nalazio dolazeãi suvim. svadbene lirske pesme: „Zaÿeni se Janko Srbijanko I isprosi od dalek' devojku. granica izmeðu svetova i smrt podrazumeva prelazak preko we. Odlazak „daleko.47 setimo se samo vode preko koje Gilgameš ide do Utnapištima. åaðavim i tmurnim". Voda je. uostalom. ali iz wega se moÿe i vratiti — o åemu pevaju. koji je u podtekstu Manovog romana. Od daleko."49 Ali i sƒm gråki mit. d. onda postaje jasan Manov manevar da Ašenbaha u Veneciju dovede preko mora a ne kopnom. nav. 400). U wemu se moÿe ostati (pokojnici). Pogledati i strane 322—323. 49 SNP. Svetovi. koja je refleks mitova i mitskog poimawa.136 opšte mesto svetskih mitologija. 209. 309). 51 Neki od tipiånih naåina prelaska jesu: „junak (…) putuje na laði ili se prebacuje na leteãem brodu. zastarelim. na brodu prelazi rijeku uz pomoã laðara (…)" (Vladimir Jakovljeviå Prop. u tom pogledu bio bi dovoqno reåit: mrtve duše Haron prevozi preko reke Stiks. Te otide preko mora siwa. priredila Zoja Karanoviã.51 a veã je pomenuto da su stari Grci verovali da Haron prevozi duše mrtvih preko Stiksa. . nav. d.. ¡¡. 48 Antologija srpske lirske usmene poezije. 28. dakle. d. 378. (…) Nikoj ne sme more da zagazi. 50 Tomas Man."50 Åiwenica da more prelazi brodom takoðe je „optereãena" mitskim konotacijama: brod je jedna od varijanti „prenosioca" s „ovog" na „onaj" svet. kako bi to iz Minhena bilo oåekivano i jednostavnije i kako je Ašenbah svaki prethodni put i dolazio do tog grada. Ašenbah Jadran prelazi „vremešnim italijanskim brodom... i 369 — 372. Ašenbah je. Novi Sad 1996. a zatim ga iz 47 „Put u drugo carstvo prolazi kroz zmajevu gubicu i preko vode — kao i kroz vodu. tija ãe da gazi!".

513). 54 Isto. 104. na nosila i turoban sprovod i posledwi. 32. a mene s leða udariš veslom i otpraviš me u Adov dom.. i opasan ÿutom trakom. 33. a kad je on sam gore prispeo. visina luka bila ih je skrila od pogleda pratioca. razlikuje od svih drugih koji prevoze putnike do Venecije. nav.. jer most se u arhajskom kodu smatra jednim oblikom „granice" koju pokojnik na svom putu prelazi. te oåi su ga mamile napred (…) Poqaci su bili prešli preko nekoga kratko svedenog mosta. podseãao je još više na samu smrt. nepokorni i nepodmitqivi. prvo. Isto. psihagog — vodiå duša. kome se ona provlaåi kroz glavu kao duhovita dosetka: „Pa baš i ako ti je stalo do moje gotovine. sa besjajno crnom navlakom. 55 Isto. bez izmena nasleðen iz doba balada. Ašenbah prelazi most. katkada od kose. da je to najmekše. a onda još nekoliko puta u šetwi preko venecijanskih kanala."53 Asocijaciju na Harona ne moÿe da izbegne ni sam Ašenbah. 31. åime se na još jedan naåin aktivira mitska predstava o odlasku u smrt. — on je podseãao na bezglasne i zloåinaåke pustolovine u noãi punoj pquskawa. jednim pokretom svojih osobeno sivih oåiju.137 pristaništa u Veneciju uvodi gondolijer koji sa svojom gondolom nedvosmisleno podseãa na Harona i wegov åamac: „Åudnovati brodiã."54 Man je samovoqnog gondolijera markirao i time što on jedini nema „koncesiju". u modrom mornarskom odelu.56 Tomas Man. ali su. i na kom se najpre malakše? (…) i pogleda gore u lice gondolijera (…) To je bio åovek nedopadqive. i upravo tom razlikom još više se insistira na simboliåkom znaåewu Ašenbahovog puta i prelaska preko mora. da se preko ramena. i tada ãeš me dobro voziti. I je li primeãeno da je sedište takve jedne barke."52 I åamac i gondolijer asociraju na smrt i pokazuju znake starosti i raspadawa. uz to. On se. 52 53 . d. nav. On ga je video a nije ga odao. dakle. nelagodno odluånim åovekom. Još jedan motiv mogao bi se posmatrati u ovom kquåu. most preko kojeg prelaze mrtvi ili duše umrlih" (Vladimir Jakovljeviå Prop. ta naslowaåa lakovana crno kao kovåeg. 34. ãutqivi put. åak brutalne fizionomije. 56 „Golema koliåina materijala pokazuje da taj motiv potjeåe iz predoxbe da carstvo mrtvih dijeli od carstva ÿivih uzak. sam na talasima sa tim åudnovato nepokornim."55 Mladi Poqak mami Ašenbaha za sobom i ponaša se kao psihopompos. i tako naroåito crn kao što su inaåe meðu svim stvarima crni samo kovåezi. drsko je nakrivio svoj šešir åija se slama veã poåela raspletati. baš kao i prethodno pomiwana voda. To je nekoliko puta ponovqen i variran prelazak Ašenbaha preko mosta. najrazbludnije sedište na svetu. kada se preko „mostiãa od dasaka" popne na laðu za Veneciju. d. Iduãi za Taðom. Jedan takav prelazak posebno je markiran: „Taðo je išao za svojima (…) okretao je ponekad glavu. uveri da ga prati wegov zaqubqenik. kao što je i onaj koji vozi na „drugi" svet: „Putnik nije video moguãnosti da prodre svojom voqom. To saznawe je opijalo zaqubqenoga. nije ih više pronašao.

i sa gnusnom dvosmislenošãu lizao je vrhom jezika uglove usana."57 Uz to. 26. (…) kao da svet pokazuje neku laku ali nezadrÿivu sklonost da se promeni i nagrdi u pravcu åudnovatog i nakaznog. Dodavao je svome odelu mladalaåki vesele pojedinosti. plodonosna strana rituala opet izostala. koja ãe se pri kraju kwige ponoviti u vezi s Ašenbahom. na dionisko je nedvosmisleno asocirano i motivom vina. dok je afirmativna. ali samo u wenom redukovanom obliku — u onom koji se odnosi na ritualno inverzno ponašawe i kršewe uobiåajenih normi kolektiva. jevtin nadomestak wegovih ÿutih zuba. „sa nekom vrstom uÿasa" Ašenbah primeãuje da je „mladiã laÿan": „On je bio star. Naime. Teturao se na mestu. Ašenbah ãe postupiti sliåno pijanom starcu s broda — pokušaãe da se preobrazi u mladiãa: „Kao bilo koji zaqubqeni on je ÿeleo da se dopadne. bile su ruke starca.. na pomenutom brodu jedan od putnika privlaåi Ašenbahovu paÿwu. L. wegovi obojeni prilepqeni bråiãi i bradica pod dowom usnom. u momentu kada poÿeli da privuåe paÿwu deåaka Taða. Oko usta i oåiju imao je bore. namigivao. ."58 Interesantno je da na ovaj naåin Man u priåu uvodi motiv vina i wegovu vezu s biološki inverznim i erotski pervertiranim ponašawem — starac pokušava da bude mlad i da emanira seksualnu privlaånost. prstenom ukrašeni kaÿiprst. zaplitao jezikom. samo u vezi s Ašenbahom. koje je pokazivao smejuãi se. (…) Reåiti åovek (frizer — prim. nav. svih na broju. Naime. pod uticajem vina starac poåiwe da se ponaša perverzno: „Wegov stari mozak nije se mogao odupreti vinu kao glave mlade i otporne. Besjajno rumenilo na wegovim obrazima bilo je veštaåko. stavqao na se drago kamewe i upotrebqavao miris (…) åesto je pohodio hotelskog frizera. on je bio ÿalosno pijan.138 6. Isto. hvatao za dugme svakoga ko mu se pribliÿavao. To je neko ko se nalazi u društvu grupe mladiãa i ko se ponaša kao i oni. Time smo opet u domenu priåe o dioniskom. 29. Meðutim. ukrašene prstenom s peåatom na svakom kaÿiprstu. Tako su se inverzno i erotsko našli zdruÿeni u nekoj vrsti prasituacije. d. vrat mu je bio opao i ÿilav. zagasita kosa pod šeširom sa šarenom trakom bila je vlasuqa. Na putu brodom preko Jadrana dešava se i scena koja ãe se takoðe pokazati simboliåkom. u to nije moglo biti sumwe. jednom sve57 58 Tomas Man. B. a wegove ruke. cerio se tiho. dizao u blesavom zadirkivawu svoj naborani. Ona ãe biti neka vrsta prasituacije koja ãe se u nešto izmewenom obliku pojaviti i na kraju romana. Naravno. oblesavelog pogleda (…) nije se usuðivao da se makne s mesta. i silno je strahovao da to ne moÿe biti.) opra tada kosu gosta dvema razliåitim vodama. no ipak je pokazivao bednu neku raskalašnost. što navodi Ašenbaha na pomisao da bi mogao biti neki od wihovih drugova.

do malopre još malokrvne. jer se ni u jednom momentu ne nalaze zajedno na „sceni". gde im se sjaj poveãava pošto je kapak lako potcrtan. dakle. 102. Kao da se radi o neobiånoj metatekstualnosti u kojoj se konkretnim fragmentom ne komentariše neki raniji deo kwige. 48. šminkawe."59 Ašenbah se. Ponavqawe analognih momenata u dvema razliåitim siÿejnim taåkama javiãe se u romanu još nekoliko puta i ona neãe biti od maweg znaåaja ni za kompoziciju romana."60 Sliånost izmeðu dva lika ide i dubqe — i jedan i drugi pokušavaju da emaniraju erosom. tamo gde je koÿa bila mrka i nabrana. dok je kod Ašenbaha on razvijen u kquånu narativnu i tematsku nit. vrednuje stavom samog lika u jednom prethodnom. jeste tipiåan postupak voðewa priåe u romanu Smrt u Veneciji. u Manovom romanu nije bez funkcije. Isto. farbawem kose i šminkawem. video je kako se pod wima. i ona postade crna kao u mladosti. „prerušava" u mladiãa — veselim pojedinostima u odelu. Man jednom neobiånom podudarnošãu meðu wima ipak uspostavqa vezu. I ona je sredstvo kojim se dodatno uspostavqa paralela izmeðu dvojice staraca koji simuliraju mladost — u jednom momentu i Ašenbah ãe zamalo naåiniti sliåan gest: „(…) a onaj koga su zvali 'Jašu' poqubio je lepoga.139 tlom i jednom tamnom. Wime Man uspostavqa paralelu izmeðu likova koji su fabulom malo ili nimalo povezani. kakva je dizawe kaÿiprsta. Ova dva lika još su udaqenija nego stari putnik i Ašenbah. dragim kamewem. bujaju kao maline. Meðutim. 103. gde se produÿuje kroj wegovih oåiju. Jedno od vaÿnijih udvajawa jeste ono kojim se uspostavqa paralela izmeðu riðeg neznanca s poåetka romana i mladog Poqaka Taða. samo što je u sluåaju neimenovanog starca taj motiv tek u naznaci. (…) video je u zrcalu gde se wegove obrve svode odluånije i srazmernije. kako wegove usne. kao ni u prvom sluåaju. analognom sluåaju. 59 60 Isto. što je još bitnije. ni za wegovo razumevawe i tumaåewe. kakvo smo upravo opisali. u romanu nijednom ne sreãu. koja se. Meðutim. Novonastala situacija se. Oni se. meko stavqen na wu. Tako je Ašenbah tek svedok nakaznog ponašawa starca na palubi i ta scena u poåetku nam se åini samo ornamentom u priåi. prosto. . Ni naoko beznaåajna pojedinost. ali svakako nije jedino. kasnijim postupcima Gustava Ašenbaha (farbawe kose. veã se jednim ranijim momentom kvalifikuje ono što ãe se tek nakon wega desiti! Varirawe situacije u kojoj starac pokušava da izgleda kao mladiã moÿda je najoåiglednije i najuoåqivije udvajawe motiva. budi neÿan karmin. kao i starac s palube. Ašenbahov komentar i utisak povodom prvobitne scene — wegovo gaðewe i prezrewe. stavqawe nakita…) u åitaoåevoj svesti se priziva raniji prizor i. Motivsko udvajawe. neãe pokazati samo formalno veã suštinskom. Ašenbah doðe u iskušewe da mu popreti prstom.

Isto. nenastaweno grobqe". Taånije. u krajwim konsekvencama — u smrt. i riði neznanac i mladi Taðo u jednom segmentu priåe imaju istu funkciju: oni „mame". u nepoznato."66 Apokaliptiåke zveri i åuvar prolaza mitske su asocijacije koje nedvosmisleno upuãuju na smrt. upiruãi wime koso o tle. bezbojne i sa riðim trepavicama."65 Na kraju. . samo daleka radoznalost i qubazna predusretqivost. „vuku" Ašenbaha u avanturu. Obojica su. gledale su oštro motreãi u daqinu (…) Ovako — a moÿda delom i zbog wegovog uzdignutog i uzdiÿuãeg poloÿaja — on je imao oholi stav gledawa s visine."63 U prilog åiwenici da bi i nepoznatog åoveka s poåetka romana trebalo posmatrati kao psihagoga govori i to što ga Ašenbah sreãe hodajuãi kraj ograda kamenorezaåkih radwi „gde stoje na prodaju krstovi. Tako je Tomas Man. Isto. Pod uzdignutom glavom. iz prostrane sportske košuqe."61 Sliåan poloÿaj tela ima Taðo dok posmatra uliåne sviraåe s terase hotela: „Tamo je stajao on u svome belom odelu s pojasom (…) levu ruku je stavio na ogradu. Isto. što je u Taðovom sluåaju i eksplicirano: „A wemu se åinilo kao da se smeši onaj bledi umilni psihagog tamo napoqu (…) I kao toliko puta krenuo je da ga prati. u egzotiåno i. siv ogrtaå o levoj ruci kojom se podboåio. a u desnoj štap s gvozdenim šiqkom. ploåe i spomenici. koristeãi se dvema simboliåkim situaciajma. ili 'I veåna svetlost neka im sija'. indikativno je i to što je Ašenbah primetio åoveka: „(…) meðu stubovima prilaza. Isto.140 Naime. 7. Kada boqe pogledamo. sukneno odelo s pojasom. zatvorio svoj roman u krug. dakle. kao drugo. wegove oåi. iskošenih tela i prekrštenih nogu. stojeãi tako s prekrštenim nogama. Isto. Ova vizuelna podudarnost jeste pišåev signal kojim nam je stavio do znawa da se izmeðu dva lika moÿe i mora uspostaviti dubqa paralela. i gledao je dole na uliåne pevaåe sa izrazom koji je jedva bio osmeh. 110."62 I jedan i drugi posmatraju s visine. 6.64 Tu je i kapela gde se drÿe opela i odabrani stavovi iz Svetog pisma o buduãem ÿivotu: „'Oni odlaze u Boÿji stan'. mitske predstave o smrti i prelasku u „drugi" svet posluÿile su mu kao kom61 62 63 64 65 66 Isto. pruÿao se wegov mršavi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuåica. naslawao se kukom na wegovu dršku. desnu na kuk na koji se naslawao. kako se åinilo. ÿuãkasto. varijante psihopomposa. nepoznati åovek „divqeg" izgleda koji je u Ašenbahu pobudio ÿequ za putovawem u momentu kada ga ovaj prvi put vidi zauzima sledeãu pozu: „(…) pri tome je nosio domaãu platnenu torbu okaåenu o pleãa. 87. noge je ukrstio. nad dvema apokaliptiåkim zverima koje åuvaju stepenice.

Da ni pomenuta veza nije sluåajna i samo periferna. u åudnom skladu sa wegovim kratkim. dobijala je u wegovim ustima neåega dvosmislenog. samo glupa u reåima. tako da je ispod oboda izvirala guÿva wegove riðe kose. bezbojne i sa riðim trepavicama. Na pijanog starca nedvosmisleno je asocirano ponašawem uliånog sviraåa: „(…) i tako dobacivao na terasu svoje šale u ÿivom reåitativu uz kotrqawe ÿica (…) Wegova pesma. mršav. koji su takoðe odvojeni fabularnim linijama. iz prostrane sportske košuqe. imao je. kako je namigivao nagoveštavajuãi. i tako dobacivao na terasu svoje šale u ÿivom reåitativu uz kotrqawe ÿica (…) Wegova pesma. a uz keÿewe pokretnih usta åudno su izgledale dve bore koje su se pruÿale izmeðu wegovih riðih obrva. zaturivši pohabani šešir. skoro divqe. uporne. wegove oåi. neodreðeno sablaÿwivog wegovom mimikom. Iz meke ogrlice sportske košuqe koju je obukao uz odelo inaåe varoškog kroja. kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. tamo na šqunku. a meðu wima. golobrado i neodreðene starosti.141 pozicioni okvir za Smrt u Veneciji. samo glupa u reåima. ali s identiånim simboliåkim znaåewem — dakle neka vrsta simboliåkog umesto motivskog okvira teksta. 89. dobijala je u wegovim ustima neåega dvosmislenog. gledale su oštro motreãi u daqinu. krupna i nekako naroåito naga. kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. stajao je izdvojen od svojih."69 67 68 69 Isto. drsku bravuru u svome drÿawu. potrebno je još jednom vratiti se opisu riðeg åoveka: „Osredweg rasta. golobrad. . bilo je kao uzorano grimasama i porocima. Ovim se Man poigrao i sa prirodom prstenaste kompozicije — umesto doslovnog ili blago variranog motiva koji bi došao i na poåetku i na kraju dela (što je uobiåajen postupak) ovde se javqaju razliåiti motivi (situacije). pruÿao se wegov mršavi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuåica. jogunaste. odnosno koji se ni u jednom momentu ne sreãu niti pojavquju u istoj „sceni". Da bismo preciznije utvrdili znaåewa motivskih udvajawa. i upadqivo zatubastog nosa. kako je namigivao nagoveštavajuãi. ocrtavahu se dve uspravne energiåne brazde. 88."68 Više je nego jasno da Man osmišqeno vuåe paralelu i izmeðu ova dva lika. Wegovo bledo lice zatubasta nosa. 7."67 Pogledajmo sada kako izgleda jedan od uliånih sviraåa koji zabavqaju goste hotela: „Bio je sitna rasta. wegovim pokretima. videãemo nešto kasnije. Ono što celu Manovu konstrukciju åini još zanimqivijom jeste åiwenica da u uliånom sviraåu moÿemo prepoznati ne samo riðokosog åoveka s poåetka romana veã i dvojicu likova o kojima je veã bilo reåi — pijanog starca na brodu i samovoqnog gondolijera. wegovim pokretima. uzdignutim nosom. u licu mršav i iznuren. neodreðeno sablaÿqivog wegovom mimikom. 88. taj je åovek pripadao tipu riðokosih qudi (…) Pod uzdignutom glavom. Isto. pruÿao se wegov mršavi vrat na kojem je odskakala jabuåica. Isto.

koji sa hotelske terase gleda sviraåe."70 Pohabani šešir. oåigledno. . odnosno na svet mrtvih. u licu mršav i iznuren. gondolijer. Man je. riða kosa. Pored toga. odnosno nošewe pojasa. dakle u momentu pokušaja metamorfoze iz starca u mladog åoveka. tako da je ispod oboda izvirala guÿva wegove riðe kose. Hadov šlem i „kapa nevidimka". drsko je nakrivio svoj šešir åija se slama veã poåela raspletati. meðutim. a „šešir sa širokim obodom (…) omotan trakom u više boja" staviãe i Ašenbah izlazeãi od hotelskog frizera. (…) Nekoliko puta. Kakvo je znaåewe u pozadini ovog sloÿenog tkawa? Veã je u vezi s funkcijom psihagoga povuåena paralela izmeðu Taða i riðeg åoveka s poåetka romana. ali se povremeno u mreÿu veza nekim detaqima ukquåuju Taðo i Ašenbah. on je razvlaåio usne i otkrivao pri tom svoje bele zube. gledao je uvis mimo gosta. U igri su riði neznanac. 32. Ovim likovima je. zajedniåko im je i to što u svojim sredinama izgledaju kao stranci — za riðeg neznanca Ašenbah pomišqa da je „stranac i došqak". pored pozicije. i odgovarao odluåno. i riðem neznancu. na koje je ovim asocirano. ima i elemenata koji su gondolijeru zajedniåki s riðim neznancem — to je. po åemu je sliåan i Taðu. i opasan ÿutom trakom. naravno. razvlaåewe usana. izdizao pred bledim nebom.142 A na Harona gondolijera upuãeni smo prvim delom opisa: „Bio je sitna rasta. Isto. potezima koji na prvi pogled izgledaju ovlaš izvuåeni uspostavio veoma sloÿen sistem relacija meðu likovima koje sama radwa ne povezuje. Gondolijer. uz to. S ne mawe zasnovanosti. na povišenoj ivici stojeãi. åak brutalne fizionomije. upuãuju na podzemni svet. i pijanom starcu. zaturivši pohabani šešir. kovrxavi brkovi nisu nikako odavali italijanski soj. To je bio åovek nedopadqive. i plavi. Ova posledwa pojedinost zajedniåka im je s Taðom. skoro osorno. koji se s grupom mladiãa nalazi „na krovu prvoga razreda". Nabranih riðih veða. pokazivawe zuba i opasanost. Oblik wegovog lica. u modrom mornarskom odelu. Trebalo bi imati na umu da je u mitskom sistemu mišqewa i stranac oznaka za smrt."71 U ovom opisu. napreÿuãi se. pijani starac s broda i uliåni sviraå. a potom i drskost. stoji na „povišenoj ivici". riða kosa i izdvojenost (setimo se da jedino vozaå koji Ašenbaha dovodi do Venecije nema koncesiju — dakle on je izdvojen od svojih) jesu motivi s kojima smo se veã susreli u opisu ãudqivog gondolijera: „(…) i pogleda gore u lice gondolijera. koji se. gondolijerovi brkovi i oblik lica „nisu odavali italijanski soj". zajedniåki i jedan odevni detaq — svi oni imaju neku vrstu šešira. stajao je izdvojen od svojih. a za uliånog sviraåa se „åinilo da nije venecijanskog soja". koji je na „uzdignutom i uzdiÿuãem poloÿaju". pod ovaj zajedniåki imeniteq mogli bi se podvesti i gondolijer i uliåni gitari70 71 Isto. 33.

na manifestnom planu. Dionis i Eros su. one su meðusobno jednake. kao što smo videli. psihopompos) prevede u svet mrtvih — preko vode. Dakle. Ovaj posledwi svojim raskalašnim ponašawem i insistirawem na opscenim gestovima i na smehu priprema ritualnu situaciju koja je prelomna taåka u romanu i koja je konaåno Ašenbahovo predavawe „tuðem bogu". moguãi izvor zaraze. sasvim antikauzalno. 71) Ali. 66). ali se simboliåko znaåewe ne mewa. oceubistvo i bratoubistvo. Kasnije. Klod Levi Stros. d. Paris otima Menelajevu ÿenu Helenu i to dovodi do trojanskog rata. u toku jela. svog polubrata. qudoÿderstvo (Edmund Liå. prisutne samo spoqa. u pojedinim segmentima priåa meðusobno zamewivi. Ono se. godine. Tantal. odnosno jedna poruka zavijena u k‡d". 1967. imaju iste atribute ili sliåne domene 72 U vezi sa strukturom mita uglavnom je prva asocijacija istraÿivawe Klod Levi Strosa (Strukturalna antropologija — 1950. (…) U mitološkoj metafori postoji jedno isto znaåewe. ali je i bez toga na indijsku koleru — koja uzima maha i uzrokuje smrt u Veneciji — posredstvom ovog lika jasno asocirano. odnosno o potrebi da pokojnika neki medijator (psihagog. sa sobom donosi miris karbola kojim se dezinfikuje grad. pri tom. Atrej takoðe ima brata. Agamemnonov sin Orest i kãerka Elektra ubijaju Egista i majku. Atreja ubija Egist. Strukturalno izuåavawe mita — 1955. On je. ubijaju ÿena i wen qubavnik Egist. Uz to. razgovara s wim i. u vidu jela. odnosno da se priåe. 63. po svoj prilici. stepenica ili na bilo koji drugi autentiåan naåin? Izgleda da je Tomas Man pre folklorista i istraÿivaåa koji su se bavili mitologijom došao do wene osnovne strukture. Pelopa je ubio wegov otac. Apolon. pravde radi. oko te opšte slike koju izraÿavaju razliåitim sredstvima. 1968). ili — da se iza ogromne raznorodnosti trivijalnih dogaðawa obraðuju krajwe elementarne teme: incest." Jedna od ilustracija ovih udvajawa u mitu jeste priåa o Atridima: „Wih su dvojica — braãa Agamemnon i Menelaj. Iz tog rata Agamemnon se vraãa kuãi ali ga za trpezom. na kome je Man prevashodno gradio svoj roman. Zatim Atrej ubija Tijestove sinove i daje ih. Oni ubijaju Hrisipa. 62. prenoseãi isto znaåewe. navedimo fragmente predavawa Olge Mihajlovne Frejdenberg odrÿanih na Lewingradskom univerzitetu 1939/40. Tijesta. Tijestov sin. Manu bili potrebni i riði neznanac i gondolijer i pijani starac i sviraå i. Atridi su Atrejevi sinovi. tri strukturno iste verzije mita rasporeðene su genealoški" (Olga Mihajlova Frejdenberg. meðutim. Atrej je Pelopov sin. samom Tijestu. uvideo da se u jednom kompleksu mitskih priåa ista ideja aktuelizuje na razliåite naåine. U gråkom mitu.72 Ovakvu strukturu — varirawa jedne osnovne mitske predstave putem nekoliko likova — pokušao je da ostvari i Man u Smrti u Veneciji i zaåuðujuãe autentiåno u tome uspeo. Beograd 1972. . a sistematizovane i napisane za vreme opsade Lewingrada 1941—1943: „Delovi ili motivi mita su metafore (…) sve metafore podjednako predstavqaju sliku. dakle. naravno. prevela s engleskog Milica Mihajloviã.143 sta. on dolazi neposredno pod Ašenbahovo mesto na terasi. mosta. mada i metafore imaju razliåit oblik. Varijacije su. statiåno znaåewe slike. nav. Taðo da bi ispriåao u suštini jednu istu priåu — priåu u kojoj je podloga mitska predstava o umirawu. Novinsko izdavaåko preduzeãe Duga. podrazumeva i ovde. Mitologike — 1964. Mislimo pri tom na åiwenicu da je Man. i u krajwe pojednostavqenom i saÿetom obliku moÿe se svesti na konstataciju da se iza izraÿenog smisla priåa krije jedan „ne-smisao. udvostruåavaju jedna drugu u bilo kojoj koliåini i okupqaju se. dakle. i dao ga bogovima u obliku jela. Zašto su. ali u razliåitim oblicima i odredbama.. samo formalno razlikuju. naravno.

elegantno je vladao sobom. d. Ašenbahovo stvaralaštvo — skladnog uobliåewa. zbog åega su meðusobno funkcionalno ekvivalentni. Jedino što ih vezuje jeste Ašenbah. sportska košuqa. Svaki od wih je individualizovan i izdvojen u posebnu narativnu liniju tako da se sa sebi sliånim likovima ne ukršta. Fedra i Gozbe pre svega. strpqewa i promišqawa a ne inspiracije i zanosa. O prirodi Ašenbahove umetnosti veã je bilo reåi. u ovom romanu prisutna su i udvajawa koja se uspostavqaju izmeðu motiva i situacija dvaju razliåitih dela — Manove Smrti u Veneciji i Platonovih dijaloga.. 83. nauåenom. odnosno dela. Ali nije samo Ašenbahova umetnost obeleÿena apolonskim principom — ceo wegov prethodni ÿivot voðen je upravo u takvom kquåu: odrastao je posamce. propisu. šešir. bilo da su na nivou dogaðaja. 7. O ovim drugim — intertekstualnim — analogijama i znaåewima koja iz wih proishode biãe reåi kasnije. Svodeãi u jednom momentu raåune sa svojim precima. i za koju danas retko ko dugo ima snage. sa smislom za lepotu. kao i paralele koje postoje izmeðu umetnosti. Po tom modelu zamišqeni su i likovi romana Smrt u Veneciji. wegova najmilija reå je bila izdrÿati. nikada bezbriÿan nemar mladosti. Ašenbahov ÿivot je. osmišqenom. iskošeni poloÿaj tela. na motive kojima se uspostavqa paralela meðu likovima: riða kosa."73 73 Tomas Man. oblizivawe jezikom… Meðutim. Ÿivot samosavlaðivawa i upornosti. .144 dejstva i sudbine — baš kao i Ganimed. pri tom. zbog åega je stekla visok status u nacionalnoj kulturi i imala zapaÿenu društvenu ulogu. prekrštene noge. borba koja iznuruje. pojas. Ali oni ujedno imaju osobine ili ponašawe po kome su identiåni drugim likovima. bez drugarstva (Apolon je usamqen. umetnost koja daje utisak „majstorstva i klasiånosti" — neizbeÿno asocira na apolonski princip harmonije. oduvek spregnut disciplinom. postojan i uzdrÿqiv. i privatnog ÿivota Gustava Ašenbaha. Wegova veština u pisawu bila je odraz veÿbe. podjarmqenog åuvstva. i neki drugi pravci u kojima bi se ona morala posmatrati. bio podreðen redu. nav. Misli se. mršav vrat. on razmišqa o tome da je bio ratnik i vojnik kao i mnogi od wih: „jer umetnost je rat. opisa ili ponašawa junaka zadrÿavaju se u okvirima Manovog romana i iskquåivo su plod pišåeve imaginacije i invencije. voðen razumom i stegom koje je rano uveÿbao. Motivska udvajawa o kojima je do sada bilo reåi. za razliku od Dionisa). Nameãu se. ravnoteÿe i orijentacije na formu. dakle. Hijacint i Narcis. ÿivot opor. meðutim. zbog åega je i sumwiåio talenat i samo biãe umetnosti. nikada nije poznavao dokolicu. pre svega o wenoj priklowenosti tradicionalnim obrascima i zvaniånom moralu.

. samo lepota vezana za lik poqskog deåaka veã i sklonost ÿivotu bez krutih ograniåewa i pravila.. Voðewe „umilno ništavnog. intenzivnije i toplije. doduše. iako posredovanim kroz zemaqski sklad i lepotu deåaka Taða. nav. naporni. ovaj naroåiti umetnik". ÿivota koji je bio igra i odmor" jeste dodatni impuls koji je isprovocirao javqawe potisnutog dela Ašenbahove prirode u kontaktu sa Taðom. Man je svoju sliånost s Geteom video ovako: „I ja imam od majke veselu ãud. Autobiografskim podatkom moÿe se smatrati i to što je Ašenbah autor „jasne i moãne prozne epopeje o ÿivotu Fridriha Pruskog". besposleno nestalnog ÿivota. ono što je od Boga dato. nav.). ali i za „ÿivotom koji je igra i odmor". rano je veã pisao jedan razborit analizator. d. postati jedan od kquånih po74 Interesantno je da se u pozadini razliåitih krvi koje determinišu Ašenbahovu podvojenost krije autobiografski iskaz. odredivši ga kao zamisao 'intelektualne i mladiãke muškosti. i etiånost mesto umetniåkog epikurejstva! I ja sam nemaåki birgner. to jest kao odricawe od fantazirawa u beskraj. kao što znamo. ono što je pravilno i trajno u ÿivotu. nastala dve-tri godine posle Smrti u Veneciji. Na kraju. Nije. S. Wegova druga strana. brÿe i åulnije. ponesen birgnerskom qubavqu za red i rad. izmeðu apolonskog i dioniskog. disciplinovani u sluÿbi kraqu i drÿavi i majåine. a od oca zbiqu. 75 Tomas Man. bio predodreðen na raspetost izmeðu sluÿbe i impulsa. d. i ja volim 'trajne odnose'. 17. Ašenbah „ide" za lepotom."75 Poseÿuãi za tehnikom pseudocitatnosti. dakle u kontaktu s metafiziåkim i onostranim.. ona se pomaqa u vidu podsvesnog opredeqewa Gustava Ašenbaha za jedan tip junaka po kome je celokupan wegov opus bio prepoznatqiv: „O novome tipu junaka koji je ovom kwiÿevniku bio najmiliji. Naime. nav. dakle. stegnuvši zube u gordoj stidqivosti. kao familija i poredak (…) I ja volim etiku zdravog zanatlijskog majstorstva (…)" (Pero Slijepåeviã. koja mirno stoji.74 Zato je i prirodno što ova druga — dioniska — strana tiwa negde u pozadini Ašenbahove liånosti. organski naåin kwiÿevnog rada mesto genijalnog stvarawa. Ona je. åinovnici. od slatkog predavawa niz vodu åula i oseãawa. Dualizam unutar Ašenbaha nagovešten je veã wegovim poreklom. I ja volim mirni. Iz tog braka „sluÿbeno trezvene savesnosti sa tamnijim. 161) (podvukao autor P. opreznost. i ponavqao se kod wega u raznovrsnim individualnim pojavama. Veã svojim genetskim nasleðem Ašenbah je. meðutim. dioniska. izbiãe tek u trenutku suoåewa s idejom lepote. odnosno dvema razliåitim krvima koje su se u wemu stekle: oåeve. graðanski peåat. kao unutarwi zapt i duÿnost prema sebi" (Pero Slijepåeviã. dok joj maåevi i kopqa prolaze kroz telo. Man je Ašenbahu blizak i po naåinu rada: „Man formuliše svoj pesniåki rad kao samoodricawe. odnosno navoðewa fiktivne kritike — koja ãe.. Entsagung. vatrenijim impulsima ponikao je ovaj umetnik. U Manovoj sklonosti „zdravom zanatlijskom majstorstvu" takoðe nije teško prepoznati tip umetniåkog stvarawa Gustava Ašenbaha. 160). d. ali je Man u vreme pisawa tog romana morao imati ideju ili nacrt za wu.145 Na poåetku romana Ašenbah je još uvek u tim koordinatama — bavi se radom koji traÿi „paÿqivost. sudije. prekršaju i amoralnom. s åije strane su mu preci bili oficiri. pošto Man takoðe ima delo posveãeno tom vladaru: Friedrich und die grosse Koalition (1915). Kao prvo. ÿivu upornost i taånost voqe". ona koja ãe se pokloniti nagonu.

Wu moÿemo identifikovati veã u samoj ÿeqi znamenitog pisca da otputuje iz Minhena u kome godinama ÿivi i koji nerado napušta („samo kao zdravstvenu meru"). stegnuvši zube u gordoj stidqivosti. . meðutim. Åeÿwa koja se „pojavila kao napad. pojaåana do strasti. dok ju je nacija poštovala. oseãawe neko. poåeãe polako da se oslobaða. Dioniska strast i impulsivnost probiãe opnu uzdrÿanosti i samokontrole i pre nego što Ašenbah ugleda Taða. biološko opadawe. wega samoga nije radovala. Autorski tekst koji sledi za ovim pseudocitatom sliånog je znaåewa."76 U Manovom opisu Ašenbahovih junaka takoðe prepoznajemo samog Ašenbaha koji „elegantno vlada sobom". åulno uskraãenu. i åak do åulne obmane" bila je. Agresivan i gotovo animalan izgled neznanca podstakao je u Ašenbahu „nemir koji traÿi i luta.146 stupaka (post)moderne literature — Tomas Man je. ÿutu ruÿnoãu. hladne i strasne sluÿbe". åak divqeg stava. u stvari. tako ÿivo i novo. tiwao negde u pozadini i obeleÿio pišåev odnos prema sopstvenom delu. moåvaran kraj u tropima. åije su usne „odveã kratke. od svakidašwe pozornice jedne krute. åak da se vine do vladarstva u carstvu lepote. neku mladalaåku ÿednu åeÿwu za daqinom. samo što se wime još i daju smernice buduãih dešavawa i Ašenbahove evolucije: „Ko je pogledao u ovaj ispriåani svet. ali nasluãujemo i rasplamsavawe „dimqivog ÿara" i uzdizawe ka „carstvu lepote". dao jedan dvostepen — metapoetski iskaz: „intelektualna i mladiãka muškost. bile izdignute nad zubima. koji je."77 Ovaj drugi segment Ašenbahove qudske i umetniåke prirode. smelog. a ovi. koje više raduju primaoce no ikoja unutrašwa sadrÿina ili znaåajna odlika. dok joj maåevi i kopqa prolaze kroz telo" odnosi se na junake Ašenbahovih kwiÿevnih ostvarewa. „rasplamsala" — Ašenbahova priroda ne zahvata. dugi i iskeÿeni". beleli su se meðu usnama. video je: elegantno vladawe sobom. koje do posledweg åaska skriva pred oåima sveta unutrašwu podrivenost. proizvodi radosti. Ta „odveã razuzdana i nesreðena" ÿeqa dovela je i do priviðewa u kome se pojavio „predeo. a naroåito u åiwenici da je tu ÿequ direktno isprovocirao nepoznati rið åovek koga Ašenbah smatra „strancem i došqakom". ali i na samog Ašenbaha — junaka Manovog romana: kroz Ašenbahovo telo prolaze „maåevi i kopqa". skrivajuãi „unutrašwu podrivenost i biološko opadawe". åinilo mu se da wegovom delu nedostaju oznake vatreno razigrane ãudi. samo wegovu podsvest. dok on drÿi pozu smirenosti i zadovoqstva. Druga — dioniska. 11. koja je sposobna da svoj dimqiv ÿar raspali do åistog plamena. otkriveni do desni. ali i o nedostatku igrivog i iracionalnog elementa koji bi delo uåinili genijalnim: „No. pod nebom punim gu76 77 Isto. Isto. veã se javqa i u vidu salijerijevske svesti o visokoj sopstvenoj veštini i tehnici. ili bar odavno zanemareno i zaboravqeno". „nagon da se udaqi od dela. kako smo videli. u stvari. koja mirno stoji. strasna.

digao se iz mefitskog daha onog bujno-neupotrebqivog prasveta ostrva kojeg se klone qudi. 94. a tigar vreba u wegovom bambusovu šipraÿju. koji ÿuri da se spase i skloni od zahteva punog mnogoliåja pojava na grudi jednostavnog. iz wenog zapadnijeg dela. po svoj prilici. bambus. neumerenom. trska i tigar koji vreba. profanim. pa je otuda bez prestanka i neobiåno ÿestoko besneo po celom Hindustanu. dakle. koje se u krajwim konsekvecama odnosi na smrt i ÿivot. Ovo filozofsko (i mitološko) uopštavawe. inaåe kompleksnu Isto. iz dolina pokrivenih biqem preobilnim i nabubrelim i åudnovato procvalim."78 Ovaj pejzaÿ. wegovom zadatku protivne. nav. Predeo koji se Ašenbahu privideo posle susreta s nepoznatim åovekom analogan je onom koji se javqa na kraju kwige u vezi s putem kojim je fatalna zaraza došla do Venecije: „Ima veã više godina otkako je indijska kolera pokazala pojaåanu naklonost da se širi i da obilazi jednu zemqu za drugom. prisutno je i na drugim mestima u delu i povremeno koincidira sa dvama oblicima društvene stvarnosti — ritualnim. Robert Grevs. svetim i svakodnevnim. Wime se ukazuje i na karakter „odavno zanemarenog i zaboravqenog" dela Ašenbahove prirode — na divqi. na istoku je prešao u Kinu. 80 Tomas Man. i došao u Heladu iz Azije. Dionisov kult je. Odmarati se u savršenome (…) a nije li ništa jedan oblik savršenoga?"80 Ništa i sve. d.79 Na latentni. ukazuju i razlozi wegove qubavi prema moru: „Voleo je more iz dubokih povoda: kao umetnik koji je ÿeqan odmora jer radi naporno. i åudovišno ogroman. ka niåemu. raspusnost i strogost podjednako su. ali se do kraja dela osamostaquje i izbija u sferu svesnog. ogromnog. iz nedoglednog spleta bujnih paprati. dioniski deo koji se u poåetku javqa u vidu podsvesnog (halucinacija. Ovim se u roman uvodi geografski prostor sa koga ãe indijska kolera krenuti prema Evropi i u Veneciji stiãi Ašenbaha. mada. tropske Azije. Pomor je nastao iz toplih blatišta delte Ganga. savršeni i potrebni. 81 Izgleda da je ovo bila jedna od opsesivnih tema u Manovom stvaralaštvu i suština wegovog pogleda na svet — moÿda sreãnije i direktnije formulisana u romanu Jo78 79 . uostalom. Daqe u opisu halucinantnog pejzaÿa javqaju se ustajale vode zelenkastih preliva. — video je kako se. kao neku prasvetsku divqinu sa ostrvima. veånom. 97. mlakama i reånim rukavcima punim gliba. ptice åudnog izgleda. proširio svoj uÿas do Astrahana. uzdiÿu. ne funkcioniše samo kao kompozicioni i ritmiåki elemenat u naraciji kojim se pravi neka vrsta okvira u romanu.147 stih isparewa. bujan.. kome odgovara sklonost k amorfnosti i bezmerju. vlaÿan. tu i tamo. i åak do same Moskve. 45. dioniski poriv Gustava Ašenbaha. meðutim.81 U pojedinim sluåajevima na tu. i baš zato zavodqive sklonosti ka nerazluåenom. nerazluåeno i uobliåeno. vlasasta stabla palmi". na zapadu u Avganistan. od zabrawene. priviðewe). Jasno je da se priziva egzotiåan predeo u kome se lako prepoznaju divqine daleke. i iduãi tragom karavanskog saobraãaja.

po svojoj prirodi. dakle. tamnu ali koja kazuje ono što dolazi: 'Tuðinski bog!' (…) Ÿene. ma koliko se time kršile norme zajednice. praznik) i bar neki okviri wihovog dešavawa. Psihologija i psihoanaliza ovde bi svakako našle mesto: podjarmqivawe åuvstava i pokoravawe moralnim uzusima dovodi u jednom momentu do eskalacije i erupcije strasti. 54). Muškarci. Smrt u Veneciji. broj 13. buduãi da su se u woj prepoznavali ÿivot i smrt?" (Tomas Man. resko klicawe uz to i neki odreðeni urlik u kome se razvlaåio glas 'u'. 99. — ne znaåi li opet i ona uprošãavawe. Kod Ašenbaha ãe do konaånog prepuštawa nagonu i odbacivawa elementarnih normi ponašawa doãi takoðe u jednoj (pseudo)ritualnoj situaciji. opasani krznom i rutave koÿe. „snaÿi sposobnost za zlo". 83 Ovaj glas je osnovna „obrada" otegnutog uzvika u u dozivawu mladog Poqaka na plaÿi: „Taðu! Taðu!" 84 Frula je instrument koji se vezuje za satire. nemoralan pak. Novi Sad 1990. 111—135).84 bezboÿno istrajna i puna dubokog gukawa. ili su viåuãi nosile u obema rukama svoje dojke. silene.83 — a u sva se uvlaåila. i bestidno oåaravala utrobu."85 sif i wegova braãa: „Je li onda åudo da je u svetkovini uvek uzaviralo ono qudsko i da je u saglasju sa obiåajima umelo da se izopaåi do nedoliånosti. pomešan ÿagor svake vrste: zveka. 20. jasnije od svega. tresle su doboše sa praporcima. bliÿila se buka. deo qudskog i primerena je ritualu — u kome se ispoqavaju i ÿivot i smrt. i puštali kliåuãi da ih vuku svojim skokovima. vitlale su prštave zapaqene luåe i gole maåeve. zapiwuãi o preduge krznene odeãe koje su im visile o pasu. Trstenik 2001. nav. Savremena srpska proza. Pana. odnosno dionisijskih orgija: „Vladala je noã a åula mu osluškivahu. odnosno ona je sposobna da prevede s „ovog" na „onaj" svet (v. ukoliko. i åak protivan moralu. Lidija Boškoviã. posledwe stege i mehanizmi samokontrole popustiãe nakon sna koji je neka vrsta rekonstrukcije i evokacije bahanalijskih. ukoliko je rezultat i izraz discipline. hvatali se za wihove rogove. galama. Josif i wegova braãa. Najviše što se u vezi s tim moÿe uåiniti jeste da se te erupcije ukrote tako što se odreðuje vreme (svetkovina. udarali besno u tuåane kotlove i talambase.148 opoziciju naslojeni su i neki etiåki aspekti — neophodnost i dobra i zla ili discipline i samovoqe: „Ali moralna odluånost. dok su glatki deåaci boli jarce uvenåanim prutovima. sa rogovima na åelu. 82 Tomas Man. dakle pratioce Dionisa. No. 85 Tomas Man. Izopaåenost je. dakle. Matica srpska. Wena funkcija je medijacijska.. i åak bitno teÿi da savije moralnost pod svoje gordo i neograniåeno ÿezlo?"82 Moralna odluånost. za ono što je zabraweno i moralno nemoguãe? A sam oblik. po sredini su drÿale telo palacave zmije. s onu stranu znawa. treštawe. nema li on dva lika? Nije li on u isti mah i moralan i nemoralan. A to se ritualom upravo åini. i mukla grmqavina. pa prema tome i snaÿewe sposobnosti za zlo. Naime. . izvraãajuãi glave nauznak i stewuãi. on je znao reå. i sa uÿasnom slašãu je zvuåala pesma frule. d. Mitsko u delima Borislava Pekiãa. 98. savijali su vratove i dizali mišice i butine. preveo Toma Bekiã. — moralan. s onu stranu razornog i spreåavajuãeg saznawa. sadrÿi u sebi ravnodušnost prema moralu. vraãawe sveta i duše prvobitnoj prostoti.

I eto nas u jednom zatvorenom. od drveta. na primer. (…) I wegova duša okusi blud i bes propadawa. Pisao je da mu pošaqu obilato novca. vitlahu se besno. uskoro je on — a naroåito se tako zbivalo u mlaðim godinama — sa nemirom i odvratnošãu poÿeleo da se vrati visokoj trudbi. Kad god i gde god je vaqalo svetkovati. predavati se odmoru. bio je sada „predan bez otpora demonu". Isto. Kao prvo. Ali onaj koji je sawao bio je sada sa wima. .90 On odbacuje umetnost i vrlinu zarad haosa: „Šta mu je neÿna sreãa o kojoj je malopre sawao jednoga trenutka. tako je sada puštao da se sve snaÿewe koje mu donošahu sunce. 98. rad u nedequ ili neslavqewe slave. 70. na prisebnost. u wima. trezvenost. od neprijateqa prisebnog i dostojnog duha. bi otkriven i uzdignut: tada razuzdanije urlikahu lozinku."88 Odbijawe svetkovawa i odmora u mitskom i obiåajnom kodu. 100. 97. Isto. trudbu i visoku umetnost ispunila tolikim gnušawem da mu se lice iskrivilo kao da mu se fiziåki stuÿilo". ali je Bednik i Ašenbah — koji je mislio da se padu i ponoru moÿe beskrajno. pri tom."87 Ašenbah. Ašenbah se sve mawe buni i polako poåiwe da se utapa u pobesneli åopor: „Opsceni simbol."86 Meðutim. dokolica i morski vazduh. oåekivana. apsolutno i puritanski odolevati! Wega kao da stiÿe osveta Dionisa zbog poricawa i borbe protiv dioniskog u sebi i u svetu. (…) i kao što je inaåe bio navikao da svako okrepqewe koje mu pruÿi san."89 To je otišlo dotle da ga je „i pomisao na povratak. hrana ili priroda odmah utroši na neko delo.149 Ašenbahova predaja nije bila bez otpora: „Veliko je bilo wegovo gnušawe. Isto. Isto. „u tako uzorno åistom obliku odrekao boemstva i mutne dubine. Boÿiãa ili Vaskrsa. pa je osveta „sile" na koju „huli" Ašenbah. zbog odbijawa da svetkuje: „Ašenbah nije voleo uÿivawe. provoditi dane u nasladi. kako je svetkovina odmicala i postajala sve uzavrelija. koji je otkazao simpatiju ponoru i odbacio odbaåeno". veliki wegov strah. zaåaranom krugu — Manovom circulos vitiosus-u: Bednik je lik Ašenbahovog romana — onaj koji je pristao na pad i ponor. Isto. adekvatno je velikom sagrešewu — kao. Pena im izlaÿaše na usta. svetoj i trezvenoj sluÿbi svoje svakidašwice. ogroman. prema ovim oåekivawima? Šta mu još znaåi umetnost i vrlina prema onome što pruÿa haos?"91 86 87 88 89 90 91 Isto. pripadao je tuðinskom bogu. koji je slavu i priznawe stekao pišuãi o Bedniku i koji se. velikodušno-neštedqivo izlije u zanos i åuvstvo. draÿeãi jedno drugo bestidnim pokretima i razbludnim rukama. ubadahu jedno drugome palce u meso i lizahu krv sa udova. koji je u romanu aktiviran. nije ga åak ni dodirivala misao na povratak. poštena wegova voqa da štiti do kraja svoje od tuðinskog. ona je Ašenbaha priklonila odmoru: „Veã nije više budno pazio da ne proteåe vreme odmora koje je sam sebi odredio. 61.

kao u antiåkim tragedijama. dakle. Pravoslavna hostija je istog znaåewa: pojesti deo hleba. pervertiranom nagonu. åesnik. ovo je samo jedna od ravni romana.92 odnosno „deo" u „tuðinskom" bogu. uåešãe. simulira navoðewe Platonovih reåi u svom delu. koji onda simbolizuju zajednicu — sƒm sveštenik to ne moÿe da åini. Skok smatra da je leksema priåest prevedenica gråkih i latinskih originala. jer — rituali u tom prvobitnom obliku danas ne postoje. kaÿwavaju ludilom i smrãu! Posezawe za snom kao naåinom da se Ašenbah inicira u dioniski kult jeste lucidno Manovo rešewe da Ašenbahovo devijantno. samo jedna ovakva izvitoperena. . jer se smešta u filozofski (estetski) kontekst i modifikuje se u opåiwenost umetnika savršenim skladom i oblikom — u fascinaciju umetnika lepim. dosledno drÿi mitskih znaåewa. Moguãa je bila. priåest… Naroåito je interesantno da priåest ima leksiåke paralele u gråkom — xoinonåa. postaje „åest". odnosno uåesnici u bogu kome ÿrtvuju. åini moguãim da je ona autohtona. Na kraju wegov hibris i teomahija se. postajuãi na taj naåin udeonici. zajedno sa svim ostalim uåesnicima rituala. Ašenbah je asimiliran i iniciran u kult: on (u snu) proÿdire vruãe. u starom jeziku „dioništvo". Apostrofirawem Fedra on direktno asocira na dijalog Fedar. 94 Man. 8. Naravno. knjiga prva (A—J). ali se i vešto poigrava s wima uklapajuãi ih u (pseudo)filozofsku94 teoriju o lepom — jasno je da se na umu ima Platonov dijalog Fedar ili O 92 Petar Skok. Meðutim. 313. „pseudoveza" kojom se izvorni kontekst obavqawa rituala ne uspostavqa — san je iskquåivo domen liånog doÿivqaja pojedinca i nema kolektivnosti. tj. bar ne u civilizaciji kojoj junak romana pripada. koja je prvi uslov obreda. boÿiãna åesnica je hlebna ÿrtva. koji je svetom tajnom pretvoren u telo Hristovo. zapravo. uåesnik u Hristu. koju ålanovi zajednice komadaju i jedu. otkinute komade ÿivotiwe koju prilaÿu bogu na ÿrtvu — åime se „priåešãuje". ne uspostavqaju se ni wegove izvorne funkcije — ne smiruju se tenzije unutar društva i ne uspostavqa se komunikacija åoveka s prirodom — sve ostaje samo na liånom. Man se. One samo podseãaju na Platonov diskurs i aktiviraju u åitaocu filozofsku problematiku Platonovog dela.93 Uz to. Porodica reåi etimološki vezanih za åŒst: åesnica. Nama se. znaåi postati udeonik. meðutim. Etimologijski rjeånik hrvatskoga ili srpskoga jezika. ali navedene reåi nisu citat. Zagreb 1971. odnosno latinskom jeziku — communio. s obzirom na to da ima pokriãe i u srpskim tradicionalnim predstavama — konkretno. ekscitirano ponašawe poveÿe s bahanalijama i Dionisom. kao što smo videli. uåesnik. communicare. mora se imati u vidu da wenim uklapawem u kompleksnu strukturu teksta i preklapawem s drugim znaåewskim slojevima Ašenbahova devijacija gubi na odbojnosti i postaje gotovo prihvatqiva. u kome se raspravqa o lepom.150 A onda. 93 Kao ilustracija za åiwenicu da je kolektivnost neophodan element u izvoðewu obreda moÿe se navesti nama bliÿa pravoslavna obredna praksa: liturgija se moÿe sluÿiti jedino ako je u crkvi dvoje qudi. da bi se do kraja i u punoj meri pokazala moã dioniskog. koja se moÿe i ovako izolovano posmatrati.

95 Ovaj fragment Platonovog dijaloga Man je samo stilski preradio. Beograd 1955. dragi moj prijatequ.151 lepoti. zadrÿavajuãi pri tom sve kquåne motive — platane. tako da se nogom moÿe osetiti. tako da se pri leÿawu glava mogla drÿati visoko. dragi moj Fedre" (Fedar. i u jednom i u drugom delu dešava se da se starac zanese mladiãem — kod Mana Ašenbah deåakom Taðom. posveãeno nekim Nimfama i Aheloju. 115. napomene i objašwewa napisao Miloš N. molim te. A na busewu koje se spuštalo u blagom nagibu. 115). Fedor. Kultura. I uz qubaznosti i duhovno privlaåne šale pouåavao je Sokrat Fedra o åeÿwi i vrlini" (Man. a kod Platona Sokrat mladim Fedrom: „Boÿanstvena. tako da moÿeš. ispuweno mirisom procvalog stabla åednosti. poåivala su dvojica. nimfe i Aheloja i. dijalog. kako ovde vetriã qupko ãarlija. pa kako je prelepa visina konopqike koja se najraskošnije rascvetala da ceo kraj ispuni najslaðim mirisom. Ali od svega je najumilnija trava. jedan ruÿan a drugi lep. pre svega. I svojim letwim šumorom zvonko prihvata horsku pesmu zrikavaca. iste sabesednike: „Bila je to drevna platana nedaleko od gradskih zidina Atine. ne znaåi da kod Platona nema fabularnih detaqa koji bi se dali uporediti s pojedinim momentima iz Smrti u Veneciji. 66). kako je prijatan i pun mirisa. preveo. mudrac kraj milokrvnoga. Platon. a delo i stranica kada su u pitawu Platonovi dijalozi. Gozba. koja je na blagu pristranku bujno izrasla. Ijon. Pa onda. — ono sveto-osenåeno mesto. kad legneš. mirise. okiãeno poboÿnim darima u åast nimfa i Aheloja. Tako si se pokazao kao odliåan vodiã stranaca. a pod platanom opet umilno izvire izvor veoma studene vode. glavu nasloniti kao na meko uzglavqe. Na ovo Platonovo delo åitaoca upuãuje prvo Ašenbah priseãajuãi se poåetka antiåkog teksta u kome Sokrat i Fedar leÿe pod platanima i razgovaraju: „Tako mi Here: baš je lepo mesto za odmarawe! Ta ova je platana i veoma širokih grana i visoka. i u jednom i u drugom delu tema koja natkriquje sve ostale slojeve teksta jeste qubav muškarca prema deåaku. skrivena tu od dnevne ÿege: jedan stariji a drugi mlaði. refleksivna ravan. U oba sluåaja problem homoseksualne privlaånosti uklopqen je u širi teorijski i estetski kompleks. Ovo posledwe mimoilaÿewe posledica je. gde dominira problemska. Naime. ja sam se sa95 Zbog velike sliånosti Manovog teksta s Platonovim u zagradama ãe se navoditi autor i stranica kwige kada je u pitawu Smrt u Veneciji. dok je kod Mana obrnut sluåaj. izvor. . slivao se potok preko uglaåanih šqunaka u podnoÿju široko razgranatog drveta. Drugi signal koji nas upuãuje na Fedra jeste wegova tematska podudarnost s Manovim romanom. Po slikama i zavetnim poklonima åini se da je to svešteno mesto. s oåekivanim akcentom na dogaðawu. prirode dvaju tekstova — kod Platona je u pitawu filozofska rasprava. Ðuriã. za našu priåu najbitnije. s tim što se u Platonovom delu on više filozofski promišqa nego što se konkretizuje u fabuli. u stvari. zrikavce. Potpuno bistar. a kod Mana je reå o fiktivnoj prozi. Recimo. popci su gudili. meðutim. To.

kao što smo ranije videli. pa sam te pratio. ne voli da ga ostavqa ni dawu ni noãu. i po obiåaju onih koji vole. Fedre. ne znajuãi šta bi. sluša. 122). to ne zna. nego se predaje navali neodoqivog nagona. i od besnila ne moÿe ni noãu spavati ni dawu ostajati na mestu gde je. i ona. podsticaj je takoðe mogao doãi i od Platona: „Svaki. a ne razume ni svoje stawe. dok sam u tebe gledao. nego iz åeznuãa tråi mestima gde misli da ãe videti onoga ko blista lepotom" (Fedar. prema svojoj ãudi odabira sebi qubav izmeðu lepih mladiãa i. 148). 143). åiji je podnaslov O qubavi. kad je qubio Ganimeda. uvek stvara zadovoqstvo kad qubqenika gleda. doduše. prvo. U Sokratovom sluåaju nema aktivne zaqubqenosti i poÿude za Fedrom. 147). da ga poštuje i orgijama slavi" (Fedar. tako da se s uÿivawem uz wega priqubquje i wemu sluÿi" (Fedar. koju je Div. iako je Sokratu (Platonu) za teorijsko promišqawe u vezi s lepim i Erosom kao primer mogla posluÿiti i qubav muškarca prema ÿeni. Lako ãemo u ovom posledwem navodu prepoznati detaqe iz Smrti u Veneciji — Ašenbahovo besomuåno lutawe za Taðom: „I tako pometeni dugo ništa nije ni znao ni hteo. Meðutim. druÿeãi se s mlaðim. Sokratove replike se takoðe kreãu u ovim okvirima — u wima se opisuje jedino fascinacija muškarca istim polom i to na naåin koji ãe Man podraÿavati u svom romanu: „(…) nemoguãe je da mnogi ne åuju i ne vide kako qubavnici prate svoje qubqenike. 152. gradi ga i kiti sebi kao kip. u vezi s mitskim i psihološkim aspektima Manovog romana. nego kao da se od drugoga zarazio oånom bolešãu. jer se meni åinilo da te ozarivala radost dok si åitao. niti ga moÿe opisati.152 svim zaneo! I to mi se dogodilo zbog tebe. kao i wegov zastrašujuãi. i u Gozbi. ne moÿe reãi kako i kada. Moÿda je najilustrativniji primer za takvo podraÿavawe sledeãi citat: „(…) duši je veoma neprijatno u tom neobiånom stawu. 153). koji mu. a ne zna da u qubavniku kao u ogledalu gleda samo sebe" (Fedar. da govori neÿne reåi samoj wegovoj senci" (Man. Iako je priroda pomenutog sna. ali koga. Ta mislio sam da ti takve stvari boqe razumeš nego ja. Platon åak i u konceptu reinkarnacije i seobe duša nakon ciklusa od deset hiqada godina povoqnije predispozicije daje onima koji su „pošteno filozofirali ili filozofski qubili mladiãe" (Fedar. pomiwe Ganimeda: „(…) tada se izvor one reke. ili: „Jer stariji. i u ovom dijalogu. ali se u celoj wegovoj besedi insistira jedino na ovakvoj vrsti privlaånosti. 82). dodiruje i svima åulima oseãa. nazvao qubavnom draÿi (…)" (Fedar. i to smatraju kao svoj posao" (Fedar. a prateãi te zanosio sam se kao i ti. 131). no da bez prestanka ide za predmetom koji ga je rasplamtio. Interesantno je i to što Platon poseÿe za dvama mitskim motivima koji ãe se javiti i u romanu Tomasa Mana — on. besni. a onda na posredan naåin asocira i na priåu o Narcisu: „On qubi. 152). 118). dakle. kao da je on isti onaj bog. boÿanstvena glavo!" (Fedar. dakle. . govori se prevashodno o homoseksualnosti. bahanalijski san. da o wemu sawa kad je daleko.

Platon je u wemu dokazivao besmrtnost duše. oåito. i polazeãi od åiwenice da je åovek sposoban da stvari prosuðuje kao više ili mawe jednake. pa ga obuzme nekakav strah kao onda. kako gubi svest i jedva sme da gleda onamo. sa usnama koje se tek polako u osmejku otvarahu. 66. gråevit zbog beznadnosti svoje teÿwe da poqubi draÿesne usne svoje senke. Ova Platonova teorija izloÿena je u dijalogu Fedon povodom problema besmrtnosti. odnosno mora imati predstavu o jednakom i lepom. Vratimo se sada citatu kojim je asocirano na razgovor Sokrata i Fedra pod platanom. najpre protrne. pa je neophodno da se kratko osvrnemo na wu. Priåao mu je o tome kako se ÿarko preplaši åovek pun oseãawa kad mu oko ugleda simbol veåne lepote. pa ga obuzme neobiåna vruãina i znoj" (Fedar. dakle. kako ãemo videti. i åak bi mu ÿrtvovao kao i statui kad se ne bi morao bojati da ãe qudima izgledati bezuman (…)" (Man. taj. umilno i otvoreno. i nešto malo izmuåen. Tu je. radoznao. 146). i kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman. on mora da poseduje merila jednakosti ili lepote. izvor. pa je otuda i logiåno što je Man posegao za Platonovim dijalogom pišuãi o qubavi Ašenbaha prema Taðu. koji nije sposoban da oseti poštovawe. privuåeni osmeh sa kojim on pruÿa ruke prema odsevu roðene lepote. Narcis) i (pseudo)istorijski motivi (Sokrat) vezani za devijantno privlaåewe muškaraca istim polom. to nisu jedini razlozi za Manovu intertekstualnu igru s antiåkim delom. kad opazi bogu sliåno lice koje lepotu savršeno prikazuje. telo savršeno. Man je. onaj duboki. stekli mitološki (Ganimed. reåito. ili kad vidi koju drugu priliku tela. kompatibilna (auto)poetiåkim stavovima Tomasa Mana. tim pre što je ona. — kako ustreperi. 75). Nakon skicirawa spoqašwih okvira dogaðawa (platan. govorio mu je o svetome strahu koji obuzme plemenitog åoveka kad mu se ukaÿe lice sliåno boÿanskom. — jedan sasvim malo gråeviti osmeh. imao na umu fragment iz Fedra: „A tek posveãeni. koketan. U Fedru su se. kako oboÿava lepotu i onoga koji ima lepotu. ÿrtvovao bi svome qubimcu kao sveštenom kipu i bogu. koji se mnogih stvari nagledao pre. mirisi. a kad ga je sagledao. zrikavci…) Man u svoj roman uvodi i temu wihovog razgovora i probleme o kojima razmišqaju: „I uz qubaznosti i duhovno privlaåne šale pouåavao je Sokrat Fedra o åeÿwi i vrlini. izmeðu ostalog. više ili mawe lepe. promeni se kao posle one jeze. a ta merila åovek ima zahvaqujuãi tome . Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo.153 Na sliånu vrstu udvajawa i projekcije nailazimo i kod Mana: „(…) i toga åaska se zbilo da se Taðo nasmešio: nasmešio se na wega. pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu. ali. govorio mu je o poÿudama neprosveãenoga i rðavoga koji ne moÿe da zamisli lepotu kad vidi wenu sliku. 67). Da bi to mogao. i pitawe Erosa i lepog. blisko. zaluðen i zaåuðujuãi" (Man. oåarani. Prvi deo ovog citata — onaj koji se odnosi na posveãenog koji se mnogih stvari nagledao pre i koji je sposoban da prepozna lice sliåno bogu — implicira Platonovu „teoriju seãawa". videãemo. naravno.

primewenim na problem lepote — sva zemaqska lepota jeste samo senka istinske lepote. ako je istinita. jeste i Manovo shvatawe umetnosti i umetniåkog stvarawa. kao i umetnik prema uzoru „oblika koje je video u duhu". Tomas Man uspostavqa paralelu izmeðu boÿjeg i umetniåkog delawa: „Kakva li je disciplina. sudeãi po ovom dijalogu. da bi nam predoåio duhovni svet. 99 „Stroga i åista voqa. Ni u jednom sluåaju ne poseÿe se za vrhovnim. dakle. Fedon). koji je zamišqen. u nekom stawu preegzistencije. 89. Kultura. 78). jedan od Sokratovih sagovornika iz Fedona. odvojene i od demijurga. 100 „Za novoplatonovce ideje su bile boÿje misli. (…) i zanoseãi se ushiãewem mislio je da tim pogledom shvata samu lepotu. Koplston smatra da bi se moglo reãi da je on uåio da „boÿanski um na . ništa drugo nego seãawe. Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova. i da bi postala oruðem seãawa. koja je u tami delajuãi uspela da istera na svetlost ovu boÿansku sliku" podseãa na demijurga iz dijaloga Timaj. gde je spoznala suštine ili ideje. pre nego je došla u ovaj qudski lik" (Platon. BIGZ. up. i po toj tvrdwi. nepromenqiv i sebi identiåan. koji nesposobnoj deci pokazuju opipqive slike åistih oblika: tako se i bog rado sluÿi oblikom i bojom qudske mladosti. morali smo negde u neko ranije doba nauåiti ono åega se sad seãamo. podlegali bolu i nadi" (Man. koji je po definiciji nedelatan." Platon se ne izraÿava najjasnije o ovom pitawu. odnosno na tragu teorije seãawa. Gråka i Rim. i mi bismo. preveo.98 Sliåna predstava o prirodi i funkciji Erosa odnosno Amora javqa se i u Manovom romanu: „Amor zbiqa åini ono što rade matematiåari.97 koju duša prepoznaje po seãawu i kojoj teÿi preko Erosa. postala ta veza ovako ili onako. 97 U Fedonu je takoðe pomenut pojam lepog u ovom smislu: „(…) ništa drugo ne åini to lepim nego baš prisustvo onoga pralepog ili zajedništvo u onom pralepom. odnosno Boga tvorca. koji stvara stvari ovog sveta po modelu formi ili ideja odvojenih od åulnih stvari. Negde na Platonovom tragu. Beograd 1991. Te su ideje. kojom si åesto umeo pomiwati da naše uåewe nije. on je. kiti je svim odblescima lepote. a svako uåewe i saznavawe pojmova samo je priseãawe na preegzistentno znawe.96 U Gozbi i Fedru Platon ãe stajati na sliånim pozicijama. 213—214). i prikazivao ga qudima kao plastiånu sliku i ogledalo duhovne lepote. oåigledno. „kao delovawe Uma u kosmosu". umetniku? Nije li ona delala i u wemu. meðutim. koja je u tami delajuãi uspela da istera na svetlost ovu boÿansku sliku. Fedon). Objediwujuãe (nad)naåelo je ideja dobrog ili jednog (tumaåewe Frederika Koplstona: Frederik Koplston. Pojedinaåna otelovqewa suštastva koja opaÿamo u ÿivotu ili umetniåkim delima podseãaju nas na prethodno opaÿene suštine. iz mramorne mase jezika oslobaðao vitki oblik koji je video u duhu. 88. 133). Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova.154 što je duša postojala i pre roðewa. Kriton. Kriton. trezvene strasti pun. i Fedar: poglavqe HH¡¢). 98 „Odista je Erot takav i tako postao. predgovor i prevod Slobodan Ÿuwiã.99 — nije li ona bila poznata i bliska wemu. A to ne bi moglo biti ako nam duša nije negde veã ranije bila. inkorporiranom u roman. qubav za lepotom" (Gozba. Ðuriã. (…) onim što je lepo ono što je lepo postaje lepo" (Platon. u stvari. tom ¡. Beograd 1959. kakva preciznost misli bila izraÿena u ovom protegnutom i mladalaåki savršenom telu! Ali ta stroga i åista voqa. 66). U jednom kraãem eseju. rezimira wegovo uåewe ovako: „A i po onoj tvrdwi. kad je. gledajuãi je.100 savršenstvo jedno i åisto koje ÿivi u du96 Kebet. Platonov filozofski sistem zato se pokazuje pogodnim da Man uspostavi korelaciju sa svojom poetikom: demijurg stvara prema uzoru ideja. oblik kao boÿju misao. predgovor napisao i objašwewa i napomene dodao Miloš N. apsolutnim principom. Sokrate. Istorija filozofije.

Jasno je da je i Ašenbah stranac u Veneciji koga Taðo „vodi" preko mostova. voditi oko cele Atike i kuda god inaåe hoãeš" (Fedar. naime. a umetniåko delo je izluåeni oblik koji je umetnik video u duhu. pri åemu je Fedar napred. mudrac i milokrvni. analogan Platonovom „carstvu ideja" ili svetu transcedentnih suština. Ali Fedar je prototip za Taða i po tome što se ponaša kao psihagog: „Jer kao što qudi pred gladnom stokom nose zelenu granu ili kakvu hranu. gde prepoznavawem ideje lepog u deåaku Taðu motiviše devijantnu qubav Gustava Ašenbaha. 144. napred. 226. Ašenbah. 102 Sokrat: „Idi. 114). znaåi. d. naravno) proizilazi iz Jednog. kao što je reåeno. a to mu onda omoguãava da ta åista savršenstva koja ÿive u duhu prevodi u konkretna dela. 145). granica meðu svetovima. 228). da lebdi pred wim u bezmernost punu obeãawa. 116). moÿda najvaÿnija paralela izmeðu Fedra i Smrti u Veneciji jeste motivacija devijantne. homoseksualne privlaånosti nezemaqneki naåin (bezvremenski. Oåigledna je paralela s Ašenbahom i Taðom. 113. tako ãeš zacelo i ti mene. 65). a Sokrat ga sledi. Sokrat i Fedar. sila koja stvara åoveka poseduje voqu poznatu i umetniku. gde je jasnije artikulisana.. koji vode dijalog. pa je tako mame i vode. svaka qudska duša po prirodi svojoj gledala je ono što jeste. da ukazuje u daqinu. kako smo veã videli. koja je u mitskom kquåu. kanala i trgova. Na kraju. On oblike koje je video na jednom drugom egzistencijalnom nivou artikuliše u svetu åulnog i pojavnog. i da taj um ili sadrÿi ideje kao misli. sposoban da „poseti" svet savršenih oblika. inaåe ne bi došla u taj oblik ÿivota. Dakle. ruÿan i lep. 101 „(…) A to saznavawe jeste seãawe onoga što je naša duša nekad videla (…) Kad se. Ali docnije na zemqi seãati se gorwih stvari nije lako svakoj" (Fedar. Umetnik je. I kao toliko puta. opisani su kod Mana kao stariji i mlaði." I ponovo Sokrat: „A ti idi napred!" (Fedar. a ovde je postavqena qudska slika i simbol tog savršenstva. i na poetiåkom — gde stvarawe umetniåkih dela tumaåi uobliåewem materije po uzoru na savršenstva opaÿena na višem egzistencijalnom nivou. kao što smo videli. što mu je omoguãilo da je iskoristi na dva plana svoje priåe — na fabularnom. kao da mu maše rukom. pa dobije krila (…) Jer.102 što je praslika kraja romana Smrt u Veneciji u kome Ašenbah (u mašti. gledajuãi ovdašwu lepotu. i lako i umilno izloÿena oboÿavawu" (Man. neko. uz to.155 hu. dakle. posledwi put prati Taða na isti naåin kao i Sokrat Fedra — kroz vodu.101 Man je vrlo vešto pomenutu teoriju „pozajmio" ne iz Fedona. nav. krenuo je da ga prati" (Man. i odvajajuãi ruku od kuka. i u isti mah pogledom traÿi mesto gde ãemo sesti. ili postoji 'uz' ideje" (Frederik Koplston. Platon je teoriju seãawa. halucinaciji) prati Taða koji se šeta morskim pliãakom: „A wemu se åinilo kao da se smeši onaj umilni psihagog tamo napoqu. seãa prave. ako mi tako pokazuješ besede u kwigama. Za Sokrata Fedar åak izriåito kaÿe da liåi „na nekakva stranca koga vode". Sokrat i Fedar idu „uz potok kvaseãi noge". veã iz Fedra. 110). . aplicirao na pojedine delove dijaloga Fedar da bi objasnio privlaåewe koje izaziva lepo(ta).

Sledeãi. taj prepredeni udvaraå: to. jeste Ašenbah. koji se mnogih stvari nagledao pre. — A šta? Åemu je potrebna lepota. naime. pojavquje kao najoštrije od telesnih åula. i kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman. ili kad vidi koju drugu priliku tela. To je lepota koju je duša videla obitavajuãi u sferi istinskog biãa. samo ona je u isti mah draga i vidna: ona je. mogao bi gotovo dospeti do ciqa" (Gozba. kao što rekosmo. Ideja o tome da je „lepota put ka duhu" kao da je pozajmqena iz drugog Platonovog dijaloga — iz Gozbe: „(…) kad se ko. kad opazi bogu sliåno lice koje lepotu savršeno prikazuje. 73).156 skom. odnosno bog. a Sokrat. naravno. zar misliš da je to lepo?" (Gozba. 87). Erotu je potrebna lepota i nema je? — Nuÿno sleduje. Ašenbah se povodi za Taðom. pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu. upamti to! jedini oblik duhovnoga sveta koji moÿemo primiti åulima. a u ovome nije (…)" (Man. mali Fedre" (Man. ÿrtvovao bi 103 Sokratove replike su Platonu posluÿile u svrhe suprotne Manu. a koju na zemqi. a ono što je dobro ako je lepo. i što lepote nikako nema. ona je. prepoznaje u pojedinim oblicima: „A što se tiåe lepote. da je onaj koji qubi boÿanskiji od qubqenoga. Vid nam se. — samo put. naime. najpre protrne. on problem lepog i erosa posmatra u širim okvirima od Ašenbaha — u okvirima teorije o duši i transcedentnom svetu ideja. Onaj kome je potrebna lepota i što lepote nikako nema. ili bar misleãi da sledi tu ideju. (…) I tako je za åoveka koji oseãa lepota put ka duhu. Tomas Man je ovu ideju samo blago modifikovao uklapajuãi je u tkivo svog romana: „Jer lepota. moj Fedre. dakle. pa je on „boÿanskiji od qubqenoga". Ali to ujedno znaåi da je u wemu Eros. preko prave qubavi prema deåacima. odnosno Ašenbahu — da dokaÿe kako Eros nije u rangu ostalih bogova. ali se wime mudrost ne vidi: jer ona bi naroåitu qubav izazivala u nama kad bi nam davala onakvu jasnu priliku svoga biãa posredstvom vida. 146). mada u mawoj meri. zahvaqujuãi åulu vida. a isto tako i ostalo što je dostojno qubavi. 72). taj. samo sredstvo. 67) takoðe je intertekstualno poigravawe sa Sokratovim replikama iz Gozbe: „— Dakle. jer nije sebi dovoqan i ide za lepotom i dobrim koje sƒm nema: „Dakle. jer je u onome bog. ideju lepote. sjala meðu onim pojavama: kad smo došli ovamo. ako Erotu treba lepote. „Najfinije lukavstvo" prepredenog udvaraåa — zaista!103 Iako je Sokratovo zanošewe Fedrom mawe intenzivno i znatno marginalnije nego Ašenbahovo mladim Poqakom. onda i wemu trebalo i dobrote" (Gozba. prihvatili smo je posredstvom našeg najoštrijeg åula kao lepotu koja najjaåe sja. podneti åulima. odgovorio je Agaton. Sokrat (Platon) razmišqa o lepoti i odreðuje vrste privlaånosti koje ona uslovqava na naåin koji bi mogao stajati kao moto Manovog romana: „A tek posveãeni. uspiwe od ovih stvari na zemqi i kad poåne da sagleda onu pralepotu. savršenom lepotom. 67). za Fedrom. A tako je samo lepoti palo u deo da je u isti mah i najvidqivija i qubavi najdostojnija" (Fedar. pa ga obuzme nekakav strah kao onda. . Nastavak Manovog citata: „A zatim je izrekao najfinije lukavstvo.

Fedre. doduše obrnutog (inverznog) glosirawa.157 svome qubimcu kao sveštenom kipu i bogu. dobro to upamti. Eros): „Jer lepota. i ne nametne im se za voðu" (Man. tom rodu pripadam i ja. o simuliranom navoðewu Platonovog teksta. veoma je smešno poverewe mase prema nama. put umetnika ka duhu (…)" (Man. 105. dakle nenarativne elemente koji su sadrÿani u pseudocitatu. stav da „pesnici ne mogu iãi putem lepote a da im se ne pridruÿi Eros. mali Fedre. poveden lepotom mladog Taða. u wega i zaqubquje i koga poåiwe da prati i sledi kao svog voðu. Skoro svaki od pojedinaånih motiva i elemenata Platonovih iskaza osamostalili su se i razvili u scene ili veãe narativne celine Smrti u Veneciji. Meðutim. naša slava i poåasni poloÿaj je lakrdija. promeni se kao posle one jeze. ali ako taj Platonov dijalog uporedimo s Manovim tekstom. Ovaj i ostale navedene delove Fedra Man je u neku ruku glosirao u svom romanu. Ovde se to još jednom potvrðuje. 106). Tako se. za dr- . Manu je Fedar kao podtekst bio neophodan iz razloga na koje smo veã ukazali. prevede u fabulu romana. 146). Pesnik je. pa ga obuzme neobiåna vruãina i znoj" (Fedar. I zaista. jer kako okolnosti potvrðuju. akterima (neimenovani govornik obraãa se Fedru) i problemima o kojima se raspravqa (lepota. ili: „A oblik i 104 Veã je ranije skrenuta paÿwa na podudarnost romana Smrt u Veneciji sa biografijom Tomasa Mana i wegovim stavovima o umetnosti. a kad ga je sagledao. I zato nam je Man upravo ovim laÿnim citatom skrenuo paÿwu na sopstvenu imaginaciju i konstrukciju zapleta u romanu. s prepoznatqivim stilom (dijalog. postaãe oåiglednija ako u priåu uvedemo i pseudocitat Platonovog dijaloga s posledwih stranica romana. i tako je ona put åulnoga. ona je. naime. umetnost. jedino na neozbiqnost spreman. kratko reåeno. Ceo ovaj pseudocitat napisan je kao idejni i fabularni saÿetak romana Smrt u Veneciji. 106) modifikuje u priåu o „pesniku" Ašenbahu koji se. Radi se. gde moto koji se razraðuje dolazi na kraju umesto na poåetku teksta. mada redukovan samo na jednu repliku). na svim podruåjima ozbiqne delatnosti apsolutno neupotrebqiv. Ona se znatno razlikuje od one koju bismo dobili ukoliko bismo se dosledno drÿali Platona. Jasna je namera da se asocira na Fedra. naime. wegova poetska transpozicija filozofskih i literarnih problema nije išla za pukim preslikavawem Platona. postaje oåigledno da su podudarnosti samo pribliÿne. On je. Ja znam šta je pesnik. Ono što je posebno interesantno jeste åiwenica da je Manu pošlo za rukom da filozofska pitawa i probleme. pa åak i prividne. koja je po prirodi narativna. 106). Manova namera da se posluÿi postupkom. U sledeãa dva citata takoðe ãemo lako prepoznati prasituacije za osnovne narativne linije u romanu: „Uzorno drÿawe našega stila je laÿ i gluma budale. samo je lepota u isti mah boÿanska i vidna. recimo. ja nikad neãu prestati da se åudim åasti koju društvo ukazuje ovoj vrsti qudi. vaspitawe naroda i omladine putem umetnosti i suviše je smeo podvig"104 (Man. govorio: „oni koji su prelistali moje spise setiãe se da sam na ÿivot umetnika i pesnika uvek gledao s najveãim nepoverewem.

Hijakintu). Narcisu. prenošewe istog simboliåkog znaåewa formalno razliåitim priåama) i Platonovim dijalozima. mit je Manu omoguãio da implicitno predstavi svoja shvatawa o prirodi umetnika i umetnosti. Jasno je da Gustav Ašenbah. jer mu je to omoguãilo da. a koji je. * * * Smrt u Veneciji je. Man je. Fedre. plan radwe koji prati kretawe umetnika za idejom lepote. veoma sloÿena tekstura zasnovana na konkretnim mitovima (o Apolonu. samo varka i Man je razobliåava pseudocitatom s kraja kwige. koji uÿiva poverewe nacije i prosvetnih vlasti. Fedar je Manu posluÿio samo kao polazište. Beograd 1966. dakle. Man je Platona vešto izabrao za predloÿak svog romana. motivisala i Manovu intertekstualnu igru. Man je. i prikazuje ga qudima kao plastiånu sliku i ogledalo duhovne lepote". Tim pre što je Man bio protivnik „izmišqawa" u kwiÿevnosti i što je smatrao da „dar dar iznalaÿewa nije dar kwiÿevnika". Platonova teorija „seãawa" pokazala se adekvatnim modelom za Manovu koncepciju umetniåkog stvarawa — koncepciju po kojoj pisac „iz mramorne mase jezika oslobaða vitki oblik koji je video u duhu. pišuãi o piscima. Iduãi za tom poetskom logikom. kako smo videli. veã štaviše opasan bratac. s jedne strane asocira na fabulu. iako se zbog permanentnih upuãivawa na stariji tekst åini da ga se pisac dosledno drÿi. „nepopravno i prirodno upravqen prema ponoru". kao i svaki umetnik. kojoj se onda pridruÿuje i Eros. psihološki i mitološki kontekst. ÿavu ne samo nekoristan. kwiga ¢¡. vode ka ponoru" (Man. ipak. svakako. „savršenstvo jedno i åisto koje ÿivi u duhu" prevodi u niÿe sfere egzistencije. iza ovoga se krije autobiografski i autopoetiåki iskaz. Meðutim. uklopqen je. u širi socijalni. kao i zbog toga što je u Platonovom filozofskom sistemu prepoznao paralelu ili neku vrstu analogije sa sopstvenim viðewem umetniåkog stvarawa. reflektuje upravo navedena mišqewa Tomasa Mana. On ih je. polazio od sebe samog. ontologije). mitskom tipu mišqewa i organizovawa naracije (predstave o smrti. 221). Fedru prevashodno. odnosno na neke situacije u Fedru. kako smo videli. Ona je. a s druge strane. Anali Filološkog fakulteta. 107). Uz to. zbog åega je roman Smrt u Veneciji postao daleko sloÿeniji od svog antiåkog predloška. Dionisu." Kasnije je umetnika nazivao i „avanturistom oseãawa i duha sklonog stranputici i ponoru" (Miloš Ðorðeviã. dakle. . vode plemenitoga moÿda ka uÿasnom skrnavqewu oseãawa koje i wegova lepa strogost odbacuje kao infamno. da uspostavi paralelu izmeðu sopstvene (auto)poetike i Platonove filozofije (estetike. Erosu. To je. S druge strane. Tomas Man o umetniåkom stvaralaštvu. oåigledno.158 bezazlenost vode zanosu i poÿudi. pa se analogija s Platonovim svetom transcedentnih oblika i wihovim nesavršenim odrazom na zemqi prosto nameãe. Kako je i Man „pesnik". posegao za Platonovim dijalogom Fedar da bi lako i prepoznatqivo skrenuo paÿwu na estetske i etiåke probleme kojima i sƒm ima nameru da se bavi. odnosno da su se najboqi „najradije oslawali na stvarnost". Ganimedu. Umetnik.

159 video u spoju „discipline i razuzdanosti" — u åemu je lako mogao prepoznati arhajske principe apolonskog i dioniskog. pomenuta pseudocitatnost ostvarena je postupkom inverznog „glosirawa". odnosno intertekstualnost — koja ãe postati dominantan postupak tek u postmoderni. diskurzivne (refleksivne. u delu je istaknut dijalog s tekstovima iz sveukupne tradicije (eliotovski shvaãene). Naroåito je interesantna åiwenica da Man poseÿe za pseudocitatnošãu (simulirani citati Platonovih dijaloga) kao jednim od vidova intertekstualnosti. pesniåku veštinu i invenciju upleo u ovo prozno remek-delo. Beograd 1997. dakle. Potom. Kao prvo. . Tomas Man je. raskošnom imaginacijom. asocirajuãi i daqe na osnovne ideje dijalogâ uzetih za predloške. veã je duboko motivisan: upravo „izvitoperewem" Platonovog teksta Man ukazuje na sopstvenu imaginativnost u voðewu radwe. u Pešåaniku). Smrt u Veneciji upravo i pleni izuzetnom kompleksnošãu. Naravno.105 Kod Mana je ovo „glosirawe" dodatno spojeno i sa zaista ingenioznim prevoðewem nenarativne. literarnim. Kroz prozu Danila Kiša: ka poetici Kišove proze ¡¡. svakako. kao i wihovu sintezu ostvarenu u najstarijim autorskim delima: gråkim tragedijama (što vodi ka Niåeu). recimo. dakle. veliko znawe i erudiciju. Smrt u Veneciji status remek-dela ne stiåe samo veštom i motivisanom intertekstualnom igrom s mitom i Platonovim dijalozima — zahvaqujuãi kojoj je umetniåki transponovana Manova estetika — veã i sloÿenim. odnosno sloÿen sistem ponavqawa kojim se meðu wima uspostavqaju relacije i kada to kroz fabulu nije moguãe. Time je Man izgradio mreÿu kwiÿevnih junaka s analognim funkcijama (psihopompos-a) — mreÿu izomorfnih likova sliånu mitu. naslutio i anticipirao kwiÿevna dogaðawa u drugoj polovini HH veka. bogatstvom simboliåkih i znaåewskih ravni. mora se pomenuti i višestruko varirawe likova i motiva. što ãe praktikovati samo retki i vešti pisci tek znatno posle wega (Danilo Kiš. Man je. kada govorimo o umetniåkom postupku. delom i inovatorskim. intenzivno prisutne u mitu. sloÿenim intertekstualnim fonom i. Uz to. ovaj postupak nije samo dekor i kwiÿevni eksperiment. odnosno poetskim postupcima. Pri tom. BIGZ. apodiktiåke) strukture u narativnu: Man je (pseudo)filozofske iskaze i postavke razvio u pojedine narativne linije svog romana. tu je ÿanrovska neodreðenost dela ili bar otvarawe moguãnosti da se problematizuje pripadawe Smrti u Veneciji noveli ili romanu. 105 V. Jovan Deliã.

partly innovative literary techniques. Narcissus. that is a complex system of repetitions which establishes relations between them even when it is not possible to do within the plot itself.160 Lidija Boškoviã MYTH AND PHAEDRUS AS THE BASES FOR THOMAS MANN'S DEATH IN VENICE Summary Thomas Mann's novel Death in Venice is based on some specific myths (on Apollo. . Hyacinthus). by magnificent imagination. still creating associations with the basic ideas from the dialogues used as literary bases. there is a genre indefiniteness. primarily Phaedrus. apodictic) structure into a narrative one: Mann developed (pseudo philosophical statements and assumptions into specific narrative lines of his novel. In addition. that is an intertextuality — which would become the dominant technique only in the post-modern period. myth enabled Mann to present implicitly his concepts about the nature of artists and art. Plato's theory of „rememering" appeared to be an adequate model for Mann's concept of artistic creation. so it is possible ask the question if Death in Venice is a short story or a novel. on the mythical type of thinking and organization of narration (ideas about death. only by the rare and skillful writers after him (Danilo Kiš in Pešåanik / The Hour-Glass). richness of symbolic and meaningful levels. discursive (reflexive. Therefore. Eros. on the one hand. Death in Venice precisely captures us by its extraordinary complexity. this work implies a dialogue with the texts from the entire tradition (understood in an Elliot-like sense). Then. Dionysus. It is specially interesting to mention the fact that Mann uses pseudo-quotations (simulated quotations from Plato's dialogues) as one of the aspects of intertextuality. intensively present in myth. certainly. and on the other to establish a parallel between his own (auto)poetics and Plato's philosophy (esthetics. this „glossing" is additionally linked to the reallly ingenious transformation of the non-narrative. he viewed them within the link between „the discipline and unrestraint" — in which he could easily recognize the archaic principles of the Apollonian and Dionysian qualities. the mentioned pseudoquotations procedure was realized with the technique of the inverse „glossing". poetic skill and invention into this prose masterpiece. Ganymede. In Mann's work. which certainly further motivated Mann's inter-textual game. Furthermore. complex intertextual overtone and. this technique is not only a setting and a literary experiment. Mann indicates his own imaginativeness in developing the plot. to create associations with some situations in Phaedrus in the plot. Thomas Mann intertwined great knowledge and erudition. Death in Venice is characterized by complex. because this enabled him. but is deeply motivated: precisely by „distorting" Plato's text. On the other hand. Thus Mann built a network of literary heroes with the analogue functions (psychopompos) — a network of isomorphic characters similar to myth. which would be used significantly later. Mann artfully chose Plato as a basis for his novel. ontology). First. Obviously. transfer of the same symbolic meaning in formally different stories) and on Plato's dialogues. One should also take into account manifold variations related to the characters and motives.

teÿwi. sukob'. Dictionnaire alphabétique et analogique da la langue française. Institut za srpskohrvatski jezik.09„192/193" 821. Istok. PUF. antinomija.5 gde je. koji se suprotstavqaju'. Beograd 1978. 53). Zapad. 5 Za razliku. redakciji Vladimira Filipoviãa.163. revolucija. Paris 1960. La nuit surveillée. kultura. pojava. Vocabulaire technique et critique de la philosophie. kao „postojawe dve protivreåne teÿwe kod jedne iste osobe". Te teÿwe mogu biti društvenokulturne ili moralne prirode (uloga ideala i nad-ja. nadrealizam. Marka Ristiãa i Vana Bora.UDC 82. ne samo prisutan nego je na odreðeni naåin vrednovan i nalazi se u osnovi mnogih kulturnih fenomena6 i psihiåkih pojava koje je otkrio Frojd. gde predstavqa konstitutivni i formativni element liånosti. od kineske civilizacije u kojoj se konflikt više posmatra kao „mesto nereda. Frojd je ovaj pojam i uveo u psihijatrijsku upotrebu gde se on odreðuje. kome u srpskom jeziku odgovara reå sukob. prilika u kojoj se ispoqavaju åinioci koji teÿe da se suprotstave prirodnom toku stvari" (v. Kamenaroviã. dakle. 3 Filozofski rjeånik. zauzima vaÿno mesto u zapadnoj civilizaciji. s druge). . Perceptions chinoise et occidentale. 6 Isto. a konflikt proizlazi iz nekog svesnog ili mawe svesnog oseãawa prinude i pojavquje se kao „primordijalni åinilac nastanka neurotiånih simptoma" kroz koje se 1 Reånik srpskohrvatskog kwiÿevnog i narodnog jezika.2 ili u filozofskom smislu kao 'sukob. Nakladni zavod Matice hrvatske. moral. oštro suprotstavqawe. borba suprotnih ideja ili moralnih naåela'. 4 André Lalande. istorije i misli. a na osnovu tekstova Andrea Bretona.1 kao 'susret suprotnih elemenata.3 kao 'odnos izmeðu dve snage ili dva naåela åije primene iziskuju protivreåne odluke u istom predmetu'. Paris 2001. Le conflit. Definisan u reånicima kao 'sudar opreånih snaga.4 konflikt. kako åitamo u Enciklopediji psihijatrije. na primer. 23. i emocionalnih i nagonskih zahteva. s jedne strane. KQUÅNE REÅI: konflikt. Paris 1970. san. ÿeqa. Ivan P. akcija.41-4 VIDOVI KONFLIKTA U NADREALIZMU Jelena Novakoviã SAŸETAK: U radu se ispituju naåini ispoqavawa konflikta u okviru nadrealistiåkog projekta. spor. oseãawa. 2 Paul Robert. Zagreb 1989. stvarnost.

Problèmes de l'âme moderne. Jung. proizlazi niz drugih konflikata i uopšte svi vidovi qudske tragike. André Breton. 107. „dobro" i „zlo". da je nema alibi". le mal. preduzmimo osnovne mere predostroÿnosti i ponovimo da smo na Zapadu. Enciklopedija psihijatrije. i da je primoran da svoje nagone potiskuje. mi ÿivimo u otvorenom sukobu sa neposrednim svetom koji nas okruÿuje. u bilo kome vidu da ga posmatramo. u oåima svakog iole obaveštenog åoveka. Manifestes du surréalisme.162 ostvaruje „neka vrsta kompromisa" izmeðu wegovih razliåitih elemenata. åiji je ciq da razreši konfliktnu situaciju u kojoj se nalazi zapadni åovek. 144. kao i wegova sopstvena svest. Frojd je pokazao da je åovek nagonsko biãe. 10 André Breton. Kako konstatuje Jung. 31. Buchet-Chastel. mora biti okajano". Beograd 1990.13 U kwizi Spojeni sudovi (1932) on govori o „neprekidnom sukobu koji postoji kod pojedinca izmeðu teorijske i praktiåne misli koje su same po sebi nedovoqne i osuðene da jedna drugu ograniåavaju".12 „Samo po cenu patwe koju iziskuju suprotne snage što upravqaju åovekom snaÿna qubav pobeðuje". 1962. u izgradwi jednog novog sveta. 12 Carl-Gustav Jung. konstatuje Breton u romanu Luda qubav. 142. Antoan Poro. 94. Našem dobu veoma nedostaju vidovwaci". Pauvert. „ako rastuãi konflikt izmeðu pristalica i protivnika apstraktne umetnosti teÿi da poprimi. otkriva. daleko od toga da prisustvujemo i uåestvujemo. Cahiers jungiens de psychanalyse — 88. u pitawu je jedan „moral suprotnosti gde dobro i zlo vode bespoštednu borbu i gde zlo. 'La lumière qui brille dans les ténèbres'.10 Pojedinac sa svojim potrebama i svojim ÿeqama nalazi se u dvostrukom konfliktu: u odnosu na društvo koje mu nameãe svoj zakon i sputava wegove ÿeqe. u današwe vreme. Paris 1955. ali se i sƒm suoåava sa svojim unutrašwim protivreånostima. Clairement. Gallimard. 13 André Breton. Gallimard. „Svet je ukrštawe konflikata koji. Position politique du surréalisme. Paris 1996. prevazilaze okvir proste politiåke ili socijalne rasprave. ali da se na razne naåine sudara sa preprekama koje predstavqaju zakoni i moralne konvencije.7 Posebno znaåewe konflikt dobija u kontekstu nadrealistiåkog projekta. Paris 1924.9 „A pre svega.11 Iz te borbe. kao naši ruski drugovi. i unutar sopstvenog biãa u kome se sukobqavaju suprotne teÿwe. a koji je objavqen u åasopisu La Révolution surréaliste. razum i nagon. to jest da. Les pas perdus. ma kakvo bilo. ultrasoficistiranim svetom. 14 André Breton. Proleãe. L'amour fou. Gallimard. l'alchimie. Les vases communicants. 252. sveta åije nastajawe otvara qudskoj nadi neograniåeno poqe […]. pred slobodnom mišqu. 1925/5. Paris 1937. 1997. Nolit. 9 La Révolution surréaliste. piše Breton u tekstu Politiåka pozicija nadrealizma (1935). 112. koja se åesto pojavquje kao sukob izmeðu tela i duše. U nadrealizmu konflikt se posmatra u isto vreme kao modalitet „neprihvatqive åovekove sudbine"8 i kao sredstvo vlastitog ukidawa.14 a u tekstu Trijumf galske umetnosti (1954) konstatuje da. svetom koji. åitamo u tekstu Revolucija pre svega i uvek. 11 Roberto Cacciola. Paris. koji su grupno potpisali francuski i neki beogradski nadrealisti. 7 8 .

21. 21 Marko Ristiã. Sretenoviã. Muzej savremene umetnosti. Limites non-frontières du surréalisme (1937). a „ono što oznaåava reå otaxbina. 252. Bez mere. Mogli bismo prihvatiti da postoje iznad wega. priredili Z. Le surréalisme et la peinture. Odbacujuãi pesimistiåko uverewe da je åovek „baåen" u svet koji mu ostaje zauvek tuð i neprijateqski i da je alijenacija wegova sudbina. ili reå pravda. „novac je sve zagadio". Manifestes du surréalisme. a zanemaruje sve što izlazi iz okvira racionalne percepcije: kako konstatuje Marko Ristiã u „antiromanu" Bez mere (1928). Matica srpska. 19 Sigmund Frojd. Pauvert. 18 André Breton. 37. ciq sveta. R. Novi Sad 1979. 20 Stevan Ÿivadinoviã Bor. ili reå duÿnost postalo nam je tuðe". La clé des champs.23 u jednoj „bolesnoj"24 realnosti u kojoj više ne nalazi smisao svome postojawu. André Breton. Pozivajuãi se na Frojdovu kwigu Nelagodnost u kulturi. Nolit. nevidqiva". Matiã-Paniã i D. Paris 1962. åovek je izneverio „veåni krug åudesa".15 Konflikt o kome govori Breton ima socijalni i moralni vid: u svetu sa kojim smo u sukobu. Gavriã. 17 U Prolegomenama za treãi manifest nadrealizma ili ne (1942) Breton suprotstavqa antropocentrizmu zapadnog åoveka jedan novi mit: „Åovek moÿda nije središte. „sve intelektualne vrednosti [su] izvrgnute ruglu. Paris 1967. 324.20 što je åoveka primoralo da sa svetom uspostavi jedan veštaåki odnos koji je u funkciji dogmatskog morala i u wemu izazvalo sukob suprotnih teÿwi. Iz kulture i umetnosti. sva dobroåinstva u ÿivotu iskvarena. 37. Na moralni ideal koji potiskuje ÿequ i otuðuje åoveka nadovezuje se predstava o stvarnosti koja uzima u obzir samo ono što je oåigledno i dostupno logiåkom umu. 290.22 zarobio se u „stupcima svakodnevnog". na ÿivotiwskoj lestvici. Vane Bor konstatuje da je „potiskivawem ÿeqa prekinut […] spontani odnos åoveka sa spoqnim svetom". Beograd 1990. a koje on naziva „velikim prozirnim biãima" (Manifestes du surréalisme. 15 16 . 38. u kojoj osnivaå psihoanalize razvija ideju da „naša takozvana kultura snosi veliki deo krivice za našu bedu"19 i predstavqa razvitak åoveka i društva kao potiskivawe prirodnih nagona. 22 Isto. s razlogom se moÿe prihvatiti da on oznaåava krizu koja je isto tako znaåajna i moÿda na sasvim drugaåiji naåin presudna".16 Ali on ima i egzistencijalni i gnoseološki vid.21 izgubio se „u pustiwi konvencija i hipokrizije". 24 Isto. sve moralne ideje su u rasulu. kamate i nadnice".18 sukobu izmeðu prirode i kulture o kome govori jedan od glavnih teoretiåara srpskog nadrealizma Vane Bor u tekstovima Uvod za metafiziku duha (1930) i Talenat i kultura (1934). 55. hipotetiåna biãa „koja nam se neodreðeno javqaju u strahu ili oseãawu sluåaja". vezuje se za otuðenost åoveka koji se sƒm odvojio od sveta nameãuãi mu svoju vladavinu17 i proizlazi iz jednog drugog konflikta koji prethodi društvenom poretku u kome je ÿivela nadrealistiåka generacija. 350). Gallimard. „nasiqa i poniÿewa. Beograd 1986. a celokupnu kulturu kao oblik represije koji ograniåava moguãnost zadovoqewa ÿeqa. 23 Isto. 20. biãa åije mu je ponašawe isto tako tuðe kao što wegovo moÿe biti tuðe kukcu ili kitu".163 razmere svaðe izmeãu starih i modernih. kaÿe on.

Sa tog stanovišta rascep od koga potiåe dvostruki konflikt koji razdire åoveka nije nepremostiv i moÿe se prevaziãi. Perspective cavalière. Maryvonne Barbe et Roland Fournier. Te antinomije zahtevaju da se potrudimo da ih ukinemo zato što su bolno doÿivqene. Paris 1972. Le surréaslisme.29 izgubqeni raj „pravoga ÿivota" u kome vlada ÿeqa.25 Misao o alijenaciji. prema wegovom mišqewu. 68. 29 André Breton. thèmes. Théories. ali da ãemo. Raj. 28 Manifestes du surréalisme. Larousse. razuma i ludila. . kojoj daje veoma široko znaåewe suprotnosti ili protivreånosti. Pozivajuãi se na Remboovu formulu da je „pravi ÿivot odsutan". Breton konstatuje da smo mi izgubili pristup u ÿivot „zbog pogrešnog koraka pre mnogo vekova". kao da i one podrazumevaju robovawe. Main première (1962). techniques. sve antinomije za koje."26 Svakodnevnom ÿivotu. „ako taj korak ponovimo". u kome svi sukobi išåezavaju a åiju sliku nadrealisti nalaze u primitivnoj umetnosti koja nagoveštava „izvesno izmirewe åoveka sa prirodom i sa samim sobom". Uoåi nadrealizma. 25 Gérard Durozoi et Bernard Lecherbonnier. moãi da „obuhvatimo sve što vidimo a što je od nas skriveno u istoj zaslepqujuãoj svetlosti". Lauzanne 1988. suprotstavqa se jedno ranije stawe kada je åovek ÿiveo u skladu sa spoqašwim svetom i samim sobom. i predstavqajuãi poloÿaj zapadnog åoveka kao niz antinomija koje treba ukinuti da bi se pristupilo „pravom ÿivotu": „Moÿemo se nadati da ãemo samo prizivawem automatizma i niåim drugim razrešiti. izvan ekonomske ravni. kada åovekov pogled „nije bio iskrivqen 'naåinom gledawa' koji mu je na Zapadu vekovima nametan". Beograd 1985. objektivnog i subjektivnog. 30 Henri Béhar. a åovek moÿe da povrati svoje prvobitno jedinstvo. L'Age d'Homme. 145. nekonvencionalnosti"27 i koje nas moÿda najviše pribliÿava „pravom ÿivotu"28 ili prvobitnom dobu åoveåanstva. To su antinomije izmeðu budnog stawa i spavawa (stvarnosti i sna). oseãawa zajedništva i qubavi. 26 La clé des champs. podreðenom društvenim i moralnim prinudama i antinomijama logiåke misli. besciqnosti. Nolit. konaånije od robovawa vremenu i što ta patwa. Breton to izriåito i kaÿe. vezuje se za mit o padu i izgubqenom raju. Paris 1970. pa åak i ÿivota i smrti. 221. 27 Marko Ristiã. 56. 20. ali osloboðena svake religijske konotacije koja upuãuje na neprekidnu i åesto uzaludnu borbu åoveka sa svojom grešnom prirodom. zamewujuãi åesto reå konflikt reåju antinomija. 131. zapaÿawa i predstave. ne sme da zatekne åoveka nespremnog. Les pensées d'André Breton.164 nadrealisti smatraju da je åovek nekada ÿiveo u skladu sa prirodom i da je wegova otuðenost posledica laganog opadawa wegove prvobitne sposobnosti opštewa. sliåno detiwstvu koje je obasjano „rajskom svetlošãu bezuzroånosti. pošto su postojale i pre onog oblika društvenog poretka u kome mi ÿivimo. prošlosti i buduãnosti.30 Na suprotnost izmeðu „primitivnog" i „civilizovanog" åoveka nadovezuje se jedna druga suprotnost. kao i ona druga. ali dubqe. Gallimard. mogu sa wim da ne išåeznu. wegovog udaqavawa od prvobitnih naåina saznavawa pod prevlašãu logiåkog uma koji je potisnuo wegove iracionalne snage i odvojio ga od prirode.

33 oznaåavajuãi katkad pokušaj „ruskih drugova" da izgrade „jedan novi svet". ti koji imaš samo simboliånu vrednost. åovek kraj koga prolazite nosi ga u sebi: Istok je u wegovoj svesti" (La Révolution surréaliste. kako je konstatovao Mišel Boÿur. Autour du surréalisme. kako to nagoveštava Breton. 120. pobedniåki Istoku. 47). Istoku gneva i bisera! Dopusti mi da prepoznam tvoja sredstva kako u kuqawu neke reåenice. wegovoj najskrivenijoj nadi. raspolaÿi mnome. izmeðu lepog i ruÿnog. uoåivši „odnos stvarnog kojim neodreðeno obuhvata sve što postoji. 37 Louis Aragon.38 ali koji u više navrata i sƒm izraÿava istu misao. nadrealizmu prilagoðenih teorija prihvati svoje iracionalno. „Latinska civilizacija je odsluÿila svoje i ja liåno traÿim da se odreknemo wenog spasavawa… Istoku. Légitime défense (1926). 33 „Ta reå […] mora odgovarati nekom posebnom nemiru ovoga vremena. „Istok je svuda. U tekstu Talas snova Aragon konstatuje da.165 suprotnost izmeðu Zapada. 38 Uoåi nadrealizma. On predstavqa sukob metafizike i wenih neprijateqa. izmeðu velikog i malog". 1924/2. 36 Michel Beaujour. Bataille. koji su i neprijateqi slobode i misli. 1925/5.34 ili slovensku iracionalnost otelotvorenu u Dostojevskom koji se. 31 32 . duh mu prirodno suprotstavqa odnos nestvarnog. Leiris. kao i onim izmeðu dobrog i zlog. izmeðu prirodnog i natprirodnog. 35 Uoåi nadrealizma. za onoga koji govori sa izvesnom strogošãu. 121. La Révolution surréaliste. izmeðu istinitog i neistinitog.31 a koji nadrealisti smatraju carstvom otuðenosti i neautentiånosti i åija kulturna „iskvarenost" povlaåi za sobom „nemoguãnost. Le commerce. u zanosnoj prozirnosti". koji u nadrealistiåkom diskursu ima dosta široko i neodreðeno znaåewe i predstavqa izraz pobune protiv åovekovog poloÿaja u savremenom svetu. Breton. Paris 1999. 25). 31). Terreur et rhétorique.35 Verujuãi u moguãnost da åovek pronaðe izgubqeni raj ako u duhu Frojdovih. Breton i drugi nadrealisti. stvaraju temeqe jedne nove kosmologije u kojoj ãe „antropocentriåna" vizija „biti prevaziðena u jednoj analoškoj viziji u åijem ãe okriqu humanizovana priroda i naturalizovani åovek nesmetano voditi dijalog. odbijajuãi da svome „antorimanu" Bez mere potåini svoje zakquåke „plitkim uobiåajenim razlikovawima izmeðu stvarnog i nestvarnog. Bafrthes & Cie. I u samoj Evropi. gde su „prekinute sve qudske spone osim onih åiji je razlog bio interes". on zamišqa jedan opštiji odnos. tako i u narednim Revolucijama" (isto. 39 Bez mere. kako u tajanstvenom vihoru xeza. 44.36 Ta nova kosmologija saÿeta je u nekoliko novih pojmova koje oni pronalaze da bi izrazili svoj pokušaj. André Breton.32 i Istoka. A kada prevaziðe ova dva pojma. Paris 1970. Une vague de rêves. Gallimard. 252. traÿeãi jednu dubqu istinu iza istine razuma". 34 Manifestes du surréalisme. Jean-Michel Place.39 La Révolution d'abord et toujours. propovedajuãi logiku sna. Point du jour. „borio protiv zarobqavawa logikom u najspoqašwijem smislu te reåi. ko moÿe reãi gde nije Istok? Na ulici. u kome se ova dva odnosa dodiruju. 165. da ga sluša veliki broj onih za koje govori". a koji predstavqa nadstvarno". Paulhan. 31. nekom nesvesnom predviðawu" (Point du jour. kako zapaÿa Marko Ristiã. 1925/5. 215—216.37 Ova konstatacija nalazi odjeka kod Marka Ristiãa koji se na wu izriåito poziva u Marginalijama (1929). kao što je pojam nadstvarnosti. 103.

a da je „nadrealno" sama „stvarnost".166 i konstatujuãi u svome odgovoru na pitawe o snu u anketi Åequst dijalektike. a on bi „prestao da bude åovek".40 Polaritet izmeðu stvarnosti i sna ustupa mesto jednom novom polaritetu izmeðu uobiåajene. da je san „prirodni deo nadrealnog". 46. Pojam „nadsvarnosti" izraÿava nadrealistiåku veru u moguãnost postojawa jednog sveta koji se lako prilagoðava åovekovim ÿeqama. a åovek prelazi bez napora iz jedne oblasti u drugu. svedene stvarnosti. U drugom manifestu (1930) Breton govori o „izvesnoj taåki u åovekovom duhu sa koje ÿivot i smrt. Gallimard. parcijalne. ona predstavqa „pravu" stvarnost. i nije ni iznad ni izvan we". kako uoåava Ristiã u svome odgovoru na pitawe o åulima u anketi Åequst dijalektike. podvlaåeãi da nadrealistiåka aktivnost nema drugog pokretaåa osim „nade u odreðewe te taåke" i posmatrajuãi to „odreðewe" kao „uništewe biãa u jednom unutrašwem i slepom sjaju. nego. 171. uzvišeno i nisko prestaju da se opaÿaju kao meðusobno protivreåni". otvarajuãi put ka jednoj novoj viziji u kojoj se suprotnosti više ne nalaze u odnosu antagonizma nego u odnosu komplementarnosti. L'Amour fou. u kome se prepreke izmeðu sna i stvarnosti raspliwavaju. prošlost i buduãnost.44 40 41 42 43 44 Nemoguãe — L'impossible. i jedne celovite stvarnosti ili nadstvarnosti koja obuhvata i racionalno i iracionalno i u kojoj se sve suprotnosti izmiruju a konflikti ukidaju. „ne mawe stvarna od stvarnosti". Isto. podreðene zakonima logike i društvenim i moralnim konvencijama. . tako da ono što omoguãava prodor u wu „nije svodqivo na kategoriju åula". objavqenoj u almanahu Nemoguãe.42 Nadstvarnost je deo imanentnog sveta i ne suprotstavqa se stvarnosti nego wenoj suÿenoj predstavi koja je svodi na izvestan broj razumu shvatqivih åiwenica. nadstvarnost. Paris 1965. U prvom manifestu (1924) Breton izraÿava veru u „buduãe razrešewe onih dvaju naizgled tako protivreånih stawa koja predstavqaju san i stvarnost u nekoj vrsti apsolutne stvarnosti. 27 Le Surréalisme et la peinture. Nadstvarnost nije ni odreðeno mesto u prostoru i vremenu. Beograd 1930. pojavquje se kao neka „natåulna oblast". 154. da je „podjednako realno biti u snu ili biti na javi". stvarnost otkrivenu u jednoj novoj svetlosti koja pokazuje i wene skrivene vidove i obestvaruje uobiåajenu viziju. saopštivo i nesaopštivo. stvarno i imaginarno. Manifestes du surréalisme. ako se tako moÿe reãi". osloboðenu okova apstraktne misli koja je svodi na oblast razumu prihvatqivih åiwenica i proširenu i na oblast iracionalnog. jedne zemqe åuda koju nadrealisti ÿele ponovo da osvoje.41 a u tekstu Nadrealizam i slikarstvo (1928) konstatuje da je ta nadstvarnost „sadrÿana u samoj stvarnosti. 15. koji ne bi bio ni duša leda kao ni duša vatre".43 ali u romanu Luda qubav precizira da nikada nije bilo reåi o tome da se u toj taåki „smesti" jer bi ona „tada prestala da bude uzvišena".

ali što bezuslovno pripada samo wemu: ÿivotu".51 U drugom manifestu Breton kaÿe da bi „bilo besmisleno pripisivati nadrealistiåkoj aktivnosti samo destruktivni. u izvesnoj meri. posle Ÿida. a više kretawe u kome se san spaja sa delawem. 14. Paris 1969. 45 Michel Carrouges. nego. najnatprirodnije. „umetniåko stvarawe. razarawe sa stvarawem. 47 André Breton. „izmeniti ÿivot" afirmacijom iracionalnog i. pa je dovoqno samo odrediti wegovo mesto. koje moÿe da ukine suprotnost izmeðu oseãawa ja i postojawa åulnog sveta" predstavqa „jedinu stvar koju vredi traÿiti". naziva „raspoloÿivošãu". . „vrlina pasivnosti. obogaãenoj tekovinama psihoanalize. za razliku od pustolovine Grakovog junaka. 53 Les vases communicants. 46 Fotokopija rukopisa Grakovog odgovora na pitawe Da li vas zanima budizam?. konstatujuãi da „to ostvarewe. potpunog duševnog opuštawa. München 1966. nadrealistiåka pustolovina je mawe pasivno prepuštawe snagama iracionalnog. da bi dovelo do „potpunog obnavqawa naše psihiåke snage". a time i do izmirewa sa biãem. Gallimard. „preobraziti svet" ukidawem društvenih prepreka koje koåe åovekov slobodan razvoj. André Breton et les données fondamentales du surréalisme. Wilhem Fink Verlag. Ono se kreãe u pravcu „ne-vrednosti akcije". 52 Isto. u Bernhild Boïe. åiji je ciq da potvrdi neprijateqstvo koje moÿe podstaãi ÿequ biãa u odnosu na spoqašwi svet. 48 Bez mere. Mišel Karuÿ govori o wenom ezoterijskom i religijskom poreklu.49 taåki u kojoj. 197. kada se pojmovi subjekta i objekta poništavaju a svaka protivreånost išåezava". 153. prema marksistiåkoj formuli.50 Ali. 51 Manifestes du surréalisme.167 Razmatrajuãi misao o „krajwoj taåki". 49 Uoåi nadrealizma. „lirskim" stavom prema svetu. ili konstruktivni smisao". Gallimard. koji predstavqa „neku vrstu iznenadne iluminacije ili nagloga skoka.52 a u Spojenim sudovima da ãe buduãi pesnik „prevaziãi obeshrabrujuãu misao o neotklowivom rascepu izmeðu akcije i sna". po reåima Bretona.53 Da bi se dospelo do „krajwe taåke" u kojoj svi konflikti nestaju. 170. 216. 167—168. Nije dakle reå o nekom „okamewenom" apsolutu koji se pojavquje kao ugašena zvezda. prema Remboovoj formuli. 50 Point du jour. Paris 1950. 131. 149.45 a Ÿilijen Grak u woj otkriva analogiju sa satorijem u Zenu. Houptmotive im Werke Julien Gracqs. 33. samog tog sveta". najnadahnutije.46 što odgovara wegovoj sopstvenoj viziji åoveka kao „qudske biqke". ne treba napuštati stvarnost. odnosno poetska aktivnost koja se za Ristiãa pojavquje kao „sauåesništvo u stvarnom i nadstvarnom"48 i koja nije „beÿawe od ÿivota" nego „egzaltirawe ÿivota u onome što je najtajanstvenije. upijawa". stvarno dovodi do usklaðivawa te ÿeqe sa spoqašwim predmetom. izraÿenoj u wegovim romanima. Entretiens (1913—1952). nego o izvesnoj „taåki u duhu" koja se „nikako ne moÿe smestiti u mistiånu ravan"47 i kojoj vodi ono što Breton.

umetnosti. „Neka åovek. a naroåito ponašawem Ÿaka Vašea koji je ušao na premijeru jednog Apolinerovog komada sa revolverom u ruci. 20. kako bi moglo doãi do novog preporoda. Moris Nado. inspirisanog Lafkadijevim „bezrazloÿnim åinom". Istorija nadrealizma. skrivene i kadre da uzdrmaju istoriju. nada u nove snage. tu odmeri svoje izgubqene moãi" i neka se „u opštoj otuðenosti odupre svojoj sopstvenoj otuðenosti". da prekinu smešno ulanåavawe åiwenica. 225. oni su s tragom Atiline kowice ostavqali propast i smrt. sna. „Nadrealisti su. 123. 1925/5. Manifestes du surréalisme.168 Taj poduhvat predstavqa istraÿivawe nesvesnog. tajanstvena jer je azijatska. potpunu nepokornost. kaÿe Alber Kami. „Istok nije samo domovina Mudraca. koji moÿe doprineti „rešavawu osnovnih ÿivotnih pitawa" otkrivajuãi postisnute ÿeqe. Paris 1951. 31. Gallimard. U drugom manifestu Breton konstatuje da se nadrealizam nije plašio „da pretvori u svoju dogmu apsolutnu pobunu. Beograd 1980. Stalni revolucionari.57 Smisao koji nadrealisti daju reci Istok postaje odreðeniji: ta reå oznaåava prevratniåke i obnavqaåke snage. sa svim što sputava åovekove ÿeqe. naoruÿani goruãom buktiwom poÿara. uporedo sa veliåawem åovekove nevinosti. Srpska kwiÿevna zadruga. prestala je u oåima Bretona i wegovih prijateqa da izgleda kao 'mutna kriza vlade' ".56 A u tekstu Revolucija pre svega i uvek åitamo: „Upravo nas odbacivawe svakog prihvaãenog zakona. Ali on je i subverzivna aktivnost. govoreãi da ãe pucati u publiku — i tim åinom nadahnuo Bretona da u drugom manifestu definiše „najjednostavniji nadrealistiåki åin" kao izlazak na ulicu sa revolverom u ruci i nasumiåno pucawe u gomilu.54 i automatskog pisawa pomoãu koga nadrealisti nastoje da izraze „stvarno funkcionisawe misli". BIGZ. 155. verovali da mogu da veliåaju smrt i samoubistvo". Albert Camus. koji danas jedva preÿivqava. posmatranog kao oblik odbijawa postojeãe stvarnosti i kao izraz pobune protiv društva. velikih rušilaca. Kako zapaÿa Moris Nado. konflikt u kome je Sartr video naåin da se likvidira Edipov kompleks. 35. 105. neprijateqa kulture. . smešnih igrarija Zapadwaka. L'Hommne révolté. La Révolution surréaliste. navodi da skrenemo pogled k Aziji". pomoãu ludila. Pesme i poeme.61 54 55 56 57 58 59 60 61 Manifestes du surréalisme. Aleksandar Vuåo. Beograd 1980. on je za nadrealiste i rezervoar sirovih snaga. veåita domovina 'varvara'. Pa i sama ruska revolucija. Perspective cavalière. kaÿe Breton. 155.55 Nadrealistiåka pobuna koja se raða iz nezadovoqstva postojeãom stvarnošãu ispoqava se kroz ÿestoki konflikt sa svim oblicima vlasti. sistematsku sabotaÿu" i da polaÿe nadu „još samo u nasiqe".58 Nadrealistiåka pobuna u poåetku ima oblik skandala. Manifestes du surréalisme.59 a moÿda donekle i Aleksandra Vuåa da napiše tekst Ako se još jednom setim ili naåela (1929) u kome je reå o sliånom postupku60 — da bi se zatim pretvorio u revolucionarnu akciju koja je u znaku marksistiåke ideologije i koja treba da dovede do promene društvenih struktura.

V. 21). Kamenaroviã. oni se. Perceptions chinoise et occidentale. „veliåanstveni niz koraka koje je åoveku dopušteno da naåini bez okova". dok kinesko. mesta u duši koje se nalazi ispod moguãeg sukoba. Paris 1972. jedan od „revolucionara bez revolucije". suštinskim prvobitnim rascepom kako bismo bili kadri da savladamo bol koji on nuÿno izaziva". bilo da to tragawe poprimi taoistiåki oblik simboliånog mesta smeštenog iznad dvojstva. 117.65 „neprekidno skidawe okova". u nuÿnu etapu u rešavawu nekih ÿivotnih pitawa. konflikt koji muåi zapadnog åoveka razrešava subverzivnim åinom koji dobija obeleÿje skandala. Gilbert Durand. dakle kroz jedan novi konflikt. 79. I. ima za ciq „da otkrije u analoškom skladu jedan naåin ÿivota.66 S druge strane. opredequju za revolucionarnu akciju koja ãe dovesti do promene politiåkog i društvenog sistema. da upotrebimo Tirionov izraz.63 wihovo tragawe za jedinstvom ipak ostaje u okvirima zapadwaåkog mentaliteta gde predstavqa „tragawe za moguãim putem koji ãe nam omoguãiti da se suoåimo.62 Protiv sukoba oni prizivaju novi sukob. psihoanalize i marksizma — osuðen na poraz. a koje Breton naziva „raspoloÿivošãu" ili „slobodom". P. dakle. Gallimard. da ga pogledamo u lice. PUF. Arcane 17.67 Što se tiåe Marka Ristiãa i drugih beogradskih nadrealista.64 Ako nadrealisti veruju da ãe åovek pronaãi izgubqeni raj i stupiti u jedno novo zlatno doba u kome ãe išåeznuti svi konflikti. Révolutionnaires sans révolution. sa neizbeÿnim. André Thirion. u duhu Marksove formule „preobraziti svet". 1925/3. Laffont. nepobitnim. prema postupku „dvostruke negacije" kojim se posledice prve negativnosti ukidaju novim negativnim delovawm. Le conflit. Cf. Ako u åasopis La Révolution surréaliste unose citat Lao Cea: „Vratiãu ih upotrebi vezanih struna". ali je wihovo angaÿovawe ujedno i kraj srpskog nadrealistiåkog pokreta koji se utapa u marksistiåku ideologiju. Naða. Ukidawe antinomija i izmirewe suprotnosti kome oni teÿe pojavquje se kao ishod jedne krizne situacije koja se nikada konaåno ne razrešava. ispostavqa se da je nadrealistiåki pokušaj povezivawa sna i delawa. Za Bretona oniriåke aktivnosti odnose na kraju prevagu nad revolucionarnom akcijom. oni ciq svoga poduhvata ne pronalaze u harmoniji. 62 215 63 64 65 66 67 . upotrebqavajuãi ovaj posledwi termin u jednom krajwe dinamiånom znaåewu koje ne iskquåuje pojam konflikta („ÿiva sila koja povlaåi za sobom stalno napredovawe". kako spoqašwi tako i unutrašwi. Les structures anthropologiques de l'imaginaire. na primer.169 Za nadrealiste se. ili konfuåijanski oblik potvrde jedinstva naše svesti sa svetom koji je okruÿuje". koje katkad poprima marksistiåke konotacije. Paris 1963. Zlatno doba nije za wih udobna ravnoteÿa nego neprekidno obnavqawe ÿivotnih snaga. tako da on ostaje. Paris 1964. Je les ferai revenir à l'usage des cordes nouées (La Révolution surréaliste. 22. koji dobija pozitivnu vrednost i pretvara se u konstruktivni element.

avec ses besoins et ses désirs. . le chef du mouvement surréaliste français. qui se confronte lui-même à ses propres contradictions intérieures. se trouve dans un double conflit avec la société qui lui impose sa loi et repousse ses désirs et entre ses propres tendances opposéees. le rêve — l'action) et qui se résolvent dans le concept de „surréalité". Le point de départ de l'entreprise surréaliste est la constatation que. Cette tentative est cependant condamnée à l'échec. théoriciens du mouvement surréaliste serbe qui s'est développé à Belgrade parallèlement à celui de Paris. Cette notion. et par un acte de subversion qui prend la forme de scandale. en une étape nécessaire au règlement de certaines questions vitales. l'individu. Contre le conflit les surréalistes invoquent un autre conflit. et Marko Ristiã et Vane Bor. qui englobe la réalité dans sa totalité et qu'ils inventent pour exprimer leur tentative. Dans le surréalisme. n'exclut pourtant pas l'idée de conflit car on accède à la „surréalité" par un cheminement où le rêve s'unit à l'action. Ce conflit se manifeste par une série d'antinomies que les surréalistes se proposent d'abolir (le conscient — l'inconscient. la raison et l'instinct.170 Jelena Novakoviã LES ASPECTS DU CONFLIT DANS LE SURREALISME Résumé Ce travail examine les aspects du conflit dans le surréalisme en se référant aux textes de ses représentants éminents. le „bien" et le „mal". la destruction à la construction. le désir — la loi. tels André Breton. dans le monde occidental. l'amour — la mort. qui obtient une valeur positive en se transformant en un élément constructif. le conflit est considéré à la fois comme une modalité de l'„incacceptable condition humaine" et comme un moyen de sa propre abolition. les activités oniriques l'emportent en fin de compte sur l'action révolutionnaire. le réel — l'imaginaire. Pour Breton. tandis que Marko Ristiã et les autres surréalistes de Belgrade acceptent l'idéologie marxiste et s'engagent dans une véritable action révolutionnaire qui fait disparaître le mouvement surréaliste serbe.

Srpski i hrvatski pisci mlaðe i sredwe generacije. krepuskolara i futurista do åitavog niza mlaðih autora. kwiÿevnik. Jedan od onih koji je u posleratnom periodu — ako ne više. prevodilac.09 Tartalja G. godine Gvido Tartaqa je veoma aktivno pratio zbivawa u novijoj italijanskoj kwiÿevnosti.1. poema.163. Meðu tim materijalom nalazi se jedna antologija italijanske poezije koja se pojavila 1920.1 Sastavili su je Ðovani Papini. Vallecchi editore. 1 Poeti d'oggi. arhivski materijal. i 1930. pesnik. izbor.09 821. KQUÅNE REÅI: prevodi. a ono blagovremenije od drugih — uåinio mnogo na obaveštavawu naše kwiÿevne javnosti o zbivawima i novinama u italijanskoj kwiÿevnosti bio je Gvido Tartaqa. Montale. Pored nemalog broja raznovrsnih kwiÿevnih priloga.41-95 GVIDO TARTAQA I ITALIJANSKA KWIŸEVNOST Ÿeqko Ðuriã SAŸETAK: U radu se prikazuje rad Gvida Tartaqa na prdstavqawu italijanskih pisaca jugoslovenskoj kwiÿevnoj publici i wegovo prisustvo u italijanskoj kwiÿevnosti. Firenze 1920. najviše poznat kao autor kwiÿevnih dela za decu. bio vezao i sopstvenu kwiÿevnu karijeru. ÿeqni kwiÿevnog preporoda i modernizacije. antologija.163.131. buduãih velikih i znaåajnih imena italijanske kwiÿevnosti. beleške. i pored originalne pesniåke delatnosti. pisac i mislilac protivreånih opredeqewa.: 821. na izvestan naåin. godine pod naslovom Poeti d'oggi. Saba i drugi.UDC 821. od D'Anuncija. pre svega prevoda i prikaza. Interesovawe za italijansku kwiÿevnost meðu srpskim i hrvatskim piscima izmeðu dva svetska rata bilo je i intenzivno i produktivno. Svakako da pri tom nije bez znaåaja spomenuti da su takva interesovawa predstavqala i deo porodiåne tradicije. za wih je.41. prikazi. U periodu izmeðu 1920. . kakvi su postali Ungareti. za vreme i posle Prvog svetskog rata. pratili su pomno ono što se u italijanskoj kwiÿevnosti dešavalo uoåi. o odnosima Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwiÿevnosti moÿemo suditi i na osnovu jedne koliåine arhivskog materijala koju smo qubaznošãu gospodina Iva Tartaqe dobili na uvid.

åini nam se. kwiÿevni kritiåar. godine. uz više podataka o wima i uz uvodni prikaz o italijanskoj poeziji novijeg vremena. na neki naåin. Serða Koracinija i Korada Govonija. Kritika. 3/1922. CCCXXV/ 1—3. uz osnovne biografske beleške o wima. Kwiga je naišla na veliki publicitet. 4 Novija italijanska lirika (priredio i preveo Gvido Tartaqa). Inaåe.4 jedino ova posledwa autorka nije zastupqena u antologiji Poeti d'oggi. Alda Palaceskija. 85—86. 11/12. tvorcu takozvanog magiånog realizma. Letopis Matice srpske 102/1928. bila osporavana i hvaqena. godine u Letopisu Matice srpske Gvido Tartaqa je ponovio poduhvat iz Novog lista i pod naslovom Novija italijanska lirika objavio još širi izbor tekstova savremenih italijanskih pesnika. koji je prikaz te kwige objavio u Kritici 1921. Kritika. taånije u wegovom firentinskom krilu. godine o Masimu Bontempeliju. što je najveãa šteta. jer je u sluåajevima veãine tih italijanskih autora reå o wihovom apsolutno prvom pojavqivawu u našoj štampi.3 Zanimqivo je da taj prilog Bibliografija Leksigografskog zavoda ne registruje. upoznao je noviju italijansku poeziju i poÿeleo da je predstavi našoj åitalaåkoj publici. godinu kada je pod skupnim naslovom Primeri iz savremene italijanske poezije objavio prevode nekoliko pesama Vinåenca Kardarelija. Moÿemo ovde spomenuti još neke italijanistiåke priloge Gvida Tartaqe: o savremenoj italijanskoj prozi pisao je u dva navrata: prvi put 1930.172 uåesnik u futuristiåkom pokretu.7 potom 1931. Prvi put je to uåinio u boÿiãnom prilogu Novog lista za 1922. Poreðewem pripremqenog materijala sa objavqenim otkriva se da su iz konaåne verzije ispali prevodi pesama Ðuzepea Liparinija. bila višestruko inspirativna. druÿeãi se s wom. Letopis Matice srpske 104/1930. što nije bez znaåaja. Novi Sad 244—257. kritiåarskoj delatnosti. Neke od autora prisutnih u antologiji Poeti d'oggi Tartaqa je predstavio i u zasebnim prilozima: Koracinija5 pa onda i Puåinija6 1922. taånije o prevodu Nika Bartuloviãa wegovog romana Figlio di due madri (Sin dveju majki). 270—272. Artura Onofrija. CCCXVII/2. Ðovanija Papinija i. Godine 1928. Ðuzepea Ungaretija. 3/1922. 7 Masimo Bontempeli (Sin dveju majki). Kritika. 8/9. Nikole Moskardelija. Zagreb 449. Paolo Buci. kada pod naPoeti d'oggi. Gvidu Tartaqi. 1922. Rikardo Bakeli i Sibila Aleramo. Primerak antologije kojim se sluÿio Gvido Tartaqa upeåatqivo je i sugestivno svedoåanstvo o wegovoj prevodilaåkoj i. Novi list (boÿiãni prilog). opet u Kritici. 400—401. 2 3 . hteli su da u antologiji predstave upravo svoju generaciju i wen kwiÿevni rad. 6 Mario Puccini. i Pjetro Pankraci. u zaostavštini koju smo pogledali nalaze se listovi sa prevodima kucanim pisaãom mašinom za koje pretpostavqamo da ih je Gvido Tartaqa hteo uvrstiti u izbor poezije za Letopis. 5 Sergio Corazzini. 2/1921. 2. Ade Negri.2 ona je. u svakom sluåaju weno izlaÿewe predstavqalo je prvorazredni kwiÿevni doÿivqaj. Uz imena koja su se pojavila u Novom listu tu su još i Kamilo Zbarbaro. a o tom druÿewu svedoåe mnogobrojne beleške i prevodi pisani po kwizi olovkom.

Zaåarani krug. Beograd 1924. 99—102. Tartaqa ima još jednu notu. U broju VI/5 za 1922. Zaåarani krug. Palaceskija i Sofiåija). „Vuk". godine. To je najboqe osetio jedan drugi dobar poznavalac italijanske moderne kwiÿevnosti dadaista Dragan Aleksiã. na primer. Wegove kwige poezije objavqene dvadesetih godina. Pesma i grad. 8 Godina dana italijanske proze. Iseåak iz novina pronaðen u zaostavštini. Alvaro.10 za koju je predgovor napisao Jovan Duåiã. U broju 9/10 za 1921. traga i na pesniåko stvaralaštvo Gvida Tartaqe. „Vuk". Zbirka Pesma i grad. saglasnost se daje. koji je u toj formi izraza dao najboqe delove moderne talijanske lirike. 9 10 11 12 13 14 . a to je spontani izraz. 1921 Caro Signore. Najvaÿniji deo tog materijala jesu dva pisma Ðovanija Papinija iz 1922. VIII. Letopis Matice srpske. pokušajima.9 zatim Lirika. o buduãoj kwiÿevnoj karijeri. 105/1931. Ovako glase pisma: Pieve S.14 Pisma upuãena Tartaqi konvencionalno su qubazna. a posebno Pesma i grad. Moguãe pesnik nije ni primetio koliko je blagotvorno dejstvovao na wega Aldo Palaceski. dopisnica i listova koji osvetqavaju jednu intimniju. zamislima. snovima. Papinijeve kraãe tekstove Tartaqa je prevodio još 1921. Lirika. Papini moli da mu se po izlasku iz štampe pošaqe primerak kwige. koji o toj Tartaqinoj zbirci u jednoj kratkoj belešci piše izmeðu ostalog: „Moramo priznati da g. tanto piu' che ho sentito parlar di Lei e mi pare anche di averla conosciuta a Roma nel 1917. sledi neke italijanske modele (fragmentarizam italijanske poezije iz prvih decenija XX veka. na kraju krajeva. CCCXVIII/1—2. i 1922. godine u Kritici13 i u Srpskom kwiÿevnom glasniku.8 Åitawe i bavqewe italijanskom modernom poezijom ostavilo je. Štamparija i litografija Save Radenkoviãa i brata. non ho nessuna difficolta' a concederle il diritto di tradurre le mie opere in serbo. intuicija forme i spoqna sinteza dogaðawa. govore nam o nekim kwiÿevnim idejama. Stefano (Arrezzo) 24. Govoni) i mnogih drugih koje je prekrio zaborav. zatiåemo obiqe imena italijanskih autora i onih åije ime i danas nešto znaåi (Bontempeli. na primer.11 svedoåe o wegovim pesniåkim traÿewima u kojima se åesto zaustavqao upravo pred stihovima pesnika koji se nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. ÿivotniju stranu odnosa Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwiÿevnosti. Beograd 1924. koja je moderna i dobra. teme i postupci u kojima oseãamo prisustvo. Beograd 1923. i u broju 5/6 za 1921/22. preveo i priredio za štampu.173 slovom Godina dana italijanske proze daje jedan ÿivahni presek prozne produkcije u Italiji 1930. godine u kojima on odgovara na molbu Tartaqe da se saglasi sa objavqivawem jedne zbirke svojih priåa koje bi Tartaqa odabrao. po svoj prilici."12 U zaostavštini koju smo spomenuli nalazi se i nekoliko pisama.

Non saprei (e non potrei) ora scrivere una prefazione speciale per il volume — credo che la sua bastera'. Papinija . Ovaj naslov potiåe od jedne druge Papinijeve kwige pripovedaka koja se zove upravo Parole e sangue (Reåi i krv). Areco) potom u Firenci (ul. dok u zagradi stoji Maštawa i krv. Ne bih umeo (i ne bih mogao) da sada napišem nekakav poseban predgovor za tu kwigu — mislim da ãe Vaš biti dovoqan. rukom pisani. Meðu kwigama koje je posedovao Tartaqa postoji i kwiga Papinijevih priåa Il Tragico Quotidiano i Il Pilota Cieco i u kojoj su vidno obeleÿene pripovetke odabrane za prevod: na unutrašwoj strani zadwih korica kwige Tartaqa je olovkom skicirao naslovnu stranu svoje buduãe kwige u dve verzije: Maštawa i krv (sa naznakom: odabrao i preveo Gvido Tartaqa. Papini15 O tom projektu Gvida Tartaqe postoje još neka svedoåanstva. 8. u drugoj verziji sve je isto izuzev naznake: preveo i predgovorom propratio Gvido Tartaqa. Cordiali ringraziamenti e saluti dal suo G. Papinija Dragi Tartaqa. ul. La prego di darmi anche una copia della traduzione appena sara' uscita — per tutto ottobre saro' quassu' (Pieve S. 15 Pisma iz zaostavštine koju smo pregledali. U prevodu glase ovako: Dragi gospodine. L'avverto anche che ho concesso al sig. grazie della notizia e dei giornali. forse. Molim Vas da mi primerak prevoda date åim izaðe — tokom åitavog oktobra biãu ovde gore (Pjeve S. godine. 8. hvala na vestima i na novinama. Postoje i listovi. Potrebno je pak da se dogovorite i sa mojim izdavaåem (Atilio Valeki. per un libro piu' importante. Firenca) kome moÿete u moje ime pisati. Papini Pieve S. Arrezzo) poi a Firenze (10. via Ricasoli. Postoji i poseban list na kojem je ispisan sadrÿaj kwige: izabranih 11 pripovedaka pod zajedniåkim naslovom Reåi i krv. 1922 Caro Tartaglia. nemam nikakvih teškoãa da Vam ustupim pravo da prevodite moja dela na srpski. Napisao bih moÿda za neku vaÿniju kwigu. Ha notizie di Cerina? Come sta?? Dov'e'? Cordiali saluti dal suo G. Srdaåni pozdravi i zahvalnost od vašeg Ð. Stefano (Arezzo) 22. La scriverei. Rikazoli. Stefano. Via Colletta). Stefano. a åini mi se åak i da sam Vas upoznao u Rimu 1917. Ivanu Grudenu iz Qubqane ustupio pravo za prevoðewe moje posledwe kwige (La Storia di Cristo). Firenze) al quale puo' scrivere a nome mio. utoliko više što sam åuo za Vas. Beograd 1923). Coleta 10) Imate li vesti o Åerini? Kako je? Gde je? Srdaåni pozdravi od vašeg Ð. Obaveštavam Vas da sam g. Ivan Gruden di Lubiana il diritto di tradurre in sloveno il mio ultimo libro (La Storia di Creisto). IX.174 Ma bisogna che Lei si metta d'accordo anche col mio editore (Attilio Vallecchi.

mi pare di averLe mandato due copie dell'opuscolo antidanunnziano. Evo teksta spomenute dopisnice u celini: Egregio amico. s druge strane. Puåinijev tekst protiv D'Anuncija objavqen je uz pomoã i u prevodu Tartaqe 1923. s jedne strane. in Jugoslavia che' la montatura D'Annunzio ha dato fastidio e ne da a tutti. Mario Puåini je nastojao da preko Tartaqe jugoslovenska kwiÿevna javnost bude upoznata sa wegovim romanima. i 1923. 17 Iz zaostavštine. ma ancora non si e' pubblicato il n. za privrÿenost ideji jugoslovenstva Gvida Tartaqe i. poput Macinija. Mi scriva di Lei e del suo lavoro. Se lei la tradurra'. osnivaåa. Åim izaðe. 90—96. la quale ha infatti avuto all'estero molto successo (e anche in Italia). danas malo poznatog kwiÿevnika. tekst u prevodu glasi ovako: Poštovani prijatequ. 139—143. sasvim atipiåno. radujem što vam se svidela moja fi- . Mario Puccini P. mi sembrano assai degni). del mio ultimo volume di racconti (il 1. ali još nije objavqen broj avgust-septembar. ma al popolo Jugoslavo piu' che mai (io sono con Prezzolini: e credo mazzinianamente a una collaborazione fraterna tra italiani e slavi). bio uvršãen u antologiju Poeti d'oggi. i znaåajnog åasopisa La Voce. u bratsku saradwu Italijana i Slovena". credo. u ono doba veoma uticajnog intelektualca. Appena uscito. Se una Le e' di troppo e puo' rimandarmela. a quest'ora Ella sara' anche in possesso. Beograd 1923. Veã smo spomenuli Tartaqino predstavqawe Puåinija u zagrebaåkoj Kritici. Reåenica koja ilustruje jedan veoma vaÿan istorijsko-politiåki trenutak vezan. sada ste veã verovatno dobili moju posledwu kwigu priåa (prva i treãa mi deluju priliåno dostojne paÿwe). Nadao sam se da ãu Vam moãi poslati åasopis Aperusen sa Vašim stihovima. sara' letta con piacere. „Buduãnost". Speravo di poterle mandare la rivista Aperusen coi suoi versi.S. verovatno je reå o spomenutom predgovoru za kwigu. Zašto smo protivdanunzianci. godine na adrese u Splitu. Sono intanto assai lieto che le sia piaciuta la mia filippica antidannunziana. izmeðu ostalog. Veoma se. III/2. inaåe. 3. godine u beogradskom åasopisu Buduãnost. Zagrebu i Beogradu iz pera su veã spomenutog Marija Puåinija. koji je. mi fara piacere. Grazie17 16 M. e il 3.175 gde Tartaqa govori o Papiniju. Preslišavawe savesti jednog åoveka iz nove generacije. Suo aff. mi faro' un onere d'inviar alcune copie. Puåini. te nove politiåke tvorevine od strane intelektualnih krugova oko Ðuzepea Precolinija. za prihvatawe. Središwa tema wihove prepiske jeste eventualna pomoã u pogledu uzajamnog predstavqawa italijanskoj odnosno jugoslovenskoj publici. di agosto-settembre. preveo Gvido Tartaqa. credo. meðutim. Nekoliko pisama i dopisnica (taånije sedam dopisnica i tri pisma) upuãenih Tartaqi tokom 1922. e creda alla mia buona amicizia. postaraãu se da Vam bude poslato nekoliko primeraka.16 Karakteristiåna je s tim u vezi jedna Puåinijeva reåenica sa jedne dopisnice u kojoj govori o šteti koju je D'Anuncio naneo jugoslovenskim narodima i nastavqa: „ja se slaÿem sa Precolinijem i verujem.

. u bratsku saradwu Italijana i Slovena). un sonnambulo. godine. Intima II mio sogno di stanotte era ingenuo e romantico. lo colsi in qualche luogo dalla terra umida ed in sogno sono passato presso il cancello della cara e ho lasciato il fiore sulla finestra che odori o che muoia. L'avvenimento Mi tormenta il pensiero se io non sia stato. koje je po svoj prilici on sƒm preveo na italijanski. biãe mi drago. a onda u lokalnom åasopisu iz Foliwa (Foligno) koji je najpre izlazio pod imenom Aperusen (1922). S. Na jednoj od dopisnica åitamo da ãe Tartaqine pesme biti objavqene u broju za oktobar 1922.176 Što se tiåe uzvratnog predstavqawa kwiÿevnog rada Gvida Tartaqe italijanskoj publici. Hvala 18 Zahvaqujuãi koleginici Persidi Lazareviã sa Univerziteta u Peskari. i od propratne beleške koju je potpisao Mario Puåini: Letterature straniere I. da bi potom promenio ime u Il Concilio (1923). Blizanci). Dio lo sa. Ako vam jedan ne treba i ako mi ga moÿete poslati. ad intervalli come scie di lapislazzuli sul ciclo vespertino e che rinascono di tempo in tempo come spente visioni notturne. col guardare il mondo dall'altezza d'oltre i tetti con luna lipika protiv D'Anuncija koja je i u inostranstvu imala uspeha (kao i u Italiji). Srdaåno vaš Mario Puåini P. Dogaðaj. utoliko pre što se iz zaostavštine koju smo pregledali ne vidi da li je sam Tartaqa ikada dobio primerak tog broja Aperusen-a. Cara. mislim da ãe biti rado åitana u Jugoslaviji zato što D'Anuncijeva podvala smeta svima a jugoslovenskom narodu pogotovo (ja se slaÿem sa Precolinijem i verujem. nell'infanzia. u Puåinijevim pismima u više navrata spomiwe se objavqivawe pesama i propratnog teksta o Tartaqi najpre u uglednom åasopisu Nuova Antologia (što je propalo). all'alba dimmi: col primo sole dalla finestra ti si effuse l'odore del fiore del mio sogno? II. poput Macinija. che ricordo. Ho sognato un fiore grande e bianco. Ako je prevedete. Prilog je objavqen u rubrici Letterature straniere i sastoji se od åetiri pesme Gvida Tartaqe (Intima. Poiché' tutti quegli avvenimenti piccoli. Proleãe. quando ti svegliasti questa mattina. Uspeli smo da doðemo do primerka spomenutog åasopisa Aperusen18 i ovde u celini objavqujemo prilog posveãen Gvidu Tartaqi. a tratti. Pišite mi o sebi i o svom radu i verujte u moje iskreno prijateqstvo. Åini mi se da sam Vam poslao dva primerka kwiÿice o D'Anunciju.

anche se avvenne. non si ripetera' a dispetto della carne giovanile e dell'inquietudine dello spirto che soltanto sogna la ribellione. Ha sognato qualcuno stanotte la propria morte? il prprio morire? Lo sento: egli deve avere fratellanza spirituale con me . alla periferia. . . nel mattino d'aprile. . . . con maniche rimboccate. . . . . . . E qualche volta. . . . . . . . che lamenta e che viaggia per sentieri abbandonati e che rode se stessa. ed il quale. . . . . . dinanzi un bicchiere di vino — gli occhi lacrimanti gli lucicavano sotto la lampada. . e che non si ripetera' mai piu'. solo durante la pioggia estiva del pomeriggio mi viene da piangere la coscienza mia stanca. . . IV. ne' poi. dall'alta costruzione al sole mentre l'odore di lilla' s'effondeva per l'aere primaverile. impallidisce sempre piu'. che la traccia loro impallidisce.177 piena tra larghi rami di noce li' dietro cancelli silenziosi ed i quali significano pure una vita intera e totale …un fanciullo va nella notte e fissa la luna e stende le mani inconscio verso prati lontani… io credo che fossero stati e che non sono sogni. . Primavera E' caduto un uomo dal terzo piano: un muratore della Slavonia. . . . . follemente la quale soffre come puerpera nelle doglie del parto e tutto causa uno scialbo pensiero di avvenimento il quale soltanto forse avvenne e forse no. . . . cosi'. Il cervello mi hanno tormentato i racconti di visioni gigantesche che si intralciano con musica negra nello spazio e circolano nell'aere mio impossibile di fantasie trafiggendo il cielo gelato nel petto dell'Orsa maggiore nel giorno della Purificazione e che portano nei fianchi fiamme d'altri mondi come segni miracolosi ed amuleti. Ed una ragazzina portando Grieg sotto il braccio passando per la via fatale cantava sottovoce un'argentea aria primaverile. . . dell'avvenimento che il tempo ha ingoiato fatalmente. III. Eppure spesso sento con rincrescimento disperato. . Lo videro iersera in un'osteria. . . . Gemelli Deve essere maestoso anche quello che non fu creato nelle sette prime epoche di creazione. .

Reå je o pravom pesniku i åasopis Aperusen veoma je sreãan što ga pre svih moÿe predstaviti u Italiji. E' un vero poeta che Aperusen e' lieta di far conoscere. mladog naroda koji se još uvek razvija. 536—538. takoðe. il quale crede nella realta' dell'impossibile e nella realta' di cio' che non esiste nel monco senso umano per lo spazio ed il tempo. Vladimir Nazor.178 che questa notte sognai la stessa cosa. Ima. cosi' nella tecnica. da li je Gvido Tartaqa sƒm smislio nacrt za tu ambicioznu antologiju italijanske kwiÿevnosti ili je to rezultat zajedniåkih dogovarawa sa nekim od potencijalnih saradnika. Chi sa se ha quando. da je na tom listu krug najznaåajnijih delatnika u obla19 Aperusen. Sibe Miliåiã. Ne znamo. Ma c'e' anche. Olinko Delorko. mio compagno spirituale. pre svega. Ante Cetineo. M. in Italia. come nel pensiero di Guido Tartaglia. hronološkim redom. Egli. morira' con me nello stesso istante e con me s'innalzera' oltre le nuvole e salira' sui Gemelli per disegnare col tremolio del suo splendore sopra mari e laghi nuove e mirabili forme magiche. Todor Manojloviã. Nije uvek jasno da li je podela definitivna ili ne. per prima. Palaceskija. forse nell'infanzia veduto la sua trasformazione in stella lontana? Questo dev'essere un viandante.19 Posebnu paÿwu zavreðuje jedan list iz spomenute zaostavštine koji svedoåi o još jednom kwiÿevnom projektu. prima imaginate a gioai dei viandanti venturi Guido Tartaglia Guido Tartaglia e' un poeta di Spalato. naÿalost nerealizovanom. meðu kojima i Tartaqa. kako u tehnici tako i u mislima Gvida Tartaqe nešto od zrelog umetnika koji se koristio. 25 imena velikana i znaåajnih autora italijanske kwiÿevnosti od Dantea i Petrarke do mladih autora koji se upravo nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. P. Naporedo sa tim imenima. od imena tu su Mihovil Kombol. Boÿidar Kovaåeviã. il candore e talvolta l'imprecisione della poesia popolare: soprattutto di un popolo giovane ancora in atto di crescenza. M. nekad u zagradi nekad bez zagrade. br. ponekad. koji je vezan za italijansku kwiÿevnost i u kojem je trebalo da uåestvuje i Gvido Tartaqa. meðutim. Foligno. beleška u prevodu glasi: Gvido Tartaqa je jugoslovenski pesnik iz Splita. C'e'. pretpostavqamo. U wegovoj poeziji ima åistote i. . P. koji bi bili. jugoslavo. un artista consumato: che s'e' giovato. lo presento. in sogno. svim modernim iskustvima kako bi se wegov plemeniti duh i wegov veoma fini senzibilitet mogli što lirskije izraziti. 10. di tutte le esperienze modernissime perche' il suo nobile animo e la sua sensibilita' finissima si definissero in termini il piu' possibile lirici. nalaze se imena srpskih i hrvatskih pisaca i prevodilaca. Na listu je ispisano. Ante Petraviã. nella sua poesia. zaduÿeni za prevode pojedinih navedenih autora. naravno. prima. nedoreåenosti narodne poezije: jednog. Ungaretija i Kardarelija. Gvido Tartaqa je sebe beleÿio slovom T i ono se nalazi iza imena D'Anuncija. e sapientemente. Sigurni smo. i to umešno.

179 sti prevoðewa i širewa znawa o italijanskoj kwiÿevnosti na našim prostorima dobro omeðen i da u wemu Gvido Tartaqa zauzima svoje zasluÿeno mesto. in a way relating his own literary career to them. He was one of those who in the post-war period. In the period between 1920 and 1930. he very actively observed trends in recent Italian literature. if not more comprehensively. too. This research endeavour is dedicated to shedding light on these above-mentioned dimensions of Gvido Tartalja's literary work. poet. Ÿeljko Ðuriã GVIDO TARTALJA AND ITALIAN LITERATURE Summary Gvido Tartalja was a writer. primarily translations and reviews. then more promptly than others. translator. did quite a lot in informing our literary public about the events and novelties in Italian literature. as well as to his original poetic work. . it should be mentioned that such interests also represented a part of his family tradition. In addition to a significant number of various literary contributions. we can also evaluate Gvido Tartalja's attitude to Italian literature on the basis of a certain amount of archive material which we were able to study by the courtesy of Mr. Ivo Tartalja. best known as an author of literary works for children. Certainly.

.

Lirske minijature. Prva faza Drainåevog stvaralaštva. Pisao je poeziju. 821. saobraÿena sa evropskim pesni- . iako je u kritici navoðena. Afroditin vrt. Avangardna faza traje do 1930. dvanaesterac (aleksandrinac). qubav. Obeleÿen je oåiglednim uticajem Duåiãa. kwiÿevnu i likovnu kritiku. godine. Jedan je od najplodnijih pesnika svog vremena sa jedanaest zbirki poezije izašlih u razdobqu od 1920. do 1922. Bog.09 Drainac R. kada Drainac svoje pravo ime (Radojko Jovanoviã) mewa i postaje avangardni pesnik. a od 1938. godine. Rakiãa. Drainac se dosledno drÿao i omiqenog stiha svojih uzora. tradicionalizuje svoje pesništvo. smrti i Boga. kadencirawa i rimovawe. parnasosimbolistiåka. Bandit ili pesnik. uz smeliju erotiku u odnosu na raniju poeziju.UDC 821. poentirawe. putopise. drame. Rade Drainac (selo Trbuwe kod Blaca. smrt. polemisao sa savremenicima. u åemu se nije mogao naslutiti veliki preokret koji nastaje 1922. To su: Modri smeh. Erotikon.41-95 PARNASOSIMBOLISTIÅKA POEZIJA R.41-14.163. pripovetke i romane. Åovek peva. Druga zbirka u celini je ispevana u slavu qubavi i ÿene. Disa i Panduroviãa. DRAINCA Slaðana Miliã SAŸETAK: Poezija R. deskripcija. kadencirawe. KQUÅNE REÅI: parnaso-simbolizam. bavio se novinarstvom. Mnogobrojni su kritiåari koji su o Drainåevoj poeziji pisali. nije izuåavana. Drainca je od svog poåetka 1916. ali je wihovo interesovawe najåešãe privlaåila avangardna faza jer je. erotika. Banket. Drainac je kao pesnik prošao kroz više faza. 1943) znaåajan je srpski meðuratni kwiÿevnik. Ovom periodu pripadaju prve dve zbirke: Modri smeh (1920) i Afroditin vrt (1921). 1899 — Beograd. dvanaesterca. do 1940. godine. pa su mu posledwe pesme u duhu parnasosimbolizma. Zapoåeo je kao sledbenik Duåiãa i Rakiãa. a preuzeo je i postupke poentirawa. Voz odlazi. manifeste. Iskrcavawe na Javu.163. godine parnasosimbolistiåka i tada se pesnik potpisivao svojim pravim imenom — Radojko Jovanoviã. Ulis. i u mawoj meri Vojislava Iliãa. U prvoj zbirci i pesmama pre we dominiraju motivi platonske qubavi. Nakon toga Drainac neguje uporedo nadrealistiåke elemente i socijalnu poeziju. Dah zemqe. rima.

sredinom decembra 1915. . Jesewa šetwa. I. Jovana Duåiãa i Milana Rakiãa. što je smešta u drugu polovinu 1917. u izboru stiha i strofe. 1917). Pohvalio je iskrenost. Jedna pesma je objavqena u Beogradskom dnevniku. godine. Drainca. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. dospeo je u Valonu.) Iako porazna. Od ostalih pesama objavqenih 1919. Ono što se pouzdano zna jeste da je kwiÿevnim radom poåeo da se bavi kao ðak izbeglica u Francuskoj. San. skali oseãawa. Ispod pesme U sumraku (objavqene 1919) Drainac je zapisao: „Lion. Oba naša Vojislava. Epilog. u jeku nastupa avangarde. kw. Najuoåqiviji su uticaji Vojislava Iliãa. Rambera kod Liona." (Beleška je objavqena u listu Progres od 25. odakle je upuãen u Francusku. To je prvi objavqen Drainåev kwiÿevni rad. 61. u ritmiåko-intonacionim postupcima. a ovde se citira iz Dela R. a sredinom 1920. Najveãi broj ranih pesama izašao je u Epohi. Prvu ocenu izrekao je Velibor Gligoriã. stilskim sredstvima. to dokazuju i beleške uz pesme Jesen (Saint-Jen sur mer. retko se nalaze u izborima i antologijama. izlazi Drainåeva Priåa bez naslova. Dis i cela plejada mladih i najmlaðih. Za pesmu Zimski snovi Drainac je zabeleÿio da je nastala u Park Sent Moru. U napomeni na kraju Drainac beleÿi: „Sve ove pesme napisao sam od sedamnaeste do devetnaeste godine"1 Sem navedene beleške. leksici. I. Pesme nastale pre 1922. Modri smeh i pesme pre wega nisu imale veãeg odjeka u kritici. ocena je u suštini taåna. Pošto zbirka izlazi 1920. najvredniji deo Drainåevog kwiÿevnog rada. a kritikovao sve ostalo. godine koju je Drainac proveo u Srpskoj školi u Sen Ÿanu. Jedina kritika Modrog smeha saÿeta je i sarkastiåna: „U kwizi su zastupqeni svi naši pesnici. Iz tog su perioda i pesniåki poåeci. Duåiã. On je u izveštaju o godišwem radu Ðaåke druÿine u Srpskoj školi u Sen Ÿanu spomenuo i Drainca. 1916". Nijedna od pesama objavqenih u åasopisima nije ušla u Modri smeh iako su u ovoj zbirci i pesme iz ratnog razdobqa. Sledeãe godine (1919) Drainac se vraãa u Srbiju i neke od pesama Modrog smeha nastale su tada: U junske noãi. Drainåev školski drug u Francuskoj. Drainac je zaista na svojim poåecima verni sledbenik parnasosimbolizma i to je vidqivo svuda — u motivima. Drainac prekida saradwu sa ovim åasopisom i poåiwe da objavquje u Balkanu. Beograd 1999. navedena 1 Dela R. kw. Drainca. U wemu marta 1916. maja 1920. Jesenski uzdah je prva objavqena Drainåeva pesma. U ovom mestu obreo se nakon napuštawa škole poåetkom godine. Povlaåeãi se preko Albanije.182 štvom. godine samo još dve su datirane: Viðewe (1917) i Jesenski uzdah (1917). Pohaða licej Sv. Panduroviã. 449. blizu Pariza. åiji su ðaci izdavali list Naša nada. U svesci ima i nekoliko vlastitih pesama autora. 1917) i Jesen u mom selu (Devese. Teško je utvrditi koja je Drainåeva prva pesma jer veãinom nije beleÿio kada i gde su nastajale. 1918. Ispod we je zapisano „Saint-Jen sur mer". Ispovesti. što je najranija godina o kojoj imamo pouzdano svedoåanstvo. Izašla je u 3abavniku lista Epoha u novembru 1919. I u izborima Drainåeve poezije situacija je ista. Rakiã.

/Sivo. Nema pesama u kojima se lirski subjekt gubi kao što je sluåaj u Iliãevim pesmama Jesen. Znaj da jedan åovek tvoje teške rane Oplakuje bolno i iskreno qubi. Nakon opisa zamrzlog pejzaÿa i neizbeÿnog „jecawa" vetra. Gospoðici N. /Sivo. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. (1886). Novi Sad 1975. U poznu jesen. Priroda je podstrekaå seãawa i oseãawa. Doÿivqaj nestajawa naglaša2 Sve Drainåeve pesme u ovom radu citiraju se iz Dela. 3 Iliãeve pesme navode se iz Pesme. teskobu. Od pomenutih pesama tri se nalaze u Popoviãevoj Antologiji novije srpske lirike (Jesen. Ako se neko i pojavi pored lirskog subjekta. U Iliãevoj pesmi Elegija (1880) javqa se strah pred jesewim predelom: I strahom srce uåas se pritaji Gledajuãi mutno na jesewi dan. lirski subjekt ispoveda svoj strah: Sam sam… Drhtim… Stra me… Åini mi se sada Da se diÿu mrtvi… Kod oba pesnika jesewi odnosno zimski pejzaÿ. . U skoro svim detaqima Drainac gradi jesewi pejzaÿ iz Iliãevih pesama Elegija (1880). sumorno nebo…/. Beograd 1999. On uglavnom luta sƒm i bez ikakve utehe. dok antiåki motivi i satiriåna poezija nisu uopšte inspirisali Drainca. Pod qupkim nebo (1883). Na wega su uticale i mawe poznate Iliãeve pesme. ali je po svemu sudeãi Drainac Iliãevu poeziju poznavao iz šireg izbora. izazivaju patwu. Atiða.3 Drainåeva pesma Zimski snovi razvija taj motiv. sumorno nebo…/. heksametar. U poznu jesen) i one su mogle da budu dovoqne za uticaj na mladog pesnika. pejzaÿu daje simboliåno znaåewe — on treba da iskaÿe stawe pesnikove duše. u ovom sluåaju. Takoðe ne preuzima ni u jednoj pesmi Iliãev stih. /Sivo. van savremenih kwiÿevnih tokova. to je draga. Jesen je najzastupqenije godišwe doba u Drainåevim ranim pesmama. kao u pesmama Tišine me plaše. Aprilski uzdah.2 Drainac je naroåito prihvatio Iliãevu sliku jeseweg pejzaÿa. San (1883). ma sa koje strane! Kad ti bol nanese ovaj narod grubi. To lirsko ja dominira Drainåevim ranim pesmama i daje im ispovedni ton. Vojislav Iliã uticao je na Drainca deskriptivnom poezijom. Matica srpska. Veåe. Jesewa šetwa. kao i Vojislav Iliã. Jesen u mom selu. a u pesmi Svakom onom koji pati Drainac se åak vraãa romantizmu i romantiåarskom sawaru i usamqeniku: Druÿe i brate.183 kritika oštra je i stoga što u takvoj kwiÿevnoj klimi Drainac deluje još više kao zakasneli epigon. Drainac. U poznu jesen (1889). Posledwi ciklus Modrog smeha i zove se Jesewi uzdah. Sa pejzaÿa se uvek prelazi na emocije. strah i misao o smrti. sumorno nebo…/ (1886).

184 vaju i boje: crna. 1886) Mutno je nebo svo (U poznu jesen). skrhane vetrom. mrtav listak padne (Jesen) U mom selu sada mrtvo lišãe pada (Jesen u mom selu) . Na smrt asociraju i uvelo lišãe. ÿuta kao i mutni vidik u kome se gubi sve što okruÿuje lirskog subjekta. Evo nekoliko karakteristiånih stihova kod Iliãa: Sve obavi jesen maglovitim velom (Zadocweli putnik) Jesewa magla zemqu krije (Gosdoðici N.. I Drainac ima sliåne slike: I duboka seta ovih mutnih dana (Jesewi uzdah) Jesen… Mutno veåe… Neprozirna magla (Jesewa šetwa). vrane ili gavranovi. siva. sumorno nebo…/) Drainac: Kroz spletove crnih ogolelih grana (Jesewi uzdah) Sa drveãa åesto. Iliã: I uvelo lišãe na zemqicu pada (Zadocweli putnik) Uveli ladoleÿ veã je sumorno spustio vreÿe I listak posledwi vene od zimskog studenog daha (Zimska idila) A dole. Sve se to nalazi i kod Iliãa i kod Drainca. po zemqi granåice leÿe (/Sivo.

. Drainac uvodi kroz vihor. . . Na opalo lišãe i na lednu jesen (Jesewa šetwa) Pada svelo lišãe (Prokletstvo). . Preteãu silu koja uništava ÿivot. . Drainac insistira na tom znaåewu personifikujuãi zvona. ali joj daje pesimistiåno znaåewe: Dok s planina vihor besnom hukom briše (Jesenski uzdah) I dok vihor lomi gole jablanove (Jesenski uzdah) . uspostavqajuãi direktno vezu izmeðu pejzaÿa i preÿivqavawa: Umrli su glasi… Samo vetar jeca… Zimska noã miriše na veåite rane. k'o plašqiva deca. Zaplaåe se gorko pa opet prestane (Zimski snovi). . da l' znate. na uvele grane. . tuÿan. . åime se s deskripcije prelazi na doÿivqaj lirskog subjekta. Dok kod Iliãa zvona „jeknu" (Molitva) ili „zatutwe" (Jutro na Hisaru). .185 A ja mislim. . . . . U nekoliko stihova on varira i razvija sliku iz Iliãeve pesme Zimska idila. . . Isti postupak se uoåava u slici vetra. Nestajawem predmetnog sveta i vizuelne slike pojavquje se zvuk. . Moja bona duša. istovremeno unoseãi dinamiku u umrtvqen i statiåan pejzaÿ. Iliãeve slike iz pesme U poznu jesen: Åuj kako jauåe vetar kroz puste poqane naše . U pesmi Zimski snovi Drainac razvija to poreðewe i vezuje ga za dušu. Kod obojice pesnika to je zvuk zvona kao najava opela. kod Drainca zvono „plaåe" (O. Zvono u sumraku) i „jeca" (Veåe). . A vetar sumorno zviÿdi Drainac ne samo da preuzima kroz istu personifikaciju nego ih pojaåava poreðewem koje kazuje qudsku ÿalost i patwu: I jauåe vetar k'o bolesna deca (O da l' znate) Svu noã vetar plaåe k'o za bratom sestra (Svu noã dugu). .

nedostatka qubavi i radosti. a Panduroviã samo u opštem pesimistiånom pogledu na ÿivot. Drainac je iz Iliãeve poezije preuzeo sliku jeseni za iskazivawe pesimizma. U takvim pesniåkim slikama primetniji je uticaj simbolista jer se Iliãeve pesme zasnivaju na slovenskoj mitologiji. Kod Iliãa „zvezdice mile rasipaju zrak" (Zvezda) ili „trepere åudnim krasom" (Duh prošlosti). tako su proleãe i leto sinonim radosti. Kod Iliãa „bledi mesec sja" (U noãi.186 I vihor ledni obalama brišu (Jesen). Studen se u pesmama sa zimskim pejzaÿem pretvara u studen duše. uz mawe-više ograniåen leksiåki fond. Ovakvu sliku Drainac je mogao da naðe u Iliãevoj pesmi Elegija (1880). kao i u teÿwi da se pejzaÿu dƒ metafiziåko znaåewe. a time i spokojstva. I kao što je jesen sinonim za patwu. ali na wega nije uticala pesma Jesen iz 1883. Dis se moÿe prepoznati u nekim pesmama. Jedan od åestih Iliãevih epiteta je sumoran. koje takoðe poåivaju na elegiånom raspoloÿewu. Iliã je bliÿi romantiåarima sa „tavnom noãi" (U noãi). a osnovno znaåewe jeseweg i zimskog pejzaÿa nikad se ne mewa. a kod Drainca se „ceri" (Viðewe). Upotrebio ju je u pesmama Zimski snovni i Prokletstvo. U prvoj studen „briše nad umornim selom". a kod Drainca izazivaju strah: „I plaše me zvezde što se nebom krune" (Tišine me plaše). smrt. Duåiã i Rakiã su dominantni uzori Drainåeve parnasosimbolistiåke faze. godine u kojoj se jesen slavi kao vreme obiqa i plodnosti. „bajnom noãi" (Qubav). a ona se kod Drainca ne pojavquje. I Drainac ga upotrebqava vrlo åesto da bi uspostavio vezu izmeðu prirode i emocija: Oh! Kako je jesen sumorna i ledna! (Jesen) Ceo svod sumorni zgrlila bi ruka (U duboku jesen) U sumornoj tuzi crni vidik åami (Krik) Ja se mrznem ceo i sumor me davi (Prokletstvo). Drainac i Šantiã povezani . pesimizam. qubavi i sreãe. što ne znaåi da ga nije åitao. Jaåi uticaj simbolista ogleda se i u leksici. u oseãawa usamqenosti. Drainåev „modri suton" unosi Duåiãev kolorit u pesmu. Drainåeva slika jeseni nastaje varirawem istih motiva. a u drugoj ona „davi". Zvezda). Šantiã nije meðu onima za koje se moÿe tvrditi da su ostavili veãeg traga u Drainåevom pesništvu.

usmerenim da efekat postiÿu vizuelnošãu pesniåke slike i simboliåkim poentirawem u posledwoj strofi. Srpska kwiÿevna zadruga. sem posebno navedenih. Beograd 1908. kao poenta. Pesma Anðelkoviã vezir. simbolika pejzaÿa). Uti4 Sve Duåiãeve pesme. U obe Drainåeve pesme uoåava se paralelizam izmeðu pejzaÿa i dogaðaja (mraåna noã i mistiåno predskazawe). i 1911. 1908. spaja istorijsko i mistiåno: pesma mujezina „jeca u mistiånoj stravi". Nebesko predskazawe pobede hrišãanstva nad islamom je kroz fantastiku uobliåen motiv nepobedivosti i siline srpske sredwovekovne drÿave iz Duåiãevih pesama Car. Anðelkoviã vezir i Debarska vraåara. Dubrovaåka serenada je pesma sa motivom trubadurskog udvarawa gospi pod prozorom. Radovište. Kopqanici. U posledwoj strofi Milutin Pobede prosniva. Na isti naåin u Duåiãevoj pesmi Ÿitije car Dušan vidi svoje pobede: …kako proðe svodom strašna sen Nemawe pobedniåkim hodom. Teÿwa da se postigne mistiåna atmosfera prisutna je i ovde u slikawu vraåare koja treba da predskaÿe kraqu Milutinu buduãe pobede. Šantiãeve qubavne pesme u zbirkama iz 1901. mogu se povezati sa Drainåevom qubavnom lirikom nekim motivima (oåekivawe drage u vrtu. Posledwa strofa. Kao što je u Debarskoj vraåari svetli kraq u tamnoj noãi. Meseåev „srebrn put" (Pored vode)4 i „hladno srebro" u Drainåevoj pesmi nalaze svoje mesto u stihu „I puåina mora srebrom mesec boji" (Dubrovaåka serenada). . i sam sebe vide. kao i kontrast tamnog okruÿewa i istaknutog junaka. U wima Drainac ÿeli da postigne sliku jednog trenutka. Pejzaÿ je preuzet iz Duåiãevih Jadranskih soneta. sa podnaslovom Iz davne prošlosti. nudi fantastiånu sliku: Jer sa dugim krstom. Iz ovih stihova se vidi i odakle Draincu slika nebeskog predskazawa. Slava. citiraju se iz Pesme. ali sa sjajnim nakitom („S prstiju wegovih sjaje madoperi"). qubavna patwa. Uticaj Duåiãevih Dubrovaåkih poema vidqiv je u Drainåevim pesmama Dubrovaåka serenada. tako je u pesmi Anðelkoviã vezir junak u noãi bez meseåine. ali to ni izdaleka nije uticaj koji su izvršili na Drainca Duåiã i Rakiã.187 su ošptim odlikama našeg parnasosimbolizma. kroz nebo beskrajno Jedno åudno biãe prelete sa hukom I mesec se potom zaceri nad lukom. Takav uticaj je još vidqiviji u pesmi Debarska vraåara. Gde putawom slave åvrstom nogom ide. koja takoðe ima podnaslov Sonet iz davne prošlosti. Ÿitije. Obe pesme su stvorene istim postupkom.

Motiv nesreãne qubavi Drainac åesto povezuje sa deskripcijom. a glasi: „Qubav. Ti. moje srce uze. SD."5 Jedan deo pesama ispovednog je karaktera i govori o nesreãnoj. U Drainåevim pesmama iz prve dve zbirke dominiraju motivi qubavi i ÿene. Slavu srpske prošlosti Drainac je našao i kod Rakiãa u Kosovskom ciklusu iako nije direktno preuzeo nijedan motiv. Moto pripovetke Jedna bolna uspomena (1919) odgovara svim ovim pripovetkama i pesmama. u nameri da ih sjedini u sliku potpunog pesimizma i nesreãe. Pesma Jesen u mom selu po naslovu i prve dve strofe tipiåna je deskriptivna pesma.188 caj Duåiãevih Carskih soneta ogleda se i u sonetnoj formi navedenih Drainåevih pesama. da vas neko sada U oåaju ÿudi i za vama jeca Dok nad tmurnim gradom vejavica pada I jauåe vetar ko bolesna deca. Wihova tematika je takoðe qubavna. bol i sreãa iznenadno dolaze. sa jesewim pejzaÿem. 213. Drainac je u ovom periodu napisao i åetiri pripovetke. Pesma O da l' znate? završava se sledeãom strofom: O da l' znate samo. III. neuzvraãenoj i prošloj qubavi. godine i podseãa na Disovu pesmu Meðu svojima. Drugi deo qubavne poezije slavi uÿivawe u qubavi u rasponu od platonskog do åulnog i to vodi do nekih Rakiãevih pesama. I u pesmi Krik patwa zbog qubavi uveãana je doÿivqajem prirode: Jesen… Pustoš… Ladno… I samrt se bliÿi… Dosada i åama… Jecawe i suze… O s oåiju mojih val crnine diÿi. 5 Jedna bolna uspomena. što prošlog leta. Povezuje ih vraãawe u prošlost u kojoj se traÿi izgubqen sjaj bivšeg carstva. Lirski subjekt se pita: A šta radi Ona usred moga sela?… Da li stalno plaåu wene lepe oåi?… Kolika je tuga wenog dobrog srca?… Kolike su patwe wene neÿne duše?… Boÿe! Šta je s wome? — Da li tuÿno grca Dokle lišãe pada? — Šta li radi sada? Pesma je nastala u Deveseu 1917. Polovina pesama iz periodike i Modrog smeha jesu qubavne pesme. ali ostaje otvoreno pitawe da li je Drainac tada mogao da je proåita. . o ÿeni koja nanosi bol i u wima je primetniji Duåiãev uticaj. koja je takoðe nastala u izbeglištvu. ali se na wenom kraju pojavquje motiv rastavqenih qubavnika. a ceo Afroditin vrt ispevan je u slavu ÿene i qubavi.

U oku se wenom jedna zvezda gasi. Qubav postoji samo kroz patwu. I tamo pesnik u pojavi mrtve drage uoåava oåi. pristajuãi zarad qubavi i na sopstveno nestajawe. 6 Sve Disove pesme citiraju se iz Pesme. . .189 Ako pejzaÿ nije dekor. I wen pogled što me gleda kao iz cveãa…6 Motiv mrtve drage javqa se i u pesmi Zvuci wenog glasa. ÿivotne snage i radosti. npr. . ona je senka i miris: To je ona!… Eno — u bledome sjaju Kako mirno stupa. . . Smrt prirode kao simbol sveopšte smrti dovodi Drainca do motiva mrtve drage. . . Neke pesme suåeqavaju prošlost i sadašwost. Draga je najpre „crna senka". U pesmi Slatko piãe qubav se javqa „u proletwe noãi". . . Ona se pojavquje iz sveta tame i zadobija svetaåku svetlost. kosu i cvet: Da me vide. åime je nagovešteno prisustvo onostranog. Qubav vodi ka smrti: Åini mi se da mi veãma kosa sedi. Dok snovima mrtvim poåivaju vrti. Qubav je neprebolna. — Wene bujne vlasi Napupelih ruÿa mirise odaju. ali je sva nematerijalna. I tamo je smrt nagoveštena zamrlom prirodom: Dok su poqa tiha k'o u velu smrti . åini mu se „da se diÿu mrtvi". ali se wen gubitak poredi sa jesewim lišãem: Duša mi je pusta i trune lagano. Matica srpska — SKZ. . Noã u kojoj lirski subjekt doÿivqava susret sa mrtvom dragom jeste zimska noã. Nalaze se u Disovoj pesmi Moÿda spava. . . potvrðuje se u bolu. u Uspomenama). . poreðewe se zasniva na detaqima jesewe slike. Zvono u sumraku). doðu oåi i ja vidim tad: Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. zatim „biãe". a na kraju stupa „u bledome sjaju". . I da srce moje zadwe kida ÿice. ali we se lirski subjekt nikad ne odriåe. Nestanak qubavi u ovim pesmama oznaåava i kraj ÿivota. pri åemu se sreãa vidi samo u prošlosti. K'o uvelo lišãe od jesewe kiše. seãawe i san samo su nedovoqna uteha (u pesmama San. . . Novi Sad — Beograd 1970. Da mi oåi gasnu i da kopni lice. . Glavni delovi ove slike veã su nam poznati. .

tuÿno i polako. Pesma U sumraku završava se stihovima: Ali… Dal' oseti što sam hteo reãi. i to u sumrak. . I druge Duåiãeve pesme iz ciklusa Duša uticale su na Drainåevo viðewe ÿene u ranim pesmama. . jer ono što je najdubqe u mojoj duši ostaje nereåeno"8. objašwava u pripoveci Åar meðu zvezdama (1919). .190 I uskoro da ãu crni svet da molim. . k'o bez iskre moãi. ona ãe minuti „ka vili uz obalu strmu". . . . I ostali elementi ove pesme odjek su Duåiãa: sve se odigrava u nekoj „mirisnoj luci". Ona uzima ono što ÿeli. SD. . U pesmi Viðewe pojavquje se samo na trenutak. Åar meðu zvezdama. Ona je biãe kome je muškarac podreðen. 7 8 Jedna bolna uspomena. za izrazima. . Ÿena je neshvatqiva i nedodirqiva. a u Ispovesti uzima „krv" („Svu krv sam ti dao mladalaåke moãi"). a smesta i nestaje kao priviðewe. . Izmeðu ÿene i muškarca jeste jaz. U doba kada je pesma nastala. kaÿe pripovedaå u Jednoj bolnoj uspomeni. Tvoje oåi negde u daqinu glede. I ledne me steÿu tvoje ruke male. „U meni se beše sve preobratilo u oseãawa bez izraza"7. . U pesmi Bez naslova pije „kap po kap vina" wegovog biãa. III. Drainac tu moguãnost nije iskoristio. 219. . Qubav koja se završava ãutawem pojavquje se u Duåiãevoj pesmi Susret. . Ÿena odlazi …plaåna. . I u Drainåevoj pesmi Ãutawe draga ne deli emocije lirskog subjekta: A ti si mi tuÿna. meðu wima nema razumevawa. kod wega oni imaju iskquåivo znaåewe patwe. . III. . „Neki put osetim potrebu za reåima. . Pa ipak oseãam da te Bogom volim. SD. „duÿ aleja cvetni". . . Ona je uz to tajanstvena i tuÿna poput ÿene u Duåiãevom Zalasku sunca. Ko da nisi sreãna pored mene draga. Krv i vino (u metaforiåkoj zameni) predstavqaju ÿivotnu snagu. Što od tebe beše beskrajno daleko? Qubav je neiskaziva. savremena poezija je stvarala vrlo sloÿena znaåewa koristeãi se pojmovima krvi ili hrišãanskih simbola (što vino moÿe da bude). . 215. Ko što beše došla. O osmehu duše. zamrzla i nema. sa usana bledi! Ÿena je u ovim pesmama kobna. što pokazuje koliko je u tom trenutku udaqen od savremene poezije.

Drainåeve boje nisu raznovrsne: priroda je uglavnom zelena. meðu hrpom cveãa. lirski subjekt ãe je poÿeleti meðu cveãem: „Na krevetu mekom. a svetlost je najåešãe meseåeva. nebo modro. Simbolistiåko muziåko naåelo javqa se u pesmama Qubavi i Jednoj åednoj qubavi. I kada nije u prirodi. K'o akordi zvuåni sa treptavih ÿica. Kao što su pesme prve grupe bile vezane za motive jeseni i smrti. pun sjaja i pesme… Slika se i u ovim pesmama gradi utiscima svih åula i personifikacijom. sreãu i elan. Nek iz srca moga stihovi polete. Ne uzdrhti tada. Pesniåka serenada zapoåiwe stihovima: Kad u letwe veåe struna te probudi I zajeca bono u zvezdanom zraku. Raðawe prirode stapa se sa raðawem qudskih oseãawa. k'o proletwe veåe Draga se vidi ispod „…cvetnih grana. . Dok zeleno grawe vrelu qubav šaqe Kao da uzdiše od tegobnih snova. — Došao je april. Poezija se poredi sa muzikom u drugoj pesmi: Neka zvone tobom pesme moje svete. K'o u toplom zraku koncert åednih ptica. tako se ove vezuju za proleãe i leto." Pesma Aprilski uzdah cela je ne samo poziv na qubav veã i himna proleãu: Došao je april pun sjaja i pesme… Kroz radosno nebo smeh zrakova kapqe I ÿuti se cveãe rascvetalih zova. niti stegni grudi. / U mirisnoj bašti kud su ruÿe spile". qubav kao ispuwewe åovekovog biãa. Od stihova što ãu prosuti u mraku. U prvoj je qubav izjednaåena sa muzikom: U åasima muånim i beskrajno tuÿnim Hraniš dušu moju skladnim muzikama.191 Drugu grupu Drainåevih qubavnih pesama åine one koje opevaju ostvarenu qubav. Dve svoje pesme Drainac je nazvao serenadama. bajnu. To su pesme Pesniåka serenada i Serenada. U pesmi Smirište kaÿe se: Ÿeqe su mi blage k'o proletwe veåe a i draga se poredi sa proleãnom veåeri: Ja te hoãu. Wihovi motivi sasvim su adekvatni naslovima.

jer oseãam lepo Da si stvarno nešto. pesmu pod prozorom: Zadrhtaãe bono mandolina stara. Lirski subjekt .192 Pesma Serenada sadrÿi iste elemente: noã. Crwanski je objavio pesmu sa naslovom Nova serenata. ona je ta koja moÿe da odagna strah. Odjek Duåiãevih Jadranskih soneta moÿemo naãi u pesmi Bez naslova. Pesma Crwanskog parodira tradicionalnu serenadu. Ÿena je tu „strasna kao leto". Crwanski razgraðuje ÿanr podoknice. o ÿeni „veãoj no sve ÿene" (Ÿena). koje ÿivot nosi. qubav egzotiåna. U Duåiãevoj pesmi Zvezda dragine oåi su pune zvezda. bez bola i srama (Qubavi). Drainåeva letwa i proleãna qubav je sa juga. Godinu dana pre Modrog smeha. koje se kod Duåiða doåarava i obiqem mirisa. strasna. Drainac se opredequje za konkretnost: Iluzija nisi. U pesmi Tišine me plaše draga se pojavquje kao spasewe. Melodiju — punu qubavnoga ÿara — Probudiãu prstom… Ovde se ponovo pokazuje koliko je Drainac daleko u tom trenutku od avangarde. ali ona nema niåeg zajedniåkog sa Drainåevim pesmama. a zatim razvija ozbiqno-meditativni ton. Duåiã je govorio o snu. u poreðewu draginih oåiju sa zvezdama: Svu dubinu neba oåi ti popile Sto sawivih zvezda zenama ti cepte. qubavni ÿar. Takvu ÿenu. ugledao se na Rakiãa. On u qubavi vidi potvrdu ÿivotne sile i bekstvo od smrti. Ali ako se nije ugledao na Crwanskog. Drainac ÿanr sledi u svim detaqima. I Rakiã ima pesmu Serenada i naroåito je wen prvi deo (Allegro) uticao na Drainca. I dok licem tvojim trepte zlatne boje. Wegovo viðewe ÿene bliÿe je Rakiãu. u Lirici Itake. strasnu i sa juga opevao je Duåiã u pesmi Leto. — (Iluzija i stvarnost). Draga kod Drainca ipak nije apstraktna i idealna kao kod Duåuãa. I kod Drainca nalazimo takve stihove: Svi mirisi juÿni usnama ti trepte (Bez naslova) U noãima zvezda nektarima juÿnim Priåešãuješ dušu.

kao slabo dete. jesu Atiða i Pesma strasti. Takav prelazak zapoået je u drugoj strofi. I da se. razvijen u treãoj i zaokruÿen poentirawem u åetvrtoj strofi. Seni koje „lebde" pomeraju sliku od åulnog. Ona je u veãini sluåajeva kod Drainca tek nagoveštena." Pesma erotski åin uzdiÿe do kosmiåkog i metafiziåkog doÿivqaja. wene duge kose I grlio dugo weno meso mleåno. .193 suoåen je u ovoj pesmi sa metafiziåkim silama (kao u Duåiãevim Jablanovima). Pesme u kojima je Drainac krenuo ka smelijoj erotici. Atiða ima posvetu koja treba da pesmi dƒ obrise egzotike kao i weno ime: „Tebi. „istinske i smele". Matica srpska — SKZ. bez obzira na to što se sada u woj vidi i erotski objekat. Izlaz nalazi u qubavi. bojim.9 Na Drainåeve qubavne pesme uticala je i Rakiãeva erotika. obraãa se dragoj: „Uzmi me za ruku i vodi me lako". „…vrele / Stihe kao prve mladoÿewske noãi". ali veåno „negde": Qubio sam oåi. što ãe nastaviti u Afroditinom vrtu. Drainåeva draga ostaje uzvišeno biãe u odnosu na muškarca. a åetvrti stih doÿivqaj iz fiziåkog sveta pomera u nepoznato. I guši me miris polegnule trave. draga Atiða. — Lebdele su kroz zrakove jasne. simboliåki shvaãenih kao muzika („melodija sfera"). za razliku od Rakiãa. ali je naziva i „bednom ÿenom". 9 Sve Rakiãsve pesme citiraju se iz kwige Pesme. Nigde jedne strune. Lirski subjekt ÿeli da ÿeni uputi „slobodne reåi". Qubio sam strasno wene noge bose I tonuo negde… u pijanstvo veåno. ostavqenoj na dalekom jugu. da tonem u pustoši plave. Druga strofa u prva tri stiha opisuje erotski åin. I Rakiã poziva dragu da ga spomene u svojim molitvama jer je uplašen i nesreãan: Jer znaj da mene kobne misli more. Oseãam. pune tamne strave. koji u Iskrenoj pesmi takoðe upuãuje ÿeni iskrene reåi o åulnoj qubavi. U treãoj strofi erotski doÿivqaj se stapa sa oseãawem prisustva tajanstvenih prirodnih sila. — Melodije sfera. Ipak. fiziåkog i vode do spiritualnog: Padale su zvezde kroz prostore plave Šedervan je šapt'o melodije strasne. Novi Sad — Beograd 1970. I plaše me zvezde što se nebom krune. U Pesniåkoj serenadi erotika je nagoveštena kroz smeli poziv na qubav. Noã je ova åudna.

tako ovde Lola pruÿa svoje „upaqene usne. Sreãa se nalazi samo u idealnom svetu nebeske preegzistencije. a onda i ostvarewa erotskih ÿeqa glavne junakiwe Lole. Ja uÿivam carstva lepote spokoja."10 Kao što poqubac u Pesmi strasti „trepti i peåe". Ništa me ne boli. Kao što u Disovoj Tamnici biãe „pada" u ovaj svet „s nevinih daqina" i „s oåima zvezda". On je tada „Tiranin ko Alah. IX.194 Posledwa strofa erotski doÿivqaj dovodi do boÿanskog åime se uzdiÿe iznad svega postojeãeg. koja se u drugim elementima razlikuje od Atiðe. tako je i kod Drainca biãe na poåetku „nebesno dete" u „carstvu lepote": Nebesno sam dete. Åovekovu egzistenciju sagledava pod uticajem Rakiãa. Strast se uzdiÿe do nesvesnog i spaja sa smrãu: Oh! Kako bi umro u zanosu tome!… Da mi strast nesvesna ÿeqnu smrt oglasi. Disa i Panduroviãa. 10 11 Jedna uspomena (Lola)."11 Meðu ranim Drainåevim pesmama ima i misaonih. Rakiãeva Oåajna pesma takoðe upuãuje poziv ÿeni da se preda strasti. pokazuje se i u prozi. Trenutak erotskog spajawa postaje trenutak dodira boÿanskog. . 397. da tada erotika ulazi u Drainåevo stvaralaštvo. Pesma Poåetak i kraj åovekov ÿivot prikazuje u duhu Disovog i Panduroviãevog pesimizma. a o Bogu razmišqa kao i Duåiã. 396. I ovde se iz åulnog prelazi u besvesno i nematerijalno: „Oseãa da se teret sve više navaquje na wu i da gubi svest. Lirski subjekt tada oseãa snagu i veliåinu sopstvenog biãa. a da se celo weno biãe razliva u mlaki miris. Da se sve utiša u ÿivotu mome. od erotskog åina ne oåekuje samo telesno zadovoqstvo veã i vrhunski duhovni doÿivqaj: Da sav iznemognem pod vitkim ti telom. Dok me jošte kriju tvoje guste vlasi. SD. U Rakiãevoj pesmi Mutna impresija. a to ga je daqe vodilo do Afroditinog vrta i Erotikona. godine. Isto. daj moguãnost tajnu! I u Pesmi strasti ne postoje granice åulnog doÿivqaja. Obe pesme su iz 1920. ima temu erotskog maštawa. ali ni tu on nije samostalan. velik kao Buda". I da duša moja najzad bude sita… Pesmama Atiða i Pesma strasti Drainac je sa platonske qubavi prešao na erotsku. Jedina pripovetka iz 1920. Drainac je našao poreðewe qubavnog doÿivqaja sa budistiåkim blaÿenstvom: Da spokojan budem i tih kao Buda! Daj mi usta tvoja.

gde se kaÿe: Rastoåiãe nas beda. odjednom. opija i voli. Novi Sad. patwu i razoåarawe kao u Panduroviãevim pesmama Osramoãeni san. uÿasna i mrska — Ukaÿu. I u drugoj pesmi se varira isti motiv: 12 Svi Panduroviãevi stihovi citiraju se iz Pesme.12 Drainac dodatno åini sliku jezivijom time što lirski subjekt gazi i posrãe preko leševa: I grobqa se neka. Misaonim pesmama pripadaju ciklus Svome Bogu i pesme Duboka reå i I ja imam taåku. .195 Sve mi pruÿa snage. Naturalistiåku sliku grobqa Drainac je preuzeo iz Panduroviãeve pesme Jambi o svršetku. a pošto se nalazi na kraju stiha i reåenice. Govore o odnosu izmeðu Boga i åoveka i pod oåiglednim su uticajem Duåiãa. Matica srpska — SKG. Beograd 1969. zaborav i nestanak svih qudskih patwi i ovozemaqskih bolova kao u Disovoj Nirvani. O kad åuješ nekad svete pesme moje. Jambi o svršetku. Daqi ÿivot se svodi na bol. „tišine beskrajne" u koje se uplovqava „ko u more snova". Osetiš li tada koliko te volim. Tom qubavqu åovek se uzdiÿe do boÿanskog. U pesmi Pred kraj smrt je smirewe. með' mrtvace smradne Ne znajuãi zašto i zbog åega — padam. To su „noãi. ti si moj Bog. Na kamenoj klupi. Disov i Panduroviãev splin vidqivi su u Drainåevoj misaonoj poeziji. A miris veã umrlih qudi Silno um im muti. bolest i smrt U ÿitku masu i nesnošqiv smrad. Ciklus od tri pesme Svome Bogu iskazuje apsolutno predavawe Bogu i qubav prema wemu. bez zvezda i zraka". Pod nogom mi rska Neko trulo telo. Pad je istaknut kao poenta pesme jer je izdvojen povlakom. I ja ti se molim. Sve me grli igrom oåaranih boja. puno ledne studi. Rezignacija. Ambicije. Redom. Javqa se i misao o uzaludnosti ÿivota jer je ceo ÿivot samo hod ka grobu. kako se kazuje u prvoj pesmi: Jeste. obeleÿava ga i pad reåeniåne intonacije: Bez svesti. I kol'ko sam ravan veliåine Tvoje. I ja posrãem… I za Drainca je suština ÿivota pad i on time završava pesmu.

spoznaja samog sebe: Dugo si mi priå'o o tajnama neba. slobodoqubqe. Pesme I ja imam taåku i Duboka reå u prvi plan stavqaju åoveka. Ja sad dobro znadem sve što biãu treba. Obe pesme se završavaju mišqu da. Prostore vremena. Meðu ranim pesmama Drainåevim nalazi se i jedna rodoqubiva pesma Iz tuðine sa podnaslovom Na Krfu. postoje granice wegovog saznawa i wegovih moãi. junaštvo. Oseãaj boÿanskog prisustva javqa se noãu. I kud biãe tvoje za vekove vlada. ali je i odnos Boga prema åoveku takav. jer su sve te vrednosti utvrðene u našoj epici. U pesmi I ja imam taåku åovek je deo prirode i kosmiåkog poretka: Ja sam prah zvezdani. Svi ÿivoti sveta u me ÿivo struje. Disovim Mi åekamo cara. Drainåev odnos prema Bogu emotivan je a ne racionalan.196 Tebe duša slavi i toliko voli Kao tvoje što su tajne neizreåne. a susret sa Bogom istovremeno je i katarziåno proåišãewe duše. bez obzira na poreklo i prirodu åovekovog biãa. On je neodvojivi deo boÿijeg sveta i samog Boga jer je „nešto od neåega veånog" i „iskra neåeg neizreånog" (Duboka reå). Inspirisana je rodoqubivim ciklusima srpske moderne (Duåiãevim Moja otaxbina. kao što kaÿe u treãoj pesmi ciklusa Svome Bogu: Al' je miso mala sve da shvati sada. Rakiãevim Kosovskim ciklusom. U prvom planu su tradicionalne nacionalne i epske vrednosti kao što su åast. III). kao i kod Duåiãa. Al' i sunce dušom upaqeno cepti. što u noãi trepti Svi vetrovi mnome oåajniåki huje. Bog je sveprisutan i jedino preko wega åovek spoznaje svet. Ponavqawe neodreðenih zamenica pokazuje nepojmqivost i neizrecivost Boga. a åovekova misao „mala sve da shvati sada". Bojiãem i Panduroviãem). Objavqena je u Epohi decembra 1919. Wegove tajne su „neizreåne". Drainac se poziva na „ep slave". Drainåev bog je bog praštawa i qubavi. Duša mi je puna znawa i dobrote (Svome Bogu. . pustoši beskrajne. ali åoveka kao boÿije biãe. u trenucima mira i samoãe. Ograniåen je prostorom i vremenom. ne sluåajno. ali ne i suštinu samog boÿanskog. a moguãe je da je nastala u vreme izbeglištva. on prilazi kao „dobra mati" i „miluje". Izrek'o si noãas beskrajne lepote. za razliku od veånog i neograniåenog boÿijeg prisustva.

Panduroviãa i Drainca: Panduroviã: Uz krvave zubqe što nas zori vode Duåiã: Samo zore koje iz oåaja svanu… Drainac: I åekamo. Iluzija i stvarnost (iz Modrog smeha) javqaju se i stihovi kraãi od dvanaesterca. Oktoih. Duåiãeva pesma Hercegovina kao vrhovno naåelo jednog naroda istiåe åast: Znaãe da je samo ona zemqa svetla Gde nikad još nije pala suza srama. za åast naše majke! U Duåiãevoj pesmi Ave Serbia otaxbina se naziva „svetom majkom". Duåiãeve veåeri poezije. 2000. a ako se boqe pogledaju. Himna pobednika citiraju se iz kwige Pesme. u isto vreme kad izlazi ova pesma. Kao primer mogu se navesti stihovi Serenade koja sadrÿi.197 to je vidovdanska etika koju. Drainåeva pesma poåiva na motivu konaånog obraåuna sa neprijateqem. Veåe i Zvono u sumraku (objavqenim u periodici) i Ispovest duše. Poåetak i kraj. Sve Drainåeve pesme do 1921. Otud se i kod Drainca spomiwe majka kao metafora otaxbine. Himna pobednika. gordi. da nam zora svane. Drainac se koristi i tradicionalnim atributima epskih junaka. 13 Pesme Hercegovina. najviše stihova kraãih od aleksandrinca: od dvadeset jednog stiha sedam je šesteraca i jedan stih je peterac. braão mila. U pesmama Serenada. uoåava se da su identiåni polustihovima dvanaesterca. ali to ne znaåi da ga Drainac napušta od 1920. Ave Serbia. Osloboðewe je predstavqeno kao zora kod Duåiãa. Crwanski ruši. Nasmejan i sreãan. . Drainac nije upotrebqavao jedanaesterac. Prvi i drugi stih druge strofe glase: Veåeras ãu doãi / pod prozore tvoje. ispevane su u dvanaestercu. pre svega Duåiã. stihu koji su negovali parnasosimbolisti. Kraãi stihovi su usamqeni u dominantnom dvanaestercu. a odnos heroja prema woj poredi se sa bliskošãu majke i wenih sinova. Sabqe i maåeve kao simbole srpskog viteštva nalazimo i u Duåiãevim pesmama Bregalnica. u odnosu na ostale pesme. maåevima i sabqama: I spustismo maåe I smrt ãe oÿivet' na sabqama starim. u buduãem velikom boju koji treba da pokaÿe snagu naroda da se izdigne i uzvisi u pobedi. Vardar. Rad. stih koji se javqa kod Rakiãa paralelno s aleksandrincem. Ave Serbia.13 Drainac svoju pesmu takoðe završava pozivom da se brani åast: U boj.

kad san oåi moje Ne sklapa umorno. Sa ranama novim O patwama mislim.198 U istoj strofi drugi šesterac je åak regularniji od prethodnog stiha. bar ne ukoliko se uporedi sa svojim uåiteqima u ovom postupku Duåiãem i Rakiãem. dvanaesterca. Opkoraåewe izmeðu strofa kod Drainca se javqa u dva sluåaja: u pesmama Ispovest duše i Debarska vraåara. veã ga je samo u nekim sluåajevima prekidao na polovini. mirno. što plamenom svojim Umara i gori. Veãina šesteraca dolazi nakon opkoraåewa. Drainac nije mnogo upotrebqavao opkoraåewe. još skazaqka stoji. Ovakav postupak susreãemo u Drainåevoj pesmi Tajna veånosti: I veåno. izdvajajuãi qubav kao vrhunsko oseãawe: . kada je najzad umrlo i vreme. kod koga dolazi do pomerawa cezure za dva sloga unapred: Melodiju / — punu qubavnoga ÿara — Probudiãu prstom… Stihovi Tajne veånosti takoðe se mogu uzeti za primer. U drugoj strofi su sledeãi stihovi: San prirode cele / trepti kao gama Drhtava i bona. Intonaciono izdvajawe Drainac nije upotrebqavao samo za poentirawe u posledwem stihu. u noãi. što ÿalosno piju One. u pesmi Aprilski uzdah nalazi se u drugoj strofi. Pokazujuã tako sred doline neme Sat. koji su ga u nekim svojim pesmama doveli do savršenstva. kad nad gradom ovim. Ukoåeno. trepte blede boje. Jedan od tih postupaka je ritmiåko-intonaciono izdvajawe reåi koja oznaåava prelazak na simboliåno znaåewe. kao na primer u Duåiãevoj pesmi Zimski pastel: Niti smrzlo zvono åas da kucne koji. / — jedna åeÿwa duga Toplu krv talasa / u grudima mojim… Šesterac iz druge strofe ritmiåki i metriåki istovetan je polustihu „Umara i gori" iz treãe strofe. Pokazuje se da Drainac nije napuštao ni u jednom trenutku dvanaesterac. Treãa strofa glasi: I mislim. / — Ko qubav. koji veånost u grudima kriju. Drainac je preuzeo od Duåiãa i Rakiãa postupke poentirawa. Kao bone åeÿwe. Na primer.

oåajno… kao šum fantoma — Nad ÿivotom svojim ludaåki se smeje (Svu noã dugu…) Jedine qubavi. Pustoš!… Nigde jednog zvuka (Koraci smrti) Ne znam… Sve je prošlo… Samo rane stoje (Zimski snovi) Jedan od åešãih postupaka kadencirawa kod Drainca jeste pojaåavawe metriåke pauze u pretposledwem stihu jakom sintaksiåkom pauzom.199 I ti neãeš znati kako snova cepti Qubav. Evo nekih Drainåevih stihova: Sve pokrio. åime posledwi stih dolazi posle intonacionog preloma i postaje kadenca. koja beše uništena snegom… Pojavquje se ovakav postupak i u pesmama Poåetak i kraj. / za åast naše majke! (Iztuðine) Sniva. povlakom. iznad voda. / moja duša mlada (Jesenski uzdah). U nekim stihovima Drainac taktove postiÿe samostalnim reåenicama unutar stiha i kada nisu u funkciji kadencirawa. dugo sniva. Prvi sneg. braão mila. Na primer: I kobno. / jedan pokrov taman (Jesen) U boj. davno. s tim što cezura kod Duåiãa dolazi iza prvog takta. a kod Drainca iza drugog. Stih iz Duåiãeve pesme Podne izgleda ovako: Svod se svetli topal' / staklen. Drugi postupak koji je Drainac oponašao jeste kadencirawe od tri takta. a nije vezan za poentirawe. na primer u stihovima: Sve je prazno. koja beše åista — Duge pesme u grob poneãu sa sobom (Jednoj åednoj qubavi) .

U godini kada izlaze Manifest ekspresionistiåke desniåke škole i Aleksiãev manifest dadaizma. Zahvaqujuãi tim postupcima. slike prirode su raznovrsnije. seni su „tihe" i tišine „granitne" (XVI). Drainåeva pesma. primenio je sasvim neuobiåajeno pravopisno rešewe. veã su daqe razvijawe nasleða parnasosimbolizma. vodi me i ãuti!… Primewivawe ritmiåko-intonacionih postupaka koje su usavršili Duåiã i Rakiã pokazuje stepen uticaja ova dva pesnika na Drainca. onda se u pesmi priroda pojavquje u vidu metafora i komparacija. pokazuju i stihovi pesme Tišine me plaše. Deskripcija ima znaåajno mesto u Afroditinom vrtu. zajedno je stavio taåku i zarez i crtu: Zadwi su mi dasi s duše otkinuti. Naslov zbirke odgovara sadrÿini. nebeskog prostranstva. Petnaesta pesma u celini je deskriptivna i tek u posledwim stihovima vezuje se za qubav: Glogovi lisni krili su uzdah veåeri a ja te qubqah. U odnosu na pesme pre Afroditinog vrta. sawive i bone — Snova nekog Boga rasipqe se svila (U majske veåeri). tonovi su „mlaki" (XI pesma). a åula ujediwena u sinesteziji: „tiho plaåe melodija plava" (I pesma). qubqah… Ako deskripcija nije razvijena. Drainac izdaje šesnaest pesama koje ne donose ništa novo i prevratniåko srpskoj poeziji. Insistirajuãi na pauzi nakon pretposledweg stiha. zvucima i mirisima. pravim imenom autorovim — Radojko Jovanoviã. Potpisana je. — O uzmi mi ruku. draga je tiha kao magla (VIII pesma). snivaju o åeÿwi suncokret i trava kroz noã kad bludni meseåari ÿive. kao i prethodna.200 Preko moje duše. godine u pišåevom izdawu. ipak asocira na Duåiãa i Rakiãa. åak i kad se ne vezuje za neki od motiva parnasosimbolizma ili neku od pesama prethodnika. „melodija veånog kolorita" (XV). a zajedno stvaraju . Priroda je personifikovana (što se uoåava i u veã navedenim stihovima). Prva pesma zapoåiwe i završava se deskriptivnom slikom: Tiho plaåe melodija plava pod razbludnim nitom meseåine sive. a dopuwene su detaqima iz ÿivotiwskog sveta. Razvijene deskriptivne slike u svojoj osnovi imaju biqni svet. Zbirka Afroditin vrt izašla je 1921. Sve to u Drainåevoj pesmi ÿivi u nerazdeqivom jedinstvu. Koliko se Drainac trudio da primewuje kadencirawe. U woj se reðaju slike qubavi i prirode.

gube se pred veånim zakonima prirode: Izdahnule stvari pred velom tišina. Weno telo je „soåno" (V pesma) i moÿe biti natopqena rumenilom jutra: …biãeš natopqena rumenilom jutra ko mak morem ÿita. Åetvrta pesma suprotstavqa zanete qubavnike ostatku sveta: Poguren prosjak odlazi s naših vrata o vratu sa probušenom harmonikom. kao veštaåki. Dojke sa pupoqkom pojavquju se kod Crwanskog u pesmi Mramor u vrtu iz Lirike Itake. Predmetni svet. sveden je na minimum. rubina i svetlosti. Oni su se od sveta izolovali i ništa ne moÿe da naruši idilu i harmoniju vrta qubavi. kao divqa rada zamorna i snena u dnu šume skrita. nasuprot obiqu u prirodi. Metaforiånim prenošewem Mema je „oaza". Sve pesme Afroditinog vrta obraãawe su dragoj po imenu Mema. Prosjak dolazi iz siromašnog sveta. Mema na dojkama ima „pupoqke": …ja te neãu stezat jer znam da te. ali je i ta oaza priroda: Ti si ona oaza od sunca ÿita. kroz vidokrug što sawa padaju zvezde iz modrih visina i zamiru bolno sred pospanog grawa. Crwanski erotiku dovodi u vezu sa nasiqem i . a qubav prema woj takoðe se prikazuje slikom iz vegetativnog sveta: Pustila si ÿile u krv moju i tvoje se stablo veåno plavi ko list lovora kroz junsku boju. boli pupoqak na dojki modar kao nedozrele kupine. ali Drainåeva pesma i pesma Crwanskog imaju potpuno razliåito znaåewe. Ona je stopqena sa prirodom i vegetativno je biãe. U drugoj pesmi stvari nestaju dolaskom noãi. izujedan. kao što je i taj svet nepotreban qubavnicima.201 predstavu prirodnog obiqa i sveta kao rajskog vrta. a probušena harmonika je nepotrebna stvar. poqana rose. Memine ruke su „sliåne golubima belim".

srebrna boja vid). Nakon toga se javqa poÿuda. a Drainåeva pesma slavi uÿivawe u erotskoj qubavi. budi sva aktivira više ne spokoj u I u Afroditinom vrtu javqa se trubadurski motiv. a u VI se srami zbog obnaÿenih grudi. Neke od pesama zadrÿavaju se na emocijama. Erotika se prenosi i na prirodu. Lirski subjekt ekstazu podjednako doÿivqava i kroz prirodu i sa ÿenom: sa ekstazom sam pio noãnu srebrnu kišu i mirise tvojih grudi što strašãu odišu. Ova slika kod Drainca ima iskquåivo erotski naboj. te moje zene ne mogu u wih da se udube da kroz wih i dušu ti prelete. dovodi do nestajawa: i u vreloj strasti umrimo polako. Sem ÿenskog tela. ali i „nagon veåni samrtnika sviju" (II pesma). Åulno uÿivawe je zapravo uÿivawe u ÿivotu i tu nema mesta stidu jer se radi o åovekovoj prirodi: . Priroda i ÿena stapaju se u jedinstven erotski objekat koji åula lirskog subjekta („piti" kao ukus. Spoj platonskog iskazivawa qubavi i duhovnog doÿivqaja sa erotskim motivima javqa se nekad u istoj pesmi. On oznaåava prestanak qubavi. veã plodnoj prirodi: pijemo raskoš zrelih kukuruza i snosimo mirno okraãale dane. na duhovnom doÿivqaju i nemaju erotskih slika. Zato se i odnos prema jesewem pejzaÿu promenio. Qubav je takoðe krajnost. Pesme u kojima se javqaju erotske slike smelije su od Pesme strasti i Rakiãa koji je bio Draincu prvobitni uzor za uvoðewe erotike u poeziju. Strast je hiperbolisana i kao i u Pesmi strasti pretvara se u krajnost. Primer je šesta pesma u kojoj lirski subjekt najpre ÿeli da spozna dušu svoje voqene: Zašto sklapaš oåi sred podnevne sete. podstaknuta wenim obnaÿenim grudima kao erotskim delom ÿenskog tela. jer qubav ovde pobeðuje sve. a kod Crwanskog se ukquåuje u mreÿu sloÿenih znaåewa.202 smrãu. a time i u ÿivotu. Mema je u isto vreme „vera" i „greh" (IX pesma). a time i qubav. a u noãi ÿive „bludni meseåari". Ona je „boÿansko oseãawe" (XIV pesma). miris. Qubav je spoj erotskog i duhovnog. Pesma koju ãe dragoj pevati „noãni pevaå" izjednaåena je sa samim ÿivotom. U V pesmi ona drhti „još u ritmu strasnom". ona je i åulna i patrijarhalno stidqiva. pesme Afroditinog vrta opisuju erotsku igru kao vrhunac ÿivotne radosti. U prvoj pesmi meseåina je razbludna („pod razbludnim nitom meseåine sive").

snagu nagona. naroåito u odnosu na raniju Drainåevu liriku i liriku wegovih prethodnika. One su tradicionalnije i po sadrÿini. ukoliko se izdvoje. Krin (qiqan) još od Biblije simbol je nevinosti jer ga Bogorodica dobija uz vest o bezgrešnom zaåeãu. Erotika Afroditinog vrta jeste smela i otkrivena u pojedinim slikama. zapaÿa se da posledwa åetiri stiha. snaga jošte ÿudi ujed tvojih zubi åudno sladotvoran. ponavqa se u nekoliko pesama i uvodi u slike erotske simbolike. XIII) zadrÿale su dvanaesterac i dosledno rimovawe ukrštenom rimom. o Mema. Peta pesma sastoji se iz jednog katrena. ostani. mogu da åine sasvim pravilan katren. . Ona iskoraåuje iz patrijarhalnog odnosa prema erotici time što otvoreno o woj govori. ÿudwa je „krvava". Metafora za nagon kod Drainca jeste krv: u III pesmi. Povezivawem krvi i simbola nevinosti Drainac gradi sliku koja aludira na gubqewe deviåanstva. Kao i u pesmi Bez naslova. još u ritmu strasnom drhte tvoji udi. Drugim reåima. ali ne ruši tabue.203 Igramo se na krevetu. jednog distiha i jedanaest stihova koji nisu podeqeni u strofe. U Afroditinom vrtu Drainac delimiåno napušta strofiånu organizaciju pesme i dvanaesterac. smelost je u stepenu otkrivenosti erotskog sadrÿaja a ne u vrsti samog sadrÿaja. u wima nema naglašene erotike. Od šesnaest pesama ove zbirke samo tri pesme su sa katrenima koji ranije dominiraju. smejemo se. ali to ne znaåi znaåajnu inovaciju forme. odnosno ne spaja je sa do tada nespojivim motivima. ali se ta krv moÿe popiti iz „krunice krina": O kap krvi tvoje u krunicu krina daj mi da popijem ko rumenu kapqu korintskoga vina. niti na koji ãe biti u kasnijem Drainåevom stvaralaštvu. Ako se pogledaju stihovi pete pesme. govorimo jezikom strasne proze. ti mi pruÿaš sisu kao majka detetu ne sramiš se više. ostaje u okvirima „normalnog" i „dozvoqenog". besvesno pijanstvo åula povezuje se sa vinom. na primer. lirski subjekt zapravo traÿi dragino podavawe i zadovoqavawe wegovih erotskih ÿeqa. Traÿeãi da popije kap iz krunice krina. ja nisam umoran. U II pesmi pijanstvo od vina pretvara se u pijanstvo krvi. Oni predstavqaju i sintaksiåki i ritmiåko-intonaciono zaokruÿenu celinu: Ostani još malo. uzimamo razne poze. U ostalim pesmama nema strofiåne organizacije. XII. izmeðu tvojih ãuti moja noga… Drainac opisuje snagu ÿudwe i åulnosti. Posledwa dva stiha sedme pesme takoðe su izdvojeni u distih. Ta veza više nije sluåajna. ali nije provokativna na naåin na koji je to (u isto vreme) kod avangardnih pesnika. Ove tri pesme (X.

bili wegovi sledbenici. Tako se Drainac i svojim poåecima uklapa u opštu razvojnu liniju srpske poezije izmeðu dva rata. poqana rose. veã i zbog same åiwenice da je u wima Drainac isuviše verni sledbenik. Od ukupno 267 stihova Afroditinog vrta. samo ga nije grafiåki izdvajao. Meðu stihovima kraãim od dvanaesterca najviše je šesteraca. a na treãem jedanaesterci. izmeðu ostalog. Na drugom mestu su deseterci. 51 stih nije rimovan (odnos je 4 : 1).204 Jednu sintaksiåku celinu u åetiri pravilna dvanaesterca åine i posledwi stihovi IX pesme: Ti si ona oaza od sunca ÿuta. Ona pokazuje kako su srpski avangardni pesnici. Ni u metrici se Drainac nije lako oslobaðao ranije upotrebqenog oblika. Situacija kod dvanaesterca je obrnuta: najveãi broj ovih stihova je rimovan (94 : 7). što pokazuje da je rima ipak zadrÿana u Afroditinom vrtu. a ako mu se „oduzmu" poåeci. Bez wih slika o Draincu nije potpuna. Drainåeva parnasosimbolistiåka faza interesantna je ne samo kao slika Drainåevih poåetaka. i po tome što odraÿava svojim pesniåkim razvojem razvoj srpske meðuratne poezije. pa i ova zbirka ostaje u okvirima parnasosimbolizma i van tadašwih savremenih kwiÿevnih tokova. Statistika pokazuje i nešto što se ne moÿe uoåiti na prvi pogled: stihovi kraãi od šesterca pokazuju tendenciju nerimovawa. a nipošto u wima ne treba videti ni vrhunce Drainåevog pesniåkog puta (kako su neki meðuratni kritiåari smatrali). Ima ukupno jedanaest takvih stihova. ta slika neãe biti ista. radikalnih promena u duÿini stiha nije bilo. kao i u pesmama pre Afroditinog vrta. a to je daqe vodilo oslobaðawu od rime. Najmawe ima petnaesteraca i stihova od tri sloga (samo po dva). 101 stih je aleksandrinac. Ali to oslobaðawe nije dominantno naåelo Afroditinog vrta. a malo svoj i originalan. Pokazuje se da je oslobaðawe od aleksandrinca išlo preko wegove podele na šesterce. Afroditin vrt se od prethodnih pesama razlikuje pojavom nerimovanih stihova i stihova koji nisu aleksandrinci. Drainac je znaåajan. Dvanaesterac dominira: od ukupnog broja. Crwanskog. Po tome Drainac nije nikakav izuzetak jer simbolistiåke pesme nalazimo i kod Nastasijeviãa. rubina i svetlosti. Pa ipak. Kao ni u ostalim elementima pesme. Vinavera. draÿesni teatr i åarobna flauta kroz koju rasipqem arije mladosti. a samo dva su rimovana. ne treba ih ni olako odbacivati i zapostavqati. Ti poåeci svakako nisu vrhunska ostvarewa našeg parnasosimbolizma. pre nego što ãe proklamovati pobunu protiv tradicionalnog pesništva. åak i kad nisu iste duÿine. Drainac nije napustio katren. I u ostalim pesmama moÿe se pokazati kako po åetiri stiha åine sintaksiåku i ritmiåko-intonacionu celinu. .

Drainac was faithful to his favourite verse. His second collection presents the glory of love and woman. and eroticism is more evident than is his early poetry.205 Slaðana Miliã PARNASO-SYMBOLIC POETRY OF R. to 1922. His poetry was obviosly influenced by Duåiã. 12-syllable. . death and the god predominate his first collection and the poems written before it. Rakiã and in a way by Vojislav Iliã. First two collections of poetry belong to this period: The Blue Laughter (1920) and The Garden of Aphrodite (1921). Motifs of love. Dis and Panduroviã. and he accepted some methods as pointing and rhiming. and the poet used his real name of Radojko Jovanoviã. Drainac is parnaso-symbolic from its very beginning. DRAINAC Summary The poetry of R. from 1916.

.

1 Desanka Maksimoviã je i kao pesnik i kao liånost neprestano privlaåila paÿwu naše i svetske kulturne javnosti. 1920. Saglasni da je Desanka Maksimoviã u svakoj svojoj pesmi uvek bila „lovac srca svog roðenog" (Priåa o pesniku). Milan Bogdanoviã. kao i na wenu rafiniranu muzikalnost. Qubomir Simoviã. Qubica Ðorðeviã. Velibor Gligoriã. u januaru 1920. versifikacije i nijansi u poetskim slikama ove pesnikiwe. Andrej Voznesenski. kwiÿevne kritike i åitalaca svih uzrasta. Naglašava se izuzetan domet muziåke transpozicije pesniåke reåi ove pesnikiwe ostvaren u pojedinim pesmana za glas i klavir i wihov doprinos obogaãivawu naše muziåke baštine. Velimir Ÿivojinoviã Masuka. radiju i televiziji. Bibliografija dela Desanke Maksimoviã 1972—1998. godine. Zoran Gavriloviã. Natalija Korenevska. Beograd 2001. Stevan Raiåkoviã. Borislav Mihajloviã Mihiz. 784. stvaralaåku iskrenost i neponovqivu mudrost. 1. kw. muziåko transponovawe pesniåke reåi Desanke Maksimoviã. Georgi Stalev. pesme za glas i klavir. 422 i 424.41-14. ogleda i studija. Dragan M. Aleksandra Vraneš. kao i na wihovu dosadašwu zastupqenost na koncertnom podijumu. istoriåari i teoretiåari kwiÿevnosti i pesnici ukazivali na bogatstvo reånika. Jeremiã. Zoltan Åuka. Ivan V. U minulih osam decenija napisano je o mnogoznaånosti i umetniåkom kvalitetu wene poezije ukupno hiqadu åetiri stotine trideset prikaza.09 Maksimoviã D. jednostavna i svakom 1 2 Misao.2 u kojima su Sima Panduroviã. Od objavqivawa pesama Jedna smrt i Pitawe u beogradskom åasopisu Misao. . KQUÅNE REÅI: naši muziåki stvaraoci. Nikola Miloševiã. Ðakomo Škoti i drugi naši i inostrani ugledni kwiÿevni kritiåari. neizmernu oseãajnost. Ukazuje se na razliåitost wihovih muziåkih oblika i ÿanrova.163. 2. do 2001. Laliã.2 DELA NAŠIH MUZIÅKIH STVARALACA KOMPONOVANA NA STIHOVE DESANKE MAKSIMOVIÃ Vladimir Jovanoviã SAŸETAK: U radu se navode sve muziåke kompozicije koje su naši muziåki stvaraoci komponovali na stihove Desanke Maksimoviã od 1939. kritika. sv. godine.7:786.UDC 821. Manfred Jenihen.

. s tim što sam uspeo da pronaðem sto pedeset pet wihovih partitura i rukopisa. åetiri pesme za glas i klavir i jedne horske kompozicije. jedne poeme. Vokalno-instrumentalne kompozicije a) Umetniåka muzika Zbog naše veã mnogo puta ispoqene i dokazane nebrige za oåuvawe dela iz srpske kulturne baštine. boreãi se svakim svojim stihom za pobedu dobra nad zlim ili bar za osudu zla i istiåuãi qubav kao najveãu vrednost divota. kao i naslove devet izgubqenih muziåkih dela — tri kantate. nego je ostala dosledna sebi i stvarala poeziju od najtananijih i najprigušenijih intimnih doÿivqaja do slikovitih izliva qubavi i neÿnosti prema åoveku.3 U woj Bandur muziåki uobliåava tragediju kragujevaåkih gimnazijalaca iz 1941. zatim tonske zapise jedanaest muziåkih kompozicija åiji notni zapisi nisu saåuvani. kao i wihovi tonski zapisi. prema saznawima do kojih sam došao posle višegodišweg istraÿivawa. Kantata za bas-bariton solo. istoriåari i teoretiåari kwiÿevnosti i pesnici isticali su da se ona nikada nije povodila za raznim „-izmima" (simbolizam. impresionizam. ekspresionizam. dok su partiture kantata Spomen na ustanak (1950) dirigenta i kompozitora Vojislava Iliãa. mešoviti hor i simfonijski orkestar Poema 1941. od ukupno pet kantata koje su napisane na stihove Desanke Maksimoviã saåuvane su samo dve — Poema 1941 kompozitora i dirigenta Jovana Bandura i Samoglasnici kompozitora i horskog dirigenta Zlatana Vaude. Zahvatajuãi mnogim svojim pesmama samu suštinu åovekovog postojawa. Od tada do danas. vokalnih i instrumentalnih kompozicija na stihove ove pesnikiwe. zaviåaju i svetu. Jugoslovenska partizanska rapsodija (1947) za soliste. Desanka Maksimoviã je svojim bogatim i raznovrsnim pesniåkim delom veã krajem treãe decenije prošloga veka poåela da privlaåi patwu i naših muziåkih stvaralaca. hor i orkestar i Raspeva se zemqa (1949) za sopran i tenor solo. godine po uzoru na stare 3 Trilogiju kantata Narodnooslobodilaåka trilogija Jovana Bandura saåiwavaju kantate Poema 1941 (1947). åini prvi deo wegove trilogije kantata — Narodnooslobodilaåka trilogija. Krvava bajka (1954) kompozitora i horskog dirigenta Radosava Anðelkoviãa i Traÿim pomilovawe (1965—1966) kompozitora Vojislava Kostiãa — izgubqene. mešoviti hor i simfonijski orkestar. pomenuti kritiåari. koju je Jovan Bandur napisao 1947. dadaizam).208 razumqiva i bliska. godine na stihove pesme Na grobu streqanih ðaka. koji su tokom wenog sedamdesetogodišweg kwiÿevnog rada nastajali i nestajali na ovim prostorima. åetrdeset tri kompozitora sa ovih prostora napisali su u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima åak sto sedamdeset pet vokalno-instrumentalnih. prirodi.

godine pesmu za solo bas i simfonijski orkestar Krvava bajka. godine. godine ciklus pesama za solo sopran i simfonijski orkestar Traÿim pomilovawe. Åekawe. koji je sa mawim ispravkama štampao 1991. godine. Proletwa pesma. Trojica beogradskih kompozitora — Nikola Ÿanetiã. Poemu za recitatora. Strepwa i Na buri pripadaju prvoj pesniåkoj kwizi ove pesnikiwe — Pesme. koji je autor komponovao inspirisan stihovima pesme Moja zemqa propasti neãe. a ostale åetiri — Po rastanku. dok u treãem stavu — Krvava bajka — nastupa i mešoviti hor kao kolektivni tumaå „ozvuåenih" stihova iz istoimene pesme Desanke Maksimoviã. dok je Aleksandar Obradoviã deset godina kasnije napisao ciklus pesama za solo sopran i kamerni orkestar Zeleni vitez. Stanojlo Rajiåiã i Aleksandar Obradoviã jedini su naši muziåki stvaraoci koji su komponovali pesme za glas i simfonijski ili kamerni orkestar na stihove Desanke Maksimoviã. nastupaju još recitator i hor. Prva dva wena stava — Okupacija attacca — 14. mešoviti hor i simfonijski orkestar Kraqevaåki oktobar 1941 završio je kompozitor Vitomir Trifunoviã 1996. violonåelo i klavir na stihove sedamdeset pet pesama iz dvanaest pesniåkih zbirki Desanke Maksimoviã. koji ima åetiri pesme — O praštawu. Prvu od pet pesama ovog ciklusa Zeleni vitez odabrao je iz istoimene pesniåke zbirke Desanke Maksimoviã. Za suÿwe pomilovane. to je još jedno delo iz naše muziåke baštine åija je partitura izgubqena. Jutro. Vokalno-simfonijsku poemu za mešoviti hor i simfonijski orkestar Kragujevac napisao je kompozitor Dušan Kostiã 1961. Dvadeset åetiri naša muziåka stvaraoca komponovali su u posledwih šest decenija XX veka osamdeset sedam pesama za glas i klavir i jednu pesmu za glas. Wenu transkripciju za klavir uradio je u rukopisu 1975.209 barokne „lamente". Kantatu za bariton. godine. Tišina. godine. godine i posvetio je streqanim drugovima u Kraqevu 1941. oktobar i In memoriam — orkestarska su. koji su bili graðeni na naåin pasakaqe. Stanojlo Rajiåiã je završio 1980. Ova mladalaåka Vaudina kompozicija ritmiåko-muziåki oslikava stihove pesme Samoglasnici i ostvaruje odreðene boje i zvuåne osobenosti svakog samoglasnika zahvaqujuãi odgovarajuãim promenama tonaliteta. deåji hor i kamerni orkestar Samoglasnici komponovao je Zlatan Vauda 1953. Naÿalost. Simfonijsku poemu za recitatora. Åetrdeset osam prokomponovanih. Miloja Milojeviãa (ciklus pesama za glas i klavir Gozba na livadi — 1939. Qubav. a u treãem stavu — Verujem. zbog åega ova kantata i ima podnaslov Quasi una passacaglia in 7 variazioni. godine. godine. Tamniåar). Posveãena kragujevaåkim uåenicima koji su streqani 1941. Nikola Ÿanetiã je napisao 1959. trideset strofiånih i šest varirano strofiånih solo pesama Petra Krstiãa (Pokošena livada i Devojaåka molba). ÿenski hor i simfonijski orkestar Traÿim pomilovawe napisala je kompozitorka Mirjana Šistek 1976. ona ima dva orkestarska stava — Viðewe i Tama. O ÿenidbi sina i Za vojniåka grobqa. Mihovila Logara (Ÿe- . godine.

Ozon zaviåaja (1990. Stanojla Rajiåiãa (Ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1979. Za vojniåka grobqa. Svod nebeski je hladan. za kojom slede pesniåke zbirke Nemam više vremena (1973. Poslovi su završeni. ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1988. 11).210 ne-vojnici. Dimitrija Golemoviãa (U gostima — 1973). Epilog umesto Proglas. Meðu planetama). 1. 2). Tišina spava — 1978. Strepwa.… umesto Moj svet. Aleksandra Obradoviãa (ciklus pesama za glas i klavir Zeleni vitez — 1990. Sad je izvesno. 10). solo pesma Za pesnikiwu. 10. izgubqena i Opomena — 1996). izgubqena). 1). Zorana Jovanoviãa (ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1975. 8. Zeleni vitez. Iskustvo. 13). Dragutina Gostuškog (Voÿwa. Posledwi dani i Objavite jednom na velika zvona — 1995. 5. 10). Natalije Benderoviã (Tajni sastanak — 1975. godine. Åeÿwa. Milanke Miševiã (Predoseãawe i U zimski dan — 1966). Vere Milankoviã (Odazvale su se samo ptice — 1972). Potopiqeni brod. U ropstvu. Sneg na grobu. izgubqena). 1. Predoseãawe — 2000). solo pesme Traÿim pomilovawe za nerotkiwe — 1977. Za pesnikiwu. 12. Mirjane Ÿivkoviã (ciklus pesama za glas i klavir Niåija zemqa — 1986. Dodir. Istovremeno. 21 pesma za glas i klavir). Dušana Trbojeviãa (Ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1972. Molba. Usahle reke. ciklus pesama za glas i klavir Poslovi su završeni — 1995. Krvava bajka. Aleksandra Koraãa (Proletwe pesme: I. moÿe se reãi da su navedene pesme za glas i klavir najmnogobrojnija skupina muziåkih kompozicija napisanih na stihove ove pesnikiwe. Za suÿwe pomilovane. Proleãni sastanak (1954. Proletwa pesma. O praštawu. Ruka. Za pastvu srca). Za qude koji jasno vide. Pretwa. Srbija je velika tajna. Obeãala si da ãeš biti veåna. Rastislava Kambaskoviãa (Qubavno pismo — 1987). 10. Pobuna — samo klavir. Opomena i Zla noã — 1991. O ÿenidbi sina. zemqu starinsku. Rudolfa Bruåija (Veåerwa pesma — 1952). Traÿim pomilovawe (1964. Smrt gavrana. O praštawu. Gozba na livadi (1932. Ivane Stefanoviã (ciklus pesama za glas i klavir Moj svet — 1974. Niåija zemqa (1979. solo pesme Strepwa i Opomena — 1975. 1). Šumska quqaška (1959. Pesnik i zaviåaj (1946. 1. Dejana Despiãa (ciklus pesama za glas i klavir Ozon zaviåaja — 1991). Oporuka — 1980) i Nataše Daniloviã (Selice — 1993) pokazuju da su naši kompozitori najåešãe bili inspirisani pesmama iz prve pesniåke zbirke Desanke Maksimoviã — Pesme (1924. 14 pesama. 10. 12). zemqu starinsku — 1998). Bajka i Razgovor u grawu — 1993. Ptiåja sahrana. 1) i Zarobqenik snova (1960. Åeÿwa — 1980. Pastorala. Za vojniåka grobqa. Nikole Ÿanetiãa (Krvava bajka — 1959). 2. Nedeqna propoved). najmnogobrojnija skupina solo pesama koja je do danas kod nas komponovana na stihove jednog našeg pesnika i najmno- . 5). Nove pesme (1936. Rekvijem. 1). Prolog. Nikole Petina (Åovek — 1998. Svod nebeski. Moj svet. Vojina Komadine (ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1986. Zbog mene i Qubavno pismo — 1992). Zeleni vitez (1930. Za one koji ne umiru na vreme. Na buri. Dušana Kostiãa (Krvava bajka 1949. Nadeÿde Mosusove (Srebrne plesaåice — 1950). solo pesma Pesma kraj izvora — 1952). izgubqena). 1. Majke optuÿuju i Na buri — 1996). Po rastanku.

Muziåka priåa za decu Medvedova ÿenidba. deåji hor i instrumentalni ansambl — Lutke raåunaju i Prvak. rada. v) Popularna muzika Ovoj grupi vokalno-instrumentalnih kompozicija pripadaju pesme za pevaåa solistu. godine. Ide jesen. Duhoviti i qupki stihovi o igri i maštarijama devojåicâi deåakâ . Sreãa i Seqankina uspavanka (1974) i Petar Popoviã — Predoseãawe (1983). b) Muzika za decu Malu operu za decu Deåja soba napisao je kompozitor Milenko Ÿivkoviã 1940. flautu i klavir Bliÿi se. Šarena torbica. raspevanu vokalnu deonicu i harmonski bogat zvuk. ima jednostavan i deci razumqiv muziåki jezik. inspirisali su petoricu beogradskih muziåkih stvaralaca da komponuju ukupno devetnaest pesama za decu åija je zajedniåka odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. Vetrova uspavanka i Molba malog ÿira. godine. s obzirom na to da su u wima oseãajnost i misaonost ove pesnikiwe znaåajno produbqeni i intenzivirani minuciozno uraðenom vokalnom i klavirskom deonicom. bez obzira na to što je u nekima od wih poetiåka i jeziåka melodija poetskog izvornika dominantnija od wegove muziåke transpozicije.211 gobrojnija skupina celovitih i u izrazu veoma samosvojnih i snaÿnih muziåkih ostvarewa u kojima je dosegnut najviši domet muziåke transpozicije pesniåke reåi Desanke Maksimoviã. Pušniåar. Enriko Josif komponovao je pesmu za deåji hor i kamerni orkestar Raduj se. åije je qupke scene iz ÿivota. Starinari. igre i snoviðewa dece odenuo u muziåko ruho vedrog i pristupaånog sadrÿaja. odnosno Al' je lep deåji svet i Šumska quqaška (1998). grupu pevaåa i narodni orkestar koje su na stihove Desanke Maksimoviã napisali Radoslav Graiã — Otiãi ãu u pastire. Vodonoša. agogiåkim i dinamiåkim promenama. Wenu transkripciju za kamerni orkestar autor je uradio 1993. napisao za decu åak trinaest pesama za glas i klavir — Mali åuvar. Aleksandar Koraã i Petar Popoviã napisali su po dve takve pesme za solistu. Komponovana je za osam solista i klavir 1974. Krtice. solo pesme i jesu najznaåajnija skupina muziåkih kompozicija koje su naši muziåki stvaraoci komponovali inspirisani poetskim delom ove pesnikiwe. Baka. godine. kao i åestim metriåkim. U gostima. dok je Zoran Jovanoviã. Boÿidar Stanåiã im se pridruÿio pesmom za deåji hor. Telad i åobanica. Kos i nos. Upravo zbog tih i takvih pesama za glas i klavir koje nadahnuto muziåki tumaåe poeziju Desanke Maksimoviã i obogaãuju našu muziåku baštinu. u kojoj je Zoran Jovanoviã muziåki „nadogradio" stihove istoimene pesme Desanke Maksimoviã. kao i pesme za pevaåa solistu i zabavni orkestar Darka Kraqiãa . godine na tekst istoimenog pozorišnog komada za decu Desanke Maksimoviã. koje je Desanka Maksimoviã sa izuzetnom qubavqu pisala nekoliko decenija. bliÿi leto. u drugoj polovini 1995. ali su weni i notni i tonski zapisi izgubqeni.

Strepwa. Devojke-vojnici. a Stanislav Preprek pesme U gostima i Pozdrav planinara šumi (1974). Sestrina tuÿbalica. a ja venem novosadski kompozitor Nikola Petin napisao je 1998. godine. Pesma. Ova horska kompozicija ima jednostavnu melodijsku i harmonsku fakturu. godine na osnovu poetskog teksta koji je oblikovao od prve dve strofe prve pesme i posledwe strofe åetvrte pesme istoimene poeme Desanke Maksimoviã. Horsku kompoziciju Svatovska pesma napisao je kompozitor Mihovil Logar na poetski tekst Desanke Maksimoviã u dve verzije: za ÿenski hor i za ÿenski hor i klavir. Obe verzije su komponovane na principu ricercare-a. Horsku kompoziciju Vojniåko grobqe u Solunu. Wena prva verzija nastala je 1980. godine. u kojoj je intenzivirao wen igraåki karakter da bi što slikovitije doåarao proleãni zanos i veselost ÿivota. v) Popularna muzika Zoran Jovanoviã komponovao je 1996.212 — Strepwa (1996) i Gordane Iliã — Predoseãawe. za ÿenski hor i simfonijski orkestar (1988) i za ÿenski hor i recitatora (1994). b) Muzika za decu Tri pesme za decu Desanke Maksimoviã Prvi maj. dok je wena druga verzija uraðena 2001. godine. horskog dirigenta i kompozitora Dragoquba Šarkoviãa inspirisali su stihovi Desanke Maksimoviã o grobqu Zejtinlik u Solunu. koju je bawaluåki kompozitor i folklorista Vlado Miloševiã završio 1951. Proletwa . Balada za mešoviti hor Krvava bajka. Majåina tuÿbalica. Vokalne kompozicije a) Umetniåka muzika Kompoziciju za mešoviti hor Osloboðewe Cvete Andriã napisao je kompozitor Josip Slavenski 1947. prati ritmiåki tok stihova istoimene pesme Desanke Maksimoviã i koristi se elementima našeg muziåkog folklora. godine. godine kompoziciju za solo sopran i ÿenski hor Devojaåka åeÿwa. godine na stihove Desanke Maksimoviã ukupno dvadeset jednu istoimenu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe — Mladiãeva tuÿbalica. I druga horska kompozicija ovog autora — Åeÿwa takoðe pokazuje wegovo interesovawe za ÿenski hor. gde su sahraweni srpski i savezniåki vojnici koji su poginuli na Solunskom frontu 1918. kontrapunktskog oblika u kojem je našao primenu imitacioni postupak. Sen poginulog ratnika. Proleãna pesma i Opomena (1998). Na stihove pesme Proleãe. U gostima i Pozdrav planinara šumi inspirisale su dvojicu naših muziåkih stvaralaca da napišu jednostavne i vesele istoimene kompozicije za troglasni deåji hor — Radosav Anðelkoviã pesmu Prvi maj. Ona ima tri verzije: za ÿenski hor i klavir (1986).

a zatim u wenim pesmama za decu i rodoqubivim pesmama. Priznawe (Bina). ritma i jednoglasnog i dvoglasnog pevawa. godine. Nemam više vremena (1973). u razdobqu od 1939. Pesma kraj izvora. pre svega zbog tematske raznovrsnosti i snage oseãawa. pojedine pesme komponovane za decu poåele su da se upotrebqavaju. Romantiåarska uspavanka. Po rastanku: ¡¡¡. Jedna smrt. u svim wenim vidovima i pesniåkim rodovima. Pokajawe. Jedna od bitnih komponenti velikog uspeha sa kojim je tada prikazivan u zemqi i inostranstvu bila je i muzika Vojislava Kostiãa. Traÿim pomilovawe (1964). kao i u slobodnom stihu najrazliåitijeg metra. ali takoðe zbog wene sposobnosti da svoju poruku podjednako dobro ispeva u strofama i rimama. . moglo bi se reãi da su pokazali nešto veãe interesovawe za pesme iz wene posledwe åetiri pesniåke zbirke. Devojaåka molba.213 pesma. nemira misli i iskustvene mudrosti same pesnikiwe. Obudovela nevesta. Instrumentalne kompozicije Umetniåka muzika U klavirskim kompozicijama Pjesma o dušama umrlih trava što lebde nad pokošenom livadom i Sunce nad livadom petrovaradinskog kompozitora Stanislava Prepreka oslikane su wegovim osobenim harmonskim jezikom situacije i raspoloÿewa u pesmama Desanke Maksimoviã Pokošena livada (prva. Strah. Tiho. Niåija zemqa (1979) i Ozon zaviåaja (1990). * * * Sve u svemu. neprekidno inspirisala naše kompozitore. Meðu wima je i pet pesama koje su napisane na stihove Desanke Maksimoviã: Åuk. druga i peta strofa) i Zmija. Qubavna pesma i Seqankina tuÿbalica. Naši muziåki stvaraoci najåešãe su nalazili inspiraciju u qubavnim i misaonim pesmama Desanke Maksimoviã. Igrani film Krvava bajka snimqen je 1969. osim za javne nastupe i u edukativne svrhe — u nastavi solfeða za uveÿbavawe i savladavawe odreðenih intervala. Imajuãi u vidu sve pesme ove pesnikiwe koje su oni muziåki transponovali. što im je svakako omoguãavalo ostvarivawe nadahnutog. sto sedamdeset pet muziåkih kompozicijai i razliåiti ÿanrovi kojima one pripadaju pokazuju da je poezija Desanke Maksimoviã. Po rastanku: ¡. godine u reÿiji Branimira Torija Jankoviãa. Predoseãawe. samosvojnog i åesto veoma modernog muziåkog iskaza. åuk. Vetrova uspavanka i Ide jesen Qiqane Pantoviã i Hvalisavi zeåevi Aleksandra Obradoviãa. do 2001. Po rastanku: ¡¡. Pitawe. zvezde. g) Muzika u edukativne svrhe Zahvaqujuãi uxbeniku Solfeðo kroz pesmu Qiqane Pantoviã. gazite.

stiha. dok su najizrazitiji predstavnici druge grupe — Stanojlo Rajiåiã. koji su znalaåkim preoblikovawem pesama Desanke Maksimoviã potrebama svojih stvaralaåkih zamisli postajali i uspešni „libretisti" sopstvenih muziåkih kompozicija. s tim . stihova i reåi. na koja pokušava da dƒ ili bar da nagovesti prave odgovore. uglavnom su strofiåne i wihovo rimovawe je najåešãe ukršteno. Wene odabrane pesme za decu opevaju igru. Dušan Trbojeviã. u kome je umesto „dajem zakonik" napisao „zakonik dajem". pesama za ÿenski hor i vokalnih i vokalno-instrumentalnih kompozicija koje pripadaju popularnoj muzici. imaju izvanrednu ekspresivnost i dramski naboj.4 4 Na primer. stih. Rastislav Kambaskoviã i još nekoliko naših kompozitora. koristeãi se pri tom slobodnijim naåinom izraÿavawa u pogledu strofa i rima ili iskquåivo slobodnim stihom. Petar Krstiã. od 8 stihova 2.214 Qubavne pesme ove pesnikiwe imaju tematsko i emotivno središte u qubavi i prirodi i ispevane su u strofama s razliåitim brojem stihova i rasporedom rima ili u katrenima åiji su stihovi rimovani ukršteno (abab) i obgrqeno (abba). zatim promenu redosleda reåi i dodavawe reåi koje se u wemu ne nalaze. maštawa. stih u celosti. zbog åega ove wene pesme i jesu najåešãe „ozvuåene" u obliku prokomponovane pesme za glas i klavir. prvoj od pet pesama iz ciklusa pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe Dušana Trbojeviãa. Rudolf Bruåi i Ivana Stefanoviã. kompozitor je uåinio sledeãe izmene u stihovima pesme Proglas Desanke Maksimoviã: od 10 stihova 1. dok su drugi pravili wegove znatnije izmene koje su podrazumevale ponavqawe ili izostavqawe pojedinih wegovih strofa. Mirjana Ÿivkoviã. Prvoj grupi muziåkih stvaralaca pripadaju. i 3. strofe odabrao je samo 1. poeme. strofe odabrao je delove 1. o smislu stvaralaštva. Dušan Kostiã. što je omoguãilo kompozitorima da napišu veãi broj solistiåkih i horskih vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu åija je zajedniåka odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. horske pesme ili pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. u pesmi za glas i klavir Prolog. drugarstvo i boravak mališana u prirodi preteÿno u katrenskim strofama sa istim brojem slogova u svakom stihu i sa ukrštenin (abab) ili obgrqenin rimovawem (abba). 2. koje su naši muziåki stvaraoci komponovali kao kantate. U misaonim pesmama Desanka Maksimoviã postavqa izuzetno znaåajna pitawa o našoj prošlosti. Zoran Jovanoviã. i 8. 3. kao i 6. i 8. (ab — ab) ili (ababc — a — c). Dejan Despiã. Miloje Milojeviã. Nikola Petin. što je veoma pogodovalo komponovawu strofiånih pesama za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. pored ostalih. ðaåke dane. sadašwosti i buduãnosti. 7. Sve rodoqubive pesme ove pesnikiwe. kao i spajawe pojedinih wegovih stihova sa stihovima iz drugih pesama ove pesnikuwe. Aleksandar Obradoviã. o prolaznosti svega i konaånoj pobedi smrti. Stvaralaåki pristup naših kompozitora stihovima Desanke Maksimoviã bio je dvojak: neki od wih su uvaÿavali izvorni poetski tekst u potpunosti ili uz neznatna odstupawa. ali sa gotovo redovnim prekidawem rime (— — abab).

Petar Popoviã i Gordana Iliã — pokazali su znatno interesovawe i za pesme Opomena. Dimitrije Golemoviã. stih. kao i treãeg stava vokalno-simfonijske poeme Kragujevac Dušana Kostiãa. Stanislav Preprek. Takoðe. devetnaest pesama za glas i klavir. i 8. moÿe se reãi da se Trbojeviã — „libretista" u pesmi za glas i klavir Prolog najåešãe koristio principom skraãivawa poetskog teksta izvornika (od ukupno 36 stihova pesme Proglas upotrebio je samo 21 stih za komponovawe solo pesme Prolog). kao i Milenko Ÿivkoviã (mala opera za decu Deåja soba). Aleksandar Obradoviã (šest pesama). . što je u 1. muzike za decu — Qiqana Pantoviã i Zoran Jovanoviã i popularne muzike — Darko Kraqiã. al' i no. uveren sam da ãe ona i ubuduãe biti zahvalan i podsticajan „materijal" za stvarawe novih vokalno-instrumentalnih. 7. Strepwa. i 8. stih. trinaest pesama za decu za glas i klavir i muziåku priåu za decu Medvedova ÿenidba za osam solista i kamerni orkestar ili klavir. Dragoqub Šarkoviã. stihu umesto reåi ali i nego napisao je al' i no. od 10 stihova 4. Aleksandar Obradoviã. od kojih ãe ona najboqa. Milanka Miševiã. zatim principom inverzije reåi u stihovima da bi pojaåao arhaiånost pesniåkog jezika Desanke Maksimoviã. koje su komponovali kao istoimene kompozicije u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima. strofe odabrao je 3—8. kao i principom dodavawa stihova originalnom poetskom predlošku da bi postigao još veãe isticawe vladarske osionosti cara Dušana i autoritarizma wegovog Zakonika i wegove pravde. Nikole Ÿanetiãa i Zorana Jovanoviãa. Naši muziåki stvaraoci umetniåke muzike — Stanojlo Rajiåiã. i 6—10. Miloje Milojeviã (pet pesama).215 Zoran Jovanoviã je napisao najveãi broj kompozicija na stihove Desanke Maksimoviã — dvadeset jednu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe. ali i nego napisao oceubica. Za vojniåka grobqa i O praštawu. åiji su stihovi inspirisali nastanak istoimenih pesama za glas i klavir Dušana Kostiãa. Zoran Jovanoviã. Vojin Komadina i Dušan Trbojeviã. S obzirom na to da poezija Desanke Maksimoviã neprestano inspiriše naše kompozitore veã više od šest decenija. Dušan Trbojeviã (šest pesama). Dakle. stihu umesto reåi ali i nego napisao je al' i no. na kraju solo pesme dodao je stih „Ja zakonik dajem" koji se. Predoseãawe. kao i do sada. Na buri. koji je trinaest wenih pesama muziåki transponovao u pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. a u 5. Nikola Petin. Najåešãe komponovana pesma Desanke Maksimoviã jeste Krvava bajka. i 10. od 8 stihova 3. Dušan Kostiã. Qubavno pismo. inaåe. U gostima. zatim kantate Radosava Anðelkoviãa i balade za mešoviti hor Vlada Miloševiãa. strofe odabrao je 4. Rastislav Kambaskoviã. znaåajno interesovawe za poeziju ove pesnikiwe pokazali su i Stanojlo Rajiåiã. Åeÿwa. a u 9. vokalnih i instrumentalnih dela u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima. zatim Dejan Despiã (deset pesama). obogaãivati našu muziåku baštinu. stihu umesto reåi åedoubica. ne nalazi u pesmi Proglas.

37. 7. 22. 32. 39. 12. Al' je lep deåji svet Baka Bliÿi se. 18. 31. 5. 41. 6. 46. 23. 27. 40. 4. 19. 47. 45. 34. 44. 29. 35. 14. 25. 9. zemqu starinsku Za suÿwe pomilovane Zbog mene Zeleni vitez Zla noã Zmija Ide jesen Iskustvo Jedna smrt Jutro Kos i nos Krvava bajka Krtice Lutke raåunaju Qubav Qubavna pesma Qubavno pismo Majke optuÿuju Majåina tuÿbalica Mali åuvar Medvedova ÿenidba Meðu planetama Mladiãeva tuÿbalica Moja zemqa propasti neãe (Verujem) Moj svet Molba malog ÿira Na buri Na grobu streqanih ðaka Nedeqna propoved Obeãala si da ãeš biti veåna Objavite jednom na velika zvona Obudovela nevesta . 17. 26. bliÿi leto Vetrova uspavanka Vodenica Voÿwa Vojniåko grobqe u Solunu Devojaåka molba Devojke — vojnici Dodir Za vojniåka grobqa Za qude koji jasno vide Za nerotkiwe Za one koji ne umiru na vreme Za pastvu srca Za pesnikiwu. 2. 16. 10. 21. 28. 13. 30. 42. 20. 11. 15. 43. 36.216 Prilog ¡ Pesme Desanke Maksimoviã koje su inspirisale naše muziåke stvaraoce 1. 3. 38. 33. 24. 8.

51. 77. 65. 92. 56. 62. 99. 54. 53. 85. 93. 64. 83. 78. 84. 74. 95. a ja venem Proleãna pesma Ptiåja sahrana Pušniåar Raduj se Razgovor u grawu Rekvijem Romantiåarska uspavanka Ruka Sad je izvesno Samoglasnici Svatovska pesma Svod nebeskije hladan Selice Seqankina tuÿbalica Seqankina uspavanka Sen poginulog ratnika Sestrina tuÿbalica Smrt gavrana Sneg na grobu Srbija je velika tajna (Spomen na ustanak) Srebrne plesaåice Sreãa Starinari Strah . 60. 55. 98. 61. 66. 69. 94. 79. 81. 68. 76. 52. 90. 89. 86. 49. 50. 82. 97. 96. 80. 73. 70. 63. 59. 91.217 48. 72. Odazvale su se samo ptice O ÿenidbi sina Opomena Oporuka O praštawu Osloboðewe Cvete Andriã Otiãi ãu u pastire Pesma Pesma kraj izvora Pitawe Pozdrav planinara šumi Pokajawe Pokošena livada Po rastanku: I Po rastanku: II Po rastanku: III Po rastanku: V Posledwi dani Poslovi su završeni Potopqeni brod Prvak Prvi maj Predoseãawe Priznawe Proglas Proletwa pesma: I Proletwa pesma: II Proleãe. 75. 88. 71. 67. 58. 57. 87.

102. 104. 116. zvezde. 113. 115. 103. 118. gazite Tišina Tišina spava Ãuk. 108. 114. 106. Strepwa Tajni sastanak Tamniåar Telad i åobanica Tiho. 111. 105. 117. 112.218 100. 101. 110. ãuk U gostima U zimski dan U ropstvu Usahle reke Hvalisavi zeåevi Åeÿwa Åekawe Åovek Šarena torbica Šumska quqaška Haiku stihovi iz pesniåke zbirke Ozon zaviåaja . 109. 107.

219 Prilog ¡¡ Pesme za glas i klavir na stihove Desanke Maksimoviã .

220 .

221 .

222 .

223

224

225

226

227

228

229

230

231 .

232 .

233 .

234 .

235 .

236 .

237 .

238 .

239 .

240 .

241 .

e. Eighty eighth songs for the voice and piano composed by our twenty four musical artists represent the most numerous group of music compositions written for Desanka Maksimoviã's verses. i. inspired way interpret Desanka Maksimoviã's poetry and enrich our musical heritage. nine of which were lost — three cantatas. and the most numerous group of completed works specific in their expression.242 Vladimir Jovanoviã WORKS OF OUR MUSICAL CREATORS COMPOSED FOR DESANKA MAKSIMOVIÃ'S VERSES Summary According to the insights gained by the author of this paper after the research lasting several years. regardless of the fact that in some of them poetic and linguistic melody of the poetic source is more dominant than their musical transposition. one hundred and seventy five vocal-instrumental. . our forty three composers wrote different music forms and genres. Precisely because of the features of these and such songs for the voice and piano which in a musical. agogic and dynamic changes. one poem. In the last six decades of the 20th century. these solo songs are the most significant group of music compositions created by our musical artists inspired by the poetic opus of this poetess. and then in her poems for children and patriotic poems. it is the most numerous group of solo songs so far composed in our country for the verses of any domestic poet. vocal and instrumental compositions for the verses of this poetess. four songs for the voice and piano. because in them her sensitivity and reflexivity were deepened and intensified by the meticulously done vocal and piano sections. as well as by the frequent metric. out musical composers most often found inspiration in Desanka Maksimoviã's love and reflexive poems. and one choir composition. very strong music creations which reached the highest peak of music transposition of the poetic words of this poetess.

zatim o Demetri i Persefoni ili Hristovom vaskrsnuãu.163. 821. kwiÿevnoteoretskim kategorijama (motiv. predgovor. simbolika. starcima. i o zlatnom dobu. još su stari Grci zbirke svojih pesama poredili sa skupqawem i zbirom cvetova.41-95 MITSKI MODELI U BAŠTI SQEZOVE BOJE BRANKA ÃOPIÃA Anðela Ivaniã SAŸETAK: Tumaåewe slike sveta Bašte sqezove boje zasniva se na kquånim reåima Ãopiãevog dela. binarne opozicije. potopu ili Atlantidi). vreme i prostor. idiliåno. htonsko. reminiscencija. junak pripovedaå. nalazi se opšti. na treãem mestu (zapravo na prvom kada uzimamo kwigu u ruke). djed Rade. Uostalom.09 Ãopiã B. priåa. ograðen prostor (u uvodnoj priåi ove zbirke pomiwe se „kopqasta pocrwela ograda" i „potamwela baštenska ograda"). nadreðeni i simboliåni pojam bašta. junak. KQUÅNE REÅI: naslov. Na kraju. zbirka priåa o detiwstvu. odnosno Dolini plaåa. motiv. djedu.32. metaforiånog znaåewa: „sjedim nad svojim rukopisima i priåam o jednoj bašti sqezove boje". mesto gde raste gajeno biqe (cveãe i/ili voãe) i nosi sa sobom remi- . rascvjetao […] crni sqez i qupko prosinuo iza kopqaste pocrwele ograde". boje. u predgovoru i u uvodnoj priåi. Ova posledwa je motiv sa osnovnim znaåewem i tiåe se konkretne „baštice kraj naše kuãe" gde bi se „u jedno od najprijatnijih doba godine. o „dobrim qudima i svetim bojovnicima").UDC 821. skoro preko noãi. Bašta Neobiåna naslovna sintagma Bašta sqezove boje zapoåiwe kquånom reåi.163. mit. qudima iz rata („o dobrim starcima i zanesenim djeåacima". To više nije nikakva „baštica kraj naše kuãe" veã åitav niz. vreme i prostor) i tri grupe mitova (o izgonu iz raja. Druga bašta je ona iz pišåevog predgovora. koji bez obzira na sadrÿinu oznaåava isto što i vrt. inicijacija. prvom prostornom i metaforiånom odrednicom bitnom za daqe razumevawe teksta. saznawe.41. raj. ureðen prostor. Bašta se pojavquje na svega tri mesta u celoj zbirci priåa: u naslovu. svet.

Ÿito se pojavquje kao motiv i u ovim priåama kao sastavni deo podnebqa. sve do greha saznawa. Metafore su i boje sleza. u kojem ponekad vladaju drugi zakoni od ovozemaqskih. kao i ÿita. raðawa. raj je ostao bajoslovan. kaÿe: „[…] ÿelim da ispriåam zlatnu bajku o qudima. i samo u prvoj priåi. podudarne su jedna drugoj. ovako je opisan djed Rade: „[…] takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed. Bez obzira na åovekovu sudbinu u toj priåi. ovde nazvane plavom i crvenom. cvjeta i obnavqa se. U predgovoru pisac. Weno su mi sjeme posijali u srce još u djetiwstvu i ono bez prestanka niåe. Da se podsetimo šta kaÿe sam pisac u predgovoru o kakvoj bašti piše: „[…] sjedim nad svojim rukopisima i priåam o jednoj bašti sqezove boje. i sliku zrna ÿita koje svake godine ispoåetka niåe.244 niscencije na neke „poznate" bašte i vrtove: rajski (persijska pozajmqenica raj oznaåava „ograðen vrt"). kada je smrt dolazila lako kao san. kao što je veã navedeno. e. o dobrim starcima i zanesenim djeåacima […] ÿurim da ispriåam zlatnu bajku o qudima. Koje su odlike tih vrtova i u kakvom smo mi odnosu prema wima. a vrt mu je postao nedostupan i zabrawen. Svi simboli motiva nicawa nove biqke podudarni su sa znaåewima zelene boje. Nicawe biqke u proleãe znak je novog poåetka. traje stawe veånog blaÿenstva." Ovde je oåigledno reå o metafori koja u sebi pored humanistiåke ideje sadrÿi i sliku poznate jevanðeqske parabole. biqkama i drveãem.) Biqke Motivi kao što su bašta. Weno su mi sjeme posijali u srce još u djetiwstvu i ono bez prestanka niåe. obnove prirode. boÿji. u wemu vlada svekoliko obiqe (što je boÿanskog karaktera). Dva dela zbirke u svojim naslovima imaju ove dve boje. najboqe ãemo odrediti ako se setimo mita o prvom åoveku: Adam je izagnan iz edenskog vrta. rada. onda uoåavamo dve wegove karakteristike koje su bitne za razumevawe koncepcije åitave zbirke. Antiåka gråka predstava o detiwstvu qudskog roda vezana je za mit o zlatnom dobu. U prvoj priåi po kojoj se zove åitava zbirka. ÿivota. Ako se obrati paÿwa na konkretno pomiwawe odreðenog cveãa. bez zla. Djed Rade jedne godine „boji" slez u bašti plavom bojom. ta- . a to je uglavnom samo slez. cvjeta i obnavqa se. a druge crvenom. Oåigledna je ideja obnavqawa ili kruÿnog kretawa vremena. a u agrarnoj kulturi simbolizovan je ÿitom. snage." (Ovaj predgovor sadrÿi nekoliko uputstava za åitawe zbirke. sqez ili proleãe imaju zajedniåko znaåewe sa motivom biqke koji inaåe nije posebno razvijen. stoga ãemo se više puta vraãati na wega. nastawen je raznim pticama i ÿivotiwama. u wemu teku reke. „teåe med i mleko". kao u mitu o Persefoni i Demetri. åovek. ima zlata i dragog kamewa… U judeo-hrišãanskom raju „ÿive" Bog i wegovo delo. carski. izgubivši ga zauvek. edenski. kada Bog ostaje sƒm. mladosti. sreãnom i bezbriÿnom. Boja „zlatne bajke o qudima". predstavqa zapravo poseban prostor i svet. a to je je ÿuta boja.

zatim kao zbir cvetova — bašta — metafora zbirke priåa (o detiwstvu — plavi slez. gde se priåa o mladosti djeda Rade. Wegov spektar svodio se na svega åetiri osnovne boje […]" (13). i kako je Milka Iviã primetila. a od ÿitarica samo u priåi Dane Drmogaãa „ona dva svijetla perca […] (koja se) zazelene na mrkoj oranici" (79). zlatna bajka biqka veåna je priåa o qudima — tema koja zaokupqa pišåevu misao. 112). To u potpunosti odgovara odlici mesta i vremena u kojima je ÿiveo åovek u stalnoj borbi za zalogaj u surovoj liåkoj prirodi i sa divqim ÿivotiwama. tek kasnije na belcu. ali nije prihvaãena u djedovoj viziji sveta. morski puÿ. i zelena. U Dani Drmogaãi. odnosno vuåjom bojom. Bašta sqezove boje predstavqa priåe o qudima. Zekan. marviåne zaštitne boje. pa ãe se vo zvati Zekowa. komediju ili åak erotiku. i o kasnijem ÿivotu — crveni slez). pa åak i åovek zelenih oåiju. što samo govori o opštoj rasprostrawenosti naziva za ovu posebnu nijansu boje. što bi se moglo nazvati bojom divqine. åestih motiva priåa i to iskquåivo Jutara plavog sqeza. ali to ne znaåi da je uopšte nema. Ãopiã tu boju naziva upravo tako: „Ostala samo ÿujova? — […] što nije bar neka zekuqa. a pošto te priåe nisu o detiwstvu. dok je ÿutom nazivao sve åemu nije umeo taåno da odredi boju. U Danima crvenog sqeza ta boja se skoro uopšte i ne spomiwe. Trebalo bi ipak ovu boju izdvojiti od narednih. jer je wena supstitucija uvek u slici proleãa. jarac. što ovoj boji daje znaåewe izmeðu dve suprotne strane wene simbolike. s obzirom na sadrÿinu tih priåa iz prvog dela. pas Zeqov. livada i gajeva. još i u narodnoj poeziji „maå zeleni". mogao bi se naåiniti da je nije vidio" (Dobri momak Vasilije. crvena. a koje su u vezi sa biqnim svetom pomenutim u navedenim tekstovima. koje se zaista nalaze u zbirci kao po- . Odbrana vukove boje bila bi svojevrsna odbrana djedovog integriteta. tako neophodnom ovim divqim ÿivotiwama. u predgovoru). Sveti Ðorðe. O zelenoj boji bi trebalo reãi još samo to da se ne pomiwe nigde više.245 kvog je bilo teško naãi. pomiwu se „daleka vuåja vremena". U narodnom govoru ova se boja upotrebqava za oznaåavawe odreðenih ÿivotiwa sive boje. izmeðu prirodnog i demonskog. i na kraju (tj. U toj uvodnoj priåi pomiwu se zaista samo åetiri boje: ÿuta. dobija se utisak da zeleno simboliše mladosti. vrsta male ribe. sviwa. modra (plava). Mnogim domaãim ÿivotiwama daje se ime prema toj boji. Prethodno su nabrojane boje koje je pisac naveo u uvodnoj priåi i predgovoru. ili kratko Zeko. koja se sliva sa bojom trave i okoliša. i „siv zelen soko". Biqka se pojavquje kao konkretni slez u bašti. što moÿda ima veze i sa prqavosivom zeåijom. radost. prvobitno jaše na kowu zelenku. prethrišãanski asimilovani bog proleãa. a kow Zelenko. krava Zekuqa. Zekom se zovu još i maåka. Siva se pomiwe. Boje Zelena. zatim vuk (kako tvrdi djed Rade). to su kow zelenko. Kasnije se u priåama nigde ne pomiwe slez. na poåetku.

setiãemo se da je slez svetlih latica. kroz pripovedaåevo seãawe. mogu vladati sasvim posebne zakonitosti" (114). I obrnuto. „Bašta" je. naroåito gradskom åoveku.246 stojeãi motivi. Boje su izdvojene u podnaslovima (plava i crvena). jer „na sqezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje. rujna…). Tome u prilog idu i mnogobrojne slike zelene prirode koja okruÿuje aktere priåa drugog dela zbirke. Povezuje se sa tugom (u spregu sa plavom bojom) i senkama (sa znaåewem htonskog). opet. boja sutona. Åesta supstitucija su izvedenice od reåi pepeo. ali sa razlogom: „[…] ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sqez" (15). Vrlo retko se pojavquje kao boja u Bašti. usled ratnih. pepeqasti. I sam pripovedaå ima problema s odreðivawem boja." Prvo što nam sam naslov nudi pored kquåne reåi naslova jeste neodreðenost slike sveta: odredba „sqezova boja" kao boja tog posebnog prostora/sveta ostaje nedefinisana. mogu znaåiti samo jedno — potrebu djeda Rada da ima svoj svet i da u tom svetu. 80). i onda za tu godinu tako i vaÿi" (13). Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni. Djedovo tvrðewe da vuk ne moÿe biti siv nego zelen u potpunosti odgovara opoziciji åovek (ropstvo) — vuk (sloboda i divqina). crna. Od predgovora preko podnaslova i samo ponekad u priåama mogu se izdvojiti sledeãe osnovne boje: „sqezova". „Sivom i tuÿnom bestragijom". Zapravo naslov baš zbog nejasne definisanosti moÿe da objedini obe boje iz podnaslova. åesto odvijaju u nekakvom spoqašwem prostoru. na primer. teško je reãi kakav. Siva. ali se ipak mogu uoåiti kao neka vrsta lajtmotiva. sivi. boje jeseni. onda ima da bude modra i kvit. u podnaslovima su odabrane one dve boje kojima je djed Rade bojio baštu. naziva se ÿivot (Dane Drmogaãa. „Sqezova boja. dakle. to onda oznaåava tugovanku strica Nixe za deåaåki slobodnim ÿivotom (Marijana. zlatna. veãim delom zajedniåka za sve kulture i narode. bakarna. ili kad pripovedaå kaÿe da se „kroz siv sutonski pepeo. plava. qubiåast. . ruÿiåast. ali ako je djed kazao da je modra. 49). provuåe […] nevesela arija". Ako ÿelimo da odredimo „sqezovu boju". a više paÿwe dati motivu proleãa i wegovih znaåewa nego zelenoj boji kao wegovom svetlosnom ekvivalentu. ali se u tekstu javqaju wihove slikovite supstitucije (golubiji. Radivoje Mikiã u kwizi Opis priåe (Prosveta. One åine sastavni deo naslovnih metafora (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) i nose sopstvenu simboliku koja je zbog arhetipskog porekla simbolike boja uopštena. kroz djedovo tumaåewe i unukovo shvatawe sveta. U podnaslovima jasno su obeleÿene baš te dve boje: plava (ili modra kako kaÿe djed) i crvena. vojnih i narodnih kretawa. Niš 1998) zakquåuje za glavnog junaka prvog dela zbirke: „brkawe boja i svesno prenebregavawe upozorewa da lisica nije 'ÿuta' niti je pak vuk 'zelen'. jer se radwe. metafora za poseban (ograðen ili unutarwi) svet. a svoju neobiånost i neodredivost prima još dok je konkretna bašta („kraj naše kuãe"). ili još daqe. i crvena. a u priåama ne predstavqaju izrazitu pišåevu preokupaciju.

što i jest u skladu s wezinom prirodnom teÿwom. U åitaoåevoj uobraziqi svakako ãe se pojaviti ta noã- . Indirektno toj plavoj boji (modroj kao åivit) odgovara tamna boja noãnog neba. a sasvim blize […] Kad je svijetla. Naslov prvog ciklusa priåa o detiwstvu glasi Jutra plavog sqeza. Tako ãe prema kretawu sunca (boÿanstva) svaki poåetak biti predstavqen zorom. åistih. u golubije sunåano jutro. slikom veåeri (smrt boÿanstva). gdje se zbiqsko pretvara u imaginarno. Prastara su poreðewa i paralele izmeðu åoveka i prirode. ili „[…] kroz siv sutonski pepeo. ili „[…] izvadio iz plave hartije Petrakov sat […]" (18). nigde ne insistira na woj. jasnih. Površinskim razumevawem ove metafore åitalac bi mogao da se zadrÿi na slici nebesko prozraånih. Svjesna misao u woj malo-pomalo prepušta mjesto nesvjesnoj. i koja je ovde posebna (plava) boja. koja je nadqudska ili nequdska. Obe oznake za boje (plava i crvena) prastare su simbolike. provuåe se nevesela arija […]" (49). a kraj ili smrt zalaskom. To je boja ptice sreãe […] nedohvatne. Prema tome. sunåevim ishodom. opšta su. tada postaje putem sna. Plava je najmawe materijalna boja: u prirodi se obiåno prikazuje kao da je saåiwena od prozirnosti." Ovako obiman citat naveden je zato što svim izabranim osobinama i simbolikama plave boje mogu da se dodaju primeri iz Bašte sqezove boje. Zagreb 1987) pod odrednicom plavo stoji: „Od svih boja […] je najdubqa: pogled u wu tone ne susreãuãi zapreka i gubi se u beskraju kao da boja neprestano uzmiåe. Ti primeri govore åesto i sami za sebe. S jedne strane. vode. dok se druga odnosi na baštu koja je „sqezove boje". veselog i nevinog detiwstva. U wezinu gibawu Kandinski vidi istodobno udaqavawe od åovjeka i kretawe usmjereno jedino prema wegovu vlastitom središtu. a kad potamni. åini se. kao što i dawe svjetlo u woj neosjetno postaje noãnim […] plava boja nije od ovog svijeta: upuãuje na predoxbu o mirnoj i uzvišenoj vjeånosti. Naroåito se ceo prvi deo Jutra plavog sqeza moÿe tumaåiti znaåewima ove boje. samo san" (Pohod na mjesec. Ta ozbiqnost priziva pomisao na smrt […]. na primer: „Sutradan. iako se u priåama. plava je boja put sawarewa. koje åovjeka ipak privlaåi beskonaånosti i budi u wemu ÿequ za åistoãom i ÿeð za nadnaravnim […] nudi samo bijeg […] koji naposlijetku odvodi u potištenost […] dubina plave boje ima sveåanu nadzemaqsku ozbiqnost. Postoje mesta koja se ne istiåu naroåito. na åovekovo ÿivotno doba. to jest od nagomilane praznine. trebalo bi razdvojiti tumaåewe slike „jutra" od slike „plavog sqeza". jutrom. prva metafora se odnosi na vreme. U Rjeåniku simbola Ševalijea i Ÿerbrana (Nakladni zavod MH. posebna zajedno sa simbolikom koju nosi i koja åini sastavni deo pripovedne slike sveta. åesta u ovim priåama. U ovom objašwewu jedino sigurno tvrðewe jeste da se jutra mogu porediti sa detiwstvom. izmeðu perioda u åovekovom ÿivotu i periodiånih smewivawa prirodnih pojava. praznine zraka.247 Plava. sve je veã bilo iza mene kao san. veselih plavih jutara kao nebeski åistog. 29). kristala ili dijamanta […] dematerijalizuje sve ono što se u wu uhvati. Ona je put u beskonaånost.

kao što ãe se otkriti u daqem sledu priåe. nasuprot slici „graje negdašwih jutara" (ovde reå jutro veã nosi svojstvo da je plavo. Posledwa priåa o djedu Radi Slijepi kow sadrÿi isti motiv noãnoplave boje: „U qeto. roðena planina. Priåa Mlin potoåar takoðe sadrÿi nešto od simbolike noãne boje neba sa znaåewem nesvesno i smrt: „Ima tako po našim potplaninskim selima tajnovitih mjesta oko kojih se pletu raznorazne priåe. veã uveliko izbrisana daqinom. Uticaj plave boje. sunåana dana". donio ãiã Vuk iz Krupe" (128—129). na primer u priåi Plavi lonåiãi ili moÿda åak odslikano nebo u jezeru Potopqenog djetiwstva. — Kume Perajica. primivši ga iz prvog podnaslova zbirke) ili „vedra. a nalazi se i u motivu lonåiãa. U nas. sadrÿi znaåewa sreãe. I ovde se simbolika plave boje delom tiåe samo boje (daqine. zaborava (sat izvaðen iz plave hartije) ili — u drugoj priåi — nedodirqivog. S jedne strane. veånosti. kao što ãe to noãno plavilo i åitav doÿivqaj ujutru ostati u nesvesnom pamãewu „iza mene kao san. gledaju u pun mesec na nebu (Åudesna sprava) ili kada Petrak samarxija vodi petogodišweg deåaka u noãnu pustolovinu (Pohod na mjesec). beskonaånog. kao moguãe vedre slike buduãnosti pune ÿivota. boja potoka. prozirna. jesmo li ono mi? […] — E. obiåno pune strave. tj. djed Rade i unuk. proteÿe se i kroz Dane crvenog sqeza. Taj motiv se moÿe preko dosad nabrojane simbolike objasniti i motivima nestanka. zanesenosti (Petrak bi „[…] jednog dana izronio iz . wene simbolike. tek tu i tamo pokaÿe svoja grbava leða. smrt. tuga). U prve dve nabrojane priåe takva plava boja ãe imati znaåewe onostranog. potištenosti zbog otrgnutosti od doma. prozirnoplava. a s druge strane. U priåi Potopqeno djetiwstvo nalazimo sliku „[…] blijedo nebo odslikano u mirnoj vodi prostranog vještaåkog jezera".248 na. bega rodnom kraju i kuãi. neåiste sile i gubqewe duše" (31). odnosno smrti u vezi sa sudbinom kowa i djeda Rade. da mi je iko kazao da Grmeå moÿe biti ovako plav. jedne åiste ivawdanske veåeri. vezane za noã. U priåi Dane Drmogaãa uveåe u mraku i tišini „poteåe duga priåa. prozirnosti. zatim u pomiwawu noãnih kraða starog lopova Save. nequdskog i bega u nepoznato. Obe slike imaju direktan i jednak odnos prema glavnom junaku ove priåe i povezane su motivom iste boje: „[…] Grmeå. sada potopqenog kraja. Svetla. pravi poreðewe Grmeåa i lonåiãa na temu povratka. imaginarno kao san. deåak borac odreðuje rodni kraj nesvesno se poistoveãujuãi sa Grmeåom upotrebivši frazu jesmo li ono mi. samo san". svetlu i tamnu. našeg kowa nestade […]" (88). nevesela tamna ponornica åiji se ÿubor samo noãu åuje" (80). potištenost. kod kuãe. i jest i nije — kao san. bistra. tamna boja neba u situacijama kada glavni junaci. ne bi' mu vjerovao. U Plavim lonåiãima motiv plave boje ugraðen je u sliku rodne planine Grmeå koju deåak borac vidi na horizontu. Plava boja (kao i svaka druga boja) ima dve suprotne varijante. nesvesnog. ima jedan taki lonåiã. sawarewa.

smrt. kowi smrti (kow je. što je inaåe karakteristiåno za svaku drugu boju. duboke vode (osim plave i bistre. naroåito kada je crne boje. plavog. Deåaka „silovito vuåe u nepoznato" sve rujniji i širi poÿar meseca. pomalo je i strašno i tuÿno… Daqe se ili ne moÿe ili se ne ide […]" (28). a drugi put u smrti. Crvena boja nije uopšte uneta jasno i dosledno u sadrÿaj priåa drugog dela zbirke. Crvena je boja raðawa (Qubinko Radenkoviã. simbolizuje haos i ništavilo. „ÿivot ukletih senki" (Potopqeno djetiwstvo. krv. nesvesnost. Ako se u prvom ciklusu priåa o detiwstvu. teskobu. „povezuje se sa svime što ometa i usporuje razvoj po voqi boÿjoj" (Rjeånik simbola. Simbolika sveta u narodnoj magiji Juÿnih Slovena. 145—146). zlo. jin-jang boje. Jasno je da i slutwa i kowi mogu imati i pozitivnu i negativnu konotaciju.249 prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta i to se odmah znalo: […] åitav ãe se svijet pretvoriti u zaquqan djeåji san"). u kojoj se još uvek javqa nešto plave. Još u prvim pokušajima odrastawa (Pohod na mjesec) javqa se boja inicijacije: „Nad nama razgoreno nebo najavquje blizinu najtajanstvenijeg putnika mjeseca" (27). Postoji svakako jak razlog za provlaåewe „delova" plave boje kroz drugi ciklus priåa Dani crvenog sqeza. Niš 1996). „u najveãoj tmini" (Koliko je sati. odrednica crno). Ako smo prema poreðewu doba dana i åovekovog ÿivotnog doba poredili jutro sa detiwstvom. ali u ovoj boji nema ambivalencije. drugi ÿivot. zbog prisustva crne boje. ka tajni nepoznatog i onostranom. u drugom o mladosti i odrastawu. što se podudara sa dvostrukom inicijacijom: raðamo se prvi put u ÿivotu. pakao. onda ãe dan odgovarati zrelom dobu. tugu. iako bi to bilo oåekivano. mogu biti mutne i crne). ali i rat. Plava i crvena bile bi po tome suprotnih teÿwi. radost. bliÿa je htonskom i tuzi. . Pod odrednicom crveno u navedenom reåniku simbola stoji (i pored nekih dvojnih ili suprotnih znaåewa: ÿivot. crne potkovice (navodi Lorkine stihove). htonska ÿivotiwa). Crna. Crna je data kao proÿimajuãi element nekih motiva: „vraÿji sumrak" (Braãa. shvatiti upravo kao drugo roðewe. Ovo su dve inicijacije. noãnu tminu. Crvena. Tamna varijanta. 170). Umesto na woj pisac instistira na jednoj drugoj boji sa kojom se slaÿe u prikazivawu demonskog. drugaåiji svet od onog prvog. Crni su im kowi. takav je htonski svet. ðavo) i ono koje nam sada najviše odgovara: inicijacija. Prosveta. „åaðavo sunce". borba. „vrše ðavo po crnom trwu". Ovu boju još u predgovoru pisac naznaåava kao simboliånu: crna slutwa. 121). Tragovi plave boje u dominantnoj crvenoj nagoveštavaju ostatke detiwstva u procesu odrastawa (Plavi lonåiãi). vrlo lako ãemo simboliku crvene boje. u ÿivot ili u smrt. ali i preuraweno osamostaqivawe: „[…] pred hladwikavim nezemaqskim vidikom kakvi se javqaju samo u snu. „mrki rub planine" (Bombaši pred muzejom. Crno je boja smrti. 124). Neki kritiåari su metaforu ovog podnaslova tumaåili zbog crvene boje simbolom za revolucionarnu borbu koja je sastavni deo tematike drugog dela zbirke.

postoji. Sa crvenom ãe se povremeno mešati ostaci plave. pocrwela ograda" iz uvodne priåe motiv je koji ima višestruku ulogu: da bi ograniåila prostor bašte. zar se još uvijek nisam konaåno razbudio?" (to su ostaci plave boje sa znaåewem „san"). a vezan je najåešãe za lik samarxije Petraka. Meðutim. i to crne boje. potoci. Ona je sastavni. dokazaãe i mnogi primeri stalne ÿalopojke za „zanesenim djeåacima" (Orasi. liåni kutak deåaka: „[…] rastrgnut eksplozijom. noãnog neba. odnosno „dedinom baštom". a pripovedaå se i daqe pita posle toliko godina: „Šta je ovo. daje sledeãe rešewe: inicijacija (crveno) u ÿivot kao u smrt (crno). Da tako stoje stvari. „Kopqasta. eno krv teåe kao potoåiã" (Koliko je sati. religiozni motivi. tamnih slutwi u detiwstvu (Petrakov nestanak. mlin. dobrodušnost i åestitost. pokazuju mnogi motivi svojstveni idiliånom hronotopu: rodna kuãa. Relejna stanica. Treba naloÿiti vatru. wihove simbolike ÿivota i smrti. o dobrim starcima i zanesenim djeåacima" (10). simboliše savršenstvo i idilu. Ova boja ima boÿanski i solarni karakter i samim tim i ÿivotvorni. jer kada djedov unuk zaista izaðe iz dedine zaštite. na umoru…" (smrt — crno. Reå je o odbijawu da se odraste. zatim „pakao od vatre". jer prestanak detiwstva je svojevrsna smrt za deåaka. izgleda. na primer veã pomenuto „åaðavo sunce". ratnim paklom… To je vidqivo veã u prvoj priåi drugog dela Djeåak s tavana. kao i prvi åovek za rajem iz kog je zauvek izbaåen zbog greha saznawa. Plavi lonåiãi).250 U priåama drugog dela Bašte sqezove boje dolazi do mešawa crvene i crne boje. i mešawe plave i crne u slikama noãne tame. Kombinacija ove dve boje. „po asfaltu. preci. rajski vrt. nestanak djedovog kowa). koja simboliše svojim mestom u zbirci prelomni trenutak u ÿivotu. Metafora zlatna bajka prvo asocira na antiåko mitsko zlatno qudsko doba. nema u isto vrijeme mjesta i za bombardere i za opåiwene djeåake […]" (99). naiãi ãe na surovost. Idiliånoj predstavi zlatnog doba pandan je svakako i biblijski. smrtno rawen. pomiwawe odreðenih godišwih doba. bajku „o jednoj bašti sqezove boje. Ova boja je (kao i crna) najavqena još u predgovoru. a daqi ÿivot zagoråan je smrãu. 147). Potopqeno djetiwstvo. detiwstvom. šuma. Kada je reå o „zlatnom dobu". i patiãe za deåaštvom. Motiv jeseni se najviše javqa. rodni kraj. Ãopiã u pismu mrtvom prijatequ piše: „[…] ÿurim da ispriåam zlatnu bajku o qudima". kada odrastawem poåne da stiåe iskustvo. domaãe ÿivotiwe. Uloga crne boje pomalo je podreðena simbolici crvene boje. rana — crveno). Posle pale bombe na ujakovu kuãu stradao je tavan — skroviti. haos i razoåarawe. kako smo videli u primerima plave boje. kao i cikliåno ponavqawe nekih radwi i dogaðaja. U . Dva godišwa doba stalno ãe se pomiwati: proleãe i jesen. Da je reå o idili (izuzetno u Jutrima plavog sqeza). Zlatna boja. nerazdvojni deo Jutara plavog sqeza. kao kopqima. kao i Ãopiãeva „bašta". pozitivan aspekt. na zlo koje vreba svuda unaokolo. To vrlo podseãa na crne kowanike crnih potkovica (iz predgovora). „Na ovom svijetu.

ali se mogu naãi neke zamene u predmetima i pojavama sliånim wenim odlikama (sjaj. sliåno kao smena naraštaja u gråkom mitu o generacijama qudskog roda. a vatru do kraja priåe uopšte nije zapalio (we i nema). Zatim mesec koji vuåe u nepoznato protivan je djedovoj vatrici — oliåewu doma. Qubinko Radenkoviã u pomenutoj kwizi navodi za svaku dvostruka znaåewa i korelacije sa drugim bojama). odnosno boja zlata . junak iz drugog ciklusa priåa Bašte sqezove boje. „A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obiåno su uvijek bili prazniåni. boja sunca — boÿanstva. jer pred propast starog Austrougarskog carstva. baš na tom mestu. ali je suprotan: zaneseni starac oåekuje deåake koji su stradali za vreme rata. a uslediãe kalajisano posuðe. U priåi Posqedwi kalajxija stari zanatlija ãe se setiti „zlatnih bakarnih vremena" (102). Ona je naroåito obeleÿje sa svetaåkih oreola i moÿe se dovesti u direktnu vezu sa ÿutom bojom svetlosti koja sja oko svetih qudi. peåewe rakije. Kalajxija Muliã. U jesen ãe naiãi i Dane Drmogaãa. još jedan starac. kao i boja mrtvaca (kuge. Zapravo te boje u drugom delu zbirke uopšte nema. naslutila se promena vremena. Jer ÿuto kao jesewa boja opalog lišãa i zrelih plodova. svetlost sunca. Hladni meseåev poÿar suprotan je i toplom sunåevom zraku. Primeãuje se da svaka od dosad nabrojanih boja ima dvostruko znaåewe (analizirajuãi boje. onda bi zaista trebalo pomisliti da u tom naåinu priåawa postoji nekakva tendencija ka. Zlatna boja se podrazumeva i u priåama gde se pojavquje lik slikara bradowe koji ide po selima i slika qudima ikone. ÿuta/zlatna meša se sa crvenom. U Danima crvenog sqeza postoji motiv pandan „djedovoj vatrici" (u Treba zapaliti vatru). ikona. 25). i „rasplinuo (se) u sjaj i tišinu babqeg qeta" (24). slava. kuãnog ogwišta. on osviãe svakog Mihoqdana da åestita slavu. idile. oåekuje nepostojeãe deåake. krsna slava djeda Rade. vatra). pre dvadeset godina. U motivu vatre. posledwi je izdanak takozvanih zlatnih vremena. Ako se ima u vidu kako je djedov pobratim Petrak dolazio i na kraju nestao. a podrazumevane u åitaoåevom „unutrašwem oku". u jesen je i nestao: „Te jeseni niko ga pod Grmeåom nije vidio" (Åudesna sprava. 18). groznice i veštice). zaštite. mesec.251 jesen je i Mihoqdan. U priåi Sveti Rade lopovski zlatna boja se širi i na samog glavnog junaka Jutara. i na kraju gvoÿðurija ratnog otpada. kad je sve bakreno (tada najkvalitetnije) posuðe pokupqeno za livewe ratne municije (negativan aspekt crvene boje). prazniånost. sada moÿda odrasle qude. Samo zlato kao metal simbolizuje svetlost. tu je sjaj kasnog babqeg leta. zreli kukuruzi. tako ãe meseåeva hladna vatra na nebu biti suprotstavqena toploj „smirenoj djedovoj vatrici" u dolini. sjajni i puni šapata" (Pohod na mjesec. a verovatno i sve ÿute i zlatne boje zrelosti u tekstu nepomenute. Wegovo pojavqivawe prati zlatna boja „plavog" detiwstva: „On bi tako istom jednog dana izronio iz prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta […]" (Ti si kow. 20). recimo. Samarxija Petrak kao da je sastavni deo jeseni. Zlatna boja nigde nije direktno pomenuta (sem u predgovoru). djedov prijateq. htonskim znaåewima ili simbolizovawu obeleÿja „onog sveta".

reãi ãemo za nekoga da je „u zenitu svoga ÿivotnog/radnog napona". Ovo godišwe doba tradicionalno je u kwiÿevnosti vezano. Oåigledna je podudarnost plave i ÿute boje. Sunce i Mesec. a toliko prisustvo zlatne u Jutrima plavog sqeza kao da protivreåi ovom podnaslovu. Ako se u slici potopqenog i nestalog zaviåaja u priåi Potopqeno djetiwstvo pomisli na boje. Marijana). što dolazi od dnevnog raåunawa vremena. wenim kretawima i promenama. Poetiåke smernice se najverovatnije nalaze u prvoj. Nazivi za doba dana uzeti kao metafore u dva podnaslova (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) svakako su preuzeti iz starog mitskog poreðewa åoveka i prirode. zora. Narodni izrazi bukoliåko-hrišãanskog po- . Dva godišwa doba uvek ãe se ponavqati u Jutrima plavog sqeza: proleãe i jesen. nazvana u mitu zlatnim dobom) i plava boja vode jezera. bez dokaza da je ikada roðena. nasuprot tome. još od antike.252 — veånog metala koji zbog svoje trajnosti simbolizuje raj i nalazi se u wemu. za bukoliku i komediju. nego nešto onako — i jeste i nije" (13). Znakovi vremena i prostora Od najstarijih vremena qudski ÿivot se poredi sa prirodom. što je zadrÿano i u svakodnevnom govoru. komikom. tj. za „veseo" pogled na ÿivot i svet. predveåerje. plavom bojom. bili su stara boÿanstva. junacima koji su i daqe gospodari tog. obuåena u crno i u ÿutim opancima. odnosno nije sluåajno data junacima koji su bili gospodari sveta u kojem je ÿiveo junak pripovedaå. nebeske pojave. naslovnoj priåi gde je djed sve što nije stalo u wegov spektar od åetiri osnovne boje neodreðeno opisivao tom bojom dvostrukog znaåewa: „Ÿuto je. Takoðe. praskozorje ili jutro od pradavnih vremena simbolisali su bilo kakav poåetak ili roðewe. nepovratno izgubqenog sveta. u Uni. Primer mešawa crne i ÿute kao boja smrti jeste „nepostojeãa bakica" iz istoimene priåe. Ÿuto postaje boja prošlosti i u woj se izjednaåava sa wenom tipiånom. Ona je proglašena mrtvom. jeseni — starost. u woj ãe korelirati zlatna (kao nepovratna i vredna prošlost. znaåili su kraj ili smrt. Kao što je veã pomenuto. Sve priåe ili epizode koje poåiwu u proleãe biãe protkane humorom. veåe. prema åetiri godišwa doba mogu se zvati åetiri åovekova ÿivotna doba: proleãem — mladost. a kao i nije ÿuto. Proleãe. åak ãe neke priåe imati tipiåne odlike komedije (Rade s Brdara. åije je „ponašawe" praãeno i prema kojima je proricana buduãnost. U svojoj studiji o bojama Qubinko Radenkoviã navodi za plavu boju da se wome u narodu åesto naziva i ÿuta. To su tipiåne boje Jutara koje mešajuãi se meðusobno znaåe i idiliåno detiwstvo. a zimom — smrt. letom — zrelost. Na primer. a zalazak sunca. nije sluåajno data kao obeleÿje junacima o kojima se priåa kada su oni veã odavno mrtvi. a namerava da okonåa sa sobom kao sa priåinom.

samo da neprijatequ ne ostane. da se djed Rade još prije dvadeset godina upokojio. Bela boja koja upotpuwuje sliku dvorišta s utabanim snegom podreðena je. a s obzirom na wihovu ulogu u prirodnom godišwem ciklusu. zimi i meãavi åudovištu „koja neumorno zasipa sve pod sobom" (89). Junak pripovedaå komentariše: „Kako ga neãu braniti kad noãas. 80). Ovo godišwe doba najviše se pomiwe jer je najåešãi okvir za priåe u kojima se priåa o starcima. U drugom delu zbirke zima/smrt biãe doÿivqena kao sastavni. najmenikom primqenim oko Ðurðevdana u kuãu Ãopiãa. Leto. Proleãe se pomiwe i u priåi iz mladosti djeda Rade o drugovawu i prvoj qubavi. Zima ãe se samo jednom pomenuti u prvom delu zbirke. negdje tu oko Bawe Luke. Postoji sprega motiva koji åine sliku jeseni: svetlost. 25). što se prirodno dovodi u vezu sa ovim godišwim dobom. Jesen. ali i za trenutke posveãene izuåavawu starina („deåak s tavana" s jeseni istraÿuje ostavštinu predaka). onda kada umire djed Rade. kao i najava smrti staraca. pa me tako povuku i ošamute da ne znam kud bih prije: kroz kukuruze. — Što da propusti ovakvu zgodu i da se zeriåak ne okoristi […] Tetak Aãim. Jesen kao simbol starosti u priåama Jutara vezuje se za staraåku mudrost („mudri smiješak zrele jeseni". i ne pada na um da se sa praznom torbom lomata oko Bawe Luke […] a kanda ipak . Vezano je posebno za motiv slave. nasilnog odrastawa. zlatna boja zrewa. borbe za ÿivot. Sledeãi stepen u nizu proleãnih motiva bile bi erotske seoske dogodovštine oko „mlina potoåara". biãe leto (Djeåak s tavana). grešniku. naprotiv. sastavni su deo tih priåa: djed Rade ãe podiãi ruke zadivqen „blaÿenim goveðim neznawem" svog najmenika s Brdara. Sevdah strica Nixe. ovde je u funkciji samo htonska simbolika ove boje. dakle u proleãe. na koju je uvek dolazio samarxija Petrak. zanosna atmosfera. skupqajuãi šta naðe. kojeg nazva i „beslovesnim bravåetom koje ni beknuti ne zna". uz brijeg" (Pohod na mjesec. Prisustvo samarxije predstavqa poseban period koji se stalno obnavqao i imao posebno ime: „A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obiåno su uvijek bili prazniåni. kao i ja. s obzirom na seosko. pri raznim akcijama vojske. blago. u Gospodu […] pa mu. ÿita. onda kada bude stradao tavan ujakove kuãe. sjajni i puni šapata. gorki deo ÿivota. U priåi Storuki seqaåak djed Rade se pomiwe kao pandan seqaåiãu koji se „snalazi" u opštoj pometwi. snegu. Mihoqdana.253 rekla. slavske sveåanosti. u motivskom smislu. koje dolaze sa Velikim Jovom. niz potok. domaãe okruÿewe. kao i roðakovo prvo druÿewe sa „åupavim djevojåurcima". U graniånom trenutku nasilnog napuštawa detiwstva i prelaska u svet zbiqe. zatim dolasci djedovih pobratima i prijateqa Petraka i Dane Drmogaãe. Zima. isto ovako åeåi i moj djed Rade s torbom o ramenu — pobunih se ja. dešava se takoðe u ovo godišwe doba. zinu u mene zabezeknuto i bez rijeåi: zna on dobro. qubavna pesma nepoznatoj Marijani.

Na kraju priåe. inaåe. naslovni motiv jeste sat. namišqalica i fantazija. odnosno za odlaskom od kuãe. što saznajemo tek nekoliko priåa kasnije). veånog putnika i gospodara mrtvih. javqa se upravo u zimu. i 6) pun mesec (kao lice åoveka). Kao vladar noãi i snova. naroåito u drugom delu zbirke. koji se još zovu i „nekršteni dani". U narodu. U istoj priåi glavni. po zemqi kreãu duše umrlih i ostale neåiste sile. Sat. Neobiåna je koncentracija reåi koje se odnose na åulo . kada se. pošto je djeda uverilo kucawe Petrakovog sata u moguãnost da je i wegov vlasnik ipak ÿiv (tj. sawarske ambicije za putovawem. ne bi bilo åudo da se i dobri deka povukodlaåi" (118). 4) do kasno u noã (što znaåi i višestepenu zanesenost svim onim na šta ona asocira).254 nije sasvim uvjeren da se i djed Rade neãe odjednom prikazati u ovoj šašavoj ratnoj noãi. Merewe takve apstraktne kategorije kao što je vreme kod djeda Rade moglo se porediti samo sa magijskim åinom. Ovo nebesko telo u åitavoj zbirci nazvano je najtajanstvenijim ili veåitim putnikom. Kakav mu je samo unuk. pokazateq je vremena. kako izgleda („sveåan i obrijan"). u doba koje simboliše smrt. Mesec. pa sve te karakteristike lika uporedimo sa slikom meseca koji je veåiti putnik. odakle posmatraju pun mesec. htonskog. onda slika meseca na kraju zaista izgleda kao neka vrsta slike Petrakovog uskrsnuãa (što nije usamqen primer u kwiÿevnosti). postoji verovawe u takozvane bele dane. Drugo znaåewe meseåeve slike (wegovog lica koje se poredi sa qudskim) pronalazimo u priåi Åudesna sprava. odnosno sprava za merewe vremena. i ima sjajan i qudski lik. 2) prag (koji na kuãnim vratima predstavqa sveto mesto gde su se još u praindoevropska vremena sahrawivali mrtvi ili pod kojim se nalaze duše predaka. da mu kuca srce). a na toj simbolici je izgraðena i jedna od Ãopiãevih priåa — Pohod na mjesec. sablasnog. 5) mesec (simbol onostranog. krsnu slavu […] je osvitao kod naše kuãe"). 3) mlin (kao mesto gde se skupqaju neåiste sile. javqa i bez wega. u istoj priåi ãe meseåevo pojavqivawe uzrokovati pustolovne. Motiv meseca ima nekoliko znaåewa. za onostranim (åak do neba i meseca). ili konkretno kao granica izmeðu unutrašweg i spoqašweg prostora. izmeðu dva sveta). Ako se još podsetimo s poåetka priåe kako se Petrak kreãe („luta od sela do sela"). kada dolazi („Na Mihoqdan. naroåito iz Jutara). koji padaju izmeðu Boÿiãa i Bogojavqewa. navodno. Ne pojavquje se u svim priåama gde i motiv noãi. a pošto je veã toliko godina upokojen. onda u nekom višestruko prenesenom smislu razumemo ovu sliku s kraja priåe kao nesvesno deåakovo saznawe o sudbini samarxije Petraka. jer se noã. Moguãnost pojavqivawa djeda — aveti u srazmeri je sa godišwim dobom. Ako poveÿemo motive ove priåe: 1) brigu oko Petrakovog nestanka. veåno putujuãih duša). pa ãe se „gledawe na sat" ovde nazivati „gledawem u sat" i porediti se sa gatawem u dlan. djed Rade „ÿivi" zajedno sa prirodom u svim priåama. zimom. sa unukom sedi „do kasno u noã" na mlinskom pragu. kao supstitucija htonskog i crne boje (za razliku od zvezdane ili letwe noãi.

naše izraze uvidiðati nešto. izraz paziti kao oåi u glavi. upravo kao i mesec. Svi ti motivi potenciraju ideju o ÿeqi za saznawem ili o pogledu u nešto pred nama. delo qudskih ruku. pa su se sve do jutra makqali i nosili i sa Švabom i sa svojima" (147). biti nešto za Banat. Jeste li vidjeli da se ona samo na ravnom smiri i pokaÿe svoju trepetqiku. Sat kao pokazivaå vremena. pokazao se zapravo kao loš. Ideja unutrašweg oka iz priåe Åudesna sprava poziva se kroz prvi izdvojeni primer koji potiåe od izraza bistar pogled/oko (odaje razboritog åoveka) ili bistar vid (koji daleko i dobro vidi). pa ãe ti istom grgutnuti: — Nema šta. za ravnu zemqu. dokazaãe i posledice nastale kada usred noãnog åekawa na odbranu glavnog grada Ilija upita naglas nepoznatu jedinicu iz mraka „Ehej. U tom smislu kretawe pomoãu sata (koji kuca kao srce) kroz prostor i vreme moÿe se porediti i sa kretawem duše (srca) pomoãu wenog unutrašweg oka. na pod. oko sve prilike. iako bi se moglo reãi i obrnuto. videti suštinu ili sanskrtsku veda). navedeni primeri sa glagolom gledati. još jedan nastavak Åudesne sprave. u najmawu ruku netaåan savetodavac. U istoj priåi postoji još jedno poreðewe sata sa „unutrašwim okom" (intuicijom): „Došlo nekako Iliji tako pri duši kao da se u ovoj […] noãi izgubio i skrenuo nekud s linije […]. Švabo. meãe je na sto. vaqana stvaråica. o viðewu te slike. zdravqa ti?!" da bi navio sat.255 vida: vaser-vaga. U drugom delu zbirke ruåni sat je opisan motivima identiånih asocijacija i znaåewa: „[…] Iliji. ispravna. uzdanica wegova. Ideja „unutrašweg oka" ovde nije jasno naznaåena. Kada stignu na ciq. U toj priåi grupa izgubqenih boraca pokušava pomoãu vaser-vage (koja je kod djeda Rade bila kao neko urokqivo oko) da doðe do svoga zaviåaja. jer sat je prestao da radi. na gredu. kao urokqivo oko. zatim u drugoj slici gde ãe nas „stajaãi epitet" ove zbirke tajanstven vratiti na sliku meseca — nebeske lampe. Pitawe saznawa istine (takoðe iz prve priåe) dato je ovde u slici nastaloj od izraza pokazati svoje pravo lice i nauåno-vojniåki ureðene slike sveta. od koje je djed zakretao glavu. okreni-obrni. koliko je sati. ali ãe to. Da. Tu nastaje haos. koje nije ušlo u sabrana dela. upravo kao i mesec kome su se za odgovor na kraju priåe „obratili" djed Rade i deåak pripovedaå. da. U proširenom. u sliku sveta. „pravi pakao od vatre i grmqavine. kao i pokušaju wenog razumevawa (uporedi nemaåku reå Wissenschaft. Da je saznawe pogubno. kao i slika sa kraja priåe (gledawe u mesec). ali se moÿe preinaåena prepoznati u motivu „putokaza". Ona je ponekad veåiti putnik. a wegova jedina zvijezda-vodiqa. zaista se nešto razbistrilo pred oåima kao da pri sebi ima neku tajanstvenu lampu pa je samo digne u visinu oåiju i — gle! — sve stvari pokaÿu svoj pravi lik i pofronte se kao za paradu" (Koliko je sati). banatska . ovakav ãe biti susret wihovog vodnika Malete i neobiånog putokaza rodnog zaviåaja: „Uze Maleta tu vaser-vagu. otkad je dobio sat. a sposobna je da se svuda kreãe i sve vidi. postoji priåa Banatska sprava. ugasila mu se na roðenoj ruci i ostavila ga samog u pustoj nemjerqivoj bestragiji" (146). drugom izdawu Bašte sqezove boje. a åovek mu je sƒm pripisao netaåan odgovor.

tako ãe i Maleta svojim gledawem u vasericu. prekriven prošlošãu. zaboravqen. u sporu sa sagovornikom. veã zatiåe veštaåko jezero koje je sve prekrilo. Potop simboliše brisawe. postaãe sjutra zaviåajni vidik nekog novog djeåaka". pomiwe vile ili oprašta. ÿivotvorni vjeåiti elemenat koji ne stari. Arhetipska osnova za stvarawe mitskih priåa posluÿila je i u slikawu prošlosti prekrivene veštaåkim jezerom. Moguãe je napraviti dva poreðewa ove slike i poznatih mitskih priåa. radost. ÿivot. Sava zadeva djeda i priåa o svojim lopovlucima. uprav tako. Jedna je biblijski potop. Nije woj roðenoj ravniåarki. baš najlakše bilo da se lomata s vama po onim pustim brderinama. zbog nekih sliånosti. Bašta sqezove boje. „hladna struja vremena". U istoj priåi izraz suprotnog znaåewa u odnosu na sliku stajaãe vode. 170) i ÿivotvorni element („— Ne tu sve poåiwe […] Ovo malo mirno more. negativna odredba novog doba. veånošãu: „svemoãna voda. razlog je nestanka starog sveta. 172). Neprobojna voda za qudsko oko je i granica svetova („Tu. sve se prekida. Qudski faktor. spravu sa trepetqikom/dušom/unutrašwim okom. što verovatno proizilazi iz poreðewa sa izmewenom slikom kraja ili pustoši zemqišta posle povlaåewa vode. 305). kao što je i prošlost u qudskoj svesti prekrivena slojevima ili dubinama vremena. pored drugih faktora. a zapoåiwe nova. kud zabasa u ove naše kamenite podbiguze" (Branko Ãopiã. proreãi skore migracije krajiškog naroda u Vojvodinu. Beograd 1972. bez promjena…" (Potopqeno djetiwstvo. bajoslovnom kontinentu koji u jednom danu nestaje pod vodom. Motivi vode. tiåe se bolnog toka ÿivota. Voda. lajtmotiv Jutara. igru. posmatra djeda Radu… . 172). bez godina. sada tako pusto i tuðe nama obojici. a ponekad se pretvara u nepremostive prepreke. Vreme se ponekad ponaša kao prostor: moguãe je kretawe kroz wega. Skoro svi junaci tako su opisani: djed Rade je uvek u nekakvom razgovoru. Druga je antiåki gråki mit o Atlantidi. Petrak uvek dolazi na slavu i priåa o kowima. koji samim tim postaje nepovratan. U Jutrima plavog sqeza junaci se åesto ponašaju na isti naåin ili se neki dogaðaj prikazuje u periodiånim razmacima. Prosveta. U sve tri priåe velika voda prekriva prethodni svet. Sirota mašinica. Vaser-vaga je ovde åudesna ili tajanstvena lampa koja osvetqava i pokazuje put u skrivenu buduãnost. Nasuprot wima. veã samo postoje eventualne åitaoåeve asocijacije na wih. Kao što je djedu Radi sat bio ÿiv a gledawe u sat kao gatawe. vreme i ÿivot ekvivalenti su. nestaje". idiliåan motiv koji simbolizuje sreãu. Ãopiã nigde ne insistira na vezi sa ovim mitovima. kojim se završava jedna epoha. u Danima dominira slika jezera. na još novoj nezasjeåenoj ivici jezera. ali i materijalizovana metafora prošlosti kao nepromenqivog i „sahrawenog" vremena. Nesvršeni glagolski vid. Ãopiã povezuje motive vode i vremena upravo wihovom zajedniåkom simbolikom.256 sprava. U priåi Potopqeno djetiwstvo junak se vraãa u rodni kraj i ne nalazi ga. Potoci su opšte mesto. unuk pripovedaå sluša priåe starijih. prekid ili nestanak prethodnog stawa.

propijajuãi svoju zaradu". 20). koji je „obilazio […] preko pedeset godina naša sela i kalajisao bakarno suðe" (100). najviše privlaåili gosti moga djeda Rade […]" (Ti si kow. prašine i svakog drugog ðavola koji im. 20). poåeci priåa u tom su smislu uvek uopšteni uvodi sa naglašenim znaåewem „da je to što je ispriåano tako uvek bivalo": „U našoj kuãi svaki ålan familije imao je svoje goste. potamweli od nespavawa. u jednoj od prvih priåa uvoda u drugaåiji svet. 124). 149). Ali nije prikaz uåestalosti i trajnosti vezan samo za ovog junaka. bubeta i grize. kao uobiåajena ponašawa. Stricu Nixi dolazili su srpski dobrovoqci. ÿiveo". On je „åitave godine lutao ispod Grmeåa. Ako se glagoli i izrazi koji oznaåavaju da je neka radwa duÿe trajala naðu u uvodima priåa drugog ciklusa. „kad je umrla djedova baba Milica". evo veã drugi dan neprekidno jaše za vratom" (Bombaši pred muzejom. meðutim. Podgr- . on se. birtaša simboliånog prezimena — Marka Beniãa. „doåekivan s najveãom radosti". ÿivahan speåen Ciganin". Kasnije u Danima crvenog sqeza. To se širi i na druge junake. ne nose isti smisao kao u prethodno opisanom periodu detiwstva koje je trajalo desetak i više godina. 17). […] Mikanov brat Jovaš prepucava se sa grupom ustaša […] Dotuÿili su mu veã od ranog jutra" (Braãa. „quti Krajišnici. gde je slika obnavqawa dala utisak trajnosti ili ponovqivosti. u skladu sa dinamikom i raznolikošãu radwi ovog ciklusa: „sipa sa zidova malter i ujeda dim za oåi […] više se rve. „provodeãi dane za izlizanim šankom svoje radwe" (Ne traÿi Jazbeca. na ukuãane. nego su me zviÿdukawem i raznim znacima zivkali da doðem vireãi iza plota. Na primer. Kada se opisuju Petrakovi dani. sviwca. sjajni […]". kaÿe se da su oni „obiåno […] uvijek bili prazniåni. on je sjedio meðu wima […] uÿivajuãi u wihovim priåama. ameriåki rudari […] Mamu su obilazile kume […] pa åak sam i ja imao svoje roðene goste koji. istina. obiåno nisu ni smjeli da zavire u kuãu. Ili o mladosti djeda Rade: „Dok se glasna bratija razmetala […]. prekida se takva slika sveta. […] i zdravio se s djedom" (Åudesna sprava. Situacije i stawa u kojima nalazimo junake Dana traju najviše do nekoliko nedeqa. „najprije propituje za kowe" (Ti si kow. diveãi se i åudeãi" (Dane Drmogaãa. 121). „tiho i nikom na smetwi. aborta. na dogaðaje. Fraze i sintagme koje odreðuju vreme — „Petrakovi dani". Besmisao novog doba oliåen je i u neplemenitom postupku zanatlije. Petrakov pandan. a „[…] Na Mihoqdan […] je osvitao kod naše kuãe.257 Najoåigledniji primer tog pripovedaåkog postupka jeste graðewe lika samarxije Petraka. mene su. 74). stari zanatlija „kalajxija Muliã. besmisleno gine od zaostalog ratnog otpada — bombe koju baca pred prag seqaka ne pogodivši se s wim u otkupnu cenu. koji je inaåe „godinama". „konaåno i Šesta liåka napušta brda rodnoga kraja. smeštajuãi je na taj naåin u petrificirani vremenski okvir Jutara plavog sqeza. […] ali. „baš u te åemerne dane" — skoro po pravilu stoje na poåetku priåe. Izdvojeni glagoli i reåi izvedene od takvih glagola oznaåavaju radwu koja je duÿe vreme trajala ili se ponavqala. ipak. „skoro svake godine u proqeãe". „dok je moj djed Rade momkovao u Lici". „kad je stric Nixo kod kuãe". […] i qudima pravio i popravqao samare.

bukoliåka poreðewa.) […] To jedinstvo mesta uslovqava ublaÿavawe svih vremenskih granica i stvarno doprinosi stvarawu cikliåne ritmiånosti vremena koja je karakteristiåna za idilu" (O romanu. a åije su specifiåne slike simboli krajwe idiliånog znaåewa: kuãa. naivnost i dobroãudnost djedova. priåe o carevima i carevinama. a dušu izvlaåi ojkava pjesma nevidqivih djevojaka". „organska povezanost. ograniåen i dovoqan sebi. „danonoãno u borbi […] gura åuvena Krajiška divizija" (Koliko je sati. spadalima. jedinstvo wihovog ritma. „veã danima i nedjeqama brigada se varaka s premoãnim neprijateqem" (Miloš lisac. proleãa kao mladosti i wenog veseqa ili starosti kao zlatne jeseni bogate prezrelim plodom. „vreme naših dedova" u nepovratnu prošlost. Bahtinova ideja vraãa na poreðewe smene perioda u prirodi sa qudskim dobima ÿivota. kukuruz. u veãini sluåajeva. s rodnim planinama. sa ostalim svetom. Idiliåni hronotop. To na neki naåin. za deåaka zanimqivi razgovori staraca. Taj prostorni mikrosvet. Idiliåni ÿivot i wegovi dogaðaji neodvojivi su od tog konkretnog prostornog kutka u kojem su ÿiveli oåevi i dedovi. iako govori o dogaðajima koji su se zbili pre više decenija u ratu. selo. detiwstvo. 145). priåe o lopovlucima. Idiliåno-bukoliåka slika iz junakove prapostojbine „dalekih vuåjih vremena". „quqa se veã satima" (Orasi. niz ÿivota pokolewa moÿe biti neograniåeno dug. ÿandarima. 142). Kruÿewe radwi.258 meåa. u ovim primerima je upotrebqeno sadašwe vreme. lepote prirode. u idili je taj zajedniåki jezik mahom postao potpuno metaforiåan i samo mawim delom ostao realan (najviše u zemqoradniåko-radeniåkoj idili)" (isto. wiva). stajaãi motivi — odlike kraja kao što su dogodovštine sa najamnicima. religiozni momenti (slava. rodnim poqima. rodnom dolinom. kow kao plemenita domaãa ÿivotiwa. Bahtin to prikazuje kao „spoj qudskog ÿivota sa ÿivotom prirode. Podgrmeåki kraj. koja je postala naša baština. opisi naåina ÿivota kao da zatvaraju sve ono staro vreme u jednu izolovanu. zalazi u le- . Kao što kaÿe Bahtin. mlin. 352—353). ikona. 355). Za razliku od navedenih primera iz prvog dela zbirke. wihova uåestalost u prošlosti. Naravno. domaãe ÿivotiwe. poziva na poreðewe sa bilo kojim „sadašwim" trenutkom. qudi. i kreãe nekuda prema Vrbasu" (Plavi lonåiãi. sraslost ÿivota i wegovih dogaðaja s mestom — s rodnom zemqom i svakim wenim kutkom. s rodnom kuãom. idiliåna proleãna ili jesewa slika sveta. ratarsko okruÿewe (ÿito. djedove Like. Jedinstvo ÿivota pokolewa (uopšte ÿivota qudi) u idili. U prilog tumaåewu slike sveta Jutara plavog sqeza mogu se dodati još neki primeri: grejawe djedovih leða. gaj. potok. gde „naleÿe na ramena jezero zgusnutih zvijezda. o rakiji. svetac). gde je radwa vršena duÿe vreme u prošlosti. ponavqawe dogaðaja. 136). stvarno se odreðuje jedinstvom mesta (kurziv A. okamewenu celinu. rekom i šumom. zajedniåki jezik za prirodne pojave i dogaðaje qudskog ÿivota. I. stvarno nije povezan sa drugim mestima. sveãa. u kojem ãe ÿiveti deca i unuci. Ali lokalizovan u tom ograniåenom prostornom mikrosvetu. 128).

ostavili djetiwstvo. smireno najavquje da se vaqa zeriåak odmoriti. serbez i pokojnici hodati okolo.259 gendarno i kosmogonijsko. tako i junakov uzor. — Šta je sad ovo. u vjeåito obnavqawe. Taj glas. zar se više ne sjeãaš Dragiwe Keåine. zar natovarih na pleãa veã šezdeset godina! Kuku. a evo ga ni do danas preboqeli nijesu" (Dane Drmogaãa. Opet uz djeda novi trnci: otkuda to šapãe mladost. proÿe djeda åudnom. […] — E. Tako u sebi zakquåi moj dobri djed. pa ãe ti se osokoliti da zapodjene razgovor i s tim — daleko od nas bilo! — ustavšim iz mrtvih. Navedeni odlomak predstavqa djedov model åeÿwe za deåaštvom. pre preseqewa u Bosnu. pun kukuruza. zajedniåki. Pograbi ga åvrsto. o takozvanoj patwi za izgubqenim rajem. pa opet — Jovo nanovo — u sjetvu. 79—80). Dane. pusti se trkom u prošlost. jer ta je priåa o pramodelu. Osnovna ideja ovog mitskog uzora ima i drugu. kako li se to prošlost vraãa? Nije li ÿivot okrenuo natraške. evo. o idiliånom praprostoru. kao i preinaåenim motivima vila/sirena/zlih sila koje odvlaåe åovekovu dušu. i o pravremenu. osobito u ovaj šumni dan prezrele jeseni. a?… Pa šta. veã i mrtvi ustaju. Povratak ishodištu „— A je l' ÿiv moj Radoja. kao da se spasava od åitavog svog varqivog ÿivota koji ga odvuåe niz maticu. kome se vraãa kroz sve ove priåe. Wegova uloga u Jutrima mitska je. sliånu varijantu u mitu o Persefoni i Demetri (o Izidi i Ozirisu ili o Isusovom vaskrsnuãu). Rade. dokoni su. I okrenu djedov ÿivot nazad. jadni Rade. Metaforiåna . kanda. sa tek razdvojenom zemqom od neba. idiliånoj djedovoj mladosti. Rade. odnekuda dobro poznat. svome ishodištu? Svaka su åuda danas moguãa. sruåi se djed na svog gosta. Ostavili. hajduk-cure iz Drenove Uvale? — odvrati putnik novom zagonetkom. odakle mi ti doðe! Odakle? Iz one skrovite vrtaåe gdje su. vala. — Dane. ali kao da dolazi s drugog svijeta. šta se ovo zbi s tobom! S jaukom. Tek sad se djedove oåi netremice zakovaše za pridošlicu. a oteÿao koš. Kao što junak pripovedaå u åitavoj zbirci govori o jednoj istoj temi. sustiÿuãi dve durašne djeåaåine […] — Ajme meni. utopqeniåki. kad åavka glasno åvakãe o smrti i rastanku. nezemaqskom jezom. za nemoguãim. pati za nepovratnom prošlošãu. kamarate moj. moja veseqaåina? — opet graknu putnik šireãi se na ulazu u dvorište. onda mogu. odakle je djed potekao. kad je preko noãi nestalo silne carevine i wezine moãi. åekati ona dva svijetla perca da se zazelene na mrkoj oranici. u tuÿnu i sivu bestragiju.

vraãawe u potopqeni rodni kraj („na još novoj. prolaze se razne faze puta. Dok Vuk Radu destabilizuje surovim istinama o mlinarewu ili o Nixinoj rakiji po selu na glas izašloj (u Nesmirenom ratniku). nije li sama pišåeva odluka da piše o svom detiwstvu. odluke strica Nixe da se naseli u Banat. sadrÿi ideju o kruÿnom kretawu: postoji poåetak od kojeg se kreãe. ali mu. a drugi nekadašwi kradqivac sitne stoke i kowa. nestaje. nikada ne bi palo na pamet da mu . Ÿeqa za odlaskom i povratkom nekakvoj sebi svojstvenoj suštini. do prihvatawa religioznosti naših starih roditeqa u Magarcu s åeqadeãim nogama. sve do Nepostojeãe bakice koja se vraãa åak iz „Afabrike". preko djedove vatrice u dolini kojoj se unuk vraãa. djed Rade je okruÿen sa dve strane. gde se motiv povratka poredi i s motivom klijawa ÿita na proleãnoj oranici. tu sve poåiwe — šapuãe došqaku negdašwi djeåak". 170). tlu). Potopqeno djetiwstvo. Oni su sliåni po rodbinskom odnosu sa djedom Radom. ali se razlikuju po liånom opredeqewu ili sklonostima. cveta i obnavqa se. generacijskom odlaÿewu. odluka da se. ali prema perspektivama ostalih junaka svet ima više glavnih taåaka oko kojih se okreãe. zakquåka da „treba naloÿiti vatru" kao što je bila djedova i saåekati nekog izgubqenog deåaka „plavojka. odnosno sa slikom „ustavših iz mrtvih". onostrano. kao zreo jeåam" (168). åiji je koren neuništiv.260 slika iz predgovora o biqci koja bez prestanka niåe. upuãuje ga da vidi gde se slikaju sveci. Wih trojica se åak nazivaju „mrtvi austrijski åvor lopov — ÿandarm — pokorni podanik" (u Nixinoj rakiji). Na primer. a s druge strane nalazi se åitava roðaåko-pobratimska bratija: brat Vuk i brat Sava. nezasjeåenoj ivici jezera. Iz perspektive junaka pripovedaåa u åitavoj zbirci. dotle Sava stavqa svog brata u svaku nepriliku: pronosi glas da je brat Rade fantazirao kod mlina. prenatalno. ali i sa povratkom u htonsko. odakle se moÿe krenuti ponovo. zatim veã navedenog susreta djeda i Dane Drmogaãe. jedan je bivši ÿandarmerijski feldvebel. središwa taåka oslonca je djed Rade kao glavni junak pripovesti. za sigurnošãu koja se nalazi u sopstvenom korenu. zatim pobratim Petrak i kamarat Dane Drmogaãa. i vraãa se na kraj — poåetnu taåku. recimo. kao mitsko-istorijski model o lutajuãem narodu: otiãi i vratiti se majci zemqi (kao i djed Rade pravoj zemqi. ili u Zatoåniku Stevanova odluka da treba iãi „trbuvom za kruvom kao i naši stari". dedovini i zemqacima. sve se prekida. u åitavoj se zbirci rasprostire kroz najrazliåitije motive i priåe: od navedenog motiva iz predgovora. Na kraju krajeva. S Vukom i Savom u nekoj je vrsti stalnog duela. onako kako bi on to najboqe mogao. potom zamišqenog djedovog vukodlaåewa. „glatko i reåito" se moli novopeåenom svecu Radi i qubi ga u ruku pred qudima. zatim dezertera iz Plavih lonåiãa. prvo ukuãanima. vrati svome ishodištu? Glavni junak Centar sveta. — Ne. što je svojevrsna poenta na opštu temu nepriznatog i raseqenog naroda.

besposliåe. a i brat Vuk toliko „nablati" seoski mlin da preostaje jedino onaj na slici. a za unuka pripovedaåa pun je zanimqivih qudi i priåa avantura. jer je åiåa nekoliko puta tamo leÿao u hapsu". pa åak i lopov Sava i bivši „progoniteq lopova" Vuk. Za strica Nixu svet je åak do Amerike. za Petraka svet je pun kowa. slikar bradowa. Centar je djed u svojoj sobici. uprošãene slike sveta: za brata Vuka bi. svet bio pun lopova koje vlast treba da uhapsi. u svojoj kuãi. Centar sveta se daqe širi na selo sa livadama. Brat Vuk i kamarat Dane Drmogaãa na sasvim su suprotnim stranama neke pretpostavqene skale vrednovawa sveta i qudi. dobijaju se ovakve. Sledeãa. jer to je „skroman i åestit lopov koji ima duše i srca" (Rade s Brdara. prolaze. Ako pratimo perspektivu koja polazi od tih likova. ali i duboko potresen wihovim ÿivotnim istinama: da je åovek (ako je uopšte dostojan takvog poreðewa) isto što i kow ili da su neki posebni trenuci i qudi u našim ÿivotima presudni. Åudesna sprava. od toga je jedan zanatlija sa kojim se åesto viða. koji simboliåno stoji umesto slike neke crkve). Toj sobici unuk ima pristupa. razgovara. potocima. Sav svet se kreãe pored djeda Rade. preko nevidqiva ÿiva brda" /37/ da mu greje leða). Ova dva lika nigde se ne susreãu. a zatim i na åitava sela pod Grmeåom. wivama i gajevima. pa Cazin („varoš s kraja svijeta" ili „iza krajwe granice svijeta. grejuãi dedi leða. doåekuje. za razliku od Vuka i Save (u Nesmirenom ratniku). Iz unukove taåke gledišta svet se i fiziåki rasprostire u nekoj vrsti koncentriånih krugova oko djeda. Oni dolaze. sa svojim prvim odlaskom za najtajanstvenijim putnikom mesecom. ali i junak pripovedaå. za Danu Drmogaãu pun hajduåkih neprijateqa — ÿandara i ostalih predstavnika vlasti. za brata Savu svet je pun stoke i stvari koje treba „diãi". Svi oni pripadaju grupi qudi — lutalica åiji je centar sveta u obliku puta. Drugi par je pobratimski. a on kao da je nepokretan otkad je došao iz Like. putuju. sa slikom mlina kao jedinog preostalog svetog mesta (crkava u tim krajevima nije bilo u blizini. Granice tog sveta delimiåno su neodreðene i uvek se šire u zavisnosti od djedovog sagovornika i iskustva priåalaca i slušalaca: jednom saznajemo da je to Bihaã („Savin svijet prostire se do Bihaãa. i kalajxija Muliã. drugi hajduk koji izrawa iz zaboravqene prošlosti.261 ukrade i posmrtnu sveãu. zadrÿavaju se i odlaze. samarxija Petrak. a samim tim i povoda za kavgu. åesto ostaje iznenaðen. rodnom planinom kao obeleÿjem kraja. dvorištem i okuãnicom. Jedini djed Rade ostaje uvek na jednom mestu. Odlazi samo u mlin zbog ÿita ili se tamo prepušta seãawima na drage pokojnike. sele se… To su putujuãe zanatlije. zatim Una. 14). 48). ta- . Wegova „grbava leða" asociraju na sliku pogrbqenog starca Grmeåa kome se „vraãaju" dezerteri iz Plavih lonåiãa (kao što se i unuk pripovedaå vraãa svome dedi ili se „pentra […] preko djeda. i ne odriåe se „svog brata i pravog svetiteqa" ni pred ÿandarima. najmenici. U susretu sa wima djed Rade deli iskrenu radost. kao za bivšeg austrijskog ÿandarmerijskog feqbabu. pije s wima rakiju ili poteÿe svoje vile na neposlušnike. šira granica tog centralnog mesta svakako je kuãa sa baštom.

Veã se u drugoj priåi po redu Åudesnoj spravi nailazi na fraze nastale pri crkvenim obredima (djed prima sat „poboÿno kao naforu pred oltarom". koji. ali ipak ÿive nekakvim svojim ÿivotom ukletih sjenki" (170). a potom je i udvaja. kao nekada djed Rade u Pohodu na mjesec. poduåavajuãi najamnika.262 mo negdje za svetlucavim srebrnim Cazinom. kao i pomerawe centra perspektive sa djeda Rade na nepoznate qude. To potvrðuju sami naslovi. Pripovedaå unuk je nema senka svoga djeda Rade. Sveti Rade. Pokušaj reanimacije tog centra u svom sopstvenom ja (u Treba naloÿiti vatru) odvija se razlagawem na prvo i treãe lice. kojem ãe se vraãati konkretno kao rodnom tlu u Potopqenom djetiwstvu. Sveti Rade lopovski. ima još daqih krajeva van granica poznatog ili predstavqenog pripovadaåevog sveta detiwstva. Tema priåa u Danima crvenog sqeza nije više jedan veã takozvani kolektivni junak. Bogorodice djevo. crkvu. 17). U priåi Rade s Brdara. zanesenog kao što je i sam pripovedaå. koje preseca sliku kraja. zateåenih u razliåitim ratnim i poratnim situacijama („dobri qudi i sveti bojovnici"). posmrtnu sveãu. nepotrebno udvojeni i suvišni. Ti novi bregovi nijemi su kao i svi utopqenici. na prirodu je preslikano pripovedaåevo duševno stawe: „po wegovim ivicama. Meðutim. To je pomalo ironiåno. To je slika sveta puna mitraqezaca i raznih obiånih. Nekadašwi pripovedaåev centar sveta iz detiwstva i kasnije postoji kroz wegovo seãawe. åesto dobronamernih qudi. zatim u prvoj i drugoj priåi drugog dela (Djeåak s tavana i Posqedwi kalajxija) efekti eksplozije i raspršivawa anticipiraju difuznu sliku sveta i razbijawe slike koncentriånih krugova. svetu nedequ. Muåenik Sava. åeka kod vatre (doduše još nenaloÿene) neke svoje ozeble deåake koje je sreo u ratu. ãute okolni bregovi. na primer posledwa pripovetka Jutara — Svak svoju pjesmu. 64). okrenuti naglavce. Savršenstvo starog sveta simbolizovano prostorom u obliku kruga (ili koncentriånih krugova) prestaje sa prelaskom junaka pripovedaåa iz jednog u drugaåiji svet. pa åak se moÿe tu uvrstiti i izraz „blaÿeno goveðe neznawe" — bukoliåko stawe raja. Centralizacija prostora se prekida djedovom smrãu. Ovo je razloÿeno bivše bipolarno „ja + djed Rade" rascepqeno posle dedine smrti i ostalo bez svoje druge polovine. Deda i unuk dele centralno mesto u zbirci. na primer Amerika iz pustolovina strica Nixe ili u drugom delu zbirke åuvena Afabrika iz priåe „nepostojeãe bakice". o kojima bi se brinuo. gradom iz samarxijinih priåa". pre dvadesetak godina. u detiwstvu nerazdvojan od svog djeda Rade o kom priåa. djed pomiwe svetog Petra na nebesima. Sveti Rade lopovski. Djedov doÿivqaj mlina povreðen erotskim priåama brata Vuka po- . na sebe i na staråiãa. jer centar je i pripovedaå. groteskno i sablasno izvitopereno sopstveno ja koje pokušava da udvajawem vaskrsne nekadašwu celovitost svoje dvostruke prirode. Oåenaš. U sledeãoj priåi veštaåko jezero nad zaviåajem. Švedska u koju se odlazi „trbuvom za kruvom". Samo letimiåan pogled na naslove u prvom delu zbirke ukazuje na to da u woj postoje sakralni motivi: Kowska ikona.

vernost. ne zakliwe se laÿno. 'na licu mjesta'. lugarima i raznim drugim podozrivcima kad je Rade bio meðu wima. kao što bi. Neobiånosti djeda Rade pomiwu se u svakoj priåi. Ali tu je i indirektno poreðewe åoveka i kowa po wihovom teškom radnom veku: „ti kao da åovjeku praviš samar" åudi se djed Petrakovoj osetqivosti prema kowima (u Ti si kow). najboqi slušalac kakav se dade zamisliti. Åuo Rade. a wegovi pajdaši. prašta… Wegov specifiåan lik ilustrovan je u Dani Drmogaãi ovako: „Djed Rade bio je dobrodušno i åestito seosko momåe. jer je plemenit: ne vara. i dragi bog uåinio. diveãi se i åudeãi. uÿivajuãi u wihovim priåama. Iz wega je zraåila takva djeåaåka prostodušnost da je odmah. on je sjedio meðu wima i nasmijan i radoznao. vaqda. sa- . opet nisu ni pomišqali da mu zamjere što je drukåiji od ostalih. tako da se moÿe govoriti o izvesnoj totemizaciji kowa kao ålana ili izrazitog predstavnika zajednice. nasmijao se i oprostio. starci prihvataju kao nekakvog zajedniåkog prijateqa: „Kad sqedeãe jeseni. blagonaklono gleda na qudske mane. Dok se glasna bratija razmetala štokakvim kradqivaåkim podvizima i drugim nepodopštinama. uteha. ko te stvori tako dobra i nezlobiva. Tu je i niz ikona svetaca. gdje se meqe brašno za kruv. — Neka našeg Rade. a starog slepog kowa. Pri takvom poreðewu slušalac zaista zaÿeli jednim svojim delom da se poistoveti sa plemenitim biãem. […] za åesnicu […]" (36). U jednom razgovoru sa samarxijom Petrakom djed u poreðewu s kowem dobija najboqe atribute i pohvale: duša od kowa (odnosno duša od åoveka). muåenika i bogougodnika. Nije mu ni na um padalo da nekad nekog ukori za kakav lopovluk. iz saoseãajnosti. sjenila budne oåi åuvara reda. a kad bi mu ispriåali kakav svoj nov hajduåki podvig. za trenutak. sasvim religiozan. to mi ne staje pod kapu. koji samo ÿdrakaju šta bi se dalo pridiãi i što nije za nebo åvrsto prikovano" (74). Åuma me pokupila ako ti gore. prava bijela vrana meðu pustopašnom i raspojasanom gomilom svojih vršwaka. kao i obiåno. nije on za te poslove.263 tiåe iz agrarno-hrišãanske sakralnosti: „[…] Zar u mlinu. 39). ne laÿe. pa im se. ne izmoliš kakvo lijepo mjestašce åak i za ove xandarske vucare […]" (81). osjeãali su se olakšani i åisti. Uglavnom saznajemo da je pomalo sujeveran. nije pakostan i zavidqiv. ne otima ÿenu drugome (kao u deset boÿjih zapovesti!). kao da su bili kod popa na ispovijedi. pravedan. dobronameran. Dane Drmogaãa ãe i posle pola veka utvrditi djedov karakter: „Ama. liåkih spadala i lopova od svake ruke. „Roðewe" ÿdrebeta je povod za neodlazak u školu. u svetiwi. poput vraxbine. pa ãe se kao svetac i poderati — bez imalo zlobe govorili su oni. Vaÿnost koja se pridavala kowima u tim krajevima skoro sasvim je podjednaka onoj prema qudima. a ne zgoqne prepredewake i macane. „preko potrebnih åoveku seqaku" (Kowska ikona. Radoje. Momcima je lakše bilo izaãi na kraj i sa ÿandarmima. — Rodio se kao svetac. åinilo da pred sobom imaju sve samo boÿje cvijeãe u proqeãe. kod svetog Petra.

U posledwoj priåi o djedu. kao „dragi bog" i na druge naåine. ja glavom koji sveca izigravam i slušam tak'u benu. „zarÿu". kad hoãe nešto da kaÿu. a ovaj novi ãe mu. Tamo su. koliko boqe moÿeš. 53) i na brata Savu kada se vratio iz sreskog zatvora: „I de ti reci. Ãopiã naglašava da je ovaj junak bio kao svetac. pijuãi. sipqivi moj paripe. onaj ko je dosadan naziva se „kowskom muvom". kao svome.) Krug priåa „kowsko-sakralne" tematike završava se pomalo sofistiåki: djed je kow (treãa priåa). lopovski. Djedov brat Sava. plakali i qubili dorata. sve dok tako i ne pospaše u sijenu pod jaslama. kod kowa. po narodnom verovawu. prijateqi i dostovi. na kraju. Kow jeste tipiåna oznaka zajednice. a ne traÿim vile da te vaqano izmjerim preko leða zbog tvog trtqawa. Sa svetaåkim se mešaju neki paganski motivi sveta umrlih. On ih vrlo åesto pomiwe ili „poteÿe" na svoje neposlušnike. a stari Rade otišao da s paripom slavu slavi i åaše ispija. brate. ÿali se na svog svetog Jovana jer mu se åini da je uveåe. kojima je umesto krsta slikao lovaåke puške ili karabine. dok ãe za namernike lutalice stric Nixo reãi „s glave skinuto. lopovije i tvoje magareãe vjere? — Oÿeÿi. Motiv svetaåkog atributa razvija se još od prvih priåa o ÿivopiscu raznoraznih pa i „vuåijih svetaca". kad nestane tradicije oliåene u našim starinama i naåinima ÿivota. nestaje i åitav jedan svet. kow je svetac (šesta priåa). il' oni […] ili. kao da potvrðuje ovaj redosled i samarxija u priåi Sveti Rade lopovski (61). samim svetim Kirijakom Mihailom. znaåi i djed je svetac (deveta priåa). kada poðe „po svom poslu". (I u drugom delu zbirke prikazan je isti pogled na svet: medresa je zbog svoje fasade „putasta kuãa". a ÿandari. ispod repa izvaðeno". […] Toliki kumovi. totem zajednice. Åak je i oreol na slici djeda Rade nazvan „svetaåkom potkovicom".264 marxija Petrak stiÿe na našu slavu. sinovca Nixu („vrišti djed u sebi. Tako ãe slika djeda Rade — sveca pasti „odnekle odozgo. on i djed prosto se pomamiše oko slijepog kowa. iz krošwe drveta pod kojim se. „Aha. tj. a veã vidi svoje presvete vile kako sijevaju kao biå svetog Ilije". Preåi je wemu dorat nego mi svi" (87—88). i to kowokradiåki. . kow. ko je sad veãe goveåe […] il' ti. pa su i jezik i frazeologija specifiåan idiom koji odaje sliku takvog kraja i naåina ÿivota. Ali moglo bi se reãi i to da ova priåa sa kraja jednog perioda simboliåno nagoveštava da. i sam svetac krenuo nazorice za wim sa onom svojom sekirom. progledati kroz prste. posvetila ti se draga ruka!" (72). boÿe nas prosti. Mihoqdan. […] ostaviše slavsku sofru i ostale goste i preseliše se u štalu. da su razulareni i rasamareni. iz raskošne orahove krošwe". ima simboliåno i htonsko obeleÿje vodiåa duša u onaj svet. koje su verovatno potekle od vaspitne. a mitraqez se naziva šarcem. takozvane rajske batine. Više su se bavili wime nego. evo i tebe posvetiše!". kao uostalom i „kowski sveštenik" samarxija. Djedov atribut su vile. uzimajuãi „bradowinog novopeåenog boÿjeg pravednika Radu lopovskog" (66). Lopovi su åesto kowokradice. naizmjeniåno pjevali. Marijana.

Branko Ãopiã je pisao o qudima. reãi ãe: „Šta ãeš. „crni izglodani sagovornici" koji „druguju" s vukovima. „kao kad kobila osjeti da joj je ÿdrijebe negdje u blizini" (62). te on zakquåuje da ne pripada ovom svetu: „Ja više nijesam åovjek od ove drÿave. godine postoji priåa o pripitomqenom vuku s qudskim imenom. jer „za wega je svaka crtarija bila nedopuštena". isto kao i åovek. za vjetrovite noãi. Slikawe ÿivog åoveka kao sveca nespojivo je sa hrišãanskim religioznim kanonom. i slama posle ÿetve). 1972. kad prepozna sebe u naslikanom svecu. koja nije od ovoga sveta. To uopšte nije neobiåan spoj. 36). Veselin Åajkanoviã u Mitu i religiji kod Srba navodi hromog vuka kao atribut podzemnog boga Hromog Daboga. Ova tri atributa ponikla su iz svakodnevice. a åovek ga nikako ne moÿe nauåiti da laje. nego ovaj „ponekad samo. oslobodi. postoji od samog poåetka zbirke: djed staje u odbranu vuka (da je zelen) kao u odbranu sopstvenog integriteta. totema divqine. Dane Drmogaãa se obraãa djedu glasom koji je kao sa onog . doåekuje novog sveca kao da veã ima neko iskustvo o tome. pomiwe se moguãnost djedovog vukodlaåewa (u šaqivom smislu). i zato ih je bojio u htonsku ÿutozlatnu i svetaåku zlatnu boju. simbolišuãi 1) plemenitu ali i htonsku ÿivotiwu. jer umetnost je „ðavoqa rabota". poåne da zavija. Nestanak svih navedenih staraca svetaca prikazan je pomoãu biblijskih motiva emanacija Jehove: motiva svetlosti. samarxija Petrak pomišqa na „vuåije svece" na koje on inaåe ne radi. pa to ti je" (62). tradiciji i vrednostima kojih odavno nema. Pobratim samarxija Petrak. 358). došlo vrijeme da se umire. pa to ti je" (Mlin potoåar. došlo vrijeme da se umire. što ãe potvrditi i u tom društvu prisutni kalajxija Muliã. åitavog vijeka s wima muku muåim" (15). a u proširenim Danima Bašte sqezove boje iz 1972. Posledwi kalajxija ãe stradati na poåetku drugog dela zbirke. U razliåitim situacijama djedu Radi. åuvaru koji jede suvu kukuruzu i surutku. a upotrebqeno je i poreðewe sa dokonim pokojnicima koji hodaju uokolo. vatre. Ti qudi ÿive samo u seãawu. gde ostaju samo starci. oÿivqenih samo za priåu. vetra i glasa. vuka i vile. ili ãe preneraÿeno ãutati „kao da nije åeqade od ovoga svijeta" (61).265 skupqaju neåiste sile. simbolika pribliÿavawa åoveka i ove ÿivotiwe iskquåivo se odnosi na povratak „vuåjim vremenima" simbolišuãi smrt društva niklog u toj diviqini. i 3) goveåe i ÿito (vilama se skupqaju i seno za zimsku ishranu goveda. kao junaku priåe. pripisuje se svest o tome. „trpko mršteãi lice". Sav taj svet staraca ispripovedan je kao svet mrtvih. „da se zbog krivice åopor šumskih razbojnika (ne) okomi na kowe" (60). 2) prirodu. Petrak ãe se rasplinuti u sjaj i tišinu babqeg leta. Drugi prijateq djedov kamarat Dane ima glas kao sa drugog sveta. musliman. Neka vrsta poreðewa åoveka i vuka. divqinu i smrt. Djed Rade kao svetac i tipiåni predstavnik odreðene starine i kraja zapravo ima tri atributa: kowa. åija je smrt u prethodnim priåama unapred slikovito nagoveštena. U nizu priåa o napuštawu rodnog kraja. Vuk iz te priåe šepav je. boÿe! Kao da sluti na neåiju smrt" (drugo izdawe. potiåe „iz dalekih vuåjih vremena": „Ja se s vucima rodio i odrastao. Pogaðajuãi koji bi to mogao biti naslikani svetac.

sliåno Dani Drmogaãi. simboliånog imena i pejorativnog nadimka. 171. Petrak je duboko razoåaran ÿenom uopšte („a je l' ikada kow oteo ÿenu svom najboqem drugu?… Šta je mene nekad okrenulo ovim putem?". Šta ãeš. Veliki neznajša. ali se iskupquje stradawem). ona je ili za podsmeh ili za uzor. bile nešto na formu dosadnih. mijauåu i grebu. koja je znala i kositi barabar s muškarcima. inaåe ne pomiwe se da ima ÿenu. a bez wih ipak nije nijedna kuãa. vaskrsnuãe u pripovedaåevoj intuiciji kao jesewi vetar koji kovitla celu prirodu. 23). One su „u najboqu ruku. udoviåetina.266 sveta. strica su na silu oÿenili (Ÿenidbe moga strica u Nesmirenom ratniku). åovek se ne sme uzvisiti iznad sebe. koji postaje taåka sukoba djeda i unuka zbog deåje (mladalaåke) radoznalosti kao ÿeqe za saznawem (Izuzetan doÿivqaj. Meðutim. To što djed priznaje da nije od ove drÿave. sramna qubav iz Zagreba. 109). 21). a djed Rade je još u prvoj priåi prozvan „neznajšom" u bojama. a inaåe nije imala uzla na jeziku" (35—36). boÿja kazna. „neka Mikaåa. Vuk samo priåa o erotskim dogodovštinama. što je imalo odreðene posledice: „Kako je na ovome našem šarenom svijetu veãina stvorewa i predmeta obojena 'i jest i nije' bojom. xorlava tetka birtaša Marka. Ako se uopšte pomiwe. To nije svet iskustva veã naivnosti i dobronamernosti. Oåigledno postoji frustriranost ÿenom i zato je ona potisnuta u zadwi plan priåa. sablaÿwive erotske priåe ne ÿeli znati. a djed Rade ãe se „neopazice i ugasiti" (89) kao sveãa ili vatra. junakiwe iz „Suðewa". to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika" (Bašta sqezove boje. koji se oÿenio nije nikad. ostaje iznenaðen. grom-baba. u Nesmirenom ratniku). izdawe iz 1972. taru o koÿuh. za skoro svakog junaka vezana je neka priåa o ÿeni. 13). „curetak" koji je ispratio nekada pripovedaåa ovih seãawa na rastanku s rodnim krajem. åarala-varala bašta (uvod Nesmirenog ratnika. a posle dedine smrti odlazi u ujakovu kuãu i kasnije je nikada više ne pomiwe). Pripovedaåevoj slici sveta kao da nedostaje slika ÿene. jer ne padaju pod normirani kodeks ponašawa religioznog åoveka… Boje iz prve priåe simbolišu razliåita iskustva. A s druge strane je idealizovani tip ÿene u više varijanti: hajduk-cura Dragiwa Keåina iz Drenove Uvale (kojoj vrednost pada posle udaje za „ÿacmana". a pošto nestane. striåeva Evica. dolazi u sukob sa wom. Djedu je umrla baba — rakijašica Milica. On se na neki naåin stalno „spotiåe o stvarnost". vjeåito prisutnih maåaka: motaju ti se oko nogu. lik briÿne majke u Artiqercu Marku Mediãu. „ne- . ne doåekavši da åuje kowsko rzawe. lopov Sava u qubavniku svoje ÿene vidi lopova koji iskaåe iz wegove kuãe. trpi i ãuti" (Ti si kow. S jedne strane naslikana je galerija niskih ÿenskih likova: „pozadruÿne snaše" i „bezobrazne ÿene". Deåak pripovedaå retko pomiwe majku (umro mu je otac. jer ÿivi u viteško-sakralnim normama: kobila ne moÿe biti model za kowa svetog Ðorða. Sliåan motiv raznolikosti i neizvesnosti u slici sveta dat je u sintagmi šarena. razoåaranom u hajduk-curu. u razgovoru sa bratom Vukom govori o drugaåijem svetu u kom on ÿivi.

prethrišãanskim oltarom (uporedi izraz sastaviti oko lijeske. a dovoqno je setiti se samo Gilgameša i Enkidua da bi se i u Bašti uoåili neki osnovni modeli obrednog ponašawa (drugovawe.267 postojeãa bakica" åiji je konaåni ciq rodna kuãa i muÿev grob. Ÿena moÿe samo da razdvoji ili ugrozi prijateqstvo dva druga (dok se junak bavio starim stvarima sa tavana. stric. zatim Ilijin sat. zdravqa ti?!". braãa. Bilo je potrebno udaqiti dete od razgovora odraslih i pronaãi mu dovoqno vaÿan razlog zbog kojeg bi i samo otišlo. kamarati. To je stara mitsko-epska situacija. zatim (2) djedovo i Danino prvo meðusobno brijawe „pod krÿqavom lijeskom". koliko je sati. Za wega se vezuje prvenstveno slika krvi. Ÿeqa za saznawem (Koliko je sati) kao i u biblijskoj priåi izaziva åovekovu propast (ulogu rajske zmije preuzima ratni neprijateq: „Ehej. U tom svetu paÿwu privlaåe samo deda. generacijsko drugovawe. Petrakov. u Švedsku). roðak se druÿio sa devojåicama). starci. tabua i inicijacije. 147). kao i oko/åulo vida. Kada deåak poÿeli da åuje Petrakovu jadikovku do kraja („a je l' ikada kow oteo ÿenu svom najboqem drugu?… Šta je mene nekad okrenulo ovim putem?"). prijateqi. deåaåko drugovawe. Dete nema pravo na upotrebu noÿa do trenutka inicijacije. 60). Joviåina „vaserica". Švabo. u Ameriku. nebesko telo. odnosno djedov. Noÿ je obredni rekvizit kojim se ubija. takoðe biti kršten ili normalan. kojim se åovek ukrašava. pobratimi. Sveti Rade lopovski. ne znam kako je wemu ime" (Kowska ikona. Ÿeqa za saznawem. ratno drugovawe. veã da se ostane veåiti deåak (zato se ciklus o ovom junaku i zove Nesmireni ratnik). zato i ÿudi da ga poseduje. Kretawe kroz veånost. saznawe istine. . saznavawe onog što je bilo. vaqda prvi put u ÿivotu". pomajka koja veruje u åuda (Magarac s åeqadeãim nogama). koji je inaåe bio u djedovom xepu („Eh. koje samo govore o neprihvatawu da se odraste. a veã kod strica Todora zapiwe u grdnoj neprilici: — Ãiã Todor?… E. mediji su i voðe pri kretawu kroz vreme i prostor. pa bi se na blagoåestivoj ikoni našle ovjekoveåene i pitome golubije oåi kakve grmeåke åobanice koja. ÿrtvuje. oÿeni. deqaju predmeti. Najidealniji i najneviniji tip bukoliåkog stvorewa blizak slici ÿene svetice nalazi se u liku grmeåke åobanice kao modelu za slikareve ikone: „Ÿene su […] najåešãe poruåivale Djevu s Mladencem i svetu Petku. (4) navijawe sata. (5) dozvola za slušawe priåa kao prastari obred pristupa u svet odraslih („veã izustih da kaÿem […] pa pametno zaãutah. Ne moÿe se govoriti o pravoj junakiwi nigde u zbirci. Nije sluåajno izabran noÿ kao neophodan predmet u tom trenutku kada priåa postaje nerazumqiva (ili preteška) detetu. ÿenidba). onako trtasta i duãkasta. ali i sluÿi pri poroðaju. podjednako kao i za nedoslušanom priåom. medij i viðewe jesu trojstvo. priprema hrana. u xepu! A meni zbog wega promaåe dobar komad"). 39). a simboli su metonimiånog porekla za „unutrašwe oko" ili intuiciju. to mu uskraãuje djed šaquãi ga u kuãu po noÿ. put. jedva zna izmucati kako joj se zove ãaãa i mater. crvene boje zabrane. To su (1) „striåeve ÿenidbe". (3) svi odlasci na daleki put (na mesec. odnosno zdravog ili zrelog rasuðivawa i ponašawa).

deåak o „plavim lonåiãima". boÿjeg oka nalazi se u priåi Djeåak s tavana. Motiv golubova sa tavana tradicionalni je simbol zaqubqenog para. umesto ÿrtve priåesnice intendant odvodi na seqakov nagovor wegovog sinovca: „Jak je. proricawe. raspeãe Hrista. Ÿrtvovawe Isakovo predstavqa simboliåki prelaz sa qudske ÿrtve na ÿivotiwsku na odreðenom stupwu razvoja qudske zajednice. 112). zabavqen literaturom sa potkrovqa. s druge strane. i prvih roðakovih deåjih qubavnih iskustava datih slikom pojave „åupavih opaqenih djevojåuraka" oko kuãe. U priåi postoji opozicija izmeðu junakovog prouåavawa tavanske starudije kao igre i jedinog interesovawa. potom u borbi postaje mitraqezac (zapravo doÿivqava dve inicijacije). zaboravqa na golubove. naš vršwak" (98). kada je „kasno. Tu. Pisac se u opisivawu lika stalno poigrava wegovom pojavnošãu: dobroãudna momåina se åesto „okreãe sporim . Pretpostavqeni motiv sveprisutnog. „Grgutawem" ili „gugutawem" pisac naziva boju glasa svojih junaka kada oni govore iz qubavi. Nemilosrdno oprezne. mogo bi topa vuãi. a lov na golubove je predskazivawe qubavnog lova. „sveta Enobe" iz Plavih lonåiãa. kada ga odbija „budna okata pustoš" i kada izlazi iz potkrovqa u dan i ÿivot kao u tuðinu. na primer. mlad. iza svake sprave i suda. nasuprot starom „premorenom i ravnodušnom" boÿanstvu. suncu. u trenutku koji još nije bio pogodno vreme za odrastawe: „— Golubovi! — šapnu roðak […] Lov nam nije pošao za rukom. a kamoli neãe mitraqez" (Dobri momak Vasilije. muškarac/ÿena. posle prve tri kao simboliånih prekida sa prethodnim vremenima. govori o savezu sa „bogom rata" (åiji je svetiteq. i to je åest motiv cele zbirke (na primer Drmogaãa o Dragiwi Keåinoj. ptice su paniåno sunule u budnu okatu pustoš qetweg neba. Zaveti Bogu U hrišãanstvu su dva najpoznatija saveza sa Bogom: onaj iz Starog zaveta. Zalutasmo u šumu ofarbana drveta. ili ja/Bog prevazilaze se saznawem åije je osnovno sredstvo oko i åulo vida. ÿrtvovawe Isakovo. odnosno proviðewem. a kasnije samo roðak izlazi iz tavanskog prostora u svet meðu devojåurke. stakla i hartije. Junak pripovedaå. tradicijom i moralnim vrednostima. mesinga. åarala-varala bašta"). Åetvrta priåa u Danima crvenog sqeza. predstavqa zapravo spoj sa Bogom. sudbinom. kanda se krio još neki djeåak. i drugi iz Novog zaveta. åiji je simbol takoðe oko (poreklo arhetipske slike tog odnosa moÿe se ilustrovati frazom po oåima sam te poznao). „Ugovor" koji åovek sklapa sa Bogom ima za ciq da se obezbedi siguran opstanak i buduãnost åoveka. kumovi „na rampi"). a wegove oåi su dva puta zasewene letwim svetlom. s jedne strane. koji se u poåetku ne ostvaruje.268 jeste ili biãe. Spoznajne opozicije ja/svet („šarena. vrlo kasno zapazio" devojåurke. u Bombašima pred muzejom). Umesto krave za gladnu vojsku. a Bog zauzvrat dobija poštovawe i kult. koja nas je grubo odgurnula s malog tavanskog prozora. gvoÿða.

nezadovoqan što je pristao na neobiånu trampu. kao da se spasava od åitavog svog varqivog ÿivota koji ga odvuåe niz maticu. „S jaukom sruåi se djed na svog gosta. nazadak. muzeji. Smisao ÿrtve u Ãopiãevoj priåi obrnut je onom u biblijskoj. kao u priåama Potopqeno djetiwstvo i Treba naloÿiti vatru. xamije. […] Zaplakaše zagrqeni kamarati" (80). ipak preobratiti u goveåe. a i „s lakim traåkom nade. Golgota). što simbolizuje blizinu „gorwem svetu" i Bogu. brdu (Morija. utopqeniåki. koja postojano gorucka u tamnoj dolini. Pa i sam Vasilije. u posledwoj slici priåe: „I kako tada. ali Vasilije je tvrdoglavo ostajao ono što jeste […]" (113). […] zajedniåki (su) ostavili djetiwstvo […] a evo ga ni do danas preboqeli nijesu. iako je u osnovi iste funkcije (ugovor sa bogom). uvodne priåe zbirke: „pa ti se prosto plaåe.) U ovom drugom sluåaju ugovor sa Bogom åini se da ne donosi neke naroåite garancije za ÿivot i buduãnost. kao u Braãi i u Bombašima pred muzejom). i strašnog bqeštavog mjeseåevog poÿara. tako i do današweg dana: stojim raspet izmeðu smirene djedove vatrice. drugarstvo djeda i Drmogaãe zapoåiwe izlaskom iz vrtaåe u kojoj su se obrijali. intendant osmotri svoju prinovu neãe li se. (To nisu jedini primeri opozicije gore — dole ili duhovno — svetovno. da se u åinu ÿrtvovawa sina ostvari åudo preobraãawa u ovna. pa kad zagusti. Tri izdvojene reåi kao da odgovaraju znaåewima boja u naslovu . tješiti se rakijom kao moj strikan?". jer ratnoj stihiji potrebne su prvenstveno qudske ÿrtve (ali i kulturne ÿrtve — crkve. Susret dva „kamarata" propraãen je jaucima i plaåom: „Ajme meni […] Kuku. jer åovek je uglavnom rastrzan izmeðu nekih svojih unutarwih suprotnosti. a na vrhu brdske kose shvata prevaru. sa kojim se raða. iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio". što zapravo govori o bolu s kojim åovek ÿivi na ovome svetu. prebacivaãe sebi da je goveåe. kao i lošijim poloÿajem nego što ga ima sad ona wegova ÿujova. deåak pripovedaå nalazi se negde na nekakvoj uzvisini iznad doline u kojoj je djedova vatrica. I kod Ãopiãa nalazimo dolinu i brdo kao prostorne. Ako je u ÿrtvovawu Isaka prikazan napredak civilizacije. u tuÿnu i sivu bestragiju. odrasta i umire. jadni Rade […]". koji raste nad horizontom i silovito vuåe u nepoznato" (30). Moÿda bi se mogla pronaãi neka poetiåka uputstva za temu bolnog i plaånog qudskog ÿivota i u posledwoj reåenici prve. hrišãanski savez sa Bogom — razapiwawe Hrista i iskupqivawe åitavog qudskog roda jednom ÿrtvom — kod Ãopiãa nije toliko parafraziran kao ÿrtvovawe Isaka. åak je ponekad i više puta rascepqeno ja. odnosno raspetosti. hladnog i nevjernog. pojavquje se prvi po redosledu još u Pohodu na mjesec. kojom sreãom.269 goveðim pokretom". Drugi. mitske opozicije: intendant se spušta po kravu. Zajedniåko za oba saveza jeste to da se vrše na nekakvoj uzvisini. Motiv raspeãa. na primer. u Danima crvenog sqeza prikazana je degradacija. Pohod na mesec završava se ovako posle navedene slike raspetosti: „Je li pametnije biti mjeseåar ili s mirom sjediti kod svoje kuãe. Intendantovo oåekivawe da se momak „preobrati" u goveåe sasvim odgovara oåekivawu poznavaoca i åitaoca biblijske priåe o ÿrtvovawu Isaka. Pograbi ga.

a gubitak je oznaåen plavom bojom prošlosti i tuge — upravo kao što je nagovešteno u podnaslovima dva dela zbirke. Momak Vasilije „se obzire lijevo-desno kao da traÿi kud bi iz ove tjeskobe (tijesno u kuãi. ali podjednako i druge). Åovek je pomalo kao luda iz Dogaðaja u miliciji. bitan je samo ugao iz kog se posmatra. kow — åovek. ÿandar — lopov ili hajduk. moÿe biti deåja ili staraåka. kao u sluåaju Marijane. nikud od we pobjeãi. Prema tom dvogubom odnosu u prirodi djedovo tumaåewe sveta ãe se svoditi na „i jest i nije" boju. veåno zavaðena i nerazdvojna „braãa". koja jednom napušta svoje dete. i svoje selo. åovek plaåe od tuge ili se smeje do suza. kad bi se putovalo nekud u okolinu […] a na metar ispred wega quqaju se sjajne okrugle Marijanine sapi. Åovek ÿivi na uskom prostoru izmeðu dva sveta („u teskobi"). u ovoj tjeskobi […] ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa. postoji pravi mlin i onaj idi- . predobri duševni starac åija me qubav grije i ovdje. oko seoskog mlina vodi se dvostruki ÿivot. na ovoj opasnoj granici gdje se kida sa zemqom i tvrdim svakodnevnim ÿivotom" (Pohod na mjesec. To bi mogla biti ne samo rajska veã i „bašta suzave boje". jedan åovek preko dana.270 i dva podnaslova: suza je simbol plaåa i bola. je li? Bolan. proleãe — jesen. ono ne moÿeš. åoåe. iznutra ili spoqa. neãe znati da li su na zemqi ili rone kroz oblake zajedno s mesecom. što bi kazao moj djed. Sava je. san — java… Postoji izvesna jednakost simbolike izmeðu dvostrukosti jednog biãa. Unuk pripovedaå još kao petogodišwak oseãa da se svet oko wega zatvara i steÿe: „Ovo moÿeš. A i djed Rade za sebe kaÿe: „Ja svetiteq. a odgovarala bi iskustvu plaåa ili suza. 25). Daj sad zini i zapjevaj. i ako iskoraåi isuviše u bilo koju stranu. u kratkom intervalu izmeðu roðewa i smrti. sukobiãe se sa iskquåivošãu jednog od tih svetova: „pomalo je i strašno i tuÿno… Daqe se ili ne moÿe ili se ne ide. stranputicama mog veselog Nixe" (63). gledajuãi u mesec. poznata još i kao „Dolina plaåa". a sasvim drugi kada padne mrak. ako veã putnik nije budala i 'vantazija'. ovo je dobro. rodni dom ili zaviåaj — svet. stijesnile ih razne vojske!)" (111). Dvostrukost se ogleda i u samom åoveku. To ti je ovaj tijesni ÿivot […]" (55). pa da zaÿdijem kroz bijeli svijet. koja se „pretvara" u kobilu: „Ipak je strikanu najteÿe padalo da koåijaši. ono nije. „naši" i „wihovi" mitraqesci koji podjednako vole orahe. na ivici veštaåkog jezera sve poåiwe i sve se završava. tragiåna zbiqa — laki humor. majåin sine. na meði (koja jeste krajwi deo jedne strane. drugi put ga uzima nazad. Tako ãe djed i unuk sedeti i na mlinskom pragu i. radosnica ili krvava. Binarne mitske opozicije mogu se pratiti kroz priåe i motive: dete — starac. crvenoj boji i krvi. a to mesto je samo zajedniåka meða. niske ÿene — ÿene svetice. ja sam stotinu puta poÿelio da manem i kuãu i åeqad. prošlost — sadašwost. tijesno kraj strica. ovo smiješ kazati. Neodreðena „sqezova boja" nadreðena im je. iz tuÿne striåeve pesme. 28). ono ne smiješ" (Pohod na mjesec. što se moÿe izvesti i etimološkim poreðewem sa reåju slez — sluz i suza. Bol pripada obredu inicijacije. tijesno u wihovoj dolini. recimo. i zajedniåkog u dve suprotstavqene strane. Bol se ponekad ispoqava kao rugawe ÿivota åoveku.

zlatnom dobu. sluÿbeno i hladno traÿi legitimaciju od „druga". osim u smrti. a kad se odmakne na drugu stranu. nasmijao se i oprostio. ali i åoveka i tipiåne biqke. ne mogu se prevideti takvi elementi. postiãi ãe onaj isti savez sa Bogom kao što ga je simboliåno i Hrist umesto svih nas uåinio: „Åuo Rade. Na isti naåin se toliko mešaju i ta plava i woj suprotna crvena boja u åitavoj zbirci. Stvarnost se ne prihvata samo racionalno. Ispitivana su simboliåna znaåewa motiva prostora i vremena. kao polazište za slikawe åoveka i wegove autoprojekcije na svet koji ga okruÿuje. a istovremeno i atributi glavnog junaka s kojim su u neraskidivoj motivskoj i kompozicionoj sprezi. U seoskoj sredini Podgrmeåkog kraja gajeni su kukuruz i goveda. * * * Izborom odreðenih motiva i pronalaÿewem meðumotivskih asocijacija unutar dela i wihovog grupisawa uoåeno je da priåe u ciklusu Bašta sqezove boje streme simboliånim znaåewima. zato ãe djed reãi „ÿuto je. poslovicama. Slika ÿivota na meði simbolizovana je otuðenošãu lika Pantelije Hiniãa. a i deåak iz Plavih lonåiãa za prizor na horizontu kaÿe „I jest. potopqenom kraju ili izgubqenom raju. od naslovnih motiva pa sve do posledwe priåe. a kao i nije ÿuto. kad pogreši i oprosti. Otuda poreðewa åoveka i kowa ili åoveka i goveåeta. kao i specifiånostima kraja. podeqenost sveta i qudi naroåito dolazi do izraÿaja posle djedove smrti: priåa koja sledi ima izrazit naslov Svak svoju pjesmu. goveda i ÿito totemi su zajednice. Tu su tipiåne slike qudi i pomalo izdvojenog i arhaiånog sveta u kom su ÿiveli. pri tom nijedno od ta dva stawa nije povoqno jer se meðusobno iskquåuju. svakodnevnog i konkretnog. prirodom. a koje su posluÿile Branku Ãopiãu kao osnove za priåu o kraju i narodu åiji je potpuni nestanak ili odlazak predosetio još sredinom prošlog veka. koja uveliko podseãaju na osnovne ideje i okosnice priåa nekih poznatih svetskih mitova ili odaju mitski pogled na svet. dvostruke je prirode. i nije — kao san". Kowi. vaqda. kakav je bio i kako je polako nestajao. Ãopiã se koristi frazama i izrazima podnebqa o kom piše. i dragi bog uåinio" (74). a preko wih i sama mitska povezanost sa onim koga u potpunosti predstavqaju — sa Bogom. mimetiåki plan priåa. qudi i obiåaja. To istovremeno åini i prvi. Nije neobiåno da Bašta sqezove boje. Iako Ãopiã polazi od uobiåajenog. Naslovna metafora i wena kquåna reå bašta sadrÿe arhetipsku osnovu i samim tim moguãnost dvostrukog tu- .271 liåni sa slike. svetom ili åak sa sopstvenim ja. ÿitarice. komandira „na rampi" (158): s jedne strane rampe grli se i qubi s kumom (boÿjim zamenikom na zemqi!) „da sve rampa škripi izmeðu wih". a postoji kao ÿivo åeqade. nego nešto onako — i jeste i nije". koja priåa o tom svetu. utkivajuãi u wih i ove tri navedene odlike. sadrÿi sve odlike i opšta mesta mitskih priåa o nestaloj zemqi. Onda kada åovek prihvati svoju sopstvenu raspetost. kao što bi. „nepostojeãa bakica" ne postoji u papirima. a kow je bio najplemenitije domaãe ÿivinåe. Na kraju krajeva. i sam bogoåovek.

are at the same time the totems of the presented reality. Anðela Ivaniã MYTHICAL MODELS IN BRANKO ÃOPIÃ'S BAŠTA SLJEZOVE BOJE (THE MALLOW-COLOURED GARDEN) Summary The three basic mythical models discussed in this paper could be named after the content of several myths: expulsion from Paradise or the Valley of Tears. while horses. Nature and one's self. . one should not disregard the symbolic meanings and archetype structure of the motives and inter-motive links. an inseparable part of the main hero's everyday life.272 maåewa: „bašta" se moÿe podjednako odnositi i na rajski vrt. The paper also studied the symbolic meanings of the motives of space and time. cattle and wheat. with God. i na svet u kom danas ÿivimo. Horses. fairies and wolves are the saintly attributes of the main protagonist. and through them the mythical link with what they represent. Although Ãopiã starts from the mimetic level of narration. Demeter and Persephone or Christ's Resurrection. and The Golden Age/Atlantis or The Flood. Ona simboliše prošlost i gubitak ili bolnu sadašwost.

grad. on je istovremeno pisao .09 Pekiã B. u terminu antiutopija druga negacija dobijena je tako što je na reå utopija dodat još jedan prefiks. Rad je uvod u analizu Pekiãevih antiutopija.163. mit. prostor.41-95 UTOPIJA I ANTIUTOPIJA KAO KWIŸEVNI PROJEKAT Nebojša Laziã SAŸETAK: U radu se daje pregled pogleda na utopiju i antiutopiju s posebnim akcentom na Borislava Pekiãa i srpsku kwiÿevnost. Kada je ser Tomas Mor 1516. otkriãemo da ona sadrÿi åak dve negacije. tek najviše dela s utopijskim i antiutopijskim sadrÿajem napisano je upravo u engleskoj kwiÿevnosti. Ukoliko postoje antiutopijska. antiutopija. Ako i reå antiutopija podvrgnemo etimološkom ispitivawu. logiåno je oåekivati da postoje i utopijska dela.UDC 821. zapravo. izvorne. 1999 i Atlantidu nazvali smo antiutopijskim. Upravo stoga je antiutopijska kwiÿevnost oznaka za onaj deo kwiÿevnog stvarawa kojim se snaÿno negira postojeãe ili potencijalno. Pored one Morove. KQUÅNE REÅI: utopija. kao i ne mawe poznati roman Oldosa Hakslija Vrli novi svet. Naziv kwige Tomasa Mora nastao je autorovim kombinovawem dveju gråkih reåi: sy. reåi koja ima znaåewe mesta. dobijamo kovanicu ne-mesto. verovatno niko nije mogao znati da ãe sva dela koja budu nakon we obraðivala neko nepostojeãe ali idealno ureðeno društvo nositi zajedniåki naziv — utopije. 821.41. ili iz nekih drugih razloga. o nepostojeãem mestu (drÿavi).163. Herberta Xorxa Velsa pomiwemo na kraju iako hronološki stoji na poåetku zbog jedne zanimqivosti vezane za wegov opus: kao što je naporedo pisao nauånofantastiåne i „obiåne" romane. To je anti. drÿava. Romane Borislava Pekiãa Besnilo. ali je ipak upravo u woj nastalo najviše utopijskih dela. što znaåi 'ne'. što upuãuje na to da je reå. dobili smo termin koji sadrÿi dvostruko protivqewe neåemu. realno ili izmišqeno društvo ili stawe. Ako ih spojimo. a pošto i on ima znaåewe negacije i protivqewa. Zaslugom Tomasa Mora. godine napisao kwigu na latinskom jeziku i nazvao je Utopija. Navešãemo samo najpoznatije stvaraoce ovog ÿanra poput Xorxa Orvela i wegova åuvena dela 1984 i Ÿivotiwsku farmu. takoðe gråki. i topoj. Morovo delo je znaåajnije za sociologiju i politiku nego za kwiÿevnost.

posle nekoliko reåenica shvata da Rasel u stvari govori o poznatom Platonovom dijalogu Drÿava: „Platonov najvaÿniji dijalog. ali su zato nemaåki mislioci dali nemerqiv doprinos teorijskom razmatrawu ovog pitawa. Uostalom. Kada u svojoj poznatoj kwizi Istorija zapadne filosofije Bertrand Rasel naslovi 14. npr."1 1 Bertrand Rasel. zatim Vladimir Vojnoviå Moskvu 2042. Pored Mora. . Kao što se moÿe videti. I ruska kwiÿevnost ima bogatu tradiciju antiutopijskih dela. Srpska kwiÿevnost.274 dela utopijskog i antiutopijskog sadrÿaja. veã smo to kazali. Wegove najznaåajnije kwige su Vremenska mašina. åitalac se naðe u åudu jer dobro zna da Platon nikada nije napisao delo s ovakvim naslovom. Meðu wih spadaju neki nezavršeni romani Valerija Brjusova i jedno delo koje nije roman. 123. Beograd 1962. mislioca koji je kritiåki sagledavao tadašwe englesko društvo. Prvi (otprilike do kraja ¢ kwige) sastoji se iz konstrukcije jedne idealne drÿavne zajednice. Drÿava. dok se ona u antiutopijskim romanima premešta u zapadni svet. Meðutim. Ovom misliocu. Kada se zaspali probude i druge. Ostrvo doktora Moroa. Setimo se da je radwa romana koji prethode wegovoj antiutopijskoj trilogiji uglavnom na Balkanu. taånije Pekiãevoj vezanosti za mnoge wegove ideje vraãaãemo se puno puta tokom ovog rada pošto pisac antiutopijske trilogije nije skrivao svoju duhovnu srodnost s tvorcem idealistiåke filozofije. posledwi roman trilogije dobio je ime po jednom od najåuvenijih mitova åiji nastanak dugujemo Platonu — mitu o Atlantidi. ne bi trebalo da zaboravimo da su u Engleskoj stvarali i veliki satiriåari Danijel Defo i Xonatan Svift. Uz to. Svi oni uticali su na to da se u engleskoj kwiÿevnosti snaÿno razvije ovaj vid kwiÿevnog stvarawa. moramo pomenuti jednu dobro poznatu åiwenicu iz ÿivota Borislava Pekiãa: dobar wegov deo on je proveo u Londonu gde se mogao dobro upoznati s tom tradicijom engleske kwiÿevnosti. Vladimir Nabokov roman U znaku nezakonito roðenih. antiutopijska dela su se dosta brzo proširila u raznim nacionalnim kwiÿevnostima i kulturama. koja predstavqa najpoznatiju od svih Utopija. Interesantno je da tako bogata kwiÿevnost kakva je nemaåka nije iznedrila znaåajnije utopijsko ili antiutopijsko delo. ali je jedna od najstrašnijih dosad napisanih antiutopija: Arhipelag Gulag Aleksandra Solÿewicina. Iako Tomasu Moru duguje ime. Istorija zapadne filosofije. Unapred se ograðujuãi od bilo koje vrste biografizma i pozitivizma. u Jugoslaviji i Beogradu. epidemija besnila u istoimenom romanu izbija na londonskom aerodromu Hitrou. glavu kao Platonova Utopija. Jevgenij Zamjatin roman Mi. nema dugu i znaåajnu tradiciju pisawa ovakvih dela. Videãemo da ona nije prevashodno filozofske veã više ideološke i politiåke prirode. sastoji se uglavnom iz tri dela. Neke najåuvenije svetske antiutopije napisali su ruski pisci. utopija svoj nastanak duguje jednom drugom velikanu qudske civilizacije — gråkom filozofu Platonu.

Nortrop Fraj je u veã pomenutom ålanku Vrste kwiÿevnih utopija pokušao taåno da odredi vreme kada su se utopije prometnule u svoju suprotnost. „za razliku od modernih Utopija. On smatra da je polovina 19. ali iz drugih razloga imperator posle nekog vremena povlaåi svoju saglasnost i tako ovaj plan propadne. 3 Frederik Koplston. Gråka i Rim. jer da nije tako. d. Vrste kwiÿevnih utopija.. 4 Nav. Beograd 1999. ali ne i do te taåke". a åini se da je za taj projekat dobio i imperatorov pristanak. kada je pomiwao jedan ili dva sluåaja. d. Istorija filozofije. Prema Frajovom mišqewu. ne bi bilo antiutopija. 23. mit za koji se unapred zna da nikada neãe biti realizovan u realnom ÿivotu. Fraj daqe u ovom svom åesto citiranom ålanku primeãuje da je bilo „pokušaja — jedan ili dva — da se utopijske konstrukcije shvate doslovno. koji je trebalo da bude konkretna realizacija Platonove drÿave. Kwiÿevna kritika. ali je povest tih zajednica neveselo štivo".2 Ne znamo taåno da li je Fraj. . 5 Nav. Beograd 1985. veka onaj datum u qudskoj civilizaciji kada se prvobitno jedinstvena utopija pocepala u dva opozitna dela. prvo nastale utopije. a tek mnogo kasnije i antiutopije.4 Ako je i postojala bilo kakva šansa da se ostvare mnogobrojne utopije. utopija „kao forma najboqe uspeva onda kada anarhija predstavqa najveãu pretwu". Jedino moguãe objašwewe za pojavu antiutopija jeste razoåarawe zbog nemoguãnosti da se realizuju utopijski projekti. br.5 Ovo we2 Nortrop Fraj. Nesumwivo je da su. Nemoguãnost da ostvari san o utopijskom društvu izazvala je u wemu uverewe da je sasvim izvesno ostvarewe i najgorih pesimistiåkih vizija. kod Bertranda Rasela moÿemo naãi jednu reåenicu koja premošãuje Frajovu ideju o utopijama kao „spekulativnim mitovima" i o plemenitoj ali neuspeloj Plotinovoj zamisli. Rasel je zakquåio kako."3 Nezavisno od ovog podatka. imao na umu baš sledeãi. nagli razvoj nauke i tehnike poåeo je u åoveku da izaziva zebwu za wegov dotad privilegovani poloÿaj u svetu. 21. Platonopolis. istorijski posmatrano. a najpoznatiji meðu wima Plotin došao je na jednu pomalo bizarnu ideju o kojoj nas obaveštava Frederik Koplston u prvom tomu svog kapitalnog dela Istorija filozofije: „Zanosi se mišqu [Plotin] da u Kampaniji osnuje grad. On zatim duhovito primeãuje da ÿivot „podraÿava literaturu do odreðene taåke. 567. Platonova Drÿava bila je moÿda usmerena na to da se stvarno osnuje". 132. tj.275 Poznati kanadski teoretiåar kwiÿevnosti Nortrop Fraj je u ålanku Vrste kwiÿevnih utopija ustvrdio kako je utopija „spekulativni mit". 2 (tematski broj: utopija). pa ni Pekiãeve antiutopijske trilogije.. one su ipak sve propale. I ne samo to. Opšte je poznata stvar da su se oba svetska rata prvo desila u glavama qudi. u antiutopije. Nastavqaåi Platonovog uåewa u novom veku nazivali su se novoplatoniåarima. a tek onda i na bojištima širom Evrope i sveta. te da se na wima zasnuju stvarna društva. ali je on svakako dobra ilustracija situacije koja nastaje kada se poruka mita ne shvati alegoriåno veã doslovno.

pre svega. smatramo veoma znaåajnim za posmatrawe opusa Borislava Pekiãa kao celine. SANU. onda ãemo i romane antiutopijske trilogije prouåavati kao integralni deo Pekiãevog proznog izraza. jer nam je namera da pokaÿemo kako romani antiutopijske trilogije nisu „periferni" u wegovom opusu. ne razlikuju mnogo od bilo kojeg romana iz pišåeve „klasiåne" faze. ukoliko insistiramo na wima. ."7 Tako Jasmina Lukiã primeãuje neostvarenu ÿequ Ikara Gubelkijana da naåini idealni skok. SRPSKA FANTASTIKA."6 Ovo zapaÿawe Stefana Moravskog da su pojedini stvaraoci „predodreðeni" za pisawe utopijskih. 6 Stefan Moravski. U Pekiãevom sluåaju to je još znaåajnije. najveãi broj antiutopija nastao je kao reakcija na neispuwena obeãawa prethodnih utopija.276 govo tvrðewe. Beograd 1989. u domenu tematike romana i pribliÿavawu graniånom podruåju izmeðu trivijalne i umetniåke kwiÿevnosti. govori o vremenu u kome autor takvog dela ÿivi: „To znaåi da je svaki projekat boqeg stawa stvari samo jedna vrsta odgovora istorijskom ovde i sada (podvukao N. Pomenuta teza Stefana Moravskog korenspondira s rezultatima do kojih je došla Jasmina Lukiã i koje je izloÿila u ålanku Utopijski projekti u romanima Borislava Pekiãa. Beograd 1985. nagoni da pišu dela utopijskog sadrÿaja. 7 Jasmina Lukiã. kao neostvarivu teÿwu. I. L. koja ih. mutatis mutandis. Kwiÿevna kritika br. ÿequ Andrije Gavriloviãa da spase bar jednog davqenika ili ÿudwu Arsenija Wegovana „da uspostavi idealan. Wegova najvaÿnija teza je da postoje pisci koji poseduju „utopijski nastrojenu svest". Utopijski projekti u romanima Borislava Pekiãa. 2. odnosno antiutopijskih dela. mogli bismo åak da ustvrdimo kako se u praktiåno svim Pekiãevim romanima pojavquje neka forma utopijskog mišqewa ili neki utopijski projekat. zapazila je jednu zakonomernost u svim pišåevim delima: „Utopijsko se mišqewe u Pekiãevoj prozi javqa u razliåitim formama i dobija neuobiåajeno veliki znaåaj. 9. O utopijama u umetnosti našeg vremena. dakle strukturalno i kompozicijski. 588. Sagledavajuãi Pekiãeve romane kao celinu. Bitno je istaãi da se romani trilogije suštinski. Ako bismo pojam utopije tumaåili u najširem smislu. Ako usvojimo takvo gledište. zanemarujuãi pri tome pitawe tiåe li se ona individualne ili kolektivne sudbine. kao i nagomilanim negativnim iskustvima o åovekovom teškom poloÿaju u odreðenom trenutku. zaista.). što bi se moÿda moglo zakquåiti po nešto slabijem interesovawu kritike i kwiÿevne nauke za wih. moÿemo preformulisati u to da antiutopija najboqe uspeva onda kada diktatura predstavqa najveãu pretwu društvu. Razlike su. po prirodi stvari. Stefan Moravski u ålanku O utopijama u umetnosti našeg vremena iznosi nekoliko teza o utopiji kao umetniåkom i kwiÿevnom fenomenu. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. Istovremeno Moravski ÿeli da naglasi kako svaka utopija ili antiutopija.

nije ÿeleo da odustane od zamisli da i na zemqi ponovi sklad koji postoji u svetu ideja. Ovaj podatak i ne bi bio od neke velike vaÿnosti da u antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekiãa tako åesto ne nalazimo sintagmu zlatno doba.8 Da bismo potkrepili tvrdwu Stefana Moravskog da su neki pisci predodreðeni da pišu utopijska ili antiutopijska dela. Kada se bavimo ovim pitawem. Lotman. prenošen usmenim putem i nadahnut mitskom svešãu. nastavqa daqe Mamford. Bertrand Rasel je to prvi otkrio prilikom posete Sovjetskoj Rusiji ranih dvadesetih godina. wegova Drÿava sadrÿi u sebi klice kasnijih autoritarnih sistema. Utopija. daleko od toga da bude poÿeqan model. Sasvim je verovatno. grad i mašina. Predavanja iz strukturalne poetike. ali i najefektnijih definicija strukture. J. iako se ni Hitler niti Musolini. 588. M. Isto. koji se. Na ovaj aspekat Platonovog dijaloga ukazao je Luis Mamford: „Ono na šta bi trebalo obratiti paÿwu kod Platona su ta jedinstvena ograniåewa koja wegovi oboÿavaoci — a ja sam još uvek jedan od wih — previše milostivo previðaju sve do naših dana. . 2. sve dok se iznenada nismo sami suoåili sa modernizovanom verzijom totalitarne drÿave koju je Platon opisao.277 ne samo materijalno-posedniåki. još mawe Staqin. 257. Iako je smatrao da je realan svet samo bledi odraz veåitog i nepromenqivog sveta åistih ideja. Vratimo se za trenutak Platonu i wegovoj viziji idealne drÿave. onu Jurija Mihajloviåa Lotmana. skoro dve decenije pre nego što su Riåard Krosman i drugi ukazali da je Platonova Drÿava.9 Ukoliko primenimo Lotmanovu definiciju strukture na tekstove Borislava Pekiãa. mora nam biti jasno da je Platonova konstrukcija nastala kao rezultat wegovog sloÿenog sistema idealistiåke filozofije. najåešãe javqa kao mit o „zlatnom dobu". 10."10 Mamford daqe u tekstu razvija tezu da u osnovi svake ideje o utopiji leÿi mit o prosperitetnom dobu. Kwiÿevna kritika. Sarajevo 1970. izgleda. videãemo veliku podudarnost u pišåevom sagledavawu stvarnosti i wenoj (antiutopijskoj) prezentaciji. Iako pisana s najboqim namerama. mada tolerantan i velikodušan po pitawu religioznih ubeðewa. br. bila prototip fašistiåke drÿave. 6. Beograd 1985. On åak daje i pribliÿne vremenske koordinate: to zlatno doba postojalo je pri kraju zadweg ledenog doba. koje se zatim projektovalo u svest obiånih qudi kao ostvarewe veåitog qudskog sna o sreãi i harmoniji. prihvatio ropstvo i rat".11 8 9 10 11 Isto. veã duhovno-suvlasniåki odnos prema svojim kuãama". Mamford ne demistifikuje samo nacrt Platonovog plana o idealnoj drÿavi veã pomalo sarkastiåno zapaÿa da je „åak i humani Mor. moÿemo se pozvati na jednu od najkraãih. prema kojoj je struktura „model odraÿavawa stvarnosti u autorovoj svesti". wegovog uåewa o idejama. da je wegova osnova poduprta svešãu o nekom prosperitetnom dobu. nisu kvalifikovali za titulu Filozofa — Kraqa. Luis Mamford. Platon.

što aerodrom jeste. što opet sugeriše na to da i najmraånije antiutopije takoðe mogu jednoga dana postati stvarnost. Sociolozi i filozofi obiåno izbegavaju da jednoznaåno definišu pojam utopije. stoga je najveãi broj wih smešten u gradu ili na ostrvu. Time. ali je u skladu s podelom stvarnosti: na svet ideja i realni svet. Ovaj zakquåak Karla Manhajma o znaåajnoj razlici izmeðu utopijske i ideološke sfere mišqewa moÿe nam pomoãi da u dovoqnoj meri razluåimo društvene aktivnosti autora trilogije u odnosu na wegov umetniåki rad u procesu izgradwe anti(utopijskih) projekata u kwiÿevnosti.278 Šta nam mogu reãi podaci da se osnivaå utopije i onaj koji joj je podario ime nisu uvek pridrÿavali naåela humanosti na kojima su bila sazdana wihova dela? Uglavnom to da je Nortrop Fraj ipak bio u pravu kada je utopiju oznaåio kao spekulativni mit. U prvom romanu antiutopijske trilogije — u Besnilu — Pekiã se pridrÿava nepisanog pravila da se utopijska. Pojava. utopije nas upuãuju na prostor. širewe i epidemija besnila u istoimenom romanu odigrava se iskquåivo na londonskom aerodromu Hitrou. Zavodqiva ali istovremeno i pogrešna zamisao da ãemo izgradwu antiutopijskih svetova u Pekiãevoj trilogiji jednostavno objasniti time što se ideologija „prelila" iz wegovog ÿivota u wegovo delo mora 12 Karl Manhajm. izbegavamo da naåinimo i metodološku pogrešku i poistovetimo ideje pisca sa. Taj odgovor je. osnovnu kategoriju fiziåkog sveta. Ideologija i utopija. Åak i prema etimologiji. uz vreme. naravno. kao mit koji ne moÿe imati svoje ostvarewe u realnosti. Sa stanovišta sociologije saznawa."12 Na nekoliko mesta u kwizi Manhajm dopušta moguãnost da „današwe utopije postanu sutrašwa stvarnost". idejama nekog lika u wegovom romanu ili s porukom åitavog dela. on kaÿe sledeãe: „Utopijska je ona svest koja nije kongruentna sa 'biãem' koje tu svest okruÿava. na primer. ipak. I u jednom i u drugom sluåaju radi se o izolovanim mestima. Izgleda da one zahtevaju izolovan prostor. 191. prema mišqewu Karla Manhajma. . mestu koje se moÿe efikasno i strogo nadzirati. smatrao da je åak i jedan tako napredan grad kakva je Atina nesumwivo bila u to vreme dobar samo za svet realnosti. odriåan. u krajwem sluåaju. uvek je imao na umu svoju Atinu. Beograd 1978. on razliku izmeðu utopijske i ideološke svesti vidi u åiwenici da utopijsko mišqewe u isto vreme „transcendira stvarnost" i pokušava da razori postojeãi poredak stvari. Karl Manhajm je u svojoj uticajnoj kwizi Ideologija i utopija dao kratku i jezgrovitu definiciju utopijske svesti. tvorac mita o utopiji i tvorac mita o Atlantidi. Platon. Kwiga Ideologija i saznawe postavqa problem utopije na pravo mesto jer se u woj pokušava dati odgovor na pitawe da li se moÿe poistovetiti utopijska s ideološkom svešãu. u wegovom sluåaju antiutopijska konstrukcija gradi na izolovanom segmentu prostora. znaåi o prostoru koji se moÿe dobro urediti.

17—18. uredio Dejan Ajdaåiã. Uporedo s porastom dela s utopijskom i antiutopijskom sadrÿinom raslo je i interesovawe teorije kwiÿevnosti za wihovo istraÿivawe. 92. Oni bi. inverted utopia. U novije vreme. takav naåin zakquåivawa bio bi svojevrsna tautologija u razmatrawu ovog pitawa. Antiutopije u slovenskim kwiÿevnostima. autoru ovog ålanka potkrala se i jedna materijalna greška: Novi Jerusalim nije roman veã zbirka pripovedaka. uredio Dejan Ajdaåiã.279 se odmah odbaciti u svetlu saznawa o distinkciji izmeðu utopijske i ideološke svesti na koju je upozorio Manhajm. 1999. contra-utopia. što razlikuje klasiånu utopiju i antiutopiju od distopije. Meðutim. a pogrešno ju je svrstavati zajedno s romanima jer su oni koncepcijski povezani u trilogiju. (U srp13 Dejan Ajdaåiã. false utopia. 14 Darko Suvin. neki teoretiåari bave iskquåivo anti(utopijskom) idejom u nauånofantastiånoj literaturi. Atlantida. Novi Jerusalim. postoji i više drugih termina uglavnom sinonimnih s antiutopijom. navešãemo ih u originalu: negative utopia. po prirodi stvari. satirical utopia. taåno je zapaÿawe da je Novi Jerusalim u vrlo bliskim intertekstualnim vezama s åitavom antiutopijskom trilogijom. u krajwem sluåaju. naroåito u anglosaksonskoj kritici. na kome se posebno insistira u posledwe vreme. Tajno i javno u topografiji slovenskih antiutopija. Šta je to. ilustrovaãemo samo jednim primerom: „Srpski pisac Borislav Pekiã robijao je u zatvorima socijalistiåke Jugoslavije. norme i odnosi izmeðu pojedinaca organizovani na znatno lošiji naåin nego u zajednici u kojoj ÿivi autor". åiji se autori zalaÿu za to da se on na suštinski naåin razlikuje od termina antiutopije. Bilo bi takoðe veoma daleko od istine poništavawe oåigledne povezanosti utopijskih i antiutopijskih projekata."13 Uzgred. Ta teorijska misao se u priliånoj meri fragmentizovala i specijalizovala za pojedine ÿanrovske kategorije anti(utopijskih) ostvarewa: tako se. pored najfrekventnijih termina utopije i antiutopije. osetila se potreba da se. Jedan od wih. Pošto su nastali na engleskom govornom podruåju. A da je veã bilo sluåajeva da se Pekiãevo kwiÿevno delo tumaåi wegovom biografijom i nemilim dogaðajima iz wegovog ÿivota.14 Pored termina distopije. jeste distopija. dakle. Ipak. te je deo ÿivotnog iskustva uneo u antiutopijske predstave svojih romana Besnilo. . bili oni spekulativni ili ne. u åemu je wena differentia specifica? Jedan od moguãih odgovora pruÿio je Darko Suvin koji predlaÿe da distopijom „nazovemo zajednicu u kojoj su društveno politiåke institucije. iz koga je i nastao. na primer. Beograd 1999. morali biti oznaka za nove pojave u antiutopijskoj ideji i u vezi s wom. Ali o tom odnosu ãemo govoriti kada budemo interpretirali roman 1999. s ideološkom i. uvedu i neki novi. Beograd 1999. pored metodološke. evidentnost te veze ne dopušta nam da jednu pojavu automatski objasnimo postojawem druge. Utopizam od orijentacije do akcije. Antiutopije u slovenskim kwiÿevnostima. naroåito s romanom 1999. s politiåkom misli.

pokazuje primer iz mitske prošlosti na koji upuãuje poznati italijanski teoretiåar umetnosti Ðilo Dorfles. 2. umetniåka dela) i da pritom izaziva najopreånije predstave (beÿawe od realnosti i mewawe stvarnosti. Wime se i ortografijski ÿelelo pokazati da su utopija i antiuopija u stvari jedan kwiÿevni oblik. kao što smo veã kazali. pomisli. O ovoj pojavi pisao je Peter Kuon u ålanku U prilog kwiÿevnonauånom pristupu utopiji. stepen rastakawa jezika tokom civilizacijskog razvoja 15 Peter Kuon. Inaåe. izokrenuta (izvrnuta) utopija. U prilog kwiÿevnonauånom pristupu utopiji. Kwiÿevna kritika. besadrÿajna. nedostatnosti i ostvarqivosti. pita se Ðilo Dorfles. ovaj Pekiãev palindrom vešto je naðena igra reåi kojom je autor stilski efektno prikazao mistiåno Simeonovo preobraÿewe. pa se kao rezultat tog preterivawa utopijski i antiutopijski sadrÿaji pronalaze i tamo gde ih nema ili gde ne preovlaðuju. barbar s imenom Vavilon. pometwa koja je postojala u vreme formirawa mita. zapravo. sawarewa i predviðawa. Kao veoma znaåajna. Svi navedeni oblici opisuju one koji nisu govorili teåno. koji su „mucali". to je aipotu.) Kao što se moÿe videti. dobijeni su varirawem osnovnog pojma utopije. i to s onog aspekta po kome je taj mit i najpoznatiji: disperzije jednog monolitnog jezika na veliki broj meðusobno nerazumqivih. pojedince."15 Posebno je interesantan termin koji je nastao kao palindrom izvorne oznake. Naravno. veã i kao åisto jeziåko pitawe. programe. Ponekad se u toj fragmentaciji i specijalizaciji preteruje. ideale. Beograd 1985. Na šta bi to mogla da upuãuje veza izmeðu drevnog mita o Vavilonskoj kuli i pojave raznoglasja meðu qudima. a tekst je objavqen u tematskom broju åasopisa Kwiÿevna kritika posveãenom utopijskoj kwiÿevnosti: „Pojam utopija postao je. Da se utopija ne mora pojaviti iskquåivo kao ideološko. predele. Atraktivnost ovog pojma je upravo u wegovoj osobenosti da se odnosi na najraznorodnije predmete (gradove. satiriåna utopija. sociološko ili filozofsko. Ali. br. Mislimo na ime Noemis izvedeno iz imena Simeon u romanu Zlatno runo. . zajedništva. nadawa u boqe i straha od totalnog ugwetavawa). odnosno dodavawem raznih prefiksa koji mewaju wegov osnovni sadrÿaj. Danas kao da i nema fenomena o kojem se odmah ne raspravqa kao o 'utopiji' ili 'anti-utopiji'. pomodna reå.280 skom prevodu: negativna utopija. 27. ni piscu antiutopijske trilogije nije strana virtuozna igra reåima. ne samo u nauci o kwiÿevnosti nego i u svakoj duhovno-nauånoj esejistici. balbutiens. koja ipak ima i suštinski. a ne samo formalni znaåaj. samo sa suprotnim predznakom. Dorfles ne pripisuje samo sebi ovo otkriãe veã navodi da je i jedan od najvaÿnijih predstavnika nemaåke klasiåne idealistiåke filozofije Šeling primetio podudarnost navedenih znaåewa reåi. Wegov nastanak Dorfles objašwava potrebom da se prevlada aktuelna „pometwa jezika". U svojoj kwizi Pohvala disharmoniji on je prouåavao mit o izgradwi Vavilonske kule. wemu se uåinila bliskost jeziåkih oblika balbus. laÿna utopija i kontrautopija.

koja bi spasila åoveåanstvo od neprestanih suprotnosti i stalnih nerazumevawa u sporovima izmeðe istoka i zapada. (…) Više nego pretskazawa. govori i etimološka analiza samog termina.281 samo se uveãavao i time se smawivala moguãnost povratka na jedan monolitan jezik. Dorfles na jednom mestu u kwizi i govori o toj „prevavilonskoj situaciji" poredeãi je s poloÿajem åoveka pre nego što je izgnan iz raja: „U-topia se. 16 Ðilo Dorfles."16 Pisac kwige ne govori direktno o tome. A da je mesto (topos) presudno u nastanku utopija. ali je jasno da je jedan jezik — engleski — veã nametnut kao globalni i da se time „jeziåka utopija" donekle ostvarila. A ta teÿwa za povratkom u stawe visoke saglasnosti i razumevawa je. i ako se ikad ostvari to ãe biti na veštaåki naåin. Novi Sad 1991. Kada paÿqivo prouåimo ambijent u kome se projektuje utopijski ili antiutopijski projekat. Opsesivna Platonova zamisao sastojala se u tome da dƒ opis idealne drÿave organizovane prema principima i odrazu wegove idealistiåki koncipirane filozofije. izmeðu Kastiqanaca i Katalonaca. pre je nesaglediva. 19—20. Ali pojavio se svojevrstan paradoks: engleski se kao svetski jezik upotrebqava na toliko mnogo razliåitih naåina izgovora da oni nalikuju mucawu (balbettavano). itd. U ovom sluåaju izgubqena je primordijalna komunikacija koja je — ako vavilonski mit shvatimo doslovno — postojala u „zori" qudske civilizacije. Ÿaqewe za gubitkom te prvobitne harmonije dovelo je do stvarawa mita koji nam govori da bi se homoglosija moÿda jednom mogla ponovo vratiti. Zato je dijalog Drÿava. u krajwem sluåaju. o åemu je pisao Dorfles i åime se ponovo vraãamo sumornom zakquåku kako je utopijski san ipak nedostiÿan. ali u jeziku. o åemu smo veã govorili na poåetku rada. izmeðu severa i juga. izmeðu Slovenaca i Hrvata. u ovom sluåaju. U oba sluåaja radi se o izdvojenim delovima realnosti. nametnut ekonomskim i politiåkim nuÿnostima. ova utopija. utopijski projekat. izmeðu Retroromana i Nemaca. Govoreãi jezikom lingvistike: heteroglosija je neumitno potisnula homoglosiju. Ðilo Dorfles smatra da se i ovaj mit moÿe objasniti na sliåan naåin kao i ostali u kojima se opisuje nestajawe vaÿnosti nekog drevnog rituala. izmeðu Flamanaca i Valonaca. Ta prostorna ograniåenost anti(utopije) najåešãe se ispoqava u dva vida: kao grad i kao ostrvo. wegovo najambicioznije zamišqeno delo. što ima svoje duboko opravdawe pošto se anti(utopijski) svetovi i zamišqaju kao antipod obiånoj svakodnevici. stavqajuãi u prvi plan samo jedan jezik. uz Zakone. Neki drugi dijalozi poput Fileba ili Kritona uspeli su da se nametnu naåinom postavqawa suštinskih estetskih pitawa. Pohvala disharmoniji. otkriãemo da se uvek radi o jednom jasno omeðenom prostoru. . sastoji u verovawu da postoji sadašwi ili buduãi 'topos' gde bi bio moguã povratak homoglosiji. Platonova Drÿava pisana je s autorovom stalnom podsvesnom mišqu da u stvari piše o svome gradu polisu — Atini.

Ova prva poznata utopija ne moÿe se dovoqno dobro shvatiti ukoliko se wen nastanak ne smesti u širi okvir sloÿenog Platonovog sistema idealistiåke filozofije. a drugi predmet pojmovnog saznawa. koji svagda ostaje sam sebi jednak (to aei kata tayta on). ali i za sva kasnija zasnivawa utopijskih. moramo postaviti pitawe: zašto baš grad? Luis Mamford u veã pomiwanom ålanku Utopija.282 ali su ti i drugi dijalozi Platonu ostali mawe vaÿni pošto u wegovoj idealno zamišqenoj drÿavi nije bilo mesta za „podraÿavaoce" (mimetiåare) idealnog sveta. imigracioni radovi — veã su postojali u mawim društvima. Najkraãe reåeno: utopija i antiutopija su teza i antiteza o nadi. moÿda je taånije reãi — vezano za prirodu anti(utopijskih) poduhvata — nedovršen. 28. mada su ova bila neophodna prethod17 Miloš N. Ðuriã. da upotrebimo termin iz formalne logike. nesamerqiva sveta."17 Ovaj Platonov fundamentalni princip zasnivawa promišqawa sveta i pojava u wemu bitan je za wegovo. videãemo da je prihvatio neke od wih. svet ideja. Uticaj i znaåaj wegove filozofije proteÿe se punih dve i po hiqade godina kroz qudsku istoriju i civilizaciju. i da ju je ugradio u svoj poetiåki kredo. i to: „1) s v e t r e l a t i v n e s t v a r n o s t i. recimo onu o veåitom (cikliånom) hodu istorije. odnosno antiutopijskih projekata. Fedon. realni svet izgleda prolazan i nuÿno nesavršen. Kada smo pomenuli grad kao mesto dešavawa utopijskih i antiutopijskih projekcija. Zato se pitawe utopije i antiutopije tako åesto posmatra i kao ideološko jer. u Platon. Iz svega reåenog do sada åini se sasvim jasnim smer kojim se odvijao proces nastanka utopijske i antiutopijske literature. Osnova Platonove filozofije jeste paralelno postojawe dvaju razliåitih svetova. ono podleÿe raznim sociološkim i ideološkim analizama. oltari. prvi je predmet åulnog. Beograd 1985. Antiutopije su kao kontrapunkt utopijama nastale usled sazrevawa svesti i uviðawa da je opisani postupak „poboqšavawa" postojeãe kreacije jednostavno nemoguã. kao nijedno drugo u kwiÿevnosti. ali i svakog drugog anti(utopijskog) projekta. Borislav Pekiã kao pisac takoðe nije odoleo zavodqivim idejama ovog velikog mislioca. Posmatran s aspekta sveta åistih i nepromenqivih ideja. . Kriton. Iz tog dizbalansa javqa se kod nekih autora potreba da premoste ponor izmeðu dva. ali. rovovi. Odbrana Sokratova. skladišta za ÿito i vino. svet stvari koje postaju i nestaju (to gignomenon kai apollymenon) i 2) s v e t p r a v e ili a p s o l u t n e s t v a r n o s t i. Platonov ÿivot i delo (uvod). Otuda je i „utopijski nastrojena svest" teÿwa da se popravi nesavršena kreacija postojeãeg sveta i da se on pribliÿi ili sasvim poklopi s predstavom idealnih odnosa savršenog sveta. taj smer je uvek odreðen kretawem od utopije k antiutopiji. grad i mašina daje odgovor na wega: „Veãina sadrÿaja koji su postojali u gradu — kuãe.

svet u malom. utopija. prepoznati teÿwu da se antiutopijska stvarnost prikaÿe na planu makrokosmosa. ali zato s puno kwiÿevnih likova razliåitih nacija. Usled snaÿnog razvitka nauånog i tehniåkog znawa i moguãnosti da se sagledaju teško pojmqiva meðugalaktiåka rastojawa.. kako se to obiåno kaÿe. U svetu poznati londonski aerodrom Hitrou. utopije nadrastaju skuåene okvire grada drÿave ili ostrva i projektuju se na nepoznate svetove udaqene svetlosnim godinama od Zemqe. pre svih predstavnika arhetipske i mitske kritike. naroåito kada se uporedi s ogromnim prostornim i vremenskim koordinatama u samom delu. Što se tiåe posledweg romana trilogije — Atlantide. Na najosnovnije pitawe da li je ova napredna civilizacija stvarno mogla postojati."18 U takvom idealno ureðenom gradu uoåava se izraÿena hijerarhija. Upravo zbog tog elementa prisile mnogi mislioci su korene modernih antiutopijskih realizacija pronašli u arhetipskim utopijama. Platonu dugujemo još jedan åuveni mit evropske i svetske civilizacije. u romanu Besnilo. U romanu 1999 kao izolovani deo stvarnosti pojavquje se „izrovani pašwak s krticama". upuãuje na autorovu intenciju da ga shvatimo kao mikrokosmos realne stvarnosti ili. u kojima se dešavawa odvijaju baš u gradu. Ipak. Na toj relativizaciji vremena i prekoraåewu granica prostora temeqi se ÿanr nauånofantastiåne kwiÿevnosti. mit o mistiånom ostrvu Atlantidi. rasa i konfesija. kao što je to veã uåiweno u nekim najpoznatijim utopijama i antiutopijama. u wemu je prostor antiutopijskog projekta proširen do najveãe moguãe mere. vidqivo nebo na zemqi. najdoslednije je sprovedeno nepisano pravilo da se radwa dela mora odigravati na jasno omeðenoj teritoriji. Zato je on i mogao biti uzor kasnijim piscima utopija da 18 Nav.283 nica gradu. sa svojim relativno malim prostorom. koje jeste još izolovanije i otuðenije od realnog sveta. U antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekiãa. i on se takoðe moÿe razumeti kao mikrokosmiåki antiutopijski prostor. d. ni do danas nije pruÿen kategoriåan odgovor. naime. sam grad bio je preobraãen u idealnu formu — odsjaj veåitog reda. poput Grada sunca Tomaza Kampanele ili romana 1984 Xorxa Orvela. o åijem se poštovawu i odrÿavawu brine dobro organizaovana društvena sila. Pored grada. u Besnilu je jedinstvo mesta (toposa) najstroÿe primeweno. 13. a onda u strašnoj katastrofi odjednom nestati. središte preobilnog ÿivota — drugim reåima. Wemu i pitawu da li je reå o „spekulativnom" ili istoriografski utemeqenom mitu vratiãemo se kada zapoånemo s interpretacijom romana koji duguje ime — ali ne samo to — Platonovom šturom opisu nestalog ostrva u „sokratskim dijalozima" Timej i Kritija. on je åitava planeta i moÿemo. . za razliku od prethodna dva romana. najåešãe mesto anti(utopijskih) zamisli je ostrvo. Åuveni mit o Atlantidi izazvao je mnogobrojne kontroverze meðu teoretiåarima kwiÿevnosti åije je poqe prouåavawa mit.

Ponekad se mitsko mišqewe proteÿe i na one oblasti kulturnog i umetniåkog delovawa za koje nikada ne bismo pomislili da se nalaze pod uticajem wegove poruke. Tako je Frensis Bekon svoje delo Nova Atlantida ostavio nedovršenim ÿeleãi da i tim åinom oda poåast Platonu i wegovom arhetipskom tekstu. trivijalnu prozu. posqedwem sudu. bezgrešan. antiutopije ne daju nimalo vere u vreme koje dolazi. Kao što svaka utopija moÿe nalaziti svoj oslonac u hrišãanskoj predstavi o raju. koja bi prema kwiÿevnoj logici zahtevala „visoki" stil na tragu Xona Miltona. Wegova proza o najbitnijim teleološkim i eshatološkim pitawima. tako i antiutopija raåuna s arhetipom pakla. koji ãe donijeti raj na zemqu. ali ga zato zamjewuje novi. vek vek smrti utopija i doba u kome preovladavaju razni oblici antiutopijskog pisawa. koju mit ionako dopušta. . vek. odnosno mit o definitivnom kraju ovog grešnog svijeta koji izaziva boÿanski gwev i nestaje. Na drugoj strani. kod nas. a jedan od bitnih razloga ovoj pojavi moÿe biti vremenska distanca koja je ovoga puta usmerena u buduãnost."19 Nije sluåajno da je baš 20. Predstava o paklu povezana je sa još dva hrišãanska mita: to je mit o strašnom. pa otuda i „niski" stil trivijalne literature potpuno odgovara nameri autora da prikaÿe mraåni svet ka kojemu se kreãe åoveåanstvo. Beograd — Titograd — Gorwi Milanovac 1991. 291. Najveãi broj mitova nastao je u dalekoj prošlosti i usmeno se prenosio iz generacije u generaciju. Jovan Deliã u kwizi Hazarska prizma postavqa jedno „pomalo i retorski intonirano" pitawe: „Ne baštini li svaka 'negativna utopija' nekolika biblijsko-hrišãanska mita. mitovi se najjednostavnije mogu podeliti u dve velike grupe: na paganske i hrišãanske mitove. potrebno je da se zapitamo o pravoj prirodi mita na kojoj poåiva anti(utopijska) kwiÿevnost. Pišuãi o kwiÿevnim pojavama koje su prevashodno karakteristiåne za 20. o „nauånoj fantastici" i o „negativnoj utopiji". åak i onda kada izgleda da je od wih savršeno daleko. i apokalipsa.284 saåiwavaju svoje tekstove uz puno stvaralaåke slobode. najåešãe je to nauåna fantastika. Meðutim. Wegoša. Hazarska prizma. Kasnija fiksiranost u tekstu oduzela je mitu semantiåku gipkost. I Pekiã u svojim antiutopijskim romanima o najvaÿnijim. kvalitet koji je usmeni sadrÿaj dobijao tokom mnogo vekova upornog predawa. Imajuãi u vidu znaåaj one nevidqive granice kojom je hrišãanstvo razdelilo tok qudske civilizacije. jeste amalgam sudbinskih åovekovih pitawa iskazanih jezikom bliskim trivijalnom pismu. sudbinskim pitawima åoveåanstva progovara u formi nalik na neobaveznu. mitovi beleÿewem dobijaju mawe-više konaåni tekstualni oblik i postaju pouzdaniji ukoliko je ta osobina uopšte relevantna za mit kao kulturnu pojavu. sjajan i pravedan. 19 Jovan Deliã. Vilijema Blejka ili. Antiutopije se obiåno „kriju" iza ÿanrovski profilisane proze. Ako se vratimo na drugi deo Frajove sintagme spekulativni mit.

Ali oni vremenom poåiwu da imitiraju odrasle i ponavqaju iste one greške koje su i dovele do propasti åoveåanstva. Takav jedan sud o utopijskoj kwiÿevnosti iznela je Marija Mitroviã u tekstu Utopija.285 Antiutopija se formirala kao neostvarena utopija. Iduãi tragom drugih analogija. Wena åvrsta vezanost i oslawawe na politiåku teoriju. wegovoj teÿwi da svet prikaÿe u pozitivnom ili negativnom svetlu. a wenu formu åitalac danas oseãa kao isluÿenu. apriorno negativno sudi. pa. jedan od najboqih romana nakon Drugog svetskog rata u. Gospodar muva Vilijama Goldinga napisan je kao utopijska satira na mawe poznati roman Koralno ostrvo Roberta Majkla Balentajna iz 1855. odvajala je utopiju od literarnih dela zasnovanih na estetskim premisama. U sliånu vrstu odnosa ulaze utopija i antiutopija. sada veã prošlom veku. onda bismo kao analogiju odnosu utopijske i antiutopijske kwiÿevnosti mogli iskoristiti relaciju pozitivnih i negativnih brojeva: oni su istog kvantitativnog sadrÿaja ali razliåitog predznaka. dakle. realizam."20 Ovo mišqewe bi se i moglo prihvatiti da je autorka ograniåila oštrinu suda na (zlo)upotrebu utopijskih i antiutopijskih oblika u onim delima masovne kulture gde je anti(utopijska) poruka samo pomoãno poetiåko sredstvo. wena ostvarewa ne stoje u najblistavijem kwiÿevnom sazveÿðu. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. takoðe. Ono što ÿelimo pokazati ovim primerom sasto20 Marija Mitroviã. SANU. potpuno izokrenuta vizija utopijskih idiliånih slika. godine. . Beograd 1989. realizam. ali svi ti primeri govore jedno: utopija i antiutopija su jedan isti kwiÿevni oblik. U wima se. u kome se bavila estetskom vrednošãu utopije kao kwiÿevnog ÿanra: „Utopija ne spada u velike i znaåajne kwiÿevne ÿanrove. fantastika. Idiliånu priåu o grupi deåaka na koralnom ostrvu Golding je preoblikovao u antiutopijsku postnuklearnu pripovest o. i antiutopijskoj kwiÿevnosti. imanentna ovoj vrsti literature. U epistemologiji je veã prihvaãen postupak kojim se neka pojava objašwava modelom koji predstavqa ono što ona u stvari nije. koja je. mogli bismo wihov odnos i drugaåije ilustrovati. ponašajuãi se kao lik i odraz tog lika u ogledalu. Nije redak sluåaj da se o utopijskoj. Stvarnost ogledala desnu ruku åoveka prepoznaje kao levu i obrnuto. kao i weno nastojawe da izrazi pre svega autorova društveno-politiåka shvatawa i ciqeve. Ukoliko pozovemo u pomoã matematiku kao nauku koja na najformalniji. Utopija. Po opštem sudu. po pravilu. nedovoqno ÿivotnu i nemaštovitu. a mnogi smatraju i na najegzaktniji moguãi naåin uspostavqa vezu sa stvarnošãu. kao i weno nastojawe da izrazi pre svega politiåku teoriju. Iako postoji od antiåkih vremena do danas. Razlika je samo u autorovoj nameri. SRPSKA FANTASTIKA. grupi deåaka. kao konaåno otreÿwewe i odustajawe od teÿwe za boqim i savršenijim svetom. mehaniåku. videli smo veã. banalan zaplet i shematiåan stil pokrivaju ozbiqnošãu anti(utopijske) teme. fantastika. 393.

a pokušaãemo da pokaÿemo i zašto je pogrešan. Lotman. . Pekiã je stupio u sloÿen intertekstualni odnos s ovim klasiånim filozofskim ali i kwiÿevnim delom. Od pisaca nauåne fantastike traÿi se da predvide moguãi stepen razvoja nauke i tehnike. 22 J. Goldingov roman moÿe se åitati kao vrhunsko delo i bez znawa da je pisano kao antiutopija nekog drugog romana. X. Meðutim. Inaåe. Sarajevo 1970. kao kquåna figura sovjetske semiotike. Upravo stoga antiutopijska dela nisu parodija utopijskih veã su wihova negacija koja se oformila kao saznawe o nemoguãnosti ostvarewa utopijskih zamisli. a wegova suština sadrÿana je u sposobnosti dela da sa što veãom verovatnoãom predvide buduãnost. Velsa. a ne centralnu ulogu". Lotman. što je još jedan razlog da se ona poveÿu s nauånofantastiånom prozom. a zatim se formirao krug poetiåkih naåela koja su dovoðena u vezu s wom. Beograd — Priština 1984. 238—269. Dakle. nauåna fantastika je ispostavila pred autore tih ostvarewa jedan zadatak. ali kada smo veã toliko puta pomenuli parodiju. Od formalizma ka semiotici.). Neãemo govoriti na ovome mestu o tome koliko je u Pekiãevom romanu uspešno sproveden parodijski postupak. Jurij Mihajloviå Lotman u kwizi Predavawa iz strukturalne poetike navodi kako je uloga parodije u razvoju kwiÿevnosti predimenzionisana i da je „destruktivni tekst parodije u izvesnom smislu laboratorijski ÿanr. Ovde je pravo mesto za jedno razjašwewe o odnosu utopijske i antiutopijske kwiÿevnosti. Roman Borislava Pekiãa Odbrana i posledwi dani pisan je upravo u parodijskom kquåu. Još od vremena kada je nastala. zadobio je skoro središwe mesto. Ti društveni odnosi se mogu svesti 21 V.21 revidirao je neke stavove ruskih formalista iako se åesto pozivao na wihove teorijske postavke. Pojam i uloga parodije u kwiÿevnosti u izuåavawima ruskih formalista. M. i to prema åuvenom Platonovom dijalogu Odbrana Sokratova. dakle od romana Ÿila Verna i H. stil i dr. Pre svega antiutopije nisu nastale kao reakcija na ovu ili onu pojedinaånu utopiju veã kao reakcija na åitavu utopijski usmerenu kwiÿevnost.286 ji se u tome da ne zavisi uspelost romana od „estetskih premisa" veã od naåina i kvaliteta primene konkretnih kwiÿevnih postupaka (kompozicija. na utopiju kao ÿanr. Åesto se u literaturi o antiutopijskoj kwiÿevnosti moÿemo sresti sa stavom da ona uspostavqa parodijski odnos prema izvornoj utopiji. dok se od autora antiutopijske literature zahteva da procene kako ãe se razvijati društveni odnosi u vremenu koje dolazi. Odmah ãemo reãi da je ovaj stav pogrešan. Predavanja iz strukturalne poetike. parodija uvek u istoriji kwiÿevnosti igra pomoãnu.22 Najveãi broj antiutopijskih dela okrenut je buduãnosti. Jurija Tiwanova pre svih. 251. J. pored toga što je åesto eksperimentisao s formom. ukratko ãemo reãi nešto i o woj. Novica Petkoviã. M.

U suštini. Pekiã je pisac åiji razvojni put svedoåi o nemoguãnosti ostvarewa utopijske åeÿwe. ma kakva ona bila. Paganski mitovi su uglavnom antiåkog porekla. prikazuje zlo kao planirani društveni projekat. naprotiv. prikazan je konaåan nestanak civilizacije koja je davno krenula pogrešnim smerom. Time što je antiutopija odavno potisnula utopiju i naåinila od we samo kwiÿevnoistorijsku åiwenicu. Lingvist je nalazio u wemu svet reåi i ime23 V. Tako se autorov proroåki dar okrenuo najpesimistiåkijim projekcijama vremena koje je pred nama. autor mu pristupa trezveno. Borislav Pekiã stalno oseãa potrebu da ispita uzroke koji su doveli do pobede negativnih sila. uroðeno (predestinirano). U wegovim romanima. Pekiãev razarajuãi pesimizam jedino bi mogao da se poredi s onim u romanima Miodraga Bulatoviãa. Kod Borislava Pekiãa zlo je sloÿen sistem koji poseduje osobinu da se samoregeneriše kroz istoriju. analitiåki i. nagonsko. instinktivno. na sasvim odreðen naåin pokazuje kako pisci sagledavaju i današwu stvarnost. Na jedan od osnovnih problema u vezi s mitom i na wemu zasnovanoj poetici ukazao je nemaåki filozof neokantovac Ernst Kasirer: „Svaki nauånik je i daqe u mitu nalazio one objekte koji su mu bili najprisniji. kao logiåki sled konstantnog opadawa åovekovih potencijalnih moãi. Oni su do sliånih estetskih rezultata došli sasvim razliåitim poetiåkim trasama. åime smo dobili stvaralaåku viziju nihilistiåke i neizvesne buduãnosti. kao rezultat tog baroknog gomilawa grotesknosti savremenog sveta. samo ne tako eksplicitno. prepušta åitaoåevoj svesti da formira „estetski predmet" poništavawa i nemoguãnosti postojawa åoveånosti.287 na relaciju åoveka prema drugom åoveku i na postojawe ili odsustvo slobode u nekom buduãem društvu. . 1999 i Atlantida. nagomilava sve strašnije i strašnije slike i. a to se najjasnije moÿe videti u antiutopijskoj trilogiji.23 dok su hrišãanski najåešãe iz Novog zaveta. Beograd 2001. nezainteresovano. Bulatoviã. Jasmina Ahmetagiã. mota svojih dela. nasuprot tome. kao i u romanima Besnilo. Antiåki mit u prozi Borislava Pekiãa. uoåiãemo zakonomerno pozivawe na paganske i hrišãanske mitove podjednako. iz tog poraza qudskosti (humanitas) u wemu je sazrela svest o ugroÿenosti osnovnih vrednosti civilizacije i on je u svojim delima taj problem postavio kao središwi. U åitavom opusu Borislava Pekiãa. haotiåno. naizgled. I u wegovim su delima. razne škole videle su u åarobnom ogledalu mita samo vlastita lica. On prosto beleÿi poraze koje trpi civilizacija. bez reda i smisla. Pekiã je delove pojedinih hrišãanskih spisa najåešãe upotrebqavao za epigrafe. U romanima Miodraga Bulatoviãa zlo je. da mnogobrojnim diskurzivnim upadicama pokuša da nekontrolisanoj eroziji qudskosti dƒ privid sistematskog raspada. anticipirani buduãi dogaðaji.

40. binarne opozicije. heroj — kukavica. uvek kada se pozivamo na neki mit. potpuno je jasno da nijedna nauåna disciplina nema ekskluzivno pravo na mit. Mit o drÿavi. I zato. specifikuje i ÿanrovski objašwava tekstove svoja dva prozna dela (Vreme åuda. Upravo je visoka etiånost — shvaãena kao Kantov kategoriåki imperativ — duhovna vertikala koja drevne mitove åini tako bliskim. moÿemo reãi da on uvek åuva osnovne koordinate qudskog delovawa ili. Inaåe. ali i sasvim vidqivu skepsu prema moguãnosti da se to isto kwiÿevno delo tumaåi."27 Iz obimnog teksta izdvojili smo ovaj segment koji. govori o onome što se u potpunosti oåitovalo". Borislav Pekiã je ovim postavio neka suštinska pitawa. ponovio ovaj stav. psihologija ili bilo koja druga disciplina koja u mitu prepoznaje glavni predmet svog nauånog interesovawa. 1. lingvistika. åijim je neprekidnim ponavqawem on i nastao. 69. åini se. pa i sumwe s kojima se suoåava nauka o kwiÿevnosti. pa bila to etnologija. Naravno. odsustvo voqe da relativizuje bilo šta. sudbinu svake filosofije koja putem ograniåenog razuma hoãe da nas pomiri sa egzistencijom neograniåenog Boga. psihijatar veoma sloÿen i zanimqiv neurotiåan problem. Mircea Eliade. Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti. Odabrana dela Borislava Pekiãa. „fantazmagorije" Zlatno runo. 27 Borislav Pekiã. a upotrebqava ga i u naslovu svog drugog dela Sentimentalna povest britanskog carstva. Borislav Pekiã je nepogrešivo prepoznao osnove svoje poetike: mit i konsekvence mišqewa zasnovanog na mitskom sagledavawu istorije (povesti). Ovoga puta kao Ernst Kasirer. kw. odnosno antropološkom povešãu. pokušaj da se u ravni inteligencije objasni nešto što se uistini zbiva u ravni intuicije. 24 25 . kako je to formulisao åuveni tumaå mitova Miråe Elijade. mutatis mutandis. To se dogodilo kada se našao u ulozi tumaåa sopstvenog dela. mi u stvari iz prošlosti prizivamo arhetipski ritual.26 Ta svoja razmatrawa izloÿio je u eseju Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti: „U teorijskim komentarima kwiÿevne prakse krije se. 26 Ovde smo naporedo naveli termin koji je autoru antiutopijske trilogije mnogo bliÿi i koji åešãe upotrebqava. nauånom metodologijom inspirisan. Zagreb 1970. U wima se jasno ogleda nesavitqivost mitske svesti. nauka o kwiÿevnosti. Meðutim. antropologija.25 U svakom mitu postoje tzv. istorija kulture. kada je reå o pojedinim osobinama mita. vraxbinskim prostorima crne magije… (…) Racionalna objašwewa iracionalnog doÿivqavaju. 9. 1999). Beograd 1984. (a inteligencija mu je tek mawe više spretni posrednik).288 na. da se baš ne kaÿe u mutnim. filozof 'primitivnu filozofiju'. dobro ilustruje autorovo shvatawe procesa nastanka kwiÿevnog dela. jednom drugom prilikom i drugim povodom Pekiã je."24 Kasirer ÿeli reãi da se mit ponekad zloupotrebqava i da se wime pokušava objasniti sve i svašta. filozofija. Pekiã povešãu. Mit i zbilja. stoga. Beograd 1972. najbitnije su ÿivot — smrt. dobro — zlo. da „mit izriåe samo ono što se stvarno dogodilo.

umesto ranije upotrebqenih pojmova inteligencija i intuicija. koji ju je stavio u sam centar svoje filozofije. a egzaktne nauke kategoriju prostora. egzaktnih nauka jeste u sledeãem: filozofija ispituje kategoriju vremena. da se racionalnim umom shvati — jer to je pretpostavka svakog definisawa — nešto što je. Sliåan intuiciji jeste i pojam epifanije koji se više vezuje za hrišãanstvo i åija je suština u direktnoj spoznaji boÿanske prirode. Pri tom. iskoristio drugi opozitni binarni par: racionalno i iracionalno. SRPSKA FANTASTIKA. Bila bi to predugaåka digresija da detaqno predstavqamo Bergsonovu suptilno razraðenu i stilski besprekorno napisanu filozofsku teoriju o intuiciji. reãi ãemo samo da se intuicijom u jednom sintetiånom vidu otkriva trajawe. izgleda. inherentan.289 åitalac svog dela. pisca åuvenog romana U tragawu za izgubqenim vremenom. od Kanta naovamo prostor i vreme su prihvaãeni kao osnovne kategorije u kojima je moguãe postojawe biãa. kao iracionalno. Pekiã je napisao: „Kada mi je zatraÿena definicija fantastike i fantastiånog u kwiÿevnosti. SANU. tj. kod Bergsona intuicija je postala osnovna spoznajna metoda. Borislav Pekiã se duhovno pribliÿio Anriju Bergsonu tvrdwom da su intuicija i inteligencija dve suprotne metode. Anri Bergson. odnosno da se neki procesi u qudskoj svesti ne mogu shvatiti. bilo toliko åvrsto utemeqeno da bismo wegov odnos prema moguãnosti razumevawa kwiÿevnog stvarawa mogli nazvati agnostiåkim. Na epifaniju kao sredstvo spoznaje i wenu ulogu u kwiÿevnom stvarawu naroåito je polagao Xejms Xojs. pa tako ni na zadovoqavajuãi naåin opisati. nauånik i 28 Borislav Pekiã. Stvaralaåka evolucija. prvi mislilac koji je ukazao na podvojenost naizgled monolitnog qudskog duha jeste Blez Paskal. dakle. taånije metode kojima se istraÿuju razliåite kategorije stvarnosti. prvo što sam u pokušajima da je izvedem iskusio bio je utisak protivureåja. Fantastika i pseudo-fantastika „Zlatnog runa" sa stanovišta autora. To wegovo stanovište je. osnovna razlika izmeðu filozofije i duhovnih nauka uopšte i tzv. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. Sremski Karlovci — Novi Sad 1991. 29 V. a to je onaj pravi ÿivot a ne postojawe okamewene stvari kojima se bave na geometrijskim principima zasnovane nauke.29 Anri Bergson kao najoriginalniji predstavnik „filozofije ÿivota" svojom filozofijom uticao je i na stvaralaštvo Marsela Prusta."28 U ovom izvodu Pekiã je. U oba sluåaja ove pojmove åija se znaåewa umnogome preklapaju Pekiã je upotrebio kako bi pokazao da nije moguãe pomiriti dva nepomirqiva principa. Prvo ime za koje vezujemo intuiciju kao filozofsku kategoriju sigurno je francuski filozof Anri Bergson. 621. ali u posledwe vreme pomalo i zaboravqenom sistemu mišqewa Anrija Bergsona. Dotad pomalo i zanemarena od drugih filozofa. nedostupnom moãi saznavawa. Koliko je nama poznato. . U sloÿenom i strogom. izvan wegovog domašaja. nameri da se dubqe okarakteriše a ne samo površno opiše fenomen åija se priroda ne poznaje. Beograd 1989.

290 filozof åije se nezavršeno delo naslovqeno jednostavno — Misli sve više otkriva kao izvor sveÿih ideja za pomalo posustalu evropsku filozofsku misao. N. beskrajno mu je teško da ukaÿe na wih onima koji ih sami ne oseãaju. Iako ga nije nazvao intuicijom. i drugi. 'nepriznat'. 34. da je potreban veoma i veoma bistar um pa da ih åovek oseti. Zaista je mnogo pojava u kwiÿevnosti koje su nastajale ili bile tumaåene na tom naåelu suprotnosti. Koren te poezije 'moÿe se 30 31 Blez Paskal. to je što oni nikako ne mogu da se priviknu matematiåkim naåelima… (…) Åovek ih jedva vidi [naåela. V. da prodre u ponore duha'."30 Ono što ovde moÿemo proåitati srodno je Pekiãevom stavu o pisawu i tumaåewu. iz koga ãe se moãi videti znatna podudarnost sa stavovima koje je Pekiã izneo u eseju Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti: „Šta åini. i toliko ih je. koji nije bio samo veliki pesnik veã i pronicqiv tumaå nastajawa kwiÿevnog dela. „dva korena": „Jedan [koren] koji vodi od Sofokla. Glasovita je wegova rasprava O naivnom i sentimentalnom pesništvu. ne moguãi to najåešãe dokazati po redu kao u matematici. Beograd 1967. U nauci o kwiÿevnosti veã dugo postoji metodološka konstanta. Fridrih Šiler. koji je ciq poezije video u wenoj 'teÿwi da izrazi tajne duše. Beograd 1988. da izvesni oštroumni duhovi nisu matematiåari. . i da sudi pravilno i pouzdano po tome oseãawu. O lepom. 221—312. åija je suština u tome da se jedna pojava u kwiÿevnosti javqa kao reakcija na veã postojeãu. zato što ne raspolaÿe wenim naåelima i zato što bi to bio beskrajno teÿak poduhvat. prim. Navešãemo jedan kraãi citat iz Paskalovih Misli. Misli. Ukoliko odemo još daqe u kwiÿevnu prošlost.31 koja je takoðe nastala na binarnoj opoziciji dveju suprotstavqenih vrsta pesništva. L. nešto nalik tome otkriãemo i kod Fridriha Šilera. Ruski simbolista Valerij Brjusov razvio je ideju da je celokupna dotadašwa kwiÿevnost nastala iz.]. Ovim naåelom ruski formalisti su objašwavali smewivawe stilskih formacija i pri tome su u mlaðoj stilskoj formaciji zapaÿali poetiåke odlike suprotne starijim stilskim formacijama. nema mesta sumwi da Paskalov „oštroumni duh" koji sudi jednim jedinim pogledom potpuno odgovara Bergsonovom pojmu intuicije. ali je to svojevrsno kwiÿevno manihejstvo dobilo najradikalniji oblik kada se åitava kwiÿevnost poåela sagledavati kroz wegovu prizmu. on ih više oseãa no što ih vidi. kako je kazao. dakle. koji su smatrali da je u poeziji najbitnije 'prikazivati ÿivot u wegovim najkarakteristiånijim crtama'. prema Šekspiru i daqe ka Geteu i Puškinu. Veã u prvom odeqku Misli o duhu i stilu Paskal nastoji da ukaÿe na oštru podeqenost izmeðu „matematiåkog (nauånog)" duha — esprit de geometrie — i „oštroumnog" duha — esprit de finesse. To su stvari tako tanane.

Beograd 1984. Beograd 2000..291 pratiti od tajanstvenih Eshilovih horova preko dela sredwovekovnih mistika… do nepojamnih stihova Edgara Poa i našeg Tjutåeva. Simbolizam. Fraj. Ovo je tekst mistiånog sadrÿaja. Miloševiã u predgovoru kaÿe: „Kovanica 'mitomahija' sazdana je po analogiji sa izrazom 'gigantomahija' i trebalo bi da posluÿi da wome oznaåimo Pekiãev globalan umetniåki stav prema svetu.34 Odn ovaj deo Biblije naziva apokrifnim i gnostiåkim. ima moto åiji sadrÿaj korenspondira s tekstom koji sledi. Borislav Pekiã i wegova „mitomahija" (predgovor). veã moÿe biti i novi kvalitet nastao iz dodira meðusobno opreånih principa. * Telos (gråki) 'ciq'. navodi: „Hrišãanski oblik mita o telosu* je grad. naåelo suprotnosti ne mora uvek biti prepreka. govoreãi o mitskoj osnovi utopija. Teorija Andreja Belog u kontekstu ruskog simbolizma. Izabrani eseji. Beograd 1984. kraj i ciq åovekovog hodoåašãa. 226. 4. 34 Vistan Hju Odn. . Odabrana dela Borislava Pekiãa. dakle nepravovernim i jeretiåkim tekstom. 15. ono što åini suštinu wegove kwiÿevne poruke. za koji Vistan Hju Odn kaÿe da „pesnik koji sebe naziva hrišãaninom mora se oseãati nelagodno kada shvati da Novi Zavet ne sadrÿi stihove veã samo prozu (osim u apokrifnom i gnostiåkom Otkrovewu Jovanovom)". grad (kao utopijski projekat). godine. Na presudan uticaj mita u zasnivawu Pekiãeve poetike kritika je vrlo rano upozorila. termin koji je Nikola Miloševiã upotrebio u predgovoru Pekiãevim Odabranim delima iz 1984. u Andrej Beli. åovek. a åesto i svako poglavqe romana. Iz takvog spisa Pekiã je preuzeo najveãi broj stihova. Sada se moÿemo vratiti odlomku iz Pekiãevog eseja Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti i zakquåiti da je autor antiutopijske trilogije veoma temeqno istraÿivao procese nastajawa i tumaåewa dela. 35 Nav. kraj. Najveãi broj tih citata je iz završnog spisa Novog zaveta Otkrovewa sv."35 Moÿemo lako zamisliti da je jednu ovakvu reåenicu mogao napisati i Pekiã pošto je u woj toliko reåi kquånih za wegovo stvaralaštvo i poetiku: hrišãanstvo. prostije reåeno. kwiga 1. hodoåašãe. mit. S Pekiãevim insistirawem na simbolici novog Jerusalima potpuno se poklapa jedan stav iz nekoliko puta pomiwanog ålanka Nortropa Fraja Vrste kwiÿevnih utopija. Novi Jerusalim. novi Jerusalim. Jovana Bogoslova. 32 Mila Stojniã. ili."32 Kao što smo mogli videti. 33 Nikola Miloševiã."33 Bilo koji åitalac Borislava Pekiãa sigurno je veã primetio da svaki roman. Taj Frajov stav je koncizan i na jedan dosta neobiåan naåin dolazi u blisku vezu s Pekiãevom motivskom opsednutošãu novozavetnim opisom stvarawa novog Jerusalima. d. A jedan od termina kojim se objašwava pišåeva vezanost za mitsko mišqewe jeste i mitomahija. a najviše wih odnosi se na mistiåno raðawe novog Jerusalima. 32.

one could come to only one conclusion: utopian and anti-utopian literature are just two poles of one and the same literary phenomenon. but literature has not studied the nature of their relation so much. Konaåno. Chronology of the development of the myth about (anti)utopia is obvious: Utopia precedes anti-utopia and by its appearance influences the creation of the anti-utopian response. dve reåi.292 Moguãi odgovor na ukazanu podudarnost moÿda je u åiwenici da tekstovi koji plediraju da imaju arhetipski karakter zahtevaju i reåi arhetipskog znaåewa. Na osnovu svega reåenog.36 Izneta teorijska razmatrawa problema (anti)utopijske kwiÿevnosti mogu se pronaãi. there is Plato with his doctrine about the world of ideas and the world of reality. 35). In a diachronic string. literature and art. we adopted Northorp Frye's wellknown opinion according to which Utopia is „a speculative myth". — kategorija prostora dominira nad vremenskom. taånije dva termina. Nebojša Laziã UTOPIA AND ANTI-UTOPIA AS A LITERARY PROJECT Summary Utopia and anti-utopia have been discussed at length in philosophy. most often in a town or an island. The original anti-utopias — even according to their etymology — direct us toward space as one of the basic categories of physical world. u tekstovima antiutopijskih romana Borislava Pekiãa. anti-utopian elements in the society. history and other related disciplines. Na sliåan naåin govori o supremaciji vremena nad prostorom u kwiÿevnom delu i Ÿerar Ÿenet u eseju Kwiÿevnost i prostor. od svih drugih (fikcionalnih) vidova ispoqavawa — što iskquåuje forme kao što su putopisi i sl. As one of the starting postulates. At the very beginning of the deliberation about this issue. Beograd 1985. za (anti)utopijsku kwiÿevnost sa sigurnošãu se moÿe reãi da jedino u woj. . Figure. e. ali i proveriti. i. sociology. po reåima samog autora. On the basis of these researches. Therefore the greatest number of (anti)utopias is located in the geometrically restricted space. åesto su se i još ãe se åešãe pojavqivati u tumaåewu svakoga romana antiutopijske trilogije: anti(utopija) i mit. vreme predstavqa „vodeãe naåelo". 36 Veã smo naveli da u Bahtinovom hronotopu. the paper follows the development of thoughts about the Utopian. Ÿenet to objašwava reåima: „Naåin postojawa jednog kwiÿevnog dela prevashodno je vremenski" (Ÿerar Ÿenet.

Gulag. a to je i moto. SKZ.2 Naime. mraånih zapleta i tajanstvenih zbivawa")3 opisuje wegova suprotnost. Teorija citatnosti. Zbivawa o kojima govore pripovijetke jesu dolazak Turaka u Evropu. 242. Beograd 1992. KQUÅNE REÅI: vijenac pripovedaka. moã. 1793" itd. Gotski roman. Dubravka Oraiã-Toliã.41-95 PEKIÃEVA GOTSKA HRONIKA Goran Radowiã SAŸETAK: U radu se razmatraju osnovni kwiÿevni postupci u Pekiãevom vencu pripovedaka Novi Jerusalim i dolazi se do zakquåka da se u wima problematizuje sama kwiÿevnost i wena funkcija. Nolit. istorija. koji prema tome predstavqaju posebna djela. 1347". naslov. 821. Moto najåešãe saÿima osnovnu ideju djela.163. stvaraju tekst koji je obimnošãu pripovijedawa i širinom fiktivnog svijeta sliåan romanu. vrijeme. nakon svoje prve kwige Vreme åuda. teme. jer u naslovima stoji i neka godina: „Megalos Mastoras i wegovo delo. postoje signali da pripovijetke.09 Pekiã B. uzete zajedno. umjesto da kwiga daje potvrdu biblijskim stihovima o novom Jerusalimu. Naslov Novi Jerusalim i podnaslov Gotska hronika spoqni su signali cjeline u pragmatiåkoj funkciji. Grafiåki zavod Hrvatske. 40. ukquåuje u tradiciju vijenca pripovjedaka. uzet iz Otkrovewa Jovanovog. s druge strane. Specifiånost ovog ÿanra je u wegovoj dvoaspekatskoj strukturi: s jedne strane. ne samo da se u kwizi ne opisuje biblijski sveti grad nego se u toj gotskoj hronici (gotskoj. podnaslov. Ovdje. Zagreb 1990. 1649". Novi Jerusalim: gotska hronika. 3 V. što znaåi da je „puna jeze. stvarajuãi citatnu polemiku. moto.UDC 821. Reånik kwiÿevnih termina. pripovijetke su cjeloviti i razgraniåeni tekstovi. ona ih negira i ruši wihov smisao. kwiÿevnost. Naslovi pojedinih pripovjedaka istiåu parcijalnost teme i sugerišu hronološki niz. Beograd 1997. Kwigom Novi Jerusalim (1988)1 Borislav Pekiã se ponovo. 2 O pojmu citatne polemike v.41-32.[eselin] K.[ostiã]. revolucije. funkcija. Oni sugerišu da postoji tematska povezanost pripovjedaka. engleska revolu1 Koristiãemo se drugim izdawem: Borislav Pekiã. . kompozicija. „Åovek koji je jeo smrt.163. „Otisak srca na zidu.

6 O ovim signalima prelaska sa jednog na drugi tekst u usmenoj komunikaciji v. Moÿe se primijetiti da nakon poåetna dva pasusa åitalac još nije stupio u svijet pripovijetke. Empedokleovi „korijeni svega". Da pripovijetke åine cjelinu višeg reda. Vatra je wihov Element. kao u klasiånoj okvirnoj priåi. predgovor u B. voda. Ono što slijedi u neku ruku je ilustracija misli koja je kazana na poåetku. Smrt starog sunca izgleda kao raðawe novog. sasvim analogno usmenoj komunikaciji. nav. u kojoj je uokviravawe najoåiglednije.. tu je zatim „naša" priåa iz 1987. imamo npr. U ostalim pripovijetkama nalazimo varijacije ovog poåetka. na poåetku prve pripovijetke: „Ima qudi åiji je ÿivot trag vrelog ÿeleza u tle utisnut. jedno uopštavawe. u svakoj pripovijeci dva poåetna pasusa predstavqaju saÿetak onoga što ãe se pripovijedati.6 Odvojenost uvoda od središweg dijela teksta naglašena je u Pekiãevim pripovijetkama i grafiåki. B. poput strofe. kao što se zna. a wima je pridodat metal.4 npr. kada jedan od uåesnika u razgovoru nekom napomenom (tipa Svašta biva ili åak Ima takvih i takvih qudi) odvoji ono što slijedi od prethodnog govora. pod wima gori. Novica Petkoviã. u prvoj pripovijeci: „Dimitrijus Kir-Angelos (…) beše takav åovek. u kojima primarni pripovjedaå prepušta rijeå drugom. 5 Novi Jerusalim. d. U središwi svijet svake pripovijetke åitalac ulazi postepeno. tj prelaska u fiktivni svijet. nalazimo u djelima tipa Dekamerona. A." Nadaqe. tada u wima bijesnu pitawa poput „kako to?". Uspenski. nego je tu data jedna misao. vazduh i metal. i nastaje išåekivawe odgovora. Gde stupe. pa nakon kratke stanke poåne svoju priåu (npr. Nolit. Sliåan tome je postupak „objavqivawa rukopisa". Wihova priroda i sudbina. francuska revolucija. U Novom Jerusalimu nakon bjeline.294 cija. kao jedan od mnogobrojnih sliånih sluåajeva. „ko je takav?". pokazuje se i s aspekta kompozicije. Ovakav odnos moÿemo naãi i u ne4 Smjewivawe spoqne i unutarwe taåke gledišta. . XII—XIII. Poetika kompozicije. Kad minu. u naslovu posqedwe pripovijetke oznaåava vrijeme naracije. Takav je…). To je sliåno situaciji koju moÿemo sresti u usmenoj komunikaciji. a umjesto vatre javqaju se redom zemqa. Ono što smo nazvali klasiånom okvirnom priåom. dakle."5 Ono što se pripovijeda treba shvatiti kao nešto tipiåno. Oni su biãa Vatre. Semiotika ikone. Oni su kao zvezde åije raðawe vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne åujemo. a govori se o stvarnosti Gulaga. Beograd 1979). oznaåava okvir kwiÿevnog djela (v. dim spaqene zemqe dugo još vreða oåi. Ta bjelina odgovara pauzi koju pravi govornik — tim trenutkom tišine govornik se koristi da probudi interesovawe kod slušalaca. jedan znaåewski okvir koji usmjerava åitawe. jer su pasusi odijeqeni od ostatka teksta bjelinom. Åitalac zauzima najprije spoqnu poziciju. I ne samo što je taj ulazak postepen nego je sa istog nivoa. priprema za samu priåu. A. Još uvijek nije zapravo poåelo pripovijedawe. 7. Uspenski. Stvara se. umirawe ovakvih qudi uvek je raðawe novog i neizvesnog. dok godina 2999. Prva åetiri elementa su. od kojih nastaju sve stvari. Problemi kompozicije u semiotiåkome osvetqewu Borisa Uspenskog.

nauåni rad. Na nekoliko stranica se. unutarwi okvir: on nam govori da taj istraÿivaå na kraju treãeg milenijuma pokušava da na osnovu iskopina objasni nestalu civilizaciju Gulaga. Dogaðaji i likovi pojedinaånih pripovjedaka udaqeni su i prostorno i vremenski. Beograd 1988. wenu osnovnu ideju. na isti nivo. slijedi tekst koji „objašwava" tu misao. Kao da se u svakoj pripovijeci odlaÿe poåetak pripovijedawa. 8 Novi Jerusalim. daju izvori priåe. a to je zapravo pastiš nauånog rada o Gulagu. Narativnost toj pripovijeci daje upravo poetiåki. 46. Dok sa pozicije prvog okvira åitalac sagledava znaåewe pripovijetke. Åitalac se uvijek postavqa u istu poziciju. Dva srpska romana: studije o Neåistoj krvi i Seobama. unutarwi okvir. mada sa mawim stepenom opštosti i bliÿa svijetu djela nego što je to sluåaj kod Tolstoja i Pekiãa. „Ona u jednom potezu iznosi ono što ãe roman široko razviti. izmeðu we i ostalog teksta suštinska se razlika moÿe svesti na obim (Novica Petkoviã. novi okvir otvara mu pogled na samo pripovijedawe. komentarišu se ti izvori (stvara se iluzija istinitosti). nakon åuvene uvodne reåenice o sreãnim i nesreãnim porodicama. Nakon ovog jasno oznaåenog okvira åitalac opet ne ulazi unutar središweg pripovijedanog svijeta. tj. koju je åuo od jednog kaluðera tokom pisawa Zlatnog runa. kompendijum. kako ga wen pripovjedaå naziva. samo je radio ono što jedan åovek treba da radi). Najprije. Tako kod Tolstoja. Tako u prvoj pripovijeci narator nas obavještava da ãe ispriåati legendu o kir Angelosu.295 kim drugim djelima. ali ponovo zauzima spoqnu poziciju nešto drugaåije vrste — još jednom se nalazi na okviru. 41). središwi dio teksta) u svim pripovijetkama. Karakteristiåna je u tom pogledu posqedwa Luåe Novog Jerusalima.7 Asocijativna poqa koja se stvaraju na poåetku svake pripovijetke u Novom Jerusalimu meðusobno su veoma sliåna. Središwi wen dio je. 2999. te se granice prelaze onamo gdje se sve barijere savlaðuju — u snu. u treãoj se dokazuje postojawe Ÿan Luja Popjea. koji upuãuje na postojawe veãe cjeline i na znaåewa koja se pod uticajem konteksta javqaju. ima istu ulogu u kompoziciji. Narodna kwiga. odakle ãe sagledati svijet pripovijetke. koji bi se mogao odrediti kao poetiåki. dakle. Samim tim središwi dio teksta te pripovijetke (to je i najveãi wen dio) uopšte nije narativan.8 Pripovijetke zatim povezuju 7 Uvodna reåenica Stankoviãevog Gazda-Mladena („Celog ÿivota. a istovremeno i svijet åitavog vijenca pripovjedaka. Kir Angelos iz prve pripovijetke sawa kako se nalazi na trgu gdje muziåar Bleksmit iz druge pripovijetke otkriva vješticu u Rebeki Vinslou. . Na osnovu svega toga jasno se uoåava isti kompozicioni model (spoqni okvir. No time nije ukinuta moguãnost povezivawa na nivou pripovijedanog svijeta. uvek. objašwava se tehnika izlagawa i sliåno. u drugoj je poetiåki okvir ujedno i klasiåna okvirna priåa — navodno se objavquje rukopis glavnog lika Xona Bleksmita. više je razvijen i u svakoj pripovijeci zauzima otprilike nekoliko stranica. Ne samo što su okviri vaÿni s aspekta cjeline vijenca veã oni imaju veliku ulogu i u samim pripovijetkama. junaka legende (opet) iz francuske revolucije itd. On se pribliÿava tom svijetu. Taj unutarwi okvir.

Osim na nivou likova. Ti detaqi ne samo što povezuju svjetove pripovjedaka nego istiåu da je ðavo. 1987 pripovjedaå je protagonist. Pripovijedaju se ÿivoti pojedinaca na fonu krupnih. on spasava od giqotine osuðenike. „ðavolovo dobro" za kojim u podrumu bez povratka traga sviraå Bleksmit. Dok ih vode na pogubqewe. Gérard Genette. Popje ãe sa svojim dvojnikom istog dana završiti na giqotini. Robert Scholes — Robert Kellog. i to na jedan bizaran naåin: jeduãi wihove presude (osuðenika je u doba terora bilo toliko da zadugo niko ne primjeãuje šta pisar åini). zapisati: „oseãam se kao Sviraå iz Zlatnih vremena koji je izašao iz bajke da qude u wu tom pesmom povede". a zatim po svom izboru. obiqeÿena patwama i smrãu. Najprije sluåajno. i na nivou dogaðaja zapaÿamo analogije. zlo. 1987. Éditions du Seuil. „demonska alatka" Rebeke Vinslou — jedina stvar koja nije izgorjela u wenoj kuãi nakon Bleksmitovog prepoznavawa. O historu v. prva osoba koju je spasao. Uvijek su i jedna i druga zbivawa ona u kojima je u središtu pojedinac i ona opšta. 11 Drugim rijeåima. Tako vreteno. Vreteno ãe uãi u Popjeov san u kome giqotina ima oblik vretena. Oxford University Press. ovog puta opisan iz drugaåije perspektive. Onaj koji tu moã ima jeste Ÿan Luj Popje. Paris 1972.10 U åetvrtoj pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena. To što pripovjedaå moã odluåivawa o ÿivotu i smrti naziva kaligulijanskom ponovo sugeriše univerzalnost. New York 1968. Postajuãi svjestan kakvu moã posjeduje. heterodijegetiåki pripovjedaå postaje u toj pripovijeci homodijegetiåki.296 i druge sliåne niti. koristeãi se Ÿenetovim terminima (v. Pripovijetke nisu izolovani sluåajevi. pa se „ja" histora pretvara u pripovjedaåa u prvom licu. U prve tri pripovijetke narator ima ulogu „histora" — istraÿivaåa koji navodno pripovijeda na osnovu izvora koje je prikupio. prve ÿene åiju ãe smrt „pojesti" Ÿan Luj Popje. prva koja ãe primijetiti Popjeovu sliånost sa slavnim dvojnikom i s podsmijehom ga gaðati kamenom biãe baš preqa Ÿermen Šitje. razgovara sa prijateqem o pripovijeci Åovek koji je jeo smrt i govori o tome kako se tu razvija metafora o genezi kaligulijanske moãi. pisar Revolucionarnog tribunala. London Oxford. 255—256). Popje se od blijedog i ispijenog pisara transformiše u dvojnika onog koji tu istu moã upotrebqava na suprotan naåin — Robespjera. nakon što od we dobije prve zvuke. a frulu ãe naãi u posqedwoj pripovijeci i arheolog Gulaga. javqa se u pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena. 252. u središtu sloÿene slike koja se na nivou cjeline gradi. Frula. prelomnih društvenih zbivawa. 265.11 On uporeðuje svoj poloÿaj sa pozicijom koju ima u prethodnim pripovijetkama (pokazuje se dakle tek tada kako je to isti pripovjedaå). Nature of Narrative. Svaka pripovijetka raåuna na istovremeno postojawe ostalih. pojaviãe se ponovo u treãoj pripovijeci kao vreteno preqe Ÿermen Šitje. Åitaocu se sugeriše i da svijet pripovijetke Sviraå iz Zlatnih vremena shvati kao „kaligulijanski". 9 10 . perspektive onih koji pruÿaju otpor toj moãi Isto.9 Mreÿom lajtmotiva pripovijetke su åvrsto povezane. koji ãe. Figures III.

. Wihove stope nisu u ÿivot utisnute. ona bi bila. I oblik i smer odreðen je wihovom idejom. uoåio neke nesavršenosti (otud naslov Luåe 12 I u Kišovoj Grobnici za Borisa Davidoviåa prostor (i to takoðe prostor Evrope) ima vaÿnu funkciju u integraciji pripovjedaka u vijenac (v. Tumaåeãi sve wemu poznate ostatke te civilizacije (doduše malobrojne.297 ili bar misle da pruÿaju. da je svijet saåiwen od zla. one su izvajane kao što se vajaju kipovi. 199. sukcesivnost dogaðaja se povlaåi u drugi plan. Ako je dozvoqeno govoriti o poruci ovog vijenca pripovjedaka. 323). Pripovjedaåev ciq je."13 Na osnovu ovakvog uvoda moÿe se pretpostaviti da je osnovnim elementima — koji su u ovom kontekstu dati kao prirodne i razarajuãe stihije — dodat element koji ovdje simboliše åovjekov duh i wegov uticaj na svijet. Ne moÿemo misliti da su mogle biti drukåije. ipak. otjelotvorewu biblijskog novog Jerusalima. Kroz prozu Danila Kiša: Ka poetici Kišove proze II. I ne samo u te dvije pripovijetke nego u svim pripovijetkama u Novom Jerusalimu svijet je suštinski isti. Razlika je samo u tome koji tip qudi se u kojoj pripovijeci posmatra. mora mu biti ispravna i misao. trijumf duhovnosti uz potpuno odbacivawe materijalnog. Ovako posmatrano. Bez obzira na to gdje se dešava i ko su protagonisti. niti u drugom pravcu voditi. veã je to univerzalna priåa o propadawu. nekom narodu ili nekom društvu. Postoji izmeðu Grobnice i Novog Jerusalima više analogija. 244. koji ÿivi u individualistiåkoj civilizaciji na kraju treãeg milenijuma. Prostor se pokazuje kao jedinstven — to je Evropa."14 Rezultat wegovog strogog nauånog metoda jeste uåewe o Gulagu kao idealnoj civilizaciji.12 Isto tako. nakon što je. 14 Isto. naglašeno je univerzalno u karakteru i situaciji. kako sƒm priznaje. 13 Novi Jerusalim. priåa je suštinski ista — to je priåa o uništewu åovjeka i nestanku qudskosti. on stvara koherentan rad. BIGZ. kako na kompozicionom tako i na tematskom planu. o tome Jovan Deliã. sjediwenost åovjeka sa prirodom. On piše nauåni rad o Gulagu. U toj pripovijeci javqa se novi pripovjedaå. Posqedwa pripovijetka tim elementima dodaje metal: „Ima qudi åije tragove sledimo kao umetniåka dela. drugog oblika. Beograd 1997. I kompozicija to potvrðuje. pokušavajuãi da tu sebi potpuno nepoznatu stvarnost protumaåi na osnovu arheoloških istraÿivawa. jer spoqni okvir ukazuje na to da se pripovijeda o tipovima qudi. ali to je po istraÿivaåu dokaz više o odbacivawu materijalnog kao wenoj suštini). Prve åetiri pripovijetke u kojima po jedan element oliåava glavni lik sugerišu da ti Empedokleovi elementi djeluju na isti naåin kao jahaåi apokalipse. Posebno istiåe znaåaj koji logika ima za nauånika: „Ako mu je […] logika ispravna. To onda nije priåa o nekom vremenu. Za åitaoca pripovijetke predstavqaju paralelne aspekte istog svijeta. da bi se na kraju otkrilo da je taj otpor samo privid koji prikriva stvarno podaništvo. pojavquje se novo znaåewe i prostora i vremena. najuproštenije reåeno. gdje vlada zajedništvo.

veã se ono domoglo milosti uobliåewa (izraz je Kišov). dakle. Pripovijetka je dakle ne priåa o logoru nego o tome do kakvih apsurdnih rezultata dolazi nauåni metod. i sƒm åuje pjesmu sviraåa iz zlatnih vremena mladosti. da taj rad doprinese stvarawu idealnog Jerusalima. and also an implicit critique of literature itself. moÿe u „buci i bijesu" da djeluje umirujuãe na naravi. izvan teksta. kako se u antici govorilo za muziku. nosilac zasluÿenih kwiÿevnih priznawa. Postupak razara samog sebe. nakon što spali dokaze o prijateqevoj izdaji (prije svega partijsku kwiÿicu). but is different from it. which is read not as a mere book of short stories. . Ne samo zbog presokratovskih osnovnih elemenata zbog simetriåne. gotovo geometrijske kompozicije veã i zbog toga što saznawe o taštini umjetnosti nije uništilo djelo. Neka bude dopušteno da se iz ove mraåne kwige izvuåe. åiji je Gulag ohrabrujuãi nagovještaj. To je sve. No i pripovjedaå. To nije mnogo. Signals of that bigger structure are found on various levels. Novi Jerusalim problematizuje. koja mu potvrðuje sopstvenu skrivenu misao da se orvelovsko „pod kestenom senke duge / izdali smo jedni druge" odnosi i na wega. a universal story of decay. It creates a specific whole that resembles a novel. U pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena pjesnik. nešto drukåiji zakquåak. U ovoj gotskoj hronici poraÿavajuãa je slika svijeta i åovjekovog djelawa. Pekiã's book becomes a European "gothic chronicle". nestaje nakon saznawa o samoizdaji. a "wreath of stories". ipak. Metod ovog istraÿivawa iz buduãnosti samo je do krajnosti doveden metod koji primjewuje primarni pripovjedaå u prethodnim pripovijetkama. I nije samo nauka loše prošla u toj umjetniåkoj poruci. Because of network of leitmotifs. kwiÿevnost. veã je to i autoironija. Tako se u prvoj pripovijeci opisuje taština umjetnika kir Angelosa. Pekiãeva ironija nije okrenuta samo spoqa. i samu kwiÿevnost i wenu funkciju.298 novog Jerusalima). lijepa kwiÿevnost. but as a series of connected texts. It gives a critique of science and its method based on logical thinking. Goran Radonjiã PEKIÃ'S GOTHIC CHRONICLE Summary The paper analyzes Borislav Pekiã's collection of stories Novi Jerusalim (New Jerusalem).

Radovan Treãi. kao veã afirmisani dramski pisac sa åetiri izvedene drame (Maratonci tråe poåasni krug. uspeo pretekst za stvarawe ÿive. a åiji je ciq izazivawe „uznemirujuãeg". Profesionalac. ali uvek proizilazi iz našeg åudnovatog mentaliteta. Scena. 1974. jeste „farsa".41-2. Balkanski špijun. 1977." Mentalitet u kojem je preterivawe odomaãeno i u kojem „åiwenice obaraju razum". kw. u prvim kritiåkim tekstovima o Kovaåeviãevim dramama primeãeno je da se o radu ovog komediografa moÿe misliti na više naåina: Maratonci su i vesela komedija. KQUÅNE REÅI: Dušan Kovaåeviã. postaje osnovni preduslov za reakciju: ove drame ne pruÿaju odgovore. zabav1 Dušan Kovaåeviã. shvatiti kao neophodan argument u raspravi o ÿanrovskoj pripadnosti wegovih drama. Tek mi se razdawuje…. veã kao ilustracija stava da ÿanrovske nedoumice i nedoreåenosti prate ovaj opus od samog poåetka. farsa. godine Dušan Kovaåeviã je. ali navode na postavqawe pitawa. Maratonci tråe poåasni krug. Radovan Treãi. najzad. 70.UDC 821. Takva reakcija. Od prvih komada Kovaåeviã upotrebqava farsiåne postupke (ubrzawe radwe. 1.163.1 Opovrgavawe nametnutog odreðewa od strane samog autora ne mora se. moÿda. U jednom razgovoru objavqenom 1977. Izvesna stilizacija postoji. Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu. Farsa postaje neophodni element u graðewu ambivalentnog dramskog sveta. . razigrane. kaÿe Kovaåeviã. stilizaciju. prenaglašavawe. u kojem su tragiåno i komiåno åvrsto povezani. izneveravawe prirodnih zakona) da bi ostvario specifiånu — farsiånu. naravno. u ovom radu se tretira kao primer upotrebe starog komiåkog ÿanra radi stvarawa posebnog dramskog kvaliteta. 3. 1977).163. 821. na pitawe šta ga privlaåi ÿanru farse odgovorio: „To što pišem nije farsa. neretko odreðivano kao farsa. 1973.41-95 ELEMENTI FARSE U DRAMAMA DUŠANA KOVAÅEVIÃA Dragana Besara SAŸETAK: Dramsko delo Dušana Kovaåeviãa. nelagodnog oseãawa kod gledalaca. Urnebesna tragedija. 1977.09 Kovaåeviã D. koji se. Proleãe u januaru. br. 13. Lari Tompson. Štaviše. u nedostatku adekvatnijeg termina. naziva crnom komedijom. a time i komiånu. tragedija jedne mladosti.

263. gubqewa i nestajawa."3 Stoga kritiåar zakquåuje: „U stvari. Velike dramske forme: tragiåni ritam. Lari Tompson). 278. veã su liånosti sa sloÿenim psihiåkim ustrojstvom ponekad (…) individualizovani i više nego što dozvoqava priroda komedije. jer je upravo sadrÿajem komada smrt „oÿivotvorena". u nedostatku boqeg termina. ne doÿivqava se kao potpuni nestanak. a glavna radwa je poistoveãena sa prikazom ÿivota u kome trijumfuje Zlo nad dobrim."4 Ritam uspona i pada. razoreno zdravqe (Balkanski špijun) ili trenutak koji je samo na korak od potpune psihiåke i fiziåke propasti (Urnebesna tragedija. meðutim. Vladimir Stamenkoviã je u tekstu o Kovaåeviãevoj dramaturgiji istakao pojedine osobine ovih komada koje ih unekoliko odvajaju od klasiåne komedije i naroåito od farse: „Junaci Kovaåeviãevih drama nemaju suÿeni unutrašwi ÿivot. 3 Isto. 4 Isto. saåiwene su od graðe koja moÿe da se unese i u tragiånu dramu. a procvat prepoznao u dramaturgiji XX veka. ritam koji se odreðuje kao „tragiåni". stvarajuãi tip drame åija upeåatqivost leÿi upravo u wenom ambivalentnom karakteru. Faktiåka fiziåka smrt u Sabirnom centru. 5 O pojmu tragiånog ritma v. Odsustvo fiziåke smrti u ovim dramama suspenduje tragiånu dimenziju. åije je zaåetke pratio od Molijera i Šekspira. Kovaåeviãeve komedije su oslowene na dramske priåe u koje je utkan humor. a koju ãemo.300 ne predstave. ali je ne ukida. ali i komad sa ozbiqnim pretenzijama. Radmila Ševiã. Pozorište u dramatizovanom društvu: kritike i eseji: 1956—1986. Suzana Langer. U posledwem poglavqu Stajen pravi sintezu prouåavawa tragikomedije. junaci svojim delawem formiraju fabulu. Zarad svojih skrivenih namera on moÿe da 2 Vladimir Stamenkoviã. Balkanski špijun i Sabirni centar. nazvati crnom komedijom. U isto vreme takva prigušena tragiånost omoguãava uspostavqawe neupadqivije i prirodnije veze sa svojim kontrapunktom. posle prikazivawa komada kao što su Radovan Treãi. Beograd 1987. i postojawe posle smrti postaje neki oblik „ÿivota". Propast nije ipak fiziåka smrt ili pogibija veã pre moralni pad (Radovan Treãi). pozivajuãi se najpre na senzibilitet modernog gledaoca koga više ne zadovoqavaju kruta razdvajawa komiånog od tragiånog i koji podjednako intenzivno ÿeli da se saÿivi sa junacima na sceni. rezignacija (Profesionalac). U kwizi The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy Xon Stajen govori o povezivawu raznorodnih elemenata u novi dramski kvalitet. Beograd 1984. u Teorija tragedije. ali i da saåuva distancu u odnosu prema wima: „Komad je specifiåan mikrokosmos prirodnog ÿivota. prev. wegovom opsesijom ili upletenošãu u nesreãan sticaj okolnosti.2 Deceniju kasnije. Status junaka s poåetka komada drastiåno se mewa upravo delovawem samog junaka. tako da „propast" profesora Pavloviãa podrazumeva pre svega razoåarewe nakon saznavawa istine o ovozemaqskom ÿivotu. . koji je naroåito blizak modernom gledaocu.5 jeste mawe ili više prisutan u svim Kovaåeviãevim komadima.

242. i ne podnoseãi patwu. 246. misaoni ili emotivni. uspostavqa novi i kompleksniji dramski svet u kojem upravo svaka od komponenti pruÿa dodatno senåewe svom antipodu. ne oseãajuãi posledice. Xon Stajen napomiwe da je upravo ova vrsta drame neretko „didaktiåna". 10 Isto. 9 Isto. unapred datu kategoriju: porodica Topaloviã iz Maratonaca izaziva smeh isto koliko i strah. ali ni saÿivqavawe svojstveno tragediji. veã „stimuliše svojim implikacijama". 7 Isto. samo „olakšawe". Junaci Kovaåeviãevih drama teško da mogu biti bez ostatka svrstani u neku. moralizam modernih dramskih tekstova ne poåiva na jasnom razdvajawu dobra od zla: „U najboqem sluåaju ona ne odobrava.10 Gledalac ne uÿiva u odgovorima."7 Crna komedija sa nerazluåivim dvojstvom komiånog i tragiånog. moderni dramaturg stoji na neugodnoj poziciji koja se trudi da ne pripadne nijednoj strani: „On mora da kontroliše naša stalna mentalna i emotivna opredeqewa (…) Udaqavawe svojstveno komediji nam nije dozvoqeno. nesvakidašwi profesionalizam Luke Labana iz Profesionalca deluje uznemirujuãe. Cambridge 1962. ali da. 261. 8 Isto. kao što smo videli."8 Nedostatak samosvesti. veã åine smisaoni dodatak tragiånom. te ovakva drama „ne donosi odluke umesto nas". Junaci takvih drama i sami moraju biti kompleksni i ambivalentni: „Ovakav dvostruki odgovor proizilazi kada naše primarno prepoznavawe klovna u wegovoj tradicionalnoj ulozi spadala i zabavqaåa bude poreknuto i opovrgnuto. kada on pokaÿe da je sposoban da trpi patwe (…) ÿivota. ali neãe olako okriviti ili ÿestoko osuditi: neãe povuãi jake i oštre linije. 275. tako da je teÿwu ka samosvesti zapravo zamenila teÿwa ka nedoreåenosti. mada nespretan i komiåan u svojoj neprilagoðenosti. ali u isto vreme ima i formu komiånog preterivawa. veã stvarawe krajwe napetosti meðu elementima komiånog i tragiånog. isticawe samosvesti nije primarni zadatak crne komedije."6 Ÿeleãi da predoåi ambivalentnost ÿivota."9 Otuda se sukobi u crnoj komediji retko okonåavaju. patwe koje ne bi smetale ni wemu ni nama da on jeste artificijelan. 6 John L Styan. ili pak moÿe da ih pomeša i poveÿe. 292. . apsurdnog i realnog. gde junak trpi sve. Govoreãi o još jednom aspektu crne komedije — moralizmu. dakle. Elementi komiånog ne predstavqaju. za razliku od sredwovekovnih komada. Ilija Åvoroviã iz Balkanskog šlijuna. ili Molijerovi najveãi uspesi. Neke od najboqih drama iz Šekspirovog zrelog perioda. odnosno ka stvarawu dvojakog nerazluåivog odgovora na dramsku radwu. jesu izuzetni upravo zbog takve mešavine. zapravo je nosilac opasne opsednutosti u kojoj se nasluãuju duboka nesreãa i razoåarewe. jeste upravo ono što crna komedija izbegava. Beli iz Larija Tompsona najotvorenije skida masku klovna da bi otkrio patwu.301 podvuåe i izdvoji posebni oblik reakcije. Pri tom. specifiåan za farsu. The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy.

zaustavili smo se na. odnosno fokusiraju se duboke.12 Površan pogled na opus Dušana Kovaåeviãa dovoqan je da potvrdi pišåevu tvdrwu izreåenu na samom poåetku wegovog dramskog rada „da 11 Rad na nedovršenom opusu Dušana Kovaåeviãa uslovio je ograniåavawe predmeta izuåavawa. podsticana i razvijana društvenim sistemom. kojem se daqe suprotstavqa drugi. gde pored farsiånog prosedea koji omoguãava distancu nije sasvim lako bespogovorno osuditi porodicu Topaloviã. takav potencijal farse u celini uzima kao jedan konstitutivni element. pored klasiånih jedinstava mesta. vremena i radwe. greške i iskupqewa. Prema tome. izraÿeno telesno nasiqe koje. u crnoj komediji se pre radi o upotrebi ili funkcionalizaciji elemenata farse u stvarawu novog dramskog kvaliteta. Stoga smo se odluåili da posledwe delo koje ulazi u okvir ovog rada bude drama Lari Tompson. preko Radovana Treãeg. koji tek u grubim obrisima predstavqaju ovdašwu sredinu. kao i u nerazluåivom jedinstvu „tona".11 Takav ambivalentni karakter crne komedije navodi nas da se za trenutak vratimo nekim opštim odreðewima farse. Kovaåeviã je u svojim dramama gotovo dosledno stvarao dvojaki svet crne komedije. koje se po Stajenu moÿe odrediti kao „åetvrto" jedinstvo. farsa uspeva da napregnuti odnos izmeðu wih prevaziðe isticawem dominacije principa vitalnosti. te da pitawe groteske kod Dušana Kovaåeviãa zasluÿuje daleko širu obradu. i u tim oslikavawima ne dozvoqava se olaka osuda viðenog. pri åemu se ne nasluãuje postojawe nekog nadreðenog elementa koji bi mogao da se shvati kao sinteza. što se u ovom radu vezuje za crnu komediju. U dramama Dušana Kovaåeviãa identifikuju se i razotkrivaju teške negativne naslage u srpskom mentalitetu. privlaåna dvojnost.302 veã u naåinu na koji su postavqena i naåeta pitawa. jer se neprekidno mešaju pojmovi krivice i nevinosti. . koji joj obezbeðuje komiånost. iskonske qudske izopaåenosti koje su našle plodno tle u odgovarajuãim društvenim okolnostima. do Profesionalca u kojem je odnos izmeðu xelata i ÿrtve potpuno relativizovan. Crna komedija. upravo zbog svoje nerešivosti. ne ostavqa posledice). te nepostojawe pomenutog nadreðenog kvaliteta. neutralnijem odreðewu. Od Maratonaca. Meðutim. meðutim. uslovno reåeno. u kojem se sjediwuju razliåiti impulsi (mehanizam radwe naspram ÿivog tela. Smatrajuãi da bi zadrÿavawe na ovom pojmu otvorilo åitav niz novih pitawa. do Luke Labana åiji negativni potencijal jeste posledica društvene nakaradnosti. 12 Povezivawe disparantnih elemenata. na drugoj stani nagoveštava još jedan pojam — grotesku. na drugoj strani. åiji se primitivizam doÿivqava kao odlika mentaliteta. potpuno suprotan. kako bismo napravili izvesna razgraniåewa. ali takva ambivalentnost je sasvim druge prirode od one kojom se odreðuje crna komedija: mada ukquåuje u sebe razliåite i suprotstavqene elemente. Pri tom se upravo ta tendencija ka smeštawu uzroka zla u konkretno društveno i istorijsko okruÿewe u opusu Dušana Kovaåeviãa razvijala postepeno: od mraånih i åini se svevremenih Topaloviãa. jer se u wima prepoznaju stilizovani obrasci patrijarhalnog mentaliteta. Ono što se takvim sklopom postiÿe jeste pre napeta i. Farsa jeste ambivalentan ÿanr.

Farsiåni prosede se u Maratoncima pre svega ispoqava kroz autentiåno farsiånu prenaglašenost: åiwenica da Topaloviãa ima mnogo i da su svi dugoveåni predstavqa multiplikovawe koje poprima karakter farsiånog preterivawa. pod sloganom da je „smrt jedini siguran posao". a što ovaj nesumwivo popularan i znaåajan moderni komediografski rad zasluÿuje — boqem razumevawu i adekvatnom vrednovawu. wenim specifiånim odlikama. odreðuju kao farse. neutaÿivom glaðu za ÿivotom (svako od wih se boji smrti i ÿestoko joj se opire). 1) Dvoznaånost farse — Maratonci tråe poåasni krug i Radovan Treãi Upotreba elemenata farse u dramama Dušana Kovaåeviãa nikada nije istovetna.303 to što piše nije farsa". u kojem se razvija pogodno tle za (u farsi dopušteno) prekoraåewe granica prirode i izneveravawe prirodnih zakona. ili kroz ubrzavawe pokreta. i potpomognuto autentiåno farsiånim „bezopasnim nasiqem". Opus Dušana Kovaåeviãa pokazuje šta se farsom. ali funkcija ovog elementa farse time nije iscrpqena. „Demonska" priroda Topaloviãa dobija i dimenzije iskonskog. Porodica Topaloviã svojim morbidnim poslom i nesvakidašwim sastavom nosi u sebi lik duboko ukorewenog i nepatvorenog zla: kao vlasnici pogrebnog preduzeãa koji profitiraju na tuðim smrtima. Uopšteno govoreãi. Topaloviãi åine autentiånu destruktivnu silu. koji se mahom. što nam. U tom smislu. u funkciji je stvarawa dosledno iskonstruisanog sveta. jer ne postoji precizno vremensko i socijalno odreðewe wihovog porekla. Farsiånost Topaloviãa obezbeðena je upravo ovakvim prenaglašavawem. izgleda kao vaqan put ka neåemu što i nije primaran ciq ovakvog teksta. . Komad Maratonci tråe poåasni krug pokazuje na koji se naåin moÿe ostvariti pomenuta „stilizacija" i do kakvih efekata to dovodi. Dugoveånost Topaloviãa jeste i izraz svojevrsnog vitalizma. åak ni u prvim komadima. ili kako sam autor kaÿe — wenom stilizacijom. ali skloni smo da tvrdimo da je teÿište tog „uznemirujuãeg" kvaliteta u svakom Kovaåeviãevom komadu usmereno prema donekle modifikovanim i specifiånim znaåewima. Time se ujedno i dopušta postavqawe hipoteze o angaÿovawu farsiånih presedea u ovom opusu kako bi se stvorio dramski svet suštinski drugaåiji od veselog sveta farse. nestvarnost i izmaštanost. najzad. ostvareno kroz isticawe jedne dominantne osobine junaka. Farsiåni svet takvim instrumentima uporno istiåe samosvojnost. bavqewe elementima farse u delu Dušana Kovaåeviãa navodi na paÿqivo premeravawe svakog segmenta. odnosno društveno neuslovqenog zla. upotreba farsiånih prosedea jeste u funkciji stvarawa dvojakog i nesvodivog sveta crne komedije. Preterivawe ili prenaglašavawe u farsi. moÿe postiãi. koji je dodatno podstaknut wihovom grozniåavom aktivnošãu. odnosno otkriva da jeste potpuno artificijelni odgovor na preuzetu ÿivotnu graðu. kao u pomenutom razgovoru.

Farsiåna artificijelnost stoga omoguãava da iskonsko zlo bude donekle „estetizovano": farsiåni usmerivaå daje bar donekle iluziju izmaštanosti. predstavqaju regulatore farsiånog karaktera. Farce. kada svi stariji ålanovi porodice bacaju predmete na „izroda" Mirka. kao što je ona na kraju prvog åina. uz hiperaktivnost i energiånost. s druge strane. angaÿuje se da bi taj kvalitet bio ukinut. Ovakva tvrdwa moÿe na prvi pogled da zvuåi paradoksalno: farsa. Odgovor leÿi upravo u farsiånoj artificijelnosti. koji ni tada ne znaåi uništewe „protivnika". uslovno reåeno. u opstanku porodiånog klana — najmlaði ålan porodice se. veã da suspenduje ili ublaÿi oseãawe strašnog koje takva priroda moÿe da izazove. Naime.304 i. pri tom. farsiåni prosede u ovom komadu nema funkciju da istakne vitalizam Topaloviãa. koji se trudi da izdrÿi sve udare „sudbine". nego što je rešen da napada.13 Upravo stoga. makar i sa negativnim predznakom. u kojoj je radwa pravolinijska i usmerena prema poniÿewu ÿrtve. wegovo svoðewe na „sunðer za kaÿwavawe" prema Jessica Milner Davis. dobar deo farsiåne tradicije upravo teÿi „umekšavawu" farse što podrazumeva pasivizirawe junaka. farsa ima funkciju da kanališe negativni potencijal: klasiåne farsiåne scene. nesumwivo komiåna. jer je wega previše. i da iz svih iskušewa izaðe nepovreðen. upravo kada je reå o vitalizmu i o naåinu na koji se on ispoqava kod Topaloviãa. pridruÿuje porodiånom poslu. Drugim reåima. da bi ga dosledno nastavio. pa samim tim i komiåne. oliåene u neumoqivoj mašini. Upravo zbog takvog „prepoznavawa" farsiånog impulsa (preuveliåavawe. pretwe i psovke. ostvarenoj prenaglašavawem ili preuveliåavawem. više pokušavajuãi da se odbrani. moÿe se uoåiti osnovna taåka razdvajawa izmeðu fariånog i „topaloviãevskog" vitalizma: zbog svog destruktivnog karaktera vitalizam klana Topaloviã nije istog kvaliteta kao sposobnost snalaÿewa farsiånog junaka — lakrdijaša. na primeru Maratonaca moÿe se uoåiti na koji naåin jedna evidentno farsiåna odlika moÿe biti upotrebqena i kakav smisao komiåno-farsiåni impuls dobija takvim angaÿmanom. London 1978. Svojim iracionalnim i grubim impulsom ovakvi prizori nose farsiåni naboj. . Štaviše. koja je. zajedno sa ostalim arsenalom (farsiånog) nasiqa — šamarawa. predstavqa dodatnu spregu sa farsom: farsa kao formalizacija principa vitalnosti tematizuje upravo sposobnost biãa da preÿivi i da opstane. åemu je podreðena i ovakva izdrÿqivost. Ako se ova funkcija elementa farse moÿe odrediti kao. grubost) moguãe je skretawe paÿwe i zanemarivawe pravog karaktera vitalizma koji leÿi u osnovi aktivnosti Kovaåeviãevih junaka. ublaÿavajuãa (svet morbidnih „maratonaca" preko farse åita 13 Åak i ona vrsta farse koju Xesika Milner Dejvis naziva „humiliation farce". pada i doåekuje se na noge. åiji je kvalitet bitno odreðen vitalistiåkim principom. odnosno gotovo a priori doÿivqavaju se kao farsiåne. najzad. Ovakav vitalizam. Meðutim. Vitalizam lakrdijaša. ima pre svega pasivan karakter: junak prima udarce. i opšti haos koji potom sledi. te kao takve unose neophodno olakšawe u zastrašujuãi kontekst. i pored svih pokušaja da se otrgne. predstavqa samo jedan od moguãih vidova uspostavqawa farsiåne strukture.

priliåno prepoznatqivu sklonost ka prevari i pri tom zaåiwen specifiåno domaãom „psovaåkom" atmosferom. koja nosi svoj klasiånu farsiånu auru „qudi sa periferije". omoguãio je da „maratonci" ne ostaju na bezbednoj udaqenosti od gledaoca. Sliåan postupak primewen je i u narednom komadu Radovan Treãi (1973). Potencijali farse upotrebqeni su potpuno i dosledno. d. kãi. . nesuðeni zet. upušta se u porodiåne okršaje i podmetawa noge. fokusirane u odreðenoj „društvenoj zajednici". izraÿe14 Prema reåima Vladimira Stamenkoviãa. nego što je sami pokreãu. uvek u funkciji izazivawa pomenute „napetosti": farsiånom artificijelnošãu se ublaÿava zastrašujuãi vitalizam junaka. neprekidno otkrivajuãi primitivizam. postaju predmet pišåevog interesovawa.14 S druge strane. što bi i omoguãilo unekoliko ostvarewe farse u wenom autentiånom vidu. pa åak i utisak da su junaci više nošeni mehanizmom radwe. obrasci patrijarhalnog mentaliteta kod Topaloviãa su neugodno prepoznatqivi. gde se i oseãa. Zato upotreba farsiånih elemenata dovodi i do svojevrsnog „realizma" komada: realistiåki potencijal farse. Radwa komada je.305 se kao „izmišqen"). Na stešwenom prostoru novobeogradskog solitera ova grupa. postepeno dolazi do neopisive zbrke u radwi" (nav. Farsa u ovom Kovaåeviãevom komadu dobija ponovo dvostruku ulogu. ali se Kovaåeviã ne zadrÿava samo na tom „slikawu mana domaãeg åoveka". proizvode efekat ubrzawa. upotpuweni osnovnim „sukobom" sa „mrskim Vilotiãima". glupost i ograniåenost. Farsiåni postupak uoåava se pre svega u organizaciji dramske radwe: vrtoglavi preokreti. bilo bi pogrešno prevideti drugi konotativni sloj koji je sasvim suprotan. direktniji uticaj Beketa i Joneska. koji ima posebno mesto u wegovom opusu. i kada je u pitawu priåa. pri åemu je modifikacija jednom upotrebqene „formule" uslovqena pre svega samom graðom ili uslovno reåeno — veãom realistiånošãu prikazanog. farsa krije u sebi napet odnos izmeðu realistiånosti i artificijelnosti: mada se zahvaqujuãi preterivawu i karikirawu stvara utisak izmišqenog ÿivota. uvodeãi tipiåno farsiånu „nelogiånu logiku". istovremeno komiånog i uznemirujuãeg. 280). Prvi Kovaåeviãev komad Maratonci tråe poåasni krug otkriva inicijalno autorsko opredeqewe koje podrazumeva stvarawe ambivalentnog dramskog sveta. smeštena u porodiåni krug u kojem svako ima svoju scensku funkciju ispuwenu porodiånim statusom: otac. Naime. kao što su porodiåni status ili zanimawe. ali se zato takvo ublaÿavawe na drugoj strani „naplaãuje" postupkom koji je ponovo farsiåan — iako stilizovani. tast.. ispoqen kroz topaloviãevski (maksimalizovani — i stoga farsiåno upotrebqiv) patrijarhalni sastav. majka. kako bi se i ostvarilo ono što je Kovaåeviãeva namera: nemilosrdno pokazati da „naš" mentalitet ne moÿe biti samo predmet ismevawa. „u tom komadu. naime. Upravo te osobine. jer je pre svega opasan. farsiåni junaci zadrÿavaju odreðenu koliåinu atributa koji uspevaju da ih lokalizuju. kao nedokuåivi demoni åiji postupci i poreklo izmiåu moguãnosti poimawa.

kada Topaloviãi jure po gradu. ali ne dopušta da Kovaåeviãeva tematska preokupacija — „problem našeg mentaliteta" — bude olako shvaãena. iskquåi: destruktivnost junaka puštena je na slobodu. koja dopušta najneverovatnije motive i napuštawe prirodnih zakona. suviše upadqiv i veristiåan. mada u ovom sluåaju donekle izmewen.15 farsi svojstveno preterivawe u Radovanu Treãem potpuno izlazi iz okvira stvarnosti: nesreãna Georgina je trudna pet godina. Kovaåeviãu je pomogla da stvori posebnu. Stoga se pomenutim funkcijama farse 15 16 Isto. paradoksalno. veã su znak autorskog odnosa prema ÿanru ili autorove namere da farsu angaÿuje. koji se zasniva na otvorenom baratawu moguãnostima ÿanra. åiju je dugoveånost kritiåar Vladimir Stamenkoviã odredio kao „komediografsko preterivawe. ålanovi porodice skaåu sa dvanaestog sprata i vraãaju se nepovreðeni i iznenada se pojavquje davno umrli roðak. Razlog za takav angaÿman vidimo upravo u nameri da se postupak primewen u Maratoncima. Isto. Autorski stav. Ekstravagantnost farse. bez distance koja se uspostavqa farsom. kao i posledwa scena Maratonaca. Farsiåni regulator ponovo suspenduje negativni potencijal likova. Farsa u Radovanu Treãem postaje katalizator komiånosti ili sredstvo da relativna ordinarnost prikazanog (porodiåni krug i wemu svojstveni sukobi sa suprotnim porodiånim klanom) budu dramaturški i komediografski plodotvorni. kako smo rekli. još jednom primeni. moÿe isuviše lako prepoznati. odnosno insistirawe na samoj farsi. ali ništa nije nemoguãe". Radovan nosi u sebi opasnost koja je upravo zbog svoje „obiånosti" još strašnija. jeste u isto vreme i veoma opasan. dakle. Meðutim. ali zbog svog realistiånog potencijala takav zastrašujuãi smisao ne moÿe da se ukine. izbegavawe verizma nije osnovni motiv — taj i takav Radovan. „urnebesnu" atmosferu. oslobaðajuãi komiåni impuls. Mada nema toliko demonski lik kao Topaloviãi. Završetak Radovana Treãeg. Farsa. a koji se moÿe odrediti kao dvostruka usmerenost farse. ponovo. Meðutim. ne znaåe samo intenzivirawe farsiånog potencijala graðe. dakle. kada na videlo eklatantno izbija negativna razorna snaga koju junak nosi. pokazuje šta se dogaða kada se instrument farse. farsiånu. . omoguãava prodor „ozbiqnog" sadrÿaja u tkivo drame: kao što se ÿanr moÿe svesno upotrebiti. tako se moÿe i napustiti. U takvim poigravawima nije neobiåan i Radovanov „apsurdni"16 preokret na kraju komada.306 nije nego u Maratoncima. jer Radovan sa svojom porodicom jeste izuzetno prepoznatqiv kao predstavnik nove klase beogradskih nedovoqno urbanizovanih došqaka iz neizbeÿnog Zaviåaja. koji se. gazeãi sve pred sobom. ponovo pomaÿe da se ublaÿi mraåna i negativna strana prikazanog. 280. Neverovatni motivi. upotreba farse nije jednoznaåna: ovakvo drastiåno narušavawe prirodnih zakona otkriva i autorsko insistirawe na fantastiånosti farse. Primitivizam junaka bio bi. do tog trenutka upotrebqavan.

a ne dominantno ÿanrovsko opredeqewe. na specifiåan naåin senåi. koji su u kritikama o komediografskoj delatnosti Dušana Kovaåeviãa uglavnom ostali zanemareni. iz Proleãa u januaru. u krajwoj instanci. i vlast i politika. Pišåeva usredsreðenost na samu strukturu takvih sistema praktiåno je onemoguãila i potpuno ukinula farsu. Ipak. Najzad. koji se mogu razumeti kao priliåno ogoqene alegorije o uspostavqawu sistema manipulacije i kontrole. što se farsom. u drami koja je takoðe u odnosu na ostatak opusa Dušana Kovaåeviãa skrajnuta — Limunacija.307 (suspenzija strašnog putem aktivirawa farsiåne artificijelnosti. Preko priåe o drÿawu qudi u podrumu. kao što su Proleãe u januaru (1974) i Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu (1976). u ovim dramama više je nego upadqivo. napisana po motivima pripovetke Stevana Sremca. wihovom zavaravawu. da takva artificijelnost ostane u domenu komiåne igre) moÿe dodati još jedna: farsiåno preterivawe omoguãava da primitivizam bude potpuno ogoqen. odnos kategorija — impulsi i svest mase. 2) Tragovi farse Ovakva upotreba ÿanra pokazuje da je farsa za Kovaåeviãa tek jedno od raspoloÿivih sredstava u stvarawu drame. duboko uvreÿenog i iskošenog gledawa na svet ovdašweg åoveka. a oscilirawe izmeðu smešnog i strašnog. Zato nije neobiåna pojava komada. Ukazivawe na politiåko „drÿawe u mraku" ili na neke ideološke „eksperimente" da bi se stvorili „boqi qudi". a kojima savremena istorija obiluje. ponovo kroz realistiåni potencijal farse. pa samim tim i da se ukaÿe u svojoj destruktivnosti. Kovaåeviã „ispituje" razliåita sredstva upravqawa qudima od strane jednog åoveka ili grupe qudi. Neke teme naznaåene u prvim komadima. ali i nedopuštawe. zastrašivawu i iskorišãavawu. Ovim komadima Kovaåeviã je došao do krajwe taåke u ispitivawu nametnutih društvenih okvira koji uspostavqaju specifiånu „saradwu" sa negativnim naslagama u nacionalnom biãu. da se previdi. na trenutke. i daqe ãe biti nezaobilazan sadrÿaj Kovaåeviãevih drama. kako smo videli. ali ne moÿe da nestane. mraåna strana Topaloviãa i Radovana prikazana je više kao talog nesvesnog. na dru- . na jednoj. u fuknciji je stvarawa pomenutog „uznemirujuãeg" stawa. Tokom rada farsiåne mašine negativni sadrÿaj moÿe åak i. Završna scena Radovana Treãeg u tom smislu postaje svojevrsni balans: ono što je nagoveštavano sada je otkriveno. kao što je kritika mraånih i primitivnih naslaga u domaãem mentalitetu. ili prikazivawem monomanskog eksperimenta gde se qudi upotrebqavaju kao zamoråiãi u Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu. koje je karakteristiåno za crnu komediju. ali su veã u Radovanu Treãem naznaåeni i obrisi društveno-politiåkog okruÿewa koji pogoduju razvoju takvog mentaliteta.

Prop. Oneli su ga u bolnicu… Došla milicija. 254—255). uopšte ne osvrãe. duhovne ili fiziåke. Najzad. Balkanski špijun (1983). postaju nosioci komiånog kontrapunkta u tragiånom okruÿewu. on je mene zakaåio zadwim delom. a on se odbio i naleteo na zid. dok su ga bolniåari ubacivali u ambulantna kola: 'Za ovo ãu ti se krvi napiti. Tako Prop kaÿe da „smeh ne izazivaju svi nedostaci.308 goj. posmatra se na materijalu koji je za to najpogodniji. kada je reå o razumevawu likova. Platiãeš mi glavom kad-tad' " (Balkanski špijun i druge drame. i to kao jedan od raspoloÿivih prosedea. pravila uviðaj. sitnih qudskih nezadovoqstava. upravo zbog svojevrsne „mehanizacije" wegove svesti. Klaustrofobiåna komedija (1987) i Profesionalac (1990) odnos åovek i politiåko okruÿewe biãe tretiran na naåin na koji to åini crna komedija: uspostavqa se nerazluåivo jedinstvo tragiånih i komiånih elemenata. oteÿao od politiåkih zaðevica. Tako farsu u Balkanskom špijunu prepoznajemo u postupcima Ilije Åvoroviãa koji su sliåni hipervitalizmu Topaloviãa: Ilijino padawe i povreðivawe u akcijama špijunirawa podstanara nose farsiåni potencijal. Lik Ilije Åvoroviãa nosi komiåni potencijal. u sluåaju Ilije Åvoroviãa samo donekle moÿe da izazove smeh. u komadu Sveti Georgije ubiva aÿdahu (1986) pomenuto okruÿewe postaje konkretni istorijski trenutak. znaåi da je nemoguãe razluåiti ko je krivac a ko ÿrtva. kao junak farse. meðutim. nesporazumi do kojih dovodi ukrštawe pozorišnog i ÿivotnog u Klaustrofobiånoj komediji. veã samo oni sitni". iako je izloÿen telesnom ugroÿavawu. nespretnost Ilije Åvoroviãa. veã. U nekim od tih komedija elementi farse pojavquju se tek mawe ili više naznaåeni i uvek intenziviraju komiåni kontrapunkt. Štaviše. sliåno Topaloviãima i Radovanu Treãem. S wima sam se na krv posvaðao. Napali mene što sam prelazio ulicu van pešaåkog prelaza (…) Reko sam mu. odnosno mogu se identifikovati tek povremeno. Ilija u svojoj vitalnosti takvu opasnost zanemaruje: „Kad je tresno u kombi. prev. Ilijina mana se ne prepoznaje kao „sitna" i bezopasna. jer za nespretnog Iliju znaåe fiziåko kaÿwavawe na koje se on. dozvoqavajuãi samo ambivalentni odgovor. Bogdan Kosano- . nosi mraånu snagu. koji. koja je jedna od najplodotvornijih tema komedije. na mentalitetu srpskog sela. Problemi komike i smeha. ili bizarnost situacije u Profesionalcu. odnosno krutog drÿawa za ideju koja nema veze sa stvarnošãu i koja ga zato dovodi do komiånih nesporazuma. Komiåni elementi koji se nuÿno pojavquju u takvom jedinstvu više nisu strogo farsiåni. tegoba ili obogaqenosti. Takva opsednutost. Blaga ironija ili podsmeh na raåun qudskih mana u Sabirnom centru. galerija bogaqa iz Svetog Georgija. te da „poroci nikako ne mogu biti tema komedije: oni su sastavni deo nekih tragedija" (v. U narednim komadima Sabirni centar (1982). ugroÿavajuãi druge i podreðujuãi sebi celokupnu Ilijinu liånost. što ne dozvoqava jednostavno povlaåewe linija razgraniåewa.17 17 Pojam „sitne" ili bezopasne mane Anri Bergson i Vladimir Prop odreðuju kao krucijalan za razumevawe komedije i smeha.

Strogo ograniåavawe farsiånog. ono što se dešava na sceni — oåigledna destruktivna snaga Ilijine opsednutosti. åiwenica da se to prerušavawe dogaða ponovo van scene bitno odreðuje status farsiånog elementa: on je redukovan gotovo do zamenarqivosti. jer uvodi. kao ÿelezniåar ili prodavac novina. i da od nelogiånih skokova poåiwe postepeno i logiåno da se razvija. olakšavajuãi impuls. koje se suprotstavqa tragiånom i strašnom elementu da bi se realizovala crnohumorna ambivalentnost. zajedno sa komiånim elementom koji se prepoznaje u opsesiji glavnog junaka. odnosno da je i on bio ÿrtva. prev. pa ipak ãe i daqe ostati strankiwa. moÿe postati gospodarica kuãe. upravo åiwenica da se sve dešava van scene. Prenaglašene osobine junaka dobijaju sve realistiånije konture. U liku Luke Labana iz Profesionalca samo se povremeno nasluãuje krajwe suspendovan element farse: Lukin profesionalizam dobija donekle oblik farsiåne prenaglašenosti. Ovakvo ograniåavawe farse omoguãi ãe da se na drugoj strani razvije ambivalentni svet crne komedije. Meðutim. potpunu distancu je nemoguãe uspostaviti. koja razara i wega i wegovu porodicu. u sklaviã. U ovakvoj konstelaciji elemenata (komiåni potencijal lika. koji moÿe biti daqe razraðen na naåin primeren farsi. ne dozvoqavajuãi mu farsiåno-komiåni zamah. dvostruku funkciju: postaje komiåno olakšawe. takav impuls je znatno suspendovan. elemente pozorišnosti. 93). koja je prirodni ambijent farse. tako da se oni pre mogu odrediti kao „karakteri" nego kao „tipovi". Element farse. to je vitalnost negativnog karaktera. tako suspendovan dobija. Na sliåan naåin govori i Bergson: „Ona [škrtost] se moÿe nastaniti u duši. ali na drugaåiji naåin: i pored povreðivawa junak ostaje preterano aktivan i zagriÿen u svojoj borbi protiv „imperijalistiåke bande". 41). kao i nezaobilazna åiwenica da i sam Ilija pati. prisvaja preoblikujuãi ih. razne snage biãa" (Bergson. Smijeh. Upravo pod pritiskom tog sadrÿaja. koji se ne iskorišãava na naåin primeren komediji. ali i dodatno odreðuje taj negativni i tragiåni sadrÿaj. obeleÿiãe i kasnije drame. tako da se koren opsednutosti nasluãuje u wegovoj teškoj frustraciji.309 Pomenuta farsiåna scena otkriva ponovo dvostruku upotrebu farse. kada Luka objašwava na koji naåin je vršio svoju duÿnost i kada odaje da se za tu priliku adekvatno prerušavao. Bosiqka Brleåiã. ali i farsiåne prevare. koje postaje jedan. . u kojem se radwa usporava. upija. Naime. ograniåeni segment u strukturi dela. makar i suspregnuto. ili stavqawa maske. element farse dobija na snazi: prerušavawe ima farsiånu konotaciju. dakle. mada zadrÿava svoju uoåqivo komiånu ulogu. S druge strane. koji. farsiåno zasnovano na negativnoj vitalnosti). Sasvim drugaåija bila bi škrtost tragiåne vrste. izmaštanosti. Zagreb 1987. Vidjeli bismo je kako privlaåi k sebi. i sam farsiåni element mora drugaåije da se išåita: koliko god da je reå o hiperaktivnosti i vitalnosti. jer otkriva intenzitet energije koju junak nosi. Novi Sad 1984. tako da u nekima od wih jedva da elemente farse moÿemo prepoznati. Meðutim. znaåajno obeleÿava komad. åime se poriåe sudbonosnost povreðevawa i uvodi farsiåni.

okupqaju se svi ålanovi porodice. jer se on doÿivqava i kao xelat i kao spasilac. kao i ostali akteri na sceni (stric. åija se uloga teško moÿe odrediti. mada eksplozija kretawa na sceni bez zvuka zapravo dovodi do taåke do koje i farsa kao ÿanr moÿe da ide. tim pre što se ni u prvim komadima ostvarivawe ÿanra nije postavqalo kao ciq. veã na ÿive lutke koje pokreãe nepoznata sila. dobija na snazi. koji mogu da dovedu do komiånih sukoba. koji pak. veã nagoveštena sumanutim ubrzawem. tako prestaju da liåe na biãa koja upravqaju svojim ÿivotima. Radwa ovog komada zadrÿava se na prelomnom trenutku u ÿivotu jedne tipiåne srpske porodice iz devedesetih godina. koji u potpunosti ispuwava svoju funkciju pokretaåa radwe i wenog dovoðewa do potpunog usijawa kao što je Radovan. Farsiåni efekat se postiÿe i svojevrsnim „maskirawem" junaka. ne mogu biti svedeni na jednu dominantnu osobinu. a koju smo odredili kao sliku apsurda: „(…) otac vuåe strica prema kuãnim vratima. dolazi se tako do Luke Labana. iznenada. ukquåuje muziku i posmatra svoju rodbinu kao u nemom filmu. U sceni koja sledi farsiåna apstraktnost. U trenutku kada euforiåni ritam radwe dostigne kulminaciju. Stoga nije neobjašwivo prepoznavawe farse u kasnijim dramama kao što su Urnebesna tragedija (1991) ili Lari Tompson. strina ide za wima povremeno preteãi podig- . otac. 3) Povratak farsi Farsiåno ubrzavawe ritma radwe dominira u prvom i delimiåno u drugom åinu Urnebesne tragedije. i kao kruti policajac i kao retki åuvar kwiÿevnosti. te stoga nosi tematski korpus koji je neretko bio predmet farsiåne obrade: na jednom mestu. stric vitla pištoqem. autorskom intervencijom dolazi do „iskquåivawa tona": kada mu se sve smuåi.310 du sa dvojakošãu crne komedije. zavoj ili gips. buka. mali Neven. kupuje deåju igraåku. majka. zvowava telefona i neprekidno vikawe ukuãana i pridošlica stvaraju atmosferu uzavrelog i neprirodnog kretawa koje je zbog svoje prenaglašenosti komiåno. Najzad. neizbeÿni. Suspendovawe elemenata farse u poznijim Kovaåeviãevim dramama ne znaåi i potpuno odbacivawe wenih moguãnosti. Junaci. jer se radi o ponovnom iskorišãavawu potencijala farse na naåin koji je autor smatrao najadekvatnijim za stvarawe autentiånog crnohumornog dramskog sveta. voqeni i nevoqeni. Upravo u prvom åinu takav tematski potencijal maksimalno je iskorišãen upotrebom klasiånih farsiånih postupaka: jurwava. iskorišãena je i moguãnost farsiånog nesporazuma — Milan ne moÿe da se objasni sa svojim psihiåki obolelim ocem. tako da su nepoÿeqni susreti. strina). potpuno skrajnut tokom porodiåne rasprave. Od samovoqnog oca porodice. odnosno posebnim oblicima wihovog obeleÿavawa — svako na sceni dobija neobiånu masku kao što su nagaravqeno lice. tragedija jedne mladosti (1996). misleãi da je wegov unuk još uvek beba.

odnosno elementi ÿanra se uzimaju kao obrasci koji ãe otkriti inicijalnu ideju. neophodno je da svaki segment (komiåan. pritešwen izopaåenim razmišqawem. meðutim. te formalizaciju principa vitalnosti. Farsiåni ritam ubrzawa s poåetka se zbog tragiånog kontrapunkta nuÿno išåitava na drugaåiji naåin. koja podrazumeva ÿivotnu radost i veseqe. Trenutak u kojem je besmisao uzeo zamah jeste ujedno i oznaåavawe prelomnog momenta kada farsa prelazi u tragiånu dramu. još uvek ne znaåi razarawe farse: ako je farsa pomogla svom opozitu u tumaåewu slike sveta. Ponovo se. nadvija se senka sasvim drugaåijeg. radi o funkcionalizaciji ÿanra. The Life of the Drama. kao u Radovanu Treãem. ne dozvoqava da apsurd postane sebe svestan. u konstelaciji sa tragiånim kontrapunktom on gubi svoju bezazlenost: svet koji je sulud nije samo smešan. koja daqe peva (…)" (Urnebesna tragedija. 247. koji. odnosno wihovog povezivawa u jednom segmentu dramske radwe ili neposrednog nadoveziva18 Eric Bentley. 70). . doktor i majka uvode Rajnu u kuãu.311 nutom štakom. i sama mora da dopusti da wena osnovna ideja bude „protumaåena". od wemu suprotstavqenog elementa. New York 1967. koja moÿe da pruÿi sliku apsurda. farsi neprimerenog smisla. farsiåan ili tragiåan) bude potpun. Nevenov tragiåni pad nije samo posledica iskošenog pogleda na svet wegovog dede. i to na naåin koji omoguãava dvostruko išåitavawe farse: farsa je.18 Sudbina malog Nevena. gubi i posledwe uporište koje ima u sluðenom svetu — svoj identitet. Ma koliko da farsiåni prosede obezbeðuje komiåni impuls komada. Kulminaciju zaumnosti Kovaåeviã smešta u kontekst motiva koji predstavqa dramsku potku radwe sa tragiånim implikacijama. veã i nedostatka oslonca u neposrednom okruÿewu. Farsa. Kao što je na kraju prvog åina tragiåno pitawe Nevenovog identiteta postavqeno. osvetqen sopstvenim mraånim i neprirodnim suncem (…) Oseãamo da bi jednim dodirom svi otišli u vazduh". jer se otkriva tek kao stilizacija åija funkcija nije samo komiåno olakšawe. a upravo „izmeštenost" Nevenove porodice podvuåena je farsiånom „ludošãu" ili slikom sveta koji je izgubio smisao i usmerewe. što i jeste jedini relativno besopasan naåin za oåuvawe wene komiåne suštine. Takav postupak. Ovom scenom Kovaåeviã je ispunio ono što Bentli naziva „posebni svet. tako na kraju drugog ono postaje potpuno ogoqeno: deda isledniåki ispituje unuka. Drugim reåima. Postupak ukrštawa tragiånog i farsiånog. koji je do tada bio posmatraå. dobila zadatak da pored zabavqaåke i smehotvorne uloge dobije još jednu koja podrazumeva tumaåewe sebi suprotstavqenog sadrÿaja. veã pre svojevrsna dopuna tragiånom. farsa u Urnebesnoj tragediji postaje na poseban naåin „osmišqena". dakle. Prilikom takvog angaÿmana nad osnovnom koncepcijom farse. a svako eventualno „narušavawe" segmenata dolazi od spoqa. ovoga puta izrazitije. U takvom procesu element farse nije izmewen: da bi se ostvarila crnohumorna ambivalentnost. nakon dostizawa farsiåno-apsurdne krajnosti izbija u prvi plan.

veã se ÿivot i pozorište neprekidno nadmudruju. koji ãe se tematski donekle nadovezati na Urnebesnu tragediju: glumac koji odbija da igra i rasulo u pozorištu. strašni ili tragiåni smisao. pate. jer sa jedne strane nosi strukturu maske i ponekad moÿe da proizvede komiåni efekat (nespretnost. u Lariju Tompsonu postaju centralna tema. Na nivou postupka Kovaåeviã je ponovo iskoristio moguãnosti farse. tako da se ni tragiåni kontrapunkt nije ispoqio u svom najstrašnijem obliku. zapoåeto u Klaustrofobiånoj komediji. Kovaåeviã primewuje kako u åitavom komadu tako i u pojedinaånim motivskim celinama. Produktivnost takvog postupka postaãe vidqiva veã u sledeãem komadu Dušana Kovaåeviãa Lari Tompson. Na sliåan naåin komiåni nesporazumi od svoje naivne i bezazlene forme (senilni deda kupuje kowiãa. Pomenuto „maskirawe" junaka (gips. Tek u drugom åinu. ali na drugoj strani omoguãava dosledniju realizaciju dramskog efekta zasnovanog na napetom odnosu tragiånog i komiånog. poput „iskquåivawa tona" iz Urnebesne tragedije. Meðutim. dreka. Nakon nekoliko komada u kojima je farsa ustupila mesto drugim komiåkim prosedeima ili zajedno sa wima intenzivirala komiåni kontrapunkt Kovaåeviã je u Urnebesnoj tragediji ponovo upotrebio wene moguãnosti na naåin koji je veã u prvim komadima Maratoncima i Radovanu Treãem bio nagovešten. po svom intenzitetu jednako komiånom. Preplitawe pozorišne i „ÿivotne" scene i neprekidno poigravawe nivoima stvarnosti. pošto su junaci zaista povreðeni i. krici i istråavawe pozorišnog osobqa nose farsiåni ritam ubrzawa i gubqewa kontrole. a koji je podrazumevao mawe ili više åvrsto ukrštawe razliåitih impulsa: pojedini motivi podjednako nose u sebi i farsiåni i sasvim suprotni. ovoga puta to ne predstavqa za sebe komiåni ele- . Prvi pomen problema identiteta na kraju prvog åina sledi neposredno posle farsiåno zahuktale scene. tragedija jedne mladosti. u ovoj drami se konkretizuju. misleãi da je wegov unuk još uvek beba) dobijaju strahovite implikacije (deda razara unukov identitet). ali scene koja nije dostigla najviši moguãi nivo. To svakako dovodi do suspenzije komiånog. moglo je najpotpunije da bude izraÿeno. što je neprimereno farsi. apstraktnog i nestvarnog kretawa.312 wa. što je u Urnebesnoj tragediji bilo samo deo nagoveštenog društvenog konteksta. uslovqeni društveno-istorijskom situacijom. zavoj) predstavqa protivreåno znaåewsko jezgro. jer je mali Neven na samom kraju dobio izgled ÿrtve koja nezasluÿeno pati. upravo zbog odsustva „slike" postiÿu efekat. Za razliku od Radovana Treãeg ili Maratonaca u kojima se farsiåni mehanizam povremeno toliko zahuktava da zamagquje uoåavawe negativnog ili strašnog. smešan hod). tragiåno. Dogaðaji iza spuštene zavese. kada je farsiåno ostvarilo svoje moguãnosti do kraja. ali u isto vreme sadrÿi ozbiqni pa åak i tragiåni smisao. odnosno mehanizme koji su viðeni u Urnebesnoj tragediji: jurwava. haotiåni i agresivni. Urnebesnoj tragediji odnos razliåitih elemenata unekoliko je uravnoteÿen. Pozorište ovoga puta ne potkazuje ÿivot.

prevrtawa i igrawa radi puåke zabave. . i upravo zbog tog svoðewa na jednu crtu karaktera postaje farsiåno upotrebqiv. a ne samo pozorišta.19 Postupak koji smo uoåili u Balkanskom špijunu i Profesionalcu. Zbog toga wegova pojava. Kao nosilac drÿavne sile u funkciji „zaštite reda i mira" miliconar samog sebe svrstava u odreðeni pozorišni tip. ali i potresenost svojstvena tragediji. jer otkriãe da je åovek sveden na masku ili ulogu. upravo åiwenica da se to ne vidi podriva ideju farse. insistira na nerazluåivom mešawu tragiånih i komiånih elemenata. Wegovi uporni pokušaju da animira „najstrpqiviju publiku na svetu" imaju formu lakrdijaškog snalaÿewa. više nego jasno. koja je uvek vezana za scenu. još tešwe nego u Urnebesnoj tragediji. Upad milicionara na scenu ponovo je znak proÿimawa farsiånog i tragiånog: zateåen na sceni. Gledalac. Likovi Belog i milicionara tako otkrivaju autorski mehanizam koji polazi od komiånog da bi ga odmah obezvredio. elementi proÿimaju: zbog odsustva slike. zbog ukidawa oåiglednog pristupa sceni. u Lariju Tomsponu se. ne dopušta zamah. oåajawe i bezizlaz. kao što su multipliko19 Prema odreðewu Erika Bentlija da je farsa „kvintesencija pozorišta" (The Life of the Drama). ali i kao svojevrsno „skidawe maske". kao „najpozorišniji od svih dramskih ÿanrova". U tom smislu wegovo „upadawe" u ulogu poprima ambivalentno znaåewe koje se istovremeno åita i kao „stavqawe maske". ako je u Balkanskom špijunu i Profesionalcu takav postupak uvodio farsu kao komiåno olakšawe. jer on de facto „predstavqa" nekog na sceni. nedoreånost ostavqa prostor za nelagodno oseãawe ispuweno strepwom. kojem se. Naime. s tim što se iza svih verbalnih akrobacija koje Beli izvodi vide. u liku Belog na istovetan naåin saÿimaju se dijametralni dramski elementi: kostimiran i maskiran. i pored farsiånog potencijala. koji i pored uzbuðewa izazvanog energiånošãu i agresivnošãu. opet. Neke postupke upotrebqene u prvim. upravo kroz ovakvo dešavawe na sceni. ovde postaje modifikovan. jeste ono saznawe koje guši farsiåni zamah. jer se time otkriva da je maska pravo lice. ipak nije razuveren kada je u pitawu bezazlenost takve scene.313 ment koji ãe ustupiti mesto tragiånom. Beli sobom nosi sliku pozorišnog izmaštanog sveta. Najzad. milicionar se naglo ubacuje u nametnutu mu ulogu. ma koliko da je jurwava iza scene farsiåna. ali sliku koja je opasno naåeta i degradirana. odnosno predstavqa se kao nosilac jedne dominantne osobine koji odreðuje åitavu liånost. ovoga puta u kontekstu ÿivota. stvarajuãi ubedqivi i napeti amalgam suåeqenih elemenata koji izazivaju protivreånu reakciju: iracionalni i vitalistiåki smeh je onemoguãen. a koji se moÿe odrediti kao suspendovawe farse. upravo kroz weno uklawawe sa scene. „najfarsiånijim" komadima Kovaåeviã ãe upotrebiti i u Lariju Tompsonu. nosi i svoju antitezu. a koje ima svoju farsiånu konotaciju. veã se. S druge strane.

iz zakona samog ÿanra. ni u ostalim komadima. Konaåni efekat takvog najpotpunijeg i najdoslednijeg mešawa komiånog i tragiånog (tragiåna scena. formalno. tako da se u tom smislu farsiåno ogleda u nesvakidašwem vitalizmu junaka. tim pre što je scensko rešewe mnogih veoma nalik klasiånoj tragediji: leševi na sceni ili neposredno iza we. s druge strane. Upravo zadrÿavawem na pojedinaånim sudbinama. a koje savremeni gledalac prepoznaje gotovo kao veristiåke (prazna pozorišna kasa. vitalistiåki princip. pošto ni sam sadrÿaj „dizawa iz mrtvih" ne znaåi i apsolutnu revitalizaciju. Oÿivqavawe mrtvih znaåi da na kraju komada zaista svi preÿivqavaju. ne vidi u apstraktnoj sudbini ili kobi. Postojawe prividno ÿivih qudi. kao i nerazlu- . koji se podrazumeva i koji bi trebalo da zameni onaj prikazani. åini tragiåni kontrapunkt. Meðutim. veã ga identifikuje u društvenom i politiåkom sistemu. koja je ipak dovedena do „sreãnog završetka") jeste neodredivo stawe svesti koje nuÿno pokušava da racionalizuje i svede ambivalentna znaåewa. na prvi pogled udaqena od prizora apsurda sa kojima se susreãe åovek u takvom okruÿewu. wegovo kretawe ne dolazi iznutra. Pri tom komiåni ritam naprosto ne moÿe da se razvije do kraja. odnosno potpuno vraãawe u ÿivot. Meðutim. Predstavqawe neobiånih braånih parova tako poseduje samo formu komiånog. autor ni ovde. Ova krajwe artificijelna referenca. jer se tragiåna forma ispuwava netragiånim sadrÿajem. psihološkog pa i politiåkog problema istorijskog trenutka. poseduje i åesto iskorišãavanu strukturu komiånih zapleta zasnovanih na nesporazumu. jer. Kovaåeviã se ne zadrÿava na jednosmernoj negaciji i kritici sistema. jer su „spaseni" postali tek „Prividno Ÿivi Qudi". ali je ovoga puta takva moguãnost postala potpuno neiskorišãena. referenca je na drastiåno obezvreðivawe qudskog ÿivota u aktuelnoj stvarnosti. odnosno umetniåko dijagnosticirawe dubokog sociološkog. Ovakav postupak ponovo je znak autorskog namernog angaÿovawa farse: junaci bivaju oÿivqeni da bi se realizovao farsiåni vitalizam i da bi se time obrazac komiånog ritma ostvario u komadu. osim što je znak farsiåne neverovatnosti. Najzad. ne dajuãi naznake bilo kakvog „ideala" politiåkog kataktera. ali bez adekvatnog sadrÿaja. nekom vrstom intervencije deus ex machina. u koji se åak upliãe još jedan element — parodija. dakle. opijawe maratonskim serijama dok u neposrednoj blizini neko oduzima sebi ÿivot) otkriva evidentno satiriåni odnos prema politiåkoj i društvenoj strukturi koja dopušta toliku degradaciju. pa samim tim i farsiåni impuls postaju ozbiqno narušeni. Utrostruåavawe junaka (tri brata blizanca oÿeweni sa tri sestre bliznakiwe). Uzroånika tragiånih dogaðaja. veã spoqa. Neverovatan broj smrti koje se niÿu suludom brzinom. u krajwoj instanci. uvoðewe motiva volšebnog oÿivqavawa ponovo komad dovodi u neodredivi fon crne komedije. pozorište bez struje. Smatramo da se upravo taj pokušaj razrešewa napetosti krije u neåemu što smo naveli kao odliku crne komedije: u moralizmu.314 vawe junaka ili prelaÿewe granice moguãeg.

Kovaåeviã ne dopušta svrstavawe svojih drama u satiru. jer zapravo nije jasno od åega treba poåeti. navedene na poåetku. i pored „krivice" Kovaåeviãevih junaka. što im daje tragiånu dimenziju. mada jeste vezana za negativnu hiperaktivnost). Junaci Kovaåeviãevih drama. na primer. moÿe biti dvostruko išåitan. od Ilije Åvoroviãa do Luke Labana. åak i ako podrazumeva i promenu društva i promenu åoveka. iz više uglova. odnosno. osujeãenost i bezizlaz. da bi se ostvario dvojaki svet crne komedije. sputanost spoqašwim okolnostima. dakle. odnosno da li åine qudski potencijal na kojem se takav sistem temeqi. Ta napetost jeste ono oseãawe koje autor smatra da mora da ostavi gledaocu — to jeste „moralizam" koji zapravo ne „morališe" — nelagodno oseãawe koje moÿe da predstavqa preduslov za postavqawe pitawa i. koji. davawe odgovora. drugaåije išåitava. iracionalnog i impulsivnog oseãawa ÿivota — moÿe se uzeti kao posledwi raspoloÿivi kontrolni instrument u odreðivawu „kovaåeviãevske" farse. Dramsko delo Dušana Kovaåeviãa pokazuje na koji naåin farsa moÿe biti funkcionalizovana ili kako se neki postupci. ako i izgleda kao sredstvo komiånog olakšawa (farsiåna artificijelnost kao sredstvo za uspostavqawe distance). mogu iskoristiti. Ne radi se o promeni elementa farse. Drugim reåima. Dvojaka funkcija farsiånog elementa ni u jednom komadu nije potpuno identiåna (farsa. Osnovni princip starog komiånog ÿanra farse — princip vitalnosti ili kontinuiteta. Istina. neretko je izraÿena i wihova patwa. ona to postaje samo donekle. što vodi do stvarawa napetosti meðu raznorodnim elementima. jeste ostao farsiåan. nema potpuno istu funkciju u Maratoncima. tragiånog sadrÿaja. ali åak ni tada u onom smislu koji podrazumeva „prikazivawe negativnih društvenih pojava da bi se one promenile". sada uslovno reåeno.315 åivim povezivawem tragiånog i komiånog. Princip vital- . angaÿovawe farse. moÿda. kada je u pitawu vitalizam junaka ili neki drugi farsiåni element (ubrzavawe pokreta. Krivca za negativne pojave Kovaåeviã zato ne nalazi samo u društvenom sistemu i ideologiji veã i u pojedincu i mentalitetu. i farsa postaje „tumaåena" od strane sopstvenog kontrapunkta. Kovaåeviãev. Kovaåeviã unapred formulisane odgovore ne daje niti ih nagoveštava. jer je Kovaåeviãu. dovodi do toga da elementi ÿanra trpe pritisak drugaåijeg. kada se upravo pod pritiskom tragiånog sadrÿaja. od kojih nijedan ne dominira u potpunosti. aktuelnog i prepoznatqivog. Napeta koegzistencija tragiånih i komiånih elemenata koja izaziva ambivalentnu reakciju dobija svakako još jedan element koji bi se mogao nazvati satiriånim. moralizam znaåi slikawe svih aspekata ÿivota. Radovanu Treãem i Balkanskom špijunu. što dovodi do toga da svaki pojedinaåni motiv. odnosno za proveru autorove tvrdwe. pa i drama u celini. Naime. karakteristiåni za ÿanr. upravo kao takav potreban. Isto tako. nemaju jednoznaåno odreðewe. jer nije jasno da li su oni proizvod takvog sistema ili su wegovi tvorci. maskirawe). kao u Urnebesnoj tragediji. Reå je pre svega o åvrstom povezivawu farse sa neåim što farsa nije. da wegove drame nisu farsa. farsiåni deo radwe.

Creation of ambiguous world of dark comedy is continuing in this opus. jeste ozbiqno narušen: junaci na kraju komada jesu ÿivi (åak i kada to oÿivqavawe postaje potpuno fantastiåno kao u Lariju Tompsonu). those dramas produce comic effects. Nevertheless. Although first Kovaåeviã's plays were considered as farces. .316 nosti u opusu Dušana Kovaåeviãa. In the plays like Balkanski špijun or Profesionalac elements of farce are much suspended. farcical or tragic. on the other side. but still they avoid detachment in the characters of those plays can be recognized some patterns of patriarchal mentality. but rather to evoke disturbing reactions. postavi pitawe o naåinu na koji åovek moÿe da ÿivi boqe. unable to be easily determined as comical. ili ugroÿeni vitalizam. even when the comical elements. the author himself in his interviews denied such determinations. karakteristiåno za lakrdijaše kao autentiåne farsiåne heroje. razoreni ili razoåarani. the quality of these elements stayed unchanged: the only „change" of one element is coming from its opposite. Dragana Besara THE ELEMENTS OF FARCE IN DUŠAN KOVAÅEVIÃ'S DRAMAS Summary In the dramatic work of Dušan Kovaåeviã we can observe the utilization of one old and popular comic genre of farce for the purpose of a new dramatic quality. naime. u skladu sa naåelima crne komedije. ukazuje na to da Kovaåeviã svojim dramama i ne pokušava da govori o opstanku i sposobnosti preÿivqavawa. under the pressure of the other (tragic) motives. From the first dramas (Maratonci tråe poåasni krug or Radovan Treãi) Kovaåeviã used the elements of farce never to create pure comic effects. ali duboko povreðeni. neprimereno je Kovaåeviãevim junacima: negativni vitalizam. as a comic balance to the tragic contrariety. and its function is to provide the „comic relief. and sometimes it is very difficult to separate them. but also as dangerous and destructive. Upotreba elemenata farse. bez tog integralnog i odreðujuãeg kvaliteta ÿanra. onemoguãavaju potpuno ostvarewe farse. The latest plays of Dušan Kovaåeviã show that this orientation toward black comedy is a constant of his dramatic work: the connection between tragic and comic elements are much stronger. with its realistic qualities (word of farce is always familiar) the distance from the represented world is made impossible. Unpleasant feeling which these dramas are evoking can be determined as some kind of „didacticism". na drugoj strani. Nesvesno i amoralno provlaåewe kroz nametnute mehanizme. Farce can be „read" differently. by activating its unrealistic potential (farce as an artificial dramatic form). The functions of farce in the first plays is ambivalent: farce became the regulator of horror. and to pose question. that kind of effect is realized by tight connecting the opposite elements. as a characteristics of dark comedy: the aim of such „didactic" mission is to provoke audience to react. veã da. na jednoj. These questions are considered as a primary condition for betterment of human life. are not only farcical. As a result of such proceed. here named black or dark comedy. or to intensify the comic element. and as the final task of dramatic writer. That kind of mentality is drawn not just in the broad lines (for that the elements of farce are much helpful).

KRATKI PRILOZI UDC 821. odnosno wegovog djelovawa na djela poznijih pisaca. bilo nastojawa da se zasnuje onaj vid komentara koji bi pratio preoblikovawe odreðenog djela (ili wegovih dijelova) u novim kwiÿevnim tvorevinama drugih autora. Poznato je kako su silne disertacije nastale na ispitivawu citata. sve do sredine 19. falsifikat). mlaðim djelima (citat. graði) tako se isti tekst moÿe posmatrati s obzirom na prijem u drugim. filološki komentari koji objašwavaju/tumaåe stawe u tekstu i wegovu predistoriju dopuwavali bi se tumaåewima odjeka teksta. Meðu wima. Koliko nas zanima stvarni smisao odreðenog teksta. Sasvim je malo (ili nimalo).41. Takva bi paÿwa trebalo da se posveti prije svega onim tekstovima koji su imali širok i dugotrajan. U starijim izdawima opširno je opisivana i istorija tumaåewa djela. ili koji je potrebno da zna åitalac. svakako vaÿan uticaj u kwiÿevnoj tradiciji. posudbi ili aluzija i podsticaja stranih pisaca u domaãoj tradiciji. podstrek. oponašawe. Iduãi u ovom pravcu. te o izvorima i nejasnim mjestima. tuðim tekstovima. odnosno o stvaralaåkoj i izdavaåkoj istoriji djela. U stvari. meðutim. toliko bi nas mogao zanimati odjek toga djela u potowim.163. vijeka. mistifikacija. u kojima stari tekst sluÿi konstituisawu novoga teksta ne toliko globalno koliko u pojedinostima i u tekstovno vrlo samjerqivim odnosima. smisao koji je imao na umu wegov autor.09 Obradoviã D. kako komentator/prireðivaå nastoji da odgonetne odnos novonastalog teksta prema starim tekstovima (kao izvorima. meðutim. obiåno u predgovorima ili pogovorima. Memoare Prote Mateje Nenadoviãa ili Ÿitije Gerasima Zeliãa. Pomenimo romane Milovana Vidakoviãa. Radi se o uoåavawima neposrednih ekvivalenata izvornog djela u okvirima teksta drugog autora. podsticajima. Malo je. treba jedno od prvih mjesta da zauzme Ÿivot i prikquåenija Dositeja Obradoviãa: tragovi toga teksta rasijani su po ÿanrovski raznovrsnim djelima. aluzija. KA JEDNOM OBLIKU TEKSTOLOŠKIH KOMENTARA (UZ DJELA DOSITEJA OBRADOVIÃA) Dušan Ivaniã Savremeno kritiåko izdawe ima kanonizovane komentare: u wima se saopštavaju podaci o genezi i objavqivawu. specijalistiåkih istraÿivawa u kojima bi se s punom filološkom . mislimo s razlogom.

Odliåan primjer tome pruÿa Serbijanka Sime Milutinoviãa Sarajlije. npr. primjeri — i basne se lako integrišu u obimnija i uop- . On bi obuhvatio intertekstualne aspekte sa stanovišta recepcije (više nego uticaja). Kao i drugi mali oblici. Da li samo primjerom o pojedinaånom ÿivotnom putu. mješovite izvornosti (prevodi. na prvo mjesto status primaoca (fenoteksta) koji se prema genotekstu ponaša aktivno. koncentrišu se u poentu. stavqajuãi. Vidakoviãa. kao prema izvoru ili kao prema graði. Mušickog. igre rijeåima. tu cjelinu moÿe visoko cijeniti. dakle. vijeka pojavquje srazmjerno mnogo autobiografija govori i o razgranavawu jednog oblika (afirmacija genoteksta) i o wegovom preobraÿavawu. prilagoðenim znaåewima. One su saopštive u preoblikovanim. Najopštiji plan zahvata ono što bi se moglo nazvati odreðewem modela: npr. Takvim komentarima mogla bi se obuhvatiti doslovno najkrupnija djela ili autori nove kwiÿevnosti. poslovice. mada. a šta napušteno. ili priåom o sazrijevawu i razarawu iluzija. danas to sve nudi teorijski izazovne i raznostrane moguãnosti. Basne su fragmentarna prozna cjelina. intertekstualnih procesa u smjeru genotekst (tekst — izvor) > fenotekst (tekst — novo djelo). A naša filologija bila bi u stawu da na taj naåin izda svoje znaåajne pisce samo uz usredsreðen grupni rad.318 akribiånošãu prikupili takvi podaci za odnos izmeðu domaãeg pisca i domaãe kwiÿevnosti i za izuåavawe kwiÿevnih. ili obrascem prosvijeãene liånost? Veã sama åiwenica da se u prvoj polovini 19. A svakako bi se mogli naãi i primjeri u kojima se taj oblik odbija. sastavqena kao zbirka jednostavnih oblika. kako se govori u novijoj terminologiji. Paÿqivim prouåavawem tradicije utvrdilo bi se šta je od izvornog modela (genotekst) preuzeto. Ÿivot i prikquåenija kao model teksta/ÿanra/djela. po pravilu saÿetim i lokalizovanim. šta preoblikovano. poruku ili pouku. Basne imaju otvoren denotativan smisao. to pred prireðivaåa. postajuãi time vrlo prilagodqive razliåitim sadrÿajima i okolnostima. To su dva djela izmeðu kojih nema neposredne ÿanrovske veze. vicevi. pa se ne moÿe govoriti o homolognosti modela ili morfološkim vezama izmeðu wih. autora komentara postavqa visoke zahtjeve. parodira ili destruira. pošto nije moguãe u našim prilikama da se ovim postupkom ispita kwiÿevno nasqeðe u cjelini. inaåe. Wegoš ili Andriã. pa Vuk. zagonetke. kojim svojim ÿanrovskim crtama utiåe na stvarawe novih djela. Ako bi prethodni plan istraÿivawa/komentarisawa bio oåito globalan. Serbijanka je tematski povezan niz pjesama o Prvom i Drugom srpskom ustanku. Igwatoviãa. prerade i autorski komentari). Uzimajuãi u obzir kompleks ovakvih istraÿivawa. Razumije se. a ne kao prema umjetniåki oblikovanoj cjelini. Komentatora i wegovog åitaoca moglo bi zanimati kako se taj model rasprostire. Takoðe bi u graðu za izuåavawe recepcije drugih djela trebalo uzeti opet samo znaåajnije autore. odbaåeno ili zamijeweno. drugi bi mogao biti sasvim lokalan. na prvom mjestu Dositej. Sremca (da ostanemo u okvirima starijih razdobqa). kad je rijeå o odnosu prema Basnama Dositeja Obradoviãa.

Dositejeve Basne. u drugom stihu. Magarac u lavovoj koÿi (SD. nalazeãi im mjesta prije svega u uopštavawima etiåkih aspekata djelovawa ustaniåkih starješina. Govoreãi o porazu Hafis-paše. Dƒ se pokazati na nekoliko primjera. Pošto se okrvavi. pridrÿi se kupine. Oåito je Sarajlija. to nije samo znak prisustva našeg prosvjetiteqa veã i odreðene koncepcije junaka kao åitaoca. / Il' zecovski topit se u vodu?" (31. 1993). Komentarišuãi ponašawe srpskih velikaša. kao i Milovan Vidakoviã. koji se hvalio da ãe ustanike pokoriti. 1: 416). 33—37). 1: 493—494). a pri tom vaqa zahvatiti kao wihove åitaoce i sqedbenike glavne pisce devetnaestog vijeka. / Dok i puãi ne dorastav bika. Sliåno je u pjevawu 74 (289/291)." Slika je donekle analogna Dositejevoj basni Lav i magarac (SD. a lav ih lovi. Dositej je. pastirku alpijsku ili neki drugi Dositejev spis. npr. što je parafraza basne Lisica i kupina (SD. reãi ãe (67: 172/3): „Nego nekud!… Preko dobra boqe / Iã traÿiti. „Jadne bake razgowati revom. Wihova poruka je ne samo lako prenosiva nego je i podloÿna parafrazi i novoj denotaciji. Opisujuãi stawe meðu dahijama poslije ustanka.319 šte u druga i drugaåija djela. Navešãemo nekoliko primjera iz Serbijanke da bi se pojasnile gorwe teze. Stevan Sremac daje svojim junacima da åitaju Adelaidu. na primer. pri åemu se ne nastoji obuhvatiti sve djelo. te je rijeå o povezivawu više podsticaja ovom Sarajlijinom komentaru. gdje lisica. Kad. gdje se govori o ruÿnim postupcima ustanika. „Uzvišeno kiselo je åešãe" (13: 41. Isti izvor. tokom epohe realizma postao dio daqe tradicije i znak odreðenog tipa literature. zbog wihovih neumjerenih zahtjeva. zakquåi da bi boqe bilo da je pala nego što je iskala pomoã. „Velikaše srpske / Malo koga . Ta misao nesumwivo odgovara situaciji u Dositejevoj basni Lisica i groÿðe (SD. Sliåna ispitivawa trebalo bi da se obave i na drugim Dositejevim djelima. 1: 440). 1: 501—502). djelovalo je i na 92. Kritikujuãi drugom prilikom srpske starješine i saradnike Karaðorðeve. vojvoda oko propasti ustanka. mada bi se mogla povezati s još nekim od basana. što odgovara. nadimat se ÿapski. / Navukavši lavåetinu na se. Milutinoviã wegovu sudbinu komentariše jednim stihom. gdje Sarajlija govori o tiraniji Antonija Pqakiãa. wegove Basne osjeãao kao intimno štivo. 1: 459). pokušavajuãi da dohvati groÿðe na visokoj grani. Karaðorðevog zeta i vojvode. Milutinoviã kaÿe: „Vješat im se ko bez qešnik' miš'ma." Oåito se radi o parafrazi (koja se pretoåila u komentar) Dositejeve basne Ÿaba i junac (SD. inaåe veliki poštovalac Dositeja Obradoviãa. Milutinoviã ãe reãi. koji zarobqavaju ÿene hrišãana pqaåkajuãi ih: „Kako l' bi se to nazvati moglo / Hudna pomoã lisici kupine". / A ne mareã što mu strše uši. u kojoj se lisica oklizne i. ništa ne vaqa. 1: 439). gdje magarac revawem plaši ÿivotiwe. da ne bi pala. citira se prema našem izdawu u SKZ. ode govoreãi „Jošt je kiselo. Dositejevoj basni Zecovi i ÿabe (SD. stih u pjevawu 77. kako se uspostavqa veza izmeðu Dositejevih Basana i Serbijanke. trnu od wega zubi".

estetizovanoj transpoziciji stvarnosnog. 2. wihove transpozicije u Serbijanki ukazuju na konkretne qude i wihova ponašawa. Tako se s tekstološkim komentarima daje prvorazredna graða raspravqawu raznolikih genoloških pitawa. LITERATURA 1. kw. Ali umjesto uputstva/pouke ili alegorijskog smisla. pojava ili liånosti. 1: 674).320 da ne vaqadjaše. povoqno primano i djelovalo na glavna podruåja novih umjetniåkih tvorevina. / Nek poznadu. Beograd 1993. otvarajuãi se ka umjetniåkoj. Serbijanka. svojstvenih basnama. Simo Milutinoviã Sarajlija. SKZ. . Prosveta. priredili Ðuro Gavela. poetika epoha. Meðutim. Jelena Šauliã i Borivoje Marinkoviã. veã sam postupak i wegova uåestalost kazuju kako je Dositejevo djelo paÿqivo åitano. izmeðu ostalih prirode odnosa izmeðu ÿanrova. 573. 1—3. Dositej Obradoviã. Beograd 1961. / Nauåiti vlast i blago što je / Ko enonog Egiptu tirana / Sasvim gwurnuv u volšebnu kacu. koliko i pitawima recepcije jednog opusa u nastajawu novih kwiÿevnih tvorevina. kako ÿivjet duÿno". Milutinoviã je saÿimao Dositejeve basne u aforistiåki iskaz. koristeãi se slikovitim jezgrom ili poentom izvornika kao podlogom uopštavawa i komentarisawa istorijskih dogaðaja. priredio Dušan Ivaniã. što je parafraza jedne parabole u naravouåeniju uz basnu Vran i slavuj (SD. Sabrana dela. dok se slikovitošãu komentara (nastalom saÿimawem i prilagoðavawem basne) pojaåava uopštavawe poruke i wen izrazit retoriåki profil.

Ÿan Vajsgerber naveo je dva uslova za nastanak avangarde: „minimum slobode" i „razvoj industrijske i urbane civilizacije". Kwiÿevne avangarde: pregled i istraÿivawa. I japanski pesnici. Istraÿivawe malih åasopisa omoguãuje nam da izbliza pratimo aktivnost avangardnih pokreta. Posle meiði perioda (1868—1912) monarhistiåko-apsolutistiåkog duha. na primer.11:520) KOMPARATIVNI OPIS JAPANSKIH I SRPSKIH AVANGARDNIH ÅASOPISA Kajoko Jamasaki Avangarda se kolebala. u kwizi Avangarda — Teorija i istorija pojma. racionalnog i iracionalnog i dr. Naglom industrijalizacijom i razvijawem privrednog ÿivota stanovništvo se preliva sa sela u gradove: formiraju se novi gradovi. tragali su za novim pesniåkim izrazom. da bi se ubrzo javila nacionalistiåka tendencija. I u srpsku su kwiÿevnost. . što je odraz tadašwe Evrope. Upravo nam to kolebawe i govori o tragawu za novom slikom sveta koju su umetnici poåetkom dvadesetog veka ÿeleli da izraze.1 Oba su prisutna u japanskom društvu dvadesetih godina prošlog veka. svesni protivreånosti koje je donela evropska civilizacija nakon meiði restauracija (1868). Tako moÿemo pomenuti pojavu „efemernih åasopisa" ili „malih åasopisa". Zajedniåki su. poput klatna. u tipološki veoma sliånom okruÿewu. prenošena iskustva izvornih evropskih avangardnih pokreta. neke veã na prvi pogled vidqive nove pojave u kwiÿevnom ÿivotu. 1. koji ãe bitno promeniti naåin ÿivota. I Japan se tada nalazio u prekretnici. prepune paradoksalnosti koje je donela zapadna civilizacija.ISTRAŸIVAWA UDC 050(497 . Ovaj rad ima za ciq da prikaÿe paralelne pojave u avangardnim pokretima u prostorno i po tradiciji tako udaqenim kwiÿevnostima kao što su japanska i srpska. naime. Beograd 1997. u taišo periodu (1912—1926) nastaje demokratsko raspoloÿewe dolaskom novog cara. 170. I evropski i japanski pesnici nalazili su se. 1 Ÿan Vajsgerber. Oni se pojavquju i u Evropi i u Japanu za vreme avangarde. iz åega je proizašao niz paralelnih pojava. izmeðu dve tendencije: rušilaåkog i stvaralaåkog. kao i u japansku. individualnog i kolektivnog. dakle. koje ãe kratko trajati..

ukquåujuãi i prevodnu kwiÿevnost koja je u wima prisutna. E femerni åasopisi A. s kojom ãe se istinski susresti tek u drugoj polovini XIX veka. pored izvesnih razlika. Zbog toga se sasvim prirodno mewa i izgled åasopisa i sastav wihovih saradnika. Oåekujemo. jer se poetika avangarde zasniva na kosmopolitskom duhu. posle izolacije koja je trajala više od dve stotine godine u edo periodu (1600—1867). parnasovstvu i simbolizmu. koji su. Suÿava se i krug åitalaca. Nije sluåajno što se naziv škola zamewuje nazivom pokret. Zajedno sa raspravama o kwiÿevnosti objavquju se i rasprave iz opšte estetike. koje objediwuju sliåni ili åak isti program. Osnovni uzrok se svakako nalazi u isticawu umetniåkog momenta. Drugi talas velikih promena u åasopisima zapaÿa se na poåetku dvadesetog veka. wihove osobine nego i wihova funkcija. u estetizmu ili larpurlarizmu (l'art pour l'art). koje proizlaze iz sliånog ili zajedniåkog programa. Japanska kwiÿevnost razvijala se van evropske civilizacije. Za komparativnu i tipološku analizu izabrali smo dva japanska avangardna åasopisa — C rveno i crno i Mavo. Åasopisi postaju sve ekskluzivniji. za vreme samurajske vladavine. kada parnasovstvo i simbolizam smewuju avangardni pokreti. hrišãanske kulture. jer se vezuju za mawe i zatvorene grupe pisaca. koja je sastavni deo evropske. i dva srpska — Puteve i Svedoåanstva. 1. Jer škola podrazumeva da postoje sledbenici koji odreðenu kwiÿevnu veštinu nasleðuju i usavršavaju. Srpska kwiÿevnost. Vreme efemernih åasopisa Istoriåari kwiÿevnosti veã su zapazili da su se zajedno sa opštim promenama u kwiÿevnosti mewali i åasopisi. Po pravilu grafiåka oprema je finija. Moglo bi se reãi da je i åasopis u celini i . naåin ureðivawa i kwiÿevna dela. Posebno ãemo obratiti paÿwu na wihov program. åini se. da bi se ponovo vratila tekovinama hrišãanske kulture. I kao što su manifesti borbeni. Ta se promena u evropskim kwiÿevnostima naroåito dobro vidi na prelazu od realizma i naturalizma ka impresionizmu. dok se u pokretu okupqaju kwiÿevni istomišqenici oko zajedniåkog programa. jer razaraju tradicionalne oblike. najboqi pokazateqi veoma sloÿenog kwiÿevnog ÿivota za vreme avangarde. i niz tipoloških srodnosti. Programi se najåešãe iznose u vidu borbenih manifesta. od koje se oslobaða tek u XIX veku.322 Naš je zadatak da pokaÿemo neke najuoåqivije sliånosti i razlike u recepciji avangardnih pokreta u jednoj i drugoj kwiÿevnosti. Mewala se ne samo wihova priroda. u sredwem veku bila je izloÿena uticaju islamske civilizacije. sa likovnim prilozima koji su sami po sebi vredni i dovedeni u ravnopravan poloÿaj sa kwiÿevnim prilozima. Isto tako meðu saradnicima se nalazi veliki broj slikara. borbeni su i avangardni åasopisi.

Do wega je došlo upravo zato što je evropska umetniåka avangarda pokazala izuzetno veliko interesovawe za vanevropske umetniåke tradicije i kulture. negirala kwiÿevnost kao posebnu instituciju. Zato avangardni åasopisi po pravilu donose dokumente i opise ne samo iz obiånog ÿivota nego još više iz neoficijelnog. ne samo po tema- . U tome se zapravo najviše i ogleda promewena funkcija kwiÿevnih åasopisa. Akciju i borbenost takoðe nalazimo u imenu najslavnijeg ekspresionistiåkog åasopisa Der Sturm. kako se na engleskom nazivaju. odnosno literaturu koju je graðanska kultura kanonizovala. Tako su dadaizam i posle wega nadrealizam odbacivali sve kwiÿevne konvencije. Druga wihova osobina je. nego otvaraju svoje stranice svim umetnicima i svim vrstama umetnosti. koji je u vreme avangarde dosta ãudqiv. Oåigledno je da su tek avangardni åasopisi u pravom smislu postali male revije ili. Zato su po pravilu kratkotrajni. izmeðu ostalog. koji je ureðivao Hervart Valden (Herwarth Walden). prezrenog ÿivota. Nekadašwi saloni zamewivani su kafeima i kabareima u kojima se odvija pravi kwiÿevni ÿivot. do baleta i åak do cirkuskih predstava. Negativan odnos prema åovekovom iskustvu iz drugih. postale popularne posle Apolinerovog i Sandrarovog otkriãa crnaåke plastike. a izmeðu ostalog i pozitivnim odnosom prema iskustvu koje je otkrivano u budizmu. sa sve primamqivijim klovnovima. Poznati åasopis nemaåkog ekspresionizma upravo se tako i zove Die Aktion. sluåajno. Zato se kao opšta moÿe izdvojiti još jedna wihova osobina: „umetniåko šarenilo" od kwiÿevnosti. åasopisi nisu više usko kwiÿevni. Objašwewe je oteÿano i zato što je avangarda. a sada nekoliko meseci i najviše nekoliko godina. koji se brzo raspadao. preko slikarstva i vajarstva. Otkriãe crnaåke plastike nije. Vidi se to. koji su ÿeqni kwiÿevnih senzacija kao jedne vrste kwiÿevne mode. uostalom. zapostavqenog. prema tome. little magazines. lutkama i maskama. naravno. Åisto kwiÿevni prevrat pribliÿava se socijalnom prevratu: kwiÿevna revolucija ide u susret društvenoj revoluciji. Zbog svega toga evropski avangardni kwiÿevni åasopisi dobili su još jednu osobinu koju ÿelimo da istaknemo: od nekadašwih nacionalnih postali su u najširem smislu internacionalni. vanevropskih kultura zamewen je pozitivnim. Ona više nije åisto estetska kao u vreme simbolizma. da bi se traÿili novi izvori poezije u samom ÿivotu. a ona se brzo mewa. i vrlo uzak krug åitalaca. kao što je poznato. efemernost. Pošto u vreme avangarde ne dolazi samo do „mešawa ÿanrova" nego i do „mešawa raznih vrsta umetnosti". Maske su. Ranije su åasopisi izlazili godinama i decenijama. Pregled i naroåito paÿqiv opis ovih malih revija omoguãuje nam da sagledamo svu dinamiku kwiÿevnog ÿivota. Druga osobina avangardnih åasopisa proizlazi iz prve: svaki od wih traje onoliko koliko je potrebno da se program iznese i odreðena kwiÿevna „akcija" izvede. kapriciozan i nije ga uvek lako objašwavati.323 svaki wegov deo zasebno jedna vrsta kwiÿevne akcije. i koji je imao izvesnog odjeka i u Japanu. Ali efemernost ima i druge uzroke: zatvoren krug istomišqenika.

kao što je Novo selo (Atarashiki mura). Sledeãe. naravno. Igrali su. Decembra 1921. i 1921—1927) bio je središte japanskog romantizma. U istoriji japanske moderne kwiÿevnosti neki åasopisi su odigrali veoma vaÿnu ulogu u formirawu kwiÿevnih pravaca. poåetkom dvadesetih. objavqeno je u Japanu nekoliko znaåajnih umetniåkih manifesta. Pojava malih revija . a Bela breza (Shirakaba. Za razliku od ovih. imali su stabilan program. dakle sve porodiåne publikacije koje nisu bile masmedijskog karaktera. romana i kwiÿevnih kritika. u izvesnom smislu. tako da su åesto prevazilazile okvire kwiÿevnih revija u najuÿem smislu te reåi. okupqaãe oko sebe pisce i pesnike mawe-više odreðene kwiÿevne. umetniåke pa i ideološke orijentacije. koji sadrÿi futuristiåke ideje. starijih kwiÿevnih åasopisa. A kao internacionalni lakše su proširili svoj uticaj. koji su izlazili poåetkom dvadesetog veka u Americi i Engleskoj. 1909—1911) predstavqala je estetizam. pored poezije. One sadrÿe. Skoro nijedna od wih nije mogla da izlazi duÿe. 1910—1923) okupqala je humanistiåki nastrojene pisce. koja se smatra prvim dadaistiåkim manifestom u Japanu. dok su se u Japanu pod tim terminom razumevali oni nekomercijalni åasopisi koje u malom tiraÿu izdaju pojedinci ili male grupe. prosvetiteqsku ulogu u procesu modernizacije japanske kwiÿevnosti. proze. Naime. izrastajuãi u åasopise multidisiplinarnog karaktera. U wima su se åitaoci mogli obavestiti kako o kwiÿevnim tako i likovnim kretawima u Evropi. toliko da se on osetio i u japanskoj kwiÿevnosti. pesnik Renkiãi Hirato na ulicama deli letke sa svojim Manifestom japanskog futurizma. Taj izraz je prvobitno oznaåavao one nekonvencionalne kwiÿevne åasopise.324 ma i prilozima nego i po saradnicima iz razliåitih delova sveta. Efemerni åasopisi u Japanu U Japanu se efemerni åasopisi nazivaju ritoru magaðin. za wih pišu i likovni i pozorišni umetnici. Oni su izlazili redovno. 1900—1908. retko koja je doÿivela treãi broj. i tekstove o filozofskim. drame. glasnik jednog humanistiåkog pokreta. kao i arhitekti. Plejada (Subaru. slikar Tai Kambara objavquje u katalogu za svoju izloÿbu Prvi manifest Kambare Taija. psihološkim i politiåkim pitawima. koji su takoðe brzo poåeli da se mewaju. namewene uÿim åitalaåkim krugovima. 1922. godine pesnik Šinkiãi Takahaši u svojoj zbirci pesama objavquje i pesmu Potvrda je dadaista (Dangen wa dadaisuto). U to vreme. Na poåetku su to bili åasopisi koji su se krajem devetnaestog i poåetkom dvadesetog veka pojavili u sluÿbi širewa socijalistiåkih ili hrišãanskih ideja. trajali su duÿe i nameweni su bili široj intelektualnoj publici. kada poåiwe intenzivna recepcija avangardnih pokreta. u veoma malom tiraÿu. Åasopis Danica (Myojo. Osetio se. odnosno malim revijama. Broj tih malih åasopisa naglo se poveãava tokom 1920-ih. i u japanskim kwiÿevnim åasopisima. po engleskom izrazu little magazines. B. oktobra 1920. „male revije" poåiwu da izlaze tek u vreme avangarde.

1878—1923) iz kwiÿevne grupe Bela breza. I pored toga svuda je puno wegovih varijanti. Neka se zna sudbina stvorenog. 1873— 1935) internacionalistiåkog pokreta za mir Klarte (Clarte). Mada u wemu nije bilo literarnih ostvarewa znaåajnih za kwiÿevnu istoriju. koji su uzastopno objavqivali mnoštvo manifesta. davao podršku radniåko-seqaåkoj Rusiji. Tokyo 1992. Zato govorimo onu istinu koju drugi neãe. konstruktivizma ili ekspresionizma. Mi smo ti koji ãe ga ubiti. . uz neke elemente anarhizma. 108. koji se vratio iz Pariza. dadaizma. Sada ga je åovek ubio. Åasopis se deklarisao kao kosmopolitska kwiÿevna revija i pod geslom „akcija i kritika" zalagao se za internacionalizam. On mora da bude ubijen. Vreme takozvanih little magazines karakterisalo se upravo bezbrojnim manifestima koje su mladi umetnici agitatori objavqivali u revijama efemernim poput jutarwe rose. on je zanimqiv po tome što je Komaki na wegovim stranicama predstavio „Treãu internacionalu". 'Istina' ili 'ne'. Istina je apsolutna. Tu nema kompromisa. Bez obzira na drÿave ili rase. u prvom broju åasopisa. Sejaå semena je pokrenuo Omi Komaki (1894—1978). Soseisha. 1921—1924). åovek je åoveku neprijateq. U malim åasopisima nisu objavqeni samo avangardni manifesti. Åovek je åoveku vuk. a pisac Takeo Arišima (Takeo Arishima. 1895—1981) i reÿiser Takamaru Sasaki (1898—1986). Gospodari smo ÿivota. „Nekada je åovek stvorio Boga. Gledajte! Mi se borimo za današwu istinu. 'Da' ili 'ne'. Na primer. što ãe imati veliki uticaj na razvoj proleterske kwiÿevnosti u Japanu. napisani u duhu futurizma. godine. napisali su pesnik Masatoši Muramacu (Masatoshi Muramatsu. takoðe je objavio svoj manifest. Zen'eishi no jidai — Nihon no 1920 nendai ( Vreme avangardne poezije — 1920 -ih u Japanu) .325 upravo se poklapa sa „vruãim" periodom avangardnih manifesta. åasopis Sejaå semena (Tanemaku hito. Zbog ÿivota branimo istinu revolucije. Pod svetlošãu istine dolazi do spajawa i razdvajawa. objavqen oktobra 1921. Manifest dobija karakter zasebnog oblika ili ÿanra avangardne kwiÿevnosti od vremena italijanskih futurista. sa jasnom socijalistiåkom orijentacijom. isto tako je objavio Manifest jedan (Sengen hitotsu) kao rezultat bolnog razmišqawa o odnosu pisca prema društvenim protivreånostima. Sve dok traje ovo stawe suprotstavqenosti dva tabora. Danas ne postoji Bog. koja je okupqala pristalice Tolstojevih humanistiåkih ideja. Sad ustaje sejaå semena — zajedno sa svim drugovima sveta!"2 2 Yusuke Komata. definitivno nije åovek sadašwosti. Manifest. ali prototip manifesta u modernom društvu nalazi se u Manifestu Komunistiåke partije iz 1848. i one ãe se prosto utrkivati u objavqivawu svojih manifesta. Ko ne priznaje ÿivot. U wemu su jasno podvuåene ideje o suprotnosti izmeðu klasa. Imao je socijalni karakter i sluÿio je agitaciji. izjašwavao se za mir i protiv rata. pod snaÿnim uticajem Barbisovog (Henri Barbusse. klasnoj borbi i internacionalizmu.

prevede na engleski. ukupno tri broja. G. Tokyo 1969. Takve avangardne tokove slede male revije. predloÿena na meseånoj redovnoj sesiji. do januara 1926. Stoga bi moj zadatak uvek bio i ostao samo da se obratim onima izvan åetvrte klase."3 U ovom tekstu. i pored jasno izraÿene imitacije italijanskog futurizma. Glupo mi je slagati sebe da bih je branio. meðu kojima su dadaisti Ðun Cuði i Ðun Okamoto (Jun Okamoto). avangardni manifesti kao što su Prvi manifest Taija Kambare i Manifest japanskog futurizma. govore ne samo o duhu nove poetike veã i o umetniåkoj formi. dok kwiÿevnost ubrzano nagiwe ka leviåarewu. nemaåki. gde autor iznosi svoj skepticizam u pogledu plodova koje su narodu donele Francuska i Ruska revolucija. objavi u narednom broju i pošaqe istovremeno redakcijama inostranih åasopisa. tom 20. Gjmgjgam. U Odboru akademije poezije Dalekog istoka okupilo se šezdesetak. Arishima Takeo (Sabrana dela savremene japanske kwiÿevnosti. G. uopšte nema radikalizma ni optimizma. Pokretaå ovog åasopisa Tomoo Tozaki bio je u to vreme poznat kao dadaistiåki pesnik. Veã sam naslov Manifest jedan upuãuje nas na autorov pristup koji se bitno razlikuje od drugih tadašwih manifesta povišene temperature. raspravqao u wen prilog i stupio u pokret za wu. S druge strane. a u redakciji trideset umetnika. Pošto je apsolutno nemoguãe da postanem pripadnik te nove klase. i kosmopolitski Pesnik sveta (Sekai shijin). recitovawa i izloÿbi. koji je izlazio od juna 1924.). „Roðen sam. godine. štampawe godišwaka poezije. 409. kao što bi crnac ostao crn ma koliko ga prali sapunom. ukupno 10 brojeva. kao i na pišåevu usamqenost. U planu je bilo. Na kraju krajeva. francuski i ruski jezik. Wega muåi pitawe kako intelektualac moÿe da se uhvati u koštac sa stvarnim socijalnim problemima. koji je izlazio od avgusta 1924. pisac ãe oktobra sledeãe 1923. Takeo Arišima). svedok usmeravawa avangardne poezije ka nadrealizmu. kao i niz drugih åasopisa. ja ãu ostati plod postojeãe vladajuãe klase. ali se ne bave problemima kwiÿevne forme. Kodansha. P. izbor ålanova odbora. Prrr. takoðe. kontakt sa pesnicima sveta. Sav oåajan. . Prema tome. Gjmgem (G.326 Takeo Arišima je svoj Manifest jedan objavio u januarskom broju åasopisa Rekonstrukcija. ma kako se promenio moj daqi ÿivot. Pesnik sveta u prvom broju objavquje svoje planove aktivnosti: izdavawe glasnika Pesnik sveta. organizovawe predavawa. kao i da se objave originali i prevodi dela avangardnih pesnika širom sveta". ne pomišqam da me prihvate u wu. Gore navedeni manifesti uglavnom govore o zadacima kwiÿevnosti ili o duhu kwiÿevnosti. odrastao i stekao obrazovawe izvan åetvrte klase. Meðu wima se nalazi Ge. ja sam jedan od onih koji nemaju veze sa åetvrtom klasom. godine izvršiti samoubistvo. do novembra. da se „jedna pesma. Kjoðiro Hagivara i Šigeði Cuboi (Shigeji Tsuboi) iz åaso3 Nihon gendai bungaku zenshu. 1922.

Vagner (F. Ima i francuskih pesama. Relativna voqa bezbrojnih simultanosti pospešuje novu usmenu kwiÿevnost. Armin T. Sadrÿi manifest. za kreativnost. Klabund (pravo ime Alfred Henške /Alfred Henschk/). uliånu umetnost. koliko je izašlo. pesme. industrijalnu umetnost. dosta apstraktan i pun euforiånih izraza kao što je osvajawe svemira. entuzijazam i voqa da se japanska savremena poezija predstavi inostranoj publici. narodno pozorište. Vagner.327 pisa C rveno i crno (Aka to kuro). za propagandu i za izdavaštvo — nagoveštava da su nameravali da deluju kao organizovan društveni pokret. za likovnu umetnost. za prevoðewe. V. br. . U tom manifestu autor se zalaÿe za „Don kreacionizam". Ne moÿemo pouzdano utvrditi da li je i koliko uspeo da uspostavi kontakt sa svetskim avangardnim revijama. nismo mogli da ga obeleÿimo nijednim nadgrobnim spomenikom. Tomojoši Murajama iz åasopisa Mavo i drugi. ÿivot jednak umetnosti i wihove sveobuhvatne meðusobne odnose. Mada ovaj manifest. elektron. a od nemaåkih pesnika kubista Maks Veber (Max Weber). kwiÿevne kritike i prevedene stihove. 19. poåiwe reåenicama: „Svet konvencionalne umetnosti je u svim oblastima srušen. Zastupqeni su ruski avangardni pesnici Vladimir Majakovski (1893—1930) i Vadim Šeršeweviå (1892—1942). Ali se oseãa. qudska vrsta. objavqene u dosta velikom broju prevedene pesme. ne govori neposredno o umetniåkoj formi. revolucionarni pesnici Oskar Marija Graf (Oskar Maria Graf). programski tekst objavqen u istom broju pod naslovom Poåetak kreaci4 Sekai shijin. pored pesama japanske avangarde. V. gravitaciona sila itd. kao što su negirawe konvencionalne umetnosti i davawe prioriteta ÿivotu. za pozorišnu umetnost. U prvom broju objavqen je i manifest pod naslovom Prvi manifest Don kreacionista (Don kurieshonisuto daiichi sengen). Kurt Hajnike (Kurt Heynicke). Tekst se završava ovako: „Granice su izbrisane. beskrajni su objekti. dinamiåni ples. Albert Erenštajn (Albert Ehrenstein).4 koji je najverovatnije napisao glavni i odgovorni urednik Don Zaki (pravo ime Tomoo Tozaki). koji sadrÿi šest taåaka. ali i teÿwa ka prirodnim naukama: na više mesta upotrebqeni su struåni termini kao što su kosmos. za kritiku. Prvi broj åasopisa Pesnik sveta skromnog je izgleda i ima svega 26 strana. avgust 1925. Iz samog manifesta jasno proizlazi wihova teÿwa ka kosmopolitizmu i multidisciplinarnoj umetnosti. dadaista F." U wemu se jasno ogledaju osobine futurizma i dadaizma. za nauku. makar u planovima. Nekoliko prevedenih pesama savremenih kineskih pesnika potvrðuje da åasopis nije pratio samo tokove evropske poezije. Tekst. Letimiåan pregled sadrÿaja sva tri broja ovog åasopisa. za ples." Objavqen nacrt organizacione šeme wihove åete Don gasa — koja se sastoji od odeqewa za poeziju. ekspresionisti Varter Hazen Krefel i Karl Cukermajer (Karl Zuckermayer). Mi. Wagner). To je istinski tuÿna istorija poraza qudske vrste. 1. pokazuje da su.

Meðutim. Beograd 1985. dijalektiåan i aktivan. Srÿ wegove umetnosti je ideja: „Stvoriti pesmu kao što priroda stvara drvo. Institut za kwiÿevnost i umetnost. misticizma i teorije relativiteta. on se zalaÿe za revolucionarnu umetnost. Podstaknuti Uidobrovom posetom Španiji 1918. u japanskom manifestu se nalazi jedna od kquånih reåi kreacionistiåke ideje kao što je kosmos. Wegov rodonaåelnik je åileanski pesnik Uidobro (Vincente Huidobro). o pesnici? / Uåinite da procveta u pesmi! / Pesnik je mali bog. dinamiåki ples i stvaralaåku kritiku. nauåni. godine u Buenos Airesu. konstruktivizma i drugih evropskih avangardnih ideja pa sve do marksizma. on odbacuje anegdotsko i deskriptivno. Uidobro se zalaÿe za poeziju koju pesnik „stvara kao novu kosmiåku realnost koju umetnik dodaje prirodi". Up. internacionalizma. sadrÿavali su åesto ekstremni pa i prazni heroizam i narcizam. Kao projekat za „rad na rehabilitaciji oåajnika" on navodi progon dekadencije. španski pesnici su razvili „ultraizam"." O suštini kreacionizma najboqe govore wegovi stihovi: „Zašto opevate ruÿu.328 onizma (Sozoshugi no shuppatsu). konstruktivnost i slobodu efekata. On je samo jedan od avangardnih pokreta koji su se posle Prvog svetskog rata pojavili u Evropi. Meðutim. Nolit. bez dodirnih taåaka sa stvarnim ÿivotom. 379—380. Meðutim. Kao oblike umetnosti Don Zaki pomiwe usmenu kwiÿevnost. masovna i industrijska. sadrÿi nekoliko konkretnih predloga koji se odnose na formu. pun je samouverenosti kao da je wegov pokret izvoran u svom duhu. a umetniåki pokret društvenom pokretu. što bi moglo da budu tragovi ove evropske avangardne ideje. Ovaj Tozakijev tekst koji kritikuje pasivnost recepcije evropske civilizacije kod Japanaca proteklih pedeset godina i oštro zamera tzv. niti se pomiwe ime Uidobra ni Reverdija. Polazeãi od potrebe da pesnik „stvori pesmu uzimajuãi iz ÿivota motive i mewajuãi ih da bi im se udahnuo novi i samostalni ÿivot". prosveãewe proletarijata. Stiåe se utisak da je ovaj programski tekst preplavqen svim idejama koje su privlaåile tadašwe japanske intelektualce. „kreacionizam" nije bio Tozakijev izum. umetnosti radi umetnosti. polet bratstva. åudo dadaizma. definiše stav umetnika kao religiozan. kao i insistirawe na kreativnosti. uliånu likovnu umetnost. 5 6 . od dadaizma. sutrašwicu nihilizma. Bezbrojni manifesti. Kasnije je francuski pesnik Reverdi uveo taj pokret u Francusku. 9—10.5 sa potpisom Don Zaki. od Isto. koji ga je pokrenuo 1916. Negirajuãi konvencionalnu umetnost i istiåuãi neograniåenost objekata. Umetnost je pribliÿavana ÿivotu. da bude narodna. objavqivani u tim malim revijama. a govori afirmativno o groteski. dok elementi umetnosti treba da budu kritiåko-filozofski. relativno-estetski i arhitektonski. Reånik kwiÿevnih termina. Tekst istiåe da su ciqevi pokreta industrijski i masovni i da wihova umetniåka forma sadrÿi simultanost."6 U åasopisu Pesnik sveta nema nijedne španske pesme.

pesnik Šinkiãi Ito piše da je „åasopis C rveno i crno bio neobiåan fenomen. odmah je ostavio snaÿan utisak na tadašwe åitaoce svojim krupnim slovima C rveno i crno na naslovnoj strani. koji ãe ujedno biti i posledwi. Nasuprot ÿestokim retorikama koje se reðaju u Manifestu. U tom smislu moÿemo reãi da je åasopis bio delo zatvorenog kruga pesnika. wihova dela ostaju glavna. seãajuãi se tog vremena. Tek u Okamotovom ciklusu pe7 8 Aka to kuro. kratki eseji i završna reå urednika. u Tokiju. a crna na anarhizam. same pesme u prvom broju åasopisa nisu bile toliko radikalne. vanredni broj sa 4 strane. januar 1923. opasno stvorewe". smelo tvrdimo! Poezija je bomba! Pesnik je crni zloåinac koji baca bombu na åvrsti zid i vrata zatvora!"7 Sa ovim nepotpisanim Manifestom åasopis C rveno i crno prvi put izlazi prvog januara 1923. pa i u kasnijim brojevima. dramskih tekstova ni prevoda dela stranih autora. U prvom i drugom broju objavquju se samo radovi ålanova redakcije. Uz reprint izdawe ovog åasopisa. prvi deo. koji ima 24 strane. Puroretaria shi zasshi shusei (Zbirka åasopisa proleterske poezije). a ålanovi redakcije bili su pesnici Ðun Okamoto. izdat je juna 1924. ali su pesnici okupqeni u wemu imali samosvest da su i „crveni" i „crni" i time „priznali i istakli da su nešto što je nemirno i nezdravo. romana.329 wih se izdvajaju dva åasopisa po tome što su ostavili jasne tragove u japanskoj kwiÿevnoj istoriji. u aprilu treãi sa 8. a posle velikog zemqotresa u oblasti Kanto septembra 1923. prvi te vrste. formata A5 i veoma skromnog izgleda. Tokyo 1978. C rveno i crno „Šta je poezija? Šta je pesnik? Odbacujuãi sve ideje iz prošlosti. Nema proznih dela. 2. . Crvena boja asocira na komunizam. Sam naslov åasopisa nije bilo toliko neobiåan za åitalaåku publiku s obzirom na popularnost tada veã prevedenog Stendalovog romana s istim naslovom. Ovaj prvi avangardni åasopis za poeziju. kad se åasopis otvara za spoqne saradnike. br. To su C rveno i crno (Aka to kuro) i Mavo. 1. Ãotaro Kavasaki i Kjoðiro Hagivara. u maju åetvrti sa 16 strana. Posle prvog broja. rušeãi tada konvencionalnu koncepciju kwiÿevne revije. Kjoðiro objavquje dve pesme o seoskom ÿivotu u svom zaviåaju W iva i åovek (Hatake to ningen) i Jesen (Aki). Štampano je ukupno pet brojeva za godinu i po dana. Ovaj ureðivaåki koncept bio je gotovo zajedniåki svim brojevima od prvog do posledweg. U vanrednom broju wima se prikquåio i pesnik Tozaburo Ono. da mu je skromnost bila snaga".8 U svakom broju objavqivane su pesme ålanova redakcije. a Cuboi naturalistiåko-realistiåku pesmu Prosjak na vetru (Kaze no naka no kojiki). 2. na naslovnoj strani. u februaru izlazi drugi broj sa 8. koliko je trajao wegov ÿivot. Glavni i odgovorni urednik bio je pesnik Sigeði Cuboi. tvrdi Ito.

Šta nam onda nudi wihov pesniåki duh u kome se istiåe „negacija"? 9 10 Aka to kuro. ÿenka i muÿjak koji su se li na ulazu radwe kimona Micukoši. br. bile su eksperimentalnog karaktera i imale su isti naslov Bez naslova (Mudai). Tekst poåiwe pozivom na prezir materijalnih vrednosti kao što je novac i na pohvalu ludila."9 Zapravo su konvencionalna forma i tup ritam bili razlozi wihovog nezadovoqstva poezijom savremenika. Meðutim. „Negirajmo! Negirajmo! Negirajmo! Svu svoju snagu usmerimo ka negaciji! Jedino tako mi postojimo! Mi moÿemo ÿiveti ÿivot!"10 Manifest negira sve „izme". i tu moÿemo da naðemo dodirnu taåku sa futurizmom i dadaizmom. dok se u Kjoðiroovoj pesmi pod naslovom „˜˜" opisuje grad na veoma radikalan naåin. koji su se zalagali samo za formalnu nevezanost stihova bez novog pesniåkog duha. mada se pretpostavqa da je reå o Kjoðirou Hagivari. a ÿele novac! Da znamo za degradaciju qubavi izmeðu dame i gospodina! Daleko su modernija dva psa. Åovek koji ne moÿe da ispusti  na pismo od svoje dragane ne razume je istinski. kako se åasopis razvija. pojavquje se više pesama napisanih u duhu protesta. 4. maj 1923. redu i obiåaju. U åetvrtom broju je objavqen i wihov novi manifest Prvi manifest pokreta C rvenog i crnog (Aka to kuro undo daiichi sengen). podsmevaju se idealizmu i humanizmu. U wemu je jasno podvuåena namera wihovog avangardnog pokreta: promena i pesniåke forme i pesniåkog duha. Budala je onaj ko ne zna da umetnost postoji zato što je ona masturbacija åoveka. Odluåno se odbacuju konvencionalna umetnost i wen autoritet. . Kritika je u manifestu bila ustremqena na pesnike koji su u to vreme åinili glavnu struju u poeziji u Japanu. tj. na populiste i tzv. stari. na primer. U manifestu je snaÿno prisutan nihilistiåki duh i citirana je reåenica „Sve je za mene ništa" od Štirnera. tri od pet objavqenih pesama. koga je dadaista Ðun Cuði preveo i predstavio japanskim intelektualcima. U åetvrtom broju. slobodne pesnike. „Da opåinimo glupe. anemiåne japanske pesnike! Slikare! Muziåare! Vajare! koji su zaboravili na ludilo. pesme Cuboija. Kavasakija i Okamota. kao albatros razvuåen i usporen ritam slobodnih pesnika. Autor tog nepotpisanog teksta nije utvrðen. 2—8. negacije i rušewa.330 sama O brtawe (Kaiten) oseãa se izvesna avangardna atmosfera. Demokratski pesnici u Japanu koji ne znaju da reðaju slova naopaåke! […] Sad je došlo vreme da sahranimo slobodne pesnike koji su dali nogom kukaviåkim pesnicima novog stila! Da uništimo slobodne pesnike! Da razbijemo stari. Isto.

a „prazno obeãawe" je i vlast anarhista. „I s društvenog aspekta. Slike raspadawa urbanog åoveka. Radikalni egotizam. zgrušak potamnele krvi. Volim samog sebe više od istine."12 Ovde se prihvata samo „ja" i goli ÿivot. duhovi. 1. opisuje se pribrano i bez sentimentalnosti. pred nama su samo grobovi. vatra nam je potrebna. meðutim. ali imaju ubrzani ritam."13 Wihov egotizam. krv. misaoni haos. objavqene na stranicama åasopisa C rveno i crno . wegove otuðenosti. kao da su predvideli raspad društva. srce. Da bismo ih izbacili ÿive. razgraðivawe ÿivota i gubitak srca. Odbacuje se boqševizam. Wihove pesme. Aka to kuro. iznad svega nam je potrebna vatra. zato je nosio u sebi pesimizam. Srce. srce. grobqe. više od hh. kapitalizam. slike su im ÿivqe i jasnije. punom suprotnosti. gde su oštro kritikovali svoje savremenike slobodne pesnike. srce… Izloÿba sakatih srca. Više nema ništa šta bismo mogli kupiti ovim presahnulim srcem. a na kraju nam je ostalo presahnulo srce — šta treba da kupimo ovim presahnulim srcem? Bacimo ga u kanalizaciju! Jauåe klica! […] Hteli smo da kupimo ideal i sreãu ÿivota. Isto. Zatvor. Katawa no shinzo. slike seksa ili hrane koji su vezani za goli ÿivot. sa sklonošãu da se jedna slika zaokruÿuje u jednom stihu. Ðun Okamoto (Jun Okamoto): SAKATA SRC A 14 Bezbrojna srca leÿe. burÿoazija. ni putem revolucionarnog humanizma da ÿiviš za proletere. pre svega. . Isto. koji. ispoqen u ovom Prvom manifestu. zapquskivan åaðu. a izgubili smo srce. br. I razumqivo je onda što se u manifestu tadašwe vreme izraÿava slikama iz patologije. Pa šta onda priznaju? „Ne moÿemo da krenemo putem istine i ideala. Proces raspadawa åoveka i dehumanizacije u tadašwem japanskom društvu.331 „Prodavali smo svoj ÿivot komad po komad. Bijen nevremenom. 11 12 13 14 Isto."11 Dakle. praznina. nemiri vremena i nasiqe — to su åesti motivi i u wihovim pesmama. takoðe su napisane na savremenom govornom jeziku. prati slika smrti. obrtawe — to su reåi kojim su pesnici pokreta C rveno i crno opisivali slike vremena. Što nas briga za ideal i sreãu? […] Sada mi moramo izbaciti svoje leševe. 9. Moj ÿivot je igra na grobovima. januar 1923.

— Migoqewe crne struje. zevawe. Ono i Okamoto. br. igraj daqe! Igraj sve dok ne povratiš i ne padneš. ispij! Ako si se napio. povrati. namrštenog lica. zevawe. Prikazi i kritike objavqeni u svakom broju ovog åasopisa govore da su „rastegnut ritam" i „sentimentalizam" bile stalno wihove mete 15 16 Odore. Progutaj vatru! Progutaj razbuktali plamen! Åasopis C rveno i crno åesto je svrstavan u grupu anarhistiåkih revija. igraj. igraj! — Prasak plamena. Igraj. Aka to kuro. 2. Kijomi Hatajama (Kiyomi Hatayama): IGRAJ! 15 Odreÿi meso! — Iscedi krv! — Ubaci je u pehar lobawa Hajd'. zato što su åetiri ålana redakcije nagiwala anarhizmu: Kjoðiro. To je duša vremena! I ako te uhvati muka. zaigraj. Cuboi. pa je stoga jasno pokazivao elemente revolucije pesniåke forme. br. Povrati. tiho i bešumno leÿe na ulici kojom besni severni vetar. 3. Ali taj åasopis nije samo pokušavao da izmeni pesniåki duh. februar 1923. Da ga iscepam i bacim u vatru…? Zar ti nije tako lakše i lepše? Noãni zamor. Aka to kuro.332 Ta bezbrojna srca. . On je istovremeno bio i izazov za tadašwu japansku poeziju lišenu ritamskog oseãaja. 4. april. 3. Mudai. povrati! Izbquvana krv — U moru izbquvane krvi hhhhhhh! I srce hhhhhhhhh Neka odleti na paråeta! Šigeði Cuboi (Shigeji Tsuboi): BE Z NASLO VA 16 Moje srce je list izguÿvane hartije. samo što se nisu raspuknula. On je bio pokret za poeziju u kojoj su duh i oblik tesno povezani i deluju jedan na drugi.

od petog broja. izlazi u avgustu iste godine. Reå mavo na japanskom jeziku ne znaåi ništa. V Vitesse (vreme). Kjoðiro Hagivara u åetvrtom broju pod pseudonimom Ludi Ð iro beleÿi: „Ropšin kaÿe: 'Uvek sam do sada imao neki izgovor. dok je peti broj. 3. itd. sa 12 stranica. sa 32 stranice. septembar 1925. 17 18 . åetvrti (16 stranica) u oktobru. maj 1923. 1925. Ali ovoga puta sam ubio za sebe. Kwiÿevnik Takamaru Sasaki tvrdi da M znaåi Masse (prostor). 4. te radi ideologije.18 Pokretaå åasopisa je bio slikar i pozorišni umetnik Tomojoši Murajama. posle izvesne pauze objavqen u junu sledeãe. ubio sam jer samo to ÿeleo ja.333 napada. Treãi broj je zabrawen na osnovu Zakona o eksplozivima. savladajmo sve nasrtaje i samo napred!"17 Åasopis C rveno i crno bio je preteåa mnogobrojnih malih kwiÿevnih revija koje su se pojavile na avangardnoj sceni u Japanu. i imao je svega 8 stranica. koji je upoznao Japance s nemaåkim ekspresionizmom i konstruktivizmom. Iako je bilo samo pet brojeva. Up. 12—13. Drugi broj. Eksperimenti koje su pokretaåi åasopisa C rvenog i crnog ponavqali u drugoj polovini wegovog postojawa bili su usmereni ka tragawu za novim ritmom i novim pristupom poeziji kako bi razbili patetiku i sentimentalnost i stvorili duhovni pejzaÿ pomoãu suvih i neobiånih vizuelnih slika. Bessatsu kaisetsu (Sveska sa komentarima za reprint izdawe Mavoa). Tokyo 1991. i ništa više. te radi posla. Mavo Åasopis Mavo izlazio je od jula 1924. Wegov prvi broj pojavio se u julu 1924. do avgusta 1925 (ukupno 7 brojeva). 15. Kasnije. Savladati nasrtaje jeste jedino savladati smrt. åasopis C rveno i crno snaÿno je delovao na tadašwe åitaoce. Aka to kuro. Posle jednogodišweg boravka u Berlinu Murajama se krajem januara 1923. Zbog toga su padale teške reåi na slobodne pesnike i pesnike populiste. treãi (22 stranice) u septembru. a A i O predstavqaju oznake alfa i omega (poåetak i kraj). Ovo objašwewe smatra se priliåno pouzdanim. da bi zatim usledili šesti (32 stranice) u julu i sedmi (38 stranica) u avgustu iste godine. vraãa u Japan i sa åetvoricom slikara organizuje prvu izloÿbu pod nazivom Mavo u prostorijama budistiåkog hrama Dempoin u Tokiju. Podstaknuti wegovom nihilistiåkom estetikom. ÿelimo da umremo. kao i Šuzo Oura (Shuzo Oura) i drugi umetnici. posle wega ãe poput pene nastajati i nestajati bezbrojni mali åasopisi sa svojim pretencioznim manifestima. godine. Bungei sensen. ukquåuje se u redakciju i pesnik Kjoðiro Hagivara. A sada. br. jer je na naslovnoj strani bila nalepqena petarda uz autentiåni pramen ÿenske kose.' […] A mi samo tvrdimo: ÿelimo da ÿivimo.

U treãem broju åasopisa objavqen je programski tekst Pojavio se åasopis Mavo koji izraÿava „mavoistiåki duh": „Mavo je grupa bledolikih zloåinaca koji nose crvenu masku i crne naoåare. Mi nismo niåim vezani. u katalogu Prve izloÿbe Mavoa."19 U drugom delu se definiše duh umetnosti za koji se zalaÿu: „Mi stojimo na åelnom poloÿaju. poput fatamorgana seksualnog nagona. Zato naša grupa neãe pozitivno da odredi nekakav svoj stav o umetnosti. Mada mavoistiåki pokret istiåe da „nema niåeg novijeg strasnijeg i istinitijeg od ovog". Mi revolucionišemo.334 Izloÿba. 22 Mavo. 20 Isto. Mavo. scenografija. supstancijalizam. neomavoizam. koja je trajala od 28. koje wegovi protagonisti poriåu. Reprint izdawe. . lewi i tromi poput sviwa. Ali ne zato što delimo istu umetniåku ideju ili ubeðewe. gospodsko pleme) koji lelujaju u ovom svetu. 19 Mavo no sengen (Manifest Mavoa). Mi napredujemo. Murajama zastupa tzv. a kao projekti navode se elektrika. pa åak i isterivawe qubiteqa åednosti. oznaåila je poåetak pokreta Mavo. ruskog futurizma. ureðewe izloga. kao nekakva ilustracija za slikovnicu. I veåno ãemo tu ostati. U prvom delu se razjašwava karakter grupe koja åini ovaj pokret: „Mi smo se kao grupa okupili jer smo likovni umetnici iste sklonosti. Na dnu kutije se nazire lik deåaka. Bewusste-Konstruktionismus. Tokyo 1923. Raspisan je konkurs za investitore. dadaizma i konstruktivizma. U posledwem."20 Treãi deo je posveãen planu konkretnih aktivnosti kao što je organizovawe izloÿbi. Mi stvaramo. destruktivne i konstruktivne ÿeqe". on pokreãe åasopis Mavo. zalaÿuãi se da umetnici „svesno konstruišu lepo i ruÿno. Meðu 185 izloÿenih radova isticao se Murajamin objekat pod naslovom Delo u kome su upotrebqeni cveãe i cipela. proglašava se osnivawe Saveza graditeqa gradova i energetike. 20. upotreba otpadaka i drugi novi urbanistiåki planovi. 3. 17. Mi neprestano potvrðujemo i odriåemo."21 Estetika pobune i zloåina zajedniåka je i drugim malim åasopisima kao što je C rveno i crno . septembar 1924. da se ni s åim uporediti ne moÿemo […]. Mi smo ekstremni. kao i ispisana reå automobil. vizuelne i druge åulne elemente. To je posledwa bomba kojom ãe biti zasuti svi oni intelektualni zloåinci (tzv. Mi ÿivimo u punom smislu te reåi. br. koji je izašao kao specijalni broj pod naslovom Arhitektura i pozorište. Da bi se ogledao u „sveobuhvatnim moguãnostima umetniåkog tragawa". U katalogu za ovu izloÿbu nalazi se wihov manifest od tri dela. 1—2. donatore. neodadaizam. gas. Leva cipela s visokom potpeticom postavqena je u praznoj drvenoj kutiji pored koje je korpica sa cveãem i mašnicom. privrÿene ålanove i aktiviste. 21 Zasshi Mavo arawaru. U tekstu se reðaju reåi kao što su konstruktivizam. avgusta 1923. industrijalizam. 1991. 3. sedmom broju. br. jula do 3. a na samoj kutiji ruÿa. avion.22 jasno je da se on rodio kao proizvod evropskih avangardnih pokreta i da su u wegovoj osnovi elementi nemaåkog ekspresionizma.

koja je emigrirala u Japan 1922. Zvuk i Pesma iz zbirke Zvuk. avgust. Rue de Birtchanine. Meðu likovnim prilozima nalaze se linorezi. Kao izraz multidisciplinarnosti. sa datumom 15. Mizitch. Das Werk (Cirih). odnosno Kikuðija Išimota (Kikuji Ishimoto) i Sadanosuke Nakade (Sadanosuke Nakada). Åasopis Mavo uspostavqa saradwu sa inostranim avangardnim åasopisima kao što su Der Sturm (Berlin). ples i performans. a u drugom broju pesme E.23 Nakada je bio saradnik åasopisa Mavo i objavio je u petom broju ålanak Uloga opštih åasopisa (Sogo zasshi no shimei) o maðarskom umetniku Moholiju Naðu (Moholy Nagy) i åeškom åasopisu Pasmo. avgust 1922. godine. Tacuo Okada (Tatsuo Okada). U prvom broju Murajama objavquje u svom prevodu tri pesme V. godine. sa podacima o Qubomiru Miciãu (L. u kwizi gostiju Nel i Hervarta Valdena. a na sledeãoj strani potpisi japanskih arhitekata Toraðira Koðime (Torajiro Kojima). 12. Koliko nam je poznato. U osnivawu pokreta bila je ukquåena Varvara Bubnova. Kandinskog Zemqa. to je jedina vidqiva veza izmeðu ova dva åasopisa. Na primer. avgust. L'effrot moderne (Pariz) i dr. 16. Tolera F a briåki dimwak pred zoru i Ja vas optuÿujem. a japanski slikar Hide Kinošita. kolaÿi i fotografije objekata japanskih autora kao što su Hide Kinošita. a u sedmom rad Tatqin i Radovski (Tatorin to Radobusuki).335 Mavoizam je uneo dve novine u istoriju moderne umetnosti u Japanu: internacionalnost i multidisciplinarnost. pod datumom 8. Sava se za kolaÿ Konstrukcija u prvom broju åasopisa koristio ruskim novinama. On posveãuje više stranica grafikama i kolaÿima. Mavo je pun vizuelnih elemenata. Objavquje se priliåno veliki broj prevedenih kwiÿevnih dela. Tacuo Toda (Tatsuo Toda). Institut za kwiÿevnost i umetnost. koji je aktivno saraðivao sa Mavoom. ruska slikarka. Seiåo Sava. a Oura za Konstruktion F nemaåkim 23 Zenit i avangarda 20 -ih godina . na posledwoj strani se objavquje spisak „znaåajnih åasopisa sveta". åasopis obuhvata ne samo kwiÿevnu i likovnu umetnost veã i umetnosti kao što su pozorište. Drugi broj sadrÿi i pesmu Fjodora Sologuba (1863—1927). Na tom spisku u petom (jun 1925) i šestom (jul 1925) i sedmom broju (avgust 1925) åasopisa našao se i Zenit. ali je posrednih veza svakako bilo više. Za kolaÿe su åesto upotrebqavali iseåke iz inostranih novina i revija. bio je uåenik D. Mavo je prvi japanski avangardni åasopis koji kao svoju misiju zastupa kosmopolitizam i solidarnost sa umetnicima sveta. Po uzoru na srodne åasopise iz Evrope. . Burquka. Sadrÿaj i struktura åasopisa odraÿava kosmopolitski duh. Belgrado). nalaze se potpisi Anuške i Qubomira Miciãa na strani 54. Šomu Janase (Shomu Yanase) i dr. a objavqivane su i fotografije scenografija i elemenata arhitekture. sa datumom 25. o stvaralaštvu ovih ruskih arhitekata. urednika ekspresionistiåkog åasopisa Der Sturm u Berlinu. Beograd 1983. Kimimaro Jahaši (Kimimaro Yahashi). što je u to vreme bilo potpuno novo za tu vrstu periodike. O zemqi u prevodu Seiåo Save (Seicho Sawa).

Tadanosuke Nakada u istom broju objavquje rad Arhitektura u Savezu Sovjetskih Socijalistiåkih Republika Rusije (Roshiya shakaishugi rempo sovieto kyowakoku no kenchi24 25 26 Toshiro Sawa. Morosen tekkai sawagi. Wegov sedmi broj odvaja nekoliko stranica za rusku savremenu arhitekturu i predstavqa Tatqina. avgust 1924. sledeãe godine. treãi broj åasopisa. Objavqeno je nekoliko dramskih tekstova. 3). po prvi put u duhu Bewusste-Konstruktionismus. Mavo. Na naslovnoj strani petog broja bila je fotografija scenografije iz predstave Strindbergovog komada Pijanstvo. U delima visoke apstraktnosti ovih autora naslovi imaju vaÿnu funkciju. Tojotaka Okada (Toyotaka Okada) svoj rad je nazvao Muåna neuralgija (br. Åesto se sluÿi nekonvencionalnim rešewima. 2. Na primer. U istom pozorištu. 2. otvoreno Malo pozorište u Cukiðiju (Tsukoji sho gekijo). Michinao Takamizawa. a u sedmom su reprodukovani drvorez Maesa iz belgijskog åasopisa 7. predstavqeni su takoðe Arhipenko i Kandinski. 10. delo Janasea Dobro uveÿbani vojnici (br. Murajama izraðuje scenografiju. ÿivotnim i senzualnim motivima. u odsustvu geografskih i liånih imena. najboqe ilustruje wihovo pozorišno angaÿovawe: na sceni su kao glumci sami mavoisti Murajama. br. kojom je juna 1924. Tatsuo Okada. kao što su Ubijawe senke. delo Jahašija zove se Moja onanija (br. 4). br. 2—4. Svi ovi pozorišni komadi imaju zajedniåke crte pri upotrebi boja. U šestom broju je grafika Karela Maesa (Karel Maes). Overziht. Hagivare Smrtna presuda. za predstavu O d jutra do ponoãi G. Mavo. 7). U wemu se nalazi i tekst Lisickog lementi i otkriãe (Yoso to hakken). In'ei o korosu. 11. a u åetvrtom broju su kostimografski crteÿi Kenkiãija Jošide (Kenkichi Yoshida) za predstavu Ÿivot bube K. a rad Kaitoa Janagave (Kaito Yanagawa) Q udi idu ulicom (br. Tolera Lastaviåja kwiga i K. i br. koji su saraðivali sa Zenitom. oblika i senki. avgust 1924. Arhitektura åini takoðe bitan deo åasopisa Mavo. mavoisti su organizovali pozorišni festival pod naslovom Treãa kategorija pozorišta (Gekiðo no sanka). u kome je kao podloga takvih reprodukcija upotrebqena stara novinska hartija. u autohtonim. objavqena u treãem broju.25 Izazov26 i dr. npr. Kwiÿevnost i likovna umetnost pribliÿavaju se i dopuwuju jedna s drugom. jedan Murajamin rad nosi naslov Bludnica koja sedi (br. Maqeviåa i dr. 1. Fotografija treãeg åina predstave Smrt i ðavo Vedekinda. Objavqena su i dela savremenih evropskih slikara. Pored wih. jul 1924. Jahaši i ostali prerušeni u ÿene. u neobiånim svetlosnim i zvuånim efektima. Mavo poklawa veliku paÿwu pozorištu. 2. noseãi cipele sa visokom potpeticom. arts i grafika Petasa iz holandskog åasopisa Het.336 listovima. Od ovih likovnih priloga linorezi Tacua Okade i drugih biãe kasnije upotrebqeni za ilustracije u zbirkama pesama E.24 Urnebesno otklawawe maglovite ÿice. 3). br. Neki od mavoista i sami su bili aktivni pozorišni umetnici. . koji je Murajama preveo iz švajE carskog åasopisa Studija o arhitekturi. Chosen. kao i mirisa. Åapeka u Malom pozorištu u Cukiðiju. 4). 2. Kajzera. Mavo.

pesma Hidea Kinošite Pesniåka forma zvuånih suglasnika koja je poåela sa H. smrad. kada je u redakciju došao Kjoðiro Hagivara iz åasopisa C rveno i cr no i kada je pokretu pristupio veliki broj pesnika. karakteristiånoj za nemaåki ekspresionizam. kojima nedostaju predikacije. recimo. a ritam C je ubrzan. Poezija zauzima znaåajan deo ovog åasopisa. Upotrebqava se savremeni govorni jezik. br. kao što su Ðun Cuði. Åeste su proste reåenice. i ovde je dominantna. kwiÿara. 2. pomiwuãi izmeðu ostalog i projekat Tatqina Spomenik Treãoj internacionali.337 ku). bogaq. åesti su zajedniåki motivi kao što su fabrika. crna. ali ima nekoliko eseja i likovnih priloga. Terutake Onãi (Terutake Onchi). Zastupqeni su i pesnici sa dadaistiåkom tendencijom. 27 28 29 Akaki shimon. Treãe. Eisuke Jošijuki (Eisuke Yoshiyuki) i dr. 2. odnosno pesme u „sintaksi krika". a omiqene su boje crvena. Prvo. osuðenik na smrt. 3. br.) Ovim stihovima mavoisti ruše dotadašwu konvencionalnu poeziju. (Postoje i primerci u kojima je umesto reåi bolest upotrebqena reå veseqe. izloga itd. U gotovo svim pesmama radwa je smeštena u urbanu sredinu. kakvih nije bilo u C rvenom i crnom . Karakteristiåne su reåenice taigen-dome.27 drugo. a one ostavqaju na åitaoce snaÿan utisak kao kakva reklamna poruka. a izraz apsolutni i maksimalni luksuz u krupnom slogu. Mavo. oktobar 1924. gomila sveta. To se naroåito vidi u Takamizavinoj pesmi Pesma. Tema „proces dehumanizacije u gradskom ÿivotu". Slika se svodi u jedan stih kao jednu reåenicu. kao i zapovedne i uzviåne. apetit i srce. Mavo. Shi. Mavoisti su uåestvovali u obnovi Tokija posle velikog zemqotresa Kanto 1923. Ðun Okamoto. Mavo. u åasopisu Mavo ima i specifiånih pesama. frizerskih salona. pogotovo od petog broja. S druge strane. nedovršene. 4. begunac iz zatvora. potvrdne i odriåne. . -X-de hajimatta yuseion no shikei. što su odjeci futuristiåke poezije. smelo eksperimentišuãi s metajeziåkom funkcijom. glavnog urednika C rvenog i crnog . pesme sastavqene od onomatopejskih izraza napisanih latinicom. grobqe. na primer pesma Miãinaa Takamizave Crveni otisak prstiju.28 To znaåi da su pesnici ovog pokreta poåeli da razgraðuju jezik. unoseãi novi stil i originalni estetski pristup u oblast komercionalnog dizajna — projektovawem bioskopa. tu su pesme sa poreðanim imenicama. tj. 10. insekt.29 u kojoj su direktno i nasumice utisnute reåi otrov i bolest u mawem. ÿuta i bledoplava. onanija. Sam Hagivara ne objavquje pesme u ovom åasopisu. Fumiko Hajaši (Fumiko Hayashi). Pesniåka forma ovog pokreta takoðe pokazuje sliånost sa poezijom rvenog i crnog . br. pesme konstruisane od elemenata vizuelnih znakova. 9. koji åitaocima pruÿa dragocenu informaciju o konstruktivistiåkoj arhitekturi. sa uåestalim kolokvijalnim izrazima. i pribliÿavaju je likovnoj umetnosti. Mavo objavquje pesmu Šigeðija Cuboija. koja je bila prisutna u pesmama objavqenih u åasopisu C rveno i crno .

— Mi nismo kowi! — Mi nismo ni psi! Mladiã. Tematski i motivski ona spada u univerzalnu urbanu poeziju. ali odiše i neåim autohtonim jer su u wu. motivi iz ÿivota obiånog naroda: baåva. Gde je WC? Bezbroj nagih bogaqa iskotrqao se iza ÿute zgrade. s ÿelucem nepopuwenim od jutros. a na kraju slika se ponovo vraãa u skromnu kuhiwu.338 Eisuke Jošijuki je pesnik koji je svoj dadaistiåki svet proširivao u pravcu groteske i erotike. 30 31 Binan no koneko. 6. a montaÿa je dveju slika. radnici i glad. U mrtvaåkom sanduku cvetna šara pamuåne tkanine budi mi poÿudu. zalagaonica itd. jul 1925. k'o pas traÿi komad trulog mesa — na Dan prvomajskog praznika. Mavo. Mavo. . Kako je on sreãan… Moj wuh. vešto utkani motivi iz tradicionalne japanske poezije kao što je glas cvråka kao znak jeseni. 6. br. i izaziva kod åitalaca izvesnu apatiju i oåaj: TE H LA BIHDA BUDE M PAS 31 Onom širokom ulicom Ueno Hirokoðija u koloni kao mravi išli su radnici. Moje telo je išåeznulo pa se sama lelujavo duša selila […] Pesma Fumiko Hajaši H tela bih da budem pas sadrÿi motive kao što su grad. Siva govorqivost pesimista ogrnutog u crnom mantilu. O. Crveno-crna krv Mefistova. opisuje jutarwu gomilu sveta na stanici i u vozu. Pesma Jesen Cunea Tomite (Tsuneo Tomita) ima trodelnu strukturu. Inu ni naritai. U wegovoj pesmi Maåe lepotan. ima ovakvih stihova: MAÅE LE PT OAN 30 […] Progutah crveno proletersko srce. koji se izgleda naåitao romana. 7. pored motiva siromaštva i saobraãajne guÿve u velikom gradu. Poåiwe scenom kuhiwe siromašne porodice. objavqenoj u šestom broju ovog åasopisa. 10. fabrika. prazan novåanik. novi duh! Negacija akcije i svega postojeãeg. kriåuãi mahao je iznošeni radniåki mantil. br. Nad mojim nosom prÿio se mozak tek roðenog odojåeta.

 Doro doro DORO. br. hajde da se okaåimo kao losos. 20. Tråiš li. 6. pa. åovek. Istrulele oåi. legao bih na policu za prtqag jutarweg voza drÿavne ÿeleznice. raspada se. Prepun je jutarwi voz. itd. Mavo. DD. dubokoj magli je prizor Marsa. Primenom onomatopejskog izraza. åovek. bacih ga. vozite se u drugo vreme. Izolovan zid od cigala je mesto s kojim nemam veze. zar ne. ali se posebno izdaje popuwena itd. pesnik hladno oznaåava nešto što truli.. […] U svojoj pesmi Prepis dozvole za sahrawivawe leša Jošio Fukuda (Yoshio Fukuda) sluÿi se grafiåkim efektima i stvara nihilistiåki prizvuk. Krv je. Slika obrtawa oliåava bezizlaznost i neizvesnost tog vremena: RINGIŠPIL34 U dubokoj.339 JE SE N 32 Hej. svako jutro — „Za vreme špica vagoni su prepuni. Ni glave. 13. 33 Dai Saito u pesmi Ringišpil koristi se motivom svemira. Oo. opet je haos marsovske magle. Staklo. br. 6. Svako jutro sunce hladno sja. PRE PIS DO ZVO LE ZA SAH RAW IVAW E LE ŠA Nema nogu." Oslonio bih se obrazom na nešto hladno da spavam. . o naborano lice uspavane matere udara cvrka cvråka što peva iza sudopere u kuhiwi. a on na stolu tmuran zvuk daje. p Postscriptum Ova dozvola trebalo bi da se izda blanko. br. Mavo. Proverih novåanik pod svetlom. — onaj debeli grize zlatnike. krv! 32 33 34 Aki. Merigorando. Mavo. da gledamo po dve dobre ÿene. 6. tråiš. molim vas. napisanog pola japanskim a pola latiniånim slovima. tråiš. Od izlaska sunca ka saobraãajnom špicu — Åovek. Shitai maiso kyokasho fukusei. åovek. Kuc kuc kuc kuc — jesewa kiša udara o baåvu k'o u doboš. 31. krv.

340 Sawajuãi to tråao sam. Tu se nalazi logika nastajawa etatistiåkog anarhizma i imperijalistiåkog internacionalizma". Glagol nema i imenica beda u originalnom tekstu napisani su latinicom. 19. Mavo. ili boqševizam. Nema novca. pomiluj". izgubivši jasan kompas. U takvom okruÿewu pesnici hladno oslikavaju åovekove primarne nagone za hranom i seksom. NE STAVITI VRATA T O OVO RN EA 35 […] Namuamidabucu + Amin. i time je ostvaren snaÿan vizuelni efekat. Tråao sam. Ringišpil. Ideološka nedefinisanost i haotiånost primeãuju se i u eseju Åeÿwa za sirenom o nevremenu. Svi su qudi budale. Ona beše izvor suze kome nikad nije dosta plakati. zapalo u idejnu i versku konfuziju. Ko nije zadovoqan neka izvrši harakiri!"36 Ove reåi nas podseãaju na stavove åasopisa C rveno i crno . koji je napisao pesnik Ðun Okamoto. avgust 1925. . 9. tvrdeãi da se „racionalnost i iracionalnost u suštini ne razlikuju. nihilizam. 7. Slikar Tacuo Okada u svom kratkom eseju Likvidacija svesti piše: „Ideologija? Budalo jedna! Što baš ideologija? Sve je ideologija! Nemoj ni da pomisliš da je ideologija anarhizam. Tråao sam. Jošio Sakata (Yoshio Sakata) objavio je pesmu Ne ostaviti vrata otvorena. U osnovi pesama objavqenih u åasopisu Mavo nalazi se nihilizam u društvu koje je. br. On istiåe da su. egoizam itd. 5. tråao. Beda je i kapitalistiåka ekonomija na globusu. I u ovoj pesmi prisutno je mešawe slova. odnosno delimiåna upotreba latinice. iako mu je bio beskrajno blizak. Izraz Namuamidabucu je budistiåka molitva u znaåewu „Amitaba. Na kraju teksta Okada zapisuje: „Na dan strašne nevrastenije". koji se odrekao i nihilizma. U vremenu u kome ÿivi Okamoto vidi „bledu bolest ovog veka — anemiånu nevrasteniju i sterilitet". tråao. Mavo. Sawajuãi to tråao sam. kao da je taj esej iskrivqeno ogledalo u kome se odraÿava patologija vremena. Kao 35 36 Kaiho genkin. […] To je tipiåna slika sna: kad se sve ponavqa. Ishiki massatsu ron. kao da se jedino mogu uzdati u biološku osnovu skrivenu u åovekovom telu. jun 1925. „biološki gledano. anarhisti i militaristi plemena istog tipa. koja ravnodušno opisuje haotiåno stawe gde je podjednako nemoguãe naãi spokoj i u budizmu i u hrišãanstvu. br. terorizam. nema teÿišta. a ne moÿe da se pokrene — kao ukleta vezanost. a nikako da izaðem iz zida od cigala.

Mavoistiåki duh naslediãe i umetnici nove likovne tendencije 60-ih godina. Delujuãi simultano sa svetskim avangardnim pokretima. Jabe. pa je tako Mavo neprimetno nestao. — Na kraju krajeva. 7. Imali su åvrst stav o neophodnosti ravnopravnog ukquåivawa u svetske tokove umetnosti. br. kao i za pronalaÿewem novog odnosa izmeðu figurativnog i apstraktnog u likovnoj umetnosti. u izvornu ÿequ za rušewem i za izgradwom. J. Godine 1925. Murajama u svojim memoarima Seãawe na Mavo beleÿi: „Šestog decembra 1925. Murajama. bez jasnog konteksta. dok joj se ne ukaÿe jasan pravac daqeg razvoja. mavoisti su bili uvereni u svoju izvornost. godine osnovan je Savez proleterskih kwiÿevnika Japana. najistaknutiji rušiteqi. 3—7. u duhu nihilizma. Nisu nagiwali ni pohvali mašinskoj civilizaciji ni rušewu kulture. (verovatno Kimimaro Jahaši). a robovi ostaju robovi — sve dok su obuzeti spoqašwim stawem". pokret Mavo je tragao za novim horizontom japanske estetike. Mi smo se. 4. Okamoto i drugi. budale veåno ostaju budale. pokret Mavo se pribliÿio komunistima. pa se raspao kad je osnovano pozorište Napredak (Zenshinza). koji je u sebi imao. 37 38 Bofu keihoki eno shibo. E femerni åasopisi od Crvenog i crnog do Mavoa Mali åasopisi taåno odraÿavaju stawe u tadašwem japanskom društvu. pokretaåe Novog åula. uvodio je u društvo i u masu. bez obzira na to koliko su stvarno bili odašiqaåi novih umetniåkih impulsa prema svetu. U domenu poezije istovremeno su teÿili da izraze ono što je univerzalno kao i ono što je autohtono. veã su delovali kao optimistiåki pokret koji istovremeno nosi dve dimenzije: destrukciju i konstrukciju. Bessatsu kaisetsu. Tada su im prišli Janase. Wihov radikalizam u izraÿavawu i pomiwawu lepog uticao je na japanske kwiÿevnike Jasunarija Kavabatu i Riãija Jokomicu. sa potpisom K. koje su jedna za drugom vrtoglavo dospevale u zemqu.37 Iako su svoj pokret zapoåeli pod uticajem evropske avangarde. Kao da je znala da opstaje samo dok opisuje haos kao haos. postojale razne ideje i umetniåke tendencije. On je prvi put neposredno proširio umetnost na ÿivot. taj se najviše muåi.341 što se meðusobno ne razlikuju mnogo socijalizam i kapitalizam. ."38 Tako se ugasila grupa umetnika koja je opisala patologiju vremena na radikalan naåin. gde su izmešano. 27. Tokyo 1991. Mavo. Mi smo veã gotovo ubijeni. pored kwiÿevne. u kome se kaÿe: „Ko ide korak daqe od svoga vremena. s namerom da ujedini umetniåku i politiåku avangardu. U treãem broju åasopisa Mavo nalazi se tekst Na dan završene korekture treãeg broja. i pozorišnu i likovnu sekciju.

koji je rešewe traÿio u aktivnostima Komunistiåke partije. Cuboi i ostali pesnici dadaistiåke tendencije. br. osim u gorenavedenom programskom tekstu. u kojoj je åoveku onemoguãeno da uspostavi odnos sa drugima. 39 Mavo. ugrušiãe se potamnele krvi. na crvenici presušenog sela! A mi ãemo fabrike. Taj izraz asocira na samoãu. Za razliku od Murajame. pokret Mavo je bio otvoren C prema svetu. mavoisti se nisu zadovoqili destrukcijom. jedino onanija za ono vreme koje. koji ãe uskoro doãi. na ðubrištu bednog velegrada. To se vidi u wihovom programskom tekstu objavqenom u posledwem broju. Posle raspada Mava nije prišao komunistima. preduzeãa i drÿavne ustanove zaredom farbati u crveno!"39 Mavoisti se veoma åesto koriste reåju onanija. Dok je C rveno i crno bio åasopis skromne opreme i bavio se preteÿno kwiÿevnošãu. veã samo izraÿavaju strah ili gnev gomile za koju nema izlaza. To bi. Kao da su predvideli krajwi domet i raspad wihovog pokreta. nihilizam i duboko razoåarawe u civilizaciji koja pretvara åoveka u deo stroja. Dok su umetnici åasopisa C rveno i crno delovali u duhu protesta i rušewa. 5. prema wemu. ma koliko on bio radikalan u ÿeqi za nasilnim promenama. Mavo je od poåetka bio gradski pokret. Mavoisti su nasledili pesnike rvenog i crnog u tome što ne traÿe jasan odgovor u bilo kojoj ideoloC giji. i bile patologije ovog veka. Ali period od dve godine. koja se pojavquje i u åasopisu C rveno i crno .342 naravno. . i na kraju su pokazali nameru da pokret razvijaju kao jasno definisanu organizaciju. Dok je pokret rveno i crno bio zatvoren u okviru Japana. veã su svoje interesovawe usmerili u konstrukciju. Pesnik Hagivara je igrao znaåajnu ulogu u oba ova åasopisa. Mavoisti su dodali novu kquånu sintagmu narodna masa na dotadašwu gomilu sveta. Ali Mavo je umro upravo onda kada je pronašao narodnu masu kao kquånu sintagmu. Mavo je bio bogato ilustrovan likovnim prilozima i delovao kao multidisciplinarni umetniåki pokret. nailazi? […] Burno zaigraj. u kome se desio veliki zemqotres Kanto. Od åetvrtog broja åasopis r C veno i crno premešta svoje „poqe dejstva" sa sela u grad. veã se vratio u svoje rodno mesto. Zajedniåki su za oba åasopisa smela negacija svega konvencionalnog. Kjoðiro nagiwe idejama Kropotkina i pokušava da naðe svoj daqi put u anarhizmu. Svoje nihilistiåko oseãawe nije pokušao da izrazi u leviåarskoj literaturi. dovodi do temeqne promene u japanskoj avangardnoj umetnosti. na našu ÿalost. razoåarali u svemu što je stvarnost. angaÿujuãi se u industrijskoj i sliånoj umetnosti tesno povezanoj sa ÿivotom. U oba åasopisa delovali su isti kwiÿevnici — Kjoðiro. a u åasopisu Mavo nema pomena o selu. odseåenost od društva. duh pobune. Nije li nas odrÿala u ÿivotu još jedino gola patwa. autistiåku tamu. 3. koja se u krvi previja ÿeleãi revoluciju i osvetu svim onim sviwama.

. Sekuliã. Prvi broj nove serije izašao je oktobra 1923.343 5. kao i druge male revije. Prvi broj se pojavio januara 1922. a ispod velikim slovima PUTEVI. U staroj seriji åasopisa meðu saradnicima se pojavquju S. koji ãe biti deo åuvenog putopisa Q ubav u Toskani .40 koje su uredili Milan Dedinac. U sredini je veliki redni broj. Na naslovnoj strani prvog i drugog broja u gorwem delu mawim slovima odštampano je „nova serija". Aleksandar Vuåo i dr. koji su imali sasvim drugaåiju kwiÿevnu orijentaciju. Dušan Timotijeviã i Marko Ristiã. zatim naziv grupe MARSIAS — BEOGRAD. usmerenog ka formirawu nadrealizma. 12. što na nas ostavqa smiren utisak. br. Na naslovnoj strani je velikim slovima odštampan naslov PUTEVI. Nije izlazio redovno. U likovnom rešewu naslovne 40 Iako u samom åasopisu nije oznaåen mesec izlaska. Lazareviã. Prazna površina je smawena. A. U posledwoj svesci nalazimo meðu saradnicima pisce kao što su I. koji ãe kasnije imati kquånu ulogu u prenošewu francuskog nadrealistiåkog iskustva. I. Prva dva broja iz stare serije štampana su kunstdrukom: format je 19 puta 22 santimetra. februara ili marta 1922. Na sredini se nalazi kao viweta crteÿ nagog åoveka koji ukršta ruke gledajuãi uvis. Putevi Avangardni åasopis Putevi izlazio je od 1922. a ukquåili su se i Rastko Petroviã. Sekretar redakcije tada je bio Marko Ristiã. Vinaver. 2. Format je skoro u obliku kvadra. åija je širina ista a duÿina znatno veãa. Drugi broj je objavqen novembra 1923.. a Rastko Petroviã je objavio odlomak znaåajne poeme Vuk. Uredio ga je Ristiã. podvuåeno linijom. uredili su Ristiã i Crwanski. Na stranicama åasopisa moÿemo naãi nekoliko veoma vaÿnih dela za razvoj moderne srpske kwiÿevnosti: poemu Straÿilovo M. Posle pauze više od godinu dana pokreãe se nova serija. posledwa sveska. što pojaåava utisak zbijenosti. a mawi podnaslov: Meseåne sveske za umetnost i filosofiju. što govori da je åasopis pokušao da izaðe iz jednog uskog kwiÿevnog pokreta. U novoj seriji format je znatno smawen. . S. a drugi. verovatno. Dušan Matiã. Andriã. objavqenom u Tribunu. trobroj za jun. mogli bismo lako zakquåiti prema Tokinovom tekstu Putevi. a u dowem delu nalazi se naziv grupe MARSIAS i godina 1922. štampan je sadrÿaj. Wegov vlasnik je grupa MARSIAS. Na naslovnoj strani posledwe sveske. Crwanskog i wegov prozni tekst Pred Sienom. godine u Beogradu. marta 1922. a upotrebqen je grubqi papir. jul i avgust 1924. Saviã i B. koja je okupila prvu i drugu generaciju srpske avangarde. do 1924. åija smo imena veã susretali u prvim brojevima Zenita. Krakov i dr. Putevi odraÿavaju postepeno pomerawe u srpskoj kwiÿevnosti od prve faze uticaja ranih pokreta evropske avangarde ka uticaju francuskog nadrealistiåkog pokreta. a u dowem delu najpre mesec i godina. i na kraju cena broja. a svi elementi su poreðani simetriåno. Najzad.

kao što su Zenit. dok se u novoj seriji reklamira samo kwiÿara ili izdavaåka kuãa. koje su posebnu paÿwu poklawale likovnim elementima naslovne strane. Na kraju sveske u staroj seriji ima spisak imena drugih åasopisa. koja se redovno pojavqivala u svakom broju.344 strane sve više i više se naglašavala funkcionalnost. Aleksiãa u sledeãem broju. karakteristiåno za konstruktivizam. estetike. U staroj seriji samo su dva: u prvom broju slika Save Šumanoviãa (Dve ÿene). koji su pokušali da formiraju mreÿu svetskih centara avangardne umetnosti. Za razliku od drugih avangardnih revija. proza i eseji. svetskim kwiÿevnim centrima.. Wihov dizajn je klasiåan: slogovi su poreðani na obiåan naåin. ali ne i drugih umetniåkih oblasti. psihologije itd. Nema ni foto-kolaÿa ili drugih eksperimentalnih radova. Putevi su imali krajwi minimalistiåki dizajn. u drugom kao prilog crteÿ P. Na kraju svake sveske stare serije nalazi se reklama. Pikasa. bez konstruktivistiåkih elemenata koje smo nalazili u Zenitu ili u Mavou. savremeni slikari preteÿno postimpresionistiåke i kubistiåke orijentacije. kao i u Zenitu i u Mavou. osiguravajuãe društvo. Åasopis ispuwavaju kwiÿevni prilozi. pozorišnoj i filmskoj umetno- . kafana. sadrÿi eseje o likovnoj. u drugom crteÿ Jovana Bijeliãa. pored prikaza kwiÿevnog dela ili nauånog dela. Ni u novoj seriji nema ih puno: u prvom broju kao ilustracije dva drvoreza Sretena Stojanoviãa. koji se zalagao za revoluciju pesniåkog duha. Izmeðu likovnih priloga i tekstovnog dela ne postoji naroåita tematska povezanost. Petroviãu. a nema ni komplementarnog odnosa. ili ona japanska Mavo. nisu imali posebnu nameru da razviju saradwu sa drugim. bez ustaqenog ureðivaåkog koncepta. U novoj seriji ovaj spisak je ukinut. Dada tank (Zagreb 1922). Autori priloga. bili su i liåni prijateqi kwiÿevnika Puteva. uglavnom poezija. crep od azbesta i portland-cementa. Kolumna H ronika . koji nikada nije izašao. Jedino posledwi broj najavquje drame R. crteÿ Luke Aleksandra Deroka i drvorez S. modna kuãa i sl. izdavaåka kuãa. u posledwem trobroju dva crteÿa ÿenskog akta Petra Dobroviãa. Ova nam åiwenica govori o wihovom sliånom stavu da radikalno promene duh same kwiÿevnosti. Stojanoviãa. koja je odraz tadašweg urbanog ÿivota: štamparija. što nas podseãa na japanski åasopis C rveno i crno . za razliku od Zenita ili Mavoa. Dada-jazz (Zagreb 1922). naroåito francuske. koji su bili vaÿni elementi u revijama sa ekspresionistiåkom ili konstruktivistiåkom orijentacijom. Mladenoviãa i D. Ova umetniåka dela su figurativna: nema nijedno apstraktno. koja stvara utisak pune napetosti i dinamiånosti. nema dramskih tekstova. a Pikaso je crteÿ poslao poštom liåno R. U Putevima nema mnogo likovnih priloga. istorije umetnosti. ali i teorijski tekstovi iz oblasti filozofije. Ali u Putevima spisak je veoma skroman: pored jugoslovenskih åasopisa Misli i Kritika. Iako su kwiÿevnici Puteva veoma dobro poznavali tadašwe evropske kwiÿevne tendencije. Za razliku od Zenita i Mavoa. ima samo jedan iz inostranstva: L'Esprit Nouveau iz Pariza.

42 41 42 Putevi. što još izrazitije prikazuje manifest Spomenik putevima Rastka Petroviãa. nigde nije pomenuta arhitektura. i mesto uobiåajene jednolikosti mewaãe sa mnogo više slobode sastav svoje sadrÿine — tako ãe jedan broj biti po potrebi antologija. Za eksperimente multimedijskog ukrštawa umetnosti nisu se zanimali kwiÿevnici iz Puteva. niti je ijedan broj tematski ureðen. Istina. roman. u drugom broju stare serije Boško Tokin pod pseudonimom Filmus objavquje tekst Umetnost moguãnosti: kinematograf (30). meðutim. Kada se H setimo. antologija ili album. br. ali nikada se nije desilo da jedna sveska bude roman. nepripadawe nekim odreðenim pravcima ili školama. analizirajuãi karakteristiåne kinematografske postupke. napisanom kao obaveštewe za åitaoce: „Ureðivani u najslobodnijem duhu. PUTE VI zadrÿavaju sebi pravo mewawa i formata i opreme åasopisa […]" Iz ovoga teksta takoðe se vidi šta su kquåni stavovi mladih kwiÿevnika: negirawe prošlosti. . Na kraju se dodaje sledeãe: „Putevi ãe uvesti nov naåin ureðivawa. isticawe slobodnog duha. PUTE VI neãe zastupati nikakav odreðeni pravac ni školu. åini nam se da promena ureðivaåkog principa Puteva i nije tako radikalna. U vezi s tom gipkošãu sadrÿine. za razliku od kolumne Makroskop iz Zenita. Wihov program ureðivawa jasno se vidi u tekstu na poleðini korica. Pristupaåni svim manifestacijama savremene umetnosti koja se kod nas posle rata afirmisala. za koju se konstruktivizam zanimao.345 sti. 9—12. U okviru H ronike . itd. I. 1. åasopis nema odreðene kolumne osim ronike . album. i ureðivawe uz maksimalno poštovawe svakog autora. januar 1922.41 negativan odnos prema prošlosti jedan je od vaÿnih elemenata pesniåkog duha u prvoj seriji Puteva. meðutim. koji je potpuno mewao naåin ureðivawa od broja do broja. umesto da prikazuje neki savremeni film. Zato su wihovi tekstovi åesto bili programski." Zatim se u tekstu istiåe da „Putevi se neãe baviti politikom i socijalnim pitawima". negirajuãi laÿnu tradiciju […]. veã su nastojali da korenito promene kwiÿevne postupke. A uz to ukquåivali su druge nauåne oblasti. Isto. 3. japanskog åasopisa Mavo. Kao što nam govore i Vinaverovi stihovi „Mi smo u prevlasti" iz pesme Prolazi. ovaj åasopis ne namerava da prati najnovije dogaðaje u umetniåkom ÿivotu. Beograd. Opovrgava se dosadašwe poimawe åasopisa. posebno psihologiju. Umesto toga nalazimo tekstove iz oblasti filozofije i psihologije. Putevi ãe smelo voditi najnovijim vidicima. što je skoro sve sliåno sa japanskim avangardnim revijama kao što su r C veno i crno i Pesnik sveta. Na primer. mada. koji se moÿe smatrati programskim tekstom u kome autor govori o novom duhu umetnosti. H ronika je bila otvoren prostor u kome pisci slobodno raspravqaju o pojavama tadašweg kulturnog ÿivota sa svoga ugla.

43 „Oni ÿude šumu. Kosmološke motive prisutne u Šinkiãijevim avangardnim pesmama nalazimo i ovde. Isto. saznajemo da je Srpska pravoslavna crkva oštro reagovala na takvo prikazivawe Isusa. Koristi se pesniåkim postupcima karakteristiånim za avangardu — mešawem stiha i proze. „skitnica" i dr. ironizuje zapadnu hrišãansku civilizaciju i kulturu. istiåuãi da Hrist ima samo „artistiåku vrednost". Isto. 20—24. Sunce i Kosmos. 2. primeãujemo kod Rastka Petroviãa. 10. . Putevi sadrÿe i druge programske tekstove."52 Opisujuãi Hrista kao crnca. upotrebqavajuãi pri tome geografska i liåna imena koja upuãuju na Prvi svetski rat (Kosovo. 1. s druge strane. i na tadašwe politiåke i društveno stawe u tek formiranoj Jugoslaviji. kao u ova dva primera: „Sa belim prugama / Ah prugama nekim dolaze vozovi".54 u kome istiåe višedimenzionalnost i relativnost isti43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 Isto. smeštajuãi srpsku modernu kwiÿevnost u istorijski kontekst. Mišiã. Isto. I. Slika Isusa je erotizovana: „Naš Hrist sad u vrtu / Okrugao i crn od mahovine / — Muški mu znak dopire do kolena. 12. Petroviã negira graðanski moral i ismejava zvaniåne institucije kao što su drÿava i vojska. od osloboðewa od Turaka do savremenog stawa.). u åudnom šumu gube se brodovi. U prvom broju stare serije nalazimo Širim horizontima53 Svetislava Stefanoviãa."44 Neki motivi u Spomeniku putevima imaju tipološku srodnost sa onima u japanskom avangardnom pesništvu. 11.). ali. 10—11. Isto. u kome autor istiåe vaÿnost okretawa prema buduãnosti. I. 4—5. 11. Isto. Albanija. 11. grafiåkim efektima i kalamburima pomoãu homonima. Putevi. Isto. Makedonija.51 koje smo åesto sretali u Kjoðiroovoj zbirci Smrtna presuda — svi oni saåiwavaju otuðenu sliku gradskog ÿivota. tipiåne za efemerne åasopise.49 motivi mašine („aeroplan i automobil"). jer je „samo u znaåewu Boÿanstva i moãi". 11. Isto.46 kao i motive iz oblasti matematiåkih nauka („zakon Wutnov ili Ajnštajnov!").346 Parodirawem i ironizacijom R. 12. I motiv bogohuqewa. 11. 18—21. Putnik itd.50 motivi qudi izopaåenog ponašawa („pijanica". prisutan u Kjoðiroovoj poeziji iz ranije faze. punog zamora i nagoveštaja smrti. Putevi. Isto. Isto.47 Motivi vezani za kriminalitet (Tamnica). zbog åega se pesnik morao braniti. br. 10. br.45 Svemir. / Ah. objavqenoj u sledeãem broju na prvoj strani.48 motivi telesne qubavi („qubqewe" i „dojke i gola ÿena"). Isto. Dušan Matiã objavio je u prvom i drugom broju tekst Istina kao konstrukcija. Prema Izjavi Rastka Petroviãa.

U novoj seriji. II. što se vidi pri kraju prvog broja: objavqen je ålanak pod naslovom Delovi iz Andre Bretona. Beograd. oktobar 1923. parodirawem i ironizacijom.55 koji je Milan Dedinac objavio u okviru r Honike . 61 Shidan yo daikonran shitamae (Neka nastaje haos u krugovima pesnika!). 3—4—5. 21. objavqenom u prvom broju (str. II. što se vidi u sledeãem: „Nova umetnost je nerazumqiva svima koji su protråali zatvorenih oåiju i slepi kroz naše prolazne varoši.61 U posledwem broju nove serije objavqen je esej Naše najviše vrednosti. 1. što oåigledno nije u skladu sa koncepcijom Puteva. Sliåan pristup prema drugim revijama sa klasiånom koncepcijom nalazimo i u japanskim avangardnim åasopisima: japanski pesnik Ken Hašizume (Ken Hashizume) u åasopisu Svetskom pesniku vreða åasopis Japanski pesnik. Beograd."56 Citirajuãi da je „nama ciq stvarawe. smatrajuãi matematiåku istinu apstraktnom. ovde su zabelePutevi. Vinaver). 28—29. 60 Putevi. br. 4. ironiåno se kritikuje Srpski kwiÿevni glasnik. br. Posle ovoga broja kwiÿevnici Puteva. Lazareviã. avgust 1925. 1. poåiwu da istraÿuju åovekov unutarwi svet ili da izraÿavaju ovaj svet sa ugla unutarweg sveta. 1924. umesto da se bave negirawem prošlosti ili tradicije.62 u kome autor Branko Lazareviã iz starije generacije smatra da su tri najviše vrednosti iz naše istorije narodne pesme. U Vinaverovom tekstu Dante58 oseãa se negativan odnos prema sredwem veku. sam naziv teksta Raskrsnica uzet je od istoimenog åasopisa sa socijalistiåkom orijentacijom. br. Tokyo. 5. I. 55 56 . ismejan glavni urednik Srpskog kwiÿevnog glasnika B. Motiv anemije. 57 Isto. 31. u åasopisu Sekai shijin. Naime. sa potpisom Marsias.347 ne zbog interaktivne veze izmeðu duha i stvarnosti. 29—32. br. Prikaz Dnevnik o Åarnojeviãu od Miloša C rwanskog . koji ima konzervativnu koncepciju. br. br. I. 5 i br. u okviru prikaza. 39—48. U tekstu Raskrsnica. Wegoš i Meštroviã. br. a ne ono što je stvoreno" (Sv. meðutim. juni-juli-avgust. 59 Isto. 62 Putevi. koji smo åesto nalazili u japanskoj avangardnoj poeziji. Ali shvatiãemo nameru redakcije kad budemo proåitali mali tekst posle Lazareviãevog eseja: ismejava se predratno kome pripada B. Isto. 7). 30—31. preneti iz francuskog åasopisa Littérature (Nove serije. a na kraju ovoga broja. 6. Dedinac odluåno negira prošlost i tradiciju. Iako su to citati od francuskog nadrealista Bretona. javqa se i teÿwa ka nadrealizmu. 31.59 Tradicija se negira i u novoj seriji. nazvavši ga „drÿavnim glasnikom" („kampo"). nalazimo u izrazu anemiåne tradicije. 58 Putevi. a istiåe se posleratno. u kome se vreða starija generacija reåima: „Urlaju krezubim ustima. svi 'mladi' urednici". ima programskih elemenata avangardne kwiÿevnosti. 5). Popoviã.57 I u drugom broju prve serije jasno se vidi negirawe tradicije.60 ironiåno je prikazan.

br. svakako. maj 1923. Teÿwa koja vodi ka nadrealizmu ovim postaje sve jasnija: poezija je shvaãena kao izraz stvarnog ÿivota. mogli bismo reãi. javqa se i motiv afazije. oktobra 1923. a naglašena je relativnost odnosa izmeðu reåi i smisla. 67 Putevi. 2. 31. Prvi citat je iz veã pomenutog Bretonovog teksta (Nova serija."64 Zatim sledi ålanak Poezija kroz ÿivot u lepotu. Beograd. god. 49—64. ovaj kolaÿirani tekst ima znaåaj manifesta nove serije Puteva. znaåajan za recepciju nadrealizma u srpskoj kwiÿevnosti: u wemu autor saÿeto daje objašwewe osnovnih pojmova Frojdove psihoanalize kao što su svest. jer se ponavqawem istiåu bitni stavovi kao u kwiÿevnom manifestu. psihijatrija pre pripada istoriji literature. Zato. II.67 objavqen u posledwem broju. Misao. 1). 69 Up. br. što je jedan od kquånih stavova wegove poetike. dolazi do izraÿaja tesna idejna povezanost sa Bretonovim kwiÿevnim programom. 31—32. 16. 65 Isto. mada su naznaåeni samo brojevi odakle su ih uzeli. 63 64 . koji simboliše relativnost znaåewa reåi. Za treãi citat navodi se kao da je uzet iz treãeg broja Puteva. iako je najavqen veã u prvom broju Nove serije Puteva. XII.65 koji se sastoji od tri kratka citata. V.348 ÿene sve bitne kwiÿevne ideje koje ãe prihvatiti Dušan Matiã. 2). Pri tome istiåe åvrstu vezu kwiÿevnosti i Frojdove ideje: „Tako posmatrana. nepodnošqivije. objavqen u istom broju u H ronici (30—31). Najpre Matiãev veã pomenuti tekst Bitka oko zida. 93—101. II. za vreme izlaska drugog broja Puteva. Matiãev drugi teorijski tekst O rojdovoj psihoanalizi F . nagon i cenzura. sveska 82 (kw. Rastko Petroviã i drugi: poezija je shvaãena kao snaga koja proizlazi iz ÿivota åoveka. U Matiãevom eseju Neka bude voqa tvoja. A u proznom tekstu Rastka Petroviãa Reåi i sila razviãa. br. decembra 1924. 2). ali je uzet iz nadrealistiåkog teksta Krv razuma. a istiåe se relativnost naše realnosti. br. što je veoma rano za nadrealistiåku tendenciju u srpskoj kwiÿevnosti: åak i pre nego što je objavqen Bretonov nadrealistiåki manifest (oktobra 1924). 68 Isto. novembar 1923. koji ãe biti objavqen tek u åetvrtom broju åasopisa Svedoåanstva.69 Putevi. podsvest. Rastko Petroviã. br. 26. a drugi je odlomak iz takoðe pomenutog Matiãevog Neka bude voqa tvoja (Nova serija. 66 Putevi. objavqenom u drugom broju nove serije (24—26). skriva izvor citata — moÿemo smatrati programskim. 16. Ovaj ålanak — koji ima igrovnost zagonetke. U wemu se Matiã bavi odnosom sna i jave. 21. izmeðu ostalog se kaÿe: „Ipak sam pomišqao da je ÿivot drugo nešto. Nadrealistiåki elementi primeãuju se i u programskim tekstovima. Isto.68 pored motiva sna i motiva qubavnog nagona."63 U tome. 3—4—5. ogromnije. H elioterapija afazije . 1. II. br.66 Ova åiwenica potvrðuje da je Krv razuma veã napisan 1923.

3—9. ali je zato melodija napetija. Tekst se završava ponavqawem reåi qubav. nalazili smo u Kjoðiroovoj zbirci Smrtna presuda. Broj se završava Ristiãevom pesmom Za devojaåki blagoslov. Avangardnost se primeãuje na dubinskom jeziåkom planu. koju je nazvao sumatraizmom. nije toliko naglašeno mešawe stiha i proze što je bilo karakteristiåno za Zenit. pojavquju crnkiwa i Eskim: autor ih istiåe kao suprotnost. Putevi. Najzad. zaviåaj i tuðinu.77 koja se moÿe uvrstiti meðu prve automatske tekstove. II. pun mirisa benzina. Isto. koja je pre toga bila zaokupqena otuðewem gradskog åoveka. 1. Putevi. Daleko je mawe pesama u kojima se pesnik koristi grafiåkim efektima. Drugi pesnik — Ranko Mladenoviã u Noãnoj panici74 ukquåuje kosmiåki prostor. ali su åesto strofiåne. koja je jedna od opsesivnih tema. vezani stih. II. kquåna reå nadrealizma: „Misli su na dnu naše nesvesti. Pesnik u celoj poemi oponira smrt i ÿivot. Isto. A u Dedinåevoj se pesmi. Što se poezije tiåe. U wima se pojavquje lik lopova koji krade nebo. i pri tom još jednom potvrðuje novu nadrealistiåku orijentaciju. u novoj seriji åasopisa okreãe se unutrašwem åovekovom svetu: oseãawa postaju bitna kwiÿevna tema. 22—23. Zato je u woj veoma labava logiåka veza meðu stihovima. 122—127. 126. u pesništvu. 19. odnosno 'nesvesno'. koji se krije iza vidqivog sveta. ali sa ekspresionistiåkom teÿwom.72 I kwiÿevni prilozi odraÿavaju lagano pomerawe pesniåkog duha Puteva. br. naroåito u metaforiånom poreðewu. Visoki jablan75 Tina Ujeviãa strofiåna je pesma. . br. i imaginarni prostor. 3—4—5. br. Putevi. 16. Ovu reå autor upotrebqava pogrešno. U novoj seriji. str. 23. U pesmi Milana Dedinca Vartolomejska noã73 ukršta se stvarni prostor iz urbane sredine. poema Straÿilovo76 Miloša Crwanskog nagoveštava novu tendenciju pesniåkoga duha u Putevima. S treãe strane. osim toga. Motive iz gradskog ÿivota. 2. On je u skladu sa svojom teorijom. Koristeãi se postupkom izolacije. 2. 1. åije su teme tuga i samoãa. Poezija. što ãe naslediti åasopis Svedoåanstva. br. Skoro sve pesme su u slobodnom stihu. kao što se to vidi u pesmama Aleksandra Vuåa Uzorci78 i Sad siroti. 7—8. br.349 Posledwi tekst Za Puteve70 i daqe zadrÿava negirawe tradicije i prošlosti kao program.79 qud70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 Putevi. II. neoåekivanim vezama". Putevi. II. što je uåinio i Rastko Petroviã u manifestu Putevi. Tu se nalazi i reåenica u kojoj se istiåe podsvest. br. Prvi broj nove serije na samom poåetku objavquje odlomak pesme Milana Dedinca Zorilo i Loritja. postojawe i nepostojawe. poåeo da traga za nevidqivim svetom. ispuwenog napetostima. I. 22—23. u znaåewu 'podsvest'. što je karakteristiåno za avangardu. Isto. 3—4—5. kao znak negacije evropske civilizacije. I. Putevi.71 krv hrani ih i sve se vrednosti ÿivota vezuju. on je dobio reåenicu åiji su delovi labavije logiåki povezani.

N. septembra 1923. Ovde pesnik u snaÿnom doÿivqaju povezuje kosmiåke predstave iz slovenske mitologije sa frojdovskim motivima: sunce kao simbol oca. iz verzije objavqene u Srpskom kwiÿevnom glasniku. 27—29. Mavo. Up. on sam otkriva svoje tajne. S. koji se stvara posle katastrofe. br.85 u drugom Ideja doktora E lektra 86 Josipa Kulunxiãa i Praštawe87 Marka Ristiãa. Krakova opisuju se putnici koji putuju nestvarnim prostorima i gradi se nihilistiåka slika raspadawa tela. Kao što smo veã videli u Zenitu. što nas podseãa na japansku priåu Brilijant (Buririanto) Isto. 3—4—5. „Chosen". Dela Miloša C rwanskog . 111. 89 Tastuo Okada. u tim prozama se nalazi puno dijaloga.82 autor istiåe sledeãe: „Davno je Bergson odelio psihološko vreme od fiziåkog. II. I prozni tekstovi su se mewali od stare do nove serije. maglovita i liåna. Kao što smo videli u Šinkiãijevom dadaistiåkom romanu Dada. slobodan. U Saputniku S. 1920. II. i ova pesma napisana je povodom velikog zemqotresa Kanto koji je pogodio glavni grad Japana 1.350 ska oseãawa se izraÿavaju opisom predela u prirodi. SKG. vuk kao simbol wihovog sina. 84 Putevi."83 Ovaj tekst. Obe priåe tematski spadaju u nauånu fantastiku. on svoju ekstazu pretvara u gore pokrete. Mavo. ponovo je aktuelan u procesu pomerawa poezije ka nadrealizmu: ka duhovnom i metafiziåkom svetu. 85 Putevi. 82 Putevi. Oslobodili smo jezik od banalnih okova i slušamo ga kako nam. Zato je naša metrika spiritualna. I. 2. Beograd 1993. tom I. 10—13. U lirici to nešto znaåi. koji sadrÿi ekspresionistiåke elemente. što potpuno uništava prošlost. Naroåito je vaÿna pesma u novoj seriji Vuk80 Rastka Petroviãa. 88 Michiano Takamizawa. br. dok se u Kulunxiãevoj priåi Ideja doktora E lelktra istiåe stav da je napredak nauke doneo nesreãu åoveåanstvu. što je karakteristiåno za avangardnu prozu. kao melodija. 83 Isto. na primer u pesmi Dolina. U prvom broju Saputnik Stanislava Krakova. 24—28. na poleðini korica. 6. 1. 87 Isto. Opisujuãi zemqotres kao „kataklizmu sa osmehom åoveka". Tipološku sliånost nalazimo u japanskim mavoistiåkim prozama kao što su Izazov88 i Stanica i mrtav miš. […] Stih je naša zanesena igraåica. br. br. 15—18. 14—16. br. „Teishaba to shinda nezumi".81 U odlomku koji je naslovqen Još godine 1920. 288—293 i 629—633. 80 81 . 32. 265—270. što ih pribliÿava dramskom tekstu. zemqa kao simbol matere. Ristiã gradi apstraktni misaoni prostor. U posledwem broju preštampan je odlomak iz manifesta Miloša Crwanskog O bjašwewe ' Sumatre' . 2. Meðu prilozima jedino u Ristiãevoj pesmi Labud ili zemqotres u Japanu84 nalazimo japanski motiv. sliåno i Kjoðiroovoj poeziji u postavangardnoj fazi. 86 Putevi. 110—112. br. U staroj seriji istiåe se mešawe stiha i proze. 2. I.89 koje sadrÿe mnoge elemente dramskog teksta.

351 iz åasopisa Mavo. U novoj seriji Marko Ristiã u prozi Bezgrešno zaåeãe. br. koji odraÿava napeto oseãawe: u reåenicama se åesto samo reðaju imenice. 57.100 Nema više ni parodirawa ili ironizacije. Kyojiro Hagiwara.91 U Krakovqevoj prozi primewuje se niz kwiÿevnih postupaka karakteristiånih za avangardu: razgraðivawe sintakse. Petroviãeva proza Reåi sila razviãa! napisana je kao programski tekst za veã pomenutu pesmu Vuk. koji je ispuwen slutwom smrti.90 mada woj nedostaju povezani siÿejni tok i jasna misaonost. 1. br. åega je bilo u wegovom manifestu u staroj seriji åasopisa. 28. majka i sin) paralelno pomera sa kretawem nebeskih tela (Sunce. niti se ismejava stvarni svet.93 kao i metonimije („autobusi vuku ÿivot"). br. Isto. Isto. Mavo. Dok Kjoðiro svoju pesmu Ponoã95 završava stihom: „Ponoãni åasovnik igra". što odraÿava otuðenost åoveka. 7. bez predikacije. 1. likovi su bez vlastitih imena. 42. nagon qubavi. na kraju Krakovqeve proze nalazimo sledeãu sliku: „Skazaqka je uvek umorno visila kao maå pobeðenog. raðawa ÿivota i dr. o kojoj se porodiåni odnos (otac. što je srodno tekstu bez naslova Miãinaoa Takamija (Michinao Takami) iz Mava. Mavo. A dva teksta Reåi i sila razviãa! 98 Rastka Petroviãa i Pred Sijenom99 Miloša Crwanskog najboqe pokazuju suštinsku promenu poetike ovog åasopisa. Ova priåa. Razbijawem sintakse postiÿe se ubrzani ritam. 25. ponekad samo sa rednim brojem. Shikei senkoku. Karakteristiåno je i to što se upotrebqava zeugma. . prepliãe elemente iz slovenske mitologije i frojdizma. 1. 3—4—5. 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 Kenkichi Hashimoto. Zemqa i vasiona). Putevi. I. Isto. 28. Shin'ya. izgleda da je neko umro. Putevi.94 Nailazimo i na motiv åasovnika. I. br. s kojim ima veoma tesnu tematsku povezanost. Ristiãeva proza Praštawe parodijski je tekst koji se bavi ÿivotom savremenika kwiÿevnika. 6. 49—64."92 U tekstu se nalaze i smeliji oblici personifikacije („Sa sivih zidova kuãa slivala se tuga"). 26. jednom u pravom i drugi put u prenesenom znaåewu: „Po bulevarima je pevalo drveãe i neka grupa pijanih invalida. II."96 Kao što smo to åesto susretali u Zenitu i u Mavu. Ipak. smewuje realni i imaginarni prostor. da bi se pronašao odgovor na iskonska pitawa: šta je åovekov greh. br. 8—10. br. Putevi. Putevi. I. odnosno sluÿewe eliptiånim reåenicama. 27. bez predikacije. kada se isti predikat odnosi na dva subjekta. koji smo nalazili i kod Šinkiãija i Ãuje. Ima i motiva kosti i leševa. 24—25. a zapaÿa se jaka intuitivnost i asocijativnost.97 pomerajuãi taåku gledišta. 70—82. što je tipiåno za vreme avangarde. što su rado åinili i japanski avangardni pesnici. Isto.

Meðutim. uvodeãi „åetvrto lice jednine". religija i komunizam. Šinkiãijev roman ima više autobiografskih elemenata iz svoga sopstvenog iskustva ludila. sveto i svetovno. što na åitaoce ostavqa snaÿan utisak. U drugoj seriji Miloš Crwanski objavquje putopis Pred Sienom. 3—4—5. […] Pre šesto stoleãa izgledala je kao škoqka. da bi se što više 101 102 103 104 Putevi. 81. što je. nad nama.101 Sa stvarnim prostorom i sadašwim vremenom prepliãe se pejzaÿ iz dalekih krajeva."104 I u ovom tekstu Crwanski postupkom izolacije razvija sintaksu. Magare što riåe kontrastira se sa slikom automobila koji vozi sa stanice. . umesto kosmoloških i mitoloških motiva koje smo primetili u Petroviãevoj prozi: prostor i vreme u Šinkiãijevom romanu imaju daleko viši stepen konkretnosti. mladi i stari. a u wemu se gradi transcendentalna slika. tuðina i zaviåaj. Senzacijom. Rastko Petroviã je rekonstruisao unutarwu stvarnost qudskog postojawa. Otkrivajuãi polisemiånost naše istine i slojevitost našeg stvarnog ÿivota. II. kao što je na primer: „Po zemqi donesenoj iz Galileje anemone i ruÿe. prizor iz prošlog vremena kao autorovo liåno ili istorijsko (u istoriji zabeleÿeno) seãawe koje se javqa u wegovim mislima. Siÿejni tok prati gotovo hronološki autorovo putovawe. Opisom prirode stvara se duhovni pejzaÿ. kontrastom i suprotnošãu: katoliåanstvo i pravoslavqe. stoga nema toliko metafiziåkih ili imaginarnih elemenata koji postoje samo u Reåi i sili razviãa!. Isto. 82. Koristi se oponirawem. što se spuštaju u masline. br. u kojoj je hladno talasawe. ukrštawe åoveka i ÿivotiwe. koji ãe biti drugo poglavqe Q ubavi u Toskani (Beograd 1930). Miris benzina i miris kiše zajedno se javqaju da bi se oponiralo veštaåko i prirodno. opis dobija na åulnoj konkretnosti. ostavqeno åitaoåevoj uobraziqi. hrišãanstvo i islam. izgleda. ruralno i urbano. Mewa se sloÿena taåka gledišta: od sina na oca i obrnuto. I Šinkiãi se koristi pomerawem taåke gledišta. podseãa nas na temu reinkarnacije. a kretawe nebeskog tela postaje paralelna slika sa raðawem i umirawem qudskog biãa. I u ovom tekstu izrazita je teÿwa ka metafiziåkom. åovek i ÿena. koja u stvari ne pripada svetu po kome se autor fiziåki kreãe. Animistiåki elementi. Isto."102 Neretko se javqaju metaforiåko poreðewe disparatnih slika i personifikacije kao postupci oåuðewa: „Siena plovi u susret mesecu […]". siromaštvo i bogatstvo. koje sluša ova nebesa. 81. posebno aktivirawem åula mirisa i vida (naroåito se upotrebqavaju boje). 70.103 „Åinila se kao uvo.352 Prostor i likovi nisu opisani konkretnim slikama. kojom se rado bavio Šinkiãi Takahaši u postdadaistiåkoj fazi. a likovi su svi iz porodiånog okruÿewa. Isto. kao lokve krvi. Umesto motiva iz gradskog ÿivota sada motivi iz prirode oblikuju sliku åovekove sudbine. Šinkiãijev roman Dada takoðe sadrÿi frojdovske elemente. prva verzija prvog dela teksta Siena.

107 povodom dvadesetogodišwice pesnikove smrti. Jedan od retkih putopisa za vreme avangarde jeste Šinkiãijev autobiografski roman Dada.. pored onih veã pomenutih citata od A.353 pribliÿio onoj sloÿenoj slojevitosti sveta: „Ima ih bledih i srebrnih. golubijski plavih i rumenih kao vino. neãe pojaviti najavqeni prevodi. Matiã. Dok Crwanski pribliÿava svoj prozni tekst poeziji postupkom izolacije. kao na primer Murajama. 73. što se iza wega krije. dok su Sinkiãijevi postupci empirijski. Sandrara. 16. kao i fragmente ili kraãe stvari od Apolinera. dok u drugom broju u H ronici nalazimo prikaz kwige Emila Majersona i vest o smrti francuskog filozofa Emila Butrua. koji i sƒm uåestvuje u siÿeu o neprikladnom i izopaåenom ponašawu u društvu. prevodna kwiÿevnost odigrava bitnu ulogu. iako su skoro svi saradnici odliåni poznavaoci stranih jezika. Crwanskog su. meðutim. U prvom broju jedva nalazimo samo citate od B. mada su neki postupci zajedniåki: aktivirawe åula. Crwanski na putu po Italiji ima za ciq da otkrije onaj drugi. koji se bave doÿivqajima u tuðini. U novoj seriji. Resela u Matiãevom tekstu Istina kao konstrukcija. nevidqiv svet. II."105 U japanskim malim revijama. Elijara. mada se. Švitersa. Majakovskog itd. meðutim. kao što piše: „Ÿivot je blagost i ono. 1. Isto. br. 1. I prevodi u Putevima jasno pokazuju smewivawe wihove kwiÿevne tendencije. br. pesme Maksa Ÿakoba. metaforiåno poreðewe udaqenih slika i dr. Augusta Štrama. Bretona. 13. 13. ali wihovo iskustvo u inostranstvu nije zabeleÿeno u obliku putopisa u åasopisima. dakle preteÿno francuskih avangardnih pisaca. mogli bismo reãi. Šinkiãi to postiÿe mešawem stihova i proze. Dok se u japanskom romanu taåka gledišta vezuje za pesniåki subjekat ja. nevidqivo. 73. u prozi Pred Sienom pesniåki subjekat ja ne uåestvuje u siÿejnom toku. koji ãe imati kquånu ulogu u nadrealistiåkom pokretu."108 Najavili su prevode Stranice iz Lakfadijevog dnevnika Andrea Ÿida. analitiåki. a veåno […]. Isto. iznad vidqivog. koju je napisao D.109 105 106 107 108 109 Isto. takvih putopisa skoro nigde nema. Xemsa Xojsa. kao posmatraå koji ne pripada prostoru što se opisuje: sa distancom beleÿi pojave kao stranac. . uz tekst u kome se vidi novi ureðivaåki prinicip: „PUTEVI donosiãe od sada vaÿnija kraãa dela svetske kwiÿevnosti. zelenih i pomodrelih. U prvom broju."106 Tragao je za onim duhovnim svetom. Putevi. osim Ÿidovog teksta. Putevi. Na kraju prvog broja objavqen je citat programskog teksta od predstavnika francuskog nadrealizma Ÿorÿa Rimbon Desewa. I. vrlo je malo prevedenih tekstova. U staroj seriji. nalazimo Malarmeovu pesmu Izvina. Meðu avangardnim pesnicima ima nekoliko onih koji su boravili u Evropi.

"110 Ovaj broj najavquje engleskog metafiziåara Xona Dana. u celini završen tek 1925. II. br. Dok je za zenitiste prevodna kwiÿevnost znaåila razmenu sa svetskim centrima avangardne umetnosti. Isidora Dikasa Kont de Lotreamona. a meðu savremenicima Pjer Reverdi i Luj Aragon. U Putevima nema skoro nigde ålanaka koji sadrÿe motive vezane za Japan ili za Istok. karakteristiåne za nadrealizam: „Svaka pesma je jedna strana cele slike. Petkoviãa. 3—4—5. osim veã pomenute Ristiãeve pesme. 1792—1822) u prevodu Anice Saviã. . koji je uticao na imaÿiste. 11). Kao što se vidi. Izmeðu ostalog. što ãe naslediti i revija Svedoåanstva. nalazimo sledeãe stavove. a ima samo nekoliko koja se tiåu imaÿizma. Uz kratko objašwewe o Reverdiju. ukazujuãi na åiwenicu da je centar umetniåkog pokreta bio nekada Mesopotamija. u kojima. koji nam deluju kao neka vrsta manifesta. 115. R. koji veã nagoveštava egzistencijalistiåku tendenciju. Malarme u prevodu Rastka Petroviãa. 121. Xemsa Xojsa. koji izlazi novembra 1923. Isto. Kao opozicija prema zapadnoj civilizaciji javqa se afriåka kultura. Ristiã i Petroviã. najvaÿniji ålanak u kome se pomiwe azijska kultura jeste Razvoj umetnosti u novoj svetlosti112 dr Vlad. Odlomak je prenet iz francuskog åasopisa Littérature (br. 3—4—5. kwiÿevnici Puteva birali su dela prema svom kwiÿevnom programu.354 Drugi broj nove serije. Spenserovog Epitamiona. kao i zakquåak Bergsonov o Ajnštajnu. Kada se setimo da je Ÿidov roman Les Faux Monnayeurs. u tekstu Crwanskog Bivše kulise. 35—38. autor primeãuje u ruskoj muzici „azijski tople" pevaåe i igraåe. Ima i pesama francuskih autora: kao „preci" nadrealizma izabrani su A. fotografija jednog od wenih mnogobrojnih izgleda. Putevi. na samom poåetku donosi najavqeni odlomak iz Ÿidovog tada još neobjavqenog romana Les Faux Monnayeurs. Meðutim. pod naslovom Stranica iz Lafkadijevog dnevnika. na primer. Skoro su sva dela sa francuskog vezana za nadrealizam. Rembo i S. koja je na Istoku doprinela i obrazovawu japanske umetnosti. u kome se predstavqa rad beåkog istoriåara umetnosti Jozefa Stÿigovskog. prevodi su uglavnom sa francuskog. autor ålanka istiåe slede110 111 112 Putevi. Za izbor i prevoðewe imali su vaÿnu ulogu Matiã. Trobroj koji je izašao leta 1924. prevedeni su odlomci wegovih programskih tekstova." „Stvarnost pesme je zavisna od teÿwe pesnikove duše ka stvarnome. drugi jezici nisu zastupqeni. moÿe se reãi da se prevod na srpski veoma brzo pojavio. Mada u posledwem broju. zatim s engleskog. br. Šelija (Percy Bysshe Shelley. mada prestankom ove revije ovaj plan nije ostvaren. objavquje iz savremene ameriåke kwiÿevnosti pesme Amija Lovela (Amy Lowell) i Alfreda Krejmborga (Alfred Kreymborg) u prevodu Isidore Sekuliã. kao što smo to videli u manifestu Rastka Petroviãa.111 što moÿe svedoåiti da je Crwanski osetio neku bliskost prema Aziji preko Rusije. åije je pesme preveo Marko Ristiã „iz najnovijeg broja åasopisa L'oeuf dur. Brauninga. i pesme Persija B. II. koji negira evrocentrizam.

Isto. ne sadrÿi takve geopolitiåke ili istorijske elemente."113 Stÿigovski naglašava pomerqivost središta kulture i civilizacije: u tom kontekstu u Evropi se raðalo interesovawe za vanevropske kulture. Kada se poredi åasopis Putevi sa japanskim avangardnim åasopisima.355 ãe: „Evropa. koja se raðala pod uticajem Ajnštajnove teorije relativiteta. onih dela savremenog sveta u kojima leÿi ma kakva moguãnost plodnosti…"114 Mladi pesnici Puteva nastaviãe da pronalaze puteve kwiÿevne umetnosti koji je vode u stvarni ÿivot u åasopisu Svedoåanstva. Prvo. kwiÿevnici Puteva su naš svet posmatrali u istorijskom i geopolitiåkom kontekstu. Videli smo u manifestu Spomenik putevima Rastka Petroviãa da je istaknuto nekoliko geografskih i liånih imena. u japanskim avangardnim åasopisima veoma su retki prozni tekstovi. Ne vidimo ni teÿwu ka neomitologizmu. kao što smo videli kod M. u revijama C rveno i crno i Pesnik sveta kwiÿevni prilozi 113 114 115 Isto. Na taj naåin. a Stanislav Stefanoviã u svom eseju Širim horizontima115 avangardni pokret smešta u širok istorijski kontekst. odraz je procesa sazrevawa same srpske avangardne kwiÿevnosti. koji je u prvoj fazi naglašavao negirawe tradicije i zvaniånog autoriteta. a sve one istiåu relativnost našeg stvarnog ÿivota. Druga razlika nalazi se na ÿanrovskom planu. 1. 36. Putevi. što je tipiåno za avangardu. primeãuje se nekoliko zajedniåkih ili dodirnih taåaka. prekinuta je veza sa duhovnom prošlošãu. Pri kraju posledweg broja Marko Ristiã piše sledeãe: „PUTEVI moraju kod nas da predstavqaju minijaturu. u drugoj fazi svoje interesovawe preusmerava od spoqnog ka unutarwem svetu. Ali ima i bitnih razlika. I. moÿe se reãi. 127. koji zapoåiwe oslobaðawem srpskog naroda. Meðutim. Petroviãa. temama i kwiÿevnim postupcima. Wegovo pomerawe ka metafiziåkom. Petroviãa. kao što je negirawe prošlosti ili kwiÿevne tradicije. C rveno i crno. . Frojdove psihoanalize i Bergsonove ideje o vremenu. Mavo i dr. 4—6. u opštem razvoju umetnosti niti se moÿe zamisliti bez veze sa Azijom (Evrazija) i Afrikom (Evrafrika). sintezu. åini se. Ovaj kratak tekst dobro prikazuje duhovnu klimu Puteva. parodirawem i ironizirawem. i kritiåki odnos prema vlastima i samom društvu. ima i proznih tekstova: izmeðu poezije i proze postoji åvrsta veza po motivima. Meðutim. koji ãe oni sami pokrenuti. Åasopis Putevi. Na primer. što smo videli kod R. Crwanskog i R. ali istovremeno i zbir. koji u avangardnu poeziju unosi ono iskonsko. što konkretno znaåi kulture Azije i Afrike. br. Iako u Putevima najviše ima priloga iz poezije. niti sama po sebi predstavqa jednu celinu. japanska avangarda potpuno gubi interaktivnu vezu sa vremenom u kome se ona raða. nijedan manifest meðu objavqenima u japanskim malim revijama kao što su Pesnik sveta.

Svedoåanstva Åasopis Svedoåanstva jedno je od najzanimqivih avangardnih glasila u srpskoj kwiÿevnosti. Jedino je Šinkiãi napisao roman Dada. sa još jasnijom nadrealistiåkom teÿwom. bez ijedne proze. Marko Ristiã. Dušan Matiã i Aleksandar Vuåo. ali i sa širokim vidikom i visokim obrazovawem tadašwe Evrope. Na naslovnoj strani svakoga broja paralelno je povuåeno 12 dijagonalnih. Milan Dedinac. u Beogradu. Meðutim. Rastko Petroviã. zbog åega nastaje rez izmeðu avangardne poezije prve polovine 1920-ih i nadrealistiåke poezije koja se javqa u drugoj polovini 1920-ih. koji je tada prestao da izlazi. marta 1925. Dedinac i dr. Format åasopisa je mali: 23 puta 17 santimetara..356 su samo pesme. novembra 1924. kao što su Rastko Petroviã. Pošto su Svedoåanstva pokrenuta kada je u srpskoj kwiÿevnosti skoro okonåana prva faza usvajawa i proklamovawa avangardnih programa. Kao što smo ranije istakli. razvijala se imajuãi åvrstu vezu sa razvojnim procesom proze. Izlazio je od 21. u duhu Rastka Petroviãa o apersonalnosti moderne kwiÿevnosti. u srpskoj kwiÿevnoj istoriji avangardna poezija prelazi na poeziju sa nadrealistiåkom tendencijom u idejnom kontinuitetu. zatim se školovali u Francuskoj u izbeglištvu. dok u razvoju japanske avangardne kwiÿevnosti ne vidimo tu uzajamnost izmeðu proze i poezije. koji su doÿiveli Prvi svetski rat u svome deåaštvu. 6. To su. Srpska avangardna poezija. Dušan Matiã i Marko Ristiã. Matiã. koje je vrlo . M. godine do 1. u wima više ne nalazimo duh protesta ili teÿwu ka demolirawu. ali wegovi prozni tekstovi nisu se pojavqivali u efemernim åasopisima. mada su najveãi doprinos imali sam Rastko Petroviã i Marko Ristiã. zahvaqujuãi kwiÿevnicima iz Puteva. debelih linija. kao što su D. u Japanu avangardni pokret prestaje da deluje kad je nastupila ideologizacija ili politizacija umetnosti: Mavo se raspao Murajaminim prelaskom na angaÿovanu umetnost leve orijentacije. omoguãilo je da se u srpskoj kwiÿevnosti vrlo brzo stvori novi kwiÿevni izraz. Kao što nam to nagoveštava veã i samo likovno rešewe. Petroviã. u prvoj polovini dvadesetih godina. I Kjoðiro i Ãuja skoro iskquåivo su se bavili poezijom: nisu nam ostavili znaåajna prozna dela. bez pojedinaånog isticawa. koji ãe biti kquåni pokretaåi kasnije revije Svedoåanstva. mogli bismo reãi. od broja do broja prema osnovnoj temi. Ureðivali su ga kolektivno. pre svega. R. Jedino se mewaju boja papira i boja linija. Postojawe kwiÿevnika sa surovim iskustvom rata. U Mavu ima nekoliko proza. veã primeãujemo dubqe tragawe za duhovnim vrednostima. ali sve su veoma fragmentarne i nisu imale znaåajnu ulogu u japanskoj kwiÿevnoj istoriji. Pokrenula ga je grupa mlaðih saradnika åasopisa Putevi (1922—1924). kao da su ruåno nacrtane u odreðenim razmacima.

Kao što nam je veã nagovestio ovaj tekst. kriminalci. unutrašwa strana predwe ko- rice. 3) pesniåko stvaralaštvo. Åasopis nastoji da otkrije onaj još uvek nedovoqno rasvetqen unutrašwi åovekov svet — podsvest. mrÿwu. iluzija i proroštvo pozitivno se prihvataju kao izvor stvaralaåke moãi. objavio svoj manifest. koja je napisana informativno-deskriptivnim stilom. koji bi izlazili u razmacima od po deset dana. Ovaj åasopis nije. novembar 1924. koji ãe svaki broj takoðe sadrÿavati. a sve brojeve spaja jedinstvena koncepcija åasopisa. 1. 7) pakao — stvaralaštvo ( i dokumenti slepih.357 jednostavno ali i dinamiåno. razlikuje se od manifesta. sna i jave. Beograd. U narodnom stvaralaštvu nalaze se podsvest kolektiva (kolektivno nesvesno). „Nekoliko qudi smatrajuãi se svedocima velikih savremenih duhovnih i socijalnih. bili posveãeni po jednoj od gorwih pojava. 5) boÿiãni broj. 116 Svedoåanstva. oseãawa. . san. i koji bi. prepunih prejakih izraza i ekstremnih tvrdwi. br. 6) zapisi iz pomraåenog doma stvarawe ludila)— stvaralaštvo umobolnih . prosjaka. vredeãe kao svedoåanstva od naroåite vaÿnosti. svaki zasebno. kao neki drugi. nesvest. umobolnih. strahove. Dva mišqewa koja se na istom intelektualnim poqu pobijaju. 21. U åasopisu se rasvetqava unutarwi svet ne samo jedinke veã i društva. uåesnicima je drago što je uzajamna sloboda u mišqewu i izraÿaju apsolutna. 8) raj. javne ÿene ili samoubice smatraju se izrazom podsvesti društva (društveno nesvesnog). 4) prisnost i poÿrtvovanost oseãawa. i time ãe samo plastiånije isticati umetniåki dodatak. Ovaj prvi broj shvaãen je kao svedoåanstvo zajedniåkih simpatija prema pesniåkom odricawu. iz koga se jasno vidi osnovna orijentacija ovoga åasopisa. emocionalnih pojava. Osnovne teme bile su sledeãe: 1) Ujeviã — pesniåko odricawe. rešilo je da se objavi ograniåen niz brojeva jednog åasopisa. i kao takav posveãen je pesniku Ujeviãu. Laÿ. Takav tekst teško bismo našli i meðu srodnim japanskim åasopisima. javnih ÿena i samoubica. nagon."116 Ova beleška. koje smo imali prilike da proåitamo u Zenitu. svaki broj je tematski ureðivan. kada se prekoraåuje granica istine i priviðewa. qubav. Detiwstvo je shvaãeno kao razvojno doba u kome još razum ne potiskuje bogatstvo åovekove podsvesti. 2) slovenski broj — slovenstvo. Pri sklapawu jednoga broja. prosjaci. åasopisu je veã u poåetku odreðena sudbina da se ugasi åim se iscrpu teme vezane za „gore navedene pojave". a izopaåene pojave kao što su duševni bolesnici. zatvorenika. ali se na unutrašwoj strani predwe korice prvog broja nalazi kratak tekst. ludilo. što smo åesto imali priliku da vidimo i u Šinkiãijevoj poeziji. gluvonemih. odnosno sve što je iracionalno.

Svedoåanstva sadrÿe poeziju. Teme i stilovi pisawa još su raznolikiji u proznim tekstovima. sa mitološkom podlogom. kao što se vidi u stihovima R. trava i dr. teÿi ka mistiånom i metafiziåkom svetu. pesme su uglavnom napisane u slobodnom stihu i najåešãe bez rimovawa. objavqene u prvom broju. prozu i eseje. u poeziji Svedoåanstava upotrebqavaju se najåešãe motivi vezani za slepe i gluvoneme — fiziåka ometenost se posmatra kao nova moguãnost stvarawa. nalazimo raznolike nekwiÿevne ÿanrove: autentiåna pisma. u Zenitu i Mavu. Petroviãeva pesma Sunåane lestvice. što nas podseãa na Kjoðiroovu poeziju.358 Pesnici se interesuju za abnormalne pojave ne samo na sociološkom planu veã i na fiziološkom. Objavqivane su i narodne pesme. . metaforiåni izrazi su sve sloÿeniji. Mada nema više eksperimenata koji se koriste u grafiåkim efektima. Izuzev Ujeviãeve pesme Zadrÿane sile biãa. Odrekavši se mimetiåkog postupka.. zapis. Dve pesme — Molitve i Tri matere. dok peti broj objavquje srpsku boÿiãnu pesmu kao razbrajalicu. Osim kwiÿevnih tekstova. zabeleške snova. muzike. Osim nekoliko Petroviãevih pesama u obliku soneta.117 objavqena u drugom broju. vezane za raskomadano telo. naroåito poezije i proze. objavqene u petom broju. Od šestog do osmog broja zastupqene su i amaterske pesme. radovi uåenika Milivoja Stepanoviãa. Petroviãa ili A. nebo. što dokazuje da je on na deåje izraÿavawe gledao kao na efektan kwiÿevni postupak. I ovde se primeãuju odlike avangarde: bez jasnog ÿanrovskog okvira. objavqena u treãem broju. Letonska. Vuåa. åiji su autori umobolni. Objavqene pesme imaju uglavnom bitne karakteristike avangardnih pokreta. A proza Primer. znaåajna je kao jedan od prvih eksperimenata automatskog pisawa. U prozi se još više primeãuju vankwiÿevni elementi. mnoge pesme ne ukquåuju realni prostor ili konkretno vreme. bolest ili smrt. u wima se åesto mešaju razliåite funkcije jezika. likovne umetnosti. karakteristiånog za nadrealizam. novinski ålanci koji su doku117 Pesma je iz poeme Vuk. U wima nema dramskih tekstova koji su obilato zastupqeni u drugim avangardnim åasopisima kao. napisao je u stvari Rastko Petroviã. samoubice. otkinuta glava i dr. poqska pesma i pesma iz Boke nalaze se u drugom broju. gluvonemi. Ali je zato naglašeno tragawe za novim formama i postupcima u okviru kwiÿevnih ÿanrova. zatvorenici. filma i dr. vojnici ili deca. koja ukquåuje iskonske i kosmološke motive iz prirode kao što su Sunce. oponašajuãi deåji pisani stil. Dok se u Kjoðiroovoj poeziji kao fiziološka abnormalnost åesto javqaju hromost. slepi. na primer. Na primer. krvarewe. poåeli su da istraÿuju ona poqa koja se ne mogu objašwavati razumom da bi dostigli realnost višeg stepena. limena proteza umesto noge. i snaÿne telesne pokrete pesniåkog „ja" kao izraz dubokog oseãawa. dnevnik. U Svedoåanstvima ne nalazimo eksperiment mešawa razliåitih umetniåkih medijuma: pozorišta.

preštampan ålanak o samoubistvu dvoje zaqubqenih iz Politike. Matica srpska — Srpska kwiÿevna zadruga. koja je preciznija i taånija. U šestom broju nalaze se sastavi umobolnih i ispovest javne ÿene. U sedmom broju objavqeni su sastavi i dnevnici gluvonemih uåenika. iz paÿwe podsveSvedoåanstva. Taj neizrazivi veliåanstveni Pakao izmeðu nas na zemqi. osveÿiti. Vankwiÿevni tekstovi objavqeni su skoro bez ikakve intervencije redakcije. Artura Remboa i Ÿaka Vašea. zatim pisma kwiÿevnika Edgara Poa. preporoditi".: „Uvek ta wihova nepojmqiva privrÿenost za ÿivot. iza znaåewa je utisak koji je još širi. Gorenavedeni prilozi. kao i ålanak o xelatu koji nudi svoje usluge u Poqskoj. 360—370. u sedmom broju sastavi gluvoneme dece sadrÿe niz gramatiåkih nepravilnosti.120 i smatrao je da bi se mogao „postaviti åitav sistem kojim se jedna reå moÿe izleåiti. Zato se iz deåje perspektive moÿe dospeti do sveÿije senzacije stvarnosti. 361. pismo seqanke iz Baåke. U åetvrtom broju. Ta ogromna åeÿwa za stvaralaštvom. pismo samoubice.121 U reåima senzaciju slabi logiånost i konvencionalnost. tom I. od wenog stalnog sliånog poloÿaja u reåenici. maj 1923. koje nisu napisali kwiÿevnici. od upotrebqavawa wenog za najrazliåitije pojmove. 121 Isto. reå najzad poåiwe da gubi svoje direktno i osnovno znaåewe". jasno nam pokazuju teÿwu ka vankwiÿevnom. U osmom broju objavqena su još dva pisma: jedno nalik na uzbudqivu ispovest koje je napisao izvesni Popoviã iz Wujorka svojoj bivšoj ÿeni i drugo. objavqena su još dva pisma malih Obrenoviãa."118 Rastko Petroviã je veã u svome eseju H elioterapija afazije 119 istakao da „od stalne upotrebe jedne reåi. Kasnije. u petom broju. Misao. 7. qubav i strahovito saznawe […]. Beograd. 1. U kwizi Rastko Petroviã. od asocijacija sa sliånim stalno reåima i oblicima. umobolnih i dr. što nas podseãa na razgraðivawe jezika koje su smelo sprovodili dadaisti i drugi avangardni pesnici. Na primer. prenet iz lista Rabotnik. pismo poginulog pilota. sa svim jeziåkim greškama. 362. Novi Sad 1958. Dostojevskog. N. koje upuãuje izvesni N. Pored toga. Rastko Petroviã u tom tekstu tvrdi sledeãe: „Iza reåi postoji znaåewe koje je šire od we. pismo knegiwe Qubice kwazu Milošu. Beograd. iza utiska se širi paÿwa. u kome su objavqeni prilozi gluvonemih. što je odraz åvrstog stava redakcije åasopisa da se kwiÿevnost što je moguãe više pribliÿi našem golom ÿivotu. slepih. seãawa i pesme slepih. Izbor. sveska 82. u bloku „šest pisama". dnevnik osuðenika. uz ilustracije. 120 Isto. u petom broju objavqena su tumaåewa snova iz dela O niro kritika (Sanovnik) Artemidora iz Efesa. zapis kako prosi prosjak. 118 119 . februar 1925. 16. Interesovawe Rastka Petroviãa za takve jeziåke nepravilnosti kao izvor stvaralaåke snage jasno se vidi u wegovom programskom tekstu Uvod u sedmom broju. objavqena su pismo srpskih vojvoda Proti Mateji. 11. qubavno.359 mentarnog karaktera. zajedno sa pismom pod naslovom Boÿiã u progonstvu F. br.

a u šestom i sedmom broju eseji su pod naslovom Uvod da se åitaocima teorijski otkrije namera uredništva. koji se odraÿava u stvaralaštvu. Ÿak Vaše. Ima i stilskih odlika koje su karakteristiåne za stihovni tekst. ali åesto na poetski naåin. Po i Blejk). Meðu wima su skoro svi kquåni pisci koje su francuski nadrealisti nazvali svojim preteåama (Rembo. o etici. Sa engleskog su prevedeni E. åiju je pesmu Ruke preveo Rastko Petroviã. seãawe na trbušni ÿivot. francuski pesnik Ÿermen Nuvo. 21. Bloka i dr. u kome se govori o nadrealistiåkim pesniåkim postupcima kao što su automatizam ili 122 123 Isto. Blejk. Nuvo. Beograd. Odlomak iz Venåawa neba i pakla V. Takva teÿwa prisutna je takoðe u mnogobrojnim esejima japanskog dadaiste Ðuna Cuðija. 367. Po i V. br. U proznim tekstovima autobiografski elementi jedna su od znaåajnih odlika. Prevodi su prisutni u svakom broju Svedoåanstava. Esej je veoma bitan ÿanr Svedoåanstava. Rembo. Vaše. o tici. nesvest. u kojima se mešaju teorijski i poetski elementi. zajedniåka je osobina koju nalazimo i u japanskom dadaistiåkom romanu Dada Šinkiãija Takahašija.360 sni ÿivot. Gorkog. Nuvoa i Ujeviãa spaja boemski ÿivot. Ãuje ili S. 4. Dakle. tekst ne mora da bude poznat ili od nekog osobitog kwiÿevnog znaåaja. u kome se nalazi punija istina o ÿivotu. Na primer. u kome se reåeniåni ålanovi (objekti) rimuju: „Reå je o estetici. kao što se vidi u tekstu Krv razuma Marka Ristiãa. Gogoqa. reåenice bez predikacije. predstavqen je u okviru teme Ujeviã u prvom broju."123 I autobiografski elementi i mešawe proznog i stihovnog. ipak „ludilo" i „detiwstvo" bili su bitni elementi poezije N. Åeste su imenske reåenice. Mada u japanskim avangardnim åasopisima teško da bismo mogli naãi programski tekst u kome se teorijski rasvetqava govor qudi sa fiziološkim ili mentalnim ošteãewima ili govor deteta. Mada se u izboru primeãuje uticaj tadašweg francuskog nadrealizma. koji se bavi pesniåkim odricawem. U nekim tekstovima pisci se koriste rimovawem. Na samom poåetku skoro svakoga broja nalazi se programski tekst. Tolstoja. Svedoåanstva. nuÿde da se naðe još nešto šire od najšireg!"122 Ideja da je svet iza reåi širi od same reåi upuãuje od konceptualnog ka nekonceptualnom svetu. U slovenskom broju nalaze se narodne pesme. prevedene sa poqskog i litvanskog. Ÿermen Nuvo. Ovi tekstovi nas podseãaju na srodne eseje Tomojošija Murajame ili Kjoðira Hagivare iz åasopisa Mavo. decembar 1924. dok su iz ruske kwiÿevnosti objavqeni odlomci Dostojevskog. veånost. Dostojevski. 6. Iz francuske kwiÿevnosti zastupqeni su Paskal. A. Takahašija. Blejka objavqen je u treãem broju. prevodi su tesno povezani i sa osnovnom temom svakoga broja. veã zavisi od teme pa moÿe da bude neki zapis ili liåno pismo. . oåigledno. Time se ÿelela postiãi realnost ili autentiånost višeg stepena. utroba iz koje izlaze veånosti.

Sliåni ureðivaåki princip vaÿi i za likovne priloge. sa temom Raj. decembar 1924. åije je pismo objavqeno u åetvrtom broju Svedoåanstava (21. U Svedoåanstvima nema kolumne ili odreðene rubrike u nastavcima. Pikasa." Negirajuãi utilitarnost. niti za odreðeni period. tvrdi sledeãe: „Kultura seåe prave puteve. Ima i amaterskih radova. preplavqen zanosom. saradnike ili uopšte za savremenike. Remboa. Ovaj prizor. . U osmom broju crteÿ P. Dostojevski je pisac koji je snaÿno uticao na japanske avangardne pesnike. druga leÿi na travi sa kwigom u ruci. zagledana u daqinu sa prekrštenim rukama. veã su birani prema osnovnoj temi svakog broja. odigrala je vaÿnu ulogu kada se Ãuja udaqavao od dade. koji objavquje i tekstove vezane za proroåanstvo i tumaåewe snova. koji nisu bili vezani ni za odreðene savremene pravce. U prevedenom tekstu Blejk istiåe vaÿnost „suprotnosti". takoðe je Ãuja pomiwao u svome dnevniku u nekoliko navrata. decembar 1924). Beograd. svaka bi se stvar pokazala åoveku. Poa. 14. zlo je Pakao. Petroviãu. br. Ne objavquju se informativni tekstovi u kojima åitaoce upoznaju s aktivnostima i dogaðajima vezanim za redakcije. objavqeni su radovi zatvorenika. naroåito od šestog do osmog broja. koji je liåno poklonio R. Jer åovek je samog sebe zatvorio da više ne vidi do kroz uske pukotine svoje peãine. meðu kojima je i Kjoðiro. stoji na obali. zastupqenog u ovom åasopisu. a E. U wemu su tri nage ÿene sa dugom kosom: jedna gleda nebo u vodi. Japanski avangardni pisci prevoðewem su se bavili uglavnom sa ciqem da upoznaju åitalaåku publiku sa savremenim pesmama iz odreðene kwiÿevne orijentacije kojoj je i sam åasopis pripadao. bez koje. radošãu i svetlostima. nalazi se crteÿ Andrije Rajåeviãa (1649) pod naslovom Borba åoveka sa zodijakom. a objavqivawe kwiÿevnih tekstova bila je praksa koja je dopuwavala to prouåavawe. 4. umobolnih i glu124 125 Svedoåanstva. prema wemu. nema napretka ni åovekovog postojawa: „Dobro je Nebo. a treãa ÿena. veka. A. godine. redakcija nije sluåajno odabrala za osmi broj. i japanski kwiÿevnik Omi Komaki piše esej pod naslovom Åovek po imenu Ÿak Vaše u åetvrtom broju åasopisa Mavo (1. U drugom broju (Slovenski) objavili su reprodukciju jedne slike panåevaåkog prote Konstantina Arsenoviãa iz 19. veã je prednost davao prouåavawu pojedinih tema.361 medijumsko pisawe. preštampan je iz drugog broja nove serije Puteva iz 1923. Ali retko bismo našli neki japanski mali åasopis u kome su prevodi organski povezani sa odreðenom temom."124 Wegov stav da razum osiromašuje bogatstvo našeg saznawa ima dodirnu taåku sa nadrealistiåkom idejom: „Da su prozori saznawa oåišãeni. a u petom broju (Boÿiãni)."125 Pesma Pijani brod A. Ovaj åasopis nije bio zamišqen kao mesto okupqawa kwiÿevnika odreðenog kwiÿevnog pravca. 11. oktobar 1924). Isto. ali vijugavi beskorisni putevi su baš putevi genija. Osim deåjih crteÿa. O Ÿaku Vašeu. 15. — onakva kakva je — beskrajna. koju je preveo Rastko Petroviã u treãem broju.

Kao što je dada imao budistiåki element. Likovni i tekstualni prilozi. i treãe: ÿeleãi da ostanu svedoåanstvo eksperimenata i idealizma našeg vremena. znaåajno mesto u koncepciji Svedoåanstava. . imali su komplementarni odnos: dopuwavali su se meðusobno. u prenošewu nadrealistiåkog iskustva u srpsku kwiÿevnost. nadrealistiåke ideje imale su. objavquje dva teksta koji negativno ocewuju upravo automatsko pisawe. bez sumwe. 5. dakle. qubav. što je sigurno dalo podsticaje za teme i sadrÿaj šestog. koji teorijski objašwava osnovne stavove iz Bretonovog manifesta. januar 1925. prvo: svesni da su pozitivistiåka rešewa nedovoqna. predstavqaju jednu skladnu tvorevinu: ona odraÿava novi vid kwiÿevnog mišqewa i kwiÿevne prakse. Polazi se od uverewa da se tvrðava svih nada nalazi u 126 Svedoåanstva. priviðewe. Treãi broj Nadrealistiåke revolucije bio je tematski posveãen vrednostima istoåwaåkih kultura. Ali je zanimqivo da je meðu saradnicima u vezi s tim voðena i polemika. kao i pobijawe wegovo (završena beleška 3.362 vonemih.126 Pa ipak. ludilo. Zanimqivo je da okretawe Istoku. iako u naåelu nije pripadao nijednom poretku. a fotografija ÿene sa tetovaÿom dokazuje wihovo interesovawe za supkulturne pojave. pri samom poåetku. interesovawe za fiziološku i mentalnu abnormalnost. zajedno sa Ristiãevim prvim pokušajem automatskog pisawa Primer. Svi brojevi skupa uzeti. 1. ako ih ovaj privlaåi. bez ijednog suvišnog priloga. i nadrealizam se zanimao za Istok. Zatim Rastko Petroviã u tekstu Ÿivo stvaralaštvo i neposredni podaci podsvesti daje takoðe negativno mišqewe o wima sa kwiÿevnoteorijskog gledišta. karakteristiåno za francuski nadrealizam. ali je prirodno da. u moã misli. bez komentara. svakako je odigrao kquånu ulogu. Prvi broj Svedoåanstava donosi ålanak Nadrealizam Marka Ristiãa. 15. san. Beograd. treãi broj. pribliÿavawe samom ÿivotu — mogli bismo reãi da su to odlike nadrealizma. emocije itd. sedmog i osmog broja Svedoåanstava. U petom broju Ristiã u prikazu francuskog åasopisa La Révolution Surréaliste (Nadrealistiåka revolucija) odgovara na prethodni Petroviãev tekst: „Svedoåanstva nisu glasilo nadrealizma u Jugoslaviji i ne ÿele to biti. Prouåavawe onih pojava koje se ne mogu razumom otkrivati kao što su podsvest. koji su ureðivani strogo prema izabranoj temi. prvi broj francuskog åasopisa Nadrealistiåka revolucija objavio je autentiåne novinske ålanke o samoubistvima. Åasopis koji je poåeo da izlazi samo mesec dana nakon što je objavqen Bretonov Manifest nadrealizma. usmerenost na vankwiÿevne pojave. Najpre je to odlomak iz kwige Jedan primer medijumskog pisawa i automatizma F. Kao što je Ristiã u gorenavedenom tekstu spomenuo. — ona dopuštaju svojim saradnicima beleÿewa o nadrealizmu. u Svedoåanstvima nije prisutno. drugo: verujuãi u poeziju Sna nad ÿivotom. Meðutim. br. da bi što bogatije i slojevitije prikazali datu temu. gde se sa medicinskog stanovišta ukazuje na nedostatke i medijumskog i automatskog pisawa.. Remona i Pjera Ÿanea. broja)".

posle svoje konstruktivistiåke faze prelazio na jednu iskquåivo geopolitiåku ideju. da donose plodove. sa jasnom teorijskom orijentacijom. Tokyo 1966. koga su sa pogrešnom dijagnozom smestili u beogradsku ludnicu."129 A u Ristiãevom tekstu Nadrealizam iz prvog broja Svedoåanstava jedva primeãujemo jedan jedini. u šestom broju (9—12). sinu uglednog zagrebaåkog fabrikanta. A isticao je nove moguãnosti vanevropskih kultura. koji je u Ristiãevoj pesmi Boÿiã qubavi u treãem broju (12) prikazan na granici smrti i ÿivota. nadarenom piscu. 1. u kome oštro napada redakciju Svedoåanstava i bolniåke lekare koji su joj ustupili graðu za šesti broj. 2. koji je izašao oktobra 1925. da zora bude preporod svetlosti sunca. 10. br. ili u pesmi Aleksandra Vuåa Kolebawe u petom broju (2). 115. 128 Svedoåanstva. nego je samo ponavqao ideju o „balkanizaciji Evrope". Izdawe na japanskom: Shururearisumu no rekishi. što se vidi u Dedinåevim stihovima u prvom broju (7). 129 Isto. br. Paris 1945. Osava. Zenit. preveli na japanski S.128 Autor se tu koristi pozajmqenicom iz japanskog jezika koja znaåi 'car'. dotle su Svedoåanstva. Beograd. objavqenom u drugom broju. 17. Jedino se u Ujeviãevom eseju Beleške iz kafane Topole. Maurice Nadeau. 131 Up. Historie du surréalisme. kao nastavak „sumatraizma" Miloša Crwanskog. podseãa na Ãujinu poeziju. Miciã otkriva da je reå o wegovom poznaniku. kao što su egipatska i azijska.127 U Svedoåanstvima ne primeãujemo interesovawe za Istok. kao internacionalna revija koja je dobijala kwiÿevne i likovne priloge od svetski poznatih avangardnih umetnika. decembar 1924. Miciã je objavio ålanak Pesnik u ludnici. broju Zenita.130 U Svedoåanstvima postoji åeÿwa za nepoznatim krajevima. Miciã tu saradnike Svedoåanstava naziva snobovima. a lekare diletantima. 1. U tom tekstu nalazimo okretawe Aziji kao novoj nadi: „Mi hoãemo da Azija dobije novi jasni smisao — i da progovori mnogozvuåno — jezikom Pravde i Istine. Inada i K. 2. 36. a naroåito zbog odlomka iz romana Vampir. nalazi reåenica „I to bi imalo biti posveãeno Mikadu!!". br. odnosno o Miroslavu Feleru. a dan wegovo blistavo oåitovawe" (I to bi…!!). Taj nepoznati svet. objavqenog pod inicijalima F. 130 Svedoåanstva. aprila 1925. Shichosha. N. U 36.131 Dok je Zenit. Vreme izlaÿewa Svedoåanstava podudara se sa periodom kada åasopis Zenit više nije donosio ništa novo.363 Aziji. Luj Aragon je u predavawu koje je 28. . […] — a sloboda nada svime (i to bi…!!) […] Da Azija bude svetlosna kako je ranije bila —. 14. u otkrivawu još nedovoqno otkrivenih poqa åovekovog postojawa po127 Up. godine odrÿao u madridskom studentskom centru negirao tekovine zapadwaåke civilizacije i åak kazao da je izreåena smrtna presuda zapadnom svetu. 10. br. i to slikovito upotrebqen izraz samurajski („dosta sa krokodilskim zubima na oklopima samurajskih ratnika").

delovao je Mavo (od jula 1924. meðu kojima je i Bretonov nadrealistiåki manifest. Aragona. Slovenskom. ovaj åasopis je oštro kritikovao jedan od wegovih saradnika Tai Kambara. Zatim. Nišivaki. U drugom broju. Ovde su objavili prvi japanski nadrealistiåki manifest na japanskom i na engleskom jeziku. Elijara i A. Åasopis je negovao i kwiÿevni eksperiment. koji je saraðivao sa Zenitom. koji je postao predavaå engleske kwiÿevnosti na univerzitetu Keio. zamerajuãi na udaqavawu od realnog sveta i nedostatku klasne svesti. O zbivawima u francuskom nadrealizmu Nišivakijevi uåenici su dosta precizno i verno obaveštavali Japan. objavqen u tom broju. ali on ne sadrÿi nijednu zajedniåku karakteristiku s nadrealizmom. P. pod novim pseudonimom Kacue Kitasono (Katsue Kitasono). do februara 1928. okupio je studente koji su kao mladi pesnici pokrenuli nadrealistiåki åasopis E stetizam kwiÿevnosti (Bungei tambi). Tamocu Ueda (Tamotsu Ueda) i bivši mavoista Kenkiãi Hašimoto. Wima se pridruÿuju i pesnici Kazuhiko Jamada (Kazuhiko Yamada) i Seiãi Fuÿivara (Seichi Fujiwara). godine. koja ãe se još aktivnije baviti prevoðewem teorijskih tekstova vezanih za nadrealizam. Nišivaki analizira razliku izmeðu Bretonove i Reverdijeve poezije. koja se koristi kimematiografskim postupcima. Meðutim. u kome je pokušao da spoji larpurlarizam sa socijalnom angaÿovanošãu. jasno se vidi ono što mawka u japanskom pokretu. Stvarnost (Shi. do avgusta 1925). zatim åitaocima predstavqa Golov nadrealistiåki manifest. Pesnik Jukio Harujama (Yukio Haruyama) pokrenuo je reviju sa nadrealistiåkom orijentacijom Poezija i poetika (Shi to shiron. ne sadrÿi politiåki veã qudski pristup. objavili su svoje stihove mladi pesnici Tošio Ueda (Toshio Ueda). gde je boravio od 1922.364 novo povratila poeziji metafiziåku i mistiåku dimenziju. i kao rezultat toga nalazimo „kino-poeziju" („sine poem"). . Magija. Japanskim nadrealistima. Ali kada se poredi japanska nadrealistiåka kwiÿevna praksa sa pesnicima iz Svedoåanstava. godine: pored prevoda tekstova L. kao što je veã Kambara zapazio. drugi nadrealistiåki åasopis Sunce kostima (Isho no taiyo) objavio je prevod Golovog nadrealistiåkog manifesta u svom petom broju (april 1929). Godine 1926. Gewitsu. koji su poslali neposredno pariskim nadrealistima. 1930—1931). da bi onda sƒm pokrenuo åasopis Poezija. bivši futurista. Teorija (Bara. U prenošewu nadrealizma najveãu zaslugu imao je pesnik Ðunzaburo Nišivaki. nedostajao je pogled na društvo. za vreme izlaÿewa Svedoåanstava. saradnici uopšte ne istiåu superiornost slovenstva nad evropskom civilizacijom. koji se vratio u Japan iz Londona. Gakusetsu). da bi pokrenuli drugi nadrealistiåki åasopis Ruÿa. On je izlazio od novembra 1927. u kome je predstavio nadrealizam kao nadnaturalizam. Åasopis prvi put upoznaje japanske åitaoce sa francuskim nadrealizmom 1925. 1928—1932). Majutsu. veã ga doÿivqavaju kao svoj iskonski zaåetak. A ålanak Lewin Maksima Gorkog. Bretona. u åasopisu Mita kwiÿevnosti (Mita bungaku) objavio je ålanak Profanus. Meðu japanskim efemernim åasopisima.

100—101. snovi. koji bi mogli da nam otkriju kolektivne i åak istorijske podsvesti. odnosno razvoju åulnih sposobnosti. Tokyo 1986. a pesnici Svedoåanstava imali su avangardno iskustvo iz prethodnog åasopisa Putevi. da bi kasnije prešli uglavnom na poeziju anarhizma. Setimo se da ni koncepcija åasopisa Poezija i poetika nije imala društvo u svome vidiku. pokretaåi japanskog nadrealizma bili su mladi studenti bez prethodnog avangardnog iskustva. Shichosa."132 Manifest potpisuju Kacue Kitasono. suštinski je nedostajala takva pozadina. Drugim reåima. U našoj zemqi. meðutim. 133 Joshihisa Tsuruoka."133 Proza O pšti podaci i ÿivot pesnika Rastka Petroviãa. osim Hašimota (kasnije pod pseudonimom Kitasono). razmewujuãi kwiÿevne tekstove s autorima iz srodne kwiÿevne orijentacije. Meðutim. Japanci su preneli nadrealistiåke elemente kao što su podsvest. ali je upravo on bio taj koji je zamerio pomawkawe socijalne svesti kod japanskih nadrealista. objavqena u treãem broju Svedoåanstava (1—6). dnevnici. Japanski mali åasopisi sa nadrealistiåkom tendencijom od mavoista su nasledili internacionalni karakter. Kwiÿevnik Jošihisa Curuoka (Yoshihisa Tsuruoka) u svom delu O japanskoj nadrealistiåkoj poeziji istiåe da u kwiÿevnoj praksi japanskog nadrealizma uopšte nema „nasilnog razgraðivawa sintakse": pesme su veãinom napisane u duhu „estetike tradicionalne lirike". Tokyo 1966. Nama je data tehnika da donosimo graðu kroz åula. nagon i automatsko pisawe iz Evrope. bivšeg mavoiste. åija su središta bili åasopisi kao što su Škola (Gakko) i Gong (Dora). narodno stvaralaštvo. Tai Kamabara. ukquåio se u nadrealistiåki pokret. nisu imali nameru da ukquåuju autentiåne elemente našeg golog ÿivota. Ali nisu se zanimali za dokumentarnost tog pokreta: u wihovim åasopisima nema vankwiÿevnih tekstova kao što su pisma. zapis umobolnih ili javnih ÿena. . poåiwe kwiÿevnoteorijskim raz132 Kaichi Nakano. deåji sastavi. […] Proslavqamo vrlinu zasiãewa. Pesnici kao bivši avangardni umetnici iz ranijeg perioda bili su socijalno svesni. Niti ima interesovawa za religiju. Stvarnost: vihori nacionalistiåke tendencije uoåi Drugog svetskog rata potisnuli su nadrealistiåki pokret. Tamocu Ueda i Tošio Ueda. koja nam više ništa ne ograniåuju. mi koji nastavqamo nadrealizam. sa futuristiåkim iskustvom. Za wegov nastanak postojala je jasna istorijska pozadina.365 što dobro pokazuje japanski nadrealistiåki manifest: „Dolazi krštewe nama koji smo otpevali pohvalu razvoju nagona za umetnošãu u nadrealizmu. 19. Ova åiwenica produbiãe pukotinu izmeðu „umetniåke struje" i „socijalne struje". Nihon cho gewitsu shugi shiron (O japanskoj nadrealistiåkoj poe ziji). Na istom mestu tvrdi i sledeãe: „Francuski nadrealizam iza sebe je imao nemir izazvan Prvim svetskim ratom i tradiciju koju treba negirati. Moderunizumu shi no jidai (Vreme poezije modernizma). koje nije mogao da sjedini ni åasopis Poezija. kao i tehniku pisawa. U Francuskoj nadrealizam su pokrenuli pesnici sa dadaistiåkim iskustvom. Hobunkan.

pomerili su kwiÿevnost od rušewa tradicionalnog ka stvarawu novog. smeštajuãi taåku gledišta u treãe lice jednine. Šinkiãi. Pesnici Svedoåanstva bili su svesni tog uzajamnog odnosa. Pesnici Svedoåanstava — kao što se vidi iz teksta Proroåanstva. shvativši stvarnost kao jedan veoma sloÿen sistem koji se sastoji od uzajamnog odnosa izmeðu kolektivnog sveta i individualnog (svesti i podsvesti). Osim toga. mogli bismo zakquåiti da postoji izmeðu „wega" i vremena interaktivni odnos. Junzaburo Nishiwaki. 304. U Šinkiãijevom autobiografskom romanu Dada. 5. kao što se vidi u pogovoru za wegovu Poetiku (Shigaku. 4. Ãiba je ocenio da je Nišivaki „sjedinio esenciju tradicionalnog pojma lepog sa Istoka i sa Zapada. januar 1925. Nišivaki. dok ih je veoma malo u Petroviãevom tekstu. 136 Svedoåanstva. i to iz ugla egzistencijalizma". nakon što je preÿiveo Drugi svetski rat. U Japanu je recepcija nadrealizma donela prave plodove kasnije. tek posle Drugog svetskog rata.135 Kao što nam nagoveštava kquåni izraz qubav i revolucija. Izmeðu srpskog i japanskog pisca. u kome Rastko Petroviã istiåe: „Mi verujemo u novo carstvo oseãawa. postoji suštinska razlika kako u shvatawu odnosa kolektiva i jedinke tako i u pogledu na prirodu. ponovo doÿivqavaju patos. 443. åini se. br. u kojoj se vraãa i budizmu. nije imao nameru da u svoje delo ukquåi društvene okolnosti ili istorijsku pozadinu."134 Smatrajuãi Nišivakijevu poetiku eklekticizmom. ima se utisak. I dok je bogohuqewe bilo karakteristiåno za prethodne avangardne pesnike. dobra poezija je 'raskoš ništavila'. uma i dubokih nagona"136 — rasvetqavajuãi tamu åovekovog unutarweg sveta. 1963): „Poetika je uåewe o veliåanstvenosti 'ništavila'. konaåno je sagradio svoju poetiku. nisu prihvatili takav pogled na kwiÿevnost. u kwizi Nihon kindai bungaku no hikakubungakuteki kenkyu (Komparativno prouåavawe o japanskoj modernoj kwiÿevnosti). 134 135 . Sen'ichi Chiba. nadrealisti su kwiÿevnost shvatili kao interaktivni odnos meðu spoqnim i unutarwim svetovima.366 matrawem. objavqenog u petom broju. dok japanski pesnici. koji je pokušavao da u svojim stihovima sjedini helenski svet shvaãen po naåinu Xona Kitsa i imaÿizam. meðutim. kod Šinkiãija nalazimo više opisa prirodnih pojava. niti da ih kwiÿevnoteorijski integriše. ako Šinkiãijevo ludilo shvatimo kao odraz vremena. Tekst se završava autorovim zapaÿawem o sadašwem društvu i civilizaciji i åvrstim stavom o odricawu od spoqnog bogatstva svoga ÿivota „u velikome trenutku". Beograd. da bi se stvorio utisak objektivnosti. koji je potisnuo talas konstruktivizma. „Nishiwaki Junzaburo to shururearizmu" („Ðuzanburo Nišivaki i nadrealizam"). Tokyo 1971. Chikuma shobo. Shimizu Kobundo. 1. Shigaku (Poetika). u Svedoåanstvima je religija ponovo postala zanimqiva kao odraz kolektivne podsvesti. zatim prelazi na autobiografski opis. U ovoj prozi „on" (alter ego) i vreme koje ga okruÿuje tesno su povezani u interaktivnom odnosu. Tokyo 1968. Pesnici Svedoåanstava.

izvesna zajedniåka atmosfera obavijala je zemaqsku kuglu od Zapada do Istoka. i japanski pesnici su u svojoj kwiÿevnoj praksi ukquåivali detiwstvo. The paper discusses parallel phenomena in very distant literatures (both spatially and traditionally) like the Japanese and Serbian ones. iako ih nisu sistematski analizirali u teorijskim tekstovima. Red and Black (Tokyo). but also the differences in the reception of European avant-garde movements in one and the other literature. Uprkos tome.367 U japanskoj poeziji u procesu usvajawa nadrealizma nije se mogla pronaãi dodirna taåka izmeðu unutarweg i spoqnog sveta: pesnici su bili i daqe podeqeni izmeðu onih koji su socijalno angaÿovani i onih larpurlaristiåki nastrojenih. Kayoko Yamasaki COMPARATIVE DESCRIPTION OF JAPANESE AND SERBIAN AVANT-GARDE MAGAZINES Summary This paper deals with the comparative analysis of Japanese and Serbian avant-garde magazines: Mawo (Tokyo). Pa ipak. editorial policy and literary works. . paying special attention to their programme. including the translated literature present in them. Putevi/Roads (Belgrade) and Svedoåanstva/Testimonies (Belgrade). ludilo i abnormalne pojave kao kquåne motive.

.

3 to je bilo prilikom Gunduliãeve proslave u Dubrovniku! Svi Srbi. pri svakoj rijeåi hvaqahu Bokeze i Vas liåno govoroãi: „Bokezi su nam obraz osvijetlili — Vukotiã je junaåki ošamario neprijateqe Srpstva"! 1 Mitropolit Mitrofan (u svetu Marko Ban) roðen je u selu Glavatima. jula 1893. 3 Mitropolit Ban je rodom Grbqanin. Bila je to prilika da predstavnici srpskog i hrvatskog naroda. Sava. Grobna mesta srpskih arhijereja. 15. 2 Dr Ðuro Vukotiã. donosimo ga u celini. Kragujevac 1999. Ålan srpskog poslaniåkog kluba u Saboru Dalmacije. Pismo je pisano 2. Umro je na Cetiwu 30. neposredno posle odrÿane proslave povodom otkrivawa spomenika Ivanu Gunduliãu u Dubrovniku.2 advokatu u Kotoru i poslaniku na dalmatinskom Saboru. sasvim razumqivo. septembra 1920 (v. opština Grbaqska. Osnovno pitawe odnosilo se na nacionalnu pripadnost Ivana Gunduliãa koga su oba naroda proglašavali svojim pesnikom. advokat u Kotoru i politiåar. istupao kao poslanik u korist priznawa ravnopravnosti srpskog i hrvatskog naroda u vreme Zadarske revolucije 1905. marta 1841. Ono glasi: Dragi Ðuro! Ikada. što je. 102—103). na Cetiwu. izazvalo i odgovarajuãe politiåke nesporazume izmeðu Srba i Hrvata. taånije sve one borbe vezane za wihovu nacionalnu afirmaciju. odaju poštu velikom pesniku.PRILOZI I GRAÐA UDC 821. .41-6 PISMO MITORPOLITA MITROFANA BANA DR ÐURI VUKOTIÃU Uspomeni Boška Petroviãa Dejan Medakoviã Dobrotom novinarke gospoðe Vjere Vlahoviã u moguãnosti sam da objavim jedno veoma zanimqivo pismo crnogorskog mitropolita Mitrofana Bana1 dr Ðuri Vukotiãu.163. svaki na svoj naåin. episkop. koji su onoga puta ovamo izlazili. ako sam se obradovao åasti i poštewu diånije Bokeza u opãe i milijeh mi Grbqana na osob. Kako pismo Mitrofana Bana verno odraÿava politiåke prilike kod Srba i Hrvata.

advokat i srpski politiåar (1854—1930). koja je izvirala iz åistoga srpskoga bratoqubqa i odanosti ka zemqi kojoj ja sluÿim. ðe su nas svi doåekali pozdravima i sa zvonima pravoslavne crkve ispratili. G. Ali opet ja bih se postarao. januara 1839. Roðen je 27. slavna je Boka i weni junaåki sinovi. pošto viðahu junaåku wenu zastavu na katarci parobroda. 6 Reå je o dr Lazaru Tomanoviãu (1845—1932). 7 O celoj proslavi v. .6 da mu naðe jedno dijete u smislu u kome je i Vama govorio — pošto mi je to G. Kad sam parobrodom prispio pod Budvu došli su Paštroviãi. Budvani takoðe poslali su mi pristojno spremqenu barku. Tomanoviã kazao — dodavši k tome i to. d. zahtev se odnosi na izbor nekog „Privrednikovog" pitomca. Lazaru Tomanoviãu. koji se bijahu vratili iz Dubrovnika. Medakoviã5 (koga ja nijesam imao åast viðeti) preporuåio je ovde G. ako se zato drugome kome nijeste obratili veã do sada. da je on veã i dijete odredio. Mitropolita Kosanoviãa.4 Ta wihova dobrota. duboko me ganula!! Ja sam im se sa mojijem u Hristu bratom. Svijem putem od kuãe Radanoviãa do Troice srijetao sam slavqenike Gunduliãeve proslave i od sviju slušao dobre glasove o Vama i Bokezima. Kosanoviãem svesrdno zahvalio. 157). Ništa mi ne javqate. nav. Sa Budvanima zajedno bijaše i lijepa kita našijeh Grbqana od Pobora i Majina. kulturnom radniku i politiåaru. god. u kojoj su me izvozili na kraj. Istina — da ãe teško biti pri onoj navali tako komodno mjesto naãi. koji su se o Vama i Bokezima ovde crnogorskim sokolovima pronosili. u selu Miqaniãima u Hercegovini.. Uåesnik srpske Zadarske revolucije 1905. s obzirom na to da je Medakoviã bio i jedan od osnivaåa ovoga društva 1897. te su barjacima okiãenima barkama stali okolo parobroda i gromoglasno pozdravili mene i moga kolegu G. 4 Reå je o dabro-bosanskom mitropolitu Savi Kosanoviãu. godine. po tome ja sam se uzdrÿao. koji se iz Dubrovnika onog dana vraãahu. 5 Dr Bogdan Medakoviã. Cetiwe 1895. za koje neka vam je vjeåita blagodarnost. te Vas jednoga (i ako najmilijega) ne bih ÿelio meðu nama mantijašima priåisliti. zaista niko radosniji od mene! Moja duša u radosti plivaše i u tome entuzijazmu promislih: ÿiva je moja mila domovina. da o tome ništa kwazu ne govorim. Takvu moralnu pobjedu stekoše Grbqani Vašom — dragi Ðuro mudrošãu. Sava. da Vam po moguãstvu naðem mjesto. namjeravate li prilikom nastupajuãe 400. Najverovatnije. gde je ÿiveo kao umirovqeni mipropolit (v. predsednik Hrvatsko-srpske koalicije i Hrvatskog sabora 1908— 1918.370 Ko je mogao biti radosniji pri takvima glasovima. ali uåinio bih sve ono što se uåiniti moÿe. episkop. Proslavna Spomenica åetiristogodišwice O bodske štampari je. proslave Obodske štamparije7 doãi ovamo? Kod mene ãe biti veãi broj „gostiju" sveštenika samijeh. Umro u Ulciwu 13. Jedno vreme bio je predsednik vlade u Crnoj Gori. Grbqani su jako tijelo i ono ãe svagda biti moãno dokle bude imalo mudre glave koja ãe im upravqati. Doktor B. februara 1903.

kao i to: oãeli doãi G. Do viðewa najqubeznije Vas pozdravqam imajuãi åast biti Cetiwe 2/7 1893 Vaš iskreni poštovateq Mitropolit Mitrofan Ban 8 Reå je o grbaqskom svešteniku.371 Javite mi dakle što preðe. . Rucoviã8 ili drugi koji sveštenik Grbaqski? U takvome smo velikome poslu sada više nego ikada. Proto Gav. da sam jedva uluåio priliku da Vam pišem. proti Gavrilu Rucoviãu.

negoli kao pisac i kao komediograf. 2 Milutin Iliã. 47. tako da je ovaj srpski kwiÿevnik danas poznatiji kao najstariji brat Vojislava Iliãa (1860—1894). rodonaåelnika najznatnije kwiÿevniåke porodice u Srba. a zatim iste godine i kao posebna kwiga u izdawu Matice srpske u Novom Sadu). I ovom prilikom se koristimo da joj se zahvalimo na tome. ali bez spiska komediografskih lica. Boÿidar Kovaåeviã u predgovoru za roman Haxi-Diša 1 Paÿwu na postojawe rukopisa skrenula nam je dr Marta Frajnd. 1856 — Kwaÿevac. Potrebno je. Iliã (autorsko izdawe. 1892). godine. Osnovana je pretpostavka da je. te prvoroðeni sin srpskog pjesniåkog barda Jovana Iliãa (1824—1901). Za ÿivota Milutina Iliãa objavqena je samo komedija Novo doba (najprije u åasopisu Straÿilovo 1887.41-22-09 IliãM. naglasiti da u savremenoj kwiÿevnoj istoriografiji postoje izvjesna neslagawa i nedoumice i oko toga da li su Dva veseqa i Pevaåko društvo jedno ili dva komediografska djela Milutina Iliãa. Beograd 1891.41-22 821. Beograd 1954).41-95 PRED RUKOPISOM KOMEDIJE DVA VESEQA MILUTINA ILIÃA Goran Maksimoviã U srpskoj kwiÿevnoj istoriografiji postoje oskudna saznawa o kwiÿevnom i komediografskom radu Milutina Iliãa (Šabac.163. o komediji Pevaåko društvo u åasopisu Straÿilovo 1892. nalazi u Rukopisnom odeqewu Matice srpske u Novom Sadu. godine. Milutin Iliã napisao najmawe još dvije komedije: Pevaåko društvo i Dva veseqa.) . Za wih se dugo vjerovalo da su izgubqene. signatura broj M 8975. komedija u dva åina. ROMS. godine. (Svi kasniji citati komedije Dva veseqa preuzeti su iz navedenog rukopisa. rukopis autora.163.UDC 821. godine). svjedoåile su zabiqeške Milana Saviãa (o komediji Dva veseqa u åasopisu Preodnica 1891. Dva veseqa. 821. meðutim. a zatim i u Letopisu Matice srpske 1894. Iz pišåeve rukopisne zaostavštine Jelena Šauliã je objavila „komediju u dva åina" Beograd pre bombardovawa u okviru kwiÿevne studije Milutin J.2 Rukopis komedije Pevaåko društvo još uvijek nije pronaðen. Broj u zagradi nakon navoda oznaåava preuzetu stranu. pored navedenih tekstova.163. a o tome da su zaista postojale. Novija istraÿivawa kwiÿevne zaostavštine porodice Iliã pokazala su da je rukopis komedije Dva veseqa saåuvan1 i da se u integralnom obliku.

Rukopis je nastao 1884. drugi i treãi — 1039. Uostalom. g. godine. dramatski spev u tri åina. a meðu wegovim kwiÿevnim radovima navodi i komediju Pevaåko društvo ili Dva veseqa kao jedno djelo. ¡—¡¢. Ako tome dodamo i åiwenicu da dramski tekst koji je objavila Jelena Šauliã pod pišåevim naslovom Beograd pre bombardovawa. drugo izdawe u åetiri kwige. pod naslovom Kraq Vojislav. Prosveta. Beograd b. a u Straÿilovu za 1892. VIII. a kao argumentaciju navodi posebne zabiqeške Milana Saviãa o svakoj od pomenutih komedija. predstavqa prvo autorovo dramsko djelo. Nolit. Srpska kwiÿevnost. 3 4 . signatura broj M 8959. godinu i beleške o svakoj od ovih komedija kao posebnoj u tadašwim kwiÿevnim åasopisima: u Preodnici za 1891. Iliã. 7 Milutin Iliã. osim podnaslova koji upuãuje na to da se radi o „komediji u dva åina".. Milutin J. Beograd 1954. Beograd 1981. preciznije „dramatski spev u tri åina". Kraq Vojislav. izdawe Jelene Šauliã. Haxi-Diša. u pribliÿno isto vrijeme kad i rukopis komedije Novo doba. Sabrana dela Vojislava Iliãa. 8 Prvi åin komedije objavqen je za ÿivota Milutina Iliãa u nastavcima u Novom beogradskom dnevniku. „prvi åin u godini 1036. 6 Komedije i narodni komadi H¡H veka. Vuk Karaxiã. Zbivawa su mu smještena u Carigrad i Crnu Goru u prvoj polovini H¡ vijeka. 1887. a zbog istorijskog konteksta i nekoliko ubistava na sceni prije ga moÿemo smatrati istorijskom dramom sa elementima tragedije. Drama. Marjanoviã navodi: „Drama Kraq Voislav (1884) i komedija Pevaåko društvo ili Dva veseqa (podnesena Matici srpskoj na ocenu 1893) nisu dosad objavqivane. Milutin J. o komediji Dva veseqa."6 Buduãi da Kovaåeviã. Paviã i Marjanoviã ne navode nikakve argumente za svoje tvrdwe. predgovor.".5 Petar Marjanoviã u kwizi Komedije i narodni komadi H¡H veka piše o tome sliåan naåin. godine. broj 146—148. Beograd 1952. Beograd 1961. Beograd 1981). Beograd 1987. 255—256. Dragutin Iliã.374 Dragutina Iliãa osvrãe se ukratko i na kwiÿevni rad Milutina Iliãa i navodi Pevaåko društvo ili Dva veseqa kao jednu komediju. U prilog ovoj pretpostavci ide referat Milana Saviãa o komediji Dva veseqa u Letopisu za 1893. god. to na izvjestan naåin potvrðuje i sam pronaðeni rukopis komedije Dva veseqa u kojem nema nikakvog pomena o dvojnom naslovu djela. 31. åini nam se da je pretpostavka Jelene Šauliã najbliÿa istini i da se radi o dva posebna komediografska ostvarewa. „Izgleda da su Dva veseqa i Pevaåko društvo posebne komedije a ne jedna.3 Jelena Šauliã pretpostavqa da se radi o posebnim djelima. koja kazuje o dramatiånim srpsko-turskim sukobima u Beogradu 1862. Iliã. Vuk Karaxiã. prema sudu Jelene Šauliã. rukopis autora. 444. Pošto je u pomenutu kwigu uvrstio komediju Novo doba u biografskoj zabiqešci o Milutinu Iliãu. 8). ROMS. Milutin Iliã je ostavio u rukopisu i jednu istorijsku dramu.7 a kazuju o tragiånoj qubavi srpskog kraqeviãa Vojislava i gråke princeze Jelene. 5 Milorad Paviã. o komediji Pevaåko društvo" (Jelena Šauliã. ispisuje i zabiqešku o Milutinu Iliãu. Pored navedenih komedija. onda je jasno Boÿidar Kovaåeviã. kwiga 12. kao što Boÿidar Kovaåeviã tvrdi. priredio Petar Marjanoviã.8 nema u sebi komiånih elemenata niti komediografskog zapleta.4 Milorad Paviã u Sabranim delima Vojislava Iliãa (prvo izdawe u dvije kwige.

sebiånosti i mentalitet obiånog åovjeka u trenucima kad wime ovladaju politiåke intrige. Povukao je svoje optuÿbe protiv Dragomira Krasiãa. Nasuprot politiåkim nesporazumima. zbog vjeåitog ãutawa u skupštini i nedovoqnog zalagawa za narodne interese. Dodatno wegovu qubomoru i sumwiåavost podstiåe to što je u kuãi imao mladog podstanara Dragomira Krasiãa. a motivisan je preobraÿajem Trivuna Tutimraka u tip komediografskog rezonera. a organizovan je na principu uslovnog qubavnog trougla.375 da je ÿanr srpske komedije u 19. koji se u matorim godinama oÿenio lijepom i mladom ÿenom. Za komediografski rasplet presudnu ulogu ima Maksim Ludaja. Drugi zaplet kazuje o palanaåkim politiåkim potresima i pokušajima smjene narodnog poslanika Trivuna Tutimraka. Moÿemo ga posmatrati i kao komediju qubavne intrige u åijem središtu je qubavni zaplet sa preprekama. kazujuãi im u oštrim invektivama da je xin. Takve razliåite i raznovrsne umjetniåke teÿwe doprinose i posebnosti umjetniåke strukture. Ulogu politiåkog intriganta i podstrekaåa wegove smjene zauzima palanaåki krojaå Prodan Komarac. Dragomir Krasiã je zaqubqen u sinovicu Trivuna Tutimraka Stanu. vijeku praktiåno obogaãen za dva komediografska teksta Milutina Iliãa Novo doba i Dva veseqa. Komediografski zaplet je proistekao iz ukrštawa tri naporedna niza dogaðaja. Moÿemo ga posmatrati i kao komediju naravi u kojoj su razobliåene naše politiåke strasti. qubomora. U ÿanrovskom smislu za Novo doba moÿemo reãi da objediwuje razliåite tipove komedije. zbog kojih je ministar namjeravao za kaznu da ga pošaqe u koju udaqenu varošicu. pristalica socijalistiåkih ideja i zagovornik naprednog „novog doba". sebiånost i osvetoqubivost. a iskupquje se tako što mu daje sinovicu za ÿenu. a u wegovom gorwem lijevom uglu datiran . ukupno 47 strana. proistekao usqed prodirawa novih socijalistiåkih ideja u politiåki ÿivot obrenoviãevske Srbije. Naporedo sa tom osnovnom komediografskom qubavnom priåom Iliã je ukquåio i qubavnu epizodu o Staninoj drugarici Milevi i Alimpiju Ripidi. svršenom bogoslovu. koji poput vještog intriganta na vijeãawu oko novog kandidata za narodnog poslanika uspijeva da nagovori sve glavne zagovornike smjene da ponovo glasaju za Trivuna. koji je zaprosio djevojku i Trivun je spreman da mu je dƒ za ÿenu. ali i bezuspješno. Treãi zaplet kazuje o qubavi sa zaprekama. palanaåkom krojaåu Maksimu Ludaji. Prvi zaplet se odnosi na kazivawe o qubomornom muÿu. suprotstavqa socijalista Komarac i poput komediografskog rezonera na kraju se obraãa politiåkim kalkulantima i neistomišqenicima. Tome se jedino. ali se kao ozbiqna prepreka za ostvarewe wihove qubavi pojavquje imuãni palanaåki bakalin Ocilo Cifriã. Rukopis komedije Dva veseqa zahvata nepunih trinaest kancelarijskih tabaka. qubavni zaplet ima sreãan epilog. što se zove novo doba. domarširao krupnim koracima i da ga nikako ne mogu zaustaviti. koji su uspjeli da savladaju sve prepreke i bili pred ostvarewem ÿeqenog braka. Moÿemo ga posmatrati kao komediju politiåke intrige u åijem središtu je prikazan pokušaj smjene palanaåkog narodnog poslanika. bogatog palanaåkog trgovca. pisara okruÿnog suda.

a na kraju ponovo u kuãu gazda Teše Duãanxijãa. iza åega ponovo slijedi dopuna: „Inaåe bi bila tragedija!". U poetiåkom smislu znaåajne su dvije dopune rukopisa u lijevom dowem uglu posqedwe stranice åetvrtog tabaka i u desnom gorwem uglu prve strane petog tabaka.". Prvi åin je podijeqen u tri prizora. te iz nesporazuma. U drugom åinu radwa je najprije preseqena u kafanu kod „Narodnog vojnika". te u wegovim kazivawima o teškim socijalnim prilikama srpskih åinovnika. Takav pojednostavqeni ÿanrovski pristup manifestuje se naroåito na planu komediografskog zapleta i umjetniåke kompozicije. što oåigledno upuãuje na prvo javno åitawe i predstavqawe djela. a da od neko doba samo o wemu misli. predstavqen je nehotiåni susret Jelice i Miluna iz kojeg se prepoznaje da oni nisu ravnodušni jedno prema drugom. Izmeðu ostalog. a s druge strane. Radi se o replici u kojoj Jelica tješi zabrinutog mladiãa Miluna zbog prepreka koje su se našle na putu do ostvarewa wihove qubavi. Jelica naglašava kako predosjeãa sretan svršetak wihove qubavi. jedno dijete i jedna muziåka banda. vijeka. J. mada ne zna zašto. Vaqda zato što je dobar. iz druge polovine 19. U dva komediografska åina pojavquje se ukupno osam junaka. drugi u dva. zabuna i zamjena liånosti. Tešina i Stankina kãi Jelica u monologu priznaje da je svaki put proðe neka milina kad ugleda oåevog kalfu Miluna. U samom tekstu rukopisa nema izrazitijih autorovih prepravki. Jelica na kraju dodaje da ga voli. što je u suglasju sa dvostrukim qubavnim zapletom i ukrštawem dva naporedna niza dogaðaja. Komediografska radwa organizovana je u dva prostorna i ambijentalna plana srpske varoši. Gdje je rukopis proåitan i pred kim zasad nemamo pouzdanog saznawa? Na prvoj strani rukopisa nije dat uobiåajeni katalog lica uåesnika u komediji. dok je komiåni zaplet uglavnom utemeqen na komiånim situacijama proisteklim iz dva nezavisna niza dogaðaja. U osnovi se radi o veseloj qubavnoj igri. nespretnosti. mada to nigdje izriåito nije reåeno. U ÿanrovskom smislu komedija Dva veseqa jeste jednostavna. precrtavawa ili dorada. Na poåetku prizorâ nisu izdvojena i imenovana lica koja uåestvuju u wima. aprila 1891. Prvi åin je realizovan najprije u dvorištu izmeðu gazda Tešine kuãe i kuãe udovice Savke.376 je sqedeãi autorov zapis: „Proåitano 20. dok su elementi društvene komedije znatno oskudniji i prepoznajemo ih samo u epizodama koje prikazuju zelenašku aktivnost Mate Oštroperiãa. zatim u ulicu ispred Tešine i Savkine kuãe. Milun je zbog qubavne opsjednutosti zamišqen i ne zapaÿa odmah Jelicu. Uvodni komediografski prizor ostvaren je kao paralelna komiåna situacija u kojoj je prikazana komšijska svaða i netrpeqivost Tešine ÿene Stanke i udovice Savke. što je oåigledna autorova autopoetiåka igra. åak i snu. ispod kojeg se nalaze inicijali „M. a zatim i u samoj Tešinoj kuãi. najvjerovatnije prestonice. iza åega je uslijedila dopuna: „jer to je tok svake šaqive igre!" Potom ga hrabri i uvjerava da ãe biti sretni. .". Uvodni ili ekspozicioni dio komedije znatno je redukovan i zasnovan je na principu komiånog paralelizma. I.

nekadašweg drÿavnog åinovnika. a potom da ga iskompromituje i kod gazda Teše kako bi Milun mogao da se oÿeni Jelicom. pogotovo što im je odrastao u kuãi. stari poznanik i prijateq. Dodatnu motivaciju komediografski zaplet dobija uvoðewem na scenu Mate Oštroperiãa. Milun joj nudi prsten koji mu je jedina uspomena na pokojne roditeqe. advokaturi i ponajviše zelenašewu i davawu novca pod interes. Razrešewu wihove qubavne neizvjesnosti doprinosi i svaða iz dvorišta. Pošto je Milun nehotiåno otkrio da je za Slavka zainteresovana i udovica Savka. Svaða sa udovicom Savkom potpuno izbacuje iz ÿivotne ravnoteÿe Stanku tako da i ona zapoåiwe da pravi planove kako da svoju kãer uda za bogatog nasqednika Slavka. Sa izvjesnom razloÿnošãu komediografskog rezonera sitniåar Teša priznaje da je veã razmišqao o tome i da mu se åini kako bi kalfa Milun bio najboqa prilika za wihovog zeta. tako da ga je uvukao u svoje zelenaške kanxe i davao mu novac na zajam pod nepovoqnim uslovima i sa dobrim izgledom da jednoga dana cjelokupno wegovo nasqedstvo pripadne Mati. u kojem Stanka zatiåe Tešu baš dok je meditirao o ÿivotu kao stalnoj i besmislenoj borbi za sticawem i uveãawem kapitala i kritikuje ga što se veã nije postarao da pronaðe bogatog mladoÿewu za kãerku. da li ga voli i hoãe li biti wegova. a kao wegov zemqak. a Stanka uzvraãa udovici da je uzalud zainteresovana za bogatog masaroša i neÿewu Slavka. Pri tome smišqa da Miluna iskquåi iz moguãe konkurencije tako što ãe zatraÿiti od wega da bude posrednik u upoznavawu Slavka i Jelice. pouzdano je vrijedan i pošten. Takvo saznawe podstiåe Matu da stvari preuzme u svoje ruke i da vještim intrigama najprije eliminiše Slavka kod udovice Savke. Razgoropaðena Stanka sa podsmijehom odbacuje takav plan i odluåuje da sama preuzme stvar u ruke. protiv svoje stvarne voqe i znawa. koji je napustio slabo plaãenu sluÿbu i posvetio se nadripisarstvu. Mata ga radoznalo ispituje i doznaje da je Slavko. te da se ne nada kako ãe ga pridobiti za sebe pored tolikih djevojaka. Pošto zatiåe Miluna rastuÿenog i ophrvanog qubavnim jadima. Mata se gotovo izbezumio jer se ispostavilo da se odavno i sƒm zagledao u udovicu. postao prepreka wegovoj ÿenidbi sa Jelicom. zato je prinuðena da na svaki naåin sprijeåi nagoviještenu qubav i eventualni brak izmeðu Jelice i Miluna. . koju Milun i Jelica sluåajno slušaju. To saznawe podstiåe Miluna da zapita Jelicu da li se zaista zagledala u wega. Nakanu mu je utoliko bilo lakše ostvariti što se Slavko odranije bio odao kafanskom i bekrijskom ÿivotu. Pri tome ga tjera da poånu da se druÿe sa mlaðim svijetom i da idu na zabave i u društva u kojima je najlakše pronaãi imuãne mladiãe.377 te joj i sƒm nehotiåno u monologu otkriva da je voli i da joj to mora priznati. Jelica prima prsten i tako potvrðuje da prihvata wegovu qubav. a ako ga odbije. a izgleda mu da ga ni djevojka ne mrzi. Do daqweg komediografskog usloÿwavawa i motivisawa zapleta dolazi u drugom prizoru komedije. Pošto Jelica stidqivo ãuti. Savka podrugqivo kazuje da se Jelica zagledala u kalfu Miluna. a ponajviše u wenu imovinu. ne preostaje mu drugo nego da ide u svijet.

Neposredni prikaz navedene intrige namjerno je odloÿen zanimqivom epizodom u kojoj Mata uz zelenašku kamatu pravi obligaciju i daje Slavku novac na zajam. Navedena scena realizovana je kao komiåna situacija utemeqena na ponavqawu identiånih postupaka i na kaišarskoj podvali. a on ãe veã objasniti društvu da su Slavka polili iz Tešine kuãe. što je inaåe åesta slabost Iliãevog komediografskog postupka u ovome djelu. vijeka. U drugome åinu dolazi do neposredne realizacije Oštroperiãeve intrige. sa bajaderima. Nestrpqivome rasipniku i bogatom nasqedniku Slavku. sitne ÿenske i vrlo ÿive naravi. koji su imali lijepo ime i prazan xep jer su im plate bile regulisane još prije pedeset godina. Maga — Ono. ali i podstiåe efikasan komediografski rasplet.378 Kazujuãi o svome ÿivotu. pa je umjesto Slavka bio zaliven vodom. Sam kulminativni dogaðaj. åime je vješto postignuta komediografska napetost i išåekivawe pred neposrednu realizaciju središwe scene komiånog zapleta. ali i u wegovoj komediografiji u cjelini. U komediografskom smislu navedena scena je izvedena kao komiåna situacija utemeqena na podvali. U umjetniåkom smislu åitav plan je nepotrebno najprije izloÿen kroz dugi monolog Mate Oštroperiãa. To su obiåno omalena rasta. Mata je vješto povrijedio sujetu udovice Savke. naravima i oblaåewima. odluåuju da za osvetu polome Tešine prozore. Savjetuje joj da mu se osveti tako što ãe iz svoje avlije postaviti merdevine uz plot i kad uvreba priliku zaliti ga vodom. Postiÿe to kroz kontrastirawe starog i novog doba i kroz ÿal za prošlim: „Sve je sad postalo fikfik! Nema više onih starih ÿena. Mata predoåava i društvenu sliku Srbije u drugoj polovini 19. Mata vješto poveãava iznos i zaduÿuje ga znatno veãom sumom od one koju mu stvarno pozajmquje. Slavko i wegovo pijano društvo. meðutim. Podsmijava se na raåun propale varoške kaldrme i Opštinskog suda koji je zaboravio da izda naredbu za wenu popravku. koji od lijenosti i pijanåewa jedva uspijeva svojeruåno da ispiše duÿniåku obligaciju. pošto im je Mata objasnio da su ga zalili iz Tešine kuãe jer je zaqubqen u Jelicu. gazda Teša poput komediografskog rezonera odluåuje da se više ne osvrãe na ÿeqe svoje ÿene i da preduhitri sve åaršijske glasine tako što ãe blagosloviti brak izmeðu Je- . ali ih niko više ne zove: Jeca! Nastasija se naðe još po neka. Marta. a zatim i na nehotiånoj zabuni i zamjeni liånosti. Poslao joj je pismo u kojem je obavještava da se Slavko toboÿe zaqubio u Tešinu Jelicu i da ãe joj noãas pjevati pod prozorom. Pošto je policija uhapsila sve vinovnike noãnog lumpovawa. Retko koja od wih da nema bundu… Mage su išåezle zajedno sa starim esnafima!" (18—19). Sa sjetom raspravqa o ÿenskim imenima. Taj nepredviðeni slijed dogaðaja izaziva pravi skandal. Jelena ima i sad. Nastasija. plavim libadetima i krmezli vesovima — pa nema više ni onih imena: Jeca. Naroåito se kritiåki osvrãe na tragikomiåan poloÿaj srpskih åinovnika. da bi iza toga uslijedio i neposredni prikaz komiåne intrige na pozornici. zadobija nepredviðene razmjere jer je Mata u zabuni stao na „pogrešno mesto".

materijalnog poloÿaja åinovništva i sliåno. åinovniåke deformisanosti. kad se izmiruje sa Tešinima i ÿeli da ima dobre susjedske odnose s wima. Slavko je flegmatiåan i dekadentan. mire se sa komšijama i najavquju da su i sami odluåili da se vjenåaju. intelektualno potpuno zapušten. nego što je stvarno razvijen i komediografski funkcionalan. Lik Mate Oštroperiãa najpotpuniji je komiåni karakter u komediji Dva veseqa. U umjetniåkom pogledu Dva veseqa su slabije djelo od komedije Novo doba. Rasipni mladiã sklon trošewu naslijeðene imovine i olakom kafanskom ÿivotu. zelenaške gramzivosti i bezobzirnosti. zbog novca pomalo i pokondiren. jer to je tok svake šaqive igre! Samo se ti åini nevešt. a zatim upuãuje oštre invektive na raåun srbijanskog društva. Komiåni zaplet je znatno jednostavniji. to je utoliko neobiåniji lik što nije doÿivio „taåku zamrzavawa". neotesanosti i nezgrapnosti. koja se manifestuje i kroz karakteristiånu upotrebu profesionalnog govora. . o negdašwim i sadašwim ÿenskim naravima i prohtjevima. znam. više je skiciran i nagoviješten u liku bogatog masaroša Slavka Sreãkoviãa. koji je kao takav postao i laka ÿrtva za bezobzirnog zelenaša. Iza toga je uslijedio i komediografski epilog sasvim u skladu sa logikom vesele igre. a time i svojevrsnog poetiåkog rezonera. Ja ne umem unapredak reãi šta ãu sve raditi. dajuãi tako ovoj veseloj qubavnoj igri pored nesumwive humoristiåke i zabavne dimenzije i satiriåku. jer se na kraju komedije razotkriva i wegovo qudsko lice. ti budi bezbriÿan! Oseãam. alazonske rjeåitosti i spremnosti na prevaru i podvalu.379 lice i Miluna. ali je saåuvao ponešto od boemske åistote i ÿala za iskrenom qubavqu. a nesumwivo je da mu pripada i znaåajno mjesto u galeriji junaka srpske komediografije u cjelini. a po svemu ostalom to je neobiåno sloÿen karakter u kojem se ukrštaju odlike pustolovne i nemirne naravi. Pri tome donosi odluku da Miluna ubuduãe uzme za ortaka u radwi i da im se firma zove „Ortaåka radwa Teše Duãanxijãa i Zeta". dok je postupak oblikovawa komiånih tipova junaka cjelovitije ostvaren samo u liku Mate Oštroperiãa. Pri svemu tome. izviwavaju se za sve dotadašwe svaðe i nesporazume. Milutin Iliã mu je samo prividno dao osobenosti tipskog komediografskog intriganta. te zato i poznaje „logiku" vesele komiåne igre i u dva navrata tješi uzmenirenog Miluna da ãe sve prepreke biti sreãno savladane na putu do ostvarewa wihove qubavi: „Oseãam unapred sretan svršetak po nas Milune. U Tešinu kuãu upravo u trenutku åestitawa ulaze Mata i Savka. koji je jedini u „dosluhu" s autorom. koja pored toga što je djelatni uåesnik qubavnog zapleta nosi i odlike „povlašãenog junaka". ustava. oporu i kritiåku perspektivu. policije. da ãemo biti sretni! Inaåe bi bila tragedija!" (14—15). te kroz poštapalicu u obliku pitawa: „Kako? Zašto? Poradi åega?" i sliåno. Mata Oštroperiã je i lik kroz åije duhovito kazivawe Milutin Iliã raspravqa o starim i novim vremenima. U poetiåkom smislu znaåajno je izdvojiti lik djevojke Jelice. Ali.

Slabosti zbog monološkog prepriåavawa dogaðaja. Komiåne situacije su komediografski funkcionalne. ali i pored toga svojim ostvarewima znatno obogaãuje tradiciju komediografskog ÿanra u srpskoj kwiÿevnosti 19. vijeka. u nenametqivim dijalozima. Iliãev talenat komiåara dolaza do izraÿaja u dobrom voðewu zapleta. komediju Dva veseqa potrebno je objelodaniti po prvi put. dok u politiåkom zapletu sijevaju satiriåke ÿaoke i oštra didaktika. profesionalnog govora u kazivawima Mate Oštroperiãa. naroåito u ravni jeziåke i situacijske komike. vijeka. umjetniåku vještinu i privlaånost svoga savremenika Branislava Nušiãa. a pogotovo kulminativna scena komiånog zapleta u ulici ispred Tešine i Savkine kuãe. te u wihovim solidno motivisanim preobraÿajima u komiåne karaktere. u raznovrsnom oblikovawu tipova komiånih junaka. ali su malobrojne za jednu dinamiånu veselu igru. umjetniåki ubjedqivije i od wegovih pjesama i od priåa. a naroåito tumaåima kwiÿevnosti i teatrolozima. ponešto je slabiji i od Milovana Glišiãa. koja Iliãevom smijehu daje obiqeÿja oporosti i gorkog pesimizma. te u oåiglednim nedostacima i mawkavostima komedijske tehnike. . nema ni onu smjehotvornu raznovrsnost. koji se prepoznaju u åestim i nepotrebnim monološkim prepriåavawima dogaðaja.380 Jeziåka komika je oskudna i kao znaåajne izdvajamo samo primjere tzv. Kao komediograf Milutin Iliã nije dostigao znaåajne prethodnike Jovana Steriju Popoviãa i Kostu Trifkoviãa. Mada su komedije Novo doba i Dva veseqa svakako ono najboqe što je srpskoj kwiÿevnosti ostavio. koji upuãuju na autorovu ÿequ da parodira kruti i izvještaåeni jezik åinovništva i administracije u Srbiji druge polovine 19. Otuda wegova veã objavqena djela vaqa iznova štampati. umjesto wihovog djelatnog prikazivawa na pozornici. te da je wegov nesumwivi talenat komiåara ostao neostvaren. podjednako su prisutne u obje komedije. Karakteristiåna je scena u kojoj Mata Oštroperiã pravi zelenašku obligaciju sa nestrpqivim Slavkom u kafani kod „Narodnog vojnika". i tako ovog zanemarenog i potisnutog pisca istinski pribliÿiti savremenoj åitalaåkoj publici. U qubavnim zapletima komedijâ preovlaðuje humoristiåki smijeh (dobroãudan i zabavan). poslije koje je uslijedilo brzo razrešewe oba qubavna dogaðaja. Vidqivo je to u oskudnom izboru komiånih sredstava. za Milutina Iliãa moÿemo reãi da je kao komediograf više nagovještavao nego što je postigao.

nije došo da poloÿi raåun. Jelica. kalfa u Tešinom duãanu Savka. koji sluÿi vino pijanom društvu na ulici ispred Tešine kuãe. Ilijãa LICA:1 Teša Duãanxijã. Savka> Prvi glas: Šta. Muzikanti Patrolxije Dete — sinåiã udovice Savke PRVI ÅIN ¡ prizor (Vidi se kuãa ograðena filaretama.) <Prvi glas. ha. ha. kelner u kafani kod „Narodnog vojnika" Drugi momak. U rukopisu komedije Dva veseqa nema uobiåajenog kataloga junaka. bogati masaroš i rasipnik Mata Oštroperiã. ti! Drugi glas: A kao zašto da ti se baš i ne kaÿe? Kao šta si ti? Ÿena sitniåara Teše. sitniåar Stanka. bome. šta? Zar ti meni to? Ti. zelenaš Prvi momak. to moj Teša! Drugi glas: Ne zna se. ti. kojima je tvoj muÿ tutor bio. Iza prve kuãe åuju se dva ÿenska glasa. wihova kãi Milun.381 DVA VESEQA komedija u dva åina od M. bivši åinovnik. ha! Moj muÿ kome treba poloÿio je u svoje vreme raåune! Šteta što i kojekakvim udovicama. Pretpostavqamo na osnovu oblika prve rukopisne stranice da ga Milutin Iliã nije ni saåinio. Prvi glas: Ha. . drugo! Nešto åesto preko plota pogleda amo u moju avliju — 1 Spisak lica je prireðivaåev. u sretno ste vreme zavezali neku crkavicu i ko zna kako? Prvi glas: Šta. J. Neãe. alapaåo! Drugi glas: Sama si alapaåa! Tako te u åaršiji i zovu! Kako ste stekli? Pitaj [naslednike]2 pokojnog Kurjaka. ko zna kako? Govori. Drugi glas. wegova ÿena Jelica. Do we visok plot pa malo daqe kuãa udovice Savke itd. udovica Slavko Sreãkoviã. tako da je ušla vrlo malo unutra. kako bi došla u red sa ostalim kuãama. kao što si npr. Stanka. Milun. 2 Neåitko u rukopisu.

Eto ti kaÿem! Reci. pa i u — snu! Volem ga. a ko wih sluša… Nego… Jelica (qubopitqivo): Šta? Milun: Pa ovaj… Znaš… Hteo sam te tek onako upitati — Jelica (qubopitqivo): Šta? Prvi glas: Bacila si oko na Slavka! Ko veliš: neÿewen. Jelice? Jelica: Ja. masu veliku nasledio. (S druge strane dolazi najstariji kalfa Tešin Milun. kãi Tešina. ne znam ni sama zašto? Vaqda što je dobar? Milun (zamišqen i ne spazi je): Badava! Moram biti naåisto! Ja veã vidim da sam upao u qubav.) Milun: Ko? Zar ja? … Ovaj… Ništa! Onako tek — Drugi glas: Zar i ti imaš šta priåati? Eno i tvoja kãi: više muško nego ÿensko! Sušta slika oca Gligorija! Prvi glas: A tvoj malikan? Pravi Sredoje mumxija! Malo dete. i kad åuje larmu uzdahne. Moram je pitati: 'oãe li biti moja? Pa kud puklo! Ne htedne li? Meni onda nema stanka ovde! Uzeãu ono malo zarade što imam kod gazde i moje prwe pa u svet! (Spazi Jelicu pa se trgne. Nikad se ne rastaje od Miluna! Priveÿi je ti wemu. kono! Ona je našla sebi priliku. proðe me neka milina! Od neko doba poåela sam o wemu misliti.) A to si ti. braca Milune. da ti. lepa prilika! Ama nema! Ima on malo boqi. onaj — Jelica (qutito): Pa šta. Nego: šta je tebi? Što si tako zamišqen? (Prilazi mu. ako hoãeš moja biti — . kad ga ugledam. a onoliki vrat! Jelica (zastiðena): Ah! Milun: Batali! Nemo' se stideti! One su tako nauåile.382 Prvi glas: Alapaåo! Drugi glas: Aspido! (Iz kuãe izlazi Jelica. šta? Milun: Jelice! Ne znam da l' je istina što ona maloåas reåe. teško da proðu jedna pored druge mirno. Drugi glas: Vaqda tvoju 'ãerku? Batali. te joj daje samo prilike da veåito ispira usta sa mojim imenom — Milun: Okani se plaåa! Ko još onaku sluša šta govori? Nego reci: da li je istina što ona reåe.) Jelica: To se opet svaðaju majka i udovica Savka! Ah! To mi je veã dosadilo! Åim ode tata i one se u avliji sluåajno vide. A i majka! Šta ima posla sa wom. dakle: ako me voleš. zlato moje! Nemo' da bude posle reåi! Jelica (plaåe): Ovo je strašno! Ta ÿena ne moÿe da se okane mene. da ti mene — ali ja tebe volem.) Jelica: Ah! Evo ga gde ide! Ne znam šta mi je? Ali.

pa Milun i Jelica> Teša (zamišqen 'oda po sobi): Muåan ti je ÿivot åoveåiji s koje ga god strane pogledaš! Poåni od detiwstva. pa da se åeše iza ušiju! U qutini uvek tako zaboravim da kaÿem sve! A ona se mora biti izodavna spremala! Ona za moje dete onako da govori! Vidiãemo 'oãe li ti upaliti za Slavka. pa naviše do najdubqe starosti. Milune! Milun: Onda da pritvrdimo.) <Teša i Stanka.383 Jelica (åupka kecequ): Pa eno tate i mame — Milun: Ne. šta mu treba udovica. veã zašla u godine! I ja ãu za wu koju lepu reãi! Samo nemo' da podmeãeš drugome tvoje prqavo rubqe! Stanka (sa stisnutim pesnicama): Alapaåo! Pokazaãu ti. Kako je . ti pristaješ biti moja? Ti me voleš? Jelica: Volem te. S druge strane dolazi Stanka) Stanka (razjarena): Ona meni onakve reåi da izgovori? Ah. Miluna?! Ah. zagrli <je> i poqubi. Ona se izvije i utekne u kuãu) Milun (sam): Jedva sam se mogao ovome nadati! Ko. Moram se poÿuriti da spreåim to. ja tebe pitam. stolovima. pa još sa detetom. do groba! Ona me vole! (Odlazi. ali. ono (skida s ruke prsten) ako primiš ovaj prsten. ali — drugi put! (Odlazi) (Zavesa) ¡¡ prizor (Obiåna gazdinska soba sa minderlucima. Boga mi. (Ãušne joj prsten u ruke. dok je Stanki na ramenu glave! Ali. iza toga Milun i Stanka. to je znak da pristaješ! Taj je prsten svo blago koje sam nasledio od svojih pokojni' roditeqa — Jelica (okreãe glavu): Naposletku! (Pruÿa ruku) Milun (pun radosti): Dakle. pa mu turiti što u slatko ili kavu. ona reåe nešto o Milunu? Kakav Milun? Nema od toga ništa! Dosta sam ja argatovala i muåila se kod ovoga moga. Zar ona da zgrne onoliko blago? Ako 'oãe da se ÿeni. ali. zar ona mene vole? Još mi zuji u ušima: 'Ja te volem!' Mene. prostiãeš. ko zna?! Vešta je ona! Moÿe ga domamiti u kuãu. 'Oãu da åujem glas tvoga srca. Ono kako za koga! Za nekog više. to ne bi rðavo bilo! Ali. što joj ne reko' još koju. drugo! Poÿuri se pa udomi što pre svoju 'ãerku! Devojka je. Svako doba ÿivota åoveåija ima odista svojih radosti. zvoniãe mi to u ušima kao varoška banda. više muka. Nego: reci! (Ona ãuti) Pa lepo! Ako te je stid i drÿiš da nije u redu da o tome govoriš. Koja vajda i da poðeš za mene. ako voleš drugoga: sa'ranila bi tvoju i moju sreãu za navek. ormanima itd. kod toliki' devojaka! Kako bi bilo da pokušam za moju Jelicu? Boÿe. pa zar i moja kãi da se zarobi za jednoga goqu? Nikada! Nikada! Åuje se glas: Tako. za nekog mawe.

šta da radimo mi bez našeg deteta. A gde je Jelica? Teša: Sigurno u mutvaku oko ruåka. kapitala i — naravi. steko svoj naåin ÿivota. Eno Slavka! Niti ima šta. Teša: A šta da mislim? Jelica je dobro. da se po vazdan svaðam s onom aspidom. Ali. ali pusta narav! Sve mi se åini nekako malo! (Trqa zadovoqno ruke) Br. Razume se. na sasvim drugi korak. Stanka: Ama. ðavo bi ga znao uvek veseo i zadovoqan. po današwem shvatawu. muåeãi se i pateãi. Stanka (ozbiqno): Ama. brate slatki! Ko sve to da izdrÿi? Stanka: E. za sreãu i napredak svoga deteta. Ali. a šta da reknem za one koji su svršili više škole i postali gospoda? Tast i zet nikad se ne bi razumeli! Naposletku. dakle. ne moÿe tako i daqe ostati kao što si nauåio! 'Ãerku u mutvak. Meðutim. mene u ova åetiri zida ili avliju. r.384 poklonio kome Bog: zdravqa. Teša: Pravo da kaÿem i sƒm sam o tome åesto pomišqao i naposletku sam sveo sve na jedno. Ja sam kao siroma' åovek. posluÿujuãi. Ali. evo muke: dobija zet klasu i premešta se negde tamo na kraj Srbije. Ali mi ne ide u glavu! Drukåijim danas ÿivotom ÿivi mlaði trgovaåki i zanatlijski svet. pa onda u društvo — Teša: Ih. I sam mrzim da imam u kuãi odraslu devojku i veåitu glavoboqu: . uveåe u mehanu. Teša: Ene! Stanka: Devojka s dana na dan zalazi u godine. naše zabave u starosti? Jeza me prolazi kad pomislim samo na to! Rešio sam se. Stanka: Samo što je preturila 18-tu! Još nekoliko godina pa da postane usedelica! Vaqa izranije gledati priliku. svoje navike i svoj pogled na svet… Da dam svoju jedinicu kãer za kakvog obrazovanog. da teslimim sve moje moÿda odista. jer imam priliåno spremqeno para za svoje dete. vaqanog i mladog åinovnika. oseãaje itd. da rekneš. Teša: Batali! Meni se åini da se juåe rodila. sve je to lepo! Nego: vaqali <bi> mi kao roditeqi da promislimo malo i o wenoj buduãnosti? Ona ne moÿe ovako doveka ostati. Ÿena mora sa svojim muÿem. ja sam u svom priliåno dugom veku. ruÿne navike. vaqano i poslušno dete. nije da nisam svezo nikakvu crkavicu. Ti ne smeš zaboraviti da imaš u kuãi kãer za udaju. došao do nešto malo kapitala i podigo svoju kuãu i svoju porodicu. r! (Ulazi Stanka) Stanka: Baš dobro te te trevi'. kako bi mogla i devojka åešãe puta doãi u dodir sa mlaðim odliånijim qudima… Odavna nismo bili ni na kakvu zabavu! Pa onda nedeqom pred veåe u šetwu. Jedva svezuje kraj s krajem. a ti pošto svršiš poso u duãanu. niti mu Bog zna kako radwa ide. Teša: Pa lepo! Šta da radim? Stanka: Da se upoznaš malo s mlaðim svetom. to bi zar mogo. åoveåe! Misliš li ti štogod za ono dete? Teša: Šta ti priåaš? Kakvo dete? Stanka: Pa našu Jelicu. ja se raåunam jedan ponajsigurniji od svojih drugova po radwi i.

da li odista i on ima tu bubu u glavi. na koju se pogleda tek. i nadati se da ãe je uzeti. Slavka! Teša: Ama. ako bi sluåajno ispalo za rukom. koga i devojka ne mrzi — Stanka: Kalfa Miluna? Teša: A što ti je kao åudo? Vredan pošten momak! On bi nam odista bio potpora ne samo u starosti. On nam i inaåe pada izdaleka neki prijateq. npr. ha. sve lepo! Nego. ali koji je od malena nauåio na rad na koji i ja. lepo! Samo ja od toga posla diÿem ruke. a postaraãu se. (Uzima kapu) A tebi ostaje briga i odgovornost za sreãu našeg deteta. ha! Lepo. kakvim ãe ÿivotom on ÿiveti i na kakav ãe naåin upotrebiti svoj kapital? Teša: Lepo. i naše dete — Stanka (qubopitqivo): Pa ti to moÿeš toliko vreme da tajiš od mene i ne kaÿeš mi? Teša (produÿuje): Momka koji. A zar je prijatequ zabraweno svratiti kod svoje prije. da postane muÿ Jeliåin a naš zet? Nisam mogla na wemu ništa primetiti. ali samo — posledwa prilika! Prilika.385 šta da radim s wom? Ja sam joj našao takvu priliku koja ãe zadovoqiti i nas starije a. (Izlazi qutit) Stanka: Samo kad sam dobila izun! A veã ja ãu gledati. da mu izbijem. ako doðe do toga. makar sede plela! Naposletku. Teša: Milo mi je i kud bi ja bio protivan? Nego: kakvu ti priliku misliš? Stanka: Eto. moja ãe briga biti. Video sam ja u ÿivotu svom mnogo bogati gotovana. i. (Ulazi Milun) Stanka (za sebe): Baš kao poruåen! . Boga mi! Ja mislim åovek odista nešto ozbiqno smislio a ono — naopako! Boÿe prosti! Ko da te je savetovala udovica Savka! Za Miluna? Nikada. ima nešto malo zarade kod mene. naposletku. ha. i posledwu nadu sa srca. kad se na svim drugim mestima izgubi! Ja mislim malo boqe o svojoj 'ãerki. A veã kad on postane moj zet. Stanka: Pa baš zato vaqa pohiteti i — ako je moguãe — svršiti ovu stvar što pre. otkud ti znaš da on 'oãe Jelicu? A posle. ÿeno! Šta ti to govoriš? Stanka: Govorim ono. da li ãe mu za koju godinu — ako tako produÿi — ostati koj<i> groš da kupi oku 'leba za ruåak. što bi najboqe bilo. Milun moÿe biti. no i u radwi. naposletku. on bi — Stanka: Ha. koja ne bi mogla ni meni izuti obuãu. da udesim stvar kako treba. na slatko i kavu? Samo mi malo kvari raåun onaj Milun! Ama. koji ima åist karakter i åiste ruke. istina. koji pošto spiskaju svoju oåevinu. On bi nam bio zahvalan na sreãi koju smo mu dragovoqno dali. to je. Kad na wega moÿe baciti oko ova i ona. ukoliko sam primetio. ako ima. idu u prošwu. pitawe je na kakav naåin on ÿivot vodi otkako je primio imawe u ruke. ako me oåi ne varaju. onda zašto da ne pomislim ja i na svoje dete? Teša: Ama.

pa smo se sloÿili. Stanka: I tako! Ti mi obeãavaš? (Åuje se iz avlije Tešin glas): O. gazdarice. Milun (zaåuðen): Kakav poso? Stanka: Razgovarala sam se s gazdom. na onolikom dobru. što ste mi uåinili. bacila oko na wega. Milun (sebi): Poåiwe! Došlo mi je da joj ruke poqubim. bez svojih roditeqa. Milune sinko. (Sebi) Kako bi bilo prvo sa wome da poånem? Stanka: Izvesno o radwi? Nego. samo drugim reåima kazala. doveden od dobri' qudi. Ona nam je sve i sva. Sedi. ÿeno! Milun (zbuwen): Kako? Šta da obeãam? Stanka: Pa da budeš posrednik — Milun: Ama. kako sam doznala. da ga nedeqom ili drugim kojim svecem svratiš našoj kuãi. Stanka: Zato se tebi i obraãam kao svom roðenom detetu! Ti znaš da mi van Jelice nemamo deteta. ja ãu ti dati. A davno je. Milun: Bogu pa vami fala. da je i on na wu bacio oko. Ali. Milun (zbuwen): Ama. da li ãe wega i devojka? Ko zna! Moÿda ona sluåajno ne mari za wega? Stanka: Ostavi ti to meni! O tome slobodno ne beri brigu. 'oãe li tu sreãe biti? Teša: Ÿeno. pa eto. Mi smo te od'ranili. sinko! Ti si kao dete malo. mi uputili radwi: gajili smo te ko našu Jelicu. Imam priliåno svoje uštede. dakle. A koje dobro? Milun: Rekli mi da je ovde gazda. sad ãu! Što se ti toliko brineš o wihovoj sreãi? (Sebi) Izgleda da je ovaj odista bacio oko na Jelicu? Sad sam mu. ti se upoznaj. batali ti sad svu brigu o poslu. zdrav — Milun: Ama. mlad. gazdarice! Stanka (meri ga oštro): Kako? Na åemu? Ako svršiš dobro poso. Stanka: Ona je veã stigla na udaju. Ti se poznaješ s wime? Ako se ne poznaješ. da se okane ãorava posla. pa svratih jer imam nešto vaÿno s wime da razgovaram. ja ãu tebi biti blagodarna. Sebi): Šta li ãe biti? Da ne bude o onom poslu? Stanka: Milune. Stanka: Bog pomogo. gazdarice — Stanka: Nema tu oklevawa! Ako mi budemo oklevali. more! Stanka (viåe): Evo me. i slušaj! Milun (seda na minderluk. Kod vas qudi to ide lako: u društvu. ja mislim da sam našla priliku — Milun (stidqivo obara oåi i krši ruke): Blagodarim. imam nešto s tobom ja da porazgovaram. (Viåe) Evo me. što skorije! Ako ti bude potreba malo više za novcem. Svakojako zgodnom prilikom gledaãeš. da bi za našu Jelicu kao ponajboqa prilika bio Slavko — Milun (skoåi): Kako? Šta reåe? Slavko? Stanka: A kao zašto? Bogat. u kavani ili drugom kojom prilikom. našoj kuãi. Milun: Kamo te lepe sreãe. udovica Savka neãe.386 Milun: Pomoz' Bog. .

pa i majka. tako je! Sad je bila tu gazdarica i molila me. Napisan je u lijevom dowem uglu posqedwe stranice åetvrtog rukopisnog tabaka. da naðem zgodnu priliku i dovedem Slavka u kuãu. ali se na vratima osvrne i uzvikne): Drugi put! Milun (veseo): Divota! Samo da i posle ne bude — drugi put! (Zavesa) ¡¡¡ prizor (Obiåna momaåka soba sa prostim drvenim krevetom. ha. Milun 'oda po sobi. ne beri brige. „jer to je tok svake šaqive igre!"3 Samo se ti åini nevešt. da ãemo biti sretni! [Inaåe bi bila tragedija!]4 Milun: Pa da pritvrdimo! ('Oãe da je poqubi. Bar ne bi ovako nesretan bio. teško da ne izvrši! Ali. da budem provodaxija tvoj za Slavka. ni na boqe! Šta li ãe naposletku biti? Onoga bogatoga bekriju ne mogu oåima gledati! Bio sam u dva maha s wime u društvu i probao za svoj raåun. sto. pa ne ide! Zastane mi reå u grlu ka' vaqušak! Nego. Jelica: Ha. da i ja nisam ništa åuo. bih se zaplakao. . ti budi bezbriÿan! Oseãam. (Viåe) Šta viåeš toliko? Evo me! (Izlazi) Milun (ostaje sam): Sad sam ubijen! I kud baš mene da naðe za posrednika izmeðu Jelice i Slavka? (Ulazi Jelica) Jelica (veselo): Šta je. Milune sinko. da se s tobom upozna — Jelica (potresena): To je odista nesreãa! Mati kad što naumi. protivu moje voqe neãe ni otac pristati. Eto šta je! Ja sam odreðen. gazdarica mi se popela na vrh glave! Kako 3 Ovaj dio reåenice Milutin Iliã je naknadno umetnuo.387 tek što nisam! O Jeliåinoj sreãi. znam. ha. 4 Kao u prethodnom sluåaju i ovaj dio reåenice naknadno je umetnut. dve stolice itd. odelo okaåeno o zidu.) <Milun i Mata> Milun: Veã je prošlo dve nedeqe a stvar nikako da se okrene ni na gore. Ja ne umem unapredak reãi šta ãu sve raditi. ha! Ti se šališ! Milun: Kamo lepa sreãa? Ali. pa uåini sve onako kako sam ti kazala. Ali. ipak. da ga malo ispitam. Dopisan je u gorwem desnom uglu prve strane petog rukopisnog tabaka. Ona potråi napoqe. za Boga! Milun: A šta da åuješ! Kamo lepe sreãe. koga drugog ima van mene? I ona ãe se naposletku slomiti! Oseãam unapred sretan svršetak po nas Milune. Jelica (uplašena): Govori! Šta je? Milun: Boqe bi uåinila da mi nikad nisi kazala da me voleš. Sve ãu ja to udesiti! Samo ti ne zaboravi. Milune? Što si zamišqen tako? Milun: Kad me ne bi bilo sramota. to ne moÿe biti! Naposletku. Poånem. Jelica (hvata ga za ruku): Reci.

(Åuje se kucawe i odmah zatim ulazi u sobu Mata Oštroperiã. Bog dao ÿenu. Tumarao sam iz opštine u opštinu kao ãata. zatim se po molbi premestim u Sud da se „prakticiram". danas su sudije. Meðutim. da mi se otme iz ruku ono. Gde nemam prava na rad. ne ostavqaj u najveãim mukama sada wegovu trošnu zemaqsku odeãu. brzo sam uvideo kakva je sudbina srpskog zanatlije. dajem novac pod interes itd. Nisam mislio praviti karijere ni u Sudu ni u policiji. mnogima ja dajem novac u zajam. teslimim dotiåno lice za dobar bakšiš kome od gospode advokata. .5 kao i brinuo o tebi. ne znam šta bih åinio! Ona to i nekako lepo udesi. Priliåno sam se tamo bavio. pa me na molbu. sitnu deåicu i lepo ime: gospodin åovek! Napustio sam i taj poso ko i zanat. stari naåelnik Savatije — Bog da mu dušu prosti! — preporuåi prezidijalno<m> ministru i ja dobijem u policiji za praktikanta. ha. no ma koji advokat u varoši. kad naiðosmo na ovu nesretnu varošku kaldrmu. pa sam pohitao još za mlaðih godina da se postaram za svoju buduãnost i starost. da naposletku ispadne dobro. pa sam se latio drugog. što mi je najmilije. iste. Otud smo se i poznali. Kao zemqaka svog ja sam te „doåekao". naåelnici itd. triput sam bolno uzdahnu<o>: dušo bednoga Mate! Posluÿi još koju godinicu. ko ãe tako i daqe ÿiveti? Pa još kad se na moje oåi radi. ÿalostan ÿivot i tih visokih osoba: plate im regulisane pre 50 godina… potrebe za ÿivot poskupile a plate ostale po starinski. takoðe. pa drumom ðene. najboqa radwa u Srbiji! Razume se da nisam napustio ni stari zanat: piskarawe. pored advokacije. Napravio sam lep kapitalåiã. Budi strpqiva. na kojima sam se vozio. Premestio sam se ovde u varoš i odavde poåeo u narod rasturati novac pod interes: 50 pa i 100 na 100! To je.) Mata: Pomoz' Bog. Ali. Seqak neãe. na ÿalost. Ti si vrlo mali došo i poåeo uåiti kao šegrt trgovinu. A otkud ti? Mata: Sa sela! Bejah otišo poslom nekim. mene <za>obiãi i zapitati me za savet. Razume se da sam imao od sviju ostalih najlepše preporuke iz Suda i policije.388 ne umem da se naðem u tim ÿenskim poslovima. Ali. jer me svi poznaju. molbe. Mato. Video sam. a ja sam tada veã svršavao zanat. Kupio sam sad i jedno lepo imawce — 5 Neåitko u rukopisu. ha! Tako i nikako drukåe! Pa kako inaåe? Mata: Pitaš: kako inaåe? Bogu 'vala! Boqe ne traÿim. ðene! Ama. Ja im pišem tuÿbe. a pored toga stekao poznanstvo sa celim okrugom. Bio sam štedqiv a zarada dobra. koji me se seãaš! Pa kako ti? Sedi! Mata (seda): Priliåno sam umoran! Tarnice neke seqaåke. Ali. dok Opštinski sud ne izda naredbu za opravku kaldrme — Milun: Ha. da nije Jelice. Imao sam lep rukopis. Moji drugovi po sluÿbi drÿavnoj. pa su se kmetovi grabili za mene a otud mi i plata povišivana. Imam više rada i prihoda. Milune! Milun: Bog pomogo. Duãan vidim zatvoren — vaqda zbog današweg sveca? — pa svratih amo tebi — Milun: Hvala brate. ma kakvim poslom došo.

ipak naša stara druÿba i prijateqstvo ostali su nepokolebqivi. sa bajaderima.389 Milun: Pa onda. Onomad sam je pitao i doznao. he. kako kome! Što se tiåe mene. ja i sada ne znam: koja po imenu? 6 Popularni „šaqivi list za svakoga" koji je izlazio u Beogradu (1882—1915. sitne ÿenske i vrlo ÿive naravi. Takav ti je zanat. Nastasija. a drukåije sad! Sve je sad postalo fikfik! Nema više onih starih ÿena. he. brate slatki! Nego ti priåam pripovetku o ÿenama! Današwe ÿenskiwe sa promenom imena. Ti si udario jednim putem. zajedno smo se muåili a i zemqak si mi. Treãa serija lista (1927—1931) izlazila je pod izmijewenim nazivom Mladi Brka. jer je cenzura list prethodno zabranila. Pruÿio sam ruku da se wime zakitim — Mata: Priliåna stilizacija! Vidi se da imaš duha! Izvesno primaš „Brku"?6 Milun: Okani se šale. Pokretaå. kako se krasan pupoqak razvija u jedan lep cvet. upravo. molim te! Sa ÿenama teško je izaãi na kraj — Mata: Znaåi: nešto smeta tvojoj qubavi? E. a ja drugim. more! Milun: Ostavi. tebi vrlo lepo ide! Mata: Bogu 'vala! A sad reci: kako ti? Milun: Ja? Onaj… Pravo da ti kaÿem: ne znam ni sam u istini! Mata: Onda mi je jasno! Ti si zaqubqen u neku? A? Govori. ti teraš komendiju? Mata: Nije. plavim libadetima i krmezli vesovima — pa nema više ni onih imena: Jeca. he! (Izvali se u stolicu. Retko koja od wih da nema bundu… Mage su išåezle zajedno sa starim esnafima! Milun: Ama. Jelena ima i sad. kanda su promenile i narav! Ako si još potrevio neku. budi potpuno siguran. Milun: A što od tebe kriti? (U zanosu) Zateko sam je još dosta malenu. ni da ti åestito ispriåam… Ja je volem. ono da ti se ispovedim. ispruÿi noge) Ono. Tvoj bi mi prijateqski savet mnogo pomogao — Mata: Nema razgovora! (Pali cigaru) Milun: Stvar je nekako sasvim zapletena! Ne umem. Ali. duša vaqa! Drukåije je negda bilo. 1927—1931). ali ih niko više ne zove: Jeca! Nastasija se naðe još po neka. znaš šta je? Kad smo veã poåeli govor o tome. Milun: A i ona mene vole! Mata: Koja? Milun: Zar i to treba? Mata: Ti izvesno nisi nikad protokolarno saslušavan kod Suda i policije? Moraš kazati ime i prezime svoje i weno. . 1918—1926. Maga — Ono. Kata! Milun: Naposletku. da i ona mene vole — Mata: Sve lepo! Ali. prvi vlasnik i odgovorni urednik lista bio je Branko Petroviã. Tek. kojoj ime npr. Gledao sam svojim roðenim oåima. brate. Od malena me znaš. To su obiåno omalena rasta. Kome drugom da se ispovedim do tebi? Mata: Tako je! Milun: Ti si åovek izveÿban u ovakvim poslovima. Marta. brate! Mata: To vidim.

posle. . Mata: A što joj nisi kazao? Milun: Ko to da uåini od stida? Mata: Propas' tvoja od tebe Izraiqu! Ti si neka svezana vreãa! Zar se tako bori za svoju buduãnost i pravo s pogledom na pozitivne zakone? Kad sam sebi neãeš da pomogneš. da se upoznam s wime i udesnom prilikom. pa i molila. zar ona mene da prevari? Mala je ona za tako velika posla! Nisam ja wen pokojnik.<o> j. ha. Fala Bogu. a gazdarica za svoju kãer — Mata: Vrlo lasno moÿe biti! Ama. 300 din. zašto ne bi u Jelicu? Vaqda se åovek rešio na ÿenidbu? Mata (skoåi ko oparen): Šta ti to govoriš. ni da mi je reå dala. pa mu udesnom prilikom i ja „novac"7 dam u zajam. ha. ona i ne zna da mene devojka vole. Ima i meni duÿan priliånu sumicu. a uzmem kvitu na 600 i tako daqe! Milun: Vaqda 'oãe da se kurtališe takva ÿivota? Mata: Nikada! (Deklamuje) Pre ãe mesec dawu sjati.390 Milun: Jelica — Mata (diÿe se sa stolice): Tešina kãi? Milun: Jeste! Ona! Mata: Prilika odista vrlo dobra! Jedinica u oca i matere. more? Koju udovicu Savku? Da nisi moÿda poludio? Milun: Pa komšinicu… udovicu… Mata: Znaš li da ãu te za gušu. bre! Milun: Kako govoriš to? Kad moÿe da se zagleda u udovicu Savku. more? Milun: Onoga bogatog masaroša Slavka — Mata (izvali se u stolicu): Ha. te je nije još primio. da je dƒ za drugoga! Åak mi to i kazala.<ara>. a nema para pri sebi — a tu se ja åesto naðem — dam mu 200. Milun: Šta ti bi ujedanput? 7 Neåitko u rukopisu. sramota. brate! Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: Odrastao sam u wihovoj kuãi. kad mu zatreba. Gazdarica me od'ranila kao svoje roðeno dete. Razume se. ko da ti s pravnog gledišta pomogne? Milun: Ama. imuãna a. radi viðewa — Mata: Koga. dovedem ga ovde kuãi. Kud bih ja sada protivu wene voqe? A ona 'oãe i ÿeli. usanuãe more. ha! I ti se toga zar plašiš? Taj se ne oÿeni dok ne spiska ono imawe i gotovinu što ima primati iz mase.<est>. ako sluåajno slaÿeš? Milun: A kao: zašto bih te lagao? Izmeðu we i moje gazdarice åitava košija koja ãe Slavka ugrabiti: Savka za sebe. dobra i lepa devojka! Pa šta tu ima da ti smeta? Milun: To je taj ðavo! Ono što moÿe ponajviše da smeta! Wena majka — Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: T.

da ãu što pametno iskumstirati. . rode moj. zatim dolazi Slavko> Mata: Tako! Sad keleru da dam ovo pismo da ga preda Savki. molim te? Pa ti mi nikad ne priåa. kako? Tu je åvor! Milun: Ako ti što i ja zatrebam — Mata: Sitne pameti [slabo tu pomaÿu]. (Uzima i on kapu) Idem i ja u åaršiju. åoveåe. (Kuca) Keler! Momak: Odmah. odmah! Šta zapovedate? Mata: Prvo satqik vina! Je<o> sam maloåas ãevapåiãa. udovi poåivšeg Tretaka… U ruke… Neizostavno… Jesi li me razumeo? Momak: Razumeo sam. Sam Mata za jednim stolom piše i vrti glavom. (Momak donosi vino i ostavi na sto) Mata: Pa sad. vrlo dobro! (Uzima kapu da ide) Milun: Åekaj. A znatno je ono! (Zavesa) DRUGI ÅIN ¡ prizor (Kafana kod „Narodnog vojnika". ovo pismo da pošaqeš po kome da ga neizostavno preda u ruke Savki. zajedno ãemo! Mata: Ovo je neodloÿno! Moram odmah iãi! Milun: Šta li ãe to biti. da si se zagledao u wu? Mata (tapše ga po ramenu): Burazeru! Zagledao sam se u weno i masalsko8 imawe. Qubav ostavqam da teraju takvi vetropiri kao što si ti! Nego. (Polaze) Mata (zastane): Pamtiãe svi oni koji su pokušali da povrede moje materijalne interese! S perom u ruci stojim na biqezi. Nego.391 Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: Izgleda da te je moje priåawe uznemirilo? Mata: Nije nego još nešto! (Turi ruke otrag i 'oda) Savka me izneverila! Milun: Gledaj.) <najprije Mata i Momak.9 gde se grade veliki planovi. Ali. da se tome stane na put. da mi odista onaj lopov ne pokvari raåune? Vaqa raditi brzo. Ja sam unapred znao. 'Vata se pområina. Neåitko u rukopisu. pa nisam za pivo. nešto mi pade na um! Vrlo dobro. åim sam åuo sentimentalne glasove. Zatim zapeåati pismo i digne se sa stola. 8 9 Misli na nasqeðe iz mase koja pripada Savkinom djetetu.

brate? Kavana po planu kod „Narodnog vojnika". da se ona budala zaqubila u Tešinu Jelicu i da ãe joj noãas pevati pod prozore. sretnome pastiru! Ulazi Slavko u kavanu) Mata (kad ga opazi. a što bih ti ja ovde došo — u kakvu si me pråvarnicu doveo? (Zavali se u stolicu) Mata: Šta ãeš.392 Mata: Kad se momak vrati. (Seda za sto i sipa vino) Oh! Oh! Kao kristal! U tvoje zdravqe. (Izvali se u stolicu i peva: Blago mi na viru. do- . nek doðe k meni da me izvesti o prijemu istog — Momak: Koga? Mata: More! Pa ti nisi ništa razumeo?! Momak: Sad me nekako zbuniste. ono maloåas — Mata: Ne upadaj u reå starijemu! Kad si razumeo. pa s Bogom! (Momak polazi) Samo kad se vratiš. Apsolutno si nepismen i šašav. Tako ãu je zavaditi sa Slavkom. pa kad uvreba zgodnu priliku. Savka dušo. glavo? Momak: E. Mata: E moj lepi brate! Pa ti moÿeš predati pismo drugoj nekoj udovici. Momak: Znam Savku. da izvršim taj vic. Znam ja dobro Savku! Neãe imati kad u qutwi da razmišqa. Kazao sam i Slavku. oseãa. jer bi opet Savka mislila da sam joj podvalio. Još nije primio gotovinu iz mase. kako se zove udovica Savka? Momak: Savka! Mata: Pa tako. udova poåivšeg Tretaka. more! Mata: Lepo! Woj da odneseš ovo pismo i to glavom ti. To neãe biti teško! Znam unapred. znaš kako je! Za sirotiwu i <nije> druga kavana. Reci: kako je ime adresantu? Momak: Odista ne razumem! Mata: Ovo je åovek da poludi! Moÿe odista predati pismo drugoj udovici! Reci. sad dabome! Ali. a naroåito kad pored pravnih znawa. da mi javiš: jesi li joj predao pismo? Momak (polazeãi): 'Oãu. Nego. a wemu pare uvek trebaju. A nije pravo da on onoliko Slavkovo imawe zgrne. burazeru! Šta se buniš vazdan? Savka. Doneo sam mu priliånu sumicu. ja. dok se ne vratiš. jer sam odavno qut na Tešu. Slavko se åini nevešt) Slavko (leno): Samo da mi ne trebaju novci. prospe lonac s vodom Slavku za vrat! Ja ãu veã objasniti društvu. Jesi li sad razumeo. Za ovo ãe ona prosuti Slavku i kantu za vrat… Naroåito ako je odista bacila oko na wega. skoåi): Pomoz' Bog i dobro mi došao! (Pruÿi ruku da se rukuje. 'oãu! Mata: Kud ãe åovek s prostacima. da ãe svi biti ãeflejisani! Dodao sam. da je to uåiweno iz kuãe Tešine. more. Kazao sam joj da iz avlije turi merdevine uz plot. kao npr. Naposletku. a drugi momak neka te zastupa u radwi. da mi bez ikakva izgovora pomogne. <Da joj se nameãem> Onde odma' nema smisla. pa drÿi da je obmanuo! Sutra ãu pustiti glas da je vodu Savka prosula. uzvišenih klica u svome srcu… Ali sam i dobro smislio! Pisao sam joj. evo ti pismo. pa da mu se osvetim. da doðe ovde.

(Piše. Åisto ne vredi åovek da kuluåi oko pisawa za tako neznatnu sumu. kad uzmem pero. Mata: Zar tu treba Bog zna kakav rukopis? Glavno je svojom rukom napisati. åini mi se. samo znaš kako je? Prvo da stilizujemo obligaciju — Slavko: Doðavola! To onda vaqa pisati. a posle stil… Evo. Mata se nagviruje) Mata: Ih! Kako nemaš stila! A kamo interes u obligaciji metnut kao glavnica? Kamo uraåunata izvesna suma za trud itd. Slavko piše) Obligacija Na 800 din. Ama. Nego. To mi je sve što imam za sada. da se ne upropašãuje mladeÿ — . Slavko (uzima pero): Pa sad vaqa pisati? Mata: Ozgo turi: Obligacija — Slavko: Jesi li doneo koliko? Mata: Svega 600 din. što nas tu neãe niko uznemiravati. a ono drugo stila radi — Slavko: Neka te ðavo nosi! Uvek me uhvatiš kad nemam ÿivaca. åudo mi je zašto policija ne pripazi na ovakve lopove. dakle. jer ovde tek docnije dolaze gosti.<ara>? Mata: Šta se buniš. Slavko: Vrlo dobro. kad moram leãi da spavam s kokoškama. Slavko: Pi! Pa to nije. Slavko: Pa dede. pa kad svrše poso. ako hoãeš. ne zabrani radwu. Šta veliš ti kaišaru. veã sve sa ovom prostotom.<ara>. A srce me bole. Ovde. pa mi ruka. pored kazne. izgleda teška ko olovo.393 zvao sam te amo i zato.<ara> koju sumu… (Slavko ostavqa pero) Slavko: Vrlo dobro! I onako mi treba para. ni za jedno veåe. Slavko: Šta da radim sad? Gotovo sam se oduåio sasvim od pisawa. Mata: Svojeruåno napisati i potpisati. Nego: jesi li novac doneo? Mata: Pa kud bih te mogao zvati da dolaziš ovde i åiniš toliki put xabe? Novac je tu. kako bi bilo da se malo provede noãas? Mata: O. brate slatki! Zar još pitaš? Ko ne bi! Osobito s tobom! Ja i 'nako zbog svojih poslova retko se mogu provesti sa pouåno-obrazovanim društvom. odma' tu na stolu spremqena 'artija i pero. brate? Razume se gotovi 600 din<ara>. moÿemo nasamo svršiti naše raåune. jer novac treba da mi je veã u xepu. zanatlije. bolan. pa im. da ne moram pisati ovakvim lopovima priznanice. Znaš kako je? Radenici. ti. sebi): Novac mu treba? Vrlo dobro! (Glasno) Piši! (Turi ruke u xep<ove> i 'odajuãi diktira. samo pruÿi ruku — Slavko (zeva): Åudo mi je nešto dugo vreme. kako ti veliš! Nemam kad da se zanosim tu vazdan sa tobom. a spavao sam celo posle podne. Zaboravio bi' sasvim. reåe 600 din. Mata (radosno.

dozvoqavam mu i pre roka da moÿe traÿiti zabranu na pokretno i intabulaciju na nepokretno moje imawe. da mu primqenu i goreoznaåenu sumu od danas pa za mesec dana vratim sa pripadajuãim godišwim int. brate slatki! Kud bi mi onda duša? (Daje kesu s novcima.394 Mata (åini se nevešt): Pa da poånemo na drugom tabaku? (Slavko uzima pero i piše.<eresom> 12% Radi bezbednosti poveriteqeve. 1. Osto sam bez krštene pare. brate! Ti jednako grešiš — Slavko (baca pero qutito na sto): Pare ovamo. Samo da prqaju ruke. (Uzima pero.<ara> koju sumu ja dolepotpisani priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate… (Prilazi s leða Slavku. veã <je> napisao i potpisao svojeruåno. qutito) De. Eno. kad pomene samo novac. graðanski postupak — Slavko: Doðavola i ti i tvoj postupak! Mata: A i šta ãe bogatim qudima da uzimqu zakone radi åitawa. maja 18… Svojeruåno napisao i potpisao Slavko Sreãkoviã Slavko (baci mu obligaciju): Evo ti je! A sad pare! Mata (diÿe je radosno i pregleda): Odmah. odmah! (Sebi) Budala! U qutini nije ni primetio da je suma od 800 din. Mata 'odajuãi diktira) Obligacija Na 800 din. (Mata diktira) Obligacija Na 900 (devetstotina) dinara koju sumu ja dolepotpisani. Ti si napisao samo cifrom. lopove. Slavko: U åemu sam pogrešio. s tim. pa gleda šta piše) Mata: Eh. Slavko uzima i meãe u xep) Slavko: Još pitaš? U pakao! . Novac vlada svetom! Slavko: Sve mi voda pqušti na usta. Jesu li sve pare tu? Mata: Zar moÿeš i sumwati? Kud bih ja mogao varati na takav naåin i drugog a kamo li tebe. priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate Oštroperiãa ovd. (Briše se maramom). da åas pre svršimo poso. brate slatki! Kad si pogrešio. inaåe ãu te udaviti! Mata: Ama. lopove? Mata: Po zakonu vaqa i slovima i cifrom oznaåiti u obligaciji dotiånu sumu duga.<ara>. brÿe! Ne zanovetaj tu vazdan.<ašweg> privatijera.<ara> narasla na 900 din. (Vadi kesu s novcima) Ako ãeš da brojimo? Slavko: Do vraga i sa brojawem! Znoj me i onako od pisawa sveg oblio.

Teša. brate. ja mako' iz kese dve banke! Slavko (diÿe se): Sad da se ide! Nego: ima li šta da se plati? Mata: Samo moje vino. Slavko (baca na sto dinar): Ne treba kusura. Na toj je kwizi na prvom listu naslikana lepa slika momka i devojke — Mata: Levom rukom zagrlio devojku a desnom punu flašu! Slavko: Neka se mnoÿe vinogradi i vinova lozica! Jer ÿena daje qubavi a vino duha! Ÿivelo! Dakle. staro vino i mlade devojke! (Ispija i baca åašu) Mata: Odavna se nisam ovako raspoloÿio! (Ispija i predaje bokal momku) Vaqda što je xabe? (Briše usta) (Slavko peva sevdalijsku narodnu pesmu. Muzikanti prate pevawe) Mata: Izvijaš. Naposletku se javqa na pozornici Slavko. patrolxija> Slavko: Vina.395 Mata (sebi): Makar posle i tamo! Ali. Mata i ostali s muzikantima) <Slavko. kod Milovanåiãa — Mata: Molim te. ÿena — Mata (uzima od momka bocu): I udovica! Slavko (produÿuje): I udovica! Neka ih Bog podrÿi i umnoÿi! Što ih više bude. zaqubio do ušiju. Iz daqine se åuje pesma praãena muzikom. samo na jednu reå — Slavko: Govori. Što sam popio ono da platim. Ja sam se. ha. more! (gologlav momak s punom bocom u ruci toåi) Slavko (diÿe åašu uvis): U zdravqe lepše polovine roda qudskoga! U slavu i åast lepih devojaka. ha! Zar i ti.<ara>) Slavko (momku prolazeãi): Laku noã. Mata (pokazuje na wega i uzvikne): Da nije onaki'. Mata uzvikuje. kad bih i ja bio tako lud. ki slavuj! Slavko: A sad. Mata: Nisam znaš rad. ha. imaš srca još i za qubav? . A ja vrlo rado åitam tu kwigu što se zove: qubav ÿenska. biãe više i qubavi u svetu. napred. Slavko: Ha. Vide se kuãe: Tešina. (Pokazuje na sebe) Ne bi bilo ovaki'! Zavesa ¡¡ prizor (Noã. Meseåina. (Uzima dinar a mesto wega meãe na sto 60 p. Boÿija utvaro. Savkina itd. Mata. Eno pare na stolu. da åuju i ovi drugi. jedan iz gomile. slavu mu. (Polazi) Mata (diÿe dinar): Jest ðavola.

lezi ako hoãeš u gvozden krevet. pa stresa vodu): Slavu joj ÿensku! Slavko: Šta bi to. Pred oåi: ona. ja neãu da slušam samo o novcu — govori o qubavi! Mata: Uvek tako pogrešim! Ele. koje su me vezivale za moju nekadawu — ah! — verenicu! Zarad Nikole omrzo mi i Sveti Nikola! Kud ãe iver od klade. (Glasno) Kako preko plota? Ozgo. opet. jer je protivan da ona poðe za mene. da poånem… Digni se pa 'odaj. more. to da bude kao znak moje qubavi. divota! Ÿiveo kaišar Mata i wegova kaišarska qubav. brate! Šta ãu mu ja sad? I srce je meso! Vaqda mi je suðeno da materijalno propadnem? Slavko: Ama. more. a ona drÿati da sam ih ja podgovorio. biãe naopako! Pokvariãe mi ceo plan. gospodo! . Neka slika u belo<m> pojavquje se na Tešinom prozoru. Slavko åim svrši pesmu. Mogu napasti na kuãu Savkinu. tamo! Izvesno je ona! (U taj mah udovica brzo preko plota prospe za vrat Mati lonac s vodom i nestane je) Mata (sagne se i uhvati za jaku od kaputa. da joj onako malo otpevamo pod prozore. Ne treba mi! Neka umre od qubavi! To je moja osveta! Slavko: A moja — da mu za ovaj bezobrazluk porazbijam prozore — (Uzima on i ostali kamenice i lupaju prozore) Mata: Ovo ispade sad naopako.396 Mata: Snašla nesreãa. s tobom? Mata: Eto šta! Izruåiše mi lonac s vodom za vrat! Jedan iz gomile: Åini mi se neko preko plota — Mata (sebi): Sad ako i ostali potvrde. da ne ispadne po mene rðavo. Tako sam joj i obeãao… Meðutim. a za ostale? Šta me se tiåe! (Glasno) Sad sam se sasvim istreznio! Raskidam svojom vlastitom rukom dragovoqno najsvetije veze. pa ona! … Pa ako bi hteo. (Pobegne) Teša (kroz prozor): Lopovi! Ubice! (Dolazi patrola policijska i teraju Matu) Prvi patrolxija: Stoj! Šta je to? Teša: Napasti u ponoãi na domove mirnih graðana i rušiti im kuãe! Sve u 'aps! Prvi patrolxija: Napred. nije daleko! Kuãa je tu! (Pokazuje na kuãu Tešinu) Slavko: Da ÿivi kaišar Mata i wegova — mora biti — kaišarska qubav! Sviraåi! (Polaze i kad doðu pred Tešinu kuãu) Mata: Sad da se rasporedimo! (Ãuška Slavka do plota Savkinog. video sam! Wen otac i niko drugi. Vaqda si i tu 'teo da udariš kaiš? Onaj iz gomile: Mene se sve åini preko plota — Mata: Šta preko plota? Vaqda sam ãorav. a on utekne u daqinu) Slavko (okreãe se sviraåima): Lagano samo! (Oni sviraju a on peva kakvu sevdalijsku narodnu pesmu. pa mi izruåio za vrat lonac s vodom — (Svi se smeju) Slavko: To je. (Za sebe) Kad sam poåeo moram do kraja izvesti. pokri se — ako imaš — svilenim jorganom — ne vidiš od ti' stvari ništa. uhvati Matu i gurne ga uz plot) Slavko: Gledaj. Takva nevesta morala bi mi raðati decu nalik na sitniåara Tešu. izvali se u perjane jastuke. Šta da radim? Da begam.

<xija>: Napred! Mata: Slobodan srpski graðanin. Da sam se drÿao svoje pameti. (Polaze) Mata (uzdahne): Preko sve moje pameti. drukåije bi bilo. pa u 'aps bez rešewa! Ili. pa ako hoãe neka vas pusti! Slavko (Mati): Ne zanovetaj vazdan tu! Mene poznaju svi kmetovi. kad si prav. ha.397 Mata (viåe): Ja nisam kriv! Ko je pravio nered i lupao prozore. ti Bome znaš kad. ukoliko se seãam.<xija>: Mi ãemo vas odvesti jednome od kmetova. pa ga zatim odmah i sprovesti u zatvor? Patrol. gospodo! Jer ãemo u protivnom upotrebiti silu.<olxija>: Svi u 'aps. pa odande kod Milovanåiãa. Bar u ovom sluåaju. ispred sile ja se ponizno uklawam oslawajuãi se na svoje pravo! Slavko: Ha. Stanka. kako literarnom svetu tako i nepismenoj masi! Sad nastaje drugo pitawe s pravnog gledišta: mogu li po Ustavu. da bi boqe uåinio. ha. kod kmeta. da je nisam slušao. znaš li ti. inaåe ãu pucati u gomilu.<xija>: A što begaš. za koju ne vredi Ustav i wegova nareðewa. brate! Znaš kako je! Patr. boqe reãi: u 'aps na osnovu prostog usmenog patrolxijskog rešewa! Slavko: Ne zanovetaj vazdan Mata: Ne dam da se gaze ustavna prava graðana! Ja sam iz onog kola qudi koji ne mogu to dozvoliti! 'Oãu da se zna da u Srbiji ima jedna klasa qudi. dolaze Mata. ovo ispade naopako! (Odlazi s ostalima) (Zavesa) ¡¡ prizor (U kuãi Tešinoj. Od bede. pa i obnarodovan. ustavni graðanin. patrolxije opštinske izdati kome rešewe o zatvoru i to noãu. Mata: Silu? E. Milun. Jelica. da vam pribeleÿi samo imena. Patrol. pa posle se pravdajte! Mata: U 'aps bez rešewa snabdevenog razlozima? Ama. da je Ustav Kraqevine Srbije štampan. ha! Boqe reci: ne pristajem da mi se kundacima åešu — leða! Napred. Soba koju smo veã ranije videli) <Teša. To su patrolxije! (Sebi) Odista. nigde ustavotvorac ne spomiwe patrolxije! Izneãu na javnost tako groznu omašku pera! Teša: Traÿim da patrola ukloni te bitange ispred moje kuãe. brat' Mato. Savka i dete> Teša ('oda qutito): I tako sa mnom da se trevi! Pod starost da me osramote! Kaÿu: ÿenu vaqa slušati! Ali. Patrola: Napred. åim se . Mata. meni se åini. wega i teraj. a ovako? Badava! Ÿena pomete åoveka. Patrol.

398 umeša u wegove poslove. (Ulazi Stanka zamišqena i ne videãi ih) Stanka: Kuku meni kukavici! Šta uåini od sebe. Ja ãu veã oko majke. a ja ãu veã nast<oj>ati oko majke. deco? Govorite! Ja sam sasvim izgubila glavu! . Vaqa kidati odmah. majko. sad neka samo pomoli ko sme zuba! Udomiãu je onako. gazdarice! Da me poslušaste onda — Stanka: Zar sam ja znala? Zar mi je ko kazao? Naposletku. kako oka sklopio nije. da se ova naša stvar povoqno svrši. Ne dam sa mojim detetom cela åaršija da ispira usta! Ali. Stanka: Gle! Pa i ti si tu. to je ne moguãe i kao zašto bi to radio? Jelica: Nemamo šta vazdan razmišqati! Åim ja svršim s majkom odmah ãu ti javiti. Ona se sirota slomila usled onog dogaðaja — Milun (zamišqen): Ama. razume se. ni s kim o toj stvari nisam govorila. Ne znam gde mi je glava. To se moÿe i drugom desiti. dete moje? Milun: Eh. Jelica: Zato sam te i zvala. osim s tobom. naopako! Stanka: Kako to. Pa šta ti radiš? Milun: Bome. sad mi je opet ÿao! Ide kao ubijena. dete moje? Ti se ne qutiš ništa na tvoju majku? (Qubi je) Jelica: A kao zašto? Šta si kriva? Palo na um nekim besposliåarima da pijani napadnu na našu kuãu. Poåela sam se i plašiti: izvesno nešto rešava o meni. te si se poÿurio — Milun: A kako i ne bih? Izgleda da su se naše stvari iznenadno okrenule — Jelica: I kako izgleda: vrlo dobro. A zašto sve to? Što sam slušao — ÿenu! Šta sad da se radi? Druga izlaza nema. Sad ovolika bruka! Svaki ãe se. ko nagovori onu bekriju. moÿe popraviti — Milun: Samo kad bi gazdarica htela — Stanka: Ama. Ali mi je opet oca najÿalije. Pa kako je smeo bez uzroka napasti na tuðu kuãu? Da nije nagovoren od one? Ah. kako. pa da on ako naðe udesnu priliku oko oca. (Ulazi Milun) Jelica: Vrlo dobro. kako ja hoãu! (Uzima kapu i odlazi. Milune! U ovoj brizi izgubila sam i vid. niti pije a dve su noãi. Siromah otac! Niti šta jede. Imala sam preðe muke s majkom. te da prekinemo stvar. Da nije on? Ali. da uåini onu komendiju? Åuo sam da je te noãi u društvu sa wime bio i Mata. Milun: Pa sad ja mislim da bi vaqalo i mi odluåno da poånemo. zapitati: što baš Teši da lupaju prozore? Eto ti onda razne pripovetke. Ne sme ocu na oåi. šta? To je ono što me plaši! Jedva åekam da doðe Milun. Boÿe! Šta da se radi? Pa onda — svet! Jelica: Pa to se. pa ãu ti javiti šta budem uåinila. a ti onda oko oca. Malo zatim dolazi Jelica) Jelica: Ne znam da li ãe doãi a poslala sam mu poruku. Ali. deteta i åoveka?! Šta sad da radim? Gde da zagrejem mesto? Kako da popravim celu stvar? Jelica: Majka! Stanka (trgne se): To si ti.

Što je Bog naumio da sastavi neãu ni ja da rastavim. a uzima štap u ruke. gazda. deco? Jelica: Pa da svršiš stvar! Milun: Samo kad bi htela! Stanka: Vi me još više zbuwujete! Sad su mi sasvim zbrkane misli! (Ulazi Teša. Naposletku. od danas prestaješ biti momak kod mene. ja sam se sasvim sluåajno trevio u onom društvu — Teša: Ne spomiwi mi to! Mata: Ama sam sa ostalima xumle osuðen na tri dana zatvora. šta. gazda — Jelica: Ti si qut. Na mojim je oåima odrasto. takoðe.399 Milun: Nije vajde… vaqa reãi… Jelica: Kad bi ti majka oko oca — Milun: A mogla bi gazdarica — Stanka: Ama. da mi kao mlaði. dete moje. a . da kvarim vašu i moju sreãu. tata — Milun: Ja sam vas. uvek slušao — Teša: E onda nek' je blagosloveno deco! Ali. to kao buduãe prve komšije vaqa da se izmirimo. qut malo na mene. Firma ãe od sad glasiti: Ortaåka radwa Teše Duãanxijãa i Zeta. Sad ako ti. recite — Jelica: Kako ti veliš. Neãu. Svi se trgnu) Teša (prilazeãi im): Vrlo dobro! Svi ste tu! Milun: Ja znam. opet. nisi što protivna tome (Seva oåima na Stanku). bacimo sve u zaborav (Pruÿa Teši ruku): pa da ostanemo ko i uvek prijateqi (Rukuju se). da se vas dvoje rado imate. qubi u ruke) Stanka (zagrli ih oboje): Deco moja! (U taj mah ulazi Mata. vaqa prvi da poånemo. Pošto sam juåe isprosio ruku i prstenovao Savku a kroz koji dan — ako Bog da zdravqa — gradimo i svadbu. Levom rukom drÿi Savkinog sinåiãa) Mata: Dobar dan. Uzimam te za ortaka u svojoj radwi. dakle. Milun (potresen skida kapu i prilazi te ga qubi u ruku): Fala gazda! (Tako isto i Stanku) Fala gazdarice! (Jelica ih. Svi ga zaåuðeno gledaju) Teša (qutito): Ama. za tebe od Miluna. Naposletku. deco. ÿelim! Dobar dan! Ali — kanda je i ovde neko veseqe? Neka je sretno i beriãetno. dakle. a vaqda sam za toliko godina imao dobre prilike proceniti wegov rad i wegovo poštewe. zar ti? Mata: Znam unapred šta si naumio reãi. ili ako ti nije ko turio kakvu bubu u glavu? (Pušta im ruke) Oboje. S toga sam ja drÿao. dragi moj gazda Tešo. ispod ruke vodi Savku i nosi štap. (Pušta Savku i dete. koje sam zamenuo novcem na troškove itd. Jelica: Oåe! Milun: Gazda Tešo! Teša: Ja ne znam boqu priliku. dete. Gazdarica je tvoja quta i u zavadi sa mojom buduãom. oåe? Stanka: Tešo! Teša (uzima Miluna i Jelicu za ruke): Odavna sam primetio. a ti.

momak drÿi puno staklo. da ne kmeåi! (U taj mah Jelica unosi posluÿavnik i na wemu poredane tri åaše s vinom.400 veã moje ãe biti da što više seqaka iz okruga ubuduãe kupuje iz tvoje radwe. Mi danas gradili ova „dva veseqa" a. ja kad uðo' spazi' neko qubqewe! Da nije Miluna? Teša: U ime Boÿije i s blagoslovom wegovim — Miluna! Mata (ispusti štap od radosti): Savka! Qubi se ti tamo s gazdaricom… komšijkom… a ja ãu ovamo. a i mi mladenci sa wima! (Kucaju se. (Uzima s<a> zida štap. drugova i roðaka i svakom bratu Srbinu i na putu i na sudu i na svakoj junaåkoj raboti. rivalstvo Krmezli — tamnocrven. Savka. dušo! Dete: Ti si tata! Mata (radosno trqa ruke): Pametno neko dete! Izvesno mu kazala mama. bilo! Stanka (Savki): I — ne povratilo se! (Qube se) Mata: E ovo ti je: „'Asan aga dva veseqa gradi!" — Samo. zagasitocrven. Dete poåiwe da plaåe) (Zavesa) i Svršetak RJEÅNIK mawe poznatih rijeåi i izraza Bajadera — vrsta male marame Beriãetno — obilno. da Bog da. na dete. dogodine doåekali i treãe. mali? Ko ti je tata? Reci. Teša (ponosno): Ortaåke radwe: Teše Duãanxijãa i Zeta — Mata: Ama. Ÿiveli naši stariji. U taj mah åuje se muzika. nasloni se na wega. Viåu: Ÿiveli! Mata poåiwe uz pomagawe ostalih da peva: Mnogaja leta! Ali tako. rodno Izun — dozvola Intabulacija — hipotekarno upisivawe mjeniånog duga Iskumstirati — vješto smisliti. Mata (uzima ga obema rukama za glavu): Šta je. svira svatovac) Mata (uzima punu åašu): U zdravqe sviju nas ovde koji se nalazimo. pa ozbiqno se okrene Savki) Mata: Pripaz' de ti. takmiåewe. oba veseqa. Dete: Majka. razume se. purpuran Libade — kratka ÿenska gorwa haqina . da se wegov glas najviše åuje. utrkivawe. dosjetiti se Košija — utrka. (Zagrli Miluna i qube se) Savka (Stanki): Što je bilo. napredno. U zdravqe i naših dobrih prijateqa.

nerastaje. Sloÿene priloge piše kao dvije rijeåi: za navek. komendija. uðo…).401 Masa — zavještana ostavština umrlog Masaroš — onaj koji je naslijedio zavještanu masu umrlog Minderluk — mekana niska sjedišta duÿ zida Mutvak — prostorija za spravqawe jela. modalne rijeåi åesto ne odvaja zarezom (dakle i sl. U dijaloškim iskazima koji su prekinuti sagovornikovom replikom. nepoznaješ. neznam. nepokvari. nezaboravi. nebude. odma. ki. artija. kuhiwa Prezidijal — predsjednik Prezidijalni ministar — ministar predsjednik Tarnice — drvena zapreÿna kola Teslimiti — prepustiti Filareta — drvena letva Ãeflejisati — uÿivati u dobrom raspoloÿewu NAPOMENA PRIREÐIVAÅA Prilikom pripreme rukopisa komedije Dva veseqa za štampu prireðivaå je nastojao da u svemu ostane što vjerniji autorovom izvorniku. siroma. umjesto taåke stavqena je crta. Pisawe taåke je prema negdašwim normama prisutno i iza naslova i podnaslova. leba.). nehtedne. radenici. pa to je do- . nehtedneli. što je u našem izdawu zadrÿano i oznaåeno apostrofom. jednaåewe suglasnika po zvuånosti. što je u našem izdawu usklaðeno sa savremenom pravopisnom normom i nuÿnostima logiåke interpunkcije. na više. nemoÿe. što je u našem izdawu zadrÿano i oznaåeno apostrofom. vaqali…. rjeåcu ama i sl. teo. neumem. taåka. netreba. zamenuo…). nespazi. nepomislim. suprotni veznik ali. pisawe velikog slova. mako. netraÿim. kao i suprotne reåenice sa veznikom ali. volem. na sliåan naåin je izostavqen suglasnik t na kraju rijeåi kad se naðe u suglasniåkoj skupini st (propas…). Suglasnik j povremeno izostaje na kraju rijeåi (nemo…). Milutin Iliã dosqedno upotrebqava zarez u zavisnim reåenicama sa veznikom da. oda. neoÿeni. neide. interpunkcija (zarez. dali. najåešãe ne odvaja zarezom. ali ga neujednaåeno piše u sintaksiåkim konstrukcijama kao što su imenice u vokativu i nabrajawa. odranili. oãu. Odstupawa su prisutna samo u onim dijelovima koji su usaglašeni sa savremenom pravopisnom normom: sastavqeno i rastavqeno pisawe rijeåi. što je u našem izdawu redovno otkloweno. nesme…. Slovo h najåešãe ne piše tamo gdje mu je mjesto (oãe. Milutin Iliã redovno piše sastavqeno negaciju uz glagole: nekaÿe. crta. begam. odajuãi. Saåuvani su i arhaiåni i lokalni oblici rijeåi (vami. od kako… Povremeno odstupa i od jednaåewa suglasnika po zvuånosti: od kako. nezanovetaj. te u odnosnim reåenicama. apostrof). kao osoben intonaciono-semantiåki znak. Upitnu rijeåcu li uglavno piše sastavqeno: oãeli.

Upotreba apostrofa je nedosqedna i neujednaåena. M. s' toga. s' kim. apostrof je izostavqen (s' mlaðim. osto. s' krajem. s' dana. U rijeåima koje su normirane s pokretnim samoglasnikom (u znaåewu sa/s). što je zadrÿano i u našem izdawu kao posebna govorna osobina junaka i sliåno. mogo…). s' onom. pošo. U tekstu su prisutna i gubqewa vokala u sredini rijeåi (došo. s' tobom…). poso. . s' pravnog. ko. G.402 sqedno poštovano i u našem izdawu.

Trideset šest pripovedaka zabeleÿeno je u velikom vremenskom rasponu: od 13. Sang Hun Kim je 2001. i jedna antologija korejskih bajki. ali za folkloristiku vaÿne napomene o kazivaåima i varijantama. a umesto kratkog predawa stoji razvijen prozni oblik. prvi korejski kraq poseduje odlike mita — govori o nastanku prvih qudi i ima karakter priåe u koju se veruje. kao i predgovor prof. bezuspešni pokušaji da se novoroðeni usmrti (Zaratustra.OCENE I PRIKAZI UDC 821. 23 cm. što ãe posebno interesovati one koji se bave prouåavawem usmenog stvaralaštva. objavqena je 1961. ove pripovetke nas podseãaju na pitawe odnosa meðu usmenim ÿanrovima. Åitalac je ranije s korejskom usmenom prozom mogao da se upozna preko popularnijih. 4. odreðenog hrama. Prevedena s originala. veka.09:398 KOREJSKE NARODNE PRIPOVETKE Prevod s korejskog i pogovor Sang-Hun Kim. 128 str. U drugim zapisima ove grupe humanizovawe je još upadqivije. 2. Predawe. Graða upotrebqena za sastavqawe teze posluÿila je i za sastavqawe ove antologije. Kršna). Ovako predstavqene. Ova zbirka popuwava jednu prazninu na našim policama i zato je treba pozdraviti. Anegdote i šaqive priåe. roðewe junaka u jajetu (kao Helena i Dioskuri u gråkoj mitologiji). imena planine). koju je izdavala „Narodna kwiga". Bajke i legendarne priåe. kraq dinastije Kogurjo nalazimo motive osobene za mit: åudesno zaåeãe od sunåevog zraka (sliåna paralela u jednoj priåi Hopi Indijanaca). Pripovetka Dan-Gun. Motiv nebeskog porekla junaka se oåoveåuje. priåe o ÿivotiwama i bajke). U seriji „Bajke naroda sveta". 3.) i po to- . kwiga sadrÿi saÿete. prireðivawe i predgovor Nada Miloševiã-Ðorðeviã. nebeskih tela i sl. do 20.531-34. likovi nisu više ni kraqevi nego obiåni. U drugim priåama etiologija se izvodi na poåetku ili na kraju (poreklo sazveÿða. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. U pripovetki Go-Zu Mong. prevedena s engleskog. Mitovi i predawa. Ali i åitalac koji ÿeli da se samo upozna s pripovetkama naãi ãe ovde zanimqivu lektiru. Podeqene su u åetiri grupe: 1. Zbirka koja je pred nama uvodi nas u nedovoqno poznat svet korejske usmene kwiÿevnosti na struåan naåin. na Filološkom fakultetu odbranio doktorsku tezu Uporedna analiza srpskih i korejskih narodnih pripovedaka (basne. deåijih izdawa. Beograd 2002. Basne i priåe o ÿivotiwama. U Vatrenim psima pomraåewa Sunca i Meseca tumaåe se kao pokušaji stanovnika tamne zemqe da ukradu nebeska tela. „Sunce i Mesec" ima oblik bajke kojoj se na kraju pridodaje etiološko predawe — bajkolika priåa o siromašnoj deci koju goni tigar završava se wihovim pretvarawem u Sunce i Mesec (što je opet u skladu s mitovima koji odnose ova dva nebeska tela objašwavaju srodstvom ili brakom). anonimni qudi. naroåito etiološko. a umesto priåe o stvarawu sveta govori se o stvarawu korejske zemqe — dolazi do istorizacije mita. blisko je mitu po pripovedawu o nastanku (åoveka.. dr Nade Miloševiã-Ðorðeviã.

Ova odvojena epizoda se pribliÿava predawu i tako dovodi do dodira bajke. Šešir potiåe od ðavolaka — veã je time naglašeno ne toliko wegovo natprirodno poreklo koliko zla priroda. Zajedniåke teme u srpskoj i korejskoj narodnoj prozi. dok zapadnu priåu više zanima individualna sreãa (Sang Hun Kim. ali loše postupa i biva kaÿwen. uslovno reåeno. 1—4). jezik.404 me što se oåekuje da se u wega veruje. Na kraju vlasti hvataju sve kradqivce — vlasnike åarobnog šešira: „I gazdi zlatare. Teÿwu ka didaktici. u korejskoj varijanti jelen (zahvalna ÿivotiwa). odraše mrtve tigrove i od prodaje tigrovih koÿa zaradiše mnogo para. Na kraju stvarnost. Odbeglu nebesku devojku åovek nalazi. Time se tok priåe pribliÿava mitu. tj. još više pribliÿava ovu tvorevinu bajci. Sang Hun Kim primeãuje da je za evropsku varijantu vaÿnije da dobro bude nagraðeno (venåawe sa kraqeviãem). gde su i skonåali. istoriju i folklor. sreãemo i u obliku drugaåijem od kazne. boravak u tigrovoj utrobi. kao i u bajci. ovde je povezana s prestupom. seqaci poðoše u planinu. punoj åudesnog (patuqak pobeðuje tigra. nalazimo i ovaj detaq: „Kada se priåa o wegovom podvigu raširila po selu. 2. zapušta kuãu i posao i isto krade. Tako u priåi Tigar i patuqak. a za istoånu da zlo bude kaÿweno — kaÿwavawem zlotvora odrÿavaju se kolektivne moralne norme. kakvo je åesto u bajkama. mita i predawa." Realije se javqaju i u prikazivawu duhovnog sveta. Ipak. åudesno povezano s kršewem normi kaÿwava se. imaju i dodatak — negativni junak promeni ponašawe. ali se od mita i razlikuje svojom saÿetošãu. zanimqivo je uoåiti i neka odstupawa od nama poznatog bajkovnog oblika. ali nakon drugog rastanka nema ponovnog nalaÿewa. Na bajku podseãaju završeci pripovedaka Tigar i patuqak i Tigar-devojka jer se junak venåava s princezom. koji se javqa kao pomoãnik. u vidu suda i zatvora. ali su zato wena maãeha i maãehina kãi kaÿwene na naåin koji upuãuje na arhaiånost — maãeha u neznawu pojede svoju ubijenu i skuvanu kãer. neuobiåajeno za odsustvo psihologije u . Bajke u zbirci odgovaraju u meðunarodnim klasifikacijama utvrðenim tipovima bajki. Mewawe negativca. meðutim. i svi su osuðeni na dugogodišwu kaznu zatvora. fantazija se ruši. daje idealnu sliku obaveza u porodiånim odnosima. Pripovetke Maq obiqa i Hung-bu i Nol-bu slede tok dvoepizodiåne priåe: 1. Pripovetka Åovek koji je hteo da zakopa svog sina. Prilozi za kwiÿevnost. kw. kada vlasnik zlatare otkrije muÿa lopova. Tako se korejska Pepequga — Kongzui ne sreãe ponovo sa svojim suprugom. jednoepizodiånošãu i vrstom slika. Za problem odnosa ÿanrova naroåito je zanimqiva priåa Drvoseåa i nebeska devojka. Ovde je zanimqivo odstupawe od odobravawa „amoralnog" ponašawa likova. javqa se motiv ÿenidbe åoveka vilom. pozitivan junak za svoj postupak biva nagraðen. Poredeãi korejsku varijantu Pepequge (Kongzui i Patzui) sa srpskom. kao i u anegdoti o monahu i wegovom uåeniku. U mitu. U Åarobnom šeširu pravda åak narušava oblik bajke. kao i onom muÿu i ÿeni sudili su za kraðe." Stara ÿeqa za nevidqivošãu i moãi koja iz we proizilazi. åesta u deåijim maštawima. negativan junak zbog ÿeqe za nagradom dolazi u istu situaciju. Na kraju od tuge åovek umire i postaje petao — zato petao kukuriåe prema nebu.