KWIGA £¡

SVESKA 1—2/2003.

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK £¡/1—2

Besede: Dr Jovan Deliã, Pola vijeka „Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik" 7 / Dr Tomislav Bekiã, Slovo o Mladenu Leskovcu 17 / Akademik Miroslav Pantiã, Reå o slavodobitniku 23 / Dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã, Beseda pri uruåewu nagrade „Mladen Leskovac" 27 / Studije i ålanci: Dr Mirka Zogoviã, Primeri sheme sumacije u dubrovaåkoj renesansnoj i baroknoj poeziji 31 / Dr Bojan Ðorðeviã, Farse Nikole Naqeškoviãa — poetika ÿanra 47 / Dr Sava Anðelkoviã, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popoviãa 59 / Vesna Simoviã, Viktor Igo u „Srpskom kwiÿevnom glasniku" 83 / Dr Radmilo Marojeviã, Znaåewe 1914. stiha „Gorskog vijenca" 95 / Dr Radovan Vuåkoviã, Siniša Kordiã u dodiru i u sukobu s avangardom 109 / Lidija Boškoviã, Mit i fedar kao predlošci za „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana 123 / Dr Jelena Novakoviã, Vidovi konflikta u nadrealizmu 161 / Dr Ÿeqko Ðuriã, Gvido Tartaqa i italijanska kwiÿevnost 171 / Mr Slaðana Miliã, Parnasosimbolistiåka poezija R. Drainca 181 / Mr Vladimir Jovanoviã, Dela naših muziåkih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimoviã 207 / Anðela Ivaniã, Mitski modeli u „Bašti sqezove boje" Branka Ãopiãa 243 / Mr Nebojša Laziã, Utopija i antiutopija kao kwiÿevni projekat 273 / Mr Goran Radowiã, Pekiãeva gotska hronika 293 / Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Dušana Kovaåeviãa 299 / Kratki prilozi: Dr Dušan Ivaniã, Ka jednom obliku tekstoloških komentara (uz djela Dositeja Obradoviãa) 317 / Istraÿivawa: Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih åasopisa 321 / Prilozi i graða: Akademik Dejan Medakoviã, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr Ðuri Vukotiãu: Uspomeni Boška Petroviãa 369 / Dr Goran Maksimoviã, Pred rukopisom komedije „Dva veseqa" Milutina Iliãa 373 / Ocene i prikazi: Nemawa Raduloviã, Korejske narodne pripovetke 403 / Dr Zoja Karanoviã, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa 406 / Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazareviã 409 / Mr Dragana Vukiãeviã, Ovladavawe priåom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priåama (o studijama Dušana Ivaniãa „Svijet i priåa") 411 / Branislava Vasiã, Sto godina „Srpskog kwiÿevnog glasnika" 419 / Dr Mladen Šukalo, Brevijar komparativne metodologije 420 / Lidija Boškoviã, Orfejev dvojnik 423 / In memoriam: Ivan Negrišorac, Aleksandar Tišma (1924—2003) 427 / Jovan Deliã, Aleksandar Tišma (1924—2003) 431 / Bogdan Kosanoviã, Mila Stojniã (1924—2003) 435 / Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu 439

MS

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82 (05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK Pokrenut 1953.

Glavni urednici Akademik MLADEN LESKOVAC (1953—1978) Dr DRAGIŠA ŸIVKOVIÃ (1979—1994) Dr TOMISLAV BEKIÃ (1995—1998) Dr JOVAN DELIÃ (1999— )

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82(05)

Ureðivaåki odbor Dr TOMISLAV BEKIÃ, dr JOVAN DELIÃ, dr JOVAN DERETIÃ , dr MARIJA KLEUT, dr NOVICA PETKOVIÃ, dr QIQANA SUBOTIÃ, dr IVO TARTAQA

Glavni i odgovorni urednik Dr JOVAN DELIÃ

KWIGA PEDESET PRVA (2003), SVESKA 1—2

SADRŸAJ
Besede Dr Jovan Deliã, Pola vijeka „Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Tomislav Bekiã, Slovo o Mladenu Leskovcu . . . . . . . . . . . Akademik Miroslav Pantiã, Reå o slavodobitniku . . . . . . . . . Dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã, Beseda pri uruåewu nagrade „Mladen Leskovac" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Studije i ålanci Dr Mirka Zogoviã, Primeri sheme sumacije u dubrovaåkoj renesansnoj i baroknoj poeziji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Bojan Ðorðeviã, Farse Nikole Naqeškoviãa — poetika ÿanra . . . Dr Sava Anðelkoviã, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popoviãa . . Vesna Simoviã, Viktor Igo u „Srpskom kwiÿevnom glasniku" . . . . . Dr Radmilo Marojeviã, Znaåewe 1914. stiha „Gorskog vijenca" . . . . . Dr Radovan Vuåkoviã, Siniša Kordiã u dodiru i u sukobu s avangardom . Lidija Boškoviã, Mit i fedar kao predlošci za „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Jelena Novakoviã, Vidovi konflikta u nadrealizmu . . . . . . . Dr Ÿeqko Ðuriã, Gvido Tartaqa i italijanska kwiÿevnost . . . . . Mr Slaðana Miliã, Parnasosimbolistiåka poezija R. Drainca . . . . Mr Vladimir Jovanoviã, Dela naših muziåkih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimoviã . . . . . . . . . . . . . . . . Anðela Ivaniã, Mitski modeli u „Bašti sqezove boje" Branka Ãopiãa . Mr Nebojša Laziã, Utopija i antiutopija kao kwiÿevni projekat . . Mr Goran Radowiã, Pekiãeva gotska hronika . . . . . . . . . . . Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Dušana Kovaåeviãa . . . Kratki prilozi Dr Dušan Ivaniã, Ka jednom obliku tekstoloških komentara (uz djela Dositeja Obradoviãa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 17 23 27

31 47 59 83 95 109 123 161 171 181 207 243 273 293 299

317

Istraÿivawa Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih åasopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilozi i graða Akademik Dejan Medakoviã, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr Ðuri Vukotiãu: Uspomeni Boška Petroviãa . . . . . . . . . . . Dr Goran Maksimoviã, Pred rukopisom komedije „Dva veseqa" Milutina Iliãa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocene i prikazi Nemawa Raduloviã, Korejske narodne pripovetke . . . . . . . . . . Dr Zoja Karanoviã, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa . . . . . . . Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazareviã . . . . . . . . . . . . . Mr Dragana Vukiãeviã, Ovladavawe priåom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priåama (o studijama Dušana Ivaniãa „Svijet i priåa") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Branislava Vasiã, Sto godina „Srpskog kwiÿevnog glasnika" . . . . . Dr Mladen Šukalo, Brevijar komparativne metodologije . . . . . . . Lidija Boškoviã, Orfejev dvojnik . . . . . . . . . . . . . . . . In memoriam Ivan Negrišorac, Aleksandar Tišma (1924—2003) . . . . . . . . . Jovan Deliã, Aleksandar Tišma (1924—2003) . . . . . . . . . . . . Bogdan Kosanoviã, Mila Stojniã (1924—2003) . . . . . . . . . . . Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu . . . . . . . . . . . . . 427 431 435 439 403 406 409

321

369 373

411 419 420 423

BESEDE
UDC 050.488(497.113) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KNJIŸEVNOST I JEZIK

POLA VIJEKA ZBORNIKA MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK Jovan Deliã

Mladen Leskovac je — a wegovo ime mora biti prva rijeå kojom se zapoåiwe govor o Zborniku Matice srpske za kwiÿevnost i jezik — zajedno sa Teodorom Petroviãem pripremio, uredio i 1. septembra 1953. godine zakquåio prvi broj ovoga nauånog åasopisa, koji se i danas, poslije pola stoqeãa, s razlogom zove Leskovåev Zbornik. Prva sveska, koja je istovremeno bila i prva kwiga Zbornika, ugledala je svijet tek 1954, i od tada je utvrðen obiåaj da na stranicama åasopisa ostaje zapisano kada je neki broj zakquåen i kada je štampan. Ima neke pravde u tome što je obiqeÿavawe pedesetogodišwice Zbornika uvod u obiqeÿavawe stogodišwice Leskovåevog roðewa, što ãe Matica srpska sqedeãe godine, nesumwivo, znati radno da proslavi. Osnivawe Zbornika za kwiÿevnost i jezik jeste datum u razvoju Matice srpske, Novoga Sada i srpske nauke o kwiÿevnosti. Matice, jer to bješe prvi zbornik koji se izdvojio i osamostalio kao poseban nauåni åasopis iz Serije za društvene nauke Matiåinog Nauånog zbornika, a pridruÿiãe mu se åetiri godine kasnije, 1957, svjetski poznati Zbornik za filologiju i lingvistiku. Novog Sada, jer osnivawe ovoga Zbornika uzdiÿe ovaj grad u red nauånih centara za prouåavawe kwiÿevnosti i jezika i prati razvoj Novog Sada kao univerzitetskog centra, odnosno Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na kojem je Mladen Leskovac bio ne samo najugledniji profesor veã i jedan od najuticajnijih i vodeãih qudi. Matica srpska, wena dva zbornika i nekoliko wihovih vodeãih urednika i saradnika podigli su i pronijeli svijetom ime i glas ovoga grada, što ni grad, ni Vojvodina nijesu uvijek ni dovoqno cijenili, a pogotovo nijesu uvijek dobrom vraãali. Srpske nauke o kwiÿevnosti, jer je ona ovim åasopisom stekla izuzetno nauåno kwiÿevno glasilo u vrijeme oseke åasopisa sliånog profila, u vrijeme duhovnog posta, u ideologizovano vrijeme, i na åast sluÿi i Mladenu Leskovcu i wegovom Zborniku što nijesu podlegli ideološkim iskušewima i ograniåewima.

8 Prvi tekst, štampan na petoj i šestoj stranici prve sveske, bio je bez naslova — programski tekst — a potpisao ga je Mladen Leskovac. Veã u prvoj reåenici on je jasno i precizno formulisao zadatak novog åasopisa i skicirao wegov profil: „Zadatak Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik jasan je: na stranicama ovog åasopisa prouåavaãe se srpska kwiÿevnost i srpski jezik, tj. štampaãe se mawe monografije i rasprave, ålanci, sitniji prilozi, arhivska graða i bibliografije, kao što ãe se prikazivati vaÿniji radovi i ocewivati novija dela iz ove oblasti." Pojava Zbornika, za wegovog osnivaåa, izraz je nasušne potrebe, pošto „Srbi danas nemaju još nijednog nauånog organa posveãenog prouåavawu iskquåivo srpske kwiÿevne prošlosti". To što se jedan nauåni åasopis za prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti pojavquje baš u Vojvodini Leskovac obrazlaÿe kao stvar posve prirodnu, kwiÿevnoistorijski opravdanu i gotovo nuÿnu: „Jer kwiÿevne i nauåne tradicije naše pokrajine, nešto duÿe i dubqe nego u drugim krajevima gde Srbi ÿive, upuãuju nas iz više razloga da baš, pitawima srpske kwiÿevne prošlosti i pitawima srpskog jezika i nadaqe poklawamo posebnu i tradicionalno paÿqivu brigu", pa dodaje da se „znatan deo srpske kwiÿevne prošlosti razvijao baš na terenu današwe Vojvodine" i da „stoga ovde ima i izvesne arhivske graðe koja se sama nudi takvom ispitivawu". Ali odmah Leskovac precizira da nije zamislio Zbornik kao neki lokalni i provincijalni åasopis, ograniåen iskquåivo na Vojvodinu i za Vojvoðane, i to dokumentuje spiskom saradnika prve kwige: „Naposletku, kao što i spisak imena saradnika veã ove prve kwige Zbornika pokazuje, a to je i sasvim prirodno, daleko je veãi broj nauånika van Vojvodine koji se bave studijom srpske kwiÿevnosti. Svima wima Zbornik ãe odsada stajati na raspolagawu. Iz više krupnih i nauåno zasnovanih razloga meðutim Zborniku nije i ne moÿe biti zadatak da se bavi prouåavawem srpske kwiÿevnosti iskquåivo u Vojvodini åak i u sluåaju ako bi se wegove teme, što nije nemoguãe, postupno ograniåavale preteÿno na H¢¡¡¡ i H¡H vek (…). Pre svega drugog, mnogi, i baš najkrupniji ideološki pokreti i umetniåke pojave te kwiÿevnosti, i onda kada su se zaåiwale i prvobitno delovale samo u Vojvodini, ubrzo su postajale i sve do današweg dana ostale nerazdvojno sastavni delovi duhovne baštine svih Srba; one se stoga niti mogu niti smeju izdvajati iz takve svoje šire organske celine kao nasilno suÿeni svet za sebe, pošto to nisu." Znalac stranih jezika ne samo „velikih" veã i „malih" naroda, s kojima je srpska kwiÿevnost bila u kontaktu, Leskovac je boqe i više od drugih znao da nacionalna kwiÿevnost ne postoji, niti se vaqano moÿe prouåavati, kao usamqena, jedina, izolovana od svijeta, i da upravo iz nacionalnih razloga vaqa poznavati i prouåavati druge kwiÿevnosti i kulture, posebno u kontaktu sa srpskom kwiÿevnošãu: „(…) ne moÿe se u prouåavawu novije srpske kwiÿevnosti zanemarivati i kwiÿevnost onih naroda i kultura sa kojima su Srbi, u bliÿoj ili daqoj

Moskve (Julija Beqajeva). koji je pomalo podsjeãao na Priloge Pavla Popoviãa. Inzbruka (Zoran Konstantinoviã). snuje Leskovac osnovu svoga åasopisa. pa ih imaju i danas a imaãe ih i ubuduãe. više okrenut vremenu prije dvadesetog stoqeãa. s vojvoðanskim osjeãawem za red. Vrawa (Momåilo Zlatanoviã). imali åestih i tesnih dodira. latinskoj. Varšave (Jeÿi Slezinski i Ÿðeslav Weðeqa). komparativno. s lijepim statusom i visokim poštovawem u Srpskoj akademiji nauka. ali åasopis nuÿno otvoren prema drugim narodima i kulturama. nemaåkoj. Skopqa (Haralampije Polenakoviã). Svetozar Petroviã). Nikša Raåiã. u razboritoj harmoniji". Kotora (neumorni i vjerni Risto Kovijaniã). skupqao i uglavnom zadrÿavao. slovaåkoj. odmjerene rijeåi koju su paÿqivo slušali politiåki moãnici. A. — a u onoj srazmeri i sa onim naglaskom kako su se te veze u prošlosti kod nas smewivale i manifestovale. S presudnim. Cetiwa (Savo Vukmanoviã. sa strogošãu prema sebi koja mu je davala pravo i na strogost prema drugima. proÿimawa i uticaja" — „išla uporedo. Splita (Andre Jutroniã). . Jovan Vukoviã. i ono meðunarodno. Firence (Anðolo Danti). s austrougarskom pedantnošãu i sredwoevropskom gospodstvenošãu.9 prošlosti. do kojeg mu je najviše stalo. Stoga je razumqivo da ãe na stranicama ovog Zbornika morati biti svaki åas reåi o kwiÿevnosti ruskoj. Kamila Lucerna. a potom tri puta godišwe. Miloš Škarica). Bratislave (Edmund Hleba i Rudo Brtaw). maðarskoj. Praga (Vida Zeleni). pa iz Budimpešte (Stojan Vujiåiã i Ištvan Pot). åasopis koji je prvih jedanaest godina izlazio kao godišwak. Glavni oslonac su mu bili poslenici na poqu nauke o kwiÿevnosti. Dmitrijev i G. s wegovanim pismenim i razgovornim mnogobrojnim kontaktima s kolegama i saradnicima. ali i iz Sarajeva (Dragiša Ÿivkoviã. s istanåanim istorijskim osjeãawem praãenim istinoqubivošãu. sa srpskom odrešitošãu i ponekad glumqenom prijekošãu. Vasilije Lukiã). Zagreba (Antun Barac. Zdenko Lešiã). gotovo apsolutnim uticajem u Matici srpskoj. Safronov). pa i na Filozofskom fakultetu. italijanskoj. Lewingrada (P. a sve su prilike da je mnogima davao vrlo konkretne zadatke. osnovao åasopis prevashodno za prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti. Beåa (Stefan Åakiã). Mladen Leskovac je. Leskovac je veoma brzo stekao širok krug saradnika i od Zbornika stvorio prvoklasni kwiÿevnoistorijski nauåni åasopis tradicionalnog kova. Zadra (Pavao Galiã. Radovan Vuåkoviã. o onim pojavama u wima koje su nalazile bilo kakva odjeka kod nas. pozivao. Londona (Vera Javarek). Dubrovnika (Vladimir M. dakle. sa ÿeqom da dovede „u razboritu harmoniju" i ono srpsko. taåno pretpostavqajuãi šta od koga moÿe dobiti. I u tome je uspijevao. za šta je imao sposobnosti i sklonosti. Leskovac je saradnike birao. s darom da gradi dobru atmosferu." Ta dva momenta bi — izuåavawe srpske kwiÿevnosti i izuåavawe „meðunarodnih duhovnih dodira. s besprekornim uvidom u nauåni potencijal zemqe i naroda. Vukmiroviã). rumunskoj. nauke o jeziku i istorije iz Novog Sada i Beograda. M.

a onda predmetni i imenski. Aleksandar Foriškoviã i Vaso Vojvodiã. povodom wegove stogodišwice roðewa. oåevidno. a treãi je dio bio otvoren za obimniju arhivsku graðu.10 Zbornik je imao åetiri glavna dijela. Zatim je opet registar kratko radio Svetislav Mariã. objavqen 1969. prvo imenski. Tako ãe donijeti obimne prevode opisa Slavonije i Srema: prvi Fridriha Vilhelma fon Taubea. rendgenski snimak dviju decenija ÿivota åasopisa. odnosno 1955. Zbornik je objavio monografiju Ugqeše Krstiãa o prvom Novosaðaninu qekaru Petru Miloradoviãu. Za istoriju Matice srpske od velikog je znaåaja prilog Vladimira M. Uz Zbornik ãe se razvijati istaknuti istoriåari Slavko Gavriloviã. koji se javqa veã od treãe kwige. Takoðe je objavqen i obiman rad Spiridona Joviãa Etnografska slika slavonske vojne granice. U åetvrtom dijelu su bili prikazi i ocjene. . Naÿalost. pa Duško Vrtunski. U prvom su objavqivane studije. koja je uradila Registar prvih dvadeset godišta Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik (1953—1972) kao treãu svesku dvadesete kwige. Zbornik je bio širom otvoren za susjedne i pomoãne discipline nauke o kwiÿevnosti i nauke o jeziku. Matiåinom sekretaru i uredniku. u veoma osjetqivom åasu. a povremeno je otvaran i prostor za polemike. Od prvog do posqedweg Leskovåevog broja postojao je registar. Vukmiroviãa Prilozi istoriji Matice srpske u Dubrovniku. posebno za istoriju. godine u prvoj svesci sedamnaeste kwige. ne mnogo bogata rubrika. koji je priredio i prokomentarisao Slavko Gavriloviã. Naroåitu paÿwu posveãivao je rubnim srpskim podruåjima. uz prireðivaåev komentar. koje Leskovcu. ogledi. prepisku ili zaostavštinu. U drugom dijelu su bili „sitni prilozi". ålanci. Znao je i za tematski broj: prvu svesku trinaeste kwige posvetio je Tihomiru Ostojiãu. Vasilije Krestiã. ali vrlo dragocjena. åesta je bila i rubrika nekrologa. odnosno kulturnu istoriju. Stizaãe mnogobrojni prilozi iz Crne Gore i o Crnoj Gori i Hercegovini Dubrovniku i wegovoj kwiÿevnosti dato je poåasno mjesto dobrim dijelom zahvaqujuãi radovima Miroslava Pantiãa. prava mala otkriãa. godine. Vladimira Ãoroviãa i Veselina Åajkanoviãa. a nerijetko i obimni prilozi iz baštine. nijesu bile mrske. a drugi Franca Štefana Engela. Prva dva je sastavio Svetislav Mariã. To je predragocjen rad. što je dokaz istinskog zanimawa za raznovrsne aspekte kulturne istorije ovoga grada. pa je onda tu rubriku redovno pripremao (od treãe zakquåno sa šesnaestom kwigom) Boÿidar Kovaåek. rasprave. Naslijedila ga je Milica Bujas. naroåito zbog prikaza stranih kwiga i åasopisa na naše teme. Leskovac se trudio da doðe do priloga iz nauånog nasqeða tada pokojnih ideološki sasvim proskribovanih qudi i imena: Momåila Nastasijeviãa.

Ðorðe Sp. Hrvatsku kulturu su trajno i neizmjerno zaduÿili i Zbornik i Milorad Ÿivanåeviã ogromnom graðom o Maÿuraniãima i Dimitriju Demetru. Leskovac je sve ove promjene smatrao prirodnim razvojem jedne te iste — prve — redakcije. Od 1972 (kw. a od 1963. Svetozara Petroviãa: Poredbeno prouåavawe srpskohrvatskoga epskog deseterca i sporna pitawa wegovoga opisa. Nikola Radojåiã i Lazar Åuråiã. Ivan Popoviã i Jovan Vukoviã. åasopis gubi dragocjenog urednika i jednog od svojih prvih i najboqih saradnika. åijom smrãu 1969. pridruÿiãe im se Ÿivojin Boškov. Teodora Petroviã. s uvodnim komentarom Svetozara Matiãa. Boÿidar Kovaåek. Mita Kostiã. Na stranicama Zbornika objavqene su mnogobrojne studije. kada na mjesto glavnog urednika dolazi Dragiša Ÿivkoviã. Svakako. blistav trenutak u istoriji åasopisa. Miroslav Pantiã. u nedostatku vremena. Meðu najåešãim i najvjernijim saradnicima Zbornika u Leskovåevo vrijeme bili su: Ÿivojin Boškov. To su veoma raznovrsni radovi i veãina ih zasluÿuje ponovno åitawe. åinimo nepravdu. fotografije i reprodukcije. Nauci o jeziku veãa paÿwa poklawana je u prvim trima kwigama. Vladan Nediã. HH) ålanovi uredništva su i Ivanka Veselinov i Lazar Åuråiã. Boško Novakoviã i Ðorðe Sp. . a neke od wih imale su i snaÿan meðunarodni odjek: Vladana Nediãa o Vukovim pevaåima. do 1963 — Zbornik je ureðivalo samo dvoje qudi: wegov osnivaå i glavni i odgovorni urednik Mladen Leskovac i Teodora Petroviã. U osmoj kwizi Zbornika pojavili su se Memoari Simeona Pišåeviãa. Milorad Ÿivanåeviã. Ova redakcija ãe voditi åasopis do 1979. godine za treãu svesku HH¢ kwige: Nepoznata bugarštica o despotu Ðurðu i Sibiwanin Janku iz H¢¡ veka. Slavko Gavriloviã.11 Posebnu åar i likovnu qepotu åasopisu su dali mnogobrojni faksimili rukopisa. Ubjedqivo najveãi broj naslova i stranica za Leskovåev Zbornik napisao je Svetozar Matiã. Leskovac je oåevidno u wega imao veliko povjerewe. a wihov autor više našeg pamãewa i poštovawa. naÿalost. i tu su åasopisu dali svoj peåat Milka Iviã. do pojave Zbornika za filologiju i lingvistiku. Leskovcu i Zborniku poseban rad darovao je Miroslav Pantiã 1977. Borivoje Marinkoviã. danas nezaobilazne u kwiÿevnoj nauci. Deset godina — od 1953. Svetozar Matiã. Radojiåiã. odnosno od ¡H kwige. Mladen Leskovac. Boÿidar Kovaåeviã. Radojiåiã. Ksenije Maricki-Gaðanski o helenskoj glotologiji. Risto Kovijaniã. Krešimir Georgijeviã. Iva Tartaqe: Kako je nastajala „Prokleta avlija". iz kojih ãe se kasnije razviti znamenite kwige i sistematska istraÿivawa. Dragiše Ÿivkoviãa o Steriji i Jakovu Igwatoviãu. Wihov popis i opis mogao bi biti predmet posebne studije. i mnogobrojne druge kojima. Boÿidar Kovaåek. Nikše Stipåeviãa o italijansko-srpskim kulturnim vezama. Svetislav Mariã.

U metodološkom pogledu „Zbornik ãe biti zastupnik modernih. Zbornik je tada donio niz istinskih kwiÿevnoistorijskih otkriãa. jer ãemo samo na taj naåin doãi „do naših današwih. aktuelnih sudova o kwiÿevnoj prošlosti". kao i pojavama i problemima savremene. „pored beogradskih Priloga za kwiÿevnost jezik. pa Svetozar Koqeviã. današwe kwiÿevnosti". teoriji. odao niz priznawa prethodnoj redakciji ocijenivši da je Zbornik. Tako bi Zbornik široko obuhvatio kwiÿevnu problematiku „i prostorno i vremenski".12 Mladen Leskovac je. Zbornik i daqe zadrÿava jezik u svome imenu. i veã u prvom broju donosi rad Nikole Koqeviãa o kritiåkim naåelima Nortropa Fraja i rad Tomislava Bekiãa Anica Saviã-Rebac i Tomas Man. kako bi se jugoslovenske kwiÿevnosti osvijetlile „kao delovi evropske i svetske kwiÿevnosti". modernizuje ga i osavremewuje. novih uvida i dokumenata. teorijsko-kwiÿevnim pitawima. dakle. nezaobilazno u daqem prouåavawu ne samo srpske kwiÿevnosti. Od . odnosno preko 1000 autorskih tabaka. Novo uredništvo. Nikola Koqeviã. Petar Milosavqeviã. istoriju i folklor. imanentnom razvoju. a uredništvo pokazuje spremnost da se otvori onim meðuoblastima zajedniåkim nauci o kwiÿevnosti i nauci o jeziku. ali ne i pomodnih teorija" i nastojaãe „da se kwiÿevne pojave vide i u svom åisto kwiÿevnom. dakle. Novica Petkoviã. ali i u sistemu izvankwiÿevnih åiwenica". predstavqao fundamentalni nauåni periodik za pitawa kwiÿevnosti i nauke o kwiÿevnosti". Kao buduãi autor višetomnog djela Evropski okviri srpske kwiÿevnosti Ÿivkoviã se zalaÿe da „komparatistiåko prouåavawe naše kwiÿevnosti treba posebno da doðe do izraÿaja". otvara Zbornik u veãoj mjeri prema metodologiji. što ãe reãi otvarawe prema „opštim. programskom tekstu Reå uredništva. ali ne zapostavqajuãi osnovnu — kwiÿevnoistorijsku — orijentaciju. danas ÿivo diskutovanih problema nauke o kwiÿevnosti". uredio åetrdeset pet svezaka. „sitnih priloga" i svakovrsne bogate graðe. Zoran Konstantinoviã. komparativistici i savremenoj kwiÿevnosti. Te inovacije biãe usmjerene „u pravcu savremenih. a posebno prema metodološkim zajedniåkim problemima. Gvozden Eror. Iako ãe se o pitawima jezika „raspravqati u mawoj meri i moÿda sasvim retko". što se našla u krizi. Preuzimajuãi åasopis sa HH¢¡¡ kwigom. Utoliko prije i više što je istorija kwiÿevnosti „postala u posledwe vreme zanemarena oblast u tom prouåavawu". na åelu Zbornika bio dvadeset i šest godina. ostavivši bogato nauåno nasqeðe. na stotine studija. i to „iz aspekta savremenosti". Komparativisti i metodolozi dobijaju više mjesta. pa se zato vaqa usmjeriti na one nauåne napore koji bi je izveli iz krize. i sinhronijski i dijahronijski. Sve åešãe se javqaju Miron Flašar i Vojislav Jeliã. ali akcenat stavqa na inovacije koje namjerava da uvede. Vitomir Vuletiã. Dragiša Ÿivkoviã je. ålanaka i rasprava. Kao istoriåar kwiÿevnosti koji vrlo dobro zna kako se teško stiåe ugled i gradi tradicija on istiåe da „novo uredništvo ÿeli da nastavi uglednu tradiciju dosadašwih orijentacija i ostvarewa u ureðivawu Zbornika".

Prilozi istorije srpske kwiÿevne periodike ¡¡ (HHH¡H/2). U procesu takozvane tranzicije Matica srpska se našla u nezavidnom poloÿaju. Zoranom Konstantinoviãem i Mironom Flašarom. Od H£ broja povukao se iz uredništva Boÿidar Kovaåek. redakciju su pojaåali Marija Kleut i Tomislav Bekiã. Ni Ÿivkoviã nije pravio velike promjene u ureðivaåkom odboru. godinu. Dragiša Ÿivkoviã je bio glavni urednk Zbornika petnaest godina i dao mu je svoj snaÿan peåat. godine moraãe paÿqivo åitati åetrdeset åetvrtu i naroåito åetrdeset petu kwigu Zbornika u kojoj su objavqeni referati s nauånog skupa 1847. germanoslavisti i prevodiocu Tomislavu Bekiãu. i 22. a izabran je Novica Petkoviã. Posebno istiåemo tri tematske sveske koje je uredila ova redakcija. a sada i odgovarajuãe drÿavne brige. Austrijska kwiÿevnost (HHH¡¡/2). Zmaj (HHH¡/3). Slavko Gordiã i Dragan Staniã. U svesci 2—3 åetrdeset treãe kwige objavqeni su radovi s nauånog skupa Kwiÿevno nasleðe Srpske Krajine. Uredništvo je pod rukovodstvom Dragiše Ÿivkoviãa priredilo cijelu seriju izvanrednih tematskih brojeva: Sterija (HH¡H/2). Ivo Tartaqa i Miron Flašar. Jakov Igwatoviã (HHH¢¡¡¡/1). septembra 1997. Ilirski pokret (HHH¡¡¡/3). Redakcija i Matica su mu se oduÿile na jedinstven naåin. Ta kwiga je impresivna slika Ÿivkoviãevog ugleda meðu tadašwim prouåavaocima kwiÿevnosti. Prilozi istorije srpske periodike (HHH¢¡¡/2). odnosno cijelu H£¡¡ kwigu sa 530 strana. åiji radovi meðu qudima od struke uÿivaju posebno poštovawe. odrÿanog 21. marta 1996. Sa åetrdeset treãom kwigom Zbornik se povjerava istaknutom germanisti.13 medijevista su sve prisutniji Ðorðe Trifunoviã i Mirjana Boškov. Te promjene su se — to ãe se tek vidjeti — quto odrazile na kulturu i status kulturnih institucija. i 17. posvetivši mu povodom osamdesetogodišwice ÿivota trobroj za 1994. Laza Kostiã (HHH¡¡/3). Qiqana Subotiã. Laza Lazareviã (HHH¡H/1). Buduãi prouåavaoci 1847. Dositej Obradoviã (HHH¢¡¡/1). Laza Kostiã (HHH¡H/3). najveãe seobe i izgoni našega naroda. Kosta Ruvarac. a od 1984. 16. davno lišena svojih nekadašwih ogromnih dobara. Uspomeni dr Dragiše Vitoševiãa. a wime su rukovodili Dušan Ivaniã. Prilozi za istoriju srpske kwiÿevne kritike (HHH¡¡¡/1). kulturne emigra- . i sporog i neizvjesnog definisawa statusa srpskog naroda i wegovih pokrajina. Vuk i svet (HHH¢/1). u organizaciji Odeqewa za kwiÿevnost i jezik Matice srpske. u Beogradu i koju je uredio Predrag Palavestra. Zdenko Škreb (HHH¡¢/1). odrÿanog u SANU 15. Zapoåeo je ureðivawe åasopisa s Boÿidarom Kovaåekom. Suÿavawe drÿave. a sa wim su u ureðivaåkom odboru bili Jovan Deretiã. u srpskoj kwiÿevnosti i kulturi. O pesmi Laze Kostiãa: „Spomen na Ruvarca" (HHH¢¡/2). Marija Kleut. republika i drÿavica. Devedesete godine prošloga i poåetak ovoga vijeka u znaku su postepenog i temeqitog razarawa Jugoslavije. Ivo Andriã (H£/2) i Miloš Crwanski (H£¡/2—3). uz veliku pomoã Julkice Ðukiã kao sekretara skupa.

i osjeãawem liånog gubitka zbog wihovih smrti. ekonomske i kulturne blokade. mogu dati i dovoqno saradnika. Prisna saradwa i istinska bliskost s dvojicom od najveãih naših istoriåara kwiÿevnosti Dragišom Ÿivkoviãem i Jovanom Deretiãem kao urednicima i saradnicima åasopisa ispuwava nas plemenitim zlatnim talogom sjeãawa. U takvim okolnostima podvig je odrÿati jedan åasopis. primjerci åasopisa dostavqeni. Zbornik sa wima i Zbornik bez wih nije isti åasopis. statusno. poratni sindromi. i uz ponekoga iz svijeta. da li ãe i kada dobiti makar i simboliåan honorar. kidawe svakojakih. Åinilo mu je i åini mu åast što je za urednike imao svoje profesore i prijateqe koji ga u svakom pogledu nadilaze: struåno. Kao poštovalac struke i kontinuiteta zamolio je za saradwu sve ålanove prethodnog uredništva i Novicu Petkoviãa. Rad na åasopisu zasad se odvija zahvaqujuãi prijateqstvu. Teško je okupiti i oåuvati saradnike kada im se ne moÿe obeãati kada ãe im prilozi biti publikovani. najviše dvije sveske. inflacijski košmari. Ostao je u uvjerewu da pet univerziteta iz Srbije. da se humanistiåke.14 cije i duhovno osiromašewe naše zemqe i naroda. onda još mawe imamo razloga da optimistiåki gledamo na buduãnost nauånokwiÿevnih åasopisa. izmjene u sistemu finansirawa — sve se to izrazito negativno odrazilo na status åasopisa. Zbog toga je danas svaki od ålanova uredništva mogao da sa ovoga mjesta govori prije nego on. odsustvo novca. a naroåito kulturnih veza meðu jugoslovenskim narodima i meðu djelovima srpskog naroda. generacijski. uz qude dobre voqe i nauånog interesa za saradwu iz ostalih univerzitetskih i nauånih centara bivše Jugoslavije. krajwe nepovoqnim uslovima skrati godišwe obaveze na jednu. komadawe i suÿavawe drÿavnog prostora. a posebno filozofsko-istorijske discipline potiskuju u drugi plan zarad ideje pragmatiåno-tehniåko-tehnološkog napretka. ipak. odnosno na tridesetak tabaka. Takoðe je bio privilegovan naklonošãu profesora Dragiše Ÿivkoviãa kojim se åesto savjetovao oko åasopisa. a kamoli oåuvati wegovu tradiciju i vrijednosti. solidarnosti. pa i cijelih kulturnih institucija. izlaziti — ova sredina ima smisao za istrajnost i kontinuitet — kao periodik za srpsku kwiÿevnost i za srp- . nova ideologizacija i funkcionalizacija kulture. i na našem strahu da na nama ne ostane kletva. dva iz Republike Srpske i jedan iz Crne Gore. Ako se tome doda da novoreformisani svjetski univerziteti sve više ÿele da se odvoje od humanistiåkog modela na kojem su formirani i u åijem znaku su se stoqeãima razvijali. ratne traume. a ÿivimo u surovom vuåjem vremenu. Aktuelni glavni urednik doÿivio je ovo postavqewe kao do sada najveãe struåno priznawe i najteÿi radni zadatak. Ovaj ãe åasopis. Jedan profesorov savjet nije poslušao: da u novim. ali i dubokom tugom. i dovoqno kvalitetnih radova za obim koji predviðaju tri broja. To znaåi da se uredništvo nuÿno orijentisalo na traÿewe novih nauånih snaga jednako kao i na oslawawe na veã provjerene saradnike. uz sve više mladih postdiplomaca i doktoranada. poštovawu Matice i uspomena na urednike Zbornika. poÿrtvovawu.

pišu saradnici. Zato je današwa rijeå glavnog urednika bila u slavu saradnika i nezaborava. komparativistiåki uglovi. ipak. i veã smo dali dokaza da ãe åasopis u tom smislu biti vrlo otvoren. Bogdan Popoviã u svojim nauånim i uredniåkim poduhvatima bavio ne samo svojim vršwacima veã i piscima znatno mlaðim od sebe. sredwoevropskom. na primjer. a zakquåen je broj s temom Treãi milenijum hrišãanstva. epohe. dakle. zainteresovan za razvoj kwiÿevne misli u svijetu. minuli vijek. Mišqewa smo. Našim dobronamjernim kritiåarima. usmena tradicija. Na mnogaja qeta. koji nas upozoravaju da imamo previše priloga iz dvadesetoga stoqeãa. usmjeren na prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti u širim kontekstima juÿnoslovenskom. svemu uprkos! . Dvije sjeni glavnih urednika Zbornika — Leskovåeva i Ÿivkoviãeva — izduÿile su se iznad wihovog stoqeãa i opomiwu nas da se moramo truditi da ih dostignemo åak i kada znamo da su naši dometi mnogo skromniji. evropskom i svjetskom. da je prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti neodvojivo od komparativne i opšte. Bez saradnika nema ni urednika. otvoren za sve tokove i stilske formacije srpske kwiÿevnosti. Pruÿiãemo ruku saradwe svim qudima dobre voqe. ni åasopisa. Uredništvo ãe nastojati da u povremenim tematskim brojevima fokusira svoju paÿwu na pojedine pisce. ali je neãemo ostaviti da ponizno visi u vazduhu.15 sku kwiÿevnu misao. procese. moramo odgovoriti da smo poåeli s Hilandarom. djela. Radove. pa ih i ovoga puta pozivamo u pomoã. da je dvadeseti vijek danas prošli vijek i da se. Veã su ove nekolike sveske što su se pojavile imale tematski profil: Hilandar. balkanskom. teorijsko-metodološka pitawa. da imamo cio broj posveãen usmenoj tradiciji.

.

koji su imali åast da po završetku studija budu zadrÿani na fakultetu. I tako sam ja slušao predavawa kod profesora Leskovca. sebe doÿivqavala kao jednu celinu. ni suviše suvoparno ni suviše patetiåno. ta prva generacija je slušala i pohaðala gotovo sva predavawa. pogotovo za nas prve asistente. rasporeðena na pet studijskih grupa. kada sam se poduhvatio da napišem primereno slovo. a verujem i za potowe generacije. Meðutim. pa i profesora Leskovca. koji bi. kao pripadnik prve generacije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1954). tako da su o wemu govorili ne samo kao o kulturnom posleniku nego i åoveku koji im je bio veoma blizak. sve ostale profesore. i to kao jedan od prvih izabranih profesora i prvi dekan. Leskovac je bio neprikosnoveni autoritet. Meðutim. pogotovo što ja åak nisam bio wegov neposredni ðak. mogu sebe ipak da smatram na neki naåin ðakom profesora Leskovca. prof. SLOVO O MLADENU LESKOVCU Tomislav Bekiã Dodela prestiÿne nagrade „Mladen Leskovac" svaki put predstavqa lepu priliku da se prisetimo krupne liånosti naše kulture koja je svojim razgranatim delovawem i neumornim posleništvom obeleÿila i ovaj dom naše kulture i naše vreme. pa sam shodno tome i ja. Kada mi je ponuðeno da ovom prigodom odrÿim kratko slovo o Mladenu Leskovcu. Za tu prvu generaciju. doÿiveo sam to kao veliku poåast. pogotovo što je ta prva generacija studenata Filozofskog fakulteta. Naime.41:929 Leskovac M.UDC 821. samo što nismo bili duÿni da polaÿemo one ispite koji nisu bili predviðeni za odreðenu studijsku grupu. kao student germanistike. u åijem je utemeqewu delotvorno uåestvovao i Mladen Leskovac. doÿivqavao kao svoje profesore. dakle. . koji. shvatio sam da to neãe biti nimalo lak zadatak. s pravom mogu da kaÿu da su bili i wegovi prijateqi.163. Do sada je nagrada „Mladen Leskovac" tri puta dodeqena i svaki put su o Leskovcu govorili wegovi bliski saradnici. ali nisam kod wega polagao. rekao bih. pošto smo mi germanisti i anglisti morali obavezno da polaÿemo samo ispit iz savremenog srpskohrvatskog jezika kod tada upravo izabrane mlade docentkiwe dr Milke Iviã. o wemu govorio kao ðak koji ÿeli da izrazi zahvalnost svom profesoru i uåitequ. koje neãe biti ni predugo ni prekratko.

bila je posebna åast. veka. Åesto sam posle. Ni danas mi nije jasno åemu imam da zahvalim da me Mladen Leskovac ubrzo pošto sam izabran za asistenta za nemaåku kwiÿevnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pozvao na saradwu u Zborniku za kwiÿevnost i jezik. koliko god da je delovao strogo i nedostupno. pa i nedodirqivo. Meðutim. profesor Mladen Leskovac je osvajao svakoga ko bi imao sreãu da od wega bude prihvaãen. Leskovac je paÿqivo saslušao moje argumente — bio je ålan komisije koja je napisala referat za prihvatawe teme — i sloÿio se sa mnom da se ta tema u tom obliku ne moÿe vaqano uraditi. Leskovca. Odlazio sam mu åesto na razgovore — bilo je to obavezno taåno u 5 sati po podne — koji su se. Jer. Leskovcem odrÿao se sve do wegove smrti. koji je 1984. od kojih sam mu neke preveo za wegovo izdawe Sabranih dela Laze Kostiãa. to sam. da i to ovde kaÿem. godine i otada sam bio redovan saradnik prof. odlazio sam åesto na razgovore s wim da åujem wegovo mišqewe o nekim mojim rešewima krajwe komplikovanih mesta i uvek nanovo me iznenaðivao svojim suptilnim zapaÿawima i predlozima koji su mi pomagali da doðem do pravih rešewa. prevashodno odnosili na kwiÿevne teme. pa i svojevrsna potvrda struånih i nauånih kvaliteta. Ålanci i eseji (1949). do tada objavqene kwige — Srpsko graðansko pesništvo XVIII veka (1946). pošto sam imao prilike da studiram u Nemaåkoj i neposredno upoznam tip nemaåkog „ordinarijusa". imao utisak kao da je Mladen Leskovac u našu sredinu preneo nešto od akademskih obiåaja i pravila koja su karakteristiåna za nemaåki univerzitet. a iz razgovora sam zakquåio da su wegove velike simpatije Gete i Tomas Man. u kojem se i danas nalazim. kako smo ga zvali i kako ga mi stariji još i danas zovemo. pošto još nisu bile uraðene neophodne predradwe za primereno tumaåewe srpske kwiÿevnosti u prvoj polovini 19. . Bio je naprosto jedinstven i neponovqiv sagovornik koji je na osnovu naoko beznaåajnih i sitnih åiwenica umeo stvari da sagleda i osvetli iz sasvim drugog ugla. tadašweg glavnog i odgovornog urednika. da uðem u uredništvo Zbornika. Dragiše Ÿivkoviãa. Taj saradniåki odnos sa prof. A postati saradnik „Leskovåevog Zbornika". Mladen Leskovac je bio dobar poznavalac nemaåke kwiÿevnosti. Svoj prvi mawi prilog objavio sam u Zborniku za kwiÿevnost i jezik 1964. za koju je takoðe pokazao veliko interesovawe. M. pomno išåitao Leskovåeve najvaÿnije. dakako. godine svesrdno podrÿao predlog prof. S obzirom na to da sam prvobitno radio na doktorskoj disertaciji o Letopisu Matice srpske i wegovoj posredniåkoj ulozi u prihvatawu nemaåke kwiÿevnosti kod nas. Dok sam radio na prevodu tetralogije Tomasa Mana Josif i wegova braãa. prirodno. posebno kada je bila u pitawu nemaåka kwiÿevnost i naš odnos prema woj. I tako sam se onda odluåio za temu o prihvatawu Tomasa Mana u našoj kwiÿevnosti. Prof. i kasnije Iz srpske kwiÿevnosti ¡ i ¡¡ (1968) — i došao do zakquåka da neãu biti u stawu da vaqano uradim tu temu. Na našoj postojbini (1951). posebno na Lazu Kostiãa i wegove radove na nemaåkom jeziku.18 Mladen Leskovac je bio strog i ne baš naroåito dostupan profesor.

gde im se posle izvesnog vremena pridruÿio jedan ugledni novosadski Jevrejin. vreðajuãi ga i psujuãi ga naoåigled Vase Stajiãa i wegovog prijateqa. suprotstavilo tada veã pogubnom zamahu primitivizma. i rekao: „Ovo je sve što znam o tome. Tada je Vasa Stajiã odluåio da intelektualce i ugledne graðane Novog Sada okupi oko jednog društva koje bi se delotvorno. prvi moji mawi nauåni prilozi — o Teodoru Radiåeviãu kao prevodiocu Šilera i Vasi Stajiãu kao osnivaåu Geteovog društva Jugoslavije 1922. Zahvaqujuãi tom wegovom svoj- . kratkog veka i ono se zbog slabog odziva posle šest meseci ugasilo. ocu Branka Radiåeviãa. ukazao na postojeãu sekundarnu literaturu. kao što je veoma åesto od sitnih otkriãa umeo da pravi priåu. tako je Mladen Leskovac umeo i da pomno sluša sagovornika i da izmeðu reåi åuje nagoveštaje nekih stvari kojih sam kazivaå moÿda nije ni svestan. Ta scena se odigrala u zgradi na glavnom novosadskom trgu u kojoj se donedavno nalazio Dom JNA pored negdašweg Filozofskog fakulteta. a pri tome bacaju posebnu svetlost na wegovu liånost. a on je od toga napravio pravu priåu. Najpre mi je izloÿio sve što zna o Teodoru Radiåeviãu. pri åemu je nastojao da mi ocrta atmosferu u kojoj je Vasa Stajiã odluåio da se poduhvati osnivawa Geteovog društva. Vasa Stajiã je sedeo u kafeu sa jednim prijateqem za jednim skrajnutim stolom. Za to mu se najpodesniji uåinio Gete.19 Za ovu priliku biãu slobodan da evociram tri svoja susreta sa Mladenom Leskovcem. Meðutim. u tom trenutku nisam znao da Teodor Radiåeviã spada meðu prve prevodioce Šilera kod nas. pretpostavqam da je wegovo kazivawe o svemu tome bilo autentiåno i da je sve to saznao od samog Vase Stajiãa. s tim što se oni neãe svoditi samo na puku popularizaciju Getea i Geteovih ideja. Kada me pozvao i predloÿio da mu uradim prilog o Teodoru Radiåeviãu. koji je zapretio da uguši svaku uqudnost i kulturu u gradu. a ostalo vi uradite. koji su za mene od posebnog znaåaja. kome uvek mogu da se obratim za savet. Uto je u kafanu ušao izvesni (mislim da se zvao) Jevðeviã. koji je u Novom Sadu bio na glasu kao kolovoða krajwe desniåarski orijentisanih snaga i na brutalan naåin se obrušio na ovog åoveka. Još upeåatqiviji je bio razgovor u vezi sa Vasom Stajiãem i osnivawem Geteovog društva Jugoslavije. Leskovac je od toga napravio sjajnu priåu. Naime. zamislivši ga veoma široko kao društvo sa odreðenim konkretnim ciqevima. naÿalost. pa je osnovao Geteovo društvo. Pošto je Mladen Leskovac bio blizak Vasi Stajiãu. naravno. u duhu humanistiåkih ideja i ideala. nego ãe se ujedno starati i o izdawu Geteovih dela. to društvo bilo je. tako da se ponekada pitam nismo li u wemu imali jednog potajnog i skrivenog pripovedaåa koji nije stigao da se iskaÿe i na planu pripovedaåke umetnosti. ja. Neposredan povod za osnivawe Geteovog društva bila je jedna krajwe muåna scena koja je predstavqala vrhunac primitivizma i prostakluka kojim je Novi Sad bio preplavqen poåetkom dvadesetih godina prošlog veka. Kao što je umeo da kazuje. godine — u Novom Sadu — nastali su upravo na podsticaj Mladena Leskovca." Bio je zadovoqan onim što sam uradio i otada sam Mladena Leskovca doÿivqavao kao svog profesora. No M.

Plod tih istraÿivawa bila je jedna mala studija koju je. Beograd 1928) i da joj je on zahvalio na pošiqci jednim kratkim pismom. Novi Sad 1987. prvi proåitao Mladen Leskovac i odmah je objavio u svom Zborniku. jer se nije mogao naãi ni u zaostavštini filozofa Hansa Lajzeganga. godine u sklopu publikacije Anica Saviã-Rebac i Wegoševa Luåa mikrokozma. kada sam mu pokazao to mesto i kada se sam uverio da se oåigledno radi o prevodu na nemaåki jezik. ali svaki wegov prilog uvek je bio åiweniåki utemeqen. a u wegovom nastajawu. od koga je zatraÿila struånu pomoã da bi razrešila neka pitawa u vezi sa svojim istraÿivawima uticaja gnoze na Wegoša. istoriåar kulture. tj. odgovorio mi je da se sigurno radi o omašci jer je Luåu prevela na engleski jezik. prevela Wegoševu Luåu mikrokozma na nemaåki jezik. pa sam ga objavio 1986. Ali ta su me tragawa uputila na jednu drugu vezu Anice Saviã-Rebac sa Nemaåkom — na wen do tada nepoznat neposredni kontakt sa Tomasom Manom. ali nisam znao da mu je 1937. kao što se iz izloÿenoga dƒ videti. U tom trenutku sam znao da je Anica Saviã-Rebac 1929. Izabrana dela. Meðutim.20 stvu — da nasluti neke skrivene veze i odnose — Mladen Leskovac je bio sudeonik u jednom mom otkriãu u vezi sa odnosom izmeðu Anice Saviã-Rebac i Tomasa Mana. nisam uspeo da doðem do prevoda Luåe na nemaåki. sámo se po sebi razume. priredila Darinka Zliåiã. Kada sam upitao Mladena Leskovca da li mu je nešto poznato u vezi s tim prevodom. Matica srpska. Kwiÿevna zajednica Novog Sada). podjednako bio istoriåar kwiÿevnosti. odmah mi je stavio na dušu da se dam u potragu za tim prevodom. Naime. to sam pošao tragom koji je vodio u Nemaåku. poslala separat jednog svog rada objavqenog na nemaåkom jeziku. Mladen Leskovac je gotovo u svim svojim radovima. i onim krupnim i onim sitnim. u jednom od tekstova Anice Saviã-Rebac naišao sam na mesto na kojem samo uzgred pomiwe da je na molbu nemaåkog filozofa Hansa Lajzeganga. A kako u zaostavštini Anice Saviã-Rebac u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu u tom trenutku nije bilo nikakvog traga od toga prevoda (kasnije ãe biti pronaðen. kao i da je odigrala krupnu ulogu u recepciji Tomasa Mana kod nas (o tome u mojoj kwizi Tomas Man u našoj kwiÿevnoj kritici. kwiÿevni kritiåar i esejista. sudelovao je i Mladen Leskovac. Ali ni to uzbudqivo tragawe od Minhena preko Augzburga do Berlina i na kraju do Ciriha nije urodilo plodom. 21—40). Tragawa u Arhivu Tomasa Mana u Cirihu — na koja me Mladen Leskovac neprestano podsticao — urodila su plodom: došao sam i do originalnog primerka separata Anice Saviã-Rebac i dela prepiske sa Tomasom Manom koji je saåuvan. Pri tome je cela stvar imala svoje ishodište na sasvim drugoj strani. I danas smatram da je to jedan od mojih najboqih germanistiåkih priloga. godine Tomasu Manu poslala primerak (u koÿnom povezu) svojih prevoda novela (Tomas Man. Preciznom analizom — iduãi tragom napomena koje je Tomas Man ispisao na tom separatu — utvrdio sam da je Tomas Man od reåi do reåi preuzeo dva pasusa iz tog rada i iskoristio ih za veliki dijalog izmeðu faraona i Josifa. jer za wega nije bilo nevaÿnih åiwenica i .

qubazan i jednostavan u ophoðewu i da je dovoqno jedanput videti ga pa da se ne zaboravi nikada. Raspitivao se kod Ekermana sa velikim zanimawem o vojvodi Velingtonu. 'Videli ste jednog junaka više' — glasio je komentar Geteov — 'a to nikada nije makar šta. On je nenadmašan u uspostavqawu veza i spona tamo gde se to uopšte ne bi oåekivalo. još vitak i mršav. ili kako sƒm Leskovac kaÿe: nisu oni bili junaci po Geteovoj meri i zamisli. Getea i mladih srpskih poslenika koji su se u februaru 1826. sastali su se sedmorica mladih i odluånih Srba. okupqeni u pionirskom poduhvatu za koji nisu mogli ni da znaju ni da slute kakva mu buduãnost predstoji i šta ãe znaåiti za povesnicu srpskog naroda. Gete je voleo izuzetnost u åoveku. Dakako. ali istovremeno åine jednu kompleksnu celinu. Ali kada se malo boqe pogleda. u Pešti. Tako u svojoj besedi Stopedeset godina Matice srpske (1976) na svoj smeli i neponovqivi naåin povlaåi paralelu izmeðu Vajmara i Pešte. veã u godinama. laka hoda. Ekerman je po obiåaju posetio Getea. Novi Sad 1988. Mladen Leskovac je na magistralan i još uvek podsticajan naåin pokazao da odreðeni metodski postupak (pa i filološki postupak koji u naše vreme više nije na ceni) moÿe da bude plodonosan samo ako se ne shvati dogmatski i istra- . sastali da stvore Srbima toliko potrebno ÿarište i središte kulturnog stvaralaštva u obliåju Matice srpske. Ali ta sedmorica mladih srpskih graðana. februara 1826. Gete je uporno traÿio da åuje što više. godine predveåe u Vajmaru. zaista nisu ni po åemu …" (Mladen Leskovac. Nisu oni bili junaci po geteovskoj meri i zamisli. 77—78). pa i najsitnijih pojedinosti o vojvodi. Izdanak filološke škole Pavla Popoviãa. i sedmorica mladih qudi ne mogu se izjednaåiti sa dvojicom iz Vajmara. pa u prvi mah wegovo kazivawe ponekada deluje priåalaåki nonšalantno i neobavezno. a kojega je Ekerman video uoåi tog dana. a bio veoma zadovoqan kada je saznao da je ovaj. i onda se svakako posle iscrpnih savetovawa.' — A u isti taj dan. Evo kako to åini Mladen Leskovac: „U åetvrtak 16. moÿda i u isti åas kada je tekao ovaj vajmarski razgovor udvoje. Ovaj odlomak mogao bi da posluÿi kao dobra osnova i ishodište za razmatrawe osobenog Leskovåevog naåina povezivawa i vrednovawa stvari — tu svaka scena ima svoju posebnu teÿinu. Srpske kwiÿevne teme. verovatno u kuãi jednog od wih. a niko ne bude uniÿen što je posledwi — ispotpisivali na dokumentu kojim je osnovana Matica srpska. onda se vidi da se radi o samosvojnom postupku sa ciqem da se odreðene pojave posmatraju i sagledaju iz šireg konteksta i obelodani wihov skriveni dubqi smisao. Matica srpska. o fenomenu junaka: i sam izuzetan.21 pojedinosti. jesu svojevrsni junaci — oni. komandantu britanskih armija u bitci kod Vaterloa. u sedam šestarom pedantno odvojenih jednakih segmenata na površini jednog kruga — da niko meðu wima ne digne suviše glavu što je prvi. Pešta nije Vajmar. åine onu vrstu junaka bez kojih ne moÿe da stasa i opstane nijedna nacionalna kultura. naime. onom istom o kojem govori Wegoš u svojoj posveti Gorskom vijencu. Razgovarali su o tipiåno geteovskoj temi. Mladen Leskovac nije mario za teorijska izuåavawa kwiÿevnosti.

.22 ÿivawe ne šapne u unapred zadate rezultate. Svojim neumornim istraÿivaåkim i spisateqskim radom pretoåenim u niz sjajnih bisera koji åine jednu nerazluåivu nisku i osobenu povesnicu naše kulture. Mladen Leskovac je bio i ostaje obrazac plodotvornog nauånog i kulturnog posleništva.

Ta lakoãa. a nekima opet kao sve to uzeto ili dobijeno zajedno. Ime te liånosti. Gospoða naše nauke o narodnom pesništvu i našem folkloru (jer to dvoje jeste komplementarno i vrlo blisko. sve vrlo znatnog i dobro poznatog imena — i što je ta odluka doneta lako. ako ne baš i svima. brzo i jednoglasno. velike i srdaåne komunikativnosti. koja su je birala za ålana. dobro poznata: nekima kao višedecenijski profesor narodne kwiÿevnosti na Beogradskom univerzitetu. Ona je i dobar znanac inostranih univerziteta. Liånost koja je ovogodišwi nosilac ovoga visokog i uglednog priznawa mislim da je mnogima. i ja. koja sa vekom upravo zapoåetim ulazi u treãe stoleãe svoga postojawa. ne otkrivam ovde neku tajnu. nekima kao draga i mila liånost. To je naša vrlo poštovana i draga prof. Osobito sam sreãan i stoga što po odluci istoga ÿirija — u kome su skupa sa mnom bili i moje uvaÿene kolege i prijateqi. u åije se ruke predaje ovde danas nagrada „Mladen Leskovac" i åije se ime ovoga trenutka upisuje u dugu i znamenitu istoriju Matice srpske. mudre i åestite Matice srpske za dodelu nagrade koja nosi ime velikana naše nauke o kwiÿevnosti i veoma zasluÿnog dugogodišweg åasnika i predsednika wenog Mladena Leskovca. dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã. nekima kao delatnik u oblasti kulture. moram reãi.41:929 Leskovac M. razume se.163. prestiÿnu nagradu donela gospoði Miloševiã-Ðorðeviã nazvana je jednom Vukovom reåi za svojstva najboqe kazanih narodnih pe- . ali istovetno sasvim izvesno nije) i dostojni i sigurni naslednik i slebdenik svojih univerzitetskih i nauånih uåiteqa i prethodnika. s kojom je jednostavno prijatno i lepo susretati se. i na nacionalnim i meðunarodnim skupovima o usmenoj ili narodnoj kwiÿevnosti i folkloru. i uåenih društava. Kwiga koja je ovu u oblasti nauke o kwiÿevnosti retku i sada. REÅ O SLAVODOBITNIKU Miroslav Pantiã Bila mi je radosna i osobita åast uåešãe u odboru — ili kako danas obiåavamo da kaÿemo: u ÿiriju — naše stare. našem i svetskom. na kojima je po pozivu gostovala.UDC 821. brzina i tolika jedinoglasnost proisticala je otuda što i ovoga puta ova nagrada zaista po zasluzi dolazi u prave ruke. nekima kao wenim åitaocima i poštovaocima. objavqeno je i veã dobro poznato.

razmatrawa Vukovih pogleda na bit i suštinu usmenog ili narodnog stvarawa. našim i inostranim. našeg i evropskog. a u podnaslovu wenom dodato je skromno stilizovano razjašwewe: Prilozi prouåavawu Vukove poetike usmenog stvarawa. i u isti mah i jedan åinilac. kako bi ona moÿda više volela da se kaÿe. po ishodima i vrednosti i znaåaju ponirawa u samu bit usmenog postawa i izraza. ili u najtešwoj vezi sa wima. Kwiga je — ukusno opremqena i lepo štampana — izašla prošle godine u izdawu izdavaåke kuãe „Rad" i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. po tome što su svi weni elementi prethodno objavqeni u posebnim studijama. moÿe se reãi. odnosno wen Reånik pojmova (u koautorstvu sa dr Radmilom Pešiã) iz 1985. Kosovska etika. gospoða Miloševiã-Ðorðeviã objavila je u najpoznatijim åasopisima i drugim periodiånim publikacijama. po oblasti prouåavawa koje je za wu obavqeno i u woj saopšteno. i po svesti. Kazivawe redom najnovija je u nizu kwiga profesora Nade Miloševiã-Ðorðeviã o narodnoj ili usmenoj našoj kwiÿevnosti. wene korene i izvore u narodnoj tradiciji. Zbog toga priznawe koje Matica srpska s najvišim razlozima ukazuje ovom autoru unekoliko je. wenog puta od oseãawa. i 1997. koja se danas nagraðuje. iz koje je ona proizišla. Pored tih kwiga. i istovremeno. pesniåkog i proznog. veliki broj nauånih radova i studija. najzad i po nauånim tekstovima koje ova kwiga sadrÿi. Oblici i oblikovawe narodne proze iz 2000. ali i kwiÿevnosti svetske. ålancima i prilozima. tako i pod svetlošãu i sa stanovišta savremenih teorija folklora. iz 1971. Središwa je tema i osnovni predmet kwige Kazivati redom. od znaåajne vrednosti i od kojih su najvredniji ulazili u wene kwige. i po stvarnoj wenoj sadrÿini. i po autorovim „završnim napomenama". Stara je ona. i to kako sa gledišta odreðenog istorijskog i kwiÿevnog trenutka. istorijskoj i nacionalnoj. Kwiga Kazivati redom.24 sama Kazivati redom. i poimawima o woj i wenoj funkciji kod slušalaca wenih — jer samo slušawem se ona primala vekovima kod onih za koje je i stvarana. na weno mesto u svesti stvaralaca wenih u narodu i iz naroda. Ali je ona i nova što su svi ti weni delovi sada preoblikovani i organizovani u jednu veãu celinu. Portret kwiÿevnog dela iz 1990. ili o našem folkloru. ili pak ålanaka. i u woj vrlo dobro orkestrirani. od svesti. Sve te kwige. pa ostavqaju utisak da su kao jedinstveno telo zamišqeni i ostvareni od poåetka i odmah. Narodne kwiÿevnosti. åija je narodna kwiÿevnost naša jedan deo. o konkretnim we- . i Od bajke do izreke. Te su kwige: Zajedniåka tematska i siÿejna osnova srpskohrvatskih istorijskih epskih pesama i prozne tradicije. priznawe i za sveukupan dosadašwi rad i delovawe u oblasti nauke o kwiÿevnosti usmenoga postawa našega naroda. ili zbornicima radova. svi duboko sagledavaju i izuåavaju same osnove i bit te kwiÿevnosti. po predmetu svome. i svi ti odvojeno objavqeni radovi imaju jedan isti pristup velikoj kwiÿevnosti usmenog postawa i narodnog pesniåkog i proznog izraza. u okviru poznate Biblioteke Vukov Sabor. wenu poetiku i wenu istoriju. nova je i istovremeno stara.

. „Polazeãi od dosadašwih studija o Vukovoj poetici. tj. Wena kwiga biãe od trajne vrednosti i ostaãe kao polazište za svako daqe tragawe za osnovama i suštinom Vukove poetike narodnog ili usmenog pesništva u onom veåitom nadograðivawu saznawa o suštinama i vrednosti stvari koje nazivamo naukom. To nisu „svi oblici usmenog stvarawa" — i po izjavi samoga autora — ali to su — po nama — wegove bitnije oblasti. još najboqe: u vajkadašwem poimawu pesništva kao celine. kao i metod svojih poetikoloških i kwiÿevnoistorijskih razmatrawa koja je obavila u svojoj kwizi. koje su poezija. Gospoða Miloševiã-Ðorðeviã sama je — i samo sebi najboqe i taånije — razjasnila puteve i pravce. ili antiåkom.25 nim realizovawima u pesniåkim tvorevinama koje je proizvodila — pesniåkim dakako u aristotelovskom. pesme ostvarene stihom. To je najmawe što se u ovom åasu moÿe predvideti i reãi o buduãnosti ove kwige. trudili smo se da koraknemo malo daqe." Te svoje namere gospoða Nada Miloševiã-Ðorðeviã ostvarila je — po mišqewu i sudu mojih uvaÿenih kolega u ÿiriju i po mišqewu i sudu mome — na naåin najboqi i u meri najvišoj. pripovedawe i predawe. koje je on u mnogome anticitirao. ali i stavova današwe. a istovremeno je to i najviše što se moÿe zakquåiti o wenoj vrednosti i o wenom znaåaju. stavova evropske nauke wegovog vremena. ne samo onoga što se ostvaruje stihom — jednom reåi razmatrana je ovde poetika ili filozofija i estetika usmenog ili narodnog stvarawa u pojedinim wegovim oblastima. da je sagledamo kao spregu Vukovih dinamiånih shvatawa u okvirima tradicijskog usmenog pogleda na svet. savremene folkoristike.

UDC 821.163.41:929 Leskovac M.

BESEDA PRI URUÅEWU NAGRADE „MLADEN LESKOVAC" Nada Miloševiã-Ðorðeviã

Uvaÿene kolege, dragi prijateqi, ova nagrada je za mene radost i ogromna åast, kako zbog imena koje nosi tako i zbog mesta na kome se dodequje. Shvatam je pre svega kao priznawe struci kojom se bavim i koja je bila i qubav velikog nauånika Mladena Leskovca. Od Leskovåevih razmišqawa o Vuku i srpskoj narodnoj kwiÿevnosti mogla bi se naåiniti jedna sjajna antologija. Bila bi to antologija koja bi na videlo dana iznela jedan dragocen, specifiåan, psihološki i kulturnoistorijski Vukov portret — objektivizovan na duhovnim suåeqavawima prevashodno sa piscima „srpskog severa" prethodnog i wemu savrememog doba. Bio bi to zbornik wihovih slojevitih stavova prema srpskoj narodnoj kwiÿevnosti, wihovim senzibilitetima, intelektualnim i ideološkim opredeqewima, vidovima wihove upotrebe usmene tradicije ili odricawa od we, wenom povratnom dejstvu. Bila bi to najzad, ali ne na posledwem mestu, antologija jasnih, sintetiåkih sudova Mladena Leskovca, zasnovanih na prethodnim minucioznim analizama kwiÿevnih pojava, istorijskih epoha, ali i qudi. Jer Mladen Leskovac, erudita, poznavalac svekolikih pravaca kwiÿevnoistorijskih i kritiåkih istraÿivawa, imao je svoj specifiåan metod. Skromno nazvana beleškom, wegova ispovest u „crvenoj svesci" otkriva upravo taj metod: „Vaqa znati biti åoveåan kad imaš posla s dokumentima o åoveku. Moÿeš znati 999 pisama i 999 akata, pa ipak nisi kadar napisati ni polovinu reåi istine o åoveku. Dokumente vaqa obuzdati i drÿati na rastojawu od istine… A pravu istinu — naði. Baš to i jeste tvoje…" I nalazio je. „Nekako se mirim s dokumentima. Poneãemo se…" (193), zakquåio je optimistiåki. I poneo se. S uspehom. Tajna je bila u onom „åoveånom", koje je pomenuo, odmah na poåetku. Na drugom mestu, govoreãi o Zmaju, zapitao se: „Da li ga volim… Na takvo pitawe odgovoriti je još teÿe. Samo ga katkad dobro razumem, ništa više, skoro vidim da je morao raditi onako kako je radio, onakav kakav je bio, u prilikama u kakvim je bio" (193). Tako je Leskovac video i Vuka i Mušickog, i razumeo ih, obojicu. Iz dokumenata i korespondencije pratio je wihove odnose. Zadrÿao se na trenutku kada je Mušicki traÿio od svojih ðaka „ako koji zna pro-

28 sti pjesama serbski", a Vuk mislio da je Mušicki sa wima „momåadma koja su po šumi kod sviwa, kod koza i kod ovaca odrastla… šalu provodio"; zaustavio se na vremenu 1816—1818 — periodu Vukova rada na Rjeåniku koji je Mušicki zvao „našim" (wihovim zajedniåkim) Rjeånikom, i odgovarajuãi na Vukova pitawa, pomagao mu svojim dragocenim komparativno-filološkim znawem. Doåarao je dane zebwe Mušickog posle napada na Rjeånik citirajuãi wegove reåi iz pisma Vuku: „Ja sam se nekoliko puta nakawivao da se u novinama pravdam…" i prokomentarisao ih: „Jadni Mušicki kome nije bilo lako, ipak je ãutao, otmeno." Naveo je reåi podrške Vukove prerano ostarelom prijatequ: „Qudi neka govore šta im drago, a govoriãe svakojako. A vama je to jedini naåin da se primite kwiÿestva, pa ãete onda i obraz osvijetliti i neprijateqe posramiti i novaca dobiti" (118), „…ja sam sad u nevoqi, ali se opet veselim i gotovo ponosim: zašto me sovjest uverava da sam u ovu nevoqu upao iz qubavi k polzi i slavi roda moga". Wihov odnos, reãi ãe Leskovac, „daãe nam dovoqno podataka da dubqe zavirimo u sloÿenu prirodu i junaåku dušu Vukovu… Jer odista i jedna jedina, vaqano osvetqena i svestrano ispitana situacija pomaÿe nam da o åoveku dobijemo potpuniju i nepomuãeniju predstavu nego åitav niz praznih tvrdwi i sudova…" (105). Svoga, ovakvog stava Leskovac se zaista i drÿao. U ovoj „vrtloÿnoj eposi", kako ju je nazvao, Leskovac ãe odnosima Vuka i Magaraševiãa, wihovih razlika u mentalitetu i u orijentaciji prema evropskoj kwiÿevnosti protumaåiti i wihova neslagawa u prilazu usmenoj tradiciji, ali i naglasiti da su obojica „u domaãem folkloru gledali najprirodniji izvor i podsticaj za osveÿewe srpske kwiÿevnosti". Zakquåak ãe Leskovåev opet biti pun razumevawa: „…nisu oni krivi što naša tadašwa kwiÿevnost još nije bila sazrela za zamašnija dela, što su obojica od ovakvih motiva oåekivali spas". Citirajuãi u predgovoru svog vidovitog remek-dela — Antologije stare srpske poezije Vukovu misao: „Mi smo nesreãni po mnogo kojeåemu, ali smo u kwiÿevnosti najnesreãniji…", uåinio je sve da tu misao obrazloÿi i sloÿi se s wom, ali da istovremeno opravda izbor svojih odabranika u Antologiji, da progovori o „tihom govoru" ove poezije poput kamerne muzike. „Dobrog jezika, u današwem smislu reåi tada nije ni bilo; dobre poezije, u današwem smislu, bilo je" (HHH¡). „Tokom stoleãa… i ovakav slavenoserbski ispunio se nekom sadrÿinom. Kazane su wime drage, potresne i briÿne stvari, — ne jednom… u ime åitavog srpskog naroda" (HH¡¡), vremenom i putem tradicionalnih motiva. Srpska usmena tradicija bila je deo prostranog, prefiwenog obrazovawa ovog graðanina sveta još u najranijem detiwstvu. Otkrio nam je to spontano u svojoj Crvenoj svesci, seãajuãi se izleta u Kamenicu sa ocem, Zmajevca. „Imao sam" tada, veli, veã „nekakvih spisateqskih iskustava, jer sam sa osam godina sroåio ubojnu pesmicu, leÿeãi u visokoj travi… u senci šibqa od malina, með bubama, leptirovima i piliãima… Delo je bilo komponovano u desetercu… a opevalo je tvrdi grad Skadar na Bojani i brdo Taraboš" (189—190).

29 Samo neko ko je usmenu kwiÿevnost znao i oseãao mogao je tako nadahnuto da protumaåi Besedu Laze Kostiãa, „veliki monolog vilin — istoriju wenoga ÿivota", zapravo Kostiãevu metaforu o geniju srpske narodne poezije, koja se odrÿala „neoskvrwene svesti", opstala preobraÿavajuãi se, prerušavala u kolede, prekrivala u „rosne dodole", u prporuše… u kraqice…, poezije kojoj se „åist i uroðen umetniåki ton… u dugim vekovima robovawa pod Turcima nije ugasio i iskvario", koja je „primila u sebe skorup istoåna pesništva", a „opet je srpstvo ostalo nepovreðeno u woj". Navodeãi vest iz 1481, kada neki pop Jovan „v dni blagoåestivoga i hristoqubivoga gospodina despota Vuka" prepisuje jedno jevanðeqe ili pronalazeãi na jednom rukopisnom zborniku zabelešku: „sija knig Grgurovika Vuka", Mladen Leskovac ne propušta da blagoåestivoga despota nazove i imenom koje nosi u narodnoj poeziji — „Zmaj Ogweni Vuk". I tako, veran sebi, otkriva onu pravu, višedimenzionalnu istinu, „nosi" se sa dokumentom. Pred nama se pojavquje vladar i „bibliofil", ali i epski i mitski junak, spaja se pismeno i usmeno, istorija i legenda, opet kao metafora našeg bivstvovawa. Vreme nam ne dozvoqava da progovorimo zašto je pojavu Orfelinove pesme Melodija k proleãu Mladen Leskovac smatrao datumom u srpskom pesništvu, nalazeãi i woj i svim onim iz srpskih rukopisnih pesmarica prototip u Erlangenskom rukopisu, ni kako se pesma Milovana Vidakoviãa preobrazila i u Bugarskoj pevala kao narodna, bugarska, ni kako je autorska priåa smatrana narodnom anegdotom povratnim dejstvom postala okvirni motiv o popovim zubima u Sremåevom romanu o popu Ãiri i popu Spiri. Sve to spada u domen Leskovåevog širokog uvida u i pojam narodne kwiÿevnosti. Ali ono što je mnogo najvaÿnije, ne smemo propustiti da kaÿemo, a to je da Mladenu Leskovcu pripada zasluga što je svojom antologijom beãarca pomerio granice ÿanrovskog sistema naše narodne poezije, uneo mu novi ÿivot, udahnuo vedrinu. Retko ko se u svetu takvim potezom moÿe pohvaliti. Wegov predgovor bio je legalizacija vrste. Ubedqiv i sugestivan, nenametqivim ÿivotvornim reåima, tim jedinim sredstvom nauånika i pisca kojima je tako suvereno vladao, doneo je sud i presudio. Pa i tu je bio pun razumevawa za Vuka. Otkrio je da je zapise beãaraca Vuk krišom, privatno traÿio. Potrudio se da iz Vukovog Rjeånika izvuåe sve stihove beãarca koje je Vuk u wemu zabeleÿio zbog jezika, ne mogavši ni „da ih stavqa uporedo kao ravnopravne sa ostalima i nudi (ih) kao oruÿje protiv sebe". I na kraju jedna moja ispovest. Silno sam se obradovala kada sam ponovo proåitala Leskovåevu definiciju Vukovog naåina iskazivawa misli. „Vuk voli åiwenice… On åiwenice … svrstava, sa nekom qubavqu za red i jasnoãu: jednu, pa drugu, pa treãu i tako u dugom nizu; na isti naåin niÿe i svoje zakquåke povodom wih, i u takvom istom uzornom i nepomerqivom poretku…" I odjednom sam shvatila, zahvaqujuãi Mladenu Leskovcu, zašto je u stvari Vuk najviše voleo da sluša Teša-

30 na Podrugoviãa. Razumeo ga je „i ništa više". Usreãilo me je što se moja kwiga zove Kazivati redom. I još nešto. Ovo je prva nagrada u mom nauånom ÿivotu. Ponosim se što je ovako znaåajno. Hvala svim ålanovima ÿirija koji su me jednoglasno predloÿili. Hvala Matici srpskoj i svetlom spomenu Mladena Leskovca na ovom svetu. Hvala svima.

STUDIJE I ÅLANCI
UDC 821.163.42-14.09„14" 801.631

PRIMERI SHEME SUMACIJE U DUBROVAÅKOJ RENESANSNOJ I BAROKNOJ POEZIJI Mirka Zogoviã

SAŸETAK: Shema sumacije se sastoji u nabrajawu — kroz deo ili åitavu pesmu — nekoliko elemenata i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme. U literaturi postoje razni nazivi, definicije i klasifikacije. Iako ima primera u helenskoj i latinskoj kwiÿevnosti, kao i u latinskom sredwem veku, shema sumacije se iz italijanske dvorske poezije kraja H¢ veka proširila Evropom. U doba baroka bila je veoma popularna. Autor daje dosad neuoåene primere u poeziji X. Drÿiãa, D. Rawine, D. Zlatariãa, H. Maÿibradiãa i, pored poznatih, još jedan kod X. Buniãa. Ova artificijelna igrarija moÿe da pomogne da se doðe do novih saznawa o dubrovaåkim pesnicima, kao i wihovom odnosu prema vaÿeãim zapadnoevropskim modelima. KQUÅNE REÅI: formalni manirizmi, artificijelne igrarije, shema sumacije, versus rapportatio, renesansa, barok, dubrovaåka poezija, italijanska kwiÿevnost.

Ubeðeni da artificijelne igrarije (ili, Kurcijusovom terminologijom, formalni manirizmi)1 mogu imati i šire implikacije, posle versus rapportati2 pozabaviãemo se shemom sumacije u dubrovaåkoj poeziji. Shema sumacije u idealnom obliku sastoji se u nabrajawu nekoliko elemenata, najåešãe imenica, kroz deo ili kroz åitavu pesmu i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme — ponekad i samo u jednom stihu —
1 Preuzeli smo odrednicu artificijelne igrarije iz uvoda u Pocijevu studiju, åiji nam je i sam naslov indikativan: Poesia per gioco. Prontuario di figure artificiose (Bolowa 1984). Autor, doduše s rezervom, povezuje dva pojma — arteficio i gioco — pod kojima su se u XVII veku, „tom najplodnijem evropskom periodu ovakvih igrarija", podvodile pesme s rebusima, anaforama, homofonskim poigravawima, „jeziåkim hirovima". S jedne strane, svaki poetski jezik po svojoj suštini je artificijelan, a s druge, pored bitnih razlika, neka pravila igre svojstvena su i poetskom diskursu. Po Kurcijusu, formalni manirizmi predstavqaju konstante evropske literature koje se iz antike preko latinskog sredwovekovqa prenose u sve moderne kwiÿevnosti (E. R. Kurcijus, Evropska kwiÿevnost i latinski sredwi vek, Beograd 1996, 461—475). 2 Versus rapportati u dubrovaåkoj kwiÿevnosti H¢¡¡ veka u Stih u pesmi, Metrica et poetica, III, VANU, Novi Sad 1988, 149—155.

32 istim reåima i istim redosledom.3 Dakle, sastoji se od dve serije: prvu åine ålanovi rasuti kroz poetski tekst, a drugu — sabrani na kraju teksta: A1 A2 B1 B2 C1 C2 . . . . . . . . . . A1 A2 A3… B1 B2 A3… B3… C3… . . . . . . . . B3… C1 C2 C3…

Razni nazivi, definicije i klasifikacije šeme govore koliko o teorijskim polazištima autora, odnosno oblasti unutar koje se šema prouåava, toliko — jednim vidom — i o woj samoj. Metrike XVII veka koriste se terminima epilog i entisiloge.4 Kurcijus ovakav raspored stihova zove Summations-schema, koju uvrštava u formalne manirizme, a Lauzberg aditivnom šemom kao posebnom moguãnošãu upotrebe figure enumeratio.5 Alonso i Fuåila prouåavaju je unutar korelativne poezije kao poseban — rasipno-sakupqaåki — tip.6 Kolika „nestalnost" postoji u terminološkom odreðivawu i u definisawu ovog poetskog fenomena snaÿnog vizuelnog i akustiåkog efekta, najboqe se vidi praãewem radova Ðovanija Pocija. Ovaj slavni nauånik, koji se više od tri decenije bavio raznim tipovima artificijelnih igrarija, u poåetku je ovu šemu smatrao retoriåkom figurom, odnosno vrstom simetrije, da bi je kasnije, uz promenu termina u aditivnu šemu, prouåavao, uz versus rapportati, kao krajwi oblik korelacije
3 Kurcijusova definicija: iz paralelizma primera prethodnih strofa izvlaåi se suma. Nav. d., 473. Up. i definiciju iz — za našu kulturu preko potrebnog — pojmovnika N. Grdiniãa: Formalni manirizmi, Beograd 2000, 9. Ova šema, iako karakteristiåna za poeziju, javqa se i u odreðenom tipu proze, na primer svetim besedama: P. G. da Lucarno /G. Pozzi/, Saggio sullo stile dell'oratoria sacra nel Seicento (esemplificata sul p. Emmanuele Orchi), Rim 1954, 77—78. Koliko je nama poznato, pesma s najveãim brojem elemenata u šemi — 23 — jeste Ode in morte di Falvia Coloredo (Fulvia, fu la tua vita) italijanskog baroknog pesnika Gvida Kazonija (Guido Casoni) (Ode, 188, nav. prema Opere scelte di G. B. Marino e dei marinisti, priredio G. Ðeto, Torino 1954, ¡¡, 472). 4 F. Meninni, Ritratto del sonetto e della canzone, Bertrani, Venecija 1678, 218—224. Za ovaj period Poci navodi i termin enthysylloge (J. H. Alstedius, Encyclopaedia, septem tomis distincta…, Herborn Nassau 1630, 1, X). Up. G. Pozzi Poesia per gioco…, 117. 5 Kurcijus ovu „kompozicionu šemu", koju pokazuje na Kalderonovoj pesmi La vida es sueno, smatra bliskom tehnici redawa primera (priamuli) s razlikom u zakqucnoj adiciji (nav. d., 474). Hoke je, sluÿeãi se terminom rekapitulacija, takoðe posmatra kao jedan od formalnih manirizama, u kome se svi motivi pesme okupqaju u zakquånom stihu: G. R. Hocke, Manirizam u knjiÿevnosti, Zagreb 1984, 24. Za Lauzberga aditivna šema u stvari je recapitulatio: H. Lausberg, Elementi di retorica, Bolowa 1969, 160 (nemaåki original 1949). 6 D. Alonso, Pluralità e correlazione in poesia, Rim 1976, 127—131 (španski original 1944). Ovaj se autor korelativnom poezijom, pa samim tim i ovom šemom, bavio i u (zajedno s C. Bousono) Seis calas en la expresión literaria espanola, Madrid 1951, 3—23. Fuåila se nadovezuje na Alonsova prouåavawa: J. G. Fucilla, A Rhetorical Pattern in Renaissance and Baroque Poetry, Studies in the Renaissance, III, 1956, 23—48. D. Åiÿevski ovu šemu naziva versus reticulati (K problemam literaturœ barokko u slavän, Letteraria XIII, Bratislava 1971, 30).

33 i, na kraju, unutar sintaksiåkih veza i distribucije leksike.7 Poci isnistira da kod ove šeme, kao i kod drugih verbalnih šema ponavqawa i poloÿaja, specifiåan efekat ne nastaje iz kompozicije same po sebi, veã iz tenzije izmeðu dekompozicijskog i rekompozicijskog podsticaja. Prilikom prelaska od prvobitnog ka novom rasporedu, jeziåki materijal prinuðen je da mewa naåin na koji je dotad predstavqao smisao.8 U odnosu na same ålanove shema sumacije predstavqa nabrajaåku, a u odnosu na sintaksu — parataktiåku figuru. Po konstitutivnim elementima bliska je versus raportati, ali se po tehnici kompozicije i znaåewu razlikuje od ove, suštinski dekompozicijske šeme.9 I na planu leksike, grafiåkog oblika i zvuka kod sheme sumacije osnovni je kompozicijski podsticaj. Iako su pronaðeni pojedini primeri sheme sumacije u helenskoj i rimskoj kwiÿevnosti (koliko se zasad zna, najstarija su dva gråka satiriåka epigrama Lukilija iz I veka naše ere),10 a potom u latinskom sredwovekovqu, šema je upravo iz italijanske dvorske poezije kraja XV veka poåela da se širi Evropom. Obiåno se uzima kao sigurno da, posle „zaåuðujuãe malo primera", taj obrazac postaje vrlo popularan u renesansi i baroku. Meðutim, Fuåila je, radeãi na izuzetno velikom poetskom korpusu, došao do zakquåka da su ga, nakon poåetne faze popularnosti, italijanski petrarkisti u periodu od 1525. do 1575, u skladu sa svojom poetikom — odnosom prema Petrarki, s jedne, i petrarkistima prethodnog veka, s druge strane11 — odbacili kao proizvod kvatroåenta.12 Krajem XVI i poåetkom XVII veka šema postaje ponovo, i to vr7 G. Pozzi, Saggio sullo stile …, 77—78; La rosa in mano al professore, Frajburg 1974, 2—84; Poesia per gioco…, 117—120. U Poesia per gioco i La parola dipinta (Milano 1981), u kojoj obraðuje istu problematiku, ali u granicama jeziåkog ikonizma, Poci je sakupio i sistematizovao iskustva svog dugogodišweg rada. Sƒm istiåe da se nijedna disciplina ne bavi posebno ovom problematikom. 8 Oåito implicitno polemišuãi sa sledbenicima ruskog formalizma u Italiji (eksplicitno je protiv zagovornika formalnih manirizama), Poci tvrdi da se suštinski efekat ovakvih artificijelnih igrarija ne sastoji u oneobiåavawu i zatamwewu znaåewa, a kad to i postoji, samo je uzgredno, veã u stvarawu novih semantiåkih relacija, odnosno novog znaåewa. Smatrajuãi distribuciju reåi „iskquåivo elementom znaåewa", on shemu sumacije definiše kao „distribuciju kroz åitav tekst fiksirane serije oznaåiteqa koja se ponavqa, ali ne u anaforiåkom poloÿaju" (nav. d., 117). 9 Ponekad se, kao u Marinovoj pesmi Né tanto intorno a sè dentro e di fore (La Lira, Rime marittime), završna rekapitulacija ostvaruje pomoãu versus rapportati: „Ma tu sola cagion de' miei cordogli / Lilla, la piaga, il foco, il nodo mio, / Che non sani, non tempri, e non disciogli" (10—12). 10 Štampawe ovih epigrama u Planudovoj antologiji u Firenci 1494. zasigurno je uticalo na širewe mode sheme sumacije. 11 Poznato je da su bembisti, odnosno petrarkisti takozvane druge faze, kao svoj poetiåki zahtev istakli vraãawe izvornom Petrarki — jedinom i savršenom modelu. Sledstveno tome, prezirali su i odbacivali „neåisti" (åitaj: hibridni) petrarkizam H¢ veka. 12 Za period od 12 vekova, odnosno od Tiberijanove pesme (Amnis ibat inter gherbas…) koja po Kurcijusu predstavqa najstariji primer sheme sumacije do pesama Panfila Sasa (Panfilo Sasso, 1455—1527) ovaj autor pronalazi samo jedan, Strabonov (W. Strabon) primer iz karolinškog humanizma, pa se s pravom pita da li je ova šema bila uopšte poznata tokom tog perioda. Fuåila, uzimajuãi u obzir ne samo štampana veã i dela u rukopisu, a polazeãi od Alonsovih dopuna (Antecedentes griegos y latinos de la poesia correla-

vizli slidnici. / da svako stvorenje sve dni vika svoga / za tvoje ÿivljenje vinu moli Boga…" (61—64). u sledeãih 12 stihova.14 Posle ÿeqe da svet „poåine" od qudi „kih volja uzvlada". rosa (s istom idejom da se sve „sdruÿi") pa opet od ptica. pre svega Luiði Groto (Luigi Grotto). za razliku od nekih drugih obrazaca svojstvenih Petrarki. ribe vodene i ptice nebeske. samim tim i petrarkistima åinkveåenta. reagovala na širewe mode ovog obrasca. brzi hrti. / ni se boji smrti u toj zec travici / gdi su brzi hrti i vizli slidnici. za period 1525—1575. moÿemo navesti i dubrovaåku kao poeziju u koju je ova poetska igrarija. pesnik sve. oholi lavi. jelen (iz prve). Sledeãi osnovnu zamisao sveopšteg spajawa. Zagreb 1937. Pored španske. 13 Pjevaãu pjesmu u slavu tvoje ljepote u Pjesme Šiška Menåetiãa i Ðore (Drÿiãa. Drÿiã uvodi novu seriju: kraji. / da se bude reãi drug s rajskim kraljestvom. sumirajuãi ih zajedniåkim pojmom stvorewe. portugalske. SPH. doduše poput nekih drugih. neolatinske. / gdi åudno s grlicom sokoli minuju / i meu drobnim pticam po dubju stanuju. 3—23). poqske … poezije.34 lo popularna u åitavoj Evropi. Meðutim. uvik neskonåana / buduãi s nebesa kroz te. Uz sav oprez da uoåimo ono što pesnik nije imao nameru da åitalac uoåi. / i jelin lagahti od lovac litnji dan / bez sumnje da dahti gdi k vodi gre ÿedan" (31—42). vilo dana. zviri trvrdi. došla direktno iz Italije. Naime. nepotpuno i obrnutim redom. a posebno vilu. 15 „Taj slavna åudesna. more. košuta. / košuta još plaha po polju opãenu / da pase bez straha travicu zelenu. posebno u Španiji i. Madrid 1953. nemaåke. 80—90. navode ponaosob: grlice. U narednim stihovima. od kojih je jedan Ariostov. a sve radi dragine lepote. Iako ãe se barokni pesnici åesto opredeqivati za mnogoålane šeme (Kazonijev primer je indikativan). Na oprez navodi nas åiwenica da nismo našli nijedan drugi takav primer u poeziji ovog pesnika. Fuåila je našao samo dva na italijanskom i tek nekoliko primera na latinskom. pleonastiåki se razlaÿu ÿivine na tri kategorije (29—30): zviri zemaljske. 14 „U toj slavi steãi. od kojih se potom. . a da je i sama šema dosta „neåista". Rešetar. oni se neãe upuštati u komplikovanije geometrijske obrasce. vas si svit blaÿenstvom. pesnik ÿivotiwe nabraja u antitetiåkim spojevima i paradoksalnim situacijama. 356—358. ÿeli i da se zarad we ne samo qudi veã i ÿivotiwe skladno sjedine („ne samo åloviku nu svakoj ÿivini / da sve za tvu diku skladno se sjedini" 27—28). sokoli. cvitje. Na kraju ovog dugog niza figure enumeratio pesnik i ÿivotiwe i elemente iz prirode rekapituliše. Pored ostalog. kao što su to åinili wihovi neposredni prethodnici. u vidu inicijalne rekapitulacije. drobne ptice (iz treãe) i zec. / Oholi još lavi tere zviri tvrde / neka se ne pravi nejacih da grde.15 tiva moderna u Estudios dedicados a Menendez Pidal. godina XV veka. slavuja koji treba da „ÿalosno i tuÿno cviljenje" pretvori u „radosno i milo spivanje". u jednom delu pesme (29—63) Gizdave mladosti i vi svi ostali (531) Xora Drÿiãa13 prepoznali smo osobenu varijantu sheme sumacije. ruÿa rumena. II. priredio M. travica zelena. engleske. poziva da åuju wegov „blagoslov". u baroku zavisi direktno od poezije kvatroåenta. što bi bio znak da je dubrovaåka poezija brzo. posle uvodnog dela — obraãawa okupqenima. znatno proširuje geografska i vremenska saznawa o shemi sumacije i mnoga Kurcijusova nagaðawa potvrðuje. vitri studeni. i ostale pjesme Ranjinina zbornika. francuske.

foemina vir neutrum. Rad JAZU. ni na italijanskom. I ovaj nauånik pretpostavqa da je ipak reå o Pulåiju. hermaphroditus eram. flumina tela crucem. a podosta dodajuãi (više je nego udvostruåio tekst) i mewajuãi (najupadqivija promena/adaptacija jeste prevod neutrum kao polumuÿ polÿena. Naime. decidit ensis quem tuleram. Phoebus ait. 4. Ipak. a hermaphrodit kao ÿena i ålovik). quid pareret fertur consuluisse deos. Vaqevca: „Ne gråkoga.35 Dok nas Drÿiãev sluåaj navodi na oprez. cumque forem natus. 1914. 1904. Mas est. Arbor obumbrat aquas: ascendo. Beograd 1996. uz pesmu kao argomento stoji: Pjesan ova kaÿe. za Rawinina tri uoåena primera sheme sumacije16 moÿemo s veãom sigurnošãu pretpostaviti da predstavqaju pesnikovo svesno opredeqewe za ovu šemu. a da „gråki spjevalac" treba shvatiti u smislu pesnika koji se ugledao na gråke pesnike. SPH.17 U stvari. da rijeåi Boÿije u sebi nijesu protivne. Graða za povijest knjiÿevnosti hrvatske. za neki buduãi. 1884. biãa to talijanski pjesnik iz Fiorence Luigi Pulci. autor viteškog epa Morgante i dijalektalne i poezije „na narodnu". M. Quaerenti letum. ma koliko neosnovanu. pa samim tim i shemu 16 U ovom prvom pokušaju prikaza sheme sumacije u dubrovaåkoj literaturi nismo razmatrali ni poeziju na latinskom. Ivan Kasumoviã u Utjecaj gråkih i rimskih pjesnika na dubrovaåku liriåku poesiju uopšte ne pomiwe ovu Rawininu pesmu. XVIII. Pomoãu prvog primera razrešavamo — delimiåno — problem izvornika Biv breða mnom mati. izmeðu ostalih. odnosno adaptirao epigram Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo. . 17 Napomena prireðivaåa Rawininih pesama M. Rawina je ipak preneo osnovni smisao epigrama. Rad JAZU. Ponešto skraãujuãi i izostavqajuãi. Phoebus aquis. pesnik Luiði Pulåi. Mars. što ga navodi da posumwa da li je Rawina i u drugim sluåajevima prevodio iz gråkih originala ili s latinskih i italijanskih prevoda (Prievodi Ranjina Dinka iz latinskih i gråkih klasika. 218—219). teško bi mogao biti tvorac ovakve pesme. U najnovije izdawe Rawininih stihova prireðivaå Zlata Bojoviã nije uvrstila Biv breða mnom mati…: D. otide za mir svoj (160). Uz pretpostavku. Junoque neutrum. Rawina. casu labor et ipse super: pes haesit ramis. foemina. Up. odnosno uticajem gråke i latinske na poeziju Dinka Rawine. da se ipak radi o italijanskom pesniku XV veka Luiðiju Pulåiju (Luigi Pulci). Ni istraÿivaåi koji su se bavili upravo prevodima. sveobuhvatniji pregled napomiwemo da smo u Rawininim pesmama na italijanskom uoåili jedan primer troålane. Mars cruce. Tulique. 203. Rešetar. Sors rata quaeque fuit. pa samim tim i ne bavi se izvornikom (odeqak Dinko Ranjina. Tako F. Talijanske pjesme Dinka Ranjine. Zagreb 1891. ma koliko — barem dva puta — bili i plod ÿeqe da se iz drugog jezika prenese osnovno kompozicijsko naåelo pesme. koji se. ali mi izbor pjesmi naãi nije pošlo za rukom" (Pjesni razlike Dinka Ranjine. Dinko Rawina je odista preveo. dosledno sprovedene šeme u Spesso l'acqua cadendo ni basso loco (19). 90). Juno sic ait: occidet armis. pripisuje i pesniku iz sredine XIV veka Enriku Puliåeu (Enrico Pulice) iz Kustoce: Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo. Inaåe. izeta iz Pulåa spjevaoca gråkoga. Maisner kaÿe da „u cijeloj gråkoj literaturi ne ima pjesnika takova imena". Pesme. caput incidit amne. 157—219). 70. pitawe izvornika ostalo je otvoreno. nisu pronašli izvornik ovoj pesmi. 144.

antiqui poetae. odnosno Strabonovog primera. acqua agli occhi e fuoco in cuore"). shema sumacije nije dosledno sprovedena. u tihu tko moru dan i noã sve stoji ne moguã g ÿuðenu kraju doã. / Opet još prositi ide ih mimo toj. izgleda da ga treba pripisati Mateju od Vendoma iz H¡¡ veka ili. s tipiånim petrarkistiåkim motivom dragine hladnoãe. U tri dvostiha (1—6) pesnik se pita kako „tvrdi mramor" wena srca ne mogu da umilostive wegovi plaå. Kad se ja porodih. ali. / a Marte: ÿena ãe od tebe iziti. uzdah i muke. / a noga na grani osta mi viseãi.. sred oåi voden vir. znaj. krajwi stih koji predstavqa vrlo efektno sumirawe prethodne dve serije rasutih ålanova u Rawininom prevodu je uprošãen. / Ricco m'ha fatto di tre cose Amore: / Vento in bocca. za å u usteh svud vjetar ja nošu iduãi. kroz hud plaå dat mi ãe smrtni vaj. 211. Prireðivaå Policijanovih gråkih epigrama navodi da se ovaj epigram nekad pripisivao Panormiti (Antonio Beccadelli Panormita. / ka s åudnim mukami jadno me izmuåi. prevod/adaptacija. a onda. / I to se sve takoj na pokon jur sgodi: dognav me stupaj moj. pa da je iz samog naslova (Latinum epigramma Pulicis. D'Ancona. a Febo voden kraj / reåe joj. Up. Ardizzoni. priredio A. Juno maå. gdi staše.18 I sledeãa Rawinina pesma s ovom šemom vrlo osobeno izvedenom (Hod' k meni u tihu tko moru dan i noã. d. Epigrammi greci. kako je Kombol ustanovio. / u meni vidi se i ÿena i ålovik. . tko vode na volju ne ima. / tuj se uspeh ja tade. / kom imam svršiti ja smrti ÿivot moj. ali da je šema dosledno sprovedena. Ovaj „slavni" epigram navodi i Fuåila kao potvrdu Kurcijusove hipoteze da izmeðu karolinškog perioda. / i na nj tuj pri strani ja padoh lazeãi. biv ÿena i ålovik. / muška se roditi glava ãe na svit saj. 19 M. / Sgodi se meni taå. u 18 „Biv breða mnom mati. Kombol (83—84) nav. 38—39. gdi rasteã dub rodi. prema A. Dinko Ranjina i talijanski petrarkisti. 20 Ako uporedimo s originalom („Castel da crudel oste assediato / Se l'acqua tolta gli è. krs i maå. Firenca 1951. verovatnije. 1932. kako od me bolesti (228). na osnovu novijih istraÿivawa. takoðe je." Moÿemo izneti pretpostavku da se Rawina posluÿio Policijanovim prevodom ovoga epigrama na gråki. / na svitu koja ãe svim se moã viditi. / maå mi van ispade iz pasa. chiami me dentro. i hodi. 83—84. a pomoãu sheme sumacije ingeniozno se razrešava odnos doslovnog i prenesenog znaåewa: Hod' k meni.20 U pesmi O tvrdi mramore. / Marte krs. ÿeno. otide za mir svoj / u bogov prašati. doli pak glava mi k vodi se prikuãi. da svrših ja moj vik / kroz vodu. Hildebertu iz Lavardena. XI. Poliziano. tko zimi vruã oganj ištuãi ne moÿe da sebe studena savruãi. u srcu plam vruãi. ki vodu sjenjaše. I hodi. / Chi nell'inverno torbido e agghiacciato / Non ha fuoco. / I tako zgodi se. Del secentismo nella poesia cortigiana del secolo XV u Studi sulla letteratura italiana ne' primi secoli. a me venga e fia contento. 234). Kombol. ali sad iz italijanske poezije. 33—34. Istina.36 sumacije. obilno da ugodi svim ÿeljam svojima. 1394— 1475) ili Enriku Puliåeu. 65. i kraja H¢ veka moraju postojati karike koje bi svedoåile o neprekinutoj tradiciji sheme sumacije (nav. / Juno pak molena reåe joj za tima: / polumuÿ polÿena rodit se teb' ima. strambota Serafina Akvilana (Serafino Aquilano). videãemo da je u ovoj Rawininoj adaptaciji još više izmena i izostavqawa. / Uom che a solcar il mar sempre sia nato / Chiami me. što se ãe rodit u njoj.19 I ta je pesma epigramskog karaktera i cela predstavqa konåeto. u ovom sluåaju dvostruku. Graða za povijest knjiÿevnosti hrvatske. se a sua vela aver vuol vento. odnosno „imitacija". graecum feci…) nastala „zbrka". 25). / Febo joj hti riti: od tebe.

i muškarce i ÿene. e per la salce il salce (B5). . e se tu avessi Spirto e senso d'amore. Policijana. postoji. i da duh i ãuãenje ti imaš od ljubavi. obrnutim redom. pa bi se moglo govoriti o nepotpunoj shemi sumacije. sve što je podneo: „Promisli togaj dil. koje potom. oholi ljube lavi (A3): neg samo ti. Zlatariã verno prenosi osobenu varijantu sheme sumacije iz ¡ åina pastorale (¡. 1. da bi zakquåio da proleãe „riconsigla ad amare" svet. fera Più che tutte le fere. pre nabrajawa. L'abete (B2) ama l'abete (B2). i ÿivotiwe. Veder puoi con quanto affetto E con quanti iterati abbracciamenti La vite (B1) s'avviticchia a 'l suo marito (B1). Za razliku od uobiåajenog navoðewa ovog primera. a onda biqke.21 Prevodeãi Amintu. Zlatariã se toliko drÿi originala da je veran i Tasovim odstupawima od idealnog modela obrasca. Ideju da je tolika moã qubavi da moÿe navesti da se sve u prirodi voli imamo pre Tasa. Ovidija. koje. na primer kod Lukrecija. L'orno per l'orno (B4). uzdahe. moÿda bi pravilnije bilo poåetak šeme uzeti od nove serije nabrajawa. odsvud ga obhitiv razbludnim nje pruti. Ma che dico leoni (A3) e tigri (A2) e serpi (A1) Che pur han sentimento? Amano ancora Gli arbori (Bx). Albergo gli dineghi ne 'l tuo petto. i bora ljubi bor (B3). zvijeri svih zvijeri najljuãa u prseh što tvojih ljubavi stan braniš! Da lave (A3) što brojim i tigre (A2) i zmije (A1). intenderesti 21 22 I ako ne znaš. potom Petrarke. sinonimiåno udvajajuãi. Ovde Dafnine reåi kako se u proleãe sva ÿiva biãa vole treba da posluÿe da se nimfa Silvija promeni prema zaqubqenom pastiru Aminti. Naime. Taso topos o svemoãi qubavi22 realizuje tako što prvo nabraja ÿivotiwe. Zagreb 1892. u klasiånoj tradiciji (npr. i inicijalna sumacija: arbori). razumjela bi nijeme Rawinini stihovi citirani prema Pjesni razlike Dinka Ranjine. Quella querca (B7) che pare Sì ruvida e selvaggia. E l'un per l'altro faggio (B6) arde e sospira. 23 Vaqa napomenuti da Taso (i Zlataric u prevodu) poåiwe ovo Dafnino slavqewe moãi qubavi i proleãa nabrajawem i drugih ÿivotiwa. Vergilija. trud i cvil. kod Katula) — brest. Ama il leon (A3) superbo: e tu sol. s kolikom ljubezni loza (B1) taj brijes (B1)24 grli. pa ni sƒm u završnoj rekapitulaciji ne poštuje redosled ålanova prve serije:23 La biscia (A1) or lascia il suo veleno e corre Cupida al suo amante. Klaudijana. D. meðutim. i vrba za vrbom (B5). i jedan za druzijem gori buk (B6) i uzdiše: oni hras (B7) ki se vidi toli tvrd i divjaåan još i on ãuti oblas plamena ljuvenoga. rekapituliše. od 8 ålanova. od colombo (golub) i usignolo (slavuj). plaå i vaj" (9—10). sumira samo u jednom kolektivnom pojmu piante (ali za ovu drugu seriju. sabira. zmija (A1) ostavlja åemer svoj i puna ÿelje gre naã svoga ljubovnika. koji daj ãuãenje imaju u sebi? Ljube još dubovi (Bx). jela ljubi jelu (B2). il pino il pino (B3). Sente anch'ella il potere De l'amoroso foco. 234—259). Van le tigri (A2) in amore. 24 Zlatariã ovde razrešava Tasovu metaforu: lozin muÿ jeste. srditi tigri (A2) ljube.37 vidu rekapitulacije. Eto moÿ' vidjeti. kolik sam na svit saj / podnil jad. jasen za jasenom (B4).

Ljubmir pripovijes pastijerska Dominka Zlatariãa. . Rad JAZU. „pod nebom svak steãi što hoãe i ÿudi"). u prvoj je rekapitulirao ÿivotiwe samo dvoålano: zmije. priredio P. Manuzio. stih („svi ljudi razlici razliki slide put"). A. . Tako ljute zviri (za tigri) iz prve mewa u drugoj u srditi tigri. Aminta u Opere. ti rados. . wemu najvaÿnija draga. tada veoma u modi. . . 247. 13—14). Or tu da meno Esser vuoi de le piante (Bx). hoãeš ti bit manje od dubja (Bx) gorskoga?25 Meðutim. . druzi steã nastoje zlata mnoz veliku (B1). SPH. Kombol. u vidu poente. 248). . ali sad putem pojmova koji ih sinonimiåno saÿimaju: Mnozi bde ÿeleãi vaskolik svit vladat Blaÿenstvo drÿeãi. koja po åulnosti predstavqa — kako je drÿao Kombol28 — izuzetak u okviru pesnikove qubavne poezije. Apostrofira prvo delove dragine lepote („pozor". U prvoj. . . videãe se da je Zlatariã sve popravke i izmene vršio da bi tekst wegovog Qubmira bio što verniji originalu.26 ili i ÿeqe da se saåuva upravo metriåko-retoriåki obrazac. Milano 1963. Ljubmir u jezik slovisnki prenesen od Gra. U prilog ovoj drugoj pretpostavci. A mudros (C1) i blaga (B1) i carstva (A1) na svit saj meni su nedraga pri tebi. . Venecija 1597 (zajedno s prevodom Elektre. . šema je troålana. nasuprot htewima drugih („svi ljudi razlici razliki slide put". XXI.27 U drugoj Zlatariãevoj pesmi s ovim obrascem. . Budmani. „obraz lip i kosi". Polak Alda.38 I suoi muti sospiri. moã svemu zakon dat (A1). Prvo se. . . I u drugoj seriji popravqa prevod naziva nekih drveta. Zagreb 1933. 28 Inaåe. . ali znat sve što je dano znat åloviku (C1). potom je poziva da bude wegova (10) i izraÿava šta ona za wega znaåi („ti s' moje ÿeljenje. moÿemo navesti tri Zlatariãeve pesme: Mnozi bde ÿeleci vaskolik svit vladat (IX). Majer. ti pokoj. pesnik antitetiåki uvodi svoju ÿequ. a tek joj se na kraju obraãa direktno („vilo"). Venecija 1580. . Per non esser amante? uzdihaje njegove. . / ti milo ÿivjenje i moja sva slados". . dubrovaåki pesnik je u drugoj verziji adaptirao i izvesna imena likova pastorale: Aminta Torkvata Tasa. Toli sad bjeÿeãi od drage ljubavi. Apostrofa u dvama dvostisima (7—10) identiåne je strukture i gradi paralelizam. lave. Zlatariã nije uspeo da naðe sinonim za zmiju. 25 Tasovi stihovi citirani prema T. . ¡. on pred kraj pesme (13). Osim popravki. Varirajuãi 5. 11—12). za razliku od druge verzije. . Inaåe. pesnik prvo kaÿe šta drugi qudi ÿele („svak ima pohlep svoj i što ga zanosi". vilo. Zlatariãeva poezija izrazito je platonistiåkog shvatawa qubavi (M. . rekapituliše prethodno opširno razraðene elemente. Pirama i Tizbe i Pjesni u smrt razlicijeh). a Zlatariãevi prema Djela Dominka Zlatariãa. . . Zatim. 26 Ako se uporedi druga s prvom verzijom prevoda. 27 Posle åetiri poåetna stiha. Zlatariã je na osobit naåin izveo shemu sumacije: razraðujuãi osnovnu zamisao da je. . vrlo åvrste i simetriåne strukture. 5). Dominka Zlatariãa. 8). i to putem apostrofe. Zagreb 1899. a onda šta ÿeli on (u funkciji da se naglasi da on samo za wom ÿudi). znaj (1—4. Ako t' moj obraz blijed ugodno ni gledat (XV) i Oh kosi prameni ki ste taå u slavi (CXXXI). priredio B. a pre iz tih stihova izvedenog zakquåka. 100—102. obrnutim redom. Talijanski utjecaji u Zlataricevoj lirici. ne moÿemo sa sigurnošãu tvrditi da li je shema sumacije u Zlatariãevom Qubmiru plod samo vernog prenošewa teksta. . 79—80. u svakom dvostihu po jedan. Tasso.

koja mi ne pristav svegj åini cviliti. jedan od jednog). istim redom. gospoje. 174. celov. ka travi (16) u stvari je eksplikacija osnovne teme pesme (qubavnih muka) ostvarene petrarkistiåkim toposom qubavne jadikovke u odnosu s prirodom. sauåestvujuãi „prosuzili". kada bi u tuzi mu mlados vidili. Iz dvostiha u dvostih. i mojoj tamnosti. 172. a onda se na kraju pesme ti elementi. svijetli pogledi. Ovim se završava apostrofa i nabrajawe i tek razaznaje da se radi o jednoj u nizu dubrovaåkih obrada teme dijeqewa: „mene ste daleåe. slatki govor. na isti naåin. a onda u sledeãem stihu ponaosob. ke travi mu mlados cieã tvoje jadovne ljubavi. Ove tri Zlatariãeve pesme citirane su prema SPH. ponovo uvedene uzvikom oh!30 U poeziji Horacija Maÿibradiãa. gospoje. uvode se usklikom kosi prameni. i usta. rekapitulišu se. Nepotpuna shema sumacije u funkciji je kompozicijskog naåela ovog dela pesme: tri paralelizma (dva od po dva elementa. / veã sunce ne istjeåe tolike vridnosti. u jednom zajedniåkom pojmu (stvorewe). boljezan. HH¡. pesnik nabraja ÿivotiwe i druge elemente iz prirode koji bi. / ter daleå od vas ja tuÿno se snebivam / i lica sveð moja suzami polivam". Za å taka jes ljubav u meni na sviti. Da bi pokazao koliki je wegov bol. ako je o tome uopšte dozvoqeno govoriti kad nedostaje metriåki oblik. da bi se. Poåetni uzvik remeti vizuelni efekat vertikalnog grupisawa. i to u takozvanom prvom periodu. skupili u gizde razlike i hvale. usti rumene. s tim da je prva serija iskomplikovana uvoðewem i razgovora za drugi. prvo. 29 Po kratkoãi (10 stihova). ova pesma podseãa na madrigale. svi. obrnutim redom i nepotpuno (nedostaje drugi pluralitet): Da poznaš. oblikovana figurom enumeratio. dubrave (B1) i luzi (B2) gorko bi suzili. Središwi deo Da poznaš. zapazili smo ovu šemu u dvema pesmama dvostruko rimovanih dvanaesteraca. uvek na poåetku prvog stiha. rekapitulišu (samo što su za prva dva upotrebqeni sinonimi): Pogled. razraðuju do kraja drugog. riå. odreðenoj atmosferi koja nalikuje pastoralnoj. a pogotovu po poenti kojom se završava. za treãi elemenat). ni ãe bit po sve dni" (11—12). kad bi znali. 244—245 (u Pjesni razlike). da milos tve srce oãuti. . posle deset stihova. boljezan. 30 „Oh gizde razlike i hvale kojim ni / pod nebom prilike. identiåne strukture.39 nabrajaju i razraðuju elementi koji bi trebalo da poetski subjekat odvrate od tuge (dragini: pozor. prsi. ter kamen (A1) od gore jurve bi prosuzil. senzualnosti („a usta ovlaÿi tvoj celov medeni".29 Pesma Oh kosi prameni ki ste taå u slavi apostrofa je atributima dragine lepote. celov tvoj mogu lik meni bit a veãe mimo to podobno ni ÿelit. ljuvena usilos i moj plaå priljuti åinil bi. govor. pravilno rasporeðena u poåetnom stihu svakog dvostiha (7—12). vidjeti da more ovi moj grozni cvil. 7).

SPH. 34 Maÿibradiã je uopšte u obradi teme qubavnih jada sklon raznim vrstama nabrajawa i to višeålanim. . izborom reåi iz istog semantiåkog kruga. vim. 32 Maÿibradiãeve pesme citirane su prema Pjesme Miha Buniãa Babulinova Maroja i Oracia Maÿibradiãa Marina Burešiãa. 33 Pre no što ãe rekapitulisati drugu seriju. jur trave i bilja razlika. Potom rekapituliše ålanove druge serije. bol'jezni da zna lik. bilje. s tim da se u drugoj seriji osim imenica rekapitulišu i glagoli koji se odnose ili su izvedeni iz tih imenica. Kontaminacijom petrarkistiåkih motiva. što neãe znan åovik. Uopšte. Maÿibradiã je åitavu pesmu osmislio kao konåeto koji se zaoštrava u završnoj poenti: šta bi tek celov drage mogao. 131—133 (Pjesni ljuvene). i to dva puta: prvo glagolima. takoðe s temom qubavnih muka (Mnoge. Maÿibradiã najpre. Na nivou kompozicije. rieå. ke ÿivot moj ãuti zacjeã tve ljvezni. štampao je i M.33 Da bi ostvario poentu. Åesto rieå izvida. a dva elementa druge serije (pogled — lice) — dotad nepoznate i neåuvene. ali sad s negativnim predznakom (opštevaÿeãe za wega ne vaÿi). ptice (C2). ova pesma je majstorski oblikovana: uvodni deo — obraãawe dragoj (kao „gospoji"). izokolonom. a na nivou razvijawa teme niz ålanova prve serije treba da predstavi opštevaÿeãe. XI. središwi deo — eksplikacija teme. inicijalne rekapitulacije. kroz celu pesmu. u kom se spovida. 18). kamenje (A1) i sama ti. kao i. zvijer (C1). pa se tako središwi deo povezuje sa završnim. uz neke ispravke. jeste li vik vidil' (61) i Sliš'te moj pun jada uzdihaj i tuÿbu (62). za ono doba poznate lekove (trave. a onda imenicama. kad veã wen pogled i lice mogu da ga izleåe (oksimoronska konstrukcija: atributi wene lepote treba da ga izleåe od rana koje mu je qubav prema woj zadala). narav je podala Moã bilju i travi nada sva ostala. koje se odvojeno rekapitulišu. Er da se svak zdravi. Åvrsta struktura naglašena je jakim paralelizmima. jur trave i bilja razlika Boljezni ozdrave nemoãna åovika. svako bi stvorenje (H) mu mlados ÿalilo. drÿeãi se istog redosleda. Pesma je dodatno iskomplikovana.34 Mnoge. 165—166. Sastoji se iz dve serije pluraliteta rasutih kroz tekst. vilo. vim.32 komplikovanije je izvedena shema sumacije. o zvizde. Kamenje od gore toliku ima moã 31 U završnoj sumaciji nedostaju dubrava — luzi ali je zato uvedena vila. sinonimijom u stihovima koji grade shemu sumacije. ali nepotpuno.40 sve zvijeri (C1) i ptice (C2) ÿeljno bi cvilile. rekapituliše — pojaåavajuãi polisindentskom konstrukcijom — ålanove prve serije. Beograd 1976.31 U sledeãoj Maÿibradiãevoj pesmi. Pantiã: Pesništvo renesanse i baroka. Drugu pesmu. Zagreb 1880. završni — opet obraãawe dragoj. kamenje). za šta su pardigmaticni primeri Recite. sad kao „vili". dvostruka shema sumacije naglašava binarnu strukturu. da moreš zaåuti u plaåu boljezni. jer se prvi i drugi ålan prve serije dva puta ponavqaju. pesnik uvodi vilu kao neku vrstu sumarne. kad bi me tuÿice i plaå moj slišile.

Buniã-Vuåiã. vertikalne rekapitulacije. U trima pesmama (28. U središwem delu — eksplikaciji teme — razvija svaki elemenat ponaosob.35 Moÿemo slobodno reãi da je Buniã od svih dubrovaåkih pesnika koji su se ogledali u ovoj šemi najveãi majstor. 48. Buniãa. svijem svijetom uskreãe. Pogleda na mene i lice obrati. najinteresantnija je Vrhu smrti (Budi nam spomena ljudska su godista. Plam slame uzgori.. magla i ništa). 104 (ona je naziva versus rapportatio). izvida svršeno. sjena. kao da je Buniã jedno od osnovnih stilskih svojstava svoje poezije — gomilawe — doveo do krajwih granica: Budi nam spomena: ljudska su godišta vihar. rad ti bih da meni tko godi sad reåe. Ivan Buniã-Vuåiåeviã. tere se ne vidi. 91) strogo se drÿi broja i redosleda elemenata. Eto. 126—132. Nu ne åuh povas vik. Zu den Gedichten von I. Dvostrukim sumirawem potenciranim treãim grupisawem na vertikalnom planu pesma dobija veoma åvrstu i zaokruÿenu strukturu. 25/26. 31—32. plam. 407—418. Šest ålanova šeme. san. Ni dati tuzi lik ljuveni sam pogled. . ni scijenih do sada. da moÿe odnit' zled. Fališevac. kao zakquåak. koju bi on rados u sebi steã' mogal? Er scijeni ma mlados da bi se blaÿen zval. ni bilje. nu kad smo u tmini. Ivan Buniã-Vuåiã. plam i sjena. Tschiÿewskij. pesnik dva puta sumira: u prvom stihu kao uvod i u posledwem. 1/2/3. ku ljubav da. „komplikovanom geometrijskom obrascu". Vihar se zameãe sred ljetne tišine. ova vil kad me zla slobodi. da sreãom ljuveni nje celov tko steåe. kao što je. Nav. Sjena nas sveð slidi. ni rieåi razmi vil gizdava ozdravlja i lieåi. Slovo. k nebesim uzlazi. nu doåas pak mine. Po strukturi same šeme. Dometi. Lachmann. 1976. U literaturi su veã zapaÿeni nekoliki primeri sheme sumacije u poeziji X. a pošto su ti elementi uvek u inicijalnom poloÿaju dvostiha. 35 D. majstor u poigravawu svim izraÿajnim moguãnostima poetskog jezika. da se posluÿimo Fuåilinim izrazom. D. San ludu uskaÿe da ima što ÿudi. koji u stvari predstavqaju metafore/embleme bjeguãeg vremena (vihar. što nijesam mnil. U ovom. 1983. R. od koga ni trava. tijem ÿelje ljuvene u meni sve skrati. d. nu brzo dogori i sam se ugasi.41 Da mnogu zled more izvidat' i pomoã'. Nu ako nje pogled i lice rumeno izvidat' moÿe zled i srce ranjeno. postiÿe vizuelni efekat i treãe. san. meni se prigodi vidjeti. uostalom. 91). Zagreb 1987. magla i ništa. da lice rumeno ranu. i sjene s nami ni.

Chassignet) (ÿivot je „… un confle. 133—140). 176. vjerovat ko ãe moã. Ništa je sve brime. 162—163. tako obraðen motiv prolaznosti lepote kao varijante teme bjeguãeg vremena. Mnogi evropski pesnici. ma nu pak sve se opet sakrije kad sine sunåan zrak. uvodi se i novi elemenat — pomast: „Tijem sva s kojijeh. po wegovom mišqewu. obrnutim redom. san. u posledwem dvostihu. temom dragine lepote. U pesmi br. u literaturi se pomiwe još jedna Buniãeva pesma. ponekad. prsi. pram. dosad neuoåen. za ljetim zle zime. na kraju. U Bilo je vidjeti kada se raskrili (28) rekapitulacija je u funkciji poente pesme. Ratkoviã. za danom noã hodi.36 Druge dve Buniãeve pesme åija je kompozicija ostvarena dosledno sprovedenom shemom sumacije bave se. Boÿe od nebi. U završnom stihu te celine. 37 Uz ove. une fumière". setimo se samo najupadqivijih primera kod X. un mensogne. / svaki grijeh se moj uzroåi / odsad sluÿe samo tebi / pomas. da bi odgovorili — vrlo pesimistiåki — na pitawe šta je åovek. u „fingiranoj sudskoj raspravi". u drugom delu pesme opovrgava ono što je u prvom delu tvrdio: za wegov „poraz" kri36 U plaåu drugom (Spoznawe) Suza sina razmetnoga imamo. ali u potpuno drugaåijoj funkciji: (sve) sve što je nekad sluÿilo grehu Mandaqena zaziva da se pokaje. kome li ãe draga dati usti. delova lepote. prema J. SPH. Šasiwe (J. Buniãeve pesme navedene su prema Djela Dÿiva Buniãa Vuåiãa. ma Ljubice) u svakoj od åetiri strofe pesnik — vrlo senzualno — pita. 48 (Kome hoãeš. magla i ništa. 293). usta) razraðuju se u po dve i. mlijeko. Tri od navedenih elemenata ÿenske lepote (oåi. Rousset. metafora. U baroku tema bjeguãeg vremena skoro po pravilu se ostvaruje raznim tipovima akumulacije i raznim vrstama nabrajawa koje ponekad prerastaju u komplikovane kompozicijske obrasce (od dubrovaåkih.38 pesnik. moÿemo navesti još jedan. Budi nam spomena: ljudska su godišta vihar. Quelques réflexion en marge d'une antologie mariniste. pram i oåi". rekapitulirao istim reåima i istim redosledom sve ÿeqene atribute wene lepote. sluÿe se istovetnim repertoarom slika. pram. 38 Sjajnu analizu ovog Buniãevog majstorstva daje D. VI.. sumirajuãi te elemente (kuf. un sogne. simbola koje gomilaju i. svaka na svoj naåin. u jednoj strofi sumiraju i u Mandaljeni pokornici (¡¡. ovog puta s nepotpunom shemom sumacije (Dan viðeni. 190—191). snijeg. u petoj. . Zagreb 1971. 201—202. da bi na kraju. sluÿeãi se silogizmima i paralogizmima. plam i sjena. 130. Ðurðeviãa). u vidu odgovora. XXXV. Uporedi na primer ¡¡¡. 120— 121. na primer. wenu belinu. Gunduliãa i I. Da bi istakao atribut — u staroj poeziji veoma cewen — dragine lepote. Magla sve pokrije o zori. uvek na isti naåin. Lettere italiane. pesnik prvo u svaki dvostih uvodi i razraðuje po jedan elemenat onoga što. 109—120 Uzdasi Mandalijene pokornice. oåi. 100. 1954.37 Pored ovih primera. usti. nav. svaka stvar prohodi. 103). Fališevac (nav. lijer. uz rekapitulaciju. U pesmi Poraza od moga kriviãu mu vilu (63). zora) u vidu poente zakquåuje da ona sve te elemente belinom „nadhodi".42 nu pozna da laÿe kad se lud probudi. priredio M. francuski pesnik Ÿ. d. Na kraju pesme. predstavqa simbol beline u prirodi. zaoštravaju u shemi sumacije: na primer. s tim da ne primeãuje da se ono zasniva i na shemi sumacije.

odnosno šeme u kojima se pesnici ne drÿe strogo broja i redosleda elemenata. odnosno evropsku 39 Da se u poeziji baroka. Kriv sam ja isti sam er zgorjeh hoteãi ljuveni na ne plam ko ljepir na svijeãi. odnosno elemente koje posebno obraðuju u krajwoj rekapitulaciji ne ponavqaju. odnosno evropske pesnike. shema sumacije vezuje se obiåno za kraãe lirske pesme (samo jedan primer je u duÿoj). Uz pomoã dvostruke.39 Po strukturi preovlaðuju „neåiste" šeme. Tako nabrajawe elemenata iz prirode u razliåitim funkcijama. U vezi s leksikom šeme. Dubrovåani uglavnom slede italijanske. Buniã dokazuje dve kontradiktorne teze: Poraza od moga kriviãu mu vilu. 146—150 (occhi. Tematski okvir je. s tim da najåešãe pokriva ceo tekst. a lijeka ne daje boleãoj moj rani. za opise dragine lepote izvedene shemom sumacije javqaju sliåni izbori reåi.43 vi su. samo dva primera: G. ali je kontekst dijametralno suprotan). Nu ka 'e vil krivina što srce me gori kad Višnji s visina lijepu je satvori? Zašto li kriv sam ja er zgledah ljepotu u kojoj sunce sja mojemu ÿivotu? Ki li je grijeh ljubavi er zlatnu svoju stril put mene upravi kroz ljepšu od svijeh vil? Tijem rijeti jes sila istino i uprav: prava je ma vila. occhi. on sƒm (ja isti) i ljubav nemila. pored jednog u polimetriji. qubavni (12 primera). I ljubav kriva je koja me obrani. vila. Adone. 73). odnosno nisu. Zato zla za moja i za mu hudu åes Kriva 'e vil. tipiåna je evropska leksiåka podloga šemi. odnosno ponovqene sheme sumacije (identiåni su elementi. što se tiåe metriåke podloge. opet najåešãe. Marino. al ljubav nemilu? Kriva je ma vila er tuÿni ÿivot moj ona je zanila kroz vedri pogled svoj. al mene istoga. Amor è dolce foco. Rinaldo. Ukoliko ostavimo po strani prevod Aminte i stihove iz Mandaljene pokornice. samo dva su — oba Buniãeva — u osmercima). capelli. bocca. pre svega italijanske primere. veã ih sumiraju zajedniåkim pojmom (u dva sluåaja to je stvorewe). na primer. Još su zanimqivije varijante u kojima pesnici — takoðe sledeãi ili se uklapajuãi u italijansku. što je zacelo posledica komplikovanosti same šeme) navode nas na neke zakquåke o shemi sumacije u dubrovaåkoj poeziji u odnosu na evropske. neka nam posluÿe. . kriv sam ja i ljubav kriva jes. Interesanto je da dubrovaåki pesnici u nekoliko sluåajeva pribegavaju osobenoj varijanti sheme sumacije. mano. i u drugim poezijama korpus je nevelik. preovlaðuje dvostruko rimovani dvanaesterac (od 16 sluåajeva. kao i nabrajawe atributa ÿenske lepote. III. pored tolikih. Daqe. fianco) i C. bocca u Seguasi Amor. Canzoniere (man. prav sam ja i ljubav! Veã nevelika saznawa iz ove oblasti (uostalom.

pored imenica. Benché esistano alcuni esempi nella letteratura greca e romana. A questo schema nella letteratura vengono attribuiti vari nomi. lo sfondo metrico è rappresentato dal dodecasillabo doppiamente rimato. po Fuåilinom mišqewu. Summationsschema. Strambotii e sonetti.42 Mirka Zogoviã ESEMPI DELLA SUMMATIONSSCHEMA NELLA POESIA RAGUSEA RINASCIMENTALE E BAROCCA Riassunto Summationsschema. kao i wihovom odnosu prema vaÿeãim zapadnoevropskim modama i modelima. ili. ali i moguãnosti da te „igrarije" pomognu da se doðe do nekih novih saznawa o samim dubrovaåkim pesnicima. u strambotu Non ha la terra tanti arbori e herbe završnu rekapitulaciju ostvaruje glagolima izvedenim iz prethodno rasutih imenica. i petrarchisti italiani. 41 Na primer. nebbia. nella sua forma ideale. prevalentemente sostantivi. veã pomiwana Kazonijeva oda koja svih 29 elemenata. oltre quattro già noti. 42 Ili da se bar dovedu u sumwu neka uvreÿena mišqewa. dopo la fase iniziale del successo. na primer da je Zlatariã åisti bembista a ne imitator petrarkizma kvatroåenta. Drÿiã. dolaze i iz wih izvedeni glagloli. varie classificazioni e definizoni. zapoåiwuãi svaki stih novim elementom. Nella poesia ragusea lo Summationsschema si riscontra generalmente nelle poesie brevi. u završnoj rekapitulaciji zamewuju sinonimima. vertikalnim sumirawem. ombra. kratkoãe ÿivota (aura. e. d. . kod koga su elementi šeme (odnosno takoðe metafore/simboli kratkoãe ÿivota) na poåetku svakog dvostiha. Il presente lavoro ne riporta finora non individuati esempi nella poesia di Dÿ. deve la propria diffusione in tutta l'Europa alla poesia cortese italiana della fine del Quattrocento. 6). che si ripetono alla fine dell apoesia usando le stesse parole e lo stesso ordine. Italijanski pesnici su åesto posezali za dodatnim. consiste nell'ennumerare alcuni elementi.40 S obzirom na sam postupak. …) stavqa na poåetak svakog stiha. sogno. D. un altro di Dÿ. sledi Lukijanov primer: nav. Torino 1866. posebno su komplikovane šeme s dvostrukom — poåetnom i krajwom — rekapitulacijom. L'autore l'ha prende in esame come uno dei giochi artificiosi. D. H. Maÿibradiã. Zlatariã. odnosno metaforama. lampo. nel periodo 1525—1575. Ma. Altissimo.44 praksu — elemente koji se razraðuju.. Nel barocco diventa di nuovo popolare in tutta l'Europa. izd. time efekat vertikalne sumacije biva upadqiviji nego kod Buniãa. kao i one s vizuelnim efektom vertikalne rekapitulacije. 28 (up. ovvero dei manierismi formali (Curtzius). folgore. Ranjin.41 Izneli smo ove nekolike primere sheme sumacije bez pretenzije na celovitost slike o prisutnosti šeme u dubrovaåkoj poeziji. e poi nella letteratura medievale latina. la corni40 Italijanski pesnik kraja H¢ veka Kristoforo Fjorentino (Christoforo Fiorentino). in una parte o in tutta la poesia. zvani Altisimo. åime. odnosno metafora/simbola. Ovo bi trebalo da bude doprinos sagledavawu fortune artificijelnih igrarija u dubrovaåkoj kwiÿevnosti uopšte. la rigettano come il prodotto tipico del petrarchismo quattrocentesco. Buniãa.

prevalgono gli schemi „irregolari". tenderebbe a rappresentare un contributo ulteriore per delineamento della fortuna dei manierismi formali nella poesia ragusea. Questo studio. i ragusei di solito seguono l'esempio dei modelli italiani. una possibile via per aquisire le nuove conoscenze sulla letteratura ragusea ed il suo rapporto con le mode e modelli europei. pur seguendo l'esempio della prassi italiana. degli atributi della bellezza femminile). (ennumerazione degli elementi della natura. I poeti ragusei. altrettanto. ovvero europei. . Secondo la struttura. optano anche per le varianti particolari. che prossegue la linea iniziata con il versus rapportati.45 ce temtica — amore. ovvero gli schemi nei quali i poeti non rispettano rigorosamente il numero e la sequenza degli elementi. Per quel che ruguarda il lessico dello schema. e di indicare.

.

knjiga I. Povijest hrvatske knjiÿevnosti do narodnog preporoda. A. komedije (V.UDC 821. ¡ Iako se još u kratkoj belešci uz jedno od izdawa (Joza Buniãa) Naqeškoviãeve Komedije ¢ tri Naqeškoviãeva dramska teksta sa komiånim sadrÿajem nazivaju farsama. Tako R. knj. motivi. Pregled srpske kwiÿevnosti. Naqeškoviãeva komedija „arecitana" u Mara Klariåiãa na piru. KQUÅNE REÅI: farsa. 146. 149.163. parodija. Rad JAZU. Bogišiã farsama smatra samo Komediju V i Komediju ¢¡. Medini3 i B. jedinstvo mesta. Zagreb 1902. Zagreb 19612.8 I drugi. 6 Mihovil Kombol. Zagreb 1875. VI i VII) Nikole Naqeškoviãa. Matica hrvatska. 357. Dubrovnik. Stariji prouåavaoci Naqeškoviãevog dramskog rada ove su komade nazivali uglavnom „komedijama". III. godinu. Beograd 19203. koji je. Zbornik Matice srpske za kwiÿevnost i jezik. Armin Paviã. 332—333. Povijest hrvatske knjiÿevnosti. 7 Tako M.42-2. dakle. 106. Popoviã5 i M. 70). 237. 160—161. Povjest hrvatske knjiÿevnosti u Dalmaciji i Dubrovniku. Nikola Nalješkoviã. uticaji. uostalom kao i P. Prilog k historiji dubrovaåke hrvatske knjiÿevnosti. 1 2 . Pantiã kaÿe da je stil Komedije V sasvim sliåan onom kojim su pisane „papreno smešne i silno zanimqive farse" (Miroslav Pantiã. FARSE NIKOLE NAQEŠKOVIÃA — POETIKA ŸANRA Bojan Ðorðeviã SAŸETAK: U studiji se raspravqa o poetici farse i wenoj primewivosti na tri tzv. sa Naqeškoviãem prvi put stupio na dubrovaåku pozornicu. Zagreb 1913. kalendar za 1870. 163. Pokazuje se zašto sva ova tri dramska dela pripadaju ÿanru farse.7 ali to lutawe i daqe traje. Geca Kon. 8 Rafo Bogišiã.2 I M.6 Tek u novije doba ponovo se za Naqeškoviãeve komiåne drame vraãa ime farsa. 1955. Kombol. Rad JAZU. Matica hrvatska. situacije. Vodnik4 ove drame zovu komedijama.09 Nalješkoviã N. Paviã je åak Naqeškoviãeve tri komiåne drame hteo da stavi uz bok komediji del arte. ÿanr. 3 Milorad Medini. Dubrovnik 1871.1 terminološka zbrka nije mogla biti izbegnuta. XXXI. Naqeškoviã. 4 Branko Vodnik. 5 Pavle Popoviã.

Moguãnosti. 10 S. Parma 1960. nav. 72). kao Bogišiã koji prvi Komediju VII zove komedijom. 838). Primjeri iz povijesti hrvatske drame. moramo zvati jednim imenom — farse. 13 Ludovico Zorzi. potrebno nabrajati. nav. za Komediju V kaÿe da je to „dramski prizor bez åvršãeg ustrojstva". da sve te raznovrsne komade. åesto obilovale folklornim motivima)13 i one koje su. Guanda. prema tome. 11. 1988. Åakavski sabor. 1—2. (s.12 Wena saÿetost dovela je vrlo brzo do sve drastiånije groteskne radwe koja je svojom suprotnošãu jasno odstupala od okvira u koji je bila smeštena i tako se izdvojila kao poseban dramski rod. a. Hrvatska renesansna drama. Farsa je u francuskom i italijanskom pozorištu sredweg veka najpre predstavqala samo intermeco u okviru crkvenog prikazawa. Roma.10 ili da je to „naturalistiåki prizor". XXXIX—XL. pa S. uglavnom bez argumenata. Il teatro e la città.) ne réside pas essentiellement dans les idées et le degré d'agressivite qu' elles présenttent. P. Svi Naqeškoviãevi komiåni komadi — tri ih je na broju — pripadaju onom dramskom ÿanru koji je još u XV veku zagospodario. d. Giulio Einaudi.. 191). M. 79—80. åemu su ton davali Rukante i Kalmo. P.. sve nijanse ove podele nije. Vallardi. 15 „… la différence entre la farce et les autres genres. Edition Klincksieck — Edition scientifiques de Pologne. 14 Irineo Sanesi. 193. za ovu priliku. kao u Firenci. surtout la sottie (podvukao B. a odmah zatim kaÿe da je radwa tipiåna za farse (R. Ð. d. 3—4. XIX. To isto moramo primeniti i na tri saåuvane farse Nikole Naqeškoviãa. a verovatno i åita. 108). Novak Komediju VII zove „pseudouåenom komedijom" (Slobodan P. La commedia I. 9 Åesto su u tome bili nedosledni. P. recimo. Komediju VII vide kao pravu komediju u kojoj je farsiåna struktura prevaziðena. Dani hvarskog kazališta: renesansa. 1976. poput Alioneovih. Dubrovnik.48 mahom hrvatski prouåavaoci.9 Åak ni Komedija V i Komedija VI nisu uvek uzimane kao farse. Dramaturgija maske Nikole Nalješkoviãa. i koje je Naqeškoviã tokom svojih trgovaåkih putovawa tridesetih godina XVI veka imao prilike da gleda.16 Jasno je.). XXXVI. „dramatizacija tradicionalnih novelistiåkih motiva". Paris — Warszawa 1974. Novak. što je dovelo do uslovne podele farsi na one koje svoje teme i motive crpu uglavnom iz svakodnevnog ÿivota (te farse su. scenama Francuske i Italije. Milano. Kao takva ona je zatim pretrpela jak uticaj novele. 190 11 Isto. Švelec je zove „nekom vrstom eruditne komedije" (Franjo Švelec. 16 Teatro veneto (a cura di G. A.15 a u Veneciji sa uåenom komedijom. bez obzira na to da li su podeqeni u åinove ili ne i bez obzira na to koliko se dodirivali sa graniånim ÿanrovima.11 Uprkos svih ovih lutawa. lettere ed arti. S. Torino 1977." Halina Lewicka. . 15—16). Novak. 12 Ove prvobitne farse u nauci se nazivaju i „farse spirituali" (v. Split. Volume XIV. Etudes sur l' ancienne farce francaise. pokušali su da. razloga za daqe polemike nema. Muhoberac bez argumentacije zakquåuje da je Komedija VII uistinu prava komedija (Mira Muhoberac. Enciclopedia Italiana di scienze. Cibotto). Najzad. zajedno sa nekim drugim. 1951. 451. 1976. Bogišiã. Novak. Dovoqno je samo istaãi da je farsa åesto bila podloÿna eklekticizmu i doticala se sa drugim ÿanrovima: u Francuskoj naroåito sa sotijom. Istituto della Enciclopedia Italiana.14 Naravno.

49 II Moÿemo pretpostaviti da je Naqeškoviã veãinu farsi gledao u Italiji. ne sme se pretpostaviti da su veze i putevi meðu italijanskim gradovima renesanse bili zatvoreni. 16. muÿevi i ÿene. Leo Košuta. onda kada je Naqeškoviã došao u dodir sa wom.19 U Sijeni se farsa ni u jednom trenutku nije odvojila od rustikalnih motiva. O tome v. ma gde da je u Italiji bivao. Sasvim je verovatno da su se i u Veneciji igrale farse cavaiole. izvedene u Firenci 1518. XIV. godine. U wima nije bilo starih tvrdica. I teatri di Napoli dal rinascimento alla fine del secolo decimottavo. Prolog. 18 Isto. 20 Isto. 467. 105. Sanesi. nav. Ono što je znaåajno jeste åiwenica da je farsa u Italiji. farse villerecce. 24 I. dobila je izuzetnu popularnost i obogatila svoje dramsko tkivo uticajima drugih dramskih vrsta. U Napuqu je neka farsa izvedena još 1497. uåenoj komediji. Ovaj plemiã je svoje farse prikazivao uglavnom u Astiju. Bogišiã. 22 Isto. nav. 1982. d. Ova vrsta farsi mnogo je više uticala na Marina Drÿiãa. Meðutim. u åast Izabele Aragonske. popularno nazvane kavajole. Uticaji su bili neprekidni. Sijena u ÿivotu i djelu Marina Drÿiãa. 439. 19 I. sluÿavke. Bari 1916. prikrivene obzire i laÿi.21 te padovanske kontraste koji su nosili u sebi farsiåne motive.22 Farse u Veneciji bliÿile su se svojim sadrÿajem i karakterizacijom likova tzv. notari. pa su zatim. godine.24 Upravo u Karaãolovim farsama naš pisac je mogao da sretne istu onu okrenutost svakodnevnom ÿivotu. veã imala ustaqeni oblik..23 Nije teško utvrditi da su do Naqeškoviãa pre dospeli likovi poput onih iz Karaãolovih farsi. gde je najduÿe bivao tokom svojih trgovaåkih putovawa u mlaðim danima. Laterza e figli. gramzivih i oblapornih a lukavih slugu.17 Sa tom tradicijom uspešno je nastavio Pjetro Antonio Karaãolo. sveštenici. d. a sijenski Rozzi dali su ovoj farsi poseban oblik.18 Karnevalske farse Ðan Ðorða Alionea pak više su zasnovane na novelistiåkim temama. tokom celog šesnaestog veka. Sanesi. 21 I. i Naqeškoviã je. ona je cvetala u celoj Italiji i u svakoj oblasti dobila neke specifiåne odlike. Veã je primeãeno da „dramske scene Naqeškoviãeve povezane su s onim mletaåko-padovanskim samo po tome što pripadaju istom tipu". obiåne scene u kuãi. parazita i kurtizana. nav. 23 R.. .20 Meðu ostalim vrstama farsi treba istaãi tzv. Takoðe. pisane farse u tom duhu. 459.. d. Naqeškoviãu su mogli biti mnogo bliÿi baš likovi koje je Karaãolo unosio u svoje farse: graðani. 51—52. 24—56. 469—470. odnose koji vladaju meðu qudima. Pa iako nije preveo ili preradio nijednu 17 Benedetto Croce. zapravo na karnevalu u obliÿwem Leåeu. Pri tom on nije pretrpeo uticaj mletaåkih razvijenih farsi kakve su pisali Rukante i Kalmo. mogao da se upozna sa raznovrsnim primerima farsiåne dramaturgije. d. poput Florijane. 13. 451. Sanesi.. kao što je bio jak uticaj sijenskih ekloga i rustikalnih farsi. Gius. nav.

. gospoða nije smerna ni pokorna.25 tako sliåne obaveze — za koje slutimo da neãe biti izvršene — nalazimo i u Karaãolovoj farsi La Cita e lo Cito od koje nam se saåuvalo nekoliko fragmenata. 440. kolete. s biserom podveze. Uz naziv farse dati su brojevi odnosnih stihova. xangrizava je i zabrawuje muÿu da se viða sa prijateqima. prstene. i to u gotovo svim wegovim farsama. Da je to moglo uticati na Naqeškoviãa. Zagreb 1873. jawuse. 269—273). nav. bjeåvice pletene… (Komedija V. 25 Pjesme Nikole Dimitroviãa i Nikole Nalješkoviãa (skupili dr. košuqe. fracete. u Karaãolovoj farsi i ÿenik i nevesta obavezuju se da zaÿmure pred qubavnim avanturama onoga drugog. ne ugaða joj. Uprkos tome što je teme åesto nalazio u novelama. Stari pisci hrvatski. ubruse. Sanesi. rukave. 289—290). kuplice. 26 I.. Gj.50 odreðenu farsu. Jagiã i dr. kordune. pantufe.29 Upravo to okretawe socijalnim prilikama i obiåajima grada nalazimo i u Naqeškoviãevim farsama. pa su neki kwiÿevni istoriåari wegove farse videli i kao „notizie intorno ai costumi e agli usi della società contemporanea". razlike još veze. JAZU. što predstavqa oåigledan uticaj francuskih farsi. 440.. a što oåigledno druge ÿene u gradu imaju: taj veli: a meni veãma muÿ åini moj kareca neg ÿeni u gradu i jednoj…27 (Komedija V. ne poštuje je. d. nije teško pokazati. V. 27 Sve citate donosimo prema navedenom izdawu u Stari pisci hrvatski. 253—254. V. nameštaja. Dovoqno je setiti se kako u Komediji V gospodar nabraja šta sve od odeãe i nakita ima wegova ÿena: Ti imaš sajune. Tako u Alionea imamo svakovrsne nazive jela. cokule. knjiga V. Kao što kod Naqeškoviãa gospodar i gospoða jedno drugom prebacuju da ne åine ono što im je braåna duÿnost (gospodar ne spava sa ÿenom. 28 I. 29 Isto. knj. naprske. Sanesi. naprotiv. Tako se nevesta obavezuje: … a la sua vita non mancare de maje s'accarezzare co lo Cito…26 U Naqeškoviãevoj Komediji V to je ono što ÿena oåekuje od muÿa. Alione je sadrÿinu svojih farsi obogaãivao prizorima iz svakodnevnog ÿivota. opet razlog Karaãolovog uticaja moÿemo prepoznati u Naqeškoviãevoj prvoj i drugoj farsi — Komediji V i Komediji VI. 451.28 što u Naqeškoviãevim farsama ÿene nikako ne prihvataju. nav. Drugi autor farsi koji je Naqeškoviãu mogao biti blizak jeste Alione. odeãe. Daniåiã). d. Istina.

31 Gio. 451. 32 Tako je Alioneova farsa Comedia de l' omo e de soi cinque sentimenti (13—54) gotovo istovetna sa francuskom Farce nouvelle des cinq sens de l' homme moralisée et fort joyeuse pour rire et recreative. Diversa notariae 101.31 dok Naqeškoviãev pop ostaje nedirnut ikakvim moralnim dilemama. kod Alionea sveštenik biva kaÿwen. åesto u svojim farsama izvrgavao ruglu sveštenike. bilo da bez snebivawa traÿi da jede: … Djevojko. oåigledno po uzoru na Bokaåove novele. 34 Nikola Naqeškoviã je 1533. Cerf. „Sedam salam pokorwijeh kraqa Davida" i wihov pesnik Nikola Dimitroviã. godine ušao u jedno trgovaåko društvo radi trgovine tkaninama (v. d. Sanesi. do spora. 93—94. On je. Sanesi. 451. Alione je. XXI. 277—278). Milano 1865. d. 55—94.33 A tu veã stiÿemo i do drugog izvora Naqeškoviãevom zanimawu za farsu. 35 Konstantin Jireåek.51 Takoðe. Istina. godine. 262—263). Reprint izdawe pojavilo se u Ÿenevi 1967. poznato nam je sada samo da je 1533.32 dok su druge pretrpele wihov oåigledan uticaj. 1899. verovatno je Naqe30 Ovu farsu v. Kako bilo. mart 1533/). Diversa cancellariae 121. . ali i francuske fablioe i farse. februar 1533/). 90. Na tom putovawu bio je i u Lionu. naime. 24 /20. XII.30 Pop u toj farsi ne samo što je poÿudan i besraman u svojoj qubavi prema udatoj ÿeni Beatriåe veã je i proÿdrqiv i vinopija. 1976.35 ali ko danas sme tvrditi da on nije i åešãe putovao u Francusku. najkompletnije: Louis Petit de Julleville. Naravno. Giorgio Alione. godine duÿe boravio u Lionu. Paris 1886. V. 481. Iako Naqeškoviãeva Komedija VI nema mnogo veze sa ovom Alioneovom farsom. kao u åuvenoj farsi o Zvanu Zavatinu. 28' /12. Ali Alione je mogao biti blizak Naqeškoviãu i zbog svoje vezanosti za tradiciju francuske farse. Anali filološkog fakulteta u Beogradu.34 a 1536. I. Miroslav Pantiã. L. 33 Farsa de Zoan Zavatino e de Biatrix soa mogliere e del prete ascoso soto el grometto u svom prvom delu nalik je na popularnu francusku Farce du Poulier. a u mene stavi ovu godišnicu… (Komedija VI. Došlo je. sveštenik u woj ima iste osobine. odakle je poslao robu u Feraru. u izdawu Gio. nav. Historijski arhiv Dubrovnika /daqe: HAD/. Beiträge zur ragusanischen Literaturgeschichte. O izvoðewima i štampawima francuskih farsi v. meðutim. Neke Alioneove farse samo su prerada francuskih. u Marseju. ti gdje si? Kuhaš li što tamo? Slobodno sve reci (Komedija VI... Giorgio Alione. G. Commedia e farse carnovalesche. Archiv für slavische filologie. i farsa se završava wegovom tugovankom nad sopstvenom sudbinom sa moralistiåkom poukom. bilo da ÿeli da se doåepa gosparove „godišnice": Tuj babu opravi i tovjernaricu. Répertoire du théâtre comique en France. na svojim trgovaåkim putovawima mogao gledati i francuske farse.. jer je Guåetiã odbio da Naqeškoviãu nadoknadi troškove (v. nav. Dalli e comp. HAD. I. na raåun Marina Alojzijevog Guåetiãa.

Kao i kada su ekloge u pitawu. broj 22.39 Isto to — da se dobro najede — predstavqa vrhunac zadovoqstva i za Marušu: al zqe t' bih ja stala i bila prem luda. estetizaciji. u G. 39 Mince de caire. što mogu izjesti (Komedija V. Jedna takva farsa imala je mnogo verzija. i to podeqenu u dva dela: u prvom sluÿavke ogovaraju. 111. i s kijem se vagiðaš… (Komedija V. 71—84. toj bogme nije mala. nav. nav. a ima i ckvare onamo pod skalom veãe po bokare pritopqene s salom. u saåuvanom korpusu italijanskih i francuskih farsi ne moÿe se naãi nijedna koja bi bila direktan predloÿak nekoj od Naqeškoviãevih farsi. Te osobine poseduju i Maruša i Milica u Naqeškoviãevoj Komediji ¢. i u porodicu kao bitnu socijalnu kategoriju koju je podvrgao svojevrsnoj. prepiru se sa gospodaricom.36 Ova dva dŒla åesto su izvoðena i kao zasebne farse. i ovde je dubrovaåki pisac ispoqio zavidan stepen originalnosti. Maruša je po jednom detaqu sliåna bezimenoj sluÿavci iz jedne francuske farse. Paris 1862. i one ogovaraju svoju gospodaricu. Recueil de poésie françaises des XVe et XVIe siécles. Lewicka. Cambridge (Mass. ne moÿemo reãi koje je francuske farse Naqeškoviã znao. Danas.. d.52 škoviã tim prilikama gledao francuske farse. I one su drske. Uprkos svim ovim sliånostima motiva i situacija. da peåu ukrala ne budem od gruda. t. 1949. a do drugih je mogao doãi preko italijanskih prerada. a u drugom se svaðaju i tuku meðu sobom. . kao što to pomiwe Maruša: Na vjeru i dušu. Osim toga. naravno. 38 A.). ali je sigurno u wima mogao naãi sluÿavke koje su drske. 392—394).38 I u mnogim drugim francuskim farsama sluÿavke imaju iste osobine. farsiånoj. The Mediaeval Academy of America. 395—400). koja åezne za dobrim paråetom peåenice. V. Cohen. a istovetni likovi sluÿavki i u farsi Caquet de bonnes chambrières. ter ãu t' poã' zamesti toliko prikala..37 Sliåna je tema. zahvatajuãi u tkivo svog grada. de Montaiglon. svoje gospodarice. 37 H. d. vrlo indiskretno. za utra za vas dan kako ãu t' rijet' muÿu tvoj ÿivot sramotan i diqi svakdawe. U ovom izdawu farsa Les Chambrières nosi broj 51. Nalazimo je kao Les Chambrières. svaðaju se meðusobno i ogovaraju svoje gospodarice. 36 Ovu farsu je objavio Gistav Koen u svom kapitalnom izdawu: Recueil de farces françaises inédites du XVe siécle.

u kojoj se izvodi najåešãe surova šala. jasno je da u wima nema liånosti koje bi izazivale simpatiju gledalaca. dosta široku definiciju prihvatimo. Mrkowiã je te osobine grupisao pod pojmove saÿetost. 149—150. Colin et Cie. jeziåka stilizacija. Zato se liånosti u farsama najåešãe uopšte ne imenuju ili imaju stalna imena. u knjizi Dragan Klaiã. a posebno uz pomoã neslane šale i telesnog ataka na aktera".45 Farsa poseduje i još neke osobine koje je jasno izdvajaju od ostalih komiånih ÿanrova. V. tek neznatno varirana.42 Što se tiåe liånosti. Ova definicija potiåe još iz 1548. Paris 1973. kratka i zbijena. Pozorište i drame srednjeg veka. a pruÿio ju je u svojoj kwizi Art poétigue français Tomas Sibile. Ð.40 Obiåno se uzima da je osnovni ciq farse. braåni i društveni status". 46 Zvonimir Mrkonjiã. I Naqeškoviãev muÿ u prvoj i treãoj farsi zove se Xivo. 411. 44 Tako je uobiåajeno ime za muÿa u francuskim farsama Ÿan (Ÿuan. mais peu aussi qui attirent notre sympathie. potpuno izostaje didaktiåka namera. London 1967. onThe Oxford Companion to the Theatre. Theater Geschichte Europes I. anegdotiånost. 42 Heinz Kindermann.46 Rukovodeãi se svim dosad reåenim. 40 41 . pas de ces bons héros. pas de ces défenseurs du faible. Komedija VII — najlakše je pokazati prateãi kako se neke od osnovnih odlika farsi prepoznaju u wima. Paris 1896. moÿemo kazati da farsa mora biti dramatizovana anegdota.43 a porok samo potcrtava wihovo karikaturalno biãe. uprkos ukazivawu na mane. Ogledalo mahnitosti. pas de ces meneurs de jeu brillants et spirituels…" (Louis Petit de Julleville.) a peu de franchement antipathiques. Odnos farse i komedije nije tako jednostavan. Iako farsa po svom unutrašwem ustrojstvu prethodi komediji. Z. Oxford University Press. Théâtre comique du Moyen-âge. raskalašni smeh ostvaren bilo kakvim sredstvima. Komiåno u duhovnom i svetovnom pozorištu. 357. Zagreb 1985. Ako ovakvu. Preobrazbe farse. one su u komediji obiåno odreðene svojim porokom koji postaje spiritus movens dramskog zbivawa.44 S obzirom na to da je karikatura. Centar za kulturnu djelatnost. a potpuno izostaje kritiåka dimenzija ili satira. opet nije daleko od istine i da je „farsa krajwi oblik komiånog/komedijskog izraÿavawa u kojoj se smeh istiåe na uštrb verovatnosti. osnovno sredstvo kome pribegavaju pisci farsi. Novi Sad 1988. I. a liånosti su odreðene svojim društvenim ili braånim statusom. Union Générale d' éditions. godine. ovaj mehanizam pak iscrpquje se u odreðenom broju tradicionalnih motiva. 308. 45 „… il y en (u farsama. Ÿanen). Claude-Alain Chevallier. okrutnost.41 Tako se tipovi nikada ne razvijaju u karaktere. koriste se rudimentarnim jeziåkim sredstvima — reånikom realija — i podvrgavaju druge ili same bivaju podvrgnute parodiånom preoznaåavawu realnog vremena u teatarsko. uz otvoreno imenovawe. 43 Rajmon Lebeg. Knjiÿevna zajednica Novog Sada. za razliku od komedije. Histoire de la langue et de la littérature française des origines à 1900. 30). Zato. prim. jer se i društveni odnosi podvrgavaju uglavnom karikaturalnom predstavqawu.53 ¡¡¡ Da su Naqeškoviãeva komiåna dramska dela farse — pa i najsloÿenije od wih. Salzburg 1957. a bez poštovawa jedinstva mesta. 32. a u italijanskim Zvan. parodiånost. B. U farsi pak „wih karakteriše posao kojim se bave.

što i jeste jedna od osnovnih odlika farsi. nije smetwa da i wu svrstamo u prave farse. Naqeškoviã to ipak nije uåinio. 47 Sudeãi prema broju stihova u saåuvanom delu. koje je ovde poprimilo dramaturšku znakovitost. utoliko na poqu srete se Xivo otac od sina i Petar otac od kãere…" Dakle. Uz tako svedenu radwu ide i saÿetost. u intimnoj vezi koja se odvija takoreãi pred oåima ÿene. a na kraju svi ostaju na istim pozicijama. dok na levoj strani pozornice teåe dijalog dva oca. i imao ÿequ da ode korak daqe od farsiåne rudimentarnosti. Uostalom. Kada se wihov razgovor završi. iako je radwu svoje posledwe farse podelio u åinove — „atove" — Naqeškoviã nije te åinove razloÿio na scene.47 A i u woj je radwa svedena na osnovni problem: mladiã — „bludni sin" — zaqubqen u raspusnu ÿenu.54 da moÿemo pokazati da se i sva tri Naqeškoviãeva komiåna dramska dela — Komedija ¢. Više se ne vrše. veã dolazi do potpunog razarawa jedinstva mesta. Zapleta nema. U Komediji VII drugi deo scenskog prostora rezervisan je za prostor van kuãe. verovatno Placu na kojoj se sreãu Marov otac Xivo i wegov prijateq Petar. Komedija ¢¡ takoðe ima osnovnu situaciju — nesnosna ÿena i pohotni muÿ. dakle. simultane radwe. i na jednu jedinu intrigu koju pletu svi oko wega: kako da se ta veza razvrgne. na desnoj strani majka nastavqa da šije i sve vreme ostaje na pozornici. Uslovno reåeno. prva scena odvija se u kuãi (prostor na desnoj strani pozornice gledano iz publike) gde o Marovim noãnim izletima wegova mati razgovara sa godišnicom Marušom. na pozornici. kao da se pisac plašio da gledaoci neãe lako prihvatiti ovakvu podelu scenskog prostora: „Maruša poðe u ogwište. IV Obim Naqeškoviãevih farsi kao i wihova inicijalna intriga zasnovana na anegdotskom prizoru sasvim odgovaraju osnovnim postulatima ÿanra. Naime. . Maruša odlazi u kuhiwu. kao u prethodnim Naqeškoviãevim farsama. izrazito je nepoštovawe jedinstva mesta. Wihov susret je praktiåno drugi prizor prvog åina. ali i jednu peripetiju: fiktivnu bolest ÿene i weno „izleåewe". a ovi su. a mati ostane šijuãi. pa se scenska dimidijalnost postiÿe promenom mesta zbivawa. To što je Komedija ¢¡¡ nešto duÿa i još podeqena na åinove. Ova je Naqeškoviãeva farsa još kraãa i ima samo 282 stiha. a to se naglašava didaskalijama. ona ima tek nešto više stihova od Komedije V. opet. a mladiã utera u brak. Komedija ¢¡ i Komedija ¢¡¡ — uklapaju u šemu farse. pošto je fiziåki nemoguãe da majka u kuãi vidi i åuje šta se dešava napoqu. Komedija VII je verovatno imala oko 500 stihova. ali kuhiwu više ne vidimo. Tako se åitava radwa Komedije ¢ vrti oko svaðe „besne" ÿene sa sluÿavkama i muÿem. neizmewenih sklonosti. ali potpuno zaustavqena u teatarskom vremenu. Osim toga. Sve ovo je jasno naznaåeno didaskalijom. pa Komedija ¢ ima 406 stihova. Ako je. kao u prethodne dve farse.

15. Moguãnosti. 306). 238—239). pa åak i odnos izmeðu muÿa i ÿene proistiåe u Naqeškoviãa iz jasne svijesti o strogom rasporedu unutar socijalnih skupina…"48 Zato Naqeškoviã i ne aktivira tipiåan novelistiåki motiv. Ovaj motiv kod Naqeškoviãa ostaje samo nagovešten i odmah zatim omalovaÿen. prisutan i u francuskim farsama. jer se u farsiånom teatru teatarsko vreme podreðuje realnom vremenu. „ogote smrdeãe". a nuti gledajte gdje bratjom prijeti mi. 241—242). i u vremenu predstave. Ta pretwa „nije djelotvorna u farsi. i u pretwama batinama koje upuãuje muÿ ÿeni: Al corpo del Dio. U prve dve farse ona je verbalna. dokle s' tej voqe. XXXVI. kao osobina farse. Farse Nikole Nalješkoviãa. ter im se istuÿi (Komedija V. Moguãnosti. I okrutnost. 1988. gospodarica — sluškiwa. konkretno u Drÿiãevom teatru. I ÿena u Komediji VI upotrebqava iste uvrede: „ogota". Jeziåka okrutnost ispoqava se. pa su se gledaoci sigurno i tu mogli samo smejati ÿeninoj pretwi da ãe iãi u plemiãko veãe da „vlasteli vide što patim neboga" (Komedija VI. 1988. Poð'. . 27. „prikuåke smrdeãe". moÿe se primetiti u Naqeškoviãevom teatru. I zaista je. zato si srdita (Komedija V. Tako gospodarica u Komediji V svoje sluÿavke åasti nazivima kao što su „ogote smrdeãe". XXXVI. izraÿena pre svega u mnogobrojnim psovkama i uvredama. 165—166). te je psuje: „govna ti jeð' duša" (Komedija V. kao što nije djelotvorna i u ÿivotu". kako si mahnita. 49 Franjo Švelec. 48 Nikola Batušiã.55 I druga odlika farsi — da su liånosti odreðene braånim i socijalnim statusom — primetna je u Naqeškoviãevim farsama. o umešanosti ÿenine braãe u braånu razmiricu.49 Nije. Svest o jasnom društvenom statusu svojih liånosti åuva Naqeškoviã i u Komediji VI. a muÿa naziva „vraÿe". i zato je u komediji Mande Drÿiã do kraja iskoristio motiv braãe i uåinio ih je aktivnim uåesnicima radwe. na pretwu ÿene da ãe se ÿaliti braãi (Komedija V. naroåito u Komediji V. ta åiwenica ima u Naqeškoviãa: „Odnos gospodar — sluškiwa. 1—2. gospodar grubo i mirno mogao odgovoriti: Ja jebu te bratje. 243—245) Jer isti takav odgovor bio bi dat i u realnom vremenu i prostoru Grada. jer se nikako nije mogao nametnuti u onako strogom poretku Grada koji je svojom realnošãu uticao na teatarski prostor Komedije V. 1—2. Nalješkoviãeva „Komedija peta" i francuska farsa. Ni muÿ joj ne ostaje duÿan i zove je „oslom". Veã je primeãeno da u francuskoj farsi agon nije toliko izraÿen izmeðu pripadnika raznih društvenih slojeva i da to nema onu dramaturšku funkciju kakvu. nijesam te još bio. teatarsko vreme pokušava da se osamostali. otac — sin. U teatru eruditne komedije. meðutim. „kuåka". i tebe još š wimi.

53 te da se „u wima. I zabrinuta mati ne bira reåi kada govori o woj: „pasja trabuqa". pretuåe i skine mu simboliåne oznake staleÿa — ogrtaå. 80. Dakle. da se qudi od srca nasmiju". Wih uglavnom upuãuje Marov prijateq Frano. koga na kraju drugog åina najpre wegova „amanca" polije fekalijama (istina zabunom.54 Zato svaka analiza Naqeškoviãevih farsi mora uzeti u obzir pre svega wihovu omeðenost zahtevima ÿanra. 52 Kako to åini F. Pa ipak.51 Ako farsa. Tako se ono što na skali vrednosti pripada „gorwem" svodi na „dowe" ekvivalente. kao i prilikom egzorcizma. s druge strane.. te se u wima nikako ne moÿe otkrivati satiriåna namera. d. onda. vreða je na kraju i sam Maro u izlivu besa izazvanom poniÿewem koje je doÿiveo pred wenom kuãom. a ne osuda te razuzdanosti". Primer za to jeste parodija molitve u Naqeškoviãevoj Komediji V (319—328). Tako i na Nikolu Naqeškoviãa kao komediografa više neãemo moãi gledati samo kao na nesavršenog i neveštog prethodnika Marina Drÿiãa. Tako osnovni motiv farsi natkriquje sve scene i postaje izvor nekontrolisane sprdwe i smeha. „putana smrdeãa". kada ih moÿe prebiti cepanicama (Komedija V. Naqeškoviãeve farse poseduju svest o granici ÿanra. kao i vezu sa realnim vremenom u kome su nastale i prikazivane. 332. ali ne zato da ih pjesnik kori i šiba. nav. nav.56 Poð' s vragom. maå. sad ti ãu bogme dat' (Komedija V . pa je ona u tom kontekstu „kurvina beštija".50 Predmet te grube šale jeste Maro. pa parodiånost i iznošewe grube istine nikada ne prelaze u alegoriånost. 151—154). ono što bi trebalo da bude uzvišeno — molitva. Zagreb 1871. „ne poznavši ga"). i to veoma krupne. Medini. istina. 15. 54 M. 53 Armin Paviã. što se vidi iz åiwenice da verbalnu okrutnost i sama ispoqava kada preti sluÿavkama. ili tajanstveno — egzorcizam. Švelec. te parodija isterivawa ðavola u Komediji VI (243— 254). Mrkonjiã. nego ih iznosi. åudeãi se kako još ima strpqewa da se svaða. d. prikazuju griješke Dubrovåana. onda se u Komediji VII ona ispoqava i praktiåno. „kurvina deserta". s jedne strane. ti muåi. brokijer i åelatu. Tako se i u ovoj Naqeškoviãevoj farsi potvrðuje da se klin klinom izbija. 50 Istina. I prilikom molitve ÿena neprekidno vodi spor sa muÿem. proizvodi komiku direktnim sredstvima. izvor komike leÿi åesto i u parodijskom preoznaåavawu neke forme u lakrdiju. Farse Nikole Nalješkoviãa. svakodnevno. Ako se u prve dve Naqeškoviãeve farse surovost ograniåavala na verbalni nivo.52 veã su taåne opaske prvih prouåavalaca da su Naqeškoviãeve farse „pre znak razuzdanosti onoga doba. svodi se na banalno. 213). grubom i direktnom šalom. a psovke su upuãene Marovoj „amanci". zasnovano na nesporazumu. . Historija dubrovaåke drame. i verbalna okrutnost ne mawka. 51 Z. a onda ga wegov prijateq Frano „aranka".. Najzad. Ništa suptilnija nije ni ÿena. 149. A. a „krutost moralizma kao i mekoãa tolerancije nadomještena je rugawem nasamarenom".

a cruel joke. realistic vocabulary.57 Bojan Ðorðeviã NIKOLA NALJEŠKOVIÃ'S FARCES — GENRE POETICS Summary On the basis of the poetic characteristics of farce as a drama genre — a dramatized anecdote. parodic quality. Comedy VI and Comedy VII — belong to farces. absence of place unity — it is shown that Nikola Nalješkoviã's all three comic plays — Comedy V. . characters determined by their social or marital status.

kao i pravilnosti ukquåivawa novih uåesnika. S. funkcije govora. V. I kada se razmišqa o drugim primarnim vrstama teksta unutar dramskog teksta (monolog. upotreba kwiÿevnih zagrada u dijaloškom tekstu i obraãawe publici. Jovan Sterija Popoviã. On je najoåitiji znak za dramski tekst. .09-2. replike u stihovima namewene vokalnom izvoðewu.41. dijalog koji se izvodi na naåin apartea dok se odvija paralelno sa 'åujnim' dijalogom.1 a koja je primenqiva za sve vrste dijaloga. DIJALOG U KOMEDIJAMA JOVANA STERIJE POPOVIÃA Sava Anðelkoviã SAŸETAK: U radu se razmatra definicija dijaloga (Sterije Popoviãa i savremenih autora) i osobenosti dijaloga kao najvaÿnijeg åinioca primarnog dramskog teksta. Beograd 1974 594. dramski lik. referencijalne. mada i drugi literarni ÿanrovi nisu lišeni dijaloga. Uoåavaju se replike u obliku tirade. kao i primeri veštaåki iniciranog dijaloga uz pomoã 'govorne' rekvizite — razgovornih karata. kao i vezivawa odvojenih replika ili serije replika i prelasci sa jedne vrste replika na druge. Dijalog Sterijinih komedija se analizira prema preuzetim Jakobsonovim imenovawima funkcija govora (replike kontakta. emotivne replike. literarnih i nefiktivnih. Ðuriã).09 Popoviã J. dakle novom replikom).163. apar1 Retorika. dramski dijalog.UDC 821. Kao osnovna vrsta govora u dramskom tekstu dijalog je saåiwen od duÿih ili kraãih replika (iskaz jednog lika åije se trajawe završava poåetkom tuðeg iskaza. Zbornik SANU. replike pobude i replike o jeziku). KQUÅNE REÅI: Jovan Sterija Popoviã. O dijalogu Izdvajamo definiciju dijaloga koju je formulisao Jovan Sterija Popoviã: „Uzajamno saopštewe misli izmeðu dva. Primeãuje se broj govornika u dijalogu u toku razvoja komedije. (ur. usmenih i u pisanom obliku. Skoro je nemoguãe govoriti o dramskom tekstu a da se ne misli o dijalogu. ili više lica zove se dijalog". komedija.

Francis Jacques. Na dijalogu poåiva karakterizacija dramskih likova. svako preuzima funkcije govornika i slušaoca. smene govornika. od onih kojima je govor namewen. Lire le théâtre III — Le dialoque de théâtre. V. u kojem jedan. i sam postaje makar jednom govornik. dijalog u dramskom tekstu uvek je mawe spontan od svog uzora. dikursivnom strategijom. koja besedujuãem pomaÿu. aparte…) tako i privremeni prekidi unutar wega samog (pauze. åak i kada daje takvu iluziju. […] Ovo delovawe pozorišnog iskaza centralni je elemenat svake analize dijaloga dramskog teksta. i zato ovaj u toliko savršeniji biti mora. sadrÿajniji i 'hitriji' u svojoj realizaciji i konaånosti od obiånog govora. a on sve vreme teÿi da ostvari efekat realnosti i utisak spontanog qudskog govora."4 Na linearan naåin. kao i o sekundarnom tekstu (didaskalije). navlastito na ruku i oåiju. i o. „Razlika izmeðu konverzacione razmene u realnom ÿivotu i pozorišnog dijaloga boravi u neprimetnoj. PUF. kao što je dviÿenije tela. tako u pismenom govoru sve se ovo reåma popuwava. . Jovan Sterija Popoviã. Beograd 1974. što je lakše åitatequ uviditi pogreške spisateqa. 152. udarawe i savijawe glasa. 594. Ma koliko teÿio da bude veran spontanom govoru. govor koji je zgusnutuji. åitateqa i gledaoca. Mada postoje prekidi u dijalogu.60 te…). zapisao je zanimqiva zapaÿawa: „Pismeni razgovor razlikuje se od usmenog u tom ponajviše. 1996. koji nije konverzacija. veã da je on uåinak. replike razliåitih funkcija formiraju dijalog u dramskom tekstu. Dijalog u pozorišnom tekstu je prilagoðeni govor. akcija. Svojstveno dijalogu je da se uzima u obzir komunikativna situacija. Jovan Sterija Popoviã (ur. da on nema samo jedan smisao. Zbornik SANU. Dialogiques — recherches logiques sur le dialogue. dijaloga iz svakodnevnog ÿivota. nadovezujuãi se jedna na drugu. kao dva razliåita receptora istog teksta. Ðuriã)."2 Autor koji je oformio komediju. uzimajuãi ga kao svoj uzor. boqe reåeno. 1979. ali za svaki pozorišni iskaz osnovnoj åiwenici. nove dijaloške situacije ili teme."3 Sterijine opaske o napisanom i izreåenom dotiåu i savremeno posmatrawe dvostrukog iskaza dramskog dela. kada na wega doðe red. zatim vremenski prekidi vezani za podelu na åinove ili promenu mesta 2 3 4 Anne Ubersfeld. mnogo obstojatelstva ima. dramska radwa je uslovqena wegovim razvojem. Belin. tako navlastito u slogu nosi. uoåavajuãi razliku izmeðu dijaloga iz svakodnevnog ÿivota i dijaloga u kwiÿevnom delu. negoli slušatequ govornika. do tada nepostojeãi dramski rod u srpskoj kwiÿevnosti. uvek se ima na umu dijalog kao bitnost svakog dramskog teksta. Dakle. kako u obliku drugih vrsta primarnog dramskog teksta (monolog. što peåat savršenstva kako u samoj stvari.p. Retorika. suprotstavqa se monologu u pragmatiånom pogledu zato što postoji povratna smena pozicija pošiqaoca i onog od koga se oåekuje odgovor. 8. kakvom teÿi. jer kao što u ustmenom govoru. Od mnogobrojnih definicija dijaloga drugih autora citiramo sledeãu: „Dijalog definišemo na iskustven naåin: deo govora proizveden od strane najmawe dva govornika. Paris.

podela na dramske situacije ili epizode (ili sekvence scena). Drugaåija podela dramskog teksta od konvencionalne — na scene i åinove (u našem radu podrÿane i izuåavane). da bi se ponovo ustanovio. d'Aubignac. On je proizvod briÿqivije studije na nivou eliminacije redundantnih elemenata u replikama.5 izreåeno je još u XVII veku. O Sterijinom komiåkom dijalogu Komunikacija u dijalogu Sterijinih komedija poåiva na varirajuãem broju likova i zasnovana je na razliåitosti wihovih meðusobnih odnosa. bude dovoqno jasan za krajweg receptora. 1657). dijalog lako prepušta svoje mesto monologu. referencijalna samo kada se radi o broju uåesnika u dijalogu. „sobna sluÿavka". na konverzacionom toku i smeni osnovnih konverzacionih tema. „wegova kãi od prve ÿene". Paris 1927. dijalog plod napora autora u odreðivawu tempa i naåina kako ãe taj govor pokretati akciju. Dramski dijalog je rezultat promišqenog autorovog rada na ispisivawu replika svojih likova. Champion. Autorov rad se ogleda i na 'taånosti' u dodeli replika likovima. konstruišu se situacije i dogaðaji. tako da je pišåeva podela na slike. dok se aparte govor vrlo lako smešta u trajuãi dijalog. moÿda bi boqe svedoåila o karakteru trajawa dijaloga u dramskom tekstu. replika u dijalog. Zatim je. na ukquåivawu novih govornika. reåenica u repliku. ne drÿi striktno podele prema kriterijumu izlazaka likova. razmišqawa na nivou opravdanosti svake replike. polazeãi od wihovih osnovnih namera i zamišqenih karaktera u razliåitim situacijama. znaåi delovati". odnosno formirawe akcije u komadu i samog dramskog dela. Dijalogom se otkrivaju postojeãi odnosi izmeðu likova ili zasnivaju novi. odnosno dolazak novog lika. „Govoriti u dramskom tekstu. npr. La Pratique du théâtre (1ère éd. „graf". éd. Takoðe. P. kada je reå o dijalogu. moÿemo smatrati da jednom zapoåeti dijalog traje sve do posledwe replike u komadu. Izvesni odnosi su apriori utvrðeni listom likova putem rodbinske („mati". Putem izveštaja o vaÿnijim dogaðawima vremenski prekidi se najåešãe opravdavaju u nastavku dijaloškog teksta. naprotiv. uz neprestanu brigu da. i pre se moÿe smatrati wegovim komentarom nego što se moÿe tvrditi da ga prekida. kao takav. i konaåno sled dijaloških situacija nudi nizawe dogaðawa. „šegrt"). „wina deca") i socijalne pripadnosti („bogati trgovac". ali i wihove meðusobne povezanosti. izmeðu ostalog. Nizawe reåi u reåenicu. „wegova ujna". u okviru jedne slike. H. Sterija). najåešãe nova scena. predstavqa wegov nastavak. Martino. ukoliko se autor (kao npr. Uåinak dijaloga u dramskom tekstu neuporedivo je veãi od dijaloga u drugim kwiÿevnim rodovima. . Završetak jedne slike ne znaåi i prekid dijaloga.61 radwe). ali to ne znaåi da se komunikacija striktno zasniva 5 F.

a koja najviše mewa hijerarhiju odnosa na kojoj poåiva dijaloški tekst jesu psihološka i emotivna stawa likova. sv. to ne znaåi da se tekst koji drugi likovi izgovaraju wega ne tiåe. npr. 1. 364. Nizawem replika. superiornost — potåiwenost itd. Tokom dramske radwe status Sterijinih likova moÿe se promeniti kako rodbinski (Devojka i Mladoÿewa — Ÿena i Muÿ u Ÿenidbi i udadbi) tako i na društvenom planu (ålanstvo u Odboru utiåe na likove u Rodoqupcima). Ubrzo potom lik koji se izborio za svoju vaÿnost u dijalogu moÿe preuzeti ili prepustiti drugom vodeãu ulogu u dijalogu. teÿe predvidiva kategorija. Novi Sad. Narodna prosveta. dijalog se moÿe posmatrati i kao stalna smena lica koje govori i koje sluša. duÿine jedne tirade).62 na poštovawu unapred fiksiranog rodbinskog. postaju dovoqno jaki da budu nosioci dijaloga. C elokupna dela . Smena razliåitih duÿina replika. opet oformqenog dijalogom. C elokupna dela . U Sterijinom komiånom dijalogu6 uvek postoji jedan lik koji 'nosi'. izmeðu ostalih i odnose zasnovane na kategorijama ili opozicijama kategorija. socijalnog ili generacijskog statusa. . on je samo lice privremeno lišeno razmene repliåkog teksta. tokom ranijeg dijaloškog toka. kao i Jovan St. 5. sve dok se ne istroši u diskursu likova. do veãih reåeniånih blokova. Popoviã. Izdvajamo jedno mišqewe o dijalogu: „Pozorišni dijalog ima dva sloja sadrÿine. Narodna prosveta. Beograd 1927. 125 (1949). god. vokala åak. Pasivni uåesnik u dijalogu ne postoji. Ona najåešãe ostaje na sporednom koloseku. zbog kiprokoa). istih ili razliåitih funkcija. Ona su vrlo promenqiva. on šaqe dve vrste po6 U ovom radu koristimo se izdawima: Jovan Sterija Popoviã. koji se neprestano smawuju. izvršewem naumqene akcije ili raðawem nove koja je u bliskoj vezi sa osnovnom tematikom komada. dok se dominantna tema razvija u prvom planu. Ali i bez promene statusa komunikacija se ne odvija na strogom poštovawu hijerarhije (npr. Svaki dramski dijalog sastavqen je od niza replika najmawe dva lika i ima najåešãe više funkcija. Sterijin dijalog se formira oko jedne dominantne teme koja se više ili mawe tiåe osnovne tematike komada. U igri ideja i oseãawa putem konflikta Sterijin dijalog åitqivo razotkriva likove u akciji komedije. uspavana. eliptiåne ili samo od jedne reåi. preovladavawem. na kraãe vreme. odnos govornik i slušalac. stariji — mlaði. Pomirewe. i zavise od toka dramske radwe. U svakom momentu dijaloga postoji izraÿen odnos izmeðu 'ja' i 'ti'. U okviru dominantne teme lako se javqa prateãa tema. ali postoji i postepena nivelacija u 'vaÿnosti' govornika u odnosu na pokrenutu temu kada oba lika ili više likova (u Rodoqupcima. Beograd 1930. kw. koji više pokreãe dijalog od drugog lika ili drugih likova. Duÿina replike varira od jedne reåenice (kompletne. kao npr. Kada je duÿe na sceni lik bez teksta. Dijaloška komunikacija podrazumeva razliåite odnose. npr.). Inaåe. uåesnika u wihovoj razmeni i samih funkcija replika odraÿava se na ritam scene. 2. Meðutim. Letopis Matice srpske. nova ili veã postojeãa. sluÿiteq i åizmar u odnosu na groficu u Zloj ÿeni. iz jedne scenske situacije u drugu.

Belin. grupisane. Gavriloviã. 96. 211. sistem (lingvistiåkih) znakova nosi u sebi dvostruku sadrÿinu: a) samu sadrÿinu iskaza diskursa. Wihova uloga je da stave likove u odreðeni odnos na poåetku dijaloga. 294. Mogu se naãi usamqene: Juca. Paris 1963. 7 8 . 21.63 ruka. Le dialogue moliéresque. I. kako ste vi? Stanija. b) informacije koje se tiåu uslova proizvodwe tih iskaza. Hvala Bogu. éd. Evo i gospodina Gavriloviãa. 11 Ÿenidba i udadba. replikama kontakta. odrÿe. Da li ãe kontaktna replika biti sama ili udruÿena sa još drugim takvim replikama. 89. kako ste vi? Milan. kada su homogene: Smrdiã. 12 Rodoqupci. Essais de linguistique générale. (Odgovaraju Jakobsonovim replikama sa fatiåkom funkcijom. Paris 1996. I. 11. Evo Petra.. ali ne iskquåivo. 4 i 5.12 Stanija […] Pa kako ste? Milan. gle kumaåe!11 ili u grupi.10 Devojka. Hvala Bogu! (poåivka) Stanija. nouv. Preuzimamo nešto izmewena Jakobsonova imenovawa funkcija govora8 autora Gabrijela Koneze9 povodom izuåavawa Molijerovog dijaloga. 220. 95. Roman Jakobson. I. zavisi od vrste i vaÿnosti prethodnih vrsta replika. Zbog svoje prirode trajawe ovih replika u okviru korpusa primarnog dramskog teksta ograniåeno je zato što mora prepustiti mesto replikama drugih funkcija."7 Bez ÿeqe da Sterijin dijalog tumaåimo iskquåivo oslawajuãi se na semiotiåku analizu. izmeðu dva lika. ne pruÿajuãi nikakvu informaciju o dramskoj priåi. Hvala Bogu!13 Åešãe se pojavquju jedna pored druge.) Kod Sterije one se izmewuju najåešãe. Lire le théatre I. Dobar dan ÿelim. 10 Tvrdica. Hvala Bogu. Replike kontakta Replike kontakta teÿe da uspostave. 2. I još kako ste? Milan. 9 Gabriel Conesa. 13 Beograd nekad i sad. Paris 1992. emotivnim replikama. rev. tako da ãemo govoriti o referencijalnim replikama. Editions de Minuit. replikama pobude i replikama o jeziku. ukoliko je to prvi susret meðu likovima ili pri prvoj pojavi lika. kao i od onih koje ãe Anne Ubersfeld. A. posmatraãemo wegove replike prema wihovim dominantnim lingvistiåkim funkcijama. 6. I. Société d'édition d'enseignement supérieur. produÿe ili prekinu informaciju meðu sagovornicima.

I. da se okomi na jednog. 2. aparteom stavqaju do znawa da poznaju Mariju koja je zbog toga lišena replika kontakta. U ovome odluåuje pišåevo oseãawe koliko treba ubrzati ili usporiti ritam dijaloga. 237. da bi usledile replike drugih funkcija vaÿnih za dramsku radwu. u scenskoj realizaciji imaju ulogu da gledalac identifikuje govornike: ko govori i sa kim govori. II. ona moÿe. 6. . 1. da se komunikacija i dijalog prekinu. A kada in medias res otpoåiwe novu scenu. šta mi ti dobro nosiš?16 Dimitrije. II. 107. 5. 357. milostivi gospodine. qubezni Dimitrije. 1. Simpatija i antipatija. Simpatija i antipatija. kao u Pokondirenoj tikvi. 1. Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera?14 ili prilikom prve pojave lika.21 Simpatiji i antipatiji. 137. Beograd nekad i sad. kako bi usledio dijalog drugih likova ili kako 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Laÿa i paralaÿa. vi ste ÿeleli sa mnom govoriti. II. Bog ti dobro dao.20 Tvrdici. II. Katice?15 Sreta (malo nakvašen). replike ovakve funkcije sluÿe i da se takve replike okonåaju. åim uðe. Komunikativne replike koje poåiwu apelacijom radi identifikacije likova Sterija svodi na minimum. rnokraviã . 353. Takva sluÿba je suvišna åitaocu jer je on veã upoznat sa imenom govornika pre nego što je proåitao repliku. oprostite. Ÿenidba i udadba. 23. a potom Mita. 43. Šta je. Nedostatak ovakvih replika moÿe da bude iskorišãen u komiåne svrhe. Pokondirena tikva. Juca.64 tek uslediti. Sreto. razmenom iskaza åiji je ciq uspostavqawe komunikacije: Katica (stupi). Trifiã.18 Ÿenidbi i udadbi. I. 107. što smo vas C trudili. ponesena emocijom. 1. Tvrdica. 177. a zatim na drugog. I. Na poåetku komada: Mita. posle promene prostora. 1.19 ili kada otpoåiwe novi åin. 15. II.24 on sasvim izostavqa replike komunikacione funkcije. Gospodine Crnokraviãu. 2. Zla ÿena. Osim što se kontaktnim replikama zapoåiwe komunikacija. Dobar dan. Oho. I. 279.22 Beogradu nekad i sad23 ili u Rodoqupcima. Laÿa i paralaÿa. Rodoqupci.17 ovakve replike. kao u Laÿi i paralaÿi. Dobro veåe ÿelim. Tvrdica. 1. kao u Laÿi i paralaÿi. V. 1. zahvaqujuãi nominativnom identitetu lika koji prati sve vrste primarnih tekstova dramskog dela. Aleksa! Aleksa. I. kada Aleksa.

Gospodiåna. Ih! (stisne zube). Što ãiš da govoriš. Ovakvu sluÿbu komunikativnih replika u dijalogu moÿemo nazvati strateškom sluÿbom: Juca. imaju osobinu da akcentiraju replike drugih funkcija koje ãe uslediti. da mi praviš šteta?28 ili Mišiã. 99. znaåi. 4. smem li slobodno s vama koju reå probesediti?29 Kada je reå o strategiji pisca u odnosu na dramaturgiju svog komada.26 Meðutim. I još jedno: jeste li se i vi dogodili u Madridu. 85. Primeãujemo da u takvim sluåajevima on ima uvodnu formulu „evo!": Evica. I. Tvrdica. II. I. evo gospoðe Zeleniãke. tako uãutali?30 ili da otpoåne novu scenu. Izvinite! (Poðe) Jelica. Beograd nekad i sad. O. Zla ÿena. gospodiåna. vi nama s otim åest ukazujete25 ili Sultana. I. 7. baš dobro. I. 58. I. Evo me. 113. 239 Laÿa i paralaÿa. One su. 56. kad je gorelo more?27 Kontaktne replike. da se jedanput i ja kao ÿena sa svojim muÿem razgovorim. kada uslede posle serije referencijalnih replika. a sledeãa radi produÿetka kontakta: Mita. pokretaå dijaloga. a moÿe me gospodin traÿiti. 2. i ona ãe znati što kazati. Jawa. šta ste se vi.32 Šerburiã. 159. 125. Rodoqupci. A.33 25 26 27 28 29 30 31 32 33 Tvrdica. […] — No. kao u sledeãem primeru kada je prva kontaktna replika izreåena u ciqu prekida dijaloga. majko!31 Quba. 85. kontaktne replike su efikasno sredstvo. 1.65 bi se postojeãim govornicima pridruÿio novi lik. 2. ili ãe biti pokor od nas. U Sterijinim komedijama ovakve replike su prilika da autor promeni konverzacionu temu: Mišiã. Tvrdica. II. II. pored navedenih sluÿbi. […] No. Tvrdica. Idi mi ispred oåiju. 7. Evo Pijade. 5. Oprostite. one su u stawu da podrÿe. 2. Pokondirena tikva. molim. što sam vas od posla zadrÿao. . 5. ja sam se zadrÿao. I. vreme je veã. da produÿe dijalog. Gospodaru. åime dijalog mewa svoj tok. ali i wegov rušilac: Mišiã (polazeãi Juci). Juca.

66 Osim što kontaktne replike u Sterijinim komedijama istiåu promenu scena tokom åina. Referencijalne replike Najmnogobrojnije replike u svakom dramskom tekstu jesu replike sa referencijalnom funkcijom. podrÿava. a potom åitav opis bitke od strane istog lika). 7 i 8. Recherches logiques sur le dialogue. Dialogiques. na primer referencijalnih. 157. 11. I. . III. mogu biti usamqene. zaplet. Mitina izmišqena priåa kako je Aleksa postao baron oberšterom sa dijalogom carice i Alekse38 ili svaða Kuma i wegove ÿene). Wima se zaåiwe tema dramskog dijaloga. 294. Pomoãu wih Sterija najlakše kontroliše ritam i artikulaciju. kratkih pitawa i davawem isto tako kratkih odgovora: 34 35 36 37 38 39 40 Pokondirena tikva. Ÿutilov. onda kada se naðu izmeðu replika drugih funkcija. 96.34 Ÿenidbi i udadbi35 ili u Rodoqupcima. ali one imaju i stratešku ulogu u prelasku na replike drugaåijih funkcija. 6. I. veã nešto što ãe im biti zajedniåko. Kao i prethodne. Rodoqupci.36 Dakle. 54. 10 i 11.39 „Referencijalni momenat dijaloga je potpuno usmeren prema odgovoru koji treba da bude adekvatnog lingvistiåkog izraza. kulminacija i rasplet komada. PUF. Znaåajne su jer ciqaju da prenesu informacije koje se tiåu intrige komada. To je nije samo stvar govornika ili slušaoca. II 2. Referencijalne replike Sterijinih komiåkih likova vrlo su razliåite duÿine. Rodoqupci. one su istovremeno za autora najprirodnija veza izmeðu dve scene. dok mawe ovakvih replika sadrÿi apelaciju lika. smenu scena. Paris 1979. kontaktne replike u Sterijinim komedijama postoje usamqene ili u grupi istih takvih replika. Tada se nalaze izmeðu posledwe referencijalne replike prethodne scene i sledeãe referencijalne u novoj sceni kao npr. I. u Pokondirenoj tikvi. mewa ili ukida. X Francis Jaques. Wihova velika moã je da pokretaåki deluju na razvoj dijaloga. a nekada tirada od preko dvadeset reåenica. ali su najåešãe grupisane u nizu. od najškrtijih do åitavog obiqa informacija („Bilo je bitke". I."40 U Sterijinim komedijama referencijalne replike se grupišu u dijalogu jednostavnim postavqawem konkretnih. andrqiv muÿ . One su motor intrige i od wihovog rasporeda. 407. 4 i 5.37 Ponekad jedan lik daje citat drugog lika u jednoj replici ili citira åitav jedan dijalog (npr. 116 i 117. Veãina zapoåiwe na isti ili sliåan naåin. na odgovarajuãem mestu. Ÿenidba i udadba. koliåine i vrste informacija zavisi kako se u okviru åitavog primarnog dramskog teksta razvijaju ekspozicija. 172. U okviru jedne replike lik pruÿa razliåite koliåine informacija. Za informaciju koju prenose nekada je dovoqna kratka afirmacija ili negacija. Laÿa i paralaÿa. u odgovarajuãem trenutku. eliptiåna reåenica.

ili kao što vi ÿene imate obiåaj? [5] Nanåika. 60. Druga i treãa (4 i 6) replika — odgovor premašuju svoju formu. gde jedan åesto prolazi pored pexera i uvek baca oåi gori. kao i odgovori. Prva replika je formulisana kao pitawe: Ÿutilov. kao dodatna informacija receptoru. Za Milana. Udajem se. da je to istina. 'Kako sad to?'. . Šta? Quba. 3. uopšte (od strane jedne vrste informatora u odreðenoj sredini i vremenu). Šta je on? [7] Nanåika. Rodoqupci. Sve sam mislila da se to we ne tiåe. kakve pitawima nisu zahtevane. Serijom upitnih replika bez eksplicitnih odgovora Sterija konstituiše veãi deo jednog dijaloga. Pijada. Ovu našu prose. Treãa replika u obliku pitawa (br. vraga! Za koga? Quba. [2] Ÿutilov. No. Ÿutilov bi mogao da postavi nova pitawa odvojeno ili u okviru iste replike (br. V.67 Pijada. Gde je kapa? 41 42 Beograd nekad i sad. 4. posle informacije u replici — odgovoru da je on doktor. Na ovaj naåin dobijen je isti uåinak ekonomije. pri åemu su nove replike — pitawa istovremeno i odgovori na prethodno postavqena pitawa. donoseãi dodatne informacije. u dijalogu koji informiše o dogaðaju koji se nije odvijao na sceni. [6] Ÿutilov. Tek åetvrto pitawe (7) pravo je pitawe koje iznuðuje konkretan odgovor. 144. II. jer je izvesno o kome je reå („ova naša" je wihovo jedino dete). i sad vidim. moglo bi da postavi novo pitawe 'Kakav je?').41 Pitawa. koliko i moguãnost da se izrazi neoåekivanost. Npr. Prva replika — odgovor (br. 7. [4] Ÿutilov. kao npr. Ono sluÿi kao provera koda meðu sagovornicima. a nastale su 'skraãewem' suvišnog teksta na nivou komunikacije replika — pitawe: replika — odgovor. åovek vrlo fini [8]. Doktor. Replike — odgovor u navedenom dijalogu takoðe zasluÿuju paÿwu. mogu biti formulisana drugaåije. Poslao je jednoga. Je li to zacelo. ali i dragoceni komiåki efekat u dijalogu tri lika: Muÿ (ocu). Milåi? [3] Nanåika. Ja sam odavno smotrila. da je prosi. 5) nema za ciq da dovede u sumwu reåeno.42 Drugo pitawe u citiranom odlomku (replika 3) skoro da je suvišno. ali Sterija to ne dopušta koliko radi pozicije lika toliko radi ekonomije dijaloškog teksta. Gde su novci? Ÿena (muÿu). veã da pruÿi dodatno obaveštewe o karakteru ovakvih informacija. E. šta si hteha otoiå kazati? [1] Nanåika. 2) vaÿna je informacija koja je motor dijaloga.

Jeste li mu pri prstenu obeãali da ãete mi novce. kada svaka sledeãa referencijalna replika predstavqa korak daqe u wenom razvoju: Smrdiã: Tako je. III. Bre. bez pomoãi replika — pitawa i replika — odgovora: Doktor. 468. mi ãemo platiti. Ti znaš da ja razum ne nosim sa sobom. Srpski je narod lud. 210. Jesi li ti meni kazao. kad hoãu. Ja ãu skoåiti u bunar. kao wen prirodni nastavak: Lepršiã.46 ili paralelizmom. da mi kod tebe ne ãe ništa faliti? Muÿ. poloÿiti? Ÿena. Isailo. 6. 322. koji su protiv narodnosti.45 Kada su u konfliktnoj situaciji dva lika bliskih stavova. srpski je narod pokvaren. Sudbina jednog razuma. I. Rodoqupci. 6. I. u åemu su namere dva lika u konfliktu sliåne. vaqda ništa i ne vredi.68 Otac. Šerburiã. To ti kaÿeš. varirajuãi ih: 43 44 45 46 47 Ÿenidba i udadba. Bog zna. III. Vi treba da odgovarate. Ÿutilov. Evo da vam ja dam moj razum. Vasilije. Je l' to pošteno?43 U referencijalnim replikama dijalog åesto napreduje jednostavnim nizawem informacija radi realizacije osmišqenog dramskog toka ili samo radi podrÿavawa osnovne teme. Ako je baš do toga. Je l' to lepo? Ÿena. kad je baš tako od potrebe. I potukli sve. Srpski je narod nepromotren. 5. Doktor. Sterija rešava unisonost wihovih mišqewa tako što novu repliku ispisuje kao dopunu reåenice prethodne replike. 99. 5. Pokondirena tikva. Kog vraga. 4. pri åemu se ne zanemaruje komiåki efekat: Evica. Ja ãu se ubiti. a ciq isti. . Uzmite vi febirove i solgabirove koje smo imali: Srbiji su uvek bili najgori. Isailo. šta je to? Muÿ. Rodoqupci. 86.47 Skladno nadovezivawe referencijalnih replika Sterija postiÿe ponavqawem karakteristiånog dela replike sagovornika. II. Zar ne åujete.44 kao i pokretawem nove teme ili progresivnim razvojem konverzacijske teme u toku. da su se u Dištriktu pobunili? Zeleniãka.

Emotivne replike Emotivne replike imaju ciq da izraze oseãawa govornika. di si da ga ubiš!51 ili upitnih reåenica.69 Nikola. elaborira temu ili prelazi na drugu. Sterija wima zapoåiwe. 237. jednostavnim grupisawem informacija. da bi se nastavila kao emotivna. 3. 160. zatim produÿiti se kao referencijalna. Nikola. izazvane su wima ili ih one same izazivaju. Wihova izraÿena afektivnost u dramskom tekstu (osnovno distinktivno obeleÿje emotivnih replika u odnosu na referencijalne) koliko i konflikt koji one mogu proizvesti jesu izuzetno znaåajan materijal u konstrukciji dramskog teksta. Inaåe veliki broj replika u Sterijinim komedijama ima istovremeno referencijalnu i emotivnu funkcuju. kada su obiåno nastale ponavqawem završnog dela replike sagovornika u dijalogu: 48 49 50 51 X a ndrqiv muÿ II. Izolovane emotivne replike su retke. Formulišu se parom pitawe i odgovor ili serijom pitawa i odgovora. U jednoj replici moÿe biti samo jedan wen deo referencijalan. Tako ona replika moÿe otpoåeti kao komunikativna.49 Sultana. Tvoja ÿena pustahija? Maksim. . po Bogu? Maksim. 131. I. U Sterijinim komedijama ove replike su najåešãe u tesnoj vezi sa referencijalnim replikama.48 Primeãujemo da se referencijalne replike u Sterijinim komedijama vrlo razliåite duÿine mešaju sa replikama drugih funkcija. a u prouåavanim komedijama su najåešãe u obliku eksklamativnih: Fema. Šta je brate. tako da je ponekad teško odrediti koja je od ove dve funkcije dominantnija. 5. ili ãu te taki sa sluÿiteqi izbaciti!50 Jawa. 5. prepliãu. Napoqe iz moje kuãe! Napoqe. nego lopova. 417. Šta je? Imam ÿenu — ne ÿenu. I. arambašu. pustahiju. dopunom prethodne replike ili ponavqawem jednog wenog dela. Zla ÿena. Oh. Pokondirena tikva. 2. Tvrdica. To je nesreãa! Ja joj govorim o pravom gospodinu. grom. Ne pustahija. a ona hoãe sviwara. to je malo: ubica. ¡¡¡. udruÿuju se sa wima. Raznovrsnost emotivnih replika zavisi od izbora oseãawa koja je autor namenio svojim likovima.

3. A znaš li ti da sam ja ÿena u kuãi. A znaš li ti da sam ja muÿ u kuãi? Ÿena. Zla ÿena. poåetak akcije. samosaÿaqewe i neprijatnost. 5. III. 268. Dete? (Plaåe) Pravo kaÿeš da sam kao dete […]53 Jawa. 6. 260. pored reakcije na fiziåku bol. II. 5.56 negodovawe57 i kao mirewe sa namewenom joj sudbinom. ne dajte me! Ne dajte me!"63 „Oh. . Zla ÿena. 264. 210. 259. 5. II. tim najškrtijim fonetskim elementima iskaza. Zla ÿena. 5. I. Sterijine junakiwe åesto zapoåiwu svoj diskurs. III. kakav je u velikoj dijaloškoj sceni izmeðu Sultane i Srete u Zloj ÿeni.60 „Ah! Ovo je veliko iskušewe. Boÿe. II. III. II. […] Hiqada forinti? Otkud hiqadu krajcara?54 Uzvicima. dozivawe u pomoã i jadikovawe nad sudbinom: „Uh! (Trgne se)."62 „Jao! Za Boga. Zla ÿena. 4.66 Emocije likova u konfliktnoj situaciji Sterija vesto izraÿava postavqawem pitawa koja ne traÿe odgovor: Muÿ. III. Zla ÿena. (Klekne)". II. na primer. 2.70 Fema. 268. 2. 5. II. konstatacija. ali dovoqno jasnim sredstvom za izraÿavawe emocija. — Strvino ÿenska!" — (Poleti joj. Što ne smem da ga za kose šåepam!"59 „Ih! (cikne). II. II. 4. Ah! […]65 Emotivne replike su åesto uvod u konfliktnu situaciju ili fiziåki konflikt. 269. [ne smeš] Od uje. 180. 318. Zla ÿena. 257. Ÿenidba i udadba. Zla ÿena. Zla ÿena.58 Više wenih replika zapoåiwe razliåitim uzvicima koji su praãeni eksklamativnim reåenicama i razliåitim emocijama: bes zbog uzdrÿavawa od akcije. 258. 97. 5. 237. sastavqene od samo jednog uzdaha „ah!". Zla ÿena. III. 5. uja tebe hrani?52 Sultana. 254. Oh! (Sedne). Trifiã je zadrÿi). Sultanine replike u Zloj ÿeni. 6. Tvrdica. a ne sluškiwa?67 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 Pokondirena tikva. I. 3. 4. Zla ÿena. Tako. 257. Zla ÿena. šta sam ja zgrešila!"64 Usaglašenost emotivnih stawa dva lika u dijalogu åitqiva je na primeru razliåitih uzvika: Vasilije.61 „Ej! Teško si ga meni! (Poqubi ga) U! Kako smrdi na duvan i rakiju. Zla ÿena. Evica. Pokondirena tikva.55 u jednoj istoj sceni izraÿavaju emotivna stawa koja se manifestuju kao oštro protivqewe. III.

da im otmemo i oteramo ih u Tunguziju.71 Prelazak iz jedne emotivne situacije u drugu bez ispomoãi replika drugih funkcija oåit je u sledeãem dijalogu. 280—281. Kukavna devojka osušila se od plaåa. I. Šta. ha! Vidi se ko je maxaron. opet poåiwete komplimentirati. Zato ponekad nije sasvim evidentno kakva oseãawa pokrivaju iskaz epizodnog lika: Marija.69 Pored toga što svedoåe o oseãawima govornika. hvata. ÿao vam je? Ha. Postupno. liåniji. Otac. ako moÿeš. 3. Gavriloviã. sa šireg plana prelazi se na drugi. ne tandråi tu. Aleksa! Aleksa. ja nemam drugome. Laÿa i paralaÿa. Mati. Otac. ali i one same mogu biti prekinute: Mladoÿewa. Marija. Sad je meni lako! Ne umeš. 2. Tendenciozni ili zaslepqeni tumaå obiåno pogrešno prepoznaje tuða oseãawa kako bi istakao svoja: Lepršiã. 72. . razlog je poznat åitaocu ili gledaocu. replike sa emotivnom funkcijom imaju i zadatak da sakriju oseãawa lika govornika. 6. pa to je. ja opet moram za wim! (Otide). strepwa i zabrinutost jednog roditeqa za sudbinu deteta prerastaju u braånu svaðu. nego koji me je izneo na glas. Mi wih? Lepršiã. Mati. Rodoqupci. I. na nešto blaÿu konfliktnu situaciju putem uzajamnih optuÿbi. Mladoÿewa. 81. Otac. kada nove replike nose emotivnu boju replika kojima je otpoåeo konflikt: Mati. tebi je lako. ali ovakve su malobrojne u Sterijinim komedijama. Vaša lepota … Devojka. ha. Kada wegovi vaÿni likovi kriju svoje emocije. II. Ah. groznica me Ubi se. Ah. Hajde. Mati. […] Sad je vreme. kad pomislim da se poklade pribliÿuju. Da te ðavo nosi! (Naprasno izaðe). Huj. Da. Otac.70 Emotivne replike su u stawu da prekidaju replike drugih funkcija zbog emotivnog naboja kojim obiluju. Vaše oåi … 68 69 70 Ÿenidba i udadba. Veã samo kad ti umeš. ne umeš. To je zbog veã najavqene 'uloge' za koju se lik opredelio ili zbog veã jasno postavqenog zadatka. Vi.68 Nepaÿqiv sagovornik u dijalogu moÿe pogrešno protumaåiti tuða oseãawa i reagovati u pravcu koji mu pisac nudi linijom lika ili u ciqu komiånog efekta. kao što je to sluåaj s Agnicom iz Simpatije i antipatije ('bolesno' stawe) ili Aleksom (izjava qubavi odglumqenim emocijama).

154. bilo da prekidaju drugu repliku ili da su same prekinute. Vi tako umete šmajhlovati. åine ove likove qubavnim duetom. do ponovnih izliva toplih oseãawa.72 Za razliku od gorenavedenog primera iz Laÿe i paralaÿe. molim vas! Nanåika. Razvratan Srbin! Lepršiã. U — u — u! Sad te opet ne mogu uzeti. dok je plaå. „Karakteristika qubavnog dueta je da se 71 72 73 Ÿenidba i udadba. Koji nema jedne iskre rodoqubqa u sebi. od bujice reåi. mogla biti sramota ili kajawe). jedan karakteristiåan za ÿenski. Replike 'rodoqubaca' u grupi nisu slika wihovih oseãawa (što bi. preko pomawkawa. […] Zeleniãka. […] i — i — i! (Plaåe) Vasilije. one poåivaju na qutwi i oseãawu gaðewa. 2. Ali plaå je istovremeno nov diskurs pun oseãawa. 6. ide od slabijih ka jaåim. potpomognut obrazloÿewem u produÿetku replike: Evica. Rodoqupci. pri åemu nije zanemarqiv komiåni efekat. bilo da se radi o novoj temi ili o preuzimawu dominacije u dijaloškoj situaciji. na primer. proizvod diskursa.73 Ovaj mladi par zaqubqenih tokom åitavog komada vodi dijaloge pune emocija. dijalog koje one åine nije prekinut. Da se ne usudite k nama pristupiti! Ÿutilov. Smeh wegovih junaka uzrokuje replike. taj vreða sav narod. moÿe samo krenuti u drugom pravcu.72 Devojka. II. na kontraakciji okrivqenih. da åovek mora misliti da je istina. drugi za muški glas. III. Sve je to vaše maslo […] Zeleniãka. oni u kontranapadu optuÿuju Gavriloviãa i wegovo shvatawe rodoqubqa kao uzvišene vrste oseãawa: Smrdiã. I ja se åudim. Pokondirena tikva. Maxaron jedan! Zeleniãka. Veã na poåetku svog stvaralaštva naåinom iskusnog komiånog dramatiåara Sterija gradacijom emocija u dijalogu dozira replike emotivne funkcije. do wihovog ukidawa. Ali šta ga trpite ovde. kao u sledeãem sluåaju kada plaå dva lika åini dijalog sastavqen od samo dva razliåita vokala. ove replike su ipak emotivno odreðenije: dok definitivno iskquåuju åoveka zdravog razuma i poštenih namera. Kada Gavriloviã raskrinkava (ne)dela samozvanih rodoqubaca i kada iznosi dokaze o rodoqubqu iz koristi. V. replike raskrinkanih nedovoqno govore o wihovim oseãawima jer Sterija insistira na efektu projekcije iskrivqenog odraza. Nanåika. 298. 210. 8. koji je odsustvo reåi. Replike sa izlivima neÿnosti do svaðe i natrag. .71 Meðutim. Koji narodne åinovnike oporaåava. Daqe od nas! Smrdiã. åesto promenqivih u jednoj istoj sceni.

Paris 1996. dobru gazdaricu treba da vodi viršoft. 44. Vasilije. Vasilije (zagrli je). 93. Ja neãu. Ja drugaåije neãu. Evica. znaš. o wihovoj promenqivosti. No samo to molim: da se u Beå preselimo. uzimajuãi sebe kao referencu. . Ti si moj Vasa (poqubi ga). 179. Replike pobude Dok se ekspresivne replike tiåu oseãawa govornika. Tvrdica. I. 138. Da sediš ovde. 27. 1. Lire le théâtre III — Le dialoque de théâtre. Ovakva vrsta replika ne zahteva napor receptora u dešifrovawu oseãawa likova. Katico. ti si moja.78 74 75 76 77 78 Anne Ubersfeld. naroåito obeleÿavaju poåetak Sterijinog rada na komediji. srdiš se. Evica. Funkcije sa emotivnim nabojem više se javqaju u grupi nego izolovane i åesto su u obliku eksklamativnih ili upitnih reåenica. moli gospodina notarijusa. ali se mogu mewati u toku istog dijaloga tih likova. III. bogatih emocionalnim nabojem. podvlaåeãi wihove opozicije u dijalogu. Tvrdica. Belin. da utiåu na akciju ili ponašawe sagovornika. ja ti neãu ni jednu haqinu kupiti. replike sa funkcijom pobude (konativne kod Jakobsona). Na taj naåin emotivne replike potpomaÿu recepciju dramske akcije i svedoåe o intencijama likova. 8. 5. Pokondirena tikva. one imaju za ciq da neprestano pruÿaju informacije o baziånim emotivnim stawima likova. — Razumiš što sam kazao? Da si ne makniš od tvoja soba! Sad ãim da doðem. On ti milui."74 Evica. Vasilije. Kad neãeš. I. kada je pisao prevashodno za åitaoce. da se ne makniš: da åuvaš tvoja kuãa! Znaiš? Kad muÿ idi po svoja posla. koliko i referencijalne replike. To moÿe biti na naåin molbe. Moli go da mi oprosti. Ali ti moraš. taånije. direktno ili putem posrednika: Jelica. Sposobne su da stvore izoštrenu konfliktnu situaciju i da tako utiåu na dramsku radwu.76 Jawa.77 kao i naredbom: Jawa. u kojem je svako objekat (qubavi) za drugog. He. Vaso.75 Mnoštvo emotivnih replika. Evica. Laÿa i paralaÿa. Emotivna stawa likova o kojima informišu ove replike (uglavnom jasno 'prevedena' reåima) ne mewaju se u okviru jedne replike. tiåu se drugih. 5. Izgovaraju se sa namerom da orijentišu ili. II. sve u interesu onog koji ih izgovara. onih kojima se upuãuju.73 pretpostavi dvojni simetriåni odnos u kojem se zamewuju subjekat i objekat.

skoro prikrivene. Tako. I. qubezni Dimitrije.80 One utiåu na stvarawe ili podizawe tenzije u drami. Sofija. mada imaju taåno odreðen i åitqiv ciq. Molim te.74 Ova kir Jawina replika sadrÿi reåenice koje predstavqaju nareðewe. oprosti mi. kao i u ostalim replikama sa ovom funkcijom.79 ali i tada. Neãeš? Sultana. u kojima eho replika pobuda zauzima znaåajno mesto u dijalogu: Mati. Laÿa i paralaÿa. Agnica. bilo da su usamqene ili grupisane. Reåenice u ovoj replici Sterija nastoji da organizuje briÿqivo. Moja narav nije za to. 257—258. Kada nisu imperativnog karaktera. pokušaj od šale. […] Hajde. one ne deluju ni kao molba. I. 40. Tako. Jevrem. pa makar to bila i puka pasivnost („Prva je molba moja. tatice. Sultana. one imaju isti ciq: da ubede. potom drugaåije formulisanu. šta si stala. andrqiv muÿ . pa ãeš videti kako ãe reterirati. Molim te. ni kao prisila. O. Dobro. Sreta. oprosti mi. 6. Ah! Sreta. Simpatija i antipatija. vodeãi istovremeno raåuna o karakteru lika i postojeãoj dramskoj situaciji. idi oblaåi se (devojka poðe). kada su suptilne. ponovo proveru koda. neãu više. obrazloÿewe zapovesti. zatim proveru koda. Pre bih mogla kakvu šalu preduzeti. Slatki Sreto. Opet ramqeš? Devojka. […] Samo mu pokaÿi da štap ima dva kraja.82 izazivaju replike drugih funkcija. Udruÿene sa drugima ili grupisane. Sad govori. II. da izvrše pritisak. Pa šta ãu da radim? 79 80 81 82 Zla ÿena. pa ãeš videti da je dobro. da ništa ne govoriš"). Digni ruke. veã izdatu naredbu i na kraju jednu dodatnu referencijalnu informaciju. 7. kako bi drugi lik delovao po govornikovoj voqi. 4. sad ustani. 5. X . 354. I. Sultana. neãu više. Sreta. zar ne vidite? Prisni rod!81 U Sterijinim komedijama replike sa funkcijom pobude ispisuju se i kao imperativne reåenice. 395. Slatki Sreto. Nalazimo i Sterijine replike pobude u kojima se naredba pretvara u prisilu: Sreta. veã samo kao neizbeÿna konstatacija: Jelica. pripremaju dramsku radwu ili bitno utiåu na wu: Jevrem.

da šmråe burmut. Sterija varira isti motiv tri puta. pa ãe drugi misliti. Malåika (Gavriloviãu). Da. zatim oštrom. Ja sam ti kazala. da ti je takav hod. da se telom sve kao okreãeš. osim Gavriloviãa). ne i pripadnosti naciji. Iz drage voqe. 5. dok su srpske prikaåene na nevidqivoj. da nam naåini srpske kokarde. Šerburiã. 254. unutrašwoj strani odeãe (II. molimo. potom zajedqivom konstatacijom i surovim etiketirawem Gavriloviãa: Svi (uzimaju kokarde [srpske] i sebi pridevaju. I. 4).88 83 84 85 86 87 88 Ÿenidba i udadba.86 Sretine replike pobude u ovoj sceni. 76. da peva i da mu asistira u pravqewu åizama. Milostiva gospoða.75 Mati.84 Sreta. Zar vi neãete? Gavriloviã. Zla ÿena. 2) i ponovo maðarske na vidqivo istaknutom mestu. upravo replikama pobude. 83. Isto. 282. 254. zašto ja moram druge da poånem. da se namaÿu åizme. Da oåistiš åizme. 4. da kleåi. sad idi. da ga moli. kao što je sluåaj u Rodoqupcima.83 U jednoj duÿoj sceni. potom ironiånom molbom. mi molimo! Nanåika. uz upotrebu rekvizite i ispoqavawe snage wegovih mišica kao osnovnim sredstvima ubeðivawa. Grupa na razliåite naåine deluje na pojedinca Gavriloviãa kako bi se ovaj prihvatio simbola rodoqubqa. II. 2). da ga poqubi. principom gradacije: najpre u vidu predloga. I. Hajde. . Rodoqupci. atributa rodoqubqa: Lepršiã. Evo. ostvaruju åitavu seriju wegovih namera i uspevaju da primoraju drugi lik da izvrši radwe za koje ni najmawe nije voqan — da pije rakiju. u kojima sledeãe replike sluÿe za razradu motiva kokardi. 4. pa da naviksujete gospodinu åizme. Zahvaqujem. I. potom srpske (II. ili da se maziš. gledaj. bezliånim oblikom. suvom naredbom: Sreta […] Pelo. ja mrzim na te stvari. Isto. Sterijine replike sa funkcijom pobude pothrawuju osnovnu temu. 253. One su progresivne u naåinu izricawa i u skladu su sa napredovawem dramske radwe: prvo se izriåu skoro retorskim pitawem. da uzete onu stolicu. kokarda na grudima grupe 'rodoqubaca' najpre ima maðarske boje (I. 2. gospoða Nanåika biãe tako dobra.87 Kao obeleÿje odanosti. ja molim. sastavqenoj preteÿno od replika pobude i emotivnih replika.85 Sreta.

Mi vaqda neãemo u Maxara pamet traÿiti. ako ne metne kokardu. suptilne.90 Ovakve replike sa ciqem da utiåu na delovawe lika mogu imati povratno dejstvo i uzrokovati. a sad opet. ali mogu biti i retoriåkog karatera. 216. Replike o jeziku Replike o jeziku predstavqaju komentar o jeziku ili o govoru sagovornika uopšte. 3. ali u suprotnom smeru: Gavriloviã. u grupi ili udruÿene sa replikama drugih funkcija. bitan za osnovnu temu komada. taj je maxaron. Mnogo reåi. Kao i Koneza.76 Smrdiã.89 Zeleniãka. istu vrstu replika. 113. U Sterijinom dijaloškom tekstu replike o jeziku su izdvojene. Ja to drÿim za budalaštinu. 97. Šerburiã. takoðe. (Gavriloviãu). Nalaze se usamqene. koji metne. X . III. I. kako joj ide jezik!95 89 90 91 92 93 94 95 II. Gavriloviã. Ja znam.91 U obliku imperativnih. 3.92 Predstavqaju jasno odreðenu poruku (diskretnu ili agresivnu) onome na koga se odnose. naroåito kada je tenzija komada na vrhuncu. to je budalaština. taj je izdajica. Simpatija i antipatija. Pre ste vikali da je maxaron. on nije pridenuo ni srpsku. Pa zašto Maxari nose? Gavriloviã. Gavriloviã. 1. Narodnost nije budalaština. andrqiv muÿ . što se golih reåi tiåe. one detektuju lik kako onog koji ih izgovara tako i onih kojima se u dijalogu upuãuju. 97. ali da åovek nije narodan. kada se preko wih neometano prelazi: Aleksa: Pravo! I ti nisi siromah. I. malo smisla. Pa gde vam je kokarda maxarska? Šerburiã. Odgovaraju Jakobsonovoj metalingvistiåkoj funkciji. 355. E. vi neãete. 427. koji ne metne. Kulturološki. Koji ne metne maxarsku kokardu. II. mogu biti pritajene. ni mi nismo uzeli u obzir poetiåku funkciju. slušajte. ili realizovano kao prisila.94 Maksim. kako bi se naumqeno ostvarilo. upitnih ili potvrdnih reåenica replike pobude u Sterijinim komedijama najviše su formulisane kao molba ili naredba. II.93 Marta. 6. Slušajte. Sterija ume vešto da ih varira kada se pojavquju kao lajtmotiv. Laÿa i paralaÿa. Meðutim.

Kao deo dijaloga koji obiåno åini par replika u obliku pitawa i objašwewa. […] Misliš. 236. Ta kaÿem vam: to je „švermeraj". I. Sultana. model tipa 'replika pitawe o jeziku — replika odgovor' moÿe se razraðivati. åime se jeziåki nesporazum prevazilazi duÿim ili kraãim objašwewem: Ruÿiåiã. Ah. Ti svašta naopako tolkuješ. na poåetku komada. replike o jeziku su u obliku pitawa posle kojeg sledi odgovor. bez ometawa drugih vrsta dijaloških replika. Meðutim.98 Ovako formirane. jer afirmacijom. 20—21. negacijom ili stavovima koje zastupaju one su elementi wene progresije. 5. pa pristavi vatri. Zla ÿena.96 Kada su radi razumqivosti samo dodatna informacija. Škiqi nemarqivo. ne mogu vam iskazati. […] — ah sirota! — kako je za svojim qubeznim šmermovala. Niÿe neba i previše qudi previše pregrdnih planina leÿi paåezemni prestol na kojemu pesnoslovije tiho torÿestvuje. […] imaš li powatija o poeziji? Evica. Šta je to ãiriš? Sreta. I. Marko. 185. Naopako? Lepo. kako ti reåi idu. Marko. . Sterijine replike o jeziku u poodmakloj radwi komada nemaju tendenciju da se jeziåki neporazum produÿava daqim komplikovawem. Pokondirena tikva. 5. Na taj naåin bi se dijalog nepotrebno oduÿio i autor.99 Jawa. Tada Sterija ne poÿuruje dogaðawa i više mu je stalo da istakne jeziåko nerazumevawe svojih likova ili da na tome zasniva komiku: Jelica. 2. 4. Trifiã. 260. Šta je to poezija? Ruÿiåiã. II. Izeo se.77 ili grupisane. replike o jeziku ne zaustavqaju dramsku radwu koliko kontaktne replike. 96 97 98 99 Zla ÿena. qubezni tatice. […] Metni tutkala i smole u lonac. tako åovek ni sluškiwi ne govori. Pa izeo se u kuãi. i duh påezemno usmaÿdavamo?97 Sultana. Laÿa i paralaÿa. radije daje prednost drugoj vrsti replika. kada jezik ili govor postaju preovladavajuãa tema u dijalogu: Sultana. Jawa. u nastavku dijaloga. Koliko sam puta ja šmermovala. Tamo se mi stihotvorci na vozdušni krili pewemo. Ali šta je to „šmermovati"? Jelica. ja ne vidim. „šmermovati" to što u Beåu kaÿu „švermeraj". II. nesmotreno! Izio si! Sam si lebac izio? Juca. A šta ti je to „šmermovala"? Jelica. […] Di je toliku lebu? Juca.

78
Jawa. Srpsko hidrokefalos! Ne znaiš gramatiki? Kako ãi lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?100

Gramatika kao motiv u replikama o jeziku javqa se preteÿno kod likova koji se ne drÿe striktno gramatiåkih pravila i ne mare za jeziåku åistotu. Osim kir Jawe, to su Aleksa101 i Ruÿiåiã,102 dok je Doktor filozofije sluåaj za sebe.103 Izdvojene, replike o jeziku u Sterijinim komedijama javqaju se kada lik, kome su upuãene, ne obraãa paÿwu na wih, dok su grupisane u seriji kada jezik postaje dominantna tema dijaloga. Izraÿavaju nerazumevawe odreðenog pojma ili sintagme, za šta je potrebna dodatna informacija ili informacija uopšte, pri åemu se stvaraju nesporazumi, uglavnom komiåne prirode. Na poåetku komada takvi nesporazumi se mogu produbqivati i dograðivati (kao npr. u Sudbini jednog razuma), dok ih ima mawe kada se komedija bliÿi kraju, zbog sposobnost ovih replika da usporavaju dramsku radwu. Pomiwemo i da su u više Sterijinih komedija literarna i jeziåka rasprava teme koje su izborile primat u domianciji nad drugim vaÿnim temama, na åemu se ovde neãemo zadrÿavati. Iz prethodnog izuåavawa funkcija replika, osnovnih åinilaca dijaloga, konstatovali smo neke naåine wihovog vezivawa u dijaloškom korpusu. Dijalog se formira vezivawem odvojenih replika ili serije replika, pitawima i odgovorima, konstatacijama, seãawem, jednostavnim grupisawem informacija, dopuwavawem, nastavqawem ili prekidom diskursa prethodnika. U dijalogu se izdvaja, razvija i troši dominantna tema, osvaja se sledeãa sve do posledwe replike. Govor u dijalogu je uvek govor upuãen nekome, to je oblik delovawa govornika sadrÿajem govora, znaåewem, kao i tonom koji bliÿe odreðuje znaåewe tog govora. Neretko u Sterijinim komedijama nailazimo na reintepretirawe replika govornika izreåenih u okviru istog dijaloga104 ili izreåenih ranije, sa kojima smo upoznati,105 ali ima i prenetog dijaloga o kojem nije bilo informacija.106 Primeãujemo da se prelazak sa replika jedne funkcije na replike u kojima preovladavaju druge funkcije vrši spontano, naroåito kada postoji povezanost razliåitih vrsta replika leksiåkim putem (kada replike sadrÿe isti znaåajan leksiåki elemenat). Isti efekat ostvaruje se nadovezivawem na veã zapoåetu repliku ili smenom replike pitawa i replike odgovora. Dramsku situaciju Sterija najåešãe zasniva kon100 101 102

Tvrdica, I, 1, 84—85. Laÿa i paralaÿa, I, 1, 18. „Duše gluhi i wemi, o gramatiåeskom jazice glagoqu ti." Pokondirena tikva, II,

10, 196. „Doktor. Na šta je moj jezik oskudan? Šaqivac. Na pravilima, a bogat je na pogreškama." Sudbina jednog razuma, II, 7, 500. 104 Zla ÿena, I, 4, 236; Tvrdica, I, 1, 84. 105 Ÿenidba i udadba, III, 2, 318. 106 Kum i wegova rasprava sa ÿenom, X andrqiv muÿ , I, 11, 406, 409 i 410.
103

79 taktnim replikama, da bi u prvi plan izbile funkcije referencijalne prirode, a potom i druge. Na primer, u prvoj sceni Laÿe i paralaÿe Sterija kontaktne replike vezuje sa serijom referencijalnih replika, vraãa se na kontaktne u ciqu odrÿavawa kontakta, zatim ponovo na referencijalne, pa replike jezika. U drugoj sceni, sa sasvim novim likovima, najpre postoje kontaktne, jedna usamqena emocionalna, pa skup referencijalnih, mešavina emotivnih i referencijalnih, zatim referencijalnih i replika o jeziku, da bi se scena završila sa replikom pobude. Treãa scena zapoåiwe bez kontaktnih replika, uprkos dolasku novog lika replike su odmah referencijalne jer se nastavqa tematska situacija dijaloga prethodne slike. Ove replike ubrzo smewuju replike druge prirode. Izbor replika sa preovladavajuãim funkcijama u dijalogu zavisi od namera autora, zavisno od dramskog toka komada i naåina delovawa likova u okviru wega. Ostala zapaÿawa o Sterijinom dijalogu Dijalog u Sterijinim komedijama delom se odlikuje stilskim razlikama dijaloških replika namewenim razliåitim junacima. Dijalogom odabira najpotrebnije, ali to nikad nije škrt dijalog, niti wegovi likovi gube zbog poštovawa zakona jeziåke ekonomije. Zagledan u biãe svojih likova, Sterija u dijalogu pokazuje prefiweno oseãawe za karakterizaciju lika i za individualizaciju wegovog govora. Osim bogatih naslaga jeziåkih varijanata u jeziku vaÿnijih likova, postoje razliåiti stilski nivoi, kao što je uglaðen konverzacijski govor (Jelica, Aleksa), 'drveni' jezik (Advokat), zanesen parolaški propagandni stil (Zeleniãka i Lepršiã) itd. Ponekad upravo mešavina stilskih razina dijaloškog teksta izaziva komiåke nesporazume (Aleksa — Marko; Ruÿiåiã — Evica, Jovan). Koliåina teksta u okviru jedne dijaloške replike, bez obzira na vaÿnost wenog sadrÿaja, jeste dokaz ko u dijalogu, u odreðenom trenutku, vodi glavnu reå. Prema volumenu u dijalogu se izdvajaju replike u obliku tirade. To je duÿi diskurs lika koji se briÿqivo i zaokruÿeno bavi samo jednom temom, provociranom dijalogom u okviru kojeg se nalazi. U Sterijinim komedijama najåešãe su smeštene u veã uravnoteÿeni volumen dijaloških replika. Istiåemo wihovu lociranost da bismo napravili razliku izmeðu duÿih replika i tirada, razlika koja u teorijskim radovima nije sasvim evidentna (mada postoji pokušaj odreðivawa tirade prema broju reåenica). Razmatrawe tirada nameãe razlikovawe kontemplativne tirade i tirade sa priåom. I jednih i drugih nema mnogo u Sterijinim komedijama. Postoje tri kontemplativne tirade: Mitrova o modi,107 Stevanova o karakteru zlih ÿena, prekinuta pitawem koje pomaÿe razvoj teme108 i tirada babe Stanije o promenama u
107 108

Pokondirena tikva, III, 10, 220. Zla ÿena, II, 3, 249.

80 društvu,109 dok nešto više ima nekontemplativnog diskursa u tiradama koji svrstavamo u tirade priåe: dve Mitine — o Aleksinom imenu i dobijawu titule barona,110 Vasilijev san o poqupcima,111 Mišiãeva o bogatašu koji gubi na kartama,112 kir Jawino svoðewe raåuna sa Petrom113 i Jakovqeva priåa kako je on postao magarac.114 Osim što u dijaloškoj konverzaciji Sterija ponekad umeãe tekst u stihovima namewen vokalnom izvoðewu,115 u wegovom dijalogu postoji i pevawe izvesnih replika u stihu116 (oslonac na postojeãu praksu u izvoðewima stranih komada u prevodu ili originalu), kao i mešavina stiha i proze u jednom istom dijalogu.117 Pored apartea kao specifiåne vrste dramskog teksta, u Sterijinim komedijama postoji i dijalog koji se izvodi na naåin apartea i odvija se paralelno sa 'åujnim' dijalogom. Dok je u istoj prostoriji treãi lik ili više drugih likova, vodi se aparte dijalog udvoje:
Quba (lagano). Danas ãu vam napisati jedno qubavno pismo. Milan (opet tako). Ja ãu ga na mom srcu drÿati. […] Milan (jasno). Dakle nauåili ste dosta.118 Aleksa (Miti lagano): Sad smo obrali bostan! Mita (isto tako). Kad si magarac bio…119

U Sterijinoj komediografiji nalazimo jedan primer veslaåki iniciranog dijaloga u Ÿenidbi i udadbi.120 Iz jedne konverzacione situacije likovi prelaze u drugu uz pomoã 'govorne' rekvizite — razgovornih karata koje sadrÿe unapred data pitawa i odgovore. Kako radi komiånosti i komentara na temu mladiã i devojka pitawa koja izvlaåi jedan uåesnik dijaloga i nasumice izvuåeni odgovori, proåitani od strane drugog uåesnika ove dijaloške igre, ne predstavqaju govor samih likova, ovako iniciran naåin voðewa dijaloga zasluÿuje da bude barem delimiåno citiran jer je jedinstven u juÿnoslovenskoj dramaturškoj praksi:
Devojka […] (Izvuåe) Šta sad mislite? Mladoÿewa. Moja je najveãa briga, kako ãu vas varati. Devojka. Eto vidite, takvi ste vi muški.
109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120

Beograd nekad i sad, I, 11, 39—40. Laÿa i paralaÿa, II, 53—54 i 54—55. Pokondirena tikva, II, 1, 179. Tvrdica, II, 2, 113. Tvrdica, III, 3, 133. Volšebni magarac, 3, 379—380. Zla ÿena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 4. Pokondirena tikva, II, 3, 5, 6, 7, 8; III, 8, 10, Zla ÿena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 2, 46—47. Laÿa i paralaÿa, II, 7, 71. Ÿenidba i udadba, II, 2, 299—301.

81
Mladoÿewa. Gospodiåna, to su samo karte. Devojka. I karte pogaðaju.121

Još dve neobiåne pojave u Sterijinom dijalogu: upotreba kwiÿevnih zagrada i obraãawe publici. U jednoj sceni nalazimo tekst u zagradama sluÿbi dopune reåenice kako bi autor istakao glosu ili pruÿio dodatno objašwewe:
Doktor. Francuski jezik graniåi se na one ÿiteqe, koji portugalski (kãi latinskog jezika s mnogim arapskim reåma pomešana) govore.122 Doktor. Poznato vam je da je u Carigradu sve u najveãem neporetku, koji (naporedak) prestolni gradovi zahtevaju.123

Izuzetno, samo jednom, Sterijin lik kratkotrajno napušta dijalog da bi se obratio publici:
Sofija (publikumu). E molim vas, sad kako ÿena da se ne raduje kod takvog muÿa. Dobrim ne moÿeš, zlo ne pomaÿe, — zlu ÿenu mogli su i doterati u åuvstvo.124

Ovakvo Sofijino obraãawe publici podrazumeva ne samo privremeno napuštawe dramskog dijaloga veã i prekid scenske iluzije radi jedne druge scenske iluzije. Wime se lik poziva na raniju Sterijinu komediju, na Zlu ÿenu. Mada je to, kao i svaki drugi postupak obraãawa publici iskoraåewe iz lika, koliko i iz dijaloga, ovakav dramaturški postupak je više iskaz samog autora nego wegovog lika. U svim Sterijinim komedijama dijalog zapoåiwe razmenom iskaza samo dva lika, osim u jednoåinki Volšebni magarac (razmewuje se replika utroje) i u komediji Rodoqupci koja poåiwe uåešãem åetiri lika i više statista koji ih podrÿavaju izgovarawem parola. Potom u toku ekspozicije komada dva lika u dijalogu prepuštaju dijalog drugom paru likova u Laÿi i paralaÿi i Ÿenidbi i udadbi, jedan uåesnik ustupa svoje mesto novom liku u Pokondirenoj tikvi, Zloj ÿeni i X andrqivom muÿu ili se iskazima dva lika pridruÿuju iskazi treãeg, kao u Tvrdici, Sudbini jednog razuma, dok u Simpatiji i antipatiji i Beogradu nekad i sad novi par likova širi zapoåeti dijalog na åetiri uåesnika, dok se u Rodoqupcima poåetni dijalog sa više govornika umnoÿava sa još dva nova lika. Kada je akcija u komediji uzela zamaha, dijalog se odvija bez uoåqivije pravilnosti u broju govornika. Dijalog u novim åinovima, takoðe, ima tendenciju da zapoåne sa mawim brojem uåesnika, dok ukquåivawe novih najåešãe odgovara prelomnim mestima u komediji, kao što su zaplet, peripetija ili razrešewe. Kako se bliÿi kraj komada, Sterija širi dijalog na veãi broj likova, sve do posledwe scene. Tako su svi
121 122 123 124

Ÿenidba i udadba, II, 2, 300—301. Sudbina jednog razuma, I, 9, 483. Sudbina jednog razuma, I, 9, 485. andrqiv muÿ , III, 11, 449. X

82 likovi aktivni govornici u posledwim scenama Laÿe i paralaÿe (na kraju treãe scene vodi se razgovor samo izmeðu dva lika, u sledeãoj izmeðu tri, zatim åetiri, pa pet, dok u posledwoj uåestvuje svih šest likova), Zle ÿene (treãa slika treãeg åina jeste dijalog izmeðu åetiri, åetvrta pet, posledwa svih šest uåestvujuãih likova) i Sudbine jednog razuma (u pretposledwoj sceni tri, a u posledwoj sva åetiri lika). Isti postupak progresije uåesnika u dijalogu postoji i kada Sterija na kraju komada izostavqa jedan lik sa kompletne liste likova, kao u Tvrdici (peta slika ima tri, zatim åetiri, a u posledwoj pet likova u dijalogu), u Pokondirenoj tikvi (u osmoj tri, devetoj pet, u posledwoj sedam uåesnika) ili X andrqivom muÿu (na kraju komada u razmeni replika uåestvuje sedam od osam likova), dok u Rodoqupcima osam delujuãih likova vode dijalog u završnoj sceni. Ovim radom se ne iscrpquju razmatrawa o Sterijinom komiåkom dijalogu, jer se o wemu moÿe napisati åitava kwiga. Ovde smo samo pokušali da ukaÿemo na wegovu vaÿnost jednim drugaåijim pristupom i da navedemo interesantne pojave koje se tiåu Sterijinog naåina ispisivawa dijaloga, najvaÿnije vrste teksta u svakom dramskom delu.
Sava Anðelkoviã LE DIALOGUE DES COMÉDIES DE JOVAN STERIJA POPOVIÃ Résumé Pour étudier le dialogue (l'échange d'énoncés entre deux ou plusieurs locuteurs), nous reprenons la terminologie des fonctions de la communication verbale définies par Roman Jakobson. Sterija démarre d'ordinaire la situation dramatique par des répliques de contact pour mettre ensuite au premier plan les répliques référentielles, auxquelles viennent se mêler des répliques d'autre nature. Les répliques exhortatives sont nombreuses dans toutes les comédies. Les répliques émotives sont surtout abondantes lorsque Sterija débute comme auteur comique, parce qu'il vient de quitter le genre de la littérature sentimentale, avec laquelle il entend régler ses comptes. Le choix pour un dialogue de répliques majoritairement à telle ou telle fonction dépend des intentions de l'auteur quant au cours dramatique de la pièce et au type d'action des personnages à tel ou tel moment. Le dialogue se constitue en reliant des répliques isolées ou en séries, des questions et des réponses, des constatations et des réminiscences, de simples regroupements d'informations ou des ajouts au discours d'un autre personnage, la poursuite ou l'interruption du discours qui précède. Sterija montre dans le dialogue tout son sens de la caractérisation des personnages, auxquels il attribue des parlers très individualisés. On trouve dans les comédies de Sterija quelques „dialogues en aparté", qui se déroulent parallèlement au dialogue „audible" (Belgrade autrefois et maintenant, A menteur, menteur et demi). Il existe un exemple, unique dans le théâtre serbe, de dialogue instauré artificiellement à l'aide de „cartes parlantes" (Mariage et vie maritale), l'introduction de gloses, de commentaires entre parenthèses, qui semblent s'adresser à un lecteur plus qu'à un spectateur (Destin d'une raison). Enfin, dans un cas unique, l'un des personnages de Sterija, l'épouse du Mari acariâtre, abandonne un bref instant le dialogue avec ses partenaires pour s'adresser au public et se référer à une autre comédie de Sterija, La femme méchante.

UDC 821.133.1.09 Hugo V.: 050.488(497.11) SRPSKI KNJIŸEVNI GLASNIK

VIKTOR IGO U SRPSKOM KW IŸEVNOM GLASNIKU Vesna Simoviã

SAŸETAK: U radu se sagledava prisustvo Viktora Igoa u Srpskom kwiÿevnom glasniku (prva serija 1901—1914, Nova serija 1920—1941) kroz prevode Igoove poezije, prikaze wegovih drama objavqivanih u Glasnikovoj rubrici Pozorišni pregled, kao i tekstove koji su govorili o Igoovom ÿivotu i wegovoj delatnosti. KQUÅNE REÅI: Viktor Igo, Srpski kwiÿevni glasnik, recepcija, prevodna kwiÿevnost, pozorišni prikaz.

Viktor Igo, uz Lamartina, Voltera i wegovog starijeg savremenika Lesaza, spada u francuske pisce koji su poåetkom XIX veka meðu prvima bili prevoðeni kod nas. On je ujedno i pisac o kome vrlo åesto piše srpska štampa XIX i prve polovine XX veka.1 Wegovo ime ušlo je u našu kwiÿevnost još 1838. godine, najpre u kratkoj belešci u vojvoðanskoj Srbskoj novini, a iste godine i prevodom wegove pripovetke Klod Ge (Claude Gueux, 1834), objavqenog samo nekoliko godina po originalu u Serbskom narodnom listu. Za ovim prvim prevodom proznog dela slede prevodi Igoovih komada Anðelo, tiranin iz Padue (Angelo, 1835) i Ernani (Hernani, 1830) oba iz pera Jovana Sterije Popoviãa. I jedna i druga drama prikazane su kod nas 1842. godine.2 Za razliku od Igoovoih proznih i dramskih dela, wegova poezija prevoðena je sporadiåno. Razlog tome je verovatno teškoãa da se Igoovi melodiåni stihovi prenesu na odgovarajuãi naåin u vezanom stihu na srpski jezik. Paulina Lebl-Albala u svom radu o prisustvu Igoa kod nas, objavqenom u Srpskom kwiÿevnom glasniku 1912. godine,3 navodi kao prvi iz wegove poezije prevod pesme Grob i ruÿa iz zbirke Unutrašwi glasovi (Les voix interieures, 1837). Nepoznati prevodilac objavquje
1 U radu je obuhvaãen period do 1941. godine kad Srpski kwiÿevni glasnik prestaje da izlazi. 2 O recepciji Igoa kod nas v. Jelena Daniã-Stanojåiã, Viktor Igo u našim novinama i åasopisima (18 —1918 8 3 ) , Anali Filološkog fakulteta u Beogradu, 1961, 151—189. 3 SKG, 1912, XXIX, 7, 11, Paulina Lebl-Albala, Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti, 527—537, 842—857.

84 ga gotovo 10 godina posle prevoda pripovetke Klod Ge, 1847. godine, u istom listu. Povodom ove Igoove pesme pisao je prethodno i Glasnik 1903. godine. On donosi prevod Aleksandra Andriãa navodeãi kao kuriozitet da je objavqen u Peštansko-budimskom Skoroteåi još 1844. godine i uz wega daje i original pesme.4 Igo je u našoj kwiÿevnosti i periodici najprisutniji sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka. Tada se prevode wegovi romani sa moralistiåkom tendencijom, oni „koji mogu da zabave, ali i da pouåe". Tako je još 1862. godine, kad su objavqeni Jadnici (Les Miserables) u Francuskoj, kod nas preveden poåetak ovog romana. Tek ãe ga, meðutim, Mita Rakiã prevoditi i štampati od 1872. do 1886. godine. U ovom periodu prevodi se veliki broj Igoovih romana — Rabotnici na moru, 1866. godine (Les Travailleurs de la Mer, 1866), Siromah Klavdije, 1869. godine, Na belom hlebu, 1886. godine (Le Dernier jour d'un condamne, 1829). Prevod romana Devedeset treãa (Quatrevingt-treize, 1874) zapoået je iste godine kad je roman objavqen u Francuskoj, 1874, a drugi deo preveden je i objavqen 1885. godine. Zanimqivo da ãe Bogorodiåina crkva (Notre-Dame de Paris, 1831), na koju je skrenuo paÿwu Jovan Subotiã u Serbskom narodnom listu još 1838. godine, biti prevedena tek 1898. godine jer se smatralo da ne moÿe zainteresovati širu publiku.5 Ovo je period i Igoovog intenzivnog prisustva u našim listovima koji, po uåestalosti i broju napisa moglo bi se reãi, pomno prate pre svega wegovu politiåku i društvenu aktivnost. U ålancima tog doba prikazuje se najåešãe ovaj aspekat Igoovog rada — wegova istupawa, govori i apeli, pisma i ålanci koji ga predstavqaju kao pesnika slobode, borca protiv nepravde, zaštitnika slabih. Mawe ima ima ålanaka koji govore o wegovom stvaralaštvu. Devedesetih godina XIX veka, meðutim, sve je više ålanaka u kojima se govori o specifiånostima samog Igoovog dela, sa mawe ustaqenih fraza i izraza divqewa ovom pesniku i wegovom åovekoqubqu.6 U vreme pokretawa Srpskog kwiÿevnog glasnika, 1901. godine, Igo je, dakle, i te kako poznat i åitan kod nas. Evropski orijentisan, široko kwiÿevno-kulturno i prosvetiteqski koncipiran, Srpski kwiÿevni glasnik prevodi i piše o najpoznatijim evropskim piscima. Uz to, wegova stalna rubrika Beleške puna je kratkih vesti o novim izdawima dela ili objavqenim studijama o piscima, ne samo kod nas veã i u inostranstvu. Beleške su obaveštavale i o raznim kwiÿevno-kulturnim manifestacijama i jubilejima, kako kod nas tako i u širim, evropskim okvirima. U Srpskom kwiÿevnom glasniku Igo je prisutan od samog poåetka izlaÿewa åasopisa i wegovo prisustvo prati se kroz više Glasnikovih rubrika, od prevedenih pesama štampanih na ustaqenom mestu za priloge iz stranih kwiÿevnosti, do najrazliåitijih dogaðaja vezanih za Igoovo ime i delo — godišwi4 5 6

SKG, 1903, VIII, 6, 476—477. J. Daniã-Stanojåiã, nav. d. J. Daniã-Stanojåiã, nav. d., P. Lebl-Albala, nav. d.

85 ca, objavqivawa wegovih kwiga ili studija o wemu, koji su se pojavqivali u Beleškama i bili prvenstveno informativnog i prigodnog karaktera. Prvi put se Igo pomiwe 1901. godine povodom kwige pisama svojoj verenici za koju Glasnik prenosi da je izazvala mnogo paÿwe u francuskoj štampi i da je „kao dokument intimnog ÿivota ovog velikog pesnika" vrlo zanimqiva.7 Naredne godine, povodom stogodišwice Igoovog roðewa, uredništvo javqa da su na proslavu pozvani Hauptman, Gorki i Kipling kao predstavnici nemaåke, ruske i engleske kwiÿevnosti.8 Nekoliko brojeva kasnije, istim povodom, podseãa se na opreåna mišqewa koja su vladala o ovom pesniku i koja ãe, uostalom, biti primetna i u ostalim napisima o Igou objavqivanim u Glasniku — dok je za jedne Igo bio „polubog, patrijarh francuske kwiÿevnosti", drugi su u wemu videli „veštog ÿonglera sa reåima", koji „razvija opšta mesta", „bez ideja". Igo je predstavqen u ovoj belešci, kao mnogo puta do tada u našoj štampi, prvenstveno kao pesnik slobode, socijalne pravde i demokratije koji se bori za ugwetene narode. Podseãa se da mu Srbi duguju posebnu zahvalnost za wegov plemenit apel 1876. godine za prava „junaåke male nacije".9 Misli se, pri tome, na tekst Za Srbiju koji je Igo objavio u listu Rappel u vreme srpsko-turskog sukoba 1876—1878. godine. Ovaj apel, u kome Igo ustaje protiv stradawa hrišãanskog stanovništva i ravnodušnosti koju prema tome pokazuju evropske vlade, postaãe, naÿalost, aktuelan ponovo u vreme novih borbi i stradawa na Balkanu, pa ãe ga Glasnik objaviti 1912. godine. Srpski kwiÿevni glasnik beleÿi i najnovija izdawa Igoovih dela u Francuskoj. Tako saznajemo da je izašla Posledwa rukovet (Dernière gerbe), pesme iz zaostavštine Viktora Igoa,10 a da u Lionu izdavaå Bernoux Cumin e Masson sprema novo, raskošno izdawe dela ovog pisca u pedeset tri sveske.11 Od studija posveãenih Igou pesniku Glasnik piše o jednoj „vrlo kwiÿevnoj i zanimqivoj studiji" mladog Fernana Grega, „jednog od najboqih i najpoznatijih pesnika francuskih" (åije ãe dve pesme biti prevedene u Srpskom kwiÿevnom glasniku nekoliko godina kasnije). U woj Greg ustaje u odbranu velikog pesnika od svih onih koji su mu odricali znaåaj i kao pesniku i kao filozofu.12 Igo je, dakle, u Glasniku bio åesto prisutan kroz kratke informativne tekstove pre nego što je 1903. godine objavqen prevod pesme Natpis (devet stotina godina pre Hrista), iz wegove epopeje Legenda vekova (Inscription, 1870, in La Legende des siecles, 1859, 1877, 1883).13 Ovo je ujedno prvi i jedan od reðih prepeva sa francuskog u Glasniku do 1914. godine. Natpis sastavqen u obliku epitafa prepevao je Sima
7 8 9 10 11 12 13

SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG,

1901, 1902, 1902, 1902, 1902, 1904, 1903,

II, 3, 240. V, 2, 159. V, 4, S., 315—316. VI, 2, 794. VII, 2, 157. XIII, 8, 633. VIII, 8, 594—595, preveo Sima Panduroviã.

meðutim. 1902. kao i mnoštvo melodramskih elemenata. neuverqiva intriga. Posle ovih prvih napisa o Igou nastala je veãa pauza. pomog'o.. odnosno da fiziåke rugobe kriju moralnu veliåinu. 16 Ibid. v. 295. nategnuta i neprirodna drama. 14 15 . Ovaj ravnomerni ritam — jedan stih jedna reåenica — prekidaju samo dva opkoraåewa. tako da izgledaju naivni i primitivni". XI. kao i ujednaåen ritam originala. Kraq se zabavqa 1904. Da bi oåuvao neophodan broj slogova. površno ocrtane liånosti. Beleške u kojima se pisalo o Igou prvih godina izlaÿewa åasopisa. Glasnikova kritika nije prezala pred veliåinom i reputacijom pisaca koje je predstavqala åitaocima. 294—301. 1895. Marija Tjudor 1869.14 Polazeãi od ove drame. vidi „nenadmašne stihove" Igoa. posebno Ruj Blas. Ernani 1880. objavqenom iste godine u Glasnikovoj rubrici Pozorišni pregled. godine i studije Bogdana Popoviãa posveãene Erediji. Ruj Blas 1875. kome i Igoovo pripada. 1930.. Petar Volk. Institut FDU. 4. Ne samo da su u ovom komadu likovi graðeni na takvim suprotnostima veã su i scene zasnovane na kontrastima koji su prema Rakiãu „åesto nategnuti i preterani. Anðelo nije izvoðen u Beogradu. 1908. doduše u kontekstu razmatrawa Eredijinog stvaralaštva. koga naziva velikim i neporoånim pesnikom. Milan Rakiã je u svom prikazu. za romantiåarsko pozorište. prodav'o. Na oštre ocene nailazimo tako povodom drame Viktora Igoa Kraq se zabavqa (Le Roi s'amuse. SKG. 1894. Nijedan tekst nije se odnosio na samo Igoovo delo. bile su preteÿno prigodnog karaktera.17 U Glasniku. 301. iako mnogobrojne. Rakiã smatra da se svi Igoovi komadi mogu svesti na åiwenicu da se oni najneugledniji po poloÿaju odlikuju najplemenitijim oseãawima.15 Prepriåavajuãi posledwe scene komada. prazna i neukusna kao retko koje delo Higovo. Igoove drame igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu još od 1869. ukoliko je smatrala da wihovo delo svojim osobinama ne zasluÿuje paÿwu koja mu se poklawala. bez obzira na uspelost pesnika. Beograd 1992. Tek ãe ovde biti nešto više reåi o Igou pesniku. Uvek briÿna da iz stranih kwiÿevnosti izabere i predstavi ono što bi svojim kvalitetima trebalo da posluÿi kao uzor za vaspitawe i uzdizawe ukusa. karakteristiåna je i inaåe slaba kompozicija. sve do 1911. zidat'. Ibid. dado'. Epski uzvišen ton. godine (Marija Tjudor) i za vreme izlaÿewa Glasnika imale su svoju publiku. predstavqa kao izveštaåenu i naivnu. Marija Delorm 1881. 1935. gde ih u originalu nema. 1832) koja je bila igrana 1904. Meðutim. one više neãe biti prikazivane za dugi niz godina. Pozorišni ÿivot u Srbiji 18 1944 / 5 3 . 17 Lukrecija Borxija igrana 1872. Rakiã zakquåuje: „Tako se melodramatiåno završava ova izveštaåena. 1882. 1904. zadrÿavajuãi dvanaesterac i parnu rimu originala.86 Panduroviã. saåuvan je zahvaqujuãi i silaznoj intonaciji na kraju stihova koji su gotovo u celoj pesmi i sintaksiåko-semantiåke celine. koji je i sƒm prevodio Igoovu poeziju. Naime. Panduroviã je pravio ustupke — rek'o."16 Kao jedini kvalitet u woj Rakiã. godine u Narodnom pozorištu.

XXIX. Takoðe. politiåko-socijalne ålanke i govore. 1912. 635. U novoj. koja je nastavila da izlazi 1920. Upravo povodom razliåitih vrsta stihova i izraÿajnih moguãnosti koje oni pruÿaju Bogdan Popoviã navodi. istorijske i filozofske spise. prvenstveno zbog socijalne tendencije wegovih tekstova.18 Za Popoviãevim tekstom. 1930. na primeru Igoovih dela na srpskom jeziku. Paulina Lebl-Albala prati kako su primana i prihvatana Igoova dela kod nas i kako je raslo oduševqewe ovim pesnikom. na Igoovo ime nailazi se tek u godini proslave stogodišwice romantiåarskog pokreta. XXXI. Milaåiã. Glasnik gotovo cele godine prati obeleÿavawe ovog jubileja u Francuskoj. 150—153. Z.87 Bogdan Popoviã ponavqa stav da je osnova Eredijinog pesništva u poeziji i Igoovoj Lekonta de Lila. na francuskom i u prevodu. egzotiånost. 2. 1911. 9. koja je åitana na Beogradskom univerzitetu 1911. 11. Za Balkansko slovenstvo. Istovremeno ona prati i vaqanost prevoda navodeãi i komentarišuãi. brat rano preminulog pesnika Stevana Lukoviãa. o Igou kao reformatoru koji je u francusku liriku uneo ÿivopisnost. 116—131. sledi veãa studija Pauline Lebl-Albala. Posledwi tekst Viktora Igoa u staroj seriji Glasnika jeste veã pomiwani. Beleÿe se kwige objavqene u Francuskoj koje se bave romantizmom. godine. XXIX. 18 19 . 711—714. izostavqaju iz prevoda teÿe delove. 7. 8. 22—32. objavqen pred poåetak balkanskih ratova. XXVI. åuveni pamflet iz 1876. 1912. godine u korist Srbije i balkanskog slovenstva. kao i dve strofe Zlih duha u kojima broj slogova u stihu raste od dva do deset.21 Preveo ga je Milan Lukoviã. koji se dotakao jednog vida Igoovog stvaralaštva. Hoze Marija de Eredija. André Monglond: Le préromantisme français. a onda se smawuje. 527—537. doåaravajuãi pribliÿavawe i odlazak duhova i ilustrujuãi time Igoovo majstorstvo. Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti. 20 Ibid. ne samo kroz poeziju i prozu veã i kroz dramsku kwiÿevnost. Za Srbiju. Sasvim u vaspitno-obrazovnom duhu åasopisa utemeqenom deset godina ranije u programskom ålanku Bogdana Popoviãa. SKG. a objavqena naredne godine u Srpskom kwiÿevnom glasniku.22 SKG. ibid. 531. iznosi veã poznato i rasprostraweno mišqewe.19 Iscrpno. jednu strofu iz pesme Viteške igre Kraqa Jovana u stihovima od tri sloga. kroz sve kwiÿevne rodove i vrste u kojima se Igo ogledao. posrbquju imena liånosti ili upotrebqavaju trivijalne izraze. a i sƒm uåestvuje objavqujuãi niz tekstova posveãenih ovom kwiÿevnom pokretu. kojim je zapoåeo Srpski kwiÿevni glasnik... koji je preobrazio pesniåki oblik obogativši reånik i usavršivši tehniku stiha. D. Paulina Lebl-Albala naglašava da je svaki dobar i lep prevod „datum u srpskoj prevodnoj kwiÿevnosti"20 i dobitak za srpsku kwiÿevnost. poratnoj seriji Srpskog kwiÿevnog glasnika. koje nalazimo i kod Lansona. loše obiåaje naših prevodilaca da mewaju originalne tekstove. istoriju. Henri Trouchon: Romantizme et préromantisme. koji je takoðe bio Glasnikov saradnik. 842—857. 2. 1930. 21 SKG. 22 SKG. 1.

dr Ranko Markoviã u svojoj belešci u Glasniku priznaje da je ovaj komad „dokumenat vrlina i u isto vreme nedostataka pozorišnog romantizma u Francuskoj". postalo je vremenom šablon i melodramski naivno. U svom ålanku Kroz kwige i dogaðaje26 autor. vidi u proslavi romantizma dve manifestacije — jedna je vezana za stogodišwicu Igoovog Ernanija. Na našoj pozornici ovaj jubilej obeleÿen je izvoðewem Igoove Lukrecije Borxije28 (Lucrece Borgia.27 a drugom se uzdiÿe sama ideologija romantizma — sloboda oseãawa i mašte. XXX. 27 Ibid. koji je oznaåio pobedu romantizma. Prema Manojloviãu. Mnogo blaÿe nego svojevremeno Milan Rakiã. 1930. bilo smelost u dramskoj konstrukciji. uz sve wegove scenske nedostatke. 5. meðutim. Duh i sudbina romantizma. 12—23. neposrednost izraza. vidi ovaj komad. 1930. Kod wega su suština i duh zaostajali na uštrb efekta i deklamacije. deklamatora. Neobjavqena Lamartinova pesma. a Igo „kao neki kraq ili papa francuskog romantizma"31 samo je popularisao romantiåarsku ideologiju. 23 24 . 26 SKG. da galami. Rusiji.. XXX. 1. duboko tragiåno. kao vrstu intuicije jedne pesniåke generacije koja je kråila nove puteve. XXX. 96—105. zadrÿavajuãi kritiåku distancu. Meðu ogledima koji su se u Glasniku te jubilarne godine šire bavili romantizmom nalazi se i studija Todora Manojloviãa Duh i sudbina romantizma.32 Igoov romantizam je. kao pravi veliki pesnik". Naroåito se osvrãe na ulogu koju je Igo imao u romantiåarskom pokretu. Todor Manojloviã. 25 SKG. da grmi veliåanstveno i zanosno. potpisan kao „Povremeni". nastavqa Manojloviã. 30 SKG. 28 SKG. On izdvaja najvaÿnije prethodnike i nove impulse koje su oni dali romantizmu. „Bolesno" u literaturi.24 Glasnik u neku ruku kroz svoje tekstove i beleške daje istorijat ovog kwiÿevnog pokreta. iskrenost i autentiånost.. U jednoj od prvih beleški te godine25 podseãa se na burne reakcije izazvane izvoðewem Igoovog Ernanija. buntovan romantiSKG. SKG. francuski romantizam imao je mnoge oznake nemaåkog uticaja. XXIX. 1930.. 625—627. 8. 230—232. Markoviã. 1930.30 U woj Manojloviã prati ovu kwiÿevnu pojavu od pojave termina romantique preko wenih glavnih odlika po kojima se razlikuje od klasiåarske umetnosti. 8. 21. 1930. 2. a posebno u Nemaåkoj i Francuskoj. 638. efektna scena. koji je bio „najveãi datum u istoriji francuskog romantizma". 1930. 3.23 a wegovi saradnici u svojim tekstovima sagledavaju romantizam iz razliåitih uglova. ne razvijajuãi je niti je produbqujuãi. 32 Ibid. verbalistu neiscrpne mašte i virtuoznog stihotvorca koji je „umeo da barata.88 prati se pisawe francuske štampe o ovom dogaðaju... XXIX. Manojloviã vidi Igoa više kao doktrinara. XXIX. 12—23. 21. 387—388. M. prati etape razvoja ovog pravca u Engleskoj. Miloš N. pa ga utoliko smatra vrednim da obeleÿi ovakav jubilej. 1930. 637—638. 29 Ibid. 625. 31 Ibid. primeãuje on. dr R.29 Ono što je. XXXI. 1. Ðoriã. 1833).

godine. 1939. posledwe pre izgnanstva. ali je zadrÿan tipografski oblik orginala. 1837) iz zbirke Zraci i senke. 1837) iz zbirke Zraci i senke (Les Rayons et les Ombres. 242. Todor Manojloviã je preveo doslovno. jer ne åuva uspomenu na zaqubqene. 18—23. Junske noãi. prevedena je nerimovanim stihovima. gotovo pred sam kraj svog izlaÿewa. Strofa (coué). 1831) koja je sledila za virtuoznim Orijentalkama (Les Orientales): Ponekad kad sve spava (1829) i Zalasci sunca (Soleils couchants. . Ðoriã.89 zam inata koji prihvata sve što je u opreci sa klasicizmom. I treãa Igoova pesma u ovom izboru Junske noãi (Nuits de juin. Tuga. 35 SKG. kad je uostalom objavqeno najviše prevoda romantiåarskih pesnika u Novoj seriji. åesta kod Igoa. Kraj obala. 1. u kojoj posle dva dvanaesterca dolazi osmerac i sa istom rimom kao u prethodnoj pesmi prevedena je takoðe nerimovanim stihovima. dva katrena sa ukrštenom rimom abab. Devet godina kasnije. a sa wim i preokret u dotadašwu poeziju. 90—92. Ponekad kad sve spava. ludo i bolesno imaju takav utisak „zbog Igoa". Srpski kwiÿevni glasnik objavquje prevod još jedne Igoove pesme. Alfred de Mise. Manojloviã ide åak dotle da smatra da svi koji u romantici vide nešto neozbiqno. „Ponekad kad sve spava" zapravo je prvi stih koji je upotrebqen umesto naslova. potom i Raspeãe biãe prevedene u Glasniku tek 1939. 36 Michele Aquien. åuvene Tuge Olimpijeve (Tristesse d'Olympio.34 Iz Igoove poezije izabrane su dve pesme iz zbirke Jesewe lišãe (Les Feuilles d'automne. Dictionnaire de poetique. Kao što je åesto bio sluåaj u åasopisu. Marselina Debord-Valmor i Ÿorÿ Sand. Eufrozina. Zalasci sunca. nema Lamartina. LVIII. M. 1840). 2. ovaj raspored rima sreãe se još kod Malerba i Ronsara. prepevao je dr Miloš N. preveo T. sastavqenim od dva dvanaesteraåka distiha izmeðu kojih su dva šesterca rimovana po šemi aabccb.35 On zadrÿava Igoovu strofu i rime. Igoa i Misea. 34 Lamartinova najåuvenija pesma Jezero. Od Igoa odvajaju se Viwi. nerimovanim stihovima. Zanimqivo je da ni u ovom izboru. ni tokom te godine. Paris 1993. Najveãim brojem pesama (3) u ovom izboru zastupqen je Igo.36 Posle 33 SKG. Dve dvanaesteraåke sekstine sa rimom aabccb. Ovu pesmu karakteristiånog romantiåarskog motiva qubavi i prirode kao wenog svedoka. pesnika åije su Meditacije (Meditations poetiques. Viktor Igo. pa tako i ovde odmah posle Manojloviãeve studije Glasnik donosi prilog Iz francuske romantiåne lirike u kom su prevodi Šenijea. 1930. 1939. Andre Šenije. Librairie Generale Francaise. Olimpijeva melanholija pri pogledu na nekadašwa zajedniåka mesta iskazana je sekstinama. 1828). u ovom sluåaju impassible. åestom kod Igoa.33 Sve pesme je nerimovanim stihovima preveo sam Todor Manojloviã. XXX. 1820) najavile romantizam unevši nov senzibilitet. Igou drag motiv sumraka i noãi imaju i fantazmagoriåni Zalasci sunca. Isti. Glasnikovi kritiåari su svoje kwiÿevnoteorijske studije ilustrovali odgovarajuãim prevodima iz stranih kwiÿevnosti.

XXXII. uz ovu. M.90 ovog prvog dela. Adrijan Tilger navodi da nijedan italijanski romantiåar nije u Italiji tako omiqen kao Igo. Z. bliskost sa današwim åovekom po unutrašwem. Prelazi se na drugo lice i direktno obraãawe prirodi. .. Beleÿi se da je u Francuskoj objavqeno izdawe izabranih odlomaka iz wegovih dela. XLIX. skoncentrisani praktiåno u jednoj svesci u Novoj seriji Glasnika. Hajnrih Man izmeðu ostalih pohvala istiåe Igoovo saÿaqewe i pravdu. gde je Igo bio u izgnanstvu. U. osetqivost za aktuelne politiåke i društvene dogaðaje. drama Ruj Blaz i Ernani i romana Bogorodiåina crkva u Parizu i Jadnici. 636. 1872) objavqena sada u Francuskoj kao ilustracija povodom preteãih dogaðaja uoåi Drugog svetskog rata.. LIII. na primer.39 Srpski kwiÿevni glasnik preneo je 1935. SKG. D. 1939. Legenda vekova. liånom doÿivqaju stvarnosti. 5. ni wegov humanizam i uzvišenost nemaju više vrednost i znaåaj koji su nekada imali.41 Uz izuzetne pohvale autoru on istiåe kquåna mesta wegovog rada — stavove Svetislava Petroviãa o raznolikosti Igoovog genija. 8. 1938. 253. pesniåkih zbirki Posmatrawe i razmišqewe. Najzad Aleksej Tolstoj dotiåe Igoov društveno-moralni znaåaj za one koji se bave socijalnim reformama. Igoov ÿivot i delatnost uopšte zaokupqali su paÿwu Glasnikovog uredništva niz godina. sposobnost da potrese. i anketu koju je povodom pedeset godina od smrti Viktora Igoa organizovao list Le Mois i u kojoj su mnogi poznati svetski kwiÿevnici izneli podeqena mišqewa o ovom piscu. vizije/iluzije. åini/u tmini. a cela strofa postaje jedna reåenica koja nosi znaåewe. U.38 navodi se da je jedna pesma iz wegove zbirke Strašna godina (L'Année terrible. 1935. da nije sposoban za mistiåku inspiraciju i da je wegov uticaj bio više širok nego dubok. iako ni wegova misao. senom/koprenom. I dok su prevodi Igoovih pesama. Moris Bering Igou odao priznawe za vizionarstvo i patos. LVII.37 podseãa se na anegdote prilikom slawa satiriåne zbirke Kazne uperene protiv Napoleona III sa ostrva Xersej. Tako je. Milaåiã prikazuje u åasopisu. 37 38 39 40 41 SKG. Viktor Igo u mišqewu stranih pisaca. 8. laganog ritma i deskriptivnog treãeg lica dolaze dvanaesteraåki katreni sa ukrštenom rimom. naprotiv. 634—635. SKG. godine. 3. stihovi postaju sintaksiåko-semantiåke celine da bi posledwi deo pesme doneo smirewe (uspomene postaju ekvivalent veånosti) koje pokazuje i izbor reåi u rimi — klone/tone. SKG.40 Istim povodom Svetislav Petroviã objavio je esej Viktor Igo. Unamuno. 1936. 397. povišen ton i uzbuðewe pred prizorom prirode koja ne åuva uspomenu na qubavnike iskazani su uzviånim reåenicama. 3. XLVI. wegovo saoseãawe sa potlaåenima i nemoãnima — nalazimo i ovde pobrojane sve one Igoove osobine koje su uobiåajeno nailazile na pohvale. 1931. da on nema oseãaj za tragiåno osim za teatralno tragiåno. zadivqujuãoj plodnosti. koji Dušan Z. SKG. smatra da je Igoova snaga samo verbalna.. ukratko.

1936. „iz straha od poezije" i „romantiånog prenemagawa". ali ne nalazi originalne i duboke ideje u wegovom delu. ogwevi utule". On se åesto spomiwe u åasopisu. „jedan od najveãih svetskih pesnika. Moÿda je åiwenica da je Igo bio veã toliko „odomaãen" kao jedan od najåitanijih stranih pisaca kod nas dovela do toga da nijedan kritiåki napis u Srpskom kwiÿevnom glasniku ne bude posveãen wegovom delu. preteranost i neuverqivost. „on bi ispao vrlo mali åovek… u glavi tog xina nikad se dve zaista duboke i odmerene misli nisu ukrstile". 43 Sliåno mišqewe koje ãe se i kasnije sretati u Glasniku kod drugih kritiåara nalazimo još kod Lansona u Istoriji francuske kwiÿevnosti (1894). XLVII. ali uvek u kontekstu nekih drugih kwiÿevnika ili kwiÿevnih pojava. ako bi se Igo. Ocena koju je u Pokretu 1902. svoje pozorište gradio na „blesku rascvetalih stihova. Poreðewa radi. 1838). svelo Igoa na prozu. na antitezama neboseÿnim. Stanislav Vinaver. On u svome prikazu oštro reaguje što je Pozorište neopravdano. . cenio kao mislilac. na urnebesu strasti i mrÿwi. a mišqewe kritike kretalo se od prvobitnih izraza divqewa Igoovom åovekoqubqu. godine izneo Glasnikov buduãi saradnik Uroš Petroviã da Igo po dubini svojih misli. Vinaver ustaje u odbranu Igoovog romantiåarskog zanosa i pijanstva „u reåi i stihu i sliku. Stil i stih na beogradskoj pozornici. originalnosti i jaåini oseãawa zaostaje za velikim piscima. meðutim. na ironiji tragiånih nesporazuma. po mašti i moãi izraza izvesno nikad nenadmašen". u gipkosti. zvuku i jeku" i oštro reaguje protiv svoðewa ovog pesnika na racionalno i umereno. Naime. 153—156. Igo je i u drugim åasopisima tog 42 SKG. savršenstvo forme. bogatstvo slika i reånika. kroz Glasnik. plemenitosti i politiåkoj angaÿovanosti do kasnijih razmatrawa kwiÿevne vrednosti wegovih dela. gotovo istovetno. u boji i sjaju i blesku. na fatalnim ogwevima koji proÿdiru. istiåu uvek kao neprevaziðeni kvalitet Igoovo versifikatorsko majstorstvo i verbalnu snagu. godine Igo je kod nas veã vaÿio za jednog od najveãih evropskih pisaca. tako. Moÿda je to naivno — ali je naivnije ako se antiteze potkrešu kao korov. Igo je. Povodom we napisaãe Stanislav Vinaver posledwi tekst posveãen Igou u Glasniku. Za razliku od Rakiãa koji je svojevremeno u Igoovim dramama video pre svega izveštaåenost i banalnost. na velikim gromovnim reåima.91 Ovu godišwicu smrti Viktora Igoa Narodno pozorište obeleÿilo je prikazivawem wegove drame Ruj Blaz (Ruy Blas. Sliåno mišqewe iznosi i Bogdan Popoviã govoreãi o Zmaju u svom tekstu Šta je veliki pesnik. ali je zato wegova veliåina „u sjaju. 2. u savršenstvu i novini forme" moÿe se pratiti. prevedene su po tri Viwijeve i Miseove. sa pet prevedenih pesama najzastupqeniji francuski romantiåarski pesnik u Glasniku. On istiåe Igoovu imaginaciju.43 Svi kritiåari. govori Vinaver nadahnuto. Igo je. kao Milan Rakiã ili Todor Manojloviã na primer. u melodiji. i kad ga oštro kritikuju. Wegova prozna dela gotovo da su sva prevedena. a dve Lamartinove pesme. Ruj Blaz.42 Do pojave Srpskog kwiÿevnog glasnika 1901.

godine. Librairie Générale Française. LITERATURA Michèle Aquien. u Srpskom kwiÿevnom glasniku je prisutan prvenstveno kao pesnik45 (kao tekovina francuske tradicije koja postaje i naša. Iako su wegovu poeziju prevodili i u åasopisima objavqivali naši najpoznatiji pesnici (Milan Rakiã. . Dictionnaire de poétique. i to tek 1939. do 1941. na primer. kao i povodom stogodišwice romantizma. ali je reå o vrlo slobodnom prevodu. objavqena povodom znaåajnih datuma: stogodišwice roðewa. GF-Flammarion. 1961. ålanaka i knjiÿevnih radova. što pokazuje rad Pauline Lebl-Albala). Gotovo polovina tih beleški (šest) prigodnog je karaktera. ali to nisu uvek wegove najpoznatije i najboqe pesme. åuvena Olimpijeva tuga objavqena je po prvi put i jedino u Glasniku. godine. a romani bili ceweni posebno zbog socijalne dimenzije. jedna je studija o recepciji wegovih dela kod nas. Viktor Igo koji je više od pola veka pre pojave Srpskog kwiÿevnog glasnika bio poznat i priznat kod nas zbog svojih humanistiåkih ideja i društvenog angaÿovawa.92 doba vrlo åesto prevoðen. Vojislav Iliã. 44 Izbor pesama iz ove Igoove zbirke objavio je još 1891. I—VII. Jelena Daniã-Stanojåiã. ne tekstovi u kojima se on spomiwe) åak trinaest su beleške. godine. godine). Lanson. Dragiša Stanojeviã pod istim naslovom. åiji su govori i pamfleti bili navoðeni u našim åasopisima. Paris 1952. pedesetogodišwice smrti. Naime. Anali Filološkog fakulteta u Beogradu. štampane u istoimenoj rubrici koja se nalazila uvek na posledwim stranama lista. Beograd 1982. U istom periodu. a tri pozorišna prikaza.44 Suprotno je sa proznim delima kojima je Igo ušao u našu kwiÿevnost 1838. 151—189. posledwi prevod iz 1939. od ukupno dvadeset tri priloga o Igou (brojani su samo prilozi koji se neposredno odnose na Igoa. 1925. od kojih dva opet povodom godišwica. Bibliografija rasprava. Qubica Ðorðeviã. Sima Panduroviã) do poåetka Drugog svetskog rata štampan je prevod samo jedne Igoove zbirke — Protiv tiranije (Les Chatiments). o preradi i posrbi Igoovih pesama. Narodna biblioteka Srbije. godine. Tako. Bibliografija Srpskog kwiÿevnog glasnika. Viktor Igo u našim novinama i åasopisima (18 — 8 3 1918 ) . i to. Zagreb 1956. O poloÿaju Igoa u Srpskom kwiÿevnom glasniku ne govore samo zapaÿawa kritiåara iskazana u tekstovima veã i vrsta priloga i wihovo mesto u åasopisu. 45 Veãim brojem prevedenih pesama biãe zastupqen samo Bodler. Histoire de la littérature française. Hachette. Histoire de la littérature française. Ima šest prevoda. godine. Paris 1996. sve vreme izlaÿewa Glasnika (prva beleška o Igou je iz 1901. prevedeni su i objavqeni (neki i po više puta) gotovo svi Igoovi romani — u Glasniku nema prevoda nijednog wegovog proznog dela. Paris 1993. tj. iako ne u prvom planu.

Victor Hugo est déjà célébre et reconnu chez nous surtout pour ses idées humanitaires et son engagement politique. Beograd 1992. Dans le Messager littéraire serbe. Hugo poète domine. 1912. Beograd 1989. 842—857. 18 1944 / 5 3 . Predrag Palavestra. Alors que les critiques jugent mal ses pièces de théâtre. Srpska bibliografija. 7. . Pozorišni ÿivot u Srbiji. Petar Volk. revue de grand renom de la première moitié du XX siècle (1901—1941). la plupart des textes consernant Hugo sont de courtes nouvelles ou anecdotes. surtout son imagination. Le Messager publie aussi 3 critiques des pièces de Hugo jouées au Théâtre National de Belgrade et une étude sur la récéption des oeuvres de Hugo en Serbie. Il n'y a pas de traductions de ses oeuvres en prose. Par contre. ils admirent sa poésie. Vesna Simoviã VICTOR HUGO DANS LE MESSAGER LITTÉRAIRE SERBE Résumé Au moment où le Messager littéraire serbe apparait en 1901. il est poète romantique français traduit le plus souvent dans la revue (5 poésies traduites parmi lesquelles La Tristesse d'Olympio. placées sur les dernières pages de la revue. SKG. Narodna biblioteka Srbije. Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti. publiée uniquement dans cette revue). 527—537. 11. Ses romans sont traduits en serbe et on apprécie leur dimension sociale. Srpska kwiÿevna zadruga. ou les notes publiées à l'occasion des anniversaires de Hugo — sa naissance ou sa mort. XXIX. Institut FDU. sa puissance verbale et la virtuosité da sa versification. Meme s'il est présent dans la revue depuis ses premiers numéros et qu'on parle de lui souvent. Istorija moderne srpske kwiÿevnosti. Beograd 1995. Kwige 18 68 —1944 .93 Paulina Lebl-Albala.

UDC 821.163.41-12.09 Petroviã Njegoš

ZNAÅEWE 1914. STIHA GORSKOG VIJENC A (oblik rano u drugom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve) Radmilo Marojeviã

SAŸETAK: Podrobno se izlaÿe istorija pitawa o tumaåewu forme i semantike oblika rano u prvom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve. Prvo tumaåewe: oblik rƒ no je vokativ imenice (h)rá na (Rešetar, Banaševiã). Drugo tumaåewe: oblik ræno je vokativ imenice ræna (Vušoviã, Ostojiã, Tomoviã). Treãe tumaåewe: oblik ræno je prilog u znaåewu 'prerano, premlad' (Ðukiã, Stevanoviã). Åetvrto tumaåewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vukiã M. Miãoviã, suštinski se svodi na prvo: vokativ rƒ no imenice rá na semantiåki kontaminirane sa orijentalizmom (arapski pridjev ra'n¡ koji u turskom ima znaåewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli'). Autor ålanka dokazuje da u kontekstu tuÿbalice sestre Batriãeve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rƒno, kako u znaåewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ', 'zaštito, uzdanice') tako i u znaåewu na kome se bazira åetvrto tumaåewe ('mili moj', 'dušo moja'), i daje prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [ræno], koja dopušta drugo i treãe tumaåewe. S obzirom na to da radni glagolski pridjev uletio ima nesumwivo ablativno 'odletio' a ne akuzativno znaåewe 'uletio', drugo tumaåewe oblika kao vokativa ræno gubi na uvjerqivosti. Treãe tumaåewe je, i s aspekta semantike i s aspekta poetike, ubjedqivije od drugog, i wemu autor daje prednost, s obzirom na posvjedoåenost oblika ñletßo u znaåewu 'odletio' u narodnim tuÿbalicama u Crnoj Gori Wegoševa vremena, s obzirom na strukturu imeniåkih sintagmi u pripjevima tuÿbalica i s obzirom na semantizaciju oblika ræno u Wegoševom stihu kao priloga od strane samih tuÿbalica. KQUÅNE RIJEÅI: Petar ¡¡ Petroviã Wegoš, Gorski vijenac, Tuÿbalica sestre Batriãeve, oblik rano, prilog za vrijeme.

0. U drugom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve:
Kuda si mi uletio, moj sokole [s§kole] ,

96
od divnoga jata tvoga brate rano [ræno] , da l nevjerne [nœvjõrnõ]ne zna n [è zn (Bog ih kleo!) e ãe [œãõ]tebe prevariti, divna glavo, moj svijete izgubqeni, sunce brate, moje rane bez prebola, rano quta, moje oåi izvaðene, oåni vide?

º]Turke

[GV 1913—1919]

oblik rano je tumaåen prozodijski na dva, a leksiåko-semantiåki — na tri odnosno na åetiri naåina. P r v o tumaåewe, po kome je oblik rƒ no vokativ imenice (h)rá na , obrazlagao je Banaševiã, a od wega su prozodijski polazili Rešetar i Kovaåeviã [v. t. 1.1]. D r u g o tumaåewe, po kome je oblik ræno vokativ imenice ræna, obrazloÿio je Vušoviã, a prihvatali su ga Ostojiã i Tomoviã [v. t. 2.1]. T r e ã e tumaåewe, po kome je oblik rano prilog u znaåewu 'prerano, premlad', iznio je Ðukiã, a dao mu prednost nad drugim Stevanoviã [v. t. 3.1.]. Sva tri tumaåewa navodi Antun B a r a c, ali se ne opredjequje ni za jedno: „Rijeå 'rano' povezuje neki s glagolom 'uletio' u stihu 1913., i objašnjuju to mjesto: kad [kud — R. M.] si mi tako rano, t. j. tako mlad, odletio. — Drugi 'rano' tumaåe kao imenice: hrano, rano" [Barac 1947: 189 („kad" umjesto kud vjerovatno je štamparska greška)]. Å e t v r t o tumaåewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vukiã M. Miãoviã, suštinski se svodi na prvo: vokativ rƒ no imenice rá na semantiåki kontaminirane orijentalizmom (arapski pridjev ra'n¡ koji u turskom ima znaåewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli') [v. t. 4.1]. 1.1. U svojim izdawima Milan Rešetar 1914. stih nije objašwavao, nego je rijeå akcentovao: brate rƒno! [Rešetar 1890: 183; Rešetar 1940: 98], „shvatajuãi je kao vokativ od imenice rá na (hrá na )" [Vukoviã 1942: 216—217]. Za wim je to uåinio i Boÿidar Kovaåeviã: brate rƒno! [Kovaåeviã 1940: 133]. Jovan Vukoviã za Rešetarevo znaåewe kaÿe: „Koliko je meni poznato, svi oni kojima su bliÿi po lokalnom jeziåkom oseãawu Wegoševi izrazi, danas ne åitaju u ovim stihovima reå rano sa dugim nizlaznim akcentom, — i, åini mi se, sasvim daleko je izraz brate rá no [rƒ no — R. M.] od onoga što daje lokalnu boju Wegoševu jeziku i wegovoj pesniåkoj dikciji. U Crnoj Gori i woj bliÿim krajevima, gde ova vrsta poezije i danas postoji u narodu, i gde je ovaj pripev vrlo obiåan u tuÿbalicama, ne verujem da ãe se drukåije izgovoriti nego brate ræno! Svi mi koji smo iz tih krajeva, imali smo prilike da åujemo u ovom pripevu samo ovaj akcenat. Pa ipak ima jedna åiwenica koja nam ne dopušta da olako preðemo preko Rešetarova tumaåewa ovoga izraza. I pored toga što smo mi navikli samo na akcenat i znaåewe brate

97 ræno, ima, zbiqa, jedan jasan dokaz da se u tuÿbalicama našim nalazi i izraz brate rƒ no sa Rešetarovim znaåewem i akcentom", pa navodi da je Vuk na jednom mjestu zabiqeÿio u tuÿbalicama prozodijski lik rƒ no : Šuwo rƒno!" [Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga, 1867, s. 183]. „Taj zabeleÿeni akcenat nam nesumwivo pokazuje da je Vuk tako åuo tu reå, i da je hteo oznaåiti je da bi se razlikovao ovaj vokativ od vokativa rano koji åesto u ovim tuÿbalicama dolazi" [Vukoviã 1942: 217]. Rešetarevo tumaåewe branio je kasnije Nikola Banaševiã: „Veã je u st. 1140. imenica hrana upotrebqena u obliku rá na : Krv je qudska rá na naopaka. U refrenu st. 1914, brate rano! znaåi: brate uzdanico (A. Šmaus je dobro preveo: Bruderhorst du!). Ovakva semantiåka evolucija imenice rana (hrana) razumqiva je kad se uzmu u obzir nekadašwi socijalni odnosi u seqaåkim sredinama našega naroda, gde su ÿene i devojke smatrale muškarce kao kuãne starešine još od wihova detiwstva. Da bi se potkrepilo ovo objašwewe postanka i znaåewa imenice rano, moÿe se dodati da se jedna srodna reå davala od milošte åak i ÿivotiwama. Vuk u Rjeåniku, uz prevod imenice hraniteq, dodaje: 'hranitequ moj (kaÿu volu kad ga miluju); Kam' volovi, moji hraniteqi!' T. Ðukiã je ranije prigovarao da sestra ne oåekuje od brata nikakvu materijalnu pomoã (hranu), ali on nije vodio raåuna o semantiåkoj evoluciji ove reåi na kojoj je ovde ukazano. Prema Ðukiãevom tumaåewu, refren brate, ræno (tako on akcentuje) znaåi 'tako rano' (tj. prerano), a kao reåeniåki dodatak udaqen je od glagola, st. 1913, uletio. Tome tumaåewu se protivi struktura tuÿbalice: refren 1914. stiha ne moÿe biti dodatak glagolu 1913. stiha. Sem toga, Crnogorcu se nije prebacivalo kad je rano polazio u borbu. — Još jedno tumaåewe ovog refrena, prema kome bi rano znaåilo rano od oruÿja (vulnus) nije u saglasnosti s karakterom Batriãeve sestre i s prvim refrenom moj sokole. U ovoj tuÿbalici upotrebqava se ova imenica s takvim znaåewem, ali u drugim kontekstima i zajedno s nekim epitetom (moje rane, rano quta, proste rane, qute rane)" [Banaševiã 1973: 337; isto u: Banaševiã 1990: 337]. 1.2. Rešetarevo tumaåewe ubjedqivo su osporili Trifun Ðukiã: „Reå hrano u ovome smislu koji se pridaje sestri Batriãevoj u Crnoj Gori se malo upotrebqava, a sestra brata tako ne oslovqava nigde" [Ðukiã 1940: 132]; „ovaj smisao ne moÿe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kaÿe: hrano, a naroåito ne u Crnoj Gori, i još uz to sestra Batriãeva, koja je imala još sedam brata!" [Ðukiã 1941: 166], Vukiã M. Miãoviã: „U znaåewu hrana (brate, hrƒno) ova reå ne dolazi uopšte u obzir jer se ona u ovoj vezi i znaåewu ne govori u Crnoj Gori, a åak i kad bi se govorila, to ne bi nikad rekla sestra, i to još udata" [Miãoviã 1961: 19] i Branislav Ostojiã: „Crnogorka se nikada ne bi obratila mlaðem bratu kao hraniocu, pogotovu ne ÿena udata koja pored muÿa ima svekra i djevera" [Ostojiã 1976: 13; Ostojiã 1997: 106]. Da je sestra Batriãeva bila udata, vidi se po tome što ona sa drugim pokajnicama ide „uz poqe", što znaåi u pravcu Cuca; koga ona ima u domu nije poznato, bar ne iz samoga spjeva.

98 Na Banaševiãevo tumaåewe najviše se odnose dvije napomene koje komentariše Mihailo Stevanoviã: „Dve napomene åiwene od strane komentatora: jedna u prilog mišqewa da se i bratu moÿe govoriti hrano, kada se to åak i ÿivotiwama govori, i druga protiv tumaåewa da je rano upotrebqeno kao prilog s napomenom da za Crnogorce nikad nije bilo rano stupiti u borbu protiv neprijateqa — svakako su i jedna i druga verbalno taåne. Za prvo se navodi kao dokaz da se u narodu vo zove hraniteqem, i da potvrdu za ovo daje Vuk. A mi moÿemo reãi da je to vrlo rasprostraweno, šta više, u seqaåkim sredinama, gde su volovi na hlebu, kao glavnoj ishrani naroda, saradnici sa onima što oru zemqu (volovima svakako) i ÿito seju. Nije nam poznato da se druge ÿivotiwe nazivaju hraniteqima. Istina, ništa ne bi neobiåno bilo da vlasnik kirixijskog kowa, recimo, ili koji bilo ålan porodice toga vlasnika, nazove hraniteqem. Ali potvrde za ovo u dosadašwim našim reånicima ne nalazimo. Sloÿiãemo se i sa mišqewem da za Crnogorce u prošlosti uglavnom nikad nije prerano bilo stupiti u borbu s Turcima. Ali ãemo se opet, i svakako svi, sloÿiti da se svakome ko mlad pogine u borbi moÿe reãi, i govori se, da je rano poginuo. To se, uostalom, åesto kaÿe i za qude u poodmaklim godinama, i kad umru prirodnom smrãu. Pogotovu ovo kaÿu ÿene koje nariåu za poginulima i umrlima" [Stevanoviã 1976: 110—111]. 2.1. Drugo tumaåewe obrazloÿio je Danilo Vušoviã: „[…] g. Rešetar je pogrešno shvatio reå rano i oznaåio je akcentom rƒ no t. j. hrano. Meðutim tu reå treba åitati ræno, jer je poginuli Batriã za sestru ræna, bol, a ne hrana. / Da je to tako jasno se vidi iz jednog daqeg stiha te tuÿbalice:
— Moje rane bez prebola, rano quta!

(t. j. brate, rano quta!) Ali kao najboqi dokaz za takvo tumaåewe reåi rana, nesumwivo je taj, što se ona u C. Gori, u ovom i sliånom sluåaju, samo tako razume i izgovara. Navodimo ovde, da su vrlo åesti refreni u crnogorskim tuÿbalicama: brate ræno!, svekre ræno!, babo ræno! i sl. i uvek je pokojnik, za ÿenu koja za wim tuÿi, samo ræna, a nikad hrana" [Vušoviã 1929: 79 (ispravili smo štamparsku grešku)]. U skladu sa ovim tumaåewem, Vušoviã je u svojim izdawima Gorskog vijenca u pripjevu 1914. stiha na analiziranom obliku stavio kratkosilazni akcenat, bez zapete ispred wega: brate ræno [Vušoviã 1935: 59; up. Vušoviã 1936: 65], što je bez komentara prihvatio i Ðuza Radoviã [Radoviã 1947: 131]. Za Vušoviãevo znaåewe Jovan Vukoviã kaÿe: ako bi se pretpostavila naporednost vokativa ræno i rƒ no i u Crnoj Gori, „onda su Rešetarov vokativ rƒ no i Vušoviãev ræno i jedan i drugi proizvoqna tumaåewa od dve moguãnosti sasvim jednake verovatnoãe. Ali meni se åini da je Rešetarov vokativ neobiåan u Crnoj Gori, ako bi se tamo i mogao naãi, pa tim Vušoviãevo tumaåewe ima mnogo više verovatnosti" [Vu-

99 koviã 1942: 217—218]. I u zakquåku ålanka Vukoviã daje prednost Vušoviãevom tumaåewu: „Sva tri, dakle, znaåewa reåi rano u ovim stihovima mogu se dokazivati, ali ja bih rekao da je najverovatnije znaåewe koje joj je dao Danilo Vušoviã" [Vukoviã 1942: 217—218]. Vušoviãevo tumaåewe prihvatio je i novom argumentacijom potkrijepio Branislav Ostojiã. U posebnom ålanku pod naslovom Smisao sintagme „brate rano" u Gorskom vijencu on je, suptilnom lingvistiåkom analizom, pokazao sve prednosti navedenog tumaåewa za razumijevawe poetske strukture tuÿbalice. Pri tom autor navodi, kao prvi argumenat, da „ni u jednom refrenu od ukupno 51, koliko ih ima navedena tuÿbalica, nema priloških rijeåi kojima bi se blokirao glagolski oblik" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 103] i da su u refrenima naglašeni statiåki elementi: „Dinamika je blokirana veã odmah refrenom brate rano sa imenicom u svom drugom dijelu da bi zatim produÿila svoje trajawe u toj zaustavqenosti i na kraju dostigla vrhunac preko kletve — glavari se skamenili! — kam im u dom!" [Ostojiã B. 1976: 13; up. Ostojiã B. 1997: 103]. Drugo, ako se poðe od vokativa ræno, poveãava se predvidqivost sadrÿaja „u kontekstu sa ostalim refrenima" i ostvaruje se „veãa koliåina informacije na poetskom planu" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 104—105]. Treãe, „leksema rano stupa u vezu u cjelokupnoj tuÿbalici sa ostalim ne svojim standardnim znaåewem, veã daleko širim moguãnostima semantiåkog spektra, odnosno moguãnostima asocijativnih veza" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 105]. Ostojiã zakquåuje, što bi se moglo smatrati åetvrtim argumentom, da se tuÿiqa „majstorski identifikovala s otvorenom ranom": „Kroz cijelu tuÿbalicu semantiåki dominira imenica rana (vulnus). U refrenima ona je uvijek nosilac semantiåke vrijednosti cijelog stiha, uvijek je dominantna ne samo semantiåki veã i sintaksiåki" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 104, 107]. Za Vušoviãevo tumaåewe opredijelio se i Slobodan Tomoviã: „'Brate rano' izaziva znaåajne semantiåke rasprave. Neki komentatori Gorskog vijenca ovo uzimaju u smislu: 'brate hranioåe'. Drugi misle da je rijeå o tome da je brat rano, prerano, mlad poginuo. Postoji i tumaåewe po kojem ovo znaåi: 'brate mili', što dolazi od arapske rijeåi ra'na. No, najvjerovatnije je tumaåewe da sestra psihiåki bol za poginulim bratom doÿivqava kao istinsku ranu. Da je ovo tumaåewe najispravnije, tome ide u prilog i jedan od sqedeãih stihova u istoimenoj tuÿbalici" [Tomoviã 1986: 267; isto u Tomoviã 1999: 574], pa i on navodi 1918. stih kao potvrdu. 2.2. Drugo tumaåewe su osporavali T. Ðukiã i V. M. Miãoviã. Za Vušoviãevo objašwewe, koji je „stajao na gledištu da ova reå znaåi: ranu (na srcu), u smislu rano quta", Trifun Ðukiã kaÿe: „Rana, takoðe, ne odgovara poetskom smislu — logici i estetici cele metafore. U ostalom, odmah za ovim stihovima pesnik je istu reå upotrebio u tome smislu, i to vrlo lepo", pa navodi 1918. stih [Ðukiã 1940: 132— 133]. Vukiã M. Miãoviã pak veli da, prema primjerima iz narodnih tuÿbalica u kojima kao odredba oblika rano „sluÿi lice koje se oplakuje",

100 „na prvi pogled ne bi izgledalo neverovatno da je i kod Wegoša reå rana upotrebqena u smislu ræna (vulnus), jedino se intonacija ne bi slagala s ostalim tekstom (brate, ræno)" [Miãoviã 1961: 20]. 3.1. Treãe tumaåewe obrazloÿio je Trifun Ðukiã. Najprije u kritici Kovaåeviãevog izdawa, gdje tvrdi „da je ovde posredi prilog, a ne imenica". Na moguãi prigovor lingvista i gramatiåara „da je taj prilog nekako suviše, i nedozvoqeno, pobegao na kraj", Ðukiã odgovara da su sliåne inverzije åeste u poeziji, i baš kod Wegoša. „Kaÿite ovu misao malo drukåije, recimo: / Kuda si mi uletio tako rano / od divnoga jata tvoga, moj sokole! / onda ãete videti poetsku logiku gorwih stihova, koja se odnosi na rano poginulog sokola, kome / 'Nemaše jošt dvadeset godina'. / A da je zaista tako, evo još jednog dokaza, uzetog iz prostog naroda. Pitao sam i crnogorske tuÿbarice, kojima je, u ostalom, ovakav stih najbliÿi, da vidim kako to one razumeju. I doista, one ovo i razumeju u tom priloškom znaåewu, koje je, u stvari, i najlogiånije" [Ðukiã 1940: 133]. Tumaåewe Ðukiã zatim donosi u komentaru uz svoje izdawe Gorskog vijenca: „Inverzija ovakvog tipa stihovane reåenice udaqila je prilog od glagola, te se zbog toga ova posledwa reå razliåito i tumaåi. Smisao ovih stihova je, dakle, isti kao kad bi se ovako izrazilo: kuda si mi uletio — tako rano / od divnoga jata tvoga — moj sokole! Ovakvo znaåewe upravo odgovara mladom Batriãu, 'sivome sokolu', koji, kako se daqe kaÿe, 'nemaše jošt dvadeset godina', to jest: tek što je razvio svoja mlada krila, a tako je rano odleteo u smrt… / (Napomenuãemo da je, usled ove inverzije, g. Rešetar reå rano razumeo kao hrƒno, pa tako i dodao slovo h, koga kod Wegoša nije bilo. Meðutim, nezavisno od ovoga slova, ovaj smisao ne moÿe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kaÿe: hrano, a naroåito ne u Crnoj Gori, i još uz to sestra Batriãeva, koja je imala još sedam brata!) Drugi su opet mišqewa da to moÿe da znaåi rano, to jest u smislu rano quta! ali ni oni nemaju pravo; jer uz prvu metaforu kojom sestra Batriãa apostrofira kao sokola, upotreba druge metafore u smislu rane ne bi, åini nam se, ni pesniåki bila podesna. A Wegoš je izvanredno podesno davao efekat svakom izrazu, kao što je, na primer, upotrebio i to znaåewe u stihu: / moje rane bez prebola, / rano quta! / Pesniåka logika, dakle, govori u prilog znaåewa koje mi dajemo gorwim stihovima" [Ðukiã 1941: 166; Ðukiã 1944: 172—173]. Ðukiã i u kritici, i u oba izdawa netaåno citira 1990. stih: a nemaše jošt dvadest godinah. Pored toga, nije taåno da je Rešetar „i dodao slovo h"; Rešetar je samo akcentom oznaåio da polazi od imenice (h)rana:
Kuda si mi uletio, moj sokole! od divnoga jata tvoga? brate rƒ no!

Razlika u samim Rešetarevim izdawima tiåe se interpunkcije: u izdawima Gorskog vijenca u 1914. stihu ispred pripjeva stoji znak pitawa

101 [Rešetar 1890: 183; Rešetar 1940: 98; isto i u: Rešetar 1892, 1920, 1923, 1928], u izdawu Celokupnih dela — zapeta [Rešetar 1926: 69]. Jovan Vukoviã za Ðukiãevo znaåewe najprije kaÿe: „I pored sve logiånosti u dokazivawu g. Ðukiãa ne åini nam se ubedqivo wegovo tumaåewe priloškog znaåewa reåi rano u ovim Wegoševim stihovima." Inverzija u analiziranim stihovima „odgovarala bi stvarno Wegoševu pesniåkom stilu, ali ne i stilu narodnih tuÿbalica. Pripevi u tuÿbalicama su redovno uzviånog vokativnog karaktera. Zato ne bi odgovarala tome stilu inversija koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzviåni pripev drugoga stiha. Nameãe se pitawe, je li Wegoš jednu svoju stilsku osobinu uneo u tuÿbalicu koja je po svemu drugom oåuvala osobine narodnog stila. […] Inversija u kojoj bi prilog rano ovako došao u pripevu bila bi neobiåna u narodnoj poeziji uopšte, ne samo u tuÿbalicama. To bi morala biti samo Wegoševa odlika stila" [Vukoviã 1942: 218]. Vukoviã u nastavku navodi „jednu zanimqivu stvar" u kojoj bi „Ðukiã mogao naãi potkrepqewe za svoje shvatawe, i što bi wegovom tumaåewu dalo nesumwivo prilog verovatnoãe" [Vukoviã 1942: 218]. Naime, u posthumno objavqenoj kwizi Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga (1867), na kraju odjeqka Smrt, Vuk Karaxiã kaÿe: „Na svršetku ovoga narodnog naricawa dodaãu još iz Gorskoga vijenca vladike Crnogorskoga P. P. W. naricawe sestre Batriãeve za bratom. Ja ne ãu reãi da je ovo sestra Batriãeva ili druga kakva Crnogorka sve ovako sloÿila ili namjestila, ali se za cijelo moÿe kazati da ovdje nema ni jedne rijeåi koju pokajnice u Crnoj Gori nijesu govorile. Kamo sreãa da svi naši spisateqi sva djela svoja, barem kad pišu o narodnijem stvarima, ovako pišu narodnijem duhom i jezikom! Onda bi se i wihove umotvorine po svijetu hvalile i slavile kao narodne što se hvale i slave. Evo toga naricawa: […]", pa u cjelini navodi Wegoševu Tuÿbalicu sestre Batriãeve. Pripjev drugog stiha u Vukovoj publikaciji glasi: „brate, rano!" [Karaxiã 1972 H¢¡¡: 275—278]. „Odvajawe zapetom rano od vokativa brate pokazuje jasno da je onaj ko je to uåinio podrazumevao tu prilog rano, jer Vuk ne odvaja dva vokativa imenica u ovakvim vokativnim izrazima"; ako je to uradio Vuk, onda bi to znaåilo da se „Ðukiãevo tumaåewe potpuno slaÿe s Vukovim razumevawem Wegoševa teksta" — zakquåuje Jovan Vukoviã [Vukoviã 1942: 218]. Znaåewu oblika rano u 1913. stihu Gorskog vijenca posvetio je paÿwu i Mihailo Stevanoviã. On ukazuje da je navedeni oblik „M. Rešetar shvatao kao imenicu hrá na (bez poåetnog h). A na takvo se tumaåewe osvrnuo D. Vušoviã s napomenom da brat za sestru nije h r a n a, kao što je sin za majku. Da je to mati za sinom naricala prigovora, ni po Vušoviãu, ne bi moglo biti. Sestra poginulog brata, meðutim, oslovqava kao rænu (brate ræno, ræne moje, bratska ræno itd.). I to je nesumwivo taåno. U naricawu za poginulim, odnosno umrlim, ne oslovqava se, istina, samo brat tako, nego poginuli (odnosno umrli) uopšte, pa bio to brat, sin, otac ili drugi neki srodnik, svako, uostalom, åija pogibija odn. smrt uopšte, nanosi bol. Pa i u stereotipnom naricawu, u naricawu po zanatu, onaj za kime se nariåe obiåno se oslovqa-

I Vušoviãevo je identifikovawe ove reåi svakako mnogo prihvatqivije. N. Na to nas navodi objašwewe znaåewa drugih nekih reåi iz ova dva stiha. po Stevanoviã 1990: 169]. iako je ona kao prilog. i od svih drugih koji se opredequju za jedno ili drugo znaåewe — reå rano smatra prilogom. Istina. Za treãe tumaåewe. Glagolski pridev uletio koji prilog rano odreðuje na kraju je prvog stiha pre pripeva uza w. po Stevanoviã 1990: 168—169 (ispravili smo štamparske greške)]. odnosno objašwewe wihovih funkcija" [Stevanoviã 1976: 109. smatrajuãi da sporni oblik „sestra Batriãeva u tome znaåewu nije upotrebila. po kome je ræno prilog u znaåewu 'prerano. M. i navodeãi niz primera gde bi u našim pesmama i pripovetkama ta reå imala sliåno znaåewe. dobar. Banaševiã ipak smatra da i sestra bratu moÿe reãi — brate (h)rƒ no . veã ili kao imenicu ræna ili kao prilog ræno. a u drugoj još tri primjera inverzije. ocjewujuãi da bi sestra mawe ÿalila brata da je junaåki pao u boju. odista velika. pa navodi u prvoj monografiji još jedan. bili skloni da verujemo u ovo posledwe znaåewe. M. štaviše. ne bez razloga. V. A nije je upotrebila ni u znaåewu imenice hrá na . mili. Trifun Ðukiã drukåije i od Rešetara i od Vušoviãa. Miãoviã [Miãoviã 1961: 18—24]. Zatim se na ovo tumaåewe osvrnuo Mihailo Stevanoviã: „Ovim trima razliånim mišqewima o znaåewu reåi rano i u pripevu uz stih 1914. 3. dragi [Miãoviã 1961: 18—24]. Miãoviã kaÿe: „i ovo znaåewe je malo verovatno". gde kao ræno. i to i iza drugog stiha. ne kako on misli. teško je uz to verovati da je ova vrsta reåi sa tim znaåewem mogla prodreti iz turskog jezika u crnogorske tuÿbalice" [Banaševiã 1973: 336—337. Inverzija je. On na celih šest strana pokazuje gde se rano upotrebqava kao hrá na . Mi bismo. a ne pridevski.102 va s ræna. nije ni bilo nuÿno navoditi. što. V. po kojem rano znaåi: mili. Miãoviã je svoje poduÿe raspravqawe o woj završio: 'Na osnovu svega ovog izlagawa moÿe se zakquåiti da izraz brate rano u tuÿbi sestre Batriãeve znaåi brate mili! ' [Miãoviã 1961: 24]. suviše rano'. t. gdje je mogao da se brani i da se „zamijeni". Zatim se osvrãe na tumaåewe od koga polazi Miãoviã [v.1. u bukvalnom smislu. u z d a n i c e […].1]. 4. i ukazujuãi da se u Crnoj Gori åesto ginulo u ranoj mladosti [Miãoviã 1961: 19]. razdaqina izmeðu dve reåi po funkciji tesno vezane dosta neuobiåajena. Ali. cit. M. najzad. gde kao ræna. Miãoviã […] dodaje i åetvrto. nego u znaåewu reåi z a š t i t o . na što upuãuju stihovi 1932— 1935. isto u Banaševiã 1990: 336—337 (ispravili smo bibliografski podatak)]. Åetvrto tumaåewe. koje je na navedeno mjesto u Gorskom vijencu primijenio V. I sigurno. 4. što ni Ðukiã nije propustio da istakne. Reå rano u refrenu ovog stiha upotrebqena je imeniåki. izvrstan. a rano na samom kraju pripeva. vrlo daleko od mesta koje joj po uobiåajenom redu reåi pripada. I to je delimice taåno.2. cit. ne samo ovde nego i na više drugih mesta u Wegoševu spevu" [Stevanoviã 1976: 108. jer su . kritiåki je najprije osporio Nikola Banaševiã: „Oslawajuãi se na objašwewa starijih ispitivaåa da arapska reå ra'na znaåi u turskom lep. zakquåuje Stevanoviã. Vukiã M.

U kontekstu tuÿbalice sestre Batriãeve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rƒno. 107—111) Stevanoviã opravdano odbacuje dva: da je to arapska reå sa znaåewem 'mili. moj sokole. Navedeni stihovi po ovom tumaåewu znaåe: „kamo si mi. / Od divnoga jata tvoga. vrli (po obaveštewu koje je Miãoviãu dao prof.1. Sestra Batriãeva je reå upotrebila 'ili kao imenicu ræna ili kao prilog ræno'. brate rano?' 1913—1914. Takvu prozodijsku rekonstrukciju iskquåujemo. (uz redakciju bibliografskog podatka) po Stevanoviã 1990: 169]. Mi bismo dodali sqedeãe. izvrstan.2. Iako je Miãoviã tananom semantiåkom analizom pokazao da se primjeri iz narodnih pjesama i iz pisane tradicije ne mogu svesti na metonimijsko znaåewe vokativa imenice hrá na 'hranitequ'. dobar. 4. isto (ijekavski) i u Marojeviã 1999: 144].). Fehim Bajraktareviã). poåev od znaåewa koja su davana u starijim reånicima (u Reåniku Ð. štaviše. vrli') na vokativ (h)rƒ no imenice (h)rá na . Daqe autor obrazlaÿe ovo posledwe znaåewe. Na taj naåin åetvrto tumaåewe se suštinski svodi na prvo. mogu objasniti unutrašwim semantiåkim razvojem srpske imenice (h)rá na . bez ikakvog posredstva navedenog orijentalizma. ali znamo da je ta reå. Najviše što se moÿe pretpostaviti jeste moguãi semantiåki uticaj navedenog orijentalizma (arapskog pridjeva ra'na koji u turskom ima znaåewe 'lijep. pa smo sigurni. Ali ono što privlaåi paÿwu to je ukazivawe na arapsku reå ra'n¡.103 to znaåewa ove reåi najšire upotrebe. dobar. pa i nešto primera. u našem jeziku vrlo malo korena hvatala (nemamo je ni u reånicima turcizama u našem jeziku). posredstvom turskog jezika. dragi' i dijalekatska varijanta imenice hrana. Treba ipak istaãi da se izrazi tipa rƒ no moja . odnosno desemantizacijom wenog vokativa (h)rƒ no 'hranitequ'.2. koje mu izgleda najprihvatqivije. kako u znaåewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ' 'zaštito. koja je preko turskoga dospela u naš jezik i znaåi: lep. brate. U kritici prve Stevanoviãeve monografije mi smo zakquåili: „Od åetiri tumaåewa znaåewa i gramatiåke funkcije reåi rano u tuÿbalici sestre Batriãeve ('Kuda si mi uletio. sa . pa bi se moglo govoriti o nekoj vrsti semantiåke kontaminacije turskog pridjeva i srpske imenice. kad oni imaju znaåewe 'mili moj. cit. uzdanice') tako i u znaåewu na kome se bazira åetvrto tumaåewe ('mili moj'. Iako je Miãoviã i za ovo znaåewe dao više dokaza. 'dušo moja'). izvrstan. tako rano odleteo od svoga divnoga jata"" [Marojeviã 1978: 224—225. Sad bismo mogli dodati sqedeãe. istina. nema nikakvih indicija da je arapski pridjev. uopšte mogao biti u srpskom primqen kao leksiåka pozajmica: on je morao prethodno da bude morfološki adaptiran kao pridjev. 5. arapskog porekla. Popoviãa. da je sestra Batriãeva u tome znaåewu nije upotrebila" [Stevanoviã 1976: 108—109. mi u verodostojnost tih dokaza ne sumwamo. npr. a ako neposvjedoåenost te faze i zanemarimo — supstantivizirani pridjev u srpskom jeziku nije mogao imati u vokativu fleksiju -o karakteristiånu za imenice druge deklinacije. srce moje'. s. 5. najviše s primerima gde ova reå znaåi hrana. izmešanih.

neprebolnu). nisu neobiåne u tuÿbalicama. meðutim. koju obrazlaÿe. Prilog rano u znaåewu 'prerano. objasnio Rado- . Inverzija je i upotreba apozicijske sintagme moj sokole u pripjevu prvog a vokativa brate na koji se ta sintagma odnosi — u pripjevu drugog stiha Tuÿbalice sestre Batriãeve. lingvistiåki odrÿati [Marojeviã 2001: 353—366]. Ðukiã i M. poåev od svog treãeg izdawa Gorskog vijenca. t. 3. tj. u ostalom. Banaševiã 1990: 410—411] — ono bi se moralo prihvatiti kao osnovno. koja dopušta — pošto mi inaåe u ovakvim sluåajevima vokativ ne izdvajamo zapetama — drugo i treãe tumaåewe. moglo bi se ostaviti kao alternativno. da vidim kako to one razumeju. jer on inaåe ne odvaja dvije imenice u vokativu [v. pa time i Vušoviãevo i Ostojeviãevo tumaåewe oblika kao vokativa ræno gubi na uvjerqivosti.104 obje wene semantiåke varijante. ovakav stih najbliÿi. Inverzije navedenog tipa. Stevanoviã. Zato mi dajemo prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [r¢no]. kako ga je. kao Wegošev rusizam. Sa dosta osnova moglo bi se uzeti da je i sestra Batriãeva kao tuÿbalica oblik shvatala kao prilog ræno. Drugo. mogli åuvati dvoznaånost: uz znaåewe 'prerano' oblik je mogao asocirati i na ranu (qutu.1]. tako bismo rekli i u prozi: gdje si mi (to) odletio od divnoga jata svoga (tako) rano. izmeðu ostalog i zato što se obraãawe iz milošte vokativom ræno ne moÿe zamisliti na neåijem odru. Veliki znaåaj ima drugi momenat — Ðukiãev „još jedan dokaz. naroåito potkrijepqeno novom lingvopoetiåkom argumentacijom B. Weni slušaoci su.1]. kojima je. Ako bi se pošlo od drukåije semantizacije glagolskog oblika uletio. Treãe tumaåewe. u stvari. Prvi momenat je Vukova interpunkcija stiha u posthumno objavqenoj kwizi Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga (1867): odvajawe zapetom rano od vokativa brate ukazuje da je i Vuk oblik rano shvatao kao prilog. koje je. prejudicirajuði oblike iz 1918. pa bi se moralo dokazivati da je „Wegoš jednu svoju stilsku osobinu uneo u tuÿbalicu koja je po svemu drugom oåuvala osobine narodnog stila" [v. Banaševiãevo objašwewe glagolskog oblika uletio ne moÿe se. uzet iz prostog naroda": „Pitao sam i crnogorske tuÿbarice. premlad' istaknut je svojom pozicijom u strukturi reåenice (versološki na kraju pripjeva drugog stiha). U prilog treãeg tumaåewa idu dva momenta. Ostojiãa. Nikola Banaševiã: „Batriã zapravo nije odleteo nego je upravo uleteo u klopku". I doista. ona je morala polaziti samo od jednog znaåewa oblika. t. i to je wegovo prirodno mjesto. Vušoviãevo tumaåewe. moguãe je samo ako se poðe od toga da glagolski oblik uletio ima znaåewe 'odletio'. 3. Treba se osvrnuti na objašwewe po kojem inverzija „koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzviåni pripev drugoga stiha" ne bi odgovarala stilu narodnih tuÿbalica. ipak. „neoprezno je uleteo u krvniåke ruke nevernog Osmana Ãoroviãa" [Banaševiã 1983: 410—411. meðutim. one ovo i razumeju u tom priloškom znaåewu. i najlogiånije" [Ðukiã 1940: 133]. koje su ubjedqivo obrazloÿili T. odnosno ne moÿe biti upuãeno pokojniku. stiha.

i wemu se moÿe dati prednost. br. ali ne kao Wegošev rusizam. Boškoviã. P. 2. [Beograd]. Beograd. treãe izdawe. a tako je i u tuÿbalicama koje u kwizi Ÿivot i obiåaji C rnogoraca (1860) navodi Milorad Medakoviã. Prosvetni glasnik. 3—5. HH¡. . u redakciji Radmila Marojeviãa. 20—26. £¢¡¡¡. Boškoviã 1978: 257—258] i kako ga treba. podrobnije u Marojeviã 2001: 353—366]. sv. vokativ imenice ræna u 1918. ali uvijek inicijalnu poziciju zauzima ona koja ima atributivnu funkciju. Beograd 1964. ubjedqivije od drugog. Beograd 1973. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. / Falo brate! [Medakoviã 1860: 55]. u redakciji Danila Vušoviãa. P. u redakciji Danila Vušoviãa. Je li Vuk u Rjeånik unosio reåi iz Gorskoga vijenca?. H¡¢. Wegoš. podrobnije u Marojeviã 2001: 353—366]. Gorski vijenac. Beograd. Nekoliko mesta u „Gorskom vijencu". P. kritiåko izdawe. i prostorno: A od roda. 60]. 129—134. januar 1929. u spomen stogodišnjice prvog izdanja. a koje su Wegoševoj najbliÿe i vremenski. Banaševiã 1983: P. Tumaåewe jednog izraza u „Gorskom vijencu". Gorski Vijenac sa komentarom g. Ti ãeš nüima pravo kazat / Falo brate! [Medakoviã 1860: 59]. kw. Vukoviã 1942: Jovan L. Misao. šesto izdawe. Banaševiã 1990: P. Treba još istaãi da se u pripjevima tuÿbalica mogu naãi dvije imenice. Beograd 1935. GV: Petar ¡¡ Petroviã-Wegoš. kw. / sunce brate [GV 1917]. brata moga. 216— 218. 1. 1—2 (217—218). od kojih je jedna apozicija druge. Beograd 1983. što je veã krunski dokaz ne samo za ablativno znaåewe nego i za narodni karakter glagolskog oblika u prvom stihu Wegoševe tuÿbalice [v. 76—80. Gorski vijenac. tumaåiti [v. stihu. Boškoviã 1964: R. To tumaåewe je. [Preštampano u: Boškoviã 1978: 255—260]. nego varira leksiåko-gramatiåke homonime — prilog ræno u 1914. oktobar 1940. Naš jezik. Ðukiã 1940: Trifun Ðukiã. Gorski vijenac. i 1918. Njegoš. Wegoš. drugo izdawe. A u drugoj od navedenih tuÿbalica posvjedoåen je dvaput i oblik uletio u znaåewu 'odletio' [Medakoviã 1860: 59. Vukoviã. stihu Gorskog vijenca: moj svijete izgubqeni. Gorski vijenac. i s aspekta semantike i s aspekta poetike. Boÿidara Kovaåeviãa. Tako je i u 1917. [U pripremi]. Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva. mart-april-maj 1942. Wegoš. Beograd 1936. [Priredio: Antun Barac]. HH¡H sv. Vušoviã 1929: Danilo Vušoviã. Barac 1947: P. P. Boškoviã 1978: Radosav Boškoviã. Beograd 1990. Vušoviã 1935: C jelokupna djela Petra Petroviãa e W goša . To bi opet znaåilo da se naš pjesnik u stihovima 1914. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. Titograd 1978. kw. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. LITERATURA Banaševiã 1973: P. sv. ne ponavqa. Gorski vijenac. Vušoviã 1936: C jelokupna djela Petra ¡¡ Petroviãa e W goša .105 sav Boškoviã [Boškoviã 1964: 22—23. nova serija. Zagreb 1947. Odabrani ålanci i rasprave.

stiha Gorskog vijenca (oblik uletio u prvom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve). Rešetar 1920: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. P. H£¡H. Beograd 1940. Titograd. Ostojiã 1976: Branislav Ostojiã. Beograd 1940. Nikšiã 1997. Rešetar 1890: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. [Drugo izdawe s komentarom Milana Rešetara]. W egoš i naše vrijeme . soåinenije Petra Petroviãa Wegoša. Beograd 1961. sv. Miãoviã. Kovaåeviã 1940: Gorski vijenac: Istoriåesko sobitije pri svršetku H¢¡¡ vijeka. Ðukiãa. 91. Marojeviã 1999: Radmilo Marojeviã. P. jedanaesto. Zagreb 1947. Veãa dela]. Prilozi o e W goševu jeziku . Ðuza Radoviã. O tumaåewu nekih reåi i izraza u Gorskom Vijencu. M. O jeziku Gorskog vijenca. 353—366. Ðukiã 1944: P. Nikšiã 1986. godine. Wegoš. Zbornik Matice srpske za kwiÿevnost i jezik. predgovor i komentar T. Reprint izdawa iz 1860. Kw. izdawe. osmo izdawe s komentarom Milana Rešetara. 2001. u Novom Sadu 1860. Ovdje. Beograd 1944. 1—2. Medakoviã. Medakoviã 1860: Ÿivot i obiåai r C nogoraca . Juÿnoslovenski filolog. Stevanoviã 1990: Mihailo Stevanoviã. Smisao sintagme „brate rano" u Gorskom vijencu. Marojeviã 2001: Radmilo Marojeviã. U Biogradu 1892. Rešetar 1940: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Naš jezik. Beograd 1990. Stevanoviã 1976: Mihailo Stevanoviã. [Priredio B. P. nova serija. Biograd 1928. Redakcija i Komentar. Beograd 1941. Etnografski spisi. Karaxiã 1972 H¢¡¡: Sabrana dela Vuka Karaxiãa. Ÿivot i obiåaji rnogoraca . Ostojiã 1997: Branislav Ostojiã. Kw. Tomoviã 1986: Slobodan Tomoviã. [Preštampano pod naslovom Jedan pogled na sintagmu „brate rano" iz Gorskog vijenca u: Ostojiã 1997: 101—108]. Wegoš. Gorski vijenac. S. kw. H¡. Filipoviã. ¢¡¡¡. Jeziåka tumaåewa u komentarima e W go ševa Gorskog vijenca. sedmo izdawe s komentarom Milana Rešetara. drÿavno. Gorski vijenac. Gorski vijenac. u redakciji Milana Rešetara. u Biogradu 1920. Napisao V[oövoda] M[ilorad] G. Biograd 1923. HHH¡¢. deveto izdawe s komentarom Milana Rešetara. deseto izdawe s uvodom i komentarom Milana Rešetara. decembar 1976. Znaåewe 1913 . Beograd 1978. . H¢¡¡. Beograd 1926. kw. Medakoviã. Gorski vijenac: izvorno åitawe. predgovor i komentar T. Nikšiã — Beograd 1999 (Wegošev glasnik. 1847—1947. Miãoviã 1961: V. 13. Marojeviã 1978: Radmilo Marojeviã [Kritika na kwigu: Stevanoviã 1976]. 3. 215—225. 131—145]. kw. ¡). sv. Petroviã Wegoš. Ðukiãa. 1. [Milorad G. priredio Mil. Luåa mikrokozma.106 Ðukiã 1941: P. protumaåio ga Milan Rešetar. Rešetar 1923: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. u Zagrebu 1890. kw. Rešetar 1926: [Celokupna dela Petra Petroviãa Wegoša. Šãepan Mali. uvod i komentar napisao Milan Rešetar. Komentar Gorskog vijenca. Beograd [1972]. Beograd 2001 (podaci na koC ricama)]. Rešetar 1928: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. [Preštampano u ijekaviziranom obliku u: Marojeviã 1999. Beograd 1976. Kovaåeviã]. Radoviã 1947: Vladimir Popoviã. 16—29. [Drugo izdawe]. Novi Sad. br. Rešetar 1892: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Gorski vijenac.

W egošev Gorski vijenac . soglasno kotoromu slovoforma ræno — zvatelünœö padeÿ suøestvitelünogo rana v znaåenii 'rana'. Tomoviã. Podgorica 1999. [Glavni i odgovorni urednik Slobodan Tomoviã]. soglasno kotoromu slovo rƒ no ävläetsä orientalizmom — arabskoe prilagatelünoe ra'n¡. imevšee v tureckom znaåenie 'prekrasnœö') i obosnovœvaetsä tolkovanie. Petroviåa-Negoša (pervoe. soglasno kotoromu v poçme predstavleno ne imä suøestvitelünoe v forme zvatelünogo padeÿa. . sliškom molodoö (pogib)'. prvi tom. Radmilo Marojeviã ZNAÅENIE 1914-GO STIHA POÇMŒ „GORNŒÖ VENEC" (forma rano vo vtorom stihe plaåa sestrœ Batriåa) Rezyme V statüe rassmatrivaytsä imevšie ranee mesto tolkovaniä slovoformœ rano v 1914-m stihe poçmœ „Gornœö venec" P. vtoroe.107 Tomoviã 1999: S. soglasno kotoromu slovoforma rƒ no — zvatelünœö padeÿ suøestvitelünogo (h)rƒ na v znaåenii 'kormilec'. a nareåie rano v znaåenii 'sliškom rano (uletel). i tretüe. Enciklopedija Wegoš.

UDC 821. do romana Neobiåan svet (1930) i aforizama Razgovori samim sobom (1936). poezija. 1924).163. kao i deo wih. zatim školovawe u Francuskoj i aktivno uåestvovawe. ostavio je Kordiã odreðenog traga u tadašwoj kwiÿevnosti upravo tom fragmentarnošãu i vidqivim raskorakom izmeðu onoga što je hteo. što je mogao i što je. KQUÅNE REÅI: Siniša Kordiã. I on je. ali velikih ambicija. koji se nije izrazio do kraja ni u jednom od ÿanrova åijom se formom posluÿio. pamfletizam. kao i znatan deo wegovih tadašwih kwiÿevnih saputnika. jednog od mawe znaåajnih pisaca roðenih krajem devedesetih godina XIX veka koji je ostavio odreðenog traga u kwiÿevnosti treãe decenije proteklog stoleãa. roman.09 Kordiã S. intuicionizam. avangarda.163. tradicija. Ta dela „doÿivqavamo danas kao fragmente i pokušaje jednog tada mladog pisca skromnog dara. u kwiÿevnim zbivawima dvadesetih godina. 821. na kraju. podstaknut verovatno onim što je video. Ukratko je predstavio wegov rad u åasopisu Svetski pregled. åasopis. neoklasicizam. zbirku pesama Pesme o meni i roman Neobiåan svet i na osnovu toga izvukao zakquåak o Kordiãevom dodirivawu i sukobqavawu sa piscima zagovornicima promena u kwiÿevnosti. ostvario — i time se potvrdio kao jedan od mnogih mladih pisaca toga vremena koji ãe ostati zapamãen kao nedovršeni torzo. eseja i kritiåkih osvrta (Umetnost i neumetnost. I on je bio poreklom iz ugledne porodice (otac mu je bio poznati pravnik u Poÿarevcu). . doÿiveo i nauåio u Francuskoj. preko pisawa pesama (Pesme o meni. 1922). kao i kwigu eseja Umetnost i neumetnost. kritika.41. pokušao da se kwiÿevno angaÿuje u širokom rasponu poslova od ureðivawa literarne rubrike u listu Svetski pregled (1921) i åasopisa Preteåa (1927—1931). Ipak.41-95 SINIŠA KORDIÃ U DODIRU I U SUKOBU S AVANGARDOM Radovan Vuåkoviã SAŸETAK: U ovom ålanku autor je prikazao kwiÿevnokritiåku delatnost Siniše Kordiãa. po povratku u zemqu. Siniša Kordiã (1897—1977) pripada naraštaju srpskih pisaca roðenih krajem devedesetih godina XIX veka koji su preÿiveli golgotu Prvog svetskog rata i povlaåewe preko Albanije.

2). Bio je to wegov prvi javni nastup na tadašwoj kwiÿevnoj sceni. K. Kordiãev naåin pisawa prepoznaje se i u oceni da je Ãoroviã „samo prijemåiv. politiåko glasilo liberalno-demokratskog opredeqewa. a delom i kod nas. Kao što je to bilo uobiåajeno u glasilima posle Prvog svetskog rata. Konstantinoviã. godine kad je kwiÿevno vrewe. pa je utoliko potrebnije da se šire razmotri kao jedno od wegovih autorskih ostvarewa. Informiše 1 R. 17. Kordiã se predstavio kao urednik kwiÿevne rubrike u listu Svetski pregled. kw. Kwiÿevnost je sastavni deo ukupnog pregleda ostalih društvenih i duhovnih disciplina. na trideset dve strane i sa mnogobrojnim reklamama. Prikazi su potpisani pseudonimom. izloÿbi i sliåno. U prvom broju štampan je ålanak Milana V. A za Kordiãa je s razlogom reåeno da mu je bila svojstvena crta „komiånog megalomanstva" koje je „u suštini tragiåno". U narednom broju Svetskog pregleda ponovo se u Kwiÿevnom pregledu javqa M. krije verovatno urednik kwiÿevnih priloga. doseglo vrhunac i kad su se pojavila mnogobrojna dela i glasila sliånih ambicija. dakle. u kome poznati kwiÿevni kritiåar obrazlaÿe uslove koji su neophodni da bi se pisala pozorišna kritika (kwiÿevna sprema. u poåetku trudio da privuåe što više istaknutih liånosti tadašwe kwiÿevnosti i da daje kritiåki uravnoteÿene ocene. gde se iza skraãenice S. bila publikacija kratkog veka. koji je izlazio kraãe vreme 1921. uz osvrte iz istorije i sociologije. Prvi broj Svetskog pregleda izašao je 26. marta 1921. a nije iskquåeno da je on pisao i ostale ålanke. Biãe i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka. u kome se prikazivao politiåki i ekonomski ÿivot u svetu. Posebno su interesantni u prva dva broja Svetskog pregleda kratki osvrti o pozorišnom i filmskom ÿivotu. naime. Andriãa Nemiri. maja iste godine. ¡¢. formata izmeðu novinskog i åasopisnog. . i kwiÿevnom delu Svetskog pregleda fizionomiju je profilisao pesnik i kritiåar Siniša Kordiã. ÿivotno iskustvo). godine. Svetski pregled je. koja su ureðivali mladi qudi.110 Pre nego što je objavio neko od svojih kwiÿevnih dela. Bogdanoviã sa osvrtom o zbirci pesama u prozi I. Kordiã se. Siniša Kordiã. a posledwi 15.1 U Prva dva broja Svetskog pregleda ta crta Kordiãevog karaktera nije došla do izraÿaja u tolikoj meri kao docnije. 1) i Davida S. ali i rubrika Kwiÿevni pregled. kwige Vladimira Ãoroviãa Portreti i dela (br. Treba zato prvo prikazati taj list i ulogu Siniše Kordiãa u wemu — kako bi se moglo shvatiti ono što je posle toga objavio. Pijade Strast (br. Bogdanoviãa Nekolike ideje o pozorišnoj kritici. sa izuzetkom posledweg. Udruÿeni izdavaåki." Informativna rubrika u prva dva broja Svetskog pregleda priliåno je raznovrsna i ocene su koliko-toliko izbalansirane. U Kwiÿevnom pregledu prikazan je i jedan roman Romena Rolana. Beograd — Novi Sad 1983. reproduktivan. ali nikako produktivan duh. åiji su nosioci bili predstavnici najmlaðeg posleratnog naraštaja. kwiga. informacije i preglede åasopisa. poznavawe dramaturgije. Bio je. pre svega.

pogotovo mlaðih autora. br. Posle toga Bogdanoviã prestaje sa saradwom u Svetskom pregledu. Rene Šikele i drugi. 3) na Bogdanoviãev prikaz Nemira I. tu je i interesantan prikaz prve kwige Osvalda Špenglera Propast Zapada. Baruloviãeva kwiga Ivawski krijesovi bila je ranije naznaåena kao interesantna. Zatim. Marka Cara. Jedino se po upadqivoj negativnosti suda o Taletovoj kwizi moÿe zakquåiti da je i ostale prikaze pisao S. Prikazuju se kratko i kwige domaãih autora: Pera S. Gustav Landauer. Kordiã je. Kordiã.111 se o jednom francuskom pozorištu. hteo ono što je Gligoriã åinio u Novoj svetlosti ili Miciã u Zenitu: da se dokaÿe kao strog sudija i da istupa u ime suÿenih i jedino wemu samome prihvatqivih estetiåkih naåela. Kordiãu blizak Miloš Ðuriã piše o kwizi Filozofija qubavi. pa i Kroåeovoj o Danteu. Andriãa. a sada je u treãem broju odbaåena sa zakquånom opaskom da „nije nikakva dobit ni za pisca ni za literaturu". izgleda. Meðutim. Kordiã. . potpisan pseudonimom „Aristofan". kome doprinosi. negativno vrednuje. ÿeleãi da sve domaãe pisce i kwige. tako ih diskvalifikuje i istakne samog sebe. O promeni Kordiãevog pristupa domaãim piscima i pojavama svedoåe dve pojedinosti. Tako je u broju åetiri Svetskog pregleda štampan kraãi esej o åetiri pesnika utemeqivaåa moderne poezije (Bodler. negativno ocenivši i kritiåara i kwigu o kojoj je pisao. Rembo. o više stranih kwiga. Pored toga. sa treãim brojem poåiwe nazadovawe u kvalitetu ureðivawa Svetskog pregleda. Ovakvih jednostranosti i iskquåivosti bile su pošteðene informacije o svetskim piscima i pojavama. Ukupnoj povoqnoj slici kwiÿevnog dela Svetskog pregleda doprinose i prilozi drugih saradnika. Wima se pridruÿuje i osvrt u obliku dopisa iz Praga pod naslovom Nova åeška lirika iz pera austrijskog pesnika Jozefa Konrada i negativan komentar Miciãevog Zemita. Na sliåan naåin piše o Bogdanu Popoviãu (Bogdan Popoviã u Akademiji nauka. izgleda. o tada priznatim avangardnim umetnicima i piscima. Kordiã se potom obrušava u ålanku Povodom jednog prikaza (br. Nikoliã. gde ãe biti tekst pisan sa najviše dobre voqe. Kazimir Edšmit. u prvom broju ãe se pojaviti i Kordiãev osvrt Sluåaj Avgustina Ujeviãa koji ãe docnije uãi u sastav wegove zbirke eseja Umetnost i neumetnost. Niåe i Vitmen). Vladimira Velmar Jankoviãa i drugih. Gijom Apoliner. kao što su Oskar Vajld. potpisan inicijalom A. o uspehu naših umetnika u Parizu. kao što su Åarl Vidrak. Iz reåenog bi se moglo zakquåiti da je tako negatorski nastup prema tadašwoj kwiÿevnosti i kwiÿevnicima bio dogovoren izmeðu direktora i urednika kwiÿevne rubrike lista. dok se u pregledu kwiga navode poznati pisci i umetnici. a nagoveštava se i tekst u narednom broju o Ivawskim krijesovima Nike Bartuloviãa („o ovoj dosta interesantnoj kwizi"). koji se u prvim brojevima još nije bio „razmahao". iako je sud o hrvatskom mladom pesniku takoðe oštar. Taletova. Franc Mark i drugi. urednik S. 3) direktor Svetskog pregleda i politiåki komentator u wemu M.

iako se u informativnim pregledima priliåno o wima govorilo. Kritiåko razmišqawe. po kome je umetniåki åin unutrašwa ekspresija duše. V. pokušava da. 4). Kordiã je ove pisce i wihove kwige grubo negirao. Konkretizujuãi takvo poimawe umetnosti na primerima dela tada mladih stvaralaca. jedan ålanak o pozorištu (Za buduãnost pozorišta) i jedan o filmu (Nekoliko razloga uspeha kinematografije. Popoviã. 6). tako da ãe on svojim prilozima ispuniti najveãi prostor kwiÿevnih rubrika Svetskog pregleda. Za razliku od tih tekstova o domaãoj kwiÿevnosti. Kordiãeva kritiåka delatnost u Svetskom pregledu odvijaãe se na dva plana. Velsa. nego je pitawe vrednosti i nevrednosti". Panduroviã. 6. Stvarati znaåi oslobaðati energiju. u kojima nastoji da definiše svoje kriterije vrednosti. Svetislava Stefanoviãa (br. a na drugoj. Što se tiåe beletristiåkih priloga u Svetskom pregledu. Iskrenost je. iako je reå o piscima koji danas zauzimaju istaknuto mesto u srpskoj i hrvatskoj kwiÿevnosti XX veka. oni potiåu prevashodno od S. pisani su analitiåki i objektivno. 8) Kordiã zastupa iracionalistiåko shvatawe umetnosti. Nikolajeviãa i povremeno Miloša Ðuriãa. Otuda je prava umetnost „burna. Nikoliã pamfletski komentariše pojave i liånosti u tadašwoj srpskoj kwiÿevnosti (B. br. 17. Kordiã je o svima pisao negativno. G. 4. 4). Prema Kordiãevom mišqewu. prema tome. Sime Panduroviãa (br. br. br.2 Svi tekstovi koje je Kordiã štampao u Svetskom pregledu proÿeti su identiånim tonom pamfletskog osporavawa. vulkanska". „stvarati znaåi presipati se". Miloša Crwanskog (Dnevnik o Åarnojeviãu. Tako direktor Svetskog pregleda M. 7) i prikaz Ibzenove Nore (br. sa obrazloÿewem da u poeziji i umetnosti uopšte „nije pitawe novoga i staroga. T. Drÿeãi se intuitivistiåkog naåela kao kriterija vrednovawa. Jovanoviã) u ålanku pod naslovom Kwiÿevni nemoral (br. Oštar ali i površan jeste ålanak Boÿe S. S. na osnovu tih kriterija. pisao je i o kwigama Gustava Krkleca (Srebrna cesta. Na jednoj strani. 4) namewen slovenaåkom åitaocu (br. 5. odnosno naåinom „brutalnog pamfletizma". 6). Kordiãa. Manojloviã. Kordiãa biãe još upadqivije. 7. objavquje teorijske eseje o umetnosti. br 4). 5). br. Ÿivojinoviã. 8).112 U narednim brojevima nametqivo istupawe S. stvaralac je pojedinac koji ima sposobnost da prodire unutra i otkriva zapretane sile biãa. Milana Begoviãa (Male komedije. Strindberga (br. Nisu bili zastupqeni ni radovi te vrste od pisaca iz drugih zemaqa. Nikolajeviãa Kwiÿevno i umetniåko stvarawe u Srba (br. U teorijski koncipovanim ålancima (Shvatawe umetnosti. 7). Objavqe2 Isto. Jedino treba zabeleÿiti da je Svetski pregled štampao u nastavcima duÿu putopisnu prozu H. . V. kao i jedno podseãawe povodom desetogodišwice smrti A. bitan åinilac svih oblika stvaralaštva. U stilu Kordiãevog pamfletizma jesu i napisi nekih drugih autora koji pišu o domaãoj kwiÿevnosti i kritici. 8). br. negativno vrednuje dela mlaðih pisaca svojih savremenika. uz åešãe javqawe i Dušana S. Pored Andriãa i Ujeviãa.

Kratka forma manifestacionog oblika tih tekstova dokazuje u kojoj su meri Kordiãeva razmišqawa o umetnosti i o modernom duhu u woj samo jedna od varijacija sliånih iskaza tadašwih mladih stvaralaca iz pokreta ekspresionizma. jer otkrivaju neodvojivost Kordiãeve filozofije kwiÿevnosti. Gospoða Tef."3 Tu misao jasnije profiliše Kordiã u eseju O umetnosti. 52. u kojoj je sabrao tekstove iz Svetskog pregleda. pre svega. Provokativni su. Pesma u prozi. nešto uobliåeno. Iz sadrÿaja kwiÿevnih priloga koje je Siniša Kordiã štampao u Svetskom pregledu moÿe se zakquåiti da su najprovokativniji meðu wima oni kritiåkog i esejistiåkog karaktera. . ali mu je prevashodan ciq da iznese vlastitu filozofiju umetnosti. Kordiã u eseju Moderni duh pomiwe Bergsona i tako otkriva åitaocu gde su izvori wegovih ideja i suprotstavqawa ÿivotne dinamike umetniåkog dela sta3 Siniša Kordiã. meðutim. wegovi oštri sudovi o gotovo svim piscima naraštaja kome je i sƒm pripadao. Kordiã posebno analizira najznaåajnija skulptorska ostvarewa Meštroviãeva. od generalnog filozofskog estetiåkog pravca široko obuhvaãenog pojmom ekspresionizma. I ostali pesniåki prilozi. iz pesama Tvoja lepota. ali koji je u svakom svom stawu ÿivot. veã izraÿava preovlaðujuãe misaono opredelewe tadašweg naraštaja pisaca i umetnika i moÿe se kratko oznaåiti kao filozofija vitalizma. Umetnost i neumetnost. Priåa o ÿivotu). Kordiã je upravo drÿao mnogo do pesama. avangardnih pokreta. 7). Kordiã zapravo specifikuje i individualizuje glavne misli Bergsonove filozofije ÿivota aforistiåkim stilom koji je karakteristiåan za deo programskih tekstova ekspresionizma i drugih. 4.113 na su i dva Kordiãeva prozna teksta (Moj prijateq. razvuåene. koji zajedno sa tekstom Moderni duh i raspravom o Meštroviãu åini jezgro wegovih teorijskih radova. br. pišåevo izdawe. nije originalno. U umetniåkom åinu stvaralac otkriva samoga sebe: „Zato jedno umetniåko delo nije nikako i nikada nešto završeno. sa izuzetkom po jedne ili dve pesme u brojevima åetiri i šest od Dušana Ristiãa i Vojislava Kulunxiãa. Ÿivot je izvorište umetniåkog stvarawa koje se realizuje u ekspresijama umetnikove duše. Do tog zakquåka åitalac dolazi kad se upozna sa Kordiãevom kwigom Umetnost i neumetnost. van svega naviknutog i nauåenog. bili su Kordiãevi. Ono što kaÿe o toj temi. zbog åega je åesto i reklamno najavqivao Pesme Siniše Kordiãa. ali je u wu uvrstio i najduÿi svoj esej Povodom umetnosti Ivana Meštroviãa. Meðutim. kod wega je forma izraz ÿivota koji nema samo jedno stawe. U oba je reå o pišåevim liånim doÿivqajima za vreme boravka u Parizu. spekulativne i bez prave pesniåke inspiracije. veã naprotiv. Proletwe pesme. Naslove je varirao (iz Pesama o meni. Beograd 1924. kwiÿevne estetike. Zanimqiva su mu razmišqawa u esejistiåkim zapisima. tj. pa su neposrednijeg i ÿivqeg izraza nego Kordiãeve pesme. br. iz Mirnih pesama. ali sve su Kordiãeve pesme duge. pravi ÿivot. Kordiãevo razmišqawe o Meštroviãu sledi ideje i naåin na koji je o tom umetniku pred Prvi svetski rat pisao Dimitrije Mitrinoviã.

Iduãi tim putem razmišqawa. naime. Vinaver i R. åiji je smisao u ideji da se tajna ÿivota i umetnosti ne moÿe spoznati ni razumom ni oseãawem veã jedino intuicijom. kao i druge predstavnike tadašwe nove srpske kwiÿevnosti i filozofije. bez organskog jedinstva i logiåke povezanosti. Bergsonovski je i intuicionizam. Kordiã. 1924. Petroviãa. snaÿan retoriåki patos i besedniåki dar koji je bio svojstven tadašwim srpskim filozofima. . ne poseduju koherentan unutrašwi svet. odnosno duša umetnika. Naglašavawe znaåaja individualne kreacije vodilo je Kordiãevu misao u egocentrizam i samoizolaciju i onda kad je bila u svemu saglasna sa opštim duhovnim raspoloÿewima jednoga vremena. Kordiãu nedostaje. Vinaveru i R. smatra da je suština umetnosti sadrÿana u unutrašwem svetu umetnika. Da li zato što nije posedovao pravi stvaralaåki talenat ili zato što je pripadao onoj grupi mladih koji su retoriåkom iskazu pretpostavqali aforistiåki stil. u neku vrstu mistiåkog idealizma koji je nezamisliv bez uticaja Bergsona. 81). ponekad i moralistiåki intonirani u obliku maksima koje se odnose na svakodnevni društveni ÿivot. jer su mu prišli spoqa i nedelo4 R. Velibor Gligoriã upotrebio je prikladniji izraz za Kordiãev naglašeni individualizam: „U kwiÿevnoj borbi manifestira se oåiglednije wegov manijaåki egocentrizam" (Velibor Gligoriã. svet umetnosti. dosledan u odbrani mistiånog idealizma. ogledalo je u kome se prelama spoqašwi svet i u toj optici nastaje jedan novi svet. 13—14. Kordiã je formulisao svoje ideje o umetnosti na naåin koji je bio bliÿi A. Vujiãa nego pesniåkoj retorici S. Vinavera i R. Kordiã je u eseju Moderni duh stvorio estetiåko uporište za obraåun sa mladim piscima svoje generacije s kojima je delio istovetnu sudbinu i istu filozofiju ÿivota i umetnosti. Eksplikativnost Kordiãevih iskaza åak je bliÿa filozofskom mišqewu M. Mistifikacija ÿivotnog elana i glorifikacija duše vodili su Kordiãa.114 tiåkoj logici razuma. Konstantinoviã je to nazvao patološkim egoizmom: „Apstraktni jezik javqa se ovde kao jezik patološkog egoizma" (23). Karakteristiåan je i naslov kwige aforizama koji potencira formu samogovora i otkriva jednu od vaÿnih osobina Kordiãevog naåina pisawa u esejima: wegov naglašeni individualizam i narcistiåki personalizam. Sadrÿaji kasnijih aforizama su. Ðuriãa i V. ali i filozofi Miloš Ðuriã i Vladimir Vujiã. Petroviãu. meðutim. B. u wegovoj duši. pa su i wihove tvorevine rasute. Zato je u uvodnom razmišqawu kwige Umetnost i neumetnost (Nešto kao predgovor). Sliåne ideje zastupali su tada i S. za razliku od ranih. koje prethodi ocenama dela i pisaca savremene kwiÿevnosti. koji sebe nazivaju modernim. Smatrao je da mladi. åija je odlika drskost i teÿwa ka slobodi. od kojih su neki preuzeti iz pišåevih ranih eseja. Stvaralac prodire u taj svet i opredmeãuje ga reåima u umetniåkom åinu. istakao misao da tadašwe vreme. nije u piscima našlo odgovarajuãu rezonancu. koja ne podseãa na spoqašwu stvarnost. Ne åudi zato ni pojava docnije Kordiãeve kwige aforizama Razgovor sa samim sobom.4 Pojedinaåno biãe. Raskrsnica. Siniša Kordiã: Umetnost i neumetnost. Šimiãu nego S. br. Petroviã.

ne dajuãi mu da se raspadne". koheziju koja delo „åini celinom. samo je jedno šarenilo: kao kad bi zamoåili vaših deset prstiju u deset raznih boja i otresli ih na jedan veliki beo tabak hartije. Kordiã je. onako. na primer. podjednako prihvaãen u futurizmu. u oceni dela svojih savremenika pošao od poetiåkih naåela koja su u suprotnosti sa wima. samo u reðawu. G. Crwanskog: „Wegov roman. 111. kako kaÿe na jednom mestu. 68. Povodom Priåa o muškom pita se: zar nije bilo boqe razmišqati o sebi i o „drugima „no åitati kwige g. Istakao je istovremeno kriterije procene pisaca i dela. ali nikako na hartiji. Vitalistiåki dinamizam i poimawe umetniåkog åina kao akta ekspresije umetnikove duše pretpostavqalo je poetiku rasute forme i slobodne kompozicije koja odraÿava duševne procese a ne koheretnu strukturu — ne. I. Stanovište da je merilo vrednosti kritiåar sƒm znaåilo je da se pisawe kritike prepušta potpunoj samovoqi pojedinca koji brutalno napada a ne obrazlaÿe ocene. i najmaweg dovoðewa u vezu. kao što je reåeno filozofiji umetnosti ostalih srpskih mladih pisaca poåetkom dvadesetih godina XX veka. Crwanskog koji je ispod najobiånijeg åoveka. Kordiã. 62. Reãi ãe.115 tvorno. smatrajuãi da je „kriterijum uvek kritiåar sam". Meðutim."6 5 Ova kvalifikacija romana Crwanskog naåelne je prirode. da vam se zgadi" (S. Istovetan je vitalistiåki dinamizam. svega što bi moglo jednome åoveku najobiånijeg mozga i najordinarnijeg znawa doãi mu na pamet". Krklec. u kojoj preovlaðuju naåela reda i kauzalnosti."5 U Krleÿinoj poeziji zasmetaãe mu postupak simultanizma. u pokušajima obrazloÿewa negativne ocene moÿe se naslutiti neprihvatawe osnovnih odlika avangardnog dela. oblikom. da je wegova rasuta forma nesaglasna sa tradicionalnom pesniåkom strukturom. otresli sa wih deset raznobojnih kapqica. našeg seqaka". ostali iskazi o tom piscu i drugim brutalno su negatorski. Andriã. mistika duše i naglašeni individualizam. povodom romana Dnevnik o Åarnojeviãu M. što je Kordiã i åinio. Kordiã je veoma oštro pisao o delima bezmalo svih pisaca modernistiåko-ekspresionistiåkog pokreta u novostvorenoj Jugoslaviji (M. pa je donekle i svarqiva. S. Crwanski. meðutim. 6 Isto. 71). pa delom i u nadrealizmu — dakle u celokupnom pokretu avangarde: „Razumqiv je nekakav simultanizam u nekakvoj glavi. Umetnost i neumetnost. Stefanoviã). ekspresionizmu i dadaizmu. Ponekad se oštrina Kordiãevog pamfletskog osporavawa graniåila sa neukusom. tj. pri åemu je bio nešto blaÿi jedino u oceni poezije T. Kordiã je u ostvarewima svojih kwiÿevnih saputnika i istomišqenika otkrivao i ÿigosao upravo rasutu formu koju nikakva koheziona sila ne drÿi na okupu. Isti su joj izvori i postupci pisane prezentacije u varijanti aforistiåkog stila. Opredequjuãi se za to da daje samo pozitivne ili negativne sudove o kwigama i wihovim tvorcima. pa se mogu pretpostaviti i liåni razlozi koji su je izazvali. 96. ako su to uopšte ideje. Kordiãeva filozofija umetnosti identiåna je. . Krleÿe. Miliåiã. glupi ideja. Vinaver. Ujeviãa i M. I daqe kaÿe da je to pisac bez vrednosti „koji je sav u reðawu raznovrsnih stvari. S. S. ovaj roman o kome govorim. i to. bez ikavog. Za Siba Miliåiãa napomiwe: „Zato mu i mozak nije na mestu: on ima neverovatno besmislenih. Meðutim.

uporedne. Rane Kordiãeve pesme su „duåiãevske": u okviru pejzaÿne slike pesnik izriåe svoje oseãawe qubavi. U kratkom predgovoru kwizi kaÿe se da su izdavaåi Pesama o meni „pišåevi prijateqi". Te pesme su napisane u vezanom stihu i pisao ih je mlad åovek obdaren stihotvoraåkim sposobnostima i sa lakoãom pronalazi rime u okviru razliåitih strofnih celina (tercina i kvartet najåešãe). što nije bila retkost u tom vremenu. obgrqene rime) i razliåitom stihovnom formom (trofej. iako je generacijski i idejno pripadao avangardi. na prvi pogled. a u wima varirao mnogobrojne zvuåne i slikovne postupke. uglavnom. lirski model koji je Tin Ujeviã uspeo da oÿivi u Leleku sebra i Kolajni bogatom leksikom i dramatiånim psihološkim autoanalizama. i 1922. koji pesnik stavqa u podnaslov zbirke. pa je izbacivawe naslova moglo doneti uštedu na broju stranica. Kordiãeva stihotvoraåka invencija bila je neiscrpna i on je saåiwavao pesme jednoga tona. ali je sigurno da iza svega stoji autor i wegova „izdavaåka reÿija i finansijska konstrukcija".7 nije teško utvrditi promene i sazrevawe pesnika u osmogodišwem vremenskom periodu. kao i ostale svoje kwige. Kordiãu tako nešto nije pošlo za rukom i on je ostao. da su te pesme nastajale izmeðu 1914. Zato je uputno pogledati kako je Kordiã postupao kad je pokušao sƒm da stvori delo: u zbirci poezije Pesme o meni i u romanu Neobiåan svet. opisuje melanholiåno stawe duše i 7 Kordiã je zbirku Pesme o meni. Kordiãeve pesme deluju monotono — prepoznatqiva je u wima lakoãa pisawa prema poznatom pesniåkom obrascu. naime. pogotovo ako se stave u kontekst tadašwih kwiÿevnih prilika i ostalih wegovih dela. s kojima je delio isto shvatawe ÿivota i smisla umetniåkog stvarawa. zapravo. sa razliåitim rimarijskim sklopovima (ukrštene. Jasno se. moÿe osetiti u Kordiãevim Pesmama o meni neoklasicistiåki model srpske lirike sa kraja XIX i poåetkom XX veka i duåiãevski pesniåki manir obogaãen inovacijama koje su u wega uneli Vladislav Petkoviã Dis i Sima Panduroviã. ali im nedostaje inspiracija i snaÿniji ritmiåki polet. štampao o svom trošku. i takve Kordiãeve pesme interesantne su za kwiÿevnoistorijske analize. I pored toga. Nije prihvatao temeqni princip avangardnog dela: princip haotiåne spontanosti kojom se iskazuje poquqana svest destabilizovanog pojedinca i haos ÿivota. poetiåki i praksom bio izvan we i protiv we. amfibrah). I da nije tog podatka. skladne i jasne. Kwiga Pesme o meni pokazuje zašto je Kordiã tako odbojno istupao protiv najboqih predstavnika svoje generacije. . Nije bez znaåaja ni podatak.116 Time je Kordiã potvrðivao da je. u okvirima parnasovaåkog neoklasicizma gde su pesme. Meðutim. To je. åitawem pesama koje su bez naslova. jamb. u kome se desio rat i posleratni burni kwiÿevni razvoj. godine. Istorijski kontekst pesama je neprimetan i na osnovu wega ne moÿe se suditi o vremenu nastanka pojedinih pesama koliko na osnovu promena wihovih tematskih i formalnih osobenosti koje se ogledaju u razlici izmeðu pesama stavqenih na poåetak i na kraj zbirke.

Ali u duåiãevskom maniru pevawa nije teško prepoznati rukopis poåetnika åije lirske filozofeme prelaze u sentimentalnosti i fingiranu tragiånost („I. Obiåno je prva strofa pejzaÿna slika u koju se ukquåuje priroda u svom jedinstvu sa kosmosom: Mesec se raða. Pored patetiånog ritma.11 Meðutim. 10 Još je davno Velibor Gligoriã u eseju o Veqku Miliãeviãu uoåio da je epitet mrtav åest u srpskoj kwiÿevnosti pred Prvi svetski rat: „Mrtvi ÿivot postaãe pojam za jedan deo srpske poezije i proze. da ukaÿe na nedokuåivost duševne mistiånosti i boÿanske tajne qubavi. diÿe se i ÿari I zlato svoje oåarano topi Kroz plavo veåe opija i kropi Snovima pjanim sva biãa i stvari…8 Daqe slede stihovi u kojima pesnik kazuje kako se wegovo biãe spaja sa boÿanstvom. Pesme o meni. „mrtvim malim niskim nebom". A sve to. mirisa i zvuka". åija apstraktnost ne dozvoqava proširivawe leksiåkog registra izvan kruga standardnih poetiånih reåi. disovski zazvuåe i neki stihovi Kordiãevi. van dobra i zala". govori da je Kordiã ipak bio vešt reproduktivni stihotvorac a ne autentiåni pesnik. i bih tako jak". „tišina mrtva". tj. 6—7. Beograd 1970. Pišåevo izdawe. 11 Neposredni odjeci Ujeviãeve poezije nisu tako upadqivi kao Disove. svojstvene srpskoj spomenarskoj lirici poåetkom XX veka. kao poetske metafore" (Velibor Gligoriã. Kordiãeva zbirka Pesme o meni prepuna je takvih metaforiånih konstrukcija predratne poezije: „mrtvih dana". u kome bi trebalo da se kazuje iskustvo tragiånog ÿivqewa i neumitne smrti. „posredstvom Boga. ali još u veãoj meri wegova filozofija: da su lepota i smrt nedokuåive razumu. kao na primer: „Izvan svih crta. „mrtvih šuma". Beograd 1922. kao i upotreba standardnih metaforiåkih konstrukcija i metriåkih ritmova. Ujeviã je uvoðewem u registar svog pesniåkog jezika reåi lokalnog kolorita (i to u velikoj meri i retke poetske sugestivnosti) i remeãewem versifikacijskog reda neoåekivanim ali Siniša Kordiã. primetni su tragovi Ujeviãeve poezije: nametnula ih je ÿeqa da se na simbolistiåki naåin opeva draga åiji je spiritualni lik toliko nezemaqski i suptilan da prelazi u obliåje nedoseÿnog boÿanstva koje struji prostorom i vremenom. 18). Ili: „S ko zna koje zvezde sa koje sam pao". kao što je Domanoviãevo mrtvo more postalo pojam za sebe. izazivajuãi nadraÿaje u pesnikovoj duši. plaåem. Kordiã je išao tragom Vladislava Petkoviãa Disa.9 Nije teško uoåiti ni maniristiåka svojstva toga tipa srpske lirike u Kordiãevim pesmama koja se ogledaju u uåestaloj upotrebi imenica i epiteta sa oznakom mrtvog i kobnog.10 Isto tako. Nolit. åitalac ne moÿe a da se ne priseti Svakidašwe jadikovke. 8 9 .117 tragiånost ÿivqewa. U nastojawu da opeva subjektivnu tragediju i sukob pojedinaåne duše i sveta. plaåem sve misli veã kasne"). kao što su mrtva jesen ili mrtva noã veã sticale pravo na originalnost i osobenost. izvan svih pokreta. gde se javqa lepa ÿena sa „oåima opala ko vlaÿna jesen što slatko umara snovima što su van dobra i zala". Mogu se prepoznati neposredni odzvuci Disovih stihova u nekim Kordiãevim pesmama. ali kad proåita stih: „I bih tako nejak. Senke i snovi. „svet mrtvih". „mrtvo lišãe" i sliåno. izvan svih boja. kao i u nametawu izveštaåenog jezika.

Pesme o meni. i opet u srcu ih drÿim! 12 Tu osobinu isticali su kritiåari koji su o Kordiãevoj poeziji pisali negativno. oåekivao od wega uspeh i isticao neke wegove stihove. izgleda. Tako ÿivi ÿivot åiste duhovnosti. ja više sadrÿim U sebi zvezda. ali uzevši kao 'celinu'. Kordiã tako nešto nije bio u moãi da uåini. U wima se na mestima direktno eksplicira kquåna misao kwige i Kordiãeve pesniåke filozofije: da je sve sadrÿano u pojedinaånoj duši koja neposredno uspostavqa veze sa boÿanstvom i lepotom. to bi moÿda i danas tako izgledalo. Boÿe. to åini utisak neåeg strahovitog teškog i olovnog" (Boško Tokin. 188). 13 S. 1922. 4. Zbog toga wegovi pravilni i sreðeni stihovi i danas deluju hladno i ukoåeno. Gorim. pronalazi Kordiã i liånu izraÿajnu formulu iskazanu sledeãim stihovima. Pesnik nemoãi i bez moãi. iskoraåewima iz uobiåajenog toka i iznenaðewima uspevao da ostvari upeåatqive lirske slike i senzacije. br. Kordiãeve pesme iz posledweg dela zbirke Pesme o meni koje znaåewski korespondiraju sa iskazima iz wegovih eseja. . stavqenog u funkciju iskazivawa sopstvene duše i duhovnog biãa.118 efektnim prekoraåewima. åini se. 48. Kritika. Kordiãeva refleksivna lirika dobija prizvuk religioznosti i pravoslavne mistike koja ãe postati temeq wegove ideologije u trenutku kad ãe sa Ratkom Pareÿanimom pokrenuti åasopis Preteåa i odrediti wegovo mesto i ulogu u srpskoj kwiÿevnosti i kulturi tridesetih godina. što im ne da moãi Da sinu jednom zauvek. koji otkrivaju pesnikov naglašeni autizam: Niåega dobrog izvan mene nije! Zato sam sebi izvor i kraj puta. kao kwigu sa nekih 120 pesama. sa Kordiãem druÿio u Parizu. Kordiã. a zatvara se prema materijalnom svetu. U poetskom filozofirawu. Ja mrzim na svet istine i laÿi I sumwam u sve što se wime krije I što se wime oåajniåki traÿi… Ni prst mi nikad izvan duše nije!… Ja ÿivim za se i u sebi samo I sve mi sobom oåarano åedno… Zalud me zovu svakoga minuta!13 Pesnik se obraãa na drugom mestu Bogu da razgori skriveno unutrašwe blago i tako na nov naåin uspostavi vezu izmeðu boÿanstva i pojedinaåne duše: O Boÿe.12 Najuspelije su. koji se. no ceo Tvoj grdan svemir u svemirskoj noãi I sav sam od wih kao ogaw vreo. neke wegove boqe pesme. kaÿe: „Uzevši pojedinaåno. Boško Tokin.

Pesniåki prostor Kordiãevih pesama zapravo je jedna literarizovana apstrakcija veštaåkih obrisa („Nebo trepti kao velika raskošna bašta sa bisernim cvetovima"). Draga govori iz poloÿaja irealnog i apstraktnog biãa i mistifikuje svog partnera — kao Erudika koja bi se iz tame podzemnog sveta obraãala Orfeju. ali pesnik. Od praznine. Ništa mu nisu rekli. Kao i drugi teološki liriåari. ali se neke wegove pesme mogu shvatiti danas kao zakasneli pokušaji lirskog teološkog ekspresionizma. Tajnu istine krajwe. raspolaÿe svojim biãem i van sebe ništa ne ÿeli. neizreåne. kako samog sebe zamišqa Kordiã. Da bi u tebi svetlu meðu srela. Ili ãe mu se uåiniti da „crven mesec bukti iznad gora". 43. Isto. gde je goreo ceo svemir i svet u wemu. na primer. traÿeãi je u veånom prostranstvu. pesnik produkuje vizije koje su istovremeno i opsesivne slike wegove svesti. koji je u vezanom stihu stvarao poÿarne vizije. nalazi je u boÿijem liku: O. u pesmi åiji poåetni stihovi glase „Jednog mi dana åudno. — I moja duša ostavqa sve pute Što je kroz wenu beskonaånost vode. poznah Boga gledajuãi u te. Kordiã se indirektno pribliÿavao predratnom nemaåkom ekspresionizmu. Oreol svoje besciqne slobode I prvo što bi ÿelela i htela15 Zato je u posebnom delu zbirke Pesme o meni (pod naslovom Wene misli) dao reå dragoj da se iskaÿe u obliku aforistiåkih sentenci pesme u prozi. pa kaÿe na kraju: 14 15 Isto. . da usta drage „gore od strasti kao cvet krvav što bukti i niåe iz plamenog srca". 40—41. a on je oseãao wihove razgovore. osobito pesniku Georgu Hajmu. gde se prepoznaje retko šta stvarno i od spoqašweg sveta. koji su stvarali u okriqu poznog simbolizma. iznenada…" pesnik priåa u osam tercina sloÿene rimarijske konstrukcije kako su mu prišli „neki qudi tiho neosetno" i s wim su išli dugo ulicama ogromnoga grada. Prizivajuãi Boga da se probudi i raspali mraåne instikte i ÿeleãi da ostvari pesniåku ekspresiju takvog åina. na primer. Kordiã nije posedovao Hajmovu snagu ekspresije. Tako. Viziju moje misterije veåne. i kliåem velikim i malim: Od sebe samog hoãu da se spalim I ništa van sebe ne ÿelim!14 Iskra u duši otkriva obliåje boÿanstvo i oblik je wegovog postojawa u pojedincu. Reãi ãe.119 Gorim i opet ceo se veselim!… Gorim. Kordiã viziju drage identifikuje sa boÿanstvom i. u kojoj se ogleda pustoš pesnikove duše.

prema mestu odigravawa radwe. S. I jedna i druga tvorevina (takve pesme i roman Neobiåan svet) karakteristiåne su po tom rigoroznom apstrakcionizmu koji ih pribliÿava apstrakcijama jednog dela avangarde i onda kad je wihov tvorac bio eksplicitno protiv we. iako je numeracija poglavqa znatno usitwenija. Roman je. poznavalac tadašwih prilika i kwiÿevnih konvencija proznog ekspresionizma lako bi osetio da je to jedno od najtipiånijih ostvarewa srpske ekspresionistiåke proze. koje prevode misao u apstraktnu sliku. Dosledno je. izdvajaju tri celine romana. a prvi je najboqi i najzanimqiviji. Jedan 'roman' Siniše Kordiãa. naime. gde u priåi treãega lica ipak preovlaðuju unutrašwi monolozi — deluje danas kao Isto. pune stvari. bez veza sa glavnim predmetom. I pored. krajweg. dozlaboga pretrpan beznaåajnim sitnicama. 16 17 . Tako se. otpora novatorskim tendencijama tada najmlaðih pisaca. godine: poåetak rata. kako saopštava autor u kratkom predgovoru. Primedbe se svode najåešãe na tvrdwu da je to nekoherentno i rasuto prozno delo.17 Kordiãev roman Åudan svet zatvara. Bogdanoviã kaÿe: „Neobiåan svet nije roman zato što je slabo povezan. iznad sna i jave!16 Ova pesma kao da saÿeto reprodukuje neke noãne scene iz Kordiãevog romana Neobiåan svet. 2. nevešto i neinteligentno sklopqen. Da im se pogled po nebu prošeta I kroz prostore što se silno plave I koje sunce kroz sve dane ÿari… A tu se raða vizija mog sveta Najdubqeg. razvuåeno i mrtvo. koje oblikuju pustošnu apstrakciju. 1930. II. košmara i doÿivqaja. pisan dosadno. gde se junak åesto psihotiåki podvaja i sluti na pustim ulicama noãnog Pariza prisustvo drugih lica koja ga progawaju. u wemu primewena poznata shema kompozicije kretawa u prostoru i povezivawa fragmenata monologa pojedinca koji je monomanski okrenut u sebe i u åijoj se svesti ratne slike slaÿu kao na filmskom ekranu. nastao izmeðu 1917. potpunije od bilo kojeg dela te vrste. i 1925. Zato je åak i reånik kritiåara koji su pisali o wemu sliåan pamfletskim kvalifikacijama Kordiãevim pojedinih ostvarewa wegovih savremenika avangardista. Zato je potrebno ukratko razmotriti i to Kordiãevo delo. tj. I upravo takve pesme vizije. ÿivot u pariskom izbeglištvu i povratak u zemqu. Kordiã je stvorio romansijersko delo koje je i svedoåanstvo o tadašwim duhovnim i stilskim menama u krilu avangarde. Tako V. åudnih i apstrahovanih od istorijske pozadine dogaðaja. kw. Svaki od tri dela kompoziciono je razliåit od drugoga. Taj deo Kordiãevog romana — u zbiru rasutih situacija. mogle bi biti poetski prolozi romana Neobiåan svet. sa nekakvim natezawem i digresijama: jednom reåju. 35. zbuwen i neuspeo" (Vladimir Bogdanoviã. a objavqen je 1930. I da nije te napomene. 53—54). godine. kad je bio pripremqen za štampu. poznati tematski luk proze pisaca koji su doÿiveli srpsku golgotu posle 1914. Kritika. dakle.120 Oåi im behu teške. br. sav izlomqen. povlaåewe preko Albanije.

Meðutim. On je šizofrena liånost. 19 Stanko Koraã.121 neka vrsta sinopsisa za docnije napisani roman Dan šesti (1934) Rastka Petroviãa. gde su udvajawa logiåna posledica pritiska mnoštva na pojedinca i dvosmislenih emisija zatamwenog scenarija prigradskih kuãerina i hotela. ostaje u uskoj perspektivi svog narcisoidnog junaka i kaÿe: „Ÿurio je prema — moru. I tako ponašawe junaka objediwava tri dela romana: junak je opsednut istim strahovima i progoniteqima i na pustim i sneÿnim prostorima Albanije. On ubija u Parizu poznanika. kako su predstavqeni u delovima romana Aleksandra Iliãa Gluvne åini. Kordiãev junak se ponaša kao junaci predratne nemaåke ekspresionistiåke proze — liåi na marionetu koju pokreãe nevidqivi i åudnovati mehanizam. Neobiåan svet. Pišåevo izdawe. u duhu svojih estetiåkih zamisli. a docnije u Beogra18 Razume se. Beograd 1930. Ali Kordiã je dozvolio. U globalnom preseku na istovetan naåin je sabrana gomila junakovih utisaka na golgotskom putu kroz Albaniju. Optereãen strahom i udvajawem lika. na sliåan naåin kao i Kulunxiã u Lunaru. Kordiã. S.18 U romanu Neobiåan svet provokativan je lik glavnog junaka. a na kraju se koncentriše na grupu izmrcvarenih ratnika koji se ekstatiåno gube u morskoj stihiji. ocrta paklene åulne bahanalije i razvrat. na pariskim ulicama i u kuãama. da se gruba stvarnost preobrazi u junakovoj svesti u apstraktne konfiguracije sna. s kojim mu je zajedniåko opisivawe pariskog predgraða i tamošweg polusveta. pa je s wim u vezi i neizbeÿna ekspresionistiåka tema ludila i distorzije slike spoqašwe ratne slike stvarnosti koja izgleda kao da je prelomqena u krivom ogledalu i fantastiåna u svojoj neobiånosti. i oseãawem da je uvek neki dvojnik. Kordiã: Neobiåan svet. Najbliÿi je junaku predratne ekspresionistiåke proze kad je u Parizu — u prostoru velegradske xungle. kao i docnije o pariskim doÿivqajima svoga junaka. Petroviã prikazuje kretawe povorki i bez teškoãa izlazi izvan vidokruga glavnog junaka. naprotiv. Beograd 1982. 227). Srpski roman izmeðu dva rata. a i docnije kad se naðe u oåevoj vili blizu Beograda. . pa je i završetak oba dela poentiran slikom mora kojom se otvaraju novi vidici i oåekivawa. pun mraånih doÿivqaja…" (Siniša Kordiã. R. kuda je išao i åitav jedan narod s wim u ÿeqi da ostavi za sobom svoj put. Kordiã je bio na putu da u toj priåi o ocu. Zato Kordiã nije uspeo da kreira karakteristiånu za tu vrstu proze atmosferu i brutalne åulne scene kao redovne pratioce porodiånih sukoba. surovi i åulni otac i wegov problematiåni ÿivot (osobito odnos prema tetki Milki) koji zatamwuje junakovo poreklo i majåinu smrt. delikatnom i intelektualnom protagonisti jeste grubi. „Nolit". Suprotnost neÿnom. 88). za Kordiãev roman Neobiåan svet karakteristiåne su brutalnosti motivisane drugim razlozima: ludilom i strahom junakovim.19 I drugi toposi ekspresionistiåke proze javqaju se u Kordiãevom romanu. što je povod da razmišqa o smislu umetnosti. åije je ime stavqeno u podnaslov dela (Ÿivot i doÿivqaji Ivana Petroviãa). Zato nije bez razloga pomenut i Kafka povodom romana Neobiåan svet. Tu se progoniteq Kordiãevog junaka javqa u liku pesnika. neko nepoznat i bezimen uz wega.

pa su mu oni vraãali istom merom. and in his poetry cherished a Duåiã-like manner of rhetorical lyric poetry with the linked verse. On je na sliåan naåin osporavao druge. Meðutim. zatim teorijski eseji iz kwige Umetnost i neumetnost. but in his daily critical reviews he challenged typical avant-garde works. Sve to pokazuje kako je u praksi teško povuãi granicu izmeðu tradicije i avangarde i kako je potrebno povremeno „oÿiveti" te pisce sa granice da bi se što celovitije predstavila jedna veoma ÿiva i plodna epoha u srpskoj kwiÿevnosti prve polovine XX veka. essays and his novel Neobiåan svet (Unusual World). U esejima je. Siniša Kordiã bio je pisac skromnoga dara i prepun kontroverzi. zastupao bergsonovsku intuitivistiåku i vitalistiåku filozofiju umetnosti. a negde drugog. roman Neobiåan svet predstavqa model apstraktnog ekspresionistiåkog ostvarewa disperzne kompozicije i simboliåkih likova. veã da se odredi wihovo mesto u okviru avangardnih nastojawa u srpskoj kwiÿevnosti dvadesetih godina XX veka. of his poems. He did not accept an essential principle of avant-garde work: the principle of chaotic spontaneity which implied awareness of the destabilized individual and the chaos of living. Završetak romana vrlo je sliåan ekspresionistiåkom proznom modelu: prolivena je krv. davi vlastito dete i beÿi u noã. his novel Neobiåan svet represents a model of an abstract expressionist creation with a disperse composition and symbolic characters. pa ne iznenaðuje ni wegovo balansirawe izmeðu ta dva koncepta. kad se danas proåitaju rubrike koje je ureðivao (u Svetskom pregledu). na primer.122 du. a u poeziji negovao duåiãevski manir retoriåke lirike vezanog stiha. oÿenivši se i došavši u sukob sa nekadašwom izabranicom. stiåe se utisak da zasluÿuju da se o wima kritiåki progovori. . After the analysis of his activities in the journal Svetski pregled (World Review). Siniša Kordiã je i sƒm donekle krivac što su wegova dela u kritici doåekivana sa najgorim pogrdma. he advocated Bergsonian intuitivist and vitalist philosophy of art. odnosno u sudarima dva koncepta kwiÿevnosti: jednog tradicionalnog i drugog novatorskog. Pogotovo ako se ne ide za tim da se samo procewuju kao relativno ostvarene vrednosti. which was not rare at that time. certain intentions in some Kordiã's works are mutually exclusive or incompatible. provalilo ludilo. zbirka poezije Pesme o meni i roman Neobiåan svet. Negde je bliÿi zagovornicima jednog. a potom suprugom. the author of this paper came to the conclusion that he — although belonging to the generation and ideas of the then avant-garde — was outside and against it in his poetics and practice. Radovan Vuåkoviã SINIŠA KORDIÃ IN TOUCH AND CONFLICT WITH AVANT-GARDE Summary Siniša Kordiã was a less significant writer who was very active in the literature of the 1920s. Therefore. zloåin izvršen iz oseãawa straha. In his essays. dok je u dnevnokritiåkim obraåunima osporavao izrazito avangardna dela.

apolonsko (mitološki. inverzija. šešir). 821. glosirawe. umetnost. a od wega ãemo krenuti u analizi mitskih slojeva u romanu Smrt u Veneciji.2 Ova Niåeova kwiga je u vreme pojavqivawa izazvala razliåite reakcije — od oduševqewa do potpunog osporavawa — ovo prvo uglavnom 1 Znaåewe pomenutih termina biãe u radu prošireno na sociološki. autopoetika. i Platonovih dijaloga. . KQUÅNE REÅI: dionisko. Autorovo viðewe umetnosti. umetnika i umetniåkog stvarawa po pravilu se projektuje na ambivalentan odnos apolonsko — dionisko. psihopompos. Eros. intertekstualnost. 2 Kwiga je objavqena 1872. kao i wegova autopoetika. brod. more. prva i neizbeÿna asocijacija jeste Niåe i wegova pesniåko-filozofska teorija o poreklu tragedije iz duha muzike. 1. mit. motiva.2-32. psihološki i poetski plan i usloÿweno ukquåivawem još nekih mitskih predstava o Apolonu i Dionisu. o kojima je Niåe (a svakako bi i moderan åitalac) mawe vodio raåuna. sociološki. s druge strane.UDC 821. simboliåka znaåewa (voda.112. lepo(ta).41-95 MIT I FEDAR KAO PREDLOŠCI ZA SMRT U VENECIJI TOMASA MANA Lidija Boškoviã SAŸETAK: U radu se opisuju veze izmeðu Smrti u Veneciji Tomasa Mana. autobiografija.1 neophodno je kratko se osvrnuti na wegovo poznato delo — Roðewe tragedije. situacija). Platonovi dijalozi.163. Tanatos. Kompleksnost odnosa meðu tekstovima i izuzetan preplet znaåewa uslovili su veoma sloÿenu strukturu romana i neke inovativne narativne postupke. most. Pošto ãemo se u radu pozivati i na znaåewa koja je ovim terminima pridavao Niåe. stranac. Kada se potegne pitawe odnosa dioniskog i apolonskog. gråkog mita i mitskih predstava uopšte. godine pod nazivom Roðewe tragedije iz duha muzike. s jedne. psihološki i estetsko-poetiåki aspekti). profano i sveto vreme. pseudocitatnost. paralelizam (likova. ritual. Iz sloÿenog sistema intertekstualnih relacija proishode simboliåka znaåewa Manovog romana.09 Mann T.

Za naš ugao ispitivawa od posebnog je znaåaja Niåeovo odreðewe dioniskog principa: „Protiv morala. i pobune protiv zvaniånih vrednosti i poretka. zapravo. razarajuãim silama ili principima. priznajuãi u wemu nedostatak logiåkog izvoðewa i preteÿno pesniåki. i sam Niåe se veoma kritiåki osvrnuo na svoje prvenåe. jer je za wihovu eksplikaciju ipak neophodno diskurzivno izraÿavawe. ne bez izvesne slobode — jer ko bi znao pravo ime Antihrista? — imenom jednog helenskog boga: nazvao sam ga dioniskim"4 (podvukao autor — F. destruktivni princip doÿivqava kao apsolutna negacija. N. 4 Isto. åisto artistiåko antihrišãansko. ovakvo uspostavqawe analogije legitimno i zasnovano? Rekli bismo — veoma malo. Uostalom. tu i tamo zašeãerena do ÿenstvenosti.). N. a onda (nelegitimno) „prebaåen" u hrišãanski sistem — suštinski razliåit po linearnom poimawu vremena. veoma uverena u sebe pa zato prenebegava dokazivawe. Roðewe tragedije. Dionis je najdirektnije vezan za 3 Fridrih Niåe. BIGZ. Zato se teško Antihrist moÿe „krstiti" imenom helenskog boga Dionisa. ustao je tada ovom spornom kwigom moj nagon. Kakvo ime da mu dam? Kao filolog i privrÿenik reåi krstio sam ga. objavqen je 1886. 29. s druge strane. i smislio sebi jedno naåelno suprotno uåewe i suprotno ocewivawe ÿivota. odnosno izmeðu reda. Specifiåna metaforiånost i slikovnost izraza. a u pokušaju da se dosegnu koreni antiåke tragedije i neke od metafiziåkih istina bili su.124 od strane umetnika (Vagner). suprotno tome. mitološkog sistema predstava utemeqenog na vremenskoj cikliånosti. bili su za umetnike znatna vrednost Niåeove kwige. kitwast stil izraÿavawa: „Ponavqam. muåna. kao kwiga za posveãene (…)"3 (podvukao autor — F. nepoverqiva åak i prema pristojnosti dokazivawa. meðutim. pa se u krajwim konsekvencama moÿe smatrati pozitivnom i vitalistiåkom. s vremenske distance od åetrnaest godina. Upravo je zbog ovog pomerawa u jeziku. priliåno slobodno projektovao na hrišãanski sistem predstava i identifikovao je s parom Hrist — Antihrist. a drugo od strogih i kritiåkih mislilaca. Dve vremenske koncepcije — cikliåna i linearna — uslovile su i dva odnosa prema destruktivnim. prevod Vera Stojiã. dakle. godine. U hrišãanskom se. danas je za mene to nemoguãa kwiga — loše napisana. Niåe je opoziciju izmeðu apolonskog i dioniskog. najveãa prepreka. Kasnije. Beograd 1983.). ali su za strog filozofski naåin mišqewa predstavqali manu. odnosno pokušaja da se filozofske istine saopšte pesniåkim jezikom došlo do nepreciznosti i ne sasvim uspelog i prihvatqivog posezawa za terminima i simbolima. kao i entuzijazam i ekstatiånost kojom zraåi. zato što je dioniski princip „pozajmqen" iz arhajskog. bez voqe da postigne logiåku åistotu. kao nagon — zaštitnik ÿivota. sentimentalna. 33. U kojoj meri je. iz koga je i citirani deo. Niåeov Pokušaj samokritike. nejednaka u tempu. s jedne. U mitološkom kquåu ta sila ujedno je uslov obnavqawa sveta. pomamna na slikovno izraÿavawe i zbrkana zbog silne slikovitosti. . Pre svega.

9. god. on se odjednom oslobaða svih svojih sredstava izraza i u isti mah isteruje iz sebe snagu predstavqawa. samovoqstvo ili 'drska moda' odvojili åoveka od åoveka. dotakao usput (da ne kaÿemo sluåajno) i bez namere da ih podrobnije razraðuje. besa zanosa. Isto. svetkovine) karakteriše inverzija uobiåajene hijerarhije i sistema vrednosti: „Sad je rob slobodan åovek. što se za Antihrista ni u kom sluåaju ne bi moglo tvrditi. potom åuvar duhovne vedrine i spokojstva. zakon. uoåio da liminalne društvene periode (praznike. brat Apolonov. 1986. neprijateqska omeðavawa kojima su nuÿda. negacija zvaniånog sistema vrednosti (morala). Gradina. budnog znawa.125 kult plodnosti. naime. Tarnera (Viktor Tarner. U dioniskom stawu. jasne svesti. Antihrist nije „nagon — zaštitnik ÿivota". nav. Apolon je u gråkoj mitologiji bio voð muza. pravila. 50). d. a po dominaciji reda ili nereda — apolonskom i dioniskom principu. iako se oni. ili tragediji. 5 6 . 7 Termin V. sad se lome sva kruta. 11. naåinio. razIsto. ili u vajarskom i slikarskom radu. epiåar. Socijalne dimenzije pojmova apolonskog i dioniskog Niåe se. podraÿavawa. HH¡. kao i u najveãem delu kwige. 8 Fridrih Niåe. hijerarhija i dionisko kao privremena inverzija ovog ponašawa. oåigledno. kao što smo prethodno videli. entuzijastiåke ekstaze. uzbuðen je i pojaåan åitav sistem afekata: u tom sluåaju. uzbuðuje oko. više usput. pravu meru koja se pojavquje kako u drÿavnom ustavu tako i u sagraðenom hramu. odnosno društvena antistruktura ili communitas. Slikar. 44. bog je prazniånog pijanstva. On se u kwizi zanima. broj 10. svih vrsta mimike i pozorišne umetnosti. plastiåar. naprotiv. odreðeno i uobliåeno. transfigurirawa. Varijacije na temu liminalnosti . U daqem radu biãe nam od znaåaja i jedna distinkcija koju je Niåe. helikonskih bogiwa.8 Dionis. raskliktalog ÿivota."6 U navedenom citatu."5 Ovo podvajawe sveukupne društvene stvarnosti na periode kada se kruta pravila poštuju i periode wihovog odbacivawa i poništavawa odgovara profanom (svakodnevnom) i svetom (ritualnom) vremenu. za estetski aspekt dvaju pomenutih fenomena: „Šta znaåe suprotni pojmovi apolonsko i dionisko koje sam ja uveo u estetiku — oba shvaãeni kao vrste opojnosti? Apolonska opojnost. Naime. zaštitnica duhovnih delatnosti i uåiteqica pesnika i sviraåa. (…) Pevajuãi i igrajuãi åovek se ispoqava kao ålan jedne više zajednice.7 Ovakvo univerzalnije podvajawe legitimnim åini priroda antiåkih boÿanstava koja su uzeta za simbole — Apolona i Dionisa. kako u zakonodavstvu tako i u pojedinaånoj epinikiji.. Niåe pod apolonskim i dioniskim podrazumeva dva tipa umetniåkog stvarawa. On je. On je voleo ono što je odmereno. pre svega. vizionari su par excellence. mogu posmatrati i kao dva oblika društvenog ponašawa koja samo u totalitetu omoguãavaju ÿivot i funkcionisawe zajednice: apolonsko kao red. preobraÿavawa. i ono dobija moã vizije. pre svega.

svestan ritualnog supstrata u tragediji. takvim razmišqawem se. o åijem romanu ãe biti reåi. pri åemu je dioniski elemenat bila muzika. Aristotel je. veã je. jer tu smernicu nameãe obredni kontekst izvoðewa trilogija. koji su ih onda literarno transponovali i problematizovali na razliåite naåine. U wihovoj sintezi Niåe je video suštinu antiåke tragedije. odnosno apolonskog i dioniskog. odnosno hor. suštinu umetniåIsto. znaåi. samosvesno.10 Dionis je uvek sa silnom svitom — Panom. on detaqno opisuje strukturu tragedije — wene kvalitativne i kvantitativne delove (Aristotel. orgijastiåke huke. dakle. 2. s usmerewem na preciznu formu i impulsivno. Niåe je paÿwu novije nauke i filozofije usmerio na fenomene apolonskog i dioniskog. Uz to. savršenu umetnost — antiåku tragediju — video u sintezi prethodnih dvaju principa — artificijelnosti i inspiracije. dobrim delom ostaje na tragu Aristotelovih zapaÿawa u vezi sa poreklom i prirodom antiåke tragedije. o tada još ÿivim obiåajima. nadahnuãe). konkretno za kwiÿevne stvaraoce. ali i dva naåina umetniåkog stvarawa — artificijelno. inverzno) ili dva tipa umetniåkog stvarawa (artificijelnost — inspiracija. ekstatiåko i entuzijastiåko. s originala preveo i objašwewa u registru imena dodao dr Miloš Ðuriã. Videli smo da je Niåe. 51. silenima. kako je reåeno. uobiåajeno — ritualno. bahantkiwama. s tim što bi trebalo naglasiti da tragawe za wenim ishodištem i wenom suštinom u muzici i dionisijskim ritualima nije ni neobiåno ni neoåekivano. odnosno tragedija. 11 Aristotel govori o postanku tragedije i komedije iz „improvizacija". provocirala samo filozofska promišqawa i studije. 52. i to tragedije od onih „koji su zaåiwali ditiramb. O pesniåkoj umetnosti.) Uz to. prema wegovom mišqewu.126 obruåenih nagona.9 Za razliku od Apolona. Izgleda da je Tomas Man. a åini se da je to imalo velikog uticaja i na pisce HH veka. 54—63).11 Bilo kako bilo. Pri tom su apolonsko i dionisko posmatrani u simboliåkim aspektima o kojima je veã bilo reåi — kao oznake za dva oblika društvenog ponašawa (svakodnevno. Beograd 1990. Dakle apolonsko i dionisko jesu dva komplementarna oblika društvene stvarnosti. a apolonski dijalog. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. ali i wene precizne i standardizovane forme. Isto. ipak. koji su voðeni razliåitim idejama i potrebama posezali za ovim dvama fenomenima i wihovim meðusobnim odnosom. dakle. koje su se sve do danas u mnogim varošima odrÿale u obiåaju". što odgovara kolektivnom duhu rituala. koji je „boÿanski simbol naåela individuacije". bila prijemåiva i za umetnike. 9 10 . (Radi se. Niåe je svakako bio u pravu kada je prirodu stare gråke tragedije video u spoju ovih suprotnosti. Priroda apolonskog i dioniskog nije. a komedija od onih koji su zaåiwali faliåke pesme.

orgija. apolonsko i dionisko.13 Interesantno je da se i u vezi s Niåeom moÿe govoriti o ambivalentnoj prirodi umetnika. odnosno izmeðu one koja insistira na svesti. Uz to. ukoliko nije drugaåije naznaåeno. Konaåno — umro je pomraåenog uma. Tomas Man.127 kog stvarawa video u sliånom kquåu: „Ko moÿe odgonetnuti biãe i karakter umetništva! Ko razume ono duboko nagonsko slivawe discipline i razuzdanosti na kojem poåiva!"12 Slivawe discipline i razuzdanosti. u Manovom romanu i dodatnoj su simboliåki usloÿweni uspostavqawem paralele s dvama delovima qudske prirode. Istorija nemaåke kwiÿevnosti. koji se vodi strašãu i nagonima.. Beograd 1987). odnosno na deo koji poštuje zvaniånu hijerarhiju i pravila i drÿi se reda i mere i na deo koji se tom redu opire. formi. qubazna i otmena liånost. koji ide za nedozvoqenim i krši tabue i pravila ponašawa. Razapetost åoveka izmeðu apolonske i dioniske prirode. harmoniji. dakle. hodao odmereno i svojim telesnim ÿivotom bio muåenik". Beograd 1971. Nova.. Dva osnovna principa — apolonsko i dionisko. što je on jednim svojim delom svakako bio. pisao da je „uåenik filozofa Dionisa" i da bi pre „voleo biti satir nego svetac". ali se paradigmom ove qudske drame moÿe smatrati åuvena novela roman15 Tomasa Mana Smrt u Vene12 Tomas Man. Beograd 1994. 14 Fridrih Niåe. 9. Pevaå Boška Petroviãa. Sve u okviru citata ovde i daqe u radu podvukla L. Nolit. društvenom priznawu i one koja joj se suprotstavqa kao nagon. Svjetlost. koja u pojedinim svojim aspektima reflektuju naznaåeni problem. poÿuda. ili kod nas Miloš Ðorðeviã. u kwizi grupe autora Wemaåka kwiÿevnost. d. a videãemo — jedna je od noseãih i u delu o kome ãe biti reåi.14 Isti ovaj Niåe afirmisao je dioniski princip. Naime. Branimir Ÿivojinoviã. prevela Anica Saviã-Rebac. deo wegovih predstava o ÿanrovima koji se moÿe išåitati i iz iskaza povodom nekih drugih wegovih kwiga: „Zamislio sam Budembrokove u 15 glava kao novelu. podvojenost åoveka na apolonski i dioniski deo. 15 Sƒm Man je Smrt u Veneciji smatrao novelom i za tim su se uglavnom povodili izuåavaoci wegovog dela i istoriåari nemaåke kwiÿevnosti (up. ne samo da su kao tema bili prijemåivi za umetnike veã su se u kwiÿevnim delima za umetnike prevashodno i vezivali — pre svega za pisce ili teoretiåare kwiÿevnosti. 69. halucinacija. „Niåe je bio veoma blaga. izašao je veliki roman u åetiri genera- . nav. Govorio je lagano. kao kršewe tabua i poricawe zvaniånih vrednosti bila je interesantna mnogim piscima. Nolit. kao tema dominirala je nekim znaåajnijim romanima H¡H i HH veka. 531. odnosno za osobe koje pisanu umetnost stvaraju ili tumaåe. Smrt u Veneciji. meðutim. dijaloga i hora predstavqaju. pod koje se mogu podvesti sve prethodno nabrojane opozicije. Ovaj Manov stav je. Sarajevo. OOUR Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. 13 Imaju se u vidu Proqeãa Ivana Galeba Vladana Desnice. Putovawe na kraj proleãa Vitomila Zupana i Gospoda Glembajevi Miroslava Krleÿe. Fric Martini. ali o ovom komparativnom kontekstu nekom drugom prilikom. poretka i haosa. kwiga ¡¡. kao polovi ambivalentne qudske prirode. B. biãe i karakter umetništva. poretku. Prema svedoåewu prijateqa koji su ga poznavali u doba wegovog najplodnijeg stvaralaštva. prevod i predgovor Vera Stojiã.

Za doprinos kulturi i naciji Ašenbah je dobio plemiãku titulu. Novi Sad 1936. naravno. zbog toga što se junakova biografija daje u celini — od porekla do smrti. naime. ali nas ne obavezuju. razliåitim mitološkim motivima i znaåewima. O svim ovim aspektima dela biãe reåi daqe u radu. video i kao poštovawe ili kao kršewe zvaniånog morala i elementarnih normi kolektivnog ponašawa. jer je autor u woj odbacivao ono što je nedostojno i jer je napustio „svaki duh sumwe u moralu. stilom koji je odisao smislom za lepotu i koji je obeleÿila „plemenita åistota. svaku simpatiju za ponor". Ašenbah našao na liniji zvaniåne etike i vitalistiåke orijentacije koju je. Letopis Matice srpske. Tom priåom se. dragoceni. (da ukratko obeleÿimo dela wegovog zrelog doba). samo jedan od akcenata pomenutog Manovog dela. tematske i narativne strukture. Autopoetiåki stavovi su. dakle zvaniåno priznawe drÿavnog vrha. spisateq strasne rasprave o Duhu i Umetnosti". eklatantan primer u svetskoj literaturi za poigravawe razliåitim simboliåkim aspektima fenomena dioniskog i apolonskog i. meðutim. bez prostaåkih reåi i doveden gotovo do formulativnosti morao je takoðe biti jedan od razloga da se Ašenbah naðe u školskoj lektiri. da bi Smrt u Veneciji trebalo ÿanrovski definisati kao roman — zbog izuzetno sloÿene motivske. zbog prisustva razliåitih znaåewskih slojeva. „omladini predoåila moguãnost da naðe moralnu odluånost". Smatramo. koja je åitavoj jednoj zahvalnoj omladini predoåila moguãnost da naðe moralnu odluånost i s onu stranu najdubqeg saznawa. „bez neposrednih smelosti. 3. uglaåano ubliåen". kako smo videli. U momentu kada poåiwe radwa romana. Na poåetku smo videli da je Niåe u Roðewu tragedije apolonsko i dionisko. izmeðu ostalog. Podvojenost umetnika je. Priåa o Bedniku je. jednostavnost i skladna razmernost uobliåavawa". O tome govori i åiwenica da su „prosvetne vlasti unosile odabrane strane iz wegovih dela u školske åitanke". 345. bez suptilnih i novih osenåewa (…) ugledno ustanovqen. koje je. åime je stekao status reprezentativnog i uzoritog ålana zajednice.128 ciji (1912). zbog jasne i intenzivne višestruke intertekstualne igre i. Gustav Ašenbah ili fon Ašenbah veã je afirmisan kwiÿevnik u pedesetim godinama. da se posluÿimo nekim ranijim poetiåkim zahtevima. s nejednakim zadrÿavawem na pojedinim fazama u ÿivotu kwiÿevnog lika. On je pisac „jasne i moãne prozne epopeje o ÿivotu Fridriha Pruskog (…) tvorac snaÿne priåe sa naslovom Bednik. god. cije" (Pero Slijepåeviã. oåigledno. 167). Pogledi Tomasa Mana. i najzad. dakle. i drÿava proklamovala. uopšte. naravno. . 110. zapravo. Ovakav odnos vlasti prema Ašenbahu svakako je bio uslovqen karakterom i stilom wegovih tekstova. „Novela u 15 glava" teško da bi ostala „novela" u opisu bilo kog ozbiqnog teoretiåara kwiÿevnosti. a koji je godinama postajao sve preåišãeniji i umereniji. kw. Pored toga. Iz ove taåke krenuãemo u opisivawe strukture i znaåewa Smrti u Veneciji i wenog glavnog lika — Gustava Ašenbaha.

. veã istrošeno vreme ili kraqa. Meðutim. samim tim i na ostajawe u okvirima zadatih obrazaca i tradicije. što je na tragu ideja iznetih u Drÿavi. Meðutim. nepromewivost. Time je obezbeðeno voðewe priåe 16 Na Platonovu politiåu teoriju ne asocira se direktno. dakle u kontekst jednog od filozofskih problema i. ali se moÿe smatrati implicitno prisutnom. u momentu kada popuste brane samokontrole. Ona više nije privremena ni vezana za neki „jak" vremenski period. Ašenbah. s te strane. To je situacija koju je. Onaj isti Ašenbah. kao i odnos Erosa i lepog. a on podrazumeva privremeno ukidawe vaÿeãe društvene hijerarhije i negirawe postojeãih pravila i vrednosti. 4.129 dakle u odabranom opusu kwiÿevnih dela kojima se vaspita i formira omladina i nacija. uz to. verifikuje postojeãi poredak i hijerarhiju. predstavqa opredeqewe za nereproduktivnu zajednicu. kao što nije ni od znaåaja za ceo kolektiv. Naravno. U sluåaju Ašenbaha izostaje ta elementarna funkcija inverzije. posmatrano u širem kontekstu. kada se u vezi s ovim sluåajem inverznog ponašawa posegne za terminom dioniskog. posluÿilo je Manu i da bi u igru uveo jednog gråkog boga — Erosa. Ovo Platonovo uåewe. i omoguãi wihovu regeneraciju. jer lepota (umetnost) dovodi do devijantnog i društveno štetnog ponašawa. ishodište termina i znaåewa dioniskog jeste u obredu. pa se time i direktno ugroÿava opstanak društva. jer se time ukazuje na okoštalost. Wena je funkcija da do kraja sruši ono staro. Kada se u jednom momentu oslobodi wegova latentna i potiskivana — dioniska priroda. koji je visokom veštinom i susprezawem zadobio poštovawe nacije. Naime. o åemu ãe biti reåi kasnije. kako smo ranije videli. Posebno je signifikantno odsustvo eksperimenata i novina u Ašenbahovim delima i svedenost izraÿavawa na formule. stabilnost. Ašenbah ãe se ponašati potpuno suprotno zvaniånom moralu: on ãe zavoleti mladog Poqaka i time se ogrešiti o elementarne propise zajednice. Ona postaje liåno i trajno opredeqewe koje definitivno ruši pravila jedne zajednice. neophodno je ukazati i na razlike koje postoje u odnosu na izvorni kontekst iz koga je izvedeno wegovo znaåewe. koji je reprezent zajednice. što zapravo znaåi da se zvaniåni sistem vrednosti ne dovodi u pitawe i da se ne teÿi wegovoj promeni. veoma jasno asocirao na Platonove dijaloge i wegovu estetsku (i etiåku)16 teoriju. ta inverzija je privremena i åitavim sistemom tabua drÿi se pod kontrolom. Niåe opisao kao momenat kada „rob postaje slobodan" i kada se ukidaju „kruta pravila". ponašaãe se društveno inverzno — kršeãi osnovne društvene tabue. koje je postavqeno kao neka vrsta fona na kome se gradi priåa u romanu. Opredeqewe za isti pol. Manovo majstorstvo je u tome što je celu priåu smestio u kontekst raspravqawa o lepom.

Volim za te. skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef. poznata je veza izmeðu Erosa i Tanatosa i wihova åesta identifikacija. 18 Erlangenski rukopis. kw. . i na drugom — koji je u najdirektnijoj vezi s Erosom i idejom lepog. recimo u pesmi Marko Kraqeviã i brat mu Andrijaš. imenuje ÿenidbom ili udajom. tvoj brajen Andrijašu?' Ne reci mi našoj majci istine po ništore: 'Ostao je. 19 Srpske narodne pjesme. kneÿe Marko. ili 17 Narodne pesme u zapisima H¢—H¢¡¡¡ veka. dakle. — junak. Pored toga. Univerzitetska rijeå. U našoj usmenoj kwiÿevnosti ona se javqa u metafori svadbe kojom se ponekad imenuje smrt. Tanatos je. godine. u tujoj zemqi. 287 (daqe u tekstu SNP. Beograd 1988. mila majko. Onde mi je obqubio jednu gizdavu devojku". ukazati na kompleksnost mitoloških predstava o Erosu. Andrijašu. Prosveta. meðutim. jezero. Nikšiã 1987. prema Sabrana dela Vuka Karaxiãa.130 na dva plana paralelno: na prvom — koji prati odnos apolonskog i dioniskog u svoj wegovoj polisemiånosti. odnosno na åiwenicu da se on u tom sistemu mišqewa ne razlikuje mnogo od neåega što ãemo za poåetak oznaåiti kao sintezu apolonskog i dioniskog. veã da se oÿenio: „I kada te jošãe bude naju majka uprašati: 'Da gdi ti je. datiranom izmeðu 1716—1733. 308. Pre svega. sestre Sekuline. 1845. 45. Udaãu se za tebe. godine: „Ne budal'te."19 Smrt se. Karaxiã. — reci. u štampariji jermenskoga manastira. izbor i predgovor Miroslav Pantiã. 5. Zbornik starih srpskohrvatskih narodnih pesama. nego za Arapa.17 ili u Erlangenskom rukopisu. Sekulu sam davno oÿenio crnom zemqom i travom zelenom". Iz koje se ne moÿe od miliwa odiliti. postoje i direktniji znaci izjednaåavawa Erosa i Tanatosa. kwiga druga. moja kuão vjeåna! U tebe ãu vijek vjekovati. u Beåu. koji su kquåni reproduktivni i erotski principi. u kojoj su pjesme junaåke najstarije. antologija. Na wu nailazimo i u ranim zapisima. zeleno jezero! Boÿja pomoã. Beograd 1964.18 ali i u klasiånom Vukovom beleÿewu — u pesmi Marko Kraqeviã i Arapin. Potrebno je. ¡¡). koju je Petar Hektoroviã zabeleÿio 1556. kao što vidimo. gde mlaði brat — Andrijaš na samrti zaveštava Marku da majci ne kaÿe da je poginuo. imenovan Erosom. o åemu je ponešto veã reåeno. gde devojka koja namerava da skoåi u jezero i udavi se govori: „Boÿja pomoã. Grevs navodi da su rani Grci Erosa „opisivali kao Kera.

dakle. 22 Tomas Man. d. 377). 55. a po slepooånicama i ušima tamno i meko osenåena uvojcima kose koji su padali u pravom uglu. koji baš i nije bio naroåito elegantno podešen prema odelu. u celom romanu oåigledna je Manova namera da izgledom deåaka Taða asocira na gråka boÿanstva. Upravo ovog arhajskog znaåewa drÿi se Tomas Man — Ašenbaha u smrt odvodi lepi Poqak Taðo u koga je zaqubqen. Meðutim. Sarajevo 1990. Aktivirawem kolere. Man se. jasna je Manova namera da predstavu o Erosu prizove naåinom na koji se Taðo pojavquje pred Ašenbahom — wegovim stalnim šetwama po moru i kretawem ivicom koja razmeðuje zemqu i vodu.. zaåudio se ovaj. prevod Vida Flaker. sa predmuškom umilnošãu i oporošãu. kako je okrenuo gledaocu svoj potpuni profil. u vezi s Erosom i Tanatosom da pomenemo još i jedan naš frazeologizam koji je zbog svoje åeste upotrebe postao gotovo otrcan — Qubav je slepa. Historijski korijeni bajke. Svjetlost. 20 21 . (…) Ali na tom okovratniku. Beograd 1990. ili Kugu"20 (podvukao R. i ko je video kako ta ÿiva prilika. doslovno drÿi mitske matrice. Gråki mitovi. prevela Gordana Mitrinoviã. Mit i antiåka kwiÿevnost. G. „Kod starih naroda gledati znaåi ÿiveti (…) a 'slepac' = 'mrtvac'. pošto se u romanu Smrt u Veneciji ona javqa upravo u vezi s Erosom. pošto je slepilo prvi znak smrti. 23 Isto. ambivalentno boÿanstvo. o poreklu oblika i roðewu bogova.21 (Ne sklapaju se oåi pokojniku sluåajno. Naravno. koja je u mitskom poimawu sveta izosemiåna s kugom. na primer u ruskom dijalektu 'ÿmurko'. a voda koja se opirala penušala se oko wegovih nogu. Nolit. Pogledati i Vladimir Jakovljeviå Prop. jer je isto što i Tanatos! Eros je. kompleksno. — glava Erosa. Beograd 1987. kao Starost. dakle. koje poseduje i moã da stvara i moã da uništava. poåivao je cvet glave sa nesravwivo umilnom åari. potråa kroz talase zavaqene glave. nav.) Qubav je slepa. ali i vodu i nebo na horizontu: „On se vrati. nakvašene kose i lepa kao mladi bog dolazi iz dubina neba i mora.). bio je kao priåa pesnika o prapoåetnim vremenima. oznaåava umrlog åoveka" (Olga Mihajlovna Frejdenberg. kako roni iz elemenata i izmiåe mu: ovaj mu je prizor ulivao mitske predstave. prevod Radmila Meåanin. sa ÿuãkastim prelivawem parskog mramora.131 krilatog 'Duha'. On Erosa i direktno pomiwe u vezi s mladim Poqakom: „(…) i sada pogotovo. Prosveta. Na kraju."22 Uz to. 43. izgleda da je wegova mitska potka zaboravqena i vrlo je verovatno da on ima ishodište u arhajskoj predstavi o neraskidivosti i preklapawu Erosa i Tanatosa. sa finim i ozbiqnim veðama. 114—119. åak se uplašio videãi zaista boÿansku lepotu toga qudskog biãa."23 Kao da su Manova lektira i predloÿak bili homerski i orfiåki mitovi o stvarawu sveta: „Neki kaÿu da svi bogovi i sva ÿiva biãa voRobert Grevs. 49. I ker i starost i kuga jesu znaci smrti — poistoveãewe je jasno. U vezi s wim obiåno se pomišqa na moderna psihološka znaåewa — na nesposobnost da se kod voqene osobe uoåe mane i nedostaci.

Meðutim. Meðutim. Naime. naravno. To. Uz to. Po savršenom skladu i proporcionalnosti delova wegovog tela. „uveo u estetiku". i pokrenuo svet iz mirovawa. androginoj — polno još nedefinisanoj fazi. a u Delfima su åak sveštenici smatrali da je Apolon besmrtan vid Dionisa. koji se nalazi u pubertetskoj. ali se tematski daju vezati 24 25 26 27 Robert Grevs. pogotovo kada je jasno da ona nisu strana piscu i da on na wih nedvosmisleno asocira u svom delu — a to je. Miševi su dovoðeni u vezu sa bolesnima i wihovim leåewem. Mreÿu mitskih znaåewa Man plete uvodeãi u priåu i neke od likova iz gråke mitologije koji nisu bogovi. On je. No nije samo na Erosa asocirano izgledom i ponašawem deåaka Taða. kao i Eros imao u sebi i htonsku komponentu. svakako. kao i veãina arhajskih boÿanstava. pomalo neoåekivano. koga neki zovu Fan. d. samim tim i istinsko raðawe. Ali orfiåari priåaju (…) da se iz tog jajeta izlegao Erot. u modernim predstavama o antiåkim bogovima oni su uglavnom svedeni na jedan od svojih opreånih polova. po odmerenosti pokreta i savršeno pristojnom ponašawu — Taðo je i simbol Apolona. Taðova kosa boje meda nedvosmislena je asocijacija na Erosovu zlatokrilost. a wegova besmrtnost je implicirana i mitom o wegovom izlasku iz Zevsovog bedra. koji je opasao svet. . 54. sluåaj s Tomasom Manom. Isto. kako Grevs navodi: „Jedna komponenta Apolonove boÿanske prirode izgleda da je bio proroåki miš — koji je konsultovan u svetilištu Velike Bogiwe.. bio blizak i Dionisu. a da je Tetija bila majka sve wegove dece. prema woj. dakle. Isto. veã pod zemqom. Isto. dvopolan. 32. Apolonu blizak i po tome što je osnovnim dešavawem u romanu doveden u vezu s bolešãu. 98. Termini apolonsko i dionisko. Meðutim. wu moÿemo unekoliko preformulisati: i Eros. on je. što moÿda objašwava zašto Apolon nije roðen pod suncem nebeskim. 'Apolon Smintijski' jedna je od Apolonovih najranijih titula. pojednostavqenoj formi boÿanstava. Erot je bio dvopolan i zlatokrili. u svom izvornom znaåewu i obliku jesu ambivalentni. kao i „poluodrasli" Poqak. na kojima je insistirao Niåe i koje je. zasnovani su na ovoj modernoj. nav. ni posezawe za drevnim znaåewima ne moÿe se smatrati pogrešnim.132 de poreklo iz vrela okeana."24 Eros je.26 Dionis je bog koji umire i obnavqa se. ne znaåi da su zato mawe relevantni — naprotiv. Nakon prethodnog citata i uvidâ. kako on tvrdi. i Dionis. moderno mišqewe je nama jedino priroðeno i u ovom radu tim znaåewem termina uglavnom se i koristimo. dakle. i Apolon."25 Apolon je. koje iskquåuje svako postojawe majke. po harmoniji u kojoj su svi oni uklopqeni.27 Vratimo se na momenat konstataciji s poåetka ovog poglavqa da je Eros u svojoj mitološkoj kompleksnosti sliåan sintezi apolonskog i dioniskog.

po åemu bi onda bio blizak Erosu (podsetimo se. Kada je u pitawu Narcis. d. a u wihovom meðusobnom rivalstvu stradao je Hijakint. naravno.133 za roman Smrt u Veneciji. 251. koje se moÿe smatrati i androginim udvajawem — postojawem i s „ove" i s „one" strane.. nav. 73. Tehnikom poreðewa uveden je u naraciju još jedan lik gråke mitologije: „(…) on je sedeo na klupi u parku da gleda Taða koji se zabavqao na poravwenom šqunku igrajuãi se lopte. i mislio je da gleda Hijacinta koji je morao umreti jer su ga dva boga volela. na kog je jasno upuãeno poreðewem Ašenbahove ÿeqe da Taðovu lepotu „odnese u duhovne regije. Posebno je zanimqivo uvoðewe Narcisa u tkivo romana Smrt u Veneciji. teško ãemo uspostaviti paralelu izmeðu wega i deåaka Taða. Oseãao je åak bolnu zavist Zefirovu prema suparniku koji je zaboravqao proroštvo. i motiv fatalne qubavi — one koja vodi u smrt. bio lepi spartanski princ u koga se zaqubio pesnik Tamirij — „prvi muškarac za koga se zna da se udvarao muškarcu". 32 Robert Grevs.33 Motivi zbog kojih Man poseÿe za ovim mitom prepoznatqivi su i identiåni s prethodnim sluåajem. sa usnama koTomas Man. izgleda da su Narcissus i Hyacinthus „imena za kretskog heroja proleãnog cveãa"."31 Hijakint je.. meðutim. koji je on bacio. nav. zbog nastavaka -issus i -inthus. 73. 30 „Mit o Zevsu i Ganimedu bio je veoma rasprostrawen u Gråkoj i Rimu. prema mitu. nav. To je. 34 Isto. To je wegovo åuveno ogledawe nad vodom. d. 104. reåito. Ako imamo u vidu poznatu. samo da bi se uvek igrao sa lepim deåakom. u belom odelu sa pojasom u boji. jer se u wemu nalazi religiozno opravdawe za strasnu qubav zrelog åoveka prema deåaku" (Robert Grevs. Ganimed. Man je oåito dobro poznavao i mawe poznate verzije i tumaåewa priåa. dakle. Meðutim. 28 29 . kao prvo. još jedan momenat mogao bi biti zanimqiv. Zefir (Zapadni vetar) iz qubomore vratio mladiãu u glavu i ubio ga.28 Ovaj pastir zapravo je sin kraqa Troja i najlepši åovek na svetu... luk i kitaru.. prema jednom od wih.34 Time se Narcis dovodi u vezu s Hijakintom i posredno s kquånim motivima romana. 31 Tomas Man. zaqubili i Apolon i Zapadni vetar.32 U wega su se. d. motivi savršeno lepog mladiãa i homoseksualne qubavi. „zvaniånu" varijantu mita o ovom junaku. kao što je nekada orao odneo u eter trojanskog pastira". samo što je u Narcisovom sluåaju smrt uzrokovana qubavqu prema sebi. d. 68. pošto je disk. koga je Zevs poÿeleo za qubavnika i prerušen u orla ukrao s trojanske ravnice. 33 Isto. 105). Robert Grevs. nav. a kod Ašenbaha qubavqu prema drugome. blisko.30 koji su noseãi i u Manovom romanu. d. Ogledawe nad vodom upravo je i apostrofirano u romanu: „(…) i toga åaska se zbilo da se Taðo nasmešio: nasmešio se na wega. 72. koji su kretski završeci. Tu je. Eros je dvopolan i u spregu je s Tanatosom). nav.29 Tu su. umilno i otvoreno. Iz wegove krvi nikao je zumbul.

37 Robert Grevs. a iz wih je.35 a ono što je posebno signifikantno jeste åiwenica da je posle tog osmeha upuãenog Ašenbahu ovaj bio toliko potresen da je morao da „beÿi sa svetlosti terase i vrta pred hotelom.36 Beÿawe sa svetlosti u mrak na simboliåkom. Uostalom. i da ÿele da mu se umile"."39 Ne samo qubav veã i mrÿwa je. Dionisa. prisutna kod Erosa.134 je se tek polako u osmejku otvarahu. oåarani. sa usana mu se širilo ogoråeno trzawe i kidalo mu obraz.42 naroTomas Man. 74. ãudqiv. usta mu se izdigoše. nije lišen ni zavodqivi lik mladog Taða — ona. 35 36 . strogosti i kontroli — wemu je dozvoqeno da bude razmaÿen. 47. d.. izmeðu Narcisa i Dionisa takoðe je moguãe uspostaviti vezu. nav. guvernanta i majka jesu „ÿene koje su åuvale Taða". nav. i opisane kao kaluðerice: „(…) primeti kako se u svetlosti luåne sijalice ukazuju sestre kaluðeriåka izgleda sa vaspitaåicom. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo. 46. ili wihovog hrišãanskog pandana — kaluðerica i åasnih sestara.. izbijala mrÿwa. 75. 41 Tomas Man. åime je on bliÿi mitskim predstavama o Erosu. vodeãi raåuna o motivskom poklapawu. d. 40 Setimo se bahantkiwa — antiåkih sledbenica Dionisa. 48. koja je. zlih i tamnih. recimo. U romanu su sestre. 38 Istorijske i (geo)politiåke konotacije ne mogu se izbeãi: tradicionalan odnos Rusi — Poqaci! 39 Tomas Man. O tome da je Taðo zamišqen kao pandan gråkih bogova govori i to što se uvek nalazi u pratwi guvernante i sestara koje svojim izgledom i ponašawem u potpunosti asociraju na sveštenice. da duÿe spava ili da kasni na ruåak. dakle. d. 251. Isto. a veðe mu se nabraše tako muåno da su mu oåi izgledale upale pod wihovim pritiskom. „a to je drugo Dionisovo ime". Apolona i. Apolonu i Dionisu. Videlo se da ga traÿe. naravno.40 Sestre. ali i raåunajuãi s wihovim kompleksnim i ambivalentnim karakterom. da mu se dive. i ÿurnim koracima je potraÿio mrak parka iza hotela". Htonske komponente. 42 Isto. onaj duboki. izbija u momentu kada naiðe na porodicu Rusa koju zbog neåega38 smatra neprijateqskom: „Åelo mu se namraåi. d. mitskom planu analogno je kretawu iz ÿivota u smrt! Uz to. privuåeni osmeh sa kojim on pruÿa ruke prema odsevu roðene lepote".37 Oåigledno je da je Man veoma planski uvodio bogove i mitske junake u svoj roman. nav."41 I ne samo porodica veã i drugovi koji se okupqaju oko wega smatraju ga voðom i ponašaju se prema wemu kao prema idolu: „S wime je bilo desetak deåaka i devojåica (…) No wegovo ime se najåešãe åulo. uostalom.. i naglašena razlika u vaspitawu i odevawu izmeðu wega i sestara akcentuju wegovu prirodu koja se opire redu. jer se na nekim mestima lepi mladiã zvao i Antej. kako smo ranije videli.. koje uvek prate i odrÿavaju kultove. a åetiri koraka iza wih Taðo. nav. prisutna kod Taða. koje se smatraju Isusovim nevestama.

Man je dobro poznavao mitove i drÿao se wihovih izvornih i kompleksnih znaåewa. 67). koga Taðo pogleda s åarobnim osmehom kao „na niÿega koji mu je sluÿio". istorija. Manova manipulacija mitovima oåigledna je i u izboru mesta na kome ãe se kquåni dogaðaji odigrati i u naåinu na koji Ašenbah do wega dolazi. Veã na ovom. åime se konstituiše i ponaša kao ambivalentno arhajsko boÿanstvo. nedaleko od wega. zamišqen kao oliåewe savršene harmonije i lepote (koju štiti i reprezentuje Apolon) i sposoban je da inspiriše46 i za sobom povede umetnika. ali ubrzo uviða da to nije mesto wegove teÿwe i ukrcava se na brod za Veneciju — grad s druge strane mora. 5. 46 „Odjednom je zaÿeleo da piše. Zmaj despot Vuk — mit. Kratko se zadrÿava na jednom ostrvu blizu Pule. Naime. d. — zauzet svojim poslovima. On je. 43 44 . a time i na natprirodnost. Matica srpska. wegovo uzbuðewe je bilo upravqeno na stvarawe" (Tomas Man.135 åito deåak Jašu. Ali na ovoj taåki krize. Ono što nas prvo usmerava u tom pravcu jeste åiwenica da se Venecija nalazi s druge strane Jadranskog mora.43 I sƒm Ašenbah oseãa se kao jedan od „vernika" mladog Poqaka: „Gotovo da mu se åinilo da on tu sedi da ga åuva dok se odmara. odnosno „onaj" svet."44 Nije bez znaåaja ni åiwenica da se u poqskoj porodici pojavquje samo majka.45 Taðo je.. 49. I u našoj usmenoj kwiÿevnosti gotovo svi znameniti junaci. Isto. A u krajwim konsekvencama Taðo odvodi Ašenbaha u smrt. jesu kopilani. Time ona zauzima poziciju koju u mitskom poimawu sveta ima zemqa mrtvih. onog koji provocira rušewe postojeãeg morala i tabua. potencijalnu nadqudsku i (ne)qudsku prirodu samog junaka" (Qiqana Pešikan-Quštanoviã. nelegitimnost roðewa mogla je ukazivati na boÿansku ili demonsku prirodu nepoznatog oca. 45 „(…) tradicionalnim predstavama i verovawima. pošto je odsustvo oca u tradicionalnom poimawu sveta znak boÿanskog porekla deteta. „Graniåna voda" — voda koja deli „ovaj" od „onog" sveta — jeste Isto. pa ipak stalno bdijuãi nad plemenitom qudskom prilikom koja leÿi tu desno. u napasti koja ga je snašla. Doduše vele da Eros voli dokolicu i da je samo za wu stvoren. dakle. meðutim. Pri tom se pisac vešto posluÿio jednom prethodnom smernicom — naslovom kwige — da našu paÿwu usmeri u naznaåenom pravcu i omoguãi uspostavqawe mitskih asocijacija. i oliåewe suprotnog principa. 35). a ne kao wegova pojednostavqena i jednostrana moderna verzija. dakle oni koji u sebi imaju supstrat i potencijal boÿanskog. 64. prvom koraku puta do Venecije oåigledna je Manova namera da u priåu uvede smrt prizivawem arhajskih predstava o woj. pesma. Novi Sad 2002. svoje egzotiåno putovawe Ašenbah zapoåiwe krstarewem jadranskom obalom. nav.

Te otide preko mora siwa. 309). d. nav. onda postaje jasan Manov manevar da Ašenbaha u Veneciju dovede preko mora a ne kopnom. (…) Nikoj ne sme more da zagazi. koristi se vodom u istom znaåewu — kao granicom preko koje moraju preãi mrtvi ili inicijanti prilikom rešavawa „teških zadataka". dakle. 28. u tom pogledu bio bi dovoqno reåit: mrtve duše Haron prevozi preko reke Stiks. nav.. 48 Antologija srpske lirske usmene poezije. i svestan da ovog puta neãe doãi u istu Veneciju: „(…) i on se mirio s tim da ãe vodenim putem doãi u neku drugu Veneciju razliåitu od one koju je nalazio dolazeãi suvim. Odlazak „daleko.47 setimo se samo vode preko koje Gilgameš ide do Utnapištima. Ašenbah je. na brodu prelazi rijeku uz pomoã laðara (…)" (Vladimir Jakovljeviå Prop. a zatim ga iz 47 „Put u drugo carstvo prolazi kroz zmajevu gubicu i preko vode — kao i kroz vodu.48 ili epske pesme o junaåkoj ÿenidbi: „Podiÿe se Crnojeviã Ivo. kako bi to iz Minhena bilo oåekivano i jednostavnije i kako je Ašenbah svaki prethodni put i dolazio do tog grada. uostalom. otkud Crno more. priredila Zoja Karanoviã.136 opšte mesto svetskih mitologija. i 369 — 372. Voda je."49 Ali i sƒm gråki mit. d. Pogledati i strane 322—323. Novi Sad 1996. I ponese tri tovara blaga. Da on prosi lijepu ðevojku Za Maksima za sina svojega Milu šãercu duÿda od Mletaka. Od daleko. 209. svadbene lirske pesme: „Zaÿeni se Janko Srbijanko I isprosi od dalek' devojku. åaðavim i tmurnim"."50 Åiwenica da more prelazi brodom takoðe je „optereãena" mitskim konotacijama: brod je jedna od varijanti „prenosioca" s „ovog" na „onaj" svet. 51 Neki od tipiånih naåina prelaska jesu: „junak (…) putuje na laði ili se prebacuje na leteãem brodu. granica izmeðu svetova i smrt podrazumeva prelazak preko we. tija ãe da gazi!".51 a veã je pomenuto da su stari Grci verovali da Haron prevozi duše mrtvih preko Stiksa. Progovara gizdava devojka: 'Kuj se ÿeni. preko mora siwa" identiåan je odlasku u „drugi svet". koji je u podtekstu Manovog romana.. d. 378. zastarelim. 49 SNP. 400). Usmena poezija. i kasnije — po vodi" (Vladimir Jakovljeviå Prop. Ako ovo imamo u vidu. U wemu se moÿe ostati (pokojnici). nav. recimo. ali iz wega se moÿe i vratiti — o åemu pevaju. . ¡¡. koja je refleks mitova i mitskog poimawa.. Ašenbah Jadran prelazi „vremešnim italijanskim brodom. Svetovi. 50 Tomas Man.

i tako naroåito crn kao što su inaåe meðu svim stvarima crni samo kovåezi. te oåi su ga mamile napred (…) Poqaci su bili prešli preko nekoga kratko svedenog mosta.137 pristaništa u Veneciju uvodi gondolijer koji sa svojom gondolom nedvosmisleno podseãa na Harona i wegov åamac: „Åudnovati brodiã. baš kao i prethodno pomiwana voda. visina luka bila ih je skrila od pogleda pratioca. da je to najmekše."54 Man je samovoqnog gondolijera markirao i time što on jedini nema „koncesiju". da se preko ramena. i opasan ÿutom trakom. sa besjajno crnom navlakom. na nosila i turoban sprovod i posledwi. I je li primeãeno da je sedište takve jedne barke."55 Mladi Poqak mami Ašenbaha za sobom i ponaša se kao psihopompos."52 I åamac i gondolijer asociraju na smrt i pokazuju znake starosti i raspadawa. drsko je nakrivio svoj šešir åija se slama veã poåela raspletati. 104. Ašenbah prelazi most. podseãao je još više na samu smrt. 56 „Golema koliåina materijala pokazuje da taj motiv potjeåe iz predoxbe da carstvo mrtvih dijeli od carstva ÿivih uzak. kada se preko „mostiãa od dasaka" popne na laðu za Veneciju. 55 Isto. a onda još nekoliko puta u šetwi preko venecijanskih kanala. d. 54 Isto. u modrom mornarskom odelu. most preko kojeg prelaze mrtvi ili duše umrlih" (Vladimir Jakovljeviå Prop. Jedan takav prelazak posebno je markiran: „Taðo je išao za svojima (…) okretao je ponekad glavu. 31. åak brutalne fizionomije. nelagodno odluånim åovekom. a kad je on sam gore prispeo. 52 53 . 32. d. 34. nije ih više pronašao. To saznawe je opijalo zaqubqenoga. ali su. i na kom se najpre malakše? (…) i pogleda gore u lice gondolijera (…) To je bio åovek nedopadqive. ta naslowaåa lakovana crno kao kovåeg. åime se na još jedan naåin aktivira mitska predstava o odlasku u smrt. i tada ãeš me dobro voziti... ãutqivi put. katkada od kose. dakle. i upravo tom razlikom još više se insistira na simboliåkom znaåewu Ašenbahovog puta i prelaska preko mora. razlikuje od svih drugih koji prevoze putnike do Venecije. kao što je i onaj koji vozi na „drugi" svet: „Putnik nije video moguãnosti da prodre svojom voqom. 513)."53 Asocijaciju na Harona ne moÿe da izbegne ni sam Ašenbah. uveri da ga prati wegov zaqubqenik. sam na talasima sa tim åudnovato nepokornim. — on je podseãao na bezglasne i zloåinaåke pustolovine u noãi punoj pquskawa. prvo. psihagog — vodiå duša. kome se ona provlaåi kroz glavu kao duhovita dosetka: „Pa baš i ako ti je stalo do moje gotovine. On ga je video a nije ga odao. 33. nav. On se. jer most se u arhajskom kodu smatra jednim oblikom „granice" koju pokojnik na svom putu prelazi. a mene s leða udariš veslom i otpraviš me u Adov dom. nepokorni i nepodmitqivi. jednim pokretom svojih osobeno sivih oåiju.56 Tomas Man. Isto. uz to. Još jedan motiv mogao bi se posmatrati u ovom kquåu. najrazbludnije sedište na svetu. To je nekoliko puta ponovqen i variran prelazak Ašenbaha preko mosta. nav. Iduãi za Taðom. bez izmena nasleðen iz doba balada.

„sa nekom vrstom uÿasa" Ašenbah primeãuje da je „mladiã laÿan": „On je bio star. L. Oko usta i oåiju imao je bore. 29. plodonosna strana rituala opet izostala. Teturao se na mestu. Besjajno rumenilo na wegovim obrazima bilo je veštaåko. Meðutim."58 Interesantno je da na ovaj naåin Man u priåu uvodi motiv vina i wegovu vezu s biološki inverznim i erotski pervertiranim ponašawem — starac pokušava da bude mlad i da emanira seksualnu privlaånost. Naime. Dodavao je svome odelu mladalaåki vesele pojedinosti. zaplitao jezikom. što navodi Ašenbaha na pomisao da bi mogao biti neki od wihovih drugova. oblesavelog pogleda (…) nije se usuðivao da se makne s mesta.138 6. namigivao."57 Uz to. Time smo opet u domenu priåe o dioniskom. koja ãe se pri kraju kwige ponoviti u vezi s Ašenbahom. dok je afirmativna. To je neko ko se nalazi u društvu grupe mladiãa i ko se ponaša kao i oni. samo u vezi s Ašenbahom. Naravno. . nav. no ipak je pokazivao bednu neku raskalašnost. i silno je strahovao da to ne moÿe biti. bile su ruke starca. zagasita kosa pod šeširom sa šarenom trakom bila je vlasuqa. cerio se tiho. pod uticajem vina starac poåiwe da se ponaša perverzno: „Wegov stari mozak nije se mogao odupreti vinu kao glave mlade i otporne. jednom sve57 58 Tomas Man. koje je pokazivao smejuãi se. d. jevtin nadomestak wegovih ÿutih zuba. na dionisko je nedvosmisleno asocirano i motivom vina. vrat mu je bio opao i ÿilav. svih na broju. Na putu brodom preko Jadrana dešava se i scena koja ãe se takoðe pokazati simboliåkom. ukrašene prstenom s peåatom na svakom kaÿiprstu. 26. Naime. i sa gnusnom dvosmislenošãu lizao je vrhom jezika uglove usana. Ona ãe biti neka vrsta prasituacije koja ãe se u nešto izmewenom obliku pojaviti i na kraju romana. (…) Reåiti åovek (frizer — prim. (…) kao da svet pokazuje neku laku ali nezadrÿivu sklonost da se promeni i nagrdi u pravcu åudnovatog i nakaznog. u momentu kada poÿeli da privuåe paÿwu deåaka Taða. hvatao za dugme svakoga ko mu se pribliÿavao. na pomenutom brodu jedan od putnika privlaåi Ašenbahovu paÿwu. Isto. dizao u blesavom zadirkivawu svoj naborani. wegovi obojeni prilepqeni bråiãi i bradica pod dowom usnom. u to nije moglo biti sumwe..) opra tada kosu gosta dvema razliåitim vodama. on je bio ÿalosno pijan. B. ali samo u wenom redukovanom obliku — u onom koji se odnosi na ritualno inverzno ponašawe i kršewe uobiåajenih normi kolektiva. stavqao na se drago kamewe i upotrebqavao miris (…) åesto je pohodio hotelskog frizera. Tako su se inverzno i erotsko našli zdruÿeni u nekoj vrsti prasituacije. a wegove ruke. prstenom ukrašeni kaÿiprst. Ašenbah ãe postupiti sliåno pijanom starcu s broda — pokušaãe da se preobrazi u mladiãa: „Kao bilo koji zaqubqeni on je ÿeleo da se dopadne.

Ponavqawe analognih momenata u dvema razliåitim siÿejnim taåkama javiãe se u romanu još nekoliko puta i ona neãe biti od maweg znaåaja ni za kompoziciju romana. jer se ni u jednom momentu ne nalaze zajedno na „sceni". u Manovom romanu nije bez funkcije. I ona je sredstvo kojim se dodatno uspostavqa paralela izmeðu dvojice staraca koji simuliraju mladost — u jednom momentu i Ašenbah ãe zamalo naåiniti sliåan gest: „(…) a onaj koga su zvali 'Jašu' poqubio je lepoga. tamo gde je koÿa bila mrka i nabrana. kao ni u prvom sluåaju. koja se. „prerušava" u mladiãa — veselim pojedinostima u odelu. šminkawe. kakvo smo upravo opisali. ni za wegovo razumevawe i tumaåewe. 103. kako wegove usne."60 Sliånost izmeðu dva lika ide i dubqe — i jedan i drugi pokušavaju da emaniraju erosom. Isto. što je još bitnije. 48. 59 60 Isto. Motivsko udvajawe. Ašenbahov komentar i utisak povodom prvobitne scene — wegovo gaðewe i prezrewe. analognom sluåaju. u romanu nijednom ne sreãu. (…) video je u zrcalu gde se wegove obrve svode odluånije i srazmernije. Tako je Ašenbah tek svedok nakaznog ponašawa starca na palubi i ta scena u poåetku nam se åini samo ornamentom u priåi. vrednuje stavom samog lika u jednom prethodnom. ali svakako nije jedino. Jedno od vaÿnijih udvajawa jeste ono kojim se uspostavqa paralela izmeðu riðeg neznanca s poåetka romana i mladog Poqaka Taða. Meðutim. budi neÿan karmin. jeste tipiåan postupak voðewa priåe u romanu Smrt u Veneciji. i ona postade crna kao u mladosti. Ašenbah doðe u iskušewe da mu popreti prstom. kakva je dizawe kaÿiprsta. bujaju kao maline. samo što je u sluåaju neimenovanog starca taj motiv tek u naznaci. meko stavqen na wu. kasnijim postupcima Gustava Ašenbaha (farbawe kose. Man jednom neobiånom podudarnošãu meðu wima ipak uspostavqa vezu. neãe pokazati samo formalno veã suštinskom. veã se jednim ranijim momentom kvalifikuje ono što ãe se tek nakon wega desiti! Varirawe situacije u kojoj starac pokušava da izgleda kao mladiã moÿda je najoåiglednije i najuoåqivije udvajawe motiva."59 Ašenbah se. dragim kamewem. do malopre još malokrvne. gde im se sjaj poveãava pošto je kapak lako potcrtan.139 tlom i jednom tamnom. 102. kao i starac s palube. dakle. . farbawem kose i šminkawem. prosto. Meðutim. Kao da se radi o neobiånoj metatekstualnosti u kojoj se konkretnim fragmentom ne komentariše neki raniji deo kwige. Wime Man uspostavqa paralelu izmeðu likova koji su fabulom malo ili nimalo povezani. Ni naoko beznaåajna pojedinost. Oni se. stavqawe nakita…) u åitaoåevoj svesti se priziva raniji prizor i. Novonastala situacija se. video je kako se pod wima. dok je kod Ašenbaha on razvijen u kquånu narativnu i tematsku nit. Ova dva lika još su udaqenija nego stari putnik i Ašenbah. gde se produÿuje kroj wegovih oåiju.

iskošenih tela i prekrštenih nogu."66 Apokaliptiåke zveri i åuvar prolaza mitske su asocijacije koje nedvosmisleno upuãuju na smrt. ÿuãkasto. sukneno odelo s pojasom. „vuku" Ašenbaha u avanturu. nepoznati åovek „divqeg" izgleda koji je u Ašenbahu pobudio ÿequ za putovawem u momentu kada ga ovaj prvi put vidi zauzima sledeãu pozu: „(…) pri tome je nosio domaãu platnenu torbu okaåenu o pleãa. Isto. upiruãi wime koso o tle. nenastaweno grobqe". u krajwim konsekvencama — u smrt."61 Sliåan poloÿaj tela ima Taðo dok posmatra uliåne sviraåe s terase hotela: „Tamo je stajao on u svome belom odelu s pojasom (…) levu ruku je stavio na ogradu. gledale su oštro motreãi u daqinu (…) Ovako — a moÿda delom i zbog wegovog uzdignutog i uzdiÿuãeg poloÿaja — on je imao oholi stav gledawa s visine. stojeãi tako s prekrštenim nogama. 7. Tako je Tomas Man. Isto. Ova vizuelna podudarnost jeste pišåev signal kojim nam je stavio do znawa da se izmeðu dva lika moÿe i mora uspostaviti dubqa paralela. mitske predstave o smrti i prelasku u „drugi" svet posluÿile su mu kao kom61 62 63 64 65 66 Isto. dakle. wegove oåi. ili 'I veåna svetlost neka im sija'. noge je ukrstio. 110. nad dvema apokaliptiåkim zverima koje åuvaju stepenice. kako se åinilo. 87. . 6. naslawao se kukom na wegovu dršku. Kada boqe pogledamo."63 U prilog åiwenici da bi i nepoznatog åoveka s poåetka romana trebalo posmatrati kao psihagoga govori i to što ga Ašenbah sreãe hodajuãi kraj ograda kamenorezaåkih radwi „gde stoje na prodaju krstovi. kao drugo. zatvorio svoj roman u krug."62 I jedan i drugi posmatraju s visine. Obojica su. Isto.64 Tu je i kapela gde se drÿe opela i odabrani stavovi iz Svetog pisma o buduãem ÿivotu: „'Oni odlaze u Boÿji stan'. samo daleka radoznalost i qubazna predusretqivost. bezbojne i sa riðim trepavicama. Isto. u egzotiåno i. Isto. siv ogrtaå o levoj ruci kojom se podboåio. ploåe i spomenici."65 Na kraju.140 Naime. koristeãi se dvema simboliåkim situaciajma. pruÿao se wegov mršavi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuåica. Taånije. indikativno je i to što je Ašenbah primetio åoveka: „(…) meðu stubovima prilaza. desnu na kuk na koji se naslawao. varijante psihopomposa. iz prostrane sportske košuqe. što je u Taðovom sluåaju i eksplicirano: „A wemu se åinilo kao da se smeši onaj bledi umilni psihagog tamo napoqu (…) I kao toliko puta krenuo je da ga prati. u nepoznato. i gledao je dole na uliåne pevaåe sa izrazom koji je jedva bio osmeh. Pod uzdignutom glavom. a u desnoj štap s gvozdenim šiqkom. i riði neznanac i mladi Taðo u jednom segmentu priåe imaju istu funkciju: oni „mame".

Isto. a meðu wima. u åudnom skladu sa wegovim kratkim. dobijala je u wegovim ustima neåega dvosmislenog. i tako dobacivao na terasu svoje šale u ÿivom reåitativu uz kotrqawe ÿica (…) Wegova pesma. neodreðeno sablaÿwivog wegovom mimikom. neodreðeno sablaÿqivog wegovom mimikom. imao je. drsku bravuru u svome drÿawu. Ono što celu Manovu konstrukciju åini još zanimqivijom jeste åiwenica da u uliånom sviraåu moÿemo prepoznati ne samo riðokosog åoveka s poåetka romana veã i dvojicu likova o kojima je veã bilo reåi — pijanog starca na brodu i samovoqnog gondolijera. tako da je ispod oboda izvirala guÿva wegove riðe kose. iz prostrane sportske košuqe. wegove oåi. ali s identiånim simboliåkim znaåewem — dakle neka vrsta simboliåkog umesto motivskog okvira teksta. pruÿao se wegov mršavi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuåica. golobrado i neodreðene starosti.141 pozicioni okvir za Smrt u Veneciji. skoro divqe. Da ni pomenuta veza nije sluåajna i samo periferna. bezbojne i sa riðim trepavicama. uporne. bilo je kao uzorano grimasama i porocima. Na pijanog starca nedvosmisleno je asocirano ponašawem uliånog sviraåa: „(…) i tako dobacivao na terasu svoje šale u ÿivom reåitativu uz kotrqawe ÿica (…) Wegova pesma. Isto. mršav. tamo na šqunku. 88. dobijala je u wegovim ustima neåega dvosmislenog. wegovim pokretima. i upadqivo zatubastog nosa. golobrad."67 Pogledajmo sada kako izgleda jedan od uliånih sviraåa koji zabavqaju goste hotela: „Bio je sitna rasta. koji su takoðe odvojeni fabularnim linijama. kako je namigivao nagoveštavajuãi. zaturivši pohabani šešir. a uz keÿewe pokretnih usta åudno su izgledale dve bore koje su se pruÿale izmeðu wegovih riðih obrva. odnosno koji se ni u jednom momentu ne sreãu niti pojavquju u istoj „sceni". jogunaste. krupna i nekako naroåito naga. samo glupa u reåima. ."69 67 68 69 Isto. kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. 7. Ovim se Man poigrao i sa prirodom prstenaste kompozicije — umesto doslovnog ili blago variranog motiva koji bi došao i na poåetku i na kraju dela (što je uobiåajen postupak) ovde se javqaju razliåiti motivi (situacije). kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. samo glupa u reåima. ocrtavahu se dve uspravne energiåne brazde. Wegovo bledo lice zatubasta nosa. uzdignutim nosom. wegovim pokretima. Da bismo preciznije utvrdili znaåewa motivskih udvajawa. u licu mršav i iznuren. stajao je izdvojen od svojih. Iz meke ogrlice sportske košuqe koju je obukao uz odelo inaåe varoškog kroja. kako je namigivao nagoveštavajuãi. potrebno je još jednom vratiti se opisu riðeg åoveka: „Osredweg rasta. gledale su oštro motreãi u daqinu. taj je åovek pripadao tipu riðokosih qudi (…) Pod uzdignutom glavom."68 Više je nego jasno da Man osmišqeno vuåe paralelu i izmeðu ova dva lika. 88. 89. videãemo nešto kasnije. pruÿao se wegov mršavi vrat na kojem je odskakala jabuåica.

"71 U ovom opisu. pod ovaj zajedniåki imeniteq mogli bi se podvesti i gondolijer i uliåni gitari70 71 Isto. tako da je ispod oboda izvirala guÿva wegove riðe kose. (…) Nekoliko puta. a potom i drskost. Ova posledwa pojedinost zajedniåka im je s Taðom. odnosno nošewe pojasa."70 Pohabani šešir. na povišenoj ivici stojeãi. 33. zaturivši pohabani šešir. i pijanom starcu. razvlaåewe usana. koji se s grupom mladiãa nalazi „na krovu prvoga razreda". Gondolijer. odnosno na svet mrtvih. zajedniåki i jedan odevni detaq — svi oni imaju neku vrstu šešira. naravno. riða kosa. oåigledno. pokazivawe zuba i opasanost. izdizao pred bledim nebom. skoro osorno. Pored toga. åak brutalne fizionomije. Isto. a „šešir sa širokim obodom (…) omotan trakom u više boja" staviãe i Ašenbah izlazeãi od hotelskog frizera. napreÿuãi se. i riðem neznancu. ima i elemenata koji su gondolijeru zajedniåki s riðim neznancem — to je. koji se. S ne mawe zasnovanosti. stoji na „povišenoj ivici". upuãuju na podzemni svet. Man je. zajedniåko im je i to što u svojim sredinama izgledaju kao stranci — za riðeg neznanca Ašenbah pomišqa da je „stranac i došqak". po åemu je sliåan i Taðu. riða kosa i izdvojenost (setimo se da jedino vozaå koji Ašenbaha dovodi do Venecije nema koncesiju — dakle on je izdvojen od svojih) jesu motivi s kojima smo se veã susreli u opisu ãudqivog gondolijera: „(…) i pogleda gore u lice gondolijera. U igri su riði neznanac. meðutim. Kakvo je znaåewe u pozadini ovog sloÿenog tkawa? Veã je u vezi s funkcijom psihagoga povuåena paralela izmeðu Taða i riðeg åoveka s poåetka romana. kovrxavi brkovi nisu nikako odavali italijanski soj. na koje je ovim asocirano. To je bio åovek nedopadqive. i odgovarao odluåno. Oblik wegovog lica. Hadov šlem i „kapa nevidimka". dakle u momentu pokušaja metamorfoze iz starca u mladog åoveka. on je razvlaåio usne i otkrivao pri tom svoje bele zube. Nabranih riðih veða. uz to. drsko je nakrivio svoj šešir åija se slama veã poåela raspletati. u modrom mornarskom odelu. 32. ali se povremeno u mreÿu veza nekim detaqima ukquåuju Taðo i Ašenbah. potezima koji na prvi pogled izgledaju ovlaš izvuåeni uspostavio veoma sloÿen sistem relacija meðu likovima koje sama radwa ne povezuje.142 A na Harona gondolijera upuãeni smo prvim delom opisa: „Bio je sitna rasta. . i opasan ÿutom trakom. pijani starac s broda i uliåni sviraå. pored pozicije. u licu mršav i iznuren. i plavi. stajao je izdvojen od svojih. gondolijer. a za uliånog sviraåa se „åinilo da nije venecijanskog soja". Trebalo bi imati na umu da je u mitskom sistemu mišqewa i stranac oznaka za smrt. gledao je uvis mimo gosta. koji sa hotelske terase gleda sviraåe. Ovim likovima je. koji je na „uzdignutom i uzdiÿuãem poloÿaju". gondolijerovi brkovi i oblik lica „nisu odavali italijanski soj".

Oni ubijaju Hrisipa. ubijaju ÿena i wen qubavnik Egist. Novinsko izdavaåko preduzeãe Duga. Atreja ubija Egist. a sistematizovane i napisane za vreme opsade Lewingrada 1941—1943: „Delovi ili motivi mita su metafore (…) sve metafore podjednako predstavqaju sliku. on dolazi neposredno pod Ašenbahovo mesto na terasi. (…) U mitološkoj metafori postoji jedno isto znaåewe. meðutim. 71) Ali. odnosno o potrebi da pokojnika neki medijator (psihagog. Atridi su Atrejevi sinovi. naravno. . mada i metafore imaju razliåit oblik. Agamemnonov sin Orest i kãerka Elektra ubijaju Egista i majku. svog polubrata. Dionis i Eros su. 63. Taðo da bi ispriåao u suštini jednu istu priåu — priåu u kojoj je podloga mitska predstava o umirawu. prenoseãi isto znaåewe. u pojedinim segmentima priåa meðusobno zamewivi. podrazumeva i ovde. prevela s engleskog Milica Mihajloviã. statiåno znaåewe slike. kao što smo videli. one su meðusobno jednake. Tijesta. uvideo da se u jednom kompleksu mitskih priåa ista ideja aktuelizuje na razliåite naåine. razgovara s wim i. Beograd 1972. odnosno jedna poruka zavijena u k‡d". Varijacije su. na manifestnom planu. Mislimo pri tom na åiwenicu da je Man. samom Tijestu. oceubistvo i bratoubistvo. Tantal. sasvim antikauzalno.72 Ovakvu strukturu — varirawa jedne osnovne mitske predstave putem nekoliko likova — pokušao je da ostvari i Man u Smrti u Veneciji i zaåuðujuãe autentiåno u tome uspeo. samo formalno razlikuju. udvostruåavaju jedna drugu u bilo kojoj koliåini i okupqaju se. Strukturalno izuåavawe mita — 1955. i dao ga bogovima u obliku jela. ali je i bez toga na indijsku koleru — koja uzima maha i uzrokuje smrt u Veneciji — posredstvom ovog lika jasno asocirano. navedimo fragmente predavawa Olge Mihajlovne Frejdenberg odrÿanih na Lewingradskom univerzitetu 1939/40. ili — da se iza ogromne raznorodnosti trivijalnih dogaðawa obraðuju krajwe elementarne teme: incest. 1968). Ono se.. po svoj prilici. pri tom. Tijestov sin. Ovaj posledwi svojim raskalašnim ponašawem i insistirawem na opscenim gestovima i na smehu priprema ritualnu situaciju koja je prelomna taåka u romanu i koja je konaåno Ašenbahovo predavawe „tuðem bogu". 1967. stepenica ili na bilo koji drugi autentiåan naåin? Izgleda da je Tomas Man pre folklorista i istraÿivaåa koji su se bavili mitologijom došao do wene osnovne strukture. imaju iste atribute ili sliåne domene 72 U vezi sa strukturom mita uglavnom je prva asocijacija istraÿivawe Klod Levi Strosa (Strukturalna antropologija — 1950. U gråkom mitu. odnosno da se priåe. ali se simboliåko znaåewe ne mewa. 66). Zašto su. psihopompos) prevede u svet mrtvih — preko vode.143 sta. tri strukturno iste verzije mita rasporeðene su genealoški" (Olga Mihajlova Frejdenberg. mosta. naravno. Apolon. 62. na kome je Man prevashodno gradio svoj roman. oko te opšte slike koju izraÿavaju razliåitim sredstvima. ali u razliåitim oblicima i odredbama. pravde radi." Jedna od ilustracija ovih udvajawa u mitu jeste priåa o Atridima: „Wih su dvojica — braãa Agamemnon i Menelaj. i u krajwe pojednostavqenom i saÿetom obliku moÿe se svesti na konstataciju da se iza izraÿenog smisla priåa krije jedan „ne-smisao. sa sobom donosi miris karbola kojim se dezinfikuje grad. Pelopa je ubio wegov otac. Uz to. Atrej takoðe ima brata. godine. nav. Manu bili potrebni i riði neznanac i gondolijer i pijani starac i sviraå i. Dakle. On je. Atrej je Pelopov sin. prisutne samo spoqa. d. u vidu jela. u toku jela. Mitologike — 1964. qudoÿderstvo (Edmund Liå. Paris otima Menelajevu ÿenu Helenu i to dovodi do trojanskog rata. Klod Levi Stros. Iz tog rata Agamemnon se vraãa kuãi ali ga za trpezom. dakle. moguãi izvor zaraze. Zatim Atrej ubija Tijestove sinove i daje ih. dakle. Kasnije.

Ali oni ujedno imaju osobine ili ponašawe po kome su identiåni drugim likovima. oblizivawe jezikom… Meðutim. iskošeni poloÿaj tela. Jedino što ih vezuje jeste Ašenbah. prekrštene noge. Svaki od wih je individualizovan i izdvojen u posebnu narativnu liniju tako da se sa sebi sliånim likovima ne ukršta. osmišqenom. kao i paralele koje postoje izmeðu umetnosti. na motive kojima se uspostavqa paralela meðu likovima: riða kosa. Ašenbahov ÿivot je. zbog åega su meðusobno funkcionalno ekvivalentni. odnosno dela. propisu. ÿivot opor. Nameãu se. sportska košuqa."73 73 Tomas Man. opisa ili ponašawa junaka zadrÿavaju se u okvirima Manovog romana i iskquåivo su plod pišåeve imaginacije i invencije. oduvek spregnut disciplinom. i privatnog ÿivota Gustava Ašenbaha. šešir. bez drugarstva (Apolon je usamqen.. i za koju danas retko ko dugo ima snage. za razliku od Dionisa). pre svega o wenoj priklowenosti tradicionalnim obrascima i zvaniånom moralu. Ašenbahovo stvaralaštvo — skladnog uobliåewa. Misli se. Po tom modelu zamišqeni su i likovi romana Smrt u Veneciji. podjarmqenog åuvstva. nikada nije poznavao dokolicu. Wegova veština u pisawu bila je odraz veÿbe. voðen razumom i stegom koje je rano uveÿbao. borba koja iznuruje. elegantno je vladao sobom. Ÿivot samosavlaðivawa i upornosti. nauåenom. Hijacint i Narcis. postojan i uzdrÿqiv. bilo da su na nivou dogaðaja. wegova najmilija reå je bila izdrÿati. Motivska udvajawa o kojima je do sada bilo reåi. i neki drugi pravci u kojima bi se ona morala posmatrati. . Fedra i Gozbe pre svega. O prirodi Ašenbahove umetnosti veã je bilo reåi. on razmišqa o tome da je bio ratnik i vojnik kao i mnogi od wih: „jer umetnost je rat. pojas. Svodeãi u jednom momentu raåune sa svojim precima. u ovom romanu prisutna su i udvajawa koja se uspostavqaju izmeðu motiva i situacija dvaju razliåitih dela — Manove Smrti u Veneciji i Platonovih dijaloga. pri tom. dakle. 7. ravnoteÿe i orijentacije na formu.144 dejstva i sudbine — baš kao i Ganimed. O ovim drugim — intertekstualnim — analogijama i znaåewima koja iz wih proishode biãe reåi kasnije. 83. nav. strpqewa i promišqawa a ne inspiracije i zanosa. bio podreðen redu. zbog åega je i sumwiåio talenat i samo biãe umetnosti. mršav vrat. zbog åega je stekla visok status u nacionalnoj kulturi i imala zapaÿenu društvenu ulogu. umetnost koja daje utisak „majstorstva i klasiånosti" — neizbeÿno asocira na apolonski princip harmonije. nikada bezbriÿan nemar mladosti. Ali nije samo Ašenbahova umetnost obeleÿena apolonskim principom — ceo wegov prethodni ÿivot voðen je upravo u takvom kquåu: odrastao je posamce. sa smislom za lepotu. meðutim. d.

organski naåin kwiÿevnog rada mesto genijalnog stvarawa. to jest kao odricawe od fantazirawa u beskraj. 75 Tomas Man. nav. Voðewe „umilno ništavnog... Kao prvo. postati jedan od kquånih po74 Interesantno je da se u pozadini razliåitih krvi koje determinišu Ašenbahovu podvojenost krije autobiografski iskaz.145 Na poåetku romana Ašenbah je još uvek u tim koordinatama — bavi se radom koji traÿi „paÿqivost. Veã svojim genetskim nasleðem Ašenbah je. Man je Ašenbahu blizak i po naåinu rada: „Man formuliše svoj pesniåki rad kao samoodricawe. Wegova druga strana. vatrenijim impulsima ponikao je ovaj umetnik. ona se pomaqa u vidu podsvesnog opredeqewa Gustava Ašenbaha za jedan tip junaka po kome je celokupan wegov opus bio prepoznatqiv: „O novome tipu junaka koji je ovom kwiÿevniku bio najmiliji. od slatkog predavawa niz vodu åula i oseãawa. kao što znamo. graðanski peåat. . nav. ponesen birgnerskom qubavqu za red i rad. d. brÿe i åulnije. U Manovoj sklonosti „zdravom zanatlijskom majstorstvu" takoðe nije teško prepoznati tip umetniåkog stvarawa Gustava Ašenbaha. prekršaju i amoralnom. intenzivnije i toplije. Ona je. kao familija i poredak (…) I ja volim etiku zdravog zanatlijskog majstorstva (…)" (Pero Slijepåeviã. d. naporni. dakle.). izbiãe tek u trenutku suoåewa s idejom lepote. Dualizam unutar Ašenbaha nagovešten je veã wegovim poreklom. rano je veã pisao jedan razborit analizator. ali je Man u vreme pisawa tog romana morao imati ideju ili nacrt za wu.. Nije. Entsagung. kao unutarwi zapt i duÿnost prema sebi" (Pero Slijepåeviã. odredivši ga kao zamisao 'intelektualne i mladiãke muškosti. i ja volim 'trajne odnose'. Autobiografskim podatkom moÿe se smatrati i to što je Ašenbah autor „jasne i moãne prozne epopeje o ÿivotu Fridriha Pruskog". dok joj maåevi i kopqa prolaze kroz telo. s åije strane su mu preci bili oficiri. ono što je pravilno i trajno u ÿivotu. meðutim. 161) (podvukao autor P. stegnuvši zube u gordoj stidqivosti. I ja volim mirni. ovaj naroåiti umetnik". ono što je od Boga dato. sudije. opreznost. samo lepota vezana za lik poqskog deåaka veã i sklonost ÿivotu bez krutih ograniåewa i pravila. S. odnosno navoðewa fiktivne kritike — koja ãe. Iz tog braka „sluÿbeno trezvene savesnosti sa tamnijim. koja mirno stoji. Man je svoju sliånost s Geteom video ovako: „I ja imam od majke veselu ãud. ona koja ãe se pokloniti nagonu. Ašenbah „ide" za lepotom. doduše. besposleno nestalnog ÿivota. åinovnici. ÿivu upornost i taånost voqe". 17. Na kraju. ali i za „ÿivotom koji je igra i odmor". ÿivota koji je bio igra i odmor" jeste dodatni impuls koji je isprovocirao javqawe potisnutog dela Ašenbahove prirode u kontaktu sa Taðom."75 Poseÿuãi za tehnikom pseudocitatnosti. iako posredovanim kroz zemaqski sklad i lepotu deåaka Taða. nav. Naime. d. odnosno dvema razliåitim krvima koje su se u wemu stekle: oåeve. dakle u kontaktu s metafiziåkim i onostranim.74 Zato je i prirodno što ova druga — dioniska — strana tiwa negde u pozadini Ašenbahove liånosti. 160). nastala dve-tri godine posle Smrti u Veneciji. dioniska. pošto Man takoðe ima delo posveãeno tom vladaru: Friedrich und die grosse Koalition (1915). bio predodreðen na raspetost izmeðu sluÿbe i impulsa. i etiånost mesto umetniåkog epikurejstva! I ja sam nemaåki birgner. izmeðu apolonskog i dioniskog. i ponavqao se kod wega u raznovrsnim individualnim pojavama. a od oca zbiqu. disciplinovani u sluÿbi kraqu i drÿavi i majåine.

"77 Ovaj drugi segment Ašenbahove qudske i umetniåke prirode. meðutim. Dioniska strast i impulsivnost probiãe opnu uzdrÿanosti i samokontrole i pre nego što Ašenbah ugleda Taða.146 stupaka (post)moderne literature — Tomas Man je. åak divqeg stava. koji je. Autorski tekst koji sledi za ovim pseudocitatom sliånog je znaåewa. åulno uskraãenu. . ali nasluãujemo i rasplamsavawe „dimqivog ÿara" i uzdizawe ka „carstvu lepote". Isto. kako smo videli. otkriveni do desni. dao jedan dvostepen — metapoetski iskaz: „intelektualna i mladiãka muškost. samo wegovu podsvest. Wu moÿemo identifikovati veã u samoj ÿeqi znamenitog pisca da otputuje iz Minhena u kome godinama ÿivi i koji nerado napušta („samo kao zdravstvenu meru"). dok on drÿi pozu smirenosti i zadovoqstva. ali i o nedostatku igrivog i iracionalnog elementa koji bi delo uåinili genijalnim: „No. koja je sposobna da svoj dimqiv ÿar raspali do åistog plamena. bile izdignute nad zubima. wega samoga nije radovala. samo što se wime još i daju smernice buduãih dešavawa i Ašenbahove evolucije: „Ko je pogledao u ovaj ispriåani svet. smelog. „rasplamsala" — Ašenbahova priroda ne zahvata. beleli su se meðu usnama. 11. u stvari. åinilo mu se da wegovom delu nedostaju oznake vatreno razigrane ãudi. Åeÿwa koja se „pojavila kao napad. i åak do åulne obmane" bila je. stegnuvši zube u gordoj stidqivosti. u stvari. koje do posledweg åaska skriva pred oåima sveta unutrašwu podrivenost. hladne i strasne sluÿbe". pojaåana do strasti. „nagon da se udaqi od dela. veã se javqa i u vidu salijerijevske svesti o visokoj sopstvenoj veštini i tehnici."76 U Manovom opisu Ašenbahovih junaka takoðe prepoznajemo samog Ašenbaha koji „elegantno vlada sobom". od svakidašwe pozornice jedne krute. Ta „odveã razuzdana i nesreðena" ÿeqa dovela je i do priviðewa u kome se pojavio „predeo. ili bar odavno zanemareno i zaboravqeno". neku mladalaåku ÿednu åeÿwu za daqinom. a ovi. Druga — dioniska. dok ju je nacija poštovala. a naroåito u åiwenici da je tu ÿequ direktno isprovocirao nepoznati rið åovek koga Ašenbah smatra „strancem i došqakom". ÿutu ruÿnoãu. strasna. moåvaran kraj u tropima. tiwao negde u pozadini i obeleÿio pišåev odnos prema sopstvenom delu. åak da se vine do vladarstva u carstvu lepote. tako ÿivo i novo. ali i na samog Ašenbaha — junaka Manovog romana: kroz Ašenbahovo telo prolaze „maåevi i kopqa". dok joj maåevi i kopqa prolaze kroz telo" odnosi se na junake Ašenbahovih kwiÿevnih ostvarewa. koje više raduju primaoce no ikoja unutrašwa sadrÿina ili znaåajna odlika. proizvodi radosti. åije su usne „odveã kratke. oseãawe neko. biološko opadawe. skrivajuãi „unutrašwu podrivenost i biološko opadawe". koja mirno stoji. pod nebom punim gu76 77 Isto. dugi i iskeÿeni". Agresivan i gotovo animalan izgled neznanca podstakao je u Ašenbahu „nemir koji traÿi i luta. video je: elegantno vladawe sobom. poåeãe polako da se oslobaða.

pa je otuda bez prestanka i neobiåno ÿestoko besneo po celom Hindustanu. nerazluåeno i uobliåeno. na zapadu u Avganistan. iz wenog zapadnijeg dela. i baš zato zavodqive sklonosti ka nerazluåenom. Dionisov kult je. priviðewe). trska i tigar koji vreba. svetim i svakodnevnim. inaåe kompleksnu Isto. — video je kako se. 45. i åudovišno ogroman. Pomor je nastao iz toplih blatišta delte Ganga. Ovim se u roman uvodi geografski prostor sa koga ãe indijska kolera krenuti prema Evropi i u Veneciji stiãi Ašenbaha. iz nedoglednog spleta bujnih paprati. tropske Azije.81 U pojedinim sluåajevima na tu. 94. Odmarati se u savršenome (…) a nije li ništa jedan oblik savršenoga?"80 Ništa i sve. proširio svoj uÿas do Astrahana. profanim. a tigar vreba u wegovom bambusovu šipraÿju. ogromnog. vlaÿan. mada. neumerenom. ptice åudnog izgleda.. bujan. tu i tamo. bambus. nav. Jasno je da se priziva egzotiåan predeo u kome se lako prepoznaju divqine daleke. veånom. raspusnost i strogost podjednako su. od zabrawene. Ovo filozofsko (i mitološko) uopštavawe. vlasasta stabla palmi". dakle. mlakama i reånim rukavcima punim gliba. ka niåemu. dioniski poriv Gustava Ašenbaha. Wime se ukazuje i na karakter „odavno zanemarenog i zaboravqenog" dela Ašenbahove prirode — na divqi. ali se do kraja dela osamostaquje i izbija u sferu svesnog.147 stih isparewa. wegovom zadatku protivne. uostalom.79 Na latentni. Robert Grevs. 80 Tomas Man. koji ÿuri da se spase i skloni od zahteva punog mnogoliåja pojava na grudi jednostavnog. na istoku je prešao u Kinu. d. Daqe u opisu halucinantnog pejzaÿa javqaju se ustajale vode zelenkastih preliva. 97. po svoj prilici. ne funkcioniše samo kao kompozicioni i ritmiåki elemenat u naraciji kojim se pravi neka vrsta okvira u romanu. i došao u Heladu iz Azije. savršeni i potrebni. dioniski deo koji se u poåetku javqa u vidu podsvesnog (halucinacija. kao neku prasvetsku divqinu sa ostrvima. koje se u krajwim konsekvecama odnosi na smrt i ÿivot. meðutim. Predeo koji se Ašenbahu privideo posle susreta s nepoznatim åovekom analogan je onom koji se javqa na kraju kwige u vezi s putem kojim je fatalna zaraza došla do Venecije: „Ima veã više godina otkako je indijska kolera pokazala pojaåanu naklonost da se širi i da obilazi jednu zemqu za drugom."78 Ovaj pejzaÿ. i åak do same Moskve. 81 Izgleda da je ovo bila jedna od opsesivnih tema u Manovom stvaralaštvu i suština wegovog pogleda na svet — moÿda sreãnije i direktnije formulisana u romanu Jo78 79 . prisutno je i na drugim mestima u delu i povremeno koincidira sa dvama oblicima društvene stvarnosti — ritualnim. iz dolina pokrivenih biqem preobilnim i nabubrelim i åudnovato procvalim. i iduãi tragom karavanskog saobraãaja. kome odgovara sklonost k amorfnosti i bezmerju. digao se iz mefitskog daha onog bujno-neupotrebqivog prasveta ostrva kojeg se klone qudi. uzdiÿu. ukazuju i razlozi wegove qubavi prema moru: „Voleo je more iz dubokih povoda: kao umetnik koji je ÿeqan odmora jer radi naporno.

dakle. posledwe stege i mehanizmi samokontrole popustiãe nakon sna koji je neka vrsta rekonstrukcije i evokacije bahanalijskih. treštawe. 98. po sredini su drÿale telo palacave zmije. tamnu ali koja kazuje ono što dolazi: 'Tuðinski bog!' (…) Ÿene. sadrÿi u sebi ravnodušnost prema moralu. galama. praznik) i bar neki okviri wihovog dešavawa. 83 Ovaj glas je osnovna „obrada" otegnutog uzvika u u dozivawu mladog Poqaka na plaÿi: „Taðu! Taðu!" 84 Frula je instrument koji se vezuje za satire. buduãi da su se u woj prepoznavali ÿivot i smrt?" (Tomas Man. i puštali kliåuãi da ih vuku svojim skokovima. . i åak bitno teÿi da savije moralnost pod svoje gordo i neograniåeno ÿezlo?"82 Moralna odluånost. d. vraãawe sveta i duše prvobitnoj prostoti. ma koliko se time kršile norme zajednice. — moralan. Pana. Lidija Boškoviã. udarali besno u tuåane kotlove i talambase. odnosno dionisijskih orgija: „Vladala je noã a åula mu osluškivahu. zapiwuãi o preduge krznene odeãe koje su im visile o pasu. s onu stranu razornog i spreåavajuãeg saznawa. resko klicawe uz to i neki odreðeni urlik u kome se razvlaåio glas 'u'. izvraãajuãi glave nauznak i stewuãi.148 opoziciju naslojeni su i neki etiåki aspekti — neophodnost i dobra i zla ili discipline i samovoqe: „Ali moralna odluånost. i bestidno oåaravala utrobu. on je znao reå. Izopaåenost je. dakle pratioce Dionisa. 85 Tomas Man. jasnije od svega. i sa uÿasnom slašãu je zvuåala pesma frule. Josif i wegova braãa. Trstenik 2001. ili su viåuãi nosile u obema rukama svoje dojke. sa rogovima na åelu. Naime. ukoliko je rezultat i izraz discipline. za ono što je zabraweno i moralno nemoguãe? A sam oblik. — ne znaåi li opet i ona uprošãavawe. bliÿila se buka. deo qudskog i primerena je ritualu — u kome se ispoqavaju i ÿivot i smrt. 111—135)."85 sif i wegova braãa: „Je li onda åudo da je u svetkovini uvek uzaviralo ono qudsko i da je u saglasju sa obiåajima umelo da se izopaåi do nedoliånosti. po svojoj prirodi. preveo Toma Bekiã. A to se ritualom upravo åini. 54). No. savijali su vratove i dizali mišice i butine. pomešan ÿagor svake vrste: zveka.84 bezboÿno istrajna i puna dubokog gukawa. s onu stranu znawa. 82 Tomas Man. Kod Ašenbaha ãe do konaånog prepuštawa nagonu i odbacivawa elementarnih normi ponašawa doãi takoðe u jednoj (pseudo)ritualnoj situaciji. Savremena srpska proza. vitlale su prštave zapaqene luåe i gole maåeve. „snaÿi sposobnost za zlo".83 — a u sva se uvlaåila. Matica srpska. Wena funkcija je medijacijska. Mitsko u delima Borislava Pekiãa. 20. broj 13. Smrt u Veneciji. 99. Novi Sad 1990. dok su glatki deåaci boli jarce uvenåanim prutovima. opasani krznom i rutave koÿe. dakle. odnosno ona je sposobna da prevede s „ovog" na „onaj" svet (v. i åak protivan moralu. nema li on dva lika? Nije li on u isti mah i moralan i nemoralan. silene. i mukla grmqavina. hvatali se za wihove rogove. pa prema tome i snaÿewe sposobnosti za zlo. Muškarci.. nemoralan pak. nav. ukoliko. tresle su doboše sa praporcima. Psihologija i psihoanaliza ovde bi svakako našle mesto: podjarmqivawe åuvstava i pokoravawe moralnim uzusima dovodi u jednom momentu do eskalacije i erupcije strasti. Najviše što se u vezi s tim moÿe uåiniti jeste da se te erupcije ukrote tako što se odreðuje vreme (svetkovina.

velikodušno-neštedqivo izlije u zanos i åuvstvo. Kao prvo. 98. „u tako uzorno åistom obliku odrekao boemstva i mutne dubine. prema ovim oåekivawima? Šta mu još znaåi umetnost i vrlina prema onome što pruÿa haos?"91 86 87 88 89 90 91 Isto. poštena wegova voqa da štiti do kraja svoje od tuðinskog. I eto nas u jednom zatvorenom. trudbu i visoku umetnost ispunila tolikim gnušawem da mu se lice iskrivilo kao da mu se fiziåki stuÿilo". zaåaranom krugu — Manovom circulos vitiosus-u: Bednik je lik Ašenbahovog romana — onaj koji je pristao na pad i ponor."86 Meðutim. na prisebnost. Isto. ali je Bednik i Ašenbah — koji je mislio da se padu i ponoru moÿe beskrajno. Ali onaj koji je sawao bio je sada sa wima. dokolica i morski vazduh. adekvatno je velikom sagrešewu — kao. bi otkriven i uzdignut: tada razuzdanije urlikahu lozinku. ona je Ašenbaha priklonila odmoru: „Veã nije više budno pazio da ne proteåe vreme odmora koje je sam sebi odredio. 70.149 Ašenbahova predaja nije bila bez otpora: „Veliko je bilo wegovo gnušawe. Isto. u wima."88 Odbijawe svetkovawa i odmora u mitskom i obiåajnom kodu. 100. vitlahu se besno. 97. na primer. hrana ili priroda odmah utroši na neko delo. oåekivana. rad u nedequ ili neslavqewe slave. Isto. kako je svetkovina odmicala i postajala sve uzavrelija. 61. koji je u romanu aktiviran. draÿeãi jedno drugo bestidnim pokretima i razbludnim rukama. uskoro je on — a naroåito se tako zbivalo u mlaðim godinama — sa nemirom i odvratnošãu poÿeleo da se vrati visokoj trudbi. koji je otkazao simpatiju ponoru i odbacio odbaåeno". . koji je slavu i priznawe stekao pišuãi o Bedniku i koji se. Pena im izlaÿaše na usta. Isto. (…) i kao što je inaåe bio navikao da svako okrepqewe koje mu pruÿi san. tako je sada puštao da se sve snaÿewe koje mu donošahu sunce. nije ga åak ni dodirivala misao na povratak. ubadahu jedno drugome palce u meso i lizahu krv sa udova. svetoj i trezvenoj sluÿbi svoje svakidašwice. trezvenost. apsolutno i puritanski odolevati! Wega kao da stiÿe osveta Dionisa zbog poricawa i borbe protiv dioniskog u sebi i u svetu. Ašenbah se sve mawe buni i polako poåiwe da se utapa u pobesneli åopor: „Opsceni simbol. veliki wegov strah. provoditi dane u nasladi. pri tom. Pisao je da mu pošaqu obilato novca. (…) I wegova duša okusi blud i bes propadawa. Isto. bio je sada „predan bez otpora demonu". pa je osveta „sile" na koju „huli" Ašenbah. zbog odbijawa da svetkuje: „Ašenbah nije voleo uÿivawe. Boÿiãa ili Vaskrsa. ogroman. od neprijateqa prisebnog i dostojnog duha. pripadao je tuðinskom bogu. od drveta."89 To je otišlo dotle da ga je „i pomisao na povratak. predavati se odmoru. Kad god i gde god je vaqalo svetkovati."87 Ašenbah.90 On odbacuje umetnost i vrlinu zarad haosa: „Šta mu je neÿna sreãa o kojoj je malopre sawao jednoga trenutka.

ali navedene reåi nisu citat. simulira navoðewe Platonovih reåi u svom delu. Porodica reåi etimološki vezanih za åŒst: åesnica. koju ålanovi zajednice komadaju i jedu. tj. Naravno. Na kraju wegov hibris i teomahija se. ne uspostavqaju se ni wegove izvorne funkcije — ne smiruju se tenzije unutar društva i ne uspostavqa se komunikacija åoveka s prirodom — sve ostaje samo na liånom. 93 Kao ilustracija za åiwenicu da je kolektivnost neophodan element u izvoðewu obreda moÿe se navesti nama bliÿa pravoslavna obredna praksa: liturgija se moÿe sluÿiti jedino ako je u crkvi dvoje qudi. kao što smo videli. kao u antiåkim tragedijama. 313. Skok smatra da je leksema priåest prevedenica gråkih i latinskih originala. Pravoslavna hostija je istog znaåewa: pojesti deo hleba. Meðutim. ali se i vešto poigrava s wima uklapajuãi ih u (pseudo)filozofsku94 teoriju o lepom — jasno je da se na umu ima Platonov dijalog Fedar ili O 92 Petar Skok. koji je svetom tajnom pretvoren u telo Hristovo. One samo podseãaju na Platonov diskurs i aktiviraju u åitaocu filozofsku problematiku Platonovog dela. åini moguãim da je ona autohtona. u starom jeziku „dioništvo". otkinute komade ÿivotiwe koju prilaÿu bogu na ÿrtvu — åime se „priåešãuje". Etimologijski rjeånik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Apostrofirawem Fedra on direktno asocira na dijalog Fedar. dosledno drÿi mitskih znaåewa. Zagreb 1971. postajuãi na taj naåin udeonici.92 odnosno „deo" u „tuðinskom" bogu. „pseudoveza" kojom se izvorni kontekst obavqawa rituala ne uspostavqa — san je iskquåivo domen liånog doÿivqaja pojedinca i nema kolektivnosti. odnosno uåesnici u bogu kome ÿrtvuju. koji onda simbolizuju zajednicu — sƒm sveštenik to ne moÿe da åini. priåest… Naroåito je interesantno da priåest ima leksiåke paralele u gråkom — xoinonåa. 94 Man. jer se smešta u filozofski (estetski) kontekst i modifikuje se u opåiwenost umetnika savršenim skladom i oblikom — u fascinaciju umetnika lepim. communicare. boÿiãna åesnica je hlebna ÿrtva. zapravo.150 A onda. ovo je samo jedna od ravni romana. samo jedna ovakva izvitoperena. pervertiranom nagonu. åesnik. ekscitirano ponašawe poveÿe s bahanalijama i Dionisom. meðutim. kaÿwavaju ludilom i smrãu! Posezawe za snom kao naåinom da se Ašenbah inicira u dioniski kult jeste lucidno Manovo rešewe da Ašenbahovo devijantno. da bi se do kraja i u punoj meri pokazala moã dioniskog. dakle. Moguãa je bila. .93 Uz to. 8. Ašenbah je asimiliran i iniciran u kult: on (u snu) proÿdire vruãe. uåesnik u Hristu. jer — rituali u tom prvobitnom obliku danas ne postoje. uåesnik. zajedno sa svim ostalim uåesnicima rituala. knjiga prva (A—J). koja se moÿe i ovako izolovano posmatrati. Man se. bar ne u civilizaciji kojoj junak romana pripada. znaåi postati udeonik. u kome se raspravqa o lepom. mora se imati u vidu da wenim uklapawem u kompleksnu strukturu teksta i preklapawem s drugim znaåewskim slojevima Ašenbahova devijacija gubi na odbojnosti i postaje gotovo prihvatqiva. uåešãe. s obzirom na to da ima pokriãe i u srpskim tradicionalnim predstavama — konkretno. Nama se. odnosno latinskom jeziku — communio. koja je prvi uslov obreda. postaje „åest".

a kod Platona Sokrat mladim Fedrom: „Boÿanstvena. Kultura. U oba sluåaja problem homoseksualne privlaånosti uklopqen je u širi teorijski i estetski kompleks. Ðuriã. okiãeno poboÿnim darima u åast nimfa i Aheloja. To. izvor.95 Ovaj fragment Platonovog dijaloga Man je samo stilski preradio. mirise. zrikavce. Ali od svega je najumilnija trava. Platon. nimfe i Aheloja i. napomene i objašwewa napisao Miloš N. dok je kod Mana obrnut sluåaj. popci su gudili. i u jednom i u drugom delu tema koja natkriquje sve ostale slojeve teksta jeste qubav muškarca prema deåaku. Fedor. Po slikama i zavetnim poklonima åini se da je to svešteno mesto. 115). iste sabesednike: „Bila je to drevna platana nedaleko od gradskih zidina Atine. slivao se potok preko uglaåanih šqunaka u podnoÿju široko razgranatog drveta. skrivena tu od dnevne ÿege: jedan stariji a drugi mlaði. s oåekivanim akcentom na dogaðawu. I svojim letwim šumorom zvonko prihvata horsku pesmu zrikavaca. refleksivna ravan. Recimo. jedan ruÿan a drugi lep. kad legneš. Potpuno bistar. A na busewu koje se spuštalo u blagom nagibu. mudrac kraj milokrvnoga. dijalog. s tim što se u Platonovom delu on više filozofski promišqa nego što se konkretizuje u fabuli. Ijon. tako da se nogom moÿe osetiti. tako da moÿeš. u stvari. — ono sveto-osenåeno mesto. 115. posveãeno nekim Nimfama i Aheloju. ispuweno mirisom procvalog stabla åednosti. za našu priåu najbitnije. kako ovde vetriã qupko ãarlija. prirode dvaju tekstova — kod Platona je u pitawu filozofska rasprava. Drugi signal koji nas upuãuje na Fedra jeste wegova tematska podudarnost s Manovim romanom. gde dominira problemska. zadrÿavajuãi pri tom sve kquåne motive — platane. Ovo posledwe mimoilaÿewe posledica je. 66). poåivala su dvojica.151 lepoti. dragi moj Fedre" (Fedar. dragi moj prijatequ. ja sam se sa95 Zbog velike sliånosti Manovog teksta s Platonovim u zagradama ãe se navoditi autor i stranica kwige kada je u pitawu Smrt u Veneciji. a delo i stranica kada su u pitawu Platonovi dijalozi. a kod Mana je reå o fiktivnoj prozi. koja je na blagu pristranku bujno izrasla. I uz qubaznosti i duhovno privlaåne šale pouåavao je Sokrat Fedra o åeÿwi i vrlini" (Man. glavu nasloniti kao na meko uzglavqe. molim te. Na ovo Platonovo delo åitaoca upuãuje prvo Ašenbah priseãajuãi se poåetka antiåkog teksta u kome Sokrat i Fedar leÿe pod platanima i razgovaraju: „Tako mi Here: baš je lepo mesto za odmarawe! Ta ova je platana i veoma širokih grana i visoka. . meðutim. Gozba. i u jednom i u drugom delu dešava se da se starac zanese mladiãem — kod Mana Ašenbah deåakom Taðom. a pod platanom opet umilno izvire izvor veoma studene vode. Naime. Tako si se pokazao kao odliåan vodiã stranaca. kako je prijatan i pun mirisa. pre svega. Pa onda. Beograd 1955. ne znaåi da kod Platona nema fabularnih detaqa koji bi se dali uporediti s pojedinim momentima iz Smrti u Veneciji. preveo. pa kako je prelepa visina konopqike koja se najraskošnije rascvetala da ceo kraj ispuni najslaðim mirisom. tako da se pri leÿawu glava mogla drÿati visoko.

Meðutim. no da bez prestanka ide za predmetom koji ga je rasplamtio. podsticaj je takoðe mogao doãi i od Platona: „Svaki. dok sam u tebe gledao. nego kao da se od drugoga zarazio oånom bolešãu. bahanalijski san. 122). gradi ga i kiti sebi kao kip. da ga poštuje i orgijama slavi" (Fedar. govori se prevashodno o homoseksualnosti. 147). nego iz åeznuãa tråi mestima gde misli da ãe videti onoga ko blista lepotom" (Fedar. 153). i u ovom dijalogu. tako da se s uÿivawem uz wega priqubquje i wemu sluÿi" (Fedar. 152. dakle. to ne zna. a prateãi te zanosio sam se kao i ti. da o wemu sawa kad je daleko. dodiruje i svima åulima oseãa. prema svojoj ãudi odabira sebi qubav izmeðu lepih mladiãa i. uvek stvara zadovoqstvo kad qubqenika gleda. U Sokratovom sluåaju nema aktivne zaqubqenosti i poÿude za Fedrom. nego se predaje navali neodoqivog nagona. sluša. ne znajuãi šta bi. kao da je on isti onaj bog.152 svim zaneo! I to mi se dogodilo zbog tebe. a ne zna da u qubavniku kao u ogledalu gleda samo sebe" (Fedar. i od besnila ne moÿe ni noãu spavati ni dawu ostajati na mestu gde je. besni. Moÿda je najilustrativniji primer za takvo podraÿavawe sledeãi citat: „(…) duši je veoma neprijatno u tom neobiånom stawu. u vezi s mitskim i psihološkim aspektima Manovog romana. ali se u celoj wegovoj besedi insistira jedino na ovakvoj vrsti privlaånosti. jer se meni åinilo da te ozarivala radost dok si åitao. Fedre. druÿeãi se s mlaðim. kad je qubio Ganimeda. ne voli da ga ostavqa ni dawu ni noãu. i u Gozbi. ali koga. . kao što smo ranije videli. åiji je podnaslov O qubavi. Sokratove replike se takoðe kreãu u ovim okvirima — u wima se opisuje jedino fascinacija muškarca istim polom i to na naåin koji ãe Man podraÿavati u svom romanu: „(…) nemoguãe je da mnogi ne åuju i ne vide kako qubavnici prate svoje qubqenike. i ona. niti ga moÿe opisati. doduše. boÿanstvena glavo!" (Fedar. i to smatraju kao svoj posao" (Fedar. nazvao qubavnom draÿi (…)" (Fedar. kao i wegov zastrašujuãi. 143). koji mu. 131). 148). a ne razume ni svoje stawe. 118). pa sam te pratio. Interesantno je i to što Platon poseÿe za dvama mitskim motivima koji ãe se javiti i u romanu Tomasa Mana — on. Platon åak i u konceptu reinkarnacije i seobe duša nakon ciklusa od deset hiqada godina povoqnije predispozicije daje onima koji su „pošteno filozofirali ili filozofski qubili mladiãe" (Fedar. Iako je priroda pomenutog sna. iako je Sokratu (Platonu) za teorijsko promišqawe u vezi s lepim i Erosom kao primer mogla posluÿiti i qubav muškarca prema ÿeni. 82). pomiwe Ganimeda: „(…) tada se izvor one reke. dakle. prvo. a onda na posredan naåin asocira i na priåu o Narcisu: „On qubi. 152). ili: „Jer stariji. Ta mislio sam da ti takve stvari boqe razumeš nego ja. koju je Div. ne moÿe reãi kako i kada. i po obiåaju onih koji vole. Lako ãemo u ovom posledwem navodu prepoznati detaqe iz Smrti u Veneciji — Ašenbahovo besomuåno lutawe za Taðom: „I tako pometeni dugo ništa nije ni znao ni hteo. da govori neÿne reåi samoj wegovoj senci" (Man.

koji se mnogih stvari nagledao pre. taj. izvor. Tu je. Da bi to mogao. izmeðu ostalog. imao na umu fragment iz Fedra: „A tek posveãeni. i nešto malo izmuåen. Priåao mu je o tome kako se ÿarko preplaši åovek pun oseãawa kad mu oko ugleda simbol veåne lepote. pa ga obuzme nekakav strah kao onda. pa ga obuzme neobiåna vruãina i znoj" (Fedar. Vratimo se sada citatu kojim je asocirano na razgovor Sokrata i Fedra pod platanom. — jedan sasvim malo gråeviti osmeh. odnosno mora imati predstavu o jednakom i lepom. oåito. sa usnama koje se tek polako u osmejku otvarahu. 66. U Fedru su se. ili kad vidi koju drugu priliku tela. telo savršeno. zrikavci…) Man u svoj roman uvodi i temu wihovog razgovora i probleme o kojima razmišqaju: „I uz qubaznosti i duhovno privlaåne šale pouåavao je Sokrat Fedra o åeÿwi i vrlini. kompatibilna (auto)poetiåkim stavovima Tomasa Mana. dakle. onaj duboki. gråevit zbog beznadnosti svoje teÿwe da poqubi draÿesne usne svoje senke. više ili mawe lepe. koketan. reåito. i polazeãi od åiwenice da je åovek sposoban da stvari prosuðuje kao više ili mawe jednake. tim pre što je ona. govorio mu je o poÿudama neprosveãenoga i rðavoga koji ne moÿe da zamisli lepotu kad vidi wenu sliku. radoznao. ali. Platon je u wemu dokazivao besmrtnost duše. pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu. to nisu jedini razlozi za Manovu intertekstualnu igru s antiåkim delom. Nakon skicirawa spoqašwih okvira dogaðawa (platan. 75). Narcis) i (pseudo)istorijski motivi (Sokrat) vezani za devijantno privlaåewe muškaraca istim polom. mirisi. i kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman. kad opazi bogu sliåno lice koje lepotu savršeno prikazuje. a ta merila åovek ima zahvaqujuãi tome . naravno. zaluðen i zaåuðujuãi" (Man. Prvi deo ovog citata — onaj koji se odnosi na posveãenog koji se mnogih stvari nagledao pre i koji je sposoban da prepozna lice sliåno bogu — implicira Platonovu „teoriju seãawa". 146). i åak bi mu ÿrtvovao kao i statui kad se ne bi morao bojati da ãe qudima izgledati bezuman (…)" (Man. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo. on mora da poseduje merila jednakosti ili lepote. privuåeni osmeh sa kojim on pruÿa ruke prema odsevu roðene lepote. Ova Platonova teorija izloÿena je u dijalogu Fedon povodom problema besmrtnosti. a kad ga je sagledao. govorio mu je o svetome strahu koji obuzme plemenitog åoveka kad mu se ukaÿe lice sliåno boÿanskom. ÿrtvovao bi svome qubimcu kao sveštenom kipu i bogu. blisko. koji nije sposoban da oseti poštovawe. 67). kako gubi svest i jedva sme da gleda onamo. — kako ustreperi. umilno i otvoreno. stekli mitološki (Ganimed. kako oboÿava lepotu i onoga koji ima lepotu. videãemo. promeni se kao posle one jeze. oåarani. pa je otuda i logiåno što je Man posegao za Platonovim dijalogom pišuãi o qubavi Ašenbaha prema Taðu. kako ãemo videti.153 Na sliånu vrstu udvajawa i projekcije nailazimo i kod Mana: „(…) i toga åaska se zbilo da se Taðo nasmešio: nasmešio se na wega. najpre protrne. Man je. pa je neophodno da se kratko osvrnemo na wu. i pitawe Erosa i lepog.

„kao delovawe Uma u kosmosu". (…) i zanoseãi se ushiãewem mislio je da tim pogledom shvata samu lepotu. kakva preciznost misli bila izraÿena u ovom protegnutom i mladalaåki savršenom telu! Ali ta stroga i åista voqa. Tomas Man uspostavqa paralelu izmeðu boÿjeg i umetniåkog delawa: „Kakva li je disciplina. 66). jedan od Sokratovih sagovornika iz Fedona. Sokrate. Kriton. qubav za lepotom" (Gozba. kad je. on je. Negde na Platonovom tragu. odnosno na tragu teorije seãawa. 133). inkorporiranom u roman. gde je spoznala suštine ili ideje. apsolutnim principom. kao i umetnik prema uzoru „oblika koje je video u duhu". Istorija filozofije. 99 „Stroga i åista voqa. preveo. U jednom kraãem eseju. BIGZ. odnosno Boga tvorca. 78). ništa drugo nego seãawe. Koplston smatra da bi se moglo reãi da je on uåio da „boÿanski um na . oblik kao boÿju misao. u stvari. primewenim na problem lepote — sva zemaqska lepota jeste samo senka istinske lepote. a svako uåewe i saznavawe pojmova samo je priseãawe na preegzistentno znawe. koji je po definiciji nedelatan. 88. rezimira wegovo uåewe ovako: „A i po onoj tvrdwi. dakle. Te su ideje. predgovor i prevod Slobodan Ÿuwiã. Kultura. Pojedinaåna otelovqewa suštastva koja opaÿamo u ÿivotu ili umetniåkim delima podseãaju nas na prethodno opaÿene suštine. i prikazivao ga qudima kao plastiånu sliku i ogledalo duhovne lepote. u nekom stawu preegzistencije. Ðuriã. postala ta veza ovako ili onako. 213—214). Beograd 1991. Beograd 1959. Platonov filozofski sistem zato se pokazuje pogodnim da Man uspostavi korelaciju sa svojom poetikom: demijurg stvara prema uzoru ideja. odvojene i od demijurga. 97 U Fedonu je takoðe pomenut pojam lepog u ovom smislu: „(…) ništa drugo ne åini to lepim nego baš prisustvo onoga pralepog ili zajedništvo u onom pralepom. Objediwujuãe (nad)naåelo je ideja dobrog ili jednog (tumaåewe Frederika Koplstona: Frederik Koplston. podlegali bolu i nadi" (Man. 89. kiti je svim odblescima lepote. jeste i Manovo shvatawe umetnosti i umetniåkog stvarawa. Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova. umetniku? Nije li ona delala i u wemu. nepromenqiv i sebi identiåan." Platon se ne izraÿava najjasnije o ovom pitawu.96 U Gozbi i Fedru Platon ãe stajati na sliånim pozicijama. gledajuãi je. Fedon). Gråka i Rim.154 što je duša postojala i pre roðewa. da bi nam predoåio duhovni svet. Fedon).98 Sliåna predstava o prirodi i funkciji Erosa odnosno Amora javqa se i u Manovom romanu: „Amor zbiqa åini ono što rade matematiåari.97 koju duša prepoznaje po seãawu i kojoj teÿi preko Erosa. i mi bismo. koji stvara stvari ovog sveta po modelu formi ili ideja odvojenih od åulnih stvari. koji je zamišqen. i Fedar: poglavqe HH¡¢). Ni u jednom sluåaju ne poseÿe se za vrhovnim. pre nego je došla u ovaj qudski lik" (Platon.100 savršenstvo jedno i åisto koje ÿivi u du96 Kebet. 98 „Odista je Erot takav i tako postao. kojom si åesto umeo pomiwati da naše uåewe nije. ako je istinita. Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova. koji nesposobnoj deci pokazuju opipqive slike åistih oblika: tako se i bog rado sluÿi oblikom i bojom qudske mladosti. oåigledno. morali smo negde u neko ranije doba nauåiti ono åega se sad seãamo. (…) onim što je lepo ono što je lepo postaje lepo" (Platon. A to ne bi moglo biti ako nam duša nije negde veã ranije bila. sudeãi po ovom dijalogu. i da bi postala oruðem seãawa. koja je u tami delajuãi uspela da istera na svetlost ovu boÿansku sliku" podseãa na demijurga iz dijaloga Timaj.99 — nije li ona bila poznata i bliska wemu. Kriton. koja je u tami delajuãi uspela da istera na svetlost ovu boÿansku sliku. up. 100 „Za novoplatonovce ideje su bile boÿje misli. i po toj tvrdwi. meðutim. iz mramorne mase jezika oslobaðao vitki oblik koji je video u duhu. tom ¡. predgovor napisao i objašwewa i napomene dodao Miloš N. trezvene strasti pun.

gde prepoznavawem ideje lepog u deåaku Taðu motiviše devijantnu qubav Gustava Ašenbaha.102 što je praslika kraja romana Smrt u Veneciji u kome Ašenbah (u mašti.101 Man je vrlo vešto pomenutu teoriju „pozajmio" ne iz Fedona. da lebdi pred wim u bezmernost punu obeãawa. svaka qudska duša po prirodi svojoj gledala je ono što jeste. opisani su kod Mana kao stariji i mlaði. d. Za Sokrata Fedar åak izriåito kaÿe da liåi „na nekakva stranca koga vode". sposoban da „poseti" svet savršenih oblika. 228). da ukazuje u daqinu. gde je jasnije artikulisana. ako mi tako pokazuješ besede u kwigama. Dakle. 114). 116). kao što smo videli. 101 „(…) A to saznavawe jeste seãawe onoga što je naša duša nekad videla (…) Kad se. a to mu onda omoguãava da ta åista savršenstva koja ÿive u duhu prevodi u konkretna dela. halucinaciji) prati Taða koji se šeta morskim pliãakom: „A wemu se åinilo kao da se smeši onaj umilni psihagog tamo napoqu. analogan Platonovom „carstvu ideja" ili svetu transcedentnih suština." I ponovo Sokrat: „A ti idi napred!" (Fedar. Sokrat i Fedar. Umetnik je. a umetniåko delo je izluåeni oblik koji je umetnik video u duhu. ili postoji 'uz' ideje" (Frederik Koplston. naravno) proizilazi iz Jednog. inaåe ne bi došla u taj oblik ÿivota. uz to. što mu je omoguãilo da je iskoristi na dva plana svoje priåe — na fabularnom. kao što je reåeno. 145).155 hu. znaåi. 102 Sokrat: „Idi. i lako i umilno izloÿena oboÿavawu" (Man.. napred. Oåigledna je paralela s Ašenbahom i Taðom. Platon je teoriju seãawa. 144. granica meðu svetovima. homoseksualne privlaånosti nezemaqneki naåin (bezvremenski. koja je u mitskom kquåu. i odvajajuãi ruku od kuka. kao da mu maše rukom. On oblike koje je video na jednom drugom egzistencijalnom nivou artikuliše u svetu åulnog i pojavnog. pa je tako mame i vode. kanala i trgova. Ali Fedar je prototip za Taða i po tome što se ponaša kao psihagog: „Jer kao što qudi pred gladnom stokom nose zelenu granu ili kakvu hranu. moÿda najvaÿnija paralela izmeðu Fedra i Smrti u Veneciji jeste motivacija devijantne. kako smo veã videli. veã iz Fedra. 113. i u isti mah pogledom traÿi mesto gde ãemo sesti. 65). aplicirao na pojedine delove dijaloga Fedar da bi objasnio privlaåewe koje izaziva lepo(ta). Ali docnije na zemqi seãati se gorwih stvari nije lako svakoj" (Fedar. krenuo je da ga prati" (Man. sila koja stvara åoveka poseduje voqu poznatu i umetniku. ruÿan i lep. a ovde je postavqena qudska slika i simbol tog savršenstva. . voditi oko cele Atike i kuda god inaåe hoãeš" (Fedar. naime. Sokrat i Fedar idu „uz potok kvaseãi noge". a Sokrat ga sledi. seãa prave. mudrac i milokrvni. pa dobije krila (…) Jer. dakle. Jasno je da je i Ašenbah stranac u Veneciji koga Taðo „vodi" preko mostova. I kao toliko puta. posledwi put prati Taða na isti naåin kao i Sokrat Fedra — kroz vodu. Ašenbah. Na kraju. tako ãeš zacelo i ti mene. i na poetiåkom — gde stvarawe umetniåkih dela tumaåi uobliåewem materije po uzoru na savršenstva opaÿena na višem egzistencijalnom nivou. neko. i da taj um ili sadrÿi ideje kao misli. gledajuãi ovdašwu lepotu. koji vode dijalog. pri åemu je Fedar napred. 226. nav. 110).

Vid nam se. (…) I tako je za åoveka koji oseãa lepota put ka duhu. zar misliš da je to lepo?" (Gozba. pojavquje kao najoštrije od telesnih åula. a u ovome nije (…)" (Man. taj. prepoznaje u pojedinim oblicima: „A što se tiåe lepote. Nastavak Manovog citata: „A zatim je izrekao najfinije lukavstvo. mada u mawoj meri. a ono što je dobro ako je lepo. odnosno bog. samo sredstvo. Onaj kome je potrebna lepota i što lepote nikako nema. Tomas Man je ovu ideju samo blago modifikovao uklapajuãi je u tkivo svog romana: „Jer lepota. da je onaj koji qubi boÿanskiji od qubqenoga. taj prepredeni udvaraå: to. 73). Sokrat (Platon) razmišqa o lepoti i odreðuje vrste privlaånosti koje ona uslovqava na naåin koji bi mogao stajati kao moto Manovog romana: „A tek posveãeni. pa ga obuzme nekakav strah kao onda. Ideja o tome da je „lepota put ka duhu" kao da je pozajmqena iz drugog Platonovog dijaloga — iz Gozbe: „(…) kad se ko. naime. za Fedrom. odnosno Ašenbahu — da dokaÿe kako Eros nije u rangu ostalih bogova. koji se mnogih stvari nagledao pre. ideju lepote. pa je on „boÿanskiji od qubqenoga". ona je. dakle. Ašenbah se povodi za Taðom. „Najfinije lukavstvo" prepredenog udvaraåa — zaista!103 Iako je Sokratovo zanošewe Fedrom mawe intenzivno i znatno marginalnije nego Ašenbahovo mladim Poqakom. ÿrtvovao bi 103 Sokratove replike su Platonu posluÿile u svrhe suprotne Manu. najpre protrne. . pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu. jeste Ašenbah. kad opazi bogu sliåno lice koje lepotu savršeno prikazuje. To je lepota koju je duša videla obitavajuãi u sferi istinskog biãa. ako Erotu treba lepote. sjala meðu onim pojavama: kad smo došli ovamo. Sledeãi. zahvaqujuãi åulu vida. 146). a Sokrat. podneti åulima. savršenom lepotom. mali Fedre" (Man. a koju na zemqi. on problem lepog i erosa posmatra u širim okvirima od Ašenbaha — u okvirima teorije o duši i transcedentnom svetu ideja. uspiwe od ovih stvari na zemqi i kad poåne da sagleda onu pralepotu. 72). jer nije sebi dovoqan i ide za lepotom i dobrim koje sƒm nema: „Dakle. 67) takoðe je intertekstualno poigravawe sa Sokratovim replikama iz Gozbe: „— Dakle. ili bar misleãi da sledi tu ideju. a isto tako i ostalo što je dostojno qubavi. — samo put. Erotu je potrebna lepota i nema je? — Nuÿno sleduje. prihvatili smo je posredstvom našeg najoštrijeg åula kao lepotu koja najjaåe sja. samo ona je u isti mah draga i vidna: ona je. naime. Ali to ujedno znaåi da je u wemu Eros. odgovorio je Agaton. onda i wemu trebalo i dobrote" (Gozba. A tako je samo lepoti palo u deo da je u isti mah i najvidqivija i qubavi najdostojnija" (Fedar. ili kad vidi koju drugu priliku tela. ali se wime mudrost ne vidi: jer ona bi naroåitu qubav izazivala u nama kad bi nam davala onakvu jasnu priliku svoga biãa posredstvom vida. mogao bi gotovo dospeti do ciqa" (Gozba. preko prave qubavi prema deåacima. i kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman. kao što rekosmo. moj Fedre. naravno. upamti to! jedini oblik duhovnoga sveta koji moÿemo primiti åulima.156 skom. jer je u onome bog. i što lepote nikako nema. 67). — A šta? Åemu je potrebna lepota. 87).

vaspitawe naroda i omladine putem umetnosti i suviše je smeo podvig"104 (Man. promeni se kao posle one jeze. u wega i zaqubquje i koga poåiwe da prati i sledi kao svog voðu. a kad ga je sagledao. 105. I zaista. pa ga obuzme neobiåna vruãina i znoj" (Fedar. Manu je Fedar kao podtekst bio neophodan iz razloga na koje smo veã ukazali. Skoro svaki od pojedinaånih motiva i elemenata Platonovih iskaza osamostalili su se i razvili u scene ili veãe narativne celine Smrti u Veneciji. umetnost. pa åak i prividne. postaje oåigledno da su podudarnosti samo pribliÿne.157 svome qubimcu kao sveštenom kipu i bogu. akterima (neimenovani govornik obraãa se Fedru) i problemima o kojima se raspravqa (lepota. i tako je ona put åulnoga. ali ako taj Platonov dijalog uporedimo s Manovim tekstom. samo je lepota u isti mah boÿanska i vidna. o simuliranom navoðewu Platonovog teksta. naša slava i poåasni poloÿaj je lakrdija. Ona se znatno razlikuje od one koju bismo dobili ukoliko bismo se dosledno drÿali Platona. postaãe oåiglednija ako u priåu uvedemo i pseudocitat Platonovog dijaloga s posledwih stranica romana. Eros): „Jer lepota. ja nikad neãu prestati da se åudim åasti koju društvo ukazuje ovoj vrsti qudi. s prepoznatqivim stilom (dijalog. I zato nam je Man upravo ovim laÿnim citatom skrenuo paÿwu na sopstvenu imaginaciju i konstrukciju zapleta u romanu. ili: „A oblik i 104 Veã je ranije skrenuta paÿwa na podudarnost romana Smrt u Veneciji sa biografijom Tomasa Mana i wegovim stavovima o umetnosti. jedino na neozbiqnost spreman. Pesnik je. stav da „pesnici ne mogu iãi putem lepote a da im se ne pridruÿi Eros. Ceo ovaj pseudocitat napisan je kao idejni i fabularni saÿetak romana Smrt u Veneciji. Ovaj i ostale navedene delove Fedra Man je u neku ruku glosirao u svom romanu. poveden lepotom mladog Taða. mali Fedre. Ono što je posebno interesantno jeste åiwenica da je Manu pošlo za rukom da filozofska pitawa i probleme. put umetnika ka duhu (…)" (Man. recimo. naime. doduše obrnutog (inverznog) glosirawa. 106). i ne nametne im se za voðu" (Man. Fedre. ona je. govorio: „oni koji su prelistali moje spise setiãe se da sam na ÿivot umetnika i pesnika uvek gledao s najveãim nepoverewem. Tako se. Ja znam šta je pesnik. Radi se. jer kako okolnosti potvrðuju. Jasna je namera da se asocira na Fedra. gde moto koji se razraðuje dolazi na kraju umesto na poåetku teksta. Manova namera da se posluÿi postupkom. na svim podruåjima ozbiqne delatnosti apsolutno neupotrebqiv. 146). mada redukovan samo na jednu repliku). U sledeãa dva citata takoðe ãemo lako prepoznati prasituacije za osnovne narativne linije u romanu: „Uzorno drÿawe našega stila je laÿ i gluma budale. dakle nenarativne elemente koji su sadrÿani u pseudocitatu. 106) modifikuje u priåu o „pesniku" Ašenbahu koji se. kratko reåeno. za dr- . Ovde se to još jednom potvrðuje. 106). On je. wegova poetska transpozicija filozofskih i literarnih problema nije išla za pukim preslikavawem Platona. naime. prevede u fabulu romana. tom rodu pripadam i ja. koja je po prirodi narativna. Meðutim. dobro to upamti. veoma je smešno poverewe mase prema nama.

„savršenstvo jedno i åisto koje ÿivi u duhu" prevodi u niÿe sfere egzistencije. Fedru prevashodno. Man je. On ih je. Ganimedu. odnosno na neke situacije u Fedru. pa se analogija s Platonovim svetom transcedentnih oblika i wihovim nesavršenim odrazom na zemqi prosto nameãe. zbog åega je roman Smrt u Veneciji postao daleko sloÿeniji od svog antiåkog predloška. kwiga ¢¡. odnosno da su se najboqi „najradije oslawali na stvarnost". iza ovoga se krije autobiografski i autopoetiåki iskaz. oåigledno. s jedne strane asocira na fabulu. Meðutim. Fedar je Manu posluÿio samo kao polazište. Fedre. kojoj se onda pridruÿuje i Eros. Platonova teorija „seãawa" pokazala se adekvatnim modelom za Manovu koncepciju umetniåkog stvarawa — koncepciju po kojoj pisac „iz mramorne mase jezika oslobaða vitki oblik koji je video u duhu. iako se zbog permanentnih upuãivawa na stariji tekst åini da ga se pisac dosledno drÿi. ontologije). * * * Smrt u Veneciji je. veoma sloÿena tekstura zasnovana na konkretnim mitovima (o Apolonu. pišuãi o piscima. samo varka i Man je razobliåava pseudocitatom s kraja kwige. Tomas Man o umetniåkom stvaralaštvu. polazio od sebe samog. reflektuje upravo navedena mišqewa Tomasa Mana. Beograd 1966. vode ka ponoru" (Man. ipak. motivisala i Manovu intertekstualnu igru. jer mu je to omoguãilo da. a koji je. kako smo videli. kako smo videli. psihološki i mitološki kontekst. Erosu. koji uÿiva poverewe nacije i prosvetnih vlasti. Ona je. Iduãi za tom poetskom logikom. dakle. prenošewe istog simboliåkog znaåewa formalno razliåitim priåama) i Platonovim dijalozima. u širi socijalni. posegao za Platonovim dijalogom Fedar da bi lako i prepoznatqivo skrenuo paÿwu na estetske i etiåke probleme kojima i sƒm ima nameru da se bavi. S druge strane. Narcisu. kao i zbog toga što je u Platonovom filozofskom sistemu prepoznao paralelu ili neku vrstu analogije sa sopstvenim viðewem umetniåkog stvarawa. svakako. Anali Filološkog fakulteta. Tim pre što je Man bio protivnik „izmišqawa" u kwiÿevnosti i što je smatrao da „dar dar iznalaÿewa nije dar kwiÿevnika". dakle. uklopqen je. plan radwe koji prati kretawe umetnika za idejom lepote. Umetnik. Man je Platona vešto izabrao za predloÿak svog romana. 221). Man je.158 bezazlenost vode zanosu i poÿudi. Kako je i Man „pesnik". i prikazuje ga qudima kao plastiånu sliku i ogledalo duhovne lepote". „nepopravno i prirodno upravqen prema ponoru". da uspostavi paralelu izmeðu sopstvene (auto)poetike i Platonove filozofije (estetike. Dionisu. . 107). ÿavu ne samo nekoristan. veã štaviše opasan bratac. Jasno je da Gustav Ašenbah. a s druge strane. To je. kao i svaki umetnik. vode plemenitoga moÿda ka uÿasnom skrnavqewu oseãawa koje i wegova lepa strogost odbacuje kao infamno. Uz to. mit je Manu omoguãio da implicitno predstavi svoja shvatawa o prirodi umetnika i umetnosti. Hijakintu)." Kasnije je umetnika nazivao i „avanturistom oseãawa i duha sklonog stranputici i ponoru" (Miloš Ðorðeviã. mitskom tipu mišqewa i organizovawa naracije (predstave o smrti.

naslutio i anticipirao kwiÿevna dogaðawa u drugoj polovini HH veka. sloÿenim intertekstualnim fonom i. svakako. Tomas Man je. kao i wihovu sintezu ostvarenu u najstarijim autorskim delima: gråkim tragedijama (što vodi ka Niåeu). asocirajuãi i daqe na osnovne ideje dijalogâ uzetih za predloške. literarnim. Jovan Deliã. ovaj postupak nije samo dekor i kwiÿevni eksperiment. u Pešåaniku). odnosno sloÿen sistem ponavqawa kojim se meðu wima uspostavqaju relacije i kada to kroz fabulu nije moguãe. Man je. dakle. u delu je istaknut dijalog s tekstovima iz sveukupne tradicije (eliotovski shvaãene). Kao prvo. kada govorimo o umetniåkom postupku. odnosno intertekstualnost — koja ãe postati dominantan postupak tek u postmoderni. odnosno poetskim postupcima.159 video u spoju „discipline i razuzdanosti" — u åemu je lako mogao prepoznati arhajske principe apolonskog i dioniskog.105 Kod Mana je ovo „glosirawe" dodatno spojeno i sa zaista ingenioznim prevoðewem nenarativne. 105 V. veliko znawe i erudiciju. . raskošnom imaginacijom. Smrt u Veneciji upravo i pleni izuzetnom kompleksnošãu. apodiktiåke) strukture u narativnu: Man je (pseudo)filozofske iskaze i postavke razvio u pojedine narativne linije svog romana. tu je ÿanrovska neodreðenost dela ili bar otvarawe moguãnosti da se problematizuje pripadawe Smrti u Veneciji noveli ili romanu. Smrt u Veneciji status remek-dela ne stiåe samo veštom i motivisanom intertekstualnom igrom s mitom i Platonovim dijalozima — zahvaqujuãi kojoj je umetniåki transponovana Manova estetika — veã i sloÿenim. Uz to. što ãe praktikovati samo retki i vešti pisci tek znatno posle wega (Danilo Kiš. delom i inovatorskim. Potom. dakle. intenzivno prisutne u mitu. Pri tom. Naravno. Kroz prozu Danila Kiša: ka poetici Kišove proze ¡¡. mora se pomenuti i višestruko varirawe likova i motiva. veã je duboko motivisan: upravo „izvitoperewem" Platonovog teksta Man ukazuje na sopstvenu imaginativnost u voðewu radwe. Time je Man izgradio mreÿu kwiÿevnih junaka s analognim funkcijama (psihopompos-a) — mreÿu izomorfnih likova sliånu mitu. Naroåito je interesantna åiwenica da Man poseÿe za pseudocitatnošãu (simulirani citati Platonovih dijaloga) kao jednim od vidova intertekstualnosti. bogatstvom simboliåkih i znaåewskih ravni. pomenuta pseudocitatnost ostvarena je postupkom inverznog „glosirawa". BIGZ. diskurzivne (refleksivne. pesniåku veštinu i invenciju upleo u ovo prozno remek-delo. Beograd 1997. recimo.

this work implies a dialogue with the texts from the entire tradition (understood in an Elliot-like sense). . he viewed them within the link between „the discipline and unrestraint" — in which he could easily recognize the archaic principles of the Apollonian and Dionysian qualities. on the one hand. still creating associations with the basic ideas from the dialogues used as literary bases. Hyacinthus). certainly. Narcissus. Therefore. Furthermore. by magnificent imagination. that is an intertextuality — which would become the dominant technique only in the post-modern period. transfer of the same symbolic meaning in formally different stories) and on Plato's dialogues. Death in Venice precisely captures us by its extraordinary complexity. First. Obviously. this „glossing" is additionally linked to the reallly ingenious transformation of the non-narrative. Eros. Dionysus. the mentioned pseudoquotations procedure was realized with the technique of the inverse „glossing". Thus Mann built a network of literary heroes with the analogue functions (psychopompos) — a network of isomorphic characters similar to myth. Then. apodictic) structure into a narrative one: Mann developed (pseudo philosophical statements and assumptions into specific narrative lines of his novel. intensively present in myth. this technique is not only a setting and a literary experiment. In Mann's work. poetic skill and invention into this prose masterpiece. there is a genre indefiniteness. It is specially interesting to mention the fact that Mann uses pseudo-quotations (simulated quotations from Plato's dialogues) as one of the aspects of intertextuality. Mann artfully chose Plato as a basis for his novel. and on the other to establish a parallel between his own (auto)poetics and Plato's philosophy (esthetics. which certainly further motivated Mann's inter-textual game. Thomas Mann intertwined great knowledge and erudition. discursive (reflexive. Ganymede. which would be used significantly later. that is a complex system of repetitions which establishes relations between them even when it is not possible to do within the plot itself. so it is possible ask the question if Death in Venice is a short story or a novel. but is deeply motivated: precisely by „distorting" Plato's text. In addition. complex intertextual overtone and. One should also take into account manifold variations related to the characters and motives. ontology). On the other hand. to create associations with some situations in Phaedrus in the plot. only by the rare and skillful writers after him (Danilo Kiš in Pešåanik / The Hour-Glass). myth enabled Mann to present implicitly his concepts about the nature of artists and art. because this enabled him. Mann indicates his own imaginativeness in developing the plot. Death in Venice is characterized by complex. on the mythical type of thinking and organization of narration (ideas about death. richness of symbolic and meaningful levels. primarily Phaedrus. partly innovative literary techniques.160 Lidija Boškoviã MYTH AND PHAEDRUS AS THE BASES FOR THOMAS MANN'S DEATH IN VENICE Summary Thomas Mann's novel Death in Venice is based on some specific myths (on Apollo. Plato's theory of „rememering" appeared to be an adequate model for Mann's concept of artistic creation.

kako åitamo u Enciklopediji psihijatrije. san. Zapad.4 konflikt. 3 Filozofski rjeånik. stvarnost. Dictionnaire alphabétique et analogique da la langue française.2 ili u filozofskom smislu kao 'sukob. Ivan P. Nakladni zavod Matice hrvatske. Paris 1960. teÿwi. nadrealizam. sukob'. Istok. Paris 1970. akcija. kultura. s jedne strane. Le conflit. Paris 2001. Vocabulaire technique et critique de la philosophie. ne samo prisutan nego je na odreðeni naåin vrednovan i nalazi se u osnovi mnogih kulturnih fenomena6 i psihiåkih pojava koje je otkrio Frojd.09„192/193" 821. 4 André Lalande. revolucija. Zagreb 1989. redakciji Vladimira Filipoviãa. istorije i misli. KQUÅNE REÅI: konflikt.41-4 VIDOVI KONFLIKTA U NADREALIZMU Jelena Novakoviã SAŸETAK: U radu se ispituju naåini ispoqavawa konflikta u okviru nadrealistiåkog projekta. Marka Ristiãa i Vana Bora.1 kao 'susret suprotnih elemenata. borba suprotnih ideja ili moralnih naåela'. s druge). koji se suprotstavqaju'. moral. Kamenaroviã. Perceptions chinoise et occidentale. .5 gde je. gde predstavqa konstitutivni i formativni element liånosti. dakle. zauzima vaÿno mesto u zapadnoj civilizaciji. od kineske civilizacije u kojoj se konflikt više posmatra kao „mesto nereda. i emocionalnih i nagonskih zahteva.UDC 82. Beograd 1978. oseãawa.3 kao 'odnos izmeðu dve snage ili dva naåela åije primene iziskuju protivreåne odluke u istom predmetu'. a na osnovu tekstova Andrea Bretona. 5 Za razliku. antinomija. La nuit surveillée. kao „postojawe dve protivreåne teÿwe kod jedne iste osobe". Definisan u reånicima kao 'sudar opreånih snaga. PUF. 6 Isto. prilika u kojoj se ispoqavaju åinioci koji teÿe da se suprotstave prirodnom toku stvari" (v. Frojd je ovaj pojam i uveo u psihijatrijsku upotrebu gde se on odreðuje. spor. oštro suprotstavqawe. Institut za srpskohrvatski jezik. 2 Paul Robert. Te teÿwe mogu biti društvenokulturne ili moralne prirode (uloga ideala i nad-ja. na primer.163. kome u srpskom jeziku odgovara reå sukob. 23. pojava. a konflikt proizlazi iz nekog svesnog ili mawe svesnog oseãawa prinude i pojavquje se kao „primordijalni åinilac nastanka neurotiånih simptoma" kroz koje se 1 Reånik srpskohrvatskog kwiÿevnog i narodnog jezika. 53). ÿeqa.

L'amour fou. 14 André Breton. Paris 1924. Les pas perdus. 142. Gallimard.13 U kwizi Spojeni sudovi (1932) on govori o „neprekidnom sukobu koji postoji kod pojedinca izmeðu teorijske i praktiåne misli koje su same po sebi nedovoqne i osuðene da jedna drugu ograniåavaju". mi ÿivimo u otvorenom sukobu sa neposrednim svetom koji nas okruÿuje. a koji je objavqen u åasopisu La Révolution surréaliste.162 ostvaruje „neka vrsta kompromisa" izmeðu wegovih razliåitih elemenata. Gallimard. u pitawu je jedan „moral suprotnosti gde dobro i zlo vode bespoštednu borbu i gde zlo. Cahiers jungiens de psychanalyse — 88. u bilo kome vidu da ga posmatramo. „ako rastuãi konflikt izmeðu pristalica i protivnika apstraktne umetnosti teÿi da poprimi. i unutar sopstvenog biãa u kome se sukobqavaju suprotne teÿwe. preduzmimo osnovne mere predostroÿnosti i ponovimo da smo na Zapadu. Pauvert. konstatuje Breton u romanu Luda qubav. Clairement. kao i wegova sopstvena svest. ali da se na razne naåine sudara sa preprekama koje predstavqaju zakoni i moralne konvencije. Paris 1955.10 Pojedinac sa svojim potrebama i svojim ÿeqama nalazi se u dvostrukom konfliktu: u odnosu na društvo koje mu nameãe svoj zakon i sputava wegove ÿeqe. 1962. 12 Carl-Gustav Jung. kao naši ruski drugovi. l'alchimie. Paris. ma kakvo bilo. Les vases communicants. le mal. Buchet-Chastel. svetom koji. proizlazi niz drugih konflikata i uopšte svi vidovi qudske tragike. 31. 11 Roberto Cacciola. Našem dobu veoma nedostaju vidovwaci". koji su grupno potpisali francuski i neki beogradski nadrealisti. Paris 1996. Nolit. piše Breton u tekstu Politiåka pozicija nadrealizma (1935). u izgradwi jednog novog sveta. Proleãe. Gallimard. Antoan Poro. ultrasoficistiranim svetom. 252. prevazilaze okvir proste politiåke ili socijalne rasprave. „Svet je ukrštawe konflikata koji. 1997. da je nema alibi". sveta åije nastajawe otvara qudskoj nadi neograniåeno poqe […].11 Iz te borbe. Manifestes du surréalisme. daleko od toga da prisustvujemo i uåestvujemo. åiji je ciq da razreši konfliktnu situaciju u kojoj se nalazi zapadni åovek. Kako konstatuje Jung. 10 André Breton. 107. otkriva. 94. Enciklopedija psihijatrije. koja se åesto pojavquje kao sukob izmeðu tela i duše.9 „A pre svega. Beograd 1990. u oåima svakog iole obaveštenog åoveka. U nadrealizmu konflikt se posmatra u isto vreme kao modalitet „neprihvatqive åovekove sudbine"8 i kao sredstvo vlastitog ukidawa. razum i nagon. pred slobodnom mišqu. André Breton. Problèmes de l'âme moderne. Jung. i da je primoran da svoje nagone potiskuje. Position politique du surréalisme. 1925/5. „dobro" i „zlo". mora biti okajano". 'La lumière qui brille dans les ténèbres'.14 a u tekstu Trijumf galske umetnosti (1954) konstatuje da. 144. u današwe vreme. Frojd je pokazao da je åovek nagonsko biãe. ali se i sƒm suoåava sa svojim unutrašwim protivreånostima.7 Posebno znaåewe konflikt dobija u kontekstu nadrealistiåkog projekta. 13 André Breton. 7 8 . to jest da. åitamo u tekstu Revolucija pre svega i uvek.12 „Samo po cenu patwe koju iziskuju suprotne snage što upravqaju åovekom snaÿna qubav pobeðuje". Paris 1937. 112. 9 La Révolution surréaliste.

Limites non-frontières du surréalisme (1937). a zanemaruje sve što izlazi iz okvira racionalne percepcije: kako konstatuje Marko Ristiã u „antiromanu" Bez mere (1928). a koje on naziva „velikim prozirnim biãima" (Manifestes du surréalisme. Pauvert. åovek je izneverio „veåni krug åudesa".22 zarobio se u „stupcima svakodnevnog". kamate i nadnice". 252.20 što je åoveka primoralo da sa svetom uspostavi jedan veštaåki odnos koji je u funkciji dogmatskog morala i u wemu izazvalo sukob suprotnih teÿwi. Bez mere.21 izgubio se „u pustiwi konvencija i hipokrizije". vezuje se za otuðenost åoveka koji se sƒm odvojio od sveta nameãuãi mu svoju vladavinu17 i proizlazi iz jednog drugog konflikta koji prethodi društvenom poretku u kome je ÿivela nadrealistiåka generacija. ciq sveta. 21. 23 Isto. biãa åije mu je ponašawe isto tako tuðe kao što wegovo moÿe biti tuðe kukcu ili kitu". ili reå pravda. La clé des champs. a „ono što oznaåava reå otaxbina. Odbacujuãi pesimistiåko uverewe da je åovek „baåen" u svet koji mu ostaje zauvek tuð i neprijateqski i da je alijenacija wegova sudbina. Paris 1962. R. Gallimard. 38. 24 Isto. Vane Bor konstatuje da je „potiskivawem ÿeqa prekinut […] spontani odnos åoveka sa spoqnim svetom". 324. Mogli bismo prihvatiti da postoje iznad wega.15 Konflikt o kome govori Breton ima socijalni i moralni vid: u svetu sa kojim smo u sukobu. Novi Sad 1979. 21 Marko Ristiã.16 Ali on ima i egzistencijalni i gnoseološki vid. 20 Stevan Ÿivadinoviã Bor. Beograd 1990. Manifestes du surréalisme. 350). 37. Pozivajuãi se na Frojdovu kwigu Nelagodnost u kulturi. „novac je sve zagadio". André Breton. „sve intelektualne vrednosti [su] izvrgnute ruglu. a celokupnu kulturu kao oblik represije koji ograniåava moguãnost zadovoqewa ÿeqa. 290. Na moralni ideal koji potiskuje ÿequ i otuðuje åoveka nadovezuje se predstava o stvarnosti koja uzima u obzir samo ono što je oåigledno i dostupno logiåkom umu. 15 16 . Matica srpska.163 razmere svaðe izmeãu starih i modernih.18 sukobu izmeðu prirode i kulture o kome govori jedan od glavnih teoretiåara srpskog nadrealizma Vane Bor u tekstovima Uvod za metafiziku duha (1930) i Talenat i kultura (1934). Paris 1967. ili reå duÿnost postalo nam je tuðe". na ÿivotiwskoj lestvici. Matiã-Paniã i D. „nasiqa i poniÿewa. sve moralne ideje su u rasulu. hipotetiåna biãa „koja nam se neodreðeno javqaju u strahu ili oseãawu sluåaja". 17 U Prolegomenama za treãi manifest nadrealizma ili ne (1942) Breton suprotstavqa antropocentrizmu zapadnog åoveka jedan novi mit: „Åovek moÿda nije središte. Sretenoviã.23 u jednoj „bolesnoj"24 realnosti u kojoj više ne nalazi smisao svome postojawu. kaÿe on. Nolit. priredili Z. Le surréalisme et la peinture. 22 Isto. Muzej savremene umetnosti. u kojoj osnivaå psihoanalize razvija ideju da „naša takozvana kultura snosi veliki deo krivice za našu bedu"19 i predstavqa razvitak åoveka i društva kao potiskivawe prirodnih nagona. 37. Gavriã. 18 André Breton. 55. Beograd 1986. s razlogom se moÿe prihvatiti da on oznaåava krizu koja je isto tako znaåajna i moÿda na sasvim drugaåiji naåin presudna". nevidqiva". 20. sva dobroåinstva u ÿivotu iskvarena. 19 Sigmund Frojd. Iz kulture i umetnosti.

„ako taj korak ponovimo". Uoåi nadrealizma. Pozivajuãi se na Remboovu formulu da je „pravi ÿivot odsutan". 26 La clé des champs. . Paris 1970. kao i ona druga. thèmes. pa åak i ÿivota i smrti. Larousse. 221. Les pensées d'André Breton.25 Misao o alijenaciji. izvan ekonomske ravni. kao da i one podrazumevaju robovawe. Beograd 1985. Le surréaslisme. razuma i ludila. suprotstavqa se jedno ranije stawe kada je åovek ÿiveo u skladu sa spoqašwim svetom i samim sobom. Breton to izriåito i kaÿe. 28 Manifestes du surréalisme. podreðenom društvenim i moralnim prinudama i antinomijama logiåke misli. 68. 29 André Breton. 20. kojoj daje veoma široko znaåewe suprotnosti ili protivreånosti. Perspective cavalière. sliåno detiwstvu koje je obasjano „rajskom svetlošãu bezuzroånosti. konaånije od robovawa vremenu i što ta patwa.30 Na suprotnost izmeðu „primitivnog" i „civilizovanog" åoveka nadovezuje se jedna druga suprotnost. Breton konstatuje da smo mi izgubili pristup u ÿivot „zbog pogrešnog koraka pre mnogo vekova". To su antinomije izmeðu budnog stawa i spavawa (stvarnosti i sna). Main première (1962). 145. Te antinomije zahtevaju da se potrudimo da ih ukinemo zato što su bolno doÿivqene. u kome svi sukobi išåezavaju a åiju sliku nadrealisti nalaze u primitivnoj umetnosti koja nagoveštava „izvesno izmirewe åoveka sa prirodom i sa samim sobom". Nolit. ali dubqe. Lauzanne 1988. nekonvencionalnosti"27 i koje nas moÿda najviše pribliÿava „pravom ÿivotu"28 ili prvobitnom dobu åoveåanstva.29 izgubqeni raj „pravoga ÿivota" u kome vlada ÿeqa. Maryvonne Barbe et Roland Fournier. wegovog udaqavawa od prvobitnih naåina saznavawa pod prevlašãu logiåkog uma koji je potisnuo wegove iracionalne snage i odvojio ga od prirode. oseãawa zajedništva i qubavi."26 Svakodnevnom ÿivotu. kada åovekov pogled „nije bio iskrivqen 'naåinom gledawa' koji mu je na Zapadu vekovima nametan". Théories. 30 Henri Béhar. Raj. sve antinomije za koje. techniques. vezuje se za mit o padu i izgubqenom raju. moãi da „obuhvatimo sve što vidimo a što je od nas skriveno u istoj zaslepqujuãoj svetlosti". Sa tog stanovišta rascep od koga potiåe dvostruki konflikt koji razdire åoveka nije nepremostiv i moÿe se prevaziãi. pošto su postojale i pre onog oblika društvenog poretka u kome mi ÿivimo. Gallimard. besciqnosti. 56. prošlosti i buduãnosti. zapaÿawa i predstave. mogu sa wim da ne išåeznu. 25 Gérard Durozoi et Bernard Lecherbonnier. ali da ãemo. zamewujuãi åesto reå konflikt reåju antinomija. L'Age d'Homme.164 nadrealisti smatraju da je åovek nekada ÿiveo u skladu sa prirodom i da je wegova otuðenost posledica laganog opadawa wegove prvobitne sposobnosti opštewa. 27 Marko Ristiã. prema wegovom mišqewu. 131. objektivnog i subjektivnog. ne sme da zatekne åoveka nespremnog. ali osloboðena svake religijske konotacije koja upuãuje na neprekidnu i åesto uzaludnu borbu åoveka sa svojom grešnom prirodom. a åovek moÿe da povrati svoje prvobitno jedinstvo. i predstavqajuãi poloÿaj zapadnog åoveka kao niz antinomija koje treba ukinuti da bi se pristupilo „pravom ÿivotu": „Moÿemo se nadati da ãemo samo prizivawem automatizma i niåim drugim razrešiti. Paris 1972.

Légitime défense (1926). „Latinska civilizacija je odsluÿila svoje i ja liåno traÿim da se odreknemo wenog spasavawa… Istoku.33 oznaåavajuãi katkad pokušaj „ruskih drugova" da izgrade „jedan novi svet". nekom nesvesnom predviðawu" (Point du jour. uoåivši „odnos stvarnog kojim neodreðeno obuhvata sve što postoji. kako u tajanstvenom vihoru xeza. 252. 38 Uoåi nadrealizma.32 i Istoka. gde su „prekinute sve qudske spone osim onih åiji je razlog bio interes".37 Ova konstatacija nalazi odjeka kod Marka Ristiãa koji se na wu izriåito poziva u Marginalijama (1929). 35 Uoåi nadrealizma. 1924/2. U tekstu Talas snova Aragon konstatuje da. kako je konstatovao Mišel Boÿur. Jean-Michel Place. ti koji imaš samo simboliånu vrednost.165 suprotnost izmeðu Zapada. ko moÿe reãi gde nije Istok? Na ulici. izmeðu lepog i ruÿnog. a koji predstavqa nadstvarno". Une vague de rêves. 47).35 Verujuãi u moguãnost da åovek pronaðe izgubqeni raj ako u duhu Frojdovih. „borio protiv zarobqavawa logikom u najspoqašwijem smislu te reåi. La Révolution surréaliste. Autour du surréalisme. Bataille. A kada prevaziðe ova dva pojma. izmeðu prirodnog i natprirodnog. u kome se ova dva odnosa dodiruju. za onoga koji govori sa izvesnom strogošãu. pobedniåki Istoku. wegovoj najskrivenijoj nadi. 1925/5. izmeðu velikog i malog". propovedajuãi logiku sna. 215—216. I u samoj Evropi. Paris 1970.39 La Révolution d'abord et toujours. tako i u narednim Revolucijama" (isto.38 ali koji u više navrata i sƒm izraÿava istu misao. On predstavqa sukob metafizike i wenih neprijateqa. 44. 37 Louis Aragon. on zamišqa jedan opštiji odnos. 103. Gallimard. traÿeãi jednu dubqu istinu iza istine razuma". Bafrthes & Cie. da ga sluša veliki broj onih za koje govori". „Istok je svuda. 33 „Ta reå […] mora odgovarati nekom posebnom nemiru ovoga vremena. koji su i neprijateqi slobode i misli. odbijajuãi da svome „antorimanu" Bez mere potåini svoje zakquåke „plitkim uobiåajenim razlikovawima izmeðu stvarnog i nestvarnog. Terreur et rhétorique. nadrealizmu prilagoðenih teorija prihvati svoje iracionalno.36 Ta nova kosmologija saÿeta je u nekoliko novih pojmova koje oni pronalaze da bi izrazili svoj pokušaj.34 ili slovensku iracionalnost otelotvorenu u Dostojevskom koji se. 25). raspolaÿi mnome. 31. Paris 1999. Breton. kako zapaÿa Marko Ristiã. stvaraju temeqe jedne nove kosmologije u kojoj ãe „antropocentriåna" vizija „biti prevaziðena u jednoj analoškoj viziji u åijem ãe okriqu humanizovana priroda i naturalizovani åovek nesmetano voditi dijalog. Le commerce. 31). Point du jour. 34 Manifestes du surréalisme. koji u nadrealistiåkom diskursu ima dosta široko i neodreðeno znaåewe i predstavqa izraz pobune protiv åovekovog poloÿaja u savremenom svetu.31 a koji nadrealisti smatraju carstvom otuðenosti i neautentiånosti i åija kulturna „iskvarenost" povlaåi za sobom „nemoguãnost. u zanosnoj prozirnosti". 31 32 . duh mu prirodno suprotstavqa odnos nestvarnog. Paulhan. 36 Michel Beaujour. kao i onim izmeðu dobrog i zlog. André Breton. 120. 121. kako to nagoveštava Breton. Breton i drugi nadrealisti. 165. izmeðu istinitog i neistinitog. 39 Bez mere. Istoku gneva i bisera! Dopusti mi da prepoznam tvoja sredstva kako u kuqawu neke reåenice. Leiris. åovek kraj koga prolazite nosi ga u sebi: Istok je u wegovoj svesti" (La Révolution surréaliste. 1925/5. kao što je pojam nadstvarnosti.

Paris 1965. Nadstvarnost nije ni odreðeno mesto u prostoru i vremenu. L'Amour fou. . 46. Gallimard.166 i konstatujuãi u svome odgovoru na pitawe o snu u anketi Åequst dijalektike. uzvišeno i nisko prestaju da se opaÿaju kao meðusobno protivreåni". Beograd 1930. ako se tako moÿe reãi". nego. 154. Manifestes du surréalisme. i jedne celovite stvarnosti ili nadstvarnosti koja obuhvata i racionalno i iracionalno i u kojoj se sve suprotnosti izmiruju a konflikti ukidaju. svedene stvarnosti. 171. saopštivo i nesaopštivo. da je san „prirodni deo nadrealnog". nadstvarnost. podreðene zakonima logike i društvenim i moralnim konvencijama. 15. parcijalne.41 a u tekstu Nadrealizam i slikarstvo (1928) konstatuje da je ta nadstvarnost „sadrÿana u samoj stvarnosti. stvarno i imaginarno. 27 Le Surréalisme et la peinture.43 ali u romanu Luda qubav precizira da nikada nije bilo reåi o tome da se u toj taåki „smesti" jer bi ona „tada prestala da bude uzvišena". a on bi „prestao da bude åovek". kako uoåava Ristiã u svome odgovoru na pitawe o åulima u anketi Åequst dijalektike.42 Nadstvarnost je deo imanentnog sveta i ne suprotstavqa se stvarnosti nego wenoj suÿenoj predstavi koja je svodi na izvestan broj razumu shvatqivih åiwenica. a da je „nadrealno" sama „stvarnost". prošlost i buduãnost. U drugom manifestu (1930) Breton govori o „izvesnoj taåki u åovekovom duhu sa koje ÿivot i smrt. a åovek prelazi bez napora iz jedne oblasti u drugu. pojavquje se kao neka „natåulna oblast". ona predstavqa „pravu" stvarnost. U prvom manifestu (1924) Breton izraÿava veru u „buduãe razrešewe onih dvaju naizgled tako protivreånih stawa koja predstavqaju san i stvarnost u nekoj vrsti apsolutne stvarnosti. objavqenoj u almanahu Nemoguãe. tako da ono što omoguãava prodor u wu „nije svodqivo na kategoriju åula". podvlaåeãi da nadrealistiåka aktivnost nema drugog pokretaåa osim „nade u odreðewe te taåke" i posmatrajuãi to „odreðewe" kao „uništewe biãa u jednom unutrašwem i slepom sjaju.40 Polaritet izmeðu stvarnosti i sna ustupa mesto jednom novom polaritetu izmeðu uobiåajene. osloboðenu okova apstraktne misli koja je svodi na oblast razumu prihvatqivih åiwenica i proširenu i na oblast iracionalnog. jedne zemqe åuda koju nadrealisti ÿele ponovo da osvoje. i nije ni iznad ni izvan we". stvarnost otkrivenu u jednoj novoj svetlosti koja pokazuje i wene skrivene vidove i obestvaruje uobiåajenu viziju. da je „podjednako realno biti u snu ili biti na javi". „ne mawe stvarna od stvarnosti". koji ne bi bio ni duša leda kao ni duša vatre". otvarajuãi put ka jednoj novoj viziji u kojoj se suprotnosti više ne nalaze u odnosu antagonizma nego u odnosu komplementarnosti. u kome se prepreke izmeðu sna i stvarnosti raspliwavaju. Isto. Pojam „nadsvarnosti" izraÿava nadrealistiåku veru u moguãnost postojawa jednog sveta koji se lako prilagoðava åovekovim ÿeqama.44 40 41 42 43 44 Nemoguãe — L'impossible.

49 taåki u kojoj. nego o izvesnoj „taåki u duhu" koja se „nikako ne moÿe smestiti u mistiånu ravan"47 i kojoj vodi ono što Breton. kada se pojmovi subjekta i objekta poništavaju a svaka protivreånost išåezava". odnosno poetska aktivnost koja se za Ristiãa pojavquje kao „sauåesništvo u stvarnom i nadstvarnom"48 i koja nije „beÿawe od ÿivota" nego „egzaltirawe ÿivota u onome što je najtajanstvenije. 131. po reåima Bretona. 48 Bez mere. Nije dakle reå o nekom „okamewenom" apsolutu koji se pojavquje kao ugašena zvezda. Gallimard. pa je dovoqno samo odrediti wegovo mesto.52 a u Spojenim sudovima da ãe buduãi pesnik „prevaziãi obeshrabrujuãu misao o neotklowivom rascepu izmeðu akcije i sna". upijawa". 33. koji predstavqa „neku vrstu iznenadne iluminacije ili nagloga skoka. „lirskim" stavom prema svetu. 197. u izvesnoj meri. ne treba napuštati stvarnost. a time i do izmirewa sa biãem. u Bernhild Boïe. da bi dovelo do „potpunog obnavqawa naše psihiåke snage".51 U drugom manifestu Breton kaÿe da bi „bilo besmisleno pripisivati nadrealistiåkoj aktivnosti samo destruktivni. stvarno dovodi do usklaðivawa te ÿeqe sa spoqašwim predmetom. Paris 1969. koje moÿe da ukine suprotnost izmeðu oseãawa ja i postojawa åulnog sveta" predstavqa „jedinu stvar koju vredi traÿiti". „preobraziti svet" ukidawem društvenih prepreka koje koåe åovekov slobodan razvoj. André Breton et les données fondamentales du surréalisme. 167—168. „izmeniti ÿivot" afirmacijom iracionalnog i. 46 Fotokopija rukopisa Grakovog odgovora na pitawe Da li vas zanima budizam?. „umetniåko stvarawe. 53 Les vases communicants.50 Ali. posle Ÿida. za razliku od pustolovine Grakovog junaka. prema Remboovoj formuli. potpunog duševnog opuštawa. Wilhem Fink Verlag. 153. 51 Manifestes du surréalisme. 14. nego. „vrlina pasivnosti. obogaãenoj tekovinama psihoanalize. samog tog sveta". izraÿenoj u wegovim romanima. 149. nadrealistiåka pustolovina je mawe pasivno prepuštawe snagama iracionalnog. ili konstruktivni smisao". razarawe sa stvarawem.167 Razmatrajuãi misao o „krajwoj taåki". . 52 Isto.53 Da bi se dospelo do „krajwe taåke" u kojoj svi konflikti nestaju. Houptmotive im Werke Julien Gracqs. naziva „raspoloÿivošãu". 49 Uoåi nadrealizma. Paris 1950. najnadahnutije. Mišel Karuÿ govori o wenom ezoterijskom i religijskom poreklu. najnatprirodnije. 170. Entretiens (1913—1952). 50 Point du jour. 45 Michel Carrouges. München 1966.46 što odgovara wegovoj sopstvenoj viziji åoveka kao „qudske biqke". 216. åiji je ciq da potvrdi neprijateqstvo koje moÿe podstaãi ÿequ biãa u odnosu na spoqašwi svet. konstatujuãi da „to ostvarewe. a više kretawe u kome se san spaja sa delawem. Gallimard. prema marksistiåkoj formuli. ali što bezuslovno pripada samo wemu: ÿivotu". Ono se kreãe u pravcu „ne-vrednosti akcije".45 a Ÿilijen Grak u woj otkriva analogiju sa satorijem u Zenu. 47 André Breton.

20. Stalni revolucionari. . Ali on je i subverzivna aktivnost. pomoãu ludila.59 a moÿda donekle i Aleksandra Vuåa da napiše tekst Ako se još jednom setim ili naåela (1929) u kome je reå o sliånom postupku60 — da bi se zatim pretvorio u revolucionarnu akciju koja je u znaku marksistiåke ideologije i koja treba da dovede do promene društvenih struktura. veåita domovina 'varvara'. 31. da prekinu smešno ulanåavawe åiwenica. sa svim što sputava åovekove ÿeqe. Moris Nado. 35. oni su s tragom Atiline kowice ostavqali propast i smrt. inspirisanog Lafkadijevim „bezrazloÿnim åinom". a naroåito ponašawem Ÿaka Vašea koji je ušao na premijeru jednog Apolinerovog komada sa revolverom u ruci. Beograd 1980. Perspective cavalière. Pa i sama ruska revolucija.54 i automatskog pisawa pomoãu koga nadrealisti nastoje da izraze „stvarno funkcionisawe misli".55 Nadrealistiåka pobuna koja se raða iz nezadovoqstva postojeãom stvarnošãu ispoqava se kroz ÿestoki konflikt sa svim oblicima vlasti. 155. Kako zapaÿa Moris Nado.58 Nadrealistiåka pobuna u poåetku ima oblik skandala. koji moÿe doprineti „rešavawu osnovnih ÿivotnih pitawa" otkrivajuãi postisnute ÿeqe. Manifestes du surréalisme. kaÿe Breton. La Révolution surréaliste. 123. Albert Camus. „Istok nije samo domovina Mudraca. kaÿe Alber Kami. govoreãi da ãe pucati u publiku — i tim åinom nadahnuo Bretona da u drugom manifestu definiše „najjednostavniji nadrealistiåki åin" kao izlazak na ulicu sa revolverom u ruci i nasumiåno pucawe u gomilu. sistematsku sabotaÿu" i da polaÿe nadu „još samo u nasiqe". smešnih igrarija Zapadwaka. nada u nove snage.57 Smisao koji nadrealisti daju reci Istok postaje odreðeniji: ta reå oznaåava prevratniåke i obnavqaåke snage. konflikt u kome je Sartr video naåin da se likvidira Edipov kompleks. BIGZ. umetnosti. 225. Aleksandar Vuåo. kako bi moglo doãi do novog preporoda. „Nadrealisti su. posmatranog kao oblik odbijawa postojeãe stvarnosti i kao izraz pobune protiv društva. Paris 1951. Pesme i poeme. Srpska kwiÿevna zadruga. sna. navodi da skrenemo pogled k Aziji". velikih rušilaca.168 Taj poduhvat predstavqa istraÿivawe nesvesnog. Manifestes du surréalisme. Beograd 1980. 155. naoruÿani goruãom buktiwom poÿara. U drugom manifestu Breton konstatuje da se nadrealizam nije plašio „da pretvori u svoju dogmu apsolutnu pobunu. Istorija nadrealizma. tajanstvena jer je azijatska. verovali da mogu da veliåaju smrt i samoubistvo". on je za nadrealiste i rezervoar sirovih snaga. „Neka åovek. Gallimard.56 A u tekstu Revolucija pre svega i uvek åitamo: „Upravo nas odbacivawe svakog prihvaãenog zakona. 105.61 54 55 56 57 58 59 60 61 Manifestes du surréalisme. L'Hommne révolté. koji danas jedva preÿivqava. neprijateqa kulture. skrivene i kadre da uzdrmaju istoriju. 1925/5. uporedo sa veliåawem åovekove nevinosti. tu odmeri svoje izgubqene moãi" i neka se „u opštoj otuðenosti odupre svojoj sopstvenoj otuðenosti". prestala je u oåima Bretona i wegovih prijateqa da izgleda kao 'mutna kriza vlade' ". potpunu nepokornost.

ima za ciq „da otkrije u analoškom skladu jedan naåin ÿivota. sa neizbeÿnim. suštinskim prvobitnim rascepom kako bismo bili kadri da savladamo bol koji on nuÿno izaziva". jedan od „revolucionara bez revolucije". Za Bretona oniriåke aktivnosti odnose na kraju prevagu nad revolucionarnom akcijom.65 „neprekidno skidawe okova". u nuÿnu etapu u rešavawu nekih ÿivotnih pitawa. tako da on ostaje. opredequju za revolucionarnu akciju koja ãe dovesti do promene politiåkog i društvenog sistema. ispostavqa se da je nadrealistiåki pokušaj povezivawa sna i delawa. dakle kroz jedan novi konflikt. 117. mesta u duši koje se nalazi ispod moguãeg sukoba. Je les ferai revenir à l'usage des cordes nouées (La Révolution surréaliste. Gilbert Durand. Paris 1972. u duhu Marksove formule „preobraziti svet". 21). 79. Le conflit. 1925/3. konflikt koji muåi zapadnog åoveka razrešava subverzivnim åinom koji dobija obeleÿje skandala. dakle. koji dobija pozitivnu vrednost i pretvara se u konstruktivni element. Zlatno doba nije za wih udobna ravnoteÿa nego neprekidno obnavqawe ÿivotnih snaga. „veliåanstveni niz koraka koje je åoveku dopušteno da naåini bez okova". Cf. na primer. kako spoqašwi tako i unutrašwi. Naða. oni se. prema postupku „dvostruke negacije" kojim se posledice prve negativnosti ukidaju novim negativnim delovawm. André Thirion.66 S druge strane. ali je wihovo angaÿovawe ujedno i kraj srpskog nadrealistiåkog pokreta koji se utapa u marksistiåku ideologiju.62 Protiv sukoba oni prizivaju novi sukob. PUF. koje katkad poprima marksistiåke konotacije. a koje Breton naziva „raspoloÿivošãu" ili „slobodom". Gallimard. Arcane 17.63 wihovo tragawe za jedinstvom ipak ostaje u okvirima zapadwaåkog mentaliteta gde predstavqa „tragawe za moguãim putem koji ãe nam omoguãiti da se suoåimo. da ga pogledamo u lice. oni ciq svoga poduhvata ne pronalaze u harmoniji.169 Za nadrealiste se. da upotrebimo Tirionov izraz. 22. 62 215 63 64 65 66 67 . Paris 1964. upotrebqavajuãi ovaj posledwi termin u jednom krajwe dinamiånom znaåewu koje ne iskquåuje pojam konflikta („ÿiva sila koja povlaåi za sobom stalno napredovawe". V. Ako u åasopis La Révolution surréaliste unose citat Lao Cea: „Vratiãu ih upotrebi vezanih struna". I.67 Što se tiåe Marka Ristiãa i drugih beogradskih nadrealista. dok kinesko. bilo da to tragawe poprimi taoistiåki oblik simboliånog mesta smeštenog iznad dvojstva. psihoanalize i marksizma — osuðen na poraz. Révolutionnaires sans révolution. nepobitnim. Paris 1963. P. Les structures anthropologiques de l'imaginaire.64 Ako nadrealisti veruju da ãe åovek pronaãi izgubqeni raj i stupiti u jedno novo zlatno doba u kome ãe išåeznuti svi konflikti. Kamenaroviã. Laffont. ili konfuåijanski oblik potvrde jedinstva naše svesti sa svetom koji je okruÿuje". Ukidawe antinomija i izmirewe suprotnosti kome oni teÿe pojavquje se kao ishod jedne krizne situacije koja se nikada konaåno ne razrešava. Perceptions chinoise et occidentale.

le „bien" et le „mal".170 Jelena Novakoviã LES ASPECTS DU CONFLIT DANS LE SURREALISME Résumé Ce travail examine les aspects du conflit dans le surréalisme en se référant aux textes de ses représentants éminents. tandis que Marko Ristiã et les autres surréalistes de Belgrade acceptent l'idéologie marxiste et s'engagent dans une véritable action révolutionnaire qui fait disparaître le mouvement surréaliste serbe. en une étape nécessaire au règlement de certaines questions vitales. Cette tentative est cependant condamnée à l'échec. Dans le surréalisme. le réel — l'imaginaire. qui obtient une valeur positive en se transformant en un élément constructif. le conflit est considéré à la fois comme une modalité de l'„incacceptable condition humaine" et comme un moyen de sa propre abolition. n'exclut pourtant pas l'idée de conflit car on accède à la „surréalité" par un cheminement où le rêve s'unit à l'action. qui englobe la réalité dans sa totalité et qu'ils inventent pour exprimer leur tentative. l'individu. qui se confronte lui-même à ses propres contradictions intérieures. se trouve dans un double conflit avec la société qui lui impose sa loi et repousse ses désirs et entre ses propres tendances opposéees. . Pour Breton. avec ses besoins et ses désirs. et Marko Ristiã et Vane Bor. le chef du mouvement surréaliste français. le rêve — l'action) et qui se résolvent dans le concept de „surréalité". Le point de départ de l'entreprise surréaliste est la constatation que. tels André Breton. Ce conflit se manifeste par une série d'antinomies que les surréalistes se proposent d'abolir (le conscient — l'inconscient. Contre le conflit les surréalistes invoquent un autre conflit. les activités oniriques l'emportent en fin de compte sur l'action révolutionnaire. le désir — la loi. la destruction à la construction. dans le monde occidental. Cette notion. l'amour — la mort. et par un acte de subversion qui prend la forme de scandale. théoriciens du mouvement surréaliste serbe qui s'est développé à Belgrade parallèlement à celui de Paris. la raison et l'instinct.

pratili su pomno ono što se u italijanskoj kwiÿevnosti dešavalo uoåi. a ono blagovremenije od drugih — uåinio mnogo na obaveštavawu naše kwiÿevne javnosti o zbivawima i novinama u italijanskoj kwiÿevnosti bio je Gvido Tartaqa. za wih je. Saba i drugi. Svakako da pri tom nije bez znaåaja spomenuti da su takva interesovawa predstavqala i deo porodiåne tradicije. Pored nemalog broja raznovrsnih kwiÿevnih priloga. bio vezao i sopstvenu kwiÿevnu karijeru.131.1 Sastavili su je Ðovani Papini.163.163.1. najviše poznat kao autor kwiÿevnih dela za decu. Srpski i hrvatski pisci mlaðe i sredwe generacije.09 Tartalja G. i 1930. kakvi su postali Ungareti.09 821. Montale. antologija. Vallecchi editore. prevodilac. Meðu tim materijalom nalazi se jedna antologija italijanske poezije koja se pojavila 1920.41-95 GVIDO TARTAQA I ITALIJANSKA KWIŸEVNOST Ÿeqko Ðuriã SAŸETAK: U radu se prikazuje rad Gvida Tartaqa na prdstavqawu italijanskih pisaca jugoslovenskoj kwiÿevnoj publici i wegovo prisustvo u italijanskoj kwiÿevnosti. 1 Poeti d'oggi. pesnik. pre svega prevoda i prikaza. arhivski materijal. od D'Anuncija. i pored originalne pesniåke delatnosti. prikazi. godine pod naslovom Poeti d'oggi. za vreme i posle Prvog svetskog rata. .: 821. izbor. pisac i mislilac protivreånih opredeqewa. kwiÿevnik. buduãih velikih i znaåajnih imena italijanske kwiÿevnosti. o odnosima Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwiÿevnosti moÿemo suditi i na osnovu jedne koliåine arhivskog materijala koju smo qubaznošãu gospodina Iva Tartaqe dobili na uvid. KQUÅNE REÅI: prevodi. Jedan od onih koji je u posleratnom periodu — ako ne više. krepuskolara i futurista do åitavog niza mlaðih autora. ÿeqni kwiÿevnog preporoda i modernizacije. Firenze 1920. godine Gvido Tartaqa je veoma aktivno pratio zbivawa u novijoj italijanskoj kwiÿevnosti. na izvestan naåin. U periodu izmeðu 1920. Interesovawe za italijansku kwiÿevnost meðu srpskim i hrvatskim piscima izmeðu dva svetska rata bilo je i intenzivno i produktivno.UDC 821. poema.41. beleške.

Novi list (boÿiãni prilog). taånije u wegovom firentinskom krilu. hteli su da u antologiji predstave upravo svoju generaciju i wen kwiÿevni rad. Kwiga je naišla na veliki publicitet. 2/1921. uz više podataka o wima i uz uvodni prikaz o italijanskoj poeziji novijeg vremena. bila višestruko inspirativna. tvorcu takozvanog magiånog realizma. 2 3 . 11/12. Uz imena koja su se pojavila u Novom listu tu su još i Kamilo Zbarbaro. Letopis Matice srpske 104/1930.7 potom 1931. kwiÿevni kritiåar. Kritika. a o tom druÿewu svedoåe mnogobrojne beleške i prevodi pisani po kwizi olovkom. Kritika. 8/9. Serða Koracinija i Korada Govonija. Moÿemo ovde spomenuti još neke italijanistiåke priloge Gvida Tartaqe: o savremenoj italijanskoj prozi pisao je u dva navrata: prvi put 1930. Letopis Matice srpske 102/1928. Paolo Buci. godine u Letopisu Matice srpske Gvido Tartaqa je ponovio poduhvat iz Novog lista i pod naslovom Novija italijanska lirika objavio još širi izbor tekstova savremenih italijanskih pesnika. Artura Onofrija. Novi Sad 244—257. 7 Masimo Bontempeli (Sin dveju majki). Poreðewem pripremqenog materijala sa objavqenim otkriva se da su iz konaåne verzije ispali prevodi pesama Ðuzepea Liparinija. upoznao je noviju italijansku poeziju i poÿeleo da je predstavi našoj åitalaåkoj publici. Inaåe. Nikole Moskardelija. što nije bez znaåaja. 6 Mario Puccini. opet u Kritici. CCCXVII/2. Ade Negri. u svakom sluåaju weno izlaÿewe predstavqalo je prvorazredni kwiÿevni doÿivqaj. koji je prikaz te kwige objavio u Kritici 1921. åini nam se. 270—272. 3/1922. bila osporavana i hvaqena. Gvidu Tartaqi. Ðuzepea Ungaretija. kritiåarskoj delatnosti. i Pjetro Pankraci. Zagreb 449. Prvi put je to uåinio u boÿiãnom prilogu Novog lista za 1922. godinu kada je pod skupnim naslovom Primeri iz savremene italijanske poezije objavio prevode nekoliko pesama Vinåenca Kardarelija. što je najveãa šteta. 85—86. taånije o prevodu Nika Bartuloviãa wegovog romana Figlio di due madri (Sin dveju majki). 4 Novija italijanska lirika (priredio i preveo Gvido Tartaqa).172 uåesnik u futuristiåkom pokretu. Ðovanija Papinija i. 2. CCCXXV/ 1—3. jer je u sluåajevima veãine tih italijanskih autora reå o wihovom apsolutno prvom pojavqivawu u našoj štampi. uz osnovne biografske beleške o wima. Kritika. 1922. u zaostavštini koju smo pogledali nalaze se listovi sa prevodima kucanim pisaãom mašinom za koje pretpostavqamo da ih je Gvido Tartaqa hteo uvrstiti u izbor poezije za Letopis. kada pod naPoeti d'oggi. Rikardo Bakeli i Sibila Aleramo. 5 Sergio Corazzini.3 Zanimqivo je da taj prilog Bibliografija Leksigografskog zavoda ne registruje. druÿeãi se s wom.4 jedino ova posledwa autorka nije zastupqena u antologiji Poeti d'oggi. godine. Godine 1928. 400—401. Alda Palaceskija.2 ona je. 3/1922. godine o Masimu Bontempeliju. Neke od autora prisutnih u antologiji Poeti d'oggi Tartaqa je predstavio i u zasebnim prilozima: Koracinija5 pa onda i Puåinija6 1922. na neki naåin. Primerak antologije kojim se sluÿio Gvido Tartaqa upeåatqivo je i sugestivno svedoåanstvo o wegovoj prevodilaåkoj i.

Palaceskija i Sofiåija).11 svedoåe o wegovim pesniåkim traÿewima u kojima se åesto zaustavqao upravo pred stihovima pesnika koji se nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. Moguãe pesnik nije ni primetio koliko je blagotvorno dejstvovao na wega Aldo Palaceski. U broju 9/10 za 1921. Zaåarani krug. 99—102. 105/1931. godine. dopisnica i listova koji osvetqavaju jednu intimniju. 1921 Caro Signore. Tartaqa ima još jednu notu. Pesma i grad. a posebno Pesma i grad.10 za koju je predgovor napisao Jovan Duåiã. VIII. po svoj prilici.173 slovom Godina dana italijanske proze daje jedan ÿivahni presek prozne produkcije u Italiji 1930. zamislima. Papini moli da mu se po izlasku iz štampe pošaqe primerak kwige. sledi neke italijanske modele (fragmentarizam italijanske poezije iz prvih decenija XX veka.14 Pisma upuãena Tartaqi konvencionalno su qubazna."12 U zaostavštini koju smo spomenuli nalazi se i nekoliko pisama. U broju VI/5 za 1922. koji je u toj formi izraza dao najboqe delove moderne talijanske lirike. To je najboqe osetio jedan drugi dobar poznavalac italijanske moderne kwiÿevnosti dadaista Dragan Aleksiã. ÿivotniju stranu odnosa Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwiÿevnosti. Najvaÿniji deo tog materijala jesu dva pisma Ðovanija Papinija iz 1922. pokušajima. „Vuk". godine u Kritici13 i u Srpskom kwiÿevnom glasniku. teme i postupci u kojima oseãamo prisustvo. saglasnost se daje. Alvaro. godine u kojima on odgovara na molbu Tartaqe da se saglasi sa objavqivawem jedne zbirke svojih priåa koje bi Tartaqa odabrao. preveo i priredio za štampu. na kraju krajeva. Lirika. zatiåemo obiqe imena italijanskih autora i onih åije ime i danas nešto znaåi (Bontempeli. na primer. traga i na pesniåko stvaralaštvo Gvida Tartaqe.8 Åitawe i bavqewe italijanskom modernom poezijom ostavilo je. Papinijeve kraãe tekstove Tartaqa je prevodio još 1921. Beograd 1924. Zbirka Pesma i grad. „Vuk". Zaåarani krug. Wegove kwige poezije objavqene dvadesetih godina. Štamparija i litografija Save Radenkoviãa i brata. tanto piu' che ho sentito parlar di Lei e mi pare anche di averla conosciuta a Roma nel 1917. o buduãoj kwiÿevnoj karijeri. govore nam o nekim kwiÿevnim idejama.9 zatim Lirika. intuicija forme i spoqna sinteza dogaðawa. a to je spontani izraz. 8 Godina dana italijanske proze. Letopis Matice srpske. koja je moderna i dobra. Beograd 1923. Govoni) i mnogih drugih koje je prekrio zaborav. Ovako glase pisma: Pieve S. Beograd 1924. non ho nessuna difficolta' a concederle il diritto di tradurre le mie opere in serbo. koji o toj Tartaqinoj zbirci u jednoj kratkoj belešci piše izmeðu ostalog: „Moramo priznati da g. 9 10 11 12 13 14 . Stefano (Arrezzo) 24. i 1922. snovima. CCCXVIII/1—2. Iseåak iz novina pronaðen u zaostavštini. i u broju 5/6 za 1921/22. na primer.

1922 Caro Tartaglia. via Ricasoli. Ivan Gruden di Lubiana il diritto di tradurre in sloveno il mio ultimo libro (La Storia di Creisto). grazie della notizia e dei giornali. La prego di darmi anche una copia della traduzione appena sara' uscita — per tutto ottobre saro' quassu' (Pieve S. utoliko više što sam åuo za Vas. Srdaåni pozdravi i zahvalnost od vašeg Ð. Papinija Dragi Tartaqa. Napisao bih moÿda za neku vaÿniju kwigu. 8. godine. Molim Vas da mi primerak prevoda date åim izaðe — tokom åitavog oktobra biãu ovde gore (Pjeve S. IX. rukom pisani. forse. Ne bih umeo (i ne bih mogao) da sada napišem nekakav poseban predgovor za tu kwigu — mislim da ãe Vaš biti dovoqan. Ivanu Grudenu iz Qubqane ustupio pravo za prevoðewe moje posledwe kwige (La Storia di Cristo). Ha notizie di Cerina? Come sta?? Dov'e'? Cordiali saluti dal suo G.174 Ma bisogna che Lei si metta d'accordo anche col mio editore (Attilio Vallecchi. per un libro piu' importante. Papinija . Coleta 10) Imate li vesti o Åerini? Kako je? Gde je? Srdaåni pozdravi od vašeg Ð. Stefano. Areco) potom u Firenci (ul. Potrebno je pak da se dogovorite i sa mojim izdavaåem (Atilio Valeki. 8. Postoji i poseban list na kojem je ispisan sadrÿaj kwige: izabranih 11 pripovedaka pod zajedniåkim naslovom Reåi i krv. Firenze) al quale puo' scrivere a nome mio. u drugoj verziji sve je isto izuzev naznake: preveo i predgovorom propratio Gvido Tartaqa. La scriverei. Arrezzo) poi a Firenze (10. dok u zagradi stoji Maštawa i krv. ul. Meðu kwigama koje je posedovao Tartaqa postoji i kwiga Papinijevih priåa Il Tragico Quotidiano i Il Pilota Cieco i u kojoj su vidno obeleÿene pripovetke odabrane za prevod: na unutrašwoj strani zadwih korica kwige Tartaqa je olovkom skicirao naslovnu stranu svoje buduãe kwige u dve verzije: Maštawa i krv (sa naznakom: odabrao i preveo Gvido Tartaqa. Stefano. Papini Pieve S. Via Colletta). Postoje i listovi. Rikazoli. Stefano (Arezzo) 22. Obaveštavam Vas da sam g. Beograd 1923). Cordiali ringraziamenti e saluti dal suo G. Ovaj naslov potiåe od jedne druge Papinijeve kwige pripovedaka koja se zove upravo Parole e sangue (Reåi i krv). U prevodu glase ovako: Dragi gospodine. L'avverto anche che ho concesso al sig. hvala na vestima i na novinama. Firenca) kome moÿete u moje ime pisati. 15 Pisma iz zaostavštine koju smo pregledali. Non saprei (e non potrei) ora scrivere una prefazione speciale per il volume — credo che la sua bastera'. a åini mi se åak i da sam Vas upoznao u Rimu 1917. nemam nikakvih teškoãa da Vam ustupim pravo da prevodite moja dela na srpski. Papini15 O tom projektu Gvida Tartaqe postoje još neka svedoåanstva.

Zašto smo protivdanunzianci. sara' letta con piacere. ma ancora non si e' pubblicato il n. Puåinijev tekst protiv D'Anuncija objavqen je uz pomoã i u prevodu Tartaqe 1923. u bratsku saradwu Italijana i Slovena". te nove politiåke tvorevine od strane intelektualnih krugova oko Ðuzepea Precolinija. meðutim. Zagrebu i Beogradu iz pera su veã spomenutog Marija Puåinija. III/2. s druge strane. Appena uscito. s jedne strane. tekst u prevodu glasi ovako: Poštovani prijatequ. mi pare di averLe mandato due copie dell'opuscolo antidanunnziano. u ono doba veoma uticajnog intelektualca. Se una Le e' di troppo e puo' rimandarmela. 3. inaåe. Speravo di poterle mandare la rivista Aperusen coi suoi versi. Sono intanto assai lieto che le sia piaciuta la mia filippica antidannunziana. Puåini. za prihvatawe. 90—96. Se lei la tradurra'. izmeðu ostalog. a quest'ora Ella sara' anche in possesso. mi fara piacere. 139—143. Preslišavawe savesti jednog åoveka iz nove generacije. Nekoliko pisama i dopisnica (taånije sedam dopisnica i tri pisma) upuãenih Tartaqi tokom 1922. za privrÿenost ideji jugoslovenstva Gvida Tartaqe i. radujem što vam se svidela moja fi- . godine na adrese u Splitu. preveo Gvido Tartaqa. e il 3. koji je. Veã smo spomenuli Tartaqino predstavqawe Puåinija u zagrebaåkoj Kritici. sasvim atipiåno. Åim izaðe. i znaåajnog åasopisa La Voce. godine u beogradskom åasopisu Buduãnost. bio uvršãen u antologiju Poeti d'oggi. Mario Puåini je nastojao da preko Tartaqe jugoslovenska kwiÿevna javnost bude upoznata sa wegovim romanima. verovatno je reå o spomenutom predgovoru za kwigu. di agosto-settembre. e creda alla mia buona amicizia. Mi scriva di Lei e del suo lavoro. ali još nije objavqen broj avgust-septembar. ma al popolo Jugoslavo piu' che mai (io sono con Prezzolini: e credo mazzinianamente a una collaborazione fraterna tra italiani e slavi). osnivaåa. Veoma se. „Buduãnost". in Jugoslavia che' la montatura D'Annunzio ha dato fastidio e ne da a tutti. 17 Iz zaostavštine. Nadao sam se da ãu Vam moãi poslati åasopis Aperusen sa Vašim stihovima. danas malo poznatog kwiÿevnika. Mario Puccini P. postaraãu se da Vam bude poslato nekoliko primeraka. sada ste veã verovatno dobili moju posledwu kwigu priåa (prva i treãa mi deluju priliåno dostojne paÿwe). credo. Beograd 1923. del mio ultimo volume di racconti (il 1. i 1923.16 Karakteristiåna je s tim u vezi jedna Puåinijeva reåenica sa jedne dopisnice u kojoj govori o šteti koju je D'Anuncio naneo jugoslovenskim narodima i nastavqa: „ja se slaÿem sa Precolinijem i verujem.S. Središwa tema wihove prepiske jeste eventualna pomoã u pogledu uzajamnog predstavqawa italijanskoj odnosno jugoslovenskoj publici.175 gde Tartaqa govori o Papiniju. poput Macinija. mi faro' un onere d'inviar alcune copie. credo. Reåenica koja ilustruje jedan veoma vaÿan istorijsko-politiåki trenutak vezan. Grazie17 16 M. Suo aff. mi sembrano assai degni). Evo teksta spomenute dopisnice u celini: Egregio amico. la quale ha infatti avuto all'estero molto successo (e anche in Italia).

biãe mi drago. quando ti svegliasti questa mattina. Blizanci). Hvala 18 Zahvaqujuãi koleginici Persidi Lazareviã sa Univerziteta u Peskari. Dogaðaj. Pišite mi o sebi i o svom radu i verujte u moje iskreno prijateqstvo. godine. che ricordo. a tratti. u bratsku saradwu Italijana i Slovena). Uspeli smo da doðemo do primerka spomenutog åasopisa Aperusen18 i ovde u celini objavqujemo prilog posveãen Gvidu Tartaqi. . Intima II mio sogno di stanotte era ingenuo e romantico. Åini mi se da sam Vam poslao dva primerka kwiÿice o D'Anunciju. a onda u lokalnom åasopisu iz Foliwa (Foligno) koji je najpre izlazio pod imenom Aperusen (1922). Prilog je objavqen u rubrici Letterature straniere i sastoji se od åetiri pesme Gvida Tartaqe (Intima. u Puåinijevim pismima u više navrata spomiwe se objavqivawe pesama i propratnog teksta o Tartaqi najpre u uglednom åasopisu Nuova Antologia (što je propalo). Cara. Proleãe.176 Što se tiåe uzvratnog predstavqawa kwiÿevnog rada Gvida Tartaqe italijanskoj publici. un sonnambulo. ad intervalli come scie di lapislazzuli sul ciclo vespertino e che rinascono di tempo in tempo come spente visioni notturne. i od propratne beleške koju je potpisao Mario Puåini: Letterature straniere I. koje je po svoj prilici on sƒm preveo na italijanski. nell'infanzia. S. Poiché' tutti quegli avvenimenti piccoli. Na jednoj od dopisnica åitamo da ãe Tartaqine pesme biti objavqene u broju za oktobar 1922. lo colsi in qualche luogo dalla terra umida ed in sogno sono passato presso il cancello della cara e ho lasciato il fiore sulla finestra che odori o che muoia. all'alba dimmi: col primo sole dalla finestra ti si effuse l'odore del fiore del mio sogno? II. col guardare il mondo dall'altezza d'oltre i tetti con luna lipika protiv D'Anuncija koja je i u inostranstvu imala uspeha (kao i u Italiji). Srdaåno vaš Mario Puåini P. utoliko pre što se iz zaostavštine koju smo pregledali ne vidi da li je sam Tartaqa ikada dobio primerak tog broja Aperusen-a. da bi potom promenio ime u Il Concilio (1923). Ho sognato un fiore grande e bianco. Ako vam jedan ne treba i ako mi ga moÿete poslati. Dio lo sa. Ako je prevedete. L'avvenimento Mi tormenta il pensiero se io non sia stato. mislim da ãe biti rado åitana u Jugoslaviji zato što D'Anuncijeva podvala smeta svima a jugoslovenskom narodu pogotovo (ja se slaÿem sa Precolinijem i verujem. poput Macinija.

. . IV. anche se avvenne. . . . . . . . . . che lamenta e che viaggia per sentieri abbandonati e che rode se stessa. . . . cosi'. alla periferia. non si ripetera' a dispetto della carne giovanile e dell'inquietudine dello spirto che soltanto sogna la ribellione. . . . . Primavera E' caduto un uomo dal terzo piano: un muratore della Slavonia. ne' poi. . E qualche volta. . . follemente la quale soffre come puerpera nelle doglie del parto e tutto causa uno scialbo pensiero di avvenimento il quale soltanto forse avvenne e forse no. . . . . impallidisce sempre piu'. dell'avvenimento che il tempo ha ingoiato fatalmente. . Lo videro iersera in un'osteria. . Ed una ragazzina portando Grieg sotto il braccio passando per la via fatale cantava sottovoce un'argentea aria primaverile. . Eppure spesso sento con rincrescimento disperato. Il cervello mi hanno tormentato i racconti di visioni gigantesche che si intralciano con musica negra nello spazio e circolano nell'aere mio impossibile di fantasie trafiggendo il cielo gelato nel petto dell'Orsa maggiore nel giorno della Purificazione e che portano nei fianchi fiamme d'altri mondi come segni miracolosi ed amuleti. . nel mattino d'aprile. con maniche rimboccate. Ha sognato qualcuno stanotte la propria morte? il prprio morire? Lo sento: egli deve avere fratellanza spirituale con me . . . dall'alta costruzione al sole mentre l'odore di lilla' s'effondeva per l'aere primaverile. . dinanzi un bicchiere di vino — gli occhi lacrimanti gli lucicavano sotto la lampada. . ed il quale. solo durante la pioggia estiva del pomeriggio mi viene da piangere la coscienza mia stanca. III. . che la traccia loro impallidisce. . . . . Gemelli Deve essere maestoso anche quello che non fu creato nelle sette prime epoche di creazione. .177 piena tra larghi rami di noce li' dietro cancelli silenziosi ed i quali significano pure una vita intera e totale …un fanciullo va nella notte e fissa la luna e stende le mani inconscio verso prati lontani… io credo che fossero stati e che non sono sogni. e che non si ripetera' mai piu'. . .

19 Posebnu paÿwu zavreðuje jedan list iz spomenute zaostavštine koji svedoåi o još jednom kwiÿevnom projektu. P. br. kako u tehnici tako i u mislima Gvida Tartaqe nešto od zrelog umetnika koji se koristio. M. Gvido Tartaqa je sebe beleÿio slovom T i ono se nalazi iza imena D'Anuncija. Olinko Delorko. nella sua poesia. e sapientemente. od imena tu su Mihovil Kombol. lo presento. nalaze se imena srpskih i hrvatskih pisaca i prevodilaca. 25 imena velikana i znaåajnih autora italijanske kwiÿevnosti od Dantea i Petrarke do mladih autora koji se upravo nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. per prima. meðutim. M. Sigurni smo. in Italia. morira' con me nello stesso istante e con me s'innalzera' oltre le nuvole e salira' sui Gemelli per disegnare col tremolio del suo splendore sopra mari e laghi nuove e mirabili forme magiche. forse nell'infanzia veduto la sua trasformazione in stella lontana? Questo dev'essere un viandante. C'e'. naÿalost nerealizovanom. come nel pensiero di Guido Tartaglia. da li je Gvido Tartaqa sƒm smislio nacrt za tu ambicioznu antologiju italijanske kwiÿevnosti ili je to rezultat zajedniåkih dogovarawa sa nekim od potencijalnih saradnika. meðu kojima i Tartaqa. Naporedo sa tim imenima. Foligno. di tutte le esperienze modernissime perche' il suo nobile animo e la sua sensibilita' finissima si definissero in termini il piu' possibile lirici. Ma c'e' anche. Ante Petraviã. mio compagno spirituale. cosi' nella tecnica. Palaceskija. E' un vero poeta che Aperusen e' lieta di far conoscere. Ante Cetineo. Ne znamo. koji je vezan za italijansku kwiÿevnost i u kojem je trebalo da uåestvuje i Gvido Tartaqa. Na listu je ispisano. i to umešno. un artista consumato: che s'e' giovato. Chi sa se ha quando. Vladimir Nazor. P. U wegovoj poeziji ima åistote i. nekad u zagradi nekad bez zagrade. da je na tom listu krug najznaåajnijih delatnika u obla19 Aperusen. prima imaginate a gioai dei viandanti venturi Guido Tartaglia Guido Tartaglia e' un poeta di Spalato. beleška u prevodu glasi: Gvido Tartaqa je jugoslovenski pesnik iz Splita. Ungaretija i Kardarelija. mladog naroda koji se još uvek razvija. Todor Manojloviã. takoðe.178 che questa notte sognai la stessa cosa. Ima. il candore e talvolta l'imprecisione della poesia popolare: soprattutto di un popolo giovane ancora in atto di crescenza. jugoslavo. Boÿidar Kovaåeviã. in sogno. 10. il quale crede nella realta' dell'impossibile e nella realta' di cio' che non esiste nel monco senso umano per lo spazio ed il tempo. 536—538. Nije uvek jasno da li je podela definitivna ili ne. pretpostavqamo. naravno. pre svega. Egli. hronološkim redom. koji bi bili. . svim modernim iskustvima kako bi se wegov plemeniti duh i wegov veoma fini senzibilitet mogli što lirskije izraziti. prima. zaduÿeni za prevode pojedinih navedenih autora. Reå je o pravom pesniku i åasopis Aperusen veoma je sreãan što ga pre svih moÿe predstaviti u Italiji. Sibe Miliåiã. nedoreåenosti narodne poezije: jednog. ponekad.

best known as an author of literary works for children. did quite a lot in informing our literary public about the events and novelties in Italian literature. . if not more comprehensively. In the period between 1920 and 1930. In addition to a significant number of various literary contributions. he very actively observed trends in recent Italian literature. then more promptly than others. as well as to his original poetic work. we can also evaluate Gvido Tartalja's attitude to Italian literature on the basis of a certain amount of archive material which we were able to study by the courtesy of Mr. poet. translator. Ÿeljko Ðuriã GVIDO TARTALJA AND ITALIAN LITERATURE Summary Gvido Tartalja was a writer. in a way relating his own literary career to them. too. This research endeavour is dedicated to shedding light on these above-mentioned dimensions of Gvido Tartalja's literary work. primarily translations and reviews.179 sti prevoðewa i širewa znawa o italijanskoj kwiÿevnosti na našim prostorima dobro omeðen i da u wemu Gvido Tartaqa zauzima svoje zasluÿeno mesto. it should be mentioned that such interests also represented a part of his family tradition. Ivo Tartalja. Certainly. He was one of those who in the post-war period.

.

putopise. To su: Modri smeh. KQUÅNE REÅI: parnaso-simbolizam. kadencirawe.UDC 821. deskripcija.163. dvanaesterca. manifeste. 1943) znaåajan je srpski meðuratni kwiÿevnik. rima. dvanaesterac (aleksandrinac). godine. Banket. kwiÿevnu i likovnu kritiku. Jedan je od najplodnijih pesnika svog vremena sa jedanaest zbirki poezije izašlih u razdobqu od 1920. Prva faza Drainåevog stvaralaštva. Obeleÿen je oåiglednim uticajem Duåiãa. Drainac se dosledno drÿao i omiqenog stiha svojih uzora. pa su mu posledwe pesme u duhu parnasosimbolizma. smrt. uz smeliju erotiku u odnosu na raniju poeziju. tradicionalizuje svoje pesništvo. Ovom periodu pripadaju prve dve zbirke: Modri smeh (1920) i Afroditin vrt (1921). qubav. Nakon toga Drainac neguje uporedo nadrealistiåke elemente i socijalnu poeziju. Ulis. a preuzeo je i postupke poentirawa. kada Drainac svoje pravo ime (Radojko Jovanoviã) mewa i postaje avangardni pesnik.09 Drainac R. Lirske minijature. saobraÿena sa evropskim pesni- . Erotikon. a od 1938. u åemu se nije mogao naslutiti veliki preokret koji nastaje 1922. Disa i Panduroviãa. pripovetke i romane. Pisao je poeziju. Åovek peva. Voz odlazi. Drainca je od svog poåetka 1916. Rade Drainac (selo Trbuwe kod Blaca. Druga zbirka u celini je ispevana u slavu qubavi i ÿene. godine.41-95 PARNASOSIMBOLISTIÅKA POEZIJA R. polemisao sa savremenicima. ali je wihovo interesovawe najåešãe privlaåila avangardna faza jer je. 1899 — Beograd. Avangardna faza traje do 1930.163. nije izuåavana. poentirawe. Zapoåeo je kao sledbenik Duåiãa i Rakiãa. Dah zemqe. kadencirawa i rimovawe. Bandit ili pesnik. parnasosimbolistiåka. iako je u kritici navoðena. do 1922. i u mawoj meri Vojislava Iliãa. erotika. Rakiãa. U prvoj zbirci i pesmama pre we dominiraju motivi platonske qubavi. Iskrcavawe na Javu. Drainac je kao pesnik prošao kroz više faza. Afroditin vrt. DRAINCA Slaðana Miliã SAŸETAK: Poezija R. godine parnasosimbolistiåka i tada se pesnik potpisivao svojim pravim imenom — Radojko Jovanoviã. smrti i Boga. drame. godine.41-14. 821. Mnogobrojni su kritiåari koji su o Drainåevoj poeziji pisali. Bog. do 1940. bavio se novinarstvom.

Duåiã. blizu Pariza. Drainca. Za pesmu Zimski snovi Drainac je zabeleÿio da je nastala u Park Sent Moru. Jedna pesma je objavqena u Beogradskom dnevniku. Drainac prekida saradwu sa ovim åasopisom i poåiwe da objavquje u Balkanu. San. što je najranija godina o kojoj imamo pouzdano svedoåanstvo. 1917). Pohvalio je iskrenost. Od ostalih pesama objavqenih 1919. stilskim sredstvima. Rakiã. To je prvi objavqen Drainåev kwiÿevni rad. Jedina kritika Modrog smeha saÿeta je i sarkastiåna: „U kwizi su zastupqeni svi naši pesnici. Jesewa šetwa. Prvu ocenu izrekao je Velibor Gligoriã. . a ovde se citira iz Dela R. u ritmiåko-intonacionim postupcima. Modri smeh i pesme pre wega nisu imale veãeg odjeka u kritici. Panduroviã. Ispod we je zapisano „Saint-Jen sur mer". Teško je utvrditi koja je Drainåeva prva pesma jer veãinom nije beleÿio kada i gde su nastajale. Ispovesti. Ispod pesme U sumraku (objavqene 1919) Drainac je zapisao: „Lion. Beograd 1999. godine koju je Drainac proveo u Srpskoj školi u Sen Ÿanu. Najuoåqiviji su uticaji Vojislava Iliãa. kw. retko se nalaze u izborima i antologijama. U napomeni na kraju Drainac beleÿi: „Sve ove pesme napisao sam od sedamnaeste do devetnaeste godine"1 Sem navedene beleške. Nijedna od pesama objavqenih u åasopisima nije ušla u Modri smeh iako su u ovoj zbirci i pesme iz ratnog razdobqa. Drainåev školski drug u Francuskoj. u jeku nastupa avangarde. åiji su ðaci izdavali list Naša nada. 449. 1917) i Jesen u mom selu (Devese. U ovom mestu obreo se nakon napuštawa škole poåetkom godine. leksici. Dis i cela plejada mladih i najmlaðih. kw. odakle je upuãen u Francusku. Drainac je zaista na svojim poåecima verni sledbenik parnasosimbolizma i to je vidqivo svuda — u motivima. 1918. I u izborima Drainåeve poezije situacija je ista. On je u izveštaju o godišwem radu Ðaåke druÿine u Srpskoj školi u Sen Ÿanu spomenuo i Drainca. 61. a sredinom 1920. Pesme nastale pre 1922." (Beleška je objavqena u listu Progres od 25. sredinom decembra 1915. a kritikovao sve ostalo. I. u izboru stiha i strofe. Oba naša Vojislava.182 štvom. Sledeãe godine (1919) Drainac se vraãa u Srbiju i neke od pesama Modrog smeha nastale su tada: U junske noãi. Epilog. godine. Iz tog su perioda i pesniåki poåeci.) Iako porazna. što je smešta u drugu polovinu 1917. najvredniji deo Drainåevog kwiÿevnog rada. 1916". to dokazuju i beleške uz pesme Jesen (Saint-Jen sur mer. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Pošto zbirka izlazi 1920. dospeo je u Valonu. U svesci ima i nekoliko vlastitih pesama autora. ocena je u suštini taåna. I. skali oseãawa. Izašla je u 3abavniku lista Epoha u novembru 1919. Jesenski uzdah je prva objavqena Drainåeva pesma. Rambera kod Liona. izlazi Drainåeva Priåa bez naslova. maja 1920. U wemu marta 1916. Najveãi broj ranih pesama izašao je u Epohi. godine samo još dve su datirane: Viðewe (1917) i Jesenski uzdah (1917). navedena 1 Dela R. Jovana Duåiãa i Milana Rakiãa. Ono što se pouzdano zna jeste da je kwiÿevnim radom poåeo da se bavi kao ðak izbeglica u Francuskoj. Povlaåeãi se preko Albanije. Drainca. Pohaða licej Sv.

To lirsko ja dominira Drainåevim ranim pesmama i daje im ispovedni ton. Znaj da jedan åovek tvoje teške rane Oplakuje bolno i iskreno qubi. . Jesewa šetwa. to je draga. strah i misao o smrti. Jesen u mom selu. teskobu.2 Drainac je naroåito prihvatio Iliãevu sliku jeseweg pejzaÿa. Nema pesama u kojima se lirski subjekt gubi kao što je sluåaj u Iliãevim pesmama Jesen. U poznu jesen (1889). U poznu jesen) i one su mogle da budu dovoqne za uticaj na mladog pesnika. dok antiåki motivi i satiriåna poezija nisu uopšte inspirisali Drainca. U poznu jesen. Aprilski uzdah. a u pesmi Svakom onom koji pati Drainac se åak vraãa romantizmu i romantiåarskom sawaru i usamqeniku: Druÿe i brate. U skoro svim detaqima Drainac gradi jesewi pejzaÿ iz Iliãevih pesama Elegija (1880). izazivaju patwu. (1886). On uglavnom luta sƒm i bez ikakve utehe. Ako se neko i pojavi pored lirskog subjekta. Novi Sad 1975. sumorno nebo…/ (1886). heksametar. Priroda je podstrekaå seãawa i oseãawa. Atiða. /Sivo. Beograd 1999. Takoðe ne preuzima ni u jednoj pesmi Iliãev stih. Veåe. kao u pesmama Tišine me plaše. Drainac. Gospoðici N. Pod qupkim nebo (1883). U Iliãevoj pesmi Elegija (1880) javqa se strah pred jesewim predelom: I strahom srce uåas se pritaji Gledajuãi mutno na jesewi dan. ali je po svemu sudeãi Drainac Iliãevu poeziju poznavao iz šireg izbora. lirski subjekt ispoveda svoj strah: Sam sam… Drhtim… Stra me… Åini mi se sada Da se diÿu mrtvi… Kod oba pesnika jesewi odnosno zimski pejzaÿ. /Sivo. Nakon opisa zamrzlog pejzaÿa i neizbeÿnog „jecawa" vetra. u ovom sluåaju. Posledwi ciklus Modrog smeha i zove se Jesewi uzdah. Na wega su uticale i mawe poznate Iliãeve pesme. kao i Vojislav Iliã. San (1883). pejzaÿu daje simboliåno znaåewe — on treba da iskaÿe stawe pesnikove duše. Sa pejzaÿa se uvek prelazi na emocije. Matica srpska. 3 Iliãeve pesme navode se iz Pesme. Jesen je najzastupqenije godišwe doba u Drainåevim ranim pesmama. Doÿivqaj nestajawa naglaša2 Sve Drainåeve pesme u ovom radu citiraju se iz Dela.183 kritika oštra je i stoga što u takvoj kwiÿevnoj klimi Drainac deluje još više kao zakasneli epigon. sumorno nebo…/. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Od pomenutih pesama tri se nalaze u Popoviãevoj Antologiji novije srpske lirike (Jesen. van savremenih kwiÿevnih tokova. sumorno nebo…/. Vojislav Iliã uticao je na Drainca deskriptivnom poezijom. /Sivo.3 Drainåeva pesma Zimski snovi razvija taj motiv. ma sa koje strane! Kad ti bol nanese ovaj narod grubi.

Evo nekoliko karakteristiånih stihova kod Iliãa: Sve obavi jesen maglovitim velom (Zadocweli putnik) Jesewa magla zemqu krije (Gosdoðici N. siva. Iliã: I uvelo lišãe na zemqicu pada (Zadocweli putnik) Uveli ladoleÿ veã je sumorno spustio vreÿe I listak posledwi vene od zimskog studenog daha (Zimska idila) A dole.184 vaju i boje: crna.. ÿuta kao i mutni vidik u kome se gubi sve što okruÿuje lirskog subjekta. vrane ili gavranovi. po zemqi granåice leÿe (/Sivo. 1886) Mutno je nebo svo (U poznu jesen). Na smrt asociraju i uvelo lišãe. Sve se to nalazi i kod Iliãa i kod Drainca. sumorno nebo…/) Drainac: Kroz spletove crnih ogolelih grana (Jesewi uzdah) Sa drveãa åesto. mrtav listak padne (Jesen) U mom selu sada mrtvo lišãe pada (Jesen u mom selu) . skrhane vetrom. I Drainac ima sliåne slike: I duboka seta ovih mutnih dana (Jesewi uzdah) Jesen… Mutno veåe… Neprozirna magla (Jesewa šetwa).

. Kod obojice pesnika to je zvuk zvona kao najava opela. ali joj daje pesimistiåno znaåewe: Dok s planina vihor besnom hukom briše (Jesenski uzdah) I dok vihor lomi gole jablanove (Jesenski uzdah) . Zaplaåe se gorko pa opet prestane (Zimski snovi). . na uvele grane. åime se s deskripcije prelazi na doÿivqaj lirskog subjekta. . . da l' znate. Zvono u sumraku) i „jeca" (Veåe). Drainac uvodi kroz vihor. . k'o plašqiva deca. Dok kod Iliãa zvona „jeknu" (Molitva) ili „zatutwe" (Jutro na Hisaru). tuÿan. . . A vetar sumorno zviÿdi Drainac ne samo da preuzima kroz istu personifikaciju nego ih pojaåava poreðewem koje kazuje qudsku ÿalost i patwu: I jauåe vetar k'o bolesna deca (O da l' znate) Svu noã vetar plaåe k'o za bratom sestra (Svu noã dugu). . . Moja bona duša. uspostavqajuãi direktno vezu izmeðu pejzaÿa i preÿivqavawa: Umrli su glasi… Samo vetar jeca… Zimska noã miriše na veåite rane. . . kod Drainca zvono „plaåe" (O. . Iliãeve slike iz pesme U poznu jesen: Åuj kako jauåe vetar kroz puste poqane naše . Nestajawem predmetnog sveta i vizuelne slike pojavquje se zvuk. .185 A ja mislim. Drainac insistira na tom znaåewu personifikujuãi zvona. istovremeno unoseãi dinamiku u umrtvqen i statiåan pejzaÿ. Preteãu silu koja uništava ÿivot. U nekoliko stihova on varira i razvija sliku iz Iliãeve pesme Zimska idila. . . . U pesmi Zimski snovi Drainac razvija to poreðewe i vezuje ga za dušu. . Isti postupak se uoåava u slici vetra. Na opalo lišãe i na lednu jesen (Jesewa šetwa) Pada svelo lišãe (Prokletstvo). .

a u drugoj ona „davi". Upotrebio ju je u pesmama Zimski snovni i Prokletstvo. koje takoðe poåivaju na elegiånom raspoloÿewu. U takvim pesniåkim slikama primetniji je uticaj simbolista jer se Iliãeve pesme zasnivaju na slovenskoj mitologiji.186 I vihor ledni obalama brišu (Jesen). Studen se u pesmama sa zimskim pejzaÿem pretvara u studen duše. a Panduroviã samo u opštem pesimistiånom pogledu na ÿivot. Drainåev „modri suton" unosi Duåiãev kolorit u pesmu. Jaåi uticaj simbolista ogleda se i u leksici. I kao što je jesen sinonim za patwu. Dis se moÿe prepoznati u nekim pesmama. smrt. Zvezda). Kod Iliãa „bledi mesec sja" (U noãi. Drainac i Šantiã povezani . ali na wega nije uticala pesma Jesen iz 1883. nedostatka qubavi i radosti. a time i spokojstva. godine u kojoj se jesen slavi kao vreme obiqa i plodnosti. a kod Drainca se „ceri" (Viðewe). u oseãawa usamqenosti. Kod Iliãa „zvezdice mile rasipaju zrak" (Zvezda) ili „trepere åudnim krasom" (Duh prošlosti). Jedan od åestih Iliãevih epiteta je sumoran. što ne znaåi da ga nije åitao. U prvoj studen „briše nad umornim selom". pesimizam. qubavi i sreãe. „bajnom noãi" (Qubav). Iliã je bliÿi romantiåarima sa „tavnom noãi" (U noãi). Šantiã nije meðu onima za koje se moÿe tvrditi da su ostavili veãeg traga u Drainåevom pesništvu. Drainåeva slika jeseni nastaje varirawem istih motiva. I Drainac ga upotrebqava vrlo åesto da bi uspostavio vezu izmeðu prirode i emocija: Oh! Kako je jesen sumorna i ledna! (Jesen) Ceo svod sumorni zgrlila bi ruka (U duboku jesen) U sumornoj tuzi crni vidik åami (Krik) Ja se mrznem ceo i sumor me davi (Prokletstvo). a ona se kod Drainca ne pojavquje. uz mawe-više ograniåen leksiåki fond. Drainac je iz Iliãeve poezije preuzeo sliku jeseni za iskazivawe pesimizma. Duåiã i Rakiã su dominantni uzori Drainåeve parnasosimbolistiåke faze. a osnovno znaåewe jeseweg i zimskog pejzaÿa nikad se ne mewa. Ovakvu sliku Drainac je mogao da naðe u Iliãevoj pesmi Elegija (1880). a kod Drainca izazivaju strah: „I plaše me zvezde što se nebom krune" (Tišine me plaše). kao i u teÿwi da se pejzaÿu dƒ metafiziåko znaåewe. tako su proleãe i leto sinonim radosti.

Slava. Posledwa strofa. Ÿitije. Takav uticaj je još vidqiviji u pesmi Debarska vraåara. U wima Drainac ÿeli da postigne sliku jednog trenutka. spaja istorijsko i mistiåno: pesma mujezina „jeca u mistiånoj stravi". 1908. . Srpska kwiÿevna zadruga. usmerenim da efekat postiÿu vizuelnošãu pesniåke slike i simboliåkim poentirawem u posledwoj strofi. sa podnaslovom Iz davne prošlosti. mogu se povezati sa Drainåevom qubavnom lirikom nekim motivima (oåekivawe drage u vrtu. i 1911. Gde putawom slave åvrstom nogom ide. nudi fantastiånu sliku: Jer sa dugim krstom. Meseåev „srebrn put" (Pored vode)4 i „hladno srebro" u Drainåevoj pesmi nalaze svoje mesto u stihu „I puåina mora srebrom mesec boji" (Dubrovaåka serenada). i sam sebe vide. Uti4 Sve Duåiãeve pesme. Šantiãeve qubavne pesme u zbirkama iz 1901. U obe Drainåeve pesme uoåava se paralelizam izmeðu pejzaÿa i dogaðaja (mraåna noã i mistiåno predskazawe). Teÿwa da se postigne mistiåna atmosfera prisutna je i ovde u slikawu vraåare koja treba da predskaÿe kraqu Milutinu buduãe pobede. qubavna patwa. Dubrovaåka serenada je pesma sa motivom trubadurskog udvarawa gospi pod prozorom. Pesma Anðelkoviã vezir. kroz nebo beskrajno Jedno åudno biãe prelete sa hukom I mesec se potom zaceri nad lukom. citiraju se iz Pesme. tako je u pesmi Anðelkoviã vezir junak u noãi bez meseåine. koja takoðe ima podnaslov Sonet iz davne prošlosti. Kopqanici. ali sa sjajnim nakitom („S prstiju wegovih sjaje madoperi"). kao poenta. Obe pesme su stvorene istim postupkom. Kao što je u Debarskoj vraåari svetli kraq u tamnoj noãi. Iz ovih stihova se vidi i odakle Draincu slika nebeskog predskazawa. Nebesko predskazawe pobede hrišãanstva nad islamom je kroz fantastiku uobliåen motiv nepobedivosti i siline srpske sredwovekovne drÿave iz Duåiãevih pesama Car. Na isti naåin u Duåiãevoj pesmi Ÿitije car Dušan vidi svoje pobede: …kako proðe svodom strašna sen Nemawe pobedniåkim hodom. U posledwoj strofi Milutin Pobede prosniva. Radovište.187 su ošptim odlikama našeg parnasosimbolizma. Pejzaÿ je preuzet iz Duåiãevih Jadranskih soneta. ali to ni izdaleka nije uticaj koji su izvršili na Drainca Duåiã i Rakiã. sem posebno navedenih. Anðelkoviã vezir i Debarska vraåara. kao i kontrast tamnog okruÿewa i istaknutog junaka. simbolika pejzaÿa). Beograd 1908. Uticaj Duåiãevih Dubrovaåkih poema vidqiv je u Drainåevim pesmama Dubrovaåka serenada.

Pesma Jesen u mom selu po naslovu i prve dve strofe tipiåna je deskriptivna pesma. I u pesmi Krik patwa zbog qubavi uveãana je doÿivqajem prirode: Jesen… Pustoš… Ladno… I samrt se bliÿi… Dosada i åama… Jecawe i suze… O s oåiju mojih val crnine diÿi. Slavu srpske prošlosti Drainac je našao i kod Rakiãa u Kosovskom ciklusu iako nije direktno preuzeo nijedan motiv. Ti. Lirski subjekt se pita: A šta radi Ona usred moga sela?… Da li stalno plaåu wene lepe oåi?… Kolika je tuga wenog dobrog srca?… Kolike su patwe wene neÿne duše?… Boÿe! Šta je s wome? — Da li tuÿno grca Dokle lišãe pada? — Šta li radi sada? Pesma je nastala u Deveseu 1917. koja je takoðe nastala u izbeglištvu. Drainac je u ovom periodu napisao i åetiri pripovetke. Pesma O da l' znate? završava se sledeãom strofom: O da l' znate samo. u nameri da ih sjedini u sliku potpunog pesimizma i nesreãe.188 caj Duåiãevih Carskih soneta ogleda se i u sonetnoj formi navedenih Drainåevih pesama. a glasi: „Qubav. moje srce uze. Drugi deo qubavne poezije slavi uÿivawe u qubavi u rasponu od platonskog do åulnog i to vodi do nekih Rakiãevih pesama. 5 Jedna bolna uspomena. ali se na wenom kraju pojavquje motiv rastavqenih qubavnika. Polovina pesama iz periodike i Modrog smeha jesu qubavne pesme. da vas neko sada U oåaju ÿudi i za vama jeca Dok nad tmurnim gradom vejavica pada I jauåe vetar ko bolesna deca. ali ostaje otvoreno pitawe da li je Drainac tada mogao da je proåita. što prošlog leta. a ceo Afroditin vrt ispevan je u slavu ÿene i qubavi."5 Jedan deo pesama ispovednog je karaktera i govori o nesreãnoj. o ÿeni koja nanosi bol i u wima je primetniji Duåiãev uticaj. Wihova tematika je takoðe qubavna. Moto pripovetke Jedna bolna uspomena (1919) odgovara svim ovim pripovetkama i pesmama. 213. U Drainåevim pesmama iz prve dve zbirke dominiraju motivi qubavi i ÿene. SD. . neuzvraãenoj i prošloj qubavi. bol i sreãa iznenadno dolaze. Motiv nesreãne qubavi Drainac åesto povezuje sa deskripcijom. Povezuje ih vraãawe u prošlost u kojoj se traÿi izgubqen sjaj bivšeg carstva. godine i podseãa na Disovu pesmu Meðu svojima. III. sa jesewim pejzaÿem.

189 Ako pejzaÿ nije dekor. . K'o uvelo lišãe od jesewe kiše. Neke pesme suåeqavaju prošlost i sadašwost. seãawe i san samo su nedovoqna uteha (u pesmama San. . ali se wen gubitak poredi sa jesewim lišãem: Duša mi je pusta i trune lagano. Qubav postoji samo kroz patwu. a na kraju stupa „u bledome sjaju". Matica srpska — SKZ. . pristajuãi zarad qubavi i na sopstveno nestajawe. . Da mi oåi gasnu i da kopni lice. Draga je najpre „crna senka". Ona se pojavquje iz sveta tame i zadobija svetaåku svetlost. . ona je senka i miris: To je ona!… Eno — u bledome sjaju Kako mirno stupa. . Zvono u sumraku). ÿivotne snage i radosti. pri åemu se sreãa vidi samo u prošlosti. . potvrðuje se u bolu. I tamo pesnik u pojavi mrtve drage uoåava oåi. Qubav je neprebolna. . kosu i cvet: Da me vide. — Wene bujne vlasi Napupelih ruÿa mirise odaju. . . . I wen pogled što me gleda kao iz cveãa…6 Motiv mrtve drage javqa se i u pesmi Zvuci wenog glasa. Smrt prirode kao simbol sveopšte smrti dovodi Drainca do motiva mrtve drage. doðu oåi i ja vidim tad: Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. åime je nagovešteno prisustvo onostranog. . Glavni delovi ove slike veã su nam poznati. . . u Uspomenama). U pesmi Slatko piãe qubav se javqa „u proletwe noãi". U oku se wenom jedna zvezda gasi. 6 Sve Disove pesme citiraju se iz Pesme. Qubav vodi ka smrti: Åini mi se da mi veãma kosa sedi. zatim „biãe". I da srce moje zadwe kida ÿice. Noã u kojoj lirski subjekt doÿivqava susret sa mrtvom dragom jeste zimska noã. ali we se lirski subjekt nikad ne odriåe. Nalaze se u Disovoj pesmi Moÿda spava. Dok snovima mrtvim poåivaju vrti. . . . åini mu se „da se diÿu mrtvi". I tamo je smrt nagoveštena zamrlom prirodom: Dok su poqa tiha k'o u velu smrti . ali je sva nematerijalna. npr. . poreðewe se zasniva na detaqima jesewe slike. Nestanak qubavi u ovim pesmama oznaåava i kraj ÿivota. Novi Sad — Beograd 1970.

. . 215. . što pokazuje koliko je u tom trenutku udaqen od savremene poezije. . . SD.190 I uskoro da ãu crni svet da molim. Ÿena je neshvatqiva i nedodirqiva. . sa usana bledi! Ÿena je u ovim pesmama kobna. kod wega oni imaju iskquåivo znaåewe patwe. Izmeðu ÿene i muškarca jeste jaz. Ko da nisi sreãna pored mene draga. za izrazima. „duÿ aleja cvetni". U pesmi Bez naslova pije „kap po kap vina" wegovog biãa. . i to u sumrak. jer ono što je najdubqe u mojoj duši ostaje nereåeno"8. Ko što beše došla. „Neki put osetim potrebu za reåima. . Pesma U sumraku završava se stihovima: Ali… Dal' oseti što sam hteo reãi. savremena poezija je stvarala vrlo sloÿena znaåewa koristeãi se pojmovima krvi ili hrišãanskih simbola (što vino moÿe da bude). Ona uzima ono što ÿeli. a u Ispovesti uzima „krv" („Svu krv sam ti dao mladalaåke moãi"). U doba kada je pesma nastala. SD. k'o bez iskre moãi. Pa ipak oseãam da te Bogom volim. a smesta i nestaje kao priviðewe. I u Drainåevoj pesmi Ãutawe draga ne deli emocije lirskog subjekta: A ti si mi tuÿna. Åar meðu zvezdama. . 7 8 Jedna bolna uspomena. . Qubav koja se završava ãutawem pojavquje se u Duåiãevoj pesmi Susret. . I ledne me steÿu tvoje ruke male. O osmehu duše. ona ãe minuti „ka vili uz obalu strmu". . Drainac tu moguãnost nije iskoristio. 219. . Tvoje oåi negde u daqinu glede. I druge Duåiãeve pesme iz ciklusa Duša uticale su na Drainåevo viðewe ÿene u ranim pesmama. . III. Krv i vino (u metaforiåkoj zameni) predstavqaju ÿivotnu snagu. zamrzla i nema. Ÿena odlazi …plaåna. U pesmi Viðewe pojavquje se samo na trenutak. I ostali elementi ove pesme odjek su Duåiãa: sve se odigrava u nekoj „mirisnoj luci". Ona je biãe kome je muškarac podreðen. Što od tebe beše beskrajno daleko? Qubav je neiskaziva. . . Ona je uz to tajanstvena i tuÿna poput ÿene u Duåiãevom Zalasku sunca. objašwava u pripoveci Åar meðu zvezdama (1919). kaÿe pripovedaå u Jednoj bolnoj uspomeni. meðu wima nema razumevawa. . . „U meni se beše sve preobratilo u oseãawa bez izraza"7. tuÿno i polako. III. . .

Kao što su pesme prve grupe bile vezane za motive jeseni i smrti. U prvoj je qubav izjednaåena sa muzikom: U åasima muånim i beskrajno tuÿnim Hraniš dušu moju skladnim muzikama. Raðawe prirode stapa se sa raðawem qudskih oseãawa. / U mirisnoj bašti kud su ruÿe spile"." Pesma Aprilski uzdah cela je ne samo poziv na qubav veã i himna proleãu: Došao je april pun sjaja i pesme… Kroz radosno nebo smeh zrakova kapqe I ÿuti se cveãe rascvetalih zova. Od stihova što ãu prosuti u mraku.191 Drugu grupu Drainåevih qubavnih pesama åine one koje opevaju ostvarenu qubav. Pesniåka serenada zapoåiwe stihovima: Kad u letwe veåe struna te probudi I zajeca bono u zvezdanom zraku. Poezija se poredi sa muzikom u drugoj pesmi: Neka zvone tobom pesme moje svete. lirski subjekt ãe je poÿeleti meðu cveãem: „Na krevetu mekom. K'o akordi zvuåni sa treptavih ÿica. Nek iz srca moga stihovi polete. k'o proletwe veåe Draga se vidi ispod „…cvetnih grana. qubav kao ispuwewe åovekovog biãa. Simbolistiåko muziåko naåelo javqa se u pesmama Qubavi i Jednoj åednoj qubavi. Ne uzdrhti tada. a svetlost je najåešãe meseåeva. I kada nije u prirodi. tako se ove vezuju za proleãe i leto. nebo modro. Dve svoje pesme Drainac je nazvao serenadama. Wihovi motivi sasvim su adekvatni naslovima. niti stegni grudi. sreãu i elan. bajnu. U pesmi Smirište kaÿe se: Ÿeqe su mi blage k'o proletwe veåe a i draga se poredi sa proleãnom veåeri: Ja te hoãu. K'o u toplom zraku koncert åednih ptica. pun sjaja i pesme… Slika se i u ovim pesmama gradi utiscima svih åula i personifikacijom. . Dok zeleno grawe vrelu qubav šaqe Kao da uzdiše od tegobnih snova. To su pesme Pesniåka serenada i Serenada. Drainåeve boje nisu raznovrsne: priroda je uglavnom zelena. — Došao je april. meðu hrpom cveãa.

— (Iluzija i stvarnost). Takvu ÿenu. Ÿena je tu „strasna kao leto". I kod Drainca nalazimo takve stihove: Svi mirisi juÿni usnama ti trepte (Bez naslova) U noãima zvezda nektarima juÿnim Priåešãuješ dušu. Ali ako se nije ugledao na Crwanskog. a zatim razvija ozbiqno-meditativni ton. koje ÿivot nosi. ugledao se na Rakiãa. Drainåeva letwa i proleãna qubav je sa juga. Wegovo viðewe ÿene bliÿe je Rakiãu. ali ona nema niåeg zajedniåkog sa Drainåevim pesmama. qubav egzotiåna. Odjek Duåiãevih Jadranskih soneta moÿemo naãi u pesmi Bez naslova. Crwanski je objavio pesmu sa naslovom Nova serenata. On u qubavi vidi potvrdu ÿivotne sile i bekstvo od smrti. Lirski subjekt . Crwanski razgraðuje ÿanr podoknice.192 Pesma Serenada sadrÿi iste elemente: noã. u Lirici Itake. I dok licem tvojim trepte zlatne boje. bez bola i srama (Qubavi). pesmu pod prozorom: Zadrhtaãe bono mandolina stara. Draga kod Drainca ipak nije apstraktna i idealna kao kod Duåuãa. qubavni ÿar. I Rakiã ima pesmu Serenada i naroåito je wen prvi deo (Allegro) uticao na Drainca. u poreðewu draginih oåiju sa zvezdama: Svu dubinu neba oåi ti popile Sto sawivih zvezda zenama ti cepte. Drainac se opredequje za konkretnost: Iluzija nisi. U pesmi Tišine me plaše draga se pojavquje kao spasewe. strasna. U Duåiãevoj pesmi Zvezda dragine oåi su pune zvezda. Drainac ÿanr sledi u svim detaqima. Pesma Crwanskog parodira tradicionalnu serenadu. o ÿeni „veãoj no sve ÿene" (Ÿena). ona je ta koja moÿe da odagna strah. Godinu dana pre Modrog smeha. jer oseãam lepo Da si stvarno nešto. koje se kod Duåiða doåarava i obiqem mirisa. Duåiã je govorio o snu. Melodiju — punu qubavnoga ÿara — Probudiãu prstom… Ovde se ponovo pokazuje koliko je Drainac daleko u tom trenutku od avangarde. strasnu i sa juga opevao je Duåiã u pesmi Leto.

pune tamne strave. ostavqenoj na dalekom jugu. — Lebdele su kroz zrakove jasne. „istinske i smele". I da se. a åetvrti stih doÿivqaj iz fiziåkog sveta pomera u nepoznato. 9 Sve Rakiãsve pesme citiraju se iz kwige Pesme. Drainåeva draga ostaje uzvišeno biãe u odnosu na muškarca. simboliåki shvaãenih kao muzika („melodija sfera"). Novi Sad — Beograd 1970. wene duge kose I grlio dugo weno meso mleåno. kao slabo dete.193 suoåen je u ovoj pesmi sa metafiziåkim silama (kao u Duåiãevim Jablanovima). Seni koje „lebde" pomeraju sliku od åulnog. Izlaz nalazi u qubavi. Ipak. „…vrele / Stihe kao prve mladoÿewske noãi". Oseãam. razvijen u treãoj i zaokruÿen poentirawem u åetvrtoj strofi. koji u Iskrenoj pesmi takoðe upuãuje ÿeni iskrene reåi o åulnoj qubavi. Matica srpska — SKZ. Pesme u kojima je Drainac krenuo ka smelijoj erotici. da tonem u pustoši plave. — Melodije sfera. Druga strofa u prva tri stiha opisuje erotski åin. Atiða ima posvetu koja treba da pesmi dƒ obrise egzotike kao i weno ime: „Tebi. bez obzira na to što se sada u woj vidi i erotski objekat. bojim. obraãa se dragoj: „Uzmi me za ruku i vodi me lako". I guši me miris polegnule trave." Pesma erotski åin uzdiÿe do kosmiåkog i metafiziåkog doÿivqaja. što ãe nastaviti u Afroditinom vrtu. draga Atiða. Noã je ova åudna. Nigde jedne strune. Lirski subjekt ÿeli da ÿeni uputi „slobodne reåi". I Rakiã poziva dragu da ga spomene u svojim molitvama jer je uplašen i nesreãan: Jer znaj da mene kobne misli more. fiziåkog i vode do spiritualnog: Padale su zvezde kroz prostore plave Šedervan je šapt'o melodije strasne. jesu Atiða i Pesma strasti. ali je naziva i „bednom ÿenom". U Pesniåkoj serenadi erotika je nagoveštena kroz smeli poziv na qubav. I plaše me zvezde što se nebom krune. Qubio sam strasno wene noge bose I tonuo negde… u pijanstvo veåno. . Takav prelazak zapoået je u drugoj strofi. ali veåno „negde": Qubio sam oåi. U treãoj strofi erotski doÿivqaj se stapa sa oseãawem prisustva tajanstvenih prirodnih sila.9 Na Drainåeve qubavne pesme uticala je i Rakiãeva erotika. za razliku od Rakiãa. Ona je u veãini sluåajeva kod Drainca tek nagoveštena.

pokazuje se i u prozi. ali ni tu on nije samostalan. Isto. Jedina pripovetka iz 1920.194 Posledwa strofa erotski doÿivqaj dovodi do boÿanskog åime se uzdiÿe iznad svega postojeãeg. da tada erotika ulazi u Drainåevo stvaralaštvo. a onda i ostvarewa erotskih ÿeqa glavne junakiwe Lole. Sreãa se nalazi samo u idealnom svetu nebeske preegzistencije. ."11 Meðu ranim Drainåevim pesmama ima i misaonih. Trenutak erotskog spajawa postaje trenutak dodira boÿanskog. Ništa me ne boli. godine. tako je i kod Drainca biãe na poåetku „nebesno dete" u „carstvu lepote": Nebesno sam dete."10 Kao što poqubac u Pesmi strasti „trepti i peåe". a o Bogu razmišqa kao i Duåiã. a to ga je daqe vodilo do Afroditinog vrta i Erotikona. Lirski subjekt tada oseãa snagu i veliåinu sopstvenog biãa. Dok me jošte kriju tvoje guste vlasi. I ovde se iz åulnog prelazi u besvesno i nematerijalno: „Oseãa da se teret sve više navaquje na wu i da gubi svest. 10 11 Jedna uspomena (Lola). od erotskog åina ne oåekuje samo telesno zadovoqstvo veã i vrhunski duhovni doÿivqaj: Da sav iznemognem pod vitkim ti telom. velik kao Buda". Kao što u Disovoj Tamnici biãe „pada" u ovaj svet „s nevinih daqina" i „s oåima zvezda". daj moguãnost tajnu! I u Pesmi strasti ne postoje granice åulnog doÿivqaja. I da duša moja najzad bude sita… Pesmama Atiða i Pesma strasti Drainac je sa platonske qubavi prešao na erotsku. Åovekovu egzistenciju sagledava pod uticajem Rakiãa. ima temu erotskog maštawa. Ja uÿivam carstva lepote spokoja. tako ovde Lola pruÿa svoje „upaqene usne. Disa i Panduroviãa. Rakiãeva Oåajna pesma takoðe upuãuje poziv ÿeni da se preda strasti. koja se u drugim elementima razlikuje od Atiðe. 396. U Rakiãevoj pesmi Mutna impresija. Strast se uzdiÿe do nesvesnog i spaja sa smrãu: Oh! Kako bi umro u zanosu tome!… Da mi strast nesvesna ÿeqnu smrt oglasi. Obe pesme su iz 1920. IX. Pesma Poåetak i kraj åovekov ÿivot prikazuje u duhu Disovog i Panduroviãevog pesimizma. Drainac je našao poreðewe qubavnog doÿivqaja sa budistiåkim blaÿenstvom: Da spokojan budem i tih kao Buda! Daj mi usta tvoja. Da se sve utiša u ÿivotu mome. 397. On je tada „Tiranin ko Alah. a da se celo weno biãe razliva u mlaki miris. SD.

Daqi ÿivot se svodi na bol. To su „noãi. I u drugoj pesmi se varira isti motiv: 12 Svi Panduroviãevi stihovi citiraju se iz Pesme. bolest i smrt U ÿitku masu i nesnošqiv smrad. Disov i Panduroviãev splin vidqivi su u Drainåevoj misaonoj poeziji. Tom qubavqu åovek se uzdiÿe do boÿanskog. Ciklus od tri pesme Svome Bogu iskazuje apsolutno predavawe Bogu i qubav prema wemu. með' mrtvace smradne Ne znajuãi zašto i zbog åega — padam.12 Drainac dodatno åini sliku jezivijom time što lirski subjekt gazi i posrãe preko leševa: I grobqa se neka. gde se kaÿe: Rastoåiãe nas beda. I ja posrãem… I za Drainca je suština ÿivota pad i on time završava pesmu. I ja ti se molim. kako se kazuje u prvoj pesmi: Jeste. Novi Sad. Govore o odnosu izmeðu Boga i åoveka i pod oåiglednim su uticajem Duåiãa. . Jambi o svršetku. ti si moj Bog. Redom. Javqa se i misao o uzaludnosti ÿivota jer je ceo ÿivot samo hod ka grobu. Rezignacija. Pad je istaknut kao poenta pesme jer je izdvojen povlakom. „tišine beskrajne" u koje se uplovqava „ko u more snova". I kol'ko sam ravan veliåine Tvoje. puno ledne studi. zaborav i nestanak svih qudskih patwi i ovozemaqskih bolova kao u Disovoj Nirvani. Na kamenoj klupi. U pesmi Pred kraj smrt je smirewe. Pod nogom mi rska Neko trulo telo. uÿasna i mrska — Ukaÿu. Ambicije. Misaonim pesmama pripadaju ciklus Svome Bogu i pesme Duboka reå i I ja imam taåku. a pošto se nalazi na kraju stiha i reåenice. Naturalistiåku sliku grobqa Drainac je preuzeo iz Panduroviãeve pesme Jambi o svršetku. Beograd 1969. opija i voli. obeleÿava ga i pad reåeniåne intonacije: Bez svesti. Sve me grli igrom oåaranih boja.195 Sve mi pruÿa snage. O kad åuješ nekad svete pesme moje. Matica srpska — SKG. A miris veã umrlih qudi Silno um im muti. patwu i razoåarawe kao u Panduroviãevim pesmama Osramoãeni san. odjednom. bez zvezda i zraka". Osetiš li tada koliko te volim.

U pesmi I ja imam taåku åovek je deo prirode i kosmiåkog poretka: Ja sam prah zvezdani. Bog je sveprisutan i jedino preko wega åovek spoznaje svet. Drainåev bog je bog praštawa i qubavi. Ograniåen je prostorom i vremenom. I kud biãe tvoje za vekove vlada. ali åoveka kao boÿije biãe. Oseãaj boÿanskog prisustva javqa se noãu. kao što kaÿe u treãoj pesmi ciklusa Svome Bogu: Al' je miso mala sve da shvati sada. ne sluåajno. Pesme I ja imam taåku i Duboka reå u prvi plan stavqaju åoveka. jer su sve te vrednosti utvrðene u našoj epici. a susret sa Bogom istovremeno je i katarziåno proåišãewe duše. pustoši beskrajne. Inspirisana je rodoqubivim ciklusima srpske moderne (Duåiãevim Moja otaxbina. ali je i odnos Boga prema åoveku takav. III). Prostore vremena. a moguãe je da je nastala u vreme izbeglištva. Rakiãevim Kosovskim ciklusom. ali ne i suštinu samog boÿanskog. Meðu ranim pesmama Drainåevim nalazi se i jedna rodoqubiva pesma Iz tuðine sa podnaslovom Na Krfu. u trenucima mira i samoãe. junaštvo. . Disovim Mi åekamo cara. Drainåev odnos prema Bogu emotivan je a ne racionalan. on prilazi kao „dobra mati" i „miluje". za razliku od veånog i neograniåenog boÿijeg prisustva.196 Tebe duša slavi i toliko voli Kao tvoje što su tajne neizreåne. kao i kod Duåiãa. Obe pesme se završavaju mišqu da. slobodoqubqe. bez obzira na poreklo i prirodu åovekovog biãa. Wegove tajne su „neizreåne". Objavqena je u Epohi decembra 1919. Ja sad dobro znadem sve što biãu treba. Izrek'o si noãas beskrajne lepote. a åovekova misao „mala sve da shvati sada". Duša mi je puna znawa i dobrote (Svome Bogu. Bojiãem i Panduroviãem). što u noãi trepti Svi vetrovi mnome oåajniåki huje. Drainac se poziva na „ep slave". Al' i sunce dušom upaqeno cepti. postoje granice wegovog saznawa i wegovih moãi. On je neodvojivi deo boÿijeg sveta i samog Boga jer je „nešto od neåega veånog" i „iskra neåeg neizreånog" (Duboka reå). Ponavqawe neodreðenih zamenica pokazuje nepojmqivost i neizrecivost Boga. U prvom planu su tradicionalne nacionalne i epske vrednosti kao što su åast. spoznaja samog sebe: Dugo si mi priå'o o tajnama neba. Svi ÿivoti sveta u me ÿivo struje.

Iluzija i stvarnost (iz Modrog smeha) javqaju se i stihovi kraãi od dvanaesterca. gordi. Drainac nije upotrebqavao jedanaesterac. za åast naše majke! U Duåiãevoj pesmi Ave Serbia otaxbina se naziva „svetom majkom". Drainåeva pesma poåiva na motivu konaånog obraåuna sa neprijateqem. Sabqe i maåeve kao simbole srpskog viteštva nalazimo i u Duåiãevim pesmama Bregalnica. Himna pobednika citiraju se iz kwige Pesme. Osloboðewe je predstavqeno kao zora kod Duåiãa. . Prvi i drugi stih druge strofe glase: Veåeras ãu doãi / pod prozore tvoje. u odnosu na ostale pesme. Duåiãeve veåeri poezije. Crwanski ruši. Duåiãeva pesma Hercegovina kao vrhovno naåelo jednog naroda istiåe åast: Znaãe da je samo ona zemqa svetla Gde nikad još nije pala suza srama. Otud se i kod Drainca spomiwe majka kao metafora otaxbine. uoåava se da su identiåni polustihovima dvanaesterca. Poåetak i kraj. a ako se boqe pogledaju. Nasmejan i sreãan. Drainac se koristi i tradicionalnim atributima epskih junaka. maåevima i sabqama: I spustismo maåe I smrt ãe oÿivet' na sabqama starim. Sve Drainåeve pesme do 1921. Ave Serbia. ispevane su u dvanaestercu. 13 Pesme Hercegovina. 2000. Kraãi stihovi su usamqeni u dominantnom dvanaestercu. Rad. Himna pobednika. Vardar. braão mila. stih koji se javqa kod Rakiãa paralelno s aleksandrincem.197 to je vidovdanska etika koju. najviše stihova kraãih od aleksandrinca: od dvadeset jednog stiha sedam je šesteraca i jedan stih je peterac. u buduãem velikom boju koji treba da pokaÿe snagu naroda da se izdigne i uzvisi u pobedi. ali to ne znaåi da ga Drainac napušta od 1920. da nam zora svane. Ave Serbia. Oktoih. Veåe i Zvono u sumraku (objavqenim u periodici) i Ispovest duše. U pesmama Serenada. stihu koji su negovali parnasosimbolisti. Kao primer mogu se navesti stihovi Serenade koja sadrÿi. Panduroviãa i Drainca: Panduroviã: Uz krvave zubqe što nas zori vode Duåiã: Samo zore koje iz oåaja svanu… Drainac: I åekamo. u isto vreme kad izlazi ova pesma. pre svega Duåiã.13 Drainac svoju pesmu takoðe završava pozivom da se brani åast: U boj. a odnos heroja prema woj poredi se sa bliskošãu majke i wenih sinova.

Kao bone åeÿwe. dvanaesterca. Intonaciono izdvajawe Drainac nije upotrebqavao samo za poentirawe u posledwem stihu. U drugoj strofi su sledeãi stihovi: San prirode cele / trepti kao gama Drhtava i bona. Veãina šesteraca dolazi nakon opkoraåewa. u pesmi Aprilski uzdah nalazi se u drugoj strofi. Jedan od tih postupaka je ritmiåko-intonaciono izdvajawe reåi koja oznaåava prelazak na simboliåno znaåewe. Drainac nije mnogo upotrebqavao opkoraåewe. veã ga je samo u nekim sluåajevima prekidao na polovini. što plamenom svojim Umara i gori. koji veånost u grudima kriju. Na primer. kad san oåi moje Ne sklapa umorno. koji su ga u nekim svojim pesmama doveli do savršenstva. Opkoraåewe izmeðu strofa kod Drainca se javqa u dva sluåaja: u pesmama Ispovest duše i Debarska vraåara. bar ne ukoliko se uporedi sa svojim uåiteqima u ovom postupku Duåiãem i Rakiãem. Ovakav postupak susreãemo u Drainåevoj pesmi Tajna veånosti: I veåno. Treãa strofa glasi: I mislim. / — jedna åeÿwa duga Toplu krv talasa / u grudima mojim… Šesterac iz druge strofe ritmiåki i metriåki istovetan je polustihu „Umara i gori" iz treãe strofe. mirno. Ukoåeno. još skazaqka stoji. kad nad gradom ovim. Sa ranama novim O patwama mislim. Drainac je preuzeo od Duåiãa i Rakiãa postupke poentirawa. kod koga dolazi do pomerawa cezure za dva sloga unapred: Melodiju / — punu qubavnoga ÿara — Probudiãu prstom… Stihovi Tajne veånosti takoðe se mogu uzeti za primer.198 U istoj strofi drugi šesterac je åak regularniji od prethodnog stiha. izdvajajuãi qubav kao vrhunsko oseãawe: . kada je najzad umrlo i vreme. Pokazuje se da Drainac nije napuštao ni u jednom trenutku dvanaesterac. / — Ko qubav. što ÿalosno piju One. Pokazujuã tako sred doline neme Sat. kao na primer u Duåiãevoj pesmi Zimski pastel: Niti smrzlo zvono åas da kucne koji. trepte blede boje. u noãi.

oåajno… kao šum fantoma — Nad ÿivotom svojim ludaåki se smeje (Svu noã dugu…) Jedine qubavi. Drugi postupak koji je Drainac oponašao jeste kadencirawe od tri takta. dugo sniva. koja beše åista — Duge pesme u grob poneãu sa sobom (Jednoj åednoj qubavi) . Stih iz Duåiãeve pesme Podne izgleda ovako: Svod se svetli topal' / staklen. s tim što cezura kod Duåiãa dolazi iza prvog takta. Evo nekih Drainåevih stihova: Sve pokrio. davno. koja beše uništena snegom… Pojavquje se ovakav postupak i u pesmama Poåetak i kraj. povlakom. Prvi sneg. / za åast naše majke! (Iztuðine) Sniva. iznad voda. na primer u stihovima: Sve je prazno. / jedan pokrov taman (Jesen) U boj.199 I ti neãeš znati kako snova cepti Qubav. a kod Drainca iza drugog. / moja duša mlada (Jesenski uzdah). Pustoš!… Nigde jednog zvuka (Koraci smrti) Ne znam… Sve je prošlo… Samo rane stoje (Zimski snovi) Jedan od åešãih postupaka kadencirawa kod Drainca jeste pojaåavawe metriåke pauze u pretposledwem stihu jakom sintaksiåkom pauzom. Na primer: I kobno. U nekim stihovima Drainac taktove postiÿe samostalnim reåenicama unutar stiha i kada nisu u funkciji kadencirawa. braão mila. åime posledwi stih dolazi posle intonacionog preloma i postaje kadenca. a nije vezan za poentirawe.

a zajedno stvaraju . Razvijene deskriptivne slike u svojoj osnovi imaju biqni svet. snivaju o åeÿwi suncokret i trava kroz noã kad bludni meseåari ÿive. nebeskog prostranstva. U woj se reðaju slike qubavi i prirode. a dopuwene su detaqima iz ÿivotiwskog sveta. U odnosu na pesme pre Afroditinog vrta. U godini kada izlaze Manifest ekspresionistiåke desniåke škole i Aleksiãev manifest dadaizma. zvucima i mirisima. Deskripcija ima znaåajno mesto u Afroditinom vrtu. vodi me i ãuti!… Primewivawe ritmiåko-intonacionih postupaka koje su usavršili Duåiã i Rakiã pokazuje stepen uticaja ova dva pesnika na Drainca. draga je tiha kao magla (VIII pesma). Koliko se Drainac trudio da primewuje kadencirawe. åak i kad se ne vezuje za neki od motiva parnasosimbolizma ili neku od pesama prethodnika. zajedno je stavio taåku i zarez i crtu: Zadwi su mi dasi s duše otkinuti. sawive i bone — Snova nekog Boga rasipqe se svila (U majske veåeri). Potpisana je. godine u pišåevom izdawu. onda se u pesmi priroda pojavquje u vidu metafora i komparacija. Insistirajuãi na pauzi nakon pretposledweg stiha. Drainåeva pesma. Priroda je personifikovana (što se uoåava i u veã navedenim stihovima). qubqah… Ako deskripcija nije razvijena. Prva pesma zapoåiwe i završava se deskriptivnom slikom: Tiho plaåe melodija plava pod razbludnim nitom meseåine sive. pokazuju i stihovi pesme Tišine me plaše. Drainac izdaje šesnaest pesama koje ne donose ništa novo i prevratniåko srpskoj poeziji. pravim imenom autorovim — Radojko Jovanoviã. Petnaesta pesma u celini je deskriptivna i tek u posledwim stihovima vezuje se za qubav: Glogovi lisni krili su uzdah veåeri a ja te qubqah. Sve to u Drainåevoj pesmi ÿivi u nerazdeqivom jedinstvu. — O uzmi mi ruku. a åula ujediwena u sinesteziji: „tiho plaåe melodija plava" (I pesma). seni su „tihe" i tišine „granitne" (XVI). Naslov zbirke odgovara sadrÿini. primenio je sasvim neuobiåajeno pravopisno rešewe. Zbirka Afroditin vrt izašla je 1921. tonovi su „mlaki" (XI pesma). Zahvaqujuãi tim postupcima. slike prirode su raznovrsnije. ipak asocira na Duåiãa i Rakiãa. „melodija veånog kolorita" (XV). kao i prethodna. veã su daqe razvijawe nasleða parnasosimbolizma.200 Preko moje duše.

Prosjak dolazi iz siromašnog sveta. kroz vidokrug što sawa padaju zvezde iz modrih visina i zamiru bolno sred pospanog grawa. ali Drainåeva pesma i pesma Crwanskog imaju potpuno razliåito znaåewe. Crwanski erotiku dovodi u vezu sa nasiqem i . Weno telo je „soåno" (V pesma) i moÿe biti natopqena rumenilom jutra: …biãeš natopqena rumenilom jutra ko mak morem ÿita. Mema na dojkama ima „pupoqke": …ja te neãu stezat jer znam da te. Ona je stopqena sa prirodom i vegetativno je biãe. poqana rose. Oni su se od sveta izolovali i ništa ne moÿe da naruši idilu i harmoniju vrta qubavi. Dojke sa pupoqkom pojavquju se kod Crwanskog u pesmi Mramor u vrtu iz Lirike Itake. nasuprot obiqu u prirodi. a probušena harmonika je nepotrebna stvar. Åetvrta pesma suprotstavqa zanete qubavnike ostatku sveta: Poguren prosjak odlazi s naših vrata o vratu sa probušenom harmonikom. kao divqa rada zamorna i snena u dnu šume skrita. Predmetni svet. gube se pred veånim zakonima prirode: Izdahnule stvari pred velom tišina. kao što je i taj svet nepotreban qubavnicima. izujedan. Memine ruke su „sliåne golubima belim". boli pupoqak na dojki modar kao nedozrele kupine. Sve pesme Afroditinog vrta obraãawe su dragoj po imenu Mema. sveden je na minimum. rubina i svetlosti. U drugoj pesmi stvari nestaju dolaskom noãi.201 predstavu prirodnog obiqa i sveta kao rajskog vrta. a qubav prema woj takoðe se prikazuje slikom iz vegetativnog sveta: Pustila si ÿile u krv moju i tvoje se stablo veåno plavi ko list lovora kroz junsku boju. kao veštaåki. ali je i ta oaza priroda: Ti si ona oaza od sunca ÿita. Metaforiånim prenošewem Mema je „oaza".

Spoj platonskog iskazivawa qubavi i duhovnog doÿivqaja sa erotskim motivima javqa se nekad u istoj pesmi. Erotika se prenosi i na prirodu. U V pesmi ona drhti „još u ritmu strasnom". na duhovnom doÿivqaju i nemaju erotskih slika. a u VI se srami zbog obnaÿenih grudi. Pesma koju ãe dragoj pevati „noãni pevaå" izjednaåena je sa samim ÿivotom. Neke od pesama zadrÿavaju se na emocijama. ali i „nagon veåni samrtnika sviju" (II pesma). ona je i åulna i patrijarhalno stidqiva. budi sva aktivira više ne spokoj u I u Afroditinom vrtu javqa se trubadurski motiv. Ova slika kod Drainca ima iskquåivo erotski naboj. Ona je „boÿansko oseãawe" (XIV pesma). Pesme u kojima se javqaju erotske slike smelije su od Pesme strasti i Rakiãa koji je bio Draincu prvobitni uzor za uvoðewe erotike u poeziju. U prvoj pesmi meseåina je razbludna („pod razbludnim nitom meseåine sive"). a time i u ÿivotu. podstaknuta wenim obnaÿenim grudima kao erotskim delom ÿenskog tela. veã plodnoj prirodi: pijemo raskoš zrelih kukuruza i snosimo mirno okraãale dane. miris. srebrna boja vid). Sem ÿenskog tela. Primer je šesta pesma u kojoj lirski subjekt najpre ÿeli da spozna dušu svoje voqene: Zašto sklapaš oåi sred podnevne sete. a u noãi ÿive „bludni meseåari". dovodi do nestajawa: i u vreloj strasti umrimo polako. Qubav je takoðe krajnost. Nakon toga se javqa poÿuda. te moje zene ne mogu u wih da se udube da kroz wih i dušu ti prelete. Mema je u isto vreme „vera" i „greh" (IX pesma). Zato se i odnos prema jesewem pejzaÿu promenio. Qubav je spoj erotskog i duhovnog. Priroda i ÿena stapaju se u jedinstven erotski objekat koji åula lirskog subjekta („piti" kao ukus. a Drainåeva pesma slavi uÿivawe u erotskoj qubavi. pesme Afroditinog vrta opisuju erotsku igru kao vrhunac ÿivotne radosti. Strast je hiperbolisana i kao i u Pesmi strasti pretvara se u krajnost. jer qubav ovde pobeðuje sve.202 smrãu. On oznaåava prestanak qubavi. Åulno uÿivawe je zapravo uÿivawe u ÿivotu i tu nema mesta stidu jer se radi o åovekovoj prirodi: . Lirski subjekt ekstazu podjednako doÿivqava i kroz prirodu i sa ÿenom: sa ekstazom sam pio noãnu srebrnu kišu i mirise tvojih grudi što strašãu odišu. a kod Crwanskog se ukquåuje u mreÿu sloÿenih znaåewa. a time i qubav.

One su tradicionalnije i po sadrÿini. ali se ta krv moÿe popiti iz „krunice krina": O kap krvi tvoje u krunicu krina daj mi da popijem ko rumenu kapqu korintskoga vina. snaga jošte ÿudi ujed tvojih zubi åudno sladotvoran. XII. ali nije provokativna na naåin na koji je to (u isto vreme) kod avangardnih pesnika. Ona iskoraåuje iz patrijarhalnog odnosa prema erotici time što otvoreno o woj govori. Krin (qiqan) još od Biblije simbol je nevinosti jer ga Bogorodica dobija uz vest o bezgrešnom zaåeãu. Metafora za nagon kod Drainca jeste krv: u III pesmi. ukoliko se izdvoje. Posledwa dva stiha sedme pesme takoðe su izdvojeni u distih. ja nisam umoran. Peta pesma sastoji se iz jednog katrena. Kao i u pesmi Bez naslova. jednog distiha i jedanaest stihova koji nisu podeqeni u strofe. na primer. snagu nagona. U II pesmi pijanstvo od vina pretvara se u pijanstvo krvi. uzimamo razne poze. niti na koji ãe biti u kasnijem Drainåevom stvaralaštvu. mogu da åine sasvim pravilan katren. o Mema. u wima nema naglašene erotike. Ta veza više nije sluåajna. U ostalim pesmama nema strofiåne organizacije. ali to ne znaåi znaåajnu inovaciju forme. izmeðu tvojih ãuti moja noga… Drainac opisuje snagu ÿudwe i åulnosti. Erotika Afroditinog vrta jeste smela i otkrivena u pojedinim slikama. U Afroditinom vrtu Drainac delimiåno napušta strofiånu organizaciju pesme i dvanaesterac. ostani. ti mi pruÿaš sisu kao majka detetu ne sramiš se više. ÿudwa je „krvava". . lirski subjekt zapravo traÿi dragino podavawe i zadovoqavawe wegovih erotskih ÿeqa. naroåito u odnosu na raniju Drainåevu liriku i liriku wegovih prethodnika. ali ne ruši tabue. Ako se pogledaju stihovi pete pesme. Ove tri pesme (X. Povezivawem krvi i simbola nevinosti Drainac gradi sliku koja aludira na gubqewe deviåanstva. XIII) zadrÿale su dvanaesterac i dosledno rimovawe ukrštenom rimom. ponavqa se u nekoliko pesama i uvodi u slike erotske simbolike. Traÿeãi da popije kap iz krunice krina. odnosno ne spaja je sa do tada nespojivim motivima.203 Igramo se na krevetu. smelost je u stepenu otkrivenosti erotskog sadrÿaja a ne u vrsti samog sadrÿaja. Drugim reåima. još u ritmu strasnom drhte tvoji udi. ostaje u okvirima „normalnog" i „dozvoqenog". Od šesnaest pesama ove zbirke samo tri pesme su sa katrenima koji ranije dominiraju. Oni predstavqaju i sintaksiåki i ritmiåko-intonaciono zaokruÿenu celinu: Ostani još malo. zapaÿa se da posledwa åetiri stiha. govorimo jezikom strasne proze. besvesno pijanstvo åula povezuje se sa vinom. smejemo se.

Od ukupno 267 stihova Afroditinog vrta. što pokazuje da je rima ipak zadrÿana u Afroditinom vrtu. Najmawe ima petnaesteraca i stihova od tri sloga (samo po dva). Drainac nije napustio katren.204 Jednu sintaksiåku celinu u åetiri pravilna dvanaesterca åine i posledwi stihovi IX pesme: Ti si ona oaza od sunca ÿuta. ta slika neãe biti ista. i po tome što odraÿava svojim pesniåkim razvojem razvoj srpske meðuratne poezije. ne treba ih ni olako odbacivati i zapostavqati. Ima ukupno jedanaest takvih stihova. Pa ipak. a samo dva su rimovana. Ni u metrici se Drainac nije lako oslobaðao ranije upotrebqenog oblika. samo ga nije grafiåki izdvajao. Ti poåeci svakako nisu vrhunska ostvarewa našeg parnasosimbolizma. a na treãem jedanaesterci. Crwanskog. Ona pokazuje kako su srpski avangardni pesnici. Ali to oslobaðawe nije dominantno naåelo Afroditinog vrta. . Situacija kod dvanaesterca je obrnuta: najveãi broj ovih stihova je rimovan (94 : 7). veã i zbog same åiwenice da je u wima Drainac isuviše verni sledbenik. I u ostalim pesmama moÿe se pokazati kako po åetiri stiha åine sintaksiåku i ritmiåko-intonacionu celinu. Meðu stihovima kraãim od dvanaesterca najviše je šesteraca. Afroditin vrt se od prethodnih pesama razlikuje pojavom nerimovanih stihova i stihova koji nisu aleksandrinci. Bez wih slika o Draincu nije potpuna. izmeðu ostalog. Tako se Drainac i svojim poåecima uklapa u opštu razvojnu liniju srpske poezije izmeðu dva rata. a to je daqe vodilo oslobaðawu od rime. Statistika pokazuje i nešto što se ne moÿe uoåiti na prvi pogled: stihovi kraãi od šesterca pokazuju tendenciju nerimovawa. poqana rose. Drainåeva parnasosimbolistiåka faza interesantna je ne samo kao slika Drainåevih poåetaka. a nipošto u wima ne treba videti ni vrhunce Drainåevog pesniåkog puta (kako su neki meðuratni kritiåari smatrali). kao i u pesmama pre Afroditinog vrta. pre nego što ãe proklamovati pobunu protiv tradicionalnog pesništva. draÿesni teatr i åarobna flauta kroz koju rasipqem arije mladosti. pa i ova zbirka ostaje u okvirima parnasosimbolizma i van tadašwih savremenih kwiÿevnih tokova. Pokazuje se da je oslobaðawe od aleksandrinca išlo preko wegove podele na šesterce. 101 stih je aleksandrinac. 51 stih nije rimovan (odnos je 4 : 1). åak i kad nisu iste duÿine. Kao ni u ostalim elementima pesme. Dvanaesterac dominira: od ukupnog broja. Po tome Drainac nije nikakav izuzetak jer simbolistiåke pesme nalazimo i kod Nastasijeviãa. Vinavera. rubina i svetlosti. radikalnih promena u duÿini stiha nije bilo. Na drugom mestu su deseterci. a ako mu se „oduzmu" poåeci. Drainac je znaåajan. bili wegovi sledbenici. a malo svoj i originalan.

Dis and Panduroviã. Drainac was faithful to his favourite verse. His poetry was obviosly influenced by Duåiã. and eroticism is more evident than is his early poetry. His second collection presents the glory of love and woman. and the poet used his real name of Radojko Jovanoviã. . from 1916.205 Slaðana Miliã PARNASO-SYMBOLIC POETRY OF R. Rakiã and in a way by Vojislav Iliã. Drainac is parnaso-symbolic from its very beginning. Motifs of love. DRAINAC Summary The poetry of R. to 1922. and he accepted some methods as pointing and rhiming. death and the god predominate his first collection and the poems written before it. First two collections of poetry belong to this period: The Blue Laughter (1920) and The Garden of Aphrodite (1921). 12-syllable.

.

Aleksandra Vraneš. u januaru 1920. sv. Saglasni da je Desanka Maksimoviã u svakoj svojoj pesmi uvek bila „lovac srca svog roðenog" (Priåa o pesniku). U minulih osam decenija napisano je o mnogoznaånosti i umetniåkom kvalitetu wene poezije ukupno hiqadu åetiri stotine trideset prikaza. 784. Georgi Stalev. 422 i 424. ogleda i studija. Ukazuje se na razliåitost wihovih muziåkih oblika i ÿanrova. Manfred Jenihen.7:786. . KQUÅNE REÅI: naši muziåki stvaraoci. Zoltan Åuka. muziåko transponovawe pesniåke reåi Desanke Maksimoviã. kw. Milan Bogdanoviã. versifikacije i nijansi u poetskim slikama ove pesnikiwe. Naglašava se izuzetan domet muziåke transpozicije pesniåke reåi ove pesnikiwe ostvaren u pojedinim pesmana za glas i klavir i wihov doprinos obogaãivawu naše muziåke baštine.09 Maksimoviã D. kao i na wenu rafiniranu muzikalnost. Beograd 2001. 1. Od objavqivawa pesama Jedna smrt i Pitawe u beogradskom åasopisu Misao. Qubomir Simoviã. neizmernu oseãajnost.41-14.163. Ðakomo Škoti i drugi naši i inostrani ugledni kwiÿevni kritiåari. Dragan M. istoriåari i teoretiåari kwiÿevnosti i pesnici ukazivali na bogatstvo reånika.UDC 821. 1920. Laliã. Natalija Korenevska. 2. pesme za glas i klavir. Bibliografija dela Desanke Maksimoviã 1972—1998. Jeremiã. Velimir Ÿivojinoviã Masuka. godine. godine.2 DELA NAŠIH MUZIÅKIH STVARALACA KOMPONOVANA NA STIHOVE DESANKE MAKSIMOVIÃ Vladimir Jovanoviã SAŸETAK: U radu se navode sve muziåke kompozicije koje su naši muziåki stvaraoci komponovali na stihove Desanke Maksimoviã od 1939. Zoran Gavriloviã. kritika. jednostavna i svakom 1 2 Misao. Velibor Gligoriã. Ivan V. Stevan Raiåkoviã. Borislav Mihajloviã Mihiz. Nikola Miloševiã. radiju i televiziji. stvaralaåku iskrenost i neponovqivu mudrost. kao i na wihovu dosadašwu zastupqenost na koncertnom podijumu.1 Desanka Maksimoviã je i kao pesnik i kao liånost neprestano privlaåila paÿwu naše i svetske kulturne javnosti. do 2001. kwiÿevne kritike i åitalaca svih uzrasta.2 u kojima su Sima Panduroviã. Qubica Ðorðeviã. Andrej Voznesenski.

godine na stihove pesme Na grobu streqanih ðaka. istoriåari i teoretiåari kwiÿevnosti i pesnici isticali su da se ona nikada nije povodila za raznim „-izmima" (simbolizam. prema saznawima do kojih sam došao posle višegodišweg istraÿivawa. Zahvatajuãi mnogim svojim pesmama samu suštinu åovekovog postojawa. Vokalno-instrumentalne kompozicije a) Umetniåka muzika Zbog naše veã mnogo puta ispoqene i dokazane nebrige za oåuvawe dela iz srpske kulturne baštine.208 razumqiva i bliska. åini prvi deo wegove trilogije kantata — Narodnooslobodilaåka trilogija. åetiri pesme za glas i klavir i jedne horske kompozicije. åetrdeset tri kompozitora sa ovih prostora napisali su u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima åak sto sedamdeset pet vokalno-instrumentalnih. kao i wihovi tonski zapisi. zaviåaju i svetu. Od tada do danas. mešoviti hor i simfonijski orkestar Poema 1941. mešoviti hor i simfonijski orkestar.3 U woj Bandur muziåki uobliåava tragediju kragujevaåkih gimnazijalaca iz 1941. koju je Jovan Bandur napisao 1947. kao i naslove devet izgubqenih muziåkih dela — tri kantate. zatim tonske zapise jedanaest muziåkih kompozicija åiji notni zapisi nisu saåuvani. dadaizam). Desanka Maksimoviã je svojim bogatim i raznovrsnim pesniåkim delom veã krajem treãe decenije prošloga veka poåela da privlaåi patwu i naših muziåkih stvaralaca. . dok su partiture kantata Spomen na ustanak (1950) dirigenta i kompozitora Vojislava Iliãa. Kantata za bas-bariton solo. od ukupno pet kantata koje su napisane na stihove Desanke Maksimoviã saåuvane su samo dve — Poema 1941 kompozitora i dirigenta Jovana Bandura i Samoglasnici kompozitora i horskog dirigenta Zlatana Vaude. impresionizam. prirodi. Krvava bajka (1954) kompozitora i horskog dirigenta Radosava Anðelkoviãa i Traÿim pomilovawe (1965—1966) kompozitora Vojislava Kostiãa — izgubqene. hor i orkestar i Raspeva se zemqa (1949) za sopran i tenor solo. pomenuti kritiåari. ekspresionizam. nego je ostala dosledna sebi i stvarala poeziju od najtananijih i najprigušenijih intimnih doÿivqaja do slikovitih izliva qubavi i neÿnosti prema åoveku. boreãi se svakim svojim stihom za pobedu dobra nad zlim ili bar za osudu zla i istiåuãi qubav kao najveãu vrednost divota. Jugoslovenska partizanska rapsodija (1947) za soliste. jedne poeme. s tim što sam uspeo da pronaðem sto pedeset pet wihovih partitura i rukopisa. godine po uzoru na stare 3 Trilogiju kantata Narodnooslobodilaåka trilogija Jovana Bandura saåiwavaju kantate Poema 1941 (1947). koji su tokom wenog sedamdesetogodišweg kwiÿevnog rada nastajali i nestajali na ovim prostorima. vokalnih i instrumentalnih kompozicija na stihove ove pesnikiwe.

Proletwa pesma. godine. godine. Qubav. Nikola Ÿanetiã je napisao 1959. a ostale åetiri — Po rastanku. Wenu transkripciju za klavir uradio je u rukopisu 1975. godine. godine pesmu za solo bas i simfonijski orkestar Krvava bajka. Mihovila Logara (Ÿe- . Trojica beogradskih kompozitora — Nikola Ÿanetiã.209 barokne „lamente". dok je Aleksandar Obradoviã deset godina kasnije napisao ciklus pesama za solo sopran i kamerni orkestar Zeleni vitez. Strepwa i Na buri pripadaju prvoj pesniåkoj kwizi ove pesnikiwe — Pesme. Jutro. Naÿalost. a u treãem stavu — Verujem. Kantatu za bariton. to je još jedno delo iz naše muziåke baštine åija je partitura izgubqena. zbog åega ova kantata i ima podnaslov Quasi una passacaglia in 7 variazioni. Åekawe. trideset strofiånih i šest varirano strofiånih solo pesama Petra Krstiãa (Pokošena livada i Devojaåka molba). O ÿenidbi sina i Za vojniåka grobqa. nastupaju još recitator i hor. koji je sa mawim ispravkama štampao 1991. godine. violonåelo i klavir na stihove sedamdeset pet pesama iz dvanaest pesniåkih zbirki Desanke Maksimoviã. Dvadeset åetiri naša muziåka stvaraoca komponovali su u posledwih šest decenija XX veka osamdeset sedam pesama za glas i klavir i jednu pesmu za glas. Prva dva wena stava — Okupacija attacca — 14. dok u treãem stavu — Krvava bajka — nastupa i mešoviti hor kao kolektivni tumaå „ozvuåenih" stihova iz istoimene pesme Desanke Maksimoviã. oktobar i In memoriam — orkestarska su. Stanojlo Rajiåiã i Aleksandar Obradoviã jedini su naši muziåki stvaraoci koji su komponovali pesme za glas i simfonijski ili kamerni orkestar na stihove Desanke Maksimoviã. ona ima dva orkestarska stava — Viðewe i Tama. Poemu za recitatora. Stanojlo Rajiåiã je završio 1980. Prvu od pet pesama ovog ciklusa Zeleni vitez odabrao je iz istoimene pesniåke zbirke Desanke Maksimoviã. koji je autor komponovao inspirisan stihovima pesme Moja zemqa propasti neãe. Ova mladalaåka Vaudina kompozicija ritmiåko-muziåki oslikava stihove pesme Samoglasnici i ostvaruje odreðene boje i zvuåne osobenosti svakog samoglasnika zahvaqujuãi odgovarajuãim promenama tonaliteta. godine. Miloja Milojeviãa (ciklus pesama za glas i klavir Gozba na livadi — 1939. godine. godine ciklus pesama za solo sopran i simfonijski orkestar Traÿim pomilovawe. godine. godine i posvetio je streqanim drugovima u Kraqevu 1941. koji su bili graðeni na naåin pasakaqe. koji ima åetiri pesme — O praštawu. Vokalno-simfonijsku poemu za mešoviti hor i simfonijski orkestar Kragujevac napisao je kompozitor Dušan Kostiã 1961. Åetrdeset osam prokomponovanih. Posveãena kragujevaåkim uåenicima koji su streqani 1941. deåji hor i kamerni orkestar Samoglasnici komponovao je Zlatan Vauda 1953. Tamniåar). ÿenski hor i simfonijski orkestar Traÿim pomilovawe napisala je kompozitorka Mirjana Šistek 1976. Tišina. Za suÿwe pomilovane. mešoviti hor i simfonijski orkestar Kraqevaåki oktobar 1941 završio je kompozitor Vitomir Trifunoviã 1996. Simfonijsku poemu za recitatora.

Nikole Petina (Åovek — 1998. Dejana Despiãa (ciklus pesama za glas i klavir Ozon zaviåaja — 1991). 1). Åeÿwa — 1980. Usahle reke. izgubqena). Za qude koji jasno vide. 1. Meðu planetama). Poslovi su završeni. Opomena i Zla noã — 1991. 14 pesama. Molba. Predoseãawe — 2000). 2). Rekvijem. Sneg na grobu. 10. 12. Aleksandra Koraãa (Proletwe pesme: I. godine. Dodir. izgubqena). Istovremeno. izgubqena i Opomena — 1996). Nikole Ÿanetiãa (Krvava bajka — 1959). Rastislava Kambaskoviãa (Qubavno pismo — 1987). Natalije Benderoviã (Tajni sastanak — 1975. 10). Vojina Komadine (ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1986. solo pesme Strepwa i Opomena — 1975. Obeãala si da ãeš biti veåna. Strepwa. 10. Bajka i Razgovor u grawu — 1993. Dušana Trbojeviãa (Ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1972. Vere Milankoviã (Odazvale su se samo ptice — 1972). 13). najmnogobrojnija skupina solo pesama koja je do danas kod nas komponovana na stihove jednog našeg pesnika i najmno- . izgubqena). Dragutina Gostuškog (Voÿwa. 1. 1). Ptiåja sahrana. ciklus pesama za glas i klavir Poslovi su završeni — 1995.… umesto Moj svet.210 ne-vojnici. Krvava bajka. Sad je izvesno. 5. ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1988. Potopiqeni brod. 8. Mirjane Ÿivkoviã (ciklus pesama za glas i klavir Niåija zemqa — 1986. 10. zemqu starinsku. Svod nebeski. U ropstvu. solo pesma Za pesnikiwu. Dimitrija Golemoviãa (U gostima — 1973). Na buri. Za vojniåka grobqa. O praštawu. Dušana Kostiãa (Krvava bajka 1949. Prolog. Åeÿwa. 10). Za vojniåka grobqa. Rudolfa Bruåija (Veåerwa pesma — 1952). 1. Za pesnikiwu. Pesnik i zaviåaj (1946. Proleãni sastanak (1954. 11). 12). zemqu starinsku — 1998). Majke optuÿuju i Na buri — 1996). Epilog umesto Proglas. Pastorala. Zorana Jovanoviãa (ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1975. 5). za kojom slede pesniåke zbirke Nemam više vremena (1973. Aleksandra Obradoviãa (ciklus pesama za glas i klavir Zeleni vitez — 1990. Posledwi dani i Objavite jednom na velika zvona — 1995. 1. Za one koji ne umiru na vreme. Ozon zaviåaja (1990. Nadeÿde Mosusove (Srebrne plesaåice — 1950). Tišina spava — 1978. Nove pesme (1936. Šumska quqaška (1959. Zbog mene i Qubavno pismo — 1992). 2. 1). Moj svet. Ivane Stefanoviã (ciklus pesama za glas i klavir Moj svet — 1974. Za pastvu srca). Za suÿwe pomilovane. Oporuka — 1980) i Nataše Daniloviã (Selice — 1993) pokazuju da su naši kompozitori najåešãe bili inspirisani pesmama iz prve pesniåke zbirke Desanke Maksimoviã — Pesme (1924. Pretwa. Srbija je velika tajna. solo pesme Traÿim pomilovawe za nerotkiwe — 1977. Smrt gavrana. solo pesma Pesma kraj izvora — 1952). Proletwa pesma. O praštawu. 21 pesma za glas i klavir). Gozba na livadi (1932. Iskustvo. O ÿenidbi sina. Pobuna — samo klavir. Svod nebeski je hladan. Po rastanku. Milanke Miševiã (Predoseãawe i U zimski dan — 1966). Nedeqna propoved). moÿe se reãi da su navedene pesme za glas i klavir najmnogobrojnija skupina muziåkih kompozicija napisanih na stihove ove pesnikiwe. Zeleni vitez. Ruka. Zeleni vitez (1930. Traÿim pomilovawe (1964. Stanojla Rajiåiãa (Ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1979. Niåija zemqa (1979. 1) i Zarobqenik snova (1960.

Kos i nos. grupu pevaåa i narodni orkestar koje su na stihove Desanke Maksimoviã napisali Radoslav Graiã — Otiãi ãu u pastire. kao i åestim metriåkim. deåji hor i instrumentalni ansambl — Lutke raåunaju i Prvak. b) Muzika za decu Malu operu za decu Deåja soba napisao je kompozitor Milenko Ÿivkoviã 1940. Wenu transkripciju za kamerni orkestar autor je uradio 1993. godine. Enriko Josif komponovao je pesmu za deåji hor i kamerni orkestar Raduj se. flautu i klavir Bliÿi se. raspevanu vokalnu deonicu i harmonski bogat zvuk. Šarena torbica. Telad i åobanica. bliÿi leto. Baka. s obzirom na to da su u wima oseãajnost i misaonost ove pesnikiwe znaåajno produbqeni i intenzivirani minuciozno uraðenom vokalnom i klavirskom deonicom.211 gobrojnija skupina celovitih i u izrazu veoma samosvojnih i snaÿnih muziåkih ostvarewa u kojima je dosegnut najviši domet muziåke transpozicije pesniåke reåi Desanke Maksimoviã. Sreãa i Seqankina uspavanka (1974) i Petar Popoviã — Predoseãawe (1983). Komponovana je za osam solista i klavir 1974. Duhoviti i qupki stihovi o igri i maštarijama devojåicâi deåakâ . inspirisali su petoricu beogradskih muziåkih stvaralaca da komponuju ukupno devetnaest pesama za decu åija je zajedniåka odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. odnosno Al' je lep deåji svet i Šumska quqaška (1998). dok je Zoran Jovanoviã. igre i snoviðewa dece odenuo u muziåko ruho vedrog i pristupaånog sadrÿaja. Aleksandar Koraã i Petar Popoviã napisali su po dve takve pesme za solistu. Boÿidar Stanåiã im se pridruÿio pesmom za deåji hor. agogiåkim i dinamiåkim promenama. godine. u kojoj je Zoran Jovanoviã muziåki „nadogradio" stihove istoimene pesme Desanke Maksimoviã. godine na tekst istoimenog pozorišnog komada za decu Desanke Maksimoviã. napisao za decu åak trinaest pesama za glas i klavir — Mali åuvar. ali su weni i notni i tonski zapisi izgubqeni. solo pesme i jesu najznaåajnija skupina muziåkih kompozicija koje su naši muziåki stvaraoci komponovali inspirisani poetskim delom ove pesnikiwe. U gostima. Pušniåar. godine. Krtice. Ide jesen. v) Popularna muzika Ovoj grupi vokalno-instrumentalnih kompozicija pripadaju pesme za pevaåa solistu. Starinari. åije je qupke scene iz ÿivota. rada. bez obzira na to što je u nekima od wih poetiåka i jeziåka melodija poetskog izvornika dominantnija od wegove muziåke transpozicije. ima jednostavan i deci razumqiv muziåki jezik. Upravo zbog tih i takvih pesama za glas i klavir koje nadahnuto muziåki tumaåe poeziju Desanke Maksimoviã i obogaãuju našu muziåku baštinu. kao i pesme za pevaåa solistu i zabavni orkestar Darka Kraqiãa . Muziåka priåa za decu Medvedova ÿenidba. Vetrova uspavanka i Molba malog ÿira. u drugoj polovini 1995. koje je Desanka Maksimoviã sa izuzetnom qubavqu pisala nekoliko decenija. Vodonoša.

koju je bawaluåki kompozitor i folklorista Vlado Miloševiã završio 1951. Ona ima tri verzije: za ÿenski hor i klavir (1986). Vokalne kompozicije a) Umetniåka muzika Kompoziciju za mešoviti hor Osloboðewe Cvete Andriã napisao je kompozitor Josip Slavenski 1947. Ova horska kompozicija ima jednostavnu melodijsku i harmonsku fakturu. b) Muzika za decu Tri pesme za decu Desanke Maksimoviã Prvi maj. I druga horska kompozicija ovog autora — Åeÿwa takoðe pokazuje wegovo interesovawe za ÿenski hor. Pesma. U gostima i Pozdrav planinara šumi inspirisale su dvojicu naših muziåkih stvaralaca da napišu jednostavne i vesele istoimene kompozicije za troglasni deåji hor — Radosav Anðelkoviã pesmu Prvi maj. godine. godine. Sen poginulog ratnika. godine. gde su sahraweni srpski i savezniåki vojnici koji su poginuli na Solunskom frontu 1918. Majåina tuÿbalica. Sestrina tuÿbalica. dok je wena druga verzija uraðena 2001. v) Popularna muzika Zoran Jovanoviã komponovao je 1996. Devojke-vojnici. Na stihove pesme Proleãe. Horsku kompoziciju Svatovska pesma napisao je kompozitor Mihovil Logar na poetski tekst Desanke Maksimoviã u dve verzije: za ÿenski hor i za ÿenski hor i klavir. Horsku kompoziciju Vojniåko grobqe u Solunu.212 — Strepwa (1996) i Gordane Iliã — Predoseãawe. Wena prva verzija nastala je 1980. godine. Strepwa. godine na osnovu poetskog teksta koji je oblikovao od prve dve strofe prve pesme i posledwe strofe åetvrte pesme istoimene poeme Desanke Maksimoviã. Proleãna pesma i Opomena (1998). horskog dirigenta i kompozitora Dragoquba Šarkoviãa inspirisali su stihovi Desanke Maksimoviã o grobqu Zejtinlik u Solunu. a ja venem novosadski kompozitor Nikola Petin napisao je 1998. Proletwa . za ÿenski hor i simfonijski orkestar (1988) i za ÿenski hor i recitatora (1994). kontrapunktskog oblika u kojem je našao primenu imitacioni postupak. godine kompoziciju za solo sopran i ÿenski hor Devojaåka åeÿwa. Obe verzije su komponovane na principu ricercare-a. u kojoj je intenzivirao wen igraåki karakter da bi što slikovitije doåarao proleãni zanos i veselost ÿivota. prati ritmiåki tok stihova istoimene pesme Desanke Maksimoviã i koristi se elementima našeg muziåkog folklora. godine na stihove Desanke Maksimoviã ukupno dvadeset jednu istoimenu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe — Mladiãeva tuÿbalica. Balada za mešoviti hor Krvava bajka. a Stanislav Preprek pesme U gostima i Pozdrav planinara šumi (1974).

Predoseãawe. ritma i jednoglasnog i dvoglasnog pevawa. Qubavna pesma i Seqankina tuÿbalica. Pokajawe. ali takoðe zbog wene sposobnosti da svoju poruku podjednako dobro ispeva u strofama i rimama. Strah. Po rastanku: ¡. gazite. Imajuãi u vidu sve pesme ove pesnikiwe koje su oni muziåki transponovali. samosvojnog i åesto veoma modernog muziåkog iskaza. Instrumentalne kompozicije Umetniåka muzika U klavirskim kompozicijama Pjesma o dušama umrlih trava što lebde nad pokošenom livadom i Sunce nad livadom petrovaradinskog kompozitora Stanislava Prepreka oslikane su wegovim osobenim harmonskim jezikom situacije i raspoloÿewa u pesmama Desanke Maksimoviã Pokošena livada (prva. Po rastanku: ¡¡¡. Devojaåka molba. Pitawe. Obudovela nevesta. u svim wenim vidovima i pesniåkim rodovima. Po rastanku: ¡¡. Meðu wima je i pet pesama koje su napisane na stihove Desanke Maksimoviã: Åuk. u razdobqu od 1939. a zatim u wenim pesmama za decu i rodoqubivim pesmama. godine. Jedna smrt. Traÿim pomilovawe (1964). Jedna od bitnih komponenti velikog uspeha sa kojim je tada prikazivan u zemqi i inostranstvu bila je i muzika Vojislava Kostiãa. Igrani film Krvava bajka snimqen je 1969. g) Muzika u edukativne svrhe Zahvaqujuãi uxbeniku Solfeðo kroz pesmu Qiqane Pantoviã. Tiho. neprekidno inspirisala naše kompozitore. Romantiåarska uspavanka. * * * Sve u svemu. Priznawe (Bina). Naši muziåki stvaraoci najåešãe su nalazili inspiraciju u qubavnim i misaonim pesmama Desanke Maksimoviã. zvezde. kao i u slobodnom stihu najrazliåitijeg metra. sto sedamdeset pet muziåkih kompozicijai i razliåiti ÿanrovi kojima one pripadaju pokazuju da je poezija Desanke Maksimoviã. godine u reÿiji Branimira Torija Jankoviãa. moglo bi se reãi da su pokazali nešto veãe interesovawe za pesme iz wene posledwe åetiri pesniåke zbirke. . Vetrova uspavanka i Ide jesen Qiqane Pantoviã i Hvalisavi zeåevi Aleksandra Obradoviãa. druga i peta strofa) i Zmija. Niåija zemqa (1979) i Ozon zaviåaja (1990). do 2001. åuk. što im je svakako omoguãavalo ostvarivawe nadahnutog. pojedine pesme komponovane za decu poåele su da se upotrebqavaju.213 pesma. osim za javne nastupe i u edukativne svrhe — u nastavi solfeða za uveÿbavawe i savladavawe odreðenih intervala. pre svega zbog tematske raznovrsnosti i snage oseãawa. nemira misli i iskustvene mudrosti same pesnikiwe. Nemam više vremena (1973). Pesma kraj izvora.

o smislu stvaralaštva. Nikola Petin. ali sa gotovo redovnim prekidawem rime (— — abab). koji su znalaåkim preoblikovawem pesama Desanke Maksimoviã potrebama svojih stvaralaåkih zamisli postajali i uspešni „libretisti" sopstvenih muziåkih kompozicija. kao i spajawe pojedinih wegovih stihova sa stihovima iz drugih pesama ove pesnikuwe. imaju izvanrednu ekspresivnost i dramski naboj. stihova i reåi. uglavnom su strofiåne i wihovo rimovawe je najåešãe ukršteno. Petar Krstiã. Dejan Despiã. o prolaznosti svega i konaånoj pobedi smrti. na koja pokušava da dƒ ili bar da nagovesti prave odgovore. sadašwosti i buduãnosti. U misaonim pesmama Desanka Maksimoviã postavqa izuzetno znaåajna pitawa o našoj prošlosti. dok su najizrazitiji predstavnici druge grupe — Stanojlo Rajiåiã. i 8. prvoj od pet pesama iz ciklusa pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe Dušana Trbojeviãa. pesama za ÿenski hor i vokalnih i vokalno-instrumentalnih kompozicija koje pripadaju popularnoj muzici. (ab — ab) ili (ababc — a — c). Wene odabrane pesme za decu opevaju igru. stiha. dok su drugi pravili wegove znatnije izmene koje su podrazumevale ponavqawe ili izostavqawe pojedinih wegovih strofa. 3. Mirjana Ÿivkoviã. Zoran Jovanoviã. koristeãi se pri tom slobodnijim naåinom izraÿavawa u pogledu strofa i rima ili iskquåivo slobodnim stihom. zbog åega ove wene pesme i jesu najåešãe „ozvuåene" u obliku prokomponovane pesme za glas i klavir. Dušan Trbojeviã. Stvaralaåki pristup naših kompozitora stihovima Desanke Maksimoviã bio je dvojak: neki od wih su uvaÿavali izvorni poetski tekst u potpunosti ili uz neznatna odstupawa. horske pesme ili pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. Rudolf Bruåi i Ivana Stefanoviã. s tim . koje su naši muziåki stvaraoci komponovali kao kantate. 2. maštawa. što je omoguãilo kompozitorima da napišu veãi broj solistiåkih i horskih vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu åija je zajedniåka odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. 7. Aleksandar Obradoviã. Rastislav Kambaskoviã i još nekoliko naših kompozitora.4 4 Na primer. što je veoma pogodovalo komponovawu strofiånih pesama za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. i 3. poeme. kompozitor je uåinio sledeãe izmene u stihovima pesme Proglas Desanke Maksimoviã: od 10 stihova 1. i 8. Miloje Milojeviã.214 Qubavne pesme ove pesnikiwe imaju tematsko i emotivno središte u qubavi i prirodi i ispevane su u strofama s razliåitim brojem stihova i rasporedom rima ili u katrenima åiji su stihovi rimovani ukršteno (abab) i obgrqeno (abba). Sve rodoqubive pesme ove pesnikiwe. u pesmi za glas i klavir Prolog. stih u celosti. strofe odabrao je delove 1. pored ostalih. Dušan Kostiã. kao i 6. Prvoj grupi muziåkih stvaralaca pripadaju. stih. strofe odabrao je samo 1. zatim promenu redosleda reåi i dodavawe reåi koje se u wemu ne nalaze. u kome je umesto „dajem zakonik" napisao „zakonik dajem". od 8 stihova 2. drugarstvo i boravak mališana u prirodi preteÿno u katrenskim strofama sa istim brojem slogova u svakom stihu i sa ukrštenin (abab) ili obgrqenin rimovawem (abba). ðaåke dane.

Åeÿwa. Za vojniåka grobqa i O praštawu. kao i treãeg stava vokalno-simfonijske poeme Kragujevac Dušana Kostiãa. a u 5. åiji su stihovi inspirisali nastanak istoimenih pesama za glas i klavir Dušana Kostiãa. al' i no. od kojih ãe ona najboqa. Aleksandar Obradoviã. Aleksandar Obradoviã (šest pesama). ne nalazi u pesmi Proglas. Dušan Kostiã. koji je trinaest wenih pesama muziåki transponovao u pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. Na buri. Dušan Trbojeviã (šest pesama). Qubavno pismo. i 10. stihu umesto reåi ali i nego napisao je al' i no. strofe odabrao je 4. stihu umesto reåi ali i nego napisao je al' i no. devetnaest pesama za glas i klavir. a u 9. Miloje Milojeviã (pet pesama). moÿe se reãi da se Trbojeviã — „libretista" u pesmi za glas i klavir Prolog najåešãe koristio principom skraãivawa poetskog teksta izvornika (od ukupno 36 stihova pesme Proglas upotrebio je samo 21 stih za komponovawe solo pesme Prolog). Dakle. kao i Milenko Ÿivkoviã (mala opera za decu Deåja soba). zatim Dejan Despiã (deset pesama). zatim principom inverzije reåi u stihovima da bi pojaåao arhaiånost pesniåkog jezika Desanke Maksimoviã. što je u 1. koje su komponovali kao istoimene kompozicije u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima. stih. Strepwa.215 Zoran Jovanoviã je napisao najveãi broj kompozicija na stihove Desanke Maksimoviã — dvadeset jednu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe. Petar Popoviã i Gordana Iliã — pokazali su znatno interesovawe i za pesme Opomena. i 8. vokalnih i instrumentalnih dela u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima. znaåajno interesovawe za poeziju ove pesnikiwe pokazali su i Stanojlo Rajiåiã. zatim kantate Radosava Anðelkoviãa i balade za mešoviti hor Vlada Miloševiãa. i 8. Naši muziåki stvaraoci umetniåke muzike — Stanojlo Rajiåiã. Dimitrije Golemoviã. ali i nego napisao oceubica. na kraju solo pesme dodao je stih „Ja zakonik dajem" koji se. 7. Stanislav Preprek. muzike za decu — Qiqana Pantoviã i Zoran Jovanoviã i popularne muzike — Darko Kraqiã. inaåe. Nikola Petin. kao i principom dodavawa stihova originalnom poetskom predlošku da bi postigao još veãe isticawe vladarske osionosti cara Dušana i autoritarizma wegovog Zakonika i wegove pravde. Milanka Miševiã. uveren sam da ãe ona i ubuduãe biti zahvalan i podsticajan „materijal" za stvarawe novih vokalno-instrumentalnih. stih. Vojin Komadina i Dušan Trbojeviã. od 10 stihova 4. . Takoðe. stihu umesto reåi åedoubica. i 6—10. Zoran Jovanoviã. kao i do sada. S obzirom na to da poezija Desanke Maksimoviã neprestano inspiriše naše kompozitore veã više od šest decenija. Nikole Ÿanetiãa i Zorana Jovanoviãa. Rastislav Kambaskoviã. Predoseãawe. U gostima. strofe odabrao je 3—8. Najåešãe komponovana pesma Desanke Maksimoviã jeste Krvava bajka. trinaest pesama za decu za glas i klavir i muziåku priåu za decu Medvedova ÿenidba za osam solista i kamerni orkestar ili klavir. Dragoqub Šarkoviã. od 8 stihova 3. obogaãivati našu muziåku baštinu.

46. 3. 14. 25. 42. 33. 6. 15. 16. 29. 11. 19. 31. 20. 32. 13. 17. 34.216 Prilog ¡ Pesme Desanke Maksimoviã koje su inspirisale naše muziåke stvaraoce 1. 5. 8. 30. 2. 10. 24. 35. 41. 18. 26. Al' je lep deåji svet Baka Bliÿi se. 37. 22. bliÿi leto Vetrova uspavanka Vodenica Voÿwa Vojniåko grobqe u Solunu Devojaåka molba Devojke — vojnici Dodir Za vojniåka grobqa Za qude koji jasno vide Za nerotkiwe Za one koji ne umiru na vreme Za pastvu srca Za pesnikiwu. 43. 44. 28. 7. 12. 40. 27. 38. 36. 39. zemqu starinsku Za suÿwe pomilovane Zbog mene Zeleni vitez Zla noã Zmija Ide jesen Iskustvo Jedna smrt Jutro Kos i nos Krvava bajka Krtice Lutke raåunaju Qubav Qubavna pesma Qubavno pismo Majke optuÿuju Majåina tuÿbalica Mali åuvar Medvedova ÿenidba Meðu planetama Mladiãeva tuÿbalica Moja zemqa propasti neãe (Verujem) Moj svet Molba malog ÿira Na buri Na grobu streqanih ðaka Nedeqna propoved Obeãala si da ãeš biti veåna Objavite jednom na velika zvona Obudovela nevesta . 23. 9. 21. 4. 45. 47.

55. 90. a ja venem Proleãna pesma Ptiåja sahrana Pušniåar Raduj se Razgovor u grawu Rekvijem Romantiåarska uspavanka Ruka Sad je izvesno Samoglasnici Svatovska pesma Svod nebeskije hladan Selice Seqankina tuÿbalica Seqankina uspavanka Sen poginulog ratnika Sestrina tuÿbalica Smrt gavrana Sneg na grobu Srbija je velika tajna (Spomen na ustanak) Srebrne plesaåice Sreãa Starinari Strah . 91. 63. 70. 59. 68. 73. 52. 81. 67. 96. 71. 50. 77. 86. 49. 84. 97. 89. 74. 72. 88. 53. 56. 69. 94. 82. 78. 87. 51.217 48. 58. 65. 57. 61. 75. Odazvale su se samo ptice O ÿenidbi sina Opomena Oporuka O praštawu Osloboðewe Cvete Andriã Otiãi ãu u pastire Pesma Pesma kraj izvora Pitawe Pozdrav planinara šumi Pokajawe Pokošena livada Po rastanku: I Po rastanku: II Po rastanku: III Po rastanku: V Posledwi dani Poslovi su završeni Potopqeni brod Prvak Prvi maj Predoseãawe Priznawe Proglas Proletwa pesma: I Proletwa pesma: II Proleãe. 80. 64. 83. 95. 60. 76. 92. 62. 54. 66. 79. 93. 85. 98. 99.

101.218 100. 114. 109. 118. 104. 111. 115. ãuk U gostima U zimski dan U ropstvu Usahle reke Hvalisavi zeåevi Åeÿwa Åekawe Åovek Šarena torbica Šumska quqaška Haiku stihovi iz pesniåke zbirke Ozon zaviåaja . 102. 113. Strepwa Tajni sastanak Tamniåar Telad i åobanica Tiho. 107. 110. 116. 108. 103. zvezde. 105. 117. 112. gazite Tišina Tišina spava Ãuk. 106.

219 Prilog ¡¡ Pesme za glas i klavir na stihove Desanke Maksimoviã .

220 .

221 .

222 .

223

224

225

226

227

228

229

230

231 .

232 .

233 .

234 .

235 .

236 .

237 .

238 .

239 .

240 .

241 .

regardless of the fact that in some of them poetic and linguistic melody of the poetic source is more dominant than their musical transposition. one poem. . and the most numerous group of completed works specific in their expression. and then in her poems for children and patriotic poems. our forty three composers wrote different music forms and genres.e.242 Vladimir Jovanoviã WORKS OF OUR MUSICAL CREATORS COMPOSED FOR DESANKA MAKSIMOVIÃ'S VERSES Summary According to the insights gained by the author of this paper after the research lasting several years. one hundred and seventy five vocal-instrumental. it is the most numerous group of solo songs so far composed in our country for the verses of any domestic poet. and one choir composition. i. four songs for the voice and piano. inspired way interpret Desanka Maksimoviã's poetry and enrich our musical heritage. these solo songs are the most significant group of music compositions created by our musical artists inspired by the poetic opus of this poetess. agogic and dynamic changes. vocal and instrumental compositions for the verses of this poetess. out musical composers most often found inspiration in Desanka Maksimoviã's love and reflexive poems. very strong music creations which reached the highest peak of music transposition of the poetic words of this poetess. In the last six decades of the 20th century. Precisely because of the features of these and such songs for the voice and piano which in a musical. Eighty eighth songs for the voice and piano composed by our twenty four musical artists represent the most numerous group of music compositions written for Desanka Maksimoviã's verses. nine of which were lost — three cantatas. as well as by the frequent metric. because in them her sensitivity and reflexivity were deepened and intensified by the meticulously done vocal and piano sections.

Na kraju. 821. binarne opozicije. djedu.32. Bašta Neobiåna naslovna sintagma Bašta sqezove boje zapoåiwe kquånom reåi. junak pripovedaå. idiliåno. predgovor. zatim o Demetri i Persefoni ili Hristovom vaskrsnuãu. na treãem mestu (zapravo na prvom kada uzimamo kwigu u ruke). raj.41. motiv. mesto gde raste gajeno biqe (cveãe i/ili voãe) i nosi sa sobom remi- . ureðen prostor. Uostalom. kwiÿevnoteoretskim kategorijama (motiv.UDC 821. nadreðeni i simboliåni pojam bašta. nalazi se opšti. prvom prostornom i metaforiånom odrednicom bitnom za daqe razumevawe teksta. junak. vreme i prostor. ograðen prostor (u uvodnoj priåi ove zbirke pomiwe se „kopqasta pocrwela ograda" i „potamwela baštenska ograda"). boje. djed Rade. saznawe. mit. Bašta se pojavquje na svega tri mesta u celoj zbirci priåa: u naslovu. KQUÅNE REÅI: naslov. priåa. htonsko. potopu ili Atlantidi). zbirka priåa o detiwstvu. odnosno Dolini plaåa.09 Ãopiã B. simbolika.163. qudima iz rata („o dobrim starcima i zanesenim djeåacima". reminiscencija. o „dobrim qudima i svetim bojovnicima"). u predgovoru i u uvodnoj priåi. To više nije nikakva „baštica kraj naše kuãe" veã åitav niz.41-95 MITSKI MODELI U BAŠTI SQEZOVE BOJE BRANKA ÃOPIÃA Anðela Ivaniã SAŸETAK: Tumaåewe slike sveta Bašte sqezove boje zasniva se na kquånim reåima Ãopiãevog dela. Druga bašta je ona iz pišåevog predgovora. još su stari Grci zbirke svojih pesama poredili sa skupqawem i zbirom cvetova. metaforiånog znaåewa: „sjedim nad svojim rukopisima i priåam o jednoj bašti sqezove boje". Ova posledwa je motiv sa osnovnim znaåewem i tiåe se konkretne „baštice kraj naše kuãe" gde bi se „u jedno od najprijatnijih doba godine. rascvjetao […] crni sqez i qupko prosinuo iza kopqaste pocrwele ograde". inicijacija. koji bez obzira na sadrÿinu oznaåava isto što i vrt. starcima.163. vreme i prostor) i tri grupe mitova (o izgonu iz raja. svet. i o zlatnom dobu. skoro preko noãi.

a u agrarnoj kulturi simbolizovan je ÿitom. Nicawe biqke u proleãe znak je novog poåetka. a to je je ÿuta boja. Weno su mi sjeme posijali u srce još u djetiwstvu i ono bez prestanka niåe. ta- . predstavqa zapravo poseban prostor i svet. najboqe ãemo odrediti ako se setimo mita o prvom åoveku: Adam je izagnan iz edenskog vrta. a druge crvenom. Ÿito se pojavquje kao motiv i u ovim priåama kao sastavni deo podnebqa. snage. stoga ãemo se više puta vraãati na wega. Boja „zlatne bajke o qudima". traje stawe veånog blaÿenstva. U prvoj priåi po kojoj se zove åitava zbirka. sqez ili proleãe imaju zajedniåko znaåewe sa motivom biqke koji inaåe nije posebno razvijen. Svi simboli motiva nicawa nove biqke podudarni su sa znaåewima zelene boje. Da se podsetimo šta kaÿe sam pisac u predgovoru o kakvoj bašti piše: „[…] sjedim nad svojim rukopisima i priåam o jednoj bašti sqezove boje. o dobrim starcima i zanesenim djeåacima […] ÿurim da ispriåam zlatnu bajku o qudima. i sliku zrna ÿita koje svake godine ispoåetka niåe. u wemu vlada svekoliko obiqe (što je boÿanskog karaktera). e. a vrt mu je postao nedostupan i zabrawen. Weno su mi sjeme posijali u srce još u djetiwstvu i ono bez prestanka niåe. bez zla. kada je smrt dolazila lako kao san. edenski. kao što je veã navedeno. kao u mitu o Persefoni i Demetri. åovek. carski. „teåe med i mleko". rada.) Biqke Motivi kao što su bašta. raðawa. mladosti. cvjeta i obnavqa se. podudarne su jedna drugoj. Djed Rade jedne godine „boji" slez u bašti plavom bojom. Dva dela zbirke u svojim naslovima imaju ove dve boje. izgubivši ga zauvek. ovako je opisan djed Rade: „[…] takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed. kada Bog ostaje sƒm. nastawen je raznim pticama i ÿivotiwama. Ako se obrati paÿwa na konkretno pomiwawe odreðenog cveãa. a to je uglavnom samo slez." (Ovaj predgovor sadrÿi nekoliko uputstava za åitawe zbirke. kaÿe: „[…] ÿelim da ispriåam zlatnu bajku o qudima. sve do greha saznawa.244 niscencije na neke „poznate" bašte i vrtove: rajski (persijska pozajmqenica raj oznaåava „ograðen vrt"). U predgovoru pisac. u kojem ponekad vladaju drugi zakoni od ovozemaqskih." Ovde je oåigledno reå o metafori koja u sebi pored humanistiåke ideje sadrÿi i sliku poznate jevanðeqske parabole. raj je ostao bajoslovan. ÿivota. onda uoåavamo dve wegove karakteristike koje su bitne za razumevawe koncepcije åitave zbirke. Metafore su i boje sleza. i samo u prvoj priåi. biqkama i drveãem. u wemu teku reke. ima zlata i dragog kamewa… U judeo-hrišãanskom raju „ÿive" Bog i wegovo delo. cvjeta i obnavqa se. obnove prirode. Koje su odlike tih vrtova i u kakvom smo mi odnosu prema wima. kao i ÿita. Bez obzira na åovekovu sudbinu u toj priåi. boÿji. Antiåka gråka predstava o detiwstvu qudskog roda vezana je za mit o zlatnom dobu. Oåigledna je ideja obnavqawa ili kruÿnog kretawa vremena. sreãnom i bezbriÿnom. ovde nazvane plavom i crvenom.

i zelena. morski puÿ. ili kratko Zeko. na poåetku. zlatna bajka biqka veåna je priåa o qudima — tema koja zaokupqa pišåevu misao. mogao bi se naåiniti da je nije vidio" (Dobri momak Vasilije. zatim kao zbir cvetova — bašta — metafora zbirke priåa (o detiwstvu — plavi slez. i „siv zelen soko". jer je wena supstitucija uvek u slici proleãa. Mnogim domaãim ÿivotiwama daje se ime prema toj boji. U toj uvodnoj priåi pomiwu se zaista samo åetiri boje: ÿuta. Ãopiã tu boju naziva upravo tako: „Ostala samo ÿujova? — […] što nije bar neka zekuqa. a kow Zelenko. livada i gajeva. prvobitno jaše na kowu zelenku. prethrišãanski asimilovani bog proleãa. pa ãe se vo zvati Zekowa. to su kow zelenko. krava Zekuqa. što moÿda ima veze i sa prqavosivom zeåijom. åestih motiva priåa i to iskquåivo Jutara plavog sqeza. još i u narodnoj poeziji „maå zeleni". Odbrana vukove boje bila bi svojevrsna odbrana djedovog integriteta. ali nije prihvaãena u djedovoj viziji sveta. izmeðu prirodnog i demonskog. radost. dobija se utisak da zeleno simboliše mladosti. odnosno vuåjom bojom. pomiwu se „daleka vuåja vremena". s obzirom na sadrÿinu tih priåa iz prvog dela.245 kvog je bilo teško naãi. Sveti Ðorðe. koja se sliva sa bojom trave i okoliša. što samo govori o opštoj rasprostrawenosti naziva za ovu posebnu nijansu boje. a od ÿitarica samo u priåi Dane Drmogaãa „ona dva svijetla perca […] (koja se) zazelene na mrkoj oranici" (79). Biqka se pojavquje kao konkretni slez u bašti. sviwa. Kasnije se u priåama nigde ne pomiwe slez. tek kasnije na belcu. ali to ne znaåi da je uopšte nema. marviåne zaštitne boje. što ovoj boji daje znaåewe izmeðu dve suprotne strane wene simbolike. dok je ÿutom nazivao sve åemu nije umeo taåno da odredi boju. što bi se moglo nazvati bojom divqine. pas Zeqov. u predgovoru). Siva se pomiwe. vrsta male ribe. gde se priåa o mladosti djeda Rade. O zelenoj boji bi trebalo reãi još samo to da se ne pomiwe nigde više. komediju ili åak erotiku. tako neophodnom ovim divqim ÿivotiwama. a koje su u vezi sa biqnim svetom pomenutim u navedenim tekstovima. koje se zaista nalaze u zbirci kao po- . a pošto te priåe nisu o detiwstvu. Trebalo bi ipak ovu boju izdvojiti od narednih. jarac. 112). Zekan. zatim vuk (kako tvrdi djed Rade). U Danima crvenog sqeza ta boja se skoro uopšte i ne spomiwe. U Dani Drmogaãi. Boje Zelena. i o kasnijem ÿivotu — crveni slez). Prethodno su nabrojane boje koje je pisac naveo u uvodnoj priåi i predgovoru. To u potpunosti odgovara odlici mesta i vremena u kojima je ÿiveo åovek u stalnoj borbi za zalogaj u surovoj liåkoj prirodi i sa divqim ÿivotiwama. U narodnom govoru ova se boja upotrebqava za oznaåavawe odreðenih ÿivotiwa sive boje. Bašta sqezove boje predstavqa priåe o qudima. modra (plava). Wegov spektar svodio se na svega åetiri osnovne boje […]" (13). crvena. pa åak i åovek zelenih oåiju. i na kraju (tj. Zekom se zovu još i maåka. i kako je Milka Iviã primetila.

ili kad pripovedaå kaÿe da se „kroz siv sutonski pepeo. jer se radwe." Prvo što nam sam naslov nudi pored kquåne reåi naslova jeste neodreðenost slike sveta: odredba „sqezova boja" kao boja tog posebnog prostora/sveta ostaje nedefinisana. Tome u prilog idu i mnogobrojne slike zelene prirode koja okruÿuje aktere priåa drugog dela zbirke. Niš 1998) zakquåuje za glavnog junaka prvog dela zbirke: „brkawe boja i svesno prenebregavawe upozorewa da lisica nije 'ÿuta' niti je pak vuk 'zelen'. sivi. rujna…).246 stojeãi motivi. ili još daqe. kroz pripovedaåevo seãawe. åesto odvijaju u nekakvom spoqašwem prostoru. Djedovo tvrðewe da vuk ne moÿe biti siv nego zelen u potpunosti odgovara opoziciji åovek (ropstvo) — vuk (sloboda i divqina). setiãemo se da je slez svetlih latica. naziva se ÿivot (Dane Drmogaãa. I sam pripovedaå ima problema s odreðivawem boja. crna. Siva. „Sqezova boja. 80). zlatna. usled ratnih. ali ako je djed kazao da je modra. naroåito gradskom åoveku. qubiåast. boje jeseni. dakle. Radivoje Mikiã u kwizi Opis priåe (Prosveta. ali se u tekstu javqaju wihove slikovite supstitucije (golubiji. veãim delom zajedniåka za sve kulture i narode. ruÿiåast. Od predgovora preko podnaslova i samo ponekad u priåama mogu se izdvojiti sledeãe osnovne boje: „sqezova". One åine sastavni deo naslovnih metafora (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) i nose sopstvenu simboliku koja je zbog arhetipskog porekla simbolike boja uopštena. teško je reãi kakav. ali sa razlogom: „[…] ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sqez" (15). a svoju neobiånost i neodredivost prima još dok je konkretna bašta („kraj naše kuãe"). to onda oznaåava tugovanku strica Nixe za deåaåki slobodnim ÿivotom (Marijana. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni. Ako ÿelimo da odredimo „sqezovu boju". plava. Povezuje se sa tugom (u spregu sa plavom bojom) i senkama (sa znaåewem htonskog). jer „na sqezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje. na primer. u podnaslovima su odabrane one dve boje kojima je djed Rade bojio baštu. I obrnuto. provuåe […] nevesela arija". mogu znaåiti samo jedno — potrebu djeda Rada da ima svoj svet i da u tom svetu. i crvena. i onda za tu godinu tako i vaÿi" (13). onda ima da bude modra i kvit. ali se ipak mogu uoåiti kao neka vrsta lajtmotiva. „Bašta" je. opet. Boje su izdvojene u podnaslovima (plava i crvena). . a više paÿwe dati motivu proleãa i wegovih znaåewa nego zelenoj boji kao wegovom svetlosnom ekvivalentu. pepeqasti. „Sivom i tuÿnom bestragijom". U podnaslovima jasno su obeleÿene baš te dve boje: plava (ili modra kako kaÿe djed) i crvena. 49). vojnih i narodnih kretawa. a u priåama ne predstavqaju izrazitu pišåevu preokupaciju. Åesta supstitucija su izvedenice od reåi pepeo. bakarna. Vrlo retko se pojavquje kao boja u Bašti. Zapravo naslov baš zbog nejasne definisanosti moÿe da objedini obe boje iz podnaslova. kroz djedovo tumaåewe i unukovo shvatawe sveta. mogu vladati sasvim posebne zakonitosti" (114). boja sutona. metafora za poseban (ograðen ili unutarwi) svet.

jasnih. dok se druga odnosi na baštu koja je „sqezove boje". gdje se zbiqsko pretvara u imaginarno. ili „[…] izvadio iz plave hartije Petrakov sat […]" (18). i koja je ovde posebna (plava) boja. Ta ozbiqnost priziva pomisao na smrt […]. prva metafora se odnosi na vreme. a sasvim blize […] Kad je svijetla. Obe oznake za boje (plava i crvena) prastare su simbolike. na primer: „Sutradan. trebalo bi razdvojiti tumaåewe slike „jutra" od slike „plavog sqeza". ili „[…] kroz siv sutonski pepeo. Postoje mesta koja se ne istiåu naroåito. U åitaoåevoj uobraziqi svakako ãe se pojaviti ta noã- . U Rjeåniku simbola Ševalijea i Ÿerbrana (Nakladni zavod MH. u golubije sunåano jutro. U wezinu gibawu Kandinski vidi istodobno udaqavawe od åovjeka i kretawe usmjereno jedino prema wegovu vlastitom središtu. To je boja ptice sreãe […] nedohvatne. a kad potamni. to jest od nagomilane praznine. kristala ili dijamanta […] dematerijalizuje sve ono što se u wu uhvati. Naslov prvog ciklusa priåa o detiwstvu glasi Jutra plavog sqeza. Prema tome. U ovom objašwewu jedino sigurno tvrðewe jeste da se jutra mogu porediti sa detiwstvom. koja je nadqudska ili nequdska. Ti primeri govore åesto i sami za sebe. Svjesna misao u woj malo-pomalo prepušta mjesto nesvjesnoj. S jedne strane. Naroåito se ceo prvi deo Jutra plavog sqeza moÿe tumaåiti znaåewima ove boje. jutrom. Prastara su poreðewa i paralele izmeðu åoveka i prirode. samo san" (Pohod na mjesec. nigde ne insistira na woj." Ovako obiman citat naveden je zato što svim izabranim osobinama i simbolikama plave boje mogu da se dodaju primeri iz Bašte sqezove boje. sve je veã bilo iza mene kao san. Zagreb 1987) pod odrednicom plavo stoji: „Od svih boja […] je najdubqa: pogled u wu tone ne susreãuãi zapreka i gubi se u beskraju kao da boja neprestano uzmiåe. Tako ãe prema kretawu sunca (boÿanstva) svaki poåetak biti predstavqen zorom. åistih. veselih plavih jutara kao nebeski åistog. praznine zraka.247 Plava. åesta u ovim priåama. 29). Plava je najmawe materijalna boja: u prirodi se obiåno prikazuje kao da je saåiwena od prozirnosti. posebna zajedno sa simbolikom koju nosi i koja åini sastavni deo pripovedne slike sveta. izmeðu perioda u åovekovom ÿivotu i periodiånih smewivawa prirodnih pojava. åini se. iako se u priåama. Ona je put u beskonaånost. na åovekovo ÿivotno doba. slikom veåeri (smrt boÿanstva). a kraj ili smrt zalaskom. plava je boja put sawarewa. veselog i nevinog detiwstva. opšta su. Indirektno toj plavoj boji (modroj kao åivit) odgovara tamna boja noãnog neba. što i jest u skladu s wezinom prirodnom teÿwom. koje åovjeka ipak privlaåi beskonaånosti i budi u wemu ÿequ za åistoãom i ÿeð za nadnaravnim […] nudi samo bijeg […] koji naposlijetku odvodi u potištenost […] dubina plave boje ima sveåanu nadzemaqsku ozbiqnost. vode. Površinskim razumevawem ove metafore åitalac bi mogao da se zadrÿi na slici nebesko prozraånih. kao što i dawe svjetlo u woj neosjetno postaje noãnim […] plava boja nije od ovog svijeta: upuãuje na predoxbu o mirnoj i uzvišenoj vjeånosti. sunåevim ishodom. provuåe se nevesela arija […]" (49). tada postaje putem sna.

tamna boja neba u situacijama kada glavni junaci. sawarewa. sadrÿi znaåewa sreãe. Svetla. prozirnoplava. Priåa Mlin potoåar takoðe sadrÿi nešto od simbolike noãne boje neba sa znaåewem nesvesno i smrt: „Ima tako po našim potplaninskim selima tajnovitih mjesta oko kojih se pletu raznorazne priåe. S jedne strane. prozirna. kod kuãe. U priåi Potopqeno djetiwstvo nalazimo sliku „[…] blijedo nebo odslikano u mirnoj vodi prostranog vještaåkog jezera". Uticaj plave boje. nasuprot slici „graje negdašwih jutara" (ovde reå jutro veã nosi svojstvo da je plavo. roðena planina. zanesenosti (Petrak bi „[…] jednog dana izronio iz . U prve dve nabrojane priåe takva plava boja ãe imati znaåewe onostranog. wene simbolike. sada potopqenog kraja. djed Rade i unuk. prozirnosti. jesmo li ono mi? […] — E. odnosno smrti u vezi sa sudbinom kowa i djeda Rade. veånosti. vezane za noã. imaginarno kao san. a s druge strane. deåak borac odreðuje rodni kraj nesvesno se poistoveãujuãi sa Grmeåom upotrebivši frazu jesmo li ono mi. — Kume Perajica. da mi je iko kazao da Grmeå moÿe biti ovako plav. pravi poreðewe Grmeåa i lonåiãa na temu povratka. svetlu i tamnu. bistra. smrt. nesvesnog.248 na. Obe slike imaju direktan i jednak odnos prema glavnom junaku ove priåe i povezane su motivom iste boje: „[…] Grmeå. U nas. proteÿe se i kroz Dane crvenog sqeza. ne bi' mu vjerovao. jedne åiste ivawdanske veåeri. tuga). donio ãiã Vuk iz Krupe" (128—129). primivši ga iz prvog podnaslova zbirke) ili „vedra. I ovde se simbolika plave boje delom tiåe samo boje (daqine. na primer u priåi Plavi lonåiãi ili moÿda åak odslikano nebo u jezeru Potopqenog djetiwstva. tj. Posledwa priåa o djedu Radi Slijepi kow sadrÿi isti motiv noãnoplave boje: „U qeto. obiåno pune strave. potištenost. nevesela tamna ponornica åiji se ÿubor samo noãu åuje" (80). tek tu i tamo pokaÿe svoja grbava leða. zatim u pomiwawu noãnih kraða starog lopova Save. kao moguãe vedre slike buduãnosti pune ÿivota. kao što ãe se otkriti u daqem sledu priåe. samo san". beskonaånog. U priåi Dane Drmogaãa uveåe u mraku i tišini „poteåe duga priåa. U Plavim lonåiãima motiv plave boje ugraðen je u sliku rodne planine Grmeå koju deåak borac vidi na horizontu. neåiste sile i gubqewe duše" (31). a nalazi se i u motivu lonåiãa. zaborava (sat izvaðen iz plave hartije) ili — u drugoj priåi — nedodirqivog. nequdskog i bega u nepoznato. i jest i nije — kao san. gledaju u pun mesec na nebu (Åudesna sprava) ili kada Petrak samarxija vodi petogodišweg deåaka u noãnu pustolovinu (Pohod na mjesec). Taj motiv se moÿe preko dosad nabrojane simbolike objasniti i motivima nestanka. kao što ãe to noãno plavilo i åitav doÿivqaj ujutru ostati u nesvesnom pamãewu „iza mene kao san. ima jedan taki lonåiã. sunåana dana". potištenosti zbog otrgnutosti od doma. našeg kowa nestade […]" (88). boja potoka. veã uveliko izbrisana daqinom. bega rodnom kraju i kuãi. Plava boja (kao i svaka druga boja) ima dve suprotne varijante.

. a drugi put u smrti. što je inaåe karakteristiåno za svaku drugu boju. u drugom o mladosti i odrastawu. „u najveãoj tmini" (Koliko je sati. 124). Umesto na woj pisac instistira na jednoj drugoj boji sa kojom se slaÿe u prikazivawu demonskog. duboke vode (osim plave i bistre. 121). Plava i crvena bile bi po tome suprotnih teÿwi. nesvesnost. „vrše ðavo po crnom trwu". pakao. Crvena. mogu biti mutne i crne). vrlo lako ãemo simboliku crvene boje. shvatiti upravo kao drugo roðewe. drugaåiji svet od onog prvog. crne potkovice (navodi Lorkine stihove). onda ãe dan odgovarati zrelom dobu. Crno je boja smrti. ali i rat. simbolizuje haos i ništavilo. Crna je data kao proÿimajuãi element nekih motiva: „vraÿji sumrak" (Braãa. zlo. ali i preuraweno osamostaqivawe: „[…] pred hladwikavim nezemaqskim vidikom kakvi se javqaju samo u snu. Ako smo prema poreðewu doba dana i åovekovog ÿivotnog doba poredili jutro sa detiwstvom. „mrki rub planine" (Bombaši pred muzejom. Postoji svakako jak razlog za provlaåewe „delova" plave boje kroz drugi ciklus priåa Dani crvenog sqeza. Ako se u prvom ciklusu priåa o detiwstvu. u kojoj se još uvek javqa nešto plave. Crvena je boja raðawa (Qubinko Radenkoviã. Neki kritiåari su metaforu ovog podnaslova tumaåili zbog crvene boje simbolom za revolucionarnu borbu koja je sastavni deo tematike drugog dela zbirke. Ovu boju još u predgovoru pisac naznaåava kao simboliånu: crna slutwa. krv. 170). radost. Crvena boja nije uopšte uneta jasno i dosledno u sadrÿaj priåa drugog dela zbirke. Tamna varijanta. ka tajni nepoznatog i onostranom. odrednica crno). drugi ÿivot. bliÿa je htonskom i tuzi. iako bi to bilo oåekivano. naroåito kada je crne boje. borba. Prosveta. Ovo su dve inicijacije. Jasno je da i slutwa i kowi mogu imati i pozitivnu i negativnu konotaciju. kowi smrti (kow je. pomalo je i strašno i tuÿno… Daqe se ili ne moÿe ili se ne ide […]" (28). zbog prisustva crne boje. smrt. Niš 1996). takav je htonski svet. ali u ovoj boji nema ambivalencije. „povezuje se sa svime što ometa i usporuje razvoj po voqi boÿjoj" (Rjeånik simbola. Crni su im kowi. noãnu tminu. htonska ÿivotiwa). Deåaka „silovito vuåe u nepoznato" sve rujniji i širi poÿar meseca. Još u prvim pokušajima odrastawa (Pohod na mjesec) javqa se boja inicijacije: „Nad nama razgoreno nebo najavquje blizinu najtajanstvenijeg putnika mjeseca" (27). Simbolika sveta u narodnoj magiji Juÿnih Slovena. plavog. Tragovi plave boje u dominantnoj crvenoj nagoveštavaju ostatke detiwstva u procesu odrastawa (Plavi lonåiãi). „ÿivot ukletih senki" (Potopqeno djetiwstvo. što se podudara sa dvostrukom inicijacijom: raðamo se prvi put u ÿivotu. Crna. 145—146). Pod odrednicom crveno u navedenom reåniku simbola stoji (i pored nekih dvojnih ili suprotnih znaåewa: ÿivot. tugu. „åaðavo sunce".249 prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta i to se odmah znalo: […] åitav ãe se svijet pretvoriti u zaquqan djeåji san"). teskobu. u ÿivot ili u smrt. jin-jang boje. ðavo) i ono koje nam sada najviše odgovara: inicijacija.

wihove simbolike ÿivota i smrti. potoci. na primer veã pomenuto „åaðavo sunce". a daqi ÿivot zagoråan je smrãu. Ona je sastavni. tamnih slutwi u detiwstvu (Petrakov nestanak. preci. religiozni motivi. a vezan je najåešãe za lik samarxije Petraka. nerazdvojni deo Jutara plavog sqeza. Reå je o odbijawu da se odraste. 147). zatim „pakao od vatre". Zlatna boja. rana — crveno). Ova boja ima boÿanski i solarni karakter i samim tim i ÿivotvorni. naiãi ãe na surovost. jer kada djedov unuk zaista izaðe iz dedine zaštite. Plavi lonåiãi). izgleda. rajski vrt. kao i cikliåno ponavqawe nekih radwi i dogaðaja. smrtno rawen. Kombinacija ove dve boje. „Na ovom svijetu. postoji. ratnim paklom… To je vidqivo veã u prvoj priåi drugog dela Djeåak s tavana. dokazaãe i mnogi primeri stalne ÿalopojke za „zanesenim djeåacima" (Orasi. nema u isto vrijeme mjesta i za bombardere i za opåiwene djeåake […]" (99). o dobrim starcima i zanesenim djeåacima" (10). Ova boja je (kao i crna) najavqena još u predgovoru. rodni kraj. simboliše savršenstvo i idilu. U . koja simboliše svojim mestom u zbirci prelomni trenutak u ÿivotu. kada odrastawem poåne da stiåe iskustvo. eno krv teåe kao potoåiã" (Koliko je sati. pomiwawe odreðenih godišwih doba. Motiv jeseni se najviše javqa. odnosno „dedinom baštom". liåni kutak deåaka: „[…] rastrgnut eksplozijom. kao i prvi åovek za rajem iz kog je zauvek izbaåen zbog greha saznawa. a pripovedaå se i daqe pita posle toliko godina: „Šta je ovo. kao i Ãopiãeva „bašta". kako smo videli u primerima plave boje. Relejna stanica. na umoru…" (smrt — crno. i patiãe za deåaštvom. Posle pale bombe na ujakovu kuãu stradao je tavan — skroviti. bajku „o jednoj bašti sqezove boje. haos i razoåarawe. daje sledeãe rešewe: inicijacija (crveno) u ÿivot kao u smrt (crno). Metafora zlatna bajka prvo asocira na antiåko mitsko zlatno qudsko doba. Da je reå o idili (izuzetno u Jutrima plavog sqeza). pozitivan aspekt. i mešawe plave i crne u slikama noãne tame. Da tako stoje stvari. „Kopqasta. Ãopiã u pismu mrtvom prijatequ piše: „[…] ÿurim da ispriåam zlatnu bajku o qudima". na zlo koje vreba svuda unaokolo. i to crne boje. Treba naloÿiti vatru. Sa crvenom ãe se povremeno mešati ostaci plave. pocrwela ograda" iz uvodne priåe motiv je koji ima višestruku ulogu: da bi ograniåila prostor bašte. „po asfaltu. detiwstvom. noãnog neba. Dva godišwa doba stalno ãe se pomiwati: proleãe i jesen. šuma. Potopqeno djetiwstvo. dobrodušnost i åestitost. jer prestanak detiwstva je svojevrsna smrt za deåaka. kao kopqima. zar se još uvijek nisam konaåno razbudio?" (to su ostaci plave boje sa znaåewem „san").250 U priåama drugog dela Bašte sqezove boje dolazi do mešawa crvene i crne boje. mlin. Idiliånoj predstavi zlatnog doba pandan je svakako i biblijski. Kada je reå o „zlatnom dobu". pokazuju mnogi motivi svojstveni idiliånom hronotopu: rodna kuãa. nestanak djedovog kowa). Meðutim. To vrlo podseãa na crne kowanike crnih potkovica (iz predgovora). Uloga crne boje pomalo je podreðena simbolici crvene boje. domaãe ÿivotiwe.

a verovatno i sve ÿute i zlatne boje zrelosti u tekstu nepomenute. recimo. i na kraju gvoÿðurija ratnog otpada. zaštite. on osviãe svakog Mihoqdana da åestita slavu. 20). boja sunca — boÿanstva. U motivu vatre. htonskim znaåewima ili simbolizovawu obeleÿja „onog sveta". U priåi Posqedwi kalajxija stari zanatlija ãe se setiti „zlatnih bakarnih vremena" (102). tako ãe meseåeva hladna vatra na nebu biti suprotstavqena toploj „smirenoj djedovoj vatrici" u dolini. 18). pre dvadeset godina. Zlatna boja nigde nije direktno pomenuta (sem u predgovoru). Primeãuje se da svaka od dosad nabrojanih boja ima dvostruko znaåewe (analizirajuãi boje. kao i boja mrtvaca (kuge. ÿuta/zlatna meša se sa crvenom. a vatru do kraja priåe uopšte nije zapalio (we i nema). Zatim mesec koji vuåe u nepoznato protivan je djedovoj vatrici — oliåewu doma. oåekuje nepostojeãe deåake. groznice i veštice). prazniånost. i „rasplinuo (se) u sjaj i tišinu babqeg qeta" (24). Qubinko Radenkoviã u pomenutoj kwizi navodi za svaku dvostruka znaåewa i korelacije sa drugim bojama). Hladni meseåev poÿar suprotan je i toplom sunåevom zraku. sjajni i puni šapata" (Pohod na mjesec. ali je suprotan: zaneseni starac oåekuje deåake koji su stradali za vreme rata. U Danima crvenog sqeza postoji motiv pandan „djedovoj vatrici" (u Treba zapaliti vatru). Jer ÿuto kao jesewa boja opalog lišãa i zrelih plodova. Wegovo pojavqivawe prati zlatna boja „plavog" detiwstva: „On bi tako istom jednog dana izronio iz prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta […]" (Ti si kow. Ona je naroåito obeleÿje sa svetaåkih oreola i moÿe se dovesti u direktnu vezu sa ÿutom bojom svetlosti koja sja oko svetih qudi. djedov prijateq. sada moÿda odrasle qude. tu je sjaj kasnog babqeg leta. još jedan starac. vatra). onda bi zaista trebalo pomisliti da u tom naåinu priåawa postoji nekakva tendencija ka. kad je sve bakreno (tada najkvalitetnije) posuðe pokupqeno za livewe ratne municije (negativan aspekt crvene boje). posledwi je izdanak takozvanih zlatnih vremena. a podrazumevane u åitaoåevom „unutrašwem oku". Samarxija Petrak kao da je sastavni deo jeseni. junak iz drugog ciklusa priåa Bašte sqezove boje. 25). slava. a uslediãe kalajisano posuðe. Zlatna boja se podrazumeva i u priåama gde se pojavquje lik slikara bradowe koji ide po selima i slika qudima ikone. peåewe rakije. jer pred propast starog Austrougarskog carstva. ali se mogu naãi neke zamene u predmetima i pojavama sliånim wenim odlikama (sjaj. Kalajxija Muliã.251 jesen je i Mihoqdan. Samo zlato kao metal simbolizuje svetlost. u jesen je i nestao: „Te jeseni niko ga pod Grmeåom nije vidio" (Åudesna sprava. U jesen ãe naiãi i Dane Drmogaãa. kuãnog ogwišta. svetlost sunca. „A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obiåno su uvijek bili prazniåni. odnosno boja zlata . mesec. krsna slava djeda Rade. idile. ikona. U priåi Sveti Rade lopovski zlatna boja se širi i na samog glavnog junaka Jutara. naslutila se promena vremena. Zapravo te boje u drugom delu zbirke uopšte nema. Ako se ima u vidu kako je djedov pobratim Petrak dolazio i na kraju nestao. sliåno kao smena naraštaja u gråkom mitu o generacijama qudskog roda. zreli kukuruzi. baš na tom mestu.

za bukoliku i komediju. bez dokaza da je ikada roðena. Sve priåe ili epizode koje poåiwu u proleãe biãe protkane humorom. Proleãe. nego nešto onako — i jeste i nije" (13). a zimom — smrt. nazvana u mitu zlatnim dobom) i plava boja vode jezera. åije je „ponašawe" praãeno i prema kojima je proricana buduãnost. znaåili su kraj ili smrt. nebeske pojave. Nazivi za doba dana uzeti kao metafore u dva podnaslova (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) svakako su preuzeti iz starog mitskog poreðewa åoveka i prirode. Narodni izrazi bukoliåko-hrišãanskog po- . predveåerje. Primer mešawa crne i ÿute kao boja smrti jeste „nepostojeãa bakica" iz istoimene priåe. Znakovi vremena i prostora Od najstarijih vremena qudski ÿivot se poredi sa prirodom. a toliko prisustvo zlatne u Jutrima plavog sqeza kao da protivreåi ovom podnaslovu. tj. prema åetiri godišwa doba mogu se zvati åetiri åovekova ÿivotna doba: proleãem — mladost. a kao i nije ÿuto. nepovratno izgubqenog sveta. Na primer. u woj ãe korelirati zlatna (kao nepovratna i vredna prošlost. Takoðe. Poetiåke smernice se najverovatnije nalaze u prvoj. a namerava da okonåa sa sobom kao sa priåinom. Oåigledna je podudarnost plave i ÿute boje. odnosno nije sluåajno data junacima koji su bili gospodari sveta u kojem je ÿiveo junak pripovedaå. Ako se u slici potopqenog i nestalog zaviåaja u priåi Potopqeno djetiwstvo pomisli na boje. reãi ãemo za nekoga da je „u zenitu svoga ÿivotnog/radnog napona". što dolazi od dnevnog raåunawa vremena. jeseni — starost. Dva godišwa doba uvek ãe se ponavqati u Jutrima plavog sqeza: proleãe i jesen. plavom bojom. zora. a zalazak sunca. Marijana). Ÿuto postaje boja prošlosti i u woj se izjednaåava sa wenom tipiånom. U svojoj studiji o bojama Qubinko Radenkoviã navodi za plavu boju da se wome u narodu åesto naziva i ÿuta. veåe.252 — veånog metala koji zbog svoje trajnosti simbolizuje raj i nalazi se u wemu. Sunce i Mesec. bili su stara boÿanstva. obuåena u crno i u ÿutim opancima. Ona je proglašena mrtvom. letom — zrelost. u Uni. naslovnoj priåi gde je djed sve što nije stalo u wegov spektar od åetiri osnovne boje neodreðeno opisivao tom bojom dvostrukog znaåewa: „Ÿuto je. junacima koji su i daqe gospodari tog. još od antike. To su tipiåne boje Jutara koje mešajuãi se meðusobno znaåe i idiliåno detiwstvo. praskozorje ili jutro od pradavnih vremena simbolisali su bilo kakav poåetak ili roðewe. Kao što je veã pomenuto. nije sluåajno data kao obeleÿje junacima o kojima se priåa kada su oni veã odavno mrtvi. åak ãe neke priåe imati tipiåne odlike komedije (Rade s Brdara. Ovo godišwe doba tradicionalno je u kwiÿevnosti vezano. wenim kretawima i promenama. za „veseo" pogled na ÿivot i svet. nasuprot tome. što je zadrÿano i u svakodnevnom govoru. komikom.

kao i ja. što se prirodno dovodi u vezu sa ovim godišwim dobom. Sevdah strica Nixe. pri raznim akcijama vojske. negdje tu oko Bawe Luke. kao i roðakovo prvo druÿewe sa „åupavim djevojåurcima". 80). kao i najava smrti staraca. na koju je uvek dolazio samarxija Petrak. kojeg nazva i „beslovesnim bravåetom koje ni beknuti ne zna". Proleãe se pomiwe i u priåi iz mladosti djeda Rade o drugovawu i prvoj qubavi. Ovo godišwe doba najviše se pomiwe jer je najåešãi okvir za priåe u kojima se priåa o starcima. naprotiv. domaãe okruÿewe. Sledeãi stepen u nizu proleãnih motiva bile bi erotske seoske dogodovštine oko „mlina potoåara". Leto. ali i za trenutke posveãene izuåavawu starina („deåak s tavana" s jeseni istraÿuje ostavštinu predaka). zimi i meãavi åudovištu „koja neumorno zasipa sve pod sobom" (89). Junak pripovedaå komentariše: „Kako ga neãu braniti kad noãas. uz brijeg" (Pohod na mjesec. u motivskom smislu. skupqajuãi šta naðe. biãe leto (Djeåak s tavana). Zima. onda kada umire djed Rade. niz potok. najmenikom primqenim oko Ðurðevdana u kuãu Ãopiãa. blago. Vezano je posebno za motiv slave. ovde je u funkciji samo htonska simbolika ove boje. zinu u mene zabezeknuto i bez rijeåi: zna on dobro. zatim dolasci djedovih pobratima i prijateqa Petraka i Dane Drmogaãe. zlatna boja zrewa. Zima ãe se samo jednom pomenuti u prvom delu zbirke. u Gospodu […] pa mu. borbe za ÿivot. isto ovako åeåi i moj djed Rade s torbom o ramenu — pobunih se ja. snegu. U drugom delu zbirke zima/smrt biãe doÿivqena kao sastavni. dakle u proleãe. samo da neprijatequ ne ostane. onda kada bude stradao tavan ujakove kuãe. pa me tako povuku i ošamute da ne znam kud bih prije: kroz kukuruze. Jesen kao simbol starosti u priåama Jutara vezuje se za staraåku mudrost („mudri smiješak zrele jeseni". Jesen. dešava se takoðe u ovo godišwe doba. koje dolaze sa Velikim Jovom. i ne pada na um da se sa praznom torbom lomata oko Bawe Luke […] a kanda ipak . U graniånom trenutku nasilnog napuštawa detiwstva i prelaska u svet zbiqe. Bela boja koja upotpuwuje sliku dvorišta s utabanim snegom podreðena je. Prisustvo samarxije predstavqa poseban period koji se stalno obnavqao i imao posebno ime: „A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obiåno su uvijek bili prazniåni. s obzirom na seosko. gorki deo ÿivota. — Što da propusti ovakvu zgodu i da se zeriåak ne okoristi […] Tetak Aãim. ÿita. zanosna atmosfera. U priåi Storuki seqaåak djed Rade se pomiwe kao pandan seqaåiãu koji se „snalazi" u opštoj pometwi.253 rekla. slavske sveåanosti. nasilnog odrastawa. qubavna pesma nepoznatoj Marijani. Mihoqdana. sjajni i puni šapata. Postoji sprega motiva koji åine sliku jeseni: svetlost. sastavni su deo tih priåa: djed Rade ãe podiãi ruke zadivqen „blaÿenim goveðim neznawem" svog najmenika s Brdara. a s obzirom na wihovu ulogu u prirodnom godišwem ciklusu. grešniku. 25). da se djed Rade još prije dvadeset godina upokojio.

u doba koje simboliše smrt. naroåito u drugom delu zbirke. djed Rade „ÿivi" zajedno sa prirodom u svim priåama. kao supstitucija htonskog i crne boje (za razliku od zvezdane ili letwe noãi. kada dolazi („Na Mihoqdan. Kakav mu je samo unuk. Na kraju priåe. odakle posmatraju pun mesec. Ako se još podsetimo s poåetka priåe kako se Petrak kreãe („luta od sela do sela").254 nije sasvim uvjeren da se i djed Rade neãe odjednom prikazati u ovoj šašavoj ratnoj noãi. Moguãnost pojavqivawa djeda — aveti u srazmeri je sa godišwim dobom. pa sve te karakteristike lika uporedimo sa slikom meseca koji je veåiti putnik. 4) do kasno u noã (što znaåi i višestepenu zanesenost svim onim na šta ona asocira). Ako poveÿemo motive ove priåe: 1) brigu oko Petrakovog nestanka. javqa i bez wega. sa unukom sedi „do kasno u noã" na mlinskom pragu. postoji verovawe u takozvane bele dane. ne bi bilo åudo da se i dobri deka povukodlaåi" (118). Sat. odnosno za odlaskom od kuãe. koji padaju izmeðu Boÿiãa i Bogojavqewa. htonskog. navodno. kada se. veånog putnika i gospodara mrtvih. 3) mlin (kao mesto gde se skupqaju neåiste sile. naslovni motiv jeste sat. koji se još zovu i „nekršteni dani". po zemqi kreãu duše umrlih i ostale neåiste sile. Ne pojavquje se u svim priåama gde i motiv noãi. za onostranim (åak do neba i meseca). Mesec. Neobiåna je koncentracija reåi koje se odnose na åulo . onda slika meseca na kraju zaista izgleda kao neka vrsta slike Petrakovog uskrsnuãa (što nije usamqen primer u kwiÿevnosti). 5) mesec (simbol onostranog. i 6) pun mesec (kao lice åoveka). pošto je djeda uverilo kucawe Petrakovog sata u moguãnost da je i wegov vlasnik ipak ÿiv (tj. i ima sjajan i qudski lik. što saznajemo tek nekoliko priåa kasnije). Kao vladar noãi i snova. Motiv meseca ima nekoliko znaåewa. Merewe takve apstraktne kategorije kao što je vreme kod djeda Rade moglo se porediti samo sa magijskim åinom. izmeðu dva sveta). naroåito iz Jutara). sablasnog. Drugo znaåewe meseåeve slike (wegovog lica koje se poredi sa qudskim) pronalazimo u priåi Åudesna sprava. pokazateq je vremena. inaåe. zimom. 2) prag (koji na kuãnim vratima predstavqa sveto mesto gde su se još u praindoevropska vremena sahrawivali mrtvi ili pod kojim se nalaze duše predaka. a pošto je veã toliko godina upokojen. U istoj priåi glavni. namišqalica i fantazija. a na toj simbolici je izgraðena i jedna od Ãopiãevih priåa — Pohod na mjesec. u istoj priåi ãe meseåevo pojavqivawe uzrokovati pustolovne. javqa se upravo u zimu. veåno putujuãih duša). kako izgleda („sveåan i obrijan"). Ovo nebesko telo u åitavoj zbirci nazvano je najtajanstvenijim ili veåitim putnikom. onda u nekom višestruko prenesenom smislu razumemo ovu sliku s kraja priåe kao nesvesno deåakovo saznawe o sudbini samarxije Petraka. odnosno sprava za merewe vremena. da mu kuca srce). pa ãe se „gledawe na sat" ovde nazivati „gledawem u sat" i porediti se sa gatawem u dlan. jer se noã. U narodu. sawarske ambicije za putovawem. krsnu slavu […] je osvitao kod naše kuãe"). ili konkretno kao granica izmeðu unutrašweg i spoqašweg prostora.

upravo kao i mesec. zdravqa ti?!" da bi navio sat. „pravi pakao od vatre i grmqavine. videti suštinu ili sanskrtsku veda). Jeste li vidjeli da se ona samo na ravnom smiri i pokaÿe svoju trepetqiku. pokazao se zapravo kao loš. iako bi se moglo reãi i obrnuto. upravo kao i mesec kome su se za odgovor na kraju priåe „obratili" djed Rade i deåak pripovedaå. od koje je djed zakretao glavu. Sat kao pokazivaå vremena. oko sve prilike. Pitawe saznawa istine (takoðe iz prve priåe) dato je ovde u slici nastaloj od izraza pokazati svoje pravo lice i nauåno-vojniåki ureðene slike sveta. okreni-obrni. a wegova jedina zvijezda-vodiqa. Da je saznawe pogubno. koliko je sati. Da. postoji priåa Banatska sprava. na gredu. Ideja „unutrašweg oka" ovde nije jasno naznaåena. Ideja unutrašweg oka iz priåe Åudesna sprava poziva se kroz prvi izdvojeni primer koji potiåe od izraza bistar pogled/oko (odaje razboritog åoveka) ili bistar vid (koji daleko i dobro vidi). Kada stignu na ciq. biti nešto za Banat. U istoj priåi postoji još jedno poreðewe sata sa „unutrašwim okom" (intuicijom): „Došlo nekako Iliji tako pri duši kao da se u ovoj […] noãi izgubio i skrenuo nekud s linije […]. ispravna. ali se moÿe preinaåena prepoznati u motivu „putokaza". banatska . koje nije ušlo u sabrana dela. pa su se sve do jutra makqali i nosili i sa Švabom i sa svojima" (147). ovakav ãe biti susret wihovog vodnika Malete i neobiånog putokaza rodnog zaviåaja: „Uze Maleta tu vaser-vagu. vaqana stvaråica. Ona je ponekad veåiti putnik. otkad je dobio sat. uzdanica wegova. Švabo. zatim u drugoj slici gde ãe nas „stajaãi epitet" ove zbirke tajanstven vratiti na sliku meseca — nebeske lampe. U proširenom. izraz paziti kao oåi u glavi. u sliku sveta. dokazaãe i posledice nastale kada usred noãnog åekawa na odbranu glavnog grada Ilija upita naglas nepoznatu jedinicu iz mraka „Ehej. ugasila mu se na roðenoj ruci i ostavila ga samog u pustoj nemjerqivoj bestragiji" (146). U tom smislu kretawe pomoãu sata (koji kuca kao srce) kroz prostor i vreme moÿe se porediti i sa kretawem duše (srca) pomoãu wenog unutrašweg oka. a åovek mu je sƒm pripisao netaåan odgovor. kao urokqivo oko. ali ãe to. za ravnu zemqu. u najmawu ruku netaåan savetodavac. navedeni primeri sa glagolom gledati.255 vida: vaser-vaga. U drugom delu zbirke ruåni sat je opisan motivima identiånih asocijacija i znaåewa: „[…] Iliji. o viðewu te slike. delo qudskih ruku. pa ãe ti istom grgutnuti: — Nema šta. meãe je na sto. U toj priåi grupa izgubqenih boraca pokušava pomoãu vaser-vage (koja je kod djeda Rade bila kao neko urokqivo oko) da doðe do svoga zaviåaja. drugom izdawu Bašte sqezove boje. Svi ti motivi potenciraju ideju o ÿeqi za saznawem ili o pogledu u nešto pred nama. još jedan nastavak Åudesne sprave. naše izraze uvidiðati nešto. na pod. kao i pokušaju wenog razumevawa (uporedi nemaåku reå Wissenschaft. zaista se nešto razbistrilo pred oåima kao da pri sebi ima neku tajanstvenu lampu pa je samo digne u visinu oåiju i — gle! — sve stvari pokaÿu svoj pravi lik i pofronte se kao za paradu" (Koliko je sati). kao i slika sa kraja priåe (gledawe u mesec). a sposobna je da se svuda kreãe i sve vidi. da. jer sat je prestao da radi. Tu nastaje haos.

na još novoj nezasjeåenoj ivici jezera. Neprobojna voda za qudsko oko je i granica svetova („Tu. Kao što je djedu Radi sat bio ÿiv a gledawe u sat kao gatawe. bajoslovnom kontinentu koji u jednom danu nestaje pod vodom. Potoci su opšte mesto. Vreme se ponekad ponaša kao prostor: moguãe je kretawe kroz wega. Nesvršeni glagolski vid. 305). tako ãe i Maleta svojim gledawem u vasericu. kao što je i prošlost u qudskoj svesti prekrivena slojevima ili dubinama vremena. zbog nekih sliånosti. spravu sa trepetqikom/dušom/unutrašwim okom. radost. u sporu sa sagovornikom. Motivi vode. pored drugih faktora. u Danima dominira slika jezera. negativna odredba novog doba. Prosveta. Druga je antiåki gråki mit o Atlantidi. sve se prekida. razlog je nestanka starog sveta. U Jutrima plavog sqeza junaci se åesto ponašaju na isti naåin ili se neki dogaðaj prikazuje u periodiånim razmacima. Ãopiã nigde ne insistira na vezi sa ovim mitovima. unuk pripovedaå sluša priåe starijih. koji samim tim postaje nepovratan. „hladna struja vremena". Potop simboliše brisawe. tiåe se bolnog toka ÿivota. proreãi skore migracije krajiškog naroda u Vojvodinu. zaboravqen. Voda. lajtmotiv Jutara. bez promjena…" (Potopqeno djetiwstvo. Beograd 1972. posmatra djeda Radu… . pomiwe vile ili oprašta. idiliåan motiv koji simbolizuje sreãu. vreme i ÿivot ekvivalenti su.256 sprava. uprav tako. Ãopiã povezuje motive vode i vremena upravo wihovom zajedniåkom simbolikom. Petrak uvek dolazi na slavu i priåa o kowima. veã zatiåe veštaåko jezero koje je sve prekrilo. U istoj priåi izraz suprotnog znaåewa u odnosu na sliku stajaãe vode. Nasuprot wima. Sava zadeva djeda i priåa o svojim lopovlucima. a ponekad se pretvara u nepremostive prepreke. Vaser-vaga je ovde åudesna ili tajanstvena lampa koja osvetqava i pokazuje put u skrivenu buduãnost. prekriven prošlošãu. kud zabasa u ove naše kamenite podbiguze" (Branko Ãopiã. U priåi Potopqeno djetiwstvo junak se vraãa u rodni kraj i ne nalazi ga. Arhetipska osnova za stvarawe mitskih priåa posluÿila je i u slikawu prošlosti prekrivene veštaåkim jezerom. igru. što verovatno proizilazi iz poreðewa sa izmewenom slikom kraja ili pustoši zemqišta posle povlaåewa vode. 172). Bašta sqezove boje. Skoro svi junaci tako su opisani: djed Rade je uvek u nekakvom razgovoru. baš najlakše bilo da se lomata s vama po onim pustim brderinama. prekid ili nestanak prethodnog stawa. veã samo postoje eventualne åitaoåeve asocijacije na wih. U sve tri priåe velika voda prekriva prethodni svet. Moguãe je napraviti dva poreðewa ove slike i poznatih mitskih priåa. ali i materijalizovana metafora prošlosti kao nepromenqivog i „sahrawenog" vremena. 172). sada tako pusto i tuðe nama obojici. ÿivotvorni vjeåiti elemenat koji ne stari. a zapoåiwe nova. kojim se završava jedna epoha. veånošãu: „svemoãna voda. postaãe sjutra zaviåajni vidik nekog novog djeåaka". bez godina. Jedna je biblijski potop. Sirota mašinica. ÿivot. Qudski faktor. Nije woj roðenoj ravniåarki. nestaje". 170) i ÿivotvorni element („— Ne tu sve poåiwe […] Ovo malo mirno more.

Besmisao novog doba oliåen je i u neplemenitom postupku zanatlije. On je „åitave godine lutao ispod Grmeåa. a „[…] Na Mihoqdan […] je osvitao kod naše kuãe. […] i qudima pravio i popravqao samare. ÿiveo". u skladu sa dinamikom i raznolikošãu radwi ovog ciklusa: „sipa sa zidova malter i ujeda dim za oåi […] više se rve. „kad je umrla djedova baba Milica". 17). smeštajuãi je na taj naåin u petrificirani vremenski okvir Jutara plavog sqeza. poåeci priåa u tom su smislu uvek uopšteni uvodi sa naglašenim znaåewem „da je to što je ispriåano tako uvek bivalo": „U našoj kuãi svaki ålan familije imao je svoje goste. koji je „obilazio […] preko pedeset godina naša sela i kalajisao bakarno suðe" (100). ameriåki rudari […] Mamu su obilazile kume […] pa åak sam i ja imao svoje roðene goste koji. ÿivahan speåen Ciganin". Na primer. […] Mikanov brat Jovaš prepucava se sa grupom ustaša […] Dotuÿili su mu veã od ranog jutra" (Braãa. Kada se opisuju Petrakovi dani. 74). […] ali. najviše privlaåili gosti moga djeda Rade […]" (Ti si kow. kao uobiåajena ponašawa. prekida se takva slika sveta. meðutim. „najprije propituje za kowe" (Ti si kow. aborta. „konaåno i Šesta liåka napušta brda rodnoga kraja. sjajni […]". diveãi se i åudeãi" (Dane Drmogaãa. propijajuãi svoju zaradu". 20). 124). „dok je moj djed Rade momkovao u Lici". Petrakov pandan. u jednoj od prvih priåa uvoda u drugaåiji svet. on je sjedio meðu wima […] uÿivajuãi u wihovim priåama. „quti Krajišnici. birtaša simboliånog prezimena — Marka Beniãa. Ali nije prikaz uåestalosti i trajnosti vezan samo za ovog junaka. Stricu Nixi dolazili su srpski dobrovoqci. 149). Kasnije u Danima crvenog sqeza.257 Najoåigledniji primer tog pripovedaåkog postupka jeste graðewe lika samarxije Petraka. istina. na dogaðaje. besmisleno gine od zaostalog ratnog otpada — bombe koju baca pred prag seqaka ne pogodivši se s wim u otkupnu cenu. 20). Izdvojeni glagoli i reåi izvedene od takvih glagola oznaåavaju radwu koja je duÿe vreme trajala ili se ponavqala. potamweli od nespavawa. „tiho i nikom na smetwi. Podgr- . „provodeãi dane za izlizanim šankom svoje radwe" (Ne traÿi Jazbeca. gde je slika obnavqawa dala utisak trajnosti ili ponovqivosti. […] i zdravio se s djedom" (Åudesna sprava. koji je inaåe „godinama". „baš u te åemerne dane" — skoro po pravilu stoje na poåetku priåe. To se širi i na druge junake. kaÿe se da su oni „obiåno […] uvijek bili prazniåni. evo veã drugi dan neprekidno jaše za vratom" (Bombaši pred muzejom. sviwca. mene su. ne nose isti smisao kao u prethodno opisanom periodu detiwstva koje je trajalo desetak i više godina. „doåekivan s najveãom radosti". Ili o mladosti djeda Rade: „Dok se glasna bratija razmetala […]. na ukuãane. prašine i svakog drugog ðavola koji im. „skoro svake godine u proqeãe". Ako se glagoli i izrazi koji oznaåavaju da je neka radwa duÿe trajala naðu u uvodima priåa drugog ciklusa. Fraze i sintagme koje odreðuju vreme — „Petrakovi dani". nego su me zviÿdukawem i raznim znacima zivkali da doðem vireãi iza plota. on se. obiåno nisu ni smjeli da zavire u kuãu. 121). Situacije i stawa u kojima nalazimo junake Dana traju najviše do nekoliko nedeqa. „kad je stric Nixo kod kuãe". bubeta i grize. ipak. stari zanatlija „kalajxija Muliã.

Podgrmeåki kraj. qudi. domaãe ÿivotiwe. rekom i šumom. wihova uåestalost u prošlosti. potok. ikona. stajaãi motivi — odlike kraja kao što su dogodovštine sa najamnicima. Idiliåni hronotop. „vreme naših dedova" u nepovratnu prošlost. ograniåen i dovoqan sebi. svetac). iako govori o dogaðajima koji su se zbili pre više decenija u ratu. Kao što kaÿe Bahtin. 136). lepote prirode. 355). I. u ovim primerima je upotrebqeno sadašwe vreme. opisi naåina ÿivota kao da zatvaraju sve ono staro vreme u jednu izolovanu. za deåaka zanimqivi razgovori staraca. gaj. sveãa. niz ÿivota pokolewa moÿe biti neograniåeno dug. detiwstvo. „organska povezanost. ponavqawe dogaðaja. Ali lokalizovan u tom ograniåenom prostornom mikrosvetu. stvarno nije povezan sa drugim mestima. o rakiji. jedinstvo wihovog ritma. kukuruz. rodnom dolinom. gde „naleÿe na ramena jezero zgusnutih zvijezda. sa ostalim svetom. U prilog tumaåewu slike sveta Jutara plavog sqeza mogu se dodati još neki primeri: grejawe djedovih leða. i kreãe nekuda prema Vrbasu" (Plavi lonåiãi. naivnost i dobroãudnost djedova. „veã danima i nedjeqama brigada se varaka s premoãnim neprijateqem" (Miloš lisac. poziva na poreðewe sa bilo kojim „sadašwim" trenutkom. u kojem ãe ÿiveti deca i unuci. Kruÿewe radwi. 352—353). 128). ÿandarima. mlin. To na neki naåin. wiva). zajedniåki jezik za prirodne pojave i dogaðaje qudskog ÿivota. Jedinstvo ÿivota pokolewa (uopšte ÿivota qudi) u idili.) […] To jedinstvo mesta uslovqava ublaÿavawe svih vremenskih granica i stvarno doprinosi stvarawu cikliåne ritmiånosti vremena koja je karakteristiåna za idilu" (O romanu. u idili je taj zajedniåki jezik mahom postao potpuno metaforiåan i samo mawim delom ostao realan (najviše u zemqoradniåko-radeniåkoj idili)" (isto. Idiliåni ÿivot i wegovi dogaðaji neodvojivi su od tog konkretnog prostornog kutka u kojem su ÿiveli oåevi i dedovi. priåe o carevima i carevinama. stvarno se odreðuje jedinstvom mesta (kurziv A. a dušu izvlaåi ojkava pjesma nevidqivih djevojaka". zalazi u le- . selo. priåe o lopovlucima. bukoliåka poreðewa. Bahtin to prikazuje kao „spoj qudskog ÿivota sa ÿivotom prirode. spadalima. 142). djedove Like. religiozni momenti (slava. Naravno. rodnim poqima. Taj prostorni mikrosvet.258 meåa. „quqa se veã satima" (Orasi. koja je postala naša baština. 145). Za razliku od navedenih primera iz prvog dela zbirke. a åije su specifiåne slike simboli krajwe idiliånog znaåewa: kuãa. ratarsko okruÿewe (ÿito. idiliåna proleãna ili jesewa slika sveta. „danonoãno u borbi […] gura åuvena Krajiška divizija" (Koliko je sati. gde je radwa vršena duÿe vreme u prošlosti. s rodnom kuãom. sraslost ÿivota i wegovih dogaðaja s mestom — s rodnom zemqom i svakim wenim kutkom. okamewenu celinu. s rodnim planinama. u veãini sluåajeva. Idiliåno-bukoliåka slika iz junakove prapostojbine „dalekih vuåjih vremena". kow kao plemenita domaãa ÿivotiwa. Bahtinova ideja vraãa na poreðewe smene perioda u prirodi sa qudskim dobima ÿivota. proleãa kao mladosti i wenog veseqa ili starosti kao zlatne jeseni bogate prezrelim plodom.

Navedeni odlomak predstavqa djedov model åeÿwe za deåaštvom. onda mogu. a evo ga ni do danas preboqeli nijesu" (Dane Drmogaãa. […] — E. åekati ona dva svijetla perca da se zazelene na mrkoj oranici. ostavili djetiwstvo. u vjeåito obnavqawe. kao i preinaåenim motivima vila/sirena/zlih sila koje odvlaåe åovekovu dušu. pusti se trkom u prošlost. osobito u ovaj šumni dan prezrele jeseni. zar natovarih na pleãa veã šezdeset godina! Kuku. ali kao da dolazi s drugog svijeta. nezemaqskom jezom. odnekuda dobro poznat. o idiliånom praprostoru. Tek sad se djedove oåi netremice zakovaše za pridošlicu. šta se ovo zbi s tobom! S jaukom. Metaforiåna . o takozvanoj patwi za izgubqenim rajem. veã i mrtvi ustaju. Povratak ishodištu „— A je l' ÿiv moj Radoja. pun kukuruza. pa opet — Jovo nanovo — u sjetvu. Rade. dokoni su. Osnovna ideja ovog mitskog uzora ima i drugu. idiliånoj djedovoj mladosti. utopqeniåki. kanda. pre preseqewa u Bosnu. svome ishodištu? Svaka su åuda danas moguãa. Ostavili. kamarate moj. tako i junakov uzor. Tako u sebi zakquåi moj dobri djed. — Dane. jer ta je priåa o pramodelu. sustiÿuãi dve durašne djeåaåine […] — Ajme meni. Taj glas. 79—80). u tuÿnu i sivu bestragiju. kad je preko noãi nestalo silne carevine i wezine moãi. sliånu varijantu u mitu o Persefoni i Demetri (o Izidi i Ozirisu ili o Isusovom vaskrsnuãu). kad åavka glasno åvakãe o smrti i rastanku. kako li se to prošlost vraãa? Nije li ÿivot okrenuo natraške. jadni Rade. — Šta je sad ovo. sa tek razdvojenom zemqom od neba.259 gendarno i kosmogonijsko. Opet uz djeda novi trnci: otkuda to šapãe mladost. Pograbi ga åvrsto. Kao što junak pripovedaå u åitavoj zbirci govori o jednoj istoj temi. kao da se spasava od åitavog svog varqivog ÿivota koji ga odvuåe niz maticu. za nemoguãim. odakle mi ti doðe! Odakle? Iz one skrovite vrtaåe gdje su. zajedniåki. i o pravremenu. sruåi se djed na svog gosta. serbez i pokojnici hodati okolo. evo. odakle je djed potekao. proÿe djeda åudnom. vala. a?… Pa šta. hajduk-cure iz Drenove Uvale? — odvrati putnik novom zagonetkom. Dane. Rade. a oteÿao koš. I okrenu djedov ÿivot nazad. pa ãe ti se osokoliti da zapodjene razgovor i s tim — daleko od nas bilo! — ustavšim iz mrtvih. zar se više ne sjeãaš Dragiwe Keåine. moja veseqaåina? — opet graknu putnik šireãi se na ulazu u dvorište. kome se vraãa kroz sve ove priåe. pati za nepovratnom prošlošãu. smireno najavquje da se vaqa zeriåak odmoriti. Wegova uloga u Jutrima mitska je.

odluka da se. ali se razlikuju po liånom opredeqewu ili sklonostima. sve do Nepostojeãe bakice koja se vraãa åak iz „Afabrike". ali prema perspektivama ostalih junaka svet ima više glavnih taåaka oko kojih se okreãe. Na primer. što je svojevrsna poenta na opštu temu nepriznatog i raseqenog naroda. dedovini i zemqacima. generacijskom odlaÿewu. nezasjeåenoj ivici jezera. prvo ukuãanima. zatim veã navedenog susreta djeda i Dane Drmogaãe. ali i sa povratkom u htonsko. vrati svome ishodištu? Glavni junak Centar sveta. Oni su sliåni po rodbinskom odnosu sa djedom Radom. prolaze se razne faze puta. 170). i vraãa se na kraj — poåetnu taåku. nestaje.260 slika iz predgovora o biqci koja bez prestanka niåe. nije li sama pišåeva odluka da piše o svom detiwstvu. — Ne. odakle se moÿe krenuti ponovo. Na kraju krajeva. nikada ne bi palo na pamet da mu . åiji je koren neuništiv. vraãawe u potopqeni rodni kraj („na još novoj. djed Rade je okruÿen sa dve strane. sadrÿi ideju o kruÿnom kretawu: postoji poåetak od kojeg se kreãe. Potopqeno djetiwstvo. S Vukom i Savom u nekoj je vrsti stalnog duela. ili u Zatoåniku Stevanova odluka da treba iãi „trbuvom za kruvom kao i naši stari". prenatalno. upuãuje ga da vidi gde se slikaju sveci. Dok Vuk Radu destabilizuje surovim istinama o mlinarewu ili o Nixinoj rakiji po selu na glas izašloj (u Nesmirenom ratniku). recimo. odluke strica Nixe da se naseli u Banat. do prihvatawa religioznosti naših starih roditeqa u Magarcu s åeqadeãim nogama. Iz perspektive junaka pripovedaåa u åitavoj zbirci. sve se prekida. kao zreo jeåam" (168). Ÿeqa za odlaskom i povratkom nekakvoj sebi svojstvenoj suštini. u åitavoj se zbirci rasprostire kroz najrazliåitije motive i priåe: od navedenog motiva iz predgovora. zatim dezertera iz Plavih lonåiãa. gde se motiv povratka poredi i s motivom klijawa ÿita na proleãnoj oranici. onostrano. potom zamišqenog djedovog vukodlaåewa. za sigurnošãu koja se nalazi u sopstvenom korenu. tlu). kao mitsko-istorijski model o lutajuãem narodu: otiãi i vratiti se majci zemqi (kao i djed Rade pravoj zemqi. ali mu. tu sve poåiwe — šapuãe došqaku negdašwi djeåak". a drugi nekadašwi kradqivac sitne stoke i kowa. cveta i obnavqa se. dotle Sava stavqa svog brata u svaku nepriliku: pronosi glas da je brat Rade fantazirao kod mlina. a s druge strane nalazi se åitava roðaåko-pobratimska bratija: brat Vuk i brat Sava. preko djedove vatrice u dolini kojoj se unuk vraãa. „glatko i reåito" se moli novopeåenom svecu Radi i qubi ga u ruku pred qudima. odnosno sa slikom „ustavših iz mrtvih". središwa taåka oslonca je djed Rade kao glavni junak pripovesti. zakquåka da „treba naloÿiti vatru" kao što je bila djedova i saåekati nekog izgubqenog deåaka „plavojka. onako kako bi on to najboqe mogao. zatim pobratim Petrak i kamarat Dane Drmogaãa. jedan je bivši ÿandarmerijski feldvebel. Wih trojica se åak nazivaju „mrtvi austrijski åvor lopov — ÿandarm — pokorni podanik" (u Nixinoj rakiji).

preko nevidqiva ÿiva brda" /37/ da mu greje leða). 48). Brat Vuk i kamarat Dane Drmogaãa na sasvim su suprotnim stranama neke pretpostavqene skale vrednovawa sveta i qudi. dvorištem i okuãnicom. jer je åiåa nekoliko puta tamo leÿao u hapsu". Svi oni pripadaju grupi qudi — lutalica åiji je centar sveta u obliku puta. Oni dolaze. Centar sveta se daqe širi na selo sa livadama. pa Cazin („varoš s kraja svijeta" ili „iza krajwe granice svijeta. wivama i gajevima. od toga je jedan zanatlija sa kojim se åesto viða. ali i duboko potresen wihovim ÿivotnim istinama: da je åovek (ako je uopšte dostojan takvog poreðewa) isto što i kow ili da su neki posebni trenuci i qudi u našim ÿivotima presudni. Ako pratimo perspektivu koja polazi od tih likova. zatim Una. sele se… To su putujuãe zanatlije. U susretu sa wima djed Rade deli iskrenu radost. ali i junak pripovedaå. Sledeãa. Ova dva lika nigde se ne susreãu. Åudesna sprava. doåekuje. besposliåe. ta- . Drugi par je pobratimski. za Petraka svet je pun kowa. a za unuka pripovedaåa pun je zanimqivih qudi i priåa avantura. sa slikom mlina kao jedinog preostalog svetog mesta (crkava u tim krajevima nije bilo u blizini. i kalajxija Muliã. a samim tim i povoda za kavgu. Jedini djed Rade ostaje uvek na jednom mestu. a i brat Vuk toliko „nablati" seoski mlin da preostaje jedino onaj na slici. drugi hajduk koji izrawa iz zaboravqene prošlosti. a zatim i na åitava sela pod Grmeåom. svet bio pun lopova koje vlast treba da uhapsi. rodnom planinom kao obeleÿjem kraja. u svojoj kuãi. grejuãi dedi leða. Sav svet se kreãe pored djeda Rade. šira granica tog centralnog mesta svakako je kuãa sa baštom. Iz unukove taåke gledišta svet se i fiziåki rasprostire u nekoj vrsti koncentriånih krugova oko djeda. pije s wima rakiju ili poteÿe svoje vile na neposlušnike. Centar je djed u svojoj sobici. Odlazi samo u mlin zbog ÿita ili se tamo prepušta seãawima na drage pokojnike. Za strica Nixu svet je åak do Amerike. najmenici. Toj sobici unuk ima pristupa. dobijaju se ovakve. zadrÿavaju se i odlaze. pa åak i lopov Sava i bivši „progoniteq lopova" Vuk. putuju. a on kao da je nepokretan otkad je došao iz Like. za razliku od Vuka i Save (u Nesmirenom ratniku). Granice tog sveta delimiåno su neodreðene i uvek se šire u zavisnosti od djedovog sagovornika i iskustva priåalaca i slušalaca: jednom saznajemo da je to Bihaã („Savin svijet prostire se do Bihaãa. Wegova „grbava leða" asociraju na sliku pogrbqenog starca Grmeåa kome se „vraãaju" dezerteri iz Plavih lonåiãa (kao što se i unuk pripovedaå vraãa svome dedi ili se „pentra […] preko djeda. jer to je „skroman i åestit lopov koji ima duše i srca" (Rade s Brdara. za Danu Drmogaãu pun hajduåkih neprijateqa — ÿandara i ostalih predstavnika vlasti. sa svojim prvim odlaskom za najtajanstvenijim putnikom mesecom. kao za bivšeg austrijskog ÿandarmerijskog feqbabu. uprošãene slike sveta: za brata Vuka bi. prolaze. samarxija Petrak. potocima. slikar bradowa. 14). koji simboliåno stoji umesto slike neke crkve). i ne odriåe se „svog brata i pravog svetiteqa" ni pred ÿandarima. åesto ostaje iznenaðen. razgovara.261 ukrade i posmrtnu sveãu. za brata Savu svet je pun stoke i stvari koje treba „diãi".

Savršenstvo starog sveta simbolizovano prostorom u obliku kruga (ili koncentriånih krugova) prestaje sa prelaskom junaka pripovedaåa iz jednog u drugaåiji svet. svetu nedequ. a potom je i udvaja. Muåenik Sava. u detiwstvu nerazdvojan od svog djeda Rade o kom priåa. crkvu. koje preseca sliku kraja. Sveti Rade. ali ipak ÿive nekakvim svojim ÿivotom ukletih sjenki" (170). Meðutim. koji. jer centar je i pripovedaå. Nekadašwi pripovedaåev centar sveta iz detiwstva i kasnije postoji kroz wegovo seãawe. Ovo je razloÿeno bivše bipolarno „ja + djed Rade" rascepqeno posle dedine smrti i ostalo bez svoje druge polovine. Pripovedaå unuk je nema senka svoga djeda Rade. kao nekada djed Rade u Pohodu na mjesec. Centralizacija prostora se prekida djedovom smrãu. To je pomalo ironiåno. To potvrðuju sami naslovi. na primer posledwa pripovetka Jutara — Svak svoju pjesmu. pa åak se moÿe tu uvrstiti i izraz „blaÿeno goveðe neznawe" — bukoliåko stawe raja. Samo letimiåan pogled na naslove u prvom delu zbirke ukazuje na to da u woj postoje sakralni motivi: Kowska ikona. na primer Amerika iz pustolovina strica Nixe ili u drugom delu zbirke åuvena Afabrika iz priåe „nepostojeãe bakice". kojem ãe se vraãati konkretno kao rodnom tlu u Potopqenom djetiwstvu. kao i pomerawe centra perspektive sa djeda Rade na nepoznate qude. zatim u prvoj i drugoj priåi drugog dela (Djeåak s tavana i Posqedwi kalajxija) efekti eksplozije i raspršivawa anticipiraju difuznu sliku sveta i razbijawe slike koncentriånih krugova. okrenuti naglavce. zateåenih u razliåitim ratnim i poratnim situacijama („dobri qudi i sveti bojovnici"). 17). Pokušaj reanimacije tog centra u svom sopstvenom ja (u Treba naloÿiti vatru) odvija se razlagawem na prvo i treãe lice. groteskno i sablasno izvitopereno sopstveno ja koje pokušava da udvajawem vaskrsne nekadašwu celovitost svoje dvostruke prirode.262 mo negdje za svetlucavim srebrnim Cazinom. ima još daqih krajeva van granica poznatog ili predstavqenog pripovadaåevog sveta detiwstva. posmrtnu sveãu. nepotrebno udvojeni i suvišni. To je slika sveta puna mitraqezaca i raznih obiånih. Deda i unuk dele centralno mesto u zbirci. pre dvadesetak godina. Sveti Rade lopovski. gradom iz samarxijinih priåa". ãute okolni bregovi. U priåi Rade s Brdara. Tema priåa u Danima crvenog sqeza nije više jedan veã takozvani kolektivni junak. Oåenaš. U sledeãoj priåi veštaåko jezero nad zaviåajem. Ti novi bregovi nijemi su kao i svi utopqenici. djed pomiwe svetog Petra na nebesima. Veã se u drugoj priåi po redu Åudesnoj spravi nailazi na fraze nastale pri crkvenim obredima (djed prima sat „poboÿno kao naforu pred oltarom". zanesenog kao što je i sam pripovedaå. 64). Sveti Rade lopovski. o kojima bi se brinuo. åesto dobronamernih qudi. Švedska u koju se odlazi „trbuvom za kruvom". na prirodu je preslikano pripovedaåevo duševno stawe: „po wegovim ivicama. Bogorodice djevo. åeka kod vatre (doduše još nenaloÿene) neke svoje ozeble deåake koje je sreo u ratu. na sebe i na staråiãa. poduåavajuãi najamnika. Djedov doÿivqaj mlina povreðen erotskim priåama brata Vuka po- .

prašta… Wegov specifiåan lik ilustrovan je u Dani Drmogaãi ovako: „Djed Rade bio je dobrodušno i åestito seosko momåe. poput vraxbine. — Neka našeg Rade. ne otima ÿenu drugome (kao u deset boÿjih zapovesti!). uteha. „Roðewe" ÿdrebeta je povod za neodlazak u školu. kao što bi. kao da su bili kod popa na ispovijedi. Iz wega je zraåila takva djeåaåka prostodušnost da je odmah. gdje se meqe brašno za kruv. ne izmoliš kakvo lijepo mjestašce åak i za ove xandarske vucare […]" (81). to mi ne staje pod kapu. liåkih spadala i lopova od svake ruke. a wegovi pajdaši. starci prihvataju kao nekakvog zajedniåkog prijateqa: „Kad sqedeãe jeseni. ne laÿe. Pri takvom poreðewu slušalac zaista zaÿeli jednim svojim delom da se poistoveti sa plemenitim biãem. sa- . vernost. ko te stvori tako dobra i nezlobiva. Tu je i niz ikona svetaca. opet nisu ni pomišqali da mu zamjere što je drukåiji od ostalih. kod svetog Petra. a ne zgoqne prepredewake i macane. Uglavnom saznajemo da je pomalo sujeveran. Dane Drmogaãa ãe i posle pola veka utvrditi djedov karakter: „Ama. Ali tu je i indirektno poreðewe åoveka i kowa po wihovom teškom radnom veku: „ti kao da åovjeku praviš samar" åudi se djed Petrakovoj osetqivosti prema kowima (u Ti si kow). Momcima je lakše bilo izaãi na kraj i sa ÿandarmima. sasvim religiozan. 39). 'na licu mjesta'. kao i obiåno. Nije mu ni na um padalo da nekad nekog ukori za kakav lopovluk. najboqi slušalac kakav se dade zamisliti. „preko potrebnih åoveku seqaku" (Kowska ikona. uÿivajuãi u wihovim priåama. prava bijela vrana meðu pustopašnom i raspojasanom gomilom svojih vršwaka. U jednom razgovoru sa samarxijom Petrakom djed u poreðewu s kowem dobija najboqe atribute i pohvale: duša od kowa (odnosno duša od åoveka). za trenutak. nije on za te poslove. ne zakliwe se laÿno. koji samo ÿdrakaju šta bi se dalo pridiãi i što nije za nebo åvrsto prikovano" (74).263 tiåe iz agrarno-hrišãanske sakralnosti: „[…] Zar u mlinu. nije pakostan i zavidqiv. […] za åesnicu […]" (36). Radoje. tako da se moÿe govoriti o izvesnoj totemizaciji kowa kao ålana ili izrazitog predstavnika zajednice. Neobiånosti djeda Rade pomiwu se u svakoj priåi. on je sjedio meðu wima i nasmijan i radoznao. Åuo Rade. diveãi se i åudeãi. Vaÿnost koja se pridavala kowima u tim krajevima skoro sasvim je podjednaka onoj prema qudima. a kad bi mu ispriåali kakav svoj nov hajduåki podvig. pa im se. iz saoseãajnosti. lugarima i raznim drugim podozrivcima kad je Rade bio meðu wima. nasmijao se i oprostio. Dok se glasna bratija razmetala štokakvim kradqivaåkim podvizima i drugim nepodopštinama. muåenika i bogougodnika. pravedan. jer je plemenit: ne vara. åinilo da pred sobom imaju sve samo boÿje cvijeãe u proqeãe. vaqda. — Rodio se kao svetac. osjeãali su se olakšani i åisti. Åuma me pokupila ako ti gore. pa ãe se kao svetac i poderati — bez imalo zlobe govorili su oni. u svetiwi. a starog slepog kowa. blagonaklono gleda na qudske mane. i dragi bog uåinio. dobronameran. sjenila budne oåi åuvara reda.

kojima je umesto krsta slikao lovaåke puške ili karabine. kada poðe „po svom poslu". (I u drugom delu zbirke prikazan je isti pogled na svet: medresa je zbog svoje fasade „putasta kuãa". Mihoqdan. i sam svetac krenuo nazorice za wim sa onom svojom sekirom. kod kowa. U posledwoj priåi o djedu. Ali moglo bi se reãi i to da ova priåa sa kraja jednog perioda simboliåno nagoveštava da. Kow jeste tipiåna oznaka zajednice. a ovaj novi ãe mu. koje su verovatno potekle od vaspitne. naizmjeniåno pjevali. po narodnom verovawu. iz krošwe drveta pod kojim se. a veã vidi svoje presvete vile kako sijevaju kao biå svetog Ilije". i to kowokradiåki. Motiv svetaåkog atributa razvija se još od prvih priåa o ÿivopiscu raznoraznih pa i „vuåijih svetaca". . Tamo su. da su razulareni i rasamareni. il' oni […] ili. pa su i jezik i frazeologija specifiåan idiom koji odaje sliku takvog kraja i naåina ÿivota. ima simboliåno i htonsko obeleÿje vodiåa duša u onaj svet. a ÿandari. on i djed prosto se pomamiše oko slijepog kowa. 53) i na brata Savu kada se vratio iz sreskog zatvora: „I de ti reci. na kraju. koliko boqe moÿeš. […] ostaviše slavsku sofru i ostale goste i preseliše se u štalu. a mitraqez se naziva šarcem. a stari Rade otišao da s paripom slavu slavi i åaše ispija. ispod repa izvaðeno". lopovije i tvoje magareãe vjere? — Oÿeÿi. kow je svetac (šesta priåa).264 marxija Petrak stiÿe na našu slavu. Åak je i oreol na slici djeda Rade nazvan „svetaåkom potkovicom". ko je sad veãe goveåe […] il' ti. lopovski.) Krug priåa „kowsko-sakralne" tematike završava se pomalo sofistiåki: djed je kow (treãa priåa). dok ãe za namernike lutalice stric Nixo reãi „s glave skinuto. Preåi je wemu dorat nego mi svi" (87—88). kao uostalom i „kowski sveštenik" samarxija. Lopovi su åesto kowokradice. plakali i qubili dorata. Marijana. boÿe nas prosti. „Aha. kao svome. kad hoãe nešto da kaÿu. kao da potvrðuje ovaj redosled i samarxija u priåi Sveti Rade lopovski (61). Sa svetaåkim se mešaju neki paganski motivi sveta umrlih. evo i tebe posvetiše!". posvetila ti se draga ruka!" (72). onaj ko je dosadan naziva se „kowskom muvom". prijateqi i dostovi. Djedov brat Sava. […] Toliki kumovi. sinovca Nixu („vrišti djed u sebi. On ih vrlo åesto pomiwe ili „poteÿe" na svoje neposlušnike. a ne traÿim vile da te vaqano izmjerim preko leða zbog tvog trtqawa. sipqivi moj paripe. tj. nestaje i åitav jedan svet. kad nestane tradicije oliåene u našim starinama i naåinima ÿivota. pijuãi. „zarÿu". sve dok tako i ne pospaše u sijenu pod jaslama. ja glavom koji sveca izigravam i slušam tak'u benu. iz raskošne orahove krošwe". totem zajednice. brate. kao „dragi bog" i na druge naåine. uzimajuãi „bradowinog novopeåenog boÿjeg pravednika Radu lopovskog" (66). Ãopiã naglašava da je ovaj junak bio kao svetac. kow. takozvane rajske batine. Više su se bavili wime nego. ÿali se na svog svetog Jovana jer mu se åini da je uveåe. znaåi i djed je svetac (deveta priåa). Djedov atribut su vile. Tako ãe slika djeda Rade — sveca pasti „odnekle odozgo. samim svetim Kirijakom Mihailom. progledati kroz prste.

„da se zbog krivice åopor šumskih razbojnika (ne) okomi na kowe" (60).265 skupqaju neåiste sile. 358). musliman. åuvaru koji jede suvu kukuruzu i surutku. i slama posle ÿetve). åitavog vijeka s wima muku muåim" (15). za vjetrovite noãi. pa to ti je" (62). reãi ãe: „Šta ãeš. oÿivqenih samo za priåu. potiåe „iz dalekih vuåjih vremena": „Ja se s vucima rodio i odrastao. totema divqine. „crni izglodani sagovornici" koji „druguju" s vukovima. te on zakquåuje da ne pripada ovom svetu: „Ja više nijesam åovjek od ove drÿave. pa to ti je" (Mlin potoåar. Sav taj svet staraca ispripovedan je kao svet mrtvih. Neka vrsta poreðewa åoveka i vuka. ili ãe preneraÿeno ãutati „kao da nije åeqade od ovoga svijeta" (61). kao junaku priåe. što ãe potvrditi i u tom društvu prisutni kalajxija Muliã. jer „za wega je svaka crtarija bila nedopuštena". nego ovaj „ponekad samo. boÿe! Kao da sluti na neåiju smrt" (drugo izdawe. divqinu i smrt. a u proširenim Danima Bašte sqezove boje iz 1972. Pogaðajuãi koji bi to mogao biti naslikani svetac. 2) prirodu. vetra i glasa. isto kao i åovek. a åovek ga nikako ne moÿe nauåiti da laje. Vuk iz te priåe šepav je. postoji od samog poåetka zbirke: djed staje u odbranu vuka (da je zelen) kao u odbranu sopstvenog integriteta. simbolika pribliÿavawa åoveka i ove ÿivotiwe iskquåivo se odnosi na povratak „vuåjim vremenima" simbolišuãi smrt društva niklog u toj diviqini. godine postoji priåa o pripitomqenom vuku s qudskim imenom. vatre. gde ostaju samo starci. 36). i zato ih je bojio u htonsku ÿutozlatnu i svetaåku zlatnu boju. a upotrebqeno je i poreðewe sa dokonim pokojnicima koji hodaju uokolo. Ti qudi ÿive samo u seãawu. Branko Ãopiã je pisao o qudima. došlo vrijeme da se umire. åija je smrt u prethodnim priåama unapred slikovito nagoveštena. U razliåitim situacijama djedu Radi. vuka i vile. Ova tri atributa ponikla su iz svakodnevice. i 3) goveåe i ÿito (vilama se skupqaju i seno za zimsku ishranu goveda. doåekuje novog sveca kao da veã ima neko iskustvo o tome. Posledwi kalajxija ãe stradati na poåetku drugog dela zbirke. pomiwe se moguãnost djedovog vukodlaåewa (u šaqivom smislu). jer umetnost je „ðavoqa rabota". Petrak ãe se rasplinuti u sjaj i tišinu babqeg leta. poåne da zavija. kad prepozna sebe u naslikanom svecu. Drugi prijateq djedov kamarat Dane ima glas kao sa drugog sveta. simbolišuãi 1) plemenitu ali i htonsku ÿivotiwu. „trpko mršteãi lice". Veselin Åajkanoviã u Mitu i religiji kod Srba navodi hromog vuka kao atribut podzemnog boga Hromog Daboga. U nizu priåa o napuštawu rodnog kraja. 1972. Nestanak svih navedenih staraca svetaca prikazan je pomoãu biblijskih motiva emanacija Jehove: motiva svetlosti. „kao kad kobila osjeti da joj je ÿdrijebe negdje u blizini" (62). oslobodi. Dane Drmogaãa se obraãa djedu glasom koji je kao sa onog . Slikawe ÿivog åoveka kao sveca nespojivo je sa hrišãanskim religioznim kanonom. pripisuje se svest o tome. tradiciji i vrednostima kojih odavno nema. Pobratim samarxija Petrak. došlo vrijeme da se umire. To uopšte nije neobiåan spoj. Djed Rade kao svetac i tipiåni predstavnik odreðene starine i kraja zapravo ima tri atributa: kowa. samarxija Petrak pomišqa na „vuåije svece" na koje on inaåe ne radi. koja nije od ovoga sveta.

ostaje iznenaðen. a djed Rade ãe se „neopazice i ugasiti" (89) kao sveãa ili vatra. Ako se uopšte pomiwe. Sliåan motiv raznolikosti i neizvesnosti u slici sveta dat je u sintagmi šarena. to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika" (Bašta sqezove boje. vjeåito prisutnih maåaka: motaju ti se oko nogu. Petrak je duboko razoåaran ÿenom uopšte („a je l' ikada kow oteo ÿenu svom najboqem drugu?… Šta je mene nekad okrenulo ovim putem?". grom-baba. a bez wih ipak nije nijedna kuãa.266 sveta. sramna qubav iz Zagreba. „neka Mikaåa. 13). „curetak" koji je ispratio nekada pripovedaåa ovih seãawa na rastanku s rodnim krajem. u razgovoru sa bratom Vukom govori o drugaåijem svetu u kom on ÿivi. koji se oÿenio nije nikad. koja je znala i kositi barabar s muškarcima. On se na neki naåin stalno „spotiåe o stvarnost". Pripovedaåevoj slici sveta kao da nedostaje slika ÿene. „ne- . udoviåetina. 23). sablaÿwive erotske priåe ne ÿeli znati. što je imalo odreðene posledice: „Kako je na ovome našem šarenom svijetu veãina stvorewa i predmeta obojena 'i jest i nije' bojom. lik briÿne majke u Artiqercu Marku Mediãu. Meðutim. Šta ãeš. junakiwe iz „Suðewa". To što djed priznaje da nije od ove drÿave. ne doåekavši da åuje kowsko rzawe. S jedne strane naslikana je galerija niskih ÿenskih likova: „pozadruÿne snaše" i „bezobrazne ÿene". trpi i ãuti" (Ti si kow. vaskrsnuãe u pripovedaåevoj intuiciji kao jesewi vetar koji kovitla celu prirodu. a posle dedine smrti odlazi u ujakovu kuãu i kasnije je nikada više ne pomiwe). simboliånog imena i pejorativnog nadimka. boÿja kazna. koji postaje taåka sukoba djeda i unuka zbog deåje (mladalaåke) radoznalosti kao ÿeqe za saznawem (Izuzetan doÿivqaj. a djed Rade je još u prvoj priåi prozvan „neznajšom" u bojama. Oåigledno postoji frustriranost ÿenom i zato je ona potisnuta u zadwi plan priåa. Djedu je umrla baba — rakijašica Milica. mijauåu i grebu. lopov Sava u qubavniku svoje ÿene vidi lopova koji iskaåe iz wegove kuãe. ona je ili za podsmeh ili za uzor. strica su na silu oÿenili (Ÿenidbe moga strica u Nesmirenom ratniku). 21). åarala-varala bašta (uvod Nesmirenog ratnika. dolazi u sukob sa wom. A s druge strane je idealizovani tip ÿene u više varijanti: hajduk-cura Dragiwa Keåina iz Drenove Uvale (kojoj vrednost pada posle udaje za „ÿacmana". za skoro svakog junaka vezana je neka priåa o ÿeni. Veliki neznajša. Vuk samo priåa o erotskim dogodovštinama. izdawe iz 1972. razoåaranom u hajduk-curu. bile nešto na formu dosadnih. Deåak pripovedaå retko pomiwe majku (umro mu je otac. jer ne padaju pod normirani kodeks ponašawa religioznog åoveka… Boje iz prve priåe simbolišu razliåita iskustva. taru o koÿuh. To nije svet iskustva veã naivnosti i dobronamernosti. 171. a inaåe nije imala uzla na jeziku" (35—36). One su „u najboqu ruku. inaåe ne pomiwe se da ima ÿenu. 109). åovek se ne sme uzvisiti iznad sebe. ali se iskupquje stradawem). xorlava tetka birtaša Marka. sliåno Dani Drmogaãi. jer ÿivi u viteško-sakralnim normama: kobila ne moÿe biti model za kowa svetog Ðorða. u Nesmirenom ratniku). striåeva Evica. a pošto nestane.

priprema hrana. prijateqi. ÿenidba). saznavawe onog što je bilo. . (5) dozvola za slušawe priåa kao prastari obred pristupa u svet odraslih („veã izustih da kaÿem […] pa pametno zaãutah. Petrakov. zatim Ilijin sat. Ÿena moÿe samo da razdvoji ili ugrozi prijateqstvo dva druga (dok se junak bavio starim stvarima sa tavana. vaqda prvi put u ÿivotu". Bilo je potrebno udaqiti dete od razgovora odraslih i pronaãi mu dovoqno vaÿan razlog zbog kojeg bi i samo otišlo. pobratimi. crvene boje zabrane. medij i viðewe jesu trojstvo. podjednako kao i za nedoslušanom priåom.267 postojeãa bakica" åiji je konaåni ciq rodna kuãa i muÿev grob. braãa. a veã kod strica Todora zapiwe u grdnoj neprilici: — Ãiã Todor?… E. Kretawe kroz veånost. mediji su i voðe pri kretawu kroz vreme i prostor. ratno drugovawe. u Ameriku. tabua i inicijacije. Švabo. saznawe istine. takoðe biti kršten ili normalan. Noÿ je obredni rekvizit kojim se ubija. (3) svi odlasci na daleki put (na mesec. Nije sluåajno izabran noÿ kao neophodan predmet u tom trenutku kada priåa postaje nerazumqiva (ili preteška) detetu. Najidealniji i najneviniji tip bukoliåkog stvorewa blizak slici ÿene svetice nalazi se u liku grmeåke åobanice kao modelu za slikareve ikone: „Ÿene su […] najåešãe poruåivale Djevu s Mladencem i svetu Petku. Dete nema pravo na upotrebu noÿa do trenutka inicijacije. (4) navijawe sata. koliko je sati. Kada deåak poÿeli da åuje Petrakovu jadikovku do kraja („a je l' ikada kow oteo ÿenu svom najboqem drugu?… Šta je mene nekad okrenulo ovim putem?"). Joviåina „vaserica". generacijsko drugovawe. jedva zna izmucati kako joj se zove ãaãa i mater. koji je inaåe bio u djedovom xepu („Eh. to mu uskraãuje djed šaquãi ga u kuãu po noÿ. starci. oÿeni. ali i sluÿi pri poroðaju. pa bi se na blagoåestivoj ikoni našle ovjekoveåene i pitome golubije oåi kakve grmeåke åobanice koja. zatim (2) djedovo i Danino prvo meðusobno brijawe „pod krÿqavom lijeskom". koje samo govore o neprihvatawu da se odraste. Ÿeqa za saznawem (Koliko je sati) kao i u biblijskoj priåi izaziva åovekovu propast (ulogu rajske zmije preuzima ratni neprijateq: „Ehej. odnosno zdravog ili zrelog rasuðivawa i ponašawa). ÿrtvuje. kao i oko/åulo vida. zato i ÿudi da ga poseduje. pomajka koja veruje u åuda (Magarac s åeqadeãim nogama). deåaåko drugovawe. a dovoqno je setiti se samo Gilgameša i Enkidua da bi se i u Bašti uoåili neki osnovni modeli obrednog ponašawa (drugovawe. 39). u Švedsku). To su (1) „striåeve ÿenidbe". veã da se ostane veåiti deåak (zato se ciklus o ovom junaku i zove Nesmireni ratnik). Ne moÿe se govoriti o pravoj junakiwi nigde u zbirci. 60). odnosno djedov. zdravqa ti?!". onako trtasta i duãkasta. Za wega se vezuje prvenstveno slika krvi. Sveti Rade lopovski. To je stara mitsko-epska situacija. kojim se åovek ukrašava. U tom svetu paÿwu privlaåe samo deda. ne znam kako je wemu ime" (Kowska ikona. nebesko telo. 147). put. a simboli su metonimiånog porekla za „unutrašwe oko" ili intuiciju. Ÿeqa za saznawem. prethrišãanskim oltarom (uporedi izraz sastaviti oko lijeske. stric. roðak se druÿio sa devojåicama). deqaju predmeti. u xepu! A meni zbog wega promaåe dobar komad"). kamarati.

i prvih roðakovih deåjih qubavnih iskustava datih slikom pojave „åupavih opaqenih djevojåuraka" oko kuãe. odnosno proviðewem. kanda se krio još neki djeåak. mesinga. tradicijom i moralnim vrednostima. iza svake sprave i suda. mlad. deåak o „plavim lonåiãima". boÿjeg oka nalazi se u priåi Djeåak s tavana. vrlo kasno zapazio" devojåurke. ili ja/Bog prevazilaze se saznawem åije je osnovno sredstvo oko i åulo vida. koja nas je grubo odgurnula s malog tavanskog prozora. s druge strane. i drugi iz Novog zaveta. nasuprot starom „premorenom i ravnodušnom" boÿanstvu. na primer. Spoznajne opozicije ja/svet („šarena. 112). a lov na golubove je predskazivawe qubavnog lova. a kamoli neãe mitraqez" (Dobri momak Vasilije. kada ga odbija „budna okata pustoš" i kada izlazi iz potkrovqa u dan i ÿivot kao u tuðinu. potom u borbi postaje mitraqezac (zapravo doÿivqava dve inicijacije). posle prve tri kao simboliånih prekida sa prethodnim vremenima. Motiv golubova sa tavana tradicionalni je simbol zaqubqenog para. åiji je simbol takoðe oko (poreklo arhetipske slike tog odnosa moÿe se ilustrovati frazom po oåima sam te poznao). U priåi postoji opozicija izmeðu junakovog prouåavawa tavanske starudije kao igre i jedinog interesovawa. predstavqa zapravo spoj sa Bogom. „Grgutawem" ili „gugutawem" pisac naziva boju glasa svojih junaka kada oni govore iz qubavi. koji se u poåetku ne ostvaruje. kada je „kasno. Junak pripovedaå. a Bog zauzvrat dobija poštovawe i kult. muškarac/ÿena. naš vršwak" (98). suncu. Zalutasmo u šumu ofarbana drveta. Umesto krave za gladnu vojsku. Pretpostavqeni motiv sveprisutnog. Åetvrta priåa u Danima crvenog sqeza. åarala-varala bašta"). s jedne strane. Pisac se u opisivawu lika stalno poigrava wegovom pojavnošãu: dobroãudna momåina se åesto „okreãe sporim . „sveta Enobe" iz Plavih lonåiãa. sudbinom. ÿrtvovawe Isakovo. zabavqen literaturom sa potkrovqa. Nemilosrdno oprezne. a wegove oåi su dva puta zasewene letwim svetlom. ptice su paniåno sunule u budnu okatu pustoš qetweg neba. „Ugovor" koji åovek sklapa sa Bogom ima za ciq da se obezbedi siguran opstanak i buduãnost åoveka. Ÿrtvovawe Isakovo predstavqa simboliåki prelaz sa qudske ÿrtve na ÿivotiwsku na odreðenom stupwu razvoja qudske zajednice. a kasnije samo roðak izlazi iz tavanskog prostora u svet meðu devojåurke. stakla i hartije.268 jeste ili biãe. kumovi „na rampi"). mogo bi topa vuãi. Tu. i to je åest motiv cele zbirke (na primer Drmogaãa o Dragiwi Keåinoj. govori o savezu sa „bogom rata" (åiji je svetiteq. umesto ÿrtve priåesnice intendant odvodi na seqakov nagovor wegovog sinovca: „Jak je. u trenutku koji još nije bio pogodno vreme za odrastawe: „— Golubovi! — šapnu roðak […] Lov nam nije pošao za rukom. zaboravqa na golubove. gvoÿða. proricawe. Zaveti Bogu U hrišãanstvu su dva najpoznatija saveza sa Bogom: onaj iz Starog zaveta. raspeãe Hrista. u Bombašima pred muzejom).

a na vrhu brdske kose shvata prevaru. u tuÿnu i sivu bestragiju. što simbolizuje blizinu „gorwem svetu" i Bogu. i strašnog bqeštavog mjeseåevog poÿara. Golgota). (To nisu jedini primeri opozicije gore — dole ili duhovno — svetovno. kojom sreãom. Intendantovo oåekivawe da se momak „preobrati" u goveåe sasvim odgovara oåekivawu poznavaoca i åitaoca biblijske priåe o ÿrtvovawu Isaka. ipak preobratiti u goveåe. što zapravo govori o bolu s kojim åovek ÿivi na ovome svetu. intendant osmotri svoju prinovu neãe li se. muzeji. kao i lošijim poloÿajem nego što ga ima sad ona wegova ÿujova. na primer. Ako je u ÿrtvovawu Isaka prikazan napredak civilizacije. Susret dva „kamarata" propraãen je jaucima i plaåom: „Ajme meni […] Kuku. Pograbi ga. Tri izdvojene reåi kao da odgovaraju znaåewima boja u naslovu . Pohod na mesec završava se ovako posle navedene slike raspetosti: „Je li pametnije biti mjeseåar ili s mirom sjediti kod svoje kuãe. kao da se spasava od åitavog svog varqivog ÿivota koji ga odvuåe niz maticu. drugarstvo djeda i Drmogaãe zapoåiwe izlaskom iz vrtaåe u kojoj su se obrijali. hladnog i nevjernog.) U ovom drugom sluåaju ugovor sa Bogom åini se da ne donosi neke naroåite garancije za ÿivot i buduãnost. odrasta i umire. hrišãanski savez sa Bogom — razapiwawe Hrista i iskupqivawe åitavog qudskog roda jednom ÿrtvom — kod Ãopiãa nije toliko parafraziran kao ÿrtvovawe Isaka. utopqeniåki. […] zajedniåki (su) ostavili djetiwstvo […] a evo ga ni do danas preboqeli nijesu. […] Zaplakaše zagrqeni kamarati" (80). ali Vasilije je tvrdoglavo ostajao ono što jeste […]" (113). kao u Braãi i u Bombašima pred muzejom). prebacivaãe sebi da je goveåe. jer åovek je uglavnom rastrzan izmeðu nekih svojih unutarwih suprotnosti. sa kojim se raða. deåak pripovedaå nalazi se negde na nekakvoj uzvisini iznad doline u kojoj je djedova vatrica. tako i do današweg dana: stojim raspet izmeðu smirene djedove vatrice. u Danima crvenog sqeza prikazana je degradacija. Pa i sam Vasilije. Motiv raspeãa. mitske opozicije: intendant se spušta po kravu. Smisao ÿrtve u Ãopiãevoj priåi obrnut je onom u biblijskoj. åak je ponekad i više puta rascepqeno ja. uvodne priåe zbirke: „pa ti se prosto plaåe. da se u åinu ÿrtvovawa sina ostvari åudo preobraãawa u ovna. koja postojano gorucka u tamnoj dolini. jer ratnoj stihiji potrebne su prvenstveno qudske ÿrtve (ali i kulturne ÿrtve — crkve. koji raste nad horizontom i silovito vuåe u nepoznato" (30). I kod Ãopiãa nalazimo dolinu i brdo kao prostorne. iako je u osnovi iste funkcije (ugovor sa bogom). kao u priåama Potopqeno djetiwstvo i Treba naloÿiti vatru. Moÿda bi se mogla pronaãi neka poetiåka uputstva za temu bolnog i plaånog qudskog ÿivota i u posledwoj reåenici prve. odnosno raspetosti. xamije. a i „s lakim traåkom nade. „S jaukom sruåi se djed na svog gosta. jadni Rade […]". pojavquje se prvi po redosledu još u Pohodu na mjesec. brdu (Morija.269 goveðim pokretom". Zajedniåko za oba saveza jeste to da se vrše na nekakvoj uzvisini. nezadovoqan što je pristao na neobiånu trampu. pa kad zagusti. Drugi. nazadak. iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio". tješiti se rakijom kao moj strikan?". u posledwoj slici priåe: „I kako tada.

oko seoskog mlina vodi se dvostruki ÿivot. Bol se ponekad ispoqava kao rugawe ÿivota åoveku. iz tuÿne striåeve pesme. san — java… Postoji izvesna jednakost simbolike izmeðu dvostrukosti jednog biãa. ali podjednako i druge). i zajedniåkog u dve suprotstavqene strane. gledajuãi u mesec. Daj sad zini i zapjevaj.270 i dva podnaslova: suza je simbol plaåa i bola. koja se „pretvara" u kobilu: „Ipak je strikanu najteÿe padalo da koåijaši. a odgovarala bi iskustvu plaåa ili suza. što se moÿe izvesti i etimološkim poreðewem sa reåju slez — sluz i suza. pa da zaÿdijem kroz bijeli svijet. To bi mogla biti ne samo rajska veã i „bašta suzave boje". Åovek ÿivi na uskom prostoru izmeðu dva sveta („u teskobi"). ako veã putnik nije budala i 'vantazija'. ÿandar — lopov ili hajduk. nikud od we pobjeãi. stranputicama mog veselog Nixe" (63). ovo je dobro. na ivici veštaåkog jezera sve poåiwe i sve se završava. 28). A i djed Rade za sebe kaÿe: „Ja svetiteq. tijesno kraj strica. prošlost — sadašwost. ono nije. i ako iskoraåi isuviše u bilo koju stranu. moÿe biti deåja ili staraåka. Bol pripada obredu inicijacije. Unuk pripovedaå još kao petogodišwak oseãa da se svet oko wega zatvara i steÿe: „Ovo moÿeš. Prema tom dvogubom odnosu u prirodi djedovo tumaåewe sveta ãe se svoditi na „i jest i nije" boju. 25). „naši" i „wihovi" mitraqesci koji podjednako vole orahe. što bi kazao moj djed. tijesno u wihovoj dolini. majåin sine. radosnica ili krvava. sukobiãe se sa iskquåivošãu jednog od tih svetova: „pomalo je i strašno i tuÿno… Daqe se ili ne moÿe ili se ne ide. Momak Vasilije „se obzire lijevo-desno kao da traÿi kud bi iz ove tjeskobe (tijesno u kuãi. iznutra ili spoqa. åoåe. a gubitak je oznaåen plavom bojom prošlosti i tuge — upravo kao što je nagovešteno u podnaslovima dva dela zbirke. kow — åovek. veåno zavaðena i nerazdvojna „braãa". Tako ãe djed i unuk sedeti i na mlinskom pragu i. predobri duševni starac åija me qubav grije i ovdje. ono ne smiješ" (Pohod na mjesec. i svoje selo. Åovek je pomalo kao luda iz Dogaðaja u miliciji. Dvostrukost se ogleda i u samom åoveku. tragiåna zbiqa — laki humor. na meði (koja jeste krajwi deo jedne strane. neãe znati da li su na zemqi ili rone kroz oblake zajedno s mesecom. koja jednom napušta svoje dete. recimo. u kratkom intervalu izmeðu roðewa i smrti. åovek plaåe od tuge ili se smeje do suza. niske ÿene — ÿene svetice. kad bi se putovalo nekud u okolinu […] a na metar ispred wega quqaju se sjajne okrugle Marijanine sapi. drugi put ga uzima nazad. a sasvim drugi kada padne mrak. ono ne moÿeš. u ovoj tjeskobi […] ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa. poznata još i kao „Dolina plaåa". a to mesto je samo zajedniåka meða. je li? Bolan. ja sam stotinu puta poÿelio da manem i kuãu i åeqad. crvenoj boji i krvi. postoji pravi mlin i onaj idi- . jedan åovek preko dana. stijesnile ih razne vojske!)" (111). na ovoj opasnoj granici gdje se kida sa zemqom i tvrdim svakodnevnim ÿivotom" (Pohod na mjesec. proleãe — jesen. kao u sluåaju Marijane. bitan je samo ugao iz kog se posmatra. Binarne mitske opozicije mogu se pratiti kroz priåe i motive: dete — starac. ovo smiješ kazati. rodni dom ili zaviåaj — svet. To ti je ovaj tijesni ÿivot […]" (55). Neodreðena „sqezova boja" nadreðena im je. Sava je.

i dragi bog uåinio" (74). podeqenost sveta i qudi naroåito dolazi do izraÿaja posle djedove smrti: priåa koja sledi ima izrazit naslov Svak svoju pjesmu. kao polazište za slikawe åoveka i wegove autoprojekcije na svet koji ga okruÿuje. komandira „na rampi" (158): s jedne strane rampe grli se i qubi s kumom (boÿjim zamenikom na zemqi!) „da sve rampa škripi izmeðu wih". a preko wih i sama mitska povezanost sa onim koga u potpunosti predstavqaju — sa Bogom. zlatnom dobu. qudi i obiåaja. sluÿbeno i hladno traÿi legitimaciju od „druga". zato ãe djed reãi „ÿuto je. Na kraju krajeva. U seoskoj sredini Podgrmeåkog kraja gajeni su kukuruz i goveda. goveda i ÿito totemi su zajednice. „nepostojeãa bakica" ne postoji u papirima. * * * Izborom odreðenih motiva i pronalaÿewem meðumotivskih asocijacija unutar dela i wihovog grupisawa uoåeno je da priåe u ciklusu Bašta sqezove boje streme simboliånim znaåewima. Naslovna metafora i wena kquåna reå bašta sadrÿe arhetipsku osnovu i samim tim moguãnost dvostrukog tu- . utkivajuãi u wih i ove tri navedene odlike. Otuda poreðewa åoveka i kowa ili åoveka i goveåeta. koja uveliko podseãaju na osnovne ideje i okosnice priåa nekih poznatih svetskih mitova ili odaju mitski pogled na svet. Iako Ãopiã polazi od uobiåajenog. ne mogu se prevideti takvi elementi. poslovicama. ÿitarice. Ispitivana su simboliåna znaåewa motiva prostora i vremena. Slika ÿivota na meði simbolizovana je otuðenošãu lika Pantelije Hiniãa. Stvarnost se ne prihvata samo racionalno. a istovremeno i atributi glavnog junaka s kojim su u neraskidivoj motivskoj i kompozicionoj sprezi. Kowi. nego nešto onako — i jeste i nije". To istovremeno åini i prvi. Nije neobiåno da Bašta sqezove boje. koja priåa o tom svetu. kao i specifiånostima kraja. prirodom. a koje su posluÿile Branku Ãopiãu kao osnove za priåu o kraju i narodu åiji je potpuni nestanak ili odlazak predosetio još sredinom prošlog veka. a kad se odmakne na drugu stranu. a kow je bio najplemenitije domaãe ÿivinåe. i nije — kao san". mimetiåki plan priåa.271 liåni sa slike. od naslovnih motiva pa sve do posledwe priåe. a i deåak iz Plavih lonåiãa za prizor na horizontu kaÿe „I jest. kao što bi. potopqenom kraju ili izgubqenom raju. kad pogreši i oprosti. svakodnevnog i konkretnog. postiãi ãe onaj isti savez sa Bogom kao što ga je simboliåno i Hrist umesto svih nas uåinio: „Åuo Rade. Na isti naåin se toliko mešaju i ta plava i woj suprotna crvena boja u åitavoj zbirci. nasmijao se i oprostio. Onda kada åovek prihvati svoju sopstvenu raspetost. osim u smrti. i sam bogoåovek. Ãopiã se koristi frazama i izrazima podnebqa o kom piše. sadrÿi sve odlike i opšta mesta mitskih priåa o nestaloj zemqi. dvostruke je prirode. vaqda. a postoji kao ÿivo åeqade. ali i åoveka i tipiåne biqke. kakav je bio i kako je polako nestajao. Tu su tipiåne slike qudi i pomalo izdvojenog i arhaiånog sveta u kom su ÿiveli. pri tom nijedno od ta dva stawa nije povoqno jer se meðusobno iskquåuju. svetom ili åak sa sopstvenim ja. a kao i nije ÿuto.

272 maåewa: „bašta" se moÿe podjednako odnositi i na rajski vrt. fairies and wolves are the saintly attributes of the main protagonist. an inseparable part of the main hero's everyday life. while horses. are at the same time the totems of the presented reality. Anðela Ivaniã MYTHICAL MODELS IN BRANKO ÃOPIÃ'S BAŠTA SLJEZOVE BOJE (THE MALLOW-COLOURED GARDEN) Summary The three basic mythical models discussed in this paper could be named after the content of several myths: expulsion from Paradise or the Valley of Tears. Demeter and Persephone or Christ's Resurrection. The paper also studied the symbolic meanings of the motives of space and time. Nature and one's self. . i na svet u kom danas ÿivimo. Horses. and through them the mythical link with what they represent. one should not disregard the symbolic meanings and archetype structure of the motives and inter-motive links. cattle and wheat. Although Ãopiã starts from the mimetic level of narration. Ona simboliše prošlost i gubitak ili bolnu sadašwost. with God. and The Golden Age/Atlantis or The Flood.

verovatno niko nije mogao znati da ãe sva dela koja budu nakon we obraðivala neko nepostojeãe ali idealno ureðeno društvo nositi zajedniåki naziv — utopije. otkriãemo da ona sadrÿi åak dve negacije. Naziv kwige Tomasa Mora nastao je autorovim kombinovawem dveju gråkih reåi: sy. Kada je ser Tomas Mor 1516. zapravo.163. 821. dobijamo kovanicu ne-mesto. drÿava.UDC 821. Romane Borislava Pekiãa Besnilo. dobili smo termin koji sadrÿi dvostruko protivqewe neåemu. Upravo stoga je antiutopijska kwiÿevnost oznaka za onaj deo kwiÿevnog stvarawa kojim se snaÿno negira postojeãe ili potencijalno. godine napisao kwigu na latinskom jeziku i nazvao je Utopija. kao i ne mawe poznati roman Oldosa Hakslija Vrli novi svet. Morovo delo je znaåajnije za sociologiju i politiku nego za kwiÿevnost. izvorne.163. i topoj. što znaåi 'ne'. što upuãuje na to da je reå.41-95 UTOPIJA I ANTIUTOPIJA KAO KWIŸEVNI PROJEKAT Nebojša Laziã SAŸETAK: U radu se daje pregled pogleda na utopiju i antiutopiju s posebnim akcentom na Borislava Pekiãa i srpsku kwiÿevnost. tek najviše dela s utopijskim i antiutopijskim sadrÿajem napisano je upravo u engleskoj kwiÿevnosti. grad. reåi koja ima znaåewe mesta. Herberta Xorxa Velsa pomiwemo na kraju iako hronološki stoji na poåetku zbog jedne zanimqivosti vezane za wegov opus: kao što je naporedo pisao nauånofantastiåne i „obiåne" romane. a pošto i on ima znaåewe negacije i protivqewa. 1999 i Atlantidu nazvali smo antiutopijskim. takoðe gråki. Navešãemo samo najpoznatije stvaraoce ovog ÿanra poput Xorxa Orvela i wegova åuvena dela 1984 i Ÿivotiwsku farmu. Ako i reå antiutopija podvrgnemo etimološkom ispitivawu. Pored one Morove. Rad je uvod u analizu Pekiãevih antiutopija.41. To je anti. logiåno je oåekivati da postoje i utopijska dela. KQUÅNE REÅI: utopija. realno ili izmišqeno društvo ili stawe. Zaslugom Tomasa Mora. u terminu antiutopija druga negacija dobijena je tako što je na reå utopija dodat još jedan prefiks. Ukoliko postoje antiutopijska. prostor.09 Pekiã B. ili iz nekih drugih razloga. o nepostojeãem mestu (drÿavi). on je istovremeno pisao . ali je ipak upravo u woj nastalo najviše utopijskih dela. antiutopija. Ako ih spojimo. mit.

Wegove najznaåajnije kwige su Vremenska mašina. Beograd 1962. u Jugoslaviji i Beogradu. Uostalom. posle nekoliko reåenica shvata da Rasel u stvari govori o poznatom Platonovom dijalogu Drÿava: „Platonov najvaÿniji dijalog. . Neke najåuvenije svetske antiutopije napisali su ruski pisci. glavu kao Platonova Utopija. Svi oni uticali su na to da se u engleskoj kwiÿevnosti snaÿno razvije ovaj vid kwiÿevnog stvarawa. I ruska kwiÿevnost ima bogatu tradiciju antiutopijskih dela. npr. veã smo to kazali. ali su zato nemaåki mislioci dali nemerqiv doprinos teorijskom razmatrawu ovog pitawa. sastoji se uglavnom iz tri dela. mislioca koji je kritiåki sagledavao tadašwe englesko društvo. moramo pomenuti jednu dobro poznatu åiwenicu iz ÿivota Borislava Pekiãa: dobar wegov deo on je proveo u Londonu gde se mogao dobro upoznati s tom tradicijom engleske kwiÿevnosti. Istorija zapadne filosofije. Kao što se moÿe videti. Unapred se ograðujuãi od bilo koje vrste biografizma i pozitivizma. Kada u svojoj poznatoj kwizi Istorija zapadne filosofije Bertrand Rasel naslovi 14. utopija svoj nastanak duguje jednom drugom velikanu qudske civilizacije — gråkom filozofu Platonu. Iako Tomasu Moru duguje ime. Meðu wih spadaju neki nezavršeni romani Valerija Brjusova i jedno delo koje nije roman. ali je jedna od najstrašnijih dosad napisanih antiutopija: Arhipelag Gulag Aleksandra Solÿewicina. Ostrvo doktora Moroa. Ovom misliocu. Meðutim. 123. zatim Vladimir Vojnoviå Moskvu 2042. Setimo se da je radwa romana koji prethode wegovoj antiutopijskoj trilogiji uglavnom na Balkanu. antiutopijska dela su se dosta brzo proširila u raznim nacionalnim kwiÿevnostima i kulturama. Pored Mora. Drÿava. Srpska kwiÿevnost. epidemija besnila u istoimenom romanu izbija na londonskom aerodromu Hitrou. åitalac se naðe u åudu jer dobro zna da Platon nikada nije napisao delo s ovakvim naslovom. taånije Pekiãevoj vezanosti za mnoge wegove ideje vraãaãemo se puno puta tokom ovog rada pošto pisac antiutopijske trilogije nije skrivao svoju duhovnu srodnost s tvorcem idealistiåke filozofije. nema dugu i znaåajnu tradiciju pisawa ovakvih dela."1 1 Bertrand Rasel. Vladimir Nabokov roman U znaku nezakonito roðenih. ne bi trebalo da zaboravimo da su u Engleskoj stvarali i veliki satiriåari Danijel Defo i Xonatan Svift. dok se ona u antiutopijskim romanima premešta u zapadni svet. Kada se zaspali probude i druge. Interesantno je da tako bogata kwiÿevnost kakva je nemaåka nije iznedrila znaåajnije utopijsko ili antiutopijsko delo. koja predstavqa najpoznatiju od svih Utopija. posledwi roman trilogije dobio je ime po jednom od najåuvenijih mitova åiji nastanak dugujemo Platonu — mitu o Atlantidi. Jevgenij Zamjatin roman Mi. Prvi (otprilike do kraja ¢ kwige) sastoji se iz konstrukcije jedne idealne drÿavne zajednice. Videãemo da ona nije prevashodno filozofske veã više ideološke i politiåke prirode. Uz to.274 dela utopijskog i antiutopijskog sadrÿaja.

Platonova Drÿava bila je moÿda usmerena na to da se stvarno osnuje". Nemoguãnost da ostvari san o utopijskom društvu izazvala je u wemu uverewe da je sasvim izvesno ostvarewe i najgorih pesimistiåkih vizija. ne bi bilo antiutopija. 567. 5 Nav. I ne samo to. a tek mnogo kasnije i antiutopije. Vrste kwiÿevnih utopija. . pa ni Pekiãeve antiutopijske trilogije.5 Ovo we2 Nortrop Fraj. a najpoznatiji meðu wima Plotin došao je na jednu pomalo bizarnu ideju o kojoj nas obaveštava Frederik Koplston u prvom tomu svog kapitalnog dela Istorija filozofije: „Zanosi se mišqu [Plotin] da u Kampaniji osnuje grad. Beograd 1999. 3 Frederik Koplston. Platonopolis. imao na umu baš sledeãi."3 Nezavisno od ovog podatka. te da se na wima zasnuju stvarna društva. „za razliku od modernih Utopija. Gråka i Rim. 2 (tematski broj: utopija). Istorija filozofije. koji je trebalo da bude konkretna realizacija Platonove drÿave. 132. d. kada je pomiwao jedan ili dva sluåaja. Nesumwivo je da su. mit za koji se unapred zna da nikada neãe biti realizovan u realnom ÿivotu. nagli razvoj nauke i tehnike poåeo je u åoveku da izaziva zebwu za wegov dotad privilegovani poloÿaj u svetu. utopija „kao forma najboqe uspeva onda kada anarhija predstavqa najveãu pretwu". ali je povest tih zajednica neveselo štivo". ali je on svakako dobra ilustracija situacije koja nastaje kada se poruka mita ne shvati alegoriåno veã doslovno. tj.. Beograd 1985. 21. Nastavqaåi Platonovog uåewa u novom veku nazivali su se novoplatoniåarima. prvo nastale utopije.. br. a åini se da je za taj projekat dobio i imperatorov pristanak. 4 Nav. 23. one su ipak sve propale. ali iz drugih razloga imperator posle nekog vremena povlaåi svoju saglasnost i tako ovaj plan propadne. d. u antiutopije.275 Poznati kanadski teoretiåar kwiÿevnosti Nortrop Fraj je u ålanku Vrste kwiÿevnih utopija ustvrdio kako je utopija „spekulativni mit". Rasel je zakquåio kako. Opšte je poznata stvar da su se oba svetska rata prvo desila u glavama qudi. jer da nije tako. ali ne i do te taåke". veka onaj datum u qudskoj civilizaciji kada se prvobitno jedinstvena utopija pocepala u dva opozitna dela. Nortrop Fraj je u veã pomenutom ålanku Vrste kwiÿevnih utopija pokušao taåno da odredi vreme kada su se utopije prometnule u svoju suprotnost. Prema Frajovom mišqewu. On zatim duhovito primeãuje da ÿivot „podraÿava literaturu do odreðene taåke.4 Ako je i postojala bilo kakva šansa da se ostvare mnogobrojne utopije. a tek onda i na bojištima širom Evrope i sveta. kod Bertranda Rasela moÿemo naãi jednu reåenicu koja premošãuje Frajovu ideju o utopijama kao „spekulativnim mitovima" i o plemenitoj ali neuspeloj Plotinovoj zamisli. istorijski posmatrano. Fraj daqe u ovom svom åesto citiranom ålanku primeãuje da je bilo „pokušaja — jedan ili dva — da se utopijske konstrukcije shvate doslovno. On smatra da je polovina 19. Jedino moguãe objašwewe za pojavu antiutopija jeste razoåarawe zbog nemoguãnosti da se realizuju utopijski projekti.2 Ne znamo taåno da li je Fraj. Kwiÿevna kritika.

ÿequ Andrije Gavriloviãa da spase bar jednog davqenika ili ÿudwu Arsenija Wegovana „da uspostavi idealan. koja ih. kao neostvarivu teÿwu. ne razlikuju mnogo od bilo kojeg romana iz pišåeve „klasiåne" faze. Beograd 1989.). 9. SRPSKA FANTASTIKA. pre svega.276 govo tvrðewe. mogli bismo åak da ustvrdimo kako se u praktiåno svim Pekiãevim romanima pojavquje neka forma utopijskog mišqewa ili neki utopijski projekat. 588. što bi se moÿda moglo zakquåiti po nešto slabijem interesovawu kritike i kwiÿevne nauke za wih. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. L. u domenu tematike romana i pribliÿavawu graniånom podruåju izmeðu trivijalne i umetniåke kwiÿevnosti. I. O utopijama u umetnosti našeg vremena. Ako bismo pojam utopije tumaåili u najširem smislu. zapazila je jednu zakonomernost u svim pišåevim delima: „Utopijsko se mišqewe u Pekiãevoj prozi javqa u razliåitim formama i dobija neuobiåajeno veliki znaåaj. nagoni da pišu dela utopijskog sadrÿaja. Bitno je istaãi da se romani trilogije suštinski. Razlike su. Stefan Moravski u ålanku O utopijama u umetnosti našeg vremena iznosi nekoliko teza o utopiji kao umetniåkom i kwiÿevnom fenomenu. jer nam je namera da pokaÿemo kako romani antiutopijske trilogije nisu „periferni" u wegovom opusu. Pomenuta teza Stefana Moravskog korenspondira s rezultatima do kojih je došla Jasmina Lukiã i koje je izloÿila u ålanku Utopijski projekti u romanima Borislava Pekiãa. Utopijski projekti u romanima Borislava Pekiãa. Kwiÿevna kritika br. U Pekiãevom sluåaju to je još znaåajnije. 2. Beograd 1985. govori o vremenu u kome autor takvog dela ÿivi: „To znaåi da je svaki projekat boqeg stawa stvari samo jedna vrsta odgovora istorijskom ovde i sada (podvukao N. moÿemo preformulisati u to da antiutopija najboqe uspeva onda kada diktatura predstavqa najveãu pretwu društvu."6 Ovo zapaÿawe Stefana Moravskog da su pojedini stvaraoci „predodreðeni" za pisawe utopijskih. dakle strukturalno i kompozicijski. Wegova najvaÿnija teza je da postoje pisci koji poseduju „utopijski nastrojenu svest". najveãi broj antiutopija nastao je kao reakcija na neispuwena obeãawa prethodnih utopija. smatramo veoma znaåajnim za posmatrawe opusa Borislava Pekiãa kao celine. Sagledavajuãi Pekiãeve romane kao celinu. zaista. SANU. mutatis mutandis. Ako usvojimo takvo gledište. kao i nagomilanim negativnim iskustvima o åovekovom teškom poloÿaju u odreðenom trenutku. Istovremeno Moravski ÿeli da naglasi kako svaka utopija ili antiutopija. 6 Stefan Moravski. ukoliko insistiramo na wima. onda ãemo i romane antiutopijske trilogije prouåavati kao integralni deo Pekiãevog proznog izraza. 7 Jasmina Lukiã. zanemarujuãi pri tome pitawe tiåe li se ona individualne ili kolektivne sudbine."7 Tako Jasmina Lukiã primeãuje neostvarenu ÿequ Ikara Gubelkijana da naåini idealni skok. . po prirodi stvari. odnosno antiutopijskih dela.

J. 2. Utopija. videãemo veliku podudarnost u pišåevom sagledavawu stvarnosti i wenoj (antiutopijskoj) prezentaciji. Luis Mamford. nisu kvalifikovali za titulu Filozofa — Kraqa. Platon. Isto. M. Iako je smatrao da je realan svet samo bledi odraz veåitog i nepromenqivog sveta åistih ideja. onu Jurija Mihajloviåa Lotmana. Kwiÿevna kritika. 588. 257. nije ÿeleo da odustane od zamisli da i na zemqi ponovi sklad koji postoji u svetu ideja. sve dok se iznenada nismo sami suoåili sa modernizovanom verzijom totalitarne drÿave koju je Platon opisao. Predavanja iz strukturalne poetike. ali i najefektnijih definicija strukture. mada tolerantan i velikodušan po pitawu religioznih ubeðewa. Kada se bavimo ovim pitawem. prihvatio ropstvo i rat". veã duhovno-suvlasniåki odnos prema svojim kuãama".9 Ukoliko primenimo Lotmanovu definiciju strukture na tekstove Borislava Pekiãa. . Lotman. wegovog uåewa o idejama. Iako pisana s najboqim namerama. Sarajevo 1970.11 8 9 10 11 Isto. najåešãe javqa kao mit o „zlatnom dobu". izgleda. daleko od toga da bude poÿeqan model. prenošen usmenim putem i nadahnut mitskom svešãu. Sasvim je verovatno. prema kojoj je struktura „model odraÿavawa stvarnosti u autorovoj svesti". koje se zatim projektovalo u svest obiånih qudi kao ostvarewe veåitog qudskog sna o sreãi i harmoniji. On åak daje i pribliÿne vremenske koordinate: to zlatno doba postojalo je pri kraju zadweg ledenog doba. 10. br. bila prototip fašistiåke drÿave. moÿemo se pozvati na jednu od najkraãih.8 Da bismo potkrepili tvrdwu Stefana Moravskog da su neki pisci predodreðeni da pišu utopijska ili antiutopijska dela. Na ovaj aspekat Platonovog dijaloga ukazao je Luis Mamford: „Ono na šta bi trebalo obratiti paÿwu kod Platona su ta jedinstvena ograniåewa koja wegovi oboÿavaoci — a ja sam još uvek jedan od wih — previše milostivo previðaju sve do naših dana. Ovaj podatak i ne bi bio od neke velike vaÿnosti da u antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekiãa tako åesto ne nalazimo sintagmu zlatno doba. 6. Beograd 1985. još mawe Staqin. Vratimo se za trenutak Platonu i wegovoj viziji idealne drÿave. iako se ni Hitler niti Musolini. mora nam biti jasno da je Platonova konstrukcija nastala kao rezultat wegovog sloÿenog sistema idealistiåke filozofije. Bertrand Rasel je to prvi otkrio prilikom posete Sovjetskoj Rusiji ranih dvadesetih godina. nastavqa daqe Mamford. da je wegova osnova poduprta svešãu o nekom prosperitetnom dobu.277 ne samo materijalno-posedniåki. grad i mašina. skoro dve decenije pre nego što su Riåard Krosman i drugi ukazali da je Platonova Drÿava. koji se."10 Mamford daqe u tekstu razvija tezu da u osnovi svake ideje o utopiji leÿi mit o prosperitetnom dobu. wegova Drÿava sadrÿi u sebi klice kasnijih autoritarnih sistema. Mamford ne demistifikuje samo nacrt Platonovog plana o idealnoj drÿavi veã pomalo sarkastiåno zapaÿa da je „åak i humani Mor.

prema mišqewu Karla Manhajma. u krajwem sluåaju. odriåan. znaåi o prostoru koji se moÿe dobro urediti. ipak. smatrao da je åak i jedan tako napredan grad kakva je Atina nesumwivo bila u to vreme dobar samo za svet realnosti. Time. Pojava. I u jednom i u drugom sluåaju radi se o izolovanim mestima.278 Šta nam mogu reãi podaci da se osnivaå utopije i onaj koji joj je podario ime nisu uvek pridrÿavali naåela humanosti na kojima su bila sazdana wihova dela? Uglavnom to da je Nortrop Fraj ipak bio u pravu kada je utopiju oznaåio kao spekulativni mit. . tvorac mita o utopiji i tvorac mita o Atlantidi. Åak i prema etimologiji. Kwiga Ideologija i saznawe postavqa problem utopije na pravo mesto jer se u woj pokušava dati odgovor na pitawe da li se moÿe poistovetiti utopijska s ideološkom svešãu. Platon. mestu koje se moÿe efikasno i strogo nadzirati. ali je u skladu s podelom stvarnosti: na svet ideja i realni svet. naravno. Karl Manhajm je u svojoj uticajnoj kwizi Ideologija i utopija dao kratku i jezgrovitu definiciju utopijske svesti. Sa stanovišta sociologije saznawa. on razliku izmeðu utopijske i ideološke svesti vidi u åiwenici da utopijsko mišqewe u isto vreme „transcendira stvarnost" i pokušava da razori postojeãi poredak stvari. stoga je najveãi broj wih smešten u gradu ili na ostrvu. uvek je imao na umu svoju Atinu. izbegavamo da naåinimo i metodološku pogrešku i poistovetimo ideje pisca sa."12 Na nekoliko mesta u kwizi Manhajm dopušta moguãnost da „današwe utopije postanu sutrašwa stvarnost". što aerodrom jeste. u wegovom sluåaju antiutopijska konstrukcija gradi na izolovanom segmentu prostora. Ovaj zakquåak Karla Manhajma o znaåajnoj razlici izmeðu utopijske i ideološke sfere mišqewa moÿe nam pomoãi da u dovoqnoj meri razluåimo društvene aktivnosti autora trilogije u odnosu na wegov umetniåki rad u procesu izgradwe anti(utopijskih) projekata u kwiÿevnosti. uz vreme. što opet sugeriše na to da i najmraånije antiutopije takoðe mogu jednoga dana postati stvarnost. on kaÿe sledeãe: „Utopijska je ona svest koja nije kongruentna sa 'biãem' koje tu svest okruÿava. Beograd 1978. osnovnu kategoriju fiziåkog sveta. Izgleda da one zahtevaju izolovan prostor. U prvom romanu antiutopijske trilogije — u Besnilu — Pekiã se pridrÿava nepisanog pravila da se utopijska. Taj odgovor je. 191. utopije nas upuãuju na prostor. kao mit koji ne moÿe imati svoje ostvarewe u realnosti. Zavodqiva ali istovremeno i pogrešna zamisao da ãemo izgradwu antiutopijskih svetova u Pekiãevoj trilogiji jednostavno objasniti time što se ideologija „prelila" iz wegovog ÿivota u wegovo delo mora 12 Karl Manhajm. širewe i epidemija besnila u istoimenom romanu odigrava se iskquåivo na londonskom aerodromu Hitrou. Sociolozi i filozofi obiåno izbegavaju da jednoznaåno definišu pojam utopije. idejama nekog lika u wegovom romanu ili s porukom åitavog dela. na primer. Ideologija i utopija.

bili oni spekulativni ili ne. s ideološkom i. Ali o tom odnosu ãemo govoriti kada budemo interpretirali roman 1999. Jedan od wih. jeste distopija. 92. morali biti oznaka za nove pojave u antiutopijskoj ideji i u vezi s wom. što razlikuje klasiånu utopiju i antiutopiju od distopije. 14 Darko Suvin. te je deo ÿivotnog iskustva uneo u antiutopijske predstave svojih romana Besnilo. navešãemo ih u originalu: negative utopia. po prirodi stvari. uredio Dejan Ajdaåiã. Tajno i javno u topografiji slovenskih antiutopija. Bilo bi takoðe veoma daleko od istine poništavawe oåigledne povezanosti utopijskih i antiutopijskih projekata. na primer. 17—18. na kome se posebno insistira u posledwe vreme. s politiåkom misli. Ipak. inverted utopia. a pogrešno ju je svrstavati zajedno s romanima jer su oni koncepcijski povezani u trilogiju. Oni bi.14 Pored termina distopije. A da je veã bilo sluåajeva da se Pekiãevo kwiÿevno delo tumaåi wegovom biografijom i nemilim dogaðajima iz wegovog ÿivota. naroåito u anglosaksonskoj kritici. u åemu je wena differentia specifica? Jedan od moguãih odgovora pruÿio je Darko Suvin koji predlaÿe da distopijom „nazovemo zajednicu u kojoj su društveno politiåke institucije. uredio Dejan Ajdaåiã. Beograd 1999. Uporedo s porastom dela s utopijskom i antiutopijskom sadrÿinom raslo je i interesovawe teorije kwiÿevnosti za wihovo istraÿivawe. åiji se autori zalaÿu za to da se on na suštinski naåin razlikuje od termina antiutopije. Novi Jerusalim. false utopia. contra-utopia. (U srp13 Dejan Ajdaåiã. Utopizam od orijentacije do akcije. Ta teorijska misao se u priliånoj meri fragmentizovala i specijalizovala za pojedine ÿanrovske kategorije anti(utopijskih) ostvarewa: tako se. Antiutopije u slovenskim kwiÿevnostima. . uvedu i neki novi. Pošto su nastali na engleskom govornom podruåju. U novije vreme.279 se odmah odbaciti u svetlu saznawa o distinkciji izmeðu utopijske i ideološke svesti na koju je upozorio Manhajm. dakle. postoji i više drugih termina uglavnom sinonimnih s antiutopijom. satirical utopia. u krajwem sluåaju. neki teoretiåari bave iskquåivo anti(utopijskom) idejom u nauånofantastiånoj literaturi. takav naåin zakquåivawa bio bi svojevrsna tautologija u razmatrawu ovog pitawa. Beograd 1999. norme i odnosi izmeðu pojedinaca organizovani na znatno lošiji naåin nego u zajednici u kojoj ÿivi autor". taåno je zapaÿawe da je Novi Jerusalim u vrlo bliskim intertekstualnim vezama s åitavom antiutopijskom trilogijom. Meðutim. Šta je to. evidentnost te veze ne dopušta nam da jednu pojavu automatski objasnimo postojawem druge. Atlantida. naroåito s romanom 1999. pored najfrekventnijih termina utopije i antiutopije. autoru ovog ålanka potkrala se i jedna materijalna greška: Novi Jerusalim nije roman veã zbirka pripovedaka. iz koga je i nastao."13 Uzgred. osetila se potreba da se. Antiutopije u slovenskim kwiÿevnostima. ilustrovaãemo samo jednim primerom: „Srpski pisac Borislav Pekiã robijao je u zatvorima socijalistiåke Jugoslavije. 1999. pored metodološke.

nadawa u boqe i straha od totalnog ugwetavawa). predele. barbar s imenom Vavilon. a tekst je objavqen u tematskom broju åasopisa Kwiÿevna kritika posveãenom utopijskoj kwiÿevnosti: „Pojam utopija postao je. Na šta bi to mogla da upuãuje veza izmeðu drevnog mita o Vavilonskoj kuli i pojave raznoglasja meðu qudima. ne samo u nauci o kwiÿevnosti nego i u svakoj duhovno-nauånoj esejistici. ni piscu antiutopijske trilogije nije strana virtuozna igra reåima. wemu se uåinila bliskost jeziåkih oblika balbus. ovaj Pekiãev palindrom vešto je naðena igra reåi kojom je autor stilski efektno prikazao mistiåno Simeonovo preobraÿewe. Beograd 1985. koja ipak ima i suštinski.) Kao što se moÿe videti. i to s onog aspekta po kome je taj mit i najpoznatiji: disperzije jednog monolitnog jezika na veliki broj meðusobno nerazumqivih. stepen rastakawa jezika tokom civilizacijskog razvoja 15 Peter Kuon. Mislimo na ime Noemis izvedeno iz imena Simeon u romanu Zlatno runo. Inaåe. pojedince. balbutiens. veã i kao åisto jeziåko pitawe. Ponekad se u toj fragmentaciji i specijalizaciji preteruje. besadrÿajna. nedostatnosti i ostvarqivosti. Da se utopija ne mora pojaviti iskquåivo kao ideološko. U svojoj kwizi Pohvala disharmoniji on je prouåavao mit o izgradwi Vavilonske kule. Kwiÿevna kritika. laÿna utopija i kontrautopija. pokazuje primer iz mitske prošlosti na koji upuãuje poznati italijanski teoretiåar umetnosti Ðilo Dorfles. pomodna reå. odnosno dodavawem raznih prefiksa koji mewaju wegov osnovni sadrÿaj. Ali. programe. pometwa koja je postojala u vreme formirawa mita. pa se kao rezultat tog preterivawa utopijski i antiutopijski sadrÿaji pronalaze i tamo gde ih nema ili gde ne preovlaðuju. Atraktivnost ovog pojma je upravo u wegovoj osobenosti da se odnosi na najraznorodnije predmete (gradove. pomisli. kao što smo veã kazali. ideale. samo sa suprotnim predznakom. zajedništva. koji su „mucali". U prilog kwiÿevnonauånom pristupu utopiji. zapravo. to je aipotu. umetniåka dela) i da pritom izaziva najopreånije predstave (beÿawe od realnosti i mewawe stvarnosti. dobijeni su varirawem osnovnog pojma utopije. satiriåna utopija. 2. O ovoj pojavi pisao je Peter Kuon u ålanku U prilog kwiÿevnonauånom pristupu utopiji. Danas kao da i nema fenomena o kojem se odmah ne raspravqa kao o 'utopiji' ili 'anti-utopiji'. Dorfles ne pripisuje samo sebi ovo otkriãe veã navodi da je i jedan od najvaÿnijih predstavnika nemaåke klasiåne idealistiåke filozofije Šeling primetio podudarnost navedenih znaåewa reåi. br. . Wegov nastanak Dorfles objašwava potrebom da se prevlada aktuelna „pometwa jezika".280 skom prevodu: negativna utopija. sawarewa i predviðawa. a ne samo formalni znaåaj. 27."15 Posebno je interesantan termin koji je nastao kao palindrom izvorne oznake. sociološko ili filozofsko. Wime se i ortografijski ÿelelo pokazati da su utopija i antiuopija u stvari jedan kwiÿevni oblik. pita se Ðilo Dorfles. Svi navedeni oblici opisuju one koji nisu govorili teåno. izokrenuta (izvrnuta) utopija. Naravno. Kao veoma znaåajna.

u krajwem sluåaju. 16 Ðilo Dorfles. Neki drugi dijalozi poput Fileba ili Kritona uspeli su da se nametnu naåinom postavqawa suštinskih estetskih pitawa. izmeðu Slovenaca i Hrvata. Novi Sad 1991. Ta prostorna ograniåenost anti(utopije) najåešãe se ispoqava u dva vida: kao grad i kao ostrvo. (…) Više nego pretskazawa. i ako se ikad ostvari to ãe biti na veštaåki naåin. wegovo najambicioznije zamišqeno delo. stavqajuãi u prvi plan samo jedan jezik. Dorfles na jednom mestu u kwizi i govori o toj „prevavilonskoj situaciji" poredeãi je s poloÿajem åoveka pre nego što je izgnan iz raja: „U-topia se. utopijski projekat. Zato je dijalog Drÿava. Pohvala disharmoniji. izmeðu Kastiqanaca i Katalonaca. Ðilo Dorfles smatra da se i ovaj mit moÿe objasniti na sliåan naåin kao i ostali u kojima se opisuje nestajawe vaÿnosti nekog drevnog rituala. u ovom sluåaju. o åemu smo veã govorili na poåetku rada. sastoji u verovawu da postoji sadašwi ili buduãi 'topos' gde bi bio moguã povratak homoglosiji. koja bi spasila åoveåanstvo od neprestanih suprotnosti i stalnih nerazumevawa u sporovima izmeðe istoka i zapada. . itd. izmeðu Flamanaca i Valonaca. Ali pojavio se svojevrstan paradoks: engleski se kao svetski jezik upotrebqava na toliko mnogo razliåitih naåina izgovora da oni nalikuju mucawu (balbettavano). otkriãemo da se uvek radi o jednom jasno omeðenom prostoru. A ta teÿwa za povratkom u stawe visoke saglasnosti i razumevawa je. govori i etimološka analiza samog termina. izmeðu severa i juga. Ÿaqewe za gubitkom te prvobitne harmonije dovelo je do stvarawa mita koji nam govori da bi se homoglosija moÿda jednom mogla ponovo vratiti. Kada paÿqivo prouåimo ambijent u kome se projektuje utopijski ili antiutopijski projekat. Govoreãi jezikom lingvistike: heteroglosija je neumitno potisnula homoglosiju. Opsesivna Platonova zamisao sastojala se u tome da dƒ opis idealne drÿave organizovane prema principima i odrazu wegove idealistiåki koncipirane filozofije. što ima svoje duboko opravdawe pošto se anti(utopijski) svetovi i zamišqaju kao antipod obiånoj svakodnevici. Platonova Drÿava pisana je s autorovom stalnom podsvesnom mišqu da u stvari piše o svome gradu polisu — Atini. 19—20. nametnut ekonomskim i politiåkim nuÿnostima.281 samo se uveãavao i time se smawivala moguãnost povratka na jedan monolitan jezik."16 Pisac kwige ne govori direktno o tome. uz Zakone. U ovom sluåaju izgubqena je primordijalna komunikacija koja je — ako vavilonski mit shvatimo doslovno — postojala u „zori" qudske civilizacije. ali u jeziku. izmeðu Retroromana i Nemaca. pre je nesaglediva. ali je jasno da je jedan jezik — engleski — veã nametnut kao globalni i da se time „jeziåka utopija" donekle ostvarila. ova utopija. A da je mesto (topos) presudno u nastanku utopija. o åemu je pisao Dorfles i åime se ponovo vraãamo sumornom zakquåku kako je utopijski san ipak nedostiÿan. U oba sluåaja radi se o izdvojenim delovima realnosti.

Fedon. oltari. Iz tog dizbalansa javqa se kod nekih autora potreba da premoste ponor izmeðu dva. .282 ali su ti i drugi dijalozi Platonu ostali mawe vaÿni pošto u wegovoj idealno zamišqenoj drÿavi nije bilo mesta za „podraÿavaoce" (mimetiåare) idealnog sveta. Ova prva poznata utopija ne moÿe se dovoqno dobro shvatiti ukoliko se wen nastanak ne smesti u širi okvir sloÿenog Platonovog sistema idealistiåke filozofije. i da ju je ugradio u svoj poetiåki kredo. Antiutopije su kao kontrapunkt utopijama nastale usled sazrevawa svesti i uviðawa da je opisani postupak „poboqšavawa" postojeãe kreacije jednostavno nemoguã. Iz svega reåenog do sada åini se sasvim jasnim smer kojim se odvijao proces nastanka utopijske i antiutopijske literature. moramo postaviti pitawe: zašto baš grad? Luis Mamford u veã pomiwanom ålanku Utopija. mada su ova bila neophodna prethod17 Miloš N. Ðuriã. u Platon. recimo onu o veåitom (cikliånom) hodu istorije. Odbrana Sokratova. taj smer je uvek odreðen kretawem od utopije k antiutopiji. skladišta za ÿito i vino. ali. Najkraãe reåeno: utopija i antiutopija su teza i antiteza o nadi. Uticaj i znaåaj wegove filozofije proteÿe se punih dve i po hiqade godina kroz qudsku istoriju i civilizaciju. svet ideja. ali i svakog drugog anti(utopijskog) projekta. nesamerqiva sveta. Platonov ÿivot i delo (uvod). imigracioni radovi — veã su postojali u mawim društvima. da upotrebimo termin iz formalne logike. Borislav Pekiã kao pisac takoðe nije odoleo zavodqivim idejama ovog velikog mislioca. i to: „1) s v e t r e l a t i v n e s t v a r n o s t i. ali i za sva kasnija zasnivawa utopijskih. Kada smo pomenuli grad kao mesto dešavawa utopijskih i antiutopijskih projekcija. Osnova Platonove filozofije jeste paralelno postojawe dvaju razliåitih svetova. a drugi predmet pojmovnog saznawa. kao nijedno drugo u kwiÿevnosti. koji svagda ostaje sam sebi jednak (to aei kata tayta on). svet stvari koje postaju i nestaju (to gignomenon kai apollymenon) i 2) s v e t p r a v e ili a p s o l u t n e s t v a r n o s t i."17 Ovaj Platonov fundamentalni princip zasnivawa promišqawa sveta i pojava u wemu bitan je za wegovo. videãemo da je prihvatio neke od wih. moÿda je taånije reãi — vezano za prirodu anti(utopijskih) poduhvata — nedovršen. realni svet izgleda prolazan i nuÿno nesavršen. Zato se pitawe utopije i antiutopije tako åesto posmatra i kao ideološko jer. Otuda je i „utopijski nastrojena svest" teÿwa da se popravi nesavršena kreacija postojeãeg sveta i da se on pribliÿi ili sasvim poklopi s predstavom idealnih odnosa savršenog sveta. ono podleÿe raznim sociološkim i ideološkim analizama. Beograd 1985. odnosno antiutopijskih projekata. Kriton. prvi je predmet åulnog. Posmatran s aspekta sveta åistih i nepromenqivih ideja. grad i mašina daje odgovor na wega: „Veãina sadrÿaja koji su postojali u gradu — kuãe. rovovi. 28.

utopije nadrastaju skuåene okvire grada drÿave ili ostrva i projektuju se na nepoznate svetove udaqene svetlosnim godinama od Zemqe. koje jeste još izolovanije i otuðenije od realnog sveta. poput Grada sunca Tomaza Kampanele ili romana 1984 Xorxa Orvela. kako se to obiåno kaÿe. u romanu Besnilo. svet u malom. mit o mistiånom ostrvu Atlantidi. naime. u wemu je prostor antiutopijskog projekta proširen do najveãe moguãe mere. Na toj relativizaciji vremena i prekoraåewu granica prostora temeqi se ÿanr nauånofantastiåne kwiÿevnosti. najdoslednije je sprovedeno nepisano pravilo da se radwa dela mora odigravati na jasno omeðenoj teritoriji. u kojima se dešavawa odvijaju baš u gradu. Ipak. upuãuje na autorovu intenciju da ga shvatimo kao mikrokosmos realne stvarnosti ili. vidqivo nebo na zemqi. središte preobilnog ÿivota — drugim reåima. Wemu i pitawu da li je reå o „spekulativnom" ili istoriografski utemeqenom mitu vratiãemo se kada zapoånemo s interpretacijom romana koji duguje ime — ali ne samo to — Platonovom šturom opisu nestalog ostrva u „sokratskim dijalozima" Timej i Kritija. za razliku od prethodna dva romana. sa svojim relativno malim prostorom. rasa i konfesija. pre svih predstavnika arhetipske i mitske kritike. u Besnilu je jedinstvo mesta (toposa) najstroÿe primeweno.283 nica gradu. i on se takoðe moÿe razumeti kao mikrokosmiåki antiutopijski prostor. sam grad bio je preobraãen u idealnu formu — odsjaj veåitog reda. ali zato s puno kwiÿevnih likova razliåitih nacija. Upravo zbog tog elementa prisile mnogi mislioci su korene modernih antiutopijskih realizacija pronašli u arhetipskim utopijama. Usled snaÿnog razvitka nauånog i tehniåkog znawa i moguãnosti da se sagledaju teško pojmqiva meðugalaktiåka rastojawa. utopija. . najåešãe mesto anti(utopijskih) zamisli je ostrvo. Platonu dugujemo još jedan åuveni mit evropske i svetske civilizacije. naroåito kada se uporedi s ogromnim prostornim i vremenskim koordinatama u samom delu. a onda u strašnoj katastrofi odjednom nestati. U romanu 1999 kao izolovani deo stvarnosti pojavquje se „izrovani pašwak s krticama". Pored grada. prepoznati teÿwu da se antiutopijska stvarnost prikaÿe na planu makrokosmosa. o åijem se poštovawu i odrÿavawu brine dobro organizaovana društvena sila. d. Zato je on i mogao biti uzor kasnijim piscima utopija da 18 Nav. 13. ni do danas nije pruÿen kategoriåan odgovor."18 U takvom idealno ureðenom gradu uoåava se izraÿena hijerarhija. Što se tiåe posledweg romana trilogije — Atlantide. U svetu poznati londonski aerodrom Hitrou. kao što je to veã uåiweno u nekim najpoznatijim utopijama i antiutopijama. on je åitava planeta i moÿemo.. U antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekiãa. Åuveni mit o Atlantidi izazvao je mnogobrojne kontroverze meðu teoretiåarima kwiÿevnosti åije je poqe prouåavawa mit. Na najosnovnije pitawe da li je ova napredna civilizacija stvarno mogla postojati.

Tako je Frensis Bekon svoje delo Nova Atlantida ostavio nedovršenim ÿeleãi da i tim åinom oda poåast Platonu i wegovom arhetipskom tekstu. posqedwem sudu. antiutopije ne daju nimalo vere u vreme koje dolazi. vek. Jovan Deliã u kwizi Hazarska prizma postavqa jedno „pomalo i retorski intonirano" pitawe: „Ne baštini li svaka 'negativna utopija' nekolika biblijsko-hrišãanska mita. Kao što svaka utopija moÿe nalaziti svoj oslonac u hrišãanskoj predstavi o raju. Imajuãi u vidu znaåaj one nevidqive granice kojom je hrišãanstvo razdelilo tok qudske civilizacije. jeste amalgam sudbinskih åovekovih pitawa iskazanih jezikom bliskim trivijalnom pismu. vek vek smrti utopija i doba u kome preovladavaju razni oblici antiutopijskog pisawa. Wegova proza o najbitnijim teleološkim i eshatološkim pitawima. Ponekad se mitsko mišqewe proteÿe i na one oblasti kulturnog i umetniåkog delovawa za koje nikada ne bismo pomislili da se nalaze pod uticajem wegove poruke. mitovi se najjednostavnije mogu podeliti u dve velike grupe: na paganske i hrišãanske mitove. Wegoša. odnosno mit o definitivnom kraju ovog grešnog svijeta koji izaziva boÿanski gwev i nestaje. trivijalnu prozu. koja bi prema kwiÿevnoj logici zahtevala „visoki" stil na tragu Xona Miltona. 19 Jovan Deliã."19 Nije sluåajno da je baš 20. koju mit ionako dopušta.284 saåiwavaju svoje tekstove uz puno stvaralaåke slobode. pa otuda i „niski" stil trivijalne literature potpuno odgovara nameri autora da prikaÿe mraåni svet ka kojemu se kreãe åoveåanstvo. bezgrešan. Hazarska prizma. i apokalipsa. kvalitet koji je usmeni sadrÿaj dobijao tokom mnogo vekova upornog predawa. ali ga zato zamjewuje novi. Beograd — Titograd — Gorwi Milanovac 1991. sjajan i pravedan. sudbinskim pitawima åoveåanstva progovara u formi nalik na neobaveznu. I Pekiã u svojim antiutopijskim romanima o najvaÿnijim. a jedan od bitnih razloga ovoj pojavi moÿe biti vremenska distanca koja je ovoga puta usmerena u buduãnost. Pišuãi o kwiÿevnim pojavama koje su prevashodno karakteristiåne za 20. 291. Najveãi broj mitova nastao je u dalekoj prošlosti i usmeno se prenosio iz generacije u generaciju. o „nauånoj fantastici" i o „negativnoj utopiji". kod nas. Antiutopije se obiåno „kriju" iza ÿanrovski profilisane proze. potrebno je da se zapitamo o pravoj prirodi mita na kojoj poåiva anti(utopijska) kwiÿevnost. koji ãe donijeti raj na zemqu. . åak i onda kada izgleda da je od wih savršeno daleko. tako i antiutopija raåuna s arhetipom pakla. Predstava o paklu povezana je sa još dva hrišãanska mita: to je mit o strašnom. mitovi beleÿewem dobijaju mawe-više konaåni tekstualni oblik i postaju pouzdaniji ukoliko je ta osobina uopšte relevantna za mit kao kulturnu pojavu. Ako se vratimo na drugi deo Frajove sintagme spekulativni mit. najåešãe je to nauåna fantastika. Meðutim. Kasnija fiksiranost u tekstu oduzela je mitu semantiåku gipkost. Vilijema Blejka ili. Na drugoj strani.

U epistemologiji je veã prihvaãen postupak kojim se neka pojava objašwava modelom koji predstavqa ono što ona u stvari nije. odvajala je utopiju od literarnih dela zasnovanih na estetskim premisama. kao i weno nastojawe da izrazi pre svega autorova društveno-politiåka shvatawa i ciqeve. kao konaåno otreÿwewe i odustajawe od teÿwe za boqim i savršenijim svetom. po pravilu. Wena åvrsta vezanost i oslawawe na politiåku teoriju. i antiutopijskoj kwiÿevnosti. kao i weno nastojawe da izrazi pre svega politiåku teoriju. mogli bismo wihov odnos i drugaåije ilustrovati. Razlika je samo u autorovoj nameri. Ono što ÿelimo pokazati ovim primerom sasto20 Marija Mitroviã. U wima se. a wenu formu åitalac danas oseãa kao isluÿenu. 393. pa. Gospodar muva Vilijama Goldinga napisan je kao utopijska satira na mawe poznati roman Koralno ostrvo Roberta Majkla Balentajna iz 1855. wegovoj teÿwi da svet prikaÿe u pozitivnom ili negativnom svetlu. Utopija. ali svi ti primeri govore jedno: utopija i antiutopija su jedan isti kwiÿevni oblik. Beograd 1989. takoðe. . koja je. a mnogi smatraju i na najegzaktniji moguãi naåin uspostavqa vezu sa stvarnošãu. wena ostvarewa ne stoje u najblistavijem kwiÿevnom sazveÿðu. jedan od najboqih romana nakon Drugog svetskog rata u. Nije redak sluåaj da se o utopijskoj. grupi deåaka. Iduãi tragom drugih analogija. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. godine. potpuno izokrenuta vizija utopijskih idiliånih slika. videli smo veã. Stvarnost ogledala desnu ruku åoveka prepoznaje kao levu i obrnuto. banalan zaplet i shematiåan stil pokrivaju ozbiqnošãu anti(utopijske) teme. apriorno negativno sudi. nedovoqno ÿivotnu i nemaštovitu. onda bismo kao analogiju odnosu utopijske i antiutopijske kwiÿevnosti mogli iskoristiti relaciju pozitivnih i negativnih brojeva: oni su istog kvantitativnog sadrÿaja ali razliåitog predznaka. U sliånu vrstu odnosa ulaze utopija i antiutopija. Takav jedan sud o utopijskoj kwiÿevnosti iznela je Marija Mitroviã u tekstu Utopija. Ukoliko pozovemo u pomoã matematiku kao nauku koja na najformalniji. u kome se bavila estetskom vrednošãu utopije kao kwiÿevnog ÿanra: „Utopija ne spada u velike i znaåajne kwiÿevne ÿanrove."20 Ovo mišqewe bi se i moglo prihvatiti da je autorka ograniåila oštrinu suda na (zlo)upotrebu utopijskih i antiutopijskih oblika u onim delima masovne kulture gde je anti(utopijska) poruka samo pomoãno poetiåko sredstvo. SRPSKA FANTASTIKA. Po opštem sudu. ponašajuãi se kao lik i odraz tog lika u ogledalu. mehaniåku.285 Antiutopija se formirala kao neostvarena utopija. Idiliånu priåu o grupi deåaka na koralnom ostrvu Golding je preoblikovao u antiutopijsku postnuklearnu pripovest o. fantastika. fantastika. Ali oni vremenom poåiwu da imitiraju odrasle i ponavqaju iste one greške koje su i dovele do propasti åoveåanstva. realizam. dakle. Iako postoji od antiåkih vremena do danas. sada veã prošlom veku. SANU. realizam. imanentna ovoj vrsti literature.

Ovde je pravo mesto za jedno razjašwewe o odnosu utopijske i antiutopijske kwiÿevnosti.). . Lotman. na utopiju kao ÿanr. Predavanja iz strukturalne poetike. zadobio je skoro središwe mesto. a pokušaãemo da pokaÿemo i zašto je pogrešan. a ne centralnu ulogu". 238—269. a zatim se formirao krug poetiåkih naåela koja su dovoðena u vezu s wom. M. Beograd — Priština 1984. parodija uvek u istoriji kwiÿevnosti igra pomoãnu. Odmah ãemo reãi da je ovaj stav pogrešan. Åesto se u literaturi o antiutopijskoj kwiÿevnosti moÿemo sresti sa stavom da ona uspostavqa parodijski odnos prema izvornoj utopiji. Ti društveni odnosi se mogu svesti 21 V. Dakle. Pekiã je stupio u sloÿen intertekstualni odnos s ovim klasiånim filozofskim ali i kwiÿevnim delom. Pojam i uloga parodije u kwiÿevnosti u izuåavawima ruskih formalista. Inaåe. Još od vremena kada je nastala. 22 J. Velsa. Roman Borislava Pekiãa Odbrana i posledwi dani pisan je upravo u parodijskom kquåu. Jurij Mihajloviå Lotman u kwizi Predavawa iz strukturalne poetike navodi kako je uloga parodije u razvoju kwiÿevnosti predimenzionisana i da je „destruktivni tekst parodije u izvesnom smislu laboratorijski ÿanr.21 revidirao je neke stavove ruskih formalista iako se åesto pozivao na wihove teorijske postavke. i to prema åuvenom Platonovom dijalogu Odbrana Sokratova. Neãemo govoriti na ovome mestu o tome koliko je u Pekiãevom romanu uspešno sproveden parodijski postupak. X. ali kada smo veã toliko puta pomenuli parodiju. Meðutim.22 Najveãi broj antiutopijskih dela okrenut je buduãnosti. M. Od pisaca nauåne fantastike traÿi se da predvide moguãi stepen razvoja nauke i tehnike. dakle od romana Ÿila Verna i H. J. Lotman.286 ji se u tome da ne zavisi uspelost romana od „estetskih premisa" veã od naåina i kvaliteta primene konkretnih kwiÿevnih postupaka (kompozicija. što je još jedan razlog da se ona poveÿu s nauånofantastiånom prozom. kao kquåna figura sovjetske semiotike. dok se od autora antiutopijske literature zahteva da procene kako ãe se razvijati društveni odnosi u vremenu koje dolazi. nauåna fantastika je ispostavila pred autore tih ostvarewa jedan zadatak. Pre svega antiutopije nisu nastale kao reakcija na ovu ili onu pojedinaånu utopiju veã kao reakcija na åitavu utopijski usmerenu kwiÿevnost. a wegova suština sadrÿana je u sposobnosti dela da sa što veãom verovatnoãom predvide buduãnost. 251. Novica Petkoviã. Goldingov roman moÿe se åitati kao vrhunsko delo i bez znawa da je pisano kao antiutopija nekog drugog romana. ukratko ãemo reãi nešto i o woj. Upravo stoga antiutopijska dela nisu parodija utopijskih veã su wihova negacija koja se oformila kao saznawe o nemoguãnosti ostvarewa utopijskih zamisli. Jurija Tiwanova pre svih. Sarajevo 1970. pored toga što je åesto eksperimentisao s formom. stil i dr. Od formalizma ka semiotici.

U wegovim romanima. . anticipirani buduãi dogaðaji.23 dok su hrišãanski najåešãe iz Novog zaveta. U suštini. Lingvist je nalazio u wemu svet reåi i ime23 V. kao i u romanima Besnilo. Bulatoviã. Antiåki mit u prozi Borislava Pekiãa. Beograd 2001. Oni su do sliånih estetskih rezultata došli sasvim razliåitim poetiåkim trasama. a to se najjasnije moÿe videti u antiutopijskoj trilogiji. na sasvim odreðen naåin pokazuje kako pisci sagledavaju i današwu stvarnost. Borislav Pekiã stalno oseãa potrebu da ispita uzroke koji su doveli do pobede negativnih sila. Pekiã je pisac åiji razvojni put svedoåi o nemoguãnosti ostvarewa utopijske åeÿwe. da mnogobrojnim diskurzivnim upadicama pokuša da nekontrolisanoj eroziji qudskosti dƒ privid sistematskog raspada. On prosto beleÿi poraze koje trpi civilizacija. Paganski mitovi su uglavnom antiåkog porekla. naprotiv. nagomilava sve strašnije i strašnije slike i. bez reda i smisla. uoåiãemo zakonomerno pozivawe na paganske i hrišãanske mitove podjednako. åime smo dobili stvaralaåku viziju nihilistiåke i neizvesne buduãnosti. Pekiã je delove pojedinih hrišãanskih spisa najåešãe upotrebqavao za epigrafe.287 na relaciju åoveka prema drugom åoveku i na postojawe ili odsustvo slobode u nekom buduãem društvu. uroðeno (predestinirano). U romanima Miodraga Bulatoviãa zlo je. 1999 i Atlantida. naizgled. kao logiåki sled konstantnog opadawa åovekovih potencijalnih moãi. Kod Borislava Pekiãa zlo je sloÿen sistem koji poseduje osobinu da se samoregeneriše kroz istoriju. prikazuje zlo kao planirani društveni projekat. iz tog poraza qudskosti (humanitas) u wemu je sazrela svest o ugroÿenosti osnovnih vrednosti civilizacije i on je u svojim delima taj problem postavio kao središwi. nezainteresovano. prepušta åitaoåevoj svesti da formira „estetski predmet" poništavawa i nemoguãnosti postojawa åoveånosti. autor mu pristupa trezveno. samo ne tako eksplicitno. nasuprot tome. Time što je antiutopija odavno potisnula utopiju i naåinila od we samo kwiÿevnoistorijsku åiwenicu. mota svojih dela. kao rezultat tog baroknog gomilawa grotesknosti savremenog sveta. U åitavom opusu Borislava Pekiãa. Na jedan od osnovnih problema u vezi s mitom i na wemu zasnovanoj poetici ukazao je nemaåki filozof neokantovac Ernst Kasirer: „Svaki nauånik je i daqe u mitu nalazio one objekte koji su mu bili najprisniji. ma kakva ona bila. instinktivno. haotiåno. Jasmina Ahmetagiã. analitiåki i. Pekiãev razarajuãi pesimizam jedino bi mogao da se poredi s onim u romanima Miodraga Bulatoviãa. nagonsko. razne škole videle su u åarobnom ogledalu mita samo vlastita lica. I u wegovim su delima. prikazan je konaåan nestanak civilizacije koja je davno krenula pogrešnim smerom. Tako se autorov proroåki dar okrenuo najpesimistiåkijim projekcijama vremena koje je pred nama.

dobro ilustruje autorovo shvatawe procesa nastanka kwiÿevnog dela. åini se. heroj — kukavica. 9. jednom drugom prilikom i drugim povodom Pekiã je. 40. Odabrana dela Borislava Pekiãa.25 U svakom mitu postoje tzv. åijim je neprekidnim ponavqawem on i nastao. 26 Ovde smo naporedo naveli termin koji je autoru antiutopijske trilogije mnogo bliÿi i koji åešãe upotrebqava. odsustvo voqe da relativizuje bilo šta. 1999). ali i sasvim vidqivu skepsu prema moguãnosti da se to isto kwiÿevno delo tumaåi. pa bila to etnologija. istorija kulture. filozof 'primitivnu filozofiju'. U wima se jasno ogleda nesavitqivost mitske svesti.26 Ta svoja razmatrawa izloÿio je u eseju Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti: „U teorijskim komentarima kwiÿevne prakse krije se. binarne opozicije. nauka o kwiÿevnosti. uvek kada se pozivamo na neki mit. a upotrebqava ga i u naslovu svog drugog dela Sentimentalna povest britanskog carstva. 27 Borislav Pekiã. kw. Upravo je visoka etiånost — shvaãena kao Kantov kategoriåki imperativ — duhovna vertikala koja drevne mitove åini tako bliskim. filozofija. mutatis mutandis.288 na. da se baš ne kaÿe u mutnim. pokušaj da se u ravni inteligencije objasni nešto što se uistini zbiva u ravni intuicije. I zato. mi u stvari iz prošlosti prizivamo arhetipski ritual. (a inteligencija mu je tek mawe više spretni posrednik). specifikuje i ÿanrovski objašwava tekstove svoja dva prozna dela (Vreme åuda. To se dogodilo kada se našao u ulozi tumaåa sopstvenog dela. ponovio ovaj stav. Ovoga puta kao Ernst Kasirer. kada je reå o pojedinim osobinama mita. stoga. Naravno. Beograd 1972. moÿemo reãi da on uvek åuva osnovne koordinate qudskog delovawa ili. Pekiã povešãu. 1. vraxbinskim prostorima crne magije… (…) Racionalna objašwewa iracionalnog doÿivqavaju. Mit i zbilja. Borislav Pekiã je ovim postavio neka suštinska pitawa. Mircea Eliade. psihijatar veoma sloÿen i zanimqiv neurotiåan problem. odnosno antropološkom povešãu. da „mit izriåe samo ono što se stvarno dogodilo. Beograd 1984. potpuno je jasno da nijedna nauåna disciplina nema ekskluzivno pravo na mit. Mit o drÿavi. sudbinu svake filosofije koja putem ograniåenog razuma hoãe da nas pomiri sa egzistencijom neograniåenog Boga."27 Iz obimnog teksta izdvojili smo ovaj segment koji. pa i sumwe s kojima se suoåava nauka o kwiÿevnosti. Meðutim. „fantazmagorije" Zlatno runo. Zagreb 1970. Inaåe. psihologija ili bilo koja druga disciplina koja u mitu prepoznaje glavni predmet svog nauånog interesovawa. lingvistika."24 Kasirer ÿeli reãi da se mit ponekad zloupotrebqava i da se wime pokušava objasniti sve i svašta. 24 25 . antropologija. nauånom metodologijom inspirisan. najbitnije su ÿivot — smrt. Borislav Pekiã je nepogrešivo prepoznao osnove svoje poetike: mit i konsekvence mišqewa zasnovanog na mitskom sagledavawu istorije (povesti). dobro — zlo. govori o onome što se u potpunosti oåitovalo". 69. kako je to formulisao åuveni tumaå mitova Miråe Elijade. Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti.

da se racionalnim umom shvati — jer to je pretpostavka svakog definisawa — nešto što je. nauånik i 28 Borislav Pekiã. Bila bi to predugaåka digresija da detaqno predstavqamo Bergsonovu suptilno razraðenu i stilski besprekorno napisanu filozofsku teoriju o intuiciji. osnovna razlika izmeðu filozofije i duhovnih nauka uopšte i tzv. prvo što sam u pokušajima da je izvedem iskusio bio je utisak protivureåja. koji ju je stavio u sam centar svoje filozofije. Prvo ime za koje vezujemo intuiciju kao filozofsku kategoriju sigurno je francuski filozof Anri Bergson. izgleda. taånije metode kojima se istraÿuju razliåite kategorije stvarnosti. iskoristio drugi opozitni binarni par: racionalno i iracionalno. bilo toliko åvrsto utemeqeno da bismo wegov odnos prema moguãnosti razumevawa kwiÿevnog stvarawa mogli nazvati agnostiåkim. Dotad pomalo i zanemarena od drugih filozofa. umesto ranije upotrebqenih pojmova inteligencija i intuicija. Pri tom. kao iracionalno. Na epifaniju kao sredstvo spoznaje i wenu ulogu u kwiÿevnom stvarawu naroåito je polagao Xejms Xojs. egzaktnih nauka jeste u sledeãem: filozofija ispituje kategoriju vremena. prvi mislilac koji je ukazao na podvojenost naizgled monolitnog qudskog duha jeste Blez Paskal. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. kod Bergsona intuicija je postala osnovna spoznajna metoda. nedostupnom moãi saznavawa. Anri Bergson.289 åitalac svog dela. tj. SRPSKA FANTASTIKA. To wegovo stanovište je. . Fantastika i pseudo-fantastika „Zlatnog runa" sa stanovišta autora. 29 V. odnosno da se neki procesi u qudskoj svesti ne mogu shvatiti. Pekiã je napisao: „Kada mi je zatraÿena definicija fantastike i fantastiånog u kwiÿevnosti. a to je onaj pravi ÿivot a ne postojawe okamewene stvari kojima se bave na geometrijskim principima zasnovane nauke. Borislav Pekiã se duhovno pribliÿio Anriju Bergsonu tvrdwom da su intuicija i inteligencija dve suprotne metode. ali u posledwe vreme pomalo i zaboravqenom sistemu mišqewa Anrija Bergsona. U sloÿenom i strogom. Stvaralaåka evolucija. a egzaktne nauke kategoriju prostora. od Kanta naovamo prostor i vreme su prihvaãeni kao osnovne kategorije u kojima je moguãe postojawe biãa. inherentan."28 U ovom izvodu Pekiã je. reãi ãemo samo da se intuicijom u jednom sintetiånom vidu otkriva trajawe. pisca åuvenog romana U tragawu za izgubqenim vremenom. izvan wegovog domašaja. nameri da se dubqe okarakteriše a ne samo površno opiše fenomen åija se priroda ne poznaje. Koliko je nama poznato. 621. dakle. SANU. pa tako ni na zadovoqavajuãi naåin opisati. Sliåan intuiciji jeste i pojam epifanije koji se više vezuje za hrišãanstvo i åija je suština u direktnoj spoznaji boÿanske prirode.29 Anri Bergson kao najoriginalniji predstavnik „filozofije ÿivota" svojom filozofijom uticao je i na stvaralaštvo Marsela Prusta. Beograd 1989. Sremski Karlovci — Novi Sad 1991. U oba sluåaja ove pojmove åija se znaåewa umnogome preklapaju Pekiã je upotrebio kako bi pokazao da nije moguãe pomiriti dva nepomirqiva principa.

i toliko ih je. kako je kazao. Navešãemo jedan kraãi citat iz Paskalovih Misli. „dva korena": „Jedan [koren] koji vodi od Sofokla. koji nije bio samo veliki pesnik veã i pronicqiv tumaå nastajawa kwiÿevnog dela. da izvesni oštroumni duhovi nisu matematiåari. . ali je to svojevrsno kwiÿevno manihejstvo dobilo najradikalniji oblik kada se åitava kwiÿevnost poåela sagledavati kroz wegovu prizmu. L. koji su smatrali da je u poeziji najbitnije 'prikazivati ÿivot u wegovim najkarakteristiånijim crtama'. nema mesta sumwi da Paskalov „oštroumni duh" koji sudi jednim jedinim pogledom potpuno odgovara Bergsonovom pojmu intuicije. iz koga ãe se moãi videti znatna podudarnost sa stavovima koje je Pekiã izneo u eseju Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti: „Šta åini. 34. Ovim naåelom ruski formalisti su objašwavali smewivawe stilskih formacija i pri tome su u mlaðoj stilskoj formaciji zapaÿali poetiåke odlike suprotne starijim stilskim formacijama. N. V. Beograd 1967. prim. koji je ciq poezije video u wenoj 'teÿwi da izrazi tajne duše. 221—312. åija je suština u tome da se jedna pojava u kwiÿevnosti javqa kao reakcija na veã postojeãu. dakle. Glasovita je wegova rasprava O naivnom i sentimentalnom pesništvu.31 koja je takoðe nastala na binarnoj opoziciji dveju suprotstavqenih vrsta pesništva. beskrajno mu je teško da ukaÿe na wih onima koji ih sami ne oseãaju. i da sudi pravilno i pouzdano po tome oseãawu. Beograd 1988. ne moguãi to najåešãe dokazati po redu kao u matematici. Veã u prvom odeqku Misli o duhu i stilu Paskal nastoji da ukaÿe na oštru podeqenost izmeðu „matematiåkog (nauånog)" duha — esprit de geometrie — i „oštroumnog" duha — esprit de finesse. da je potreban veoma i veoma bistar um pa da ih åovek oseti. to je što oni nikako ne mogu da se priviknu matematiåkim naåelima… (…) Åovek ih jedva vidi [naåela. To su stvari tako tanane. prema Šekspiru i daqe ka Geteu i Puškinu. Ukoliko odemo još daqe u kwiÿevnu prošlost. Iako ga nije nazvao intuicijom. Zaista je mnogo pojava u kwiÿevnosti koje su nastajale ili bile tumaåene na tom naåelu suprotnosti. Fridrih Šiler. Ruski simbolista Valerij Brjusov razvio je ideju da je celokupna dotadašwa kwiÿevnost nastala iz. Misli. Koren te poezije 'moÿe se 30 31 Blez Paskal."30 Ono što ovde moÿemo proåitati srodno je Pekiãevom stavu o pisawu i tumaåewu. zato što ne raspolaÿe wenim naåelima i zato što bi to bio beskrajno teÿak poduhvat. i drugi. nešto nalik tome otkriãemo i kod Fridriha Šilera. da prodre u ponore duha'.]. 'nepriznat'. on ih više oseãa no što ih vidi. O lepom.290 filozof åije se nezavršeno delo naslovqeno jednostavno — Misli sve više otkriva kao izvor sveÿih ideja za pomalo posustalu evropsku filozofsku misao. U nauci o kwiÿevnosti veã dugo postoji metodološka konstanta.

Novi Jerusalim. grad (kao utopijski projekat).. termin koji je Nikola Miloševiã upotrebio u predgovoru Pekiãevim Odabranim delima iz 1984. ili. Borislav Pekiã i wegova „mitomahija" (predgovor). kraj i ciq åovekovog hodoåašãa. åovek. Beograd 1984. naåelo suprotnosti ne mora uvek biti prepreka. Na presudan uticaj mita u zasnivawu Pekiãeve poetike kritika je vrlo rano upozorila. Izabrani eseji.291 pratiti od tajanstvenih Eshilovih horova preko dela sredwovekovnih mistika… do nepojamnih stihova Edgara Poa i našeg Tjutåeva. 34 Vistan Hju Odn. novi Jerusalim. ono što åini suštinu wegove kwiÿevne poruke. 35 Nav. Beograd 1984. Taj Frajov stav je koncizan i na jedan dosta neobiåan naåin dolazi u blisku vezu s Pekiãevom motivskom opsednutošãu novozavetnim opisom stvarawa novog Jerusalima. mit. * Telos (gråki) 'ciq'.34 Odn ovaj deo Biblije naziva apokrifnim i gnostiåkim. za koji Vistan Hju Odn kaÿe da „pesnik koji sebe naziva hrišãaninom mora se oseãati nelagodno kada shvati da Novi Zavet ne sadrÿi stihove veã samo prozu (osim u apokrifnom i gnostiåkom Otkrovewu Jovanovom)". d. S Pekiãevim insistirawem na simbolici novog Jerusalima potpuno se poklapa jedan stav iz nekoliko puta pomiwanog ålanka Nortropa Fraja Vrste kwiÿevnih utopija. u Andrej Beli. 226. veã moÿe biti i novi kvalitet nastao iz dodira meðusobno opreånih principa. prostije reåeno. 32. Teorija Andreja Belog u kontekstu ruskog simbolizma. a najviše wih odnosi se na mistiåno raðawe novog Jerusalima."32 Kao što smo mogli videti. Odabrana dela Borislava Pekiãa. Najveãi broj tih citata je iz završnog spisa Novog zaveta Otkrovewa sv. 33 Nikola Miloševiã. 15. ima moto åiji sadrÿaj korenspondira s tekstom koji sledi. kwiga 1. Iz takvog spisa Pekiã je preuzeo najveãi broj stihova. navodi: „Hrišãanski oblik mita o telosu* je grad. godine. dakle nepravovernim i jeretiåkim tekstom. govoreãi o mitskoj osnovi utopija. Ovo je tekst mistiånog sadrÿaja. Beograd 2000. Simbolizam. Miloševiã u predgovoru kaÿe: „Kovanica 'mitomahija' sazdana je po analogiji sa izrazom 'gigantomahija' i trebalo bi da posluÿi da wome oznaåimo Pekiãev globalan umetniåki stav prema svetu. Fraj. . Jovana Bogoslova."33 Bilo koji åitalac Borislava Pekiãa sigurno je veã primetio da svaki roman. 4. Sada se moÿemo vratiti odlomku iz Pekiãevog eseja Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti i zakquåiti da je autor antiutopijske trilogije veoma temeqno istraÿivao procese nastajawa i tumaåewa dela. kraj. A jedan od termina kojim se objašwava pišåeva vezanost za mitsko mišqewe jeste i mitomahija. hodoåašãe. a åesto i svako poglavqe romana. 32 Mila Stojniã."35 Moÿemo lako zamisliti da je jednu ovakvu reåenicu mogao napisati i Pekiã pošto je u woj toliko reåi kquånih za wegovo stvaralaštvo i poetiku: hrišãanstvo.

u tekstovima antiutopijskih romana Borislava Pekiãa. Beograd 1985. i.36 Izneta teorijska razmatrawa problema (anti)utopijske kwiÿevnosti mogu se pronaãi. vreme predstavqa „vodeãe naåelo". most often in a town or an island. po reåima samog autora. e. Nebojša Laziã UTOPIA AND ANTI-UTOPIA AS A LITERARY PROJECT Summary Utopia and anti-utopia have been discussed at length in philosophy. As one of the starting postulates. the paper follows the development of thoughts about the Utopian. od svih drugih (fikcionalnih) vidova ispoqavawa — što iskquåuje forme kao što su putopisi i sl. za (anti)utopijsku kwiÿevnost sa sigurnošãu se moÿe reãi da jedino u woj. Figure. 36 Veã smo naveli da u Bahtinovom hronotopu. taånije dva termina. In a diachronic string. Ÿenet to objašwava reåima: „Naåin postojawa jednog kwiÿevnog dela prevashodno je vremenski" (Ÿerar Ÿenet. — kategorija prostora dominira nad vremenskom. but literature has not studied the nature of their relation so much. Therefore the greatest number of (anti)utopias is located in the geometrically restricted space. anti-utopian elements in the society. dve reåi. sociology. Chronology of the development of the myth about (anti)utopia is obvious: Utopia precedes anti-utopia and by its appearance influences the creation of the anti-utopian response. At the very beginning of the deliberation about this issue. Na osnovu svega reåenog.292 Moguãi odgovor na ukazanu podudarnost moÿda je u åiwenici da tekstovi koji plediraju da imaju arhetipski karakter zahtevaju i reåi arhetipskog znaåewa. . 35). ali i proveriti. On the basis of these researches. åesto su se i još ãe se åešãe pojavqivati u tumaåewu svakoga romana antiutopijske trilogije: anti(utopija) i mit. we adopted Northorp Frye's wellknown opinion according to which Utopia is „a speculative myth". literature and art. history and other related disciplines. there is Plato with his doctrine about the world of ideas and the world of reality. Konaåno. one could come to only one conclusion: utopian and anti-utopian literature are just two poles of one and the same literary phenomenon. Na sliåan naåin govori o supremaciji vremena nad prostorom u kwiÿevnom delu i Ÿerar Ÿenet u eseju Kwiÿevnost i prostor. The original anti-utopias — even according to their etymology — direct us toward space as one of the basic categories of physical world.

uzete zajedno. 40. teme. Gotski roman.41-95 PEKIÃEVA GOTSKA HRONIKA Goran Radowiã SAŸETAK: U radu se razmatraju osnovni kwiÿevni postupci u Pekiãevom vencu pripovedaka Novi Jerusalim i dolazi se do zakquåka da se u wima problematizuje sama kwiÿevnost i wena funkcija. 1793" itd. umjesto da kwiga daje potvrdu biblijskim stihovima o novom Jerusalimu.[ostiã]. SKZ.[eselin] K. ukquåuje u tradiciju vijenca pripovjedaka. Zbivawa o kojima govore pripovijetke jesu dolazak Turaka u Evropu. Oni sugerišu da postoji tematska povezanost pripovjedaka. a to je i moto. ona ih negira i ruši wihov smisao. Kwigom Novi Jerusalim (1988)1 Borislav Pekiã se ponovo. Nolit. Naslovi pojedinih pripovjedaka istiåu parcijalnost teme i sugerišu hronološki niz. koji prema tome predstavqaju posebna djela. kompozicija. . naslov. Grafiåki zavod Hrvatske.163. Beograd 1997. engleska revolu1 Koristiãemo se drugim izdawem: Borislav Pekiã.2 Naime. vrijeme.09 Pekiã B. KQUÅNE REÅI: vijenac pripovedaka. Ovdje. što znaåi da je „puna jeze. 3 V. moto. Dubravka Oraiã-Toliã. uzet iz Otkrovewa Jovanovog. Specifiånost ovog ÿanra je u wegovoj dvoaspekatskoj strukturi: s jedne strane. kwiÿevnost. postoje signali da pripovijetke. „Otisak srca na zidu. Zagreb 1990. ne samo da se u kwizi ne opisuje biblijski sveti grad nego se u toj gotskoj hronici (gotskoj. stvaraju tekst koji je obimnošãu pripovijedawa i širinom fiktivnog svijeta sliåan romanu. 1649".163. istorija. 821. moã. podnaslov. Naslov Novi Jerusalim i podnaslov Gotska hronika spoqni su signali cjeline u pragmatiåkoj funkciji. Reånik kwiÿevnih termina. pripovijetke su cjeloviti i razgraniåeni tekstovi. Beograd 1992. Novi Jerusalim: gotska hronika. nakon svoje prve kwige Vreme åuda. revolucije. 1347". 2 O pojmu citatne polemike v. jer u naslovima stoji i neka godina: „Megalos Mastoras i wegovo delo. Moto najåešãe saÿima osnovnu ideju djela. funkcija. 242. Teorija citatnosti. „Åovek koji je jeo smrt.UDC 821.41-32. Gulag. s druge strane. stvarajuãi citatnu polemiku. mraånih zapleta i tajanstvenih zbivawa")3 opisuje wegova suprotnost.

a wima je pridodat metal. XII—XIII. dakle. 6 O ovim signalima prelaska sa jednog na drugi tekst u usmenoj komunikaciji v. na poåetku prve pripovijetke: „Ima qudi åiji je ÿivot trag vrelog ÿeleza u tle utisnut. dim spaqene zemqe dugo još vreða oåi. Takav je…). Oni su biãa Vatre. Prva åetiri elementa su. oznaåava okvir kwiÿevnog djela (v. Stvara se. u svakoj pripovijeci dva poåetna pasusa predstavqaju saÿetak onoga što ãe se pripovijedati. Ono što smo nazvali klasiånom okvirnom priåom.4 npr. francuska revolucija. I ne samo što je taj ulazak postepen nego je sa istog nivoa. Empedokleovi „korijeni svega". tj prelaska u fiktivni svijet. 5 Novi Jerusalim. kao jedan od mnogobrojnih sliånih sluåajeva. tada u wima bijesnu pitawa poput „kako to?"."5 Ono što se pripovijeda treba shvatiti kao nešto tipiåno. u kojoj je uokviravawe najoåiglednije. nego je tu data jedna misao. i nastaje išåekivawe odgovora. pod wima gori. Nolit.6 Odvojenost uvoda od središweg dijela teksta naglašena je u Pekiãevim pripovijetkama i grafiåki. Ono što slijedi u neku ruku je ilustracija misli koja je kazana na poåetku." Nadaqe. predgovor u B. kada jedan od uåesnika u razgovoru nekom napomenom (tipa Svašta biva ili åak Ima takvih i takvih qudi) odvoji ono što slijedi od prethodnog govora. imamo npr. 7. B. dok godina 2999. Problemi kompozicije u semiotiåkome osvetqewu Borisa Uspenskog. Ovakav odnos moÿemo naãi i u ne4 Smjewivawe spoqne i unutarwe taåke gledišta. Gde stupe. Beograd 1979). Uspenski. u prvoj pripovijeci: „Dimitrijus Kir-Angelos (…) beše takav åovek. voda. tu je zatim „naša" priåa iz 1987. U Novom Jerusalimu nakon bjeline. A. Uspenski. „ko je takav?". nav. pa nakon kratke stanke poåne svoju priåu (npr. Da pripovijetke åine cjelinu višeg reda. d. Smrt starog sunca izgleda kao raðawe novog. nalazimo u djelima tipa Dekamerona. Moÿe se primijetiti da nakon poåetna dva pasusa åitalac još nije stupio u svijet pripovijetke. u kojima primarni pripovjedaå prepušta rijeå drugom. kao u klasiånoj okvirnoj priåi. Kad minu. a govori se o stvarnosti Gulaga. . priprema za samu priåu. Wihova priroda i sudbina. U središwi svijet svake pripovijetke åitalac ulazi postepeno. jedan znaåewski okvir koji usmjerava åitawe. a umjesto vatre javqaju se redom zemqa. Poetika kompozicije. Oni su kao zvezde åije raðawe vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne åujemo. Åitalac zauzima najprije spoqnu poziciju. poput strofe. vazduh i metal.294 cija. u naslovu posqedwe pripovijetke oznaåava vrijeme naracije. To je sliåno situaciji koju moÿemo sresti u usmenoj komunikaciji. od kojih nastaju sve stvari. kao što se zna. jer su pasusi odijeqeni od ostatka teksta bjelinom. U ostalim pripovijetkama nalazimo varijacije ovog poåetka. A. Novica Petkoviã. Ta bjelina odgovara pauzi koju pravi govornik — tim trenutkom tišine govornik se koristi da probudi interesovawe kod slušalaca. umirawe ovakvih qudi uvek je raðawe novog i neizvesnog.. pokazuje se i s aspekta kompozicije. sasvim analogno usmenoj komunikaciji. Vatra je wihov Element. Još uvijek nije zapravo poåelo pripovijedawe. jedno uopštavawe. Sliåan tome je postupak „objavqivawa rukopisa". Semiotika ikone.

8 Pripovijetke zatim povezuju 7 Uvodna reåenica Stankoviãevog Gazda-Mladena („Celog ÿivota. Na nekoliko stranica se. No time nije ukinuta moguãnost povezivawa na nivou pripovijedanog svijeta. unutarwi okvir: on nam govori da taj istraÿivaå na kraju treãeg milenijuma pokušava da na osnovu iskopina objasni nestalu civilizaciju Gulaga. 8 Novi Jerusalim. a istovremeno i svijet åitavog vijenca pripovjedaka. 41). koji bi se mogao odrediti kao poetiåki. Narodna kwiga. na isti nivo. Dok sa pozicije prvog okvira åitalac sagledava znaåewe pripovijetke. daju izvori priåe. Narativnost toj pripovijeci daje upravo poetiåki. samo je radio ono što jedan åovek treba da radi). nakon åuvene uvodne reåenice o sreãnim i nesreãnim porodicama. Nakon ovog jasno oznaåenog okvira åitalac opet ne ulazi unutar središweg pripovijedanog svijeta. mada sa mawim stepenom opštosti i bliÿa svijetu djela nego što je to sluåaj kod Tolstoja i Pekiãa. nauåni rad. Na osnovu svega toga jasno se uoåava isti kompozicioni model (spoqni okvir. Tako u prvoj pripovijeci narator nas obavještava da ãe ispriåati legendu o kir Angelosu. kompendijum. Beograd 1988. središwi dio teksta) u svim pripovijetkama. Karakteristiåna je u tom pogledu posqedwa Luåe Novog Jerusalima. komentarišu se ti izvori (stvara se iluzija istinitosti).295 kim drugim djelima. 46. a to je zapravo pastiš nauånog rada o Gulagu. te se granice prelaze onamo gdje se sve barijere savlaðuju — u snu. junaka legende (opet) iz francuske revolucije itd. tj. „Ona u jednom potezu iznosi ono što ãe roman široko razviti. Kir Angelos iz prve pripovijetke sawa kako se nalazi na trgu gdje muziåar Bleksmit iz druge pripovijetke otkriva vješticu u Rebeki Vinslou. slijedi tekst koji „objašwava" tu misao. kako ga wen pripovjedaå naziva. objašwava se tehnika izlagawa i sliåno. Dogaðaji i likovi pojedinaånih pripovjedaka udaqeni su i prostorno i vremenski. odakle ãe sagledati svijet pripovijetke. Dva srpska romana: studije o Neåistoj krvi i Seobama. koji upuãuje na postojawe veãe cjeline i na znaåewa koja se pod uticajem konteksta javqaju. unutarwi okvir. Taj unutarwi okvir. izmeðu we i ostalog teksta suštinska se razlika moÿe svesti na obim (Novica Petkoviã. wenu osnovnu ideju. . ali ponovo zauzima spoqnu poziciju nešto drugaåije vrste — još jednom se nalazi na okviru.7 Asocijativna poqa koja se stvaraju na poåetku svake pripovijetke u Novom Jerusalimu meðusobno su veoma sliåna. Najprije. 2999. Ne samo što su okviri vaÿni s aspekta cjeline vijenca veã oni imaju veliku ulogu i u samim pripovijetkama. u treãoj se dokazuje postojawe Ÿan Luja Popjea. On se pribliÿava tom svijetu. Kao da se u svakoj pripovijeci odlaÿe poåetak pripovijedawa. uvek. Središwi wen dio je. dakle. Åitalac se uvijek postavqa u istu poziciju. Samim tim središwi dio teksta te pripovijetke (to je i najveãi wen dio) uopšte nije narativan. više je razvijen i u svakoj pripovijeci zauzima otprilike nekoliko stranica. koju je åuo od jednog kaluðera tokom pisawa Zlatnog runa. ima istu ulogu u kompoziciji. novi okvir otvara mu pogled na samo pripovijedawe. u drugoj je poetiåki okvir ujedno i klasiåna okvirna priåa — navodno se objavquje rukopis glavnog lika Xona Bleksmita. Tako kod Tolstoja.

Popje ãe sa svojim dvojnikom istog dana završiti na giqotini. pa se „ja" histora pretvara u pripovjedaåa u prvom licu. 1987. To što pripovjedaå moã odluåivawa o ÿivotu i smrti naziva kaligulijanskom ponovo sugeriše univerzalnost. pojaviãe se ponovo u treãoj pripovijeci kao vreteno preqe Ÿermen Šitje. Osim na nivou likova. obiqeÿena patwama i smrãu. koristeãi se Ÿenetovim terminima (v. koji ãe. 265. perspektive onih koji pruÿaju otpor toj moãi Isto. Onaj koji tu moã ima jeste Ÿan Luj Popje. 255—256). U prve tri pripovijetke narator ima ulogu „histora" — istraÿivaåa koji navodno pripovijeda na osnovu izvora koje je prikupio.9 Mreÿom lajtmotiva pripovijetke su åvrsto povezane. heterodijegetiåki pripovjedaå postaje u toj pripovijeci homodijegetiåki. javqa se u pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena. „ðavolovo dobro" za kojim u podrumu bez povratka traga sviraå Bleksmit. i na nivou dogaðaja zapaÿamo analogije.10 U åetvrtoj pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena. i to na jedan bizaran naåin: jeduãi wihove presude (osuðenika je u doba terora bilo toliko da zadugo niko ne primjeãuje šta pisar åini). zlo. 252. ovog puta opisan iz drugaåije perspektive. prelomnih društvenih zbivawa. a zatim po svom izboru. Popje se od blijedog i ispijenog pisara transformiše u dvojnika onog koji tu istu moã upotrebqava na suprotan naåin — Robespjera. pisar Revolucionarnog tribunala. Postajuãi svjestan kakvu moã posjeduje. prva osoba koju je spasao. 9 10 . Najprije sluåajno. „demonska alatka" Rebeke Vinslou — jedina stvar koja nije izgorjela u wenoj kuãi nakon Bleksmitovog prepoznavawa.11 On uporeðuje svoj poloÿaj sa pozicijom koju ima u prethodnim pripovijetkama (pokazuje se dakle tek tada kako je to isti pripovjedaå). Ti detaqi ne samo što povezuju svjetove pripovjedaka nego istiåu da je ðavo. Pripovijetke nisu izolovani sluåajevi. Vreteno ãe uãi u Popjeov san u kome giqotina ima oblik vretena. Oxford University Press. prva koja ãe primijetiti Popjeovu sliånost sa slavnim dvojnikom i s podsmijehom ga gaðati kamenom biãe baš preqa Ÿermen Šitje. Dok ih vode na pogubqewe. Uvijek su i jedna i druga zbivawa ona u kojima je u središtu pojedinac i ona opšta. Svaka pripovijetka raåuna na istovremeno postojawe ostalih. 1987 pripovjedaå je protagonist. Nature of Narrative. 11 Drugim rijeåima. Frula. Figures III. Gérard Genette. u središtu sloÿene slike koja se na nivou cjeline gradi. Robert Scholes — Robert Kellog. Pripovijedaju se ÿivoti pojedinaca na fonu krupnih. a frulu ãe naãi u posqedwoj pripovijeci i arheolog Gulaga. razgovara sa prijateqem o pripovijeci Åovek koji je jeo smrt i govori o tome kako se tu razvija metafora o genezi kaligulijanske moãi. on spasava od giqotine osuðenike.296 i druge sliåne niti. London Oxford. prve ÿene åiju ãe smrt „pojesti" Ÿan Luj Popje. New York 1968. Éditions du Seuil. Paris 1972. nakon što od we dobije prve zvuke. Tako vreteno. O historu v. Åitaocu se sugeriše i da svijet pripovijetke Sviraå iz Zlatnih vremena shvati kao „kaligulijanski". zapisati: „oseãam se kao Sviraå iz Zlatnih vremena koji je izašao iz bajke da qude u wu tom pesmom povede".

I oblik i smer odreðen je wihovom idejom. nakon što je. 13 Novi Jerusalim. U toj pripovijeci javqa se novi pripovjedaå. drugog oblika. da je svijet saåiwen od zla. trijumf duhovnosti uz potpuno odbacivawe materijalnog. 323). ona bi bila. Ovako posmatrano. 244. veã je to univerzalna priåa o propadawu. nekom narodu ili nekom društvu. o tome Jovan Deliã."14 Rezultat wegovog strogog nauånog metoda jeste uåewe o Gulagu kao idealnoj civilizaciji. Wihove stope nisu u ÿivot utisnute. naglašeno je univerzalno u karakteru i situaciji. kako na kompozicionom tako i na tematskom planu. niti u drugom pravcu voditi. kako sƒm priznaje.297 ili bar misle da pruÿaju. Posebno istiåe znaåaj koji logika ima za nauånika: „Ako mu je […] logika ispravna. Razlika je samo u tome koji tip qudi se u kojoj pripovijeci posmatra. one su izvajane kao što se vajaju kipovi. mora mu biti ispravna i misao. I ne samo u te dvije pripovijetke nego u svim pripovijetkama u Novom Jerusalimu svijet je suštinski isti. I kompozicija to potvrðuje."13 Na osnovu ovakvog uvoda moÿe se pretpostaviti da je osnovnim elementima — koji su u ovom kontekstu dati kao prirodne i razarajuãe stihije — dodat element koji ovdje simboliše åovjekov duh i wegov uticaj na svijet. on stvara koherentan rad. Za åitaoca pripovijetke predstavqaju paralelne aspekte istog svijeta. pokušavajuãi da tu sebi potpuno nepoznatu stvarnost protumaåi na osnovu arheoloških istraÿivawa. To onda nije priåa o nekom vremenu.12 Isto tako. Postoji izmeðu Grobnice i Novog Jerusalima više analogija. priåa je suštinski ista — to je priåa o uništewu åovjeka i nestanku qudskosti. otjelotvorewu biblijskog novog Jerusalima. Kroz prozu Danila Kiša: Ka poetici Kišove proze II. 14 Isto. 199. pojavquje se novo znaåewe i prostora i vremena. da bi se na kraju otkrilo da je taj otpor samo privid koji prikriva stvarno podaništvo. koji ÿivi u individualistiåkoj civilizaciji na kraju treãeg milenijuma. gdje vlada zajedništvo. uoåio neke nesavršenosti (otud naslov Luåe 12 I u Kišovoj Grobnici za Borisa Davidoviåa prostor (i to takoðe prostor Evrope) ima vaÿnu funkciju u integraciji pripovjedaka u vijenac (v. ali to je po istraÿivaåu dokaz više o odbacivawu materijalnog kao wenoj suštini). sjediwenost åovjeka sa prirodom. BIGZ. Ako je dozvoqeno govoriti o poruci ovog vijenca pripovjedaka. Tumaåeãi sve wemu poznate ostatke te civilizacije (doduše malobrojne. jer spoqni okvir ukazuje na to da se pripovijeda o tipovima qudi. Ne moÿemo misliti da su mogle biti drukåije. . Bez obzira na to gdje se dešava i ko su protagonisti. Pripovjedaåev ciq je. Posqedwa pripovijetka tim elementima dodaje metal: „Ima qudi åije tragove sledimo kao umetniåka dela. Prostor se pokazuje kao jedinstven — to je Evropa. ipak. najuproštenije reåeno. Prve åetiri pripovijetke u kojima po jedan element oliåava glavni lik sugerišu da ti Empedokleovi elementi djeluju na isti naåin kao jahaåi apokalipse. Beograd 1997. On piše nauåni rad o Gulagu. sukcesivnost dogaðaja se povlaåi u drugi plan.

Pripovijetka je dakle ne priåa o logoru nego o tome do kakvih apsurdnih rezultata dolazi nauåni metod. Novi Jerusalim problematizuje. veã se ono domoglo milosti uobliåewa (izraz je Kišov). åiji je Gulag ohrabrujuãi nagovještaj. koja mu potvrðuje sopstvenu skrivenu misao da se orvelovsko „pod kestenom senke duge / izdali smo jedni druge" odnosi i na wega. U ovoj gotskoj hronici poraÿavajuãa je slika svijeta i åovjekovog djelawa. To je sve. It creates a specific whole that resembles a novel. Because of network of leitmotifs. Signals of that bigger structure are found on various levels. Ne samo zbog presokratovskih osnovnih elemenata zbog simetriåne. moÿe u „buci i bijesu" da djeluje umirujuãe na naravi. No i pripovjedaå. and also an implicit critique of literature itself. i sƒm åuje pjesmu sviraåa iz zlatnih vremena mladosti. da taj rad doprinese stvarawu idealnog Jerusalima. veã je to i autoironija. Pekiã's book becomes a European "gothic chronicle". nestaje nakon saznawa o samoizdaji. but is different from it. kwiÿevnost. izvan teksta. nakon što spali dokaze o prijateqevoj izdaji (prije svega partijsku kwiÿicu). a "wreath of stories". . gotovo geometrijske kompozicije veã i zbog toga što saznawe o taštini umjetnosti nije uništilo djelo. which is read not as a mere book of short stories. Tako se u prvoj pripovijeci opisuje taština umjetnika kir Angelosa. Neka bude dopušteno da se iz ove mraåne kwige izvuåe. Metod ovog istraÿivawa iz buduãnosti samo je do krajnosti doveden metod koji primjewuje primarni pripovjedaå u prethodnim pripovijetkama. Goran Radonjiã PEKIÃ'S GOTHIC CHRONICLE Summary The paper analyzes Borislav Pekiã's collection of stories Novi Jerusalim (New Jerusalem). I nije samo nauka loše prošla u toj umjetniåkoj poruci. dakle.298 novog Jerusalima). Pekiãeva ironija nije okrenuta samo spoqa. ipak. Postupak razara samog sebe. kako se u antici govorilo za muziku. nosilac zasluÿenih kwiÿevnih priznawa. It gives a critique of science and its method based on logical thinking. i samu kwiÿevnost i wenu funkciju. but as a series of connected texts. To nije mnogo. nešto drukåiji zakquåak. a universal story of decay. U pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena pjesnik. lijepa kwiÿevnost.

821. veã kao ilustracija stava da ÿanrovske nedoumice i nedoreåenosti prate ovaj opus od samog poåetka. 3. najzad. Takva reakcija. Štaviše. u ovom radu se tretira kao primer upotrebe starog komiåkog ÿanra radi stvarawa posebnog dramskog kvaliteta. 1. uspeo pretekst za stvarawe ÿive. Profesionalac. stilizaciju. Balkanski špijun.UDC 821. Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu. godine Dušan Kovaåeviã je. naravno. a åiji je ciq izazivawe „uznemirujuãeg". u kojem su tragiåno i komiåno åvrsto povezani. kw. a time i komiånu. 70. nelagodnog oseãawa kod gledalaca. Maratonci tråe poåasni krug.163.09 Kovaåeviã D. Od prvih komada Kovaåeviã upotrebqava farsiåne postupke (ubrzawe radwe. 1973. Proleãe u januaru. kaÿe Kovaåeviã. shvatiti kao neophodan argument u raspravi o ÿanrovskoj pripadnosti wegovih drama. Farsa postaje neophodni element u graðewu ambivalentnog dramskog sveta. neretko odreðivano kao farsa. tragedija jedne mladosti. . Izvesna stilizacija postoji. prenaglašavawe. Lari Tompson. u prvim kritiåkim tekstovima o Kovaåeviãevim dramama primeãeno je da se o radu ovog komediografa moÿe misliti na više naåina: Maratonci su i vesela komedija. 1977. izneveravawe prirodnih zakona) da bi ostvario specifiånu — farsiånu. koji se. postaje osnovni preduslov za reakciju: ove drame ne pruÿaju odgovore. jeste „farsa". kao veã afirmisani dramski pisac sa åetiri izvedene drame (Maratonci tråe poåasni krug. moÿda. na pitawe šta ga privlaåi ÿanru farse odgovorio: „To što pišem nije farsa. razigrane. Urnebesna tragedija. zabav1 Dušan Kovaåeviã. 1974." Mentalitet u kojem je preterivawe odomaãeno i u kojem „åiwenice obaraju razum".41-2. 1977. 1977). U jednom razgovoru objavqenom 1977. Radovan Treãi. 13. Radovan Treãi. Scena.163. ali navode na postavqawe pitawa. naziva crnom komedijom. KQUÅNE REÅI: Dušan Kovaåeviã. Tek mi se razdawuje….1 Opovrgavawe nametnutog odreðewa od strane samog autora ne mora se. u nedostatku adekvatnijeg termina.41-95 ELEMENTI FARSE U DRAMAMA DUŠANA KOVAÅEVIÃA Dragana Besara SAŸETAK: Dramsko delo Dušana Kovaåeviãa. ali uvek proizilazi iz našeg åudnovatog mentaliteta. farsa. br.

a procvat prepoznao u dramaturgiji XX veka. 5 O pojmu tragiånog ritma v. Beograd 1987. gubqewa i nestajawa. Status junaka s poåetka komada drastiåno se mewa upravo delovawem samog junaka. Lari Tompson). 278.2 Deceniju kasnije. Vladimir Stamenkoviã je u tekstu o Kovaåeviãevoj dramaturgiji istakao pojedine osobine ovih komada koje ih unekoliko odvajaju od klasiåne komedije i naroåito od farse: „Junaci Kovaåeviãevih drama nemaju suÿeni unutrašwi ÿivot. rezignacija (Profesionalac). Pozorište u dramatizovanom društvu: kritike i eseji: 1956—1986. 263. u nedostatku boqeg termina. 3 Isto. .5 jeste mawe ili više prisutan u svim Kovaåeviãevim komadima. U posledwem poglavqu Stajen pravi sintezu prouåavawa tragikomedije. meðutim. ali je ne ukida. wegovom opsesijom ili upletenošãu u nesreãan sticaj okolnosti. tako da „propast" profesora Pavloviãa podrazumeva pre svega razoåarewe nakon saznavawa istine o ovozemaqskom ÿivotu. Odsustvo fiziåke smrti u ovim dramama suspenduje tragiånu dimenziju. Suzana Langer. U isto vreme takva prigušena tragiånost omoguãava uspostavqawe neupadqivije i prirodnije veze sa svojim kontrapunktom. posle prikazivawa komada kao što su Radovan Treãi. stvarajuãi tip drame åija upeåatqivost leÿi upravo u wenom ambivalentnom karakteru."3 Stoga kritiåar zakquåuje: „U stvari. jer je upravo sadrÿajem komada smrt „oÿivotvorena". Faktiåka fiziåka smrt u Sabirnom centru. U kwizi The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy Xon Stajen govori o povezivawu raznorodnih elemenata u novi dramski kvalitet. Balkanski špijun i Sabirni centar."4 Ritam uspona i pada. ali i da saåuva distancu u odnosu prema wima: „Komad je specifiåan mikrokosmos prirodnog ÿivota. ritam koji se odreðuje kao „tragiåni". u Teorija tragedije. ali i komad sa ozbiqnim pretenzijama. a koju ãemo. Zarad svojih skrivenih namera on moÿe da 2 Vladimir Stamenkoviã. junaci svojim delawem formiraju fabulu. saåiwene su od graðe koja moÿe da se unese i u tragiånu dramu. veã su liånosti sa sloÿenim psihiåkim ustrojstvom ponekad (…) individualizovani i više nego što dozvoqava priroda komedije. a glavna radwa je poistoveãena sa prikazom ÿivota u kome trijumfuje Zlo nad dobrim. ne doÿivqava se kao potpuni nestanak. Velike dramske forme: tragiåni ritam. i postojawe posle smrti postaje neki oblik „ÿivota". razoreno zdravqe (Balkanski špijun) ili trenutak koji je samo na korak od potpune psihiåke i fiziåke propasti (Urnebesna tragedija. Propast nije ipak fiziåka smrt ili pogibija veã pre moralni pad (Radovan Treãi). pozivajuãi se najpre na senzibilitet modernog gledaoca koga više ne zadovoqavaju kruta razdvajawa komiånog od tragiånog i koji podjednako intenzivno ÿeli da se saÿivi sa junacima na sceni.300 ne predstave. Radmila Ševiã. Kovaåeviãeve komedije su oslowene na dramske priåe u koje je utkan humor. koji je naroåito blizak modernom gledaocu. 4 Isto. nazvati crnom komedijom. Beograd 1984. åije je zaåetke pratio od Molijera i Šekspira. prev.

"9 Otuda se sukobi u crnoj komediji retko okonåavaju. jeste upravo ono što crna komedija izbegava. 246. veã stvarawe krajwe napetosti meðu elementima komiånog i tragiånog. ali ni saÿivqavawe svojstveno tragediji. ali u isto vreme ima i formu komiånog preterivawa. specifiåan za farsu. . 292. samo „olakšawe". Ilija Åvoroviã iz Balkanskog šlijuna. ali neãe olako okriviti ili ÿestoko osuditi: neãe povuãi jake i oštre linije."6 Ÿeleãi da predoåi ambivalentnost ÿivota.10 Gledalac ne uÿiva u odgovorima. 261. moralizam modernih dramskih tekstova ne poåiva na jasnom razdvajawu dobra od zla: „U najboqem sluåaju ona ne odobrava. 275. Elementi komiånog ne predstavqaju. Govoreãi o još jednom aspektu crne komedije — moralizmu."8 Nedostatak samosvesti. Cambridge 1962. 6 John L Styan. jesu izuzetni upravo zbog takve mešavine. kada on pokaÿe da je sposoban da trpi patwe (…) ÿivota. misaoni ili emotivni. 9 Isto. dakle."7 Crna komedija sa nerazluåivim dvojstvom komiånog i tragiånog. odnosno ka stvarawu dvojakog nerazluåivog odgovora na dramsku radwu. patwe koje ne bi smetale ni wemu ni nama da on jeste artificijelan. 7 Isto. The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy. veã åine smisaoni dodatak tragiånom. Junaci Kovaåeviãevih drama teško da mogu biti bez ostatka svrstani u neku. nesvakidašwi profesionalizam Luke Labana iz Profesionalca deluje uznemirujuãe. Neke od najboqih drama iz Šekspirovog zrelog perioda. ili Molijerovi najveãi uspesi.301 podvuåe i izdvoji posebni oblik reakcije. uspostavqa novi i kompleksniji dramski svet u kojem upravo svaka od komponenti pruÿa dodatno senåewe svom antipodu. Pri tom. kao što smo videli. ne oseãajuãi posledice. ali da. veã „stimuliše svojim implikacijama". mada nespretan i komiåan u svojoj neprilagoðenosti. Junaci takvih drama i sami moraju biti kompleksni i ambivalentni: „Ovakav dvostruki odgovor proizilazi kada naše primarno prepoznavawe klovna u wegovoj tradicionalnoj ulozi spadala i zabavqaåa bude poreknuto i opovrgnuto. ili pak moÿe da ih pomeša i poveÿe. tako da je teÿwu ka samosvesti zapravo zamenila teÿwa ka nedoreåenosti. za razliku od sredwovekovnih komada. 242. gde junak trpi sve. zapravo je nosilac opasne opsednutosti u kojoj se nasluãuju duboka nesreãa i razoåarewe. i ne podnoseãi patwu. te ovakva drama „ne donosi odluke umesto nas". Xon Stajen napomiwe da je upravo ova vrsta drame neretko „didaktiåna". unapred datu kategoriju: porodica Topaloviã iz Maratonaca izaziva smeh isto koliko i strah. apsurdnog i realnog. 10 Isto. 8 Isto. moderni dramaturg stoji na neugodnoj poziciji koja se trudi da ne pripadne nijednoj strani: „On mora da kontroliše naša stalna mentalna i emotivna opredeqewa (…) Udaqavawe svojstveno komediji nam nije dozvoqeno. isticawe samosvesti nije primarni zadatak crne komedije. Beli iz Larija Tompsona najotvorenije skida masku klovna da bi otkrio patwu.

u crnoj komediji se pre radi o upotrebi ili funkcionalizaciji elemenata farse u stvarawu novog dramskog kvaliteta. Smatrajuãi da bi zadrÿavawe na ovom pojmu otvorilo åitav niz novih pitawa. . neutralnijem odreðewu. takav potencijal farse u celini uzima kao jedan konstitutivni element. odnosno fokusiraju se duboke.302 veã u naåinu na koji su postavqena i naåeta pitawa. izraÿeno telesno nasiqe koje. te nepostojawe pomenutog nadreðenog kvaliteta. farsa uspeva da napregnuti odnos izmeðu wih prevaziðe isticawem dominacije principa vitalnosti. vremena i radwe. gde pored farsiånog prosedea koji omoguãava distancu nije sasvim lako bespogovorno osuditi porodicu Topaloviã. podsticana i razvijana društvenim sistemom. Farsa jeste ambivalentan ÿanr. kojem se daqe suprotstavqa drugi. Pri tom se upravo ta tendencija ka smeštawu uzroka zla u konkretno društveno i istorijsko okruÿewe u opusu Dušana Kovaåeviãa razvijala postepeno: od mraånih i åini se svevremenih Topaloviãa. i u tim oslikavawima ne dozvoqava se olaka osuda viðenog. Stoga smo se odluåili da posledwe delo koje ulazi u okvir ovog rada bude drama Lari Tompson. pri åemu se ne nasluãuje postojawe nekog nadreðenog elementa koji bi mogao da se shvati kao sinteza. potpuno suprotan. koje se po Stajenu moÿe odrediti kao „åetvrto" jedinstvo. meðutim. te da pitawe groteske kod Dušana Kovaåeviãa zasluÿuje daleko širu obradu. iskonske qudske izopaåenosti koje su našle plodno tle u odgovarajuãim društvenim okolnostima. Meðutim. privlaåna dvojnost. U dramama Dušana Kovaåeviãa identifikuju se i razotkrivaju teške negativne naslage u srpskom mentalitetu. Od Maratonaca. Prema tome. jer se neprekidno mešaju pojmovi krivice i nevinosti. upravo zbog svoje nerešivosti. do Profesionalca u kojem je odnos izmeðu xelata i ÿrtve potpuno relativizovan.11 Takav ambivalentni karakter crne komedije navodi nas da se za trenutak vratimo nekim opštim odreðewima farse. Crna komedija. preko Radovana Treãeg. zaustavili smo se na. pored klasiånih jedinstava mesta. kao i u nerazluåivom jedinstvu „tona".12 Površan pogled na opus Dušana Kovaåeviãa dovoqan je da potvrdi pišåevu tvdrwu izreåenu na samom poåetku wegovog dramskog rada „da 11 Rad na nedovršenom opusu Dušana Kovaåeviãa uslovio je ograniåavawe predmeta izuåavawa. koji joj obezbeðuje komiånost. uslovno reåeno. u kojem se sjediwuju razliåiti impulsi (mehanizam radwe naspram ÿivog tela. 12 Povezivawe disparantnih elemenata. koji tek u grubim obrisima predstavqaju ovdašwu sredinu. jer se u wima prepoznaju stilizovani obrasci patrijarhalnog mentaliteta. na drugoj strani. do Luke Labana åiji negativni potencijal jeste posledica društvene nakaradnosti. što se u ovom radu vezuje za crnu komediju. na drugoj stani nagoveštava još jedan pojam — grotesku. ne ostavqa posledice). greške i iskupqewa. Kovaåeviã je u svojim dramama gotovo dosledno stvarao dvojaki svet crne komedije. ali takva ambivalentnost je sasvim druge prirode od one kojom se odreðuje crna komedija: mada ukquåuje u sebe razliåite i suprotstavqene elemente. åiji se primitivizam doÿivqava kao odlika mentaliteta. kako bismo napravili izvesna razgraniåewa. Ono što se takvim sklopom postiÿe jeste pre napeta i.

ili kako sam autor kaÿe — wenom stilizacijom. najzad. jer ne postoji precizno vremensko i socijalno odreðewe wihovog porekla. Porodica Topaloviã svojim morbidnim poslom i nesvakidašwim sastavom nosi u sebi lik duboko ukorewenog i nepatvorenog zla: kao vlasnici pogrebnog preduzeãa koji profitiraju na tuðim smrtima. Farsiåni prosede se u Maratoncima pre svega ispoqava kroz autentiåno farsiånu prenaglašenost: åiwenica da Topaloviãa ima mnogo i da su svi dugoveåni predstavqa multiplikovawe koje poprima karakter farsiånog preterivawa. kao u pomenutom razgovoru. wenim specifiånim odlikama. koji je dodatno podstaknut wihovom grozniåavom aktivnošãu. Dugoveånost Topaloviãa jeste i izraz svojevrsnog vitalizma. Komad Maratonci tråe poåasni krug pokazuje na koji se naåin moÿe ostvariti pomenuta „stilizacija" i do kakvih efekata to dovodi. i potpomognuto autentiåno farsiånim „bezopasnim nasiqem". Farsiånost Topaloviãa obezbeðena je upravo ovakvim prenaglašavawem. izgleda kao vaqan put ka neåemu što i nije primaran ciq ovakvog teksta. nestvarnost i izmaštanost.303 to što piše nije farsa". neutaÿivom glaðu za ÿivotom (svako od wih se boji smrti i ÿestoko joj se opire). Preterivawe ili prenaglašavawe u farsi. Opus Dušana Kovaåeviãa pokazuje šta se farsom. „Demonska" priroda Topaloviãa dobija i dimenzije iskonskog. a što ovaj nesumwivo popularan i znaåajan moderni komediografski rad zasluÿuje — boqem razumevawu i adekvatnom vrednovawu. Uopšteno govoreãi. ali skloni smo da tvrdimo da je teÿište tog „uznemirujuãeg" kvaliteta u svakom Kovaåeviãevom komadu usmereno prema donekle modifikovanim i specifiånim znaåewima. u funkciji je stvarawa dosledno iskonstruisanog sveta. Topaloviãi åine autentiånu destruktivnu silu. upotreba farsiånih prosedea jeste u funkciji stvarawa dvojakog i nesvodivog sveta crne komedije. åak ni u prvim komadima. bavqewe elementima farse u delu Dušana Kovaåeviãa navodi na paÿqivo premeravawe svakog segmenta. Farsiåni svet takvim instrumentima uporno istiåe samosvojnost. ali funkcija ovog elementa farse time nije iscrpqena. ostvareno kroz isticawe jedne dominantne osobine junaka. pod sloganom da je „smrt jedini siguran posao". U tom smislu. odreðuju kao farse. moÿe postiãi. ili kroz ubrzavawe pokreta. u kojem se razvija pogodno tle za (u farsi dopušteno) prekoraåewe granica prirode i izneveravawe prirodnih zakona. 1) Dvoznaånost farse — Maratonci tråe poåasni krug i Radovan Treãi Upotreba elemenata farse u dramama Dušana Kovaåeviãa nikada nije istovetna. odnosno društveno neuslovqenog zla. Time se ujedno i dopušta postavqawe hipoteze o angaÿovawu farsiånih presedea u ovom opusu kako bi se stvorio dramski svet suštinski drugaåiji od veselog sveta farse. odnosno otkriva da jeste potpuno artificijelni odgovor na preuzetu ÿivotnu graðu. što nam. koji se mahom. .

moÿe se uoåiti osnovna taåka razdvajawa izmeðu fariånog i „topaloviãevskog" vitalizma: zbog svog destruktivnog karaktera vitalizam klana Topaloviã nije istog kvaliteta kao sposobnost snalaÿewa farsiånog junaka — lakrdijaša. zajedno sa ostalim arsenalom (farsiånog) nasiqa — šamarawa. åemu je podreðena i ovakva izdrÿqivost. Upravo zbog takvog „prepoznavawa" farsiånog impulsa (preuveliåavawe. ima pre svega pasivan karakter: junak prima udarce. makar i sa negativnim predznakom. pridruÿuje porodiånom poslu. i opšti haos koji potom sledi. London 1978. upravo kada je reå o vitalizmu i o naåinu na koji se on ispoqava kod Topaloviãa.13 Upravo stoga. uslovno reåeno. farsiåni prosede u ovom komadu nema funkciju da istakne vitalizam Topaloviãa. i pored svih pokušaja da se otrgne. nego što je rešen da napada. Farsiåna artificijelnost stoga omoguãava da iskonsko zlo bude donekle „estetizovano": farsiåni usmerivaå daje bar donekle iluziju izmaštanosti. Štaviše. predstavqa samo jedan od moguãih vidova uspostavqawa farsiåne strukture. te kao takve unose neophodno olakšawe u zastrašujuãi kontekst. farsa ima funkciju da kanališe negativni potencijal: klasiåne farsiåne scene. odnosno gotovo a priori doÿivqavaju se kao farsiåne. pri tom. angaÿuje se da bi taj kvalitet bio ukinut. u kojoj je radwa pravolinijska i usmerena prema poniÿewu ÿrtve. Ovakav vitalizam. Ovakva tvrdwa moÿe na prvi pogled da zvuåi paradoksalno: farsa. pretwe i psovke. Farce. pa samim tim i komiåne. Odgovor leÿi upravo u farsiånoj artificijelnosti. ostvarenoj prenaglašavawem ili preuveliåavawem. pada i doåekuje se na noge. u opstanku porodiånog klana — najmlaði ålan porodice se. dobar deo farsiåne tradicije upravo teÿi „umekšavawu" farse što podrazumeva pasivizirawe junaka. Ako se ova funkcija elementa farse moÿe odrediti kao. wegovo svoðewe na „sunðer za kaÿwavawe" prema Jessica Milner Davis. kada svi stariji ålanovi porodice bacaju predmete na „izroda" Mirka. više pokušavajuãi da se odbrani. uz hiperaktivnost i energiånost. kao što je ona na kraju prvog åina. predstavqaju regulatore farsiånog karaktera. da bi ga dosledno nastavio. nesumwivo komiåna. Vitalizam lakrdijaša. Naime. koji ni tada ne znaåi uništewe „protivnika". s druge strane. na primeru Maratonaca moÿe se uoåiti na koji naåin jedna evidentno farsiåna odlika moÿe biti upotrebqena i kakav smisao komiåno-farsiåni impuls dobija takvim angaÿmanom. grubost) moguãe je skretawe paÿwe i zanemarivawe pravog karaktera vitalizma koji leÿi u osnovi aktivnosti Kovaåeviãevih junaka. veã da suspenduje ili ublaÿi oseãawe strašnog koje takva priroda moÿe da izazove. . Svojim iracionalnim i grubim impulsom ovakvi prizori nose farsiåni naboj. Meðutim.304 i. koja je. i da iz svih iskušewa izaðe nepovreðen. predstavqa dodatnu spregu sa farsom: farsa kao formalizacija principa vitalnosti tematizuje upravo sposobnost biãa da preÿivi i da opstane. jer je wega previše. oliåene u neumoqivoj mašini. najzad. koji se trudi da izdrÿi sve udare „sudbine". ublaÿavajuãa (svet morbidnih „maratonaca" preko farse åita 13 Åak i ona vrsta farse koju Xesika Milner Dejvis naziva „humiliation farce". åiji je kvalitet bitno odreðen vitalistiåkim principom. Drugim reåima.

Na stešwenom prostoru novobeogradskog solitera ova grupa. kao što su porodiåni status ili zanimawe. kãi. Potencijali farse upotrebqeni su potpuno i dosledno. Farsa u ovom Kovaåeviãevom komadu dobija ponovo dvostruku ulogu.305 se kao „izmišqen"). gde se i oseãa.. Radwa komada je. omoguãio je da „maratonci" ne ostaju na bezbednoj udaqenosti od gledaoca. istovremeno komiånog i uznemirujuãeg. koja nosi svoj klasiånu farsiånu auru „qudi sa periferije". uvodeãi tipiåno farsiånu „nelogiånu logiku". nego što je sami pokreãu. priliåno prepoznatqivu sklonost ka prevari i pri tom zaåiwen specifiåno domaãom „psovaåkom" atmosferom. koji ima posebno mesto u wegovom opusu. neprekidno otkrivajuãi primitivizam. farsa krije u sebi napet odnos izmeðu realistiånosti i artificijelnosti: mada se zahvaqujuãi preterivawu i karikirawu stvara utisak izmišqenog ÿivota. . majka. Upravo te osobine. direktniji uticaj Beketa i Joneska. „u tom komadu. Zato upotreba farsiånih elemenata dovodi i do svojevrsnog „realizma" komada: realistiåki potencijal farse. što bi i omoguãilo unekoliko ostvarewe farse u wenom autentiånom vidu. upušta se u porodiåne okršaje i podmetawa noge. postepeno dolazi do neopisive zbrke u radwi" (nav. upotpuweni osnovnim „sukobom" sa „mrskim Vilotiãima". farsiåni junaci zadrÿavaju odreðenu koliåinu atributa koji uspevaju da ih lokalizuju.14 S druge strane. ali se zato takvo ublaÿavawe na drugoj strani „naplaãuje" postupkom koji je ponovo farsiåan — iako stilizovani. izraÿe14 Prema reåima Vladimira Stamenkoviãa. d. bilo bi pogrešno prevideti drugi konotativni sloj koji je sasvim suprotan. glupost i ograniåenost. smeštena u porodiåni krug u kojem svako ima svoju scensku funkciju ispuwenu porodiånim statusom: otac. pa åak i utisak da su junaci više nošeni mehanizmom radwe. kako bi se i ostvarilo ono što je Kovaåeviãeva namera: nemilosrdno pokazati da „naš" mentalitet ne moÿe biti samo predmet ismevawa. proizvode efekat ubrzawa. Prvi Kovaåeviãev komad Maratonci tråe poåasni krug otkriva inicijalno autorsko opredeqewe koje podrazumeva stvarawe ambivalentnog dramskog sveta. tast. uvek u funkciji izazivawa pomenute „napetosti": farsiånom artificijelnošãu se ublaÿava zastrašujuãi vitalizam junaka. obrasci patrijarhalnog mentaliteta kod Topaloviãa su neugodno prepoznatqivi. jer je pre svega opasan. i kada je u pitawu priåa. nesuðeni zet. fokusirane u odreðenoj „društvenoj zajednici". ispoqen kroz topaloviãevski (maksimalizovani — i stoga farsiåno upotrebqiv) patrijarhalni sastav. naime. Farsiåni postupak uoåava se pre svega u organizaciji dramske radwe: vrtoglavi preokreti. Naime. ali se Kovaåeviã ne zadrÿava samo na tom „slikawu mana domaãeg åoveka". kao nedokuåivi demoni åiji postupci i poreklo izmiåu moguãnosti poimawa. postaju predmet pišåevog interesovawa. Sliåan postupak primewen je i u narednom komadu Radovan Treãi (1973). 280). pri åemu je modifikacija jednom upotrebqene „formule" uslovqena pre svega samom graðom ili uslovno reåeno — veãom realistiånošãu prikazanog.

koja dopušta najneverovatnije motive i napuštawe prirodnih zakona.306 nije nego u Maratoncima. Razlog za takav angaÿman vidimo upravo u nameri da se postupak primewen u Maratoncima. 280. Autorski stav. ponovo pomaÿe da se ublaÿi mraåna i negativna strana prikazanog. do tog trenutka upotrebqavan. . omoguãava prodor „ozbiqnog" sadrÿaja u tkivo drame: kao što se ÿanr moÿe svesno upotrebiti. bez distance koja se uspostavqa farsom. iskquåi: destruktivnost junaka puštena je na slobodu. Farsa. Farsa u Radovanu Treãem postaje katalizator komiånosti ili sredstvo da relativna ordinarnost prikazanog (porodiåni krug i wemu svojstveni sukobi sa suprotnim porodiånim klanom) budu dramaturški i komediografski plodotvorni. Mada nema toliko demonski lik kao Topaloviãi. Kovaåeviãu je pomogla da stvori posebnu. tako se moÿe i napustiti. ali ništa nije nemoguãe". ali zbog svog realistiånog potencijala takav zastrašujuãi smisao ne moÿe da se ukine. Meðutim. åiju je dugoveånost kritiåar Vladimir Stamenkoviã odredio kao „komediografsko preterivawe. oslobaðajuãi komiåni impuls. kada na videlo eklatantno izbija negativna razorna snaga koju junak nosi. koji se. kao i posledwa scena Maratonaca. Radovan nosi u sebi opasnost koja je upravo zbog svoje „obiånosti" još strašnija. ne znaåe samo intenzivirawe farsiånog potencijala graðe. dakle. a koji se moÿe odrediti kao dvostruka usmerenost farse. Ekstravagantnost farse. dakle. jeste u isto vreme i veoma opasan. Primitivizam junaka bio bi. farsiånu. ålanovi porodice skaåu sa dvanaestog sprata i vraãaju se nepovreðeni i iznenada se pojavquje davno umrli roðak. koji se zasniva na otvorenom baratawu moguãnostima ÿanra. Farsiåni regulator ponovo suspenduje negativni potencijal likova. „urnebesnu" atmosferu. Završetak Radovana Treãeg. gazeãi sve pred sobom. ali ne dopušta da Kovaåeviãeva tematska preokupacija — „problem našeg mentaliteta" — bude olako shvaãena. kada Topaloviãi jure po gradu. odnosno insistirawe na samoj farsi. moÿe isuviše lako prepoznati. Neverovatni motivi. Meðutim. Isto. pokazuje šta se dogaða kada se instrument farse. ponovo. mada u ovom sluåaju donekle izmewen.15 farsi svojstveno preterivawe u Radovanu Treãem potpuno izlazi iz okvira stvarnosti: nesreãna Georgina je trudna pet godina. još jednom primeni. kako smo rekli. jer Radovan sa svojom porodicom jeste izuzetno prepoznatqiv kao predstavnik nove klase beogradskih nedovoqno urbanizovanih došqaka iz neizbeÿnog Zaviåaja. Stoga se pomenutim funkcijama farse 15 16 Isto. U takvim poigravawima nije neobiåan i Radovanov „apsurdni"16 preokret na kraju komada. upotreba farse nije jednoznaåna: ovakvo drastiåno narušavawe prirodnih zakona otkriva i autorsko insistirawe na fantastiånosti farse. veã su znak autorskog odnosa prema ÿanru ili autorove namere da farsu angaÿuje. paradoksalno. suviše upadqiv i veristiåan. izbegavawe verizma nije osnovni motiv — taj i takav Radovan.

i vlast i politika. koje je karakteristiåno za crnu komediju. a ne dominantno ÿanrovsko opredeqewe. koji su u kritikama o komediografskoj delatnosti Dušana Kovaåeviãa uglavnom ostali zanemareni. da se previdi. u krajwoj instanci. kao što su Proleãe u januaru (1974) i Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu (1976). da takva artificijelnost ostane u domenu komiåne igre) moÿe dodati još jedna: farsiåno preterivawe omoguãava da primitivizam bude potpuno ogoqen. Preko priåe o drÿawu qudi u podrumu. u drami koja je takoðe u odnosu na ostatak opusa Dušana Kovaåeviãa skrajnuta — Limunacija. a oscilirawe izmeðu smešnog i strašnog. ili prikazivawem monomanskog eksperimenta gde se qudi upotrebqavaju kao zamoråiãi u Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu. ali i nedopuštawe. ponovo kroz realistiåni potencijal farse. u fuknciji je stvarawa pomenutog „uznemirujuãeg" stawa. Ovim komadima Kovaåeviã je došao do krajwe taåke u ispitivawu nametnutih društvenih okvira koji uspostavqaju specifiånu „saradwu" sa negativnim naslagama u nacionalnom biãu. zastrašivawu i iskorišãavawu. iz Proleãa u januaru. odnos kategorija — impulsi i svest mase. i daqe ãe biti nezaobilazan sadrÿaj Kovaåeviãevih drama. kako smo videli. pa samim tim i da se ukaÿe u svojoj destruktivnosti. Završna scena Radovana Treãeg u tom smislu postaje svojevrsni balans: ono što je nagoveštavano sada je otkriveno. na dru- . wihovom zavaravawu. koji se mogu razumeti kao priliåno ogoqene alegorije o uspostavqawu sistema manipulacije i kontrole. Neke teme naznaåene u prvim komadima.307 (suspenzija strašnog putem aktivirawa farsiåne artificijelnosti. 2) Tragovi farse Ovakva upotreba ÿanra pokazuje da je farsa za Kovaåeviãa tek jedno od raspoloÿivih sredstava u stvarawu drame. Zato nije neobiåna pojava komada. na trenutke. duboko uvreÿenog i iskošenog gledawa na svet ovdašweg åoveka. ali ne moÿe da nestane. mraåna strana Topaloviãa i Radovana prikazana je više kao talog nesvesnog. a kojima savremena istorija obiluje. Tokom rada farsiåne mašine negativni sadrÿaj moÿe åak i. napisana po motivima pripovetke Stevana Sremca. Ipak. kao što je kritika mraånih i primitivnih naslaga u domaãem mentalitetu. ali su veã u Radovanu Treãem naznaåeni i obrisi društveno-politiåkog okruÿewa koji pogoduju razvoju takvog mentaliteta. u ovim dramama više je nego upadqivo. Ukazivawe na politiåko „drÿawe u mraku" ili na neke ideološke „eksperimente" da bi se stvorili „boqi qudi". Pišåeva usredsreðenost na samu strukturu takvih sistema praktiåno je onemoguãila i potpuno ukinula farsu. Najzad. što se farsom. na specifiåan naåin senåi. Kovaåeviã „ispituje" razliåita sredstva upravqawa qudima od strane jednog åoveka ili grupe qudi. na jednoj.

u sluåaju Ilije Åvoroviãa samo donekle moÿe da izazove smeh. što ne dozvoqava jednostavno povlaåewe linija razgraniåewa. iako je izloÿen telesnom ugroÿavawu. kao junak farse. Prop. U nekim od tih komedija elementi farse pojavquju se tek mawe ili više naznaåeni i uvek intenziviraju komiåni kontrapunkt. postaju nosioci komiånog kontrapunkta u tragiånom okruÿewu. Takva opsednutost. Najzad. prev. odnosno krutog drÿawa za ideju koja nema veze sa stvarnošãu i koja ga zato dovodi do komiånih nesporazuma. odnosno mogu se identifikovati tek povremeno. veã. Komiåni elementi koji se nuÿno pojavquju u takvom jedinstvu više nisu strogo farsiåni. nesporazumi do kojih dovodi ukrštawe pozorišnog i ÿivotnog u Klaustrofobiånoj komediji. jer za nespretnog Iliju znaåe fiziåko kaÿwavawe na koje se on. ili bizarnost situacije u Profesionalcu. na mentalitetu srpskog sela. Ilija u svojoj vitalnosti takvu opasnost zanemaruje: „Kad je tresno u kombi. posmatra se na materijalu koji je za to najpogodniji. i to kao jedan od raspoloÿivih prosedea. Oneli su ga u bolnicu… Došla milicija. Tako farsu u Balkanskom špijunu prepoznajemo u postupcima Ilije Åvoroviãa koji su sliåni hipervitalizmu Topaloviãa: Ilijino padawe i povreðivawe u akcijama špijunirawa podstanara nose farsiåni potencijal. dozvoqavajuãi samo ambivalentni odgovor. duhovne ili fiziåke. nespretnost Ilije Åvoroviãa.308 goj. u komadu Sveti Georgije ubiva aÿdahu (1986) pomenuto okruÿewe postaje konkretni istorijski trenutak. koja je jedna od najplodotvornijih tema komedije. Napali mene što sam prelazio ulicu van pešaåkog prelaza (…) Reko sam mu.17 17 Pojam „sitne" ili bezopasne mane Anri Bergson i Vladimir Prop odreðuju kao krucijalan za razumevawe komedije i smeha. tegoba ili obogaqenosti. galerija bogaqa iz Svetog Georgija. Platiãeš mi glavom kad-tad' " (Balkanski špijun i druge drame. koji. Lik Ilije Åvoroviãa nosi komiåni potencijal. Tako Prop kaÿe da „smeh ne izazivaju svi nedostaci. Ilijina mana se ne prepoznaje kao „sitna" i bezopasna. meðutim. sitnih qudskih nezadovoqstava. pravila uviðaj. Klaustrofobiåna komedija (1987) i Profesionalac (1990) odnos åovek i politiåko okruÿewe biãe tretiran na naåin na koji to åini crna komedija: uspostavqa se nerazluåivo jedinstvo tragiånih i komiånih elemenata. sliåno Topaloviãima i Radovanu Treãem. ugroÿavajuãi druge i podreðujuãi sebi celokupnu Ilijinu liånost. S wima sam se na krv posvaðao. Blaga ironija ili podsmeh na raåun qudskih mana u Sabirnom centru. nosi mraånu snagu. Balkanski špijun (1983). znaåi da je nemoguãe razluåiti ko je krivac a ko ÿrtva. a on se odbio i naleteo na zid. 254—255). upravo zbog svojevrsne „mehanizacije" wegove svesti. oteÿao od politiåkih zaðevica. uopšte ne osvrãe. on je mene zakaåio zadwim delom. te da „poroci nikako ne mogu biti tema komedije: oni su sastavni deo nekih tragedija" (v. dok su ga bolniåari ubacivali u ambulantna kola: 'Za ovo ãu ti se krvi napiti. Bogdan Kosano- . Štaviše. U narednim komadima Sabirni centar (1982). veã samo oni sitni". Problemi komike i smeha. kada je reå o razumevawu likova.

jer uvodi. ili stavqawa maske. ne dozvoqavajuãi mu farsiåno-komiåni zamah. dvostruku funkciju: postaje komiåno olakšawe. koja je prirodni ambijent farse. Upravo pod pritiskom tog sadrÿaja. ono što se dešava na sceni — oåigledna destruktivna snaga Ilijine opsednutosti. tako da se koren opsednutosti nasluãuje u wegovoj teškoj frustraciji. zajedno sa komiånim elementom koji se prepoznaje u opsesiji glavnog junaka. i da od nelogiånih skokova poåiwe postepeno i logiåno da se razvija. Prenaglašene osobine junaka dobijaju sve realistiånije konture. farsiåno zasnovano na negativnoj vitalnosti). upravo åiwenica da se sve dešava van scene. Strogo ograniåavawe farsiånog. 93). takav impuls je znatno suspendovan. razne snage biãa" (Bergson. koji se ne iskorišãava na naåin primeren komediji. Meðutim. prisvaja preoblikujuãi ih. koja razara i wega i wegovu porodicu. Element farse. Naime. pa ipak ãe i daqe ostati strankiwa. Vidjeli bismo je kako privlaåi k sebi. prev. kada Luka objašwava na koji naåin je vršio svoju duÿnost i kada odaje da se za tu priliku adekvatno prerušavao. moÿe postati gospodarica kuãe. upija. S druge strane. Novi Sad 1984. koji moÿe biti daqe razraðen na naåin primeren farsi. Smijeh. to je vitalnost negativnog karaktera. . tako da u nekima od wih jedva da elemente farse moÿemo prepoznati. tako da se oni pre mogu odrediti kao „karakteri" nego kao „tipovi". åime se poriåe sudbonosnost povreðevawa i uvodi farsiåni. 41). Sasvim drugaåija bila bi škrtost tragiåne vrste. ograniåeni segment u strukturi dela. U ovakvoj konstelaciji elemenata (komiåni potencijal lika. kao ÿelezniåar ili prodavac novina. tako suspendovan dobija. ali i dodatno odreðuje taj negativni i tragiåni sadrÿaj. mada zadrÿava svoju uoåqivo komiånu ulogu. i sam farsiåni element mora drugaåije da se išåita: koliko god da je reå o hiperaktivnosti i vitalnosti. koje postaje jedan. u kojem se radwa usporava. koji. izmaštanosti. Bosiqka Brleåiã. åiwenica da se to prerušavawe dogaða ponovo van scene bitno odreðuje status farsiånog elementa: on je redukovan gotovo do zamenarqivosti. ali na drugaåiji naåin: i pored povreðivawa junak ostaje preterano aktivan i zagriÿen u svojoj borbi protiv „imperijalistiåke bande". olakšavajuãi impuls. Na sliåan naåin govori i Bergson: „Ona [škrtost] se moÿe nastaniti u duši. Ovakvo ograniåavawe farse omoguãi ãe da se na drugoj strani razvije ambivalentni svet crne komedije. elemente pozorišnosti. jer otkriva intenzitet energije koju junak nosi.309 Pomenuta farsiåna scena otkriva ponovo dvostruku upotrebu farse. Zagreb 1987. kao i nezaobilazna åiwenica da i sam Ilija pati. obeleÿiãe i kasnije drame. koje se suprotstavqa tragiånom i strašnom elementu da bi se realizovala crnohumorna ambivalentnost. znaåajno obeleÿava komad. potpunu distancu je nemoguãe uspostaviti. dakle. U liku Luke Labana iz Profesionalca samo se povremeno nasluãuje krajwe suspendovan element farse: Lukin profesionalizam dobija donekle oblik farsiåne prenaglašenosti. odnosno da je i on bio ÿrtva. ali i farsiåne prevare. u sklaviã. Meðutim. makar i suspregnuto. element farse dobija na snazi: prerušavawe ima farsiånu konotaciju.

ne mogu biti svedeni na jednu dominantnu osobinu. Radwa ovog komada zadrÿava se na prelomnom trenutku u ÿivotu jedne tipiåne srpske porodice iz devedesetih godina. mada eksplozija kretawa na sceni bez zvuka zapravo dovodi do taåke do koje i farsa kao ÿanr moÿe da ide. i kao kruti policajac i kao retki åuvar kwiÿevnosti. U sceni koja sledi farsiåna apstraktnost. Od samovoqnog oca porodice. zavoj ili gips. tako prestaju da liåe na biãa koja upravqaju svojim ÿivotima. Upravo u prvom åinu takav tematski potencijal maksimalno je iskorišãen upotrebom klasiånih farsiånih postupaka: jurwava. tim pre što se ni u prvim komadima ostvarivawe ÿanra nije postavqalo kao ciq. U trenutku kada euforiåni ritam radwe dostigne kulminaciju. strina ide za wima povremeno preteãi podig- . koji mogu da dovedu do komiånih sukoba. tragedija jedne mladosti (1996). jer se on doÿivqava i kao xelat i kao spasilac. tako da su nepoÿeqni susreti. Najzad. veã nagoveštena sumanutim ubrzawem. te stoga nosi tematski korpus koji je neretko bio predmet farsiåne obrade: na jednom mestu. Suspendovawe elemenata farse u poznijim Kovaåeviãevim dramama ne znaåi i potpuno odbacivawe wenih moguãnosti. 3) Povratak farsi Farsiåno ubrzavawe ritma radwe dominira u prvom i delimiåno u drugom åinu Urnebesne tragedije. potpuno skrajnut tokom porodiåne rasprave. a koju smo odredili kao sliku apsurda: „(…) otac vuåe strica prema kuãnim vratima. strina). buka. jer se radi o ponovnom iskorišãavawu potencijala farse na naåin koji je autor smatrao najadekvatnijim za stvarawe autentiånog crnohumornog dramskog sveta. majka. dolazi se tako do Luke Labana. misleãi da je wegov unuk još uvek beba.310 du sa dvojakošãu crne komedije. mali Neven. åija se uloga teško moÿe odrediti. koji u potpunosti ispuwava svoju funkciju pokretaåa radwe i wenog dovoðewa do potpunog usijawa kao što je Radovan. voqeni i nevoqeni. Stoga nije neobjašwivo prepoznavawe farse u kasnijim dramama kao što su Urnebesna tragedija (1991) ili Lari Tompson. Junaci. odnosno posebnim oblicima wihovog obeleÿavawa — svako na sceni dobija neobiånu masku kao što su nagaravqeno lice. kao i ostali akteri na sceni (stric. koji pak. kupuje deåju igraåku. okupqaju se svi ålanovi porodice. autorskom intervencijom dolazi do „iskquåivawa tona": kada mu se sve smuåi. ukquåuje muziku i posmatra svoju rodbinu kao u nemom filmu. otac. Farsiåni efekat se postiÿe i svojevrsnim „maskirawem" junaka. neizbeÿni. zvowava telefona i neprekidno vikawe ukuãana i pridošlica stvaraju atmosferu uzavrelog i neprirodnog kretawa koje je zbog svoje prenaglašenosti komiåno. stric vitla pištoqem. veã na ÿive lutke koje pokreãe nepoznata sila. iznenada. dobija na snazi. iskorišãena je i moguãnost farsiånog nesporazuma — Milan ne moÿe da se objasni sa svojim psihiåki obolelim ocem.

Ma koliko da farsiåni prosede obezbeðuje komiåni impuls komada. Postupak ukrštawa tragiånog i farsiånog. Drugim reåima. Trenutak u kojem je besmisao uzeo zamah jeste ujedno i oznaåavawe prelomnog momenta kada farsa prelazi u tragiånu dramu. Kulminaciju zaumnosti Kovaåeviã smešta u kontekst motiva koji predstavqa dramsku potku radwe sa tragiånim implikacijama. a svako eventualno „narušavawe" segmenata dolazi od spoqa. nadvija se senka sasvim drugaåijeg. Ponovo se. veã pre svojevrsna dopuna tragiånom. farsi neprimerenog smisla. dakle. U takvom procesu element farse nije izmewen: da bi se ostvarila crnohumorna ambivalentnost. nakon dostizawa farsiåno-apsurdne krajnosti izbija u prvi plan. . dobila zadatak da pored zabavqaåke i smehotvorne uloge dobije još jednu koja podrazumeva tumaåewe sebi suprotstavqenog sadrÿaja. New York 1967. što i jeste jedini relativno besopasan naåin za oåuvawe wene komiåne suštine. i to na naåin koji omoguãava dvostruko išåitavawe farse: farsa je. ne dozvoqava da apsurd postane sebe svestan. Nevenov tragiåni pad nije samo posledica iskošenog pogleda na svet wegovog dede. tako na kraju drugog ono postaje potpuno ogoqeno: deda isledniåki ispituje unuka. odnosno wihovog povezivawa u jednom segmentu dramske radwe ili neposrednog nadoveziva18 Eric Bentley. od wemu suprotstavqenog elementa. gubi i posledwe uporište koje ima u sluðenom svetu — svoj identitet.18 Sudbina malog Nevena. a upravo „izmeštenost" Nevenove porodice podvuåena je farsiånom „ludošãu" ili slikom sveta koji je izgubio smisao i usmerewe. 247. Farsiåni ritam ubrzawa s poåetka se zbog tragiånog kontrapunkta nuÿno išåitava na drugaåiji naåin. kao u Radovanu Treãem. Ovom scenom Kovaåeviã je ispunio ono što Bentli naziva „posebni svet.311 nutom štakom. neophodno je da svaki segment (komiåan. odnosno elementi ÿanra se uzimaju kao obrasci koji ãe otkriti inicijalnu ideju. Kao što je na kraju prvog åina tragiåno pitawe Nevenovog identiteta postavqeno. doktor i majka uvode Rajnu u kuãu. u konstelaciji sa tragiånim kontrapunktom on gubi svoju bezazlenost: svet koji je sulud nije samo smešan. farsiåan ili tragiåan) bude potpun. ovoga puta izrazitije. koja daqe peva (…)" (Urnebesna tragedija. The Life of the Drama. Prilikom takvog angaÿmana nad osnovnom koncepcijom farse. koji. veã i nedostatka oslonca u neposrednom okruÿewu. koji je do tada bio posmatraå. i sama mora da dopusti da wena osnovna ideja bude „protumaåena". 70). osvetqen sopstvenim mraånim i neprirodnim suncem (…) Oseãamo da bi jednim dodirom svi otišli u vazduh". te formalizaciju principa vitalnosti. Farsa. koja podrazumeva ÿivotnu radost i veseqe. pritešwen izopaåenim razmišqawem. radi o funkcionalizaciji ÿanra. meðutim. jer se otkriva tek kao stilizacija åija funkcija nije samo komiåno olakšawe. Takav postupak. još uvek ne znaåi razarawe farse: ako je farsa pomogla svom opozitu u tumaåewu slike sveta. farsa u Urnebesnoj tragediji postaje na poseban naåin „osmišqena". koja moÿe da pruÿi sliku apsurda.

Na sliåan naåin komiåni nesporazumi od svoje naivne i bezazlene forme (senilni deda kupuje kowiãa. kada je farsiåno ostvarilo svoje moguãnosti do kraja. tragiåno. ali na drugoj strani omoguãava dosledniju realizaciju dramskog efekta zasnovanog na napetom odnosu tragiånog i komiånog. zavoj) predstavqa protivreåno znaåewsko jezgro. ali u isto vreme sadrÿi ozbiqni pa åak i tragiåni smisao. odnosno mehanizme koji su viðeni u Urnebesnoj tragediji: jurwava. Na nivou postupka Kovaåeviã je ponovo iskoristio moguãnosti farse. Pozorište ovoga puta ne potkazuje ÿivot.312 wa. upravo zbog odsustva „slike" postiÿu efekat. Prvi pomen problema identiteta na kraju prvog åina sledi neposredno posle farsiåno zahuktale scene. haotiåni i agresivni. tako da se ni tragiåni kontrapunkt nije ispoqio u svom najstrašnijem obliku. poput „iskquåivawa tona" iz Urnebesne tragedije. po svom intenzitetu jednako komiånom. Tek u drugom åinu. ali scene koja nije dostigla najviši moguãi nivo. koji ãe se tematski donekle nadovezati na Urnebesnu tragediju: glumac koji odbija da igra i rasulo u pozorištu. a koji je podrazumevao mawe ili više åvrsto ukrštawe razliåitih impulsa: pojedini motivi podjednako nose u sebi i farsiåni i sasvim suprotni. jer je mali Neven na samom kraju dobio izgled ÿrtve koja nezasluÿeno pati. jer sa jedne strane nosi strukturu maske i ponekad moÿe da proizvede komiåni efekat (nespretnost. Preplitawe pozorišne i „ÿivotne" scene i neprekidno poigravawe nivoima stvarnosti. smešan hod). zapoåeto u Klaustrofobiånoj komediji. misleãi da je wegov unuk još uvek beba) dobijaju strahovite implikacije (deda razara unukov identitet). moglo je najpotpunije da bude izraÿeno. pate. u Lariju Tompsonu postaju centralna tema. tragedija jedne mladosti. apstraktnog i nestvarnog kretawa. To svakako dovodi do suspenzije komiånog. Meðutim. Produktivnost takvog postupka postaãe vidqiva veã u sledeãem komadu Dušana Kovaåeviãa Lari Tompson. pošto su junaci zaista povreðeni i. Urnebesnoj tragediji odnos razliåitih elemenata unekoliko je uravnoteÿen. Pomenuto „maskirawe" junaka (gips. veã se ÿivot i pozorište neprekidno nadmudruju. dreka. što je neprimereno farsi. Za razliku od Radovana Treãeg ili Maratonaca u kojima se farsiåni mehanizam povremeno toliko zahuktava da zamagquje uoåavawe negativnog ili strašnog. Nakon nekoliko komada u kojima je farsa ustupila mesto drugim komiåkim prosedeima ili zajedno sa wima intenzivirala komiåni kontrapunkt Kovaåeviã je u Urnebesnoj tragediji ponovo upotrebio wene moguãnosti na naåin koji je veã u prvim komadima Maratoncima i Radovanu Treãem bio nagovešten. krici i istråavawe pozorišnog osobqa nose farsiåni ritam ubrzawa i gubqewa kontrole. Kovaåeviã primewuje kako u åitavom komadu tako i u pojedinaånim motivskim celinama. Dogaðaji iza spuštene zavese. u ovoj drami se konkretizuju. ovoga puta to ne predstavqa za sebe komiåni ele- . što je u Urnebesnoj tragediji bilo samo deo nagoveštenog društvenog konteksta. strašni ili tragiåni smisao. uslovqeni društveno-istorijskom situacijom.

upravo kroz weno uklawawe sa scene. a koji se moÿe odrediti kao suspendovawe farse. zbog ukidawa oåiglednog pristupa sceni. opet. U tom smislu wegovo „upadawe" u ulogu poprima ambivalentno znaåewe koje se istovremeno åita i kao „stavqawe maske".313 ment koji ãe ustupiti mesto tragiånom. nedoreånost ostavqa prostor za nelagodno oseãawe ispuweno strepwom.19 Postupak koji smo uoåili u Balkanskom špijunu i Profesionalcu. insistira na nerazluåivom mešawu tragiånih i komiånih elemenata. upravo kroz ovakvo dešavawe na sceni. jer otkriãe da je åovek sveden na masku ili ulogu. veã se. nosi i svoju antitezu. ali i kao svojevrsno „skidawe maske". prevrtawa i igrawa radi puåke zabave. ali i potresenost svojstvena tragediji. Gledalac. . a koje ima svoju farsiånu konotaciju. kao „najpozorišniji od svih dramskih ÿanrova". još tešwe nego u Urnebesnoj tragediji. u Lariju Tomsponu se. ma koliko da je jurwava iza scene farsiåna. „najfarsiånijim" komadima Kovaåeviã ãe upotrebiti i u Lariju Tompsonu. Zbog toga wegova pojava. i upravo zbog tog svoðewa na jednu crtu karaktera postaje farsiåno upotrebqiv. kojem se. ipak nije razuveren kada je u pitawu bezazlenost takve scene. i pored farsiånog potencijala. više nego jasno. odnosno predstavqa se kao nosilac jedne dominantne osobine koji odreðuje åitavu liånost. ali sliku koja je opasno naåeta i degradirana. u liku Belog na istovetan naåin saÿimaju se dijametralni dramski elementi: kostimiran i maskiran. stvarajuãi ubedqivi i napeti amalgam suåeqenih elemenata koji izazivaju protivreånu reakciju: iracionalni i vitalistiåki smeh je onemoguãen. ovde postaje modifikovan. Naime. Wegovi uporni pokušaju da animira „najstrpqiviju publiku na svetu" imaju formu lakrdijaškog snalaÿewa. ne dopušta zamah. elementi proÿimaju: zbog odsustva slike. jer se time otkriva da je maska pravo lice. Likovi Belog i milicionara tako otkrivaju autorski mehanizam koji polazi od komiånog da bi ga odmah obezvredio. Beli sobom nosi sliku pozorišnog izmaštanog sveta. ako je u Balkanskom špijunu i Profesionalcu takav postupak uvodio farsu kao komiåno olakšawe. koja je uvek vezana za scenu. milicionar se naglo ubacuje u nametnutu mu ulogu. s tim što se iza svih verbalnih akrobacija koje Beli izvodi vide. Upad milicionara na scenu ponovo je znak proÿimawa farsiånog i tragiånog: zateåen na sceni. jer on de facto „predstavqa" nekog na sceni. upravo åiwenica da se to ne vidi podriva ideju farse. Neke postupke upotrebqene u prvim. ovoga puta u kontekstu ÿivota. oåajawe i bezizlaz. S druge strane. koji i pored uzbuðewa izazvanog energiånošãu i agresivnošãu. Najzad. a ne samo pozorišta. jeste ono saznawe koje guši farsiåni zamah. Kao nosilac drÿavne sile u funkciji „zaštite reda i mira" miliconar samog sebe svrstava u odreðeni pozorišni tip. kao što su multipliko19 Prema odreðewu Erika Bentlija da je farsa „kvintesencija pozorišta" (The Life of the Drama).

u krajwoj instanci. a koje savremeni gledalac prepoznaje gotovo kao veristiåke (prazna pozorišna kasa. nekom vrstom intervencije deus ex machina. ali bez adekvatnog sadrÿaja. u koji se åak upliãe još jedan element — parodija. ne vidi u apstraktnoj sudbini ili kobi. Upravo zadrÿavawem na pojedinaånim sudbinama. wegovo kretawe ne dolazi iznutra. opijawe maratonskim serijama dok u neposrednoj blizini neko oduzima sebi ÿivot) otkriva evidentno satiriåni odnos prema politiåkoj i društvenoj strukturi koja dopušta toliku degradaciju. Predstavqawe neobiånih braånih parova tako poseduje samo formu komiånog. Kovaåeviã se ne zadrÿava na jednosmernoj negaciji i kritici sistema. Meðutim. referenca je na drastiåno obezvreðivawe qudskog ÿivota u aktuelnoj stvarnosti. formalno. veã spoqa. na prvi pogled udaqena od prizora apsurda sa kojima se susreãe åovek u takvom okruÿewu. jer se tragiåna forma ispuwava netragiånim sadrÿajem. odnosno umetniåko dijagnosticirawe dubokog sociološkog. ni u ostalim komadima. pozorište bez struje. Utrostruåavawe junaka (tri brata blizanca oÿeweni sa tri sestre bliznakiwe). koji se podrazumeva i koji bi trebalo da zameni onaj prikazani. s druge strane. koja je ipak dovedena do „sreãnog završetka") jeste neodredivo stawe svesti koje nuÿno pokušava da racionalizuje i svede ambivalentna znaåewa. ali je ovoga puta takva moguãnost postala potpuno neiskorišãena. Ova krajwe artificijelna referenca. Postojawe prividno ÿivih qudi. odnosno potpuno vraãawe u ÿivot. tako da se u tom smislu farsiåno ogleda u nesvakidašwem vitalizmu junaka.314 vawe junaka ili prelaÿewe granice moguãeg. Uzroånika tragiånih dogaðaja. iz zakona samog ÿanra. Ovakav postupak ponovo je znak autorskog namernog angaÿovawa farse: junaci bivaju oÿivqeni da bi se realizovao farsiåni vitalizam i da bi se time obrazac komiånog ritma ostvario u komadu. veã ga identifikuje u društvenom i politiåkom sistemu. jer su „spaseni" postali tek „Prividno Ÿivi Qudi". tim pre što je scensko rešewe mnogih veoma nalik klasiånoj tragediji: leševi na sceni ili neposredno iza we. pa samim tim i farsiåni impuls postaju ozbiqno narušeni. jer. Pri tom komiåni ritam naprosto ne moÿe da se razvije do kraja. åini tragiåni kontrapunkt. Oÿivqavawe mrtvih znaåi da na kraju komada zaista svi preÿivqavaju. Konaåni efekat takvog najpotpunijeg i najdoslednijeg mešawa komiånog i tragiånog (tragiåna scena. dakle. poseduje i åesto iskorišãavanu strukturu komiånih zapleta zasnovanih na nesporazumu. vitalistiåki princip. psihološkog pa i politiåkog problema istorijskog trenutka. Najzad. autor ni ovde. pošto ni sam sadrÿaj „dizawa iz mrtvih" ne znaåi i apsolutnu revitalizaciju. ne dajuãi naznake bilo kakvog „ideala" politiåkog kataktera. Meðutim. kao i nerazlu- . osim što je znak farsiåne neverovatnosti. Smatramo da se upravo taj pokušaj razrešewa napetosti krije u neåemu što smo naveli kao odliku crne komedije: u moralizmu. uvoðewe motiva volšebnog oÿivqavawa ponovo komad dovodi u neodredivi fon crne komedije. Neverovatan broj smrti koje se niÿu suludom brzinom.

nema potpuno istu funkciju u Maratoncima. odnosno. odnosno za proveru autorove tvrdwe. od Ilije Åvoroviãa do Luke Labana. Krivca za negativne pojave Kovaåeviã zato ne nalazi samo u društvenom sistemu i ideologiji veã i u pojedincu i mentalitetu. Kovaåeviãev. maskirawe). Radovanu Treãem i Balkanskom špijunu. drugaåije išåitava. sputanost spoqašwim okolnostima. koji. jer je Kovaåeviãu. Istina. Osnovni princip starog komiånog ÿanra farse — princip vitalnosti ili kontinuiteta. angaÿovawe farse. i pored „krivice" Kovaåeviãevih junaka. i farsa postaje „tumaåena" od strane sopstvenog kontrapunkta. moralizam znaåi slikawe svih aspekata ÿivota. Ta napetost jeste ono oseãawe koje autor smatra da mora da ostavi gledaocu — to jeste „moralizam" koji zapravo ne „morališe" — nelagodno oseãawe koje moÿe da predstavqa preduslov za postavqawe pitawa i. da wegove drame nisu farsa. jer nije jasno da li su oni proizvod takvog sistema ili su wegovi tvorci. Kovaåeviã ne dopušta svrstavawe svojih drama u satiru.315 åivim povezivawem tragiånog i komiånog. osujeãenost i bezizlaz. Junaci Kovaåeviãevih drama. farsiåni deo radwe. ako i izgleda kao sredstvo komiånog olakšawa (farsiåna artificijelnost kao sredstvo za uspostavqawe distance). Kovaåeviã unapred formulisane odgovore ne daje niti ih nagoveštava. iracionalnog i impulsivnog oseãawa ÿivota — moÿe se uzeti kao posledwi raspoloÿivi kontrolni instrument u odreðivawu „kovaåeviãevske" farse. kao u Urnebesnoj tragediji. aktuelnog i prepoznatqivog. Napeta koegzistencija tragiånih i komiånih elemenata koja izaziva ambivalentnu reakciju dobija svakako još jedan element koji bi se mogao nazvati satiriånim. Drugim reåima. Ne radi se o promeni elementa farse. dakle. dovodi do toga da elementi ÿanra trpe pritisak drugaåijeg. davawe odgovora. Dramsko delo Dušana Kovaåeviãa pokazuje na koji naåin farsa moÿe biti funkcionalizovana ili kako se neki postupci. iz više uglova. kada se upravo pod pritiskom tragiånog sadrÿaja. Isto tako. nemaju jednoznaåno odreðewe. da bi se ostvario dvojaki svet crne komedije. mogu iskoristiti. tragiånog sadrÿaja. upravo kao takav potreban. od kojih nijedan ne dominira u potpunosti. Reå je pre svega o åvrstom povezivawu farse sa neåim što farsa nije. Princip vital- . kada je u pitawu vitalizam junaka ili neki drugi farsiåni element (ubrzavawe pokreta. jeste ostao farsiåan. što im daje tragiånu dimenziju. Naime. jer zapravo nije jasno od åega treba poåeti. pa i drama u celini. mada jeste vezana za negativnu hiperaktivnost). moÿe biti dvostruko išåitan. Dvojaka funkcija farsiånog elementa ni u jednom komadu nije potpuno identiåna (farsa. karakteristiåni za ÿanr. ona to postaje samo donekle. što vodi do stvarawa napetosti meðu raznorodnim elementima. åak i ako podrazumeva i promenu društva i promenu åoveka. na primer. sada uslovno reåeno. ali åak ni tada u onom smislu koji podrazumeva „prikazivawe negativnih društvenih pojava da bi se one promenile". neretko je izraÿena i wihova patwa. odnosno da li åine qudski potencijal na kojem se takav sistem temeqi. što dovodi do toga da svaki pojedinaåni motiv. navedene na poåetku. moÿda.

The functions of farce in the first plays is ambivalent: farce became the regulator of horror. here named black or dark comedy. or to intensify the comic element. but rather to evoke disturbing reactions. but still they avoid detachment in the characters of those plays can be recognized some patterns of patriarchal mentality.316 nosti u opusu Dušana Kovaåeviãa. The latest plays of Dušan Kovaåeviã show that this orientation toward black comedy is a constant of his dramatic work: the connection between tragic and comic elements are much stronger. Upotreba elemenata farse. and sometimes it is very difficult to separate them. postavi pitawe o naåinu na koji åovek moÿe da ÿivi boqe. From the first dramas (Maratonci tråe poåasni krug or Radovan Treãi) Kovaåeviã used the elements of farce never to create pure comic effects. are not only farcical. unable to be easily determined as comical. ukazuje na to da Kovaåeviã svojim dramama i ne pokušava da govori o opstanku i sposobnosti preÿivqavawa. under the pressure of the other (tragic) motives. and to pose question. and as the final task of dramatic writer. as a characteristics of dark comedy: the aim of such „didactic" mission is to provoke audience to react. jeste ozbiqno narušen: junaci na kraju komada jesu ÿivi (åak i kada to oÿivqavawe postaje potpuno fantastiåno kao u Lariju Tompsonu). naime. karakteristiåno za lakrdijaše kao autentiåne farsiåne heroje. Nesvesno i amoralno provlaåewe kroz nametnute mehanizme. u skladu sa naåelima crne komedije. by activating its unrealistic potential (farce as an artificial dramatic form). Unpleasant feeling which these dramas are evoking can be determined as some kind of „didacticism". Although first Kovaåeviã's plays were considered as farces. with its realistic qualities (word of farce is always familiar) the distance from the represented world is made impossible. ili ugroÿeni vitalizam. but also as dangerous and destructive. on the other side. those dramas produce comic effects. ali duboko povreðeni. These questions are considered as a primary condition for betterment of human life. farcical or tragic. . razoreni ili razoåarani. That kind of mentality is drawn not just in the broad lines (for that the elements of farce are much helpful). Farce can be „read" differently. veã da. In the plays like Balkanski špijun or Profesionalac elements of farce are much suspended. the quality of these elements stayed unchanged: the only „change" of one element is coming from its opposite. na drugoj strani. onemoguãavaju potpuno ostvarewe farse. neprimereno je Kovaåeviãevim junacima: negativni vitalizam. Dragana Besara THE ELEMENTS OF FARCE IN DUŠAN KOVAÅEVIÃ'S DRAMAS Summary In the dramatic work of Dušan Kovaåeviã we can observe the utilization of one old and popular comic genre of farce for the purpose of a new dramatic quality. Creation of ambiguous world of dark comedy is continuing in this opus. bez tog integralnog i odreðujuãeg kvaliteta ÿanra. Nevertheless. and its function is to provide the „comic relief. the author himself in his interviews denied such determinations. na jednoj. even when the comical elements. as a comic balance to the tragic contrariety. As a result of such proceed. that kind of effect is realized by tight connecting the opposite elements.

Iduãi u ovom pravcu. specijalistiåkih istraÿivawa u kojima bi se s punom filološkom . Poznato je kako su silne disertacije nastale na ispitivawu citata. u kojima stari tekst sluÿi konstituisawu novoga teksta ne toliko globalno koliko u pojedinostima i u tekstovno vrlo samjerqivim odnosima. aluzija. te o izvorima i nejasnim mjestima. odnosno o stvaralaåkoj i izdavaåkoj istoriji djela. sve do sredine 19. toliko bi nas mogao zanimati odjek toga djela u potowim. posudbi ili aluzija i podsticaja stranih pisaca u domaãoj tradiciji. oponašawe. odnosno wegovog djelovawa na djela poznijih pisaca.41. obiåno u predgovorima ili pogovorima. U starijim izdawima opširno je opisivana i istorija tumaåewa djela. Radi se o uoåavawima neposrednih ekvivalenata izvornog djela u okvirima teksta drugog autora. tuðim tekstovima. Pomenimo romane Milovana Vidakoviãa.163. meðutim. vijeka. falsifikat). mislimo s razlogom. Malo je. U stvari. mlaðim djelima (citat. svakako vaÿan uticaj u kwiÿevnoj tradiciji. Sasvim je malo (ili nimalo). graði) tako se isti tekst moÿe posmatrati s obzirom na prijem u drugim. mistifikacija. kako komentator/prireðivaå nastoji da odgonetne odnos novonastalog teksta prema starim tekstovima (kao izvorima. ili koji je potrebno da zna åitalac. filološki komentari koji objašwavaju/tumaåe stawe u tekstu i wegovu predistoriju dopuwavali bi se tumaåewima odjeka teksta. treba jedno od prvih mjesta da zauzme Ÿivot i prikquåenija Dositeja Obradoviãa: tragovi toga teksta rasijani su po ÿanrovski raznovrsnim djelima. podsticajima.KRATKI PRILOZI UDC 821. KA JEDNOM OBLIKU TEKSTOLOŠKIH KOMENTARA (UZ DJELA DOSITEJA OBRADOVIÃA) Dušan Ivaniã Savremeno kritiåko izdawe ima kanonizovane komentare: u wima se saopštavaju podaci o genezi i objavqivawu. Meðu wima. bilo nastojawa da se zasnuje onaj vid komentara koji bi pratio preoblikovawe odreðenog djela (ili wegovih dijelova) u novim kwiÿevnim tvorevinama drugih autora.09 Obradoviã D. meðutim. Koliko nas zanima stvarni smisao odreðenog teksta. Takva bi paÿwa trebalo da se posveti prije svega onim tekstovima koji su imali širok i dugotrajan. smisao koji je imao na umu wegov autor. podstrek. Memoare Prote Mateje Nenadoviãa ili Ÿitije Gerasima Zeliãa.

pa Vuk. Mušickog. Vidakoviãa. ili priåom o sazrijevawu i razarawu iluzija. Paÿqivim prouåavawem tradicije utvrdilo bi se šta je od izvornog modela (genotekst) preuzeto. Takoðe bi u graðu za izuåavawe recepcije drugih djela trebalo uzeti opet samo znaåajnije autore. Igwatoviãa. sastavqena kao zbirka jednostavnih oblika. Ako bi prethodni plan istraÿivawa/komentarisawa bio oåito globalan. Takvim komentarima mogla bi se obuhvatiti doslovno najkrupnija djela ili autori nove kwiÿevnosti. intertekstualnih procesa u smjeru genotekst (tekst — izvor) > fenotekst (tekst — novo djelo). One su saopštive u preoblikovanim.318 akribiånošãu prikupili takvi podaci za odnos izmeðu domaãeg pisca i domaãe kwiÿevnosti i za izuåavawe kwiÿevnih. Sremca (da ostanemo u okvirima starijih razdobqa). postajuãi time vrlo prilagodqive razliåitim sadrÿajima i okolnostima. poruku ili pouku. Wegoš ili Andriã. kao prema izvoru ili kao prema graði. A naša filologija bila bi u stawu da na taj naåin izda svoje znaåajne pisce samo uz usredsreðen grupni rad. a ne kao prema umjetniåki oblikovanoj cjelini. prerade i autorski komentari). kad je rijeå o odnosu prema Basnama Dositeja Obradoviãa. ili obrascem prosvijeãene liånost? Veã sama åiwenica da se u prvoj polovini 19. dakle. vicevi. kako se govori u novijoj terminologiji. pošto nije moguãe u našim prilikama da se ovim postupkom ispita kwiÿevno nasqeðe u cjelini. inaåe. to pred prireðivaåa. Uzimajuãi u obzir kompleks ovakvih istraÿivawa. mješovite izvornosti (prevodi. poslovice. pa se ne moÿe govoriti o homolognosti modela ili morfološkim vezama izmeðu wih. Da li samo primjerom o pojedinaånom ÿivotnom putu. tu cjelinu moÿe visoko cijeniti. Najopštiji plan zahvata ono što bi se moglo nazvati odreðewem modela: npr. danas to sve nudi teorijski izazovne i raznostrane moguãnosti. po pravilu saÿetim i lokalizovanim. na prvo mjesto status primaoca (fenoteksta) koji se prema genotekstu ponaša aktivno. parodira ili destruira. na prvom mjestu Dositej. zagonetke. stavqajuãi. drugi bi mogao biti sasvim lokalan. a šta napušteno. Kao i drugi mali oblici. mada. prilagoðenim znaåewima. Odliåan primjer tome pruÿa Serbijanka Sime Milutinoviãa Sarajlije. šta preoblikovano. kojim svojim ÿanrovskim crtama utiåe na stvarawe novih djela. To su dva djela izmeðu kojih nema neposredne ÿanrovske veze. vijeka pojavquje srazmjerno mnogo autobiografija govori i o razgranavawu jednog oblika (afirmacija genoteksta) i o wegovom preobraÿavawu. Basne su fragmentarna prozna cjelina. Razumije se. npr. Serbijanka je tematski povezan niz pjesama o Prvom i Drugom srpskom ustanku. Komentatora i wegovog åitaoca moglo bi zanimati kako se taj model rasprostire. A svakako bi se mogli naãi i primjeri u kojima se taj oblik odbija. On bi obuhvatio intertekstualne aspekte sa stanovišta recepcije (više nego uticaja). odbaåeno ili zamijeweno. koncentrišu se u poentu. Basne imaju otvoren denotativan smisao. autora komentara postavqa visoke zahtjeve. primjeri — i basne se lako integrišu u obimnija i uop- . Ÿivot i prikquåenija kao model teksta/ÿanra/djela. igre rijeåima.

" Oåito se radi o parafrazi (koja se pretoåila u komentar) Dositejeve basne Ÿaba i junac (SD. „Velikaše srpske / Malo koga . Komentarišuãi ponašawe srpskih velikaša. gdje lisica. kao i Milovan Vidakoviã." Slika je donekle analogna Dositejevoj basni Lav i magarac (SD. pastirku alpijsku ili neki drugi Dositejev spis. Dositejevoj basni Zecovi i ÿabe (SD. Sliåno je u pjevawu 74 (289/291). nadimat se ÿapski. 1: 501—502). a pri tom vaqa zahvatiti kao wihove åitaoce i sqedbenike glavne pisce devetnaestog vijeka. da ne bi pala. mada bi se mogla povezati s još nekim od basana. što odgovara. koji zarobqavaju ÿene hrišãana pqaåkajuãi ih: „Kako l' bi se to nazvati moglo / Hudna pomoã lisici kupine". / Il' zecovski topit se u vodu?" (31. / Dok i puãi ne dorastav bika. zbog wihovih neumjerenih zahtjeva. vojvoda oko propasti ustanka. u kojoj se lisica oklizne i. Karaðorðevog zeta i vojvode. Dositejeve Basne. gdje magarac revawem plaši ÿivotiwe. inaåe veliki poštovalac Dositeja Obradoviãa. wegove Basne osjeãao kao intimno štivo. Pošto se okrvavi. Dositej je. tokom epohe realizma postao dio daqe tradicije i znak odreðenog tipa literature. npr. 1: 416). Ta misao nesumwivo odgovara situaciji u Dositejevoj basni Lisica i groÿðe (SD. reãi ãe (67: 172/3): „Nego nekud!… Preko dobra boqe / Iã traÿiti. Milutinoviã kaÿe: „Vješat im se ko bez qešnik' miš'ma.319 šte u druga i drugaåija djela. Navešãemo nekoliko primjera iz Serbijanke da bi se pojasnile gorwe teze. na primer. gdje Sarajlija govori o tiraniji Antonija Pqakiãa. Kritikujuãi drugom prilikom srpske starješine i saradnike Karaðorðeve. 1: 459). Sliåna ispitivawa trebalo bi da se obave i na drugim Dositejevim djelima. u drugom stihu. 33—37). Govoreãi o porazu Hafis-paše. „Uzvišeno kiselo je åešãe" (13: 41. citira se prema našem izdawu u SKZ. što je parafraza basne Lisica i kupina (SD. zakquåi da bi boqe bilo da je pala nego što je iskala pomoã. Oåito je Sarajlija. / A ne mareã što mu strše uši. 1: 493—494). pri åemu se ne nastoji obuhvatiti sve djelo. ode govoreãi „Jošt je kiselo. Wihova poruka je ne samo lako prenosiva nego je i podloÿna parafrazi i novoj denotaciji. a lav ih lovi. Opisujuãi stawe meðu dahijama poslije ustanka. djelovalo je i na 92. 1: 440). 1: 439). pokušavajuãi da dohvati groÿðe na visokoj grani. Kad. Milutinoviã wegovu sudbinu komentariše jednim stihom. Stevan Sremac daje svojim junacima da åitaju Adelaidu. trnu od wega zubi". Dƒ se pokazati na nekoliko primjera. kako se uspostavqa veza izmeðu Dositejevih Basana i Serbijanke. ništa ne vaqa. stih u pjevawu 77. to nije samo znak prisustva našeg prosvjetiteqa veã i odreðene koncepcije junaka kao åitaoca. Milutinoviã ãe reãi. nalazeãi im mjesta prije svega u uopštavawima etiåkih aspekata djelovawa ustaniåkih starješina. / Navukavši lavåetinu na se. „Jadne bake razgowati revom. 1993). koji se hvalio da ãe ustanike pokoriti. Magarac u lavovoj koÿi (SD. Isti izvor. gdje se govori o ruÿnim postupcima ustanika. te je rijeå o povezivawu više podsticaja ovom Sarajlijinom komentaru. pridrÿi se kupine.

1—3. Dositej Obradoviã. što je parafraza jedne parabole u naravouåeniju uz basnu Vran i slavuj (SD. / Nauåiti vlast i blago što je / Ko enonog Egiptu tirana / Sasvim gwurnuv u volšebnu kacu. 1: 674). LITERATURA 1. Sabrana dela. poetika epoha.320 da ne vaqadjaše. Meðutim. povoqno primano i djelovalo na glavna podruåja novih umjetniåkih tvorevina. 2. SKZ. 573. / Nek poznadu. estetizovanoj transpoziciji stvarnosnog. Beograd 1993. koliko i pitawima recepcije jednog opusa u nastajawu novih kwiÿevnih tvorevina. veã sam postupak i wegova uåestalost kazuju kako je Dositejevo djelo paÿqivo åitano. svojstvenih basnama. priredio Dušan Ivaniã. pojava ili liånosti. Ali umjesto uputstva/pouke ili alegorijskog smisla. dok se slikovitošãu komentara (nastalom saÿimawem i prilagoðavawem basne) pojaåava uopštavawe poruke i wen izrazit retoriåki profil. Tako se s tekstološkim komentarima daje prvorazredna graða raspravqawu raznolikih genoloških pitawa. Jelena Šauliã i Borivoje Marinkoviã. Beograd 1961. kw. Simo Milutinoviã Sarajlija. Serbijanka. otvarajuãi se ka umjetniåkoj. priredili Ðuro Gavela. Milutinoviã je saÿimao Dositejeve basne u aforistiåki iskaz. Prosveta. kako ÿivjet duÿno". wihove transpozicije u Serbijanki ukazuju na konkretne qude i wihova ponašawa. . izmeðu ostalih prirode odnosa izmeðu ÿanrova. koristeãi se slikovitim jezgrom ili poentom izvornika kao podlogom uopštavawa i komentarisawa istorijskih dogaðaja.

u taišo periodu (1912—1926) nastaje demokratsko raspoloÿewe dolaskom novog cara.11:520) KOMPARATIVNI OPIS JAPANSKIH I SRPSKIH AVANGARDNIH ÅASOPISA Kajoko Jamasaki Avangarda se kolebala.. I Japan se tada nalazio u prekretnici. Tako moÿemo pomenuti pojavu „efemernih åasopisa" ili „malih åasopisa". u kwizi Avangarda — Teorija i istorija pojma. .1 Oba su prisutna u japanskom društvu dvadesetih godina prošlog veka. Oni se pojavquju i u Evropi i u Japanu za vreme avangarde. Ÿan Vajsgerber naveo je dva uslova za nastanak avangarde: „minimum slobode" i „razvoj industrijske i urbane civilizacije". Kwiÿevne avangarde: pregled i istraÿivawa. Upravo nam to kolebawe i govori o tragawu za novom slikom sveta koju su umetnici poåetkom dvadesetog veka ÿeleli da izraze. Istraÿivawe malih åasopisa omoguãuje nam da izbliza pratimo aktivnost avangardnih pokreta. koje ãe kratko trajati. 1. individualnog i kolektivnog. Ovaj rad ima za ciq da prikaÿe paralelne pojave u avangardnim pokretima u prostorno i po tradiciji tako udaqenim kwiÿevnostima kao što su japanska i srpska. tragali su za novim pesniåkim izrazom. Zajedniåki su. izmeðu dve tendencije: rušilaåkog i stvaralaåkog. u tipološki veoma sliånom okruÿewu. 170. racionalnog i iracionalnog i dr. na primer. neke veã na prvi pogled vidqive nove pojave u kwiÿevnom ÿivotu. naime. dakle. Naglom industrijalizacijom i razvijawem privrednog ÿivota stanovništvo se preliva sa sela u gradove: formiraju se novi gradovi. poput klatna. prepune paradoksalnosti koje je donela zapadna civilizacija. Posle meiði perioda (1868—1912) monarhistiåko-apsolutistiåkog duha. iz åega je proizašao niz paralelnih pojava. kao i u japansku.ISTRAŸIVAWA UDC 050(497 . što je odraz tadašwe Evrope. I evropski i japanski pesnici nalazili su se. prenošena iskustva izvornih evropskih avangardnih pokreta. I u srpsku su kwiÿevnost. I japanski pesnici. koji ãe bitno promeniti naåin ÿivota. Beograd 1997. 1 Ÿan Vajsgerber. da bi se ubrzo javila nacionalistiåka tendencija. svesni protivreånosti koje je donela evropska civilizacija nakon meiði restauracija (1868).

Programi se najåešãe iznose u vidu borbenih manifesta. Za komparativnu i tipološku analizu izabrali smo dva japanska avangardna åasopisa — C rveno i crno i Mavo. Srpska kwiÿevnost. da bi se ponovo vratila tekovinama hrišãanske kulture. I kao što su manifesti borbeni. ukquåujuãi i prevodnu kwiÿevnost koja je u wima prisutna. i niz tipoloških srodnosti. Mewala se ne samo wihova priroda. najboqi pokazateqi veoma sloÿenog kwiÿevnog ÿivota za vreme avangarde. 1. koje objediwuju sliåni ili åak isti program. Osnovni uzrok se svakako nalazi u isticawu umetniåkog momenta. kada parnasovstvo i simbolizam smewuju avangardni pokreti. jer se poetika avangarde zasniva na kosmopolitskom duhu. pored izvesnih razlika. od koje se oslobaða tek u XIX veku.322 Naš je zadatak da pokaÿemo neke najuoåqivije sliånosti i razlike u recepciji avangardnih pokreta u jednoj i drugoj kwiÿevnosti. Moglo bi se reãi da je i åasopis u celini i . hrišãanske kulture. parnasovstvu i simbolizmu. u estetizmu ili larpurlarizmu (l'art pour l'art). Japanska kwiÿevnost razvijala se van evropske civilizacije. Jer škola podrazumeva da postoje sledbenici koji odreðenu kwiÿevnu veštinu nasleðuju i usavršavaju. Posebno ãemo obratiti paÿwu na wihov program. wihove osobine nego i wihova funkcija. jer se vezuju za mawe i zatvorene grupe pisaca. u sredwem veku bila je izloÿena uticaju islamske civilizacije. za vreme samurajske vladavine. Isto tako meðu saradnicima se nalazi veliki broj slikara. Åasopisi postaju sve ekskluzivniji. Vreme efemernih åasopisa Istoriåari kwiÿevnosti veã su zapazili da su se zajedno sa opštim promenama u kwiÿevnosti mewali i åasopisi. Zajedno sa raspravama o kwiÿevnosti objavquju se i rasprave iz opšte estetike. jer razaraju tradicionalne oblike. Nije sluåajno što se naziv škola zamewuje nazivom pokret. dok se u pokretu okupqaju kwiÿevni istomišqenici oko zajedniåkog programa. koje proizlaze iz sliånog ili zajedniåkog programa. naåin ureðivawa i kwiÿevna dela. i dva srpska — Puteve i Svedoåanstva. borbeni su i avangardni åasopisi. koji su. sa likovnim prilozima koji su sami po sebi vredni i dovedeni u ravnopravan poloÿaj sa kwiÿevnim prilozima. s kojom ãe se istinski susresti tek u drugoj polovini XIX veka. Po pravilu grafiåka oprema je finija. E femerni åasopisi A. Ta se promena u evropskim kwiÿevnostima naroåito dobro vidi na prelazu od realizma i naturalizma ka impresionizmu. Drugi talas velikih promena u åasopisima zapaÿa se na poåetku dvadesetog veka. Zbog toga se sasvim prirodno mewa i izgled åasopisa i sastav wihovih saradnika. Oåekujemo. posle izolacije koja je trajala više od dve stotine godine u edo periodu (1600—1867). Suÿava se i krug åitalaca. åini se. koja je sastavni deo evropske.

Druga wihova osobina je. åasopisi nisu više usko kwiÿevni. Åisto kwiÿevni prevrat pribliÿava se socijalnom prevratu: kwiÿevna revolucija ide u susret društvenoj revoluciji. kako se na engleskom nazivaju. do baleta i åak do cirkuskih predstava. kapriciozan i nije ga uvek lako objašwavati. U tome se zapravo najviše i ogleda promewena funkcija kwiÿevnih åasopisa.323 svaki wegov deo zasebno jedna vrsta kwiÿevne akcije. nego otvaraju svoje stranice svim umetnicima i svim vrstama umetnosti. izmeðu ostalog. Ali efemernost ima i druge uzroke: zatvoren krug istomišqenika. Oåigledno je da su tek avangardni åasopisi u pravom smislu postali male revije ili. Negativan odnos prema åovekovom iskustvu iz drugih. Ona više nije åisto estetska kao u vreme simbolizma. a ona se brzo mewa. Zato avangardni åasopisi po pravilu donose dokumente i opise ne samo iz obiånog ÿivota nego još više iz neoficijelnog. Tako su dadaizam i posle wega nadrealizam odbacivali sve kwiÿevne konvencije. Zato su po pravilu kratkotrajni. efemernost. Akciju i borbenost takoðe nalazimo u imenu najslavnijeg ekspresionistiåkog åasopisa Der Sturm. da bi se traÿili novi izvori poezije u samom ÿivotu. koji se brzo raspadao. koji je ureðivao Hervart Valden (Herwarth Walden). ne samo po tema- . preko slikarstva i vajarstva. little magazines. Maske su. Vidi se to. kao što je poznato. prema tome. Nekadašwi saloni zamewivani su kafeima i kabareima u kojima se odvija pravi kwiÿevni ÿivot. zapostavqenog. a sada nekoliko meseci i najviše nekoliko godina. Pregled i naroåito paÿqiv opis ovih malih revija omoguãuje nam da sagledamo svu dinamiku kwiÿevnog ÿivota. Do wega je došlo upravo zato što je evropska umetniåka avangarda pokazala izuzetno veliko interesovawe za vanevropske umetniåke tradicije i kulture. naravno. a izmeðu ostalog i pozitivnim odnosom prema iskustvu koje je otkrivano u budizmu. uostalom. Pošto u vreme avangarde ne dolazi samo do „mešawa ÿanrova" nego i do „mešawa raznih vrsta umetnosti". Zbog svega toga evropski avangardni kwiÿevni åasopisi dobili su još jednu osobinu koju ÿelimo da istaknemo: od nekadašwih nacionalnih postali su u najširem smislu internacionalni. Ranije su åasopisi izlazili godinama i decenijama. postale popularne posle Apolinerovog i Sandrarovog otkriãa crnaåke plastike. i vrlo uzak krug åitalaca. lutkama i maskama. Zato se kao opšta moÿe izdvojiti još jedna wihova osobina: „umetniåko šarenilo" od kwiÿevnosti. sluåajno. prezrenog ÿivota. koji je u vreme avangarde dosta ãudqiv. Otkriãe crnaåke plastike nije. koji su ÿeqni kwiÿevnih senzacija kao jedne vrste kwiÿevne mode. Druga osobina avangardnih åasopisa proizlazi iz prve: svaki od wih traje onoliko koliko je potrebno da se program iznese i odreðena kwiÿevna „akcija" izvede. Objašwewe je oteÿano i zato što je avangarda. Poznati åasopis nemaåkog ekspresionizma upravo se tako i zove Die Aktion. odnosno literaturu koju je graðanska kultura kanonizovala. i koji je imao izvesnog odjeka i u Japanu. negirala kwiÿevnost kao posebnu instituciju. vanevropskih kultura zamewen je pozitivnim. sa sve primamqivijim klovnovima.

koji sadrÿi futuristiåke ideje. psihološkim i politiåkim pitawima.324 ma i prilozima nego i po saradnicima iz razliåitih delova sveta. romana i kwiÿevnih kritika. A kao internacionalni lakše su proširili svoj uticaj. Osetio se. odnosno malim revijama. slikar Tai Kambara objavquje u katalogu za svoju izloÿbu Prvi manifest Kambare Taija. 1909—1911) predstavqala je estetizam. kao što je Novo selo (Atarashiki mura). namewene uÿim åitalaåkim krugovima. Sledeãe. u veoma malom tiraÿu. i u japanskim kwiÿevnim åasopisima. oktobra 1920. okupqaãe oko sebe pisce i pesnike mawe-više odreðene kwiÿevne. 1922. po engleskom izrazu little magazines. Skoro nijedna od wih nije mogla da izlazi duÿe. Decembra 1921. naravno. Igrali su. kao i arhitekti. koji su izlazili poåetkom dvadesetog veka u Americi i Engleskoj. starijih kwiÿevnih åasopisa. umetniåke pa i ideološke orijentacije. retko koja je doÿivela treãi broj. godine pesnik Šinkiãi Takahaši u svojoj zbirci pesama objavquje i pesmu Potvrda je dadaista (Dangen wa dadaisuto). U istoriji japanske moderne kwiÿevnosti neki åasopisi su odigrali veoma vaÿnu ulogu u formirawu kwiÿevnih pravaca. Broj tih malih åasopisa naglo se poveãava tokom 1920-ih. Na poåetku su to bili åasopisi koji su se krajem devetnaestog i poåetkom dvadesetog veka pojavili u sluÿbi širewa socijalistiåkih ili hrišãanskih ideja. U wima su se åitaoci mogli obavestiti kako o kwiÿevnim tako i likovnim kretawima u Evropi. u izvesnom smislu. One sadrÿe. Taj izraz je prvobitno oznaåavao one nekonvencionalne kwiÿevne åasopise. dok su se u Japanu pod tim terminom razumevali oni nekomercijalni åasopisi koje u malom tiraÿu izdaju pojedinci ili male grupe. 1910—1923) okupqala je humanistiåki nastrojene pisce. Åasopis Danica (Myojo. i 1921—1927) bio je središte japanskog romantizma. tako da su åesto prevazilazile okvire kwiÿevnih revija u najuÿem smislu te reåi. pored poezije. poåetkom dvadesetih. „male revije" poåiwu da izlaze tek u vreme avangarde. koji su takoðe brzo poåeli da se mewaju. Oni su izlazili redovno. Naime. objavqeno je u Japanu nekoliko znaåajnih umetniåkih manifesta. prosvetiteqsku ulogu u procesu modernizacije japanske kwiÿevnosti. U to vreme. za wih pišu i likovni i pozorišni umetnici. i tekstove o filozofskim. koja se smatra prvim dadaistiåkim manifestom u Japanu. izrastajuãi u åasopise multidisiplinarnog karaktera. glasnik jednog humanistiåkog pokreta. trajali su duÿe i nameweni su bili široj intelektualnoj publici. kada poåiwe intenzivna recepcija avangardnih pokreta. drame. 1900—1908. Efemerni åasopisi u Japanu U Japanu se efemerni åasopisi nazivaju ritoru magaðin. Za razliku od ovih. a Bela breza (Shirakaba. dakle sve porodiåne publikacije koje nisu bile masmedijskog karaktera. proze. imali su stabilan program. B. Pojava malih revija . toliko da se on osetio i u japanskoj kwiÿevnosti. Plejada (Subaru. pesnik Renkiãi Hirato na ulicama deli letke sa svojim Manifestom japanskog futurizma.

U wemu su jasno podvuåene ideje o suprotnosti izmeðu klasa. Ko ne priznaje ÿivot. Istina je apsolutna. ali prototip manifesta u modernom društvu nalazi se u Manifestu Komunistiåke partije iz 1848. 1921—1924). klasnoj borbi i internacionalizmu. Danas ne postoji Bog. Zbog ÿivota branimo istinu revolucije. Zen'eishi no jidai — Nihon no 1920 nendai ( Vreme avangardne poezije — 1920 -ih u Japanu) . Vreme takozvanih little magazines karakterisalo se upravo bezbrojnim manifestima koje su mladi umetnici agitatori objavqivali u revijama efemernim poput jutarwe rose. åovek je åoveku neprijateq. Soseisha. konstruktivizma ili ekspresionizma. takoðe je objavio svoj manifest. Åasopis se deklarisao kao kosmopolitska kwiÿevna revija i pod geslom „akcija i kritika" zalagao se za internacionalizam. izjašwavao se za mir i protiv rata. On mora da bude ubijen. koji su uzastopno objavqivali mnoštvo manifesta. i one ãe se prosto utrkivati u objavqivawu svojih manifesta. pod snaÿnim uticajem Barbisovog (Henri Barbusse. Manifest dobija karakter zasebnog oblika ili ÿanra avangardne kwiÿevnosti od vremena italijanskih futurista. a pisac Takeo Arišima (Takeo Arishima. sa jasnom socijalistiåkom orijentacijom. „Nekada je åovek stvorio Boga. åasopis Sejaå semena (Tanemaku hito. Sada ga je åovek ubio. Åovek je åoveku vuk. Tokyo 1992. davao podršku radniåko-seqaåkoj Rusiji. Sejaå semena je pokrenuo Omi Komaki (1894—1978). 'Istina' ili 'ne'.325 upravo se poklapa sa „vruãim" periodom avangardnih manifesta. Na primer. Mi smo ti koji ãe ga ubiti. isto tako je objavio Manifest jedan (Sengen hitotsu) kao rezultat bolnog razmišqawa o odnosu pisca prema društvenim protivreånostima. što ãe imati veliki uticaj na razvoj proleterske kwiÿevnosti u Japanu. Bez obzira na drÿave ili rase. koja je okupqala pristalice Tolstojevih humanistiåkih ideja. uz neke elemente anarhizma. godine. definitivno nije åovek sadašwosti. on je zanimqiv po tome što je Komaki na wegovim stranicama predstavio „Treãu internacionalu". 1878—1923) iz kwiÿevne grupe Bela breza. napisani u duhu futurizma. Pod svetlošãu istine dolazi do spajawa i razdvajawa. . I pored toga svuda je puno wegovih varijanti. 'Da' ili 'ne'. Zato govorimo onu istinu koju drugi neãe. Neka se zna sudbina stvorenog. Manifest. napisali su pesnik Masatoši Muramacu (Masatoshi Muramatsu. u prvom broju åasopisa. 108. koji se vratio iz Pariza. Sad ustaje sejaå semena — zajedno sa svim drugovima sveta!"2 2 Yusuke Komata. Gospodari smo ÿivota. 1873— 1935) internacionalistiåkog pokreta za mir Klarte (Clarte). 1895—1981) i reÿiser Takamaru Sasaki (1898—1986). Tu nema kompromisa. U malim åasopisima nisu objavqeni samo avangardni manifesti. Sve dok traje ovo stawe suprotstavqenosti dva tabora. objavqen oktobra 1921. dadaizma. Imao je socijalni karakter i sluÿio je agitaciji. Gledajte! Mi se borimo za današwu istinu. Mada u wemu nije bilo literarnih ostvarewa znaåajnih za kwiÿevnu istoriju.

Takve avangardne tokove slede male revije. predloÿena na meseånoj redovnoj sesiji. meðu kojima su dadaisti Ðun Cuði i Ðun Okamoto (Jun Okamoto). Meðu wima se nalazi Ge. Gjmgem (G. takoðe. ja sam jedan od onih koji nemaju veze sa åetvrtom klasom. ja ãu ostati plod postojeãe vladajuãe klase. Kjoðiro Hagivara i Šigeði Cuboi (Shigeji Tsuboi) iz åaso3 Nihon gendai bungaku zenshu. svedok usmeravawa avangardne poezije ka nadrealizmu. kao što bi crnac ostao crn ma koliko ga prali sapunom. kao i na pišåevu usamqenost. ukupno 10 brojeva.). Veã sam naslov Manifest jedan upuãuje nas na autorov pristup koji se bitno razlikuje od drugih tadašwih manifesta povišene temperature. ukupno tri broja. godine izvršiti samoubistvo. G. G. koji je izlazio od juna 1924. S druge strane. odrastao i stekao obrazovawe izvan åetvrte klase. 409. do januara 1926. U Odboru akademije poezije Dalekog istoka okupilo se šezdesetak. do novembra. Gore navedeni manifesti uglavnom govore o zadacima kwiÿevnosti ili o duhu kwiÿevnosti. ne pomišqam da me prihvate u wu. ma kako se promenio moj daqi ÿivot.326 Takeo Arišima je svoj Manifest jedan objavio u januarskom broju åasopisa Rekonstrukcija. godine. prevede na engleski. kao i da se objave originali i prevodi dela avangardnih pesnika širom sveta". tom 20. koji je izlazio od avgusta 1924. ali se ne bave problemima kwiÿevne forme. Pokretaå ovog åasopisa Tomoo Tozaki bio je u to vreme poznat kao dadaistiåki pesnik. uopšte nema radikalizma ni optimizma. štampawe godišwaka poezije. gde autor iznosi svoj skepticizam u pogledu plodova koje su narodu donele Francuska i Ruska revolucija. organizovawe predavawa. Takeo Arišima). Na kraju krajeva. objavi u narednom broju i pošaqe istovremeno redakcijama inostranih åasopisa. raspravqao u wen prilog i stupio u pokret za wu. . Pesnik sveta u prvom broju objavquje svoje planove aktivnosti: izdavawe glasnika Pesnik sveta. avangardni manifesti kao što su Prvi manifest Taija Kambare i Manifest japanskog futurizma. Prema tome. pisac ãe oktobra sledeãe 1923. Stoga bi moj zadatak uvek bio i ostao samo da se obratim onima izvan åetvrte klase. Pošto je apsolutno nemoguãe da postanem pripadnik te nove klase. i kosmopolitski Pesnik sveta (Sekai shijin). 1922. recitovawa i izloÿbi. Tokyo 1969. i pored jasno izraÿene imitacije italijanskog futurizma. Prrr. da se „jedna pesma. „Roðen sam. Gjmgjgam. U planu je bilo. francuski i ruski jezik. dok kwiÿevnost ubrzano nagiwe ka leviåarewu. izbor ålanova odbora. Sav oåajan."3 U ovom tekstu. kontakt sa pesnicima sveta. nemaåki. Wega muåi pitawe kako intelektualac moÿe da se uhvati u koštac sa stvarnim socijalnim problemima. kao i niz drugih åasopisa. a u redakciji trideset umetnika. P. Arishima Takeo (Sabrana dela savremene japanske kwiÿevnosti. Glupo mi je slagati sebe da bih je branio. Kodansha. govore ne samo o duhu nove poetike veã i o umetniåkoj formi.

U tom manifestu autor se zalaÿe za „Don kreacionizam". Relativna voqa bezbrojnih simultanosti pospešuje novu usmenu kwiÿevnost. kwiÿevne kritike i prevedene stihove. objavqene u dosta velikom broju prevedene pesme. uliånu umetnost. Tekst. Nekoliko prevedenih pesama savremenih kineskih pesnika potvrðuje da åasopis nije pratio samo tokove evropske poezije. Tomojoši Murajama iz åasopisa Mavo i drugi. beskrajni su objekti. koliko je izašlo. gravitaciona sila itd. kao što su negirawe konvencionalne umetnosti i davawe prioriteta ÿivotu. a od nemaåkih pesnika kubista Maks Veber (Max Weber). pored pesama japanske avangarde. ÿivot jednak umetnosti i wihove sveobuhvatne meðusobne odnose. Tekst se završava ovako: „Granice su izbrisane. elektron. Letimiåan pregled sadrÿaja sva tri broja ovog åasopisa. koji sadrÿi šest taåaka. Klabund (pravo ime Alfred Henške /Alfred Henschk/). Wagner). za propagandu i za izdavaštvo — nagoveštava da su nameravali da deluju kao organizovan društveni pokret. To je istinski tuÿna istorija poraza qudske vrste. za kritiku. za prevoðewe. Mi." Objavqen nacrt organizacione šeme wihove åete Don gasa — koja se sastoji od odeqewa za poeziju. Ne moÿemo pouzdano utvrditi da li je i koliko uspeo da uspostavi kontakt sa svetskim avangardnim revijama." U wemu se jasno ogledaju osobine futurizma i dadaizma. za likovnu umetnost. dinamiåni ples. Vagner. Sadrÿi manifest. Ima i francuskih pesama. dosta apstraktan i pun euforiånih izraza kao što je osvajawe svemira. Zastupqeni su ruski avangardni pesnici Vladimir Majakovski (1893—1930) i Vadim Šeršeweviå (1892—1942). qudska vrsta. pokazuje da su. U prvom broju objavqen je i manifest pod naslovom Prvi manifest Don kreacionista (Don kurieshonisuto daiichi sengen). makar u planovima. Iz samog manifesta jasno proizlazi wihova teÿwa ka kosmopolitizmu i multidisciplinarnoj umetnosti. za kreativnost. za pozorišnu umetnost. Armin T. 1. dadaista F. revolucionarni pesnici Oskar Marija Graf (Oskar Maria Graf). avgust 1925. ne govori neposredno o umetniåkoj formi. . ali i teÿwa ka prirodnim naukama: na više mesta upotrebqeni su struåni termini kao što su kosmos. V. Kurt Hajnike (Kurt Heynicke). Vagner (F. 19. za ples. br.327 pisa C rveno i crno (Aka to kuro). Mada ovaj manifest. industrijalnu umetnost. narodno pozorište. Albert Erenštajn (Albert Ehrenstein). Ali se oseãa. entuzijazam i voqa da se japanska savremena poezija predstavi inostranoj publici. Prvi broj åasopisa Pesnik sveta skromnog je izgleda i ima svega 26 strana. programski tekst objavqen u istom broju pod naslovom Poåetak kreaci4 Sekai shijin. poåiwe reåenicama: „Svet konvencionalne umetnosti je u svim oblastima srušen. za nauku. ekspresionisti Varter Hazen Krefel i Karl Cukermajer (Karl Zuckermayer). V. pesme. nismo mogli da ga obeleÿimo nijednim nadgrobnim spomenikom.4 koji je najverovatnije napisao glavni i odgovorni urednik Don Zaki (pravo ime Tomoo Tozaki).

Meðutim. Kao oblike umetnosti Don Zaki pomiwe usmenu kwiÿevnost. niti se pomiwe ime Uidobra ni Reverdija. Stiåe se utisak da je ovaj programski tekst preplavqen svim idejama koje su privlaåile tadašwe japanske intelektualce. Institut za kwiÿevnost i umetnost. prosveãewe proletarijata. Meðutim. a govori afirmativno o groteski. Meðutim." O suštini kreacionizma najboqe govore wegovi stihovi: „Zašto opevate ruÿu. od dadaizma. definiše stav umetnika kao religiozan. Nolit.5 sa potpisom Don Zaki. Umetnost je pribliÿavana ÿivotu. 379—380. On je samo jedan od avangardnih pokreta koji su se posle Prvog svetskog rata pojavili u Evropi. objavqivani u tim malim revijama. sadrÿavali su åesto ekstremni pa i prazni heroizam i narcizam. bez dodirnih taåaka sa stvarnim ÿivotom. Wegov rodonaåelnik je åileanski pesnik Uidobro (Vincente Huidobro). dinamiåki ples i stvaralaåku kritiku.328 onizma (Sozoshugi no shuppatsu). kao i insistirawe na kreativnosti. da bude narodna. Up. internacionalizma. Uidobro se zalaÿe za poeziju koju pesnik „stvara kao novu kosmiåku realnost koju umetnik dodaje prirodi". pun je samouverenosti kao da je wegov pokret izvoran u svom duhu. sutrašwicu nihilizma. u japanskom manifestu se nalazi jedna od kquånih reåi kreacionistiåke ideje kao što je kosmos. Negirajuãi konvencionalnu umetnost i istiåuãi neograniåenost objekata. Bezbrojni manifesti. Tekst istiåe da su ciqevi pokreta industrijski i masovni i da wihova umetniåka forma sadrÿi simultanost. a umetniåki pokret društvenom pokretu. nauåni. Podstaknuti Uidobrovom posetom Španiji 1918. od Isto. Kasnije je francuski pesnik Reverdi uveo taj pokret u Francusku. 5 6 . on odbacuje anegdotsko i deskriptivno."6 U åasopisu Pesnik sveta nema nijedne španske pesme. dijalektiåan i aktivan. on se zalaÿe za revolucionarnu umetnost. Srÿ wegove umetnosti je ideja: „Stvoriti pesmu kao što priroda stvara drvo. „kreacionizam" nije bio Tozakijev izum. masovna i industrijska. Kao projekat za „rad na rehabilitaciji oåajnika" on navodi progon dekadencije. åudo dadaizma. što bi moglo da budu tragovi ove evropske avangardne ideje. o pesnici? / Uåinite da procveta u pesmi! / Pesnik je mali bog. Beograd 1985. dok elementi umetnosti treba da budu kritiåko-filozofski. 9—10. umetnosti radi umetnosti. Reånik kwiÿevnih termina. konstruktivizma i drugih evropskih avangardnih ideja pa sve do marksizma. misticizma i teorije relativiteta. uliånu likovnu umetnost. polet bratstva. španski pesnici su razvili „ultraizam". koji ga je pokrenuo 1916. godine u Buenos Airesu. Polazeãi od potrebe da pesnik „stvori pesmu uzimajuãi iz ÿivota motive i mewajuãi ih da bi im se udahnuo novi i samostalni ÿivot". sadrÿi nekoliko konkretnih predloga koji se odnose na formu. konstruktivnost i slobodu efekata. Ovaj Tozakijev tekst koji kritikuje pasivnost recepcije evropske civilizacije kod Japanaca proteklih pedeset godina i oštro zamera tzv. relativno-estetski i arhitektonski.

same pesme u prvom broju åasopisa nisu bile toliko radikalne. Posle prvog broja. Nema proznih dela. wihova dela ostaju glavna. tvrdi Ito. dramskih tekstova ni prevoda dela stranih autora. opasno stvorewe". u Tokiju. izdat je juna 1924. br. da mu je skromnost bila snaga". Kjoðiro objavquje dve pesme o seoskom ÿivotu u svom zaviåaju W iva i åovek (Hatake to ningen) i Jesen (Aki). 2. koliko je trajao wegov ÿivot. Crvena boja asocira na komunizam. a posle velikog zemqotresa u oblasti Kanto septembra 1923. u maju åetvrti sa 16 strana. prvi deo. kratki eseji i završna reå urednika. a Cuboi naturalistiåko-realistiåku pesmu Prosjak na vetru (Kaze no naka no kojiki). . U vanrednom broju wima se prikquåio i pesnik Tozaburo Ono. januar 1923. To su C rveno i crno (Aka to kuro) i Mavo. Puroretaria shi zasshi shusei (Zbirka åasopisa proleterske poezije). Uz reprint izdawe ovog åasopisa.8 U svakom broju objavqivane su pesme ålanova redakcije. C rveno i crno „Šta je poezija? Šta je pesnik? Odbacujuãi sve ideje iz prošlosti. U tom smislu moÿemo reãi da je åasopis bio delo zatvorenog kruga pesnika. koji ima 24 strane. Štampano je ukupno pet brojeva za godinu i po dana. Ovaj prvi avangardni åasopis za poeziju. Sam naslov åasopisa nije bilo toliko neobiåan za åitalaåku publiku s obzirom na popularnost tada veã prevedenog Stendalovog romana s istim naslovom. ali su pesnici okupqeni u wemu imali samosvest da su i „crveni" i „crni" i time „priznali i istakli da su nešto što je nemirno i nezdravo. seãajuãi se tog vremena. odmah je ostavio snaÿan utisak na tadašwe åitaoce svojim krupnim slovima C rveno i crno na naslovnoj strani. a ålanovi redakcije bili su pesnici Ðun Okamoto. 1. vanredni broj sa 4 strane. rušeãi tada konvencionalnu koncepciju kwiÿevne revije. Ovaj ureðivaåki koncept bio je gotovo zajedniåki svim brojevima od prvog do posledweg. na naslovnoj strani.329 wih se izdvajaju dva åasopisa po tome što su ostavili jasne tragove u japanskoj kwiÿevnoj istoriji. U prvom i drugom broju objavquju se samo radovi ålanova redakcije. formata A5 i veoma skromnog izgleda. prvi te vrste. romana. koji ãe ujedno biti i posledwi. Tek u Okamotovom ciklusu pe7 8 Aka to kuro. u februaru izlazi drugi broj sa 8. Ãotaro Kavasaki i Kjoðiro Hagivara. a crna na anarhizam. Glavni i odgovorni urednik bio je pesnik Sigeði Cuboi. Nasuprot ÿestokim retorikama koje se reðaju u Manifestu. Tokyo 1978. pesnik Šinkiãi Ito piše da je „åasopis C rveno i crno bio neobiåan fenomen. pa i u kasnijim brojevima. smelo tvrdimo! Poezija je bomba! Pesnik je crni zloåinac koji baca bombu na åvrsti zid i vrata zatvora!"7 Sa ovim nepotpisanim Manifestom åasopis C rveno i crno prvi put izlazi prvog januara 1923. u aprilu treãi sa 8. kad se åasopis otvara za spoqne saradnike. 2.

Åovek koji ne moÿe da ispusti  na pismo od svoje dragane ne razume je istinski. maj 1923. Kritika je u manifestu bila ustremqena na pesnike koji su u to vreme åinili glavnu struju u poeziji u Japanu. a ÿele novac! Da znamo za degradaciju qubavi izmeðu dame i gospodina! Daleko su modernija dva psa. slobodne pesnike. Autor tog nepotpisanog teksta nije utvrðen. koga je dadaista Ðun Cuði preveo i predstavio japanskim intelektualcima. na primer. redu i obiåaju. 4."9 Zapravo su konvencionalna forma i tup ritam bili razlozi wihovog nezadovoqstva poezijom savremenika. U åetvrtom broju. anemiåne japanske pesnike! Slikare! Muziåare! Vajare! koji su zaboravili na ludilo. stari. „Da opåinimo glupe. pesme Cuboija. „Negirajmo! Negirajmo! Negirajmo! Svu svoju snagu usmerimo ka negaciji! Jedino tako mi postojimo! Mi moÿemo ÿiveti ÿivot!"10 Manifest negira sve „izme". podsmevaju se idealizmu i humanizmu. Meðutim. Budala je onaj ko ne zna da umetnost postoji zato što je ona masturbacija åoveka. bile su eksperimentalnog karaktera i imale su isti naslov Bez naslova (Mudai). koji su se zalagali samo za formalnu nevezanost stihova bez novog pesniåkog duha. ÿenka i muÿjak koji su se li na ulazu radwe kimona Micukoši.330 sama O brtawe (Kaiten) oseãa se izvesna avangardna atmosfera. i tu moÿemo da naðemo dodirnu taåku sa futurizmom i dadaizmom. Tekst poåiwe pozivom na prezir materijalnih vrednosti kao što je novac i na pohvalu ludila. kao albatros razvuåen i usporen ritam slobodnih pesnika. na populiste i tzv. Isto. br. kako se åasopis razvija. dok se u Kjoðiroovoj pesmi pod naslovom „˜˜" opisuje grad na veoma radikalan naåin. . negacije i rušewa. Kavasakija i Okamota. mada se pretpostavqa da je reå o Kjoðirou Hagivari. Šta nam onda nudi wihov pesniåki duh u kome se istiåe „negacija"? 9 10 Aka to kuro. 2—8. Odluåno se odbacuju konvencionalna umetnost i wen autoritet. tri od pet objavqenih pesama. Demokratski pesnici u Japanu koji ne znaju da reðaju slova naopaåke! […] Sad je došlo vreme da sahranimo slobodne pesnike koji su dali nogom kukaviåkim pesnicima novog stila! Da uništimo slobodne pesnike! Da razbijemo stari. tj. U wemu je jasno podvuåena namera wihovog avangardnog pokreta: promena i pesniåke forme i pesniåkog duha. U åetvrtom broju je objavqen i wihov novi manifest Prvi manifest pokreta C rvenog i crnog (Aka to kuro undo daiichi sengen). U manifestu je snaÿno prisutan nihilistiåki duh i citirana je reåenica „Sve je za mene ništa" od Štirnera. pojavquje se više pesama napisanih u duhu protesta.

pre svega. pred nama su samo grobovi. a izgubili smo srce. srce… Izloÿba sakatih srca. Aka to kuro. Wihove pesme. Ðun Okamoto (Jun Okamoto): SAKATA SRC A 14 Bezbrojna srca leÿe. Da bismo ih izbacili ÿive. Katawa no shinzo."12 Ovde se prihvata samo „ja" i goli ÿivot. opisuje se pribrano i bez sentimentalnosti. razgraðivawe ÿivota i gubitak srca. Slike raspadawa urbanog åoveka. Moj ÿivot je igra na grobovima. punom suprotnosti. Isto."13 Wihov egotizam. misaoni haos. gde su oštro kritikovali svoje savremenike slobodne pesnike. Proces raspadawa åoveka i dehumanizacije u tadašwem japanskom društvu. I razumqivo je onda što se u manifestu tadašwe vreme izraÿava slikama iz patologije. objavqene na stranicama åasopisa C rveno i crno . Odbacuje se boqševizam. Srce. grobqe. iznad svega nam je potrebna vatra. ispoqen u ovom Prvom manifestu. krv. obrtawe — to su reåi kojim su pesnici pokreta C rveno i crno opisivali slike vremena. slike seksa ili hrane koji su vezani za goli ÿivot."11 Dakle. prati slika smrti. više od hh. srce. kapitalizam. Volim samog sebe više od istine. Zatvor. kao da su predvideli raspad društva. koji. vatra nam je potrebna. br. slike su im ÿivqe i jasnije. srce. sa sklonošãu da se jedna slika zaokruÿuje u jednom stihu. Radikalni egotizam. Isto. . januar 1923. meðutim. ali imaju ubrzani ritam.331 „Prodavali smo svoj ÿivot komad po komad. 11 12 13 14 Isto. a na kraju nam je ostalo presahnulo srce — šta treba da kupimo ovim presahnulim srcem? Bacimo ga u kanalizaciju! Jauåe klica! […] Hteli smo da kupimo ideal i sreãu ÿivota. Bijen nevremenom. zapquskivan åaðu. ni putem revolucionarnog humanizma da ÿiviš za proletere. takoðe su napisane na savremenom govornom jeziku. praznina. duhovi. zato je nosio u sebi pesimizam. Više nema ništa šta bismo mogli kupiti ovim presahnulim srcem. burÿoazija. Što nas briga za ideal i sreãu? […] Sada mi moramo izbaciti svoje leševe. zgrušak potamnele krvi. a „prazno obeãawe" je i vlast anarhista. 1. „I s društvenog aspekta. wegove otuðenosti. 9. nemiri vremena i nasiqe — to su åesti motivi i u wihovim pesmama. Pa šta onda priznaju? „Ne moÿemo da krenemo putem istine i ideala.

april. Progutaj vatru! Progutaj razbuktali plamen! Åasopis C rveno i crno åesto je svrstavan u grupu anarhistiåkih revija. zevawe. On je bio pokret za poeziju u kojoj su duh i oblik tesno povezani i deluju jedan na drugi. pa je stoga jasno pokazivao elemente revolucije pesniåke forme. . zevawe. 4. Cuboi. zaigraj. igraj! — Prasak plamena. povrati. br. Prikazi i kritike objavqeni u svakom broju ovog åasopisa govore da su „rastegnut ritam" i „sentimentalizam" bile stalno wihove mete 15 16 Odore. igraj daqe! Igraj sve dok ne povratiš i ne padneš. namrštenog lica. Mudai. Da ga iscepam i bacim u vatru…? Zar ti nije tako lakše i lepše? Noãni zamor. 3. zato što su åetiri ålana redakcije nagiwala anarhizmu: Kjoðiro. Ono i Okamoto. br. Aka to kuro. To je duša vremena! I ako te uhvati muka. 3. — Migoqewe crne struje. Ali taj åasopis nije samo pokušavao da izmeni pesniåki duh. tiho i bešumno leÿe na ulici kojom besni severni vetar.332 Ta bezbrojna srca. igraj. samo što se nisu raspuknula. 2. februar 1923. Igraj. Povrati. ispij! Ako si se napio. Kijomi Hatajama (Kiyomi Hatayama): IGRAJ! 15 Odreÿi meso! — Iscedi krv! — Ubaci je u pehar lobawa Hajd'. povrati! Izbquvana krv — U moru izbquvane krvi hhhhhhh! I srce hhhhhhhhh Neka odleti na paråeta! Šigeði Cuboi (Shigeji Tsuboi): BE Z NASLO VA 16 Moje srce je list izguÿvane hartije. On je istovremeno bio i izazov za tadašwu japansku poeziju lišenu ritamskog oseãaja. Aka to kuro.

do avgusta 1925 (ukupno 7 brojeva). Wegov prvi broj pojavio se u julu 1924. kao i Šuzo Oura (Shuzo Oura) i drugi umetnici. da bi zatim usledili šesti (32 stranice) u julu i sedmi (38 stranica) u avgustu iste godine. te radi posla. sa 12 stranica. godine. posle izvesne pauze objavqen u junu sledeãe. åasopis C rveno i crno snaÿno je delovao na tadašwe åitaoce. Ali ovoga puta sam ubio za sebe. i imao je svega 8 stranica. maj 1923. åetvrti (16 stranica) u oktobru. ÿelimo da umremo. Zbog toga su padale teške reåi na slobodne pesnike i pesnike populiste. a A i O predstavqaju oznake alfa i omega (poåetak i kraj). Ovo objašwewe smatra se priliåno pouzdanim. itd. Tokyo 1991. Drugi broj. posle wega ãe poput pene nastajati i nestajati bezbrojni mali åasopisi sa svojim pretencioznim manifestima. vraãa u Japan i sa åetvoricom slikara organizuje prvu izloÿbu pod nazivom Mavo u prostorijama budistiåkog hrama Dempoin u Tokiju.18 Pokretaå åasopisa je bio slikar i pozorišni umetnik Tomojoši Murajama. Iako je bilo samo pet brojeva. jer je na naslovnoj strani bila nalepqena petarda uz autentiåni pramen ÿenske kose. te radi ideologije. Savladati nasrtaje jeste jedino savladati smrt. 15. od petog broja. Up. sa 32 stranice. Kwiÿevnik Takamaru Sasaki tvrdi da M znaåi Masse (prostor).' […] A mi samo tvrdimo: ÿelimo da ÿivimo. ukquåuje se u redakciju i pesnik Kjoðiro Hagivara. 4. ubio sam jer samo to ÿeleo ja. treãi (22 stranice) u septembru. A sada. br. Kjoðiro Hagivara u åetvrtom broju pod pseudonimom Ludi Ð iro beleÿi: „Ropšin kaÿe: 'Uvek sam do sada imao neki izgovor. Aka to kuro. izlazi u avgustu iste godine. savladajmo sve nasrtaje i samo napred!"17 Åasopis C rveno i crno bio je preteåa mnogobrojnih malih kwiÿevnih revija koje su se pojavile na avangardnoj sceni u Japanu. Eksperimenti koje su pokretaåi åasopisa C rvenog i crnog ponavqali u drugoj polovini wegovog postojawa bili su usmereni ka tragawu za novim ritmom i novim pristupom poeziji kako bi razbili patetiku i sentimentalnost i stvorili duhovni pejzaÿ pomoãu suvih i neobiånih vizuelnih slika. 3. Bungei sensen. Podstaknuti wegovom nihilistiåkom estetikom.333 napada. Reå mavo na japanskom jeziku ne znaåi ništa. i ništa više. 17 18 . 12—13. Posle jednogodišweg boravka u Berlinu Murajama se krajem januara 1923. Mavo Åasopis Mavo izlazio je od jula 1924. dok je peti broj. Bessatsu kaisetsu (Sveska sa komentarima za reprint izdawe Mavoa). Kasnije. V Vitesse (vreme). septembar 1925. 1925. koji je upoznao Japance s nemaåkim ekspresionizmom i konstruktivizmom. Treãi broj je zabrawen na osnovu Zakona o eksplozivima.

U prvom delu se razjašwava karakter grupe koja åini ovaj pokret: „Mi smo se kao grupa okupili jer smo likovni umetnici iste sklonosti. pa åak i isterivawe qubiteqa åednosti. 17. gas. on pokreãe åasopis Mavo. Mavo. I veåno ãemo tu ostati. koja je trajala od 28. Meðu 185 izloÿenih radova isticao se Murajamin objekat pod naslovom Delo u kome su upotrebqeni cveãe i cipela. 19 Mavo no sengen (Manifest Mavoa). kao nekakva ilustracija za slikovnicu. Mi revolucionišemo. vizuelne i druge åulne elemente. U tekstu se reðaju reåi kao što su konstruktivizam. poput fatamorgana seksualnog nagona."20 Treãi deo je posveãen planu konkretnih aktivnosti kao što je organizovawe izloÿbi. donatore. a kao projekti navode se elektrika. . Mi stvaramo. To je posledwa bomba kojom ãe biti zasuti svi oni intelektualni zloåinci (tzv. avgusta 1923. u katalogu Prve izloÿbe Mavoa. Leva cipela s visokom potpeticom postavqena je u praznoj drvenoj kutiji pored koje je korpica sa cveãem i mašnicom. Na dnu kutije se nazire lik deåaka. privrÿene ålanove i aktiviste. Reprint izdawe. supstancijalizam. kao i ispisana reå automobil. 3. koji je izašao kao specijalni broj pod naslovom Arhitektura i pozorište. lewi i tromi poput sviwa. ruskog futurizma. scenografija. br. Tokyo 1923. U posledwem."19 U drugom delu se definiše duh umetnosti za koji se zalaÿu: „Mi stojimo na åelnom poloÿaju. Bewusste-Konstruktionismus. U katalogu za ovu izloÿbu nalazi se wihov manifest od tri dela. Raspisan je konkurs za investitore. Mi napredujemo. 20 Isto. oznaåila je poåetak pokreta Mavo. 1—2. Mi smo ekstremni. br. sedmom broju. 3. Zato naša grupa neãe pozitivno da odredi nekakav svoj stav o umetnosti. 20. neodadaizam. U treãem broju åasopisa objavqen je programski tekst Pojavio se åasopis Mavo koji izraÿava „mavoistiåki duh": „Mavo je grupa bledolikih zloåinaca koji nose crvenu masku i crne naoåare. destruktivne i konstruktivne ÿeqe". Da bi se ogledao u „sveobuhvatnim moguãnostima umetniåkog tragawa"."21 Estetika pobune i zloåina zajedniåka je i drugim malim åasopisima kao što je C rveno i crno . a na samoj kutiji ruÿa. Mada mavoistiåki pokret istiåe da „nema niåeg novijeg strasnijeg i istinitijeg od ovog". Mi neprestano potvrðujemo i odriåemo. koje wegovi protagonisti poriåu. ureðewe izloga. Ali ne zato što delimo istu umetniåku ideju ili ubeðewe. septembar 1924. dadaizma i konstruktivizma. neomavoizam. zalaÿuãi se da umetnici „svesno konstruišu lepo i ruÿno. 21 Zasshi Mavo arawaru.334 Izloÿba. 1991. avion. upotreba otpadaka i drugi novi urbanistiåki planovi. industrijalizam. Murajama zastupa tzv. 22 Mavo. jula do 3. gospodsko pleme) koji lelujaju u ovom svetu. Mi ÿivimo u punom smislu te reåi.22 jasno je da se on rodio kao proizvod evropskih avangardnih pokreta i da su u wegovoj osnovi elementi nemaåkog ekspresionizma. proglašava se osnivawe Saveza graditeqa gradova i energetike. da se ni s åim uporediti ne moÿemo […]. Mi nismo niåim vezani.

335 Mavoizam je uneo dve novine u istoriju moderne umetnosti u Japanu: internacionalnost i multidisciplinarnost. avgust 1922. a u drugom broju pesme E. U prvom broju Murajama objavquje u svom prevodu tri pesme V. Tacuo Okada (Tatsuo Okada). kolaÿi i fotografije objekata japanskih autora kao što su Hide Kinošita. pod datumom 8. Tolera F a briåki dimwak pred zoru i Ja vas optuÿujem. Kao izraz multidisciplinarnosti. Kandinskog Zemqa. urednika ekspresionistiåkog åasopisa Der Sturm u Berlinu. koji je aktivno saraðivao sa Mavoom. Koliko nam je poznato. O zemqi u prevodu Seiåo Save (Seicho Sawa). na posledwoj strani se objavquje spisak „znaåajnih åasopisa sveta". avgust. što je u to vreme bilo potpuno novo za tu vrstu periodike. Na tom spisku u petom (jun 1925) i šestom (jul 1925) i sedmom broju (avgust 1925) åasopisa našao se i Zenit. Rue de Birtchanine. a objavqivane su i fotografije scenografija i elemenata arhitekture. Na primer. Institut za kwiÿevnost i umetnost. Belgrado). a japanski slikar Hide Kinošita. Sadrÿaj i struktura åasopisa odraÿava kosmopolitski duh. sa datumom 15. Sava se za kolaÿ Konstrukcija u prvom broju åasopisa koristio ruskim novinama. Seiåo Sava. bio je uåenik D. Objavquje se priliåno veliki broj prevedenih kwiÿevnih dela. L'effrot moderne (Pariz) i dr. a u sedmom rad Tatqin i Radovski (Tatorin to Radobusuki). 12. Mizitch. u kwizi gostiju Nel i Hervarta Valdena. a na sledeãoj strani potpisi japanskih arhitekata Toraðira Koðime (Torajiro Kojima). åasopis obuhvata ne samo kwiÿevnu i likovnu umetnost veã i umetnosti kao što su pozorište. to je jedina vidqiva veza izmeðu ova dva åasopisa. ples i performans. Beograd 1983. Zvuk i Pesma iz zbirke Zvuk. On posveãuje više stranica grafikama i kolaÿima. Po uzoru na srodne åasopise iz Evrope. Meðu likovnim prilozima nalaze se linorezi. . odnosno Kikuðija Išimota (Kikuji Ishimoto) i Sadanosuke Nakade (Sadanosuke Nakada). koja je emigrirala u Japan 1922. a Oura za Konstruktion F nemaåkim 23 Zenit i avangarda 20 -ih godina . Das Werk (Cirih). nalaze se potpisi Anuške i Qubomira Miciãa na strani 54. godine. sa podacima o Qubomiru Miciãu (L. sa datumom 25. Mavo je pun vizuelnih elemenata. ali je posrednih veza svakako bilo više. Åasopis Mavo uspostavqa saradwu sa inostranim avangardnim åasopisima kao što su Der Sturm (Berlin). Kimimaro Jahaši (Kimimaro Yahashi).23 Nakada je bio saradnik åasopisa Mavo i objavio je u petom broju ålanak Uloga opštih åasopisa (Sogo zasshi no shimei) o maðarskom umetniku Moholiju Naðu (Moholy Nagy) i åeškom åasopisu Pasmo. Tacuo Toda (Tatsuo Toda). Burquka. Za kolaÿe su åesto upotrebqavali iseåke iz inostranih novina i revija. Mavo je prvi japanski avangardni åasopis koji kao svoju misiju zastupa kosmopolitizam i solidarnost sa umetnicima sveta. ruska slikarka. Šomu Janase (Shomu Yanase) i dr. avgust. U osnivawu pokreta bila je ukquåena Varvara Bubnova. 16. Drugi broj sadrÿi i pesmu Fjodora Sologuba (1863—1927). o stvaralaštvu ovih ruskih arhitekata. godine.

objavqena u treãem broju. Morosen tekkai sawagi. In'ei o korosu. Åapeka u Malom pozorištu u Cukiðiju. Pored wih. Tadanosuke Nakada u istom broju objavquje rad Arhitektura u Savezu Sovjetskih Socijalistiåkih Republika Rusije (Roshiya shakaishugi rempo sovieto kyowakoku no kenchi24 25 26 Toshiro Sawa. predstavqeni su takoðe Arhipenko i Kandinski. u kome je kao podloga takvih reprodukcija upotrebqena stara novinska hartija. 2. Objavqena su i dela savremenih evropskih slikara. u odsustvu geografskih i liånih imena. Neki od mavoista i sami su bili aktivni pozorišni umetnici. i br. 4). 7). Åesto se sluÿi nekonvencionalnim rešewima. 4). Na naslovnoj strani petog broja bila je fotografija scenografije iz predstave Strindbergovog komada Pijanstvo. Jahaši i ostali prerušeni u ÿene. U wemu se nalazi i tekst Lisickog lementi i otkriãe (Yoso to hakken). Fotografija treãeg åina predstave Smrt i ðavo Vedekinda. Tolera Lastaviåja kwiga i K. a u sedmom su reprodukovani drvorez Maesa iz belgijskog åasopisa 7. avgust 1924. 2. Od ovih likovnih priloga linorezi Tacua Okade i drugih biãe kasnije upotrebqeni za ilustracije u zbirkama pesama E. arts i grafika Petasa iz holandskog åasopisa Het. Mavo. U delima visoke apstraktnosti ovih autora naslovi imaju vaÿnu funkciju. a u åetvrtom broju su kostimografski crteÿi Kenkiãija Jošide (Kenkichi Yoshida) za predstavu Ÿivot bube K. 3).24 Urnebesno otklawawe maglovite ÿice. sledeãe godine. jul 1924. Maqeviåa i dr.336 listovima. Tatsuo Okada. najboqe ilustruje wihovo pozorišno angaÿovawe: na sceni su kao glumci sami mavoisti Murajama. 2. otvoreno Malo pozorište u Cukiðiju (Tsukoji sho gekijo). . oblika i senki. treãi broj åasopisa. kao što su Ubijawe senke. Arhitektura åini takoðe bitan deo åasopisa Mavo. Mavo. 2—4. za predstavu O d jutra do ponoãi G. a rad Kaitoa Janagave (Kaito Yanagawa) Q udi idu ulicom (br. 1. kojom je juna 1924. delo Jahašija zove se Moja onanija (br. br. mavoisti su organizovali pozorišni festival pod naslovom Treãa kategorija pozorišta (Gekiðo no sanka). br. U šestom broju je grafika Karela Maesa (Karel Maes). Mavo poklawa veliku paÿwu pozorištu. Overziht. Chosen.25 Izazov26 i dr. 11. kao i mirisa. Murajama izraðuje scenografiju. delo Janasea Dobro uveÿbani vojnici (br. Tojotaka Okada (Toyotaka Okada) svoj rad je nazvao Muåna neuralgija (br. Kajzera. 10. Kwiÿevnost i likovna umetnost pribliÿavaju se i dopuwuju jedna s drugom. avgust 1924. Wegov sedmi broj odvaja nekoliko stranica za rusku savremenu arhitekturu i predstavqa Tatqina. Svi ovi pozorišni komadi imaju zajedniåke crte pri upotrebi boja. Mavo. Objavqeno je nekoliko dramskih tekstova. koji je Murajama preveo iz švajE carskog åasopisa Studija o arhitekturi. Hagivare Smrtna presuda. po prvi put u duhu Bewusste-Konstruktionismus. 2. br. u neobiånim svetlosnim i zvuånim efektima. koji su saraðivali sa Zenitom. noseãi cipele sa visokom potpeticom. U istom pozorištu. Michinao Takamizawa. npr. 3). jedan Murajamin rad nosi naslov Bludnica koja sedi (br. ÿivotnim i senzualnim motivima. Na primer. u autohtonim.

onanija. 2. a omiqene su boje crvena. br. potvrdne i odriåne. Prvo. Eisuke Jošijuki (Eisuke Yoshiyuki) i dr. bogaq. apetit i srce. što su odjeci futuristiåke poezije. kao što su Ðun Cuði. Poezija zauzima znaåajan deo ovog åasopisa. pesme sastavqene od onomatopejskih izraza napisanih latinicom. 9. kao i zapovedne i uzviåne. S druge strane. Mavo. grobqe. a ritam C je ubrzan. U gotovo svim pesmama radwa je smeštena u urbanu sredinu. smelo eksperimentišuãi s metajeziåkom funkcijom. ÿuta i bledoplava. 2. br. gomila sveta. Upotrebqava se savremeni govorni jezik. Mavo. Karakteristiåne su reåenice taigen-dome. crna. kada je u redakciju došao Kjoðiro Hagivara iz åasopisa C rveno i cr no i kada je pokretu pristupio veliki broj pesnika. Ðun Okamoto. Mavo objavquje pesmu Šigeðija Cuboija. ali ima nekoliko eseja i likovnih priloga. a one ostavqaju na åitaoce snaÿan utisak kao kakva reklamna poruka. u åasopisu Mavo ima i specifiånih pesama. Slika se svodi u jedan stih kao jednu reåenicu. pomiwuãi izmeðu ostalog i projekat Tatqina Spomenik Treãoj internacionali. Terutake Onãi (Terutake Onchi). 10. (Postoje i primerci u kojima je umesto reåi bolest upotrebqena reå veseqe. -X-de hajimatta yuseion no shikei. Mavo. 4. sa uåestalim kolokvijalnim izrazima. pogotovo od petog broja. Zastupqeni su i pesnici sa dadaistiåkom tendencijom. osuðenik na smrt. Tema „proces dehumanizacije u gradskom ÿivotu". izloga itd. Sam Hagivara ne objavquje pesme u ovom åasopisu. glavnog urednika C rvenog i crnog . Fumiko Hajaši (Fumiko Hayashi). åesti su zajedniåki motivi kao što su fabrika. Treãe. koja je bila prisutna u pesmama objavqenih u åasopisu C rveno i crno . recimo. i pribliÿavaju je likovnoj umetnosti. tj. Åeste su proste reåenice. insekt. karakteristiånoj za nemaåki ekspresionizam. pesma Hidea Kinošite Pesniåka forma zvuånih suglasnika koja je poåela sa H. frizerskih salona. tu su pesme sa poreðanim imenicama. 27 28 29 Akaki shimon.337 ku). 3. oktobar 1924. To se naroåito vidi u Takamizavinoj pesmi Pesma. Pesniåka forma ovog pokreta takoðe pokazuje sliånost sa poezijom rvenog i crnog . koji åitaocima pruÿa dragocenu informaciju o konstruktivistiåkoj arhitekturi.28 To znaåi da su pesnici ovog pokreta poåeli da razgraðuju jezik. i ovde je dominantna.29 u kojoj su direktno i nasumice utisnute reåi otrov i bolest u mawem. a izraz apsolutni i maksimalni luksuz u krupnom slogu.27 drugo.) Ovim stihovima mavoisti ruše dotadašwu konvencionalnu poeziju. kakvih nije bilo u C rvenom i crnom . na primer pesma Miãinaa Takamizave Crveni otisak prstiju. begunac iz zatvora. br. kwiÿara. pesme konstruisane od elemenata vizuelnih znakova. nedovršene. Mavoisti su uåestvovali u obnovi Tokija posle velikog zemqotresa Kanto 1923. unoseãi novi stil i originalni estetski pristup u oblast komercionalnog dizajna — projektovawem bioskopa. smrad. odnosno pesme u „sintaksi krika". . kojima nedostaju predikacije. Shi.

Inu ni naritai. Crveno-crna krv Mefistova. Poåiwe scenom kuhiwe siromašne porodice. U mrtvaåkom sanduku cvetna šara pamuåne tkanine budi mi poÿudu. radnici i glad. br. Tematski i motivski ona spada u univerzalnu urbanu poeziju. novi duh! Negacija akcije i svega postojeãeg. 6. — Mi nismo kowi! — Mi nismo ni psi! Mladiã. Pesma Jesen Cunea Tomite (Tsuneo Tomita) ima trodelnu strukturu. pored motiva siromaštva i saobraãajne guÿve u velikom gradu. 30 31 Binan no koneko. kriåuãi mahao je iznošeni radniåki mantil. vešto utkani motivi iz tradicionalne japanske poezije kao što je glas cvråka kao znak jeseni. Moje telo je išåeznulo pa se sama lelujavo duša selila […] Pesma Fumiko Hajaši H tela bih da budem pas sadrÿi motive kao što su grad. 6. opisuje jutarwu gomilu sveta na stanici i u vozu. fabrika. br.338 Eisuke Jošijuki je pesnik koji je svoj dadaistiåki svet proširivao u pravcu groteske i erotike. zalagaonica itd. Gde je WC? Bezbroj nagih bogaqa iskotrqao se iza ÿute zgrade. k'o pas traÿi komad trulog mesa — na Dan prvomajskog praznika. U wegovoj pesmi Maåe lepotan. Kako je on sreãan… Moj wuh. Mavo. Nad mojim nosom prÿio se mozak tek roðenog odojåeta. i izaziva kod åitalaca izvesnu apatiju i oåaj: TE H LA BIHDA BUDE M PAS 31 Onom širokom ulicom Ueno Hirokoðija u koloni kao mravi išli su radnici. 7. a montaÿa je dveju slika. objavqenoj u šestom broju ovog åasopisa. s ÿelucem nepopuwenim od jutros. Mavo. O. 10. prazan novåanik. ima ovakvih stihova: MAÅE LE PT OAN 30 […] Progutah crveno proletersko srce. jul 1925. . Siva govorqivost pesimista ogrnutog u crnom mantilu. motivi iz ÿivota obiånog naroda: baåva. ali odiše i neåim autohtonim jer su u wu. a na kraju slika se ponovo vraãa u skromnu kuhiwu. koji se izgleda naåitao romana.

dubokoj magli je prizor Marsa.339 JE SE N 32 Hej." Oslonio bih se obrazom na nešto hladno da spavam. 33 Dai Saito u pesmi Ringišpil koristi se motivom svemira. legao bih na policu za prtqag jutarweg voza drÿavne ÿeleznice. krv! 32 33 34 Aki. Proverih novåanik pod svetlom. 13. raspada se. itd. 20. p Postscriptum Ova dozvola trebalo bi da se izda blanko. Od izlaska sunca ka saobraãajnom špicu — Åovek. o naborano lice uspavane matere udara cvrka cvråka što peva iza sudopere u kuhiwi. da gledamo po dve dobre ÿene. Mavo. Staklo. zar ne. Tråiš li. vozite se u drugo vreme.  Doro doro DORO. Primenom onomatopejskog izraza. Mavo. tråiš.. tråiš. PRE PIS DO ZVO LE ZA SAH RAW IVAW E LE ŠA Nema nogu. . DD. br. Oo. Merigorando. […] U svojoj pesmi Prepis dozvole za sahrawivawe leša Jošio Fukuda (Yoshio Fukuda) sluÿi se grafiåkim efektima i stvara nihilistiåki prizvuk. åovek. Ni glave. 6. 6. åovek. 6. ali se posebno izdaje popuwena itd. Shitai maiso kyokasho fukusei. — onaj debeli grize zlatnike. krv. pesnik hladno oznaåava nešto što truli. pa. Krv je. Svako jutro sunce hladno sja. Izolovan zid od cigala je mesto s kojim nemam veze. Mavo. svako jutro — „Za vreme špica vagoni su prepuni. br. br. 31. Slika obrtawa oliåava bezizlaznost i neizvesnost tog vremena: RINGIŠPIL34 U dubokoj. bacih ga. opet je haos marsovske magle. Kuc kuc kuc kuc — jesewa kiša udara o baåvu k'o u doboš. åovek. a on na stolu tmuran zvuk daje. Prepun je jutarwi voz. molim vas. napisanog pola japanskim a pola latiniånim slovima. hajde da se okaåimo kao losos. Istrulele oåi.

9. Ideološka nedefinisanost i haotiånost primeãuju se i u eseju Åeÿwa za sirenom o nevremenu. Ko nije zadovoqan neka izvrši harakiri!"36 Ove reåi nas podseãaju na stavove åasopisa C rveno i crno . 5. Kao 35 36 Kaiho genkin. iako mu je bio beskrajno blizak. pomiluj". Tråao sam. ili boqševizam. NE STAVITI VRATA T O OVO RN EA 35 […] Namuamidabucu + Amin.340 Sawajuãi to tråao sam. Ona beše izvor suze kome nikad nije dosta plakati. tråao. zapalo u idejnu i versku konfuziju. „biološki gledano. kao da je taj esej iskrivqeno ogledalo u kome se odraÿava patologija vremena. nihilizam. Tråao sam. tvrdeãi da se „racionalnost i iracionalnost u suštini ne razlikuju. br. Ringišpil. koji je napisao pesnik Ðun Okamoto. […] To je tipiåna slika sna: kad se sve ponavqa. Slikar Tacuo Okada u svom kratkom eseju Likvidacija svesti piše: „Ideologija? Budalo jedna! Što baš ideologija? Sve je ideologija! Nemoj ni da pomisliš da je ideologija anarhizam. Tu se nalazi logika nastajawa etatistiåkog anarhizma i imperijalistiåkog internacionalizma". Jošio Sakata (Yoshio Sakata) objavio je pesmu Ne ostaviti vrata otvorena. U osnovi pesama objavqenih u åasopisu Mavo nalazi se nihilizam u društvu koje je. anarhisti i militaristi plemena istog tipa. U takvom okruÿewu pesnici hladno oslikavaju åovekove primarne nagone za hranom i seksom. Glagol nema i imenica beda u originalnom tekstu napisani su latinicom. terorizam. Izraz Namuamidabucu je budistiåka molitva u znaåewu „Amitaba. Mavo. kao da se jedino mogu uzdati u biološku osnovu skrivenu u åovekovom telu. a nikako da izaðem iz zida od cigala. Ishiki massatsu ron. Svi su qudi budale. On istiåe da su. Nema novca. . tråao. U vremenu u kome ÿivi Okamoto vidi „bledu bolest ovog veka — anemiånu nevrasteniju i sterilitet". odnosno delimiåna upotreba latinice. nema teÿišta. egoizam itd. avgust 1925. I u ovoj pesmi prisutno je mešawe slova. Beda je i kapitalistiåka ekonomija na globusu. a ne moÿe da se pokrene — kao ukleta vezanost. izgubivši jasan kompas. i time je ostvaren snaÿan vizuelni efekat. koji se odrekao i nihilizma. 19. Mavo. br. 7. Sawajuãi to tråao sam. jun 1925. Na kraju teksta Okada zapisuje: „Na dan strašne nevrastenije". koja ravnodušno opisuje haotiåno stawe gde je podjednako nemoguãe naãi spokoj i u budizmu i u hrišãanstvu.

postojale razne ideje i umetniåke tendencije. Murajama. i pozorišnu i likovnu sekciju."38 Tako se ugasila grupa umetnika koja je opisala patologiju vremena na radikalan naåin. najistaknutiji rušiteqi. 27. U domenu poezije istovremeno su teÿili da izraze ono što je univerzalno kao i ono što je autohtono. 37 38 Bofu keihoki eno shibo. Jabe. J. — Na kraju krajeva.37 Iako su svoj pokret zapoåeli pod uticajem evropske avangarde. Kao da je znala da opstaje samo dok opisuje haos kao haos. Mavoistiåki duh naslediãe i umetnici nove likovne tendencije 60-ih godina. U treãem broju åasopisa Mavo nalazi se tekst Na dan završene korekture treãeg broja.341 što se meðusobno ne razlikuju mnogo socijalizam i kapitalizam. br. 3—7. pokret Mavo je tragao za novim horizontom japanske estetike. godine osnovan je Savez proleterskih kwiÿevnika Japana. Mi smo se. koje su jedna za drugom vrtoglavo dospevale u zemqu. kao i za pronalaÿewem novog odnosa izmeðu figurativnog i apstraktnog u likovnoj umetnosti. bez obzira na to koliko su stvarno bili odašiqaåi novih umetniåkih impulsa prema svetu. Godine 1925. Tada su im prišli Janase. pokretaåe Novog åula. uvodio je u društvo i u masu. s namerom da ujedini umetniåku i politiåku avangardu. Mi smo veã gotovo ubijeni. mavoisti su bili uvereni u svoju izvornost. pa se raspao kad je osnovano pozorište Napredak (Zenshinza). veã su delovali kao optimistiåki pokret koji istovremeno nosi dve dimenzije: destrukciju i konstrukciju. Murajama u svojim memoarima Seãawe na Mavo beleÿi: „Šestog decembra 1925. Mavo. u kome se kaÿe: „Ko ide korak daqe od svoga vremena. u izvornu ÿequ za rušewem i za izgradwom. taj se najviše muåi. bez jasnog konteksta. u duhu nihilizma. pa je tako Mavo neprimetno nestao. (verovatno Kimimaro Jahaši). 4. Tokyo 1991. . E femerni åasopisi od Crvenog i crnog do Mavoa Mali åasopisi taåno odraÿavaju stawe u tadašwem japanskom društvu. Okamoto i drugi. pored kwiÿevne. On je prvi put neposredno proširio umetnost na ÿivot. Nisu nagiwali ni pohvali mašinskoj civilizaciji ni rušewu kulture. sa potpisom K. 7. a robovi ostaju robovi — sve dok su obuzeti spoqašwim stawem". Imali su åvrst stav o neophodnosti ravnopravnog ukquåivawa u svetske tokove umetnosti. Delujuãi simultano sa svetskim avangardnim pokretima. Wihov radikalizam u izraÿavawu i pomiwawu lepog uticao je na japanske kwiÿevnike Jasunarija Kavabatu i Riãija Jokomicu. dok joj se ne ukaÿe jasan pravac daqeg razvoja. budale veåno ostaju budale. koji je u sebi imao. Bessatsu kaisetsu. pokret Mavo se pribliÿio komunistima. gde su izmešano.

Dok su umetnici åasopisa C rveno i crno delovali u duhu protesta i rušewa. Nije li nas odrÿala u ÿivotu još jedino gola patwa. duh pobune. i na kraju su pokazali nameru da pokret razvijaju kao jasno definisanu organizaciju. Mavoisti su dodali novu kquånu sintagmu narodna masa na dotadašwu gomilu sveta. preduzeãa i drÿavne ustanove zaredom farbati u crveno!"39 Mavoisti se veoma åesto koriste reåju onanija. 39 Mavo. 3. . Dok je pokret rveno i crno bio zatvoren u okviru Japana. br. na ðubrištu bednog velegrada. autistiåku tamu. Posle raspada Mava nije prišao komunistima. Za razliku od Murajame. Dok je C rveno i crno bio åasopis skromne opreme i bavio se preteÿno kwiÿevnošãu. koji ãe uskoro doãi. i bile patologije ovog veka. ugrušiãe se potamnele krvi. Kao da su predvideli krajwi domet i raspad wihovog pokreta. razoåarali u svemu što je stvarnost. Mavoisti su nasledili pesnike rvenog i crnog u tome što ne traÿe jasan odgovor u bilo kojoj ideoloC giji.342 naravno. Kjoðiro nagiwe idejama Kropotkina i pokušava da naðe svoj daqi put u anarhizmu. a u åasopisu Mavo nema pomena o selu. To bi. ma koliko on bio radikalan u ÿeqi za nasilnim promenama. prema wemu. veã se vratio u svoje rodno mesto. u kojoj je åoveku onemoguãeno da uspostavi odnos sa drugima. Zajedniåki su za oba åasopisa smela negacija svega konvencionalnog. Ali period od dve godine. Svoje nihilistiåko oseãawe nije pokušao da izrazi u leviåarskoj literaturi. pokret Mavo je bio otvoren C prema svetu. nihilizam i duboko razoåarawe u civilizaciji koja pretvara åoveka u deo stroja. koja se u krvi previja ÿeleãi revoluciju i osvetu svim onim sviwama. osim u gorenavedenom programskom tekstu. Cuboi i ostali pesnici dadaistiåke tendencije. angaÿujuãi se u industrijskoj i sliånoj umetnosti tesno povezanoj sa ÿivotom. Mavo je bio bogato ilustrovan likovnim prilozima i delovao kao multidisciplinarni umetniåki pokret. u kome se desio veliki zemqotres Kanto. Taj izraz asocira na samoãu. Ali Mavo je umro upravo onda kada je pronašao narodnu masu kao kquånu sintagmu. veã samo izraÿavaju strah ili gnev gomile za koju nema izlaza. na crvenici presušenog sela! A mi ãemo fabrike. To se vidi u wihovom programskom tekstu objavqenom u posledwem broju. dovodi do temeqne promene u japanskoj avangardnoj umetnosti. jedino onanija za ono vreme koje. U oba åasopisa delovali su isti kwiÿevnici — Kjoðiro. koja se pojavquje i u åasopisu C rveno i crno . veã su svoje interesovawe usmerili u konstrukciju. na našu ÿalost. mavoisti se nisu zadovoqili destrukcijom. 5. Mavo je od poåetka bio gradski pokret. koji je rešewe traÿio u aktivnostima Komunistiåke partije. Od åetvrtog broja åasopis r C veno i crno premešta svoje „poqe dejstva" sa sela u grad. nailazi? […] Burno zaigraj. Pesnik Hagivara je igrao znaåajnu ulogu u oba ova åasopisa. odseåenost od društva.

Prvi broj nove serije izašao je oktobra 1923. Prva dva broja iz stare serije štampana su kunstdrukom: format je 19 puta 22 santimetra. Prazna površina je smawena. trobroj za jun. Putevi Avangardni åasopis Putevi izlazio je od 1922. Format je skoro u obliku kvadra. Dušan Timotijeviã i Marko Ristiã. Uredio ga je Ristiã. marta 1922. Sekretar redakcije tada je bio Marko Ristiã. a ispod velikim slovima PUTEVI. Najzad. 12. A. åija smo imena veã susretali u prvim brojevima Zenita. koji ãe biti deo åuvenog putopisa Q ubav u Toskani . I. U novoj seriji format je znatno smawen. objavqenom u Tribunu. Nije izlazio redovno. Sekuliã. åija je širina ista a duÿina znatno veãa. štampan je sadrÿaj.. što na nas ostavqa smiren utisak. a upotrebqen je grubqi papir. i na kraju cena broja.343 5. Dušan Matiã. Crwanskog i wegov prozni tekst Pred Sienom. a u dowem delu nalazi se naziv grupe MARSIAS i godina 1922. kao i druge male revije. br. verovatno. uredili su Ristiã i Crwanski. Na stranicama åasopisa moÿemo naãi nekoliko veoma vaÿnih dela za razvoj moderne srpske kwiÿevnosti: poemu Straÿilovo M. Andriã. posledwa sveska. U likovnom rešewu naslovne 40 Iako u samom åasopisu nije oznaåen mesec izlaska. Krakov i dr. U staroj seriji åasopisa meðu saradnicima se pojavquju S. U posledwoj svesci nalazimo meðu saradnicima pisce kao što su I. a drugi. zatim naziv grupe MARSIAS — BEOGRAD. a ukquåili su se i Rastko Petroviã. a u dowem delu najpre mesec i godina. mogli bismo lako zakquåiti prema Tokinovom tekstu Putevi. a mawi podnaslov: Meseåne sveske za umetnost i filosofiju. Na naslovnoj strani je velikim slovima odštampan naslov PUTEVI. S. Na naslovnoj strani prvog i drugog broja u gorwem delu mawim slovima odštampano je „nova serija". koja je okupila prvu i drugu generaciju srpske avangarde. do 1924. koji su imali sasvim drugaåiju kwiÿevnu orijentaciju. što govori da je åasopis pokušao da izaðe iz jednog uskog kwiÿevnog pokreta. Lazareviã. Vinaver. usmerenog ka formirawu nadrealizma. jul i avgust 1924. . podvuåeno linijom. Wegov vlasnik je grupa MARSIAS.40 koje su uredili Milan Dedinac. Saviã i B.. Putevi odraÿavaju postepeno pomerawe u srpskoj kwiÿevnosti od prve faze uticaja ranih pokreta evropske avangarde ka uticaju francuskog nadrealistiåkog pokreta. februara ili marta 1922. Prvi broj se pojavio januara 1922. 2. Drugi broj je objavqen novembra 1923. Aleksandar Vuåo i dr. koji ãe kasnije imati kquånu ulogu u prenošewu francuskog nadrealistiåkog iskustva. godine u Beogradu. a Rastko Petroviã je objavio odlomak znaåajne poeme Vuk. Na sredini se nalazi kao viweta crteÿ nagog åoveka koji ukršta ruke gledajuãi uvis. Posle pauze više od godinu dana pokreãe se nova serija. Na naslovnoj strani posledwe sveske. a svi elementi su poreðani simetriåno. što pojaåava utisak zbijenosti. U sredini je veliki redni broj.

psihologije itd. osiguravajuãe društvo. Ova umetniåka dela su figurativna: nema nijedno apstraktno. Ni u novoj seriji nema ih puno: u prvom broju kao ilustracije dva drvoreza Sretena Stojanoviãa. crteÿ Luke Aleksandra Deroka i drvorez S. sadrÿi eseje o likovnoj. Petroviãu. u posledwem trobroju dva crteÿa ÿenskog akta Petra Dobroviãa. Iako su kwiÿevnici Puteva veoma dobro poznavali tadašwe evropske kwiÿevne tendencije. nisu imali posebnu nameru da razviju saradwu sa drugim. u drugom crteÿ Jovana Bijeliãa. pored prikaza kwiÿevnog dela ili nauånog dela. bili su i liåni prijateqi kwiÿevnika Puteva. koji nikada nije izašao. koji su pokušali da formiraju mreÿu svetskih centara avangardne umetnosti. Ova nam åiwenica govori o wihovom sliånom stavu da radikalno promene duh same kwiÿevnosti. Autori priloga. kao što su Zenit. koja se redovno pojavqivala u svakom broju. savremeni slikari preteÿno postimpresionistiåke i kubistiåke orijentacije. Izmeðu likovnih priloga i tekstovnog dela ne postoji naroåita tematska povezanost. ima samo jedan iz inostranstva: L'Esprit Nouveau iz Pariza. karakteristiåno za konstruktivizam. Stojanoviãa. U staroj seriji samo su dva: u prvom broju slika Save Šumanoviãa (Dve ÿene).344 strane sve više i više se naglašavala funkcionalnost. ali ne i drugih umetniåkih oblasti. U Putevima nema mnogo likovnih priloga. za razliku od Zenita ili Mavoa. izdavaåka kuãa. Wihov dizajn je klasiåan: slogovi su poreðani na obiåan naåin. Putevi su imali krajwi minimalistiåki dizajn. U novoj seriji ovaj spisak je ukinut. proza i eseji. koja stvara utisak pune napetosti i dinamiånosti. Aleksiãa u sledeãem broju. istorije umetnosti. Åasopis ispuwavaju kwiÿevni prilozi. Dada-jazz (Zagreb 1922). svetskim kwiÿevnim centrima. kafana. u drugom kao prilog crteÿ P. Pikasa. pozorišnoj i filmskoj umetno- . a Pikaso je crteÿ poslao poštom liåno R. bez ustaqenog ureðivaåkog koncepta. crep od azbesta i portland-cementa. modna kuãa i sl. Jedino posledwi broj najavquje drame R. kao i u Zenitu i u Mavou. Za razliku od drugih avangardnih revija. a nema ni komplementarnog odnosa. ali i teorijski tekstovi iz oblasti filozofije. Dada tank (Zagreb 1922). koja je odraz tadašweg urbanog ÿivota: štamparija. Na kraju svake sveske stare serije nalazi se reklama. Ali u Putevima spisak je veoma skroman: pored jugoslovenskih åasopisa Misli i Kritika. koji su bili vaÿni elementi u revijama sa ekspresionistiåkom ili konstruktivistiåkom orijentacijom. što nas podseãa na japanski åasopis C rveno i crno . uglavnom poezija. nema dramskih tekstova. Na kraju sveske u staroj seriji ima spisak imena drugih åasopisa. Mladenoviãa i D. koje su posebnu paÿwu poklawale likovnim elementima naslovne strane. koji se zalagao za revoluciju pesniåkog duha. dok se u novoj seriji reklamira samo kwiÿara ili izdavaåka kuãa. bez konstruktivistiåkih elemenata koje smo nalazili u Zenitu ili u Mavou. estetike. Za razliku od Zenita i Mavoa. Kolumna H ronika . ili ona japanska Mavo.. Nema ni foto-kolaÿa ili drugih eksperimentalnih radova. naroåito francuske.

Umesto toga nalazimo tekstove iz oblasti filozofije i psihologije. i mesto uobiåajene jednolikosti mewaãe sa mnogo više slobode sastav svoje sadrÿine — tako ãe jedan broj biti po potrebi antologija. posebno psihologiju. Kada se H setimo. album. meðutim. Na kraju se dodaje sledeãe: „Putevi ãe uvesti nov naåin ureðivawa. niti je ijedan broj tematski ureðen." Zatim se u tekstu istiåe da „Putevi se neãe baviti politikom i socijalnim pitawima". itd. åasopis nema odreðene kolumne osim ronike . PUTE VI zadrÿavaju sebi pravo mewawa i formata i opreme åasopisa […]" Iz ovoga teksta takoðe se vidi šta su kquåni stavovi mladih kwiÿevnika: negirawe prošlosti.345 sti. nigde nije pomenuta arhitektura. ovaj åasopis ne namerava da prati najnovije dogaðaje u umetniåkom ÿivotu. Zato su wihovi tekstovi åesto bili programski. za razliku od kolumne Makroskop iz Zenita. što je skoro sve sliåno sa japanskim avangardnim revijama kao što su r C veno i crno i Pesnik sveta. Isto. napisanom kao obaveštewe za åitaoce: „Ureðivani u najslobodnijem duhu. u drugom broju stare serije Boško Tokin pod pseudonimom Filmus objavquje tekst Umetnost moguãnosti: kinematograf (30). japanskog åasopisa Mavo. i ureðivawe uz maksimalno poštovawe svakog autora. Pristupaåni svim manifestacijama savremene umetnosti koja se kod nas posle rata afirmisala. antologija ili album. 3. Beograd.42 41 42 Putevi. što još izrazitije prikazuje manifest Spomenik putevima Rastka Petroviãa. roman. koji se moÿe smatrati programskim tekstom u kome autor govori o novom duhu umetnosti. 9—12. 1. januar 1922. Kao što nam govore i Vinaverovi stihovi „Mi smo u prevlasti" iz pesme Prolazi. I. umesto da prikazuje neki savremeni film. Za eksperimente multimedijskog ukrštawa umetnosti nisu se zanimali kwiÿevnici iz Puteva. åini nam se da promena ureðivaåkog principa Puteva i nije tako radikalna. za koju se konstruktivizam zanimao. PUTE VI neãe zastupati nikakav odreðeni pravac ni školu. Istina. Putevi ãe smelo voditi najnovijim vidicima. analizirajuãi karakteristiåne kinematografske postupke. Opovrgava se dosadašwe poimawe åasopisa. A uz to ukquåivali su druge nauåne oblasti. koji je potpuno mewao naåin ureðivawa od broja do broja. ali nikada se nije desilo da jedna sveska bude roman. meðutim. Wihov program ureðivawa jasno se vidi u tekstu na poleðini korica. nepripadawe nekim odreðenim pravcima ili školama. H ronika je bila otvoren prostor u kome pisci slobodno raspravqaju o pojavama tadašweg kulturnog ÿivota sa svoga ugla. mada. Na primer. br. . U vezi s tom gipkošãu sadrÿine. isticawe slobodnog duha. veã su nastojali da korenito promene kwiÿevne postupke. U okviru H ronike . negirajuãi laÿnu tradiciju […].41 negativan odnos prema prošlosti jedan je od vaÿnih elemenata pesniåkog duha u prvoj seriji Puteva.

49 motivi mašine („aeroplan i automobil"). Isto.48 motivi telesne qubavi („qubqewe" i „dojke i gola ÿena"). br. Mišiã. 1. upotrebqavajuãi pri tome geografska i liåna imena koja upuãuju na Prvi svetski rat (Kosovo. 4—5. Slika Isusa je erotizovana: „Naš Hrist sad u vrtu / Okrugao i crn od mahovine / — Muški mu znak dopire do kolena. ironizuje zapadnu hrišãansku civilizaciju i kulturu.43 „Oni ÿude šumu.). istiåuãi da Hrist ima samo „artistiåku vrednost". Isto. 11. Dušan Matiã objavio je u prvom i drugom broju tekst Istina kao konstrukcija. U prvom broju stare serije nalazimo Širim horizontima53 Svetislava Stefanoviãa. i na tadašwe politiåke i društveno stawe u tek formiranoj Jugoslaviji.51 koje smo åesto sretali u Kjoðiroovoj zbirci Smrtna presuda — svi oni saåiwavaju otuðenu sliku gradskog ÿivota. 11. Putevi. Koristi se pesniåkim postupcima karakteristiånim za avangardu — mešawem stiha i proze. Prema Izjavi Rastka Petroviãa. Isto.54 u kome istiåe višedimenzionalnost i relativnost isti43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 Isto. Isto. tipiåne za efemerne åasopise."44 Neki motivi u Spomeniku putevima imaju tipološku srodnost sa onima u japanskom avangardnom pesništvu. kao u ova dva primera: „Sa belim prugama / Ah prugama nekim dolaze vozovi". jer je „samo u znaåewu Boÿanstva i moãi". Makedonija. . Putevi sadrÿe i druge programske tekstove. punog zamora i nagoveštaja smrti. 10."52 Opisujuãi Hrista kao crnca. 20—24. Isto. 11. Isto.45 Svemir.46 kao i motive iz oblasti matematiåkih nauka („zakon Wutnov ili Ajnštajnov!"). 11. Petroviã negira graðanski moral i ismejava zvaniåne institucije kao što su drÿava i vojska. od osloboðewa od Turaka do savremenog stawa. I. Albanija. / Ah. Isto. Isto. Sunce i Kosmos. I motiv bogohuqewa. smeštajuãi srpsku modernu kwiÿevnost u istorijski kontekst.50 motivi qudi izopaåenog ponašawa („pijanica". 11. zbog åega se pesnik morao braniti. Kosmološke motive prisutne u Šinkiãijevim avangardnim pesmama nalazimo i ovde. objavqenoj u sledeãem broju na prvoj strani. Putevi. I. s druge strane.346 Parodirawem i ironizacijom R. 12. grafiåkim efektima i kalamburima pomoãu homonima. 10. saznajemo da je Srpska pravoslavna crkva oštro reagovala na takvo prikazivawe Isusa. Isto. primeãujemo kod Rastka Petroviãa. u kome autor istiåe vaÿnost okretawa prema buduãnosti. Isto. ali. 2. „skitnica" i dr. 12. prisutan u Kjoðiroovoj poeziji iz ranije faze.).47 Motivi vezani za kriminalitet (Tamnica). br. Putnik itd. 18—21. 10—11. u åudnom šumu gube se brodovi.

61 U posledwem broju nove serije objavqen je esej Naše najviše vrednosti. br. u kome se vreða starija generacija reåima: „Urlaju krezubim ustima. a na kraju ovoga broja. što se vidi u sledeãem: „Nova umetnost je nerazumqiva svima koji su protråali zatvorenih oåiju i slepi kroz naše prolazne varoši.347 ne zbog interaktivne veze izmeðu duha i stvarnosti. Lazareviã. što se vidi pri kraju prvog broja: objavqen je ålanak pod naslovom Delovi iz Andre Bretona. ovde su zabelePutevi. smatrajuãi matematiåku istinu apstraktnom. ironiåno se kritikuje Srpski kwiÿevni glasnik. Wegoš i Meštroviã. 31. 29—32. Sliåan pristup prema drugim revijama sa klasiånom koncepcijom nalazimo i u japanskim avangardnim åasopisima: japanski pesnik Ken Hašizume (Ken Hashizume) u åasopisu Svetskom pesniku vreða åasopis Japanski pesnik. Prikaz Dnevnik o Åarnojeviãu od Miloša C rwanskog . Motiv anemije. 1924. br. Vinaver). 1. 59 Isto. 57 Isto. br. oktobar 1923. parodirawem i ironizacijom. koji smo åesto nalazili u japanskoj avangardnoj poeziji. br. Popoviã. nalazimo u izrazu anemiåne tradicije. 7). Beograd.59 Tradicija se negira i u novoj seriji. II."56 Citirajuãi da je „nama ciq stvarawe. Beograd. 39—48. Posle ovoga broja kwiÿevnici Puteva. a istiåe se posleratno. 21. 6. II. U Vinaverovom tekstu Dante58 oseãa se negativan odnos prema sredwem veku. 62 Putevi. 4. br. Ali shvatiãemo nameru redakcije kad budemo proåitali mali tekst posle Lazareviãevog eseja: ismejava se predratno kome pripada B. br. ima programskih elemenata avangardne kwiÿevnosti. 55 56 . Isto. javqa se i teÿwa ka nadrealizmu. nazvavši ga „drÿavnim glasnikom" („kampo"). 60 Putevi.62 u kome autor Branko Lazareviã iz starije generacije smatra da su tri najviše vrednosti iz naše istorije narodne pesme. 30—31. umesto da se bave negirawem prošlosti ili tradicije. što oåigledno nije u skladu sa koncepcijom Puteva. sa potpisom Marsias. juni-juli-avgust. Naime. a ne ono što je stvoreno" (Sv. u okviru prikaza. koji ima konzervativnu koncepciju. avgust 1925.55 koji je Milan Dedinac objavio u okviru r Honike .60 ironiåno je prikazan. I. 5 i br. 5). Tokyo. 5. 3—4—5. 31. U novoj seriji. 61 Shidan yo daikonran shitamae (Neka nastaje haos u krugovima pesnika!). Dedinac odluåno negira prošlost i tradiciju. objavqenom u prvom broju (str. 58 Putevi. 28—29. svi 'mladi' urednici". I. preneti iz francuskog åasopisa Littérature (Nove serije.57 I u drugom broju prve serije jasno se vidi negirawe tradicije. Iako su to citati od francuskog nadrealista Bretona. br. ismejan glavni urednik Srpskog kwiÿevnog glasnika B. meðutim. U tekstu Raskrsnica. u åasopisu Sekai shijin. sam naziv teksta Raskrsnica uzet je od istoimenog åasopisa sa socijalistiåkom orijentacijom. poåiwu da istraÿuju åovekov unutarwi svet ili da izraÿavaju ovaj svet sa ugla unutarweg sveta. 1.

2). 68 Isto. novembar 1923. 69 Up. izmeðu ostalog se kaÿe: „Ipak sam pomišqao da je ÿivot drugo nešto. Misao. god. javqa se i motiv afazije. br. 93—101. Pri tome istiåe åvrstu vezu kwiÿevnosti i Frojdove ideje: „Tako posmatrana. što je veoma rano za nadrealistiåku tendenciju u srpskoj kwiÿevnosti: åak i pre nego što je objavqen Bretonov nadrealistiåki manifest (oktobra 1924). za vreme izlaska drugog broja Puteva."64 Zatim sledi ålanak Poezija kroz ÿivot u lepotu. sveska 82 (kw. 66 Putevi. 65 Isto. 2). 26. br. ogromnije. oktobra 1923. br. objavqen u istom broju u H ronici (30—31). Rastko Petroviã i drugi: poezija je shvaãena kao snaga koja proizlazi iz ÿivota åoveka. koji ãe biti objavqen tek u åetvrtom broju åasopisa Svedoåanstva. Nadrealistiåki elementi primeãuju se i u programskim tekstovima. nagon i cenzura.66 Ova åiwenica potvrðuje da je Krv razuma veã napisan 1923. 1). ovaj kolaÿirani tekst ima znaåaj manifesta nove serije Puteva. 2. Ovaj ålanak — koji ima igrovnost zagonetke. Beograd. 67 Putevi. mogli bismo reãi. jer se ponavqawem istiåu bitni stavovi kao u kwiÿevnom manifestu. psihijatrija pre pripada istoriji literature. 16. Prvi citat je iz veã pomenutog Bretonovog teksta (Nova serija. a naglašena je relativnost odnosa izmeðu reåi i smisla. V.348 ÿene sve bitne kwiÿevne ideje koje ãe prihvatiti Dušan Matiã.67 objavqen u posledwem broju. II. dolazi do izraÿaja tesna idejna povezanost sa Bretonovim kwiÿevnim programom. 31—32. 1. iako je najavqen veã u prvom broju Nove serije Puteva. II. U Matiãevom eseju Neka bude voqa tvoja. maj 1923. ali je uzet iz nadrealistiåkog teksta Krv razuma. A u proznom tekstu Rastka Petroviãa Reåi i sila razviãa. svakako."63 U tome. br. 21. decembra 1924. Matiãev drugi teorijski tekst O rojdovoj psihoanalizi F . objavqenom u drugom broju nove serije (24—26). Rastko Petroviã. 16. Isto. Najpre Matiãev veã pomenuti tekst Bitka oko zida.69 Putevi. Za treãi citat navodi se kao da je uzet iz treãeg broja Puteva. 49—64. skriva izvor citata — moÿemo smatrati programskim. br. a istiåe se relativnost naše realnosti. podsvest. 63 64 . Teÿwa koja vodi ka nadrealizmu ovim postaje sve jasnija: poezija je shvaãena kao izraz stvarnog ÿivota. Zato. II. mada su naznaåeni samo brojevi odakle su ih uzeli. znaåajan za recepciju nadrealizma u srpskoj kwiÿevnosti: u wemu autor saÿeto daje objašwewe osnovnih pojmova Frojdove psihoanalize kao što su svest. a drugi je odlomak iz takoðe pomenutog Matiãevog Neka bude voqa tvoja (Nova serija.65 koji se sastoji od tri kratka citata. U wemu se Matiã bavi odnosom sna i jave. što je jedan od kquånih stavova wegove poetike. 3—4—5.68 pored motiva sna i motiva qubavnog nagona. nepodnošqivije. XII. br. 31. koji simboliše relativnost znaåewa reåi. H elioterapija afazije .

koju je nazvao sumatraizmom. 3—4—5. poåeo da traga za nevidqivim svetom. pun mirisa benzina. Putevi. 7—8. On je u skladu sa svojom teorijom. Isto. Putevi. Drugi pesnik — Ranko Mladenoviã u Noãnoj panici74 ukquåuje kosmiåki prostor. kao što se to vidi u pesmama Aleksandra Vuåa Uzorci78 i Sad siroti. br. Daleko je mawe pesama u kojima se pesnik koristi grafiåkim efektima. 19. nije toliko naglašeno mešawe stiha i proze što je bilo karakteristiåno za Zenit. 16. Tekst se završava ponavqawem reåi qubav. 2. osim toga. Putevi. što je karakteristiåno za avangardu. nalazili smo u Kjoðiroovoj zbirci Smrtna presuda. åije su teme tuga i samoãa. Poezija. odnosno 'nesvesno'. Broj se završava Ristiãevom pesmom Za devojaåki blagoslov. . neoåekivanim vezama". 3—9. i imaginarni prostor. 2. Visoki jablan75 Tina Ujeviãa strofiåna je pesma. br. 22—23.71 krv hrani ih i sve se vrednosti ÿivota vezuju. Ovu reå autor upotrebqava pogrešno. Putevi. kao znak negacije evropske civilizacije. br. Pesnik u celoj poemi oponira smrt i ÿivot. Isto. br. 1. 1. II. postojawe i nepostojawe.72 I kwiÿevni prilozi odraÿavaju lagano pomerawe pesniåkog duha Puteva. Što se poezije tiåe. str. 3—4—5. naroåito u metaforiånom poreðewu. U novoj seriji. što ãe naslediti åasopis Svedoåanstva. Isto. u novoj seriji åasopisa okreãe se unutrašwem åovekovom svetu: oseãawa postaju bitna kwiÿevna tema. što je uåinio i Rastko Petroviã u manifestu Putevi. u znaåewu 'podsvest'. 22—23. u pesništvu.79 qud70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 Putevi. S treãe strane. zaviåaj i tuðinu. ispuwenog napetostima. koja je jedna od opsesivnih tema. U pesmi Milana Dedinca Vartolomejska noã73 ukršta se stvarni prostor iz urbane sredine. Putevi. Avangardnost se primeãuje na dubinskom jeziåkom planu. br. Motive iz gradskog ÿivota. koji se krije iza vidqivog sveta.349 Posledwi tekst Za Puteve70 i daqe zadrÿava negirawe tradicije i prošlosti kao program. Tu se nalazi i reåenica u kojoj se istiåe podsvest. ali su åesto strofiåne. vezani stih. U wima se pojavquje lik lopova koji krade nebo. II. pojavquju crnkiwa i Eskim: autor ih istiåe kao suprotnost. Koristeãi se postupkom izolacije. br. Zato je u woj veoma labava logiåka veza meðu stihovima. 23. 122—127. II. poema Straÿilovo76 Miloša Crwanskog nagoveštava novu tendenciju pesniåkoga duha u Putevima. Najzad. ali sa ekspresionistiåkom teÿwom. I. koja je pre toga bila zaokupqena otuðewem gradskog åoveka.77 koja se moÿe uvrstiti meðu prve automatske tekstove. A u Dedinåevoj se pesmi. ali je zato melodija napetija. Skoro sve pesme su u slobodnom stihu. i pri tom još jednom potvrðuje novu nadrealistiåku orijentaciju. on je dobio reåenicu åiji su delovi labavije logiåki povezani. 126. Prvi broj nove serije na samom poåetku objavquje odlomak pesme Milana Dedinca Zorilo i Loritja. kquåna reå nadrealizma: „Misli su na dnu naše nesvesti. II. I.

Meðu prilozima jedino u Ristiãevoj pesmi Labud ili zemqotres u Japanu84 nalazimo japanski motiv.89 koje sadrÿe mnoge elemente dramskog teksta. U prvom broju Saputnik Stanislava Krakova. Obe priåe tematski spadaju u nauånu fantastiku. 15—18. Oslobodili smo jezik od banalnih okova i slušamo ga kako nam. 86 Putevi.350 ska oseãawa se izraÿavaju opisom predela u prirodi. 80 81 . vuk kao simbol wihovog sina. 2. 87 Isto. br.81 U odlomku koji je naslovqen Još godine 1920. Naroåito je vaÿna pesma u novoj seriji Vuk80 Rastka Petroviãa.85 u drugom Ideja doktora E lektra 86 Josipa Kulunxiãa i Praštawe87 Marka Ristiãa. tom I. što ih pribliÿava dramskom tekstu. maglovita i liåna. što potpuno uništava prošlost. sliåno i Kjoðiroovoj poeziji u postavangardnoj fazi. U posledwem broju preštampan je odlomak iz manifesta Miloša Crwanskog O bjašwewe ' Sumatre' . […] Stih je naša zanesena igraåica. II. Kao što smo veã videli u Zenitu. 14—16. 6. SKG. Zato je naša metrika spiritualna. 10—13. N. 2. iz verzije objavqene u Srpskom kwiÿevnom glasniku. slobodan. Kao što smo videli u Šinkiãijevom dadaistiåkom romanu Dada. 82 Putevi. „Teishaba to shinda nezumi". 288—293 i 629—633. na primer u pesmi Dolina. koji se stvara posle katastrofe. on sam otkriva svoje tajne. 1920. Ristiã gradi apstraktni misaoni prostor. br. 89 Tastuo Okada. 84 Putevi. Tipološku sliånost nalazimo u japanskim mavoistiåkim prozama kao što su Izazov88 i Stanica i mrtav miš. Up. što nas podseãa na japansku priåu Brilijant (Buririanto) Isto. I. 27—29. dok se u Kulunxiãevoj priåi Ideja doktora E lelktra istiåe stav da je napredak nauke doneo nesreãu åoveåanstvu. 83 Isto. Mavo. 1. S. 111. 85 Putevi. 24—28. i ova pesma napisana je povodom velikog zemqotresa Kanto koji je pogodio glavni grad Japana 1. I prozni tekstovi su se mewali od stare do nove serije. Opisujuãi zemqotres kao „kataklizmu sa osmehom åoveka"."83 Ovaj tekst. 88 Michiano Takamizawa. I. septembra 1923.82 autor istiåe sledeãe: „Davno je Bergson odelio psihološko vreme od fiziåkog. br. Dela Miloša C rwanskog . U staroj seriji istiåe se mešawe stiha i proze. Krakova opisuju se putnici koji putuju nestvarnim prostorima i gradi se nihilistiåka slika raspadawa tela. u tim prozama se nalazi puno dijaloga. 110—112. ponovo je aktuelan u procesu pomerawa poezije ka nadrealizmu: ka duhovnom i metafiziåkom svetu. koji sadrÿi ekspresionistiåke elemente. br. Mavo. br. Beograd 1993. 2. U Saputniku S. on svoju ekstazu pretvara u gore pokrete. U lirici to nešto znaåi. br. Ovde pesnik u snaÿnom doÿivqaju povezuje kosmiåke predstave iz slovenske mitologije sa frojdovskim motivima: sunce kao simbol oca. zemqa kao simbol matere. 265—270. II. što je karakteristiåno za avangardnu prozu. 3—4—5. kao melodija. 32. „Chosen". na poleðini korica.

1. Isto. što su rado åinili i japanski avangardni pesnici. 24—25. Putevi. II. 7. Isto. smewuje realni i imaginarni prostor. Isto. 42.90 mada woj nedostaju povezani siÿejni tok i jasna misaonost. koji je ispuwen slutwom smrti. åega je bilo u wegovom manifestu u staroj seriji åasopisa. niti se ismejava stvarni svet. Putevi. Putevi. Razbijawem sintakse postiÿe se ubrzani ritam. br. na kraju Krakovqeve proze nalazimo sledeãu sliku: „Skazaqka je uvek umorno visila kao maå pobeðenog. br. 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 Kenkichi Hashimoto. Kyojiro Hagiwara. s kojim ima veoma tesnu tematsku povezanost.91 U Krakovqevoj prozi primewuje se niz kwiÿevnih postupaka karakteristiånih za avangardu: razgraðivawe sintakse. Petroviãeva proza Reåi sila razviãa! napisana je kao programski tekst za veã pomenutu pesmu Vuk. što odraÿava otuðenost åoveka. U novoj seriji Marko Ristiã u prozi Bezgrešno zaåeãe. Mavo. 8—10. prepliãe elemente iz slovenske mitologije i frojdizma."96 Kao što smo to åesto susretali u Zenitu i u Mavu. Karakteristiåno je i to što se upotrebqava zeugma. 27. I. Shikei senkoku. 28.97 pomerajuãi taåku gledišta.351 iz åasopisa Mavo. Shin'ya. 25.93 kao i metonimije („autobusi vuku ÿivot"). 1. 1. br. Dok Kjoðiro svoju pesmu Ponoã95 završava stihom: „Ponoãni åasovnik igra". koji odraÿava napeto oseãawe: u reåenicama se åesto samo reðaju imenice. koji smo nalazili i kod Šinkiãija i Ãuje. br. nagon qubavi. 3—4—5. ponekad samo sa rednim brojem. Ova priåa. bez predikacije. odnosno sluÿewe eliptiånim reåenicama. br. a zapaÿa se jaka intuitivnost i asocijativnost. . kada se isti predikat odnosi na dva subjekta. bez predikacije. raðawa ÿivota i dr. 70—82. 6. da bi se pronašao odgovor na iskonska pitawa: šta je åovekov greh. što je tipiåno za vreme avangarde. izgleda da je neko umro. što je srodno tekstu bez naslova Miãinaoa Takamija (Michinao Takami) iz Mava. majka i sin) paralelno pomera sa kretawem nebeskih tela (Sunce."92 U tekstu se nalaze i smeliji oblici personifikacije („Sa sivih zidova kuãa slivala se tuga"). Ima i motiva kosti i leševa. A dva teksta Reåi i sila razviãa! 98 Rastka Petroviãa i Pred Sijenom99 Miloša Crwanskog najboqe pokazuju suštinsku promenu poetike ovog åasopisa. Putevi. I. Isto. I. Mavo. br. 57. Ristiãeva proza Praštawe parodijski je tekst koji se bavi ÿivotom savremenika kwiÿevnika. Ipak. Zemqa i vasiona). 49—64. jednom u pravom i drugi put u prenesenom znaåewu: „Po bulevarima je pevalo drveãe i neka grupa pijanih invalida. likovi su bez vlastitih imena. 26. 28. o kojoj se porodiåni odnos (otac.100 Nema više ni parodirawa ili ironizacije.94 Nailazimo i na motiv åasovnika.

umesto kosmoloških i mitoloških motiva koje smo primetili u Petroviãevoj prozi: prostor i vreme u Šinkiãijevom romanu imaju daleko viši stepen konkretnosti.101 Sa stvarnim prostorom i sadašwim vremenom prepliãe se pejzaÿ iz dalekih krajeva. […] Pre šesto stoleãa izgledala je kao škoqka. koje sluša ova nebesa. Senzacijom. I u ovom tekstu izrazita je teÿwa ka metafiziåkom. I Šinkiãi se koristi pomerawem taåke gledišta. stoga nema toliko metafiziåkih ili imaginarnih elemenata koji postoje samo u Reåi i sili razviãa!. koja u stvari ne pripada svetu po kome se autor fiziåki kreãe."104 I u ovom tekstu Crwanski postupkom izolacije razvija sintaksu. u kojoj je hladno talasawe. što na åitaoce ostavqa snaÿan utisak. . što je. mladi i stari. ruralno i urbano. 70. Miris benzina i miris kiše zajedno se javqaju da bi se oponiralo veštaåko i prirodno. prva verzija prvog dela teksta Siena. a kretawe nebeskog tela postaje paralelna slika sa raðawem i umirawem qudskog biãa. 82. podseãa nas na temu reinkarnacije. Mewa se sloÿena taåka gledišta: od sina na oca i obrnuto. ostavqeno åitaoåevoj uobraziqi. Magare što riåe kontrastira se sa slikom automobila koji vozi sa stanice. kao lokve krvi.103 „Åinila se kao uvo. Šinkiãijev roman Dada takoðe sadrÿi frojdovske elemente. Isto. U drugoj seriji Miloš Crwanski objavquje putopis Pred Sienom. 81. a u wemu se gradi transcendentalna slika. religija i komunizam. 81. kontrastom i suprotnošãu: katoliåanstvo i pravoslavqe. Opisom prirode stvara se duhovni pejzaÿ. izgleda. što se spuštaju u masline. ukrštawe åoveka i ÿivotiwe. prizor iz prošlog vremena kao autorovo liåno ili istorijsko (u istoriji zabeleÿeno) seãawe koje se javqa u wegovim mislima. da bi se što više 101 102 103 104 Putevi. 3—4—5. Meðutim. siromaštvo i bogatstvo. Isto. tuðina i zaviåaj. kao što je na primer: „Po zemqi donesenoj iz Galileje anemone i ruÿe. Rastko Petroviã je rekonstruisao unutarwu stvarnost qudskog postojawa. Umesto motiva iz gradskog ÿivota sada motivi iz prirode oblikuju sliku åovekove sudbine. åovek i ÿena. Siÿejni tok prati gotovo hronološki autorovo putovawe. br. Šinkiãijev roman ima više autobiografskih elemenata iz svoga sopstvenog iskustva ludila. Koristi se oponirawem. Otkrivajuãi polisemiånost naše istine i slojevitost našeg stvarnog ÿivota. sveto i svetovno. koji ãe biti drugo poglavqe Q ubavi u Toskani (Beograd 1930). Animistiåki elementi."102 Neretko se javqaju metaforiåko poreðewe disparatnih slika i personifikacije kao postupci oåuðewa: „Siena plovi u susret mesecu […]". uvodeãi „åetvrto lice jednine". hrišãanstvo i islam. nad nama. II.352 Prostor i likovi nisu opisani konkretnim slikama. posebno aktivirawem åula mirisa i vida (naroåito se upotrebqavaju boje). a likovi su svi iz porodiånog okruÿewa. Isto. kojom se rado bavio Šinkiãi Takahaši u postdadaistiåkoj fazi. opis dobija na åulnoj konkretnosti.

Jedan od retkih putopisa za vreme avangarde jeste Šinkiãijev autobiografski roman Dada. takvih putopisa skoro nigde nema. dok u drugom broju u H ronici nalazimo prikaz kwige Emila Majersona i vest o smrti francuskog filozofa Emila Butrua. nalazimo Malarmeovu pesmu Izvina. Isto. nevidqivo. Meðu avangardnim pesnicima ima nekoliko onih koji su boravili u Evropi. koji se bave doÿivqajima u tuðini. Šinkiãi to postiÿe mešawem stihova i proze. u prozi Pred Sienom pesniåki subjekat ja ne uåestvuje u siÿejnom toku. Sandrara. analitiåki. Bretona. zelenih i pomodrelih. 13. ali wihovo iskustvo u inostranstvu nije zabeleÿeno u obliku putopisa u åasopisima. prevodna kwiÿevnost odigrava bitnu ulogu. 73. pesme Maksa Ÿakoba.109 105 106 107 108 109 Isto. 1. dok su Sinkiãijevi postupci empirijski. U staroj seriji. II."106 Tragao je za onim duhovnim svetom. Dok Crwanski pribliÿava svoj prozni tekst poeziji postupkom izolacije. Elijara. kao što piše: „Ÿivot je blagost i ono. meðutim. koji i sƒm uåestvuje u siÿeu o neprikladnom i izopaåenom ponašawu u društvu. Švitersa. mogli bismo reãi. br.107 povodom dvadesetogodišwice pesnikove smrti. vrlo je malo prevedenih tekstova. Dok se u japanskom romanu taåka gledišta vezuje za pesniåki subjekat ja. Xemsa Xojsa. osim Ÿidovog teksta. U prvom broju. . mada su neki postupci zajedniåki: aktivirawe åula. Matiã. I. uz tekst u kome se vidi novi ureðivaåki prinicip: „PUTEVI donosiãe od sada vaÿnija kraãa dela svetske kwiÿevnosti. U novoj seriji. U prvom broju jedva nalazimo samo citate od B. koju je napisao D. 13. br. Putevi. iznad vidqivog.353 pribliÿio onoj sloÿenoj slojevitosti sveta: „Ima ih bledih i srebrnih. pored onih veã pomenutih citata od A. metaforiåno poreðewe udaqenih slika i dr. kao i fragmente ili kraãe stvari od Apolinera. koji ãe imati kquånu ulogu u nadrealistiåkom pokretu. kao na primer Murajama. Putevi.. Isto. Majakovskog itd. mada se. 1. dakle preteÿno francuskih avangardnih pisaca. Na kraju prvog broja objavqen je citat programskog teksta od predstavnika francuskog nadrealizma Ÿorÿa Rimbon Desewa. 16. Crwanskog su. kao posmatraå koji ne pripada prostoru što se opisuje: sa distancom beleÿi pojave kao stranac. 73. neãe pojaviti najavqeni prevodi. meðutim. što se iza wega krije."105 U japanskim malim revijama. golubijski plavih i rumenih kao vino. iako su skoro svi saradnici odliåni poznavaoci stranih jezika."108 Najavili su prevode Stranice iz Lakfadijevog dnevnika Andrea Ÿida. a veåno […]. Crwanski na putu po Italiji ima za ciq da otkrije onaj drugi. Augusta Štrama. nevidqiv svet. I prevodi u Putevima jasno pokazuju smewivawe wihove kwiÿevne tendencije. Resela u Matiãevom tekstu Istina kao konstrukcija.

koji veã nagoveštava egzistencijalistiåku tendenciju. karakteristiåne za nadrealizam: „Svaka pesma je jedna strana cele slike. koja je na Istoku doprinela i obrazovawu japanske umetnosti. br. II. 3—4—5. kao i zakquåak Bergsonov o Ajnštajnu.354 Drugi broj nove serije. pod naslovom Stranica iz Lafkadijevog dnevnika. na samom poåetku donosi najavqeni odlomak iz Ÿidovog tada još neobjavqenog romana Les Faux Monnayeurs. u celini završen tek 1925. autor primeãuje u ruskoj muzici „azijski tople" pevaåe i igraåe. Brauninga. kwiÿevnici Puteva birali su dela prema svom kwiÿevnom programu. Ima i pesama francuskih autora: kao „preci" nadrealizma izabrani su A. Dok je za zenitiste prevodna kwiÿevnost znaåila razmenu sa svetskim centrima avangardne umetnosti. Izmeðu ostalog. moÿe se reãi da se prevod na srpski veoma brzo pojavio. Skoro su sva dela sa francuskog vezana za nadrealizam. II. objavquje iz savremene ameriåke kwiÿevnosti pesme Amija Lovela (Amy Lowell) i Alfreda Krejmborga (Alfred Kreymborg) u prevodu Isidore Sekuliã. drugi jezici nisu zastupqeni. u tekstu Crwanskog Bivše kulise. Isidora Dikasa Kont de Lotreamona. . 35—38. u kome se predstavqa rad beåkog istoriåara umetnosti Jozefa Stÿigovskog. a meðu savremenicima Pjer Reverdi i Luj Aragon. Kao što se vidi. Kao opozicija prema zapadnoj civilizaciji javqa se afriåka kultura. U Putevima nema skoro nigde ålanaka koji sadrÿe motive vezane za Japan ili za Istok.111 što moÿe svedoåiti da je Crwanski osetio neku bliskost prema Aziji preko Rusije. Ristiã i Petroviã. 11). Putevi."110 Ovaj broj najavquje engleskog metafiziåara Xona Dana. br. osim veã pomenute Ristiãeve pesme. koji negira evrocentrizam. što ãe naslediti i revija Svedoåanstva. u kojima. R. na primer. nalazimo sledeãe stavove. mada prestankom ove revije ovaj plan nije ostvaren. Trobroj koji je izašao leta 1924. Rembo i S. Xemsa Xojsa. prevodi su uglavnom sa francuskog. 3—4—5. Malarme u prevodu Rastka Petroviãa. Spenserovog Epitamiona. Odlomak je prenet iz francuskog åasopisa Littérature (br. prevedeni su odlomci wegovih programskih tekstova. a ima samo nekoliko koja se tiåu imaÿizma. fotografija jednog od wenih mnogobrojnih izgleda. 1792—1822) u prevodu Anice Saviã. 115. koji je uticao na imaÿiste. Meðutim. ukazujuãi na åiwenicu da je centar umetniåkog pokreta bio nekada Mesopotamija. åije je pesme preveo Marko Ristiã „iz najnovijeg broja åasopisa L'oeuf dur. Kada se setimo da je Ÿidov roman Les Faux Monnayeurs. zatim s engleskog. Uz kratko objašwewe o Reverdiju. Petkoviãa. najvaÿniji ålanak u kome se pomiwe azijska kultura jeste Razvoj umetnosti u novoj svetlosti112 dr Vlad. koji izlazi novembra 1923. Za izbor i prevoðewe imali su vaÿnu ulogu Matiã. 121. Šelija (Percy Bysshe Shelley. Isto. autor ålanka istiåe slede110 111 112 Putevi. kao što smo to videli u manifestu Rastka Petroviãa. i pesme Persija B. koji nam deluju kao neka vrsta manifesta." „Stvarnost pesme je zavisna od teÿwe pesnikove duše ka stvarnome. Mada u posledwem broju.

niti sama po sebi predstavqa jednu celinu. koji je u prvoj fazi naglašavao negirawe tradicije i zvaniånog autoriteta. ne sadrÿi takve geopolitiåke ili istorijske elemente. . C rveno i crno. Petroviãa. kwiÿevnici Puteva su naš svet posmatrali u istorijskom i geopolitiåkom kontekstu. koja se raðala pod uticajem Ajnštajnove teorije relativiteta. a Stanislav Stefanoviã u svom eseju Širim horizontima115 avangardni pokret smešta u širok istorijski kontekst. Putevi. nijedan manifest meðu objavqenima u japanskim malim revijama kao što su Pesnik sveta. 1. prekinuta je veza sa duhovnom prošlošãu. Ovaj kratak tekst dobro prikazuje duhovnu klimu Puteva. Petroviãa.355 ãe: „Evropa. i kritiåki odnos prema vlastima i samom društvu. Meðutim. a sve one istiåu relativnost našeg stvarnog ÿivota. odraz je procesa sazrevawa same srpske avangardne kwiÿevnosti. ali istovremeno i zbir. åini se. 127. japanska avangarda potpuno gubi interaktivnu vezu sa vremenom u kome se ona raða. 4—6. kao što smo videli kod M. sintezu. u revijama C rveno i crno i Pesnik sveta kwiÿevni prilozi 113 114 115 Isto. br. u drugoj fazi svoje interesovawe preusmerava od spoqnog ka unutarwem svetu. Frojdove psihoanalize i Bergsonove ideje o vremenu. Åasopis Putevi. Na primer. parodirawem i ironizirawem. ima i proznih tekstova: izmeðu poezije i proze postoji åvrsta veza po motivima. Wegovo pomerawe ka metafiziåkom. moÿe se reãi. Iako u Putevima najviše ima priloga iz poezije. Ali ima i bitnih razlika. Ne vidimo ni teÿwu ka neomitologizmu. što je tipiåno za avangardu. Meðutim. u opštem razvoju umetnosti niti se moÿe zamisliti bez veze sa Azijom (Evrazija) i Afrikom (Evrafrika). I. što smo videli kod R. Druga razlika nalazi se na ÿanrovskom planu. koji zapoåiwe oslobaðawem srpskog naroda. onih dela savremenog sveta u kojima leÿi ma kakva moguãnost plodnosti…"114 Mladi pesnici Puteva nastaviãe da pronalaze puteve kwiÿevne umetnosti koji je vode u stvarni ÿivot u åasopisu Svedoåanstva. Prvo. Na taj naåin."113 Stÿigovski naglašava pomerqivost središta kulture i civilizacije: u tom kontekstu u Evropi se raðalo interesovawe za vanevropske kulture. Pri kraju posledweg broja Marko Ristiã piše sledeãe: „PUTEVI moraju kod nas da predstavqaju minijaturu. koji ãe oni sami pokrenuti. Isto. koji u avangardnu poeziju unosi ono iskonsko. temama i kwiÿevnim postupcima. Crwanskog i R. Videli smo u manifestu Spomenik putevima Rastka Petroviãa da je istaknuto nekoliko geografskih i liånih imena. 36. Mavo i dr. kao što je negirawe prošlosti ili kwiÿevne tradicije. Kada se poredi åasopis Putevi sa japanskim avangardnim åasopisima. u japanskim avangardnim åasopisima veoma su retki prozni tekstovi. što konkretno znaåi kulture Azije i Afrike. primeãuje se nekoliko zajedniåkih ili dodirnih taåaka.

Na naslovnoj strani svakoga broja paralelno je povuåeno 12 dijagonalnih. koje je vrlo .. Petroviã. u duhu Rastka Petroviãa o apersonalnosti moderne kwiÿevnosti. R. pre svega. Dušan Matiã i Marko Ristiã. ali sve su veoma fragmentarne i nisu imale znaåajnu ulogu u japanskoj kwiÿevnoj istoriji. To su. Dedinac i dr. od broja do broja prema osnovnoj temi.356 su samo pesme. koji su doÿiveli Prvi svetski rat u svome deåaštvu. kao što su D. u srpskoj kwiÿevnoj istoriji avangardna poezija prelazi na poeziju sa nadrealistiåkom tendencijom u idejnom kontinuitetu. u Beogradu. Jedino se mewaju boja papira i boja linija. Pošto su Svedoåanstva pokrenuta kada je u srpskoj kwiÿevnosti skoro okonåana prva faza usvajawa i proklamovawa avangardnih programa. u Japanu avangardni pokret prestaje da deluje kad je nastupila ideologizacija ili politizacija umetnosti: Mavo se raspao Murajaminim prelaskom na angaÿovanu umetnost leve orijentacije. koji ãe biti kquåni pokretaåi kasnije revije Svedoåanstva. godine do 1. Kao što smo ranije istakli. kao što su Rastko Petroviã. 6. Dušan Matiã i Aleksandar Vuåo. I Kjoðiro i Ãuja skoro iskquåivo su se bavili poezijom: nisu nam ostavili znaåajna prozna dela. Jedino je Šinkiãi napisao roman Dada. Ureðivali su ga kolektivno. omoguãilo je da se u srpskoj kwiÿevnosti vrlo brzo stvori novi kwiÿevni izraz. sa još jasnijom nadrealistiåkom teÿwom. Format åasopisa je mali: 23 puta 17 santimetara. koji je tada prestao da izlazi. Milan Dedinac. Meðutim. zatim se školovali u Francuskoj u izbeglištvu. kao da su ruåno nacrtane u odreðenim razmacima. zbog åega nastaje rez izmeðu avangardne poezije prve polovine 1920-ih i nadrealistiåke poezije koja se javqa u drugoj polovini 1920-ih. marta 1925. Kao što nam to nagoveštava veã i samo likovno rešewe. Marko Ristiã. mogli bismo reãi. U Mavu ima nekoliko proza. u prvoj polovini dvadesetih godina. razvijala se imajuãi åvrstu vezu sa razvojnim procesom proze. Postojawe kwiÿevnika sa surovim iskustvom rata. ali i sa širokim vidikom i visokim obrazovawem tadašwe Evrope. M. dok u razvoju japanske avangardne kwiÿevnosti ne vidimo tu uzajamnost izmeðu proze i poezije. u wima više ne nalazimo duh protesta ili teÿwu ka demolirawu. zahvaqujuãi kwiÿevnicima iz Puteva. Izlazio je od 21. bez ijedne proze. bez pojedinaånog isticawa. Matiã. Srpska avangardna poezija. Rastko Petroviã. mada su najveãi doprinos imali sam Rastko Petroviã i Marko Ristiã. veã primeãujemo dubqe tragawe za duhovnim vrednostima. novembra 1924. ali wegovi prozni tekstovi nisu se pojavqivali u efemernim åasopisima. debelih linija. Pokrenula ga je grupa mlaðih saradnika åasopisa Putevi (1922—1924). Svedoåanstva Åasopis Svedoåanstva jedno je od najzanimqivih avangardnih glasila u srpskoj kwiÿevnosti.

3) pesniåko stvaralaštvo. i koji bi. koji ãe svaki broj takoðe sadrÿavati. javne ÿene ili samoubice smatraju se izrazom podsvesti društva (društveno nesvesnog). nagon. br. svaki broj je tematski ureðivan. U narodnom stvaralaštvu nalaze se podsvest kolektiva (kolektivno nesvesno). strahove. bili posveãeni po jednoj od gorwih pojava. ali se na unutrašwoj strani predwe korice prvog broja nalazi kratak tekst. oseãawa. 2) slovenski broj — slovenstvo. javnih ÿena i samoubica. Åasopis nastoji da otkrije onaj još uvek nedovoqno rasvetqen unutrašwi åovekov svet — podsvest. 4) prisnost i poÿrtvovanost oseãawa. 7) pakao — stvaralaštvo ( i dokumenti slepih. 1. vredeãe kao svedoåanstva od naroåite vaÿnosti. Pri sklapawu jednoga broja. sna i jave. zatvorenika. prosjaci. uåesnicima je drago što je uzajamna sloboda u mišqewu i izraÿaju apsolutna. koji bi izlazili u razmacima od po deset dana. i time ãe samo plastiånije isticati umetniåki dodatak. rešilo je da se objavi ograniåen niz brojeva jednog åasopisa."116 Ova beleška. što smo åesto imali priliku da vidimo i u Šinkiãijevoj poeziji. kriminalci. ludilo. nesvest. objavio svoj manifest. gluvonemih. prosjaka. Ovaj prvi broj shvaãen je kao svedoåanstvo zajedniåkih simpatija prema pesniåkom odricawu. Beograd. mrÿwu. Detiwstvo je shvaãeno kao razvojno doba u kome još razum ne potiskuje bogatstvo åovekove podsvesti. 5) boÿiãni broj. Osnovne teme bile su sledeãe: 1) Ujeviã — pesniåko odricawe. qubav. koja je napisana informativno-deskriptivnim stilom. iz koga se jasno vidi osnovna orijentacija ovoga åasopisa. iluzija i proroštvo pozitivno se prihvataju kao izvor stvaralaåke moãi. koje smo imali prilike da proåitamo u Zenitu. odnosno sve što je iracionalno. Dva mišqewa koja se na istom intelektualnim poqu pobijaju. åasopisu je veã u poåetku odreðena sudbina da se ugasi åim se iscrpu teme vezane za „gore navedene pojave". U åasopisu se rasvetqava unutarwi svet ne samo jedinke veã i društva. a sve brojeve spaja jedinstvena koncepcija åasopisa. kada se prekoraåuje granica istine i priviðewa. umobolnih. a izopaåene pojave kao što su duševni bolesnici. . Ovaj åasopis nije. prepunih prejakih izraza i ekstremnih tvrdwi. 116 Svedoåanstva. novembar 1924. razlikuje se od manifesta. Takav tekst teško bismo našli i meðu srodnim japanskim åasopisima. 8) raj. svaki zasebno. Laÿ. unutrašwa strana predwe ko- rice. i kao takav posveãen je pesniku Ujeviãu. 6) zapisi iz pomraåenog doma stvarawe ludila)— stvaralaštvo umobolnih . kao neki drugi. 21. san. emocionalnih pojava. „Nekoliko qudi smatrajuãi se svedocima velikih savremenih duhovnih i socijalnih. Kao što nam je veã nagovestio ovaj tekst.357 jednostavno ali i dinamiåno.

vojnici ili deca. nalazimo raznolike nekwiÿevne ÿanrove: autentiåna pisma. åiji su autori umobolni. Osim kwiÿevnih tekstova. I ovde se primeãuju odlike avangarde: bez jasnog ÿanrovskog okvira. limena proteza umesto noge. Ali je zato naglašeno tragawe za novim formama i postupcima u okviru kwiÿevnih ÿanrova. A proza Primer. oponašajuãi deåji pisani stil. Teme i stilovi pisawa još su raznolikiji u proznim tekstovima. Dve pesme — Molitve i Tri matere. objavqena u treãem broju. u wima se åesto mešaju razliåite funkcije jezika. kao što se vidi u stihovima R. metaforiåni izrazi su sve sloÿeniji. muzike. teÿi ka mistiånom i metafiziåkom svetu. zatvorenici. nebo.358 Pesnici se interesuju za abnormalne pojave ne samo na sociološkom planu veã i na fiziološkom. poqska pesma i pesma iz Boke nalaze se u drugom broju. Svedoåanstva sadrÿe poeziju. i snaÿne telesne pokrete pesniåkog „ja" kao izraz dubokog oseãawa. objavqene u prvom broju. slepi. novinski ålanci koji su doku117 Pesma je iz poeme Vuk. vezane za raskomadano telo. što dokazuje da je on na deåje izraÿavawe gledao kao na efektan kwiÿevni postupak. naroåito poezije i proze. poåeli su da istraÿuju ona poqa koja se ne mogu objašwavati razumom da bi dostigli realnost višeg stepena. Mada nema više eksperimenata koji se koriste u grafiåkim efektima. objavqene u petom broju. Odrekavši se mimetiåkog postupka. likovne umetnosti. krvarewe. sa mitološkom podlogom. Petroviãeva pesma Sunåane lestvice. Na primer. Letonska. gluvonemi. otkinuta glava i dr. Od šestog do osmog broja zastupqene su i amaterske pesme. Objavqene pesme imaju uglavnom bitne karakteristike avangardnih pokreta. pesme su uglavnom napisane u slobodnom stihu i najåešãe bez rimovawa. . U wima nema dramskih tekstova koji su obilato zastupqeni u drugim avangardnim åasopisima kao. karakteristiånog za nadrealizam. filma i dr.117 objavqena u drugom broju. zapis. zabeleške snova. što nas podseãa na Kjoðiroovu poeziju. radovi uåenika Milivoja Stepanoviãa. Dok se u Kjoðiroovoj poeziji kao fiziološka abnormalnost åesto javqaju hromost. bolest ili smrt. samoubice. trava i dr. U Svedoåanstvima ne nalazimo eksperiment mešawa razliåitih umetniåkih medijuma: pozorišta. prozu i eseje. U prozi se još više primeãuju vankwiÿevni elementi. Osim nekoliko Petroviãevih pesama u obliku soneta. dok peti broj objavquje srpsku boÿiãnu pesmu kao razbrajalicu. mnoge pesme ne ukquåuju realni prostor ili konkretno vreme. dnevnik. Izuzev Ujeviãeve pesme Zadrÿane sile biãa. Objavqivane su i narodne pesme. napisao je u stvari Rastko Petroviã. na primer.. u poeziji Svedoåanstava upotrebqavaju se najåešãe motivi vezani za slepe i gluvoneme — fiziåka ometenost se posmatra kao nova moguãnost stvarawa. znaåajna je kao jedan od prvih eksperimenata automatskog pisawa. Petroviãa ili A. u Zenitu i Mavu. Vuåa. koja ukquåuje iskonske i kosmološke motive iz prirode kao što su Sunce.

jasno nam pokazuju teÿwu ka vankwiÿevnom. Gorenavedeni prilozi.: „Uvek ta wihova nepojmqiva privrÿenost za ÿivot. br. zapis kako prosi prosjak. reå najzad poåiwe da gubi svoje direktno i osnovno znaåewe". od upotrebqavawa wenog za najrazliåitije pojmove. iza utiska se širi paÿwa. tom I. u petom broju. Vankwiÿevni tekstovi objavqeni su skoro bez ikakve intervencije redakcije. 118 119 . uz ilustracije. Novi Sad 1958. seãawa i pesme slepih. preštampan ålanak o samoubistvu dvoje zaqubqenih iz Politike. qubavno. u kome su objavqeni prilozi gluvonemih. U šestom broju nalaze se sastavi umobolnih i ispovest javne ÿene. N. od asocijacija sa sliånim stalno reåima i oblicima. qubav i strahovito saznawe […]."118 Rastko Petroviã je veã u svome eseju H elioterapija afazije 119 istakao da „od stalne upotrebe jedne reåi. koja je preciznija i taånija. Pored toga. Taj neizrazivi veliåanstveni Pakao izmeðu nas na zemqi. pismo seqanke iz Baåke. 361. pismo poginulog pilota. pismo samoubice. 120 Isto. 362. zajedno sa pismom pod naslovom Boÿiã u progonstvu F. koje nisu napisali kwiÿevnici. maj 1923. koje upuãuje izvesni N. što nas podseãa na razgraðivawe jezika koje su smelo sprovodili dadaisti i drugi avangardni pesnici. U kwizi Rastko Petroviã. Beograd. što je odraz åvrstog stava redakcije åasopisa da se kwiÿevnost što je moguãe više pribliÿi našem golom ÿivotu.120 i smatrao je da bi se mogao „postaviti åitav sistem kojim se jedna reå moÿe izleåiti. umobolnih i dr. februar 1925. objavqena su pismo srpskih vojvoda Proti Mateji. slepih. Interesovawe Rastka Petroviãa za takve jeziåke nepravilnosti kao izvor stvaralaåke snage jasno se vidi u wegovom programskom tekstu Uvod u sedmom broju. Kasnije. Zato se iz deåje perspektive moÿe dospeti do sveÿije senzacije stvarnosti. U osmom broju objavqena su još dva pisma: jedno nalik na uzbudqivu ispovest koje je napisao izvesni Popoviã iz Wujorka svojoj bivšoj ÿeni i drugo. u bloku „šest pisama". zatim pisma kwiÿevnika Edgara Poa. objavqena su još dva pisma malih Obrenoviãa. Rastko Petroviã u tom tekstu tvrdi sledeãe: „Iza reåi postoji znaåewe koje je šire od we. 1. iza znaåewa je utisak koji je još širi. 7. pismo knegiwe Qubice kwazu Milošu. dnevnik osuðenika.359 mentarnog karaktera.121 U reåima senzaciju slabi logiånost i konvencionalnost. Izbor. Dostojevskog. osveÿiti. Artura Remboa i Ÿaka Vašea. prenet iz lista Rabotnik. 121 Isto. od wenog stalnog sliånog poloÿaja u reåenici. preporoditi". U sedmom broju objavqeni su sastavi i dnevnici gluvonemih uåenika. u sedmom broju sastavi gluvoneme dece sadrÿe niz gramatiåkih nepravilnosti. u petom broju objavqena su tumaåewa snova iz dela O niro kritika (Sanovnik) Artemidora iz Efesa. iz paÿwe podsveSvedoåanstva. Ta ogromna åeÿwa za stvaralaštvom. 360—370. Matica srpska — Srpska kwiÿevna zadruga. Beograd. Misao. 11. 16. sveska 82. U åetvrtom broju. Na primer. kao i ålanak o xelatu koji nudi svoje usluge u Poqskoj. sa svim jeziåkim greškama.

Takva teÿwa prisutna je takoðe u mnogobrojnim esejima japanskog dadaiste Ðuna Cuðija. Nuvo. Po i Blejk). o tici. o etici. br. Na primer. U proznim tekstovima autobiografski elementi jedna su od znaåajnih odlika. Ÿak Vaše. Åeste su imenske reåenice. 367. utroba iz koje izlaze veånosti. 21. U slovenskom broju nalaze se narodne pesme. . tekst ne mora da bude poznat ili od nekog osobitog kwiÿevnog znaåaja. Na samom poåetku skoro svakoga broja nalazi se programski tekst. dok su iz ruske kwiÿevnosti objavqeni odlomci Dostojevskog. Odlomak iz Venåawa neba i pakla V. francuski pesnik Ÿermen Nuvo. Gogoqa. Bloka i dr. Gorkog. u kojima se mešaju teorijski i poetski elementi. Blejk. ali åesto na poetski naåin. prevedene sa poqskog i litvanskog. Dostojevski. Mada u japanskim avangardnim åasopisima teško da bismo mogli naãi programski tekst u kome se teorijski rasvetqava govor qudi sa fiziološkim ili mentalnim ošteãewima ili govor deteta. veã zavisi od teme pa moÿe da bude neki zapis ili liåno pismo. prevodi su tesno povezani i sa osnovnom temom svakoga broja. Sa engleskog su prevedeni E. u kome se nalazi punija istina o ÿivotu. Takahašija. Nuvoa i Ujeviãa spaja boemski ÿivot. ipak „ludilo" i „detiwstvo" bili su bitni elementi poezije N. kao što se vidi u tekstu Krv razuma Marka Ristiãa. 6. U nekim tekstovima pisci se koriste rimovawem. Blejka objavqen je u treãem broju. Time se ÿelela postiãi realnost ili autentiånost višeg stepena. predstavqen je u okviru teme Ujeviã u prvom broju. A. a u šestom i sedmom broju eseji su pod naslovom Uvod da se åitaocima teorijski otkrije namera uredništva. nuÿde da se naðe još nešto šire od najšireg!"122 Ideja da je svet iza reåi širi od same reåi upuãuje od konceptualnog ka nekonceptualnom svetu. zajedniåka je osobina koju nalazimo i u japanskom dadaistiåkom romanu Dada Šinkiãija Takahašija.360 sni ÿivot. Ovi tekstovi nas podseãaju na srodne eseje Tomojošija Murajame ili Kjoðira Hagivare iz åasopisa Mavo. Iz francuske kwiÿevnosti zastupqeni su Paskal. Tolstoja. reåenice bez predikacije. Dakle. koji se bavi pesniåkim odricawem. åiju je pesmu Ruke preveo Rastko Petroviã. Mada se u izboru primeãuje uticaj tadašweg francuskog nadrealizma. Po i V. Ÿermen Nuvo. Ãuje ili S. Beograd. Ima i stilskih odlika koje su karakteristiåne za stihovni tekst. u kome se govori o nadrealistiåkim pesniåkim postupcima kao što su automatizam ili 122 123 Isto. oåigledno. 4. Vaše. koji se odraÿava u stvaralaštvu. seãawe na trbušni ÿivot. Esej je veoma bitan ÿanr Svedoåanstava. veånost. Svedoåanstva. decembar 1924. nesvest. u kome se reåeniåni ålanovi (objekti) rimuju: „Reå je o estetici. Prevodi su prisutni u svakom broju Svedoåanstava. Rembo."123 I autobiografski elementi i mešawe proznog i stihovnog. Meðu wima su skoro svi kquåni pisci koje su francuski nadrealisti nazvali svojim preteåama (Rembo.

Isto. . zlo je Pakao. preplavqen zanosom. oktobar 1924). U prevedenom tekstu Blejk istiåe vaÿnost „suprotnosti". br. Ima i amaterskih radova. Ne objavquju se informativni tekstovi u kojima åitaoce upoznaju s aktivnostima i dogaðajima vezanim za redakcije. odigrala je vaÿnu ulogu kada se Ãuja udaqavao od dade. radošãu i svetlostima. preštampan je iz drugog broja nove serije Puteva iz 1923. 14."124 Wegov stav da razum osiromašuje bogatstvo našeg saznawa ima dodirnu taåku sa nadrealistiåkom idejom: „Da su prozori saznawa oåišãeni. koji nisu bili vezani ni za odreðene savremene pravce. a E. decembar 1924.361 medijumsko pisawe. Remboa. Petroviãu. stoji na obali. saradnike ili uopšte za savremenike. O Ÿaku Vašeu. Japanski avangardni pisci prevoðewem su se bavili uglavnom sa ciqem da upoznaju åitalaåku publiku sa savremenim pesmama iz odreðene kwiÿevne orijentacije kojoj je i sam åasopis pripadao. U drugom broju (Slovenski) objavili su reprodukciju jedne slike panåevaåkog prote Konstantina Arsenoviãa iz 19. 11. Ovaj åasopis nije bio zamišqen kao mesto okupqawa kwiÿevnika odreðenog kwiÿevnog pravca. svaka bi se stvar pokazala åoveku. Jer åovek je samog sebe zatvorio da više ne vidi do kroz uske pukotine svoje peãine. a u petom broju (Boÿiãni). zastupqenog u ovom åasopisu. a objavqivawe kwiÿevnih tekstova bila je praksa koja je dopuwavala to prouåavawe. naroåito od šestog do osmog broja. godine. Ali retko bismo našli neki japanski mali åasopis u kome su prevodi organski povezani sa odreðenom temom. veã su birani prema osnovnoj temi svakog broja. bez koje." Negirajuãi utilitarnost. druga leÿi na travi sa kwigom u ruci. Ovaj prizor. nalazi se crteÿ Andrije Rajåeviãa (1649) pod naslovom Borba åoveka sa zodijakom. objavqeni su radovi zatvorenika. tvrdi sledeãe: „Kultura seåe prave puteve. veã je prednost davao prouåavawu pojedinih tema. nema napretka ni åovekovog postojawa: „Dobro je Nebo. Dostojevski je pisac koji je snaÿno uticao na japanske avangardne pesnike. — onakva kakva je — beskrajna. redakcija nije sluåajno odabrala za osmi broj. 15. i japanski kwiÿevnik Omi Komaki piše esej pod naslovom Åovek po imenu Ÿak Vaše u åetvrtom broju åasopisa Mavo (1. meðu kojima je i Kjoðiro. koji je liåno poklonio R. koji objavquje i tekstove vezane za proroåanstvo i tumaåewe snova. U Svedoåanstvima nema kolumne ili odreðene rubrike u nastavcima. veka. Sliåni ureðivaåki princip vaÿi i za likovne priloge. Poa. Beograd. U osmom broju crteÿ P. Osim deåjih crteÿa. takoðe je Ãuja pomiwao u svome dnevniku u nekoliko navrata. umobolnih i glu124 125 Svedoåanstva. prema wemu. åije je pismo objavqeno u åetvrtom broju Svedoåanstava (21. niti za odreðeni period. a treãa ÿena. U wemu su tri nage ÿene sa dugom kosom: jedna gleda nebo u vodi."125 Pesma Pijani brod A. decembar 1924). 4. sa temom Raj. Pikasa. koju je preveo Rastko Petroviã u treãem broju. A. zagledana u daqinu sa prekrštenim rukama. ali vijugavi beskorisni putevi su baš putevi genija.

a fotografija ÿene sa tetovaÿom dokazuje wihovo interesovawe za supkulturne pojave. imali su komplementarni odnos: dopuwavali su se meðusobno.362 vonemih. Zanimqivo je da okretawe Istoku. pribliÿavawe samom ÿivotu — mogli bismo reãi da su to odlike nadrealizma. što je sigurno dalo podsticaje za teme i sadrÿaj šestog. gde se sa medicinskog stanovišta ukazuje na nedostatke i medijumskog i automatskog pisawa. . Beograd. bez ijednog suvišnog priloga. zajedno sa Ristiãevim prvim pokušajem automatskog pisawa Primer. svakako je odigrao kquånu ulogu. 15. Remona i Pjera Ÿanea. Prouåavawe onih pojava koje se ne mogu razumom otkrivati kao što su podsvest. treãi broj. bez komentara. koji teorijski objašwava osnovne stavove iz Bretonovog manifesta. predstavqaju jednu skladnu tvorevinu: ona odraÿava novi vid kwiÿevnog mišqewa i kwiÿevne prakse.126 Pa ipak. Svi brojevi skupa uzeti. Åasopis koji je poåeo da izlazi samo mesec dana nakon što je objavqen Bretonov Manifest nadrealizma. 1. kao i pobijawe wegovo (završena beleška 3. Kao što je Ristiã u gorenavedenom tekstu spomenuo. u moã misli. Polazi se od uverewa da se tvrðava svih nada nalazi u 126 Svedoåanstva. prvi broj francuskog åasopisa Nadrealistiåka revolucija objavio je autentiåne novinske ålanke o samoubistvima. — ona dopuštaju svojim saradnicima beleÿewa o nadrealizmu. u Svedoåanstvima nije prisutno.. Likovni i tekstualni prilozi. emocije itd. broja)". drugo: verujuãi u poeziju Sna nad ÿivotom. Kao što je dada imao budistiåki element. Treãi broj Nadrealistiåke revolucije bio je tematski posveãen vrednostima istoåwaåkih kultura. iako u naåelu nije pripadao nijednom poretku. U petom broju Ristiã u prikazu francuskog åasopisa La Révolution Surréaliste (Nadrealistiåka revolucija) odgovara na prethodni Petroviãev tekst: „Svedoåanstva nisu glasilo nadrealizma u Jugoslaviji i ne ÿele to biti. ako ih ovaj privlaåi. u prenošewu nadrealistiåkog iskustva u srpsku kwiÿevnost. i treãe: ÿeleãi da ostanu svedoåanstvo eksperimenata i idealizma našeg vremena. januar 1925. karakteristiåno za francuski nadrealizam. 5. br. koji su ureðivani strogo prema izabranoj temi. dakle. ludilo. interesovawe za fiziološku i mentalnu abnormalnost. ali je prirodno da. znaåajno mesto u koncepciji Svedoåanstava. nadrealistiåke ideje imale su. da bi što bogatije i slojevitije prikazali datu temu. Meðutim. bez sumwe. Prvi broj Svedoåanstava donosi ålanak Nadrealizam Marka Ristiãa. i nadrealizam se zanimao za Istok. qubav. pri samom poåetku. Najpre je to odlomak iz kwige Jedan primer medijumskog pisawa i automatizma F. Ali je zanimqivo da je meðu saradnicima u vezi s tim voðena i polemika. priviðewe. objavquje dva teksta koji negativno ocewuju upravo automatsko pisawe. Zatim Rastko Petroviã u tekstu Ÿivo stvaralaštvo i neposredni podaci podsvesti daje takoðe negativno mišqewe o wima sa kwiÿevnoteorijskog gledišta. prvo: svesni da su pozitivistiåka rešewa nedovoqna. san. usmerenost na vankwiÿevne pojave. sedmog i osmog broja Svedoåanstava.

kao internacionalna revija koja je dobijala kwiÿevne i likovne priloge od svetski poznatih avangardnih umetnika. Maurice Nadeau. preveli na japanski S. Miciã otkriva da je reå o wegovom poznaniku. nalazi reåenica „I to bi imalo biti posveãeno Mikadu!!". dotle su Svedoåanstva. koji je u Ristiãevoj pesmi Boÿiã qubavi u treãem broju (12) prikazan na granici smrti i ÿivota. 131 Up. Vreme izlaÿewa Svedoåanstava podudara se sa periodom kada åasopis Zenit više nije donosio ništa novo. a dan wegovo blistavo oåitovawe" (I to bi…!!). Shichosha. podseãa na Ãujinu poeziju. 115. u kome oštro napada redakciju Svedoåanstava i bolniåke lekare koji su joj ustupili graðu za šesti broj. a lekare diletantima.127 U Svedoåanstvima ne primeãujemo interesovawe za Istok. sinu uglednog zagrebaåkog fabrikanta. U tom tekstu nalazimo okretawe Aziji kao novoj nadi: „Mi hoãemo da Azija dobije novi jasni smisao — i da progovori mnogozvuåno — jezikom Pravde i Istine. broju Zenita. U 36. da zora bude preporod svetlosti sunca. br.128 Autor se tu koristi pozajmqenicom iz japanskog jezika koja znaåi 'car'. 130 Svedoåanstva. 2.131 Dok je Zenit. 10. nego je samo ponavqao ideju o „balkanizaciji Evrope". Tokyo 1966. sa jasnom teorijskom orijentacijom.130 U Svedoåanstvima postoji åeÿwa za nepoznatim krajevima. u šestom broju (9—12). Miciã tu saradnike Svedoåanstava naziva snobovima. godine odrÿao u madridskom studentskom centru negirao tekovine zapadwaåke civilizacije i åak kazao da je izreåena smrtna presuda zapadnom svetu. kao što su egipatska i azijska. objavqenog pod inicijalima F.363 Aziji. Osava."129 A u Ristiãevom tekstu Nadrealizam iz prvog broja Svedoåanstava jedva primeãujemo jedan jedini. Taj nepoznati svet. posle svoje konstruktivistiåke faze prelazio na jednu iskquåivo geopolitiåku ideju. A isticao je nove moguãnosti vanevropskih kultura. 10. koga su sa pogrešnom dijagnozom smestili u beogradsku ludnicu. br. 17. br. Jedino se u Ujeviãevom eseju Beleške iz kafane Topole. da donose plodove. Historie du surréalisme. 129 Isto. i to slikovito upotrebqen izraz samurajski („dosta sa krokodilskim zubima na oklopima samurajskih ratnika"). aprila 1925. odnosno o Miroslavu Feleru. Izdawe na japanskom: Shururearisumu no rekishi. 1. 14. 2. 36. u otkrivawu još nedovoqno otkrivenih poqa åovekovog postojawa po127 Up. Paris 1945. 1. koji je izašao oktobra 1925. Miciã je objavio ålanak Pesnik u ludnici. . objavqenom u drugom broju. Zenit. 128 Svedoåanstva. Inada i K. a naroåito zbog odlomka iz romana Vampir. Beograd. decembar 1924. Luj Aragon je u predavawu koje je 28. kao nastavak „sumatraizma" Miloša Crwanskog. N. što se vidi u Dedinåevim stihovima u prvom broju (7). ili u pesmi Aleksandra Vuåa Kolebawe u petom broju (2). nadarenom piscu. […] — a sloboda nada svime (i to bi…!!) […] Da Azija bude svetlosna kako je ranije bila —. br.

Gakusetsu). zatim åitaocima predstavqa Golov nadrealistiåki manifest. Stvarnost (Shi.364 novo povratila poeziji metafiziåku i mistiåku dimenziju. 1928—1932). Tamocu Ueda (Tamotsu Ueda) i bivši mavoista Kenkiãi Hašimoto. nedostajao je pogled na društvo. u kome je predstavio nadrealizam kao nadnaturalizam. Ovde su objavili prvi japanski nadrealistiåki manifest na japanskom i na engleskom jeziku. P. pod novim pseudonimom Kacue Kitasono (Katsue Kitasono). Elijara i A. bivši futurista. da bi pokrenuli drugi nadrealistiåki åasopis Ruÿa. objavili su svoje stihove mladi pesnici Tošio Ueda (Toshio Ueda). Pesnik Jukio Harujama (Yukio Haruyama) pokrenuo je reviju sa nadrealistiåkom orijentacijom Poezija i poetika (Shi to shiron. Meðutim. U drugom broju. veã ga doÿivqavaju kao svoj iskonski zaåetak. ali on ne sadrÿi nijednu zajedniåku karakteristiku s nadrealizmom. Aragona. Ali kada se poredi japanska nadrealistiåka kwiÿevna praksa sa pesnicima iz Svedoåanstava. Majutsu. za vreme izlaÿewa Svedoåanstava. U prenošewu nadrealizma najveãu zaslugu imao je pesnik Ðunzaburo Nišivaki. u åasopisu Mita kwiÿevnosti (Mita bungaku) objavio je ålanak Profanus. ovaj åasopis je oštro kritikovao jedan od wegovih saradnika Tai Kambara. Teorija (Bara. Gewitsu. da bi onda sƒm pokrenuo åasopis Poezija. koji je saraðivao sa Zenitom. O zbivawima u francuskom nadrealizmu Nišivakijevi uåenici su dosta precizno i verno obaveštavali Japan. do februara 1928. i kao rezultat toga nalazimo „kino-poeziju" („sine poem"). Meðu japanskim efemernim åasopisima. Magija. Godine 1926. koja ãe se još aktivnije baviti prevoðewem teorijskih tekstova vezanih za nadrealizam. kao što je veã Kambara zapazio. objavqen u tom broju. koji se vratio u Japan iz Londona. meðu kojima je i Bretonov nadrealistiåki manifest. Åasopis je negovao i kwiÿevni eksperiment. saradnici uopšte ne istiåu superiornost slovenstva nad evropskom civilizacijom. okupio je studente koji su kao mladi pesnici pokrenuli nadrealistiåki åasopis E stetizam kwiÿevnosti (Bungei tambi). do avgusta 1925). Åasopis prvi put upoznaje japanske åitaoce sa francuskim nadrealizmom 1925. Bretona. Zatim. Nišivaki. . zamerajuãi na udaqavawu od realnog sveta i nedostatku klasne svesti. On je izlazio od novembra 1927. drugi nadrealistiåki åasopis Sunce kostima (Isho no taiyo) objavio je prevod Golovog nadrealistiåkog manifesta u svom petom broju (april 1929). Wima se pridruÿuju i pesnici Kazuhiko Jamada (Kazuhiko Yamada) i Seiãi Fuÿivara (Seichi Fujiwara). Slovenskom. 1930—1931). koja se koristi kimematiografskim postupcima. u kome je pokušao da spoji larpurlarizam sa socijalnom angaÿovanošãu. godine. A ålanak Lewin Maksima Gorkog. Nišivaki analizira razliku izmeðu Bretonove i Reverdijeve poezije. koji su poslali neposredno pariskim nadrealistima. Japanskim nadrealistima. gde je boravio od 1922. godine: pored prevoda tekstova L. ne sadrÿi politiåki veã qudski pristup. koji je postao predavaå engleske kwiÿevnosti na univerzitetu Keio. jasno se vidi ono što mawka u japanskom pokretu. delovao je Mavo (od jula 1924.

ukquåio se u nadrealistiåki pokret. kao i tehniku pisawa. Tai Kamabara. Nama je data tehnika da donosimo graðu kroz åula. zapis umobolnih ili javnih ÿena. koje nije mogao da sjedini ni åasopis Poezija. Za wegov nastanak postojala je jasna istorijska pozadina."132 Manifest potpisuju Kacue Kitasono. mi koji nastavqamo nadrealizam. odnosno razvoju åulnih sposobnosti. poåiwe kwiÿevnoteorijskim raz132 Kaichi Nakano. […] Proslavqamo vrlinu zasiãewa. Shichosa. razmewujuãi kwiÿevne tekstove s autorima iz srodne kwiÿevne orijentacije. meðutim. Tokyo 1966. osim Hašimota (kasnije pod pseudonimom Kitasono). U našoj zemqi. da bi kasnije prešli uglavnom na poeziju anarhizma. koja nam više ništa ne ograniåuju. nisu imali nameru da ukquåuju autentiåne elemente našeg golog ÿivota. Na istom mestu tvrdi i sledeãe: „Francuski nadrealizam iza sebe je imao nemir izazvan Prvim svetskim ratom i tradiciju koju treba negirati. nagon i automatsko pisawe iz Evrope. objavqena u treãem broju Svedoåanstava (1—6). snovi. sa futuristiåkim iskustvom. narodno stvaralaštvo. Nihon cho gewitsu shugi shiron (O japanskoj nadrealistiåkoj poe ziji). koji bi mogli da nam otkriju kolektivne i åak istorijske podsvesti. Pesnici kao bivši avangardni umetnici iz ranijeg perioda bili su socijalno svesni. Japanci su preneli nadrealistiåke elemente kao što su podsvest. Meðutim. Moderunizumu shi no jidai (Vreme poezije modernizma). deåji sastavi. Setimo se da ni koncepcija åasopisa Poezija i poetika nije imala društvo u svome vidiku."133 Proza O pšti podaci i ÿivot pesnika Rastka Petroviãa.365 što dobro pokazuje japanski nadrealistiåki manifest: „Dolazi krštewe nama koji smo otpevali pohvalu razvoju nagona za umetnošãu u nadrealizmu. a pesnici Svedoåanstava imali su avangardno iskustvo iz prethodnog åasopisa Putevi. Ali nisu se zanimali za dokumentarnost tog pokreta: u wihovim åasopisima nema vankwiÿevnih tekstova kao što su pisma. 133 Joshihisa Tsuruoka. . U Francuskoj nadrealizam su pokrenuli pesnici sa dadaistiåkim iskustvom. Hobunkan. Kwiÿevnik Jošihisa Curuoka (Yoshihisa Tsuruoka) u svom delu O japanskoj nadrealistiåkoj poeziji istiåe da u kwiÿevnoj praksi japanskog nadrealizma uopšte nema „nasilnog razgraðivawa sintakse": pesme su veãinom napisane u duhu „estetike tradicionalne lirike". Tokyo 1986. suštinski je nedostajala takva pozadina. Niti ima interesovawa za religiju. 19. Tamocu Ueda i Tošio Ueda. Drugim reåima. Ova åiwenica produbiãe pukotinu izmeðu „umetniåke struje" i „socijalne struje". Stvarnost: vihori nacionalistiåke tendencije uoåi Drugog svetskog rata potisnuli su nadrealistiåki pokret. ali je upravo on bio taj koji je zamerio pomawkawe socijalne svesti kod japanskih nadrealista. bivšeg mavoiste. åija su središta bili åasopisi kao što su Škola (Gakko) i Gong (Dora). dnevnici. pokretaåi japanskog nadrealizma bili su mladi studenti bez prethodnog avangardnog iskustva. Japanski mali åasopisi sa nadrealistiåkom tendencijom od mavoista su nasledili internacionalni karakter. 100—101.

u Svedoåanstvima je religija ponovo postala zanimqiva kao odraz kolektivne podsvesti. åini se. nakon što je preÿiveo Drugi svetski rat. uma i dubokih nagona"136 — rasvetqavajuãi tamu åovekovog unutarweg sveta. 1963): „Poetika je uåewe o veliåanstvenosti 'ništavila'. Izmeðu srpskog i japanskog pisca. niti da ih kwiÿevnoteorijski integriše. Ãiba je ocenio da je Nišivaki „sjedinio esenciju tradicionalnog pojma lepog sa Istoka i sa Zapada. koji je pokušavao da u svojim stihovima sjedini helenski svet shvaãen po naåinu Xona Kitsa i imaÿizam. 304. U ovoj prozi „on" (alter ego) i vreme koje ga okruÿuje tesno su povezani u interaktivnom odnosu. ima se utisak. U Japanu je recepcija nadrealizma donela prave plodove kasnije. Tekst se završava autorovim zapaÿawem o sadašwem društvu i civilizaciji i åvrstim stavom o odricawu od spoqnog bogatstva svoga ÿivota „u velikome trenutku". ako Šinkiãijevo ludilo shvatimo kao odraz vremena.135 Kao što nam nagoveštava kquåni izraz qubav i revolucija. br. nisu prihvatili takav pogled na kwiÿevnost. 5. 443. Shimizu Kobundo. Shigaku (Poetika). nadrealisti su kwiÿevnost shvatili kao interaktivni odnos meðu spoqnim i unutarwim svetovima. u kome Rastko Petroviã istiåe: „Mi verujemo u novo carstvo oseãawa. Šinkiãi. koji je potisnuo talas konstruktivizma. da bi se stvorio utisak objektivnosti. „Nishiwaki Junzaburo to shururearizmu" („Ðuzanburo Nišivaki i nadrealizam")."134 Smatrajuãi Nišivakijevu poetiku eklekticizmom. Tokyo 1971. zatim prelazi na autobiografski opis. konaåno je sagradio svoju poetiku. u kojoj se vraãa i budizmu. postoji suštinska razlika kako u shvatawu odnosa kolektiva i jedinke tako i u pogledu na prirodu. i to iz ugla egzistencijalizma". U Šinkiãijevom autobiografskom romanu Dada. nije imao nameru da u svoje delo ukquåi društvene okolnosti ili istorijsku pozadinu. dok ih je veoma malo u Petroviãevom tekstu. januar 1925. pomerili su kwiÿevnost od rušewa tradicionalnog ka stvarawu novog. Pesnici Svedoåanstava. Junzaburo Nishiwaki. Pesnici Svedoåanstava — kao što se vidi iz teksta Proroåanstva. Nišivaki. dobra poezija je 'raskoš ništavila'. shvativši stvarnost kao jedan veoma sloÿen sistem koji se sastoji od uzajamnog odnosa izmeðu kolektivnog sveta i individualnog (svesti i podsvesti). Sen'ichi Chiba. 1. smeštajuãi taåku gledišta u treãe lice jednine. meðutim. Pesnici Svedoåanstva bili su svesni tog uzajamnog odnosa. 136 Svedoåanstva. ponovo doÿivqavaju patos. 134 135 .366 matrawem. mogli bismo zakquåiti da postoji izmeðu „wega" i vremena interaktivni odnos. Tokyo 1968. I dok je bogohuqewe bilo karakteristiåno za prethodne avangardne pesnike. dok japanski pesnici. Chikuma shobo. Osim toga. kod Šinkiãija nalazimo više opisa prirodnih pojava. u kwizi Nihon kindai bungaku no hikakubungakuteki kenkyu (Komparativno prouåavawe o japanskoj modernoj kwiÿevnosti). 4. kao što se vidi u pogovoru za wegovu Poetiku (Shigaku. Beograd. tek posle Drugog svetskog rata. objavqenog u petom broju.

Red and Black (Tokyo). Putevi/Roads (Belgrade) and Svedoåanstva/Testimonies (Belgrade). but also the differences in the reception of European avant-garde movements in one and the other literature. including the translated literature present in them. paying special attention to their programme.367 U japanskoj poeziji u procesu usvajawa nadrealizma nije se mogla pronaãi dodirna taåka izmeðu unutarweg i spoqnog sveta: pesnici su bili i daqe podeqeni izmeðu onih koji su socijalno angaÿovani i onih larpurlaristiåki nastrojenih. Uprkos tome. editorial policy and literary works. Pa ipak. izvesna zajedniåka atmosfera obavijala je zemaqsku kuglu od Zapada do Istoka. The paper discusses parallel phenomena in very distant literatures (both spatially and traditionally) like the Japanese and Serbian ones. ludilo i abnormalne pojave kao kquåne motive. i japanski pesnici su u svojoj kwiÿevnoj praksi ukquåivali detiwstvo. iako ih nisu sistematski analizirali u teorijskim tekstovima. . Kayoko Yamasaki COMPARATIVE DESCRIPTION OF JAPANESE AND SERBIAN AVANT-GARDE MAGAZINES Summary This paper deals with the comparative analysis of Japanese and Serbian avant-garde magazines: Mawo (Tokyo).

.

PRILOZI I GRAÐA UDC 821.41-6 PISMO MITORPOLITA MITROFANA BANA DR ÐURI VUKOTIÃU Uspomeni Boška Petroviãa Dejan Medakoviã Dobrotom novinarke gospoðe Vjere Vlahoviã u moguãnosti sam da objavim jedno veoma zanimqivo pismo crnogorskog mitropolita Mitrofana Bana1 dr Ðuri Vukotiãu. opština Grbaqska. taånije sve one borbe vezane za wihovu nacionalnu afirmaciju. izazvalo i odgovarajuãe politiåke nesporazume izmeðu Srba i Hrvata. Kragujevac 1999. neposredno posle odrÿane proslave povodom otkrivawa spomenika Ivanu Gunduliãu u Dubrovniku.163. Bila je to prilika da predstavnici srpskog i hrvatskog naroda. Sava. istupao kao poslanik u korist priznawa ravnopravnosti srpskog i hrvatskog naroda u vreme Zadarske revolucije 1905. što je. svaki na svoj naåin. 15. ako sam se obradovao åasti i poštewu diånije Bokeza u opãe i milijeh mi Grbqana na osob. koji su onoga puta ovamo izlazili. Ålan srpskog poslaniåkog kluba u Saboru Dalmacije. jula 1893. advokat u Kotoru i politiåar.2 advokatu u Kotoru i poslaniku na dalmatinskom Saboru. na Cetiwu. episkop. sasvim razumqivo. donosimo ga u celini. Osnovno pitawe odnosilo se na nacionalnu pripadnost Ivana Gunduliãa koga su oba naroda proglašavali svojim pesnikom. Grobna mesta srpskih arhijereja. 3 Mitropolit Ban je rodom Grbqanin. marta 1841. 102—103). Ono glasi: Dragi Ðuro! Ikada. septembra 1920 (v. pri svakoj rijeåi hvaqahu Bokeze i Vas liåno govoroãi: „Bokezi su nam obraz osvijetlili — Vukotiã je junaåki ošamario neprijateqe Srpstva"! 1 Mitropolit Mitrofan (u svetu Marko Ban) roðen je u selu Glavatima. Pismo je pisano 2. . Umro je na Cetiwu 30. odaju poštu velikom pesniku. Kako pismo Mitrofana Bana verno odraÿava politiåke prilike kod Srba i Hrvata. 2 Dr Ðuro Vukotiã.3 to je bilo prilikom Gunduliãeve proslave u Dubrovniku! Svi Srbi.

Umro u Ulciwu 13. Grbqani su jako tijelo i ono ãe svagda biti moãno dokle bude imalo mudre glave koja ãe im upravqati. Ali opet ja bih se postarao. Svijem putem od kuãe Radanoviãa do Troice srijetao sam slavqenike Gunduliãeve proslave i od sviju slušao dobre glasove o Vama i Bokezima.6 da mu naðe jedno dijete u smislu u kome je i Vama govorio — pošto mi je to G. ðe su nas svi doåekali pozdravima i sa zvonima pravoslavne crkve ispratili. 157). Kad sam parobrodom prispio pod Budvu došli su Paštroviãi. advokat i srpski politiåar (1854—1930). Proslavna Spomenica åetiristogodišwice O bodske štampari je. koja je izvirala iz åistoga srpskoga bratoqubqa i odanosti ka zemqi kojoj ja sluÿim. G. februara 1903. Kosanoviãem svesrdno zahvalio. koji su se o Vama i Bokezima ovde crnogorskim sokolovima pronosili. 4 Reå je o dabro-bosanskom mitropolitu Savi Kosanoviãu. u kojoj su me izvozili na kraj. Sa Budvanima zajedno bijaše i lijepa kita našijeh Grbqana od Pobora i Majina. zaista niko radosniji od mene! Moja duša u radosti plivaše i u tome entuzijazmu promislih: ÿiva je moja mila domovina. januara 1839.370 Ko je mogao biti radosniji pri takvima glasovima. da o tome ništa kwazu ne govorim. episkop. u selu Miqaniãima u Hercegovini. d. god. Ništa mi ne javqate. predsednik Hrvatsko-srpske koalicije i Hrvatskog sabora 1908— 1918. koji se iz Dubrovnika onog dana vraãahu. namjeravate li prilikom nastupajuãe 400. 5 Dr Bogdan Medakoviã. gde je ÿiveo kao umirovqeni mipropolit (v. koji se bijahu vratili iz Dubrovnika. 6 Reå je o dr Lazaru Tomanoviãu (1845—1932). po tome ja sam se uzdrÿao. Najverovatnije. Lazaru Tomanoviãu. da je on veã i dijete odredio. za koje neka vam je vjeåita blagodarnost. Roðen je 27. slavna je Boka i weni junaåki sinovi. Doktor B. Cetiwe 1895. Istina — da ãe teško biti pri onoj navali tako komodno mjesto naãi. Takvu moralnu pobjedu stekoše Grbqani Vašom — dragi Ðuro mudrošãu. ako se zato drugome kome nijeste obratili veã do sada. Jedno vreme bio je predsednik vlade u Crnoj Gori. te Vas jednoga (i ako najmilijega) ne bih ÿelio meðu nama mantijašima priåisliti. duboko me ganula!! Ja sam im se sa mojijem u Hristu bratom. Mitropolita Kosanoviãa. kulturnom radniku i politiåaru. Tomanoviã kazao — dodavši k tome i to. . s obzirom na to da je Medakoviã bio i jedan od osnivaåa ovoga društva 1897.. godine. Medakoviã5 (koga ja nijesam imao åast viðeti) preporuåio je ovde G. nav. 7 O celoj proslavi v. ali uåinio bih sve ono što se uåiniti moÿe. pošto viðahu junaåku wenu zastavu na katarci parobroda. Uåesnik srpske Zadarske revolucije 1905. Budvani takoðe poslali su mi pristojno spremqenu barku. da Vam po moguãstvu naðem mjesto. zahtev se odnosi na izbor nekog „Privrednikovog" pitomca.4 Ta wihova dobrota. Sava. te su barjacima okiãenima barkama stali okolo parobroda i gromoglasno pozdravili mene i moga kolegu G. proslave Obodske štamparije7 doãi ovamo? Kod mene ãe biti veãi broj „gostiju" sveštenika samijeh.

da sam jedva uluåio priliku da Vam pišem. Do viðewa najqubeznije Vas pozdravqam imajuãi åast biti Cetiwe 2/7 1893 Vaš iskreni poštovateq Mitropolit Mitrofan Ban 8 Reå je o grbaqskom svešteniku. Proto Gav. kao i to: oãeli doãi G. Rucoviã8 ili drugi koji sveštenik Grbaqski? U takvome smo velikome poslu sada više nego ikada. proti Gavrilu Rucoviãu. .371 Javite mi dakle što preðe.

Novija istraÿivawa kwiÿevne zaostavštine porodice Iliã pokazala su da je rukopis komedije Dva veseqa saåuvan1 i da se u integralnom obliku. nalazi u Rukopisnom odeqewu Matice srpske u Novom Sadu.) . rukopis autora. godine. godine. Iliã (autorsko izdawe. pored navedenih tekstova. a zatim iste godine i kao posebna kwiga u izdawu Matice srpske u Novom Sadu). Osnovana je pretpostavka da je.163. Beograd 1891. Za wih se dugo vjerovalo da su izgubqene. a o tome da su zaista postojale. Dva veseqa.41-95 PRED RUKOPISOM KOMEDIJE DVA VESEQA MILUTINA ILIÃA Goran Maksimoviã U srpskoj kwiÿevnoj istoriografiji postoje oskudna saznawa o kwiÿevnom i komediografskom radu Milutina Iliãa (Šabac. negoli kao pisac i kao komediograf.2 Rukopis komedije Pevaåko društvo još uvijek nije pronaðen.UDC 821. Broj u zagradi nakon navoda oznaåava preuzetu stranu.41-22 821. ali bez spiska komediografskih lica. te prvoroðeni sin srpskog pjesniåkog barda Jovana Iliãa (1824—1901). o komediji Pevaåko društvo u åasopisu Straÿilovo 1892. a zatim i u Letopisu Matice srpske 1894. ROMS. godine. Boÿidar Kovaåeviã u predgovoru za roman Haxi-Diša 1 Paÿwu na postojawe rukopisa skrenula nam je dr Marta Frajnd. Beograd 1954). 1856 — Kwaÿevac. Milutin Iliã napisao najmawe još dvije komedije: Pevaåko društvo i Dva veseqa. komedija u dva åina. svjedoåile su zabiqeške Milana Saviãa (o komediji Dva veseqa u åasopisu Preodnica 1891. godine). I ovom prilikom se koristimo da joj se zahvalimo na tome.163. rodonaåelnika najznatnije kwiÿevniåke porodice u Srba. meðutim. signatura broj M 8975. Za ÿivota Milutina Iliãa objavqena je samo komedija Novo doba (najprije u åasopisu Straÿilovo 1887. 821.41-22-09 IliãM. 47. Iz pišåeve rukopisne zaostavštine Jelena Šauliã je objavila „komediju u dva åina" Beograd pre bombardovawa u okviru kwiÿevne studije Milutin J. Potrebno je. 1892).163. tako da je ovaj srpski kwiÿevnik danas poznatiji kao najstariji brat Vojislava Iliãa (1860—1894). naglasiti da u savremenoj kwiÿevnoj istoriografiji postoje izvjesna neslagawa i nedoumice i oko toga da li su Dva veseqa i Pevaåko društvo jedno ili dva komediografska djela Milutina Iliãa. (Svi kasniji citati komedije Dva veseqa preuzeti su iz navedenog rukopisa. 2 Milutin Iliã.

U prilog ovoj pretpostavci ide referat Milana Saviãa o komediji Dva veseqa u Letopisu za 1893. a meðu wegovim kwiÿevnim radovima navodi i komediju Pevaåko društvo ili Dva veseqa kao jedno djelo. Milutin J.. izdawe Jelene Šauliã. kao što Boÿidar Kovaåeviã tvrdi. Beograd 1961. rukopis autora.3 Jelena Šauliã pretpostavqa da se radi o posebnim djelima. Zbivawa su mu smještena u Carigrad i Crnu Goru u prvoj polovini H¡ vijeka. 444. Milutin J. Beograd 1981). osim podnaslova koji upuãuje na to da se radi o „komediji u dva åina". a u Straÿilovu za 1892. godine."6 Buduãi da Kovaåeviã. 6 Komedije i narodni komadi H¡H veka. 5 Milorad Paviã.374 Dragutina Iliãa osvrãe se ukratko i na kwiÿevni rad Milutina Iliãa i navodi Pevaåko društvo ili Dva veseqa kao jednu komediju. „prvi åin u godini 1036. kwiga 12. Iliã. Milutin Iliã je ostavio u rukopisu i jednu istorijsku dramu.4 Milorad Paviã u Sabranim delima Vojislava Iliãa (prvo izdawe u dvije kwige. priredio Petar Marjanoviã. a kao argumentaciju navodi posebne zabiqeške Milana Saviãa o svakoj od pomenutih komedija. 3 4 . godinu i beleške o svakoj od ovih komedija kao posebnoj u tadašwim kwiÿevnim åasopisima: u Preodnici za 1891. god. Beograd 1954. Rukopis je nastao 1884. 1887. Sabrana dela Vojislava Iliãa. preciznije „dramatski spev u tri åina". Kraq Vojislav. g. Dragutin Iliã. Paviã i Marjanoviã ne navode nikakve argumente za svoje tvrdwe. predstavqa prvo autorovo dramsko djelo. Ako tome dodamo i åiwenicu da dramski tekst koji je objavila Jelena Šauliã pod pišåevim naslovom Beograd pre bombardovawa. prema sudu Jelene Šauliã. Marjanoviã navodi: „Drama Kraq Voislav (1884) i komedija Pevaåko društvo ili Dva veseqa (podnesena Matici srpskoj na ocenu 1893) nisu dosad objavqivane. åini nam se da je pretpostavka Jelene Šauliã najbliÿa istini i da se radi o dva posebna komediografska ostvarewa. pod naslovom Kraq Vojislav. godine. Uostalom. Vuk Karaxiã. drugo izdawe u åetiri kwige. to na izvjestan naåin potvrðuje i sam pronaðeni rukopis komedije Dva veseqa u kojem nema nikakvog pomena o dvojnom naslovu djela. ispisuje i zabiqešku o Milutinu Iliãu. 8).7 a kazuju o tragiånoj qubavi srpskog kraqeviãa Vojislava i gråke princeze Jelene. a zbog istorijskog konteksta i nekoliko ubistava na sceni prije ga moÿemo smatrati istorijskom dramom sa elementima tragedije. o komediji Pevaåko društvo" (Jelena Šauliã. Drama. 31. broj 146—148. Prosveta. Pored navedenih komedija. signatura broj M 8959. VIII. koja kazuje o dramatiånim srpsko-turskim sukobima u Beogradu 1862. drugi i treãi — 1039.5 Petar Marjanoviã u kwizi Komedije i narodni komadi H¡H veka piše o tome sliåan naåin. 255—256. o komediji Dva veseqa.". Vuk Karaxiã. Beograd 1952. dramatski spev u tri åina. Beograd b. Beograd 1981. ROMS. u pribliÿno isto vrijeme kad i rukopis komedije Novo doba. „Izgleda da su Dva veseqa i Pevaåko društvo posebne komedije a ne jedna. Haxi-Diša. 7 Milutin Iliã.8 nema u sebi komiånih elemenata niti komediografskog zapleta. Pošto je u pomenutu kwigu uvrstio komediju Novo doba u biografskoj zabiqešci o Milutinu Iliãu. Beograd 1987. predgovor. Nolit. ¡—¡¢. Srpska kwiÿevnost. onda je jasno Boÿidar Kovaåeviã. Iliã. 8 Prvi åin komedije objavqen je za ÿivota Milutina Iliãa u nastavcima u Novom beogradskom dnevniku.

suprotstavqa socijalista Komarac i poput komediografskog rezonera na kraju se obraãa politiåkim kalkulantima i neistomišqenicima. Moÿemo ga posmatrati kao komediju politiåke intrige u åijem središtu je prikazan pokušaj smjene palanaåkog narodnog poslanika. koji se u matorim godinama oÿenio lijepom i mladom ÿenom.375 da je ÿanr srpske komedije u 19. bogatog palanaåkog trgovca. Naporedo sa tom osnovnom komediografskom qubavnom priåom Iliã je ukquåio i qubavnu epizodu o Staninoj drugarici Milevi i Alimpiju Ripidi. Dodatno wegovu qubomoru i sumwiåavost podstiåe to što je u kuãi imao mladog podstanara Dragomira Krasiãa. ali se kao ozbiqna prepreka za ostvarewe wihove qubavi pojavquje imuãni palanaåki bakalin Ocilo Cifriã. Moÿemo ga posmatrati i kao komediju qubavne intrige u åijem središtu je qubavni zaplet sa preprekama. qubavni zaplet ima sreãan epilog. svršenom bogoslovu. zbog vjeåitog ãutawa u skupštini i nedovoqnog zalagawa za narodne interese. što se zove novo doba. koji su uspjeli da savladaju sve prepreke i bili pred ostvarewem ÿeqenog braka. Rukopis komedije Dva veseqa zahvata nepunih trinaest kancelarijskih tabaka. qubomora. Za komediografski rasplet presudnu ulogu ima Maksim Ludaja. Takve razliåite i raznovrsne umjetniåke teÿwe doprinose i posebnosti umjetniåke strukture. kazujuãi im u oštrim invektivama da je xin. a u wegovom gorwem lijevom uglu datiran . koji je zaprosio djevojku i Trivun je spreman da mu je dƒ za ÿenu. Treãi zaplet kazuje o qubavi sa zaprekama. Nasuprot politiåkim nesporazumima. Dragomir Krasiã je zaqubqen u sinovicu Trivuna Tutimraka Stanu. Moÿemo ga posmatrati i kao komediju naravi u kojoj su razobliåene naše politiåke strasti. proistekao usqed prodirawa novih socijalistiåkih ideja u politiåki ÿivot obrenoviãevske Srbije. a organizovan je na principu uslovnog qubavnog trougla. ukupno 47 strana. zbog kojih je ministar namjeravao za kaznu da ga pošaqe u koju udaqenu varošicu. pisara okruÿnog suda. U ÿanrovskom smislu za Novo doba moÿemo reãi da objediwuje razliåite tipove komedije. Ulogu politiåkog intriganta i podstrekaåa wegove smjene zauzima palanaåki krojaå Prodan Komarac. ali i bezuspješno. pristalica socijalistiåkih ideja i zagovornik naprednog „novog doba". Drugi zaplet kazuje o palanaåkim politiåkim potresima i pokušajima smjene narodnog poslanika Trivuna Tutimraka. sebiånost i osvetoqubivost. palanaåkom krojaåu Maksimu Ludaji. koji poput vještog intriganta na vijeãawu oko novog kandidata za narodnog poslanika uspijeva da nagovori sve glavne zagovornike smjene da ponovo glasaju za Trivuna. Komediografski zaplet je proistekao iz ukrštawa tri naporedna niza dogaðaja. domarširao krupnim koracima i da ga nikako ne mogu zaustaviti. vijeku praktiåno obogaãen za dva komediografska teksta Milutina Iliãa Novo doba i Dva veseqa. Povukao je svoje optuÿbe protiv Dragomira Krasiãa. Tome se jedino. a iskupquje se tako što mu daje sinovicu za ÿenu. sebiånosti i mentalitet obiånog åovjeka u trenucima kad wime ovladaju politiåke intrige. a motivisan je preobraÿajem Trivuna Tutimraka u tip komediografskog rezonera. Prvi zaplet se odnosi na kazivawe o qubomornom muÿu.

Prvi åin je podijeqen u tri prizora. Uvodni ili ekspozicioni dio komedije znatno je redukovan i zasnovan je na principu komiånog paralelizma. U ÿanrovskom smislu komedija Dva veseqa jeste jednostavna.". Tešina i Stankina kãi Jelica u monologu priznaje da je svaki put proðe neka milina kad ugleda oåevog kalfu Miluna. iz druge polovine 19. Vaqda zato što je dobar. U osnovi se radi o veseloj qubavnoj igri. . dok je komiåni zaplet uglavnom utemeqen na komiånim situacijama proisteklim iz dva nezavisna niza dogaðaja. predstavqen je nehotiåni susret Jelice i Miluna iz kojeg se prepoznaje da oni nisu ravnodušni jedno prema drugom. iza åega je uslijedila dopuna: „jer to je tok svake šaqive igre!" Potom ga hrabri i uvjerava da ãe biti sretni. Gdje je rukopis proåitan i pred kim zasad nemamo pouzdanog saznawa? Na prvoj strani rukopisa nije dat uobiåajeni katalog lica uåesnika u komediji. U samom tekstu rukopisa nema izrazitijih autorovih prepravki. precrtavawa ili dorada. nespretnosti. U poetiåkom smislu znaåajne su dvije dopune rukopisa u lijevom dowem uglu posqedwe stranice åetvrtog tabaka i u desnom gorwem uglu prve strane petog tabaka. Jelica naglašava kako predosjeãa sretan svršetak wihove qubavi. najvjerovatnije prestonice. jedno dijete i jedna muziåka banda. I. drugi u dva. Takav pojednostavqeni ÿanrovski pristup manifestuje se naroåito na planu komediografskog zapleta i umjetniåke kompozicije. J. mada ne zna zašto. Milun je zbog qubavne opsjednutosti zamišqen i ne zapaÿa odmah Jelicu. Radi se o replici u kojoj Jelica tješi zabrinutog mladiãa Miluna zbog prepreka koje su se našle na putu do ostvarewa wihove qubavi. Komediografska radwa organizovana je u dva prostorna i ambijentalna plana srpske varoši. te iz nesporazuma. Prvi åin je realizovan najprije u dvorištu izmeðu gazda Tešine kuãe i kuãe udovice Savke. što je oåigledna autorova autopoetiåka igra. Izmeðu ostalog. a s druge strane. Na poåetku prizorâ nisu izdvojena i imenovana lica koja uåestvuju u wima.376 je sqedeãi autorov zapis: „Proåitano 20. što je u suglasju sa dvostrukim qubavnim zapletom i ukrštawem dva naporedna niza dogaðaja. ispod kojeg se nalaze inicijali „M. mada to nigdje izriåito nije reåeno. aprila 1891. što oåigledno upuãuje na prvo javno åitawe i predstavqawe djela. vijeka. a zatim i u samoj Tešinoj kuãi. a na kraju ponovo u kuãu gazda Teše Duãanxijãa. zatim u ulicu ispred Tešine i Savkine kuãe. dok su elementi društvene komedije znatno oskudniji i prepoznajemo ih samo u epizodama koje prikazuju zelenašku aktivnost Mate Oštroperiãa. zabuna i zamjena liånosti.". Uvodni komediografski prizor ostvaren je kao paralelna komiåna situacija u kojoj je prikazana komšijska svaða i netrpeqivost Tešine ÿene Stanke i udovice Savke. åak i snu. Jelica na kraju dodaje da ga voli. te u wegovim kazivawima o teškim socijalnim prilikama srpskih åinovnika. U drugom åinu radwa je najprije preseqena u kafanu kod „Narodnog vojnika". iza åega ponovo slijedi dopuna: „Inaåe bi bila tragedija!". U dva komediografska åina pojavquje se ukupno osam junaka. a da od neko doba samo o wemu misli.

To saznawe podstiåe Miluna da zapita Jelicu da li se zaista zagledala u wega. Svaða sa udovicom Savkom potpuno izbacuje iz ÿivotne ravnoteÿe Stanku tako da i ona zapoåiwe da pravi planove kako da svoju kãer uda za bogatog nasqednika Slavka.377 te joj i sƒm nehotiåno u monologu otkriva da je voli i da joj to mora priznati. Pošto Jelica stidqivo ãuti. a kao wegov zemqak. pouzdano je vrijedan i pošten. advokaturi i ponajviše zelenašewu i davawu novca pod interes. a ponajviše u wenu imovinu. nekadašweg drÿavnog åinovnika. Pošto zatiåe Miluna rastuÿenog i ophrvanog qubavnim jadima. stari poznanik i prijateq. a potom da ga iskompromituje i kod gazda Teše kako bi Milun mogao da se oÿeni Jelicom. Do daqweg komediografskog usloÿwavawa i motivisawa zapleta dolazi u drugom prizoru komedije. Jelica prima prsten i tako potvrðuje da prihvata wegovu qubav. koju Milun i Jelica sluåajno slušaju. da li ga voli i hoãe li biti wegova. Razgoropaðena Stanka sa podsmijehom odbacuje takav plan i odluåuje da sama preuzme stvar u ruke. a izgleda mu da ga ni djevojka ne mrzi. tako da ga je uvukao u svoje zelenaške kanxe i davao mu novac na zajam pod nepovoqnim uslovima i sa dobrim izgledom da jednoga dana cjelokupno wegovo nasqedstvo pripadne Mati. Pri tome smišqa da Miluna iskquåi iz moguãe konkurencije tako što ãe zatraÿiti od wega da bude posrednik u upoznavawu Slavka i Jelice. ne preostaje mu drugo nego da ide u svijet. Mata ga radoznalo ispituje i doznaje da je Slavko. Razrešewu wihove qubavne neizvjesnosti doprinosi i svaða iz dvorišta. pogotovo što im je odrastao u kuãi. a Stanka uzvraãa udovici da je uzalud zainteresovana za bogatog masaroša i neÿewu Slavka. postao prepreka wegovoj ÿenidbi sa Jelicom. . zato je prinuðena da na svaki naåin sprijeåi nagoviještenu qubav i eventualni brak izmeðu Jelice i Miluna. koji je napustio slabo plaãenu sluÿbu i posvetio se nadripisarstvu. Savka podrugqivo kazuje da se Jelica zagledala u kalfu Miluna. Mata se gotovo izbezumio jer se ispostavilo da se odavno i sƒm zagledao u udovicu. Pošto je Milun nehotiåno otkrio da je za Slavka zainteresovana i udovica Savka. protiv svoje stvarne voqe i znawa. Dodatnu motivaciju komediografski zaplet dobija uvoðewem na scenu Mate Oštroperiãa. te da se ne nada kako ãe ga pridobiti za sebe pored tolikih djevojaka. Milun joj nudi prsten koji mu je jedina uspomena na pokojne roditeqe. Pri tome ga tjera da poånu da se druÿe sa mlaðim svijetom i da idu na zabave i u društva u kojima je najlakše pronaãi imuãne mladiãe. a ako ga odbije. u kojem Stanka zatiåe Tešu baš dok je meditirao o ÿivotu kao stalnoj i besmislenoj borbi za sticawem i uveãawem kapitala i kritikuje ga što se veã nije postarao da pronaðe bogatog mladoÿewu za kãerku. Sa izvjesnom razloÿnošãu komediografskog rezonera sitniåar Teša priznaje da je veã razmišqao o tome i da mu se åini kako bi kalfa Milun bio najboqa prilika za wihovog zeta. Nakanu mu je utoliko bilo lakše ostvariti što se Slavko odranije bio odao kafanskom i bekrijskom ÿivotu. Takvo saznawe podstiåe Matu da stvari preuzme u svoje ruke i da vještim intrigama najprije eliminiše Slavka kod udovice Savke.

a zatim i na nehotiånoj zabuni i zamjeni liånosti. U drugome åinu dolazi do neposredne realizacije Oštroperiãeve intrige. što je inaåe åesta slabost Iliãevog komediografskog postupka u ovome djelu. a on ãe veã objasniti društvu da su Slavka polili iz Tešine kuãe. ali ih niko više ne zove: Jeca! Nastasija se naðe još po neka. ali i podstiåe efikasan komediografski rasplet. gazda Teša poput komediografskog rezonera odluåuje da se više ne osvrãe na ÿeqe svoje ÿene i da preduhitri sve åaršijske glasine tako što ãe blagosloviti brak izmeðu Je- . zadobija nepredviðene razmjere jer je Mata u zabuni stao na „pogrešno mesto". koji od lijenosti i pijanåewa jedva uspijeva svojeruåno da ispiše duÿniåku obligaciju. pa je umjesto Slavka bio zaliven vodom. Naroåito se kritiåki osvrãe na tragikomiåan poloÿaj srpskih åinovnika. U umjetniåkom smislu åitav plan je nepotrebno najprije izloÿen kroz dugi monolog Mate Oštroperiãa. Sa sjetom raspravqa o ÿenskim imenima. To su obiåno omalena rasta. meðutim. Mata predoåava i društvenu sliku Srbije u drugoj polovini 19. Nestrpqivome rasipniku i bogatom nasqedniku Slavku. ali i u wegovoj komediografiji u cjelini. Slavko i wegovo pijano društvo. naravima i oblaåewima. Mata vješto poveãava iznos i zaduÿuje ga znatno veãom sumom od one koju mu stvarno pozajmquje. Jelena ima i sad. Savjetuje joj da mu se osveti tako što ãe iz svoje avlije postaviti merdevine uz plot i kad uvreba priliku zaliti ga vodom. da bi iza toga uslijedio i neposredni prikaz komiåne intrige na pozornici. Mata je vješto povrijedio sujetu udovice Savke. Marta. Podsmijava se na raåun propale varoške kaldrme i Opštinskog suda koji je zaboravio da izda naredbu za wenu popravku. odluåuju da za osvetu polome Tešine prozore. Taj nepredviðeni slijed dogaðaja izaziva pravi skandal. sitne ÿenske i vrlo ÿive naravi. Postiÿe to kroz kontrastirawe starog i novog doba i kroz ÿal za prošlim: „Sve je sad postalo fikfik! Nema više onih starih ÿena. koji su imali lijepo ime i prazan xep jer su im plate bile regulisane još prije pedeset godina. Retko koja od wih da nema bundu… Mage su išåezle zajedno sa starim esnafima!" (18—19). Navedena scena realizovana je kao komiåna situacija utemeqena na ponavqawu identiånih postupaka i na kaišarskoj podvali. sa bajaderima. Poslao joj je pismo u kojem je obavještava da se Slavko toboÿe zaqubio u Tešinu Jelicu i da ãe joj noãas pjevati pod prozorom. pošto im je Mata objasnio da su ga zalili iz Tešine kuãe jer je zaqubqen u Jelicu. Pošto je policija uhapsila sve vinovnike noãnog lumpovawa. vijeka.378 Kazujuãi o svome ÿivotu. Nastasija. Maga — Ono. åime je vješto postignuta komediografska napetost i išåekivawe pred neposrednu realizaciju središwe scene komiånog zapleta. plavim libadetima i krmezli vesovima — pa nema više ni onih imena: Jeca. Sam kulminativni dogaðaj. U komediografskom smislu navedena scena je izvedena kao komiåna situacija utemeqena na podvali. Neposredni prikaz navedene intrige namjerno je odloÿen zanimqivom epizodom u kojoj Mata uz zelenašku kamatu pravi obligaciju i daje Slavku novac na zajam.

policije. te zato i poznaje „logiku" vesele komiåne igre i u dva navrata tješi uzmenirenog Miluna da ãe sve prepreke biti sreãno savladane na putu do ostvarewa wihove qubavi: „Oseãam unapred sretan svršetak po nas Milune. Iza toga je uslijedio i komediografski epilog sasvim u skladu sa logikom vesele igre. jer se na kraju komedije razotkriva i wegovo qudsko lice. to je utoliko neobiåniji lik što nije doÿivio „taåku zamrzavawa". U umjetniåkom pogledu Dva veseqa su slabije djelo od komedije Novo doba. više je skiciran i nagoviješten u liku bogatog masaroša Slavka Sreãkoviãa. Slavko je flegmatiåan i dekadentan. jer to je tok svake šaqive igre! Samo se ti åini nevešt. a zatim upuãuje oštre invektive na raåun srbijanskog društva. o negdašwim i sadašwim ÿenskim naravima i prohtjevima. a po svemu ostalom to je neobiåno sloÿen karakter u kojem se ukrštaju odlike pustolovne i nemirne naravi. a time i svojevrsnog poetiåkog rezonera. koji je kao takav postao i laka ÿrtva za bezobzirnog zelenaša. koji je jedini u „dosluhu" s autorom. oporu i kritiåku perspektivu. mire se sa komšijama i najavquju da su i sami odluåili da se vjenåaju. . a nesumwivo je da mu pripada i znaåajno mjesto u galeriji junaka srpske komediografije u cjelini. Rasipni mladiã sklon trošewu naslijeðene imovine i olakom kafanskom ÿivotu. Pri svemu tome. kad se izmiruje sa Tešinima i ÿeli da ima dobre susjedske odnose s wima. U Tešinu kuãu upravo u trenutku åestitawa ulaze Mata i Savka. ti budi bezbriÿan! Oseãam. ustava. te kroz poštapalicu u obliku pitawa: „Kako? Zašto? Poradi åega?" i sliåno. zelenaške gramzivosti i bezobzirnosti.379 lice i Miluna. koja se manifestuje i kroz karakteristiånu upotrebu profesionalnog govora. Pri tome donosi odluku da Miluna ubuduãe uzme za ortaka u radwi i da im se firma zove „Ortaåka radwa Teše Duãanxijãa i Zeta". intelektualno potpuno zapušten. Ja ne umem unapredak reãi šta ãu sve raditi. Komiåni zaplet je znatno jednostavniji. Milutin Iliã mu je samo prividno dao osobenosti tipskog komediografskog intriganta. åinovniåke deformisanosti. U poetiåkom smislu znaåajno je izdvojiti lik djevojke Jelice. ali je saåuvao ponešto od boemske åistote i ÿala za iskrenom qubavqu. Ali. Lik Mate Oštroperiãa najpotpuniji je komiåni karakter u komediji Dva veseqa. Mata Oštroperiã je i lik kroz åije duhovito kazivawe Milutin Iliã raspravqa o starim i novim vremenima. dajuãi tako ovoj veseloj qubavnoj igri pored nesumwive humoristiåke i zabavne dimenzije i satiriåku. koja pored toga što je djelatni uåesnik qubavnog zapleta nosi i odlike „povlašãenog junaka". znam. materijalnog poloÿaja åinovništva i sliåno. izviwavaju se za sve dotadašwe svaðe i nesporazume. alazonske rjeåitosti i spremnosti na prevaru i podvalu. zbog novca pomalo i pokondiren. dok je postupak oblikovawa komiånih tipova junaka cjelovitije ostvaren samo u liku Mate Oštroperiãa. da ãemo biti sretni! Inaåe bi bila tragedija!" (14—15). neotesanosti i nezgrapnosti. nego što je stvarno razvijen i komediografski funkcionalan.

. Slabosti zbog monološkog prepriåavawa dogaðaja. naroåito u ravni jeziåke i situacijske komike. vijeka. Kao komediograf Milutin Iliã nije dostigao znaåajne prethodnike Jovana Steriju Popoviãa i Kostu Trifkoviãa. umjesto wihovog djelatnog prikazivawa na pozornici. ali su malobrojne za jednu dinamiånu veselu igru. nema ni onu smjehotvornu raznovrsnost. umjetniåku vještinu i privlaånost svoga savremenika Branislava Nušiãa. podjednako su prisutne u obje komedije. a pogotovo kulminativna scena komiånog zapleta u ulici ispred Tešine i Savkine kuãe. i tako ovog zanemarenog i potisnutog pisca istinski pribliÿiti savremenoj åitalaåkoj publici. koja Iliãevom smijehu daje obiqeÿja oporosti i gorkog pesimizma. komediju Dva veseqa potrebno je objelodaniti po prvi put. Vidqivo je to u oskudnom izboru komiånih sredstava. te u wihovim solidno motivisanim preobraÿajima u komiåne karaktere. koji se prepoznaju u åestim i nepotrebnim monološkim prepriåavawima dogaðaja. Otuda wegova veã objavqena djela vaqa iznova štampati. vijeka. ponešto je slabiji i od Milovana Glišiãa. koji upuãuju na autorovu ÿequ da parodira kruti i izvještaåeni jezik åinovništva i administracije u Srbiji druge polovine 19.380 Jeziåka komika je oskudna i kao znaåajne izdvajamo samo primjere tzv. u nenametqivim dijalozima. Komiåne situacije su komediografski funkcionalne. Iliãev talenat komiåara dolaza do izraÿaja u dobrom voðewu zapleta. Karakteristiåna je scena u kojoj Mata Oštroperiã pravi zelenašku obligaciju sa nestrpqivim Slavkom u kafani kod „Narodnog vojnika". Mada su komedije Novo doba i Dva veseqa svakako ono najboqe što je srpskoj kwiÿevnosti ostavio. a naroåito tumaåima kwiÿevnosti i teatrolozima. dok u politiåkom zapletu sijevaju satiriåke ÿaoke i oštra didaktika. profesionalnog govora u kazivawima Mate Oštroperiãa. te da je wegov nesumwivi talenat komiåara ostao neostvaren. te u oåiglednim nedostacima i mawkavostima komedijske tehnike. ali i pored toga svojim ostvarewima znatno obogaãuje tradiciju komediografskog ÿanra u srpskoj kwiÿevnosti 19. poslije koje je uslijedilo brzo razrešewe oba qubavna dogaðaja. U qubavnim zapletima komedijâ preovlaðuje humoristiåki smijeh (dobroãudan i zabavan). u raznovrsnom oblikovawu tipova komiånih junaka. za Milutina Iliãa moÿemo reãi da je kao komediograf više nagovještavao nego što je postigao. umjetniåki ubjedqivije i od wegovih pjesama i od priåa.

Ilijãa LICA:1 Teša Duãanxijã. bivši åinovnik. Savka> Prvi glas: Šta. ti.) <Prvi glas.381 DVA VESEQA komedija u dva åina od M. kelner u kafani kod „Narodnog vojnika" Drugi momak. ko zna kako? Govori. wegova ÿena Jelica. 2 Neåitko u rukopisu. Milun. Drugi glas. Stanka. udovica Slavko Sreãkoviã. ti! Drugi glas: A kao zašto da ti se baš i ne kaÿe? Kao šta si ti? Ÿena sitniåara Teše. koji sluÿi vino pijanom društvu na ulici ispred Tešine kuãe. bogati masaroš i rasipnik Mata Oštroperiã. J. tako da je ušla vrlo malo unutra. u sretno ste vreme zavezali neku crkavicu i ko zna kako? Prvi glas: Šta. kao što si npr. kojima je tvoj muÿ tutor bio. . alapaåo! Drugi glas: Sama si alapaåa! Tako te u åaršiji i zovu! Kako ste stekli? Pitaj [naslednike]2 pokojnog Kurjaka. to moj Teša! Drugi glas: Ne zna se. wihova kãi Milun. Do we visok plot pa malo daqe kuãa udovice Savke itd. drugo! Nešto åesto preko plota pogleda amo u moju avliju — 1 Spisak lica je prireðivaåev. Jelica. Pretpostavqamo na osnovu oblika prve rukopisne stranice da ga Milutin Iliã nije ni saåinio. Iza prve kuãe åuju se dva ÿenska glasa. nije došo da poloÿi raåun. kalfa u Tešinom duãanu Savka. zelenaš Prvi momak. šta? Zar ti meni to? Ti. ha! Moj muÿ kome treba poloÿio je u svoje vreme raåune! Šteta što i kojekakvim udovicama. bome. Muzikanti Patrolxije Dete — sinåiã udovice Savke PRVI ÅIN ¡ prizor (Vidi se kuãa ograðena filaretama. Prvi glas: Ha. ha. U rukopisu komedije Dva veseqa nema uobiåajenog kataloga junaka. kako bi došla u red sa ostalim kuãama. sitniåar Stanka. Neãe. ha.

a onoliki vrat! Jelica (zastiðena): Ah! Milun: Batali! Nemo' se stideti! One su tako nauåile. proðe me neka milina! Od neko doba poåela sam o wemu misliti. (S druge strane dolazi najstariji kalfa Tešin Milun. braca Milune.) A to si ti.) Jelica: Ah! Evo ga gde ide! Ne znam šta mi je? Ali.382 Prvi glas: Alapaåo! Drugi glas: Aspido! (Iz kuãe izlazi Jelica. Moram je pitati: 'oãe li biti moja? Pa kud puklo! Ne htedne li? Meni onda nema stanka ovde! Uzeãu ono malo zarade što imam kod gazde i moje prwe pa u svet! (Spazi Jelicu pa se trgne. Drugi glas: Vaqda tvoju 'ãerku? Batali. lepa prilika! Ama nema! Ima on malo boqi. da ti mene — ali ja tebe volem. onaj — Jelica (qutito): Pa šta. ako hoãeš moja biti — . kãi Tešina. da ti. masu veliku nasledio.) Jelica: To se opet svaðaju majka i udovica Savka! Ah! To mi je veã dosadilo! Åim ode tata i one se u avliji sluåajno vide. kono! Ona je našla sebi priliku. a ko wih sluša… Nego… Jelica (qubopitqivo): Šta? Milun: Pa ovaj… Znaš… Hteo sam te tek onako upitati — Jelica (qubopitqivo): Šta? Prvi glas: Bacila si oko na Slavka! Ko veliš: neÿewen. i kad åuje larmu uzdahne. Jelice? Jelica: Ja. zlato moje! Nemo' da bude posle reåi! Jelica (plaåe): Ovo je strašno! Ta ÿena ne moÿe da se okane mene. dakle: ako me voleš. A i majka! Šta ima posla sa wom. Eto ti kaÿem! Reci. pa i u — snu! Volem ga. kad ga ugledam. ne znam ni sama zašto? Vaqda što je dobar? Milun (zamišqen i ne spazi je): Badava! Moram biti naåisto! Ja veã vidim da sam upao u qubav. teško da proðu jedna pored druge mirno. Nego: šta je tebi? Što si tako zamišqen? (Prilazi mu. Nikad se ne rastaje od Miluna! Priveÿi je ti wemu.) Milun: Ko? Zar ja? … Ovaj… Ništa! Onako tek — Drugi glas: Zar i ti imaš šta priåati? Eno i tvoja kãi: više muško nego ÿensko! Sušta slika oca Gligorija! Prvi glas: A tvoj malikan? Pravi Sredoje mumxija! Malo dete. te joj daje samo prilike da veåito ispira usta sa mojim imenom — Milun: Okani se plaåa! Ko još onaku sluša šta govori? Nego reci: da li je istina što ona reåe. šta? Milun: Jelice! Ne znam da l' je istina što ona maloåas reåe.

pa zar i moja kãi da se zarobi za jednoga goqu? Nikada! Nikada! Åuje se glas: Tako. ono (skida s ruke prsten) ako primiš ovaj prsten. Moram se poÿuriti da spreåim to. S druge strane dolazi Stanka) Stanka (razjarena): Ona meni onakve reåi da izgovori? Ah. ali. prostiãeš. šta mu treba udovica. Milune! Milun: Onda da pritvrdimo.383 Jelica (åupka kecequ): Pa eno tate i mame — Milun: Ne. kod toliki' devojaka! Kako bi bilo da pokušam za moju Jelicu? Boÿe. drugo! Poÿuri se pa udomi što pre svoju 'ãerku! Devojka je. za nekog mawe. Svako doba ÿivota åoveåija ima odista svojih radosti. pa mu turiti što u slatko ili kavu. pa da se åeše iza ušiju! U qutini uvek tako zaboravim da kaÿem sve! A ona se mora biti izodavna spremala! Ona za moje dete onako da govori! Vidiãemo 'oãe li ti upaliti za Slavka. iza toga Milun i Stanka. ako voleš drugoga: sa'ranila bi tvoju i moju sreãu za navek. Koja vajda i da poðeš za mene. 'Oãu da åujem glas tvoga srca. pa Milun i Jelica> Teša (zamišqen 'oda po sobi): Muåan ti je ÿivot åoveåiji s koje ga god strane pogledaš! Poåni od detiwstva. ona reåe nešto o Milunu? Kakav Milun? Nema od toga ništa! Dosta sam ja argatovala i muåila se kod ovoga moga. Ona se izvije i utekne u kuãu) Milun (sam): Jedva sam se mogao ovome nadati! Ko. više muka. Kako je . što joj ne reko' još koju. pa još sa detetom. ko zna?! Vešta je ona! Moÿe ga domamiti u kuãu. ormanima itd. to je znak da pristaješ! Taj je prsten svo blago koje sam nasledio od svojih pokojni' roditeqa — Jelica (okreãe glavu): Naposletku! (Pruÿa ruku) Milun (pun radosti): Dakle. dok je Stanki na ramenu glave! Ali. Boga mi.) <Teša i Stanka. Ono kako za koga! Za nekog više. veã zašla u godine! I ja ãu za wu koju lepu reãi! Samo nemo' da podmeãeš drugome tvoje prqavo rubqe! Stanka (sa stisnutim pesnicama): Alapaåo! Pokazaãu ti. zagrli <je> i poqubi. zar ona mene vole? Još mi zuji u ušima: 'Ja te volem!' Mene. ti pristaješ biti moja? Ti me voleš? Jelica: Volem te. ali. Zar ona da zgrne onoliko blago? Ako 'oãe da se ÿeni. Nego: reci! (Ona ãuti) Pa lepo! Ako te je stid i drÿiš da nije u redu da o tome govoriš. to ne bi rðavo bilo! Ali. stolovima. ja tebe pitam. ali — drugi put! (Odlazi) (Zavesa) ¡¡ prizor (Obiåna gazdinska soba sa minderlucima. pa naviše do najdubqe starosti. (Ãušne joj prsten u ruke. do groba! Ona me vole! (Odlazi. zvoniãe mi to u ušima kao varoška banda. Miluna?! Ah.

došao do nešto malo kapitala i podigo svoju kuãu i svoju porodicu. Eno Slavka! Niti ima šta. da se po vazdan svaðam s onom aspidom. A gde je Jelica? Teša: Sigurno u mutvaku oko ruåka. Jedva svezuje kraj s krajem. ja sam u svom priliåno dugom veku. Teša: Pravo da kaÿem i sƒm sam o tome åesto pomišqao i naposletku sam sveo sve na jedno. a ti pošto svršiš poso u duãanu. jer imam priliåno spremqeno para za svoje dete. Stanka (ozbiqno): Ama. Ali mi ne ide u glavu! Drukåijim danas ÿivotom ÿivi mlaði trgovaåki i zanatlijski svet. åoveåe! Misliš li ti štogod za ono dete? Teša: Šta ti priåaš? Kakvo dete? Stanka: Pa našu Jelicu. Ali. evo muke: dobija zet klasu i premešta se negde tamo na kraj Srbije. Meðutim. ðavo bi ga znao uvek veseo i zadovoqan. Teša: A šta da mislim? Jelica je dobro. to bi zar mogo. steko svoj naåin ÿivota. ruÿne navike. na sasvim drugi korak. a šta da reknem za one koji su svršili više škole i postali gospoda? Tast i zet nikad se ne bi razumeli! Naposletku. mene u ova åetiri zida ili avliju. I sam mrzim da imam u kuãi odraslu devojku i veåitu glavoboqu: . Ÿena mora sa svojim muÿem. sve je to lepo! Nego: vaqali <bi> mi kao roditeqi da promislimo malo i o wenoj buduãnosti? Ona ne moÿe ovako doveka ostati. vaqano i poslušno dete. r! (Ulazi Stanka) Stanka: Baš dobro te te trevi'. nije da nisam svezo nikakvu crkavicu. posluÿujuãi.384 poklonio kome Bog: zdravqa. ali pusta narav! Sve mi se åini nekako malo! (Trqa zadovoqno ruke) Br. vaqanog i mladog åinovnika. Ali. Stanka: Samo što je preturila 18-tu! Još nekoliko godina pa da postane usedelica! Vaqa izranije gledati priliku. pa onda u društvo — Teša: Ih. niti mu Bog zna kako radwa ide. Teša: Pa lepo! Šta da radim? Stanka: Da se upoznaš malo s mlaðim svetom. Razume se. Ali. oseãaje itd. Stanka: Ama. uveåe u mehanu. da teslimim sve moje moÿda odista. kako bi mogla i devojka åešãe puta doãi u dodir sa mlaðim odliånijim qudima… Odavna nismo bili ni na kakvu zabavu! Pa onda nedeqom pred veåe u šetwu. Ja sam kao siroma' åovek. Ti ne smeš zaboraviti da imaš u kuãi kãer za udaju. kapitala i — naravi. muåeãi se i pateãi. brate slatki! Ko sve to da izdrÿi? Stanka: E. ja se raåunam jedan ponajsigurniji od svojih drugova po radwi i. r. Teša: Batali! Meni se åini da se juåe rodila. po današwem shvatawu. dakle. da rekneš. za sreãu i napredak svoga deteta. ne moÿe tako i daqe ostati kao što si nauåio! 'Ãerku u mutvak. svoje navike i svoj pogled na svet… Da dam svoju jedinicu kãer za kakvog obrazovanog. naše zabave u starosti? Jeza me prolazi kad pomislim samo na to! Rešio sam se. šta da radimo mi bez našeg deteta. Teša: Ene! Stanka: Devojka s dana na dan zalazi u godine.

da udesim stvar kako treba. npr. otkud ti znaš da on 'oãe Jelicu? A posle. na koju se pogleda tek. Milun moÿe biti. A veã kad on postane moj zet. koji ima åist karakter i åiste ruke. i nadati se da ãe je uzeti. On bi nam bio zahvalan na sreãi koju smo mu dragovoqno dali. ÿeno! Šta ti to govoriš? Stanka: Govorim ono. i naše dete — Stanka (qubopitqivo): Pa ti to moÿeš toliko vreme da tajiš od mene i ne kaÿeš mi? Teša (produÿuje): Momka koji. Slavka! Teša: Ama. to je. ha. Teša: Milo mi je i kud bi ja bio protivan? Nego: kakvu ti priliku misliš? Stanka: Eto. lepo! Samo ja od toga posla diÿem ruke. ako doðe do toga. koja ne bi mogla ni meni izuti obuãu. ako me oåi ne varaju. makar sede plela! Naposletku. ha! Lepo. no i u radwi. što bi najboqe bilo. moja ãe briga biti. i. naposletku. (Izlazi qutit) Stanka: Samo kad sam dobila izun! A veã ja ãu gledati. ima nešto malo zarade kod mene. koga i devojka ne mrzi — Stanka: Kalfa Miluna? Teša: A što ti je kao åudo? Vredan pošten momak! On bi nam odista bio potpora ne samo u starosti. istina. a postaraãu se. (Uzima kapu) A tebi ostaje briga i odgovornost za sreãu našeg deteta. koji pošto spiskaju svoju oåevinu. Kad na wega moÿe baciti oko ova i ona. kakvim ãe ÿivotom on ÿiveti i na kakav ãe naåin upotrebiti svoj kapital? Teša: Lepo. da li odista i on ima tu bubu u glavi. ha.385 šta da radim s wom? Ja sam joj našao takvu priliku koja ãe zadovoqiti i nas starije a. Boga mi! Ja mislim åovek odista nešto ozbiqno smislio a ono — naopako! Boÿe prosti! Ko da te je savetovala udovica Savka! Za Miluna? Nikada. sve lepo! Nego. kad se na svim drugim mestima izgubi! Ja mislim malo boqe o svojoj 'ãerki. onda zašto da ne pomislim ja i na svoje dete? Teša: Ama. On nam i inaåe pada izdaleka neki prijateq. ali samo — posledwa prilika! Prilika. idu u prošwu. Video sam ja u ÿivotu svom mnogo bogati gotovana. na slatko i kavu? Samo mi malo kvari raåun onaj Milun! Ama. A zar je prijatequ zabraweno svratiti kod svoje prije. ali koji je od malena nauåio na rad na koji i ja. (Ulazi Milun) Stanka (za sebe): Baš kao poruåen! . Stanka: Pa baš zato vaqa pohiteti i — ako je moguãe — svršiti ovu stvar što pre. da postane muÿ Jeliåin a naš zet? Nisam mogla na wemu ništa primetiti. ako bi sluåajno ispalo za rukom. on bi — Stanka: Ha. ukoliko sam primetio. ako ima. naposletku. pitawe je na kakav naåin on ÿivot vodi otkako je primio imawe u ruke. i posledwu nadu sa srca. da mu izbijem. da li ãe mu za koju godinu — ako tako produÿi — ostati koj<i> groš da kupi oku 'leba za ruåak.

A davno je. pa svratih jer imam nešto vaÿno s wime da razgovaram. pa eto. našoj kuãi. što ste mi uåinili. bacila oko na wega. mlad. zdrav — Milun: Ama. i slušaj! Milun (seda na minderluk. da se okane ãorava posla. da ga nedeqom ili drugim kojim svecem svratiš našoj kuãi. sad ãu! Što se ti toliko brineš o wihovoj sreãi? (Sebi) Izgleda da je ovaj odista bacio oko na Jelicu? Sad sam mu. Svakojako zgodnom prilikom gledaãeš. doveden od dobri' qudi. da bi za našu Jelicu kao ponajboqa prilika bio Slavko — Milun (skoåi): Kako? Šta reåe? Slavko? Stanka: A kao zašto? Bogat. ti se upoznaj. ja ãu ti dati. na onolikom dobru. Ali. Sedi. Stanka: Ona je veã stigla na udaju. (Sebi) Kako bi bilo prvo sa wome da poånem? Stanka: Izvesno o radwi? Nego. gazdarice — Stanka: Nema tu oklevawa! Ako mi budemo oklevali. Milun: Kamo te lepe sreãe. 'oãe li tu sreãe biti? Teša: Ÿeno. mi uputili radwi: gajili smo te ko našu Jelicu. u kavani ili drugom kojom prilikom. Milune sinko. gazdarice! Stanka (meri ga oštro): Kako? Na åemu? Ako svršiš dobro poso. Stanka: Zato se tebi i obraãam kao svom roðenom detetu! Ti znaš da mi van Jelice nemamo deteta. . što skorije! Ako ti bude potreba malo više za novcem. Milun (zbuwen): Ama. da je i on na wu bacio oko.386 Milun: Pomoz' Bog. more! Stanka (viåe): Evo me. Ona nam je sve i sva. Imam priliåno svoje uštede. Milun (zaåuðen): Kakav poso? Stanka: Razgovarala sam se s gazdom. Stanka: Bog pomogo. kako sam doznala. da li ãe wega i devojka? Ko zna! Moÿda ona sluåajno ne mari za wega? Stanka: Ostavi ti to meni! O tome slobodno ne beri brigu. Milun: Bogu pa vami fala. ÿeno! Milun (zbuwen): Kako? Šta da obeãam? Stanka: Pa da budeš posrednik — Milun: Ama. Stanka: I tako! Ti mi obeãavaš? (Åuje se iz avlije Tešin glas): O. Milun (sebi): Poåiwe! Došlo mi je da joj ruke poqubim. samo drugim reåima kazala. A koje dobro? Milun: Rekli mi da je ovde gazda. pa smo se sloÿili. sinko! Ti si kao dete malo. bez svojih roditeqa. (Viåe) Evo me. Kod vas qudi to ide lako: u društvu. Ti se poznaješ s wime? Ako se ne poznaješ. imam nešto s tobom ja da porazgovaram. ja ãu tebi biti blagodarna. udovica Savka neãe. ja mislim da sam našla priliku — Milun (stidqivo obara oåi i krši ruke): Blagodarim. Mi smo te od'ranili. batali ti sad svu brigu o poslu. Sebi): Šta li ãe biti? Da ne bude o onom poslu? Stanka: Milune. dakle. gazdarice.

teško da ne izvrši! Ali. to ne moÿe biti! Naposletku. Ja ne umem unapredak reãi šta ãu sve raditi.387 tek što nisam! O Jeliåinoj sreãi. odelo okaåeno o zidu. ha! Ti se šališ! Milun: Kamo lepa sreãa? Ali. znam. pa ne ide! Zastane mi reå u grlu ka' vaqušak! Nego. da ga malo ispitam. (Viåe) Šta viåeš toliko? Evo me! (Izlazi) Milun (ostaje sam): Sad sam ubijen! I kud baš mene da naðe za posrednika izmeðu Jelice i Slavka? (Ulazi Jelica) Jelica (veselo): Šta je. pa uåini sve onako kako sam ti kazala. dve stolice itd. koga drugog ima van mene? I ona ãe se naposletku slomiti! Oseãam unapred sretan svršetak po nas Milune. Milune? Što si zamišqen tako? Milun: Kad me ne bi bilo sramota. protivu moje voqe neãe ni otac pristati. za Boga! Milun: A šta da åuješ! Kamo lepe sreãe. da naðem zgodnu priliku i dovedem Slavka u kuãu. Bar ne bi ovako nesretan bio. Milune sinko. ali se na vratima osvrne i uzvikne): Drugi put! Milun (veseo): Divota! Samo da i posle ne bude — drugi put! (Zavesa) ¡¡¡ prizor (Obiåna momaåka soba sa prostim drvenim krevetom. Ali. tako je! Sad je bila tu gazdarica i molila me. Sve ãu ja to udesiti! Samo ti ne zaboravi. „jer to je tok svake šaqive igre!"3 Samo se ti åini nevešt. gazdarica mi se popela na vrh glave! Kako 3 Ovaj dio reåenice Milutin Iliã je naknadno umetnuo. ipak.) <Milun i Mata> Milun: Veã je prošlo dve nedeqe a stvar nikako da se okrene ni na gore. Jelica (hvata ga za ruku): Reci. . ni na boqe! Šta li ãe naposletku biti? Onoga bogatoga bekriju ne mogu oåima gledati! Bio sam u dva maha s wime u društvu i probao za svoj raåun. Jelica (uplašena): Govori! Šta je? Milun: Boqe bi uåinila da mi nikad nisi kazala da me voleš. da i ja nisam ništa åuo. ti budi bezbriÿan! Oseãam. ha. da budem provodaxija tvoj za Slavka. ha. sto. Jelica: Ha. Dopisan je u gorwem desnom uglu prve strane petog rukopisnog tabaka. da ãemo biti sretni! [Inaåe bi bila tragedija!]4 Milun: Pa da pritvrdimo! ('Oãe da je poqubi. Ona potråi napoqe. Eto šta je! Ja sam odreðen. 4 Kao u prethodnom sluåaju i ovaj dio reåenice naknadno je umetnut. pa i majka. Napisan je u lijevom dowem uglu posqedwe stranice åetvrtog rukopisnog tabaka. bih se zaplakao. Milun 'oda po sobi. da se s tobom upozna — Jelica (potresena): To je odista nesreãa! Mati kad što naumi. ne beri brige. Poånem.

pa drumom ðene. ðene! Ama.5 kao i brinuo o tebi. da naposletku ispadne dobro. ko ãe tako i daqe ÿiveti? Pa još kad se na moje oåi radi. Ali. da mi se otme iz ruku ono. a pored toga stekao poznanstvo sa celim okrugom. Ali. Razume se da sam imao od sviju ostalih najlepše preporuke iz Suda i policije. pa me na molbu. Imao sam lep rukopis. Meðutim. Tumarao sam iz opštine u opštinu kao ãata. dok Opštinski sud ne izda naredbu za opravku kaldrme — Milun: Ha. zatim se po molbi premestim u Sud da se „prakticiram". što mi je najmilije. Imam više rada i prihoda. Seqak neãe. ma kakvim poslom došo. ÿalostan ÿivot i tih visokih osoba: plate im regulisane pre 50 godina… potrebe za ÿivot poskupile a plate ostale po starinski. teslimim dotiåno lice za dobar bakšiš kome od gospode advokata.388 ne umem da se naðem u tim ÿenskim poslovima. a ja sam tada veã svršavao zanat. Duãan vidim zatvoren — vaqda zbog današweg sveca? — pa svratih amo tebi — Milun: Hvala brate. Kao zemqaka svog ja sam te „doåekao". mnogima ja dajem novac u zajam. Milune! Milun: Bog pomogo. na kojima sam se vozio. mene <za>obiãi i zapitati me za savet. takoðe. Bio sam štedqiv a zarada dobra. Moji drugovi po sluÿbi drÿavnoj. sitnu deåicu i lepo ime: gospodin åovek! Napustio sam i taj poso ko i zanat. Gde nemam prava na rad. jer me svi poznaju. A otkud ti? Mata: Sa sela! Bejah otišo poslom nekim. pored advokacije. ne znam šta bih åinio! Ona to i nekako lepo udesi. Mato. pa sam se latio drugog. ne ostavqaj u najveãim mukama sada wegovu trošnu zemaqsku odeãu. brzo sam uvideo kakva je sudbina srpskog zanatlije. Nisam mislio praviti karijere ni u Sudu ni u policiji. no ma koji advokat u varoši. Priliåno sam se tamo bavio. naåelnici itd. koji me se seãaš! Pa kako ti? Sedi! Mata (seda): Priliåno sam umoran! Tarnice neke seqaåke. Video sam. Ja im pišem tuÿbe. triput sam bolno uzdahnu<o>: dušo bednoga Mate! Posluÿi još koju godinicu. Bog dao ÿenu. najboqa radwa u Srbiji! Razume se da nisam napustio ni stari zanat: piskarawe. dajem novac pod interes itd. ha. ha! Tako i nikako drukåe! Pa kako inaåe? Mata: Pitaš: kako inaåe? Bogu 'vala! Boqe ne traÿim. Premestio sam se ovde u varoš i odavde poåeo u narod rasturati novac pod interes: 50 pa i 100 na 100! To je. na ÿalost. pa su se kmetovi grabili za mene a otud mi i plata povišivana. molbe. iste. Napravio sam lep kapitalåiã. da nije Jelice. Ali. Kupio sam sad i jedno lepo imawce — 5 Neåitko u rukopisu. Budi strpqiva. Otud smo se i poznali. Ti si vrlo mali došo i poåeo uåiti kao šegrt trgovinu.) Mata: Pomoz' Bog. pa sam pohitao još za mlaðih godina da se postaram za svoju buduãnost i starost. (Åuje se kucawe i odmah zatim ulazi u sobu Mata Oštroperiã. . kad naiðosmo na ovu nesretnu varošku kaldrmu. stari naåelnik Savatije — Bog da mu dušu prosti! — preporuåi prezidijalno<m> ministru i ja dobijem u policiji za praktikanta. danas su sudije.

Milun: A i ona mene vole! Mata: Koja? Milun: Zar i to treba? Mata: Ti izvesno nisi nikad protokolarno saslušavan kod Suda i policije? Moraš kazati ime i prezime svoje i weno. tebi vrlo lepo ide! Mata: Bogu 'vala! A sad reci: kako ti? Milun: Ja? Onaj… Pravo da ti kaÿem: ne znam ni sam u istini! Mata: Onda mi je jasno! Ti si zaqubqen u neku? A? Govori. Pokretaå. he! (Izvali se u stolicu. . prvi vlasnik i odgovorni urednik lista bio je Branko Petroviã. brate slatki! Nego ti priåam pripovetku o ÿenama! Današwe ÿenskiwe sa promenom imena. Od malena me znaš. a drukåije sad! Sve je sad postalo fikfik! Nema više onih starih ÿena. Marta. ti teraš komendiju? Mata: Nije. Maga — Ono. a ja drugim.389 Milun: Pa onda. ispruÿi noge) Ono. znaš šta je? Kad smo veã poåeli govor o tome. he. kojoj ime npr. ono da ti se ispovedim. kanda su promenile i narav! Ako si još potrevio neku. Gledao sam svojim roðenim oåima. Kata! Milun: Naposletku. Retko koja od wih da nema bundu… Mage su išåezle zajedno sa starim esnafima! Milun: Ama. brate. da i ona mene vole — Mata: Sve lepo! Ali. budi potpuno siguran. Jelena ima i sad. kako se krasan pupoqak razvija u jedan lep cvet. molim te! Sa ÿenama teško je izaãi na kraj — Mata: Znaåi: nešto smeta tvojoj qubavi? E. kako kome! Što se tiåe mene. Ali. Onomad sam je pitao i doznao. Pruÿio sam ruku da se wime zakitim — Mata: Priliåna stilizacija! Vidi se da imaš duha! Izvesno primaš „Brku"?6 Milun: Okani se šale. Tek. Nastasija. Tvoj bi mi prijateqski savet mnogo pomogao — Mata: Nema razgovora! (Pali cigaru) Milun: Stvar je nekako sasvim zapletena! Ne umem. zajedno smo se muåili a i zemqak si mi. duša vaqa! Drukåije je negda bilo. To su obiåno omalena rasta. more! Milun: Ostavi. jer je cenzura list prethodno zabranila. ali ih niko više ne zove: Jeca! Nastasija se naðe još po neka. Takav ti je zanat. Milun: A što od tebe kriti? (U zanosu) Zateko sam je još dosta malenu. ja i sada ne znam: koja po imenu? 6 Popularni „šaqivi list za svakoga" koji je izlazio u Beogradu (1882—1915. 1927—1931). upravo. sa bajaderima. Treãa serija lista (1927—1931) izlazila je pod izmijewenim nazivom Mladi Brka. plavim libadetima i krmezli vesovima — pa nema više ni onih imena: Jeca. sitne ÿenske i vrlo ÿive naravi. Kome drugom da se ispovedim do tebi? Mata: Tako je! Milun: Ti si åovek izveÿban u ovakvim poslovima. ni da ti åestito ispriåam… Ja je volem. brate! Mata: To vidim. he. ipak naša stara druÿba i prijateqstvo ostali su nepokolebqivi. Ti si udario jednim putem. 1918—1926.

Kud bih ja sada protivu wene voqe? A ona 'oãe i ÿeli. posle. dobra i lepa devojka! Pa šta tu ima da ti smeta? Milun: To je taj ðavo! Ono što moÿe ponajviše da smeta! Wena majka — Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: T. more? Koju udovicu Savku? Da nisi moÿda poludio? Milun: Pa komšinicu… udovicu… Mata: Znaš li da ãu te za gušu. da je dƒ za drugoga! Åak mi to i kazala. bre! Milun: Kako govoriš to? Kad moÿe da se zagleda u udovicu Savku.<est>. ha. pa mu udesnom prilikom i ja „novac"7 dam u zajam. Gazdarica me od'ranila kao svoje roðeno dete. Milun: Šta ti bi ujedanput? 7 Neåitko u rukopisu. ako sluåajno slaÿeš? Milun: A kao: zašto bih te lagao? Izmeðu we i moje gazdarice åitava košija koja ãe Slavka ugrabiti: Savka za sebe. ni da mi je reå dala. usanuãe more. brate! Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: Odrastao sam u wihovoj kuãi. sramota.<o> j. . kad mu zatreba. imuãna a. radi viðewa — Mata: Koga.390 Milun: Jelica — Mata (diÿe se sa stolice): Tešina kãi? Milun: Jeste! Ona! Mata: Prilika odista vrlo dobra! Jedinica u oca i matere. pa i molila. more? Milun: Onoga bogatog masaroša Slavka — Mata (izvali se u stolicu): Ha. 300 din. zašto ne bi u Jelicu? Vaqda se åovek rešio na ÿenidbu? Mata (skoåi ko oparen): Šta ti to govoriš. ona i ne zna da mene devojka vole. a nema para pri sebi — a tu se ja åesto naðem — dam mu 200. Fala Bogu. ha! I ti se toga zar plašiš? Taj se ne oÿeni dok ne spiska ono imawe i gotovinu što ima primati iz mase. a uzmem kvitu na 600 i tako daqe! Milun: Vaqda 'oãe da se kurtališe takva ÿivota? Mata: Nikada! (Deklamuje) Pre ãe mesec dawu sjati. te je nije još primio. Mata: A što joj nisi kazao? Milun: Ko to da uåini od stida? Mata: Propas' tvoja od tebe Izraiqu! Ti si neka svezana vreãa! Zar se tako bori za svoju buduãnost i pravo s pogledom na pozitivne zakone? Kad sam sebi neãeš da pomogneš. zar ona mene da prevari? Mala je ona za tako velika posla! Nisam ja wen pokojnik. da se upoznam s wime i udesnom prilikom. ko da ti s pravnog gledišta pomogne? Milun: Ama. Razume se. ha. dovedem ga ovde kuãi.<ara>. Ima i meni duÿan priliånu sumicu. a gazdarica za svoju kãer — Mata: Vrlo lasno moÿe biti! Ama.

8 9 Misli na nasqeðe iz mase koja pripada Savkinom djetetu. Sam Mata za jednim stolom piše i vrti glavom. da se tome stane na put. åoveåe. nešto mi pade na um! Vrlo dobro. ovo pismo da pošaqeš po kome da ga neizostavno preda u ruke Savki. da mi odista onaj lopov ne pokvari raåune? Vaqa raditi brzo. (Kuca) Keler! Momak: Odmah. A znatno je ono! (Zavesa) DRUGI ÅIN ¡ prizor (Kafana kod „Narodnog vojnika". da ãu što pametno iskumstirati.) <najprije Mata i Momak. zajedno ãemo! Mata: Ovo je neodloÿno! Moram odmah iãi! Milun: Šta li ãe to biti. vrlo dobro! (Uzima kapu da ide) Milun: Åekaj. kako? Tu je åvor! Milun: Ako ti što i ja zatrebam — Mata: Sitne pameti [slabo tu pomaÿu]. odmah! Šta zapovedate? Mata: Prvo satqik vina! Je<o> sam maloåas ãevapåiãa.391 Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: Izgleda da te je moje priåawe uznemirilo? Mata: Nije nego još nešto! (Turi ruke otrag i 'oda) Savka me izneverila! Milun: Gledaj. udovi poåivšeg Tretaka… U ruke… Neizostavno… Jesi li me razumeo? Momak: Razumeo sam. Ali. rode moj. Ja sam unapred znao. Nego.9 gde se grade veliki planovi. (Uzima i on kapu) Idem i ja u åaršiju. . åim sam åuo sentimentalne glasove. da si se zagledao u wu? Mata (tapše ga po ramenu): Burazeru! Zagledao sam se u weno i masalsko8 imawe. Zatim zapeåati pismo i digne se sa stola. (Momak donosi vino i ostavi na sto) Mata: Pa sad. molim te? Pa ti mi nikad ne priåa. Neåitko u rukopisu. 'Vata se pområina. Qubav ostavqam da teraju takvi vetropiri kao što si ti! Nego. zatim dolazi Slavko> Mata: Tako! Sad keleru da dam ovo pismo da ga preda Savki. (Polaze) Mata (zastane): Pamtiãe svi oni koji su pokušali da povrede moje materijalne interese! S perom u ruci stojim na biqezi. pa nisam za pivo.

Doneo sam mu priliånu sumicu. Slavko se åini nevešt) Slavko (leno): Samo da mi ne trebaju novci. jer sam odavno qut na Tešu. nek doðe k meni da me izvesti o prijemu istog — Momak: Koga? Mata: More! Pa ti nisi ništa razumeo?! Momak: Sad me nekako zbuniste. kao npr. pa drÿi da je obmanuo! Sutra ãu pustiti glas da je vodu Savka prosula. a naroåito kad pored pravnih znawa. burazeru! Šta se buniš vazdan? Savka. Još nije primio gotovinu iz mase. kako se zove udovica Savka? Momak: Savka! Mata: Pa tako. a drugi momak neka te zastupa u radwi. To neãe biti teško! Znam unapred. prospe lonac s vodom Slavku za vrat! Ja ãu veã objasniti društvu. ja. more! Mata: Lepo! Woj da odneseš ovo pismo i to glavom ti. Momak: Znam Savku. Savka dušo. (Izvali se u stolicu i peva: Blago mi na viru. da mi javiš: jesi li joj predao pismo? Momak (polazeãi): 'Oãu. <Da joj se nameãem> Onde odma' nema smisla. da se ona budala zaqubila u Tešinu Jelicu i da ãe joj noãas pevati pod prozore. Za ovo ãe ona prosuti Slavku i kantu za vrat… Naroåito ako je odista bacila oko na wega. Nego. Apsolutno si nepismen i šašav. udova poåivšeg Tretaka. da izvršim taj vic. glavo? Momak: E. sad dabome! Ali. Reci: kako je ime adresantu? Momak: Odista ne razumem! Mata: Ovo je åovek da poludi! Moÿe odista predati pismo drugoj udovici! Reci. 'oãu! Mata: Kud ãe åovek s prostacima. dok se ne vratiš. jer bi opet Savka mislila da sam joj podvalio. (Seda za sto i sipa vino) Oh! Oh! Kao kristal! U tvoje zdravqe. Naposletku. a wemu pare uvek trebaju. oseãa. da mi bez ikakva izgovora pomogne. pa da mu se osvetim. znaš kako je! Za sirotiwu i <nije> druga kavana.392 Mata: Kad se momak vrati. do- . da je to uåiweno iz kuãe Tešine. da doðe ovde. a što bih ti ja ovde došo — u kakvu si me pråvarnicu doveo? (Zavali se u stolicu) Mata: Šta ãeš. Jesi li sad razumeo. Kazao sam joj da iz avlije turi merdevine uz plot. Tako ãu je zavaditi sa Slavkom. A nije pravo da on onoliko Slavkovo imawe zgrne. Kazao sam i Slavku. uzvišenih klica u svome srcu… Ali sam i dobro smislio! Pisao sam joj. Znam ja dobro Savku! Neãe imati kad u qutwi da razmišqa. ono maloåas — Mata: Ne upadaj u reå starijemu! Kad si razumeo. brate? Kavana po planu kod „Narodnog vojnika". skoåi): Pomoz' Bog i dobro mi došao! (Pruÿi ruku da se rukuje. more. sretnome pastiru! Ulazi Slavko u kavanu) Mata (kad ga opazi. da ãe svi biti ãeflejisani! Dodao sam. pa kad uvreba zgodnu priliku. Mata: E moj lepi brate! Pa ti moÿeš predati pismo drugoj nekoj udovici. evo ti pismo. pa s Bogom! (Momak polazi) Samo kad se vratiš.

Slavko (uzima pero): Pa sad vaqa pisati? Mata: Ozgo turi: Obligacija — Slavko: Jesi li doneo koliko? Mata: Svega 600 din. Nego: jesi li novac doneo? Mata: Pa kud bih te mogao zvati da dolaziš ovde i åiniš toliki put xabe? Novac je tu. Znaš kako je? Radenici. moÿemo nasamo svršiti naše raåune. a spavao sam celo posle podne. brate slatki! Zar još pitaš? Ko ne bi! Osobito s tobom! Ja i 'nako zbog svojih poslova retko se mogu provesti sa pouåno-obrazovanim društvom. Ama. jer ovde tek docnije dolaze gosti. Åisto ne vredi åovek da kuluåi oko pisawa za tako neznatnu sumu. (Piše. åini mi se. a posle stil… Evo. samo znaš kako je? Prvo da stilizujemo obligaciju — Slavko: Doðavola! To onda vaqa pisati. brate? Razume se gotovi 600 din<ara>. åudo mi je zašto policija ne pripazi na ovakve lopove. ako hoãeš. Mata (radosno. ne zabrani radwu. što nas tu neãe niko uznemiravati. samo pruÿi ruku — Slavko (zeva): Åudo mi je nešto dugo vreme.393 zvao sam te amo i zato. pa kad svrše poso. zanatlije. sebi): Novac mu treba? Vrlo dobro! (Glasno) Piši! (Turi ruke u xep<ove> i 'odajuãi diktira. Slavko: Vrlo dobro. ti. da ne moram pisati ovakvim lopovima priznanice. Ovde. kad uzmem pero. Mata: Zar tu treba Bog zna kakav rukopis? Glavno je svojom rukom napisati. ni za jedno veåe. da se ne upropašãuje mladeÿ — . izgleda teška ko olovo. Slavko: Pa dede. veã sve sa ovom prostotom. Zaboravio bi' sasvim. Mata: Svojeruåno napisati i potpisati. Nego. jer novac treba da mi je veã u xepu. Slavko piše) Obligacija Na 800 din. pa im. To mi je sve što imam za sada. A srce me bole. pored kazne. Šta veliš ti kaišaru. dakle.<ara>? Mata: Šta se buniš. pa mi ruka.<ara>. Mata se nagviruje) Mata: Ih! Kako nemaš stila! A kamo interes u obligaciji metnut kao glavnica? Kamo uraåunata izvesna suma za trud itd. reåe 600 din.<ara> koju sumu… (Slavko ostavqa pero) Slavko: Vrlo dobro! I onako mi treba para. kako bi bilo da se malo provede noãas? Mata: O. odma' tu na stolu spremqena 'artija i pero. kako ti veliš! Nemam kad da se zanosim tu vazdan sa tobom. a ono drugo stila radi — Slavko: Neka te ðavo nosi! Uvek me uhvatiš kad nemam ÿivaca. Slavko: Pi! Pa to nije. kad moram leãi da spavam s kokoškama. Slavko: Šta da radim sad? Gotovo sam se oduåio sasvim od pisawa. bolan.

lopove. brate slatki! Kad si pogrešio.<ara> narasla na 900 din. graðanski postupak — Slavko: Doðavola i ti i tvoj postupak! Mata: A i šta ãe bogatim qudima da uzimqu zakone radi åitawa. Samo da prqaju ruke. (Mata diktira) Obligacija Na 900 (devetstotina) dinara koju sumu ja dolepotpisani. da åas pre svršimo poso. brate! Ti jednako grešiš — Slavko (baca pero qutito na sto): Pare ovamo. Osto sam bez krštene pare. Jesu li sve pare tu? Mata: Zar moÿeš i sumwati? Kud bih ja mogao varati na takav naåin i drugog a kamo li tebe.<ara>. s tim. Mata 'odajuãi diktira) Obligacija Na 800 din. lopove? Mata: Po zakonu vaqa i slovima i cifrom oznaåiti u obligaciji dotiånu sumu duga. Ti si napisao samo cifrom. (Vadi kesu s novcima) Ako ãeš da brojimo? Slavko: Do vraga i sa brojawem! Znoj me i onako od pisawa sveg oblio. pa gleda šta piše) Mata: Eh.<eresom> 12% Radi bezbednosti poveriteqeve. priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate Oštroperiãa ovd. Slavko: U åemu sam pogrešio. da mu primqenu i goreoznaåenu sumu od danas pa za mesec dana vratim sa pripadajuãim godišwim int. odmah! (Sebi) Budala! U qutini nije ni primetio da je suma od 800 din. brÿe! Ne zanovetaj tu vazdan. 1. (Briše se maramom). (Uzima pero.<ara> koju sumu ja dolepotpisani priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate… (Prilazi s leða Slavku. inaåe ãu te udaviti! Mata: Ama. kad pomene samo novac.<ašweg> privatijera. brate slatki! Kud bi mi onda duša? (Daje kesu s novcima. dozvoqavam mu i pre roka da moÿe traÿiti zabranu na pokretno i intabulaciju na nepokretno moje imawe. maja 18… Svojeruåno napisao i potpisao Slavko Sreãkoviã Slavko (baci mu obligaciju): Evo ti je! A sad pare! Mata (diÿe je radosno i pregleda): Odmah. qutito) De. Slavko uzima i meãe u xep) Slavko: Još pitaš? U pakao! . Eno.394 Mata (åini se nevešt): Pa da poånemo na drugom tabaku? (Slavko uzima pero i piše. veã <je> napisao i potpisao svojeruåno. Novac vlada svetom! Slavko: Sve mi voda pqušti na usta.

kad bih i ja bio tako lud. Slavko: Ha. Teša. Meseåina. biãe više i qubavi u svetu. brate. patrolxija> Slavko: Vina. Boÿija utvaro. ja mako' iz kese dve banke! Slavko (diÿe se): Sad da se ide! Nego: ima li šta da se plati? Mata: Samo moje vino. (Pokazuje na sebe) Ne bi bilo ovaki'! Zavesa ¡¡ prizor (Noã. Savkina itd. Mata (pokazuje na wega i uzvikne): Da nije onaki'. Muzikanti prate pevawe) Mata: Izvijaš. Mata. Naposletku se javqa na pozornici Slavko. A ja vrlo rado åitam tu kwigu što se zove: qubav ÿenska. (Uzima dinar a mesto wega meãe na sto 60 p.<ara>) Slavko (momku prolazeãi): Laku noã. ha. Mata i ostali s muzikantima) <Slavko. Iz daqine se åuje pesma praãena muzikom. Mata: Nisam znaš rad. ki slavuj! Slavko: A sad. ha. staro vino i mlade devojke! (Ispija i baca åašu) Mata: Odavna se nisam ovako raspoloÿio! (Ispija i predaje bokal momku) Vaqda što je xabe? (Briše usta) (Slavko peva sevdalijsku narodnu pesmu. napred. imaš srca još i za qubav? . Mata uzvikuje. (Polazi) Mata (diÿe dinar): Jest ðavola.395 Mata (sebi): Makar posle i tamo! Ali. samo na jednu reå — Slavko: Govori. ÿena — Mata (uzima od momka bocu): I udovica! Slavko (produÿuje): I udovica! Neka ih Bog podrÿi i umnoÿi! Što ih više bude. more! (gologlav momak s punom bocom u ruci toåi) Slavko (diÿe åašu uvis): U zdravqe lepše polovine roda qudskoga! U slavu i åast lepih devojaka. da åuju i ovi drugi. Slavko (baca na sto dinar): Ne treba kusura. Vide se kuãe: Tešina. zaqubio do ušiju. jedan iz gomile. ha! Zar i ti. Što sam popio ono da platim. Eno pare na stolu. slavu mu. Na toj je kwizi na prvom listu naslikana lepa slika momka i devojke — Mata: Levom rukom zagrlio devojku a desnom punu flašu! Slavko: Neka se mnoÿe vinogradi i vinova lozica! Jer ÿena daje qubavi a vino duha! Ÿivelo! Dakle. kod Milovanåiãa — Mata: Molim te. Ja sam se.

396 Mata: Snašla nesreãa. lezi ako hoãeš u gvozden krevet. da poånem… Digni se pa 'odaj. nije daleko! Kuãa je tu! (Pokazuje na kuãu Tešinu) Slavko: Da ÿivi kaišar Mata i wegova — mora biti — kaišarska qubav! Sviraåi! (Polaze i kad doðu pred Tešinu kuãu) Mata: Sad da se rasporedimo! (Ãuška Slavka do plota Savkinog. a on utekne u daqinu) Slavko (okreãe se sviraåima): Lagano samo! (Oni sviraju a on peva kakvu sevdalijsku narodnu pesmu. brate! Šta ãu mu ja sad? I srce je meso! Vaqda mi je suðeno da materijalno propadnem? Slavko: Ama. uhvati Matu i gurne ga uz plot) Slavko: Gledaj. Takva nevesta morala bi mi raðati decu nalik na sitniåara Tešu. more. ja neãu da slušam samo o novcu — govori o qubavi! Mata: Uvek tako pogrešim! Ele. (Za sebe) Kad sam poåeo moram do kraja izvesti. da ne ispadne po mene rðavo. Ne treba mi! Neka umre od qubavi! To je moja osveta! Slavko: A moja — da mu za ovaj bezobrazluk porazbijam prozore — (Uzima on i ostali kamenice i lupaju prozore) Mata: Ovo ispade sad naopako. to da bude kao znak moje qubavi. gospodo! . a ona drÿati da sam ih ja podgovorio. Šta da radim? Da begam. Pred oåi: ona. pa ona! … Pa ako bi hteo. (Glasno) Kako preko plota? Ozgo. Neka slika u belo<m> pojavquje se na Tešinom prozoru. (Pobegne) Teša (kroz prozor): Lopovi! Ubice! (Dolazi patrola policijska i teraju Matu) Prvi patrolxija: Stoj! Šta je to? Teša: Napasti u ponoãi na domove mirnih graðana i rušiti im kuãe! Sve u 'aps! Prvi patrolxija: Napred. Mogu napasti na kuãu Savkinu. biãe naopako! Pokvariãe mi ceo plan. tamo! Izvesno je ona! (U taj mah udovica brzo preko plota prospe za vrat Mati lonac s vodom i nestane je) Mata (sagne se i uhvati za jaku od kaputa. s tobom? Mata: Eto šta! Izruåiše mi lonac s vodom za vrat! Jedan iz gomile: Åini mi se neko preko plota — Mata (sebi): Sad ako i ostali potvrde. opet. izvali se u perjane jastuke. a za ostale? Šta me se tiåe! (Glasno) Sad sam se sasvim istreznio! Raskidam svojom vlastitom rukom dragovoqno najsvetije veze. jer je protivan da ona poðe za mene. Slavko åim svrši pesmu. Vaqda si i tu 'teo da udariš kaiš? Onaj iz gomile: Mene se sve åini preko plota — Mata: Šta preko plota? Vaqda sam ãorav. koje su me vezivale za moju nekadawu — ah! — verenicu! Zarad Nikole omrzo mi i Sveti Nikola! Kud ãe iver od klade. video sam! Wen otac i niko drugi. pokri se — ako imaš — svilenim jorganom — ne vidiš od ti' stvari ništa. divota! Ÿiveo kaišar Mata i wegova kaišarska qubav. pa mi izruåio za vrat lonac s vodom — (Svi se smeju) Slavko: To je. da joj onako malo otpevamo pod prozore. Tako sam joj i obeãao… Meðutim. pa stresa vodu): Slavu joj ÿensku! Slavko: Šta bi to. more.

drukåije bi bilo. ti Bome znaš kad. da je Ustav Kraqevine Srbije štampan. Milun. ovo ispade naopako! (Odlazi s ostalima) (Zavesa) ¡¡ prizor (U kuãi Tešinoj.<xija>: Mi ãemo vas odvesti jednome od kmetova. ustavni graðanin. patrolxije opštinske izdati kome rešewe o zatvoru i to noãu. ispred sile ja se ponizno uklawam oslawajuãi se na svoje pravo! Slavko: Ha. Od bede. dolaze Mata. brat' Mato. da bi boqe uåinio. nigde ustavotvorac ne spomiwe patrolxije! Izneãu na javnost tako groznu omašku pera! Teša: Traÿim da patrola ukloni te bitange ispred moje kuãe. gospodo! Jer ãemo u protivnom upotrebiti silu. Patrol. ha. boqe reãi: u 'aps na osnovu prostog usmenog patrolxijskog rešewa! Slavko: Ne zanovetaj vazdan Mata: Ne dam da se gaze ustavna prava graðana! Ja sam iz onog kola qudi koji ne mogu to dozvoliti! 'Oãu da se zna da u Srbiji ima jedna klasa qudi. a ovako? Badava! Ÿena pomete åoveka. Stanka. pa posle se pravdajte! Mata: U 'aps bez rešewa snabdevenog razlozima? Ama. pa odande kod Milovanåiãa. pa u 'aps bez rešewa! Ili.<xija>: Napred! Mata: Slobodan srpski graðanin. wega i teraj. brate! Znaš kako je! Patr. ukoliko se seãam. Da sam se drÿao svoje pameti. ha! Boqe reci: ne pristajem da mi se kundacima åešu — leða! Napred. pa ako hoãe neka vas pusti! Slavko (Mati): Ne zanovetaj vazdan tu! Mene poznaju svi kmetovi. znaš li ti. Patrol. da vam pribeleÿi samo imena. kako literarnom svetu tako i nepismenoj masi! Sad nastaje drugo pitawe s pravnog gledišta: mogu li po Ustavu. Jelica. kad si prav. meni se åini. Mata: Silu? E. pa ga zatim odmah i sprovesti u zatvor? Patrol. ha.<xija>: A što begaš. Patrola: Napred. To su patrolxije! (Sebi) Odista. inaåe ãu pucati u gomilu. Bar u ovom sluåaju.<olxija>: Svi u 'aps. pa i obnarodovan. za koju ne vredi Ustav i wegova nareðewa. (Polaze) Mata (uzdahne): Preko sve moje pameti. da je nisam slušao. Mata. åim se . kod kmeta.397 Mata (viåe): Ja nisam kriv! Ko je pravio nered i lupao prozore. Savka i dete> Teša ('oda qutito): I tako sa mnom da se trevi! Pod starost da me osramote! Kaÿu: ÿenu vaqa slušati! Ali. Soba koju smo veã ranije videli) <Teša.

ko nagovori onu bekriju. te da prekinemo stvar. to je ne moguãe i kao zašto bi to radio? Jelica: Nemamo šta vazdan razmišqati! Åim ja svršim s majkom odmah ãu ti javiti. Milune! U ovoj brizi izgubila sam i vid. A zašto sve to? Što sam slušao — ÿenu! Šta sad da se radi? Druga izlaza nema. deco? Govorite! Ja sam sasvim izgubila glavu! . Ne sme ocu na oåi. Sad ovolika bruka! Svaki ãe se. zapitati: što baš Teši da lupaju prozore? Eto ti onda razne pripovetke. Ali mi je opet oca najÿalije. razume se. kako. deteta i åoveka?! Šta sad da radim? Gde da zagrejem mesto? Kako da popravim celu stvar? Jelica: Majka! Stanka (trgne se): To si ti. To se moÿe i drugom desiti. Da nije on? Ali. Pa kako je smeo bez uzroka napasti na tuðu kuãu? Da nije nagovoren od one? Ah. sad mi je opet ÿao! Ide kao ubijena. Ja ãu veã oko majke. a ti onda oko oca.398 umeša u wegove poslove. majko. gazdarice! Da me poslušaste onda — Stanka: Zar sam ja znala? Zar mi je ko kazao? Naposletku. ni s kim o toj stvari nisam govorila. sad neka samo pomoli ko sme zuba! Udomiãu je onako. kako ja hoãu! (Uzima kapu i odlazi. dete moje? Ti se ne qutiš ništa na tvoju majku? (Qubi je) Jelica: A kao zašto? Šta si kriva? Palo na um nekim besposliåarima da pijani napadnu na našu kuãu. Malo zatim dolazi Jelica) Jelica: Ne znam da li ãe doãi a poslala sam mu poruku. osim s tobom. šta? To je ono što me plaši! Jedva åekam da doðe Milun. dete moje? Milun: Eh. a ja ãu veã nast<oj>ati oko majke. Imala sam preðe muke s majkom. pa da on ako naðe udesnu priliku oko oca. Ne znam gde mi je glava. pa ãu ti javiti šta budem uåinila. moÿe popraviti — Milun: Samo kad bi gazdarica htela — Stanka: Ama. Ona se sirota slomila usled onog dogaðaja — Milun (zamišqen): Ama. Stanka: Gle! Pa i ti si tu. Siromah otac! Niti šta jede. Milun: Pa sad ja mislim da bi vaqalo i mi odluåno da poånemo. da uåini onu komendiju? Åuo sam da je te noãi u društvu sa wime bio i Mata. naopako! Stanka: Kako to. Pa šta ti radiš? Milun: Bome. (Ulazi Milun) Jelica: Vrlo dobro. Ne dam sa mojim detetom cela åaršija da ispira usta! Ali. Ali. (Ulazi Stanka zamišqena i ne videãi ih) Stanka: Kuku meni kukavici! Šta uåini od sebe. Vaqa kidati odmah. kako oka sklopio nije. Boÿe! Šta da se radi? Pa onda — svet! Jelica: Pa to se. te si se poÿurio — Milun: A kako i ne bih? Izgleda da su se naše stvari iznenadno okrenule — Jelica: I kako izgleda: vrlo dobro. Poåela sam se i plašiti: izvesno nešto rešava o meni. da se ova naša stvar povoqno svrši. niti pije a dve su noãi. Jelica: Zato sam te i zvala.

Na mojim je oåima odrasto. vaqa prvi da poånemo. za tebe od Miluna. zar ti? Mata: Znam unapred šta si naumio reãi. nisi što protivna tome (Seva oåima na Stanku). a ti. takoðe. dakle. Pošto sam juåe isprosio ruku i prstenovao Savku a kroz koji dan — ako Bog da zdravqa — gradimo i svadbu. Milun (potresen skida kapu i prilazi te ga qubi u ruku): Fala gazda! (Tako isto i Stanku) Fala gazdarice! (Jelica ih. gazda. dete moje. koje sam zamenuo novcem na troškove itd. opet. uvek slušao — Teša: E onda nek' je blagosloveno deco! Ali. Levom rukom drÿi Savkinog sinåiãa) Mata: Dobar dan. S toga sam ja drÿao. tata — Milun: Ja sam vas. deco. gazda — Jelica: Ti si qut. a . deco? Jelica: Pa da svršiš stvar! Milun: Samo kad bi htela! Stanka: Vi me još više zbuwujete! Sad su mi sasvim zbrkane misli! (Ulazi Teša. da kvarim vašu i moju sreãu. ja sam se sasvim sluåajno trevio u onom društvu — Teša: Ne spomiwi mi to! Mata: Ama sam sa ostalima xumle osuðen na tri dana zatvora. recite — Jelica: Kako ti veliš. Firma ãe od sad glasiti: Ortaåka radwa Teše Duãanxijãa i Zeta. dakle. da se vas dvoje rado imate. dragi moj gazda Tešo. Gazdarica je tvoja quta i u zavadi sa mojom buduãom. Svi ga zaåuðeno gledaju) Teša (qutito): Ama. dete. ili ako ti nije ko turio kakvu bubu u glavu? (Pušta im ruke) Oboje. qut malo na mene. ispod ruke vodi Savku i nosi štap. a vaqda sam za toliko godina imao dobre prilike proceniti wegov rad i wegovo poštewe. Sad ako ti. Naposletku. (Pušta Savku i dete. da mi kao mlaði.399 Milun: Nije vajde… vaqa reãi… Jelica: Kad bi ti majka oko oca — Milun: A mogla bi gazdarica — Stanka: Ama. Što je Bog naumio da sastavi neãu ni ja da rastavim. to kao buduãe prve komšije vaqa da se izmirimo. Uzimam te za ortaka u svojoj radwi. ÿelim! Dobar dan! Ali — kanda je i ovde neko veseqe? Neka je sretno i beriãetno. šta. od danas prestaješ biti momak kod mene. Neãu. qubi u ruke) Stanka (zagrli ih oboje): Deco moja! (U taj mah ulazi Mata. a uzima štap u ruke. Jelica: Oåe! Milun: Gazda Tešo! Teša: Ja ne znam boqu priliku. bacimo sve u zaborav (Pruÿa Teši ruku): pa da ostanemo ko i uvek prijateqi (Rukuju se). Svi se trgnu) Teša (prilazeãi im): Vrlo dobro! Svi ste tu! Milun: Ja znam. Naposletku. oåe? Stanka: Tešo! Teša (uzima Miluna i Jelicu za ruke): Odavna sam primetio.

(Zagrli Miluna i qube se) Savka (Stanki): Što je bilo. drugova i roðaka i svakom bratu Srbinu i na putu i na sudu i na svakoj junaåkoj raboti. bilo! Stanka (Savki): I — ne povratilo se! (Qube se) Mata: E ovo ti je: „'Asan aga dva veseqa gradi!" — Samo. takmiåewe. Viåu: Ÿiveli! Mata poåiwe uz pomagawe ostalih da peva: Mnogaja leta! Ali tako. Ÿiveli naši stariji. purpuran Libade — kratka ÿenska gorwa haqina . Teša (ponosno): Ortaåke radwe: Teše Duãanxijãa i Zeta — Mata: Ama. dosjetiti se Košija — utrka. U taj mah åuje se muzika. Mata (uzima ga obema rukama za glavu): Šta je. razume se. momak drÿi puno staklo. svira svatovac) Mata (uzima punu åašu): U zdravqe sviju nas ovde koji se nalazimo. ja kad uðo' spazi' neko qubqewe! Da nije Miluna? Teša: U ime Boÿije i s blagoslovom wegovim — Miluna! Mata (ispusti štap od radosti): Savka! Qubi se ti tamo s gazdaricom… komšijkom… a ja ãu ovamo. mali? Ko ti je tata? Reci. Dete: Majka. zagasitocrven. (Uzima s<a> zida štap. utrkivawe. Savka. dušo! Dete: Ti si tata! Mata (radosno trqa ruke): Pametno neko dete! Izvesno mu kazala mama. da ne kmeåi! (U taj mah Jelica unosi posluÿavnik i na wemu poredane tri åaše s vinom. dogodine doåekali i treãe. da Bog da. a i mi mladenci sa wima! (Kucaju se. oba veseqa. nasloni se na wega. napredno. pa ozbiqno se okrene Savki) Mata: Pripaz' de ti. Mi danas gradili ova „dva veseqa" a. Dete poåiwe da plaåe) (Zavesa) i Svršetak RJEÅNIK mawe poznatih rijeåi i izraza Bajadera — vrsta male marame Beriãetno — obilno.400 veã moje ãe biti da što više seqaka iz okruga ubuduãe kupuje iz tvoje radwe. na dete. U zdravqe i naših dobrih prijateqa. da se wegov glas najviše åuje. rodno Izun — dozvola Intabulacija — hipotekarno upisivawe mjeniånog duga Iskumstirati — vješto smisliti. rivalstvo Krmezli — tamnocrven.

kao osoben intonaciono-semantiåki znak. nepoznaješ. od kako… Povremeno odstupa i od jednaåewa suglasnika po zvuånosti: od kako. što je u našem izdawu zadrÿano i oznaåeno apostrofom. umjesto taåke stavqena je crta. Milutin Iliã dosqedno upotrebqava zarez u zavisnim reåenicama sa veznikom da. neumem. begam.401 Masa — zavještana ostavština umrlog Masaroš — onaj koji je naslijedio zavještanu masu umrlog Minderluk — mekana niska sjedišta duÿ zida Mutvak — prostorija za spravqawe jela. Slovo h najåešãe ne piše tamo gdje mu je mjesto (oãe. oãu. teo. zamenuo…). neznam. oda. Suglasnik j povremeno izostaje na kraju rijeåi (nemo…). dali. Upitnu rijeåcu li uglavno piše sastavqeno: oãeli. modalne rijeåi åesto ne odvaja zarezom (dakle i sl. radenici. pa to je do- . suprotni veznik ali. netraÿim. jednaåewe suglasnika po zvuånosti. nesme…. volem. apostrof). nerastaje. odma. te u odnosnim reåenicama. rjeåcu ama i sl. mako. na sliåan naåin je izostavqen suglasnik t na kraju rijeåi kad se naðe u suglasniåkoj skupini st (propas…). što je u našem izdawu zadrÿano i oznaåeno apostrofom. pisawe velikog slova. artija. kao i suprotne reåenice sa veznikom ali. na više. što je u našem izdawu redovno otkloweno. kuhiwa Prezidijal — predsjednik Prezidijalni ministar — ministar predsjednik Tarnice — drvena zapreÿna kola Teslimiti — prepustiti Filareta — drvena letva Ãeflejisati — uÿivati u dobrom raspoloÿewu NAPOMENA PRIREÐIVAÅA Prilikom pripreme rukopisa komedije Dva veseqa za štampu prireðivaå je nastojao da u svemu ostane što vjerniji autorovom izvorniku. što je u našem izdawu usklaðeno sa savremenom pravopisnom normom i nuÿnostima logiåke interpunkcije. nepokvari. netreba. taåka. nehtedneli. vaqali…. Odstupawa su prisutna samo u onim dijelovima koji su usaglašeni sa savremenom pravopisnom normom: sastavqeno i rastavqeno pisawe rijeåi. Saåuvani su i arhaiåni i lokalni oblici rijeåi (vami. Pisawe taåke je prema negdašwim normama prisutno i iza naslova i podnaslova. komendija. nepomislim. leba. siroma. neide. nemoÿe.). nespazi. ali ga neujednaåeno piše u sintaksiåkim konstrukcijama kao što su imenice u vokativu i nabrajawa. najåešãe ne odvaja zarezom. odranili. interpunkcija (zarez. ki. nebude. neoÿeni. nezanovetaj. odajuãi. Milutin Iliã redovno piše sastavqeno negaciju uz glagole: nekaÿe. U dijaloškim iskazima koji su prekinuti sagovornikovom replikom. Sloÿene priloge piše kao dvije rijeåi: za navek. crta. nezaboravi. uðo…). nehtedne.

s' krajem. s' onom. Upotreba apostrofa je nedosqedna i neujednaåena. U rijeåima koje su normirane s pokretnim samoglasnikom (u znaåewu sa/s). s' tobom…). U tekstu su prisutna i gubqewa vokala u sredini rijeåi (došo. G. osto. poso. s' kim. mogo…). s' dana. s' toga. s' pravnog. što je zadrÿano i u našem izdawu kao posebna govorna osobina junaka i sliåno.402 sqedno poštovano i u našem izdawu. M. ko. apostrof je izostavqen (s' mlaðim. . pošo.

Podeqene su u åetiri grupe: 1. nebeskih tela i sl. Åitalac je ranije s korejskom usmenom prozom mogao da se upozna preko popularnijih. imena planine). koju je izdavala „Narodna kwiga". Predawe. Motiv nebeskog porekla junaka se oåoveåuje. kao i predgovor prof. odreðenog hrama. 128 str. priåe o ÿivotiwama i bajke). likovi nisu više ni kraqevi nego obiåni.09:398 KOREJSKE NARODNE PRIPOVETKE Prevod s korejskog i pogovor Sang-Hun Kim. Basne i priåe o ÿivotiwama. Beograd 2002. prireðivawe i predgovor Nada Miloševiã-Ðorðeviã. „Sunce i Mesec" ima oblik bajke kojoj se na kraju pridodaje etiološko predawe — bajkolika priåa o siromašnoj deci koju goni tigar završava se wihovim pretvarawem u Sunce i Mesec (što je opet u skladu s mitovima koji odnose ova dva nebeska tela objašwavaju srodstvom ili brakom).) i po to- . Bajke i legendarne priåe.OCENE I PRIKAZI UDC 821. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. i jedna antologija korejskih bajki. a umesto priåe o stvarawu sveta govori se o stvarawu korejske zemqe — dolazi do istorizacije mita. U seriji „Bajke naroda sveta". anonimni qudi. Kršna). dr Nade Miloševiã-Ðorðeviã. ove pripovetke nas podseãaju na pitawe odnosa meðu usmenim ÿanrovima. a umesto kratkog predawa stoji razvijen prozni oblik. 4. Pripovetka Dan-Gun. Ova zbirka popuwava jednu prazninu na našim policama i zato je treba pozdraviti. bezuspešni pokušaji da se novoroðeni usmrti (Zaratustra. Graða upotrebqena za sastavqawe teze posluÿila je i za sastavqawe ove antologije. U drugim zapisima ove grupe humanizovawe je još upadqivije. 23 cm. prevedena s engleskog. roðewe junaka u jajetu (kao Helena i Dioskuri u gråkoj mitologiji). prvi korejski kraq poseduje odlike mita — govori o nastanku prvih qudi i ima karakter priåe u koju se veruje. 3. kraq dinastije Kogurjo nalazimo motive osobene za mit: åudesno zaåeãe od sunåevog zraka (sliåna paralela u jednoj priåi Hopi Indijanaca). Trideset šest pripovedaka zabeleÿeno je u velikom vremenskom rasponu: od 13. deåijih izdawa. veka. U drugim priåama etiologija se izvodi na poåetku ili na kraju (poreklo sazveÿða. naroåito etiološko. na Filološkom fakultetu odbranio doktorsku tezu Uporedna analiza srpskih i korejskih narodnih pripovedaka (basne.. U pripovetki Go-Zu Mong. Zbirka koja je pred nama uvodi nas u nedovoqno poznat svet korejske usmene kwiÿevnosti na struåan naåin. Ali i åitalac koji ÿeli da se samo upozna s pripovetkama naãi ãe ovde zanimqivu lektiru. blisko je mitu po pripovedawu o nastanku (åoveka. Anegdote i šaqive priåe. što ãe posebno interesovati one koji se bave prouåavawem usmenog stvaralaštva. U Vatrenim psima pomraåewa Sunca i Meseca tumaåe se kao pokušaji stanovnika tamne zemqe da ukradu nebeska tela. 2. objavqena je 1961.531-34. Prevedena s originala. do 20. Mitovi i predawa. kwiga sadrÿi saÿete. Ovako predstavqene. ali za folkloristiku vaÿne napomene o kazivaåima i varijantama. Sang Hun Kim je 2001.

dok zapadnu priåu više zanima individualna sreãa (Sang Hun Kim. åudesno povezano s kršewem normi kaÿwava se. u vidu suda i zatvora. jednoepizodiånošãu i vrstom slika. Qudi se mewaju kada doðu u dodir sa šeširom: braåni par napušta kuãu i poåiwe da krade. nalazimo i ovaj detaq: „Kada se priåa o wegovom podvigu raširila po selu. istoriju i folklor. mita i predawa. spasavawe princeze). uzima od wega šešir i takoðe poåiwe da krade. kada vlasnik zlatare otkrije muÿa lopova. ali nakon drugog rastanka nema ponovnog nalaÿewa. Ove dve pripovetke. još više pribliÿava ovu tvorevinu bajci. odraše mrtve tigrove i od prodaje tigrovih koÿa zaradiše mnogo para." Realije se javqaju i u prikazivawu duhovnog sveta. jezik. neuobiåajeno za odsustvo psihologije u . sv. vlasnik zlatare. i svi su osuðeni na dugogodišwu kaznu zatvora. Šešir nevidqivosti (Horang Gamte) dospeva od ðavolaka u ruke braånog para koji se odaje kraðama. uslovno reåeno. seqaci poðoše u planinu. 1999—2000. imaju i dodatak — negativni junak promeni ponašawe. Tako u priåi Tigar i patuqak. kao i u anegdoti o monahu i wegovom uåeniku. Pripovetke Maq obiqa i Hung-bu i Nol-bu slede tok dvoepizodiåne priåe: 1. daje idealnu sliku obaveza u porodiånim odnosima. Sang Hun Kim primeãuje da je za evropsku varijantu vaÿnije da dobro bude nagraðeno (venåawe sa kraqeviãem). Bajke u zbirci odgovaraju u meðunarodnim klasifikacijama utvrðenim tipovima bajki.404 me što se oåekuje da se u wega veruje. govoreãi o povezanosti natprirodnog (koje ovde ostaje tajanstveno i neimenovano) i morala. didaktiåki prevodi priåu od åudesnog ka realistiånom. pozitivan junak za svoj postupak biva nagraðen. Pripovetka Åovek koji je hteo da zakopa svog sina. u korejskoj varijanti jelen (zahvalna ÿivotiwa). kw. Za problem odnosa ÿanrova naroåito je zanimqiva priåa Drvoseåa i nebeska devojka. gde su i skonåali. zanimqivo je uoåiti i neka odstupawa od nama poznatog bajkovnog oblika. Zajedniåke teme u srpskoj i korejskoj narodnoj prozi. tj. Poredeãi korejsku varijantu Pepequge (Kongzui i Patzui) sa srpskom. ovde je povezana s prestupom. ali su zato wena maãeha i maãehina kãi kaÿwene na naåin koji upuãuje na arhaiånost — maãeha u neznawu pojede svoju ubijenu i skuvanu kãer. Ovde je zanimqivo odstupawe od odobravawa „amoralnog" ponašawa likova. £H¢—£H¢¡. Šešir potiåe od ðavolaka — veã je time naglašeno ne toliko wegovo natprirodno poreklo koliko zla priroda. kao i u bajci. ali loše postupa i biva kaÿwen. negativan junak zbog ÿeqe za nagradom dolazi u istu situaciju. Prilozi za kwiÿevnost. koji bi trebalo da je bogat. sreãemo i u obliku drugaåijem od kazne. U mitu. 1—4). åesta u deåijim maštawima. 2. Na kraju od tuge åovek umire i postaje petao — zato petao kukuriåe prema nebu. Na kraju stvarnost. Na bajku podseãaju završeci pripovedaka Tigar i patuqak i Tigar-devojka jer se junak venåava s princezom. Povremeno se i stvarnost pojavquje u svetu mita. Na kraju vlasti hvataju sve kradqivce — vlasnike åarobnog šešira: „I gazdi zlatare. U Åarobnom šeširu pravda åak narušava oblik bajke. a za istoånu da zlo bude kaÿweno — kaÿwavawem zlotvora odrÿavaju se kolektivne moralne norme. javqa se motiv ÿenidbe åoveka vilom. punoj åudesnog (patuqak pobeðuje tigra. fantazija se ruši. Ipak. Odbeglu nebesku devojku åovek nalazi. boravak u tigrovoj utrobi. Mewawe negativca. Tako se korejska Pepequga — Kongzui ne sreãe ponovo sa svojim suprugom. Time se tok priåe pribliÿava mitu. koji se javqa kao pomoãnik. meðutim. ali se od mita i razlikuje svojom saÿetošãu. kakvo je åesto u bajkama. svadba se poklapa s krajem priåe. kao i onom muÿu i ÿeni sudili su za kraðe." Stara ÿeqa za nevidqivošãu i moãi koja iz we proizilazi. Teÿwu ka didaktici. Ova odvojena epizoda se pribliÿava predawu i tako dovodi do dodira bajke. zapušta kuãu i posao i isto krade.

Devojka-lisica i wen brat. Kao posebnu grupu moÿemo da razmatramo pripovetke o duhovima i natprirodnim biãima koja uzimaju qudski vid. Nemawa Raduloviã . o snalaÿqivom åoveku kog do bajkolikog venåawa s ministrovom kãerkom ne dovode åarobni pomoãnici nego sopstven um. budistiåkog). Motiv nadmetawa lukavog i glupog predstavqen je lukavim zecom i glupim tigrom (sliåno lisici i vuku srpskih priåa). Suoåavawe