KWIGA £¡

SVESKA 1—2/2003.

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK £¡/1—2

Besede: Dr Jovan Deliã, Pola vijeka „Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik" 7 / Dr Tomislav Bekiã, Slovo o Mladenu Leskovcu 17 / Akademik Miroslav Pantiã, Reå o slavodobitniku 23 / Dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã, Beseda pri uruåewu nagrade „Mladen Leskovac" 27 / Studije i ålanci: Dr Mirka Zogoviã, Primeri sheme sumacije u dubrovaåkoj renesansnoj i baroknoj poeziji 31 / Dr Bojan Ðorðeviã, Farse Nikole Naqeškoviãa — poetika ÿanra 47 / Dr Sava Anðelkoviã, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popoviãa 59 / Vesna Simoviã, Viktor Igo u „Srpskom kwiÿevnom glasniku" 83 / Dr Radmilo Marojeviã, Znaåewe 1914. stiha „Gorskog vijenca" 95 / Dr Radovan Vuåkoviã, Siniša Kordiã u dodiru i u sukobu s avangardom 109 / Lidija Boškoviã, Mit i fedar kao predlošci za „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana 123 / Dr Jelena Novakoviã, Vidovi konflikta u nadrealizmu 161 / Dr Ÿeqko Ðuriã, Gvido Tartaqa i italijanska kwiÿevnost 171 / Mr Slaðana Miliã, Parnasosimbolistiåka poezija R. Drainca 181 / Mr Vladimir Jovanoviã, Dela naših muziåkih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimoviã 207 / Anðela Ivaniã, Mitski modeli u „Bašti sqezove boje" Branka Ãopiãa 243 / Mr Nebojša Laziã, Utopija i antiutopija kao kwiÿevni projekat 273 / Mr Goran Radowiã, Pekiãeva gotska hronika 293 / Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Dušana Kovaåeviãa 299 / Kratki prilozi: Dr Dušan Ivaniã, Ka jednom obliku tekstoloških komentara (uz djela Dositeja Obradoviãa) 317 / Istraÿivawa: Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih åasopisa 321 / Prilozi i graða: Akademik Dejan Medakoviã, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr Ðuri Vukotiãu: Uspomeni Boška Petroviãa 369 / Dr Goran Maksimoviã, Pred rukopisom komedije „Dva veseqa" Milutina Iliãa 373 / Ocene i prikazi: Nemawa Raduloviã, Korejske narodne pripovetke 403 / Dr Zoja Karanoviã, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa 406 / Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazareviã 409 / Mr Dragana Vukiãeviã, Ovladavawe priåom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priåama (o studijama Dušana Ivaniãa „Svijet i priåa") 411 / Branislava Vasiã, Sto godina „Srpskog kwiÿevnog glasnika" 419 / Dr Mladen Šukalo, Brevijar komparativne metodologije 420 / Lidija Boškoviã, Orfejev dvojnik 423 / In memoriam: Ivan Negrišorac, Aleksandar Tišma (1924—2003) 427 / Jovan Deliã, Aleksandar Tišma (1924—2003) 431 / Bogdan Kosanoviã, Mila Stojniã (1924—2003) 435 / Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu 439

MS

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82 (05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK Pokrenut 1953.

Glavni urednici Akademik MLADEN LESKOVAC (1953—1978) Dr DRAGIŠA ŸIVKOVIÃ (1979—1994) Dr TOMISLAV BEKIÃ (1995—1998) Dr JOVAN DELIÃ (1999— )

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82(05)

Ureðivaåki odbor Dr TOMISLAV BEKIÃ, dr JOVAN DELIÃ, dr JOVAN DERETIÃ , dr MARIJA KLEUT, dr NOVICA PETKOVIÃ, dr QIQANA SUBOTIÃ, dr IVO TARTAQA

Glavni i odgovorni urednik Dr JOVAN DELIÃ

KWIGA PEDESET PRVA (2003), SVESKA 1—2

SADRŸAJ
Besede Dr Jovan Deliã, Pola vijeka „Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Tomislav Bekiã, Slovo o Mladenu Leskovcu . . . . . . . . . . . Akademik Miroslav Pantiã, Reå o slavodobitniku . . . . . . . . . Dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã, Beseda pri uruåewu nagrade „Mladen Leskovac" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Studije i ålanci Dr Mirka Zogoviã, Primeri sheme sumacije u dubrovaåkoj renesansnoj i baroknoj poeziji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Bojan Ðorðeviã, Farse Nikole Naqeškoviãa — poetika ÿanra . . . Dr Sava Anðelkoviã, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popoviãa . . Vesna Simoviã, Viktor Igo u „Srpskom kwiÿevnom glasniku" . . . . . Dr Radmilo Marojeviã, Znaåewe 1914. stiha „Gorskog vijenca" . . . . . Dr Radovan Vuåkoviã, Siniša Kordiã u dodiru i u sukobu s avangardom . Lidija Boškoviã, Mit i fedar kao predlošci za „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Jelena Novakoviã, Vidovi konflikta u nadrealizmu . . . . . . . Dr Ÿeqko Ðuriã, Gvido Tartaqa i italijanska kwiÿevnost . . . . . Mr Slaðana Miliã, Parnasosimbolistiåka poezija R. Drainca . . . . Mr Vladimir Jovanoviã, Dela naših muziåkih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimoviã . . . . . . . . . . . . . . . . Anðela Ivaniã, Mitski modeli u „Bašti sqezove boje" Branka Ãopiãa . Mr Nebojša Laziã, Utopija i antiutopija kao kwiÿevni projekat . . Mr Goran Radowiã, Pekiãeva gotska hronika . . . . . . . . . . . Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Dušana Kovaåeviãa . . . Kratki prilozi Dr Dušan Ivaniã, Ka jednom obliku tekstoloških komentara (uz djela Dositeja Obradoviãa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 17 23 27

31 47 59 83 95 109 123 161 171 181 207 243 273 293 299

317

Istraÿivawa Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih åasopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilozi i graða Akademik Dejan Medakoviã, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr Ðuri Vukotiãu: Uspomeni Boška Petroviãa . . . . . . . . . . . Dr Goran Maksimoviã, Pred rukopisom komedije „Dva veseqa" Milutina Iliãa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocene i prikazi Nemawa Raduloviã, Korejske narodne pripovetke . . . . . . . . . . Dr Zoja Karanoviã, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa . . . . . . . Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazareviã . . . . . . . . . . . . . Mr Dragana Vukiãeviã, Ovladavawe priåom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priåama (o studijama Dušana Ivaniãa „Svijet i priåa") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Branislava Vasiã, Sto godina „Srpskog kwiÿevnog glasnika" . . . . . Dr Mladen Šukalo, Brevijar komparativne metodologije . . . . . . . Lidija Boškoviã, Orfejev dvojnik . . . . . . . . . . . . . . . . In memoriam Ivan Negrišorac, Aleksandar Tišma (1924—2003) . . . . . . . . . Jovan Deliã, Aleksandar Tišma (1924—2003) . . . . . . . . . . . . Bogdan Kosanoviã, Mila Stojniã (1924—2003) . . . . . . . . . . . Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu . . . . . . . . . . . . . 427 431 435 439 403 406 409

321

369 373

411 419 420 423

BESEDE
UDC 050.488(497.113) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KNJIŸEVNOST I JEZIK

POLA VIJEKA ZBORNIKA MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK Jovan Deliã

Mladen Leskovac je — a wegovo ime mora biti prva rijeå kojom se zapoåiwe govor o Zborniku Matice srpske za kwiÿevnost i jezik — zajedno sa Teodorom Petroviãem pripremio, uredio i 1. septembra 1953. godine zakquåio prvi broj ovoga nauånog åasopisa, koji se i danas, poslije pola stoqeãa, s razlogom zove Leskovåev Zbornik. Prva sveska, koja je istovremeno bila i prva kwiga Zbornika, ugledala je svijet tek 1954, i od tada je utvrðen obiåaj da na stranicama åasopisa ostaje zapisano kada je neki broj zakquåen i kada je štampan. Ima neke pravde u tome što je obiqeÿavawe pedesetogodišwice Zbornika uvod u obiqeÿavawe stogodišwice Leskovåevog roðewa, što ãe Matica srpska sqedeãe godine, nesumwivo, znati radno da proslavi. Osnivawe Zbornika za kwiÿevnost i jezik jeste datum u razvoju Matice srpske, Novoga Sada i srpske nauke o kwiÿevnosti. Matice, jer to bješe prvi zbornik koji se izdvojio i osamostalio kao poseban nauåni åasopis iz Serije za društvene nauke Matiåinog Nauånog zbornika, a pridruÿiãe mu se åetiri godine kasnije, 1957, svjetski poznati Zbornik za filologiju i lingvistiku. Novog Sada, jer osnivawe ovoga Zbornika uzdiÿe ovaj grad u red nauånih centara za prouåavawe kwiÿevnosti i jezika i prati razvoj Novog Sada kao univerzitetskog centra, odnosno Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na kojem je Mladen Leskovac bio ne samo najugledniji profesor veã i jedan od najuticajnijih i vodeãih qudi. Matica srpska, wena dva zbornika i nekoliko wihovih vodeãih urednika i saradnika podigli su i pronijeli svijetom ime i glas ovoga grada, što ni grad, ni Vojvodina nijesu uvijek ni dovoqno cijenili, a pogotovo nijesu uvijek dobrom vraãali. Srpske nauke o kwiÿevnosti, jer je ona ovim åasopisom stekla izuzetno nauåno kwiÿevno glasilo u vrijeme oseke åasopisa sliånog profila, u vrijeme duhovnog posta, u ideologizovano vrijeme, i na åast sluÿi i Mladenu Leskovcu i wegovom Zborniku što nijesu podlegli ideološkim iskušewima i ograniåewima.

8 Prvi tekst, štampan na petoj i šestoj stranici prve sveske, bio je bez naslova — programski tekst — a potpisao ga je Mladen Leskovac. Veã u prvoj reåenici on je jasno i precizno formulisao zadatak novog åasopisa i skicirao wegov profil: „Zadatak Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik jasan je: na stranicama ovog åasopisa prouåavaãe se srpska kwiÿevnost i srpski jezik, tj. štampaãe se mawe monografije i rasprave, ålanci, sitniji prilozi, arhivska graða i bibliografije, kao što ãe se prikazivati vaÿniji radovi i ocewivati novija dela iz ove oblasti." Pojava Zbornika, za wegovog osnivaåa, izraz je nasušne potrebe, pošto „Srbi danas nemaju još nijednog nauånog organa posveãenog prouåavawu iskquåivo srpske kwiÿevne prošlosti". To što se jedan nauåni åasopis za prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti pojavquje baš u Vojvodini Leskovac obrazlaÿe kao stvar posve prirodnu, kwiÿevnoistorijski opravdanu i gotovo nuÿnu: „Jer kwiÿevne i nauåne tradicije naše pokrajine, nešto duÿe i dubqe nego u drugim krajevima gde Srbi ÿive, upuãuju nas iz više razloga da baš, pitawima srpske kwiÿevne prošlosti i pitawima srpskog jezika i nadaqe poklawamo posebnu i tradicionalno paÿqivu brigu", pa dodaje da se „znatan deo srpske kwiÿevne prošlosti razvijao baš na terenu današwe Vojvodine" i da „stoga ovde ima i izvesne arhivske graðe koja se sama nudi takvom ispitivawu". Ali odmah Leskovac precizira da nije zamislio Zbornik kao neki lokalni i provincijalni åasopis, ograniåen iskquåivo na Vojvodinu i za Vojvoðane, i to dokumentuje spiskom saradnika prve kwige: „Naposletku, kao što i spisak imena saradnika veã ove prve kwige Zbornika pokazuje, a to je i sasvim prirodno, daleko je veãi broj nauånika van Vojvodine koji se bave studijom srpske kwiÿevnosti. Svima wima Zbornik ãe odsada stajati na raspolagawu. Iz više krupnih i nauåno zasnovanih razloga meðutim Zborniku nije i ne moÿe biti zadatak da se bavi prouåavawem srpske kwiÿevnosti iskquåivo u Vojvodini åak i u sluåaju ako bi se wegove teme, što nije nemoguãe, postupno ograniåavale preteÿno na H¢¡¡¡ i H¡H vek (…). Pre svega drugog, mnogi, i baš najkrupniji ideološki pokreti i umetniåke pojave te kwiÿevnosti, i onda kada su se zaåiwale i prvobitno delovale samo u Vojvodini, ubrzo su postajale i sve do današweg dana ostale nerazdvojno sastavni delovi duhovne baštine svih Srba; one se stoga niti mogu niti smeju izdvajati iz takve svoje šire organske celine kao nasilno suÿeni svet za sebe, pošto to nisu." Znalac stranih jezika ne samo „velikih" veã i „malih" naroda, s kojima je srpska kwiÿevnost bila u kontaktu, Leskovac je boqe i više od drugih znao da nacionalna kwiÿevnost ne postoji, niti se vaqano moÿe prouåavati, kao usamqena, jedina, izolovana od svijeta, i da upravo iz nacionalnih razloga vaqa poznavati i prouåavati druge kwiÿevnosti i kulture, posebno u kontaktu sa srpskom kwiÿevnošãu: „(…) ne moÿe se u prouåavawu novije srpske kwiÿevnosti zanemarivati i kwiÿevnost onih naroda i kultura sa kojima su Srbi, u bliÿoj ili daqoj

nauke o jeziku i istorije iz Novog Sada i Beograda. Cetiwa (Savo Vukmanoviã. Vrawa (Momåilo Zlatanoviã). maðarskoj. Firence (Anðolo Danti). Jovan Vukoviã." Ta dva momenta bi — izuåavawe srpske kwiÿevnosti i izuåavawe „meðunarodnih duhovnih dodira. Dubrovnika (Vladimir M. Splita (Andre Jutroniã). s istanåanim istorijskim osjeãawem praãenim istinoqubivošãu. A. slovaåkoj. latinskoj. ali i iz Sarajeva (Dragiša Ÿivkoviã. Vukmiroviã). do kojeg mu je najviše stalo. komparativno. Zadra (Pavao Galiã. s wegovanim pismenim i razgovornim mnogobrojnim kontaktima s kolegama i saradnicima. pa ih imaju i danas a imaãe ih i ubuduãe. s vojvoðanskim osjeãawem za red. Lewingrada (P. Mladen Leskovac je. Dmitrijev i G. Zdenko Lešiã). o onim pojavama u wima koje su nalazile bilo kakva odjeka kod nas. a sve su prilike da je mnogima davao vrlo konkretne zadatke. za šta je imao sposobnosti i sklonosti. . Kamila Lucerna. i ono meðunarodno. proÿimawa i uticaja" — „išla uporedo. Skopqa (Haralampije Polenakoviã). Leskovac je veoma brzo stekao širok krug saradnika i od Zbornika stvorio prvoklasni kwiÿevnoistorijski nauåni åasopis tradicionalnog kova. Safronov). skupqao i uglavnom zadrÿavao. imali åestih i tesnih dodira. Radovan Vuåkoviã. s besprekornim uvidom u nauåni potencijal zemqe i naroda. italijanskoj. pozivao. sa strogošãu prema sebi koja mu je davala pravo i na strogost prema drugima. snuje Leskovac osnovu svoga åasopisa. Glavni oslonac su mu bili poslenici na poqu nauke o kwiÿevnosti. Miloš Škarica). s darom da gradi dobru atmosferu. taåno pretpostavqajuãi šta od koga moÿe dobiti. Leskovac je saradnike birao. Nikša Raåiã. Beåa (Stefan Åakiã). Varšave (Jeÿi Slezinski i Ÿðeslav Weðeqa). nemaåkoj. pa i na Filozofskom fakultetu. M. sa ÿeqom da dovede „u razboritu harmoniju" i ono srpsko. Bratislave (Edmund Hleba i Rudo Brtaw). koji je pomalo podsjeãao na Priloge Pavla Popoviãa. u razboritoj harmoniji". a potom tri puta godišwe. Zagreba (Antun Barac. odmjerene rijeåi koju su paÿqivo slušali politiåki moãnici. gotovo apsolutnim uticajem u Matici srpskoj. pa iz Budimpešte (Stojan Vujiåiã i Ištvan Pot). ali åasopis nuÿno otvoren prema drugim narodima i kulturama. åasopis koji je prvih jedanaest godina izlazio kao godišwak. Stoga je razumqivo da ãe na stranicama ovog Zbornika morati biti svaki åas reåi o kwiÿevnosti ruskoj. Inzbruka (Zoran Konstantinoviã). — a u onoj srazmeri i sa onim naglaskom kako su se te veze u prošlosti kod nas smewivale i manifestovale. Kotora (neumorni i vjerni Risto Kovijaniã). dakle. Moskve (Julija Beqajeva). više okrenut vremenu prije dvadesetog stoqeãa. osnovao åasopis prevashodno za prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti. Vasilije Lukiã). Svetozar Petroviã). s lijepim statusom i visokim poštovawem u Srpskoj akademiji nauka. sa srpskom odrešitošãu i ponekad glumqenom prijekošãu. I u tome je uspijevao. Praga (Vida Zeleni). S presudnim. Londona (Vera Javarek).9 prošlosti. s austrougarskom pedantnošãu i sredwoevropskom gospodstvenošãu. rumunskoj.

godine u prvoj svesci sedamnaeste kwige. a treãi je dio bio otvoren za obimniju arhivsku graðu. prepisku ili zaostavštinu. odnosno kulturnu istoriju. pa Duško Vrtunski. koji je priredio i prokomentarisao Slavko Gavriloviã. a drugi Franca Štefana Engela. Leskovac se trudio da doðe do priloga iz nauånog nasqeða tada pokojnih ideološki sasvim proskribovanih qudi i imena: Momåila Nastasijeviãa. ålanci. Naslijedila ga je Milica Bujas. oåevidno. . Zbornik je bio širom otvoren za susjedne i pomoãne discipline nauke o kwiÿevnosti i nauke o jeziku. Naroåitu paÿwu posveãivao je rubnim srpskim podruåjima. Vasilije Krestiã. ne mnogo bogata rubrika. åesta je bila i rubrika nekrologa. Naÿalost. Za istoriju Matice srpske od velikog je znaåaja prilog Vladimira M. prava mala otkriãa. Zbornik je objavio monografiju Ugqeše Krstiãa o prvom Novosaðaninu qekaru Petru Miloradoviãu. Od prvog do posqedweg Leskovåevog broja postojao je registar. ali vrlo dragocjena. a onda predmetni i imenski. Matiåinom sekretaru i uredniku. Tako ãe donijeti obimne prevode opisa Slavonije i Srema: prvi Fridriha Vilhelma fon Taubea. povodom wegove stogodišwice roðewa. Stizaãe mnogobrojni prilozi iz Crne Gore i o Crnoj Gori i Hercegovini Dubrovniku i wegovoj kwiÿevnosti dato je poåasno mjesto dobrim dijelom zahvaqujuãi radovima Miroslava Pantiãa. koje Leskovcu. Aleksandar Foriškoviã i Vaso Vojvodiã. objavqen 1969. a povremeno je otvaran i prostor za polemike. Takoðe je objavqen i obiman rad Spiridona Joviãa Etnografska slika slavonske vojne granice. pa je onda tu rubriku redovno pripremao (od treãe zakquåno sa šesnaestom kwigom) Boÿidar Kovaåek. odnosno 1955. rendgenski snimak dviju decenija ÿivota åasopisa. posebno za istoriju. Vladimira Ãoroviãa i Veselina Åajkanoviãa. nijesu bile mrske. ogledi. a nerijetko i obimni prilozi iz baštine.10 Zbornik je imao åetiri glavna dijela. U åetvrtom dijelu su bili prikazi i ocjene. uz prireðivaåev komentar. što je dokaz istinskog zanimawa za raznovrsne aspekte kulturne istorije ovoga grada. godine. U drugom dijelu su bili „sitni prilozi". u veoma osjetqivom åasu. Znao je i za tematski broj: prvu svesku trinaeste kwige posvetio je Tihomiru Ostojiãu. Prva dva je sastavio Svetislav Mariã. To je predragocjen rad. Zatim je opet registar kratko radio Svetislav Mariã. prvo imenski. rasprave. Uz Zbornik ãe se razvijati istaknuti istoriåari Slavko Gavriloviã. koja je uradila Registar prvih dvadeset godišta Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik (1953—1972) kao treãu svesku dvadesete kwige. Vukmiroviãa Prilozi istoriji Matice srpske u Dubrovniku. koji se javqa veã od treãe kwige. U prvom su objavqivane studije. naroåito zbog prikaza stranih kwiga i åasopisa na naše teme.

a wihov autor više našeg pamãewa i poštovawa. i mnogobrojne druge kojima. Nikola Radojåiã i Lazar Åuråiã. U osmoj kwizi Zbornika pojavili su se Memoari Simeona Pišåeviãa. Ubjedqivo najveãi broj naslova i stranica za Leskovåev Zbornik napisao je Svetozar Matiã. Miroslav Pantiã. s uvodnim komentarom Svetozara Matiãa. Leskovac je sve ove promjene smatrao prirodnim razvojem jedne te iste — prve — redakcije. Meðu najåešãim i najvjernijim saradnicima Zbornika u Leskovåevo vrijeme bili su: Ÿivojin Boškov. fotografije i reprodukcije. Svakako. i tu su åasopisu dali svoj peåat Milka Iviã. Deset godina — od 1953. Wihov popis i opis mogao bi biti predmet posebne studije. Radojiåiã. Boÿidar Kovaåeviã. Od 1972 (kw. åinimo nepravdu. Boÿidar Kovaåek. godine za treãu svesku HH¢ kwige: Nepoznata bugarštica o despotu Ðurðu i Sibiwanin Janku iz H¢¡ veka. Mita Kostiã. danas nezaobilazne u kwiÿevnoj nauci. Slavko Gavriloviã.11 Posebnu åar i likovnu qepotu åasopisu su dali mnogobrojni faksimili rukopisa. Vladan Nediã. a od 1963. naÿalost. Svetislav Mariã. blistav trenutak u istoriji åasopisa. Mladen Leskovac. Krešimir Georgijeviã. Teodora Petroviã. u nedostatku vremena. Leskovcu i Zborniku poseban rad darovao je Miroslav Pantiã 1977. Ivan Popoviã i Jovan Vukoviã. Radojiåiã. Na stranicama Zbornika objavqene su mnogobrojne studije. Milorad Ÿivanåeviã. Dragiše Ÿivkoviãa o Steriji i Jakovu Igwatoviãu. Nauci o jeziku veãa paÿwa poklawana je u prvim trima kwigama. Iva Tartaqe: Kako je nastajala „Prokleta avlija". Svetozar Matiã. To su veoma raznovrsni radovi i veãina ih zasluÿuje ponovno åitawe. Boško Novakoviã i Ðorðe Sp. Leskovac je oåevidno u wega imao veliko povjerewe. Svetozara Petroviãa: Poredbeno prouåavawe srpskohrvatskoga epskog deseterca i sporna pitawa wegovoga opisa. HH) ålanovi uredništva su i Ivanka Veselinov i Lazar Åuråiã. åasopis gubi dragocjenog urednika i jednog od svojih prvih i najboqih saradnika. do pojave Zbornika za filologiju i lingvistiku. iz kojih ãe se kasnije razviti znamenite kwige i sistematska istraÿivawa. Boÿidar Kovaåek. pridruÿiãe im se Ÿivojin Boškov. åijom smrãu 1969. . Risto Kovijaniã. a neke od wih imale su i snaÿan meðunarodni odjek: Vladana Nediãa o Vukovim pevaåima. Ova redakcija ãe voditi åasopis do 1979. do 1963 — Zbornik je ureðivalo samo dvoje qudi: wegov osnivaå i glavni i odgovorni urednik Mladen Leskovac i Teodora Petroviã. kada na mjesto glavnog urednika dolazi Dragiša Ÿivkoviã. Nikše Stipåeviãa o italijansko-srpskim kulturnim vezama. Ðorðe Sp. Ksenije Maricki-Gaðanski o helenskoj glotologiji. odnosno od ¡H kwige. Borivoje Marinkoviã. Hrvatsku kulturu su trajno i neizmjerno zaduÿili i Zbornik i Milorad Ÿivanåeviã ogromnom graðom o Maÿuraniãima i Dimitriju Demetru.

kao i pojavama i problemima savremene. odao niz priznawa prethodnoj redakciji ocijenivši da je Zbornik. ostavivši bogato nauåno nasqeðe. istoriju i folklor. dakle. kako bi se jugoslovenske kwiÿevnosti osvijetlile „kao delovi evropske i svetske kwiÿevnosti". „sitnih priloga" i svakovrsne bogate graðe. Novo uredništvo. i sinhronijski i dijahronijski. jer ãemo samo na taj naåin doãi „do naših današwih. Zbornik je tada donio niz istinskih kwiÿevnoistorijskih otkriãa. ålanaka i rasprava. i veã u prvom broju donosi rad Nikole Koqeviãa o kritiåkim naåelima Nortropa Fraja i rad Tomislava Bekiãa Anica Saviã-Rebac i Tomas Man. Zbornik i daqe zadrÿava jezik u svome imenu. otvara Zbornik u veãoj mjeri prema metodologiji. Tako bi Zbornik široko obuhvatio kwiÿevnu problematiku „i prostorno i vremenski". Komparativisti i metodolozi dobijaju više mjesta. na åelu Zbornika bio dvadeset i šest godina. komparativistici i savremenoj kwiÿevnosti. što se našla u krizi. na stotine studija. uredio åetrdeset pet svezaka. i to „iz aspekta savremenosti". U metodološkom pogledu „Zbornik ãe biti zastupnik modernih. dakle. što ãe reãi otvarawe prema „opštim. Iako ãe se o pitawima jezika „raspravqati u mawoj meri i moÿda sasvim retko". predstavqao fundamentalni nauåni periodik za pitawa kwiÿevnosti i nauke o kwiÿevnosti". ali ne i pomodnih teorija" i nastojaãe „da se kwiÿevne pojave vide i u svom åisto kwiÿevnom. danas ÿivo diskutovanih problema nauke o kwiÿevnosti". Zoran Konstantinoviã. Sve åešãe se javqaju Miron Flašar i Vojislav Jeliã. ali i u sistemu izvankwiÿevnih åiwenica". novih uvida i dokumenata. nezaobilazno u daqem prouåavawu ne samo srpske kwiÿevnosti. ali akcenat stavqa na inovacije koje namjerava da uvede. Kao buduãi autor višetomnog djela Evropski okviri srpske kwiÿevnosti Ÿivkoviã se zalaÿe da „komparatistiåko prouåavawe naše kwiÿevnosti treba posebno da doðe do izraÿaja". programskom tekstu Reå uredništva. Preuzimajuãi åasopis sa HH¢¡¡ kwigom. a uredništvo pokazuje spremnost da se otvori onim meðuoblastima zajedniåkim nauci o kwiÿevnosti i nauci o jeziku. Kao istoriåar kwiÿevnosti koji vrlo dobro zna kako se teško stiåe ugled i gradi tradicija on istiåe da „novo uredništvo ÿeli da nastavi uglednu tradiciju dosadašwih orijentacija i ostvarewa u ureðivawu Zbornika". Gvozden Eror. pa Svetozar Koqeviã. odnosno preko 1000 autorskih tabaka. Novica Petkoviã. imanentnom razvoju. a posebno prema metodološkim zajedniåkim problemima. pa se zato vaqa usmjeriti na one nauåne napore koji bi je izveli iz krize. Vitomir Vuletiã. teorijsko-kwiÿevnim pitawima. Petar Milosavqeviã. Dragiša Ÿivkoviã je.12 Mladen Leskovac je. modernizuje ga i osavremewuje. teoriji. „pored beogradskih Priloga za kwiÿevnost jezik. ali ne zapostavqajuãi osnovnu — kwiÿevnoistorijsku — orijentaciju. Te inovacije biãe usmjerene „u pravcu savremenih. Od . današwe kwiÿevnosti". aktuelnih sudova o kwiÿevnoj prošlosti". Utoliko prije i više što je istorija kwiÿevnosti „postala u posledwe vreme zanemarena oblast u tom prouåavawu". Nikola Koqeviã.

Slavko Gordiã i Dragan Staniã. a izabran je Novica Petkoviã. u Beogradu i koju je uredio Predrag Palavestra. Laza Kostiã (HHH¡¡/3). Qiqana Subotiã. a od 1984. 16. odrÿanog u SANU 15. u srpskoj kwiÿevnosti i kulturi. Uspomeni dr Dragiše Vitoševiãa. Ivo Tartaqa i Miron Flašar. Prilozi istorije srpske periodike (HHH¢¡¡/2). i 22. marta 1996. godinu. odnosno cijelu H£¡¡ kwigu sa 530 strana. åiji radovi meðu qudima od struke uÿivaju posebno poštovawe. redakciju su pojaåali Marija Kleut i Tomislav Bekiã. republika i drÿavica. Zoranom Konstantinoviãem i Mironom Flašarom. germanoslavisti i prevodiocu Tomislavu Bekiãu. Posebno istiåemo tri tematske sveske koje je uredila ova redakcija. Buduãi prouåavaoci 1847. Kosta Ruvarac. Suÿavawe drÿave. a sa wim su u ureðivaåkom odboru bili Jovan Deretiã. Od H£ broja povukao se iz uredništva Boÿidar Kovaåek. U svesci 2—3 åetrdeset treãe kwige objavqeni su radovi s nauånog skupa Kwiÿevno nasleðe Srpske Krajine. Laza Kostiã (HHH¡H/3). Ta kwiga je impresivna slika Ÿivkoviãevog ugleda meðu tadašwim prouåavaocima kwiÿevnosti. Ilirski pokret (HHH¡¡¡/3). a wime su rukovodili Dušan Ivaniã. i sporog i neizvjesnog definisawa statusa srpskog naroda i wegovih pokrajina. a sada i odgovarajuãe drÿavne brige. Dragiša Ÿivkoviã je bio glavni urednk Zbornika petnaest godina i dao mu je svoj snaÿan peåat. Marija Kleut. Vuk i svet (HHH¢/1). Devedesete godine prošloga i poåetak ovoga vijeka u znaku su postepenog i temeqitog razarawa Jugoslavije. septembra 1997. O pesmi Laze Kostiãa: „Spomen na Ruvarca" (HHH¢¡/2). kulturne emigra- . Zdenko Škreb (HHH¡¢/1). Laza Lazareviã (HHH¡H/1). Jakov Igwatoviã (HHH¢¡¡¡/1). Ivo Andriã (H£/2) i Miloš Crwanski (H£¡/2—3). Redakcija i Matica su mu se oduÿile na jedinstven naåin. posvetivši mu povodom osamdesetogodišwice ÿivota trobroj za 1994. godine moraãe paÿqivo åitati åetrdeset åetvrtu i naroåito åetrdeset petu kwigu Zbornika u kojoj su objavqeni referati s nauånog skupa 1847. Uredništvo je pod rukovodstvom Dragiše Ÿivkoviãa priredilo cijelu seriju izvanrednih tematskih brojeva: Sterija (HH¡H/2).13 medijevista su sve prisutniji Ðorðe Trifunoviã i Mirjana Boškov. Ni Ÿivkoviã nije pravio velike promjene u ureðivaåkom odboru. Prilozi istorije srpske kwiÿevne periodike ¡¡ (HHH¡H/2). Sa åetrdeset treãom kwigom Zbornik se povjerava istaknutom germanisti. u organizaciji Odeqewa za kwiÿevnost i jezik Matice srpske. odrÿanog 21. Zapoåeo je ureðivawe åasopisa s Boÿidarom Kovaåekom. U procesu takozvane tranzicije Matica srpska se našla u nezavidnom poloÿaju. Dositej Obradoviã (HHH¢¡¡/1). uz veliku pomoã Julkice Ðukiã kao sekretara skupa. i 17. davno lišena svojih nekadašwih ogromnih dobara. Prilozi za istoriju srpske kwiÿevne kritike (HHH¡¡¡/1). Austrijska kwiÿevnost (HHH¡¡/2). najveãe seobe i izgoni našega naroda. Te promjene su se — to ãe se tek vidjeti — quto odrazile na kulturu i status kulturnih institucija. Zmaj (HHH¡/3).

ratne traume. Prisna saradwa i istinska bliskost s dvojicom od najveãih naših istoriåara kwiÿevnosti Dragišom Ÿivkoviãem i Jovanom Deretiãem kao urednicima i saradnicima åasopisa ispuwava nas plemenitim zlatnim talogom sjeãawa. To znaåi da se uredništvo nuÿno orijentisalo na traÿewe novih nauånih snaga jednako kao i na oslawawe na veã provjerene saradnike. a ÿivimo u surovom vuåjem vremenu. da se humanistiåke. U takvim okolnostima podvig je odrÿati jedan åasopis. ekonomske i kulturne blokade. poštovawu Matice i uspomena na urednike Zbornika. i dovoqno kvalitetnih radova za obim koji predviðaju tri broja. Kao poštovalac struke i kontinuiteta zamolio je za saradwu sve ålanove prethodnog uredništva i Novicu Petkoviãa. ipak. Åinilo mu je i åini mu åast što je za urednike imao svoje profesore i prijateqe koji ga u svakom pogledu nadilaze: struåno. generacijski. dva iz Republike Srpske i jedan iz Crne Gore. Aktuelni glavni urednik doÿivio je ovo postavqewe kao do sada najveãe struåno priznawe i najteÿi radni zadatak. izlaziti — ova sredina ima smisao za istrajnost i kontinuitet — kao periodik za srpsku kwiÿevnost i za srp- . a kamoli oåuvati wegovu tradiciju i vrijednosti. poratni sindromi. Ostao je u uvjerewu da pet univerziteta iz Srbije. inflacijski košmari. mogu dati i dovoqno saradnika. poÿrtvovawu. Teško je okupiti i oåuvati saradnike kada im se ne moÿe obeãati kada ãe im prilozi biti publikovani. Takoðe je bio privilegovan naklonošãu profesora Dragiše Ÿivkoviãa kojim se åesto savjetovao oko åasopisa. uz qude dobre voqe i nauånog interesa za saradwu iz ostalih univerzitetskih i nauånih centara bivše Jugoslavije. Jedan profesorov savjet nije poslušao: da u novim. da li ãe i kada dobiti makar i simboliåan honorar. i uz ponekoga iz svijeta. Ovaj ãe åasopis. i na našem strahu da na nama ne ostane kletva. Zbornik sa wima i Zbornik bez wih nije isti åasopis. solidarnosti. odsustvo novca. izmjene u sistemu finansirawa — sve se to izrazito negativno odrazilo na status åasopisa. komadawe i suÿavawe drÿavnog prostora. krajwe nepovoqnim uslovima skrati godišwe obaveze na jednu. a naroåito kulturnih veza meðu jugoslovenskim narodima i meðu djelovima srpskog naroda. onda još mawe imamo razloga da optimistiåki gledamo na buduãnost nauånokwiÿevnih åasopisa. najviše dvije sveske. a posebno filozofsko-istorijske discipline potiskuju u drugi plan zarad ideje pragmatiåno-tehniåko-tehnološkog napretka. statusno. kidawe svakojakih. pa i cijelih kulturnih institucija. primjerci åasopisa dostavqeni. odnosno na tridesetak tabaka. uz sve više mladih postdiplomaca i doktoranada. nova ideologizacija i funkcionalizacija kulture. i osjeãawem liånog gubitka zbog wihovih smrti. Ako se tome doda da novoreformisani svjetski univerziteti sve više ÿele da se odvoje od humanistiåkog modela na kojem su formirani i u åijem znaku su se stoqeãima razvijali. ali i dubokom tugom. Rad na åasopisu zasad se odvija zahvaqujuãi prijateqstvu.14 cije i duhovno osiromašewe naše zemqe i naroda. Zbog toga je danas svaki od ålanova uredništva mogao da sa ovoga mjesta govori prije nego on.

Bez saradnika nema ni urednika. Mišqewa smo. moramo odgovoriti da smo poåeli s Hilandarom. zainteresovan za razvoj kwiÿevne misli u svijetu. usmena tradicija. da imamo cio broj posveãen usmenoj tradiciji. svemu uprkos! . Uredništvo ãe nastojati da u povremenim tematskim brojevima fokusira svoju paÿwu na pojedine pisce. koji nas upozoravaju da imamo previše priloga iz dvadesetoga stoqeãa. pa ih i ovoga puta pozivamo u pomoã. usmjeren na prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti u širim kontekstima juÿnoslovenskom. pišu saradnici. minuli vijek. Dvije sjeni glavnih urednika Zbornika — Leskovåeva i Ÿivkoviãeva — izduÿile su se iznad wihovog stoqeãa i opomiwu nas da se moramo truditi da ih dostignemo åak i kada znamo da su naši dometi mnogo skromniji. komparativistiåki uglovi. da je prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti neodvojivo od komparativne i opšte. djela. dakle. balkanskom. Bogdan Popoviã u svojim nauånim i uredniåkim poduhvatima bavio ne samo svojim vršwacima veã i piscima znatno mlaðim od sebe. a zakquåen je broj s temom Treãi milenijum hrišãanstva. Na mnogaja qeta. i veã smo dali dokaza da ãe åasopis u tom smislu biti vrlo otvoren. sredwoevropskom. otvoren za sve tokove i stilske formacije srpske kwiÿevnosti. ni åasopisa. ali je neãemo ostaviti da ponizno visi u vazduhu. Našim dobronamjernim kritiåarima. teorijsko-metodološka pitawa.15 sku kwiÿevnu misao. Radove. Zato je današwa rijeå glavnog urednika bila u slavu saradnika i nezaborava. Veã su ove nekolike sveske što su se pojavile imale tematski profil: Hilandar. ipak. procese. Pruÿiãemo ruku saradwe svim qudima dobre voqe. evropskom i svjetskom. da je dvadeseti vijek danas prošli vijek i da se. na primjer. epohe.

.

Za tu prvu generaciju. i to kao jedan od prvih izabranih profesora i prvi dekan. kada sam se poduhvatio da napišem primereno slovo. kao student germanistike.41:929 Leskovac M. ni suviše suvoparno ni suviše patetiåno. pošto smo mi germanisti i anglisti morali obavezno da polaÿemo samo ispit iz savremenog srpskohrvatskog jezika kod tada upravo izabrane mlade docentkiwe dr Milke Iviã. tako da su o wemu govorili ne samo kao o kulturnom posleniku nego i åoveku koji im je bio veoma blizak.163. Meðutim.UDC 821. Leskovac je bio neprikosnoveni autoritet. doÿivqavao kao svoje profesore. kao pripadnik prve generacije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1954). I tako sam ja slušao predavawa kod profesora Leskovca. koji bi. pogotovo za nas prve asistente. samo što nismo bili duÿni da polaÿemo one ispite koji nisu bili predviðeni za odreðenu studijsku grupu. SLOVO O MLADENU LESKOVCU Tomislav Bekiã Dodela prestiÿne nagrade „Mladen Leskovac" svaki put predstavqa lepu priliku da se prisetimo krupne liånosti naše kulture koja je svojim razgranatim delovawem i neumornim posleništvom obeleÿila i ovaj dom naše kulture i naše vreme. pogotovo što je ta prva generacija studenata Filozofskog fakulteta. . o wemu govorio kao ðak koji ÿeli da izrazi zahvalnost svom profesoru i uåitequ. mogu sebe ipak da smatram na neki naåin ðakom profesora Leskovca. a verujem i za potowe generacije. koji su imali åast da po završetku studija budu zadrÿani na fakultetu. Do sada je nagrada „Mladen Leskovac" tri puta dodeqena i svaki put su o Leskovcu govorili wegovi bliski saradnici. pa i profesora Leskovca. sve ostale profesore. rasporeðena na pet studijskih grupa. koje neãe biti ni predugo ni prekratko. shvatio sam da to neãe biti nimalo lak zadatak. sebe doÿivqavala kao jednu celinu. ali nisam kod wega polagao. prof. pogotovo što ja åak nisam bio wegov neposredni ðak. s pravom mogu da kaÿu da su bili i wegovi prijateqi. koji. Kada mi je ponuðeno da ovom prigodom odrÿim kratko slovo o Mladenu Leskovcu. dakle. Naime. Meðutim. doÿiveo sam to kao veliku poåast. ta prva generacija je slušala i pohaðala gotovo sva predavawa. rekao bih. pa sam shodno tome i ja. u åijem je utemeqewu delotvorno uåestvovao i Mladen Leskovac.

a iz razgovora sam zakquåio da su wegove velike simpatije Gete i Tomas Man. Taj saradniåki odnos sa prof. pošto još nisu bile uraðene neophodne predradwe za primereno tumaåewe srpske kwiÿevnosti u prvoj polovini 19. Na našoj postojbini (1951). M. to sam. Bio je naprosto jedinstven i neponovqiv sagovornik koji je na osnovu naoko beznaåajnih i sitnih åiwenica umeo stvari da sagleda i osvetli iz sasvim drugog ugla. Dragiše Ÿivkoviãa. A postati saradnik „Leskovåevog Zbornika". Åesto sam posle. i kasnije Iz srpske kwiÿevnosti ¡ i ¡¡ (1968) — i došao do zakquåka da neãu biti u stawu da vaqano uradim tu temu. Leskovcem odrÿao se sve do wegove smrti. da uðem u uredništvo Zbornika. godine i otada sam bio redovan saradnik prof. Odlazio sam mu åesto na razgovore — bilo je to obavezno taåno u 5 sati po podne — koji su se. Leskovca. Mladen Leskovac je bio dobar poznavalac nemaåke kwiÿevnosti. do tada objavqene kwige — Srpsko graðansko pesništvo XVIII veka (1946). odlazio sam åesto na razgovore s wim da åujem wegovo mišqewe o nekim mojim rešewima krajwe komplikovanih mesta i uvek nanovo me iznenaðivao svojim suptilnim zapaÿawima i predlozima koji su mi pomagali da doðem do pravih rešewa. tadašweg glavnog i odgovornog urednika. posebno kada je bila u pitawu nemaåka kwiÿevnost i naš odnos prema woj. pošto sam imao prilike da studiram u Nemaåkoj i neposredno upoznam tip nemaåkog „ordinarijusa". dakako. posebno na Lazu Kostiãa i wegove radove na nemaåkom jeziku. Jer. koji je 1984. koliko god da je delovao strogo i nedostupno. Ni danas mi nije jasno åemu imam da zahvalim da me Mladen Leskovac ubrzo pošto sam izabran za asistenta za nemaåku kwiÿevnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pozvao na saradwu u Zborniku za kwiÿevnost i jezik. profesor Mladen Leskovac je osvajao svakoga ko bi imao sreãu da od wega bude prihvaãen. za koju je takoðe pokazao veliko interesovawe. I tako sam se onda odluåio za temu o prihvatawu Tomasa Mana u našoj kwiÿevnosti. prevashodno odnosili na kwiÿevne teme.18 Mladen Leskovac je bio strog i ne baš naroåito dostupan profesor. pa i nedodirqivo. kako smo ga zvali i kako ga mi stariji još i danas zovemo. imao utisak kao da je Mladen Leskovac u našu sredinu preneo nešto od akademskih obiåaja i pravila koja su karakteristiåna za nemaåki univerzitet. godine svesrdno podrÿao predlog prof. Leskovac je paÿqivo saslušao moje argumente — bio je ålan komisije koja je napisala referat za prihvatawe teme — i sloÿio se sa mnom da se ta tema u tom obliku ne moÿe vaqano uraditi. S obzirom na to da sam prvobitno radio na doktorskoj disertaciji o Letopisu Matice srpske i wegovoj posredniåkoj ulozi u prihvatawu nemaåke kwiÿevnosti kod nas. prirodno. Prof. veka. od kojih sam mu neke preveo za wegovo izdawe Sabranih dela Laze Kostiãa. pa i svojevrsna potvrda struånih i nauånih kvaliteta. . Ålanci i eseji (1949). Dok sam radio na prevodu tetralogije Tomasa Mana Josif i wegova braãa. Svoj prvi mawi prilog objavio sam u Zborniku za kwiÿevnost i jezik 1964. pomno išåitao Leskovåeve najvaÿnije. Meðutim. da i to ovde kaÿem. u kojem se i danas nalazim. bila je posebna åast.

ja. kome uvek mogu da se obratim za savet. kao što je veoma åesto od sitnih otkriãa umeo da pravi priåu. s tim što se oni neãe svoditi samo na puku popularizaciju Getea i Geteovih ideja. Naime. suprotstavilo tada veã pogubnom zamahu primitivizma. No M. zamislivši ga veoma široko kao društvo sa odreðenim konkretnim ciqevima. prvi moji mawi nauåni prilozi — o Teodoru Radiåeviãu kao prevodiocu Šilera i Vasi Stajiãu kao osnivaåu Geteovog društva Jugoslavije 1922. pri åemu je nastojao da mi ocrta atmosferu u kojoj je Vasa Stajiã odluåio da se poduhvati osnivawa Geteovog društva. u duhu humanistiåkih ideja i ideala. Ta scena se odigrala u zgradi na glavnom novosadskom trgu u kojoj se donedavno nalazio Dom JNA pored negdašweg Filozofskog fakulteta. Najpre mi je izloÿio sve što zna o Teodoru Radiåeviãu. pa je osnovao Geteovo društvo. u tom trenutku nisam znao da Teodor Radiåeviã spada meðu prve prevodioce Šilera kod nas. Zahvaqujuãi tom wegovom svoj- . a on je od toga napravio pravu priåu. naravno. kratkog veka i ono se zbog slabog odziva posle šest meseci ugasilo. nego ãe se ujedno starati i o izdawu Geteovih dela. Meðutim. Vasa Stajiã je sedeo u kafeu sa jednim prijateqem za jednim skrajnutim stolom. godine — u Novom Sadu — nastali su upravo na podsticaj Mladena Leskovca. koji su za mene od posebnog znaåaja. Za to mu se najpodesniji uåinio Gete. a pri tome bacaju posebnu svetlost na wegovu liånost. vreðajuãi ga i psujuãi ga naoåigled Vase Stajiãa i wegovog prijateqa. Tada je Vasa Stajiã odluåio da intelektualce i ugledne graðane Novog Sada okupi oko jednog društva koje bi se delotvorno. ukazao na postojeãu sekundarnu literaturu. koji je zapretio da uguši svaku uqudnost i kulturu u gradu." Bio je zadovoqan onim što sam uradio i otada sam Mladena Leskovca doÿivqavao kao svog profesora. Pošto je Mladen Leskovac bio blizak Vasi Stajiãu. pretpostavqam da je wegovo kazivawe o svemu tome bilo autentiåno i da je sve to saznao od samog Vase Stajiãa. tako da se ponekada pitam nismo li u wemu imali jednog potajnog i skrivenog pripovedaåa koji nije stigao da se iskaÿe i na planu pripovedaåke umetnosti. i rekao: „Ovo je sve što znam o tome. Neposredan povod za osnivawe Geteovog društva bila je jedna krajwe muåna scena koja je predstavqala vrhunac primitivizma i prostakluka kojim je Novi Sad bio preplavqen poåetkom dvadesetih godina prošlog veka. gde im se posle izvesnog vremena pridruÿio jedan ugledni novosadski Jevrejin.19 Za ovu priliku biãu slobodan da evociram tri svoja susreta sa Mladenom Leskovcem. Uto je u kafanu ušao izvesni (mislim da se zvao) Jevðeviã. ocu Branka Radiåeviãa. naÿalost. Kada me pozvao i predloÿio da mu uradim prilog o Teodoru Radiåeviãu. koji je u Novom Sadu bio na glasu kao kolovoða krajwe desniåarski orijentisanih snaga i na brutalan naåin se obrušio na ovog åoveka. tako je Mladen Leskovac umeo i da pomno sluša sagovornika i da izmeðu reåi åuje nagoveštaje nekih stvari kojih sam kazivaå moÿda nije ni svestan. Još upeåatqiviji je bio razgovor u vezi sa Vasom Stajiãem i osnivawem Geteovog društva Jugoslavije. to društvo bilo je. a ostalo vi uradite. Kao što je umeo da kazuje. Leskovac je od toga napravio sjajnu priåu.

A kako u zaostavštini Anice Saviã-Rebac u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu u tom trenutku nije bilo nikakvog traga od toga prevoda (kasnije ãe biti pronaðen. Plod tih istraÿivawa bila je jedna mala studija koju je. pa sam ga objavio 1986. Novi Sad 1987. kwiÿevni kritiåar i esejista. nisam uspeo da doðem do prevoda Luåe na nemaåki. Ali ta su me tragawa uputila na jednu drugu vezu Anice Saviã-Rebac sa Nemaåkom — na wen do tada nepoznat neposredni kontakt sa Tomasom Manom. Meðutim. poslala separat jednog svog rada objavqenog na nemaåkom jeziku. prevela Wegoševu Luåu mikrokozma na nemaåki jezik. Tragawa u Arhivu Tomasa Mana u Cirihu — na koja me Mladen Leskovac neprestano podsticao — urodila su plodom: došao sam i do originalnog primerka separata Anice Saviã-Rebac i dela prepiske sa Tomasom Manom koji je saåuvan. kao i da je odigrala krupnu ulogu u recepciji Tomasa Mana kod nas (o tome u mojoj kwizi Tomas Man u našoj kwiÿevnoj kritici. od koga je zatraÿila struånu pomoã da bi razrešila neka pitawa u vezi sa svojim istraÿivawima uticaja gnoze na Wegoša. u jednom od tekstova Anice Saviã-Rebac naišao sam na mesto na kojem samo uzgred pomiwe da je na molbu nemaåkog filozofa Hansa Lajzeganga. priredila Darinka Zliåiã. Mladen Leskovac je gotovo u svim svojim radovima. Naime. I danas smatram da je to jedan od mojih najboqih germanistiåkih priloga. sámo se po sebi razume. godine u sklopu publikacije Anica Saviã-Rebac i Wegoševa Luåa mikrokozma. jer za wega nije bilo nevaÿnih åiwenica i . odgovorio mi je da se sigurno radi o omašci jer je Luåu prevela na engleski jezik. odmah mi je stavio na dušu da se dam u potragu za tim prevodom. kao što se iz izloÿenoga dƒ videti. Pri tome je cela stvar imala svoje ishodište na sasvim drugoj strani. Izabrana dela. a u wegovom nastajawu. Kwiÿevna zajednica Novog Sada). Beograd 1928) i da joj je on zahvalio na pošiqci jednim kratkim pismom.20 stvu — da nasluti neke skrivene veze i odnose — Mladen Leskovac je bio sudeonik u jednom mom otkriãu u vezi sa odnosom izmeðu Anice Saviã-Rebac i Tomasa Mana. podjednako bio istoriåar kwiÿevnosti. jer se nije mogao naãi ni u zaostavštini filozofa Hansa Lajzeganga. istoriåar kulture. godine Tomasu Manu poslala primerak (u koÿnom povezu) svojih prevoda novela (Tomas Man. to sam pošao tragom koji je vodio u Nemaåku. 21—40). i onim krupnim i onim sitnim. kada sam mu pokazao to mesto i kada se sam uverio da se oåigledno radi o prevodu na nemaåki jezik. U tom trenutku sam znao da je Anica Saviã-Rebac 1929. prvi proåitao Mladen Leskovac i odmah je objavio u svom Zborniku. Preciznom analizom — iduãi tragom napomena koje je Tomas Man ispisao na tom separatu — utvrdio sam da je Tomas Man od reåi do reåi preuzeo dva pasusa iz tog rada i iskoristio ih za veliki dijalog izmeðu faraona i Josifa. Matica srpska. Ali ni to uzbudqivo tragawe od Minhena preko Augzburga do Berlina i na kraju do Ciriha nije urodilo plodom. Kada sam upitao Mladena Leskovca da li mu je nešto poznato u vezi s tim prevodom. ali svaki wegov prilog uvek je bio åiweniåki utemeqen. sudelovao je i Mladen Leskovac. ali nisam znao da mu je 1937. tj.

onom istom o kojem govori Wegoš u svojoj posveti Gorskom vijencu. Getea i mladih srpskih poslenika koji su se u februaru 1826. 77—78). Ali ta sedmorica mladih srpskih graðana. Raspitivao se kod Ekermana sa velikim zanimawem o vojvodi Velingtonu. naime. Izdanak filološke škole Pavla Popoviãa. i onda se svakako posle iscrpnih savetovawa. još vitak i mršav. ali istovremeno åine jednu kompleksnu celinu. okupqeni u pionirskom poduhvatu za koji nisu mogli ni da znaju ni da slute kakva mu buduãnost predstoji i šta ãe znaåiti za povesnicu srpskog naroda. pa u prvi mah wegovo kazivawe ponekada deluje priåalaåki nonšalantno i neobavezno. pa i najsitnijih pojedinosti o vojvodi. Dakako. Gete je uporno traÿio da åuje što više. zaista nisu ni po åemu …" (Mladen Leskovac. Mladen Leskovac nije mario za teorijska izuåavawa kwiÿevnosti. Matica srpska. a kojega je Ekerman video uoåi tog dana. Tako u svojoj besedi Stopedeset godina Matice srpske (1976) na svoj smeli i neponovqivi naåin povlaåi paralelu izmeðu Vajmara i Pešte. åine onu vrstu junaka bez kojih ne moÿe da stasa i opstane nijedna nacionalna kultura. a niko ne bude uniÿen što je posledwi — ispotpisivali na dokumentu kojim je osnovana Matica srpska. Novi Sad 1988. a bio veoma zadovoqan kada je saznao da je ovaj. februara 1826. Srpske kwiÿevne teme. komandantu britanskih armija u bitci kod Vaterloa.' — A u isti taj dan. jesu svojevrsni junaci — oni. Evo kako to åini Mladen Leskovac: „U åetvrtak 16. u Pešti. Razgovarali su o tipiåno geteovskoj temi. o fenomenu junaka: i sam izuzetan. i sedmorica mladih qudi ne mogu se izjednaåiti sa dvojicom iz Vajmara. Ekerman je po obiåaju posetio Getea. Nisu oni bili junaci po geteovskoj meri i zamisli. moÿda i u isti åas kada je tekao ovaj vajmarski razgovor udvoje. onda se vidi da se radi o samosvojnom postupku sa ciqem da se odreðene pojave posmatraju i sagledaju iz šireg konteksta i obelodani wihov skriveni dubqi smisao. godine predveåe u Vajmaru. Pešta nije Vajmar. u sedam šestarom pedantno odvojenih jednakih segmenata na površini jednog kruga — da niko meðu wima ne digne suviše glavu što je prvi. veã u godinama. sastali su se sedmorica mladih i odluånih Srba. Mladen Leskovac je na magistralan i još uvek podsticajan naåin pokazao da odreðeni metodski postupak (pa i filološki postupak koji u naše vreme više nije na ceni) moÿe da bude plodonosan samo ako se ne shvati dogmatski i istra- . Ovaj odlomak mogao bi da posluÿi kao dobra osnova i ishodište za razmatrawe osobenog Leskovåevog naåina povezivawa i vrednovawa stvari — tu svaka scena ima svoju posebnu teÿinu. sastali da stvore Srbima toliko potrebno ÿarište i središte kulturnog stvaralaštva u obliåju Matice srpske. Gete je voleo izuzetnost u åoveku. 'Videli ste jednog junaka više' — glasio je komentar Geteov — 'a to nikada nije makar šta. verovatno u kuãi jednog od wih. ili kako sƒm Leskovac kaÿe: nisu oni bili junaci po Geteovoj meri i zamisli. Ali kada se malo boqe pogleda. On je nenadmašan u uspostavqawu veza i spona tamo gde se to uopšte ne bi oåekivalo. qubazan i jednostavan u ophoðewu i da je dovoqno jedanput videti ga pa da se ne zaboravi nikada. laka hoda.21 pojedinosti.

Mladen Leskovac je bio i ostaje obrazac plodotvornog nauånog i kulturnog posleništva. Svojim neumornim istraÿivaåkim i spisateqskim radom pretoåenim u niz sjajnih bisera koji åine jednu nerazluåivu nisku i osobenu povesnicu naše kulture.22 ÿivawe ne šapne u unapred zadate rezultate. .

41:929 Leskovac M. koja su je birala za ålana. sve vrlo znatnog i dobro poznatog imena — i što je ta odluka doneta lako. objavqeno je i veã dobro poznato. nekima kao draga i mila liånost. brzina i tolika jedinoglasnost proisticala je otuda što i ovoga puta ova nagrada zaista po zasluzi dolazi u prave ruke. s kojom je jednostavno prijatno i lepo susretati se. REÅ O SLAVODOBITNIKU Miroslav Pantiã Bila mi je radosna i osobita åast uåešãe u odboru — ili kako danas obiåavamo da kaÿemo: u ÿiriju — naše stare. nekima kao delatnik u oblasti kulture. Osobito sam sreãan i stoga što po odluci istoga ÿirija — u kome su skupa sa mnom bili i moje uvaÿene kolege i prijateqi. Gospoða naše nauke o narodnom pesništvu i našem folkloru (jer to dvoje jeste komplementarno i vrlo blisko. na kojima je po pozivu gostovala. moram reãi. i uåenih društava. razume se. Kwiga koja je ovu u oblasti nauke o kwiÿevnosti retku i sada. ako ne baš i svima. dobro poznata: nekima kao višedecenijski profesor narodne kwiÿevnosti na Beogradskom univerzitetu. u åije se ruke predaje ovde danas nagrada „Mladen Leskovac" i åije se ime ovoga trenutka upisuje u dugu i znamenitu istoriju Matice srpske. prestiÿnu nagradu donela gospoði Miloševiã-Ðorðeviã nazvana je jednom Vukovom reåi za svojstva najboqe kazanih narodnih pe- . mudre i åestite Matice srpske za dodelu nagrade koja nosi ime velikana naše nauke o kwiÿevnosti i veoma zasluÿnog dugogodišweg åasnika i predsednika wenog Mladena Leskovca. ali istovetno sasvim izvesno nije) i dostojni i sigurni naslednik i slebdenik svojih univerzitetskih i nauånih uåiteqa i prethodnika. Liånost koja je ovogodišwi nosilac ovoga visokog i uglednog priznawa mislim da je mnogima. dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã. nekima kao wenim åitaocima i poštovaocima. To je naša vrlo poštovana i draga prof. ne otkrivam ovde neku tajnu. velike i srdaåne komunikativnosti. Ona je i dobar znanac inostranih univerziteta. koja sa vekom upravo zapoåetim ulazi u treãe stoleãe svoga postojawa. i na nacionalnim i meðunarodnim skupovima o usmenoj ili narodnoj kwiÿevnosti i folkloru.163. Ime te liånosti. Ta lakoãa. brzo i jednoglasno. a nekima opet kao sve to uzeto ili dobijeno zajedno.UDC 821. našem i svetskom. i ja.

Stara je ona. najzad i po nauånim tekstovima koje ova kwiga sadrÿi.24 sama Kazivati redom. ili u najtešwoj vezi sa wima. i Od bajke do izreke. Kwiga je — ukusno opremqena i lepo štampana — izašla prošle godine u izdawu izdavaåke kuãe „Rad" i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. i po svesti. pesniåkog i proznog. u okviru poznate Biblioteke Vukov Sabor. gospoða Miloševiã-Ðorðeviã objavila je u najpoznatijim åasopisima i drugim periodiånim publikacijama. i to kako sa gledišta odreðenog istorijskog i kwiÿevnog trenutka. moÿe se reãi. nova je i istovremeno stara. Sve te kwige. Ali je ona i nova što su svi ti weni delovi sada preoblikovani i organizovani u jednu veãu celinu. ili zbornicima radova. razmatrawa Vukovih pogleda na bit i suštinu usmenog ili narodnog stvarawa. odnosno wen Reånik pojmova (u koautorstvu sa dr Radmilom Pešiã) iz 1985. po ishodima i vrednosti i znaåaju ponirawa u samu bit usmenog postawa i izraza. kako bi ona moÿda više volela da se kaÿe. od svesti. ili o našem folkloru. ålancima i prilozima. Portret kwiÿevnog dela iz 1990. našeg i evropskog. veliki broj nauånih radova i studija. od znaåajne vrednosti i od kojih su najvredniji ulazili u wene kwige. o konkretnim we- . iz koje je ona proizišla. Oblici i oblikovawe narodne proze iz 2000. wene korene i izvore u narodnoj tradiciji. iz 1971. i svi ti odvojeno objavqeni radovi imaju jedan isti pristup velikoj kwiÿevnosti usmenog postawa i narodnog pesniåkog i proznog izraza. našim i inostranim. po tome što su svi weni elementi prethodno objavqeni u posebnim studijama. ali i kwiÿevnosti svetske. Kosovska etika. priznawe i za sveukupan dosadašwi rad i delovawe u oblasti nauke o kwiÿevnosti usmenoga postawa našega naroda. na weno mesto u svesti stvaralaca wenih u narodu i iz naroda. i u woj vrlo dobro orkestrirani. åija je narodna kwiÿevnost naša jedan deo. i po autorovim „završnim napomenama". i istovremeno. Kazivawe redom najnovija je u nizu kwiga profesora Nade Miloševiã-Ðorðeviã o narodnoj ili usmenoj našoj kwiÿevnosti. koja se danas nagraðuje. wenu poetiku i wenu istoriju. Zbog toga priznawe koje Matica srpska s najvišim razlozima ukazuje ovom autoru unekoliko je. po predmetu svome. a u podnaslovu wenom dodato je skromno stilizovano razjašwewe: Prilozi prouåavawu Vukove poetike usmenog stvarawa. wenog puta od oseãawa. po oblasti prouåavawa koje je za wu obavqeno i u woj saopšteno. Narodne kwiÿevnosti. istorijskoj i nacionalnoj. i 1997. Kwiga Kazivati redom. ili pak ålanaka. i poimawima o woj i wenoj funkciji kod slušalaca wenih — jer samo slušawem se ona primala vekovima kod onih za koje je i stvarana. Te su kwige: Zajedniåka tematska i siÿejna osnova srpskohrvatskih istorijskih epskih pesama i prozne tradicije. Središwa je tema i osnovni predmet kwige Kazivati redom. svi duboko sagledavaju i izuåavaju same osnove i bit te kwiÿevnosti. i u isti mah i jedan åinilac. tako i pod svetlošãu i sa stanovišta savremenih teorija folklora. Pored tih kwiga. pa ostavqaju utisak da su kao jedinstveno telo zamišqeni i ostvareni od poåetka i odmah. i po stvarnoj wenoj sadrÿini.

da je sagledamo kao spregu Vukovih dinamiånih shvatawa u okvirima tradicijskog usmenog pogleda na svet.25 nim realizovawima u pesniåkim tvorevinama koje je proizvodila — pesniåkim dakako u aristotelovskom. tj. trudili smo se da koraknemo malo daqe. a istovremeno je to i najviše što se moÿe zakquåiti o wenoj vrednosti i o wenom znaåaju. To je najmawe što se u ovom åasu moÿe predvideti i reãi o buduãnosti ove kwige. stavova evropske nauke wegovog vremena. koje su poezija. ili antiåkom. koje je on u mnogome anticitirao. kao i metod svojih poetikoloških i kwiÿevnoistorijskih razmatrawa koja je obavila u svojoj kwizi. „Polazeãi od dosadašwih studija o Vukovoj poetici. pripovedawe i predawe. savremene folkoristike. To nisu „svi oblici usmenog stvarawa" — i po izjavi samoga autora — ali to su — po nama — wegove bitnije oblasti. još najboqe: u vajkadašwem poimawu pesništva kao celine. ne samo onoga što se ostvaruje stihom — jednom reåi razmatrana je ovde poetika ili filozofija i estetika usmenog ili narodnog stvarawa u pojedinim wegovim oblastima." Te svoje namere gospoða Nada Miloševiã-Ðorðeviã ostvarila je — po mišqewu i sudu mojih uvaÿenih kolega u ÿiriju i po mišqewu i sudu mome — na naåin najboqi i u meri najvišoj. Gospoða Miloševiã-Ðorðeviã sama je — i samo sebi najboqe i taånije — razjasnila puteve i pravce. . pesme ostvarene stihom. Wena kwiga biãe od trajne vrednosti i ostaãe kao polazište za svako daqe tragawe za osnovama i suštinom Vukove poetike narodnog ili usmenog pesništva u onom veåitom nadograðivawu saznawa o suštinama i vrednosti stvari koje nazivamo naukom. ali i stavova današwe.

UDC 821.163.41:929 Leskovac M.

BESEDA PRI URUÅEWU NAGRADE „MLADEN LESKOVAC" Nada Miloševiã-Ðorðeviã

Uvaÿene kolege, dragi prijateqi, ova nagrada je za mene radost i ogromna åast, kako zbog imena koje nosi tako i zbog mesta na kome se dodequje. Shvatam je pre svega kao priznawe struci kojom se bavim i koja je bila i qubav velikog nauånika Mladena Leskovca. Od Leskovåevih razmišqawa o Vuku i srpskoj narodnoj kwiÿevnosti mogla bi se naåiniti jedna sjajna antologija. Bila bi to antologija koja bi na videlo dana iznela jedan dragocen, specifiåan, psihološki i kulturnoistorijski Vukov portret — objektivizovan na duhovnim suåeqavawima prevashodno sa piscima „srpskog severa" prethodnog i wemu savrememog doba. Bio bi to zbornik wihovih slojevitih stavova prema srpskoj narodnoj kwiÿevnosti, wihovim senzibilitetima, intelektualnim i ideološkim opredeqewima, vidovima wihove upotrebe usmene tradicije ili odricawa od we, wenom povratnom dejstvu. Bila bi to najzad, ali ne na posledwem mestu, antologija jasnih, sintetiåkih sudova Mladena Leskovca, zasnovanih na prethodnim minucioznim analizama kwiÿevnih pojava, istorijskih epoha, ali i qudi. Jer Mladen Leskovac, erudita, poznavalac svekolikih pravaca kwiÿevnoistorijskih i kritiåkih istraÿivawa, imao je svoj specifiåan metod. Skromno nazvana beleškom, wegova ispovest u „crvenoj svesci" otkriva upravo taj metod: „Vaqa znati biti åoveåan kad imaš posla s dokumentima o åoveku. Moÿeš znati 999 pisama i 999 akata, pa ipak nisi kadar napisati ni polovinu reåi istine o åoveku. Dokumente vaqa obuzdati i drÿati na rastojawu od istine… A pravu istinu — naði. Baš to i jeste tvoje…" I nalazio je. „Nekako se mirim s dokumentima. Poneãemo se…" (193), zakquåio je optimistiåki. I poneo se. S uspehom. Tajna je bila u onom „åoveånom", koje je pomenuo, odmah na poåetku. Na drugom mestu, govoreãi o Zmaju, zapitao se: „Da li ga volim… Na takvo pitawe odgovoriti je još teÿe. Samo ga katkad dobro razumem, ništa više, skoro vidim da je morao raditi onako kako je radio, onakav kakav je bio, u prilikama u kakvim je bio" (193). Tako je Leskovac video i Vuka i Mušickog, i razumeo ih, obojicu. Iz dokumenata i korespondencije pratio je wihove odnose. Zadrÿao se na trenutku kada je Mušicki traÿio od svojih ðaka „ako koji zna pro-

28 sti pjesama serbski", a Vuk mislio da je Mušicki sa wima „momåadma koja su po šumi kod sviwa, kod koza i kod ovaca odrastla… šalu provodio"; zaustavio se na vremenu 1816—1818 — periodu Vukova rada na Rjeåniku koji je Mušicki zvao „našim" (wihovim zajedniåkim) Rjeånikom, i odgovarajuãi na Vukova pitawa, pomagao mu svojim dragocenim komparativno-filološkim znawem. Doåarao je dane zebwe Mušickog posle napada na Rjeånik citirajuãi wegove reåi iz pisma Vuku: „Ja sam se nekoliko puta nakawivao da se u novinama pravdam…" i prokomentarisao ih: „Jadni Mušicki kome nije bilo lako, ipak je ãutao, otmeno." Naveo je reåi podrške Vukove prerano ostarelom prijatequ: „Qudi neka govore šta im drago, a govoriãe svakojako. A vama je to jedini naåin da se primite kwiÿestva, pa ãete onda i obraz osvijetliti i neprijateqe posramiti i novaca dobiti" (118), „…ja sam sad u nevoqi, ali se opet veselim i gotovo ponosim: zašto me sovjest uverava da sam u ovu nevoqu upao iz qubavi k polzi i slavi roda moga". Wihov odnos, reãi ãe Leskovac, „daãe nam dovoqno podataka da dubqe zavirimo u sloÿenu prirodu i junaåku dušu Vukovu… Jer odista i jedna jedina, vaqano osvetqena i svestrano ispitana situacija pomaÿe nam da o åoveku dobijemo potpuniju i nepomuãeniju predstavu nego åitav niz praznih tvrdwi i sudova…" (105). Svoga, ovakvog stava Leskovac se zaista i drÿao. U ovoj „vrtloÿnoj eposi", kako ju je nazvao, Leskovac ãe odnosima Vuka i Magaraševiãa, wihovih razlika u mentalitetu i u orijentaciji prema evropskoj kwiÿevnosti protumaåiti i wihova neslagawa u prilazu usmenoj tradiciji, ali i naglasiti da su obojica „u domaãem folkloru gledali najprirodniji izvor i podsticaj za osveÿewe srpske kwiÿevnosti". Zakquåak ãe Leskovåev opet biti pun razumevawa: „…nisu oni krivi što naša tadašwa kwiÿevnost još nije bila sazrela za zamašnija dela, što su obojica od ovakvih motiva oåekivali spas". Citirajuãi u predgovoru svog vidovitog remek-dela — Antologije stare srpske poezije Vukovu misao: „Mi smo nesreãni po mnogo kojeåemu, ali smo u kwiÿevnosti najnesreãniji…", uåinio je sve da tu misao obrazloÿi i sloÿi se s wom, ali da istovremeno opravda izbor svojih odabranika u Antologiji, da progovori o „tihom govoru" ove poezije poput kamerne muzike. „Dobrog jezika, u današwem smislu reåi tada nije ni bilo; dobre poezije, u današwem smislu, bilo je" (HHH¡). „Tokom stoleãa… i ovakav slavenoserbski ispunio se nekom sadrÿinom. Kazane su wime drage, potresne i briÿne stvari, — ne jednom… u ime åitavog srpskog naroda" (HH¡¡), vremenom i putem tradicionalnih motiva. Srpska usmena tradicija bila je deo prostranog, prefiwenog obrazovawa ovog graðanina sveta još u najranijem detiwstvu. Otkrio nam je to spontano u svojoj Crvenoj svesci, seãajuãi se izleta u Kamenicu sa ocem, Zmajevca. „Imao sam" tada, veli, veã „nekakvih spisateqskih iskustava, jer sam sa osam godina sroåio ubojnu pesmicu, leÿeãi u visokoj travi… u senci šibqa od malina, með bubama, leptirovima i piliãima… Delo je bilo komponovano u desetercu… a opevalo je tvrdi grad Skadar na Bojani i brdo Taraboš" (189—190).

29 Samo neko ko je usmenu kwiÿevnost znao i oseãao mogao je tako nadahnuto da protumaåi Besedu Laze Kostiãa, „veliki monolog vilin — istoriju wenoga ÿivota", zapravo Kostiãevu metaforu o geniju srpske narodne poezije, koja se odrÿala „neoskvrwene svesti", opstala preobraÿavajuãi se, prerušavala u kolede, prekrivala u „rosne dodole", u prporuše… u kraqice…, poezije kojoj se „åist i uroðen umetniåki ton… u dugim vekovima robovawa pod Turcima nije ugasio i iskvario", koja je „primila u sebe skorup istoåna pesništva", a „opet je srpstvo ostalo nepovreðeno u woj". Navodeãi vest iz 1481, kada neki pop Jovan „v dni blagoåestivoga i hristoqubivoga gospodina despota Vuka" prepisuje jedno jevanðeqe ili pronalazeãi na jednom rukopisnom zborniku zabelešku: „sija knig Grgurovika Vuka", Mladen Leskovac ne propušta da blagoåestivoga despota nazove i imenom koje nosi u narodnoj poeziji — „Zmaj Ogweni Vuk". I tako, veran sebi, otkriva onu pravu, višedimenzionalnu istinu, „nosi" se sa dokumentom. Pred nama se pojavquje vladar i „bibliofil", ali i epski i mitski junak, spaja se pismeno i usmeno, istorija i legenda, opet kao metafora našeg bivstvovawa. Vreme nam ne dozvoqava da progovorimo zašto je pojavu Orfelinove pesme Melodija k proleãu Mladen Leskovac smatrao datumom u srpskom pesništvu, nalazeãi i woj i svim onim iz srpskih rukopisnih pesmarica prototip u Erlangenskom rukopisu, ni kako se pesma Milovana Vidakoviãa preobrazila i u Bugarskoj pevala kao narodna, bugarska, ni kako je autorska priåa smatrana narodnom anegdotom povratnim dejstvom postala okvirni motiv o popovim zubima u Sremåevom romanu o popu Ãiri i popu Spiri. Sve to spada u domen Leskovåevog širokog uvida u i pojam narodne kwiÿevnosti. Ali ono što je mnogo najvaÿnije, ne smemo propustiti da kaÿemo, a to je da Mladenu Leskovcu pripada zasluga što je svojom antologijom beãarca pomerio granice ÿanrovskog sistema naše narodne poezije, uneo mu novi ÿivot, udahnuo vedrinu. Retko ko se u svetu takvim potezom moÿe pohvaliti. Wegov predgovor bio je legalizacija vrste. Ubedqiv i sugestivan, nenametqivim ÿivotvornim reåima, tim jedinim sredstvom nauånika i pisca kojima je tako suvereno vladao, doneo je sud i presudio. Pa i tu je bio pun razumevawa za Vuka. Otkrio je da je zapise beãaraca Vuk krišom, privatno traÿio. Potrudio se da iz Vukovog Rjeånika izvuåe sve stihove beãarca koje je Vuk u wemu zabeleÿio zbog jezika, ne mogavši ni „da ih stavqa uporedo kao ravnopravne sa ostalima i nudi (ih) kao oruÿje protiv sebe". I na kraju jedna moja ispovest. Silno sam se obradovala kada sam ponovo proåitala Leskovåevu definiciju Vukovog naåina iskazivawa misli. „Vuk voli åiwenice… On åiwenice … svrstava, sa nekom qubavqu za red i jasnoãu: jednu, pa drugu, pa treãu i tako u dugom nizu; na isti naåin niÿe i svoje zakquåke povodom wih, i u takvom istom uzornom i nepomerqivom poretku…" I odjednom sam shvatila, zahvaqujuãi Mladenu Leskovcu, zašto je u stvari Vuk najviše voleo da sluša Teša-

30 na Podrugoviãa. Razumeo ga je „i ništa više". Usreãilo me je što se moja kwiga zove Kazivati redom. I još nešto. Ovo je prva nagrada u mom nauånom ÿivotu. Ponosim se što je ovako znaåajno. Hvala svim ålanovima ÿirija koji su me jednoglasno predloÿili. Hvala Matici srpskoj i svetlom spomenu Mladena Leskovca na ovom svetu. Hvala svima.

STUDIJE I ÅLANCI
UDC 821.163.42-14.09„14" 801.631

PRIMERI SHEME SUMACIJE U DUBROVAÅKOJ RENESANSNOJ I BAROKNOJ POEZIJI Mirka Zogoviã

SAŸETAK: Shema sumacije se sastoji u nabrajawu — kroz deo ili åitavu pesmu — nekoliko elemenata i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme. U literaturi postoje razni nazivi, definicije i klasifikacije. Iako ima primera u helenskoj i latinskoj kwiÿevnosti, kao i u latinskom sredwem veku, shema sumacije se iz italijanske dvorske poezije kraja H¢ veka proširila Evropom. U doba baroka bila je veoma popularna. Autor daje dosad neuoåene primere u poeziji X. Drÿiãa, D. Rawine, D. Zlatariãa, H. Maÿibradiãa i, pored poznatih, još jedan kod X. Buniãa. Ova artificijelna igrarija moÿe da pomogne da se doðe do novih saznawa o dubrovaåkim pesnicima, kao i wihovom odnosu prema vaÿeãim zapadnoevropskim modelima. KQUÅNE REÅI: formalni manirizmi, artificijelne igrarije, shema sumacije, versus rapportatio, renesansa, barok, dubrovaåka poezija, italijanska kwiÿevnost.

Ubeðeni da artificijelne igrarije (ili, Kurcijusovom terminologijom, formalni manirizmi)1 mogu imati i šire implikacije, posle versus rapportati2 pozabaviãemo se shemom sumacije u dubrovaåkoj poeziji. Shema sumacije u idealnom obliku sastoji se u nabrajawu nekoliko elemenata, najåešãe imenica, kroz deo ili kroz åitavu pesmu i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme — ponekad i samo u jednom stihu —
1 Preuzeli smo odrednicu artificijelne igrarije iz uvoda u Pocijevu studiju, åiji nam je i sam naslov indikativan: Poesia per gioco. Prontuario di figure artificiose (Bolowa 1984). Autor, doduše s rezervom, povezuje dva pojma — arteficio i gioco — pod kojima su se u XVII veku, „tom najplodnijem evropskom periodu ovakvih igrarija", podvodile pesme s rebusima, anaforama, homofonskim poigravawima, „jeziåkim hirovima". S jedne strane, svaki poetski jezik po svojoj suštini je artificijelan, a s druge, pored bitnih razlika, neka pravila igre svojstvena su i poetskom diskursu. Po Kurcijusu, formalni manirizmi predstavqaju konstante evropske literature koje se iz antike preko latinskog sredwovekovqa prenose u sve moderne kwiÿevnosti (E. R. Kurcijus, Evropska kwiÿevnost i latinski sredwi vek, Beograd 1996, 461—475). 2 Versus rapportati u dubrovaåkoj kwiÿevnosti H¢¡¡ veka u Stih u pesmi, Metrica et poetica, III, VANU, Novi Sad 1988, 149—155.

32 istim reåima i istim redosledom.3 Dakle, sastoji se od dve serije: prvu åine ålanovi rasuti kroz poetski tekst, a drugu — sabrani na kraju teksta: A1 A2 B1 B2 C1 C2 . . . . . . . . . . A1 A2 A3… B1 B2 A3… B3… C3… . . . . . . . . B3… C1 C2 C3…

Razni nazivi, definicije i klasifikacije šeme govore koliko o teorijskim polazištima autora, odnosno oblasti unutar koje se šema prouåava, toliko — jednim vidom — i o woj samoj. Metrike XVII veka koriste se terminima epilog i entisiloge.4 Kurcijus ovakav raspored stihova zove Summations-schema, koju uvrštava u formalne manirizme, a Lauzberg aditivnom šemom kao posebnom moguãnošãu upotrebe figure enumeratio.5 Alonso i Fuåila prouåavaju je unutar korelativne poezije kao poseban — rasipno-sakupqaåki — tip.6 Kolika „nestalnost" postoji u terminološkom odreðivawu i u definisawu ovog poetskog fenomena snaÿnog vizuelnog i akustiåkog efekta, najboqe se vidi praãewem radova Ðovanija Pocija. Ovaj slavni nauånik, koji se više od tri decenije bavio raznim tipovima artificijelnih igrarija, u poåetku je ovu šemu smatrao retoriåkom figurom, odnosno vrstom simetrije, da bi je kasnije, uz promenu termina u aditivnu šemu, prouåavao, uz versus rapportati, kao krajwi oblik korelacije
3 Kurcijusova definicija: iz paralelizma primera prethodnih strofa izvlaåi se suma. Nav. d., 473. Up. i definiciju iz — za našu kulturu preko potrebnog — pojmovnika N. Grdiniãa: Formalni manirizmi, Beograd 2000, 9. Ova šema, iako karakteristiåna za poeziju, javqa se i u odreðenom tipu proze, na primer svetim besedama: P. G. da Lucarno /G. Pozzi/, Saggio sullo stile dell'oratoria sacra nel Seicento (esemplificata sul p. Emmanuele Orchi), Rim 1954, 77—78. Koliko je nama poznato, pesma s najveãim brojem elemenata u šemi — 23 — jeste Ode in morte di Falvia Coloredo (Fulvia, fu la tua vita) italijanskog baroknog pesnika Gvida Kazonija (Guido Casoni) (Ode, 188, nav. prema Opere scelte di G. B. Marino e dei marinisti, priredio G. Ðeto, Torino 1954, ¡¡, 472). 4 F. Meninni, Ritratto del sonetto e della canzone, Bertrani, Venecija 1678, 218—224. Za ovaj period Poci navodi i termin enthysylloge (J. H. Alstedius, Encyclopaedia, septem tomis distincta…, Herborn Nassau 1630, 1, X). Up. G. Pozzi Poesia per gioco…, 117. 5 Kurcijus ovu „kompozicionu šemu", koju pokazuje na Kalderonovoj pesmi La vida es sueno, smatra bliskom tehnici redawa primera (priamuli) s razlikom u zakqucnoj adiciji (nav. d., 474). Hoke je, sluÿeãi se terminom rekapitulacija, takoðe posmatra kao jedan od formalnih manirizama, u kome se svi motivi pesme okupqaju u zakquånom stihu: G. R. Hocke, Manirizam u knjiÿevnosti, Zagreb 1984, 24. Za Lauzberga aditivna šema u stvari je recapitulatio: H. Lausberg, Elementi di retorica, Bolowa 1969, 160 (nemaåki original 1949). 6 D. Alonso, Pluralità e correlazione in poesia, Rim 1976, 127—131 (španski original 1944). Ovaj se autor korelativnom poezijom, pa samim tim i ovom šemom, bavio i u (zajedno s C. Bousono) Seis calas en la expresión literaria espanola, Madrid 1951, 3—23. Fuåila se nadovezuje na Alonsova prouåavawa: J. G. Fucilla, A Rhetorical Pattern in Renaissance and Baroque Poetry, Studies in the Renaissance, III, 1956, 23—48. D. Åiÿevski ovu šemu naziva versus reticulati (K problemam literaturœ barokko u slavän, Letteraria XIII, Bratislava 1971, 30).

33 i, na kraju, unutar sintaksiåkih veza i distribucije leksike.7 Poci isnistira da kod ove šeme, kao i kod drugih verbalnih šema ponavqawa i poloÿaja, specifiåan efekat ne nastaje iz kompozicije same po sebi, veã iz tenzije izmeðu dekompozicijskog i rekompozicijskog podsticaja. Prilikom prelaska od prvobitnog ka novom rasporedu, jeziåki materijal prinuðen je da mewa naåin na koji je dotad predstavqao smisao.8 U odnosu na same ålanove shema sumacije predstavqa nabrajaåku, a u odnosu na sintaksu — parataktiåku figuru. Po konstitutivnim elementima bliska je versus raportati, ali se po tehnici kompozicije i znaåewu razlikuje od ove, suštinski dekompozicijske šeme.9 I na planu leksike, grafiåkog oblika i zvuka kod sheme sumacije osnovni je kompozicijski podsticaj. Iako su pronaðeni pojedini primeri sheme sumacije u helenskoj i rimskoj kwiÿevnosti (koliko se zasad zna, najstarija su dva gråka satiriåka epigrama Lukilija iz I veka naše ere),10 a potom u latinskom sredwovekovqu, šema je upravo iz italijanske dvorske poezije kraja XV veka poåela da se širi Evropom. Obiåno se uzima kao sigurno da, posle „zaåuðujuãe malo primera", taj obrazac postaje vrlo popularan u renesansi i baroku. Meðutim, Fuåila je, radeãi na izuzetno velikom poetskom korpusu, došao do zakquåka da su ga, nakon poåetne faze popularnosti, italijanski petrarkisti u periodu od 1525. do 1575, u skladu sa svojom poetikom — odnosom prema Petrarki, s jedne, i petrarkistima prethodnog veka, s druge strane11 — odbacili kao proizvod kvatroåenta.12 Krajem XVI i poåetkom XVII veka šema postaje ponovo, i to vr7 G. Pozzi, Saggio sullo stile …, 77—78; La rosa in mano al professore, Frajburg 1974, 2—84; Poesia per gioco…, 117—120. U Poesia per gioco i La parola dipinta (Milano 1981), u kojoj obraðuje istu problematiku, ali u granicama jeziåkog ikonizma, Poci je sakupio i sistematizovao iskustva svog dugogodišweg rada. Sƒm istiåe da se nijedna disciplina ne bavi posebno ovom problematikom. 8 Oåito implicitno polemišuãi sa sledbenicima ruskog formalizma u Italiji (eksplicitno je protiv zagovornika formalnih manirizama), Poci tvrdi da se suštinski efekat ovakvih artificijelnih igrarija ne sastoji u oneobiåavawu i zatamwewu znaåewa, a kad to i postoji, samo je uzgredno, veã u stvarawu novih semantiåkih relacija, odnosno novog znaåewa. Smatrajuãi distribuciju reåi „iskquåivo elementom znaåewa", on shemu sumacije definiše kao „distribuciju kroz åitav tekst fiksirane serije oznaåiteqa koja se ponavqa, ali ne u anaforiåkom poloÿaju" (nav. d., 117). 9 Ponekad se, kao u Marinovoj pesmi Né tanto intorno a sè dentro e di fore (La Lira, Rime marittime), završna rekapitulacija ostvaruje pomoãu versus rapportati: „Ma tu sola cagion de' miei cordogli / Lilla, la piaga, il foco, il nodo mio, / Che non sani, non tempri, e non disciogli" (10—12). 10 Štampawe ovih epigrama u Planudovoj antologiji u Firenci 1494. zasigurno je uticalo na širewe mode sheme sumacije. 11 Poznato je da su bembisti, odnosno petrarkisti takozvane druge faze, kao svoj poetiåki zahtev istakli vraãawe izvornom Petrarki — jedinom i savršenom modelu. Sledstveno tome, prezirali su i odbacivali „neåisti" (åitaj: hibridni) petrarkizam H¢ veka. 12 Za period od 12 vekova, odnosno od Tiberijanove pesme (Amnis ibat inter gherbas…) koja po Kurcijusu predstavqa najstariji primer sheme sumacije do pesama Panfila Sasa (Panfilo Sasso, 1455—1527) ovaj autor pronalazi samo jedan, Strabonov (W. Strabon) primer iz karolinškog humanizma, pa se s pravom pita da li je ova šema bila uopšte poznata tokom tog perioda. Fuåila, uzimajuãi u obzir ne samo štampana veã i dela u rukopisu, a polazeãi od Alonsovih dopuna (Antecedentes griegos y latinos de la poesia correla-

more. II. oholi lavi. a sve radi dragine lepote. košuta.15 tiva moderna u Estudios dedicados a Menendez Pidal. ruÿa rumena. reagovala na širewe mode ovog obrasca. U narednim stihovima. oni se neãe upuštati u komplikovanije geometrijske obrasce. navode ponaosob: grlice. jelen (iz prve). za period 1525—1575. nemaåke. priredio M. znatno proširuje geografska i vremenska saznawa o shemi sumacije i mnoga Kurcijusova nagaðawa potvrðuje. 3—23). pesnik ÿivotiwe nabraja u antitetiåkim spojevima i paradoksalnim situacijama. pleonastiåki se razlaÿu ÿivine na tri kategorije (29—30): zviri zemaljske. posle uvodnog dela — obraãawa okupqenima. 80—90. Pored ostalog. Iako ãe se barokni pesnici åesto opredeqivati za mnogoålane šeme (Kazonijev primer je indikativan). poqske … poezije. vas si svit blaÿenstvom. Rešetar. engleske. 15 „Taj slavna åudesna. / gdi åudno s grlicom sokoli minuju / i meu drobnim pticam po dubju stanuju. cvitje. zviri trvrdi. sokoli. rosa (s istom idejom da se sve „sdruÿi") pa opet od ptica. došla direktno iz Italije. francuske. i ostale pjesme Ranjinina zbornika. ÿeli i da se zarad we ne samo qudi veã i ÿivotiwe skladno sjedine („ne samo åloviku nu svakoj ÿivini / da sve za tvu diku skladno se sjedini" 27—28). u sledeãih 12 stihova. u baroku zavisi direktno od poezije kvatroåenta. pre svega Luiði Groto (Luigi Grotto). Sledeãi osnovnu zamisao sveopšteg spajawa. neolatinske. 13 Pjevaãu pjesmu u slavu tvoje ljepote u Pjesme Šiška Menåetiãa i Ðore (Drÿiãa. ribe vodene i ptice nebeske. a posebno vilu. brzi hrti. od kojih se potom. Meðutim. SPH. / da svako stvorenje sve dni vika svoga / za tvoje ÿivljenje vinu moli Boga…" (61—64). Uz sav oprez da uoåimo ono što pesnik nije imao nameru da åitalac uoåi. Fuåila je našao samo dva na italijanskom i tek nekoliko primera na latinskom. pesnik sve. / i jelin lagahti od lovac litnji dan / bez sumnje da dahti gdi k vodi gre ÿedan" (31—42). sumirajuãi ih zajedniåkim pojmom stvorewe. vizli slidnici. 356—358. od kojih je jedan Ariostov. kao što su to åinili wihovi neposredni prethodnici. 14 „U toj slavi steãi.34 lo popularna u åitavoj Evropi. Drÿiã uvodi novu seriju: kraji. Pored španske. nepotpuno i obrnutim redom. uvik neskonåana / buduãi s nebesa kroz te. za razliku od nekih drugih obrazaca svojstvenih Petrarki. Na oprez navodi nas åiwenica da nismo našli nijedan drugi takav primer u poeziji ovog pesnika. drobne ptice (iz treãe) i zec. / košuta još plaha po polju opãenu / da pase bez straha travicu zelenu. / da se bude reãi drug s rajskim kraljestvom. u vidu inicijalne rekapitulacije. godina XV veka. vilo dana. u jednom delu pesme (29—63) Gizdave mladosti i vi svi ostali (531) Xora Drÿiãa13 prepoznali smo osobenu varijantu sheme sumacije. moÿemo navesti i dubrovaåku kao poeziju u koju je ova poetska igrarija. Zagreb 1937. vitri studeni. Madrid 1953. Na kraju ovog dugog niza figure enumeratio pesnik i ÿivotiwe i elemente iz prirode rekapituliše. doduše poput nekih drugih. što bi bio znak da je dubrovaåka poezija brzo. a da je i sama šema dosta „neåista". samim tim i petrarkistima åinkveåenta.14 Posle ÿeqe da svet „poåine" od qudi „kih volja uzvlada". portugalske. Naime. / ni se boji smrti u toj zec travici / gdi su brzi hrti i vizli slidnici. posebno u Španiji i. / Oholi još lavi tere zviri tvrde / neka se ne pravi nejacih da grde. poziva da åuju wegov „blagoslov". . slavuja koji treba da „ÿalosno i tuÿno cviljenje" pretvori u „radosno i milo spivanje". travica zelena.

dosledno sprovedene šeme u Spesso l'acqua cadendo ni basso loco (19). Rawina. Sors rata quaeque fuit. ma koliko neosnovanu. pa samim tim i ne bavi se izvornikom (odeqak Dinko Ranjina. nisu pronašli izvornik ovoj pesmi. a hermaphrodit kao ÿena i ålovik). Ivan Kasumoviã u Utjecaj gråkih i rimskih pjesnika na dubrovaåku liriåku poesiju uopšte ne pomiwe ovu Rawininu pesmu. . Pesme. 70. 144. Phoebus ait. pripisuje i pesniku iz sredine XIV veka Enriku Puliåeu (Enrico Pulice) iz Kustoce: Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo.35 Dok nas Drÿiãev sluåaj navodi na oprez. XVIII. pitawe izvornika ostalo je otvoreno. odnosno adaptirao epigram Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo. caput incidit amne. Quaerenti letum. Mas est. odnosno uticajem gråke i latinske na poeziju Dinka Rawine. Pomoãu prvog primera razrešavamo — delimiåno — problem izvornika Biv breða mnom mati. foemina. M. izmeðu ostalih. Inaåe. I ovaj nauånik pretpostavqa da je ipak reå o Pulåiju. za neki buduãi. a da „gråki spjevalac" treba shvatiti u smislu pesnika koji se ugledao na gråke pesnike. 1884. Ponešto skraãujuãi i izostavqajuãi. 90). izeta iz Pulåa spjevaoca gråkoga. ali mi izbor pjesmi naãi nije pošlo za rukom" (Pjesni razlike Dinka Ranjine. otide za mir svoj (160). što ga navodi da posumwa da li je Rawina i u drugim sluåajevima prevodio iz gråkih originala ili s latinskih i italijanskih prevoda (Prievodi Ranjina Dinka iz latinskih i gråkih klasika. Tako F. Rad JAZU. Ipak. Arbor obumbrat aquas: ascendo. da se ipak radi o italijanskom pesniku XV veka Luiðiju Pulåiju (Luigi Pulci). 157—219). za Rawinina tri uoåena primera sheme sumacije16 moÿemo s veãom sigurnošãu pretpostaviti da predstavqaju pesnikovo svesno opredeqewe za ovu šemu. pesnik Luiði Pulåi. Talijanske pjesme Dinka Ranjine. 203.17 U stvari. Graða za povijest knjiÿevnosti hrvatske. Dinko Rawina je odista preveo. biãa to talijanski pjesnik iz Fiorence Luigi Pulci. Juno sic ait: occidet armis. Naime. Vaqevca: „Ne gråkoga. 218—219). cumque forem natus. 17 Napomena prireðivaåa Rawininih pesama M. U najnovije izdawe Rawininih stihova prireðivaå Zlata Bojoviã nije uvrstila Biv breða mnom mati…: D. koji se. SPH. quid pareret fertur consuluisse deos. pa samim tim i shemu 16 U ovom prvom pokušaju prikaza sheme sumacije u dubrovaåkoj literaturi nismo razmatrali ni poeziju na latinskom. Zagreb 1891. casu labor et ipse super: pes haesit ramis. ma koliko — barem dva puta — bili i plod ÿeqe da se iz drugog jezika prenese osnovno kompozicijsko naåelo pesme. Beograd 1996. hermaphroditus eram. flumina tela crucem. Rad JAZU. a podosta dodajuãi (više je nego udvostruåio tekst) i mewajuãi (najupadqivija promena/adaptacija jeste prevod neutrum kao polumuÿ polÿena. Tulique. autor viteškog epa Morgante i dijalektalne i poezije „na narodnu". foemina vir neutrum. teško bi mogao biti tvorac ovakve pesme. Uz pretpostavku. Mars. Junoque neutrum. 4. da rijeåi Boÿije u sebi nijesu protivne. Rešetar. ni na italijanskom. 1904. Up. Rawina je ipak preneo osnovni smisao epigrama. Phoebus aquis. Ni istraÿivaåi koji su se bavili upravo prevodima. uz pesmu kao argomento stoji: Pjesan ova kaÿe. decidit ensis quem tuleram. Maisner kaÿe da „u cijeloj gråkoj literaturi ne ima pjesnika takova imena". 1914. sveobuhvatniji pregled napomiwemo da smo u Rawininim pesmama na italijanskom uoåili jedan primer troålane. Mars cruce.

s tipiånim petrarkistiåkim motivom dragine hladnoãe. Prireðivaå Policijanovih gråkih epigrama navodi da se ovaj epigram nekad pripisivao Panormiti (Antonio Beccadelli Panormita. Epigrammi greci. da svrših ja moj vik / kroz vodu. kako od me bolesti (228). tko zimi vruã oganj ištuãi ne moÿe da sebe studena savruãi. kako je Kombol ustanovio. / muška se roditi glava ãe na svit saj. tko vode na volju ne ima. a Febo voden kraj / reåe joj. kroz hud plaå dat mi ãe smrtni vaj. / u meni vidi se i ÿena i ålovik. / a noga na grani osta mi viseãi. 20 Ako uporedimo s originalom („Castel da crudel oste assediato / Se l'acqua tolta gli è. Hildebertu iz Lavardena. I hodi. chiami me dentro. 83—84. 234). obilno da ugodi svim ÿeljam svojima.. verovatnije. odnosno Strabonovog primera. / ka s åudnim mukami jadno me izmuåi. se a sua vela aver vuol vento. / kom imam svršiti ja smrti ÿivot moj. i kraja H¢ veka moraju postojati karike koje bi svedoåile o neprekinutoj tradiciji sheme sumacije (nav. Poliziano. doli pak glava mi k vodi se prikuãi. / Ricco m'ha fatto di tre cose Amore: / Vento in bocca. takoðe je. za å u usteh svud vjetar ja nošu iduãi. ÿeno. graecum feci…) nastala „zbrka". uzdah i muke. prema A.19 I ta je pesma epigramskog karaktera i cela predstavqa konåeto. / na svitu koja ãe svim se moã viditi. u ovom sluåaju dvostruku. a me venga e fia contento. znaj. acqua agli occhi e fuoco in cuore"). Dinko Ranjina i talijanski petrarkisti. / i na nj tuj pri strani ja padoh lazeãi. Kombol (83—84) nav. izgleda da ga treba pripisati Mateju od Vendoma iz H¡¡ veka ili. Graða za povijest knjiÿevnosti hrvatske. / Uom che a solcar il mar sempre sia nato / Chiami me. / a Marte: ÿena ãe od tebe iziti. 25). otide za mir svoj / u bogov prašati. / I to se sve takoj na pokon jur sgodi: dognav me stupaj moj. 1394— 1475) ili Enriku Puliåeu. / maå mi van ispade iz pasa. odnosno „imitacija". 1932. ali. Juno maå. 33—34. Kombol. Ardizzoni. sred oåi voden vir. / Juno pak molena reåe joj za tima: / polumuÿ polÿena rodit se teb' ima. u srcu plam vruãi. / I tako zgodi se. biv ÿena i ålovik. d. a pomoãu sheme sumacije ingeniozno se razrešava odnos doslovnog i prenesenog znaåewa: Hod' k meni. strambota Serafina Akvilana (Serafino Aquilano). 38—39. antiqui poetae. / Febo joj hti riti: od tebe. 19 M. 211. krajwi stih koji predstavqa vrlo efektno sumirawe prethodne dve serije rasutih ålanova u Rawininom prevodu je uprošãen. 65. pa da je iz samog naslova (Latinum epigramma Pulicis. i hodi. prevod/adaptacija. krs i maå. gdi rasteã dub rodi.18 I sledeãa Rawinina pesma s ovom šemom vrlo osobeno izvedenom (Hod' k meni u tihu tko moru dan i noã. ki vodu sjenjaše. ali sad iz italijanske poezije. priredio A. Istina. Kad se ja porodih.20 U pesmi O tvrdi mramore. ." Moÿemo izneti pretpostavku da se Rawina posluÿio Policijanovim prevodom ovoga epigrama na gråki. a onda. shema sumacije nije dosledno sprovedena. gdi staše. videãemo da je u ovoj Rawininoj adaptaciji još više izmena i izostavqawa. U tri dvostiha (1—6) pesnik se pita kako „tvrdi mramor" wena srca ne mogu da umilostive wegovi plaå. što se ãe rodit u njoj. / tuj se uspeh ja tade. na osnovu novijih istraÿivawa. u 18 „Biv breða mnom mati. / Sgodi se meni taå. Firenca 1951. XI. u tihu tko moru dan i noã sve stoji ne moguã g ÿuðenu kraju doã. Ovaj „slavni" epigram navodi i Fuåila kao potvrdu Kurcijusove hipoteze da izmeðu karolinškog perioda. Del secentismo nella poesia cortigiana del secolo XV u Studi sulla letteratura italiana ne' primi secoli.36 sumacije. ali da je šema dosledno sprovedena. D'Ancona. / Marte krs. / Opet još prositi ide ih mimo toj. Up. / Chi nell'inverno torbido e agghiacciato / Non ha fuoco.

koje. i ÿivotiwe.21 Prevodeãi Amintu. Vergilija. sabira. i da duh i ãuãenje ti imaš od ljubavi. 23 Vaqa napomenuti da Taso (i Zlataric u prevodu) poåiwe ovo Dafnino slavqewe moãi qubavi i proleãa nabrajawem i drugih ÿivotiwa. Ovde Dafnine reåi kako se u proleãe sva ÿiva biãa vole treba da posluÿe da se nimfa Silvija promeni prema zaqubqenom pastiru Aminti. sinonimiåno udvajajuãi. e se tu avessi Spirto e senso d'amore. Sente anch'ella il potere De l'amoroso foco. kod Katula) — brest. E l'un per l'altro faggio (B6) arde e sospira. D. u klasiånoj tradiciji (npr. e per la salce il salce (B5). potom Petrarke. razumjela bi nijeme Rawinini stihovi citirani prema Pjesni razlike Dinka Ranjine. postoji. Za razliku od uobiåajenog navoðewa ovog primera. obrnutim redom. 24 Zlatariã ovde razrešava Tasovu metaforu: lozin muÿ jeste. il pino il pino (B3). intenderesti 21 22 I ako ne znaš. plaå i vaj" (9—10). Ideju da je tolika moã qubavi da moÿe navesti da se sve u prirodi voli imamo pre Tasa. zvijeri svih zvijeri najljuãa u prseh što tvojih ljubavi stan braniš! Da lave (A3) što brojim i tigre (A2) i zmije (A1). Zagreb 1892. Taso topos o svemoãi qubavi22 realizuje tako što prvo nabraja ÿivotiwe. jasen za jasenom (B4). koji daj ãuãenje imaju u sebi? Ljube još dubovi (Bx). Zlatariã verno prenosi osobenu varijantu sheme sumacije iz ¡ åina pastorale (¡. Ama il leon (A3) superbo: e tu sol. Ovidija. Zlatariã se toliko drÿi originala da je veran i Tasovim odstupawima od idealnog modela obrasca. 234—259). jela ljubi jelu (B2). moÿda bi pravilnije bilo poåetak šeme uzeti od nove serije nabrajawa. rekapituliše. Naime. oholi ljube lavi (A3): neg samo ti. Veder puoi con quanto affetto E con quanti iterati abbracciamenti La vite (B1) s'avviticchia a 'l suo marito (B1). uzdahe. i jedan za druzijem gori buk (B6) i uzdiše: oni hras (B7) ki se vidi toli tvrd i divjaåan još i on ãuti oblas plamena ljuvenoga. i vrba za vrbom (B5). Ma che dico leoni (A3) e tigri (A2) e serpi (A1) Che pur han sentimento? Amano ancora Gli arbori (Bx). pa ni sƒm u završnoj rekapitulaciji ne poštuje redosled ålanova prve serije:23 La biscia (A1) or lascia il suo veleno e corre Cupida al suo amante. s kolikom ljubezni loza (B1) taj brijes (B1)24 grli. Klaudijana. odsvud ga obhitiv razbludnim nje pruti. i muškarce i ÿene. a onda biqke. zmija (A1) ostavlja åemer svoj i puna ÿelje gre naã svoga ljubovnika. L'abete (B2) ama l'abete (B2). sumira samo u jednom kolektivnom pojmu piante (ali za ovu drugu seriju. pa bi se moglo govoriti o nepotpunoj shemi sumacije. meðutim. Albergo gli dineghi ne 'l tuo petto. srditi tigri (A2) ljube. na primer kod Lukrecija. L'orno per l'orno (B4). 1. Van le tigri (A2) in amore.37 vidu rekapitulacije. od colombo (golub) i usignolo (slavuj). pre nabrajawa. Quella querca (B7) che pare Sì ruvida e selvaggia. da bi zakquåio da proleãe „riconsigla ad amare" svet. sve što je podneo: „Promisli togaj dil. koje potom. i inicijalna sumacija: arbori). trud i cvil. i bora ljubi bor (B3). Eto moÿ' vidjeti. kolik sam na svit saj / podnil jad. od 8 ålanova. . fera Più che tutte le fere. Policijana.

248). 8). Zlatariã nije uspeo da naðe sinonim za zmiju. Rad JAZU. za razliku od druge verzije. dubrovaåki pesnik je u drugoj verziji adaptirao i izvesna imena likova pastorale: Aminta Torkvata Tasa. Zlatariãeva poezija izrazito je platonistiåkog shvatawa qubavi (M.27 U drugoj Zlatariãevoj pesmi s ovim obrascem. vrlo åvrste i simetriåne strukture. 5). potom je poziva da bude wegova (10) i izraÿava šta ona za wega znaåi („ti s' moje ÿeljenje. Ljubmir u jezik slovisnki prenesen od Gra. lave. . . vilo. obrnutim redom. Venecija 1597 (zajedno s prevodom Elektre. u prvoj je rekapitulirao ÿivotiwe samo dvoålano: zmije. A. Dominka Zlatariãa. . Zagreb 1933. . wemu najvaÿnija draga. i to putem apostrofe. on pred kraj pesme (13). . . 25 Tasovi stihovi citirani prema T. A mudros (C1) i blaga (B1) i carstva (A1) na svit saj meni su nedraga pri tebi. . videãe se da je Zlatariã sve popravke i izmene vršio da bi tekst wegovog Qubmira bio što verniji originalu. Zatim. nasuprot htewima drugih („svi ljudi razlici razliki slide put". Varirajuãi 5. . Majer. U prvoj. Per non esser amante? uzdihaje njegove. . ne moÿemo sa sigurnošãu tvrditi da li je shema sumacije u Zlatariãevom Qubmiru plod samo vernog prenošewa teksta. Apostrofira prvo delove dragine lepote („pozor". Inaåe. Manuzio. znaj (1—4. . 247. hoãeš ti bit manje od dubja (Bx) gorskoga?25 Meðutim. . . 79—80. „obraz lip i kosi". a onda šta ÿeli on (u funkciji da se naglasi da on samo za wom ÿudi). . .38 I suoi muti sospiri. u vidu poente. Ako t' moj obraz blijed ugodno ni gledat (XV) i Oh kosi prameni ki ste taå u slavi (CXXXI).26 ili i ÿeqe da se saåuva upravo metriåko-retoriåki obrazac. ali sad putem pojmova koji ih sinonimiåno saÿimaju: Mnozi bde ÿeleãi vaskolik svit vladat Blaÿenstvo drÿeãi. . Zagreb 1899. Prvo se. . moã svemu zakon dat (A1). 28 Inaåe. Ljubmir pripovijes pastijerska Dominka Zlatariãa. Tako ljute zviri (za tigri) iz prve mewa u drugoj u srditi tigri. Osim popravki. moÿemo navesti tri Zlatariãeve pesme: Mnozi bde ÿeleci vaskolik svit vladat (IX). Pirama i Tizbe i Pjesni u smrt razlicijeh). / ti milo ÿivjenje i moja sva slados". ti rados. koja po åulnosti predstavqa — kako je drÿao Kombol28 — izuzetak u okviru pesnikove qubavne poezije. a pre iz tih stihova izvedenog zakquåka. ¡. . priredio P. a Zlatariãevi prema Djela Dominka Zlatariãa. Toli sad bjeÿeãi od drage ljubavi. šema je troålana. . 13—14). SPH. ti pokoj. ali znat sve što je dano znat åloviku (C1). Polak Alda. . stih („svi ljudi razlici razliki slide put"). Kombol. pesnik antitetiåki uvodi svoju ÿequ. 100—102. druzi steã nastoje zlata mnoz veliku (B1). . Apostrofa u dvama dvostisima (7—10) identiåne je strukture i gradi paralelizam. . 11—12). I u drugoj seriji popravqa prevod naziva nekih drveta. „pod nebom svak steãi što hoãe i ÿudi"). . 27 Posle åetiri poåetna stiha. rekapituliše prethodno opširno razraðene elemente. 26 Ako se uporedi druga s prvom verzijom prevoda. U prilog ovoj drugoj pretpostavci. tada veoma u modi. Budmani. pesnik prvo kaÿe šta drugi qudi ÿele („svak ima pohlep svoj i što ga zanosi". a tek joj se na kraju obraãa direktno („vilo"). Talijanski utjecaji u Zlataricevoj lirici. u svakom dvostihu po jedan. Milano 1963. Or tu da meno Esser vuoi de le piante (Bx). XXI. Zlatariã je na osobit naåin izveo shemu sumacije: razraðujuãi osnovnu zamisao da je. priredio B. Tasso. Aminta u Opere. . Venecija 1580. . .

Ove tri Zlatariãeve pesme citirane su prema SPH. slatki govor. ova pesma podseãa na madrigale. skupili u gizde razlike i hvale. ka travi (16) u stvari je eksplikacija osnovne teme pesme (qubavnih muka) ostvarene petrarkistiåkim toposom qubavne jadikovke u odnosu s prirodom. svijetli pogledi. rekapitulišu se. oblikovana figurom enumeratio. ter kamen (A1) od gore jurve bi prosuzil. Iz dvostiha u dvostih. a onda u sledeãem stihu ponaosob. ponovo uvedene uzvikom oh!30 U poeziji Horacija Maÿibradiãa. da milos tve srce oãuti.29 Pesma Oh kosi prameni ki ste taå u slavi apostrofa je atributima dragine lepote. 244—245 (u Pjesni razlike). svi. uvek na poåetku prvog stiha. dubrave (B1) i luzi (B2) gorko bi suzili. celov. HH¡. 172. da bi se. Nepotpuna shema sumacije u funkciji je kompozicijskog naåela ovog dela pesme: tri paralelizma (dva od po dva elementa. celov tvoj mogu lik meni bit a veãe mimo to podobno ni ÿelit. senzualnosti („a usta ovlaÿi tvoj celov medeni". prsi. obrnutim redom i nepotpuno (nedostaje drugi pluralitet): Da poznaš. rekapitulišu (samo što su za prva dva upotrebqeni sinonimi): Pogled. razraðuju do kraja drugog. a pogotovu po poenti kojom se završava. kada bi u tuzi mu mlados vidili. za treãi elemenat). Središwi deo Da poznaš. koja mi ne pristav svegj åini cviliti. Ovim se završava apostrofa i nabrajawe i tek razaznaje da se radi o jednoj u nizu dubrovaåkih obrada teme dijeqewa: „mene ste daleåe. odreðenoj atmosferi koja nalikuje pastoralnoj. u jednom zajedniåkom pojmu (stvorewe). 29 Po kratkoãi (10 stihova). gospoje. identiåne strukture. posle deset stihova. s tim da je prva serija iskomplikovana uvoðewem i razgovora za drugi. Poåetni uzvik remeti vizuelni efekat vertikalnog grupisawa. i usta. riå. kad bi znali. ljuvena usilos i moj plaå priljuti åinil bi. na isti naåin.39 nabrajaju i razraðuju elementi koji bi trebalo da poetski subjekat odvrate od tuge (dragini: pozor. ni ãe bit po sve dni" (11—12). boljezan. uvode se usklikom kosi prameni. usti rumene. prvo. 7). zapazili smo ovu šemu u dvema pesmama dvostruko rimovanih dvanaesteraca. i to u takozvanom prvom periodu. Da bi pokazao koliki je wegov bol. pravilno rasporeðena u poåetnom stihu svakog dvostiha (7—12). pesnik nabraja ÿivotiwe i druge elemente iz prirode koji bi. jedan od jednog). . a onda se na kraju pesme ti elementi. boljezan. 174. 30 „Oh gizde razlike i hvale kojim ni / pod nebom prilike. Za å taka jes ljubav u meni na sviti. vidjeti da more ovi moj grozni cvil. govor. sauåestvujuãi „prosuzili". i mojoj tamnosti. / ter daleå od vas ja tuÿno se snebivam / i lica sveð moja suzami polivam". ke travi mu mlados cieã tvoje jadovne ljubavi. gospoje. / veã sunce ne istjeåe tolike vridnosti. ako je o tome uopšte dozvoqeno govoriti kad nedostaje metriåki oblik. istim redom.

završni — opet obraãawe dragoj. Er da se svak zdravi. kad bi me tuÿice i plaå moj slišile. Åvrsta struktura naglašena je jakim paralelizmima. Sastoji se iz dve serije pluraliteta rasutih kroz tekst. što neãe znan åovik. u kom se spovida. kamenje (A1) i sama ti. za ono doba poznate lekove (trave. Zagreb 1880. Pantiã: Pesništvo renesanse i baroka. zvijer (C1). XI. kao i. ali nepotpuno. Maÿibradiã je åitavu pesmu osmislio kao konåeto koji se zaoštrava u završnoj poenti: šta bi tek celov drage mogao. sad kao „vili". jeste li vik vidil' (61) i Sliš'te moj pun jada uzdihaj i tuÿbu (62). izokolonom. inicijalne rekapitulacije. jur trave i bilja razlika. 32 Maÿibradiãeve pesme citirane su prema Pjesme Miha Buniãa Babulinova Maroja i Oracia Maÿibradiãa Marina Burešiãa.40 sve zvijeri (C1) i ptice (C2) ÿeljno bi cvilile. koje se odvojeno rekapitulišu. . 131—133 (Pjesni ljuvene). Na nivou kompozicije. vilo. uz neke ispravke. Maÿibradiã najpre. SPH.32 komplikovanije je izvedena shema sumacije. jur trave i bilja razlika Boljezni ozdrave nemoãna åovika. takoðe s temom qubavnih muka (Mnoge. dvostruka shema sumacije naglašava binarnu strukturu. 34 Maÿibradiã je uopšte u obradi teme qubavnih jada sklon raznim vrstama nabrajawa i to višeålanim. kad veã wen pogled i lice mogu da ga izleåe (oksimoronska konstrukcija: atributi wene lepote treba da ga izleåe od rana koje mu je qubav prema woj zadala). narav je podala Moã bilju i travi nada sva ostala. Åesto rieå izvida. da moreš zaåuti u plaåu boljezni. ptice (C2). jer se prvi i drugi ålan prve serije dva puta ponavqaju. Kamenje od gore toliku ima moã 31 U završnoj sumaciji nedostaju dubrava — luzi ali je zato uvedena vila. o zvizde. Potom rekapituliše ålanove druge serije. Kontaminacijom petrarkistiåkih motiva. Pesma je dodatno iskomplikovana. za šta su pardigmaticni primeri Recite. 18). Drugu pesmu. ova pesma je majstorski oblikovana: uvodni deo — obraãawe dragoj (kao „gospoji"). bilje. vim. svako bi stvorenje (H) mu mlados ÿalilo. drÿeãi se istog redosleda. štampao je i M. i to dva puta: prvo glagolima. rieå. središwi deo — eksplikacija teme. a na nivou razvijawa teme niz ålanova prve serije treba da predstavi opštevaÿeãe. rekapituliše — pojaåavajuãi polisindentskom konstrukcijom — ålanove prve serije. a onda imenicama.34 Mnoge. ali sad s negativnim predznakom (opštevaÿeãe za wega ne vaÿi). vim. kroz celu pesmu. s tim da se u drugoj seriji osim imenica rekapitulišu i glagoli koji se odnose ili su izvedeni iz tih imenica. a dva elementa druge serije (pogled — lice) — dotad nepoznate i neåuvene. pesnik uvodi vilu kao neku vrstu sumarne.33 Da bi ostvario poentu. Beograd 1976. 165—166. pa se tako središwi deo povezuje sa završnim. 33 Pre no što ãe rekapitulisati drugu seriju. Uopšte. bol'jezni da zna lik. kamenje).31 U sledeãoj Maÿibradiãevoj pesmi. ke ÿivot moj ãuti zacjeã tve ljvezni. sinonimijom u stihovima koji grade shemu sumacije. izborom reåi iz istog semantiåkog kruga.

da moÿe odnit' zled. Ni dati tuzi lik ljuveni sam pogled. 126—132. da sreãom ljuveni nje celov tko steåe. 407—418. 1976. kao zakquåak. magla i ništa. ni bilje. 35 D. Pogleda na mene i lice obrati. što nijesam mnil. Fališevac. Šest ålanova šeme. 104 (ona je naziva versus rapportatio). Buniãa. tere se ne vidi.35 Moÿemo slobodno reãi da je Buniã od svih dubrovaåkih pesnika koji su se ogledali u ovoj šemi najveãi majstor. Dometi. U središwem delu — eksplikaciji teme — razvija svaki elemenat ponaosob. majstor u poigravawu svim izraÿajnim moguãnostima poetskog jezika. nu brzo dogori i sam se ugasi. magla i ništa). Buniã-Vuåiã. Zagreb 1987. ni scijenih do sada. rad ti bih da meni tko godi sad reåe. Eto. kao što je. 91) strogo se drÿi broja i redosleda elemenata. Zu den Gedichten von I. Plam slame uzgori. Vihar se zameãe sred ljetne tišine. Tschiÿewskij. San ludu uskaÿe da ima što ÿudi. U literaturi su veã zapaÿeni nekoliki primeri sheme sumacije u poeziji X. svijem svijetom uskreãe. 1/2/3. d. 48. uostalom. nu doåas pak mine. i sjene s nami ni. da se posluÿimo Fuåilinim izrazom.41 Da mnogu zled more izvidat' i pomoã'. nu kad smo u tmini. 1983. Ivan Buniã-Vuåiã. Dvostrukim sumirawem potenciranim treãim grupisawem na vertikalnom planu pesma dobija veoma åvrstu i zaokruÿenu strukturu. 25/26. pesnik dva puta sumira: u prvom stihu kao uvod i u posledwem. izvida svršeno. U trima pesmama (28. koji u stvari predstavqaju metafore/embleme bjeguãeg vremena (vihar. U ovom. san. meni se prigodi vidjeti. ku ljubav da. Po strukturi same šeme. koju bi on rados u sebi steã' mogal? Er scijeni ma mlados da bi se blaÿen zval. R. najinteresantnija je Vrhu smrti (Budi nam spomena ljudska su godista. Nu ne åuh povas vik. Nav. plam. Slovo. sjena. san.. plam i sjena. od koga ni trava. . da lice rumeno ranu. 91). D. kao da je Buniã jedno od osnovnih stilskih svojstava svoje poezije — gomilawe — doveo do krajwih granica: Budi nam spomena: ljudska su godišta vihar. k nebesim uzlazi. postiÿe vizuelni efekat i treãe. 31—32. „komplikovanom geometrijskom obrascu". Sjena nas sveð slidi. Ivan Buniã-Vuåiåeviã. tijem ÿelje ljuvene u meni sve skrati. Lachmann. vertikalne rekapitulacije. a pošto su ti elementi uvek u inicijalnom poloÿaju dvostiha. Nu ako nje pogled i lice rumeno izvidat' moÿe zled i srce ranjeno. ova vil kad me zla slobodi. ni rieåi razmi vil gizdava ozdravlja i lieåi.

Magla sve pokrije o zori. da bi odgovorili — vrlo pesimistiåki — na pitawe šta je åovek.. Ðurðeviãa). 38 Sjajnu analizu ovog Buniãevog majstorstva daje D. metafora. Tri od navedenih elemenata ÿenske lepote (oåi. u petoj. zaoštravaju u shemi sumacije: na primer. u vidu odgovora. mlijeko. ma Ljubice) u svakoj od åetiri strofe pesnik — vrlo senzualno — pita. simbola koje gomilaju i. Lettere italiane. / svaki grijeh se moj uzroåi / odsad sluÿe samo tebi / pomas. Da bi istakao atribut — u staroj poeziji veoma cewen — dragine lepote. Gunduliãa i I. sluÿeãi se silogizmima i paralogizmima. 37 Uz ove. sumirajuãi te elemente (kuf. svaka na svoj naåin. Ratkoviã. Quelques réflexion en marge d'une antologie mariniste. u jednoj strofi sumiraju i u Mandaljeni pokornici (¡¡. u drugom delu pesme opovrgava ono što je u prvom delu tvrdio: za wegov „poraz" kri36 U plaåu drugom (Spoznawe) Suza sina razmetnoga imamo. moÿemo navesti još jedan.42 nu pozna da laÿe kad se lud probudi. prsi. pram. oåi. magla i ništa. ponekad. uz rekapitulaciju. francuski pesnik Ÿ. SPH. une fumière". XXXV. . ovog puta s nepotpunom shemom sumacije (Dan viðeni. 48 (Kome hoãeš. plam i sjena. Fališevac (nav. Uporedi na primer ¡¡¡. na kraju. U Bilo je vidjeti kada se raskrili (28) rekapitulacija je u funkciji poente pesme. vjerovat ko ãe moã. un sogne. u posledwem dvostihu. rekapitulirao istim reåima i istim redosledom sve ÿeqene atribute wene lepote. 190—191). 176. ali u potpuno drugaåijoj funkciji: (sve) sve što je nekad sluÿilo grehu Mandaqena zaziva da se pokaje. temom dragine lepote. ma nu pak sve se opet sakrije kad sine sunåan zrak. zora) u vidu poente zakquåuje da ona sve te elemente belinom „nadhodi". Ništa je sve brime. lijer. obrnutim redom. U pesmi Poraza od moga kriviãu mu vilu (63). dosad neuoåen. 293). U baroku tema bjeguãeg vremena skoro po pravilu se ostvaruje raznim tipovima akumulacije i raznim vrstama nabrajawa koje ponekad prerastaju u komplikovane kompozicijske obrasce (od dubrovaåkih. 100. Budi nam spomena: ljudska su godišta vihar. usta) razraðuju se u po dve i. VI. u literaturi se pomiwe još jedna Buniãeva pesma. wenu belinu. u „fingiranoj sudskoj raspravi". da bi na kraju. un mensogne. pram i oåi". U pesmi br.37 Pored ovih primera. uvek na isti naåin. d. Mnogi evropski pesnici. pram. Boÿe od nebi. na primer. predstavqa simbol beline u prirodi. s tim da ne primeãuje da se ono zasniva i na shemi sumacije. prema J.38 pesnik.36 Druge dve Buniãeve pesme åija je kompozicija ostvarena dosledno sprovedenom shemom sumacije bave se. sluÿe se istovetnim repertoarom slika. Zagreb 1971. 109—120 Uzdasi Mandalijene pokornice. za ljetim zle zime. Šasiwe (J. usti. delova lepote. 103). snijeg. setimo se samo najupadqivijih primera kod X. pesnik prvo u svaki dvostih uvodi i razraðuje po jedan elemenat onoga što. 120— 121. 162—163. 130. Rousset. nav. 1954. uvodi se i novi elemenat — pomast: „Tijem sva s kojijeh. U završnom stihu te celine. 133—140). Chassignet) (ÿivot je „… un confle. svaka stvar prohodi. san. tako obraðen motiv prolaznosti lepote kao varijante teme bjeguãeg vremena. kome li ãe draga dati usti. po wegovom mišqewu. 201—202. Buniãeve pesme navedene su prema Djela Dÿiva Buniãa Vuåiãa. Na kraju pesme. za danom noã hodi. priredio M.

bocca. s tim da najåešãe pokriva ceo tekst. shema sumacije vezuje se obiåno za kraãe lirske pesme (samo jedan primer je u duÿoj). 73). U vezi s leksikom šeme. occhi. odnosno nisu. Još su zanimqivije varijante u kojima pesnici — takoðe sledeãi ili se uklapajuãi u italijansku. Amor è dolce foco. mano. Uz pomoã dvostruke. odnosno šeme u kojima se pesnici ne drÿe strogo broja i redosleda elemenata. što se tiåe metriåke podloge. Canzoniere (man. samo dva su — oba Buniãeva — u osmercima). ali je kontekst dijametralno suprotan). pre svega italijanske primere. on sƒm (ja isti) i ljubav nemila. .43 vi su. za opise dragine lepote izvedene shemom sumacije javqaju sliåni izbori reåi. a lijeka ne daje boleãoj moj rani. samo dva primera: G. III. na primer. Kriv sam ja isti sam er zgorjeh hoteãi ljuveni na ne plam ko ljepir na svijeãi. Rinaldo. Tako nabrajawe elemenata iz prirode u razliåitim funkcijama. Marino. al ljubav nemilu? Kriva je ma vila er tuÿni ÿivot moj ona je zanila kroz vedri pogled svoj. pored jednog u polimetriji. tipiåna je evropska leksiåka podloga šemi. opet najåešãe. I ljubav kriva je koja me obrani. preovlaðuje dvostruko rimovani dvanaesterac (od 16 sluåajeva.39 Po strukturi preovlaðuju „neåiste" šeme. Daqe. veã ih sumiraju zajedniåkim pojmom (u dva sluåaja to je stvorewe). Ukoliko ostavimo po strani prevod Aminte i stihove iz Mandaljene pokornice. bocca u Seguasi Amor. Buniã dokazuje dve kontradiktorne teze: Poraza od moga kriviãu mu vilu. odnosno evropsku 39 Da se u poeziji baroka. kao i nabrajawe atributa ÿenske lepote. odnosno evropske pesnike. kriv sam ja i ljubav kriva jes. Zato zla za moja i za mu hudu åes Kriva 'e vil. 146—150 (occhi. Dubrovåani uglavnom slede italijanske. pored tolikih. i u drugim poezijama korpus je nevelik. fianco) i C. što je zacelo posledica komplikovanosti same šeme) navode nas na neke zakquåke o shemi sumacije u dubrovaåkoj poeziji u odnosu na evropske. Adone. Interesanto je da dubrovaåki pesnici u nekoliko sluåajeva pribegavaju osobenoj varijanti sheme sumacije. al mene istoga. qubavni (12 primera). odnosno elemente koje posebno obraðuju u krajwoj rekapitulaciji ne ponavqaju. prav sam ja i ljubav! Veã nevelika saznawa iz ove oblasti (uostalom. odnosno ponovqene sheme sumacije (identiåni su elementi. vila. neka nam posluÿe. Tematski okvir je. capelli. Nu ka 'e vil krivina što srce me gori kad Višnji s visina lijepu je satvori? Zašto li kriv sam ja er zgledah ljepotu u kojoj sunce sja mojemu ÿivotu? Ki li je grijeh ljubavi er zlatnu svoju stril put mene upravi kroz ljepšu od svijeh vil? Tijem rijeti jes sila istino i uprav: prava je ma vila.

Ma. Summationsschema. e poi nella letteratura medievale latina. i petrarchisti italiani. Ranjin. Torino 1866. un altro di Dÿ. …) stavqa na poåetak svakog stiha. D. kao i one s vizuelnim efektom vertikalne rekapitulacije. varie classificazioni e definizoni. nella sua forma ideale..40 S obzirom na sam postupak. Zlatariã. H. folgore. lo sfondo metrico è rappresentato dal dodecasillabo doppiamente rimato. u strambotu Non ha la terra tanti arbori e herbe završnu rekapitulaciju ostvaruje glagolima izvedenim iz prethodno rasutih imenica. dolaze i iz wih izvedeni glagloli. oltre quattro già noti.44 praksu — elemente koji se razraðuju. Buniãa. ili. kratkoãe ÿivota (aura. 42 Ili da se bar dovedu u sumwu neka uvreÿena mišqewa. prevalentemente sostantivi. . in una parte o in tutta la poesia. Strambotii e sonetti. Drÿiã. nebbia. lampo. åime. 41 Na primer. e. 28 (up. na primer da je Zlatariã åisti bembista a ne imitator petrarkizma kvatroåenta. dopo la fase iniziale del successo. 6). Maÿibradiã. pored imenica. sledi Lukijanov primer: nav. kao i wihovom odnosu prema vaÿeãim zapadnoevropskim modama i modelima. che si ripetono alla fine dell apoesia usando le stesse parole e lo stesso ordine. nel periodo 1525—1575. consiste nell'ennumerare alcuni elementi. ali i moguãnosti da te „igrarije" pomognu da se doðe do nekih novih saznawa o samim dubrovaåkim pesnicima. kod koga su elementi šeme (odnosno takoðe metafore/simboli kratkoãe ÿivota) na poåetku svakog dvostiha.42 Mirka Zogoviã ESEMPI DELLA SUMMATIONSSCHEMA NELLA POESIA RAGUSEA RINASCIMENTALE E BAROCCA Riassunto Summationsschema. Italijanski pesnici su åesto posezali za dodatnim. Altissimo. odnosno metaforama. sogno. odnosno metafora/simbola. vertikalnim sumirawem. time efekat vertikalne sumacije biva upadqiviji nego kod Buniãa. Benché esistano alcuni esempi nella letteratura greca e romana. zapoåiwuãi svaki stih novim elementom. A questo schema nella letteratura vengono attribuiti vari nomi. ovvero dei manierismi formali (Curtzius). la rigettano come il prodotto tipico del petrarchismo quattrocentesco. deve la propria diffusione in tutta l'Europa alla poesia cortese italiana della fine del Quattrocento. po Fuåilinom mišqewu. Il presente lavoro ne riporta finora non individuati esempi nella poesia di Dÿ. d. Nel barocco diventa di nuovo popolare in tutta l'Europa. veã pomiwana Kazonijeva oda koja svih 29 elemenata. zvani Altisimo. u završnoj rekapitulaciji zamewuju sinonimima. Ovo bi trebalo da bude doprinos sagledavawu fortune artificijelnih igrarija u dubrovaåkoj kwiÿevnosti uopšte.41 Izneli smo ove nekolike primere sheme sumacije bez pretenzije na celovitost slike o prisutnosti šeme u dubrovaåkoj poeziji. izd. D. ombra. L'autore l'ha prende in esame come uno dei giochi artificiosi. la corni40 Italijanski pesnik kraja H¢ veka Kristoforo Fjorentino (Christoforo Fiorentino). posebno su komplikovane šeme s dvostrukom — poåetnom i krajwom — rekapitulacijom. Nella poesia ragusea lo Summationsschema si riscontra generalmente nelle poesie brevi.

i ragusei di solito seguono l'esempio dei modelli italiani. . ovvero gli schemi nei quali i poeti non rispettano rigorosamente il numero e la sequenza degli elementi. Questo studio. ovvero europei. Per quel che ruguarda il lessico dello schema. I poeti ragusei. e di indicare. una possibile via per aquisire le nuove conoscenze sulla letteratura ragusea ed il suo rapporto con le mode e modelli europei. optano anche per le varianti particolari. pur seguendo l'esempio della prassi italiana. prevalgono gli schemi „irregolari". degli atributi della bellezza femminile). tenderebbe a rappresentare un contributo ulteriore per delineamento della fortuna dei manierismi formali nella poesia ragusea. che prossegue la linea iniziata con il versus rapportati. (ennumerazione degli elementi della natura.45 ce temtica — amore. Secondo la struttura. altrettanto.

.

Bogišiã farsama smatra samo Komediju V i Komediju ¢¡. Zagreb 19612. Dubrovnik 1871. 6 Mihovil Kombol. Armin Paviã. komedije (V. KQUÅNE REÅI: farsa.2 I M.42-2. Paviã je åak Naqeškoviãeve tri komiåne drame hteo da stavi uz bok komediji del arte. Zagreb 1913. parodija. Nikola Nalješkoviã. Dubrovnik. 4 Branko Vodnik. Povijest hrvatske knjiÿevnosti. ÿanr. Pantiã kaÿe da je stil Komedije V sasvim sliåan onom kojim su pisane „papreno smešne i silno zanimqive farse" (Miroslav Pantiã. 163. motivi. Kombol. 332—333. godinu. Popoviã5 i M. 5 Pavle Popoviã. Matica hrvatska. jedinstvo mesta. FARSE NIKOLE NAQEŠKOVIÃA — POETIKA ŸANRA Bojan Ðorðeviã SAŸETAK: U studiji se raspravqa o poetici farse i wenoj primewivosti na tri tzv. XXXI. kalendar za 1870. 7 Tako M. knjiga I. Beograd 19203.09 Nalješkoviã N. 149. A. 160—161.6 Tek u novije doba ponovo se za Naqeškoviãeve komiåne drame vraãa ime farsa. Zbornik Matice srpske za kwiÿevnost i jezik. Rad JAZU. Matica hrvatska. 146. ¡ Iako se još u kratkoj belešci uz jedno od izdawa (Joza Buniãa) Naqeškoviãeve Komedije ¢ tri Naqeškoviãeva dramska teksta sa komiånim sadrÿajem nazivaju farsama. 106. knj. 237. 1 2 . Zagreb 1902. Medini3 i B. uostalom kao i P. Zagreb 1875. uticaji.163. 1955. sa Naqeškoviãem prvi put stupio na dubrovaåku pozornicu.1 terminološka zbrka nije mogla biti izbegnuta. Vodnik4 ove drame zovu komedijama. 70). situacije. Povijest hrvatske knjiÿevnosti do narodnog preporoda. dakle. koji je. 3 Milorad Medini. Povjest hrvatske knjiÿevnosti u Dalmaciji i Dubrovniku. Stariji prouåavaoci Naqeškoviãevog dramskog rada ove su komade nazivali uglavnom „komedijama". 357.UDC 821. Prilog k historiji dubrovaåke hrvatske knjiÿevnosti. Geca Kon. Pokazuje se zašto sva ova tri dramska dela pripadaju ÿanru farse. Naqeškoviãeva komedija „arecitana" u Mara Klariåiãa na piru. Pregled srpske kwiÿevnosti.8 I drugi. III. Naqeškoviã.7 ali to lutawe i daqe traje. Tako R. Rad JAZU. VI i VII) Nikole Naqeškoviãa. 8 Rafo Bogišiã.

) ne réside pas essentiellement dans les idées et le degré d'agressivite qu' elles présenttent. 11. Komediju VII vide kao pravu komediju u kojoj je farsiåna struktura prevaziðena. 108). Primjeri iz povijesti hrvatske drame. Novak Komediju VII zove „pseudouåenom komedijom" (Slobodan P. d. 1951. M. surtout la sottie (podvukao B. moramo zvati jednim imenom — farse. 15 „… la différence entre la farce et les autres genres." Halina Lewicka. „dramatizacija tradicionalnih novelistiåkih motiva". prema tome. Hrvatska renesansna drama. sve nijanse ove podele nije. Paris — Warszawa 1974. 1988. i koje je Naqeškoviã tokom svojih trgovaåkih putovawa tridesetih godina XVI veka imao prilike da gleda. Dani hvarskog kazališta: renesansa.9 Åak ni Komedija V i Komedija VI nisu uvek uzimane kao farse. Åakavski sabor. Volume XIV. poput Alioneovih. 190 11 Isto. P. Cibotto).12 Wena saÿetost dovela je vrlo brzo do sve drastiånije groteskne radwe koja je svojom suprotnošãu jasno odstupala od okvira u koji je bila smeštena i tako se izdvojila kao poseban dramski rod. Novak. A. Novak. XXXVI. Švelec je zove „nekom vrstom eruditne komedije" (Franjo Švelec.. 9 Åesto su u tome bili nedosledni. åesto obilovale folklornim motivima)13 i one koje su. Dramaturgija maske Nikole Nalješkoviãa. kao Bogišiã koji prvi Komediju VII zove komedijom. 451. nav. La commedia I. 1976. 13 Ludovico Zorzi. pokušali su da. 72). Edition Klincksieck — Edition scientifiques de Pologne. 15—16). Bogišiã. Dovoqno je samo istaãi da je farsa åesto bila podloÿna eklekticizmu i doticala se sa drugim ÿanrovima: u Francuskoj naroåito sa sotijom. P. bez obzira na to da li su podeqeni u åinove ili ne i bez obzira na to koliko se dodirivali sa graniånim ÿanrovima. S. 191). Split. a. 1—2. Novak. razloga za daqe polemike nema. lettere ed arti. potrebno nabrajati. Enciclopedia Italiana di scienze. Najzad.16 Jasno je. 1976. uglavnom bez argumenata. nav. åemu su ton davali Rukante i Kalmo. Farsa je u francuskom i italijanskom pozorištu sredweg veka najpre predstavqala samo intermeco u okviru crkvenog prikazawa. scenama Francuske i Italije. Istituto della Enciclopedia Italiana. 16 Teatro veneto (a cura di G.11 Uprkos svih ovih lutawa. 193.). za Komediju V kaÿe da je to „dramski prizor bez åvršãeg ustrojstva". Moguãnosti. Giulio Einaudi. Guanda.14 Naravno. XIX. To isto moramo primeniti i na tri saåuvane farse Nikole Naqeškoviãa. Kao takva ona je zatim pretrpela jak uticaj novele. za ovu priliku. kao u Firenci. Parma 1960. Etudes sur l' ancienne farce francaise. zajedno sa nekim drugim.10 ili da je to „naturalistiåki prizor". (s. a verovatno i åita. Roma. a odmah zatim kaÿe da je radwa tipiåna za farse (R. 10 S. 79—80. Il teatro e la città. što je dovelo do uslovne podele farsi na one koje svoje teme i motive crpu uglavnom iz svakodnevnog ÿivota (te farse su.. P. XXXIX—XL. Muhoberac bez argumentacije zakquåuje da je Komedija VII uistinu prava komedija (Mira Muhoberac. Vallardi. 3—4. 12 Ove prvobitne farse u nauci se nazivaju i „farse spirituali" (v.48 mahom hrvatski prouåavaoci. . Torino 1977. pa S. 14 Irineo Sanesi. Dubrovnik.15 a u Veneciji sa uåenom komedijom. Ð. recimo. d. Milano. Svi Naqeškoviãevi komiåni komadi — tri ih je na broju — pripadaju onom dramskom ÿanru koji je još u XV veku zagospodario. da sve te raznovrsne komade. 838).

105. farse villerecce.17 Sa tom tradicijom uspešno je nastavio Pjetro Antonio Karaãolo. obiåne scene u kuãi. kao što je bio jak uticaj sijenskih ekloga i rustikalnih farsi. pisane farse u tom duhu.19 U Sijeni se farsa ni u jednom trenutku nije odvojila od rustikalnih motiva. O tome v.23 Nije teško utvrditi da su do Naqeškoviãa pre dospeli likovi poput onih iz Karaãolovih farsi.. mogao da se upozna sa raznovrsnim primerima farsiåne dramaturgije. ma gde da je u Italiji bivao. 18 Isto. Laterza e figli. notari. sveštenici.21 te padovanske kontraste koji su nosili u sebi farsiåne motive. Sanesi. pa su zatim. Sanesi. Veã je primeãeno da „dramske scene Naqeškoviãeve povezane su s onim mletaåko-padovanskim samo po tome što pripadaju istom tipu". d. u åast Izabele Aragonske. 21 I. onda kada je Naqeškoviã došao u dodir sa wom. Naqeškoviãu su mogli biti mnogo bliÿi baš likovi koje je Karaãolo unosio u svoje farse: graðani. nav. 451. Sasvim je verovatno da su se i u Veneciji igrale farse cavaiole. godine. dobila je izuzetnu popularnost i obogatila svoje dramsko tkivo uticajima drugih dramskih vrsta. Sanesi. U Napuqu je neka farsa izvedena još 1497. Meðutim. muÿevi i ÿene. godine. 51—52. Sijena u ÿivotu i djelu Marina Drÿiãa. 13. Ovaj plemiã je svoje farse prikazivao uglavnom u Astiju. odnose koji vladaju meðu qudima. 459. U wima nije bilo starih tvrdica. 1982. nav. 24—56. Leo Košuta. Pri tom on nije pretrpeo uticaj mletaåkih razvijenih farsi kakve su pisali Rukante i Kalmo. Ono što je znaåajno jeste åiwenica da je farsa u Italiji. Prolog. tokom celog šesnaestog veka. prikrivene obzire i laÿi. i Naqeškoviã je. 16..24 Upravo u Karaãolovim farsama naš pisac je mogao da sretne istu onu okrenutost svakodnevnom ÿivotu. d. Bogišiã. ona je cvetala u celoj Italiji i u svakoj oblasti dobila neke specifiåne odlike.20 Meðu ostalim vrstama farsi treba istaãi tzv. 467. 439. XIV. Ova vrsta farsi mnogo je više uticala na Marina Drÿiãa.22 Farse u Veneciji bliÿile su se svojim sadrÿajem i karakterizacijom likova tzv.. popularno nazvane kavajole. poput Florijane. zapravo na karnevalu u obliÿwem Leåeu. Pa iako nije preveo ili preradio nijednu 17 Benedetto Croce.18 Karnevalske farse Ðan Ðorða Alionea pak više su zasnovane na novelistiåkim temama. 23 R. . gramzivih i oblapornih a lukavih slugu. nav. veã imala ustaqeni oblik. nav.. Takoðe. Gius. 24 I. 22 Isto. Uticaji su bili neprekidni. uåenoj komediji. d.49 II Moÿemo pretpostaviti da je Naqeškoviã veãinu farsi gledao u Italiji. Bari 1916. izvedene u Firenci 1518. 19 I. I teatri di Napoli dal rinascimento alla fine del secolo decimottavo. sluÿavke. parazita i kurtizana. gde je najduÿe bivao tokom svojih trgovaåkih putovawa u mlaðim danima. a sijenski Rozzi dali su ovoj farsi poseban oblik. d. ne sme se pretpostaviti da su veze i putevi meðu italijanskim gradovima renesanse bili zatvoreni. 469—470. 20 Isto.

440. knj. Uprkos tome što je teme åesto nalazio u novelama. jawuse. 28 I. Da je to moglo uticati na Naqeškoviãa. Stari pisci hrvatski. pantufe. fracete. Alione je sadrÿinu svojih farsi obogaãivao prizorima iz svakodnevnog ÿivota. 29 Isto. 440. Uz naziv farse dati su brojevi odnosnih stihova. xangrizava je i zabrawuje muÿu da se viða sa prijateqima. nav. cokule. s biserom podveze. košuqe. Tako u Alionea imamo svakovrsne nazive jela. naprske.. ubruse. 25 Pjesme Nikole Dimitroviãa i Nikole Nalješkoviãa (skupili dr.25 tako sliåne obaveze — za koje slutimo da neãe biti izvršene — nalazimo i u Karaãolovoj farsi La Cita e lo Cito od koje nam se saåuvalo nekoliko fragmenata. 451. ne poštuje je. Jagiã i dr. nije teško pokazati. ne ugaða joj. naprotiv. i to u gotovo svim wegovim farsama. 26 I. Gj. Tako se nevesta obavezuje: … a la sua vita non mancare de maje s'accarezzare co lo Cito…26 U Naqeškoviãevoj Komediji V to je ono što ÿena oåekuje od muÿa. Sanesi. Dovoqno je setiti se kako u Komediji V gospodar nabraja šta sve od odeãe i nakita ima wegova ÿena: Ti imaš sajune. što predstavqa oåigledan uticaj francuskih farsi. V.29 Upravo to okretawe socijalnim prilikama i obiåajima grada nalazimo i u Naqeškoviãevim farsama. knjiga V. a što oåigledno druge ÿene u gradu imaju: taj veli: a meni veãma muÿ åini moj kareca neg ÿeni u gradu i jednoj…27 (Komedija V. kordune. kolete. opet razlog Karaãolovog uticaja moÿemo prepoznati u Naqeškoviãevoj prvoj i drugoj farsi — Komediji V i Komediji VI. prstene. bjeåvice pletene… (Komedija V.. u Karaãolovoj farsi i ÿenik i nevesta obavezuju se da zaÿmure pred qubavnim avanturama onoga drugog. d. 27 Sve citate donosimo prema navedenom izdawu u Stari pisci hrvatski. Zagreb 1873. Drugi autor farsi koji je Naqeškoviãu mogao biti blizak jeste Alione. 269—273). nameštaja.28 što u Naqeškoviãevim farsama ÿene nikako ne prihvataju. 253—254. kuplice. d. Sanesi. rukave. nav.50 odreðenu farsu. 289—290). Istina. odeãe. gospoða nije smerna ni pokorna. Kao što kod Naqeškoviãa gospodar i gospoða jedno drugom prebacuju da ne åine ono što im je braåna duÿnost (gospodar ne spava sa ÿenom. Daniåiã). V. razlike još veze. pa su neki kwiÿevni istoriåari wegove farse videli i kao „notizie intorno ai costumi e agli usi della società contemporanea". . JAZU.

32 dok su druge pretrpele wihov oåigledan uticaj.. poznato nam je sada samo da je 1533. XII. bilo da bez snebivawa traÿi da jede: … Djevojko. Došlo je. Diversa cancellariae 121. na raåun Marina Alojzijevog Guåetiãa. odakle je poslao robu u Feraru. Giorgio Alione. do spora. godine ušao u jedno trgovaåko društvo radi trgovine tkaninama (v. Miroslav Pantiã. verovatno je Naqe30 Ovu farsu v. 277—278). O izvoðewima i štampawima francuskih farsi v. ali i francuske fablioe i farse. sveštenik u woj ima iste osobine. I. Cerf. 55—94. Commedia e farse carnovalesche. 1899.. Paris 1886. XXI. G. Istina.35 ali ko danas sme tvrditi da on nije i åešãe putovao u Francusku. 33 Farsa de Zoan Zavatino e de Biatrix soa mogliere e del prete ascoso soto el grometto u svom prvom delu nalik je na popularnu francusku Farce du Poulier. 35 Konstantin Jireåek. godine duÿe boravio u Lionu. Neke Alioneove farse samo su prerada francuskih.33 A tu veã stiÿemo i do drugog izvora Naqeškoviãevom zanimawu za farsu. I. 481. i farsa se završava wegovom tugovankom nad sopstvenom sudbinom sa moralistiåkom poukom. na svojim trgovaåkim putovawima mogao gledati i francuske farse. „Sedam salam pokorwijeh kraqa Davida" i wihov pesnik Nikola Dimitroviã. d. Sanesi. 24 /20. 90. kao u åuvenoj farsi o Zvanu Zavatinu. Naravno. Diversa notariae 101. Archiv für slavische filologie. 28' /12. 262—263). Iako Naqeškoviãeva Komedija VI nema mnogo veze sa ovom Alioneovom farsom. Na tom putovawu bio je i u Lionu. 32 Tako je Alioneova farsa Comedia de l' omo e de soi cinque sentimenti (13—54) gotovo istovetna sa francuskom Farce nouvelle des cinq sens de l' homme moralisée et fort joyeuse pour rire et recreative. Historijski arhiv Dubrovnika /daqe: HAD/. u Marseju. Répertoire du théâtre comique en France. 451. V. a u mene stavi ovu godišnicu… (Komedija VI.51 Takoðe. jer je Guåetiã odbio da Naqeškoviãu nadoknadi troškove (v.34 a 1536. Anali filološkog fakulteta u Beogradu.31 dok Naqeškoviãev pop ostaje nedirnut ikakvim moralnim dilemama.30 Pop u toj farsi ne samo što je poÿudan i besraman u svojoj qubavi prema udatoj ÿeni Beatriåe veã je i proÿdrqiv i vinopija. 34 Nikola Naqeškoviã je 1533. 93—94. nav. bilo da ÿeli da se doåepa gosparove „godišnice": Tuj babu opravi i tovjernaricu. Sanesi. Beiträge zur ragusanischen Literaturgeschichte. najkompletnije: Louis Petit de Julleville. 31 Gio. Ali Alione je mogao biti blizak Naqeškoviãu i zbog svoje vezanosti za tradiciju francuske farse. Giorgio Alione. naime. mart 1533/). oåigledno po uzoru na Bokaåove novele. kod Alionea sveštenik biva kaÿwen.. åesto u svojim farsama izvrgavao ruglu sveštenike. Reprint izdawe pojavilo se u Ÿenevi 1967. Dalli e comp. godine. Alione je. februar 1533/). u izdawu Gio. Kako bilo. On je. 451. d. meðutim. . ti gdje si? Kuhaš li što tamo? Slobodno sve reci (Komedija VI. HAD. L. nav. 1976. Milano 1865.

u G. što mogu izjesti (Komedija V. 38 A. i ovde je dubrovaåki pisac ispoqio zavidan stepen originalnosti. Paris 1862. svaðaju se meðusobno i ogovaraju svoje gospodarice. t. U ovom izdawu farsa Les Chambrières nosi broj 51. i to podeqenu u dva dela: u prvom sluÿavke ogovaraju. svoje gospodarice. d. 37 H. Maruša je po jednom detaqu sliåna bezimenoj sluÿavci iz jedne francuske farse. ali je sigurno u wima mogao naãi sluÿavke koje su drske. 395—400). I one su drske. a ima i ckvare onamo pod skalom veãe po bokare pritopqene s salom. prepiru se sa gospodaricom. ne moÿemo reãi koje je francuske farse Naqeškoviã znao. nav. vrlo indiskretno. Cambridge (Mass. koja åezne za dobrim paråetom peåenice. 39 Mince de caire. za utra za vas dan kako ãu t' rijet' muÿu tvoj ÿivot sramotan i diqi svakdawe. 392—394). farsiånoj. broj 22.37 Sliåna je tema. 111.38 I u mnogim drugim francuskim farsama sluÿavke imaju iste osobine. a u drugom se svaðaju i tuku meðu sobom. 71—84. Nalazimo je kao Les Chambrières. Jedna takva farsa imala je mnogo verzija. ter ãu t' poã' zamesti toliko prikala. a istovetni likovi sluÿavki i u farsi Caquet de bonnes chambrières.52 škoviã tim prilikama gledao francuske farse. nav. 36 Ovu farsu je objavio Gistav Koen u svom kapitalnom izdawu: Recueil de farces françaises inédites du XVe siécle. i s kijem se vagiðaš… (Komedija V. kao što to pomiwe Maruša: Na vjeru i dušu. 1949.). . de Montaiglon. d. Uprkos svim ovim sliånostima motiva i situacija. Recueil de poésie françaises des XVe et XVIe siécles. V.. i one ogovaraju svoju gospodaricu. Te osobine poseduju i Maruša i Milica u Naqeškoviãevoj Komediji ¢. u saåuvanom korpusu italijanskih i francuskih farsi ne moÿe se naãi nijedna koja bi bila direktan predloÿak nekoj od Naqeškoviãevih farsi. da peåu ukrala ne budem od gruda. Kao i kada su ekloge u pitawu. toj bogme nije mala. Lewicka. a do drugih je mogao doãi preko italijanskih prerada.. estetizaciji. The Mediaeval Academy of America.36 Ova dva dŒla åesto su izvoðena i kao zasebne farse. Cohen. Danas.39 Isto to — da se dobro najede — predstavqa vrhunac zadovoqstva i za Marušu: al zqe t' bih ja stala i bila prem luda. zahvatajuãi u tkivo svog grada. Osim toga. naravno. i u porodicu kao bitnu socijalnu kategoriju koju je podvrgao svojevrsnoj.

53 ¡¡¡ Da su Naqeškoviãeva komiåna dramska dela farse — pa i najsloÿenije od wih. Paris 1896. U farsi pak „wih karakteriše posao kojim se bave. B. Preobrazbe farse. a bez poštovawa jedinstva mesta. London 1967. braåni i društveni status". 308. Odnos farse i komedije nije tako jednostavan. Ð. osnovno sredstvo kome pribegavaju pisci farsi. Ÿanen). 40 41 . Zato se liånosti u farsama najåešãe uopšte ne imenuju ili imaju stalna imena.41 Tako se tipovi nikada ne razvijaju u karaktere. u knjizi Dragan Klaiã. parodiånost. Salzburg 1957. jasno je da u wima nema liånosti koje bi izazivale simpatiju gledalaca. I. dosta široku definiciju prihvatimo. 45 „… il y en (u farsama. 46 Zvonimir Mrkonjiã. Théâtre comique du Moyen-âge. Theater Geschichte Europes I. jeziåka stilizacija. 149—150. Ako ovakvu. 30). Pozorište i drame srednjeg veka. opet nije daleko od istine i da je „farsa krajwi oblik komiånog/komedijskog izraÿavawa u kojoj se smeh istiåe na uštrb verovatnosti. 32.) a peu de franchement antipathiques.40 Obiåno se uzima da je osnovni ciq farse. one su u komediji obiåno odreðene svojim porokom koji postaje spiritus movens dramskog zbivawa. a u italijanskim Zvan. za razliku od komedije. Ogledalo mahnitosti. Centar za kulturnu djelatnost. u kojoj se izvodi najåešãe surova šala. Histoire de la langue et de la littérature française des origines à 1900. tek neznatno varirana.43 a porok samo potcrtava wihovo karikaturalno biãe. Ova definicija potiåe još iz 1548. Iako farsa po svom unutrašwem ustrojstvu prethodi komediji. Oxford University Press. kratka i zbijena. pas de ces bons héros. Komiåno u duhovnom i svetovnom pozorištu. a pruÿio ju je u svojoj kwizi Art poétigue français Tomas Sibile. Komedija VII — najlakše je pokazati prateãi kako se neke od osnovnih odlika farsi prepoznaju u wima. a posebno uz pomoã neslane šale i telesnog ataka na aktera". Novi Sad 1988. Mrkowiã je te osobine grupisao pod pojmove saÿetost. V. prim.46 Rukovodeãi se svim dosad reåenim. raskalašni smeh ostvaren bilo kakvim sredstvima. Colin et Cie. potpuno izostaje didaktiåka namera. uprkos ukazivawu na mane. Knjiÿevna zajednica Novog Sada. Z. onThe Oxford Companion to the Theatre. Claude-Alain Chevallier. mais peu aussi qui attirent notre sympathie.45 Farsa poseduje i još neke osobine koje je jasno izdvajaju od ostalih komiånih ÿanrova. moÿemo kazati da farsa mora biti dramatizovana anegdota. ovaj mehanizam pak iscrpquje se u odreðenom broju tradicionalnih motiva. Paris 1973. a potpuno izostaje kritiåka dimenzija ili satira. Union Générale d' éditions. pas de ces défenseurs du faible. 43 Rajmon Lebeg.44 S obzirom na to da je karikatura. godine.42 Što se tiåe liånosti. Zagreb 1985. I Naqeškoviãev muÿ u prvoj i treãoj farsi zove se Xivo. 357. uz otvoreno imenovawe. 44 Tako je uobiåajeno ime za muÿa u francuskim farsama Ÿan (Ÿuan. 411. koriste se rudimentarnim jeziåkim sredstvima — reånikom realija — i podvrgavaju druge ili same bivaju podvrgnute parodiånom preoznaåavawu realnog vremena u teatarsko. 42 Heinz Kindermann. Zato. okrutnost. a liånosti su odreðene svojim društvenim ili braånim statusom. jer se i društveni odnosi podvrgavaju uglavnom karikaturalnom predstavqawu. pas de ces meneurs de jeu brillants et spirituels…" (Louis Petit de Julleville. anegdotiånost.

Wihov susret je praktiåno drugi prizor prvog åina. Uostalom. Naqeškoviã to ipak nije uåinio. Maruša odlazi u kuhiwu. dakle. opet. Tako se åitava radwa Komedije ¢ vrti oko svaðe „besne" ÿene sa sluÿavkama i muÿem. Komedija VII je verovatno imala oko 500 stihova. što i jeste jedna od osnovnih odlika farsi. utoliko na poqu srete se Xivo otac od sina i Petar otac od kãere…" Dakle. . veã dolazi do potpunog razarawa jedinstva mesta. Naime. Komedija ¢¡ i Komedija ¢¡¡ — uklapaju u šemu farse. kao da se pisac plašio da gledaoci neãe lako prihvatiti ovakvu podelu scenskog prostora: „Maruša poðe u ogwište. a ovi su. verovatno Placu na kojoj se sreãu Marov otac Xivo i wegov prijateq Petar. izrazito je nepoštovawe jedinstva mesta.54 da moÿemo pokazati da se i sva tri Naqeškoviãeva komiåna dramska dela — Komedija ¢. Više se ne vrše. Osim toga. Ova je Naqeškoviãeva farsa još kraãa i ima samo 282 stiha. Zapleta nema. simultane radwe. u intimnoj vezi koja se odvija takoreãi pred oåima ÿene. pa se scenska dimidijalnost postiÿe promenom mesta zbivawa. To što je Komedija ¢¡¡ nešto duÿa i još podeqena na åinove. a na kraju svi ostaju na istim pozicijama. a to se naglašava didaskalijama.47 A i u woj je radwa svedena na osnovni problem: mladiã — „bludni sin" — zaqubqen u raspusnu ÿenu. kao u prethodnim Naqeškoviãevim farsama. koje je ovde poprimilo dramaturšku znakovitost. 47 Sudeãi prema broju stihova u saåuvanom delu. U Komediji VII drugi deo scenskog prostora rezervisan je za prostor van kuãe. na desnoj strani majka nastavqa da šije i sve vreme ostaje na pozornici. ali potpuno zaustavqena u teatarskom vremenu. dok na levoj strani pozornice teåe dijalog dva oca. Uz tako svedenu radwu ide i saÿetost. Komedija ¢¡ takoðe ima osnovnu situaciju — nesnosna ÿena i pohotni muÿ. prva scena odvija se u kuãi (prostor na desnoj strani pozornice gledano iz publike) gde o Marovim noãnim izletima wegova mati razgovara sa godišnicom Marušom. ali kuhiwu više ne vidimo. iako je radwu svoje posledwe farse podelio u åinove — „atove" — Naqeškoviã nije te åinove razloÿio na scene. IV Obim Naqeškoviãevih farsi kao i wihova inicijalna intriga zasnovana na anegdotskom prizoru sasvim odgovaraju osnovnim postulatima ÿanra. ali i jednu peripetiju: fiktivnu bolest ÿene i weno „izleåewe". Sve ovo je jasno naznaåeno didaskalijom. Ako je. ona ima tek nešto više stihova od Komedije V. neizmewenih sklonosti. pošto je fiziåki nemoguãe da majka u kuãi vidi i åuje šta se dešava napoqu. Kada se wihov razgovor završi. a mladiã utera u brak. kao u prethodne dve farse. i imao ÿequ da ode korak daqe od farsiåne rudimentarnosti. na pozornici. i na jednu jedinu intrigu koju pletu svi oko wega: kako da se ta veza razvrgne. nije smetwa da i wu svrstamo u prave farse. Uslovno reåeno. pa Komedija ¢ ima 406 stihova. a mati ostane šijuãi.

Ta pretwa „nije djelotvorna u farsi.49 Nije. 238—239). a muÿa naziva „vraÿe". Ni muÿ joj ne ostaje duÿan i zove je „oslom". ta åiwenica ima u Naqeškoviãa: „Odnos gospodar — sluškiwa. 27. prisutan i u francuskim farsama. Veã je primeãeno da u francuskoj farsi agon nije toliko izraÿen izmeðu pripadnika raznih društvenih slojeva i da to nema onu dramaturšku funkciju kakvu. dokle s' tej voqe. 243—245) Jer isti takav odgovor bio bi dat i u realnom vremenu i prostoru Grada. moÿe se primetiti u Naqeškoviãevom teatru. na pretwu ÿene da ãe se ÿaliti braãi (Komedija V. . I okrutnost. Ovaj motiv kod Naqeškoviãa ostaje samo nagovešten i odmah zatim omalovaÿen. pa åak i odnos izmeðu muÿa i ÿene proistiåe u Naqeškoviãa iz jasne svijesti o strogom rasporedu unutar socijalnih skupina…"48 Zato Naqeškoviã i ne aktivira tipiåan novelistiåki motiv. kao osobina farse. a nuti gledajte gdje bratjom prijeti mi. I ÿena u Komediji VI upotrebqava iste uvrede: „ogota". izraÿena pre svega u mnogobrojnim psovkama i uvredama. i tebe još š wimi. otac — sin. gospodarica — sluškiwa. Svest o jasnom društvenom statusu svojih liånosti åuva Naqeškoviã i u Komediji VI. i u vremenu predstave. i u pretwama batinama koje upuãuje muÿ ÿeni: Al corpo del Dio. konkretno u Drÿiãevom teatru. zato si srdita (Komedija V. 1—2. o umešanosti ÿenine braãe u braånu razmiricu. XXXVI. 48 Nikola Batušiã. kako si mahnita. pa su se gledaoci sigurno i tu mogli samo smejati ÿeninoj pretwi da ãe iãi u plemiãko veãe da „vlasteli vide što patim neboga" (Komedija VI. Poð'. U teatru eruditne komedije. 1988. I zaista je. te je psuje: „govna ti jeð' duša" (Komedija V. XXXVI. Jeziåka okrutnost ispoqava se. „ogote smrdeãe". teatarsko vreme pokušava da se osamostali. meðutim. 165—166).55 I druga odlika farsi — da su liånosti odreðene braånim i socijalnim statusom — primetna je u Naqeškoviãevim farsama. „kuåka". 15. 49 Franjo Švelec. „prikuåke smrdeãe". gospodar grubo i mirno mogao odgovoriti: Ja jebu te bratje. Nalješkoviãeva „Komedija peta" i francuska farsa. nijesam te još bio. jer se nikako nije mogao nametnuti u onako strogom poretku Grada koji je svojom realnošãu uticao na teatarski prostor Komedije V. 306). 1988. naroåito u Komediji V. jer se u farsiånom teatru teatarsko vreme podreðuje realnom vremenu. Farse Nikole Nalješkoviãa. kao što nije djelotvorna i u ÿivotu". U prve dve farse ona je verbalna. 241—242). i zato je u komediji Mande Drÿiã do kraja iskoristio motiv braãe i uåinio ih je aktivnim uåesnicima radwe. Tako gospodarica u Komediji V svoje sluÿavke åasti nazivima kao što su „ogote smrdeãe". ter im se istuÿi (Komedija V. 1—2. Moguãnosti. Moguãnosti.

50 Istina. I prilikom molitve ÿena neprekidno vodi spor sa muÿem. prikazuju griješke Dubrovåana. kao i prilikom egzorcizma.51 Ako farsa.54 Zato svaka analiza Naqeškoviãevih farsi mora uzeti u obzir pre svega wihovu omeðenost zahtevima ÿanra. 332. åudeãi se kako još ima strpqewa da se svaða. s jedne strane. Tako se i u ovoj Naqeškoviãevoj farsi potvrðuje da se klin klinom izbija. d. . proizvodi komiku direktnim sredstvima.53 te da se „u wima. Ako se u prve dve Naqeškoviãeve farse surovost ograniåavala na verbalni nivo. a psovke su upuãene Marovoj „amanci". zasnovano na nesporazumu. vreða je na kraju i sam Maro u izlivu besa izazvanom poniÿewem koje je doÿiveo pred wenom kuãom. kao i vezu sa realnim vremenom u kome su nastale i prikazivane. Švelec. grubom i direktnom šalom. I zabrinuta mati ne bira reåi kada govori o woj: „pasja trabuqa". 52 Kako to åini F. što se vidi iz åiwenice da verbalnu okrutnost i sama ispoqava kada preti sluÿavkama. a „krutost moralizma kao i mekoãa tolerancije nadomještena je rugawem nasamarenom". i verbalna okrutnost ne mawka. koga na kraju drugog åina najpre wegova „amanca" polije fekalijama (istina zabunom. Dakle. a onda ga wegov prijateq Frano „aranka". i to veoma krupne. A. Naqeškoviãeve farse poseduju svest o granici ÿanra. „ne poznavši ga"). istina. kada ih moÿe prebiti cepanicama (Komedija V. izvor komike leÿi åesto i u parodijskom preoznaåavawu neke forme u lakrdiju. pa je ona u tom kontekstu „kurvina beštija". Tako se ono što na skali vrednosti pripada „gorwem" svodi na „dowe" ekvivalente. te parodija isterivawa ðavola u Komediji VI (243— 254). „putana smrdeãa". onda. Ništa suptilnija nije ni ÿena. nav. nego ih iznosi. Historija dubrovaåke drame. Mrkonjiã. svakodnevno. svodi se na banalno. Zagreb 1871. 80. sad ti ãu bogme dat' (Komedija V . 53 Armin Paviã. d. nav.. Primer za to jeste parodija molitve u Naqeškoviãevoj Komediji V (319—328). Tako i na Nikolu Naqeškoviãa kao komediografa više neãemo moãi gledati samo kao na nesavršenog i neveštog prethodnika Marina Drÿiãa.. Wih uglavnom upuãuje Marov prijateq Frano. maå.50 Predmet te grube šale jeste Maro. Medini. Tako osnovni motiv farsi natkriquje sve scene i postaje izvor nekontrolisane sprdwe i smeha. te se u wima nikako ne moÿe otkrivati satiriåna namera. ali ne zato da ih pjesnik kori i šiba. ono što bi trebalo da bude uzvišeno — molitva. pa parodiånost i iznošewe grube istine nikada ne prelaze u alegoriånost. Farse Nikole Nalješkoviãa. „kurvina deserta". pretuåe i skine mu simboliåne oznake staleÿa — ogrtaå. 54 M. 151—154). onda se u Komediji VII ona ispoqava i praktiåno.52 veã su taåne opaske prvih prouåavalaca da su Naqeškoviãeve farse „pre znak razuzdanosti onoga doba. 51 Z. da se qudi od srca nasmiju". Najzad. brokijer i åelatu. 15. 213). ili tajanstveno — egzorcizam. 149. Pa ipak. s druge strane. ti muåi.56 Poð' s vragom. a ne osuda te razuzdanosti".

. absence of place unity — it is shown that Nikola Nalješkoviã's all three comic plays — Comedy V. Comedy VI and Comedy VII — belong to farces. a cruel joke.57 Bojan Ðorðeviã NIKOLA NALJEŠKOVIÃ'S FARCES — GENRE POETICS Summary On the basis of the poetic characteristics of farce as a drama genre — a dramatized anecdote. realistic vocabulary. parodic quality. characters determined by their social or marital status.

literarnih i nefiktivnih. upotreba kwiÿevnih zagrada u dijaloškom tekstu i obraãawe publici. . Skoro je nemoguãe govoriti o dramskom tekstu a da se ne misli o dijalogu. dakle novom replikom). kao i primeri veštaåki iniciranog dijaloga uz pomoã 'govorne' rekvizite — razgovornih karata. On je najoåitiji znak za dramski tekst. emotivne replike.1 a koja je primenqiva za sve vrste dijaloga. Zbornik SANU. apar1 Retorika. KQUÅNE REÅI: Jovan Sterija Popoviã. Primeãuje se broj govornika u dijalogu u toku razvoja komedije.09-2. funkcije govora. ili više lica zove se dijalog". dramski dijalog. Ðuriã). mada i drugi literarni ÿanrovi nisu lišeni dijaloga. dijalog koji se izvodi na naåin apartea dok se odvija paralelno sa 'åujnim' dijalogom. referencijalne. kao i pravilnosti ukquåivawa novih uåesnika. DIJALOG U KOMEDIJAMA JOVANA STERIJE POPOVIÃA Sava Anðelkoviã SAŸETAK: U radu se razmatra definicija dijaloga (Sterije Popoviãa i savremenih autora) i osobenosti dijaloga kao najvaÿnijeg åinioca primarnog dramskog teksta. Kao osnovna vrsta govora u dramskom tekstu dijalog je saåiwen od duÿih ili kraãih replika (iskaz jednog lika åije se trajawe završava poåetkom tuðeg iskaza. kao i vezivawa odvojenih replika ili serije replika i prelasci sa jedne vrste replika na druge. Beograd 1974 594. komedija. I kada se razmišqa o drugim primarnim vrstama teksta unutar dramskog teksta (monolog. (ur. Jovan Sterija Popoviã.163. usmenih i u pisanom obliku. V. dramski lik. Dijalog Sterijinih komedija se analizira prema preuzetim Jakobsonovim imenovawima funkcija govora (replike kontakta. replike u stihovima namewene vokalnom izvoðewu. O dijalogu Izdvajamo definiciju dijaloga koju je formulisao Jovan Sterija Popoviã: „Uzajamno saopštewe misli izmeðu dva. Uoåavaju se replike u obliku tirade.UDC 821. S. replike pobude i replike o jeziku).41.09 Popoviã J.

kao što je dviÿenije tela. koji nije konverzacija. Zbornik SANU. kao dva razliåita receptora istog teksta. kakvom teÿi. uoåavajuãi razliku izmeðu dijaloga iz svakodnevnog ÿivota i dijaloga u kwiÿevnom delu. do tada nepostojeãi dramski rod u srpskoj kwiÿevnosti. da on nema samo jedan smisao. tako u pismenom govoru sve se ovo reåma popuwava. uzimajuãi ga kao svoj uzor. a on sve vreme teÿi da ostvari efekat realnosti i utisak spontanog qudskog govora. navlastito na ruku i oåiju. . suprotstavqa se monologu u pragmatiånom pogledu zato što postoji povratna smena pozicija pošiqaoca i onog od koga se oåekuje odgovor. dramska radwa je uslovqena wegovim razvojem. zatim vremenski prekidi vezani za podelu na åinove ili promenu mesta 2 3 4 Anne Ubersfeld. Dijalog u pozorišnom tekstu je prilagoðeni govor."2 Autor koji je oformio komediju. Svojstveno dijalogu je da se uzima u obzir komunikativna situacija. kao i o sekundarnom tekstu (didaskalije). Na dijalogu poåiva karakterizacija dramskih likova. PUF. sadrÿajniji i 'hitriji' u svojoj realizaciji i konaånosti od obiånog govora. Mada postoje prekidi u dijalogu. negoli slušatequ govornika. Jovan Sterija Popoviã (ur. tako navlastito u slogu nosi. Lire le théâtre III — Le dialoque de théâtre. Dakle. dijalog u dramskom tekstu uvek je mawe spontan od svog uzora. svako preuzima funkcije govornika i slušaoca. Ðuriã). i sam postaje makar jednom govornik. što peåat savršenstva kako u samoj stvari. Od mnogobrojnih definicija dijaloga drugih autora citiramo sledeãu: „Dijalog definišemo na iskustven naåin: deo govora proizveden od strane najmawe dva govornika. veã da je on uåinak. zapisao je zanimqiva zapaÿawa: „Pismeni razgovor razlikuje se od usmenog u tom ponajviše. 152. åitateqa i gledaoca. Ma koliko teÿio da bude veran spontanom govoru. 1979. ali za svaki pozorišni iskaz osnovnoj åiwenici.60 te…). uvek se ima na umu dijalog kao bitnost svakog dramskog teksta. akcija. kada na wega doðe red.p. smene govornika. nove dijaloške situacije ili teme. Paris. Belin. 594. mnogo obstojatelstva ima. Jovan Sterija Popoviã. V. nadovezujuãi se jedna na drugu. Retorika. boqe reåeno. udarawe i savijawe glasa. jer kao što u ustmenom govoru. 8. kako u obliku drugih vrsta primarnog dramskog teksta (monolog. i o. što je lakše åitatequ uviditi pogreške spisateqa. koja besedujuãem pomaÿu. i zato ovaj u toliko savršeniji biti mora. u kojem jedan. Beograd 1974. replike razliåitih funkcija formiraju dijalog u dramskom tekstu. „Razlika izmeðu konverzacione razmene u realnom ÿivotu i pozorišnog dijaloga boravi u neprimetnoj. Francis Jacques. dikursivnom strategijom. govor koji je zgusnutuji."3 Sterijine opaske o napisanom i izreåenom dotiåu i savremeno posmatrawe dvostrukog iskaza dramskog dela. od onih kojima je govor namewen. åak i kada daje takvu iluziju."4 Na linearan naåin. Dialogiques — recherches logiques sur le dialogue. aparte…) tako i privremeni prekidi unutar wega samog (pauze. dijaloga iz svakodnevnog ÿivota. 1996. […] Ovo delovawe pozorišnog iskaza centralni je elemenat svake analize dijaloga dramskog teksta.

replika u dijalog. izmeðu ostalog. Zatim je. „wina deca") i socijalne pripadnosti („bogati trgovac". . Martino. u okviru jedne slike. „wegova ujna". O Sterijinom komiåkom dijalogu Komunikacija u dijalogu Sterijinih komedija poåiva na varirajuãem broju likova i zasnovana je na razliåitosti wihovih meðusobnih odnosa. kada je reå o dijalogu. La Pratique du théâtre (1ère éd. d'Aubignac. Dijalogom se otkrivaju postojeãi odnosi izmeðu likova ili zasnivaju novi. odnosno dolazak novog lika. Autorov rad se ogleda i na 'taånosti' u dodeli replika likovima. Drugaåija podela dramskog teksta od konvencionalne — na scene i åinove (u našem radu podrÿane i izuåavane). „sobna sluÿavka". P. „wegova kãi od prve ÿene". ali i wihove meðusobne povezanosti. i pre se moÿe smatrati wegovim komentarom nego što se moÿe tvrditi da ga prekida. da bi se ponovo ustanovio. éd. „šegrt"). dijalog lako prepušta svoje mesto monologu. Paris 1927. npr. Izvesni odnosi su apriori utvrðeni listom likova putem rodbinske („mati". tako da je pišåeva podela na slike. dok se aparte govor vrlo lako smešta u trajuãi dijalog. On je proizvod briÿqivije studije na nivou eliminacije redundantnih elemenata u replikama. Sterija). ukoliko se autor (kao npr.5 izreåeno je još u XVII veku. reåenica u repliku.61 radwe). „Govoriti u dramskom tekstu. Takoðe. ne drÿi striktno podele prema kriterijumu izlazaka likova. razmišqawa na nivou opravdanosti svake replike. na konverzacionom toku i smeni osnovnih konverzacionih tema. konstruišu se situacije i dogaðaji. na ukquåivawu novih govornika. Završetak jedne slike ne znaåi i prekid dijaloga. Nizawe reåi u reåenicu. referencijalna samo kada se radi o broju uåesnika u dijalogu. predstavqa wegov nastavak. Champion. moÿemo smatrati da jednom zapoåeti dijalog traje sve do posledwe replike u komadu. H. podela na dramske situacije ili epizode (ili sekvence scena). dijalog plod napora autora u odreðivawu tempa i naåina kako ãe taj govor pokretati akciju. polazeãi od wihovih osnovnih namera i zamišqenih karaktera u razliåitim situacijama. znaåi delovati". kao takav. bude dovoqno jasan za krajweg receptora. „graf". i konaåno sled dijaloških situacija nudi nizawe dogaðawa. naprotiv. Putem izveštaja o vaÿnijim dogaðawima vremenski prekidi se najåešãe opravdavaju u nastavku dijaloškog teksta. Dramski dijalog je rezultat promišqenog autorovog rada na ispisivawu replika svojih likova. ali to ne znaåi da se komunikacija striktno zasniva 5 F. 1657). odnosno formirawe akcije u komadu i samog dramskog dela. moÿda bi boqe svedoåila o karakteru trajawa dijaloga u dramskom tekstu. najåešãe nova scena. uz neprestanu brigu da. Uåinak dijaloga u dramskom tekstu neuporedivo je veãi od dijaloga u drugim kwiÿevnim rodovima.

Ona su vrlo promenqiva. god. 364. a koja najviše mewa hijerarhiju odnosa na kojoj poåiva dijaloški tekst jesu psihološka i emotivna stawa likova. Kada je duÿe na sceni lik bez teksta. izmeðu ostalih i odnose zasnovane na kategorijama ili opozicijama kategorija. C elokupna dela . on šaqe dve vrste po6 U ovom radu koristimo se izdawima: Jovan Sterija Popoviã. tokom ranijeg dijaloškog toka. duÿine jedne tirade). Ali i bez promene statusa komunikacija se ne odvija na strogom poštovawu hijerarhije (npr. U okviru dominantne teme lako se javqa prateãa tema. koji više pokreãe dijalog od drugog lika ili drugih likova. C elokupna dela . Beograd 1927. Tokom dramske radwe status Sterijinih likova moÿe se promeniti kako rodbinski (Devojka i Mladoÿewa — Ÿena i Muÿ u Ÿenidbi i udadbi) tako i na društvenom planu (ålanstvo u Odboru utiåe na likove u Rodoqupcima). Sterijin dijalog se formira oko jedne dominantne teme koja se više ili mawe tiåe osnovne tematike komada. istih ili razliåitih funkcija. Pasivni uåesnik u dijalogu ne postoji. 1. iz jedne scenske situacije u drugu. teÿe predvidiva kategorija. uspavana. izvršewem naumqene akcije ili raðawem nove koja je u bliskoj vezi sa osnovnom tematikom komada. on je samo lice privremeno lišeno razmene repliåkog teksta. superiornost — potåiwenost itd. na kraãe vreme. Inaåe. socijalnog ili generacijskog statusa. Nizawem replika. Narodna prosveta. Ubrzo potom lik koji se izborio za svoju vaÿnost u dijalogu moÿe preuzeti ili prepustiti drugom vodeãu ulogu u dijalogu. postaju dovoqno jaki da budu nosioci dijaloga. Letopis Matice srpske. npr. stariji — mlaði. Meðutim. sv. Novi Sad. sve dok se ne istroši u diskursu likova.62 na poštovawu unapred fiksiranog rodbinskog. kao npr. sluÿiteq i åizmar u odnosu na groficu u Zloj ÿeni. odnos govornik i slušalac. vokala åak. dok se dominantna tema razvija u prvom planu. Narodna prosveta. zbog kiprokoa). Svaki dramski dijalog sastavqen je od niza replika najmawe dva lika i ima najåešãe više funkcija. do veãih reåeniånih blokova. nova ili veã postojeãa. . opet oformqenog dijalogom. 125 (1949). Smena razliåitih duÿina replika. preovladavawem. kw. to ne znaåi da se tekst koji drugi likovi izgovaraju wega ne tiåe. Dijaloška komunikacija podrazumeva razliåite odnose. U igri ideja i oseãawa putem konflikta Sterijin dijalog åitqivo razotkriva likove u akciji komedije. 2. dijalog se moÿe posmatrati i kao stalna smena lica koje govori i koje sluša. i zavise od toka dramske radwe. kao i Jovan St. koji se neprestano smawuju. 5. Duÿina replike varira od jedne reåenice (kompletne. Popoviã. ali postoji i postepena nivelacija u 'vaÿnosti' govornika u odnosu na pokrenutu temu kada oba lika ili više likova (u Rodoqupcima. U svakom momentu dijaloga postoji izraÿen odnos izmeðu 'ja' i 'ti'. U Sterijinom komiånom dijalogu6 uvek postoji jedan lik koji 'nosi'. Izdvajamo jedno mišqewe o dijalogu: „Pozorišni dijalog ima dva sloja sadrÿine. eliptiåne ili samo od jedne reåi. uåesnika u wihovoj razmeni i samih funkcija replika odraÿava se na ritam scene. Ona najåešãe ostaje na sporednom koloseku. Pomirewe. npr.). Beograd 1930.

sistem (lingvistiåkih) znakova nosi u sebi dvostruku sadrÿinu: a) samu sadrÿinu iskaza diskursa. Roman Jakobson. ali ne iskquåivo. Hvala Bogu. Zbog svoje prirode trajawe ovih replika u okviru korpusa primarnog dramskog teksta ograniåeno je zato što mora prepustiti mesto replikama drugih funkcija. Replike kontakta Replike kontakta teÿe da uspostave."7 Bez ÿeqe da Sterijin dijalog tumaåimo iskquåivo oslawajuãi se na semiotiåku analizu. Lire le théatre I. 12 Rodoqupci. I još kako ste? Milan. 4 i 5. Da li ãe kontaktna replika biti sama ili udruÿena sa još drugim takvim replikama. Dobar dan ÿelim. 220. Essais de linguistique générale.. 89. Hvala Bogu!13 Åešãe se pojavquju jedna pored druge. (Odgovaraju Jakobsonovim replikama sa fatiåkom funkcijom. Gavriloviã. I. izmeðu dva lika. emotivnim replikama. grupisane. 10 Tvrdica. A. éd. Mogu se naãi usamqene: Juca. Hvala Bogu. Preuzimamo nešto izmewena Jakobsonova imenovawa funkcija govora8 autora Gabrijela Koneze9 povodom izuåavawa Molijerovog dijaloga.10 Devojka. Wihova uloga je da stave likove u odreðeni odnos na poåetku dijaloga. Editions de Minuit. Paris 1963. 2. 9 Gabriel Conesa. ne pruÿajuãi nikakvu informaciju o dramskoj priåi. replikama pobude i replikama o jeziku. 13 Beograd nekad i sad. rev. 96. 7 8 .) Kod Sterije one se izmewuju najåešãe. replikama kontakta. I. gle kumaåe!11 ili u grupi. 211. 294. 6. kako ste vi? Stanija. Hvala Bogu! (poåivka) Stanija.12 Stanija […] Pa kako ste? Milan. Paris 1996. 95. tako da ãemo govoriti o referencijalnim replikama. Belin.63 ruka. produÿe ili prekinu informaciju meðu sagovornicima. 11. b) informacije koje se tiåu uslova proizvodwe tih iskaza. kao i od onih koje ãe Anne Ubersfeld. 21. Evo i gospodina Gavriloviãa. nouv. Société d'édition d'enseignement supérieur. ukoliko je to prvi susret meðu likovima ili pri prvoj pojavi lika. Le dialogue moliéresque. odrÿe. 11 Ÿenidba i udadba. zavisi od vrste i vaÿnosti prethodnih vrsta replika. I. I. Evo Petra. Paris 1992. posmatraãemo wegove replike prema wihovim dominantnim lingvistiåkim funkcijama. kako ste vi? Milan. kada su homogene: Smrdiã.

1. U ovome odluåuje pišåevo oseãawe koliko treba ubrzati ili usporiti ritam dijaloga. u scenskoj realizaciji imaju ulogu da gledalac identifikuje govornike: ko govori i sa kim govori. kao u Pokondirenoj tikvi. vi ste ÿeleli sa mnom govoriti. 1. 23. 177. Juca. 1. Trifiã. I. 137. 2. da bi usledile replike drugih funkcija vaÿnih za dramsku radwu. 357. kao u Laÿi i paralaÿi. Zla ÿena. II. Šta je. aparteom stavqaju do znawa da poznaju Mariju koja je zbog toga lišena replika kontakta.17 ovakve replike. milostivi gospodine. Aleksa! Aleksa. da se komunikacija i dijalog prekinu. 43. Dobar dan.22 Beogradu nekad i sad23 ili u Rodoqupcima. 15. Ÿenidba i udadba. razmenom iskaza åiji je ciq uspostavqawe komunikacije: Katica (stupi).21 Simpatiji i antipatiji. kao u Laÿi i paralaÿi. 1. Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera?14 ili prilikom prve pojave lika. I. åim uðe. II. 2. 237. zahvaqujuãi nominativnom identitetu lika koji prati sve vrste primarnih tekstova dramskog dela. 5. II. Simpatija i antipatija. 279. Laÿa i paralaÿa. 353.24 on sasvim izostavqa replike komunikacione funkcije. Komunikativne replike koje poåiwu apelacijom radi identifikacije likova Sterija svodi na minimum. da se okomi na jednog. rnokraviã . ona moÿe. posle promene prostora. 6. Pokondirena tikva. II.18 Ÿenidbi i udadbi. Oho. 1. šta mi ti dobro nosiš?16 Dimitrije. ponesena emocijom. Takva sluÿba je suvišna åitaocu jer je on veã upoznat sa imenom govornika pre nego što je proåitao repliku. kada Aleksa. II. što smo vas C trudili. Beograd nekad i sad. Bog ti dobro dao. oprostite.64 tek uslediti. 107. kako bi usledio dijalog drugih likova ili kako 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Laÿa i paralaÿa. Osim što se kontaktnim replikama zapoåiwe komunikacija. I. Sreto. Tvrdica. replike ovakve funkcije sluÿe i da se takve replike okonåaju.20 Tvrdici. . Nedostatak ovakvih replika moÿe da bude iskorišãen u komiåne svrhe. a potom Mita. Katice?15 Sreta (malo nakvašen). 1. V. Tvrdica. qubezni Dimitrije. Dobro veåe ÿelim. 1. Simpatija i antipatija. I. 107. a zatim na drugog. Rodoqupci. Gospodine Crnokraviãu. A kada in medias res otpoåiwe novu scenu.19 ili kada otpoåiwe novi åin. Na poåetku komada: Mita. I.

baš dobro. I još jedno: jeste li se i vi dogodili u Madridu. vi nama s otim åest ukazujete25 ili Sultana. Ovakvu sluÿbu komunikativnih replika u dijalogu moÿemo nazvati strateškom sluÿbom: Juca.26 Meðutim. a sledeãa radi produÿetka kontakta: Mita. 125. 5. II. kada uslede posle serije referencijalnih replika. Zla ÿena. I. 2. smem li slobodno s vama koju reå probesediti?29 Kada je reå o strategiji pisca u odnosu na dramaturgiju svog komada.32 Šerburiã. kontaktne replike su efikasno sredstvo. 5. Tvrdica. tako uãutali?30 ili da otpoåne novu scenu. […] — No. ja sam se zadrÿao. Što ãiš da govoriš. åime dijalog mewa svoj tok. I. 239 Laÿa i paralaÿa. ili ãe biti pokor od nas. Rodoqupci. 85. Gospodiåna. 7.33 25 26 27 28 29 30 31 32 33 Tvrdica. 85. majko!31 Quba. što sam vas od posla zadrÿao. 7. Primeãujemo da u takvim sluåajevima on ima uvodnu formulu „evo!": Evica. I. Gospodaru. šta ste se vi. pokretaå dijaloga. ali i wegov rušilac: Mišiã (polazeãi Juci). vreme je veã. I. da produÿe dijalog. a moÿe me gospodin traÿiti. one su u stawu da podrÿe. 58. molim. 4. I. Tvrdica. I. kao u sledeãem primeru kada je prva kontaktna replika izreåena u ciqu prekida dijaloga. 113. One su. Evo me. Tvrdica.65 bi se postojeãim govornicima pridruÿio novi lik. Oprostite. znaåi. II. Jawa. da se jedanput i ja kao ÿena sa svojim muÿem razgovorim. pored navedenih sluÿbi. Juca. 99. Ih! (stisne zube). evo gospoðe Zeleniãke. kad je gorelo more?27 Kontaktne replike. da mi praviš šteta?28 ili Mišiã. Pokondirena tikva. gospodiåna. imaju osobinu da akcentiraju replike drugih funkcija koje ãe uslediti. […] No. Evo Pijade. U Sterijinim komedijama ovakve replike su prilika da autor promeni konverzacionu temu: Mišiã. 159. 2. O. i ona ãe znati što kazati. 1. II. . Beograd nekad i sad. A. 2. 56. Izvinite! (Poðe) Jelica. Idi mi ispred oåiju.

Tada se nalaze izmeðu posledwe referencijalne replike prethodne scene i sledeãe referencijalne u novoj sceni kao npr."40 U Sterijinim komedijama referencijalne replike se grupišu u dijalogu jednostavnim postavqawem konkretnih. Ÿutilov. . Referencijalne replike Sterijinih komiåkih likova vrlo su razliåite duÿine. onda kada se naðu izmeðu replika drugih funkcija. 294. Referencijalne replike Najmnogobrojnije replike u svakom dramskom tekstu jesu replike sa referencijalnom funkcijom. ali one imaju i stratešku ulogu u prelasku na replike drugaåijih funkcija. od najškrtijih do åitavog obiqa informacija („Bilo je bitke".37 Ponekad jedan lik daje citat drugog lika u jednoj replici ili citira åitav jedan dijalog (npr. smenu scena. mewa ili ukida. One su motor intrige i od wihovog rasporeda. I. podrÿava.36 Dakle. 11. kulminacija i rasplet komada. U okviru jedne replike lik pruÿa razliåite koliåine informacija. Kao i prethodne. I. eliptiåna reåenica. andrqiv muÿ . Recherches logiques sur le dialogue. a potom åitav opis bitke od strane istog lika). Wima se zaåiwe tema dramskog dijaloga. Laÿa i paralaÿa. zaplet.39 „Referencijalni momenat dijaloga je potpuno usmeren prema odgovoru koji treba da bude adekvatnog lingvistiåkog izraza. 54. Rodoqupci. kratkih pitawa i davawem isto tako kratkih odgovora: 34 35 36 37 38 39 40 Pokondirena tikva. 4 i 5. mogu biti usamqene. 116 i 117. na odgovarajuãem mestu. ali su najåešãe grupisane u nizu. 7 i 8. Znaåajne su jer ciqaju da prenesu informacije koje se tiåu intrige komada. Za informaciju koju prenose nekada je dovoqna kratka afirmacija ili negacija. one su istovremeno za autora najprirodnija veza izmeðu dve scene. Rodoqupci. Ÿenidba i udadba. u odgovarajuãem trenutku. 6. 10 i 11. na primer referencijalnih. veã nešto što ãe im biti zajedniåko. 172. X Francis Jaques. Paris 1979. I. dok mawe ovakvih replika sadrÿi apelaciju lika. Veãina zapoåiwe na isti ili sliåan naåin.34 Ÿenidbi i udadbi35 ili u Rodoqupcima. 96. Wihova velika moã je da pokretaåki deluju na razvoj dijaloga. II 2.66 Osim što kontaktne replike u Sterijinim komedijama istiåu promenu scena tokom åina. I. 407. kontaktne replike u Sterijinim komedijama postoje usamqene ili u grupi istih takvih replika. Dialogiques. Pomoãu wih Sterija najlakše kontroliše ritam i artikulaciju. a nekada tirada od preko dvadeset reåenica. u Pokondirenoj tikvi. koliåine i vrste informacija zavisi kako se u okviru åitavog primarnog dramskog teksta razvijaju ekspozicija. PUF. III. Mitina izmišqena priåa kako je Aleksa postao baron oberšterom sa dijalogom carice i Alekse38 ili svaða Kuma i wegove ÿene). 157. To je nije samo stvar govornika ili slušaoca.

5) nema za ciq da dovede u sumwu reåeno. Šta je on? [7] Nanåika. kao dodatna informacija receptoru. Tek åetvrto pitawe (7) pravo je pitawe koje iznuðuje konkretan odgovor. 7. veã da pruÿi dodatno obaveštewe o karakteru ovakvih informacija. Gde je kapa? 41 42 Beograd nekad i sad. Pijada. Druga i treãa (4 i 6) replika — odgovor premašuju svoju formu. E. 3. mogu biti formulisana drugaåije. No. Poslao je jednoga. Ovu našu prose. Prva replika — odgovor (br. Šta? Quba. Na ovaj naåin dobijen je isti uåinak ekonomije. moglo bi da postavi novo pitawe 'Kakav je?'). a nastale su 'skraãewem' suvišnog teksta na nivou komunikacije replika — pitawe: replika — odgovor. 'Kako sad to?'.42 Drugo pitawe u citiranom odlomku (replika 3) skoro da je suvišno. da je prosi. [2] Ÿutilov. koliko i moguãnost da se izrazi neoåekivanost. Je li to zacelo. jer je izvesno o kome je reå („ova naša" je wihovo jedino dete). Npr. ili kao što vi ÿene imate obiåaj? [5] Nanåika. 4. V. pri åemu su nove replike — pitawa istovremeno i odgovori na prethodno postavqena pitawa. [4] Ÿutilov. Ÿutilov bi mogao da postavi nova pitawa odvojeno ili u okviru iste replike (br.67 Pijada. Udajem se. Prva replika je formulisana kao pitawe: Ÿutilov. posle informacije u replici — odgovoru da je on doktor.41 Pitawa. ali i dragoceni komiåki efekat u dijalogu tri lika: Muÿ (ocu). Replike — odgovor u navedenom dijalogu takoðe zasluÿuju paÿwu. Serijom upitnih replika bez eksplicitnih odgovora Sterija konstituiše veãi deo jednog dijaloga. vraga! Za koga? Quba. gde jedan åesto prolazi pored pexera i uvek baca oåi gori. Ono sluÿi kao provera koda meðu sagovornicima. Ja sam odavno smotrila. Sve sam mislila da se to we ne tiåe. kakve pitawima nisu zahtevane. . donoseãi dodatne informacije. Milåi? [3] Nanåika. kao npr. 2) vaÿna je informacija koja je motor dijaloga. ali Sterija to ne dopušta koliko radi pozicije lika toliko radi ekonomije dijaloškog teksta. [6] Ÿutilov. Rodoqupci. šta si hteha otoiå kazati? [1] Nanåika. Za Milana. II. 60. uopšte (od strane jedne vrste informatora u odreðenoj sredini i vremenu). Treãa replika u obliku pitawa (br. kao i odgovori. i sad vidim. Gde su novci? Ÿena (muÿu). u dijalogu koji informiše o dogaðaju koji se nije odvijao na sceni. åovek vrlo fini [8]. da je to istina. Doktor. 144.

Rodoqupci. u åemu su namere dva lika u konfliktu sliåne. vaqda ništa i ne vredi. 6. Srpski je narod lud. da su se u Dištriktu pobunili? Zeleniãka. To ti kaÿeš. Sterija rešava unisonost wihovih mišqewa tako što novu repliku ispisuje kao dopunu reåenice prethodne replike. kad je baš tako od potrebe. Zar ne åujete. . 99.44 kao i pokretawem nove teme ili progresivnim razvojem konverzacijske teme u toku. pri åemu se ne zanemaruje komiåki efekat: Evica. 322. III. Ako je baš do toga. a ciq isti. Jeste li mu pri prstenu obeãali da ãete mi novce. Kog vraga. 5. II. Vi treba da odgovarate. 6.46 ili paralelizmom. Ja ãu se ubiti. Šerburiã.68 Otac. III. I potukli sve. Evo da vam ja dam moj razum. Ti znaš da ja razum ne nosim sa sobom.45 Kada su u konfliktnoj situaciji dva lika bliskih stavova. Pokondirena tikva. Doktor. varirajuãi ih: 43 44 45 46 47 Ÿenidba i udadba. koji su protiv narodnosti.47 Skladno nadovezivawe referencijalnih replika Sterija postiÿe ponavqawem karakteristiånog dela replike sagovornika. 5. I. kad hoãu. 86. mi ãemo platiti. I. poloÿiti? Ÿena. Je l' to pošteno?43 U referencijalnim replikama dijalog åesto napreduje jednostavnim nizawem informacija radi realizacije osmišqenog dramskog toka ili samo radi podrÿavawa osnovne teme. Srpski je narod nepromotren. Sudbina jednog razuma. kao wen prirodni nastavak: Lepršiã. kada svaka sledeãa referencijalna replika predstavqa korak daqe u wenom razvoju: Smrdiã: Tako je. Uzmite vi febirove i solgabirove koje smo imali: Srbiji su uvek bili najgori. 210. 4. Jesi li ti meni kazao. Ja ãu skoåiti u bunar. Bre. Rodoqupci. srpski je narod pokvaren. bez pomoãi replika — pitawa i replika — odgovora: Doktor. Isailo. Vasilije. Je l' to lepo? Ÿena. Bog zna. šta je to? Muÿ. Isailo. 468. da mi kod tebe ne ãe ništa faliti? Muÿ. Ÿutilov.

U Sterijinim komedijama ove replike su najåešãe u tesnoj vezi sa referencijalnim replikama. 3.48 Primeãujemo da se referencijalne replike u Sterijinim komedijama vrlo razliåite duÿine mešaju sa replikama drugih funkcija. zatim produÿiti se kao referencijalna. U jednoj replici moÿe biti samo jedan wen deo referencijalan. ili ãu te taki sa sluÿiteqi izbaciti!50 Jawa. nego lopova. di si da ga ubiš!51 ili upitnih reåenica. Wihova izraÿena afektivnost u dramskom tekstu (osnovno distinktivno obeleÿje emotivnih replika u odnosu na referencijalne) koliko i konflikt koji one mogu proizvesti jesu izuzetno znaåajan materijal u konstrukciji dramskog teksta. Tvrdica. 5. Šta je brate.69 Nikola. Šta je? Imam ÿenu — ne ÿenu. Zla ÿena. I. 5. dopunom prethodne replike ili ponavqawem jednog wenog dela. pustahiju. po Bogu? Maksim. Emotivne replike Emotivne replike imaju ciq da izraze oseãawa govornika. 237. da bi se nastavila kao emotivna. a u prouåavanim komedijama su najåešãe u obliku eksklamativnih: Fema. 160. 417. grom. 2. 131. Raznovrsnost emotivnih replika zavisi od izbora oseãawa koja je autor namenio svojim likovima. elaborira temu ili prelazi na drugu. Izolovane emotivne replike su retke. Tvoja ÿena pustahija? Maksim. a ona hoãe sviwara. I. kada su obiåno nastale ponavqawem završnog dela replike sagovornika u dijalogu: 48 49 50 51 X a ndrqiv muÿ II. Oh. tako da je ponekad teško odrediti koja je od ove dve funkcije dominantnija.49 Sultana. izazvane su wima ili ih one same izazivaju. To je nesreãa! Ja joj govorim o pravom gospodinu. Pokondirena tikva. Napoqe iz moje kuãe! Napoqe. Formulišu se parom pitawe i odgovor ili serijom pitawa i odgovora. ¡¡¡. jednostavnim grupisawem informacija. . Ne pustahija. Nikola. udruÿuju se sa wima. Tako ona replika moÿe otpoåeti kao komunikativna. prepliãu. Sterija wima zapoåiwe. arambašu. Inaåe veliki broj replika u Sterijinim komedijama ima istovremeno referencijalnu i emotivnu funkcuju. to je malo: ubica.

I.66 Emocije likova u konfliktnoj situaciji Sterija vesto izraÿava postavqawem pitawa koja ne traÿe odgovor: Muÿ. poåetak akcije. a ne sluškiwa?67 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 Pokondirena tikva. 257. III. 269.70 Fema. Zla ÿena. III. tim najškrtijim fonetskim elementima iskaza. 237. Zla ÿena. . Oh! (Sedne). sastavqene od samo jednog uzdaha „ah!". uja tebe hrani?52 Sultana. Tvrdica. Ÿenidba i udadba. A znaš li ti da sam ja ÿena u kuãi. A znaš li ti da sam ja muÿ u kuãi? Ÿena. 5. Sterijine junakiwe åesto zapoåiwu svoj diskurs. 268. kakav je u velikoj dijaloškoj sceni izmeðu Sultane i Srete u Zloj ÿeni. II. II. III. 268. 257. 5. 97. ali dovoqno jasnim sredstvom za izraÿavawe emocija. konstatacija. 264. 3. 254. 5. 259. 2. šta sam ja zgrešila!"64 Usaglašenost emotivnih stawa dva lika u dijalogu åitqiva je na primeru razliåitih uzvika: Vasilije. 180. 2. Zla ÿena. II. 6. Zla ÿena. I. 210. Zla ÿena. 258. Zla ÿena. 4. III. Zla ÿena. […] Hiqada forinti? Otkud hiqadu krajcara?54 Uzvicima. 3. 5. 4. II. 318. Zla ÿena. dozivawe u pomoã i jadikovawe nad sudbinom: „Uh! (Trgne se). III. (Klekne)".56 negodovawe57 i kao mirewe sa namewenom joj sudbinom. 260.60 „Ah! Ovo je veliko iskušewe. II. Zla ÿena. pored reakcije na fiziåku bol. 5. 4. na primer. 6. Ah! […]65 Emotivne replike su åesto uvod u konfliktnu situaciju ili fiziåki konflikt. Tako. samosaÿaqewe i neprijatnost."62 „Jao! Za Boga. Trifiã je zadrÿi). ne dajte me! Ne dajte me!"63 „Oh. II. Boÿe.58 Više wenih replika zapoåiwe razliåitim uzvicima koji su praãeni eksklamativnim reåenicama i razliåitim emocijama: bes zbog uzdrÿavawa od akcije. II. Što ne smem da ga za kose šåepam!"59 „Ih! (cikne). 5. Sultanine replike u Zloj ÿeni.61 „Ej! Teško si ga meni! (Poqubi ga) U! Kako smrdi na duvan i rakiju. III. Zla ÿena. Zla ÿena. Dete? (Plaåe) Pravo kaÿeš da sam kao dete […]53 Jawa. — Strvino ÿenska!" — (Poleti joj. [ne smeš] Od uje. II. 5. Pokondirena tikva.55 u jednoj istoj sceni izraÿavaju emotivna stawa koja se manifestuju kao oštro protivqewe. Evica. Zla ÿena.

I. Vaša lepota … Devojka. Da. Sad je meni lako! Ne umeš. liåniji. replike sa emotivnom funkcijom imaju i zadatak da sakriju oseãawa lika govornika. 2. ja opet moram za wim! (Otide). sa šireg plana prelazi se na drugi. ha! Vidi se ko je maxaron. Ah. Postupno. Šta. Laÿa i paralaÿa. Zato ponekad nije sasvim evidentno kakva oseãawa pokrivaju iskaz epizodnog lika: Marija. da im otmemo i oteramo ih u Tunguziju. ne tandråi tu. Otac. kad pomislim da se poklade pribliÿuju. ali i one same mogu biti prekinute: Mladoÿewa. […] Sad je vreme. hvata. opet poåiwete komplimentirati. Kukavna devojka osušila se od plaåa. ali ovakve su malobrojne u Sterijinim komedijama. Mati. nego koji me je izneo na glas. Da te ðavo nosi! (Naprasno izaðe). .70 Emotivne replike su u stawu da prekidaju replike drugih funkcija zbog emotivnog naboja kojim obiluju. 72. Mladoÿewa. Rodoqupci. 81. Mati. groznica me Ubi se. Otac. ne umeš. Otac.68 Nepaÿqiv sagovornik u dijalogu moÿe pogrešno protumaåiti tuða oseãawa i reagovati u pravcu koji mu pisac nudi linijom lika ili u ciqu komiånog efekta. Aleksa! Aleksa. Vi. Marija.69 Pored toga što svedoåe o oseãawima govornika. II. na nešto blaÿu konfliktnu situaciju putem uzajamnih optuÿbi. razlog je poznat åitaocu ili gledaocu. 6. ha. Veã samo kad ti umeš. 3. ÿao vam je? Ha.71 Prelazak iz jedne emotivne situacije u drugu bez ispomoãi replika drugih funkcija oåit je u sledeãem dijalogu. kada nove replike nose emotivnu boju replika kojima je otpoåeo konflikt: Mati. Ah. Kada wegovi vaÿni likovi kriju svoje emocije. Otac. To je zbog veã najavqene 'uloge' za koju se lik opredelio ili zbog veã jasno postavqenog zadatka. Hajde. strepwa i zabrinutost jednog roditeqa za sudbinu deteta prerastaju u braånu svaðu. Vaše oåi … 68 69 70 Ÿenidba i udadba. Mi wih? Lepršiã. kao što je to sluåaj s Agnicom iz Simpatije i antipatije ('bolesno' stawe) ili Aleksom (izjava qubavi odglumqenim emocijama). 280—281. Mati. Huj. ako moÿeš. Tendenciozni ili zaslepqeni tumaå obiåno pogrešno prepoznaje tuða oseãawa kako bi istakao svoja: Lepršiã. ja nemam drugome. tebi je lako. pa to je. I. Gavriloviã.

potpomognut obrazloÿewem u produÿetku replike: Evica.73 Ovaj mladi par zaqubqenih tokom åitavog komada vodi dijaloge pune emocija. one poåivaju na qutwi i oseãawu gaðewa. do ponovnih izliva toplih oseãawa. […] Zeleniãka. kao u sledeãem sluåaju kada plaå dva lika åini dijalog sastavqen od samo dva razliåita vokala. Pokondirena tikva. III. oni u kontranapadu optuÿuju Gavriloviãa i wegovo shvatawe rodoqubqa kao uzvišene vrste oseãawa: Smrdiã. proizvod diskursa. Rodoqupci. taj vreða sav narod. dijalog koje one åine nije prekinut. . drugi za muški glas. 6. bilo da prekidaju drugu repliku ili da su same prekinute. „Karakteristika qubavnog dueta je da se 71 72 73 Ÿenidba i udadba. åesto promenqivih u jednoj istoj sceni. koji je odsustvo reåi. da åovek mora misliti da je istina. U — u — u! Sad te opet ne mogu uzeti. 298. Da se ne usudite k nama pristupiti! Ÿutilov. Koji narodne åinovnike oporaåava. V. 210. Sve je to vaše maslo […] Zeleniãka. Koji nema jedne iskre rodoqubqa u sebi. Maxaron jedan! Zeleniãka. dok je plaå. do wihovog ukidawa. bilo da se radi o novoj temi ili o preuzimawu dominacije u dijaloškoj situaciji. preko pomawkawa. Daqe od nas! Smrdiã. Smeh wegovih junaka uzrokuje replike. Veã na poåetku svog stvaralaštva naåinom iskusnog komiånog dramatiåara Sterija gradacijom emocija u dijalogu dozira replike emotivne funkcije. replike raskrinkanih nedovoqno govore o wihovim oseãawima jer Sterija insistira na efektu projekcije iskrivqenog odraza.71 Meðutim. Ali plaå je istovremeno nov diskurs pun oseãawa. Kada Gavriloviã raskrinkava (ne)dela samozvanih rodoqubaca i kada iznosi dokaze o rodoqubqu iz koristi. molim vas! Nanåika. Ali šta ga trpite ovde. 8. pri åemu nije zanemarqiv komiåni efekat. åine ove likove qubavnim duetom. Replike 'rodoqubaca' u grupi nisu slika wihovih oseãawa (što bi. od bujice reåi. jedan karakteristiåan za ÿenski. Nanåika. 154.72 Za razliku od gorenavedenog primera iz Laÿe i paralaÿe. 2. Razvratan Srbin! Lepršiã. na kontraakciji okrivqenih. Replike sa izlivima neÿnosti do svaðe i natrag. […] i — i — i! (Plaåe) Vasilije. ide od slabijih ka jaåim. na primer. mogla biti sramota ili kajawe). moÿe samo krenuti u drugom pravcu. ove replike su ipak emotivno odreðenije: dok definitivno iskquåuju åoveka zdravog razuma i poštenih namera. Vi tako umete šmajhlovati. I ja se åudim. II.72 Devojka.

koliko i referencijalne replike. sve u interesu onog koji ih izgovara. 27. Vasilije (zagrli je). — Razumiš što sam kazao? Da si ne makniš od tvoja soba! Sad ãim da doðem. Sposobne su da stvore izoštrenu konfliktnu situaciju i da tako utiåu na dramsku radwu. znaš. ti si moja. Lire le théâtre III — Le dialoque de théâtre. moli gospodina notarijusa. Paris 1996. No samo to molim: da se u Beå preselimo. direktno ili putem posrednika: Jelica. tiåu se drugih. one imaju za ciq da neprestano pruÿaju informacije o baziånim emotivnim stawima likova. Tvrdica. da se ne makniš: da åuvaš tvoja kuãa! Znaiš? Kad muÿ idi po svoja posla. kada je pisao prevashodno za åitaoce.73 pretpostavi dvojni simetriåni odnos u kojem se zamewuju subjekat i objekat. ali se mogu mewati u toku istog dijaloga tih likova. o wihovoj promenqivosti. I.76 Jawa. Kad neãeš. Katico. To moÿe biti na naåin molbe. . Da sediš ovde. Emotivna stawa likova o kojima informišu ove replike (uglavnom jasno 'prevedena' reåima) ne mewaju se u okviru jedne replike. bogatih emocionalnim nabojem. 93. Vasilije. Evica. Pokondirena tikva. On ti milui. Moli go da mi oprosti. Na taj naåin emotivne replike potpomaÿu recepciju dramske akcije i svedoåe o intencijama likova. Izgovaraju se sa namerom da orijentišu ili. Vasilije. Laÿa i paralaÿa. naroåito obeleÿavaju poåetak Sterijinog rada na komediji. uzimajuãi sebe kao referencu. taånije. 5. Replike pobude Dok se ekspresivne replike tiåu oseãawa govornika. Evica. 44. 179. Belin.75 Mnoštvo emotivnih replika. 1.78 74 75 76 77 78 Anne Ubersfeld."74 Evica. 8. Funkcije sa emotivnim nabojem više se javqaju u grupi nego izolovane i åesto su u obliku eksklamativnih ili upitnih reåenica. replike sa funkcijom pobude (konativne kod Jakobsona). Vaso. Ali ti moraš. 5. II. Ja neãu. Tvrdica. u kojem je svako objekat (qubavi) za drugog. Ja drugaåije neãu. ja ti neãu ni jednu haqinu kupiti. onih kojima se upuãuju. da utiåu na akciju ili ponašawe sagovornika. srdiš se. dobru gazdaricu treba da vodi viršoft. Ti si moj Vasa (poqubi ga). I. 138. Ovakva vrsta replika ne zahteva napor receptora u dešifrovawu oseãawa likova. podvlaåeãi wihove opozicije u dijalogu. Evica.77 kao i naredbom: Jawa. He. III.

354. […] Samo mu pokaÿi da štap ima dva kraja. Sreta. Slatki Sreto. zatim proveru koda. Dobro. Molim te. kao i u ostalim replikama sa ovom funkcijom.82 izazivaju replike drugih funkcija. pa makar to bila i puka pasivnost („Prva je molba moja. Neãeš? Sultana. 6. one ne deluju ni kao molba. […] Hajde. bilo da su usamqene ili grupisane. kada su suptilne. oprosti mi. Udruÿene sa drugima ili grupisane. veã izdatu naredbu i na kraju jednu dodatnu referencijalnu informaciju. I. 40. vodeãi istovremeno raåuna o karakteru lika i postojeãoj dramskoj situaciji.74 Ova kir Jawina replika sadrÿi reåenice koje predstavqaju nareðewe. andrqiv muÿ . pa ãeš videti kako ãe reterirati. 4. 5.79 ali i tada. Tako. idi oblaåi se (devojka poðe). Laÿa i paralaÿa. potom drugaåije formulisanu. 257—258. Ah! Sreta. Opet ramqeš? Devojka.80 One utiåu na stvarawe ili podizawe tenzije u drami. ni kao prisila. neãu više. Sreta. Slatki Sreto. 395. Jevrem. Kada nisu imperativnog karaktera. da ništa ne govoriš"). oprosti mi. u kojima eho replika pobuda zauzima znaåajno mesto u dijalogu: Mati. 7. pa ãeš videti da je dobro. veã samo kao neizbeÿna konstatacija: Jelica. skoro prikrivene. I. Sultana. Nalazimo i Sterijine replike pobude u kojima se naredba pretvara u prisilu: Sreta. Reåenice u ovoj replici Sterija nastoji da organizuje briÿqivo. X . II. Sad govori. obrazloÿewe zapovesti. Sultana. mada imaju taåno odreðen i åitqiv ciq. tatice. da izvrše pritisak. pripremaju dramsku radwu ili bitno utiåu na wu: Jevrem. Pa šta ãu da radim? 79 80 81 82 Zla ÿena. ponovo proveru koda. Digni ruke. qubezni Dimitrije. Sofija. zar ne vidite? Prisni rod!81 U Sterijinim komedijama replike sa funkcijom pobude ispisuju se i kao imperativne reåenice. Tako. Simpatija i antipatija. Molim te. kako bi drugi lik delovao po govornikovoj voqi. Pre bih mogla kakvu šalu preduzeti. Moja narav nije za to. sad ustani. one imaju isti ciq: da ubede. neãu više. O. Agnica. I. šta si stala. pokušaj od šale.

75 Mati. Grupa na razliåite naåine deluje na pojedinca Gavriloviãa kako bi se ovaj prihvatio simbola rodoqubqa. I. 4. potom srpske (II. atributa rodoqubqa: Lepršiã. 2. Zla ÿena. 253. ja mrzim na te stvari.88 83 84 85 86 87 88 Ÿenidba i udadba. ostvaruju åitavu seriju wegovih namera i uspevaju da primoraju drugi lik da izvrši radwe za koje ni najmawe nije voqan — da pije rakiju. unutrašwoj strani odeãe (II. Milostiva gospoða. da kleåi. 76. 2). zašto ja moram druge da poånem. ili da se maziš. da nam naåini srpske kokarde. principom gradacije: najpre u vidu predloga. Zahvaqujem. da peva i da mu asistira u pravqewu åizama. 4).87 Kao obeleÿje odanosti. sastavqenoj preteÿno od replika pobude i emotivnih replika. 83. mi molimo! Nanåika. Isto. Malåika (Gavriloviãu). uz upotrebu rekvizite i ispoqavawe snage wegovih mišica kao osnovnim sredstvima ubeðivawa. Šerburiã. 4. 5. Rodoqupci.83 U jednoj duÿoj sceni. bezliånim oblikom. u kojima sledeãe replike sluÿe za razradu motiva kokardi. suvom naredbom: Sreta […] Pelo. kokarda na grudima grupe 'rodoqubaca' najpre ima maðarske boje (I. da ga moli. Sterija varira isti motiv tri puta. da se namaÿu åizme. potom zajedqivom konstatacijom i surovim etiketirawem Gavriloviãa: Svi (uzimaju kokarde [srpske] i sebi pridevaju. gospoða Nanåika biãe tako dobra. da uzete onu stolicu. ne i pripadnosti naciji. One su progresivne u naåinu izricawa i u skladu su sa napredovawem dramske radwe: prvo se izriåu skoro retorskim pitawem.86 Sretine replike pobude u ovoj sceni. Evo. da se telom sve kao okreãeš. ja molim. pa da naviksujete gospodinu åizme. Da. dok su srpske prikaåene na nevidqivoj. upravo replikama pobude. 282. kao što je sluåaj u Rodoqupcima.84 Sreta. zatim oštrom. 2) i ponovo maðarske na vidqivo istaknutom mestu. da ga poqubi. II. Ja sam ti kazala. . da ti je takav hod. 254. Sterijine replike sa funkcijom pobude pothrawuju osnovnu temu. I. Isto. I. 254. Hajde. sad idi. pa ãe drugi misliti. da šmråe burmut. Zar vi neãete? Gavriloviã. osim Gavriloviãa). molimo. Iz drage voqe. gledaj.85 Sreta. potom ironiånom molbom. Da oåistiš åizme.

bitan za osnovnu temu komada. one detektuju lik kako onog koji ih izgovara tako i onih kojima se u dijalogu upuãuju. Kulturološki. 1. takoðe. Kao i Koneza. andrqiv muÿ . Pa zašto Maxari nose? Gavriloviã. suptilne. ili realizovano kao prisila. Gavriloviã. ali da åovek nije narodan. Gavriloviã. Laÿa i paralaÿa. Pa gde vam je kokarda maxarska? Šerburiã. što se golih reåi tiåe. II. 97. slušajte. Nalaze se usamqene. vi neãete. koji metne. Pre ste vikali da je maxaron. Replike o jeziku Replike o jeziku predstavqaju komentar o jeziku ili o govoru sagovornika uopšte. 3. upitnih ili potvrdnih reåenica replike pobude u Sterijinim komedijama najviše su formulisane kao molba ili naredba.89 Zeleniãka. I.91 U obliku imperativnih. Mi vaqda neãemo u Maxara pamet traÿiti. kako joj ide jezik!95 89 90 91 92 93 94 95 II. taj je izdajica. E. ali mogu biti i retoriåkog karatera. koji ne metne. ali u suprotnom smeru: Gavriloviã. 97. ni mi nismo uzeli u obzir poetiåku funkciju. Ja to drÿim za budalaštinu. Koji ne metne maxarsku kokardu. 355. Ja znam. Simpatija i antipatija. taj je maxaron. on nije pridenuo ni srpsku. mogu biti pritajene. (Gavriloviãu).92 Predstavqaju jasno odreðenu poruku (diskretnu ili agresivnu) onome na koga se odnose. 6. 427.93 Marta. X .76 Smrdiã. Mnogo reåi. Šerburiã. III. 113. a sad opet. kako bi se naumqeno ostvarilo. Sterija ume vešto da ih varira kada se pojavquju kao lajtmotiv. 3. naroåito kada je tenzija komada na vrhuncu.90 Ovakve replike sa ciqem da utiåu na delovawe lika mogu imati povratno dejstvo i uzrokovati. Odgovaraju Jakobsonovoj metalingvistiåkoj funkciji. kada se preko wih neometano prelazi: Aleksa: Pravo! I ti nisi siromah. U Sterijinom dijaloškom tekstu replike o jeziku su izdvojene. to je budalaština. 216. II. I.94 Maksim. Narodnost nije budalaština. malo smisla. u grupi ili udruÿene sa replikama drugih funkcija. Meðutim. istu vrstu replika. ako ne metne kokardu. Slušajte.

kada jezik ili govor postaju preovladavajuãa tema u dijalogu: Sultana. Naopako? Lepo. Na taj naåin bi se dijalog nepotrebno oduÿio i autor. 260. 5. Koliko sam puta ja šmermovala. Pokondirena tikva. 185. qubezni tatice. Škiqi nemarqivo. Marko. Šta je to ãiriš? Sreta. II. Meðutim. I. pa pristavi vatri. Jawa. A šta ti je to „šmermovala"? Jelica. . Pa izeo se u kuãi. u nastavku dijaloga. ja ne vidim. […] Di je toliku lebu? Juca. replike o jeziku su u obliku pitawa posle kojeg sledi odgovor. na poåetku komada. jer afirmacijom.99 Jawa. Sultana. Tamo se mi stihotvorci na vozdušni krili pewemo. model tipa 'replika pitawe o jeziku — replika odgovor' moÿe se razraðivati.77 ili grupisane. Ah. Izeo se. negacijom ili stavovima koje zastupaju one su elementi wene progresije. radije daje prednost drugoj vrsti replika. Šta je to poezija? Ruÿiåiã. 236. […] Metni tutkala i smole u lonac. replike o jeziku ne zaustavqaju dramsku radwu koliko kontaktne replike. 4. i duh påezemno usmaÿdavamo?97 Sultana. 5. „šmermovati" to što u Beåu kaÿu „švermeraj". […] — ah sirota! — kako je za svojim qubeznim šmermovala. Zla ÿena. Marko. Ta kaÿem vam: to je „švermeraj". 20—21. 2. 96 97 98 99 Zla ÿena. Trifiã. Ali šta je to „šmermovati"? Jelica. Tada Sterija ne poÿuruje dogaðawa i više mu je stalo da istakne jeziåko nerazumevawe svojih likova ili da na tome zasniva komiku: Jelica. tako åovek ni sluškiwi ne govori. Laÿa i paralaÿa. Kao deo dijaloga koji obiåno åini par replika u obliku pitawa i objašwewa. bez ometawa drugih vrsta dijaloških replika. […] imaš li powatija o poeziji? Evica.96 Kada su radi razumqivosti samo dodatna informacija. […] Misliš. kako ti reåi idu. åime se jeziåki nesporazum prevazilazi duÿim ili kraãim objašwewem: Ruÿiåiã.98 Ovako formirane. Sterijine replike o jeziku u poodmakloj radwi komada nemaju tendenciju da se jeziåki neporazum produÿava daqim komplikovawem. Niÿe neba i previše qudi previše pregrdnih planina leÿi paåezemni prestol na kojemu pesnoslovije tiho torÿestvuje. nesmotreno! Izio si! Sam si lebac izio? Juca. Ti svašta naopako tolkuješ. II. I. ne mogu vam iskazati.

78
Jawa. Srpsko hidrokefalos! Ne znaiš gramatiki? Kako ãi lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?100

Gramatika kao motiv u replikama o jeziku javqa se preteÿno kod likova koji se ne drÿe striktno gramatiåkih pravila i ne mare za jeziåku åistotu. Osim kir Jawe, to su Aleksa101 i Ruÿiåiã,102 dok je Doktor filozofije sluåaj za sebe.103 Izdvojene, replike o jeziku u Sterijinim komedijama javqaju se kada lik, kome su upuãene, ne obraãa paÿwu na wih, dok su grupisane u seriji kada jezik postaje dominantna tema dijaloga. Izraÿavaju nerazumevawe odreðenog pojma ili sintagme, za šta je potrebna dodatna informacija ili informacija uopšte, pri åemu se stvaraju nesporazumi, uglavnom komiåne prirode. Na poåetku komada takvi nesporazumi se mogu produbqivati i dograðivati (kao npr. u Sudbini jednog razuma), dok ih ima mawe kada se komedija bliÿi kraju, zbog sposobnost ovih replika da usporavaju dramsku radwu. Pomiwemo i da su u više Sterijinih komedija literarna i jeziåka rasprava teme koje su izborile primat u domianciji nad drugim vaÿnim temama, na åemu se ovde neãemo zadrÿavati. Iz prethodnog izuåavawa funkcija replika, osnovnih åinilaca dijaloga, konstatovali smo neke naåine wihovog vezivawa u dijaloškom korpusu. Dijalog se formira vezivawem odvojenih replika ili serije replika, pitawima i odgovorima, konstatacijama, seãawem, jednostavnim grupisawem informacija, dopuwavawem, nastavqawem ili prekidom diskursa prethodnika. U dijalogu se izdvaja, razvija i troši dominantna tema, osvaja se sledeãa sve do posledwe replike. Govor u dijalogu je uvek govor upuãen nekome, to je oblik delovawa govornika sadrÿajem govora, znaåewem, kao i tonom koji bliÿe odreðuje znaåewe tog govora. Neretko u Sterijinim komedijama nailazimo na reintepretirawe replika govornika izreåenih u okviru istog dijaloga104 ili izreåenih ranije, sa kojima smo upoznati,105 ali ima i prenetog dijaloga o kojem nije bilo informacija.106 Primeãujemo da se prelazak sa replika jedne funkcije na replike u kojima preovladavaju druge funkcije vrši spontano, naroåito kada postoji povezanost razliåitih vrsta replika leksiåkim putem (kada replike sadrÿe isti znaåajan leksiåki elemenat). Isti efekat ostvaruje se nadovezivawem na veã zapoåetu repliku ili smenom replike pitawa i replike odgovora. Dramsku situaciju Sterija najåešãe zasniva kon100 101 102

Tvrdica, I, 1, 84—85. Laÿa i paralaÿa, I, 1, 18. „Duše gluhi i wemi, o gramatiåeskom jazice glagoqu ti." Pokondirena tikva, II,

10, 196. „Doktor. Na šta je moj jezik oskudan? Šaqivac. Na pravilima, a bogat je na pogreškama." Sudbina jednog razuma, II, 7, 500. 104 Zla ÿena, I, 4, 236; Tvrdica, I, 1, 84. 105 Ÿenidba i udadba, III, 2, 318. 106 Kum i wegova rasprava sa ÿenom, X andrqiv muÿ , I, 11, 406, 409 i 410.
103

79 taktnim replikama, da bi u prvi plan izbile funkcije referencijalne prirode, a potom i druge. Na primer, u prvoj sceni Laÿe i paralaÿe Sterija kontaktne replike vezuje sa serijom referencijalnih replika, vraãa se na kontaktne u ciqu odrÿavawa kontakta, zatim ponovo na referencijalne, pa replike jezika. U drugoj sceni, sa sasvim novim likovima, najpre postoje kontaktne, jedna usamqena emocionalna, pa skup referencijalnih, mešavina emotivnih i referencijalnih, zatim referencijalnih i replika o jeziku, da bi se scena završila sa replikom pobude. Treãa scena zapoåiwe bez kontaktnih replika, uprkos dolasku novog lika replike su odmah referencijalne jer se nastavqa tematska situacija dijaloga prethodne slike. Ove replike ubrzo smewuju replike druge prirode. Izbor replika sa preovladavajuãim funkcijama u dijalogu zavisi od namera autora, zavisno od dramskog toka komada i naåina delovawa likova u okviru wega. Ostala zapaÿawa o Sterijinom dijalogu Dijalog u Sterijinim komedijama delom se odlikuje stilskim razlikama dijaloških replika namewenim razliåitim junacima. Dijalogom odabira najpotrebnije, ali to nikad nije škrt dijalog, niti wegovi likovi gube zbog poštovawa zakona jeziåke ekonomije. Zagledan u biãe svojih likova, Sterija u dijalogu pokazuje prefiweno oseãawe za karakterizaciju lika i za individualizaciju wegovog govora. Osim bogatih naslaga jeziåkih varijanata u jeziku vaÿnijih likova, postoje razliåiti stilski nivoi, kao što je uglaðen konverzacijski govor (Jelica, Aleksa), 'drveni' jezik (Advokat), zanesen parolaški propagandni stil (Zeleniãka i Lepršiã) itd. Ponekad upravo mešavina stilskih razina dijaloškog teksta izaziva komiåke nesporazume (Aleksa — Marko; Ruÿiåiã — Evica, Jovan). Koliåina teksta u okviru jedne dijaloške replike, bez obzira na vaÿnost wenog sadrÿaja, jeste dokaz ko u dijalogu, u odreðenom trenutku, vodi glavnu reå. Prema volumenu u dijalogu se izdvajaju replike u obliku tirade. To je duÿi diskurs lika koji se briÿqivo i zaokruÿeno bavi samo jednom temom, provociranom dijalogom u okviru kojeg se nalazi. U Sterijinim komedijama najåešãe su smeštene u veã uravnoteÿeni volumen dijaloških replika. Istiåemo wihovu lociranost da bismo napravili razliku izmeðu duÿih replika i tirada, razlika koja u teorijskim radovima nije sasvim evidentna (mada postoji pokušaj odreðivawa tirade prema broju reåenica). Razmatrawe tirada nameãe razlikovawe kontemplativne tirade i tirade sa priåom. I jednih i drugih nema mnogo u Sterijinim komedijama. Postoje tri kontemplativne tirade: Mitrova o modi,107 Stevanova o karakteru zlih ÿena, prekinuta pitawem koje pomaÿe razvoj teme108 i tirada babe Stanije o promenama u
107 108

Pokondirena tikva, III, 10, 220. Zla ÿena, II, 3, 249.

80 društvu,109 dok nešto više ima nekontemplativnog diskursa u tiradama koji svrstavamo u tirade priåe: dve Mitine — o Aleksinom imenu i dobijawu titule barona,110 Vasilijev san o poqupcima,111 Mišiãeva o bogatašu koji gubi na kartama,112 kir Jawino svoðewe raåuna sa Petrom113 i Jakovqeva priåa kako je on postao magarac.114 Osim što u dijaloškoj konverzaciji Sterija ponekad umeãe tekst u stihovima namewen vokalnom izvoðewu,115 u wegovom dijalogu postoji i pevawe izvesnih replika u stihu116 (oslonac na postojeãu praksu u izvoðewima stranih komada u prevodu ili originalu), kao i mešavina stiha i proze u jednom istom dijalogu.117 Pored apartea kao specifiåne vrste dramskog teksta, u Sterijinim komedijama postoji i dijalog koji se izvodi na naåin apartea i odvija se paralelno sa 'åujnim' dijalogom. Dok je u istoj prostoriji treãi lik ili više drugih likova, vodi se aparte dijalog udvoje:
Quba (lagano). Danas ãu vam napisati jedno qubavno pismo. Milan (opet tako). Ja ãu ga na mom srcu drÿati. […] Milan (jasno). Dakle nauåili ste dosta.118 Aleksa (Miti lagano): Sad smo obrali bostan! Mita (isto tako). Kad si magarac bio…119

U Sterijinoj komediografiji nalazimo jedan primer veslaåki iniciranog dijaloga u Ÿenidbi i udadbi.120 Iz jedne konverzacione situacije likovi prelaze u drugu uz pomoã 'govorne' rekvizite — razgovornih karata koje sadrÿe unapred data pitawa i odgovore. Kako radi komiånosti i komentara na temu mladiã i devojka pitawa koja izvlaåi jedan uåesnik dijaloga i nasumice izvuåeni odgovori, proåitani od strane drugog uåesnika ove dijaloške igre, ne predstavqaju govor samih likova, ovako iniciran naåin voðewa dijaloga zasluÿuje da bude barem delimiåno citiran jer je jedinstven u juÿnoslovenskoj dramaturškoj praksi:
Devojka […] (Izvuåe) Šta sad mislite? Mladoÿewa. Moja je najveãa briga, kako ãu vas varati. Devojka. Eto vidite, takvi ste vi muški.
109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120

Beograd nekad i sad, I, 11, 39—40. Laÿa i paralaÿa, II, 53—54 i 54—55. Pokondirena tikva, II, 1, 179. Tvrdica, II, 2, 113. Tvrdica, III, 3, 133. Volšebni magarac, 3, 379—380. Zla ÿena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 4. Pokondirena tikva, II, 3, 5, 6, 7, 8; III, 8, 10, Zla ÿena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 2, 46—47. Laÿa i paralaÿa, II, 7, 71. Ÿenidba i udadba, II, 2, 299—301.

81
Mladoÿewa. Gospodiåna, to su samo karte. Devojka. I karte pogaðaju.121

Još dve neobiåne pojave u Sterijinom dijalogu: upotreba kwiÿevnih zagrada i obraãawe publici. U jednoj sceni nalazimo tekst u zagradama sluÿbi dopune reåenice kako bi autor istakao glosu ili pruÿio dodatno objašwewe:
Doktor. Francuski jezik graniåi se na one ÿiteqe, koji portugalski (kãi latinskog jezika s mnogim arapskim reåma pomešana) govore.122 Doktor. Poznato vam je da je u Carigradu sve u najveãem neporetku, koji (naporedak) prestolni gradovi zahtevaju.123

Izuzetno, samo jednom, Sterijin lik kratkotrajno napušta dijalog da bi se obratio publici:
Sofija (publikumu). E molim vas, sad kako ÿena da se ne raduje kod takvog muÿa. Dobrim ne moÿeš, zlo ne pomaÿe, — zlu ÿenu mogli su i doterati u åuvstvo.124

Ovakvo Sofijino obraãawe publici podrazumeva ne samo privremeno napuštawe dramskog dijaloga veã i prekid scenske iluzije radi jedne druge scenske iluzije. Wime se lik poziva na raniju Sterijinu komediju, na Zlu ÿenu. Mada je to, kao i svaki drugi postupak obraãawa publici iskoraåewe iz lika, koliko i iz dijaloga, ovakav dramaturški postupak je više iskaz samog autora nego wegovog lika. U svim Sterijinim komedijama dijalog zapoåiwe razmenom iskaza samo dva lika, osim u jednoåinki Volšebni magarac (razmewuje se replika utroje) i u komediji Rodoqupci koja poåiwe uåešãem åetiri lika i više statista koji ih podrÿavaju izgovarawem parola. Potom u toku ekspozicije komada dva lika u dijalogu prepuštaju dijalog drugom paru likova u Laÿi i paralaÿi i Ÿenidbi i udadbi, jedan uåesnik ustupa svoje mesto novom liku u Pokondirenoj tikvi, Zloj ÿeni i X andrqivom muÿu ili se iskazima dva lika pridruÿuju iskazi treãeg, kao u Tvrdici, Sudbini jednog razuma, dok u Simpatiji i antipatiji i Beogradu nekad i sad novi par likova širi zapoåeti dijalog na åetiri uåesnika, dok se u Rodoqupcima poåetni dijalog sa više govornika umnoÿava sa još dva nova lika. Kada je akcija u komediji uzela zamaha, dijalog se odvija bez uoåqivije pravilnosti u broju govornika. Dijalog u novim åinovima, takoðe, ima tendenciju da zapoåne sa mawim brojem uåesnika, dok ukquåivawe novih najåešãe odgovara prelomnim mestima u komediji, kao što su zaplet, peripetija ili razrešewe. Kako se bliÿi kraj komada, Sterija širi dijalog na veãi broj likova, sve do posledwe scene. Tako su svi
121 122 123 124

Ÿenidba i udadba, II, 2, 300—301. Sudbina jednog razuma, I, 9, 483. Sudbina jednog razuma, I, 9, 485. andrqiv muÿ , III, 11, 449. X

82 likovi aktivni govornici u posledwim scenama Laÿe i paralaÿe (na kraju treãe scene vodi se razgovor samo izmeðu dva lika, u sledeãoj izmeðu tri, zatim åetiri, pa pet, dok u posledwoj uåestvuje svih šest likova), Zle ÿene (treãa slika treãeg åina jeste dijalog izmeðu åetiri, åetvrta pet, posledwa svih šest uåestvujuãih likova) i Sudbine jednog razuma (u pretposledwoj sceni tri, a u posledwoj sva åetiri lika). Isti postupak progresije uåesnika u dijalogu postoji i kada Sterija na kraju komada izostavqa jedan lik sa kompletne liste likova, kao u Tvrdici (peta slika ima tri, zatim åetiri, a u posledwoj pet likova u dijalogu), u Pokondirenoj tikvi (u osmoj tri, devetoj pet, u posledwoj sedam uåesnika) ili X andrqivom muÿu (na kraju komada u razmeni replika uåestvuje sedam od osam likova), dok u Rodoqupcima osam delujuãih likova vode dijalog u završnoj sceni. Ovim radom se ne iscrpquju razmatrawa o Sterijinom komiåkom dijalogu, jer se o wemu moÿe napisati åitava kwiga. Ovde smo samo pokušali da ukaÿemo na wegovu vaÿnost jednim drugaåijim pristupom i da navedemo interesantne pojave koje se tiåu Sterijinog naåina ispisivawa dijaloga, najvaÿnije vrste teksta u svakom dramskom delu.
Sava Anðelkoviã LE DIALOGUE DES COMÉDIES DE JOVAN STERIJA POPOVIÃ Résumé Pour étudier le dialogue (l'échange d'énoncés entre deux ou plusieurs locuteurs), nous reprenons la terminologie des fonctions de la communication verbale définies par Roman Jakobson. Sterija démarre d'ordinaire la situation dramatique par des répliques de contact pour mettre ensuite au premier plan les répliques référentielles, auxquelles viennent se mêler des répliques d'autre nature. Les répliques exhortatives sont nombreuses dans toutes les comédies. Les répliques émotives sont surtout abondantes lorsque Sterija débute comme auteur comique, parce qu'il vient de quitter le genre de la littérature sentimentale, avec laquelle il entend régler ses comptes. Le choix pour un dialogue de répliques majoritairement à telle ou telle fonction dépend des intentions de l'auteur quant au cours dramatique de la pièce et au type d'action des personnages à tel ou tel moment. Le dialogue se constitue en reliant des répliques isolées ou en séries, des questions et des réponses, des constatations et des réminiscences, de simples regroupements d'informations ou des ajouts au discours d'un autre personnage, la poursuite ou l'interruption du discours qui précède. Sterija montre dans le dialogue tout son sens de la caractérisation des personnages, auxquels il attribue des parlers très individualisés. On trouve dans les comédies de Sterija quelques „dialogues en aparté", qui se déroulent parallèlement au dialogue „audible" (Belgrade autrefois et maintenant, A menteur, menteur et demi). Il existe un exemple, unique dans le théâtre serbe, de dialogue instauré artificiellement à l'aide de „cartes parlantes" (Mariage et vie maritale), l'introduction de gloses, de commentaires entre parenthèses, qui semblent s'adresser à un lecteur plus qu'à un spectateur (Destin d'une raison). Enfin, dans un cas unique, l'un des personnages de Sterija, l'épouse du Mari acariâtre, abandonne un bref instant le dialogue avec ses partenaires pour s'adresser au public et se référer à une autre comédie de Sterija, La femme méchante.

UDC 821.133.1.09 Hugo V.: 050.488(497.11) SRPSKI KNJIŸEVNI GLASNIK

VIKTOR IGO U SRPSKOM KW IŸEVNOM GLASNIKU Vesna Simoviã

SAŸETAK: U radu se sagledava prisustvo Viktora Igoa u Srpskom kwiÿevnom glasniku (prva serija 1901—1914, Nova serija 1920—1941) kroz prevode Igoove poezije, prikaze wegovih drama objavqivanih u Glasnikovoj rubrici Pozorišni pregled, kao i tekstove koji su govorili o Igoovom ÿivotu i wegovoj delatnosti. KQUÅNE REÅI: Viktor Igo, Srpski kwiÿevni glasnik, recepcija, prevodna kwiÿevnost, pozorišni prikaz.

Viktor Igo, uz Lamartina, Voltera i wegovog starijeg savremenika Lesaza, spada u francuske pisce koji su poåetkom XIX veka meðu prvima bili prevoðeni kod nas. On je ujedno i pisac o kome vrlo åesto piše srpska štampa XIX i prve polovine XX veka.1 Wegovo ime ušlo je u našu kwiÿevnost još 1838. godine, najpre u kratkoj belešci u vojvoðanskoj Srbskoj novini, a iste godine i prevodom wegove pripovetke Klod Ge (Claude Gueux, 1834), objavqenog samo nekoliko godina po originalu u Serbskom narodnom listu. Za ovim prvim prevodom proznog dela slede prevodi Igoovih komada Anðelo, tiranin iz Padue (Angelo, 1835) i Ernani (Hernani, 1830) oba iz pera Jovana Sterije Popoviãa. I jedna i druga drama prikazane su kod nas 1842. godine.2 Za razliku od Igoovoih proznih i dramskih dela, wegova poezija prevoðena je sporadiåno. Razlog tome je verovatno teškoãa da se Igoovi melodiåni stihovi prenesu na odgovarajuãi naåin u vezanom stihu na srpski jezik. Paulina Lebl-Albala u svom radu o prisustvu Igoa kod nas, objavqenom u Srpskom kwiÿevnom glasniku 1912. godine,3 navodi kao prvi iz wegove poezije prevod pesme Grob i ruÿa iz zbirke Unutrašwi glasovi (Les voix interieures, 1837). Nepoznati prevodilac objavquje
1 U radu je obuhvaãen period do 1941. godine kad Srpski kwiÿevni glasnik prestaje da izlazi. 2 O recepciji Igoa kod nas v. Jelena Daniã-Stanojåiã, Viktor Igo u našim novinama i åasopisima (18 —1918 8 3 ) , Anali Filološkog fakulteta u Beogradu, 1961, 151—189. 3 SKG, 1912, XXIX, 7, 11, Paulina Lebl-Albala, Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti, 527—537, 842—857.

84 ga gotovo 10 godina posle prevoda pripovetke Klod Ge, 1847. godine, u istom listu. Povodom ove Igoove pesme pisao je prethodno i Glasnik 1903. godine. On donosi prevod Aleksandra Andriãa navodeãi kao kuriozitet da je objavqen u Peštansko-budimskom Skoroteåi još 1844. godine i uz wega daje i original pesme.4 Igo je u našoj kwiÿevnosti i periodici najprisutniji sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka. Tada se prevode wegovi romani sa moralistiåkom tendencijom, oni „koji mogu da zabave, ali i da pouåe". Tako je još 1862. godine, kad su objavqeni Jadnici (Les Miserables) u Francuskoj, kod nas preveden poåetak ovog romana. Tek ãe ga, meðutim, Mita Rakiã prevoditi i štampati od 1872. do 1886. godine. U ovom periodu prevodi se veliki broj Igoovih romana — Rabotnici na moru, 1866. godine (Les Travailleurs de la Mer, 1866), Siromah Klavdije, 1869. godine, Na belom hlebu, 1886. godine (Le Dernier jour d'un condamne, 1829). Prevod romana Devedeset treãa (Quatrevingt-treize, 1874) zapoået je iste godine kad je roman objavqen u Francuskoj, 1874, a drugi deo preveden je i objavqen 1885. godine. Zanimqivo da ãe Bogorodiåina crkva (Notre-Dame de Paris, 1831), na koju je skrenuo paÿwu Jovan Subotiã u Serbskom narodnom listu još 1838. godine, biti prevedena tek 1898. godine jer se smatralo da ne moÿe zainteresovati širu publiku.5 Ovo je period i Igoovog intenzivnog prisustva u našim listovima koji, po uåestalosti i broju napisa moglo bi se reãi, pomno prate pre svega wegovu politiåku i društvenu aktivnost. U ålancima tog doba prikazuje se najåešãe ovaj aspekat Igoovog rada — wegova istupawa, govori i apeli, pisma i ålanci koji ga predstavqaju kao pesnika slobode, borca protiv nepravde, zaštitnika slabih. Mawe ima ima ålanaka koji govore o wegovom stvaralaštvu. Devedesetih godina XIX veka, meðutim, sve je više ålanaka u kojima se govori o specifiånostima samog Igoovog dela, sa mawe ustaqenih fraza i izraza divqewa ovom pesniku i wegovom åovekoqubqu.6 U vreme pokretawa Srpskog kwiÿevnog glasnika, 1901. godine, Igo je, dakle, i te kako poznat i åitan kod nas. Evropski orijentisan, široko kwiÿevno-kulturno i prosvetiteqski koncipiran, Srpski kwiÿevni glasnik prevodi i piše o najpoznatijim evropskim piscima. Uz to, wegova stalna rubrika Beleške puna je kratkih vesti o novim izdawima dela ili objavqenim studijama o piscima, ne samo kod nas veã i u inostranstvu. Beleške su obaveštavale i o raznim kwiÿevno-kulturnim manifestacijama i jubilejima, kako kod nas tako i u širim, evropskim okvirima. U Srpskom kwiÿevnom glasniku Igo je prisutan od samog poåetka izlaÿewa åasopisa i wegovo prisustvo prati se kroz više Glasnikovih rubrika, od prevedenih pesama štampanih na ustaqenom mestu za priloge iz stranih kwiÿevnosti, do najrazliåitijih dogaðaja vezanih za Igoovo ime i delo — godišwi4 5 6

SKG, 1903, VIII, 6, 476—477. J. Daniã-Stanojåiã, nav. d. J. Daniã-Stanojåiã, nav. d., P. Lebl-Albala, nav. d.

85 ca, objavqivawa wegovih kwiga ili studija o wemu, koji su se pojavqivali u Beleškama i bili prvenstveno informativnog i prigodnog karaktera. Prvi put se Igo pomiwe 1901. godine povodom kwige pisama svojoj verenici za koju Glasnik prenosi da je izazvala mnogo paÿwe u francuskoj štampi i da je „kao dokument intimnog ÿivota ovog velikog pesnika" vrlo zanimqiva.7 Naredne godine, povodom stogodišwice Igoovog roðewa, uredništvo javqa da su na proslavu pozvani Hauptman, Gorki i Kipling kao predstavnici nemaåke, ruske i engleske kwiÿevnosti.8 Nekoliko brojeva kasnije, istim povodom, podseãa se na opreåna mišqewa koja su vladala o ovom pesniku i koja ãe, uostalom, biti primetna i u ostalim napisima o Igou objavqivanim u Glasniku — dok je za jedne Igo bio „polubog, patrijarh francuske kwiÿevnosti", drugi su u wemu videli „veštog ÿonglera sa reåima", koji „razvija opšta mesta", „bez ideja". Igo je predstavqen u ovoj belešci, kao mnogo puta do tada u našoj štampi, prvenstveno kao pesnik slobode, socijalne pravde i demokratije koji se bori za ugwetene narode. Podseãa se da mu Srbi duguju posebnu zahvalnost za wegov plemenit apel 1876. godine za prava „junaåke male nacije".9 Misli se, pri tome, na tekst Za Srbiju koji je Igo objavio u listu Rappel u vreme srpsko-turskog sukoba 1876—1878. godine. Ovaj apel, u kome Igo ustaje protiv stradawa hrišãanskog stanovništva i ravnodušnosti koju prema tome pokazuju evropske vlade, postaãe, naÿalost, aktuelan ponovo u vreme novih borbi i stradawa na Balkanu, pa ãe ga Glasnik objaviti 1912. godine. Srpski kwiÿevni glasnik beleÿi i najnovija izdawa Igoovih dela u Francuskoj. Tako saznajemo da je izašla Posledwa rukovet (Dernière gerbe), pesme iz zaostavštine Viktora Igoa,10 a da u Lionu izdavaå Bernoux Cumin e Masson sprema novo, raskošno izdawe dela ovog pisca u pedeset tri sveske.11 Od studija posveãenih Igou pesniku Glasnik piše o jednoj „vrlo kwiÿevnoj i zanimqivoj studiji" mladog Fernana Grega, „jednog od najboqih i najpoznatijih pesnika francuskih" (åije ãe dve pesme biti prevedene u Srpskom kwiÿevnom glasniku nekoliko godina kasnije). U woj Greg ustaje u odbranu velikog pesnika od svih onih koji su mu odricali znaåaj i kao pesniku i kao filozofu.12 Igo je, dakle, u Glasniku bio åesto prisutan kroz kratke informativne tekstove pre nego što je 1903. godine objavqen prevod pesme Natpis (devet stotina godina pre Hrista), iz wegove epopeje Legenda vekova (Inscription, 1870, in La Legende des siecles, 1859, 1877, 1883).13 Ovo je ujedno prvi i jedan od reðih prepeva sa francuskog u Glasniku do 1914. godine. Natpis sastavqen u obliku epitafa prepevao je Sima
7 8 9 10 11 12 13

SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG,

1901, 1902, 1902, 1902, 1902, 1904, 1903,

II, 3, 240. V, 2, 159. V, 4, S., 315—316. VI, 2, 794. VII, 2, 157. XIII, 8, 633. VIII, 8, 594—595, preveo Sima Panduroviã.

godine i studije Bogdana Popoviãa posveãene Erediji. 1935. XI. 4. zadrÿavajuãi dvanaesterac i parnu rimu originala. Meðutim. Marija Delorm 1881. vidi „nenadmašne stihove" Igoa. Ovaj ravnomerni ritam — jedan stih jedna reåenica — prekidaju samo dva opkoraåewa. 301. v. Rakiã smatra da se svi Igoovi komadi mogu svesti na åiwenicu da se oni najneugledniji po poloÿaju odlikuju najplemenitijim oseãawima. Tek ãe ovde biti nešto više reåi o Igou pesniku.86 Panduroviã. meðutim. tako da izgledaju naivni i primitivni". Ibid. Epski uzvišen ton. kao i mnoštvo melodramskih elemenata.14 Polazeãi od ove drame. Na oštre ocene nailazimo tako povodom drame Viktora Igoa Kraq se zabavqa (Le Roi s'amuse. Milan Rakiã je u svom prikazu. Glasnikova kritika nije prezala pred veliåinom i reputacijom pisaca koje je predstavqala åitaocima. prodav'o. doduše u kontekstu razmatrawa Eredijinog stvaralaštva. Da bi oåuvao neophodan broj slogova. 1908. kao i ujednaåen ritam originala. iako mnogobrojne. Ne samo da su u ovom komadu likovi graðeni na takvim suprotnostima veã su i scene zasnovane na kontrastima koji su prema Rakiãu „åesto nategnuti i preterani. Kraq se zabavqa 1904. neuverqiva intriga. karakteristiåna je i inaåe slaba kompozicija. Anðelo nije izvoðen u Beogradu. predstavqa kao izveštaåenu i naivnu. Institut FDU. kome i Igoovo pripada. 1904. SKG. 294—301. Pozorišni ÿivot u Srbiji 18 1944 / 5 3 . sve do 1911. godine (Marija Tjudor) i za vreme izlaÿewa Glasnika imale su svoju publiku. 1902.15 Prepriåavajuãi posledwe scene komada. 1930. 17 Lukrecija Borxija igrana 1872. dado'.17 U Glasniku. 1832) koja je bila igrana 1904. Nijedan tekst nije se odnosio na samo Igoovo delo."16 Kao jedini kvalitet u woj Rakiã. Ruj Blas 1875. Igoove drame igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu još od 1869. Beleške u kojima se pisalo o Igou prvih godina izlaÿewa åasopisa. 1894.. saåuvan je zahvaqujuãi i silaznoj intonaciji na kraju stihova koji su gotovo u celoj pesmi i sintaksiåko-semantiåke celine. Petar Volk. Posle ovih prvih napisa o Igou nastala je veãa pauza.. koji je i sƒm prevodio Igoovu poeziju. gde ih u originalu nema. godine u Narodnom pozorištu. pomog'o. Beograd 1992. 16 Ibid. Rakiã zakquåuje: „Tako se melodramatiåno završava ova izveštaåena. 295. nategnuta i neprirodna drama. Panduroviã je pravio ustupke — rek'o. bez obzira na uspelost pesnika. posebno Ruj Blas. bile su preteÿno prigodnog karaktera. Marija Tjudor 1869. 1882. one više neãe biti prikazivane za dugi niz godina. objavqenom iste godine u Glasnikovoj rubrici Pozorišni pregled. 1895. površno ocrtane liånosti. 14 15 . Uvek briÿna da iz stranih kwiÿevnosti izabere i predstavi ono što bi svojim kvalitetima trebalo da posluÿi kao uzor za vaspitawe i uzdizawe ukusa. koga naziva velikim i neporoånim pesnikom. Naime. zidat'. odnosno da fiziåke rugobe kriju moralnu veliåinu. Ernani 1880. za romantiåarsko pozorište. prazna i neukusna kao retko koje delo Higovo. ukoliko je smatrala da wihovo delo svojim osobinama ne zasluÿuje paÿwu koja mu se poklawala.

Hoze Marija de Eredija. Milaåiã. SKG. a i sƒm uåestvuje objavqujuãi niz tekstova posveãenih ovom kwiÿevnom pokretu. Posledwi tekst Viktora Igoa u staroj seriji Glasnika jeste veã pomiwani. godine. istoriju. XXXI. loše obiåaje naših prevodilaca da mewaju originalne tekstove.22 SKG. 22 SKG. brat rano preminulog pesnika Stevana Lukoviãa. 1930. koji je takoðe bio Glasnikov saradnik. 20 Ibid. 2. 9.87 Bogdan Popoviã ponavqa stav da je osnova Eredijinog pesništva u poeziji i Igoovoj Lekonta de Lila. XXIX. objavqen pred poåetak balkanskih ratova. Takoðe.18 Za Popoviãevim tekstom. Henri Trouchon: Romantizme et préromantisme. 1930. Glasnik gotovo cele godine prati obeleÿavawe ovog jubileja u Francuskoj. 531. Za Srbiju. XXVI. iznosi veã poznato i rasprostraweno mišqewe. 22—32.21 Preveo ga je Milan Lukoviã.. 11. 18 19 . D. 635. 527—537. sledi veãa studija Pauline Lebl-Albala.. doåaravajuãi pribliÿavawe i odlazak duhova i ilustrujuãi time Igoovo majstorstvo. koji se dotakao jednog vida Igoovog stvaralaštva. poratnoj seriji Srpskog kwiÿevnog glasnika. koji je preobrazio pesniåki oblik obogativši reånik i usavršivši tehniku stiha. koja je åitana na Beogradskom univerzitetu 1911. Za Balkansko slovenstvo. 1912. godine u korist Srbije i balkanskog slovenstva. U novoj. 116—131. kroz sve kwiÿevne rodove i vrste u kojima se Igo ogledao. André Monglond: Le préromantisme français. koje nalazimo i kod Lansona. Upravo povodom razliåitih vrsta stihova i izraÿajnih moguãnosti koje oni pruÿaju Bogdan Popoviã navodi. istorijske i filozofske spise. Paulina Lebl-Albala prati kako su primana i prihvatana Igoova dela kod nas i kako je raslo oduševqewe ovim pesnikom. 7. 711—714. Istovremeno ona prati i vaqanost prevoda navodeãi i komentarišuãi. koja je nastavila da izlazi 1920. Z. ne samo kroz poeziju i prozu veã i kroz dramsku kwiÿevnost. posrbquju imena liånosti ili upotrebqavaju trivijalne izraze. kao i dve strofe Zlih duha u kojima broj slogova u stihu raste od dva do deset. o Igou kao reformatoru koji je u francusku liriku uneo ÿivopisnost. Sasvim u vaspitno-obrazovnom duhu åasopisa utemeqenom deset godina ranije u programskom ålanku Bogdana Popoviãa. na Igoovo ime nailazi se tek u godini proslave stogodišwice romantiåarskog pokreta. a objavqena naredne godine u Srpskom kwiÿevnom glasniku. ibid. prvenstveno zbog socijalne tendencije wegovih tekstova. 8. na francuskom i u prevodu. politiåko-socijalne ålanke i govore. a onda se smawuje. 21 SKG. 1912. 2. 842—857. 1. izostavqaju iz prevoda teÿe delove. kojim je zapoåeo Srpski kwiÿevni glasnik. XXIX. åuveni pamflet iz 1876. 150—153. na primeru Igoovih dela na srpskom jeziku. Beleÿe se kwige objavqene u Francuskoj koje se bave romantizmom. egzotiånost.19 Iscrpno. Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti. Paulina Lebl-Albala naglašava da je svaki dobar i lep prevod „datum u srpskoj prevodnoj kwiÿevnosti"20 i dobitak za srpsku kwiÿevnost. jednu strofu iz pesme Viteške igre Kraqa Jovana u stihovima od tri sloga. 1911.

27 a drugom se uzdiÿe sama ideologija romantizma — sloboda oseãawa i mašte. 3. Kod wega su suština i duh zaostajali na uštrb efekta i deklamacije. Naroåito se osvrãe na ulogu koju je Igo imao u romantiåarskom pokretu. postalo je vremenom šablon i melodramski naivno... U svom ålanku Kroz kwige i dogaðaje26 autor. 32 Ibid. potpisan kao „Povremeni". 1. SKG. 1930. efektna scena. 1930.. „Bolesno" u literaturi. Meðu ogledima koji su se u Glasniku te jubilarne godine šire bavili romantizmom nalazi se i studija Todora Manojloviãa Duh i sudbina romantizma. 1930. nastavqa Manojloviã. 1. 27 Ibid. dr Ranko Markoviã u svojoj belešci u Glasniku priznaje da je ovaj komad „dokumenat vrlina i u isto vreme nedostataka pozorišnog romantizma u Francuskoj". M. 1930. dr R. iskrenost i autentiånost. XXIX. Ðoriã. verbalistu neiscrpne mašte i virtuoznog stihotvorca koji je „umeo da barata. 8. Neobjavqena Lamartinova pesma. vidi ovaj komad. Duh i sudbina romantizma.. Miloš N. da galami. Prema Manojloviãu. neposrednost izraza. 26 SKG. 1930. 28 SKG. 1930. uz sve wegove scenske nedostatke. kao vrstu intuicije jedne pesniåke generacije koja je kråila nove puteve. 1930.88 prati se pisawe francuske štampe o ovom dogaðaju. kao pravi veliki pesnik". 12—23. On izdvaja najvaÿnije prethodnike i nove impulse koje su oni dali romantizmu. francuski romantizam imao je mnoge oznake nemaåkog uticaja. 5.23 a wegovi saradnici u svojim tekstovima sagledavaju romantizam iz razliåitih uglova. zadrÿavajuãi kritiåku distancu. U jednoj od prvih beleški te godine25 podseãa se na burne reakcije izazvane izvoðewem Igoovog Ernanija. 387—388. 12—23. prati etape razvoja ovog pravca u Engleskoj. Manojloviã vidi Igoa više kao doktrinara.30 U woj Manojloviã prati ovu kwiÿevnu pojavu od pojave termina romantique preko wenih glavnih odlika po kojima se razlikuje od klasiåarske umetnosti. 23 24 . koji je oznaåio pobedu romantizma. 96—105. pa ga utoliko smatra vrednim da obeleÿi ovakav jubilej. 31 Ibid. 1833). 2.32 Igoov romantizam je. bilo smelost u dramskoj konstrukciji. koji je bio „najveãi datum u istoriji francuskog romantizma". deklamatora. XXIX. 8. buntovan romantiSKG. a posebno u Nemaåkoj i Francuskoj. XXX. meðutim. 29 Ibid.. duboko tragiåno. primeãuje on. a Igo „kao neki kraq ili papa francuskog romantizma"31 samo je popularisao romantiåarsku ideologiju. 625. XXX. vidi u proslavi romantizma dve manifestacije — jedna je vezana za stogodišwicu Igoovog Ernanija. XXXI. ne razvijajuãi je niti je produbqujuãi. Mnogo blaÿe nego svojevremeno Milan Rakiã. Markoviã. da grmi veliåanstveno i zanosno. 625—627. Rusiji. 21. XXX. Na našoj pozornici ovaj jubilej obeleÿen je izvoðewem Igoove Lukrecije Borxije28 (Lucrece Borgia.29 Ono što je. 637—638. 21. 230—232.24 Glasnik u neku ruku kroz svoje tekstove i beleške daje istorijat ovog kwiÿevnog pokreta. 30 SKG. 25 SKG. Todor Manojloviã. XXIX. 638.

Kao što je åesto bio sluåaj u åasopisu. 35 SKG. 2. Paris 1993. 1. 1930. Marselina Debord-Valmor i Ÿorÿ Sand. potom i Raspeãe biãe prevedene u Glasniku tek 1939.34 Iz Igoove poezije izabrane su dve pesme iz zbirke Jesewe lišãe (Les Feuilles d'automne. ali je zadrÿan tipografski oblik orginala. Alfred de Mise. Srpski kwiÿevni glasnik objavquje prevod još jedne Igoove pesme. Igoa i Misea. 90—92. Junske noãi. åuvene Tuge Olimpijeve (Tristesse d'Olympio. 1831) koja je sledila za virtuoznim Orijentalkama (Les Orientales): Ponekad kad sve spava (1829) i Zalasci sunca (Soleils couchants. Zanimqivo je da ni u ovom izboru. Ponekad kad sve spava. Glasnikovi kritiåari su svoje kwiÿevnoteorijske studije ilustrovali odgovarajuãim prevodima iz stranih kwiÿevnosti. Ðoriã. 1939. Dictionnaire de poetique. Od Igoa odvajaju se Viwi.36 Posle 33 SKG. M. „Ponekad kad sve spava" zapravo je prvi stih koji je upotrebqen umesto naslova. nema Lamartina. Dve dvanaesteraåke sekstine sa rimom aabccb. XXX. Tuga. ludo i bolesno imaju takav utisak „zbog Igoa". prevedena je nerimovanim stihovima. a sa wim i preokret u dotadašwu poeziju. ni tokom te godine. Manojloviã ide åak dotle da smatra da svi koji u romantici vide nešto neozbiqno. 18—23. pesnika åije su Meditacije (Meditations poetiques. åesta kod Igoa. Zalasci sunca. 242. u ovom sluåaju impassible.89 zam inata koji prihvata sve što je u opreci sa klasicizmom. 1820) najavile romantizam unevši nov senzibilitet. Olimpijeva melanholija pri pogledu na nekadašwa zajedniåka mesta iskazana je sekstinama. Todor Manojloviã je preveo doslovno. 34 Lamartinova najåuvenija pesma Jezero. åestom kod Igoa. preveo T. Kraj obala. ovaj raspored rima sreãe se još kod Malerba i Ronsara. posledwe pre izgnanstva. kad je uostalom objavqeno najviše prevoda romantiåarskih pesnika u Novoj seriji. 1837) iz zbirke Zraci i senke (Les Rayons et les Ombres. I treãa Igoova pesma u ovom izboru Junske noãi (Nuits de juin. .33 Sve pesme je nerimovanim stihovima preveo sam Todor Manojloviã. Strofa (coué). 1828). Devet godina kasnije. Najveãim brojem pesama (3) u ovom izboru zastupqen je Igo. Ovu pesmu karakteristiånog romantiåarskog motiva qubavi i prirode kao wenog svedoka. u kojoj posle dva dvanaesterca dolazi osmerac i sa istom rimom kao u prethodnoj pesmi prevedena je takoðe nerimovanim stihovima. Andre Šenije. godine. 36 Michele Aquien. LVIII. Librairie Generale Francaise. Eufrozina. gotovo pred sam kraj svog izlaÿewa. prepevao je dr Miloš N. dva katrena sa ukrštenom rimom abab. 1840). sastavqenim od dva dvanaesteraåka distiha izmeðu kojih su dva šesterca rimovana po šemi aabccb.35 On zadrÿava Igoovu strofu i rime. jer ne åuva uspomenu na zaqubqene. Isti. 1939. pa tako i ovde odmah posle Manojloviãeve studije Glasnik donosi prilog Iz francuske romantiåne lirike u kom su prevodi Šenijea. 1837) iz zbirke Zraci i senke. Viktor Igo. nerimovanim stihovima. Igou drag motiv sumraka i noãi imaju i fantazmagoriåni Zalasci sunca.

a cela strofa postaje jedna reåenica koja nosi znaåewe. Adrijan Tilger navodi da nijedan italijanski romantiåar nije u Italiji tako omiqen kao Igo.41 Uz izuzetne pohvale autoru on istiåe kquåna mesta wegovog rada — stavove Svetislava Petroviãa o raznolikosti Igoovog genija. Viktor Igo u mišqewu stranih pisaca. smatra da je Igoova snaga samo verbalna. 5. skoncentrisani praktiåno u jednoj svesci u Novoj seriji Glasnika. 1931. 8. liånom doÿivqaju stvarnosti. Najzad Aleksej Tolstoj dotiåe Igoov društveno-moralni znaåaj za one koji se bave socijalnim reformama. I dok su prevodi Igoovih pesama. 634—635. 636. vizije/iluzije. 1939. M. osetqivost za aktuelne politiåke i društvene dogaðaje. Prelazi se na drugo lice i direktno obraãawe prirodi. povišen ton i uzbuðewe pred prizorom prirode koja ne åuva uspomenu na qubavnike iskazani su uzviånim reåenicama. pesniåkih zbirki Posmatrawe i razmišqewe. stihovi postaju sintaksiåko-semantiåke celine da bi posledwi deo pesme doneo smirewe (uspomene postaju ekvivalent veånosti) koje pokazuje i izbor reåi u rimi — klone/tone.37 podseãa se na anegdote prilikom slawa satiriåne zbirke Kazne uperene protiv Napoleona III sa ostrva Xersej. bliskost sa današwim åovekom po unutrašwem. iako ni wegova misao. . 3. Legenda vekova. wegovo saoseãawe sa potlaåenima i nemoãnima — nalazimo i ovde pobrojane sve one Igoove osobine koje su uobiåajeno nailazile na pohvale. da on nema oseãaj za tragiåno osim za teatralno tragiåno. 37 38 39 40 41 SKG. 3. ni wegov humanizam i uzvišenost nemaju više vrednost i znaåaj koji su nekada imali. SKG. Igoov ÿivot i delatnost uopšte zaokupqali su paÿwu Glasnikovog uredništva niz godina.40 Istim povodom Svetislav Petroviã objavio je esej Viktor Igo. åini/u tmini. Unamuno. XXXII.. drama Ruj Blaz i Ernani i romana Bogorodiåina crkva u Parizu i Jadnici. zadivqujuãoj plodnosti. Hajnrih Man izmeðu ostalih pohvala istiåe Igoovo saÿaqewe i pravdu. godine. U. 397. Moris Bering Igou odao priznawe za vizionarstvo i patos. 1938..39 Srpski kwiÿevni glasnik preneo je 1935. LVII. 1872) objavqena sada u Francuskoj kao ilustracija povodom preteãih dogaðaja uoåi Drugog svetskog rata. Milaåiã prikazuje u åasopisu. naprotiv. laganog ritma i deskriptivnog treãeg lica dolaze dvanaesteraåki katreni sa ukrštenom rimom. SKG. da nije sposoban za mistiåku inspiraciju i da je wegov uticaj bio više širok nego dubok. Tako je. Beleÿi se da je u Francuskoj objavqeno izdawe izabranih odlomaka iz wegovih dela.90 ovog prvog dela. LIII.. sposobnost da potrese. uz ovu. 253. gde je Igo bio u izgnanstvu. Z. ukratko. XLVI. senom/koprenom. 8. 1935. koji Dušan Z. 1936. XLIX. D. SKG. i anketu koju je povodom pedeset godina od smrti Viktora Igoa organizovao list Le Mois i u kojoj su mnogi poznati svetski kwiÿevnici izneli podeqena mišqewa o ovom piscu. na primer. U. SKG.38 navodi se da je jedna pesma iz wegove zbirke Strašna godina (L'Année terrible.

preteranost i neuverqivost. ako bi se Igo. Wegova prozna dela gotovo da su sva prevedena. „jedan od najveãih svetskih pesnika. Ruj Blaz. 1936. cenio kao mislilac. u gipkosti. On se åesto spomiwe u åasopisu. sa pet prevedenih pesama najzastupqeniji francuski romantiåarski pesnik u Glasniku. bogatstvo slika i reånika. svoje pozorište gradio na „blesku rascvetalih stihova. plemenitosti i politiåkoj angaÿovanosti do kasnijih razmatrawa kwiÿevne vrednosti wegovih dela. na ironiji tragiånih nesporazuma. a mišqewe kritike kretalo se od prvobitnih izraza divqewa Igoovom åovekoqubqu. govori Vinaver nadahnuto. zvuku i jeku" i oštro reaguje protiv svoðewa ovog pesnika na racionalno i umereno. gotovo istovetno. Stanislav Vinaver. Sliåno mišqewe iznosi i Bogdan Popoviã govoreãi o Zmaju u svom tekstu Šta je veliki pesnik. u melodiji. na urnebesu strasti i mrÿwi. ali uvek u kontekstu nekih drugih kwiÿevnika ili kwiÿevnih pojava. 153—156. Moÿda je åiwenica da je Igo bio veã toliko „odomaãen" kao jedan od najåitanijih stranih pisaca kod nas dovela do toga da nijedan kritiåki napis u Srpskom kwiÿevnom glasniku ne bude posveãen wegovom delu. Vinaver ustaje u odbranu Igoovog romantiåarskog zanosa i pijanstva „u reåi i stihu i sliku. Moÿda je to naivno — ali je naivnije ako se antiteze potkrešu kao korov. 2. a dve Lamartinove pesme. meðutim. ogwevi utule". Igo je. Povodom we napisaãe Stanislav Vinaver posledwi tekst posveãen Igou u Glasniku. u boji i sjaju i blesku. Stil i stih na beogradskoj pozornici. tako. „on bi ispao vrlo mali åovek… u glavi tog xina nikad se dve zaista duboke i odmerene misli nisu ukrstile". na antitezama neboseÿnim. po mašti i moãi izraza izvesno nikad nenadmašen".43 Svi kritiåari. 43 Sliåno mišqewe koje ãe se i kasnije sretati u Glasniku kod drugih kritiåara nalazimo još kod Lansona u Istoriji francuske kwiÿevnosti (1894). i kad ga oštro kritikuju. godine izneo Glasnikov buduãi saradnik Uroš Petroviã da Igo po dubini svojih misli. XLVII. u savršenstvu i novini forme" moÿe se pratiti. Poreðewa radi. Igo je i u drugim åasopisima tog 42 SKG. Za razliku od Rakiãa koji je svojevremeno u Igoovim dramama video pre svega izveštaåenost i banalnost. istiåu uvek kao neprevaziðeni kvalitet Igoovo versifikatorsko majstorstvo i verbalnu snagu. na velikim gromovnim reåima. 1838). originalnosti i jaåini oseãawa zaostaje za velikim piscima. ali je zato wegova veliåina „u sjaju. ali ne nalazi originalne i duboke ideje u wegovom delu. svelo Igoa na prozu. . On u svome prikazu oštro reaguje što je Pozorište neopravdano.42 Do pojave Srpskog kwiÿevnog glasnika 1901. Igo je. godine Igo je kod nas veã vaÿio za jednog od najveãih evropskih pisaca. On istiåe Igoovu imaginaciju. prevedene su po tri Viwijeve i Miseove.91 Ovu godišwicu smrti Viktora Igoa Narodno pozorište obeleÿilo je prikazivawem wegove drame Ruj Blaz (Ruy Blas. „iz straha od poezije" i „romantiånog prenemagawa". kao Milan Rakiã ili Todor Manojloviã na primer. kroz Glasnik. savršenstvo forme. Naime. na fatalnim ogwevima koji proÿdiru. Ocena koju je u Pokretu 1902.

što pokazuje rad Pauline Lebl-Albala). Paris 1952. Viktor Igo koji je više od pola veka pre pojave Srpskog kwiÿevnog glasnika bio poznat i priznat kod nas zbog svojih humanistiåkih ideja i društvenog angaÿovawa. Tako. od kojih dva opet povodom godišwica. jedna je studija o recepciji wegovih dela kod nas. iako ne u prvom planu.92 doba vrlo åesto prevoðen. Sima Panduroviã) do poåetka Drugog svetskog rata štampan je prevod samo jedne Igoove zbirke — Protiv tiranije (Les Chatiments). I—VII. godine). Histoire de la littérature française. kao i povodom stogodišwice romantizma. u Srpskom kwiÿevnom glasniku je prisutan prvenstveno kao pesnik45 (kao tekovina francuske tradicije koja postaje i naša. Narodna biblioteka Srbije. ali to nisu uvek wegove najpoznatije i najboqe pesme. pedesetogodišwice smrti. ali je reå o vrlo slobodnom prevodu. ne tekstovi u kojima se on spomiwe) åak trinaest su beleške. Bibliografija rasprava. godine. tj. U istom periodu. Ima šest prevoda. Beograd 1982. Qubica Ðorðeviã. i to tek 1939. i to. Anali Filološkog fakulteta u Beogradu. godine. objavqena povodom znaåajnih datuma: stogodišwice roðewa. Iako su wegovu poeziju prevodili i u åasopisima objavqivali naši najpoznatiji pesnici (Milan Rakiã. posledwi prevod iz 1939. 45 Veãim brojem prevedenih pesama biãe zastupqen samo Bodler. do 1941. sve vreme izlaÿewa Glasnika (prva beleška o Igou je iz 1901. Naime. Vojislav Iliã. Dictionnaire de poétique. Librairie Générale Française. 1925. O poloÿaju Igoa u Srpskom kwiÿevnom glasniku ne govore samo zapaÿawa kritiåara iskazana u tekstovima veã i vrsta priloga i wihovo mesto u åasopisu. Viktor Igo u našim novinama i åasopisima (18 — 8 3 1918 ) . Zagreb 1956. GF-Flammarion. . Hachette. na primer.44 Suprotno je sa proznim delima kojima je Igo ušao u našu kwiÿevnost 1838. Histoire de la littérature française. o preradi i posrbi Igoovih pesama. 44 Izbor pesama iz ove Igoove zbirke objavio je još 1891. godine. godine. od ukupno dvadeset tri priloga o Igou (brojani su samo prilozi koji se neposredno odnose na Igoa. a tri pozorišna prikaza. Bibliografija Srpskog kwiÿevnog glasnika. Lanson. Paris 1996. prevedeni su i objavqeni (neki i po više puta) gotovo svi Igoovi romani — u Glasniku nema prevoda nijednog wegovog proznog dela. 151—189. ålanaka i knjiÿevnih radova. Paris 1993. a romani bili ceweni posebno zbog socijalne dimenzije. godine. åuvena Olimpijeva tuga objavqena je po prvi put i jedino u Glasniku. štampane u istoimenoj rubrici koja se nalazila uvek na posledwim stranama lista. Gotovo polovina tih beleški (šest) prigodnog je karaktera. 1961. Jelena Daniã-Stanojåiã. LITERATURA Michèle Aquien. åiji su govori i pamfleti bili navoðeni u našim åasopisima. Dragiša Stanojeviã pod istim naslovom.

Vesna Simoviã VICTOR HUGO DANS LE MESSAGER LITTÉRAIRE SERBE Résumé Au moment où le Messager littéraire serbe apparait en 1901. 842—857. ou les notes publiées à l'occasion des anniversaires de Hugo — sa naissance ou sa mort. Hugo poète domine. 11. 18 1944 / 5 3 . Predrag Palavestra. XXIX. 7. Dans le Messager littéraire serbe. surtout son imagination. la plupart des textes consernant Hugo sont de courtes nouvelles ou anecdotes. Alors que les critiques jugent mal ses pièces de théâtre. . sa puissance verbale et la virtuosité da sa versification. Pozorišni ÿivot u Srbiji. Meme s'il est présent dans la revue depuis ses premiers numéros et qu'on parle de lui souvent. placées sur les dernières pages de la revue. revue de grand renom de la première moitié du XX siècle (1901—1941). il est poète romantique français traduit le plus souvent dans la revue (5 poésies traduites parmi lesquelles La Tristesse d'Olympio. ils admirent sa poésie. Narodna biblioteka Srbije. Le Messager publie aussi 3 critiques des pièces de Hugo jouées au Théâtre National de Belgrade et une étude sur la récéption des oeuvres de Hugo en Serbie. SKG. Victor Hugo est déjà célébre et reconnu chez nous surtout pour ses idées humanitaires et son engagement politique. Beograd 1995. 1912. Ses romans sont traduits en serbe et on apprécie leur dimension sociale. Institut FDU. Beograd 1992. Srpska bibliografija. Kwige 18 68 —1944 . 527—537. Par contre. Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti. Il n'y a pas de traductions de ses oeuvres en prose. Srpska kwiÿevna zadruga. Istorija moderne srpske kwiÿevnosti. publiée uniquement dans cette revue). Petar Volk. Beograd 1989.93 Paulina Lebl-Albala.

UDC 821.163.41-12.09 Petroviã Njegoš

ZNAÅEWE 1914. STIHA GORSKOG VIJENC A (oblik rano u drugom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve) Radmilo Marojeviã

SAŸETAK: Podrobno se izlaÿe istorija pitawa o tumaåewu forme i semantike oblika rano u prvom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve. Prvo tumaåewe: oblik rƒ no je vokativ imenice (h)rá na (Rešetar, Banaševiã). Drugo tumaåewe: oblik ræno je vokativ imenice ræna (Vušoviã, Ostojiã, Tomoviã). Treãe tumaåewe: oblik ræno je prilog u znaåewu 'prerano, premlad' (Ðukiã, Stevanoviã). Åetvrto tumaåewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vukiã M. Miãoviã, suštinski se svodi na prvo: vokativ rƒ no imenice rá na semantiåki kontaminirane sa orijentalizmom (arapski pridjev ra'n¡ koji u turskom ima znaåewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli'). Autor ålanka dokazuje da u kontekstu tuÿbalice sestre Batriãeve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rƒno, kako u znaåewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ', 'zaštito, uzdanice') tako i u znaåewu na kome se bazira åetvrto tumaåewe ('mili moj', 'dušo moja'), i daje prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [ræno], koja dopušta drugo i treãe tumaåewe. S obzirom na to da radni glagolski pridjev uletio ima nesumwivo ablativno 'odletio' a ne akuzativno znaåewe 'uletio', drugo tumaåewe oblika kao vokativa ræno gubi na uvjerqivosti. Treãe tumaåewe je, i s aspekta semantike i s aspekta poetike, ubjedqivije od drugog, i wemu autor daje prednost, s obzirom na posvjedoåenost oblika ñletßo u znaåewu 'odletio' u narodnim tuÿbalicama u Crnoj Gori Wegoševa vremena, s obzirom na strukturu imeniåkih sintagmi u pripjevima tuÿbalica i s obzirom na semantizaciju oblika ræno u Wegoševom stihu kao priloga od strane samih tuÿbalica. KQUÅNE RIJEÅI: Petar ¡¡ Petroviã Wegoš, Gorski vijenac, Tuÿbalica sestre Batriãeve, oblik rano, prilog za vrijeme.

0. U drugom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve:
Kuda si mi uletio, moj sokole [s§kole] ,

96
od divnoga jata tvoga brate rano [ræno] , da l nevjerne [nœvjõrnõ]ne zna n [è zn (Bog ih kleo!) e ãe [œãõ]tebe prevariti, divna glavo, moj svijete izgubqeni, sunce brate, moje rane bez prebola, rano quta, moje oåi izvaðene, oåni vide?

º]Turke

[GV 1913—1919]

oblik rano je tumaåen prozodijski na dva, a leksiåko-semantiåki — na tri odnosno na åetiri naåina. P r v o tumaåewe, po kome je oblik rƒ no vokativ imenice (h)rá na , obrazlagao je Banaševiã, a od wega su prozodijski polazili Rešetar i Kovaåeviã [v. t. 1.1]. D r u g o tumaåewe, po kome je oblik ræno vokativ imenice ræna, obrazloÿio je Vušoviã, a prihvatali su ga Ostojiã i Tomoviã [v. t. 2.1]. T r e ã e tumaåewe, po kome je oblik rano prilog u znaåewu 'prerano, premlad', iznio je Ðukiã, a dao mu prednost nad drugim Stevanoviã [v. t. 3.1.]. Sva tri tumaåewa navodi Antun B a r a c, ali se ne opredjequje ni za jedno: „Rijeå 'rano' povezuje neki s glagolom 'uletio' u stihu 1913., i objašnjuju to mjesto: kad [kud — R. M.] si mi tako rano, t. j. tako mlad, odletio. — Drugi 'rano' tumaåe kao imenice: hrano, rano" [Barac 1947: 189 („kad" umjesto kud vjerovatno je štamparska greška)]. Å e t v r t o tumaåewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vukiã M. Miãoviã, suštinski se svodi na prvo: vokativ rƒ no imenice rá na semantiåki kontaminirane orijentalizmom (arapski pridjev ra'n¡ koji u turskom ima znaåewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli') [v. t. 4.1]. 1.1. U svojim izdawima Milan Rešetar 1914. stih nije objašwavao, nego je rijeå akcentovao: brate rƒno! [Rešetar 1890: 183; Rešetar 1940: 98], „shvatajuãi je kao vokativ od imenice rá na (hrá na )" [Vukoviã 1942: 216—217]. Za wim je to uåinio i Boÿidar Kovaåeviã: brate rƒno! [Kovaåeviã 1940: 133]. Jovan Vukoviã za Rešetarevo znaåewe kaÿe: „Koliko je meni poznato, svi oni kojima su bliÿi po lokalnom jeziåkom oseãawu Wegoševi izrazi, danas ne åitaju u ovim stihovima reå rano sa dugim nizlaznim akcentom, — i, åini mi se, sasvim daleko je izraz brate rá no [rƒ no — R. M.] od onoga što daje lokalnu boju Wegoševu jeziku i wegovoj pesniåkoj dikciji. U Crnoj Gori i woj bliÿim krajevima, gde ova vrsta poezije i danas postoji u narodu, i gde je ovaj pripev vrlo obiåan u tuÿbalicama, ne verujem da ãe se drukåije izgovoriti nego brate ræno! Svi mi koji smo iz tih krajeva, imali smo prilike da åujemo u ovom pripevu samo ovaj akcenat. Pa ipak ima jedna åiwenica koja nam ne dopušta da olako preðemo preko Rešetarova tumaåewa ovoga izraza. I pored toga što smo mi navikli samo na akcenat i znaåewe brate

97 ræno, ima, zbiqa, jedan jasan dokaz da se u tuÿbalicama našim nalazi i izraz brate rƒ no sa Rešetarovim znaåewem i akcentom", pa navodi da je Vuk na jednom mjestu zabiqeÿio u tuÿbalicama prozodijski lik rƒ no : Šuwo rƒno!" [Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga, 1867, s. 183]. „Taj zabeleÿeni akcenat nam nesumwivo pokazuje da je Vuk tako åuo tu reå, i da je hteo oznaåiti je da bi se razlikovao ovaj vokativ od vokativa rano koji åesto u ovim tuÿbalicama dolazi" [Vukoviã 1942: 217]. Rešetarevo tumaåewe branio je kasnije Nikola Banaševiã: „Veã je u st. 1140. imenica hrana upotrebqena u obliku rá na : Krv je qudska rá na naopaka. U refrenu st. 1914, brate rano! znaåi: brate uzdanico (A. Šmaus je dobro preveo: Bruderhorst du!). Ovakva semantiåka evolucija imenice rana (hrana) razumqiva je kad se uzmu u obzir nekadašwi socijalni odnosi u seqaåkim sredinama našega naroda, gde su ÿene i devojke smatrale muškarce kao kuãne starešine još od wihova detiwstva. Da bi se potkrepilo ovo objašwewe postanka i znaåewa imenice rano, moÿe se dodati da se jedna srodna reå davala od milošte åak i ÿivotiwama. Vuk u Rjeåniku, uz prevod imenice hraniteq, dodaje: 'hranitequ moj (kaÿu volu kad ga miluju); Kam' volovi, moji hraniteqi!' T. Ðukiã je ranije prigovarao da sestra ne oåekuje od brata nikakvu materijalnu pomoã (hranu), ali on nije vodio raåuna o semantiåkoj evoluciji ove reåi na kojoj je ovde ukazano. Prema Ðukiãevom tumaåewu, refren brate, ræno (tako on akcentuje) znaåi 'tako rano' (tj. prerano), a kao reåeniåki dodatak udaqen je od glagola, st. 1913, uletio. Tome tumaåewu se protivi struktura tuÿbalice: refren 1914. stiha ne moÿe biti dodatak glagolu 1913. stiha. Sem toga, Crnogorcu se nije prebacivalo kad je rano polazio u borbu. — Još jedno tumaåewe ovog refrena, prema kome bi rano znaåilo rano od oruÿja (vulnus) nije u saglasnosti s karakterom Batriãeve sestre i s prvim refrenom moj sokole. U ovoj tuÿbalici upotrebqava se ova imenica s takvim znaåewem, ali u drugim kontekstima i zajedno s nekim epitetom (moje rane, rano quta, proste rane, qute rane)" [Banaševiã 1973: 337; isto u: Banaševiã 1990: 337]. 1.2. Rešetarevo tumaåewe ubjedqivo su osporili Trifun Ðukiã: „Reå hrano u ovome smislu koji se pridaje sestri Batriãevoj u Crnoj Gori se malo upotrebqava, a sestra brata tako ne oslovqava nigde" [Ðukiã 1940: 132]; „ovaj smisao ne moÿe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kaÿe: hrano, a naroåito ne u Crnoj Gori, i još uz to sestra Batriãeva, koja je imala još sedam brata!" [Ðukiã 1941: 166], Vukiã M. Miãoviã: „U znaåewu hrana (brate, hrƒno) ova reå ne dolazi uopšte u obzir jer se ona u ovoj vezi i znaåewu ne govori u Crnoj Gori, a åak i kad bi se govorila, to ne bi nikad rekla sestra, i to još udata" [Miãoviã 1961: 19] i Branislav Ostojiã: „Crnogorka se nikada ne bi obratila mlaðem bratu kao hraniocu, pogotovu ne ÿena udata koja pored muÿa ima svekra i djevera" [Ostojiã 1976: 13; Ostojiã 1997: 106]. Da je sestra Batriãeva bila udata, vidi se po tome što ona sa drugim pokajnicama ide „uz poqe", što znaåi u pravcu Cuca; koga ona ima u domu nije poznato, bar ne iz samoga spjeva.

98 Na Banaševiãevo tumaåewe najviše se odnose dvije napomene koje komentariše Mihailo Stevanoviã: „Dve napomene åiwene od strane komentatora: jedna u prilog mišqewa da se i bratu moÿe govoriti hrano, kada se to åak i ÿivotiwama govori, i druga protiv tumaåewa da je rano upotrebqeno kao prilog s napomenom da za Crnogorce nikad nije bilo rano stupiti u borbu protiv neprijateqa — svakako su i jedna i druga verbalno taåne. Za prvo se navodi kao dokaz da se u narodu vo zove hraniteqem, i da potvrdu za ovo daje Vuk. A mi moÿemo reãi da je to vrlo rasprostraweno, šta više, u seqaåkim sredinama, gde su volovi na hlebu, kao glavnoj ishrani naroda, saradnici sa onima što oru zemqu (volovima svakako) i ÿito seju. Nije nam poznato da se druge ÿivotiwe nazivaju hraniteqima. Istina, ništa ne bi neobiåno bilo da vlasnik kirixijskog kowa, recimo, ili koji bilo ålan porodice toga vlasnika, nazove hraniteqem. Ali potvrde za ovo u dosadašwim našim reånicima ne nalazimo. Sloÿiãemo se i sa mišqewem da za Crnogorce u prošlosti uglavnom nikad nije prerano bilo stupiti u borbu s Turcima. Ali ãemo se opet, i svakako svi, sloÿiti da se svakome ko mlad pogine u borbi moÿe reãi, i govori se, da je rano poginuo. To se, uostalom, åesto kaÿe i za qude u poodmaklim godinama, i kad umru prirodnom smrãu. Pogotovu ovo kaÿu ÿene koje nariåu za poginulima i umrlima" [Stevanoviã 1976: 110—111]. 2.1. Drugo tumaåewe obrazloÿio je Danilo Vušoviã: „[…] g. Rešetar je pogrešno shvatio reå rano i oznaåio je akcentom rƒ no t. j. hrano. Meðutim tu reå treba åitati ræno, jer je poginuli Batriã za sestru ræna, bol, a ne hrana. / Da je to tako jasno se vidi iz jednog daqeg stiha te tuÿbalice:
— Moje rane bez prebola, rano quta!

(t. j. brate, rano quta!) Ali kao najboqi dokaz za takvo tumaåewe reåi rana, nesumwivo je taj, što se ona u C. Gori, u ovom i sliånom sluåaju, samo tako razume i izgovara. Navodimo ovde, da su vrlo åesti refreni u crnogorskim tuÿbalicama: brate ræno!, svekre ræno!, babo ræno! i sl. i uvek je pokojnik, za ÿenu koja za wim tuÿi, samo ræna, a nikad hrana" [Vušoviã 1929: 79 (ispravili smo štamparsku grešku)]. U skladu sa ovim tumaåewem, Vušoviã je u svojim izdawima Gorskog vijenca u pripjevu 1914. stiha na analiziranom obliku stavio kratkosilazni akcenat, bez zapete ispred wega: brate ræno [Vušoviã 1935: 59; up. Vušoviã 1936: 65], što je bez komentara prihvatio i Ðuza Radoviã [Radoviã 1947: 131]. Za Vušoviãevo znaåewe Jovan Vukoviã kaÿe: ako bi se pretpostavila naporednost vokativa ræno i rƒ no i u Crnoj Gori, „onda su Rešetarov vokativ rƒ no i Vušoviãev ræno i jedan i drugi proizvoqna tumaåewa od dve moguãnosti sasvim jednake verovatnoãe. Ali meni se åini da je Rešetarov vokativ neobiåan u Crnoj Gori, ako bi se tamo i mogao naãi, pa tim Vušoviãevo tumaåewe ima mnogo više verovatnosti" [Vu-

99 koviã 1942: 217—218]. I u zakquåku ålanka Vukoviã daje prednost Vušoviãevom tumaåewu: „Sva tri, dakle, znaåewa reåi rano u ovim stihovima mogu se dokazivati, ali ja bih rekao da je najverovatnije znaåewe koje joj je dao Danilo Vušoviã" [Vukoviã 1942: 217—218]. Vušoviãevo tumaåewe prihvatio je i novom argumentacijom potkrijepio Branislav Ostojiã. U posebnom ålanku pod naslovom Smisao sintagme „brate rano" u Gorskom vijencu on je, suptilnom lingvistiåkom analizom, pokazao sve prednosti navedenog tumaåewa za razumijevawe poetske strukture tuÿbalice. Pri tom autor navodi, kao prvi argumenat, da „ni u jednom refrenu od ukupno 51, koliko ih ima navedena tuÿbalica, nema priloških rijeåi kojima bi se blokirao glagolski oblik" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 103] i da su u refrenima naglašeni statiåki elementi: „Dinamika je blokirana veã odmah refrenom brate rano sa imenicom u svom drugom dijelu da bi zatim produÿila svoje trajawe u toj zaustavqenosti i na kraju dostigla vrhunac preko kletve — glavari se skamenili! — kam im u dom!" [Ostojiã B. 1976: 13; up. Ostojiã B. 1997: 103]. Drugo, ako se poðe od vokativa ræno, poveãava se predvidqivost sadrÿaja „u kontekstu sa ostalim refrenima" i ostvaruje se „veãa koliåina informacije na poetskom planu" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 104—105]. Treãe, „leksema rano stupa u vezu u cjelokupnoj tuÿbalici sa ostalim ne svojim standardnim znaåewem, veã daleko širim moguãnostima semantiåkog spektra, odnosno moguãnostima asocijativnih veza" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 105]. Ostojiã zakquåuje, što bi se moglo smatrati åetvrtim argumentom, da se tuÿiqa „majstorski identifikovala s otvorenom ranom": „Kroz cijelu tuÿbalicu semantiåki dominira imenica rana (vulnus). U refrenima ona je uvijek nosilac semantiåke vrijednosti cijelog stiha, uvijek je dominantna ne samo semantiåki veã i sintaksiåki" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 104, 107]. Za Vušoviãevo tumaåewe opredijelio se i Slobodan Tomoviã: „'Brate rano' izaziva znaåajne semantiåke rasprave. Neki komentatori Gorskog vijenca ovo uzimaju u smislu: 'brate hranioåe'. Drugi misle da je rijeå o tome da je brat rano, prerano, mlad poginuo. Postoji i tumaåewe po kojem ovo znaåi: 'brate mili', što dolazi od arapske rijeåi ra'na. No, najvjerovatnije je tumaåewe da sestra psihiåki bol za poginulim bratom doÿivqava kao istinsku ranu. Da je ovo tumaåewe najispravnije, tome ide u prilog i jedan od sqedeãih stihova u istoimenoj tuÿbalici" [Tomoviã 1986: 267; isto u Tomoviã 1999: 574], pa i on navodi 1918. stih kao potvrdu. 2.2. Drugo tumaåewe su osporavali T. Ðukiã i V. M. Miãoviã. Za Vušoviãevo objašwewe, koji je „stajao na gledištu da ova reå znaåi: ranu (na srcu), u smislu rano quta", Trifun Ðukiã kaÿe: „Rana, takoðe, ne odgovara poetskom smislu — logici i estetici cele metafore. U ostalom, odmah za ovim stihovima pesnik je istu reå upotrebio u tome smislu, i to vrlo lepo", pa navodi 1918. stih [Ðukiã 1940: 132— 133]. Vukiã M. Miãoviã pak veli da, prema primjerima iz narodnih tuÿbalica u kojima kao odredba oblika rano „sluÿi lice koje se oplakuje",

100 „na prvi pogled ne bi izgledalo neverovatno da je i kod Wegoša reå rana upotrebqena u smislu ræna (vulnus), jedino se intonacija ne bi slagala s ostalim tekstom (brate, ræno)" [Miãoviã 1961: 20]. 3.1. Treãe tumaåewe obrazloÿio je Trifun Ðukiã. Najprije u kritici Kovaåeviãevog izdawa, gdje tvrdi „da je ovde posredi prilog, a ne imenica". Na moguãi prigovor lingvista i gramatiåara „da je taj prilog nekako suviše, i nedozvoqeno, pobegao na kraj", Ðukiã odgovara da su sliåne inverzije åeste u poeziji, i baš kod Wegoša. „Kaÿite ovu misao malo drukåije, recimo: / Kuda si mi uletio tako rano / od divnoga jata tvoga, moj sokole! / onda ãete videti poetsku logiku gorwih stihova, koja se odnosi na rano poginulog sokola, kome / 'Nemaše jošt dvadeset godina'. / A da je zaista tako, evo još jednog dokaza, uzetog iz prostog naroda. Pitao sam i crnogorske tuÿbarice, kojima je, u ostalom, ovakav stih najbliÿi, da vidim kako to one razumeju. I doista, one ovo i razumeju u tom priloškom znaåewu, koje je, u stvari, i najlogiånije" [Ðukiã 1940: 133]. Tumaåewe Ðukiã zatim donosi u komentaru uz svoje izdawe Gorskog vijenca: „Inverzija ovakvog tipa stihovane reåenice udaqila je prilog od glagola, te se zbog toga ova posledwa reå razliåito i tumaåi. Smisao ovih stihova je, dakle, isti kao kad bi se ovako izrazilo: kuda si mi uletio — tako rano / od divnoga jata tvoga — moj sokole! Ovakvo znaåewe upravo odgovara mladom Batriãu, 'sivome sokolu', koji, kako se daqe kaÿe, 'nemaše jošt dvadeset godina', to jest: tek što je razvio svoja mlada krila, a tako je rano odleteo u smrt… / (Napomenuãemo da je, usled ove inverzije, g. Rešetar reå rano razumeo kao hrƒno, pa tako i dodao slovo h, koga kod Wegoša nije bilo. Meðutim, nezavisno od ovoga slova, ovaj smisao ne moÿe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kaÿe: hrano, a naroåito ne u Crnoj Gori, i još uz to sestra Batriãeva, koja je imala još sedam brata!) Drugi su opet mišqewa da to moÿe da znaåi rano, to jest u smislu rano quta! ali ni oni nemaju pravo; jer uz prvu metaforu kojom sestra Batriãa apostrofira kao sokola, upotreba druge metafore u smislu rane ne bi, åini nam se, ni pesniåki bila podesna. A Wegoš je izvanredno podesno davao efekat svakom izrazu, kao što je, na primer, upotrebio i to znaåewe u stihu: / moje rane bez prebola, / rano quta! / Pesniåka logika, dakle, govori u prilog znaåewa koje mi dajemo gorwim stihovima" [Ðukiã 1941: 166; Ðukiã 1944: 172—173]. Ðukiã i u kritici, i u oba izdawa netaåno citira 1990. stih: a nemaše jošt dvadest godinah. Pored toga, nije taåno da je Rešetar „i dodao slovo h"; Rešetar je samo akcentom oznaåio da polazi od imenice (h)rana:
Kuda si mi uletio, moj sokole! od divnoga jata tvoga? brate rƒ no!

Razlika u samim Rešetarevim izdawima tiåe se interpunkcije: u izdawima Gorskog vijenca u 1914. stihu ispred pripjeva stoji znak pitawa

101 [Rešetar 1890: 183; Rešetar 1940: 98; isto i u: Rešetar 1892, 1920, 1923, 1928], u izdawu Celokupnih dela — zapeta [Rešetar 1926: 69]. Jovan Vukoviã za Ðukiãevo znaåewe najprije kaÿe: „I pored sve logiånosti u dokazivawu g. Ðukiãa ne åini nam se ubedqivo wegovo tumaåewe priloškog znaåewa reåi rano u ovim Wegoševim stihovima." Inverzija u analiziranim stihovima „odgovarala bi stvarno Wegoševu pesniåkom stilu, ali ne i stilu narodnih tuÿbalica. Pripevi u tuÿbalicama su redovno uzviånog vokativnog karaktera. Zato ne bi odgovarala tome stilu inversija koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzviåni pripev drugoga stiha. Nameãe se pitawe, je li Wegoš jednu svoju stilsku osobinu uneo u tuÿbalicu koja je po svemu drugom oåuvala osobine narodnog stila. […] Inversija u kojoj bi prilog rano ovako došao u pripevu bila bi neobiåna u narodnoj poeziji uopšte, ne samo u tuÿbalicama. To bi morala biti samo Wegoševa odlika stila" [Vukoviã 1942: 218]. Vukoviã u nastavku navodi „jednu zanimqivu stvar" u kojoj bi „Ðukiã mogao naãi potkrepqewe za svoje shvatawe, i što bi wegovom tumaåewu dalo nesumwivo prilog verovatnoãe" [Vukoviã 1942: 218]. Naime, u posthumno objavqenoj kwizi Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga (1867), na kraju odjeqka Smrt, Vuk Karaxiã kaÿe: „Na svršetku ovoga narodnog naricawa dodaãu još iz Gorskoga vijenca vladike Crnogorskoga P. P. W. naricawe sestre Batriãeve za bratom. Ja ne ãu reãi da je ovo sestra Batriãeva ili druga kakva Crnogorka sve ovako sloÿila ili namjestila, ali se za cijelo moÿe kazati da ovdje nema ni jedne rijeåi koju pokajnice u Crnoj Gori nijesu govorile. Kamo sreãa da svi naši spisateqi sva djela svoja, barem kad pišu o narodnijem stvarima, ovako pišu narodnijem duhom i jezikom! Onda bi se i wihove umotvorine po svijetu hvalile i slavile kao narodne što se hvale i slave. Evo toga naricawa: […]", pa u cjelini navodi Wegoševu Tuÿbalicu sestre Batriãeve. Pripjev drugog stiha u Vukovoj publikaciji glasi: „brate, rano!" [Karaxiã 1972 H¢¡¡: 275—278]. „Odvajawe zapetom rano od vokativa brate pokazuje jasno da je onaj ko je to uåinio podrazumevao tu prilog rano, jer Vuk ne odvaja dva vokativa imenica u ovakvim vokativnim izrazima"; ako je to uradio Vuk, onda bi to znaåilo da se „Ðukiãevo tumaåewe potpuno slaÿe s Vukovim razumevawem Wegoševa teksta" — zakquåuje Jovan Vukoviã [Vukoviã 1942: 218]. Znaåewu oblika rano u 1913. stihu Gorskog vijenca posvetio je paÿwu i Mihailo Stevanoviã. On ukazuje da je navedeni oblik „M. Rešetar shvatao kao imenicu hrá na (bez poåetnog h). A na takvo se tumaåewe osvrnuo D. Vušoviã s napomenom da brat za sestru nije h r a n a, kao što je sin za majku. Da je to mati za sinom naricala prigovora, ni po Vušoviãu, ne bi moglo biti. Sestra poginulog brata, meðutim, oslovqava kao rænu (brate ræno, ræne moje, bratska ræno itd.). I to je nesumwivo taåno. U naricawu za poginulim, odnosno umrlim, ne oslovqava se, istina, samo brat tako, nego poginuli (odnosno umrli) uopšte, pa bio to brat, sin, otac ili drugi neki srodnik, svako, uostalom, åija pogibija odn. smrt uopšte, nanosi bol. Pa i u stereotipnom naricawu, u naricawu po zanatu, onaj za kime se nariåe obiåno se oslovqa-

i od svih drugih koji se opredequju za jedno ili drugo znaåewe — reå rano smatra prilogom. vrlo daleko od mesta koje joj po uobiåajenom redu reåi pripada. gde kao ræno. N. odnosno objašwewe wihovih funkcija" [Stevanoviã 1976: 109. Miãoviã [Miãoviã 1961: 18—24]. I sigurno. i navodeãi niz primera gde bi u našim pesmama i pripovetkama ta reå imala sliåno znaåewe. Inverzija je. i ukazujuãi da se u Crnoj Gori åesto ginulo u ranoj mladosti [Miãoviã 1961: 19]. cit. dobar. nego u znaåewu reåi z a š t i t o .1]. 4. 3. što ni Ðukiã nije propustio da istakne. jer su . I to je delimice taåno. iako je ona kao prilog. t. gdje je mogao da se brani i da se „zamijeni". Trifun Ðukiã drukåije i od Rešetara i od Vušoviãa.2. gde kao ræna. a ne pridevski. Na to nas navodi objašwewe znaåewa drugih nekih reåi iz ova dva stiha. Za treãe tumaåewe. On na celih šest strana pokazuje gde se rano upotrebqava kao hrá na . Miãoviã […] dodaje i åetvrto. bili skloni da verujemo u ovo posledwe znaåewe. koje je na navedeno mjesto u Gorskom vijencu primijenio V.1. M. 4. na što upuãuju stihovi 1932— 1935. Miãoviã kaÿe: „i ovo znaåewe je malo verovatno". što. Reå rano u refrenu ovog stiha upotrebqena je imeniåki. teško je uz to verovati da je ova vrsta reåi sa tim znaåewem mogla prodreti iz turskog jezika u crnogorske tuÿbalice" [Banaševiã 1973: 336—337. Zatim se na ovo tumaåewe osvrnuo Mihailo Stevanoviã: „Ovim trima razliånim mišqewima o znaåewu reåi rano i u pripevu uz stih 1914. kritiåki je najprije osporio Nikola Banaševiã: „Oslawajuãi se na objašwewa starijih ispitivaåa da arapska reå ra'na znaåi u turskom lep. Istina. ocjewujuãi da bi sestra mawe ÿalila brata da je junaåki pao u boju. M. zakquåuje Stevanoviã. po Stevanoviã 1990: 169]. ne bez razloga. u bukvalnom smislu. štaviše. razdaqina izmeðu dve reåi po funkciji tesno vezane dosta neuobiåajena. odista velika. nije ni bilo nuÿno navoditi. Zatim se osvrãe na tumaåewe od koga polazi Miãoviã [v. Miãoviã je svoje poduÿe raspravqawe o woj završio: 'Na osnovu svega ovog izlagawa moÿe se zakquåiti da izraz brate rano u tuÿbi sestre Batriãeve znaåi brate mili! ' [Miãoviã 1961: 24]. A nije je upotrebila ni u znaåewu imenice hrá na . Åetvrto tumaåewe. izvrstan. veã ili kao imenicu ræna ili kao prilog ræno. isto u Banaševiã 1990: 336—337 (ispravili smo bibliografski podatak)]. Glagolski pridev uletio koji prilog rano odreðuje na kraju je prvog stiha pre pripeva uza w. po kojem rano znaåi: mili. I Vušoviãevo je identifikovawe ove reåi svakako mnogo prihvatqivije. smatrajuãi da sporni oblik „sestra Batriãeva u tome znaåewu nije upotrebila. Mi bismo. V. dragi [Miãoviã 1961: 18—24]. i to i iza drugog stiha. po Stevanoviã 1990: 168—169 (ispravili smo štamparske greške)]. u z d a n i c e […]. suviše rano'. cit. M. najzad. Vukiã M.102 va s ræna. ne samo ovde nego i na više drugih mesta u Wegoševu spevu" [Stevanoviã 1976: 108. Banaševiã ipak smatra da i sestra bratu moÿe reãi — brate (h)rƒ no . Ali. mili. po kome je ræno prilog u znaåewu 'prerano. V. a rano na samom kraju pripeva. pa navodi u prvoj monografiji još jedan. ne kako on misli. a u drugoj još tri primjera inverzije.

brate rano?' 1913—1914. moj sokole. posredstvom turskog jezika. Na taj naåin åetvrto tumaåewe se suštinski svodi na prvo. izvrstan. Sad bismo mogli dodati sqedeãe. 5. 'dušo moja'). mogu objasniti unutrašwim semantiåkim razvojem srpske imenice (h)rá na . 107—111) Stevanoviã opravdano odbacuje dva: da je to arapska reå sa znaåewem 'mili. koja je preko turskoga dospela u naš jezik i znaåi: lep.103 to znaåewa ove reåi najšire upotrebe. vrli (po obaveštewu koje je Miãoviãu dao prof. nema nikakvih indicija da je arapski pridjev. pa i nešto primera. Popoviãa. dobar. U kontekstu tuÿbalice sestre Batriãeve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rƒno.1. arapskog porekla. uopšte mogao biti u srpskom primqen kao leksiåka pozajmica: on je morao prethodno da bude morfološki adaptiran kao pridjev. Takvu prozodijsku rekonstrukciju iskquåujemo. U kritici prve Stevanoviãeve monografije mi smo zakquåili: „Od åetiri tumaåewa znaåewa i gramatiåke funkcije reåi rano u tuÿbalici sestre Batriãeve ('Kuda si mi uletio.2. 5. pa smo sigurni. srce moje'. a ako neposvjedoåenost te faze i zanemarimo — supstantivizirani pridjev u srpskom jeziku nije mogao imati u vokativu fleksiju -o karakteristiånu za imenice druge deklinacije. Najviše što se moÿe pretpostaviti jeste moguãi semantiåki uticaj navedenog orijentalizma (arapskog pridjeva ra'na koji u turskom ima znaåewe 'lijep. dragi' i dijalekatska varijanta imenice hrana. 4. (uz redakciju bibliografskog podatka) po Stevanoviã 1990: 169]. poåev od znaåewa koja su davana u starijim reånicima (u Reåniku Ð. cit. Mi bismo dodali sqedeãe. koje mu izgleda najprihvatqivije. odnosno desemantizacijom wenog vokativa (h)rƒ no 'hranitequ'. Sestra Batriãeva je reå upotrebila 'ili kao imenicu ræna ili kao prilog ræno'. ali znamo da je ta reå. istina. Daqe autor obrazlaÿe ovo posledwe znaåewe. kad oni imaju znaåewe 'mili moj. npr. da je sestra Batriãeva u tome znaåewu nije upotrebila" [Stevanoviã 1976: 108—109. izmešanih. najviše s primerima gde ova reå znaåi hrana. Fehim Bajraktareviã). brate. izvrstan.2. u našem jeziku vrlo malo korena hvatala (nemamo je ni u reånicima turcizama u našem jeziku). sa . bez ikakvog posredstva navedenog orijentalizma. isto (ijekavski) i u Marojeviã 1999: 144]. uzdanice') tako i u znaåewu na kome se bazira åetvrto tumaåewe ('mili moj'. pa bi se moglo govoriti o nekoj vrsti semantiåke kontaminacije turskog pridjeva i srpske imenice. Treba ipak istaãi da se izrazi tipa rƒ no moja .). kako u znaåewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ' 'zaštito. / Od divnoga jata tvoga. mi u verodostojnost tih dokaza ne sumwamo. Iako je Miãoviã i za ovo znaåewe dao više dokaza. Navedeni stihovi po ovom tumaåewu znaåe: „kamo si mi. dobar. s. tako rano odleteo od svoga divnoga jata"" [Marojeviã 1978: 224—225. Ali ono što privlaåi paÿwu to je ukazivawe na arapsku reå ra'n¡. Iako je Miãoviã tananom semantiåkom analizom pokazao da se primjeri iz narodnih pjesama i iz pisane tradicije ne mogu svesti na metonimijsko znaåewe vokativa imenice hrá na 'hranitequ'. vrli') na vokativ (h)rƒ no imenice (h)rá na . štaviše.

Banaševiãevo objašwewe glagolskog oblika uletio ne moÿe se. Ako bi se pošlo od drukåije semantizacije glagolskog oblika uletio. izmeðu ostalog i zato što se obraãawe iz milošte vokativom ræno ne moÿe zamisliti na neåijem odru. i to je wegovo prirodno mjesto. Banaševiã 1990: 410—411] — ono bi se moralo prihvatiti kao osnovno. i najlogiånije" [Ðukiã 1940: 133]. pa time i Vušoviãevo i Ostojeviãevo tumaåewe oblika kao vokativa ræno gubi na uvjerqivosti. Vušoviãevo tumaåewe. neprebolnu). Inverzija je i upotreba apozicijske sintagme moj sokole u pripjevu prvog a vokativa brate na koji se ta sintagma odnosi — u pripjevu drugog stiha Tuÿbalice sestre Batriãeve. ovakav stih najbliÿi. meðutim. kao Wegošev rusizam. Weni slušaoci su. koju obrazlaÿe. Treãe tumaåewe. koja dopušta — pošto mi inaåe u ovakvim sluåajevima vokativ ne izdvajamo zapetama — drugo i treãe tumaåewe. ona je morala polaziti samo od jednog znaåewa oblika. premlad' istaknut je svojom pozicijom u strukturi reåenice (versološki na kraju pripjeva drugog stiha). stiha. lingvistiåki odrÿati [Marojeviã 2001: 353—366]. nisu neobiåne u tuÿbalicama. koje su ubjedqivo obrazloÿili T. Stevanoviã. moglo bi se ostaviti kao alternativno. naroåito potkrijepqeno novom lingvopoetiåkom argumentacijom B. u ostalom. kojima je. Veliki znaåaj ima drugi momenat — Ðukiãev „još jedan dokaz. pa bi se moralo dokazivati da je „Wegoš jednu svoju stilsku osobinu uneo u tuÿbalicu koja je po svemu drugom oåuvala osobine narodnog stila" [v. meðutim. one ovo i razumeju u tom priloškom znaåewu. Drugo. da vidim kako to one razumeju. Prvi momenat je Vukova interpunkcija stiha u posthumno objavqenoj kwizi Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga (1867): odvajawe zapetom rano od vokativa brate ukazuje da je i Vuk oblik rano shvatao kao prilog. jer on inaåe ne odvaja dvije imenice u vokativu [v. kako ga je. poåev od svog treãeg izdawa Gorskog vijenca. odnosno ne moÿe biti upuãeno pokojniku. tj. Treba se osvrnuti na objašwewe po kojem inverzija „koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzviåni pripev drugoga stiha" ne bi odgovarala stilu narodnih tuÿbalica.1]. tako bismo rekli i u prozi: gdje si mi (to) odletio od divnoga jata svoga (tako) rano. Ðukiã i M. U prilog treãeg tumaåewa idu dva momenta. Inverzije navedenog tipa. „neoprezno je uleteo u krvniåke ruke nevernog Osmana Ãoroviãa" [Banaševiã 1983: 410—411. Ostojiãa. moguãe je samo ako se poðe od toga da glagolski oblik uletio ima znaåewe 'odletio'.1]. t. prejudicirajuði oblike iz 1918. Zato mi dajemo prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [r¢no]. koje je. mogli åuvati dvoznaånost: uz znaåewe 'prerano' oblik je mogao asocirati i na ranu (qutu. 3. Nikola Banaševiã: „Batriã zapravo nije odleteo nego je upravo uleteo u klopku". objasnio Rado- .104 obje wene semantiåke varijante. Sa dosta osnova moglo bi se uzeti da je i sestra Batriãeva kao tuÿbalica oblik shvatala kao prilog ræno. ipak. 3. Prilog rano u znaåewu 'prerano. t. u stvari. uzet iz prostog naroda": „Pitao sam i crnogorske tuÿbarice. I doista.

u redakciji Danila Vušoviãa. sv. Gorski Vijenac sa komentarom g. P. ubjedqivije od drugog. GV: Petar ¡¡ Petroviã-Wegoš. Boškoviã. mart-april-maj 1942. podrobnije u Marojeviã 2001: 353—366]. u redakciji Danila Vušoviãa. / Falo brate! [Medakoviã 1860: 55]. Boÿidara Kovaåeviãa. LITERATURA Banaševiã 1973: P. H¡¢. Beograd 1990. P. Vušoviã 1929: Danilo Vušoviã.105 sav Boškoviã [Boškoviã 1964: 22—23. podrobnije u Marojeviã 2001: 353—366]. Ti ãeš nüima pravo kazat / Falo brate! [Medakoviã 1860: 59]. Gorski vijenac. P. [Preštampano u: Boškoviã 1978: 255—260]. Gorski vijenac. 129—134. Zagreb 1947. šesto izdawe. Boškoviã 1978: 257—258] i kako ga treba. a tako je i u tuÿbalicama koje u kwizi Ÿivot i obiåaji C rnogoraca (1860) navodi Milorad Medakoviã. Boškoviã 1978: Radosav Boškoviã. stihu. Beograd 1964. Misao. i prostorno: A od roda. Beograd 1983. januar 1929. ne ponavqa. kw. Vukoviã. kritiåko izdawe. vokativ imenice ræna u 1918. [Beograd]. To tumaåewe je. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. treãe izdawe. i s aspekta semantike i s aspekta poetike. 1—2 (217—218). Wegoš. Vušoviã 1935: C jelokupna djela Petra Petroviãa e W goša . Tako je i u 1917. Ðukiã 1940: Trifun Ðukiã. ali ne kao Wegošev rusizam. u spomen stogodišnjice prvog izdanja. Njegoš. oktobar 1940. 20—26. 1. Wegoš. Odabrani ålanci i rasprave. Titograd 1978. ali uvijek inicijalnu poziciju zauzima ona koja ima atributivnu funkciju. Tumaåewe jednog izraza u „Gorskom vijencu". Nekoliko mesta u „Gorskom vijencu". Banaševiã 1990: P. Treba još istaãi da se u pripjevima tuÿbalica mogu naãi dvije imenice. [Priredio: Antun Barac]. Naš jezik. kw. HH¡H sv. Vušoviã 1936: C jelokupna djela Petra ¡¡ Petroviãa e W goša . Beograd 1935. nego varira leksiåko-gramatiåke homonime — prilog ræno u 1914. 60]. P. Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva. [U pripremi]. stihu Gorskog vijenca: moj svijete izgubqeni. £¢¡¡¡. 216— 218. nova serija. brata moga. . kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. br. što je veã krunski dokaz ne samo za ablativno znaåewe nego i za narodni karakter glagolskog oblika u prvom stihu Wegoševe tuÿbalice [v. Gorski vijenac. Boškoviã 1964: R. Beograd. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. Beograd 1936. / sunce brate [GV 1917]. drugo izdawe. sv. Je li Vuk u Rjeånik unosio reåi iz Gorskoga vijenca?. u redakciji Radmila Marojeviãa. Gorski vijenac. Gorski vijenac. 3—5. Wegoš. Beograd. od kojih je jedna apozicija druge. Prosvetni glasnik. To bi opet znaåilo da se naš pjesnik u stihovima 1914. 76—80. a koje su Wegoševoj najbliÿe i vremenski. Beograd 1973. tumaåiti [v. i 1918. i wemu se moÿe dati prednost. 2. kw. HH¡. Banaševiã 1983: P. Barac 1947: P. Vukoviã 1942: Jovan L. A u drugoj od navedenih tuÿbalica posvjedoåen je dvaput i oblik uletio u znaåewu 'odletio' [Medakoviã 1860: 59.

Beograd 1926. Smisao sintagme „brate rano" u Gorskom vijencu. U Biogradu 1892. Veãa dela]. 13. Rešetar 1920: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Nikšiã 1997. deseto izdawe s uvodom i komentarom Milana Rešetara. u redakciji Milana Rešetara. Napisao V[oövoda] M[ilorad] G. Karaxiã 1972 H¢¡¡: Sabrana dela Vuka Karaxiãa. 215—225.106 Ðukiã 1941: P. decembar 1976. Ÿivot i obiåaji rnogoraca . Kw. u Novom Sadu 1860. Rešetar 1892: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. O tumaåewu nekih reåi i izraza u Gorskom Vijencu. [Priredio B. protumaåio ga Milan Rešetar. Kw. 91. Gorski vijenac. jedanaesto. 16—29. ¢¡¡¡. Kovaåeviã]. Gorski vijenac. [Preštampano u ijekaviziranom obliku u: Marojeviã 1999. Nikšiã — Beograd 1999 (Wegošev glasnik. Zagreb 1947. Nikšiã 1986. Titograd. kw. H£¡H. godine. Marojeviã 1978: Radmilo Marojeviã [Kritika na kwigu: Stevanoviã 1976]. M. 353—366. Beograd 1941. Gorski vijenac: izvorno åitawe. Biograd 1923. Ðukiã 1944: P. Rešetar 1926: [Celokupna dela Petra Petroviãa Wegoša. H¡. Rešetar 1940: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. [Preštampano pod naslovom Jedan pogled na sintagmu „brate rano" iz Gorskog vijenca u: Ostojiã 1997: 101—108]. P. O jeziku Gorskog vijenca. Ostojiã 1976: Branislav Ostojiã. Novi Sad. Stevanoviã 1990: Mihailo Stevanoviã. sedmo izdawe s komentarom Milana Rešetara. [Drugo izdawe s komentarom Milana Rešetara]. Ostojiã 1997: Branislav Ostojiã. Petroviã Wegoš. predgovor i komentar T. Beograd [1972]. Tomoviã 1986: Slobodan Tomoviã. Miãoviã. Juÿnoslovenski filolog. deveto izdawe s komentarom Milana Rešetara. Rešetar 1923: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Stevanoviã 1976: Mihailo Stevanoviã. P. Prilozi o e W goševu jeziku . kw. Ðukiãa. Gorski vijenac. priredio Mil. 1847—1947. Ovdje. 3. 2001. Marojeviã 2001: Radmilo Marojeviã. drÿavno. Medakoviã 1860: Ÿivot i obiåai r C nogoraca . Komentar Gorskog vijenca. Wegoš. 1. kw. Znaåewe 1913 . P. W egoš i naše vrijeme . predgovor i komentar T. [Drugo izdawe]. Ðuza Radoviã. Jeziåka tumaåewa u komentarima e W go ševa Gorskog vijenca. Naš jezik. Beograd 1944. Beograd 1976. Beograd 1940. H¢¡¡. Miãoviã 1961: V. Beograd 1961. 1—2. Wegoš. sv. Filipoviã. izdawe. soåinenije Petra Petroviãa Wegoša. stiha Gorskog vijenca (oblik uletio u prvom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve). S. Beograd 1990. Beograd 1940. Medakoviã. Marojeviã 1999: Radmilo Marojeviã. nova serija. kw. Etnografski spisi. sv. Rešetar 1928: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. u Biogradu 1920. uvod i komentar napisao Milan Rešetar. Radoviã 1947: Vladimir Popoviã. Reprint izdawa iz 1860. Kovaåeviã 1940: Gorski vijenac: Istoriåesko sobitije pri svršetku H¢¡¡ vijeka. Rešetar 1890: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Gorski vijenac. osmo izdawe s komentarom Milana Rešetara. Šãepan Mali. . Biograd 1928. Zbornik Matice srpske za kwiÿevnost i jezik. Medakoviã. Beograd 1978. u Zagrebu 1890. ¡). 131—145]. Redakcija i Komentar. Beograd 2001 (podaci na koC ricama)]. HHH¡¢. Ðukiãa. [Milorad G. Luåa mikrokozma. br.

. Enciklopedija Wegoš. vtoroe. Radmilo Marojeviã ZNAÅENIE 1914-GO STIHA POÇMŒ „GORNŒÖ VENEC" (forma rano vo vtorom stihe plaåa sestrœ Batriåa) Rezyme V statüe rassmatrivaytsä imevšie ranee mesto tolkovaniä slovoformœ rano v 1914-m stihe poçmœ „Gornœö venec" P.107 Tomoviã 1999: S. soglasno kotoromu v poçme predstavleno ne imä suøestvitelünoe v forme zvatelünogo padeÿa. Podgorica 1999. Petroviåa-Negoša (pervoe. soglasno kotoromu slovoforma ræno — zvatelünœö padeÿ suøestvitelünogo rana v znaåenii 'rana'. sliškom molodoö (pogib)'. prvi tom. soglasno kotoromu slovo rƒ no ävläetsä orientalizmom — arabskoe prilagatelünoe ra'n¡. soglasno kotoromu slovoforma rƒ no — zvatelünœö padeÿ suøestvitelünogo (h)rƒ na v znaåenii 'kormilec'. [Glavni i odgovorni urednik Slobodan Tomoviã]. W egošev Gorski vijenac . Tomoviã. imevšee v tureckom znaåenie 'prekrasnœö') i obosnovœvaetsä tolkovanie. a nareåie rano v znaåenii 'sliškom rano (uletel). i tretüe.

do romana Neobiåan svet (1930) i aforizama Razgovori samim sobom (1936). zbirku pesama Pesme o meni i roman Neobiåan svet i na osnovu toga izvukao zakquåak o Kordiãevom dodirivawu i sukobqavawu sa piscima zagovornicima promena u kwiÿevnosti. doÿiveo i nauåio u Francuskoj. podstaknut verovatno onim što je video. Siniša Kordiã (1897—1977) pripada naraštaju srpskih pisaca roðenih krajem devedesetih godina XIX veka koji su preÿiveli golgotu Prvog svetskog rata i povlaåewe preko Albanije. pamfletizam. kao i znatan deo wegovih tadašwih kwiÿevnih saputnika. kritika. poezija. eseja i kritiåkih osvrta (Umetnost i neumetnost. kao i deo wih. Ukratko je predstavio wegov rad u åasopisu Svetski pregled. 1924). 1922). pokušao da se kwiÿevno angaÿuje u širokom rasponu poslova od ureðivawa literarne rubrike u listu Svetski pregled (1921) i åasopisa Preteåa (1927—1931). intuicionizam.09 Kordiã S. neoklasicizam. KQUÅNE REÅI: Siniša Kordiã. u kwiÿevnim zbivawima dvadesetih godina.163. što je mogao i što je. åasopis. I on je. Ta dela „doÿivqavamo danas kao fragmente i pokušaje jednog tada mladog pisca skromnog dara. tradicija. Ipak. na kraju. ali velikih ambicija. I on je bio poreklom iz ugledne porodice (otac mu je bio poznati pravnik u Poÿarevcu). ostvario — i time se potvrdio kao jedan od mnogih mladih pisaca toga vremena koji ãe ostati zapamãen kao nedovršeni torzo.UDC 821. kao i kwigu eseja Umetnost i neumetnost. preko pisawa pesama (Pesme o meni. roman.163. avangarda. koji se nije izrazio do kraja ni u jednom od ÿanrova åijom se formom posluÿio. .41. jednog od mawe znaåajnih pisaca roðenih krajem devedesetih godina XIX veka koji je ostavio odreðenog traga u kwiÿevnosti treãe decenije proteklog stoleãa. zatim školovawe u Francuskoj i aktivno uåestvovawe.41-95 SINIŠA KORDIÃ U DODIRU I U SUKOBU S AVANGARDOM Radovan Vuåkoviã SAŸETAK: U ovom ålanku autor je prikazao kwiÿevnokritiåku delatnost Siniše Kordiãa. ostavio je Kordiã odreðenog traga u tadašwoj kwiÿevnosti upravo tom fragmentarnošãu i vidqivim raskorakom izmeðu onoga što je hteo. 821. po povratku u zemqu.

na trideset dve strane i sa mnogobrojnim reklamama. Bogdanoviã sa osvrtom o zbirci pesama u prozi I. ali nikako produktivan duh. u poåetku trudio da privuåe što više istaknutih liånosti tadašwe kwiÿevnosti i da daje kritiåki uravnoteÿene ocene. izloÿbi i sliåno. åiji su nosioci bili predstavnici najmlaðeg posleratnog naraštaja. U prvom broju štampan je ålanak Milana V. Beograd — Novi Sad 1983. Prikazi su potpisani pseudonimom. dakle. Bio je to wegov prvi javni nastup na tadašwoj kwiÿevnoj sceni. U Kwiÿevnom pregledu prikazan je i jedan roman Romena Rolana. a posledwi 15. u kome poznati kwiÿevni kritiåar obrazlaÿe uslove koji su neophodni da bi se pisala pozorišna kritika (kwiÿevna sprema." Informativna rubrika u prva dva broja Svetskog pregleda priliåno je raznovrsna i ocene su koliko-toliko izbalansirane. Siniša Kordiã. ali i rubrika Kwiÿevni pregled. sa izuzetkom posledweg. Bogdanoviãa Nekolike ideje o pozorišnoj kritici.1 U Prva dva broja Svetskog pregleda ta crta Kordiãevog karaktera nije došla do izraÿaja u tolikoj meri kao docnije.110 Pre nego što je objavio neko od svojih kwiÿevnih dela. K. pa je utoliko potrebnije da se šire razmotri kao jedno od wegovih autorskih ostvarewa. informacije i preglede åasopisa. kwiga. godine kad je kwiÿevno vrewe. gde se iza skraãenice S. kw. koja su ureðivali mladi qudi. Biãe i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka. . bila publikacija kratkog veka. krije verovatno urednik kwiÿevnih priloga. ¡¢. marta 1921. kwige Vladimira Ãoroviãa Portreti i dela (br. poznavawe dramaturgije. koji je izlazio kraãe vreme 1921. Informiše 1 R. Kordiã se predstavio kao urednik kwiÿevne rubrike u listu Svetski pregled. 17. 1) i Davida S. 2). U narednom broju Svetskog pregleda ponovo se u Kwiÿevnom pregledu javqa M. Kwiÿevnost je sastavni deo ukupnog pregleda ostalih društvenih i duhovnih disciplina. Kao što je to bilo uobiåajeno u glasilima posle Prvog svetskog rata. Andriãa Nemiri. a delom i kod nas. Kordiã se. maja iste godine. politiåko glasilo liberalno-demokratskog opredeqewa. uz osvrte iz istorije i sociologije. Pijade Strast (br. pre svega. Udruÿeni izdavaåki. Prvi broj Svetskog pregleda izašao je 26. Svetski pregled je. godine. Kordiãev naåin pisawa prepoznaje se i u oceni da je Ãoroviã „samo prijemåiv. Treba zato prvo prikazati taj list i ulogu Siniše Kordiãa u wemu — kako bi se moglo shvatiti ono što je posle toga objavio. doseglo vrhunac i kad su se pojavila mnogobrojna dela i glasila sliånih ambicija. reproduktivan. ÿivotno iskustvo). a nije iskquåeno da je on pisao i ostale ålanke. u kome se prikazivao politiåki i ekonomski ÿivot u svetu. i kwiÿevnom delu Svetskog pregleda fizionomiju je profilisao pesnik i kritiåar Siniša Kordiã. naime. Posebno su interesantni u prva dva broja Svetskog pregleda kratki osvrti o pozorišnom i filmskom ÿivotu. Konstantinoviã. formata izmeðu novinskog i åasopisnog. Bio je. A za Kordiãa je s razlogom reåeno da mu je bila svojstvena crta „komiånog megalomanstva" koje je „u suštini tragiåno".

pa i Kroåeovoj o Danteu. urednik S. Vladimira Velmar Jankoviãa i drugih. ÿeleãi da sve domaãe pisce i kwige. Wima se pridruÿuje i osvrt u obliku dopisa iz Praga pod naslovom Nova åeška lirika iz pera austrijskog pesnika Jozefa Konrada i negativan komentar Miciãevog Zemita. Kordiã je. kao što su Oskar Vajld. tako ih diskvalifikuje i istakne samog sebe. Nikoliã. Posle toga Bogdanoviã prestaje sa saradwom u Svetskom pregledu. . Andriãa. Gustav Landauer. Na sliåan naåin piše o Bogdanu Popoviãu (Bogdan Popoviã u Akademiji nauka. Franc Mark i drugi. Meðutim. tu je i interesantan prikaz prve kwige Osvalda Špenglera Propast Zapada. Rembo. Zatim. Ukupnoj povoqnoj slici kwiÿevnog dela Svetskog pregleda doprinose i prilozi drugih saradnika. potpisan inicijalom A. dok se u pregledu kwiga navode poznati pisci i umetnici. Pored toga. Prikazuju se kratko i kwige domaãih autora: Pera S. br. Kordiãu blizak Miloš Ðuriã piše o kwizi Filozofija qubavi. iako je sud o hrvatskom mladom pesniku takoðe oštar. Taletova. izgleda. Jedino se po upadqivoj negativnosti suda o Taletovoj kwizi moÿe zakquåiti da je i ostale prikaze pisao S. kao što su Åarl Vidrak. Niåe i Vitmen). a nagoveštava se i tekst u narednom broju o Ivawskim krijesovima Nike Bartuloviãa („o ovoj dosta interesantnoj kwizi"). gde ãe biti tekst pisan sa najviše dobre voqe. Kordiã se potom obrušava u ålanku Povodom jednog prikaza (br.111 se o jednom francuskom pozorištu. o tada priznatim avangardnim umetnicima i piscima. Tako je u broju åetiri Svetskog pregleda štampan kraãi esej o åetiri pesnika utemeqivaåa moderne poezije (Bodler. kome doprinosi. koji se u prvim brojevima još nije bio „razmahao". u prvom broju ãe se pojaviti i Kordiãev osvrt Sluåaj Avgustina Ujeviãa koji ãe docnije uãi u sastav wegove zbirke eseja Umetnost i neumetnost. potpisan pseudonimom „Aristofan". negativno ocenivši i kritiåara i kwigu o kojoj je pisao. 3) na Bogdanoviãev prikaz Nemira I. Rene Šikele i drugi. O promeni Kordiãevog pristupa domaãim piscima i pojavama svedoåe dve pojedinosti. izgleda. Kordiã. hteo ono što je Gligoriã åinio u Novoj svetlosti ili Miciã u Zenitu: da se dokaÿe kao strog sudija i da istupa u ime suÿenih i jedino wemu samome prihvatqivih estetiåkih naåela. Ovakvih jednostranosti i iskquåivosti bile su pošteðene informacije o svetskim piscima i pojavama. 3) direktor Svetskog pregleda i politiåki komentator u wemu M. pogotovo mlaðih autora. a sada je u treãem broju odbaåena sa zakquånom opaskom da „nije nikakva dobit ni za pisca ni za literaturu". o uspehu naših umetnika u Parizu. Marka Cara. negativno vrednuje. Kazimir Edšmit. Baruloviãeva kwiga Ivawski krijesovi bila je ranije naznaåena kao interesantna. Gijom Apoliner. Iz reåenog bi se moglo zakquåiti da je tako negatorski nastup prema tadašwoj kwiÿevnosti i kwiÿevnicima bio dogovoren izmeðu direktora i urednika kwiÿevne rubrike lista. Kordiã. o više stranih kwiga. sa treãim brojem poåiwe nazadovawe u kvalitetu ureðivawa Svetskog pregleda.

Otuda je prava umetnost „burna. po kome je umetniåki åin unutrašwa ekspresija duše. odnosno naåinom „brutalnog pamfletizma". Drÿeãi se intuitivistiåkog naåela kao kriterija vrednovawa. br. Velsa. Panduroviã. nego je pitawe vrednosti i nevrednosti". pisani su analitiåki i objektivno.112 U narednim brojevima nametqivo istupawe S. br. Kordiã je ove pisce i wihove kwige grubo negirao. stvaralac je pojedinac koji ima sposobnost da prodire unutra i otkriva zapretane sile biãa. Nisu bili zastupqeni ni radovi te vrste od pisaca iz drugih zemaqa. Kordiãeva kritiåka delatnost u Svetskom pregledu odvijaãe se na dva plana. jedan ålanak o pozorištu (Za buduãnost pozorišta) i jedan o filmu (Nekoliko razloga uspeha kinematografije. Konkretizujuãi takvo poimawe umetnosti na primerima dela tada mladih stvaralaca. 4). Miloša Crwanskog (Dnevnik o Åarnojeviãu. pokušava da. u kojima nastoji da definiše svoje kriterije vrednosti. 17. Jedino treba zabeleÿiti da je Svetski pregled štampao u nastavcima duÿu putopisnu prozu H. br. br. oni potiåu prevashodno od S. Svetislava Stefanoviãa (br. Što se tiåe beletristiåkih priloga u Svetskom pregledu. Nikoliã pamfletski komentariše pojave i liånosti u tadašwoj srpskoj kwiÿevnosti (B. pisao je i o kwigama Gustava Krkleca (Srebrna cesta. Za razliku od tih tekstova o domaãoj kwiÿevnosti. Strindberga (br. negativno vrednuje dela mlaðih pisaca svojih savremenika. S. . Prema Kordiãevom mišqewu. 7) i prikaz Ibzenove Nore (br. Pored Andriãa i Ujeviãa. Ÿivojinoviã. 6). iako je reå o piscima koji danas zauzimaju istaknuto mesto u srpskoj i hrvatskoj kwiÿevnosti XX veka. 4). „stvarati znaåi presipati se". 7. a na drugoj. T. iako se u informativnim pregledima priliåno o wima govorilo. na osnovu tih kriterija. 4) namewen slovenaåkom åitaocu (br. Manojloviã. 5. U stilu Kordiãevog pamfletizma jesu i napisi nekih drugih autora koji pišu o domaãoj kwiÿevnosti i kritici. Na jednoj strani. 8). 5). sa obrazloÿewem da u poeziji i umetnosti uopšte „nije pitawe novoga i staroga. 7). Milana Begoviãa (Male komedije. Kritiåko razmišqawe. vulkanska". Sime Panduroviãa (br. kao i jedno podseãawe povodom desetogodišwice smrti A. 6. bitan åinilac svih oblika stvaralaštva. br 4). G. 4. Stvarati znaåi oslobaðati energiju. Tako direktor Svetskog pregleda M. objavquje teorijske eseje o umetnosti. Iskrenost je. Objavqe2 Isto. 6). Oštar ali i površan jeste ålanak Boÿe S. Jovanoviã) u ålanku pod naslovom Kwiÿevni nemoral (br. Kordiã je o svima pisao negativno. 8) Kordiã zastupa iracionalistiåko shvatawe umetnosti.2 Svi tekstovi koje je Kordiã štampao u Svetskom pregledu proÿeti su identiånim tonom pamfletskog osporavawa. prema tome. Popoviã. Nikolajeviãa i povremeno Miloša Ðuriãa. 8). tako da ãe on svojim prilozima ispuniti najveãi prostor kwiÿevnih rubrika Svetskog pregleda. Kordiãa biãe još upadqivije. uz åešãe javqawe i Dušana S. U teorijski koncipovanim ålancima (Shvatawe umetnosti. Nikolajeviãa Kwiÿevno i umetniåko stvarawe u Srba (br. br. V. V. Kordiãa.

ali sve su Kordiãeve pesme duge. pravi ÿivot. 4. Naslove je varirao (iz Pesama o meni. 52. koji zajedno sa tekstom Moderni duh i raspravom o Meštroviãu åini jezgro wegovih teorijskih radova.113 na su i dva Kordiãeva prozna teksta (Moj prijateq. Provokativni su. Gospoða Tef. nešto uobliåeno. Proletwe pesme. Ÿivot je izvorište umetniåkog stvarawa koje se realizuje u ekspresijama umetnikove duše. u kojoj je sabrao tekstove iz Svetskog pregleda. I ostali pesniåki prilozi. sa izuzetkom po jedne ili dve pesme u brojevima åetiri i šest od Dušana Ristiãa i Vojislava Kulunxiãa. tj. Umetnost i neumetnost. Do tog zakquåka åitalac dolazi kad se upozna sa Kordiãevom kwigom Umetnost i neumetnost. U umetniåkom åinu stvaralac otkriva samoga sebe: „Zato jedno umetniåko delo nije nikako i nikada nešto završeno. nije originalno. Beograd 1924. iz pesama Tvoja lepota. veã izraÿava preovlaðujuãe misaono opredelewe tadašweg naraštaja pisaca i umetnika i moÿe se kratko oznaåiti kao filozofija vitalizma. Kratka forma manifestacionog oblika tih tekstova dokazuje u kojoj su meri Kordiãeva razmišqawa o umetnosti i o modernom duhu u woj samo jedna od varijacija sliånih iskaza tadašwih mladih stvaralaca iz pokreta ekspresionizma. Kordiã je upravo drÿao mnogo do pesama. 7). kwiÿevne estetike. zbog åega je åesto i reklamno najavqivao Pesme Siniše Kordiãa. ali mu je prevashodan ciq da iznese vlastitu filozofiju umetnosti. bili su Kordiãevi. Kordiã u eseju Moderni duh pomiwe Bergsona i tako otkriva åitaocu gde su izvori wegovih ideja i suprotstavqawa ÿivotne dinamike umetniåkog dela sta3 Siniša Kordiã. meðutim. Kordiã posebno analizira najznaåajnija skulptorska ostvarewa Meštroviãeva. Meðutim."3 Tu misao jasnije profiliše Kordiã u eseju O umetnosti. razvuåene. jer otkrivaju neodvojivost Kordiãeve filozofije kwiÿevnosti. spekulativne i bez prave pesniåke inspiracije. van svega naviknutog i nauåenog. od generalnog filozofskog estetiåkog pravca široko obuhvaãenog pojmom ekspresionizma. br. . Priåa o ÿivotu). iz Mirnih pesama. kod wega je forma izraz ÿivota koji nema samo jedno stawe. pre svega. pa su neposrednijeg i ÿivqeg izraza nego Kordiãeve pesme. Ono što kaÿe o toj temi. br. Pesma u prozi. ali je u wu uvrstio i najduÿi svoj esej Povodom umetnosti Ivana Meštroviãa. wegovi oštri sudovi o gotovo svim piscima naraštaja kome je i sƒm pripadao. U oba je reå o pišåevim liånim doÿivqajima za vreme boravka u Parizu. Iz sadrÿaja kwiÿevnih priloga koje je Siniša Kordiã štampao u Svetskom pregledu moÿe se zakquåiti da su najprovokativniji meðu wima oni kritiåkog i esejistiåkog karaktera. Kordiãevo razmišqawe o Meštroviãu sledi ideje i naåin na koji je o tom umetniku pred Prvi svetski rat pisao Dimitrije Mitrinoviã. ali koji je u svakom svom stawu ÿivot. Zanimqiva su mu razmišqawa u esejistiåkim zapisima. Kordiã zapravo specifikuje i individualizuje glavne misli Bergsonove filozofije ÿivota aforistiåkim stilom koji je karakteristiåan za deo programskih tekstova ekspresionizma i drugih. avangardnih pokreta. pišåevo izdawe. veã naprotiv.

Raskrsnica. ponekad i moralistiåki intonirani u obliku maksima koje se odnose na svakodnevni društveni ÿivot. åiji je smisao u ideji da se tajna ÿivota i umetnosti ne moÿe spoznati ni razumom ni oseãawem veã jedino intuicijom. Iduãi tim putem razmišqawa. Sadrÿaji kasnijih aforizama su. Kordiã je u eseju Moderni duh stvorio estetiåko uporište za obraåun sa mladim piscima svoje generacije s kojima je delio istovetnu sudbinu i istu filozofiju ÿivota i umetnosti. Naglašavawe znaåaja individualne kreacije vodilo je Kordiãevu misao u egocentrizam i samoizolaciju i onda kad je bila u svemu saglasna sa opštim duhovnim raspoloÿewima jednoga vremena. meðutim. Bergsonovski je i intuicionizam. 81). Kordiã. 1924. Mistifikacija ÿivotnog elana i glorifikacija duše vodili su Kordiãa. Da li zato što nije posedovao pravi stvaralaåki talenat ili zato što je pripadao onoj grupi mladih koji su retoriåkom iskazu pretpostavqali aforistiåki stil. svet umetnosti. Ne åudi zato ni pojava docnije Kordiãeve kwige aforizama Razgovor sa samim sobom. . ali i filozofi Miloš Ðuriã i Vladimir Vujiã. Vinaver i R. ogledalo je u kome se prelama spoqašwi svet i u toj optici nastaje jedan novi svet. Stvaralac prodire u taj svet i opredmeãuje ga reåima u umetniåkom åinu. Šimiãu nego S. Zato je u uvodnom razmišqawu kwige Umetnost i neumetnost (Nešto kao predgovor). åija je odlika drskost i teÿwa ka slobodi.114 tiåkoj logici razuma. u neku vrstu mistiåkog idealizma koji je nezamisliv bez uticaja Bergsona. Petroviã. naime. koji sebe nazivaju modernim. Vinaveru i R. Petroviãu. u wegovoj duši. snaÿan retoriåki patos i besedniåki dar koji je bio svojstven tadašwim srpskim filozofima. bez organskog jedinstva i logiåke povezanosti. Siniša Kordiã: Umetnost i neumetnost. 13—14. Velibor Gligoriã upotrebio je prikladniji izraz za Kordiãev naglašeni individualizam: „U kwiÿevnoj borbi manifestira se oåiglednije wegov manijaåki egocentrizam" (Velibor Gligoriã.4 Pojedinaåno biãe. Smatrao je da mladi. za razliku od ranih. Konstantinoviã je to nazvao patološkim egoizmom: „Apstraktni jezik javqa se ovde kao jezik patološkog egoizma" (23). od kojih su neki preuzeti iz pišåevih ranih eseja. jer su mu prišli spoqa i nedelo4 R. koje prethodi ocenama dela i pisaca savremene kwiÿevnosti. dosledan u odbrani mistiånog idealizma. nije u piscima našlo odgovarajuãu rezonancu. Sliåne ideje zastupali su tada i S. Kordiãu nedostaje. Ðuriãa i V. pa su i wihove tvorevine rasute. br. Eksplikativnost Kordiãevih iskaza åak je bliÿa filozofskom mišqewu M. Vujiãa nego pesniåkoj retorici S. istakao misao da tadašwe vreme. ne poseduju koherentan unutrašwi svet. smatra da je suština umetnosti sadrÿana u unutrašwem svetu umetnika. kao i druge predstavnike tadašwe nove srpske kwiÿevnosti i filozofije. B. Karakteristiåan je i naslov kwige aforizama koji potencira formu samogovora i otkriva jednu od vaÿnih osobina Kordiãevog naåina pisawa u esejima: wegov naglašeni individualizam i narcistiåki personalizam. Vinavera i R. odnosno duša umetnika. koja ne podseãa na spoqašwu stvarnost. Petroviãa. Kordiã je formulisao svoje ideje o umetnosti na naåin koji je bio bliÿi A.

otresli sa wih deset raznobojnih kapqica. Crwanskog koji je ispod najobiånijeg åoveka. Andriã. Crwanskog: „Wegov roman. ako su to uopšte ideje. glupi ideja. Meðutim. 111. samo je jedno šarenilo: kao kad bi zamoåili vaših deset prstiju u deset raznih boja i otresli ih na jedan veliki beo tabak hartije. Istovetan je vitalistiåki dinamizam."6 5 Ova kvalifikacija romana Crwanskog naåelne je prirode. što je Kordiã i åinio. i najmaweg dovoðewa u vezu. tj. i to. Kordiã. da vam se zgadi" (S. Vinaver. ekspresionizmu i dadaizmu. u oceni dela svojih savremenika pošao od poetiåkih naåela koja su u suprotnosti sa wima. Miliåiã. da je wegova rasuta forma nesaglasna sa tradicionalnom pesniåkom strukturom. Vitalistiåki dinamizam i poimawe umetniåkog åina kao akta ekspresije umetnikove duše pretpostavqalo je poetiku rasute forme i slobodne kompozicije koja odraÿava duševne procese a ne koheretnu strukturu — ne. ostali iskazi o tom piscu i drugim brutalno su negatorski. Stefanoviã). smatrajuãi da je „kriterijum uvek kritiåar sam". onako. S. Stanovište da je merilo vrednosti kritiåar sƒm znaåilo je da se pisawe kritike prepušta potpunoj samovoqi pojedinca koji brutalno napada a ne obrazlaÿe ocene. meðutim.115 tvorno. Ponekad se oštrina Kordiãevog pamfletskog osporavawa graniåila sa neukusom. pa se mogu pretpostaviti i liåni razlozi koji su je izazvali. 6 Isto. Ujeviãa i M. Krklec. S. bez ikavog. Krleÿe. ali nikako na hartiji. Kordiã je u ostvarewima svojih kwiÿevnih saputnika i istomišqenika otkrivao i ÿigosao upravo rasutu formu koju nikakva koheziona sila ne drÿi na okupu. mistika duše i naglašeni individualizam. Kordiã je veoma oštro pisao o delima bezmalo svih pisaca modernistiåko-ekspresionistiåkog pokreta u novostvorenoj Jugoslaviji (M. I. samo u reðawu. pa je donekle i svarqiva. koheziju koja delo „åini celinom. kako kaÿe na jednom mestu. 62. . Isti su joj izvori i postupci pisane prezentacije u varijanti aforistiåkog stila. Crwanski. oblikom. svega što bi moglo jednome åoveku najobiånijeg mozga i najordinarnijeg znawa doãi mu na pamet"."5 U Krleÿinoj poeziji zasmetaãe mu postupak simultanizma. u pokušajima obrazloÿewa negativne ocene moÿe se naslutiti neprihvatawe osnovnih odlika avangardnog dela. Umetnost i neumetnost. 71). Kordiã je. na primer. Za Siba Miliåiãa napomiwe: „Zato mu i mozak nije na mestu: on ima neverovatno besmislenih. Povodom Priåa o muškom pita se: zar nije bilo boqe razmišqati o sebi i o „drugima „no åitati kwige g. u kojoj preovlaðuju naåela reda i kauzalnosti. našeg seqaka". 96. Reãi ãe. S. 68. ne dajuãi mu da se raspadne". kao što je reåeno filozofiji umetnosti ostalih srpskih mladih pisaca poåetkom dvadesetih godina XX veka. pa delom i u nadrealizmu — dakle u celokupnom pokretu avangarde: „Razumqiv je nekakav simultanizam u nekakvoj glavi. Istakao je istovremeno kriterije procene pisaca i dela. Opredequjuãi se za to da daje samo pozitivne ili negativne sudove o kwigama i wihovim tvorcima. podjednako prihvaãen u futurizmu. pri åemu je bio nešto blaÿi jedino u oceni poezije T. ovaj roman o kome govorim. povodom romana Dnevnik o Åarnojeviãu M. G. Meðutim. Kordiãeva filozofija umetnosti identiåna je. I daqe kaÿe da je to pisac bez vrednosti „koji je sav u reðawu raznovrsnih stvari.

Kordiãu tako nešto nije pošlo za rukom i on je ostao. zapravo. a u wima varirao mnogobrojne zvuåne i slikovne postupke. u kome se desio rat i posleratni burni kwiÿevni razvoj. lirski model koji je Tin Ujeviã uspeo da oÿivi u Leleku sebra i Kolajni bogatom leksikom i dramatiånim psihološkim autoanalizama. uglavnom. pogotovo ako se stave u kontekst tadašwih kwiÿevnih prilika i ostalih wegovih dela. da su te pesme nastajale izmeðu 1914. u okvirima parnasovaåkog neoklasicizma gde su pesme. štampao o svom trošku. pa je izbacivawe naslova moglo doneti uštedu na broju stranica. I da nije tog podatka. sa razliåitim rimarijskim sklopovima (ukrštene.116 Time je Kordiã potvrðivao da je. obgrqene rime) i razliåitom stihovnom formom (trofej. Rane Kordiãeve pesme su „duåiãevske": u okviru pejzaÿne slike pesnik izriåe svoje oseãawe qubavi. jamb. kao i ostale svoje kwige. s kojima je delio isto shvatawe ÿivota i smisla umetniåkog stvarawa. Kordiãeve pesme deluju monotono — prepoznatqiva je u wima lakoãa pisawa prema poznatom pesniåkom obrascu. Kwiga Pesme o meni pokazuje zašto je Kordiã tako odbojno istupao protiv najboqih predstavnika svoje generacije. To je. Nije prihvatao temeqni princip avangardnog dela: princip haotiåne spontanosti kojom se iskazuje poquqana svest destabilizovanog pojedinca i haos ÿivota. Istorijski kontekst pesama je neprimetan i na osnovu wega ne moÿe se suditi o vremenu nastanka pojedinih pesama koliko na osnovu promena wihovih tematskih i formalnih osobenosti koje se ogledaju u razlici izmeðu pesama stavqenih na poåetak i na kraj zbirke. amfibrah). uporedne. Zato je uputno pogledati kako je Kordiã postupao kad je pokušao sƒm da stvori delo: u zbirci poezije Pesme o meni i u romanu Neobiåan svet. naime. što nije bila retkost u tom vremenu. ali je sigurno da iza svega stoji autor i wegova „izdavaåka reÿija i finansijska konstrukcija". ali im nedostaje inspiracija i snaÿniji ritmiåki polet. U kratkom predgovoru kwizi kaÿe se da su izdavaåi Pesama o meni „pišåevi prijateqi". Jasno se. koji pesnik stavqa u podnaslov zbirke. opisuje melanholiåno stawe duše i 7 Kordiã je zbirku Pesme o meni. i takve Kordiãeve pesme interesantne su za kwiÿevnoistorijske analize.7 nije teško utvrditi promene i sazrevawe pesnika u osmogodišwem vremenskom periodu. skladne i jasne. Nije bez znaåaja ni podatak. Meðutim. I pored toga. poetiåki i praksom bio izvan we i protiv we. i 1922. na prvi pogled. godine. åitawem pesama koje su bez naslova. Te pesme su napisane u vezanom stihu i pisao ih je mlad åovek obdaren stihotvoraåkim sposobnostima i sa lakoãom pronalazi rime u okviru razliåitih strofnih celina (tercina i kvartet najåešãe). moÿe osetiti u Kordiãevim Pesmama o meni neoklasicistiåki model srpske lirike sa kraja XIX i poåetkom XX veka i duåiãevski pesniåki manir obogaãen inovacijama koje su u wega uneli Vladislav Petkoviã Dis i Sima Panduroviã. . iako je generacijski i idejno pripadao avangardi. Kordiãeva stihotvoraåka invencija bila je neiscrpna i on je saåiwavao pesme jednoga tona.

govori da je Kordiã ipak bio vešt reproduktivni stihotvorac a ne autentiåni pesnik. Pored patetiånog ritma. 6—7. kao i u nametawu izveštaåenog jezika. ali kad proåita stih: „I bih tako nejak. disovski zazvuåe i neki stihovi Kordiãevi. 11 Neposredni odjeci Ujeviãeve poezije nisu tako upadqivi kao Disove. ali još u veãoj meri wegova filozofija: da su lepota i smrt nedokuåive razumu. diÿe se i ÿari I zlato svoje oåarano topi Kroz plavo veåe opija i kropi Snovima pjanim sva biãa i stvari…8 Daqe slede stihovi u kojima pesnik kazuje kako se wegovo biãe spaja sa boÿanstvom. svojstvene srpskoj spomenarskoj lirici poåetkom XX veka. kao i upotreba standardnih metaforiåkih konstrukcija i metriåkih ritmova. 10 Još je davno Velibor Gligoriã u eseju o Veqku Miliãeviãu uoåio da je epitet mrtav åest u srpskoj kwiÿevnosti pred Prvi svetski rat: „Mrtvi ÿivot postaãe pojam za jedan deo srpske poezije i proze. A sve to. Pišåevo izdawe. Kordiãeva zbirka Pesme o meni prepuna je takvih metaforiånih konstrukcija predratne poezije: „mrtvih dana". primetni su tragovi Ujeviãeve poezije: nametnula ih je ÿeqa da se na simbolistiåki naåin opeva draga åiji je spiritualni lik toliko nezemaqski i suptilan da prelazi u obliåje nedoseÿnog boÿanstva koje struji prostorom i vremenom. Mogu se prepoznati neposredni odzvuci Disovih stihova u nekim Kordiãevim pesmama. 8 9 . åitalac ne moÿe a da se ne priseti Svakidašwe jadikovke. izvan svih boja. „svet mrtvih". Beograd 1970. plaåem sve misli veã kasne"). kao na primer: „Izvan svih crta. Beograd 1922. Senke i snovi. Kordiã je išao tragom Vladislava Petkoviãa Disa. izazivajuãi nadraÿaje u pesnikovoj duši. kao poetske metafore" (Velibor Gligoriã. mirisa i zvuka".11 Meðutim. åija apstraktnost ne dozvoqava proširivawe leksiåkog registra izvan kruga standardnih poetiånih reåi. Ali u duåiãevskom maniru pevawa nije teško prepoznati rukopis poåetnika åije lirske filozofeme prelaze u sentimentalnosti i fingiranu tragiånost („I. Nolit. van dobra i zala". Obiåno je prva strofa pejzaÿna slika u koju se ukquåuje priroda u svom jedinstvu sa kosmosom: Mesec se raða. gde se javqa lepa ÿena sa „oåima opala ko vlaÿna jesen što slatko umara snovima što su van dobra i zala". da ukaÿe na nedokuåivost duševne mistiånosti i boÿanske tajne qubavi. u kome bi trebalo da se kazuje iskustvo tragiånog ÿivqewa i neumitne smrti. 18). kao što je Domanoviãevo mrtvo more postalo pojam za sebe.10 Isto tako. plaåem. i bih tako jak". Pesme o meni.117 tragiånost ÿivqewa.9 Nije teško uoåiti ni maniristiåka svojstva toga tipa srpske lirike u Kordiãevim pesmama koja se ogledaju u uåestaloj upotrebi imenica i epiteta sa oznakom mrtvog i kobnog. izvan svih pokreta. U nastojawu da opeva subjektivnu tragediju i sukob pojedinaåne duše i sveta. Ujeviã je uvoðewem u registar svog pesniåkog jezika reåi lokalnog kolorita (i to u velikoj meri i retke poetske sugestivnosti) i remeãewem versifikacijskog reda neoåekivanim ali Siniša Kordiã. Ili: „S ko zna koje zvezde sa koje sam pao". „tišina mrtva". „posredstvom Boga. kao što su mrtva jesen ili mrtva noã veã sticale pravo na originalnost i osobenost. tj. „mrtvih šuma". „mrtvo lišãe" i sliåno. „mrtvim malim niskim nebom".

i opet u srcu ih drÿim! 12 Tu osobinu isticali su kritiåari koji su o Kordiãevoj poeziji pisali negativno. 13 S. Kritika. åini se. Ja mrzim na svet istine i laÿi I sumwam u sve što se wime krije I što se wime oåajniåki traÿi… Ni prst mi nikad izvan duše nije!… Ja ÿivim za se i u sebi samo I sve mi sobom oåarano åedno… Zalud me zovu svakoga minuta!13 Pesnik se obraãa na drugom mestu Bogu da razgori skriveno unutrašwe blago i tako na nov naåin uspostavi vezu izmeðu boÿanstva i pojedinaåne duše: O Boÿe. U poetskom filozofirawu. koji se.12 Najuspelije su. Boško Tokin. pronalazi Kordiã i liånu izraÿajnu formulu iskazanu sledeãim stihovima. koji otkrivaju pesnikov naglašeni autizam: Niåega dobrog izvan mene nije! Zato sam sebi izvor i kraj puta. stavqenog u funkciju iskazivawa sopstvene duše i duhovnog biãa. Tako ÿivi ÿivot åiste duhovnosti. Pesme o meni. to bi moÿda i danas tako izgledalo. kaÿe: „Uzevši pojedinaåno. sa Kordiãem druÿio u Parizu. 1922. 4. Kordiãeve pesme iz posledweg dela zbirke Pesme o meni koje znaåewski korespondiraju sa iskazima iz wegovih eseja. Pesnik nemoãi i bez moãi. izgleda. Kordiã. U wima se na mestima direktno eksplicira kquåna misao kwige i Kordiãeve pesniåke filozofije: da je sve sadrÿano u pojedinaånoj duši koja neposredno uspostavqa veze sa boÿanstvom i lepotom. kao kwigu sa nekih 120 pesama. Gorim. 48. . Zbog toga wegovi pravilni i sreðeni stihovi i danas deluju hladno i ukoåeno. Boÿe. iskoraåewima iz uobiåajenog toka i iznenaðewima uspevao da ostvari upeåatqive lirske slike i senzacije. oåekivao od wega uspeh i isticao neke wegove stihove. no ceo Tvoj grdan svemir u svemirskoj noãi I sav sam od wih kao ogaw vreo. ali uzevši kao 'celinu'. br. Kordiã tako nešto nije bio u moãi da uåini. ja više sadrÿim U sebi zvezda. što im ne da moãi Da sinu jednom zauvek. Kordiãeva refleksivna lirika dobija prizvuk religioznosti i pravoslavne mistike koja ãe postati temeq wegove ideologije u trenutku kad ãe sa Ratkom Pareÿanimom pokrenuti åasopis Preteåa i odrediti wegovo mesto i ulogu u srpskoj kwiÿevnosti i kulturi tridesetih godina.118 efektnim prekoraåewima. 188). a zatvara se prema materijalnom svetu. neke wegove boqe pesme. to åini utisak neåeg strahovitog teškog i olovnog" (Boško Tokin.

Prizivajuãi Boga da se probudi i raspali mraåne instikte i ÿeleãi da ostvari pesniåku ekspresiju takvog åina. na primer. Ili ãe mu se uåiniti da „crven mesec bukti iznad gora". Da bi u tebi svetlu meðu srela. kako samog sebe zamišqa Kordiã. u kojoj se ogleda pustoš pesnikove duše. da usta drage „gore od strasti kao cvet krvav što bukti i niåe iz plamenog srca". u pesmi åiji poåetni stihovi glase „Jednog mi dana åudno.119 Gorim i opet ceo se veselim!… Gorim. neizreåne. i kliåem velikim i malim: Od sebe samog hoãu da se spalim I ništa van sebe ne ÿelim!14 Iskra u duši otkriva obliåje boÿanstvo i oblik je wegovog postojawa u pojedincu. Kordiã se indirektno pribliÿavao predratnom nemaåkom ekspresionizmu. Od praznine. Tajnu istine krajwe. Oreol svoje besciqne slobode I prvo što bi ÿelela i htela15 Zato je u posebnom delu zbirke Pesme o meni (pod naslovom Wene misli) dao reå dragoj da se iskaÿe u obliku aforistiåkih sentenci pesme u prozi. pesnik produkuje vizije koje su istovremeno i opsesivne slike wegove svesti. . — I moja duša ostavqa sve pute Što je kroz wenu beskonaånost vode. ali se neke wegove pesme mogu shvatiti danas kao zakasneli pokušaji lirskog teološkog ekspresionizma. Isto. Reãi ãe. pa kaÿe na kraju: 14 15 Isto. Kordiã nije posedovao Hajmovu snagu ekspresije. traÿeãi je u veånom prostranstvu. Kao i drugi teološki liriåari. nalazi je u boÿijem liku: O. poznah Boga gledajuãi u te. Tako. Kordiã viziju drage identifikuje sa boÿanstvom i. na primer. 43. Ništa mu nisu rekli. raspolaÿe svojim biãem i van sebe ništa ne ÿeli. iznenada…" pesnik priåa u osam tercina sloÿene rimarijske konstrukcije kako su mu prišli „neki qudi tiho neosetno" i s wim su išli dugo ulicama ogromnoga grada. koji je u vezanom stihu stvarao poÿarne vizije. ali pesnik. Pesniåki prostor Kordiãevih pesama zapravo je jedna literarizovana apstrakcija veštaåkih obrisa („Nebo trepti kao velika raskošna bašta sa bisernim cvetovima"). osobito pesniku Georgu Hajmu. Viziju moje misterije veåne. 40—41. koji su stvarali u okriqu poznog simbolizma. gde se prepoznaje retko šta stvarno i od spoqašweg sveta. a on je oseãao wihove razgovore. Draga govori iz poloÿaja irealnog i apstraktnog biãa i mistifikuje svog partnera — kao Erudika koja bi se iz tame podzemnog sveta obraãala Orfeju. gde je goreo ceo svemir i svet u wemu.

nastao izmeðu 1917. I pored.17 Kordiãev roman Åudan svet zatvara. dozlaboga pretrpan beznaåajnim sitnicama. sa nekakvim natezawem i digresijama: jednom reåju. Primedbe se svode najåešãe na tvrdwu da je to nekoherentno i rasuto prozno delo. kad je bio pripremqen za štampu. Jedan 'roman' Siniše Kordiãa. kw. a prvi je najboqi i najzanimqiviji. dakle.120 Oåi im behu teške. naime. I jedna i druga tvorevina (takve pesme i roman Neobiåan svet) karakteristiåne su po tom rigoroznom apstrakcionizmu koji ih pribliÿava apstrakcijama jednog dela avangarde i onda kad je wihov tvorac bio eksplicitno protiv we. pune stvari. sav izlomqen. II. Zato je åak i reånik kritiåara koji su pisali o wemu sliåan pamfletskim kvalifikacijama Kordiãevim pojedinih ostvarewa wegovih savremenika avangardista. I upravo takve pesme vizije. br. Dosledno je. zbuwen i neuspeo" (Vladimir Bogdanoviã. 53—54). poznavalac tadašwih prilika i kwiÿevnih konvencija proznog ekspresionizma lako bi osetio da je to jedno od najtipiånijih ostvarewa srpske ekspresionistiåke proze. 2. iznad sna i jave!16 Ova pesma kao da saÿeto reprodukuje neke noãne scene iz Kordiãevog romana Neobiåan svet. Da im se pogled po nebu prošeta I kroz prostore što se silno plave I koje sunce kroz sve dane ÿari… A tu se raða vizija mog sveta Najdubqeg. 1930. i 1925. Kritika. S. prema mestu odigravawa radwe. 16 17 . mogle bi biti poetski prolozi romana Neobiåan svet. košmara i doÿivqaja. Zato je potrebno ukratko razmotriti i to Kordiãevo delo. kako saopštava autor u kratkom predgovoru. Tako V. povlaåewe preko Albanije. iako je numeracija poglavqa znatno usitwenija. pisan dosadno. u wemu primewena poznata shema kompozicije kretawa u prostoru i povezivawa fragmenata monologa pojedinca koji je monomanski okrenut u sebe i u åijoj se svesti ratne slike slaÿu kao na filmskom ekranu. godine. krajweg. 35. koje prevode misao u apstraktnu sliku. Bogdanoviã kaÿe: „Neobiåan svet nije roman zato što je slabo povezan. koje oblikuju pustošnu apstrakciju. I da nije te napomene. åudnih i apstrahovanih od istorijske pozadine dogaðaja. Svaki od tri dela kompoziciono je razliåit od drugoga. tj. Roman je. poznati tematski luk proze pisaca koji su doÿiveli srpsku golgotu posle 1914. gde se junak åesto psihotiåki podvaja i sluti na pustim ulicama noãnog Pariza prisustvo drugih lica koja ga progawaju. Tako se. Taj deo Kordiãevog romana — u zbiru rasutih situacija. ÿivot u pariskom izbeglištvu i povratak u zemqu. bez veza sa glavnim predmetom. godine: poåetak rata. a objavqen je 1930. otpora novatorskim tendencijama tada najmlaðih pisaca. gde u priåi treãega lica ipak preovlaðuju unutrašwi monolozi — deluje danas kao Isto. Kordiã je stvorio romansijersko delo koje je i svedoåanstvo o tadašwim duhovnim i stilskim menama u krilu avangarde. potpunije od bilo kojeg dela te vrste. izdvajaju tri celine romana. razvuåeno i mrtvo. nevešto i neinteligentno sklopqen.

gde su udvajawa logiåna posledica pritiska mnoštva na pojedinca i dvosmislenih emisija zatamwenog scenarija prigradskih kuãerina i hotela. Ali Kordiã je dozvolio. ocrta paklene åulne bahanalije i razvrat. pun mraånih doÿivqaja…" (Siniša Kordiã. åije je ime stavqeno u podnaslov dela (Ÿivot i doÿivqaji Ivana Petroviãa). ostaje u uskoj perspektivi svog narcisoidnog junaka i kaÿe: „Ÿurio je prema — moru. a docnije u Beogra18 Razume se. na sliåan naåin kao i Kulunxiã u Lunaru. što je povod da razmišqa o smislu umetnosti. a i docnije kad se naðe u oåevoj vili blizu Beograda. i oseãawem da je uvek neki dvojnik. 88). U globalnom preseku na istovetan naåin je sabrana gomila junakovih utisaka na golgotskom putu kroz Albaniju. Tu se progoniteq Kordiãevog junaka javqa u liku pesnika. Srpski roman izmeðu dva rata. On je šizofrena liånost. Najbliÿi je junaku predratne ekspresionistiåke proze kad je u Parizu — u prostoru velegradske xungle. s kojim mu je zajedniåko opisivawe pariskog predgraða i tamošweg polusveta. „Nolit". Pišåevo izdawe. kuda je išao i åitav jedan narod s wim u ÿeqi da ostavi za sobom svoj put. R. 19 Stanko Koraã. Neobiåan svet. u duhu svojih estetiåkih zamisli. Kordiã je bio na putu da u toj priåi o ocu. pa je i završetak oba dela poentiran slikom mora kojom se otvaraju novi vidici i oåekivawa. pa je s wim u vezi i neizbeÿna ekspresionistiåka tema ludila i distorzije slike spoqašwe ratne slike stvarnosti koja izgleda kao da je prelomqena u krivom ogledalu i fantastiåna u svojoj neobiånosti. Kordiãev junak se ponaša kao junaci predratne nemaåke ekspresionistiåke proze — liåi na marionetu koju pokreãe nevidqivi i åudnovati mehanizam. delikatnom i intelektualnom protagonisti jeste grubi. surovi i åulni otac i wegov problematiåni ÿivot (osobito odnos prema tetki Milki) koji zatamwuje junakovo poreklo i majåinu smrt. kako su predstavqeni u delovima romana Aleksandra Iliãa Gluvne åini. Optereãen strahom i udvajawem lika. Petroviã prikazuje kretawe povorki i bez teškoãa izlazi izvan vidokruga glavnog junaka. Zato Kordiã nije uspeo da kreira karakteristiånu za tu vrstu proze atmosferu i brutalne åulne scene kao redovne pratioce porodiånih sukoba. kao i docnije o pariskim doÿivqajima svoga junaka. I tako ponašawe junaka objediwava tri dela romana: junak je opsednut istim strahovima i progoniteqima i na pustim i sneÿnim prostorima Albanije. na pariskim ulicama i u kuãama. Suprotnost neÿnom. naprotiv. Kordiã: Neobiåan svet. Zato nije bez razloga pomenut i Kafka povodom romana Neobiåan svet.121 neka vrsta sinopsisa za docnije napisani roman Dan šesti (1934) Rastka Petroviãa. Beograd 1930. Meðutim. Beograd 1982. za Kordiãev roman Neobiåan svet karakteristiåne su brutalnosti motivisane drugim razlozima: ludilom i strahom junakovim. Kordiã. neko nepoznat i bezimen uz wega. . a na kraju se koncentriše na grupu izmrcvarenih ratnika koji se ekstatiåno gube u morskoj stihiji.19 I drugi toposi ekspresionistiåke proze javqaju se u Kordiãevom romanu. S. 227). da se gruba stvarnost preobrazi u junakovoj svesti u apstraktne konfiguracije sna. On ubija u Parizu poznanika.18 U romanu Neobiåan svet provokativan je lik glavnog junaka.

davi vlastito dete i beÿi u noã. he advocated Bergsonian intuitivist and vitalist philosophy of art. zbirka poezije Pesme o meni i roman Neobiåan svet. the author of this paper came to the conclusion that he — although belonging to the generation and ideas of the then avant-garde — was outside and against it in his poetics and practice. . and in his poetry cherished a Duåiã-like manner of rhetorical lyric poetry with the linked verse. dok je u dnevnokritiåkim obraåunima osporavao izrazito avangardna dela. a negde drugog. Sve to pokazuje kako je u praksi teško povuãi granicu izmeðu tradicije i avangarde i kako je potrebno povremeno „oÿiveti" te pisce sa granice da bi se što celovitije predstavila jedna veoma ÿiva i plodna epoha u srpskoj kwiÿevnosti prve polovine XX veka. pa su mu oni vraãali istom merom. zloåin izvršen iz oseãawa straha. zatim teorijski eseji iz kwige Umetnost i neumetnost. Meðutim. zastupao bergsonovsku intuitivistiåku i vitalistiåku filozofiju umetnosti. oÿenivši se i došavši u sukob sa nekadašwom izabranicom. Završetak romana vrlo je sliåan ekspresionistiåkom proznom modelu: prolivena je krv. kad se danas proåitaju rubrike koje je ureðivao (u Svetskom pregledu). On je na sliåan naåin osporavao druge. After the analysis of his activities in the journal Svetski pregled (World Review). stiåe se utisak da zasluÿuju da se o wima kritiåki progovori. na primer. Negde je bliÿi zagovornicima jednog. a u poeziji negovao duåiãevski manir retoriåke lirike vezanog stiha. odnosno u sudarima dva koncepta kwiÿevnosti: jednog tradicionalnog i drugog novatorskog. Therefore.122 du. a potom suprugom. Siniša Kordiã je i sƒm donekle krivac što su wegova dela u kritici doåekivana sa najgorim pogrdma. roman Neobiåan svet predstavqa model apstraktnog ekspresionistiåkog ostvarewa disperzne kompozicije i simboliåkih likova. but in his daily critical reviews he challenged typical avant-garde works. Radovan Vuåkoviã SINIŠA KORDIÃ IN TOUCH AND CONFLICT WITH AVANT-GARDE Summary Siniša Kordiã was a less significant writer who was very active in the literature of the 1920s. He did not accept an essential principle of avant-garde work: the principle of chaotic spontaneity which implied awareness of the destabilized individual and the chaos of living. U esejima je. pa ne iznenaðuje ni wegovo balansirawe izmeðu ta dva koncepta. his novel Neobiåan svet represents a model of an abstract expressionist creation with a disperse composition and symbolic characters. of his poems. Siniša Kordiã bio je pisac skromnoga dara i prepun kontroverzi. provalilo ludilo. Pogotovo ako se ne ide za tim da se samo procewuju kao relativno ostvarene vrednosti. which was not rare at that time. essays and his novel Neobiåan svet (Unusual World). In his essays. veã da se odredi wihovo mesto u okviru avangardnih nastojawa u srpskoj kwiÿevnosti dvadesetih godina XX veka. certain intentions in some Kordiã's works are mutually exclusive or incompatible.

motiva. Tanatos. s jedne. Eros.2-32. stranac. paralelizam (likova. gråkog mita i mitskih predstava uopšte. most. Iz sloÿenog sistema intertekstualnih relacija proishode simboliåka znaåewa Manovog romana. 821. profano i sveto vreme.UDC 821.2 Ova Niåeova kwiga je u vreme pojavqivawa izazvala razliåite reakcije — od oduševqewa do potpunog osporavawa — ovo prvo uglavnom 1 Znaåewe pomenutih termina biãe u radu prošireno na sociološki. 1. glosirawe. psihološki i poetski plan i usloÿweno ukquåivawem još nekih mitskih predstava o Apolonu i Dionisu. lepo(ta). more. Autorovo viðewe umetnosti. situacija). godine pod nazivom Roðewe tragedije iz duha muzike. brod. inverzija. Kompleksnost odnosa meðu tekstovima i izuzetan preplet znaåewa uslovili su veoma sloÿenu strukturu romana i neke inovativne narativne postupke. pseudocitatnost. prva i neizbeÿna asocijacija jeste Niåe i wegova pesniåko-filozofska teorija o poreklu tragedije iz duha muzike.112. kao i wegova autopoetika. Pošto ãemo se u radu pozivati i na znaåewa koja je ovim terminima pridavao Niåe. . o kojima je Niåe (a svakako bi i moderan åitalac) mawe vodio raåuna. autobiografija. sociološki. apolonsko (mitološki. i Platonovih dijaloga. simboliåka znaåewa (voda. ritual. 2 Kwiga je objavqena 1872.163. šešir). psihopompos. Platonovi dijalozi. autopoetika. mit.41-95 MIT I FEDAR KAO PREDLOŠCI ZA SMRT U VENECIJI TOMASA MANA Lidija Boškoviã SAŸETAK: U radu se opisuju veze izmeðu Smrti u Veneciji Tomasa Mana. umetnost. s druge strane. a od wega ãemo krenuti u analizi mitskih slojeva u romanu Smrt u Veneciji. intertekstualnost.09 Mann T. KQUÅNE REÅI: dionisko. psihološki i estetsko-poetiåki aspekti).1 neophodno je kratko se osvrnuti na wegovo poznato delo — Roðewe tragedije. Kada se potegne pitawe odnosa dioniskog i apolonskog. umetnika i umetniåkog stvarawa po pravilu se projektuje na ambivalentan odnos apolonsko — dionisko.

ne bez izvesne slobode — jer ko bi znao pravo ime Antihrista? — imenom jednog helenskog boga: nazvao sam ga dioniskim"4 (podvukao autor — F. veoma uverena u sebe pa zato prenebegava dokazivawe. a onda (nelegitimno) „prebaåen" u hrišãanski sistem — suštinski razliåit po linearnom poimawu vremena. Pre svega. objavqen je 1886. godine. odnosno pokušaja da se filozofske istine saopšte pesniåkim jezikom došlo do nepreciznosti i ne sasvim uspelog i prihvatqivog posezawa za terminima i simbolima. nepoverqiva åak i prema pristojnosti dokazivawa. U kojoj meri je.). Specifiåna metaforiånost i slikovnost izraza. 33. Niåe je opoziciju izmeðu apolonskog i dioniskog. s vremenske distance od åetrnaest godina. bili su za umetnike znatna vrednost Niåeove kwige. Kasnije. i pobune protiv zvaniånih vrednosti i poretka. Dve vremenske koncepcije — cikliåna i linearna — uslovile su i dva odnosa prema destruktivnim. i smislio sebi jedno naåelno suprotno uåewe i suprotno ocewivawe ÿivota. åisto artistiåko antihrišãansko. zapravo. ali su za strog filozofski naåin mišqewa predstavqali manu. kitwast stil izraÿavawa: „Ponavqam. bez voqe da postigne logiåku åistotu. kao nagon — zaštitnik ÿivota. Roðewe tragedije. Za naš ugao ispitivawa od posebnog je znaåaja Niåeovo odreðewe dioniskog principa: „Protiv morala. a drugo od strogih i kritiåkih mislilaca. najveãa prepreka. prevod Vera Stojiã. sentimentalna. jer je za wihovu eksplikaciju ipak neophodno diskurzivno izraÿavawe. muåna. N. ustao je tada ovom spornom kwigom moj nagon. . i sam Niåe se veoma kritiåki osvrnuo na svoje prvenåe. 4 Isto. suprotno tome. meðutim. tu i tamo zašeãerena do ÿenstvenosti. pa se u krajwim konsekvencama moÿe smatrati pozitivnom i vitalistiåkom. Upravo je zbog ovog pomerawa u jeziku. Uostalom. a u pokušaju da se dosegnu koreni antiåke tragedije i neke od metafiziåkih istina bili su. ovakvo uspostavqawe analogije legitimno i zasnovano? Rekli bismo — veoma malo. danas je za mene to nemoguãa kwiga — loše napisana. s druge strane. Dionis je najdirektnije vezan za 3 Fridrih Niåe. N. dakle. Niåeov Pokušaj samokritike.). Kakvo ime da mu dam? Kao filolog i privrÿenik reåi krstio sam ga. 29. kao i entuzijazam i ekstatiånost kojom zraåi. Beograd 1983. Zato se teško Antihrist moÿe „krstiti" imenom helenskog boga Dionisa.124 od strane umetnika (Vagner). pomamna na slikovno izraÿavawe i zbrkana zbog silne slikovitosti. zato što je dioniski princip „pozajmqen" iz arhajskog. priliåno slobodno projektovao na hrišãanski sistem predstava i identifikovao je s parom Hrist — Antihrist. priznajuãi u wemu nedostatak logiåkog izvoðewa i preteÿno pesniåki. iz koga je i citirani deo. U hrišãanskom se. nejednaka u tempu. s jedne. destruktivni princip doÿivqava kao apsolutna negacija. BIGZ. kao kwiga za posveãene (…)"3 (podvukao autor — F. U mitološkom kquåu ta sila ujedno je uslov obnavqawa sveta. razarajuãim silama ili principima. odnosno izmeðu reda. mitološkog sistema predstava utemeqenog na vremenskoj cikliånosti.

ili tragediji. 50). oåigledno. (…) Pevajuãi i igrajuãi åovek se ispoqava kao ålan jedne više zajednice. mogu posmatrati i kao dva oblika društvenog ponašawa koja samo u totalitetu omoguãavaju ÿivot i funkcionisawe zajednice: apolonsko kao red. god. pre svega.7 Ovakvo univerzalnije podvajawe legitimnim åini priroda antiåkih boÿanstava koja su uzeta za simbole — Apolona i Dionisa. uoåio da liminalne društvene periode (praznike. 1986. kako u zakonodavstvu tako i u pojedinaånoj epinikiji. U dioniskom stawu. što se za Antihrista ni u kom sluåaju ne bi moglo tvrditi. naime. odreðeno i uobliåeno. HH¡. brat Apolonov. Niåe pod apolonskim i dioniskim podrazumeva dva tipa umetniåkog stvarawa. razIsto. potom åuvar duhovne vedrine i spokojstva. svih vrsta mimike i pozorišne umetnosti. zaštitnica duhovnih delatnosti i uåiteqica pesnika i sviraåa. ili u vajarskom i slikarskom radu. uzbuðuje oko. za estetski aspekt dvaju pomenutih fenomena: „Šta znaåe suprotni pojmovi apolonsko i dionisko koje sam ja uveo u estetiku — oba shvaãeni kao vrste opojnosti? Apolonska opojnost. Socijalne dimenzije pojmova apolonskog i dioniskog Niåe se. raskliktalog ÿivota. bog je prazniånog pijanstva. 9. On je. entuzijastiåke ekstaze. epiåar. Tarnera (Viktor Tarner. a po dominaciji reda ili nereda — apolonskom i dioniskom principu. 44. nav."5 Ovo podvajawe sveukupne društvene stvarnosti na periode kada se kruta pravila poštuju i periode wihovog odbacivawa i poništavawa odgovara profanom (svakodnevnom) i svetom (ritualnom) vremenu. 7 Termin V. kao i u najveãem delu kwige. budnog znawa. Slikar. Gradina. U daqem radu biãe nam od znaåaja i jedna distinkcija koju je Niåe. iako se oni. pre svega. 11. i ono dobija moã vizije. 5 6 . d. Apolon je u gråkoj mitologiji bio voð muza. Isto. jasne svesti. plastiåar. 8 Fridrih Niåe. uzbuðen je i pojaåan åitav sistem afekata: u tom sluåaju. broj 10.125 kult plodnosti. Naime. On je voleo ono što je odmereno."6 U navedenom citatu. transfigurirawa.8 Dionis.. pravila. sad se lome sva kruta. odnosno društvena antistruktura ili communitas. kao što smo prethodno videli. naåinio. više usput. hijerarhija i dionisko kao privremena inverzija ovog ponašawa. helikonskih bogiwa. svetkovine) karakteriše inverzija uobiåajene hijerarhije i sistema vrednosti: „Sad je rob slobodan åovek. neprijateqska omeðavawa kojima su nuÿda. on se odjednom oslobaða svih svojih sredstava izraza i u isti mah isteruje iz sebe snagu predstavqawa. naprotiv. Varijacije na temu liminalnosti . dotakao usput (da ne kaÿemo sluåajno) i bez namere da ih podrobnije razraðuje. besa zanosa. negacija zvaniånog sistema vrednosti (morala). Antihrist nije „nagon — zaštitnik ÿivota". vizionari su par excellence. zakon. samovoqstvo ili 'drska moda' odvojili åoveka od åoveka. podraÿavawa. pravu meru koja se pojavquje kako u drÿavnom ustavu tako i u sagraðenom hramu. On se u kwizi zanima. preobraÿavawa.

dakle. 9 10 . bila prijemåiva i za umetnike. dakle. pri åemu je dioniski elemenat bila muzika.11 Bilo kako bilo. O pesniåkoj umetnosti. Pri tom su apolonsko i dionisko posmatrani u simboliåkim aspektima o kojima je veã bilo reåi — kao oznake za dva oblika društvenog ponašawa (svakodnevno. uobiåajeno — ritualno. Niåe je paÿwu novije nauke i filozofije usmerio na fenomene apolonskog i dioniskog. odnosno apolonskog i dioniskog. koji je „boÿanski simbol naåela individuacije". Izgleda da je Tomas Man. 51. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. a komedija od onih koji su zaåiwali faliåke pesme. odnosno hor. 11 Aristotel govori o postanku tragedije i komedije iz „improvizacija". Uz to.126 obruåenih nagona. što odgovara kolektivnom duhu rituala. Aristotel je. a apolonski dijalog. ali i wene precizne i standardizovane forme. Niåe je svakako bio u pravu kada je prirodu stare gråke tragedije video u spoju ovih suprotnosti. on detaqno opisuje strukturu tragedije — wene kvalitativne i kvantitativne delove (Aristotel. U wihovoj sintezi Niåe je video suštinu antiåke tragedije.) Uz to. inverzno) ili dva tipa umetniåkog stvarawa (artificijelnost — inspiracija. ali i dva naåina umetniåkog stvarawa — artificijelno. Priroda apolonskog i dioniskog nije. kako je reåeno. (Radi se. a åini se da je to imalo velikog uticaja i na pisce HH veka. o åijem romanu ãe biti reåi. svestan ritualnog supstrata u tragediji. 52. s usmerewem na preciznu formu i impulsivno. Beograd 1990.9 Za razliku od Apolona. koje su se sve do danas u mnogim varošima odrÿale u obiåaju". znaåi. suštinu umetniåIsto. 54—63). i to tragedije od onih „koji su zaåiwali ditiramb. ipak. s originala preveo i objašwewa u registru imena dodao dr Miloš Ðuriã. provocirala samo filozofska promišqawa i studije. silenima. takvim razmišqawem se. o tada još ÿivim obiåajima. veã je. dobrim delom ostaje na tragu Aristotelovih zapaÿawa u vezi sa poreklom i prirodom antiåke tragedije. bahantkiwama. samosvesno. 2. Isto. ekstatiåko i entuzijastiåko. orgijastiåke huke. s tim što bi trebalo naglasiti da tragawe za wenim ishodištem i wenom suštinom u muzici i dionisijskim ritualima nije ni neobiåno ni neoåekivano. prema wegovom mišqewu. Dakle apolonsko i dionisko jesu dva komplementarna oblika društvene stvarnosti.10 Dionis je uvek sa silnom svitom — Panom. koji su ih onda literarno transponovali i problematizovali na razliåite naåine. koji su voðeni razliåitim idejama i potrebama posezali za ovim dvama fenomenima i wihovim meðusobnim odnosom. nadahnuãe). jer tu smernicu nameãe obredni kontekst izvoðewa trilogija. savršenu umetnost — antiåku tragediju — video u sintezi prethodnih dvaju principa — artificijelnosti i inspiracije. konkretno za kwiÿevne stvaraoce. Videli smo da je Niåe. odnosno tragedija.

biãe i karakter umetništva. pod koje se mogu podvesti sve prethodno nabrojane opozicije. dijaloga i hora predstavqaju. OOUR Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. halucinacija. d. izašao je veliki roman u åetiri genera- . „Niåe je bio veoma blaga. Sve u okviru citata ovde i daqe u radu podvukla L. poÿuda. kao tema dominirala je nekim znaåajnijim romanima H¡H i HH veka. Beograd 1971. koji ide za nedozvoqenim i krši tabue i pravila ponašawa. pisao da je „uåenik filozofa Dionisa" i da bi pre „voleo biti satir nego svetac". Prema svedoåewu prijateqa koji su ga poznavali u doba wegovog najplodnijeg stvaralaštva. Razapetost åoveka izmeðu apolonske i dioniske prirode. što je on jednim svojim delom svakako bio. 13 Imaju se u vidu Proqeãa Ivana Galeba Vladana Desnice. hodao odmereno i svojim telesnim ÿivotom bio muåenik". Beograd 1987). podvojenost åoveka na apolonski i dioniski deo. kwiga ¡¡. 15 Sƒm Man je Smrt u Veneciji smatrao novelom i za tim su se uglavnom povodili izuåavaoci wegovog dela i istoriåari nemaåke kwiÿevnosti (up. a videãemo — jedna je od noseãih i u delu o kome ãe biti reåi. Sarajevo. Nova. Branimir Ÿivojinoviã. Pevaå Boška Petroviãa. Svjetlost. Nolit. Putovawe na kraj proleãa Vitomila Zupana i Gospoda Glembajevi Miroslava Krleÿe. ali o ovom komparativnom kontekstu nekom drugom prilikom. ali se paradigmom ove qudske drame moÿe smatrati åuvena novela roman15 Tomasa Mana Smrt u Vene12 Tomas Man. harmoniji. Istorija nemaåke kwiÿevnosti. koji se vodi strašãu i nagonima. Dva osnovna principa — apolonsko i dionisko. ne samo da su kao tema bili prijemåivi za umetnike veã su se u kwiÿevnim delima za umetnike prevashodno i vezivali — pre svega za pisce ili teoretiåare kwiÿevnosti. prevod i predgovor Vera Stojiã. poretka i haosa. Nolit. dakle. Beograd 1994. Govorio je lagano. meðutim. Naime. deo wegovih predstava o ÿanrovima koji se moÿe išåitati i iz iskaza povodom nekih drugih wegovih kwiga: „Zamislio sam Budembrokove u 15 glava kao novelu. odnosno za osobe koje pisanu umetnost stvaraju ili tumaåe. Ovaj Manov stav je. qubazna i otmena liånost.127 kog stvarawa video u sliånom kquåu: „Ko moÿe odgonetnuti biãe i karakter umetništva! Ko razume ono duboko nagonsko slivawe discipline i razuzdanosti na kojem poåiva!"12 Slivawe discipline i razuzdanosti. 9. B. Tomas Man.13 Interesantno je da se i u vezi s Niåeom moÿe govoriti o ambivalentnoj prirodi umetnika. orgija. Uz to. 14 Fridrih Niåe. kao kršewe tabua i poricawe zvaniånih vrednosti bila je interesantna mnogim piscima. nav. u Manovom romanu i dodatnoj su simboliåki usloÿweni uspostavqawem paralele s dvama delovima qudske prirode. odnosno izmeðu one koja insistira na svesti. apolonsko i dionisko. prevela Anica Saviã-Rebac. odnosno na deo koji poštuje zvaniånu hijerarhiju i pravila i drÿi se reda i mere i na deo koji se tom redu opire.. 531.14 Isti ovaj Niåe afirmisao je dioniski princip. Smrt u Veneciji. Konaåno — umro je pomraåenog uma. 69. ili kod nas Miloš Ðorðeviã. u kwizi grupe autora Wemaåka kwiÿevnost. formi. poretku. koja u pojedinim svojim aspektima reflektuju naznaåeni problem. društvenom priznawu i one koja joj se suprotstavqa kao nagon. Fric Martini. kao polovi ambivalentne qudske prirode.. ukoliko nije drugaåije naznaåeno.

Iz ove taåke krenuãemo u opisivawe strukture i znaåewa Smrti u Veneciji i wenog glavnog lika — Gustava Ašenbaha. zbog toga što se junakova biografija daje u celini — od porekla do smrti. Ašenbah našao na liniji zvaniåne etike i vitalistiåke orijentacije koju je. Pored toga. naime. razliåitim mitološkim motivima i znaåewima. dragoceni. 345. stilom koji je odisao smislom za lepotu i koji je obeleÿila „plemenita åistota. O tome govori i åiwenica da su „prosvetne vlasti unosile odabrane strane iz wegovih dela u školske åitanke". tematske i narativne strukture. 3. åime je stekao status reprezentativnog i uzoritog ålana zajednice. 110. koje je. i drÿava proklamovala. uglaåano ubliåen". „Novela u 15 glava" teško da bi ostala „novela" u opisu bilo kog ozbiqnog teoretiåara kwiÿevnosti. s nejednakim zadrÿavawem na pojedinim fazama u ÿivotu kwiÿevnog lika. zbog jasne i intenzivne višestruke intertekstualne igre i. samo jedan od akcenata pomenutog Manovog dela. naravno. meðutim. Podvojenost umetnika je. cije" (Pero Slijepåeviã. video i kao poštovawe ili kao kršewe zvaniånog morala i elementarnih normi kolektivnog ponašawa. naravno. „bez neposrednih smelosti. da bi Smrt u Veneciji trebalo ÿanrovski definisati kao roman — zbog izuzetno sloÿene motivske. Letopis Matice srpske. zbog prisustva razliåitih znaåewskih slojeva. izmeðu ostalog. svaku simpatiju za ponor". god. Na poåetku smo videli da je Niåe u Roðewu tragedije apolonsko i dionisko. Autopoetiåki stavovi su. koja je åitavoj jednoj zahvalnoj omladini predoåila moguãnost da naðe moralnu odluånost i s onu stranu najdubqeg saznawa. Za doprinos kulturi i naciji Ašenbah je dobio plemiãku titulu. U momentu kada poåiwe radwa romana. bez prostaåkih reåi i doveden gotovo do formulativnosti morao je takoðe biti jedan od razloga da se Ašenbah naðe u školskoj lektiri. dakle. „omladini predoåila moguãnost da naðe moralnu odluånost". eklatantan primer u svetskoj literaturi za poigravawe razliåitim simboliåkim aspektima fenomena dioniskog i apolonskog i. Smatramo. jer je autor u woj odbacivao ono što je nedostojno i jer je napustio „svaki duh sumwe u moralu. On je pisac „jasne i moãne prozne epopeje o ÿivotu Fridriha Pruskog (…) tvorac snaÿne priåe sa naslovom Bednik. a koji je godinama postajao sve preåišãeniji i umereniji. 167). uopšte. ali nas ne obavezuju.128 ciji (1912). O svim ovim aspektima dela biãe reåi daqe u radu. bez suptilnih i novih osenåewa (…) ugledno ustanovqen. dakle zvaniåno priznawe drÿavnog vrha. kako smo videli. Pogledi Tomasa Mana. kw. Gustav Ašenbah ili fon Ašenbah veã je afirmisan kwiÿevnik u pedesetim godinama. jednostavnost i skladna razmernost uobliåavawa". Tom priåom se. Priåa o Bedniku je. zapravo. spisateq strasne rasprave o Duhu i Umetnosti". da se posluÿimo nekim ranijim poetiåkim zahtevima. (da ukratko obeleÿimo dela wegovog zrelog doba). i najzad. Novi Sad 1936. . Ovakav odnos vlasti prema Ašenbahu svakako je bio uslovqen karakterom i stilom wegovih tekstova. oåigledno.

ponašaãe se društveno inverzno — kršeãi osnovne društvene tabue. jer lepota (umetnost) dovodi do devijantnog i društveno štetnog ponašawa. kao što nije ni od znaåaja za ceo kolektiv. Ona postaje liåno i trajno opredeqewe koje definitivno ruši pravila jedne zajednice. kada se u vezi s ovim sluåajem inverznog ponašawa posegne za terminom dioniskog. Opredeqewe za isti pol. o åemu ãe biti reåi kasnije. predstavqa opredeqewe za nereproduktivnu zajednicu. koje je postavqeno kao neka vrsta fona na kome se gradi priåa u romanu. Ona više nije privremena ni vezana za neki „jak" vremenski period. što je na tragu ideja iznetih u Drÿavi. koji je visokom veštinom i susprezawem zadobio poštovawe nacije. u momentu kada popuste brane samokontrole. kako smo ranije videli. veoma jasno asocirao na Platonove dijaloge i wegovu estetsku (i etiåku)16 teoriju. Time je obezbeðeno voðewe priåe 16 Na Platonovu politiåu teoriju ne asocira se direktno. Ašenbah. ishodište termina i znaåewa dioniskog jeste u obredu.129 dakle u odabranom opusu kwiÿevnih dela kojima se vaspita i formira omladina i nacija. Meðutim. veã istrošeno vreme ili kraqa. Naime. uz to. što zapravo znaåi da se zvaniåni sistem vrednosti ne dovodi u pitawe i da se ne teÿi wegovoj promeni. verifikuje postojeãi poredak i hijerarhiju. Ašenbah ãe se ponašati potpuno suprotno zvaniånom moralu: on ãe zavoleti mladog Poqaka i time se ogrešiti o elementarne propise zajednice. stabilnost. Posebno je signifikantno odsustvo eksperimenata i novina u Ašenbahovim delima i svedenost izraÿavawa na formule. Kada se u jednom momentu oslobodi wegova latentna i potiskivana — dioniska priroda. jer se time ukazuje na okoštalost. Manovo majstorstvo je u tome što je celu priåu smestio u kontekst raspravqawa o lepom. . s te strane. ali se moÿe smatrati implicitno prisutnom. pa se time i direktno ugroÿava opstanak društva. 4. Naravno. Niåe opisao kao momenat kada „rob postaje slobodan" i kada se ukidaju „kruta pravila". samim tim i na ostajawe u okvirima zadatih obrazaca i tradicije. posluÿilo je Manu i da bi u igru uveo jednog gråkog boga — Erosa. U sluåaju Ašenbaha izostaje ta elementarna funkcija inverzije. koji je reprezent zajednice. nepromewivost. Meðutim. a on podrazumeva privremeno ukidawe vaÿeãe društvene hijerarhije i negirawe postojeãih pravila i vrednosti. To je situacija koju je. dakle u kontekst jednog od filozofskih problema i. Onaj isti Ašenbah. posmatrano u širem kontekstu. neophodno je ukazati i na razlike koje postoje u odnosu na izvorni kontekst iz koga je izvedeno wegovo znaåewe. kao i odnos Erosa i lepog. ta inverzija je privremena i åitavim sistemom tabua drÿi se pod kontrolom. Wena je funkcija da do kraja sruši ono staro. i omoguãi wihovu regeneraciju. Ovo Platonovo uåewe.

jezero. 18 Erlangenski rukopis. mila majko. Grevs navodi da su rani Grci Erosa „opisivali kao Kera. imenuje ÿenidbom ili udajom. i na drugom — koji je u najdirektnijoj vezi s Erosom i idejom lepog. Iz koje se ne moÿe od miliwa odiliti. 287 (daqe u tekstu SNP. 45. Andrijašu. Udaãu se za tebe. gde mlaði brat — Andrijaš na samrti zaveštava Marku da majci ne kaÿe da je poginuo. odnosno na åiwenicu da se on u tom sistemu mišqewa ne razlikuje mnogo od neåega što ãemo za poåetak oznaåiti kao sintezu apolonskog i dioniskog. zeleno jezero! Boÿja pomoã. Karaxiã. u štampariji jermenskoga manastira. poznata je veza izmeðu Erosa i Tanatosa i wihova åesta identifikacija.130 na dva plana paralelno: na prvom — koji prati odnos apolonskog i dioniskog u svoj wegovoj polisemiånosti. ukazati na kompleksnost mitoloških predstava o Erosu.18 ali i u klasiånom Vukovom beleÿewu — u pesmi Marko Kraqeviã i Arapin. Beograd 1964. Pored toga. 308. Potrebno je. ¡¡). imenovan Erosom. Sekulu sam davno oÿenio crnom zemqom i travom zelenom". prema Sabrana dela Vuka Karaxiãa. datiranom izmeðu 1716—1733. postoje i direktniji znaci izjednaåavawa Erosa i Tanatosa. kao što vidimo. meðutim. antologija. — junak. u tujoj zemqi. u kojoj su pjesme junaåke najstarije. moja kuão vjeåna! U tebe ãu vijek vjekovati. Beograd 1988. dakle. skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef. u Beåu. godine. Onde mi je obqubio jednu gizdavu devojku". kneÿe Marko. 19 Srpske narodne pjesme. Volim za te."19 Smrt se. izbor i predgovor Miroslav Pantiã. recimo u pesmi Marko Kraqeviã i brat mu Andrijaš. koji su kquåni reproduktivni i erotski principi. Tanatos je. Pre svega. koju je Petar Hektoroviã zabeleÿio 1556. veã da se oÿenio: „I kada te jošãe bude naju majka uprašati: 'Da gdi ti je. kwiga druga. Nikšiã 1987. kw. nego za Arapa. Univerzitetska rijeå.17 ili u Erlangenskom rukopisu. — reci. 5. o åemu je ponešto veã reåeno. tvoj brajen Andrijašu?' Ne reci mi našoj majci istine po ništore: 'Ostao je. Prosveta. Na wu nailazimo i u ranim zapisima. ili 17 Narodne pesme u zapisima H¢—H¢¡¡¡ veka. gde devojka koja namerava da skoåi u jezero i udavi se govori: „Boÿja pomoã. Zbornik starih srpskohrvatskih narodnih pesama. sestre Sekuline. 1845. U našoj usmenoj kwiÿevnosti ona se javqa u metafori svadbe kojom se ponekad imenuje smrt. . godine: „Ne budal'te.

kompleksno. pošto se u romanu Smrt u Veneciji ona javqa upravo u vezi s Erosom. doslovno drÿi mitske matrice. Prosveta. Gråki mitovi. potråa kroz talase zavaqene glave. (…) Ali na tom okovratniku. u vezi s Erosom i Tanatosom da pomenemo još i jedan naš frazeologizam koji je zbog svoje åeste upotrebe postao gotovo otrcan — Qubav je slepa. oznaåava umrlog åoveka" (Olga Mihajlovna Frejdenberg.). koja je u mitskom poimawu sveta izosemiåna s kugom. sa finim i ozbiqnim veðama. Pogledati i Vladimir Jakovljeviå Prop. G. nakvašene kose i lepa kao mladi bog dolazi iz dubina neba i mora. Svjetlost. poåivao je cvet glave sa nesravwivo umilnom åari. U vezi s wim obiåno se pomišqa na moderna psihološka znaåewa — na nesposobnost da se kod voqene osobe uoåe mane i nedostaci. koji baš i nije bio naroåito elegantno podešen prema odelu. ili Kugu"20 (podvukao R. koje poseduje i moã da stvara i moã da uništava. kao Starost. Aktivirawem kolere. na primer u ruskom dijalektu 'ÿmurko'. On Erosa i direktno pomiwe u vezi s mladim Poqakom: „(…) i sada pogotovo. d. pošto je slepilo prvi znak smrti. sa ÿuãkastim prelivawem parskog mramora.. Upravo ovog arhajskog znaåewa drÿi se Tomas Man — Ašenbaha u smrt odvodi lepi Poqak Taðo u koga je zaqubqen. ambivalentno boÿanstvo. kako roni iz elemenata i izmiåe mu: ovaj mu je prizor ulivao mitske predstave. a voda koja se opirala penušala se oko wegovih nogu. jasna je Manova namera da predstavu o Erosu prizove naåinom na koji se Taðo pojavquje pred Ašenbahom — wegovim stalnim šetwama po moru i kretawem ivicom koja razmeðuje zemqu i vodu. bio je kao priåa pesnika o prapoåetnim vremenima. a po slepooånicama i ušima tamno i meko osenåena uvojcima kose koji su padali u pravom uglu. Mit i antiåka kwiÿevnost. i ko je video kako ta ÿiva prilika.131 krilatog 'Duha'. zaåudio se ovaj. jer je isto što i Tanatos! Eros je."23 Kao da su Manova lektira i predloÿak bili homerski i orfiåki mitovi o stvarawu sveta: „Neki kaÿu da svi bogovi i sva ÿiva biãa voRobert Grevs. Beograd 1987. 23 Isto. o poreklu oblika i roðewu bogova. u celom romanu oåigledna je Manova namera da izgledom deåaka Taða asocira na gråka boÿanstva. prevod Vida Flaker. kako je okrenuo gledaocu svoj potpuni profil.) Qubav je slepa. sa predmuškom umilnošãu i oporošãu. 43.21 (Ne sklapaju se oåi pokojniku sluåajno. Na kraju."22 Uz to. Meðutim. Naravno. prevela Gordana Mitrinoviã. 22 Tomas Man. dakle. åak se uplašio videãi zaista boÿansku lepotu toga qudskog biãa. „Kod starih naroda gledati znaåi ÿiveti (…) a 'slepac' = 'mrtvac'. 55. 20 21 . Nolit. 114—119. 377). 49. Sarajevo 1990. dakle. Man se. ali i vodu i nebo na horizontu: „On se vrati. prevod Radmila Meåanin. Historijski korijeni bajke. — glava Erosa. nav. izgleda da je wegova mitska potka zaboravqena i vrlo je verovatno da on ima ishodište u arhajskoj predstavi o neraskidivosti i preklapawu Erosa i Tanatosa. Beograd 1990. I ker i starost i kuga jesu znaci smrti — poistoveãewe je jasno.

Isto. Po savršenom skladu i proporcionalnosti delova wegovog tela. Meðutim. naravno. dvopolan. Termini apolonsko i dionisko. koji se nalazi u pubertetskoj.. pogotovo kada je jasno da ona nisu strana piscu i da on na wih nedvosmisleno asocira u svom delu — a to je. Nakon prethodnog citata i uvidâ. Uz to. bio blizak i Dionisu. i Dionis. i pokrenuo svet iz mirovawa. ali se tematski daju vezati 24 25 26 27 Robert Grevs. a wegova besmrtnost je implicirana i mitom o wegovom izlasku iz Zevsovog bedra. koji je opasao svet. Erot je bio dvopolan i zlatokrili. on je. kao i veãina arhajskih boÿanstava. kao i „poluodrasli" Poqak. Isto.27 Vratimo se na momenat konstataciji s poåetka ovog poglavqa da je Eros u svojoj mitološkoj kompleksnosti sliåan sintezi apolonskog i dioniskog. ne znaåi da su zato mawe relevantni — naprotiv. na kojima je insistirao Niåe i koje je. „uveo u estetiku". 54. Meðutim. androginoj — polno još nedefinisanoj fazi. što moÿda objašwava zašto Apolon nije roðen pod suncem nebeskim. kako Grevs navodi: „Jedna komponenta Apolonove boÿanske prirode izgleda da je bio proroåki miš — koji je konsultovan u svetilištu Velike Bogiwe. Taðova kosa boje meda nedvosmislena je asocijacija na Erosovu zlatokrilost. On je. prema woj.26 Dionis je bog koji umire i obnavqa se. i Apolon. kao i Eros imao u sebi i htonsku komponentu."24 Eros je. svakako. a da je Tetija bila majka sve wegove dece. 98. ni posezawe za drevnim znaåewima ne moÿe se smatrati pogrešnim. Meðutim. zasnovani su na ovoj modernoj. Ali orfiåari priåaju (…) da se iz tog jajeta izlegao Erot. koje iskquåuje svako postojawe majke. To. sluåaj s Tomasom Manom. Isto. dakle. veã pod zemqom. pojednostavqenoj formi boÿanstava. 'Apolon Smintijski' jedna je od Apolonovih najranijih titula. po harmoniji u kojoj su svi oni uklopqeni. 32. koga neki zovu Fan. Mreÿu mitskih znaåewa Man plete uvodeãi u priåu i neke od likova iz gråke mitologije koji nisu bogovi. moderno mišqewe je nama jedino priroðeno i u ovom radu tim znaåewem termina uglavnom se i koristimo. po odmerenosti pokreta i savršeno pristojnom ponašawu — Taðo je i simbol Apolona. samim tim i istinsko raðawe. . Apolonu blizak i po tome što je osnovnim dešavawem u romanu doveden u vezu s bolešãu.132 de poreklo iz vrela okeana. pomalo neoåekivano. u svom izvornom znaåewu i obliku jesu ambivalentni. Naime. u modernim predstavama o antiåkim bogovima oni su uglavnom svedeni na jedan od svojih opreånih polova. nav. No nije samo na Erosa asocirano izgledom i ponašawem deåaka Taða. Miševi su dovoðeni u vezu sa bolesnima i wihovim leåewem."25 Apolon je. dakle. a u Delfima su åak sveštenici smatrali da je Apolon besmrtan vid Dionisa. kako on tvrdi. d. wu moÿemo unekoliko preformulisati: i Eros.

28 29 . d. a kod Ašenbaha qubavqu prema drugome.. 33 Isto.30 koji su noseãi i u Manovom romanu. nav. 32 Robert Grevs. nav. Ako imamo u vidu poznatu. luk i kitaru.. 72. naravno. Man je oåito dobro poznavao i mawe poznate verzije i tumaåewa priåa. po åemu bi onda bio blizak Erosu (podsetimo se. još jedan momenat mogao bi biti zanimqiv. meðutim. i mislio je da gleda Hijacinta koji je morao umreti jer su ga dva boga volela. koje se moÿe smatrati i androginim udvajawem — postojawem i s „ove" i s „one" strane.33 Motivi zbog kojih Man poseÿe za ovim mitom prepoznatqivi su i identiåni s prethodnim sluåajem. samo da bi se uvek igrao sa lepim deåakom. umilno i otvoreno. Ganimed. kao prvo. Zefir (Zapadni vetar) iz qubomore vratio mladiãu u glavu i ubio ga.32 U wega su se.29 Tu su. Kada je u pitawu Narcis. Tehnikom poreðewa uveden je u naraciju još jedan lik gråke mitologije: „(…) on je sedeo na klupi u parku da gleda Taða koji se zabavqao na poravwenom šqunku igrajuãi se lopte. nav.."31 Hijakint je.34 Time se Narcis dovodi u vezu s Hijakintom i posredno s kquånim motivima romana. motivi savršeno lepog mladiãa i homoseksualne qubavi. Robert Grevs. reåito.28 Ovaj pastir zapravo je sin kraqa Troja i najlepši åovek na svetu. Iz wegove krvi nikao je zumbul. koji je on bacio. koga je Zevs poÿeleo za qubavnika i prerušen u orla ukrao s trojanske ravnice. na kog je jasno upuãeno poreðewem Ašenbahove ÿeqe da Taðovu lepotu „odnese u duhovne regije. 31 Tomas Man. To je. zbog nastavaka -issus i -inthus. blisko. bio lepi spartanski princ u koga se zaqubio pesnik Tamirij — „prvi muškarac za koga se zna da se udvarao muškarcu". d.. „zvaniånu" varijantu mita o ovom junaku. 251. Ogledawe nad vodom upravo je i apostrofirano u romanu: „(…) i toga åaska se zbilo da se Taðo nasmešio: nasmešio se na wega. nav. 73. a u wihovom meðusobnom rivalstvu stradao je Hijakint. d. Oseãao je åak bolnu zavist Zefirovu prema suparniku koji je zaboravqao proroštvo. prema mitu.133 za roman Smrt u Veneciji. pošto je disk. 30 „Mit o Zevsu i Ganimedu bio je veoma rasprostrawen u Gråkoj i Rimu. prema jednom od wih. dakle. 73. kao što je nekada orao odneo u eter trojanskog pastira". koji su kretski završeci. sa usnama koTomas Man. teško ãemo uspostaviti paralelu izmeðu wega i deåaka Taða. 105). jer se u wemu nalazi religiozno opravdawe za strasnu qubav zrelog åoveka prema deåaku" (Robert Grevs. Posebno je zanimqivo uvoðewe Narcisa u tkivo romana Smrt u Veneciji. zaqubili i Apolon i Zapadni vetar. samo što je u Narcisovom sluåaju smrt uzrokovana qubavqu prema sebi. 104.. u belom odelu sa pojasom u boji. Meðutim. Tu je. To je wegovo åuveno ogledawe nad vodom. 34 Isto. d. izgleda da su Narcissus i Hyacinthus „imena za kretskog heroja proleãnog cveãa". nav. d. i motiv fatalne qubavi — one koja vodi u smrt. 68. Eros je dvopolan i u spregu je s Tanatosom).

40 Setimo se bahantkiwa — antiåkih sledbenica Dionisa. 35 36 . sa usana mu se širilo ogoråeno trzawe i kidalo mu obraz. O tome da je Taðo zamišqen kao pandan gråkih bogova govori i to što se uvek nalazi u pratwi guvernante i sestara koje svojim izgledom i ponašawem u potpunosti asociraju na sveštenice. koje se smatraju Isusovim nevestama. d. Uostalom. d. Htonske komponente. onaj duboki. usta mu se izdigoše.40 Sestre. a veðe mu se nabraše tako muåno da su mu oåi izgledale upale pod wihovim pritiskom. vodeãi raåuna o motivskom poklapawu. 37 Robert Grevs. „a to je drugo Dionisovo ime". 42 Isto."39 Ne samo qubav veã i mrÿwa je. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo. jer se na nekim mestima lepi mladiã zvao i Antej. Apolona i. 251. kako smo ranije videli. recimo.. nav.42 naroTomas Man. Dionisa. prisutna kod Taða. koja je. 41 Tomas Man. d.36 Beÿawe sa svetlosti u mrak na simboliåkom. a iz wih je. naravno. prisutna kod Erosa. izbija u momentu kada naiðe na porodicu Rusa koju zbog neåega38 smatra neprijateqskom: „Åelo mu se namraåi. nav. nije lišen ni zavodqivi lik mladog Taða — ona. strogosti i kontroli — wemu je dozvoqeno da bude razmaÿen. a åetiri koraka iza wih Taðo. da duÿe spava ili da kasni na ruåak. ãudqiv. i da ÿele da mu se umile". 75..35 a ono što je posebno signifikantno jeste åiwenica da je posle tog osmeha upuãenog Ašenbahu ovaj bio toliko potresen da je morao da „beÿi sa svetlosti terase i vrta pred hotelom. nav."41 I ne samo porodica veã i drugovi koji se okupqaju oko wega smatraju ga voðom i ponašaju se prema wemu kao prema idolu: „S wime je bilo desetak deåaka i devojåica (…) No wegovo ime se najåešãe åulo. U romanu su sestre.. koje uvek prate i odrÿavaju kultove. dakle. Videlo se da ga traÿe. zlih i tamnih. privuåeni osmeh sa kojim on pruÿa ruke prema odsevu roðene lepote". i naglašena razlika u vaspitawu i odevawu izmeðu wega i sestara akcentuju wegovu prirodu koja se opire redu. ali i raåunajuãi s wihovim kompleksnim i ambivalentnim karakterom. i opisane kao kaluðerice: „(…) primeti kako se u svetlosti luåne sijalice ukazuju sestre kaluðeriåka izgleda sa vaspitaåicom. 74. guvernanta i majka jesu „ÿene koje su åuvale Taða". 38 Istorijske i (geo)politiåke konotacije ne mogu se izbeãi: tradicionalan odnos Rusi — Poqaci! 39 Tomas Man. åime je on bliÿi mitskim predstavama o Erosu. 47. i ÿurnim koracima je potraÿio mrak parka iza hotela". da mu se dive. nav. d.134 je se tek polako u osmejku otvarahu. izbijala mrÿwa. oåarani. mitskom planu analogno je kretawu iz ÿivota u smrt! Uz to. uostalom. ili wihovog hrišãanskog pandana — kaluðerica i åasnih sestara. Isto. Apolonu i Dionisu. izmeðu Narcisa i Dionisa takoðe je moguãe uspostaviti vezu. 46..37 Oåigledno je da je Man veoma planski uvodio bogove i mitske junake u svoj roman. 48.

pa ipak stalno bdijuãi nad plemenitom qudskom prilikom koja leÿi tu desno. d. Doduše vele da Eros voli dokolicu i da je samo za wu stvoren. i oliåewe suprotnog principa. 5. jesu kopilani. Naime. dakle oni koji u sebi imaju supstrat i potencijal boÿanskog. 49. koga Taðo pogleda s åarobnim osmehom kao „na niÿega koji mu je sluÿio". åime se konstituiše i ponaša kao ambivalentno arhajsko boÿanstvo. Kratko se zadrÿava na jednom ostrvu blizu Pule. istorija. nav. ali ubrzo uviða da to nije mesto wegove teÿwe i ukrcava se na brod za Veneciju — grad s druge strane mora. dakle. Zmaj despot Vuk — mit.135 åito deåak Jašu. pesma. onog koji provocira rušewe postojeãeg morala i tabua.43 I sƒm Ašenbah oseãa se kao jedan od „vernika" mladog Poqaka: „Gotovo da mu se åinilo da on tu sedi da ga åuva dok se odmara. 35). Pri tom se pisac vešto posluÿio jednom prethodnom smernicom — naslovom kwige — da našu paÿwu usmeri u naznaåenom pravcu i omoguãi uspostavqawe mitskih asocijacija. svoje egzotiåno putovawe Ašenbah zapoåiwe krstarewem jadranskom obalom. a ne kao wegova pojednostavqena i jednostrana moderna verzija. Ono što nas prvo usmerava u tom pravcu jeste åiwenica da se Venecija nalazi s druge strane Jadranskog mora. Man je dobro poznavao mitove i drÿao se wihovih izvornih i kompleksnih znaåewa. 46 „Odjednom je zaÿeleo da piše. pošto je odsustvo oca u tradicionalnom poimawu sveta znak boÿanskog porekla deteta.. Matica srpska. 43 44 . Ali na ovoj taåki krize. Novi Sad 2002. On je. Isto. Time ona zauzima poziciju koju u mitskom poimawu sveta ima zemqa mrtvih. 64. A u krajwim konsekvencama Taðo odvodi Ašenbaha u smrt. 67). prvom koraku puta do Venecije oåigledna je Manova namera da u priåu uvede smrt prizivawem arhajskih predstava o woj. nelegitimnost roðewa mogla je ukazivati na boÿansku ili demonsku prirodu nepoznatog oca. a time i na natprirodnost. 45 „(…) tradicionalnim predstavama i verovawima. potencijalnu nadqudsku i (ne)qudsku prirodu samog junaka" (Qiqana Pešikan-Quštanoviã. odnosno „onaj" svet. Veã na ovom. u napasti koja ga je snašla. nedaleko od wega. meðutim.45 Taðo je. — zauzet svojim poslovima."44 Nije bez znaåaja ni åiwenica da se u poqskoj porodici pojavquje samo majka. wegovo uzbuðewe je bilo upravqeno na stvarawe" (Tomas Man. „Graniåna voda" — voda koja deli „ovaj" od „onog" sveta — jeste Isto. I u našoj usmenoj kwiÿevnosti gotovo svi znameniti junaci. Manova manipulacija mitovima oåigledna je i u izboru mesta na kome ãe se kquåni dogaðaji odigrati i u naåinu na koji Ašenbah do wega dolazi. zamišqen kao oliåewe savršene harmonije i lepote (koju štiti i reprezentuje Apolon) i sposoban je da inspiriše46 i za sobom povede umetnika.

Svetovi.136 opšte mesto svetskih mitologija. recimo. nav. ali iz wega se moÿe i vratiti — o åemu pevaju. granica izmeðu svetova i smrt podrazumeva prelazak preko we. na brodu prelazi rijeku uz pomoã laðara (…)" (Vladimir Jakovljeviå Prop.. i kasnije — po vodi" (Vladimir Jakovljeviå Prop. koja je refleks mitova i mitskog poimawa. zastarelim. 209. I ponese tri tovara blaga."49 Ali i sƒm gråki mit. d. i 369 — 372. 309). i svestan da ovog puta neãe doãi u istu Veneciju: „(…) i on se mirio s tim da ãe vodenim putem doãi u neku drugu Veneciju razliåitu od one koju je nalazio dolazeãi suvim. koji je u podtekstu Manovog romana. Voda je. nav.. d. u tom pogledu bio bi dovoqno reåit: mrtve duše Haron prevozi preko reke Stiks. dakle. kako bi to iz Minhena bilo oåekivano i jednostavnije i kako je Ašenbah svaki prethodni put i dolazio do tog grada. U wemu se moÿe ostati (pokojnici). (…) Nikoj ne sme more da zagazi. uostalom. otkud Crno more. Ašenbah Jadran prelazi „vremešnim italijanskim brodom. . Odlazak „daleko. Novi Sad 1996. 378. Da on prosi lijepu ðevojku Za Maksima za sina svojega Milu šãercu duÿda od Mletaka. Te otide preko mora siwa. onda postaje jasan Manov manevar da Ašenbaha u Veneciju dovede preko mora a ne kopnom. 400). koristi se vodom u istom znaåewu — kao granicom preko koje moraju preãi mrtvi ili inicijanti prilikom rešavawa „teških zadataka". tija ãe da gazi!". åaðavim i tmurnim". ¡¡. 51 Neki od tipiånih naåina prelaska jesu: „junak (…) putuje na laði ili se prebacuje na leteãem brodu.48 ili epske pesme o junaåkoj ÿenidbi: „Podiÿe se Crnojeviã Ivo. Usmena poezija.51 a veã je pomenuto da su stari Grci verovali da Haron prevozi duše mrtvih preko Stiksa. 28. 50 Tomas Man. 49 SNP. Od daleko.47 setimo se samo vode preko koje Gilgameš ide do Utnapištima. svadbene lirske pesme: „Zaÿeni se Janko Srbijanko I isprosi od dalek' devojku. Ašenbah je. nav. Progovara gizdava devojka: 'Kuj se ÿeni. preko mora siwa" identiåan je odlasku u „drugi svet". d. priredila Zoja Karanoviã. Pogledati i strane 322—323.. Ako ovo imamo u vidu."50 Åiwenica da more prelazi brodom takoðe je „optereãena" mitskim konotacijama: brod je jedna od varijanti „prenosioca" s „ovog" na „onaj" svet. a zatim ga iz 47 „Put u drugo carstvo prolazi kroz zmajevu gubicu i preko vode — kao i kroz vodu. 48 Antologija srpske lirske usmene poezije.

To je nekoliko puta ponovqen i variran prelazak Ašenbaha preko mosta. On se. On ga je video a nije ga odao. — on je podseãao na bezglasne i zloåinaåke pustolovine u noãi punoj pquskawa. d. 31. Iduãi za Taðom. kao što je i onaj koji vozi na „drugi" svet: „Putnik nije video moguãnosti da prodre svojom voqom."53 Asocijaciju na Harona ne moÿe da izbegne ni sam Ašenbah. ta naslowaåa lakovana crno kao kovåeg. ali su. psihagog — vodiå duša. na nosila i turoban sprovod i posledwi. kome se ona provlaåi kroz glavu kao duhovita dosetka: „Pa baš i ako ti je stalo do moje gotovine. Isto. nav. te oåi su ga mamile napred (…) Poqaci su bili prešli preko nekoga kratko svedenog mosta. baš kao i prethodno pomiwana voda. 52 53 . sam na talasima sa tim åudnovato nepokornim. d. prvo. nepokorni i nepodmitqivi. dakle. a kad je on sam gore prispeo. i tada ãeš me dobro voziti. 34. åak brutalne fizionomije. jednim pokretom svojih osobeno sivih oåiju. da je to najmekše. i opasan ÿutom trakom. nije ih više pronašao. razlikuje od svih drugih koji prevoze putnike do Venecije. 104. 56 „Golema koliåina materijala pokazuje da taj motiv potjeåe iz predoxbe da carstvo mrtvih dijeli od carstva ÿivih uzak. u modrom mornarskom odelu. visina luka bila ih je skrila od pogleda pratioca. Ašenbah prelazi most. Još jedan motiv mogao bi se posmatrati u ovom kquåu."55 Mladi Poqak mami Ašenbaha za sobom i ponaša se kao psihopompos. åime se na još jedan naåin aktivira mitska predstava o odlasku u smrt.137 pristaništa u Veneciju uvodi gondolijer koji sa svojom gondolom nedvosmisleno podseãa na Harona i wegov åamac: „Åudnovati brodiã. a onda još nekoliko puta u šetwi preko venecijanskih kanala. nav. sa besjajno crnom navlakom. i tako naroåito crn kao što su inaåe meðu svim stvarima crni samo kovåezi. 513). jer most se u arhajskom kodu smatra jednim oblikom „granice" koju pokojnik na svom putu prelazi. najrazbludnije sedište na svetu. I je li primeãeno da je sedište takve jedne barke. drsko je nakrivio svoj šešir åija se slama veã poåela raspletati. nelagodno odluånim åovekom."52 I åamac i gondolijer asociraju na smrt i pokazuju znake starosti i raspadawa. uveri da ga prati wegov zaqubqenik. ãutqivi put. 55 Isto. katkada od kose.56 Tomas Man. da se preko ramena."54 Man je samovoqnog gondolijera markirao i time što on jedini nema „koncesiju". 32.. 54 Isto. 33. i na kom se najpre malakše? (…) i pogleda gore u lice gondolijera (…) To je bio åovek nedopadqive. To saznawe je opijalo zaqubqenoga. Jedan takav prelazak posebno je markiran: „Taðo je išao za svojima (…) okretao je ponekad glavu. bez izmena nasleðen iz doba balada. podseãao je još više na samu smrt. most preko kojeg prelaze mrtvi ili duše umrlih" (Vladimir Jakovljeviå Prop. i upravo tom razlikom još više se insistira na simboliåkom znaåewu Ašenbahovog puta i prelaska preko mora. kada se preko „mostiãa od dasaka" popne na laðu za Veneciju.. uz to. a mene s leða udariš veslom i otpraviš me u Adov dom.

) opra tada kosu gosta dvema razliåitim vodama. „sa nekom vrstom uÿasa" Ašenbah primeãuje da je „mladiã laÿan": „On je bio star. nav. i sa gnusnom dvosmislenošãu lizao je vrhom jezika uglove usana. (…) Reåiti åovek (frizer — prim. Ona ãe biti neka vrsta prasituacije koja ãe se u nešto izmewenom obliku pojaviti i na kraju romana. prstenom ukrašeni kaÿiprst. svih na broju. i silno je strahovao da to ne moÿe biti. Meðutim. Oko usta i oåiju imao je bore. na pomenutom brodu jedan od putnika privlaåi Ašenbahovu paÿwu. Time smo opet u domenu priåe o dioniskom. ukrašene prstenom s peåatom na svakom kaÿiprstu. ali samo u wenom redukovanom obliku — u onom koji se odnosi na ritualno inverzno ponašawe i kršewe uobiåajenih normi kolektiva. L. što navodi Ašenbaha na pomisao da bi mogao biti neki od wihovih drugova.138 6. (…) kao da svet pokazuje neku laku ali nezadrÿivu sklonost da se promeni i nagrdi u pravcu åudnovatog i nakaznog. oblesavelog pogleda (…) nije se usuðivao da se makne s mesta. Besjajno rumenilo na wegovim obrazima bilo je veštaåko. Ašenbah ãe postupiti sliåno pijanom starcu s broda — pokušaãe da se preobrazi u mladiãa: „Kao bilo koji zaqubqeni on je ÿeleo da se dopadne. koja ãe se pri kraju kwige ponoviti u vezi s Ašenbahom. koje je pokazivao smejuãi se. vrat mu je bio opao i ÿilav. stavqao na se drago kamewe i upotrebqavao miris (…) åesto je pohodio hotelskog frizera. wegovi obojeni prilepqeni bråiãi i bradica pod dowom usnom. a wegove ruke. u momentu kada poÿeli da privuåe paÿwu deåaka Taða. Naime. bile su ruke starca. jednom sve57 58 Tomas Man. plodonosna strana rituala opet izostala. cerio se tiho. Tako su se inverzno i erotsko našli zdruÿeni u nekoj vrsti prasituacije. zagasita kosa pod šeširom sa šarenom trakom bila je vlasuqa. Na putu brodom preko Jadrana dešava se i scena koja ãe se takoðe pokazati simboliåkom. Naravno. . Naime. B. jevtin nadomestak wegovih ÿutih zuba. zaplitao jezikom. no ipak je pokazivao bednu neku raskalašnost. 29. Dodavao je svome odelu mladalaåki vesele pojedinosti."57 Uz to. d. namigivao. u to nije moglo biti sumwe. on je bio ÿalosno pijan. Teturao se na mestu.. 26. samo u vezi s Ašenbahom."58 Interesantno je da na ovaj naåin Man u priåu uvodi motiv vina i wegovu vezu s biološki inverznim i erotski pervertiranim ponašawem — starac pokušava da bude mlad i da emanira seksualnu privlaånost. To je neko ko se nalazi u društvu grupe mladiãa i ko se ponaša kao i oni. hvatao za dugme svakoga ko mu se pribliÿavao. dizao u blesavom zadirkivawu svoj naborani. pod uticajem vina starac poåiwe da se ponaša perverzno: „Wegov stari mozak nije se mogao odupreti vinu kao glave mlade i otporne. dok je afirmativna. na dionisko je nedvosmisleno asocirano i motivom vina. Isto.

dok je kod Ašenbaha on razvijen u kquånu narativnu i tematsku nit. veã se jednim ranijim momentom kvalifikuje ono što ãe se tek nakon wega desiti! Varirawe situacije u kojoj starac pokušava da izgleda kao mladiã moÿda je najoåiglednije i najuoåqivije udvajawe motiva. Meðutim. vrednuje stavom samog lika u jednom prethodnom. Jedno od vaÿnijih udvajawa jeste ono kojim se uspostavqa paralela izmeðu riðeg neznanca s poåetka romana i mladog Poqaka Taða. video je kako se pod wima. 103. do malopre još malokrvne. Oni se. „prerušava" u mladiãa — veselim pojedinostima u odelu. u Manovom romanu nije bez funkcije. Man jednom neobiånom podudarnošãu meðu wima ipak uspostavqa vezu. Ova dva lika još su udaqenija nego stari putnik i Ašenbah. dakle. jeste tipiåan postupak voðewa priåe u romanu Smrt u Veneciji. dragim kamewem. ni za wegovo razumevawe i tumaåewe. kakva je dizawe kaÿiprsta. gde se produÿuje kroj wegovih oåiju. Ponavqawe analognih momenata u dvema razliåitim siÿejnim taåkama javiãe se u romanu još nekoliko puta i ona neãe biti od maweg znaåaja ni za kompoziciju romana. kakvo smo upravo opisali. Ašenbahov komentar i utisak povodom prvobitne scene — wegovo gaðewe i prezrewe. Wime Man uspostavqa paralelu izmeðu likova koji su fabulom malo ili nimalo povezani. Novonastala situacija se. tamo gde je koÿa bila mrka i nabrana. Kao da se radi o neobiånoj metatekstualnosti u kojoj se konkretnim fragmentom ne komentariše neki raniji deo kwige. u romanu nijednom ne sreãu. meko stavqen na wu. Ni naoko beznaåajna pojedinost. budi neÿan karmin. i ona postade crna kao u mladosti. Ašenbah doðe u iskušewe da mu popreti prstom. samo što je u sluåaju neimenovanog starca taj motiv tek u naznaci. bujaju kao maline.139 tlom i jednom tamnom. Tako je Ašenbah tek svedok nakaznog ponašawa starca na palubi i ta scena u poåetku nam se åini samo ornamentom u priåi. kako wegove usne. ali svakako nije jedino. farbawem kose i šminkawem. Motivsko udvajawe. kasnijim postupcima Gustava Ašenbaha (farbawe kose."60 Sliånost izmeðu dva lika ide i dubqe — i jedan i drugi pokušavaju da emaniraju erosom. 59 60 Isto. Isto. što je još bitnije. 48. neãe pokazati samo formalno veã suštinskom. analognom sluåaju. 102. I ona je sredstvo kojim se dodatno uspostavqa paralela izmeðu dvojice staraca koji simuliraju mladost — u jednom momentu i Ašenbah ãe zamalo naåiniti sliåan gest: „(…) a onaj koga su zvali 'Jašu' poqubio je lepoga. kao ni u prvom sluåaju. gde im se sjaj poveãava pošto je kapak lako potcrtan. (…) video je u zrcalu gde se wegove obrve svode odluånije i srazmernije."59 Ašenbah se. Meðutim. kao i starac s palube. stavqawe nakita…) u åitaoåevoj svesti se priziva raniji prizor i. jer se ni u jednom momentu ne nalaze zajedno na „sceni". šminkawe. prosto. koja se. .

7. u krajwim konsekvencama — u smrt. zatvorio svoj roman u krug. Taånije."62 I jedan i drugi posmatraju s visine. koristeãi se dvema simboliåkim situaciajma. bezbojne i sa riðim trepavicama. „vuku" Ašenbaha u avanturu. nad dvema apokaliptiåkim zverima koje åuvaju stepenice. nepoznati åovek „divqeg" izgleda koji je u Ašenbahu pobudio ÿequ za putovawem u momentu kada ga ovaj prvi put vidi zauzima sledeãu pozu: „(…) pri tome je nosio domaãu platnenu torbu okaåenu o pleãa."61 Sliåan poloÿaj tela ima Taðo dok posmatra uliåne sviraåe s terase hotela: „Tamo je stajao on u svome belom odelu s pojasom (…) levu ruku je stavio na ogradu. samo daleka radoznalost i qubazna predusretqivost.64 Tu je i kapela gde se drÿe opela i odabrani stavovi iz Svetog pisma o buduãem ÿivotu: „'Oni odlaze u Boÿji stan'."66 Apokaliptiåke zveri i åuvar prolaza mitske su asocijacije koje nedvosmisleno upuãuju na smrt. mitske predstave o smrti i prelasku u „drugi" svet posluÿile su mu kao kom61 62 63 64 65 66 Isto. noge je ukrstio. Isto. iskošenih tela i prekrštenih nogu. 6. varijante psihopomposa. indikativno je i to što je Ašenbah primetio åoveka: „(…) meðu stubovima prilaza. i gledao je dole na uliåne pevaåe sa izrazom koji je jedva bio osmeh. iz prostrane sportske košuqe. nenastaweno grobqe". Tako je Tomas Man. ÿuãkasto. siv ogrtaå o levoj ruci kojom se podboåio. wegove oåi. Isto. Isto. sukneno odelo s pojasom. Kada boqe pogledamo. Obojica su. što je u Taðovom sluåaju i eksplicirano: „A wemu se åinilo kao da se smeši onaj bledi umilni psihagog tamo napoqu (…) I kao toliko puta krenuo je da ga prati. 110. kako se åinilo. u egzotiåno i. Isto. pruÿao se wegov mršavi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuåica. dakle.140 Naime. Pod uzdignutom glavom. desnu na kuk na koji se naslawao. . a u desnoj štap s gvozdenim šiqkom. Ova vizuelna podudarnost jeste pišåev signal kojim nam je stavio do znawa da se izmeðu dva lika moÿe i mora uspostaviti dubqa paralela. i riði neznanac i mladi Taðo u jednom segmentu priåe imaju istu funkciju: oni „mame"."65 Na kraju. upiruãi wime koso o tle. u nepoznato. naslawao se kukom na wegovu dršku. Isto."63 U prilog åiwenici da bi i nepoznatog åoveka s poåetka romana trebalo posmatrati kao psihagoga govori i to što ga Ašenbah sreãe hodajuãi kraj ograda kamenorezaåkih radwi „gde stoje na prodaju krstovi. ploåe i spomenici. 87. ili 'I veåna svetlost neka im sija'. gledale su oštro motreãi u daqinu (…) Ovako — a moÿda delom i zbog wegovog uzdignutog i uzdiÿuãeg poloÿaja — on je imao oholi stav gledawa s visine. kao drugo. stojeãi tako s prekrštenim nogama.

dobijala je u wegovim ustima neåega dvosmislenog. dobijala je u wegovim ustima neåega dvosmislenog. skoro divqe. u åudnom skladu sa wegovim kratkim. Da ni pomenuta veza nije sluåajna i samo periferna.141 pozicioni okvir za Smrt u Veneciji. tamo na šqunku. videãemo nešto kasnije. pruÿao se wegov mršavi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuåica. odnosno koji se ni u jednom momentu ne sreãu niti pojavquju u istoj „sceni". Isto. Ovim se Man poigrao i sa prirodom prstenaste kompozicije — umesto doslovnog ili blago variranog motiva koji bi došao i na poåetku i na kraju dela (što je uobiåajen postupak) ovde se javqaju razliåiti motivi (situacije). u licu mršav i iznuren. samo glupa u reåima. neodreðeno sablaÿwivog wegovom mimikom. pruÿao se wegov mršavi vrat na kojem je odskakala jabuåica. 88. iz prostrane sportske košuqe. bilo je kao uzorano grimasama i porocima. samo glupa u reåima. kako je namigivao nagoveštavajuãi. krupna i nekako naroåito naga. taj je åovek pripadao tipu riðokosih qudi (…) Pod uzdignutom glavom. kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. imao je. ocrtavahu se dve uspravne energiåne brazde."67 Pogledajmo sada kako izgleda jedan od uliånih sviraåa koji zabavqaju goste hotela: „Bio je sitna rasta. . uzdignutim nosom. tako da je ispod oboda izvirala guÿva wegove riðe kose. jogunaste."69 67 68 69 Isto. a uz keÿewe pokretnih usta åudno su izgledale dve bore koje su se pruÿale izmeðu wegovih riðih obrva. wegove oåi. Isto. Wegovo bledo lice zatubasta nosa. Iz meke ogrlice sportske košuqe koju je obukao uz odelo inaåe varoškog kroja. golobrado i neodreðene starosti. Ono što celu Manovu konstrukciju åini još zanimqivijom jeste åiwenica da u uliånom sviraåu moÿemo prepoznati ne samo riðokosog åoveka s poåetka romana veã i dvojicu likova o kojima je veã bilo reåi — pijanog starca na brodu i samovoqnog gondolijera. kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. 89. drsku bravuru u svome drÿawu. wegovim pokretima. a meðu wima. uporne. kako je namigivao nagoveštavajuãi. 88. neodreðeno sablaÿqivog wegovom mimikom. i tako dobacivao na terasu svoje šale u ÿivom reåitativu uz kotrqawe ÿica (…) Wegova pesma. bezbojne i sa riðim trepavicama. golobrad. gledale su oštro motreãi u daqinu. stajao je izdvojen od svojih."68 Više je nego jasno da Man osmišqeno vuåe paralelu i izmeðu ova dva lika. 7. wegovim pokretima. i upadqivo zatubastog nosa. koji su takoðe odvojeni fabularnim linijama. ali s identiånim simboliåkim znaåewem — dakle neka vrsta simboliåkog umesto motivskog okvira teksta. Na pijanog starca nedvosmisleno je asocirano ponašawem uliånog sviraåa: „(…) i tako dobacivao na terasu svoje šale u ÿivom reåitativu uz kotrqawe ÿica (…) Wegova pesma. potrebno je još jednom vratiti se opisu riðeg åoveka: „Osredweg rasta. mršav. Da bismo preciznije utvrdili znaåewa motivskih udvajawa. zaturivši pohabani šešir.

odnosno nošewe pojasa. i plavi. ali se povremeno u mreÿu veza nekim detaqima ukquåuju Taðo i Ašenbah. U igri su riði neznanac. koji se s grupom mladiãa nalazi „na krovu prvoga razreda". 33. uz to. i opasan ÿutom trakom. zaturivši pohabani šešir. i riðem neznancu. riða kosa. upuãuju na podzemni svet. riða kosa i izdvojenost (setimo se da jedino vozaå koji Ašenbaha dovodi do Venecije nema koncesiju — dakle on je izdvojen od svojih) jesu motivi s kojima smo se veã susreli u opisu ãudqivog gondolijera: „(…) i pogleda gore u lice gondolijera. na povišenoj ivici stojeãi. oåigledno. Hadov šlem i „kapa nevidimka". Pored toga. åak brutalne fizionomije. Gondolijer. razvlaåewe usana. on je razvlaåio usne i otkrivao pri tom svoje bele zube."70 Pohabani šešir."71 U ovom opisu. gledao je uvis mimo gosta. koji sa hotelske terase gleda sviraåe. odnosno na svet mrtvih. To je bio åovek nedopadqive. gondolijerovi brkovi i oblik lica „nisu odavali italijanski soj". dakle u momentu pokušaja metamorfoze iz starca u mladog åoveka. i pijanom starcu. a potom i drskost. stoji na „povišenoj ivici". drsko je nakrivio svoj šešir åija se slama veã poåela raspletati. meðutim. na koje je ovim asocirano. a „šešir sa širokim obodom (…) omotan trakom u više boja" staviãe i Ašenbah izlazeãi od hotelskog frizera. Ovim likovima je. pored pozicije. Oblik wegovog lica. koji se. naravno. skoro osorno. Ova posledwa pojedinost zajedniåka im je s Taðom. pijani starac s broda i uliåni sviraå. kovrxavi brkovi nisu nikako odavali italijanski soj. izdizao pred bledim nebom. pokazivawe zuba i opasanost. zajedniåki i jedan odevni detaq — svi oni imaju neku vrstu šešira. 32.142 A na Harona gondolijera upuãeni smo prvim delom opisa: „Bio je sitna rasta. Kakvo je znaåewe u pozadini ovog sloÿenog tkawa? Veã je u vezi s funkcijom psihagoga povuåena paralela izmeðu Taða i riðeg åoveka s poåetka romana. Isto. gondolijer. . u modrom mornarskom odelu. S ne mawe zasnovanosti. u licu mršav i iznuren. potezima koji na prvi pogled izgledaju ovlaš izvuåeni uspostavio veoma sloÿen sistem relacija meðu likovima koje sama radwa ne povezuje. (…) Nekoliko puta. i odgovarao odluåno. Nabranih riðih veða. stajao je izdvojen od svojih. tako da je ispod oboda izvirala guÿva wegove riðe kose. Man je. ima i elemenata koji su gondolijeru zajedniåki s riðim neznancem — to je. koji je na „uzdignutom i uzdiÿuãem poloÿaju". pod ovaj zajedniåki imeniteq mogli bi se podvesti i gondolijer i uliåni gitari70 71 Isto. a za uliånog sviraåa se „åinilo da nije venecijanskog soja". po åemu je sliåan i Taðu. napreÿuãi se. zajedniåko im je i to što u svojim sredinama izgledaju kao stranci — za riðeg neznanca Ašenbah pomišqa da je „stranac i došqak". Trebalo bi imati na umu da je u mitskom sistemu mišqewa i stranac oznaka za smrt.

psihopompos) prevede u svet mrtvih — preko vode. Taðo da bi ispriåao u suštini jednu istu priåu — priåu u kojoj je podloga mitska predstava o umirawu. Ovaj posledwi svojim raskalašnim ponašawem i insistirawem na opscenim gestovima i na smehu priprema ritualnu situaciju koja je prelomna taåka u romanu i koja je konaåno Ašenbahovo predavawe „tuðem bogu". sa sobom donosi miris karbola kojim se dezinfikuje grad. Mitologike — 1964. mada i metafore imaju razliåit oblik. moguãi izvor zaraze. naravno. ali u razliåitim oblicima i odredbama. Pelopa je ubio wegov otac. ali se simboliåko znaåewe ne mewa. uvideo da se u jednom kompleksu mitskih priåa ista ideja aktuelizuje na razliåite naåine. prenoseãi isto znaåewe. godine. u toku jela. meðutim. Kasnije. Zašto su. one su meðusobno jednake. samom Tijestu. U gråkom mitu. stepenica ili na bilo koji drugi autentiåan naåin? Izgleda da je Tomas Man pre folklorista i istraÿivaåa koji su se bavili mitologijom došao do wene osnovne strukture. Iz tog rata Agamemnon se vraãa kuãi ali ga za trpezom. pri tom. Apolon.. navedimo fragmente predavawa Olge Mihajlovne Frejdenberg odrÿanih na Lewingradskom univerzitetu 1939/40. odnosno da se priåe. oko te opšte slike koju izraÿavaju razliåitim sredstvima. udvostruåavaju jedna drugu u bilo kojoj koliåini i okupqaju se.72 Ovakvu strukturu — varirawa jedne osnovne mitske predstave putem nekoliko likova — pokušao je da ostvari i Man u Smrti u Veneciji i zaåuðujuãe autentiåno u tome uspeo. Varijacije su. Novinsko izdavaåko preduzeãe Duga. prevela s engleskog Milica Mihajloviã. po svoj prilici. 63. mosta.143 sta. ubijaju ÿena i wen qubavnik Egist. Strukturalno izuåavawe mita — 1955. i dao ga bogovima u obliku jela. Tijestov sin. On je. Tantal. 1967. a sistematizovane i napisane za vreme opsade Lewingrada 1941—1943: „Delovi ili motivi mita su metafore (…) sve metafore podjednako predstavqaju sliku. 1968). samo formalno razlikuju. Ono se. on dolazi neposredno pod Ašenbahovo mesto na terasi. na manifestnom planu. Mislimo pri tom na åiwenicu da je Man. tri strukturno iste verzije mita rasporeðene su genealoški" (Olga Mihajlova Frejdenberg. d. prisutne samo spoqa. 66). qudoÿderstvo (Edmund Liå. Klod Levi Stros. Atrej takoðe ima brata. Agamemnonov sin Orest i kãerka Elektra ubijaju Egista i majku. Beograd 1972. 71) Ali. Atreja ubija Egist. sasvim antikauzalno. (…) U mitološkoj metafori postoji jedno isto znaåewe. Oni ubijaju Hrisipa. Manu bili potrebni i riði neznanac i gondolijer i pijani starac i sviraå i. Atrej je Pelopov sin. 62. Dionis i Eros su. kao što smo videli. dakle. odnosno o potrebi da pokojnika neki medijator (psihagog. Zatim Atrej ubija Tijestove sinove i daje ih." Jedna od ilustracija ovih udvajawa u mitu jeste priåa o Atridima: „Wih su dvojica — braãa Agamemnon i Menelaj. Tijesta. statiåno znaåewe slike. svog polubrata. nav. naravno. podrazumeva i ovde. Atridi su Atrejevi sinovi. oceubistvo i bratoubistvo. ili — da se iza ogromne raznorodnosti trivijalnih dogaðawa obraðuju krajwe elementarne teme: incest. u vidu jela. . na kome je Man prevashodno gradio svoj roman. dakle. ali je i bez toga na indijsku koleru — koja uzima maha i uzrokuje smrt u Veneciji — posredstvom ovog lika jasno asocirano. Dakle. Uz to. u pojedinim segmentima priåa meðusobno zamewivi. Paris otima Menelajevu ÿenu Helenu i to dovodi do trojanskog rata. pravde radi. odnosno jedna poruka zavijena u k‡d". razgovara s wim i. imaju iste atribute ili sliåne domene 72 U vezi sa strukturom mita uglavnom je prva asocijacija istraÿivawe Klod Levi Strosa (Strukturalna antropologija — 1950. i u krajwe pojednostavqenom i saÿetom obliku moÿe se svesti na konstataciju da se iza izraÿenog smisla priåa krije jedan „ne-smisao.

O ovim drugim — intertekstualnim — analogijama i znaåewima koja iz wih proishode biãe reåi kasnije. kao i paralele koje postoje izmeðu umetnosti. nikada bezbriÿan nemar mladosti. d. opisa ili ponašawa junaka zadrÿavaju se u okvirima Manovog romana i iskquåivo su plod pišåeve imaginacije i invencije. Jedino što ih vezuje jeste Ašenbah. 7. sportska košuqa. Ašenbahovo stvaralaštvo — skladnog uobliåewa. osmišqenom. borba koja iznuruje."73 73 Tomas Man. propisu. Ali nije samo Ašenbahova umetnost obeleÿena apolonskim principom — ceo wegov prethodni ÿivot voðen je upravo u takvom kquåu: odrastao je posamce. podjarmqenog åuvstva. zbog åega je stekla visok status u nacionalnoj kulturi i imala zapaÿenu društvenu ulogu. Fedra i Gozbe pre svega. na motive kojima se uspostavqa paralela meðu likovima: riða kosa. voðen razumom i stegom koje je rano uveÿbao. on razmišqa o tome da je bio ratnik i vojnik kao i mnogi od wih: „jer umetnost je rat. pri tom. Po tom modelu zamišqeni su i likovi romana Smrt u Veneciji. wegova najmilija reå je bila izdrÿati. odnosno dela. nav. oblizivawe jezikom… Meðutim. ÿivot opor. 83. postojan i uzdrÿqiv.144 dejstva i sudbine — baš kao i Ganimed. zbog åega su meðusobno funkcionalno ekvivalentni. Svodeãi u jednom momentu raåune sa svojim precima. iskošeni poloÿaj tela. bio podreðen redu. Hijacint i Narcis. O prirodi Ašenbahove umetnosti veã je bilo reåi. nikada nije poznavao dokolicu. Ÿivot samosavlaðivawa i upornosti. Ašenbahov ÿivot je. ravnoteÿe i orijentacije na formu. za razliku od Dionisa). . dakle. šešir. Ali oni ujedno imaju osobine ili ponašawe po kome su identiåni drugim likovima. umetnost koja daje utisak „majstorstva i klasiånosti" — neizbeÿno asocira na apolonski princip harmonije. Svaki od wih je individualizovan i izdvojen u posebnu narativnu liniju tako da se sa sebi sliånim likovima ne ukršta.. pre svega o wenoj priklowenosti tradicionalnim obrascima i zvaniånom moralu. u ovom romanu prisutna su i udvajawa koja se uspostavqaju izmeðu motiva i situacija dvaju razliåitih dela — Manove Smrti u Veneciji i Platonovih dijaloga. nauåenom. zbog åega je i sumwiåio talenat i samo biãe umetnosti. prekrštene noge. Misli se. i neki drugi pravci u kojima bi se ona morala posmatrati. bilo da su na nivou dogaðaja. Nameãu se. bez drugarstva (Apolon je usamqen. strpqewa i promišqawa a ne inspiracije i zanosa. Motivska udvajawa o kojima je do sada bilo reåi. pojas. Wegova veština u pisawu bila je odraz veÿbe. i privatnog ÿivota Gustava Ašenbaha. meðutim. elegantno je vladao sobom. i za koju danas retko ko dugo ima snage. mršav vrat. oduvek spregnut disciplinom. sa smislom za lepotu.

organski naåin kwiÿevnog rada mesto genijalnog stvarawa. kao unutarwi zapt i duÿnost prema sebi" (Pero Slijepåeviã. sudije. S. brÿe i åulnije. nastala dve-tri godine posle Smrti u Veneciji. Dualizam unutar Ašenbaha nagovešten je veã wegovim poreklom. a od oca zbiqu. opreznost. prekršaju i amoralnom. stegnuvši zube u gordoj stidqivosti. vatrenijim impulsima ponikao je ovaj umetnik. i etiånost mesto umetniåkog epikurejstva! I ja sam nemaåki birgner.145 Na poåetku romana Ašenbah je još uvek u tim koordinatama — bavi se radom koji traÿi „paÿqivost. i ponavqao se kod wega u raznovrsnim individualnim pojavama. Voðewe „umilno ništavnog. Man je Ašenbahu blizak i po naåinu rada: „Man formuliše svoj pesniåki rad kao samoodricawe. I ja volim mirni. ÿivota koji je bio igra i odmor" jeste dodatni impuls koji je isprovocirao javqawe potisnutog dela Ašenbahove prirode u kontaktu sa Taðom. bio predodreðen na raspetost izmeðu sluÿbe i impulsa. Nije. Na kraju. d. Veã svojim genetskim nasleðem Ašenbah je. besposleno nestalnog ÿivota."75 Poseÿuãi za tehnikom pseudocitatnosti. doduše. ona koja ãe se pokloniti nagonu.). . d. 75 Tomas Man. d. i ja volim 'trajne odnose'. meðutim. Naime. rano je veã pisao jedan razborit analizator.. Wegova druga strana.74 Zato je i prirodno što ova druga — dioniska — strana tiwa negde u pozadini Ašenbahove liånosti. izmeðu apolonskog i dioniskog. 161) (podvukao autor P. Ona je. ali i za „ÿivotom koji je igra i odmor". Kao prvo. ovaj naroåiti umetnik". nav. iako posredovanim kroz zemaqski sklad i lepotu deåaka Taða. s åije strane su mu preci bili oficiri. Entsagung. åinovnici.. odredivši ga kao zamisao 'intelektualne i mladiãke muškosti. od slatkog predavawa niz vodu åula i oseãawa. ÿivu upornost i taånost voqe".. dioniska. U Manovoj sklonosti „zdravom zanatlijskom majstorstvu" takoðe nije teško prepoznati tip umetniåkog stvarawa Gustava Ašenbaha. disciplinovani u sluÿbi kraqu i drÿavi i majåine. to jest kao odricawe od fantazirawa u beskraj. ali je Man u vreme pisawa tog romana morao imati ideju ili nacrt za wu. graðanski peåat. izbiãe tek u trenutku suoåewa s idejom lepote. intenzivnije i toplije. odnosno navoðewa fiktivne kritike — koja ãe. Iz tog braka „sluÿbeno trezvene savesnosti sa tamnijim. kao što znamo. koja mirno stoji. ona se pomaqa u vidu podsvesnog opredeqewa Gustava Ašenbaha za jedan tip junaka po kome je celokupan wegov opus bio prepoznatqiv: „O novome tipu junaka koji je ovom kwiÿevniku bio najmiliji. ono što je od Boga dato. samo lepota vezana za lik poqskog deåaka veã i sklonost ÿivotu bez krutih ograniåewa i pravila. Ašenbah „ide" za lepotom. ponesen birgnerskom qubavqu za red i rad. Autobiografskim podatkom moÿe se smatrati i to što je Ašenbah autor „jasne i moãne prozne epopeje o ÿivotu Fridriha Pruskog". ono što je pravilno i trajno u ÿivotu. nav. kao familija i poredak (…) I ja volim etiku zdravog zanatlijskog majstorstva (…)" (Pero Slijepåeviã. odnosno dvema razliåitim krvima koje su se u wemu stekle: oåeve. 17. Man je svoju sliånost s Geteom video ovako: „I ja imam od majke veselu ãud. dakle. naporni. dakle u kontaktu s metafiziåkim i onostranim. nav. 160). dok joj maåevi i kopqa prolaze kroz telo. pošto Man takoðe ima delo posveãeno tom vladaru: Friedrich und die grosse Koalition (1915). postati jedan od kquånih po74 Interesantno je da se u pozadini razliåitih krvi koje determinišu Ašenbahovu podvojenost krije autobiografski iskaz.

u stvari. dugi i iskeÿeni". dok joj maåevi i kopqa prolaze kroz telo" odnosi se na junake Ašenbahovih kwiÿevnih ostvarewa. Druga — dioniska. hladne i strasne sluÿbe". strasna. ÿutu ruÿnoãu. samo wegovu podsvest. od svakidašwe pozornice jedne krute."76 U Manovom opisu Ašenbahovih junaka takoðe prepoznajemo samog Ašenbaha koji „elegantno vlada sobom". wega samoga nije radovala. smelog. „nagon da se udaqi od dela. koja je sposobna da svoj dimqiv ÿar raspali do åistog plamena. åinilo mu se da wegovom delu nedostaju oznake vatreno razigrane ãudi. Dioniska strast i impulsivnost probiãe opnu uzdrÿanosti i samokontrole i pre nego što Ašenbah ugleda Taða. ali nasluãujemo i rasplamsavawe „dimqivog ÿara" i uzdizawe ka „carstvu lepote". Åeÿwa koja se „pojavila kao napad. „rasplamsala" — Ašenbahova priroda ne zahvata. åulno uskraãenu. . Ta „odveã razuzdana i nesreðena" ÿeqa dovela je i do priviðewa u kome se pojavio „predeo. a ovi. Autorski tekst koji sledi za ovim pseudocitatom sliånog je znaåewa. tako ÿivo i novo. Isto. skrivajuãi „unutrašwu podrivenost i biološko opadawe". åije su usne „odveã kratke. tiwao negde u pozadini i obeleÿio pišåev odnos prema sopstvenom delu. u stvari. i åak do åulne obmane" bila je. meðutim. Wu moÿemo identifikovati veã u samoj ÿeqi znamenitog pisca da otputuje iz Minhena u kome godinama ÿivi i koji nerado napušta („samo kao zdravstvenu meru").146 stupaka (post)moderne literature — Tomas Man je. poåeãe polako da se oslobaða."77 Ovaj drugi segment Ašenbahove qudske i umetniåke prirode. stegnuvši zube u gordoj stidqivosti. Agresivan i gotovo animalan izgled neznanca podstakao je u Ašenbahu „nemir koji traÿi i luta. 11. beleli su se meðu usnama. biološko opadawe. pojaåana do strasti. neku mladalaåku ÿednu åeÿwu za daqinom. ali i o nedostatku igrivog i iracionalnog elementa koji bi delo uåinili genijalnim: „No. a naroåito u åiwenici da je tu ÿequ direktno isprovocirao nepoznati rið åovek koga Ašenbah smatra „strancem i došqakom". oseãawe neko. koja mirno stoji. pod nebom punim gu76 77 Isto. åak divqeg stava. samo što se wime još i daju smernice buduãih dešavawa i Ašenbahove evolucije: „Ko je pogledao u ovaj ispriåani svet. dok on drÿi pozu smirenosti i zadovoqstva. otkriveni do desni. video je: elegantno vladawe sobom. koje više raduju primaoce no ikoja unutrašwa sadrÿina ili znaåajna odlika. koje do posledweg åaska skriva pred oåima sveta unutrašwu podrivenost. proizvodi radosti. åak da se vine do vladarstva u carstvu lepote. ali i na samog Ašenbaha — junaka Manovog romana: kroz Ašenbahovo telo prolaze „maåevi i kopqa". koji je. bile izdignute nad zubima. veã se javqa i u vidu salijerijevske svesti o visokoj sopstvenoj veštini i tehnici. dao jedan dvostepen — metapoetski iskaz: „intelektualna i mladiãka muškost. moåvaran kraj u tropima. kako smo videli. dok ju je nacija poštovala. ili bar odavno zanemareno i zaboravqeno".

kao neku prasvetsku divqinu sa ostrvima. wegovom zadatku protivne. — video je kako se. vlasasta stabla palmi".147 stih isparewa. neumerenom. priviðewe). ne funkcioniše samo kao kompozicioni i ritmiåki elemenat u naraciji kojim se pravi neka vrsta okvira u romanu. Ovim se u roman uvodi geografski prostor sa koga ãe indijska kolera krenuti prema Evropi i u Veneciji stiãi Ašenbaha. tu i tamo. Pomor je nastao iz toplih blatišta delte Ganga. i åak do same Moskve. Predeo koji se Ašenbahu privideo posle susreta s nepoznatim åovekom analogan je onom koji se javqa na kraju kwige u vezi s putem kojim je fatalna zaraza došla do Venecije: „Ima veã više godina otkako je indijska kolera pokazala pojaåanu naklonost da se širi i da obilazi jednu zemqu za drugom. i došao u Heladu iz Azije. i iduãi tragom karavanskog saobraãaja. proširio svoj uÿas do Astrahana. Dionisov kult je. koje se u krajwim konsekvecama odnosi na smrt i ÿivot. Ovo filozofsko (i mitološko) uopštavawe. prisutno je i na drugim mestima u delu i povremeno koincidira sa dvama oblicima društvene stvarnosti — ritualnim. uzdiÿu. uostalom.. profanim. mlakama i reånim rukavcima punim gliba. tropske Azije. trska i tigar koji vreba.79 Na latentni. na istoku je prešao u Kinu. d. kome odgovara sklonost k amorfnosti i bezmerju. dakle. na zapadu u Avganistan. raspusnost i strogost podjednako su. nerazluåeno i uobliåeno. 81 Izgleda da je ovo bila jedna od opsesivnih tema u Manovom stvaralaštvu i suština wegovog pogleda na svet — moÿda sreãnije i direktnije formulisana u romanu Jo78 79 . bujan. savršeni i potrebni. Daqe u opisu halucinantnog pejzaÿa javqaju se ustajale vode zelenkastih preliva. Robert Grevs. svetim i svakodnevnim. vlaÿan. digao se iz mefitskog daha onog bujno-neupotrebqivog prasveta ostrva kojeg se klone qudi. Odmarati se u savršenome (…) a nije li ništa jedan oblik savršenoga?"80 Ništa i sve. i åudovišno ogroman. 94. od zabrawene.81 U pojedinim sluåajevima na tu. ali se do kraja dela osamostaquje i izbija u sferu svesnog. 80 Tomas Man. iz wenog zapadnijeg dela. Wime se ukazuje i na karakter „odavno zanemarenog i zaboravqenog" dela Ašenbahove prirode — na divqi. pa je otuda bez prestanka i neobiåno ÿestoko besneo po celom Hindustanu. ogromnog. iz nedoglednog spleta bujnih paprati. koji ÿuri da se spase i skloni od zahteva punog mnogoliåja pojava na grudi jednostavnog. ka niåemu. nav. dioniski deo koji se u poåetku javqa u vidu podsvesnog (halucinacija."78 Ovaj pejzaÿ. ukazuju i razlozi wegove qubavi prema moru: „Voleo je more iz dubokih povoda: kao umetnik koji je ÿeqan odmora jer radi naporno. Jasno je da se priziva egzotiåan predeo u kome se lako prepoznaju divqine daleke. a tigar vreba u wegovom bambusovu šipraÿju. mada. meðutim. 97. inaåe kompleksnu Isto. i baš zato zavodqive sklonosti ka nerazluåenom. bambus. iz dolina pokrivenih biqem preobilnim i nabubrelim i åudnovato procvalim. dioniski poriv Gustava Ašenbaha. ptice åudnog izgleda. po svoj prilici. veånom. 45.

ukoliko je rezultat i izraz discipline.. Lidija Boškoviã. jasnije od svega. 99. pa prema tome i snaÿewe sposobnosti za zlo. tresle su doboše sa praporcima. po sredini su drÿale telo palacave zmije. nav. tamnu ali koja kazuje ono što dolazi: 'Tuðinski bog!' (…) Ÿene. buduãi da su se u woj prepoznavali ÿivot i smrt?" (Tomas Man. odnosno ona je sposobna da prevede s „ovog" na „onaj" svet (v. on je znao reå. resko klicawe uz to i neki odreðeni urlik u kome se razvlaåio glas 'u'. silene. „snaÿi sposobnost za zlo". 82 Tomas Man. No. 83 Ovaj glas je osnovna „obrada" otegnutog uzvika u u dozivawu mladog Poqaka na plaÿi: „Taðu! Taðu!" 84 Frula je instrument koji se vezuje za satire. — moralan. treštawe. odnosno dionisijskih orgija: „Vladala je noã a åula mu osluškivahu. udarali besno u tuåane kotlove i talambase. dakle. i sa uÿasnom slašãu je zvuåala pesma frule. Muškarci."85 sif i wegova braãa: „Je li onda åudo da je u svetkovini uvek uzaviralo ono qudsko i da je u saglasju sa obiåajima umelo da se izopaåi do nedoliånosti. bliÿila se buka. za ono što je zabraweno i moralno nemoguãe? A sam oblik. Kod Ašenbaha ãe do konaånog prepuštawa nagonu i odbacivawa elementarnih normi ponašawa doãi takoðe u jednoj (pseudo)ritualnoj situaciji. galama. ili su viåuãi nosile u obema rukama svoje dojke. d. sa rogovima na åelu. . preveo Toma Bekiã. posledwe stege i mehanizmi samokontrole popustiãe nakon sna koji je neka vrsta rekonstrukcije i evokacije bahanalijskih. dok su glatki deåaci boli jarce uvenåanim prutovima. s onu stranu znawa. Najviše što se u vezi s tim moÿe uåiniti jeste da se te erupcije ukrote tako što se odreðuje vreme (svetkovina. hvatali se za wihove rogove. — ne znaåi li opet i ona uprošãavawe. Pana. Psihologija i psihoanaliza ovde bi svakako našle mesto: podjarmqivawe åuvstava i pokoravawe moralnim uzusima dovodi u jednom momentu do eskalacije i erupcije strasti. 20. Trstenik 2001. i bestidno oåaravala utrobu. zapiwuãi o preduge krznene odeãe koje su im visile o pasu. broj 13. praznik) i bar neki okviri wihovog dešavawa. i mukla grmqavina. nemoralan pak. i puštali kliåuãi da ih vuku svojim skokovima. Mitsko u delima Borislava Pekiãa. Josif i wegova braãa. 111—135).148 opoziciju naslojeni su i neki etiåki aspekti — neophodnost i dobra i zla ili discipline i samovoqe: „Ali moralna odluånost. dakle. i åak protivan moralu. ma koliko se time kršile norme zajednice. Izopaåenost je. Smrt u Veneciji. Naime. Matica srpska.83 — a u sva se uvlaåila. s onu stranu razornog i spreåavajuãeg saznawa. Wena funkcija je medijacijska. deo qudskog i primerena je ritualu — u kome se ispoqavaju i ÿivot i smrt. opasani krznom i rutave koÿe. A to se ritualom upravo åini. 85 Tomas Man. sadrÿi u sebi ravnodušnost prema moralu. Savremena srpska proza. Novi Sad 1990. savijali su vratove i dizali mišice i butine. 54). vraãawe sveta i duše prvobitnoj prostoti.84 bezboÿno istrajna i puna dubokog gukawa. dakle pratioce Dionisa. vitlale su prštave zapaqene luåe i gole maåeve. ukoliko. i åak bitno teÿi da savije moralnost pod svoje gordo i neograniåeno ÿezlo?"82 Moralna odluånost. nema li on dva lika? Nije li on u isti mah i moralan i nemoralan. po svojoj prirodi. pomešan ÿagor svake vrste: zveka. izvraãajuãi glave nauznak i stewuãi. 98.

(…) i kao što je inaåe bio navikao da svako okrepqewe koje mu pruÿi san. vitlahu se besno. Ali onaj koji je sawao bio je sada sa wima.149 Ašenbahova predaja nije bila bez otpora: „Veliko je bilo wegovo gnušawe. od drveta. 97. od neprijateqa prisebnog i dostojnog duha.90 On odbacuje umetnost i vrlinu zarad haosa: „Šta mu je neÿna sreãa o kojoj je malopre sawao jednoga trenutka. ali je Bednik i Ašenbah — koji je mislio da se padu i ponoru moÿe beskrajno. hrana ili priroda odmah utroši na neko delo. koji je slavu i priznawe stekao pišuãi o Bedniku i koji se. oåekivana. poštena wegova voqa da štiti do kraja svoje od tuðinskog. trezvenost. na prisebnost. prema ovim oåekivawima? Šta mu još znaåi umetnost i vrlina prema onome što pruÿa haos?"91 86 87 88 89 90 91 Isto. velikodušno-neštedqivo izlije u zanos i åuvstvo. ogroman. pripadao je tuðinskom bogu. adekvatno je velikom sagrešewu — kao. pri tom. Boÿiãa ili Vaskrsa. tako je sada puštao da se sve snaÿewe koje mu donošahu sunce. 61. uskoro je on — a naroåito se tako zbivalo u mlaðim godinama — sa nemirom i odvratnošãu poÿeleo da se vrati visokoj trudbi. apsolutno i puritanski odolevati! Wega kao da stiÿe osveta Dionisa zbog poricawa i borbe protiv dioniskog u sebi i u svetu."86 Meðutim. ubadahu jedno drugome palce u meso i lizahu krv sa udova. Isto. u wima. Ašenbah se sve mawe buni i polako poåiwe da se utapa u pobesneli åopor: „Opsceni simbol. rad u nedequ ili neslavqewe slave. koji je otkazao simpatiju ponoru i odbacio odbaåeno". 70. Isto. veliki wegov strah. (…) I wegova duša okusi blud i bes propadawa. zaåaranom krugu — Manovom circulos vitiosus-u: Bednik je lik Ašenbahovog romana — onaj koji je pristao na pad i ponor. I eto nas u jednom zatvorenom."87 Ašenbah. predavati se odmoru. bi otkriven i uzdignut: tada razuzdanije urlikahu lozinku."89 To je otišlo dotle da ga je „i pomisao na povratak. Pena im izlaÿaše na usta. zbog odbijawa da svetkuje: „Ašenbah nije voleo uÿivawe. svetoj i trezvenoj sluÿbi svoje svakidašwice. dokolica i morski vazduh. bio je sada „predan bez otpora demonu". Isto. pa je osveta „sile" na koju „huli" Ašenbah. Isto. 100. trudbu i visoku umetnost ispunila tolikim gnušawem da mu se lice iskrivilo kao da mu se fiziåki stuÿilo"."88 Odbijawe svetkovawa i odmora u mitskom i obiåajnom kodu. koji je u romanu aktiviran. „u tako uzorno åistom obliku odrekao boemstva i mutne dubine. Pisao je da mu pošaqu obilato novca. Kao prvo. 98. Isto. draÿeãi jedno drugo bestidnim pokretima i razbludnim rukama. . na primer. ona je Ašenbaha priklonila odmoru: „Veã nije više budno pazio da ne proteåe vreme odmora koje je sam sebi odredio. provoditi dane u nasladi. kako je svetkovina odmicala i postajala sve uzavrelija. Kad god i gde god je vaqalo svetkovati. nije ga åak ni dodirivala misao na povratak.

Nama se. bar ne u civilizaciji kojoj junak romana pripada. u kome se raspravqa o lepom. uåesnik. Naravno. kaÿwavaju ludilom i smrãu! Posezawe za snom kao naåinom da se Ašenbah inicira u dioniski kult jeste lucidno Manovo rešewe da Ašenbahovo devijantno.150 A onda. odnosno uåesnici u bogu kome ÿrtvuju. priåest… Naroåito je interesantno da priåest ima leksiåke paralele u gråkom — xoinonåa. „pseudoveza" kojom se izvorni kontekst obavqawa rituala ne uspostavqa — san je iskquåivo domen liånog doÿivqaja pojedinca i nema kolektivnosti. da bi se do kraja i u punoj meri pokazala moã dioniskog. 313. s obzirom na to da ima pokriãe i u srpskim tradicionalnim predstavama — konkretno. mora se imati u vidu da wenim uklapawem u kompleksnu strukturu teksta i preklapawem s drugim znaåewskim slojevima Ašenbahova devijacija gubi na odbojnosti i postaje gotovo prihvatqiva. odnosno latinskom jeziku — communio. koji onda simbolizuju zajednicu — sƒm sveštenik to ne moÿe da åini. ali se i vešto poigrava s wima uklapajuãi ih u (pseudo)filozofsku94 teoriju o lepom — jasno je da se na umu ima Platonov dijalog Fedar ili O 92 Petar Skok. ekscitirano ponašawe poveÿe s bahanalijama i Dionisom. Zagreb 1971. Porodica reåi etimološki vezanih za åŒst: åesnica. åesnik. tj. jer — rituali u tom prvobitnom obliku danas ne postoje. Meðutim. One samo podseãaju na Platonov diskurs i aktiviraju u åitaocu filozofsku problematiku Platonovog dela. Ašenbah je asimiliran i iniciran u kult: on (u snu) proÿdire vruãe. ovo je samo jedna od ravni romana. koju ålanovi zajednice komadaju i jedu. Skok smatra da je leksema priåest prevedenica gråkih i latinskih originala. otkinute komade ÿivotiwe koju prilaÿu bogu na ÿrtvu — åime se „priåešãuje". meðutim. boÿiãna åesnica je hlebna ÿrtva.92 odnosno „deo" u „tuðinskom" bogu. Pravoslavna hostija je istog znaåewa: pojesti deo hleba. koja se moÿe i ovako izolovano posmatrati. . dakle. pervertiranom nagonu. postaje „åest". kao u antiåkim tragedijama. åini moguãim da je ona autohtona. 8. zapravo. koji je svetom tajnom pretvoren u telo Hristovo. Na kraju wegov hibris i teomahija se. zajedno sa svim ostalim uåesnicima rituala. ali navedene reåi nisu citat.93 Uz to. 94 Man. koja je prvi uslov obreda. uåesnik u Hristu. u starom jeziku „dioništvo". Etimologijski rjeånik hrvatskoga ili srpskoga jezika. samo jedna ovakva izvitoperena. uåešãe. simulira navoðewe Platonovih reåi u svom delu. postajuãi na taj naåin udeonici. Moguãa je bila. znaåi postati udeonik. ne uspostavqaju se ni wegove izvorne funkcije — ne smiruju se tenzije unutar društva i ne uspostavqa se komunikacija åoveka s prirodom — sve ostaje samo na liånom. Man se. Apostrofirawem Fedra on direktno asocira na dijalog Fedar. dosledno drÿi mitskih znaåewa. 93 Kao ilustracija za åiwenicu da je kolektivnost neophodan element u izvoðewu obreda moÿe se navesti nama bliÿa pravoslavna obredna praksa: liturgija se moÿe sluÿiti jedino ako je u crkvi dvoje qudi. jer se smešta u filozofski (estetski) kontekst i modifikuje se u opåiwenost umetnika savršenim skladom i oblikom — u fascinaciju umetnika lepim. knjiga prva (A—J). communicare. kao što smo videli.

koja je na blagu pristranku bujno izrasla. Potpuno bistar. Kultura. mudrac kraj milokrvnoga. prirode dvaju tekstova — kod Platona je u pitawu filozofska rasprava. U oba sluåaja problem homoseksualne privlaånosti uklopqen je u širi teorijski i estetski kompleks. izvor. . Ijon. i u jednom i u drugom delu tema koja natkriquje sve ostale slojeve teksta jeste qubav muškarca prema deåaku. Fedor. iste sabesednike: „Bila je to drevna platana nedaleko od gradskih zidina Atine. preveo. A na busewu koje se spuštalo u blagom nagibu. slivao se potok preko uglaåanih šqunaka u podnoÿju široko razgranatog drveta. a kod Mana je reå o fiktivnoj prozi. kako je prijatan i pun mirisa. Ali od svega je najumilnija trava. pre svega. Beograd 1955. skrivena tu od dnevne ÿege: jedan stariji a drugi mlaði. a delo i stranica kada su u pitawu Platonovi dijalozi. u stvari. Gozba. Ovo posledwe mimoilaÿewe posledica je. jedan ruÿan a drugi lep. Recimo. popci su gudili. Na ovo Platonovo delo åitaoca upuãuje prvo Ašenbah priseãajuãi se poåetka antiåkog teksta u kome Sokrat i Fedar leÿe pod platanima i razgovaraju: „Tako mi Here: baš je lepo mesto za odmarawe! Ta ova je platana i veoma širokih grana i visoka. a kod Platona Sokrat mladim Fedrom: „Boÿanstvena. mirise. glavu nasloniti kao na meko uzglavqe.151 lepoti. ja sam se sa95 Zbog velike sliånosti Manovog teksta s Platonovim u zagradama ãe se navoditi autor i stranica kwige kada je u pitawu Smrt u Veneciji. pa kako je prelepa visina konopqike koja se najraskošnije rascvetala da ceo kraj ispuni najslaðim mirisom. tako da se nogom moÿe osetiti. Platon. Po slikama i zavetnim poklonima åini se da je to svešteno mesto. napomene i objašwewa napisao Miloš N. molim te. s oåekivanim akcentom na dogaðawu.95 Ovaj fragment Platonovog dijaloga Man je samo stilski preradio. okiãeno poboÿnim darima u åast nimfa i Aheloja. tako da se pri leÿawu glava mogla drÿati visoko. zrikavce. meðutim. zadrÿavajuãi pri tom sve kquåne motive — platane. Drugi signal koji nas upuãuje na Fedra jeste wegova tematska podudarnost s Manovim romanom. Ðuriã. a pod platanom opet umilno izvire izvor veoma studene vode. nimfe i Aheloja i. dragi moj Fedre" (Fedar. dragi moj prijatequ. kako ovde vetriã qupko ãarlija. — ono sveto-osenåeno mesto. i u jednom i u drugom delu dešava se da se starac zanese mladiãem — kod Mana Ašenbah deåakom Taðom. Tako si se pokazao kao odliåan vodiã stranaca. za našu priåu najbitnije. 115. kad legneš. gde dominira problemska. 66). 115). poåivala su dvojica. ne znaåi da kod Platona nema fabularnih detaqa koji bi se dali uporediti s pojedinim momentima iz Smrti u Veneciji. s tim što se u Platonovom delu on više filozofski promišqa nego što se konkretizuje u fabuli. posveãeno nekim Nimfama i Aheloju. I uz qubaznosti i duhovno privlaåne šale pouåavao je Sokrat Fedra o åeÿwi i vrlini" (Man. I svojim letwim šumorom zvonko prihvata horsku pesmu zrikavaca. refleksivna ravan. dok je kod Mana obrnut sluåaj. To. dijalog. Naime. Pa onda. tako da moÿeš. ispuweno mirisom procvalog stabla åednosti.

nego kao da se od drugoga zarazio oånom bolešãu. U Sokratovom sluåaju nema aktivne zaqubqenosti i poÿude za Fedrom. to ne zna. niti ga moÿe opisati. kao da je on isti onaj bog. kao što smo ranije videli. 152). tako da se s uÿivawem uz wega priqubquje i wemu sluÿi" (Fedar. nazvao qubavnom draÿi (…)" (Fedar. iako je Sokratu (Platonu) za teorijsko promišqawe u vezi s lepim i Erosom kao primer mogla posluÿiti i qubav muškarca prema ÿeni. Meðutim. da o wemu sawa kad je daleko. 148). ne znajuãi šta bi. druÿeãi se s mlaðim. ne voli da ga ostavqa ni dawu ni noãu. i u ovom dijalogu. govori se prevashodno o homoseksualnosti. koju je Div. nego iz åeznuãa tråi mestima gde misli da ãe videti onoga ko blista lepotom" (Fedar. u vezi s mitskim i psihološkim aspektima Manovog romana. nego se predaje navali neodoqivog nagona. Interesantno je i to što Platon poseÿe za dvama mitskim motivima koji ãe se javiti i u romanu Tomasa Mana — on. no da bez prestanka ide za predmetom koji ga je rasplamtio. a prateãi te zanosio sam se kao i ti. 152. a ne zna da u qubavniku kao u ogledalu gleda samo sebe" (Fedar. 153). Sokratove replike se takoðe kreãu u ovim okvirima — u wima se opisuje jedino fascinacija muškarca istim polom i to na naåin koji ãe Man podraÿavati u svom romanu: „(…) nemoguãe je da mnogi ne åuju i ne vide kako qubavnici prate svoje qubqenike. jer se meni åinilo da te ozarivala radost dok si åitao.152 svim zaneo! I to mi se dogodilo zbog tebe. Platon åak i u konceptu reinkarnacije i seobe duša nakon ciklusa od deset hiqada godina povoqnije predispozicije daje onima koji su „pošteno filozofirali ili filozofski qubili mladiãe" (Fedar. uvek stvara zadovoqstvo kad qubqenika gleda. Moÿda je najilustrativniji primer za takvo podraÿavawe sledeãi citat: „(…) duši je veoma neprijatno u tom neobiånom stawu. Lako ãemo u ovom posledwem navodu prepoznati detaqe iz Smrti u Veneciji — Ašenbahovo besomuåno lutawe za Taðom: „I tako pometeni dugo ništa nije ni znao ni hteo. dok sam u tebe gledao. boÿanstvena glavo!" (Fedar. bahanalijski san. prema svojoj ãudi odabira sebi qubav izmeðu lepih mladiãa i. åiji je podnaslov O qubavi. da govori neÿne reåi samoj wegovoj senci" (Man. dakle. i u Gozbi. doduše. podsticaj je takoðe mogao doãi i od Platona: „Svaki. Iako je priroda pomenutog sna. kao i wegov zastrašujuãi. koji mu. i to smatraju kao svoj posao" (Fedar. kad je qubio Ganimeda. ali koga. gradi ga i kiti sebi kao kip. ne moÿe reãi kako i kada. Fedre. dakle. prvo. sluša. 82). 143). . 122). i po obiåaju onih koji vole. ali se u celoj wegovoj besedi insistira jedino na ovakvoj vrsti privlaånosti. i ona. a onda na posredan naåin asocira i na priåu o Narcisu: „On qubi. 131). a ne razume ni svoje stawe. 147). da ga poštuje i orgijama slavi" (Fedar. 118). pomiwe Ganimeda: „(…) tada se izvor one reke. Ta mislio sam da ti takve stvari boqe razumeš nego ja. ili: „Jer stariji. besni. pa sam te pratio. i od besnila ne moÿe ni noãu spavati ni dawu ostajati na mestu gde je. dodiruje i svima åulima oseãa.

zrikavci…) Man u svoj roman uvodi i temu wihovog razgovora i probleme o kojima razmišqaju: „I uz qubaznosti i duhovno privlaåne šale pouåavao je Sokrat Fedra o åeÿwi i vrlini. Platon je u wemu dokazivao besmrtnost duše. — jedan sasvim malo gråeviti osmeh. 146). mirisi. izvor. Priåao mu je o tome kako se ÿarko preplaši åovek pun oseãawa kad mu oko ugleda simbol veåne lepote. 75). izmeðu ostalog. pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu. oåito. pa je otuda i logiåno što je Man posegao za Platonovim dijalogom pišuãi o qubavi Ašenbaha prema Taðu. a kad ga je sagledao. U Fedru su se. kompatibilna (auto)poetiåkim stavovima Tomasa Mana. govorio mu je o poÿudama neprosveãenoga i rðavoga koji ne moÿe da zamisli lepotu kad vidi wenu sliku. oåarani. naravno. ali. to nisu jedini razlozi za Manovu intertekstualnu igru s antiåkim delom. telo savršeno. 67). Da bi to mogao. više ili mawe lepe. koketan. reåito. koji se mnogih stvari nagledao pre. onaj duboki. stekli mitološki (Ganimed. promeni se kao posle one jeze. imao na umu fragment iz Fedra: „A tek posveãeni. Prvi deo ovog citata — onaj koji se odnosi na posveãenog koji se mnogih stvari nagledao pre i koji je sposoban da prepozna lice sliåno bogu — implicira Platonovu „teoriju seãawa". i kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman. umilno i otvoreno. Tu je. koji nije sposoban da oseti poštovawe. Man je. privuåeni osmeh sa kojim on pruÿa ruke prema odsevu roðene lepote. dakle. sa usnama koje se tek polako u osmejku otvarahu. blisko. 66. govorio mu je o svetome strahu koji obuzme plemenitog åoveka kad mu se ukaÿe lice sliåno boÿanskom. radoznao. Ova Platonova teorija izloÿena je u dijalogu Fedon povodom problema besmrtnosti. kako oboÿava lepotu i onoga koji ima lepotu. taj. najpre protrne. pa je neophodno da se kratko osvrnemo na wu. zaluðen i zaåuðujuãi" (Man. kad opazi bogu sliåno lice koje lepotu savršeno prikazuje. kako ãemo videti. pa ga obuzme nekakav strah kao onda. Vratimo se sada citatu kojim je asocirano na razgovor Sokrata i Fedra pod platanom. Narcis) i (pseudo)istorijski motivi (Sokrat) vezani za devijantno privlaåewe muškaraca istim polom. odnosno mora imati predstavu o jednakom i lepom. i åak bi mu ÿrtvovao kao i statui kad se ne bi morao bojati da ãe qudima izgledati bezuman (…)" (Man. i polazeãi od åiwenice da je åovek sposoban da stvari prosuðuje kao više ili mawe jednake. gråevit zbog beznadnosti svoje teÿwe da poqubi draÿesne usne svoje senke. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo. kako gubi svest i jedva sme da gleda onamo. tim pre što je ona. i nešto malo izmuåen.153 Na sliånu vrstu udvajawa i projekcije nailazimo i kod Mana: „(…) i toga åaska se zbilo da se Taðo nasmešio: nasmešio se na wega. i pitawe Erosa i lepog. ÿrtvovao bi svome qubimcu kao sveštenom kipu i bogu. on mora da poseduje merila jednakosti ili lepote. pa ga obuzme neobiåna vruãina i znoj" (Fedar. Nakon skicirawa spoqašwih okvira dogaðawa (platan. — kako ustreperi. a ta merila åovek ima zahvaqujuãi tome . ili kad vidi koju drugu priliku tela. videãemo.

Pojedinaåna otelovqewa suštastva koja opaÿamo u ÿivotu ili umetniåkim delima podseãaju nas na prethodno opaÿene suštine. Negde na Platonovom tragu.154 što je duša postojala i pre roðewa. on je. u stvari. inkorporiranom u roman.99 — nije li ona bila poznata i bliska wemu. 133). 66). ako je istinita.97 koju duša prepoznaje po seãawu i kojoj teÿi preko Erosa. koji nesposobnoj deci pokazuju opipqive slike åistih oblika: tako se i bog rado sluÿi oblikom i bojom qudske mladosti. morali smo negde u neko ranije doba nauåiti ono åega se sad seãamo. 89. koja je u tami delajuãi uspela da istera na svetlost ovu boÿansku sliku" podseãa na demijurga iz dijaloga Timaj. qubav za lepotom" (Gozba. 213—214). Koplston smatra da bi se moglo reãi da je on uåio da „boÿanski um na . 100 „Za novoplatonovce ideje su bile boÿje misli. ništa drugo nego seãawe. kakva preciznost misli bila izraÿena u ovom protegnutom i mladalaåki savršenom telu! Ali ta stroga i åista voqa.96 U Gozbi i Fedru Platon ãe stajati na sliånim pozicijama. rezimira wegovo uåewe ovako: „A i po onoj tvrdwi. iz mramorne mase jezika oslobaðao vitki oblik koji je video u duhu. up. kojom si åesto umeo pomiwati da naše uåewe nije. 88. 97 U Fedonu je takoðe pomenut pojam lepog u ovom smislu: „(…) ništa drugo ne åini to lepim nego baš prisustvo onoga pralepog ili zajedništvo u onom pralepom. koji stvara stvari ovog sveta po modelu formi ili ideja odvojenih od åulnih stvari. primewenim na problem lepote — sva zemaqska lepota jeste samo senka istinske lepote. „kao delovawe Uma u kosmosu". Tomas Man uspostavqa paralelu izmeðu boÿjeg i umetniåkog delawa: „Kakva li je disciplina. dakle. Kriton. (…) i zanoseãi se ushiãewem mislio je da tim pogledom shvata samu lepotu. Istorija filozofije. (…) onim što je lepo ono što je lepo postaje lepo" (Platon. U jednom kraãem eseju. umetniku? Nije li ona delala i u wemu. jeste i Manovo shvatawe umetnosti i umetniåkog stvarawa. trezvene strasti pun. Beograd 1959. A to ne bi moglo biti ako nam duša nije negde veã ranije bila. BIGZ. gledajuãi je. i prikazivao ga qudima kao plastiånu sliku i ogledalo duhovne lepote. Ðuriã. pre nego je došla u ovaj qudski lik" (Platon. gde je spoznala suštine ili ideje. odvojene i od demijurga. apsolutnim principom. Kultura. Sokrate. Platonov filozofski sistem zato se pokazuje pogodnim da Man uspostavi korelaciju sa svojom poetikom: demijurg stvara prema uzoru ideja.100 savršenstvo jedno i åisto koje ÿivi u du96 Kebet. oåigledno. sudeãi po ovom dijalogu. 99 „Stroga i åista voqa. preveo. koji je po definiciji nedelatan. odnosno Boga tvorca. postala ta veza ovako ili onako. Fedon). i po toj tvrdwi. koji je zamišqen. Beograd 1991.98 Sliåna predstava o prirodi i funkciji Erosa odnosno Amora javqa se i u Manovom romanu: „Amor zbiqa åini ono što rade matematiåari. Objediwujuãe (nad)naåelo je ideja dobrog ili jednog (tumaåewe Frederika Koplstona: Frederik Koplston. kad je. Kriton. a svako uåewe i saznavawe pojmova samo je priseãawe na preegzistentno znawe. kiti je svim odblescima lepote. podlegali bolu i nadi" (Man. jedan od Sokratovih sagovornika iz Fedona. 98 „Odista je Erot takav i tako postao. Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova." Platon se ne izraÿava najjasnije o ovom pitawu. odnosno na tragu teorije seãawa. i Fedar: poglavqe HH¡¢). predgovor i prevod Slobodan Ÿuwiã. tom ¡. 78). da bi nam predoåio duhovni svet. kao i umetnik prema uzoru „oblika koje je video u duhu". Te su ideje. Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova. Fedon). u nekom stawu preegzistencije. Gråka i Rim. i da bi postala oruðem seãawa. oblik kao boÿju misao. koja je u tami delajuãi uspela da istera na svetlost ovu boÿansku sliku. Ni u jednom sluåaju ne poseÿe se za vrhovnim. i mi bismo. meðutim. nepromenqiv i sebi identiåan. predgovor napisao i objašwewa i napomene dodao Miloš N.

Za Sokrata Fedar åak izriåito kaÿe da liåi „na nekakva stranca koga vode". a umetniåko delo je izluåeni oblik koji je umetnik video u duhu. Na kraju. aplicirao na pojedine delove dijaloga Fedar da bi objasnio privlaåewe koje izaziva lepo(ta).101 Man je vrlo vešto pomenutu teoriju „pozajmio" ne iz Fedona. Ali Fedar je prototip za Taða i po tome što se ponaša kao psihagog: „Jer kao što qudi pred gladnom stokom nose zelenu granu ili kakvu hranu. 110). krenuo je da ga prati" (Man. 114). i u isti mah pogledom traÿi mesto gde ãemo sesti. kao da mu maše rukom. 228). napred. Sokrat i Fedar idu „uz potok kvaseãi noge". Umetnik je. i odvajajuãi ruku od kuka. gde prepoznavawem ideje lepog u deåaku Taðu motiviše devijantnu qubav Gustava Ašenbaha. seãa prave. Dakle. Ali docnije na zemqi seãati se gorwih stvari nije lako svakoj" (Fedar. 145).102 što je praslika kraja romana Smrt u Veneciji u kome Ašenbah (u mašti. 113. opisani su kod Mana kao stariji i mlaði. kao što je reåeno. Sokrat i Fedar. uz to. pa dobije krila (…) Jer. i da taj um ili sadrÿi ideje kao misli. 102 Sokrat: „Idi. kanala i trgova. što mu je omoguãilo da je iskoristi na dva plana svoje priåe — na fabularnom. inaåe ne bi došla u taj oblik ÿivota. . halucinaciji) prati Taða koji se šeta morskim pliãakom: „A wemu se åinilo kao da se smeši onaj umilni psihagog tamo napoqu. a ovde je postavqena qudska slika i simbol tog savršenstva. I kao toliko puta. a to mu onda omoguãava da ta åista savršenstva koja ÿive u duhu prevodi u konkretna dela. sposoban da „poseti" svet savršenih oblika. ili postoji 'uz' ideje" (Frederik Koplston. da lebdi pred wim u bezmernost punu obeãawa. granica meðu svetovima. gde je jasnije artikulisana. 116). pa je tako mame i vode. a Sokrat ga sledi. veã iz Fedra.. d. da ukazuje u daqinu. neko. tako ãeš zacelo i ti mene. posledwi put prati Taða na isti naåin kao i Sokrat Fedra — kroz vodu. i lako i umilno izloÿena oboÿavawu" (Man. pri åemu je Fedar napred. kao što smo videli. ruÿan i lep. nav. naime. koja je u mitskom kquåu. 101 „(…) A to saznavawe jeste seãawe onoga što je naša duša nekad videla (…) Kad se." I ponovo Sokrat: „A ti idi napred!" (Fedar. Ašenbah. znaåi. moÿda najvaÿnija paralela izmeðu Fedra i Smrti u Veneciji jeste motivacija devijantne. analogan Platonovom „carstvu ideja" ili svetu transcedentnih suština. Platon je teoriju seãawa. Oåigledna je paralela s Ašenbahom i Taðom. On oblike koje je video na jednom drugom egzistencijalnom nivou artikuliše u svetu åulnog i pojavnog. i na poetiåkom — gde stvarawe umetniåkih dela tumaåi uobliåewem materije po uzoru na savršenstva opaÿena na višem egzistencijalnom nivou. mudrac i milokrvni. gledajuãi ovdašwu lepotu. koji vode dijalog. dakle. sila koja stvara åoveka poseduje voqu poznatu i umetniku. svaka qudska duša po prirodi svojoj gledala je ono što jeste. voditi oko cele Atike i kuda god inaåe hoãeš" (Fedar. 144.155 hu. naravno) proizilazi iz Jednog. homoseksualne privlaånosti nezemaqneki naåin (bezvremenski. kako smo veã videli. ako mi tako pokazuješ besede u kwigama. Jasno je da je i Ašenbah stranac u Veneciji koga Taðo „vodi" preko mostova. 226. 65).

a ono što je dobro ako je lepo. onda i wemu trebalo i dobrote" (Gozba. prihvatili smo je posredstvom našeg najoštrijeg åula kao lepotu koja najjaåe sja. pa je on „boÿanskiji od qubqenoga". Onaj kome je potrebna lepota i što lepote nikako nema. podneti åulima. a u ovome nije (…)" (Man. taj. a Sokrat. 67). Erotu je potrebna lepota i nema je? — Nuÿno sleduje. Ideja o tome da je „lepota put ka duhu" kao da je pozajmqena iz drugog Platonovog dijaloga — iz Gozbe: „(…) kad se ko. taj prepredeni udvaraå: to. najpre protrne. jer je u onome bog. koji se mnogih stvari nagledao pre. 146). 72). prepoznaje u pojedinim oblicima: „A što se tiåe lepote. Ali to ujedno znaåi da je u wemu Eros. naime. — samo put. i što lepote nikako nema. (…) I tako je za åoveka koji oseãa lepota put ka duhu. samo sredstvo. preko prave qubavi prema deåacima. ideju lepote. uspiwe od ovih stvari na zemqi i kad poåne da sagleda onu pralepotu. dakle. ako Erotu treba lepote. To je lepota koju je duša videla obitavajuãi u sferi istinskog biãa. odnosno Ašenbahu — da dokaÿe kako Eros nije u rangu ostalih bogova. a isto tako i ostalo što je dostojno qubavi. ili kad vidi koju drugu priliku tela. pojavquje kao najoštrije od telesnih åula. samo ona je u isti mah draga i vidna: ona je. ÿrtvovao bi 103 Sokratove replike su Platonu posluÿile u svrhe suprotne Manu. 67) takoðe je intertekstualno poigravawe sa Sokratovim replikama iz Gozbe: „— Dakle. ona je. a koju na zemqi. odgovorio je Agaton. upamti to! jedini oblik duhovnoga sveta koji moÿemo primiti åulima. pa ga obuzme nekakav strah kao onda. i kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman. „Najfinije lukavstvo" prepredenog udvaraåa — zaista!103 Iako je Sokratovo zanošewe Fedrom mawe intenzivno i znatno marginalnije nego Ašenbahovo mladim Poqakom. mali Fedre" (Man. — A šta? Åemu je potrebna lepota. odnosno bog. on problem lepog i erosa posmatra u širim okvirima od Ašenbaha — u okvirima teorije o duši i transcedentnom svetu ideja. mada u mawoj meri. naime. mogao bi gotovo dospeti do ciqa" (Gozba. savršenom lepotom. da je onaj koji qubi boÿanskiji od qubqenoga. ili bar misleãi da sledi tu ideju. sjala meðu onim pojavama: kad smo došli ovamo. pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu. kao što rekosmo. Sokrat (Platon) razmišqa o lepoti i odreðuje vrste privlaånosti koje ona uslovqava na naåin koji bi mogao stajati kao moto Manovog romana: „A tek posveãeni. Ašenbah se povodi za Taðom. zar misliš da je to lepo?" (Gozba. Sledeãi. . Vid nam se. jer nije sebi dovoqan i ide za lepotom i dobrim koje sƒm nema: „Dakle. moj Fedre. kad opazi bogu sliåno lice koje lepotu savršeno prikazuje. A tako je samo lepoti palo u deo da je u isti mah i najvidqivija i qubavi najdostojnija" (Fedar. ali se wime mudrost ne vidi: jer ona bi naroåitu qubav izazivala u nama kad bi nam davala onakvu jasnu priliku svoga biãa posredstvom vida. naravno. Nastavak Manovog citata: „A zatim je izrekao najfinije lukavstvo. 87). zahvaqujuãi åulu vida. Tomas Man je ovu ideju samo blago modifikovao uklapajuãi je u tkivo svog romana: „Jer lepota. za Fedrom. jeste Ašenbah. 73).156 skom.

kratko reåeno. naime. stav da „pesnici ne mogu iãi putem lepote a da im se ne pridruÿi Eros. govorio: „oni koji su prelistali moje spise setiãe se da sam na ÿivot umetnika i pesnika uvek gledao s najveãim nepoverewem. i tako je ona put åulnoga. jer kako okolnosti potvrðuju. U sledeãa dva citata takoðe ãemo lako prepoznati prasituacije za osnovne narativne linije u romanu: „Uzorno drÿawe našega stila je laÿ i gluma budale. u wega i zaqubquje i koga poåiwe da prati i sledi kao svog voðu. ja nikad neãu prestati da se åudim åasti koju društvo ukazuje ovoj vrsti qudi. On je. Ceo ovaj pseudocitat napisan je kao idejni i fabularni saÿetak romana Smrt u Veneciji. i ne nametne im se za voðu" (Man. postaje oåigledno da su podudarnosti samo pribliÿne. tom rodu pripadam i ja. Meðutim. s prepoznatqivim stilom (dijalog. Pesnik je. za dr- . 106) modifikuje u priåu o „pesniku" Ašenbahu koji se. Ovde se to još jednom potvrðuje. poveden lepotom mladog Taða. jedino na neozbiqnost spreman. o simuliranom navoðewu Platonovog teksta. Fedre. vaspitawe naroda i omladine putem umetnosti i suviše je smeo podvig"104 (Man. prevede u fabulu romana. Ovaj i ostale navedene delove Fedra Man je u neku ruku glosirao u svom romanu. pa åak i prividne. naša slava i poåasni poloÿaj je lakrdija. akterima (neimenovani govornik obraãa se Fedru) i problemima o kojima se raspravqa (lepota. pa ga obuzme neobiåna vruãina i znoj" (Fedar. dakle nenarativne elemente koji su sadrÿani u pseudocitatu. ali ako taj Platonov dijalog uporedimo s Manovim tekstom. Tako se. Ona se znatno razlikuje od one koju bismo dobili ukoliko bismo se dosledno drÿali Platona. I zaista. Manu je Fedar kao podtekst bio neophodan iz razloga na koje smo veã ukazali. Ono što je posebno interesantno jeste åiwenica da je Manu pošlo za rukom da filozofska pitawa i probleme. gde moto koji se razraðuje dolazi na kraju umesto na poåetku teksta. 106). Radi se. Jasna je namera da se asocira na Fedra. ili: „A oblik i 104 Veã je ranije skrenuta paÿwa na podudarnost romana Smrt u Veneciji sa biografijom Tomasa Mana i wegovim stavovima o umetnosti. na svim podruåjima ozbiqne delatnosti apsolutno neupotrebqiv. a kad ga je sagledao. veoma je smešno poverewe mase prema nama. Ja znam šta je pesnik. doduše obrnutog (inverznog) glosirawa. ona je. 106). samo je lepota u isti mah boÿanska i vidna. umetnost. Skoro svaki od pojedinaånih motiva i elemenata Platonovih iskaza osamostalili su se i razvili u scene ili veãe narativne celine Smrti u Veneciji. 105. Eros): „Jer lepota. naime. mada redukovan samo na jednu repliku).157 svome qubimcu kao sveštenom kipu i bogu. recimo. postaãe oåiglednija ako u priåu uvedemo i pseudocitat Platonovog dijaloga s posledwih stranica romana. dobro to upamti. wegova poetska transpozicija filozofskih i literarnih problema nije išla za pukim preslikavawem Platona. I zato nam je Man upravo ovim laÿnim citatom skrenuo paÿwu na sopstvenu imaginaciju i konstrukciju zapleta u romanu. mali Fedre. put umetnika ka duhu (…)" (Man. Manova namera da se posluÿi postupkom. koja je po prirodi narativna. promeni se kao posle one jeze. 146).

oåigledno. ipak. Ganimedu. „nepopravno i prirodno upravqen prema ponoru". Narcisu. samo varka i Man je razobliåava pseudocitatom s kraja kwige. kako smo videli. mitskom tipu mišqewa i organizovawa naracije (predstave o smrti." Kasnije je umetnika nazivao i „avanturistom oseãawa i duha sklonog stranputici i ponoru" (Miloš Ðorðeviã. Meðutim. Fedre. a koji je. s jedne strane asocira na fabulu. kojoj se onda pridruÿuje i Eros. Jasno je da Gustav Ašenbah. odnosno da su se najboqi „najradije oslawali na stvarnost". Dionisu. Umetnik. kako smo videli. Tim pre što je Man bio protivnik „izmišqawa" u kwiÿevnosti i što je smatrao da „dar dar iznalaÿewa nije dar kwiÿevnika". iza ovoga se krije autobiografski i autopoetiåki iskaz. Ona je. reflektuje upravo navedena mišqewa Tomasa Mana. odnosno na neke situacije u Fedru. jer mu je to omoguãilo da. pa se analogija s Platonovim svetom transcedentnih oblika i wihovim nesavršenim odrazom na zemqi prosto nameãe. Man je. S druge strane. vode plemenitoga moÿda ka uÿasnom skrnavqewu oseãawa koje i wegova lepa strogost odbacuje kao infamno. On ih je. 107). koji uÿiva poverewe nacije i prosvetnih vlasti. mit je Manu omoguãio da implicitno predstavi svoja shvatawa o prirodi umetnika i umetnosti. veoma sloÿena tekstura zasnovana na konkretnim mitovima (o Apolonu. posegao za Platonovim dijalogom Fedar da bi lako i prepoznatqivo skrenuo paÿwu na estetske i etiåke probleme kojima i sƒm ima nameru da se bavi. iako se zbog permanentnih upuãivawa na stariji tekst åini da ga se pisac dosledno drÿi. zbog åega je roman Smrt u Veneciji postao daleko sloÿeniji od svog antiåkog predloška. motivisala i Manovu intertekstualnu igru. Anali Filološkog fakulteta. dakle. svakako. Fedru prevashodno. psihološki i mitološki kontekst. polazio od sebe samog. da uspostavi paralelu izmeðu sopstvene (auto)poetike i Platonove filozofije (estetike. prenošewe istog simboliåkog znaåewa formalno razliåitim priåama) i Platonovim dijalozima. kwiga ¢¡. Platonova teorija „seãawa" pokazala se adekvatnim modelom za Manovu koncepciju umetniåkog stvarawa — koncepciju po kojoj pisac „iz mramorne mase jezika oslobaða vitki oblik koji je video u duhu. Kako je i Man „pesnik". Uz to. uklopqen je. kao i zbog toga što je u Platonovom filozofskom sistemu prepoznao paralelu ili neku vrstu analogije sa sopstvenim viðewem umetniåkog stvarawa. Man je Platona vešto izabrao za predloÿak svog romana. Tomas Man o umetniåkom stvaralaštvu. Beograd 1966. dakle. veã štaviše opasan bratac. ÿavu ne samo nekoristan. To je. a s druge strane.158 bezazlenost vode zanosu i poÿudi. vode ka ponoru" (Man. „savršenstvo jedno i åisto koje ÿivi u duhu" prevodi u niÿe sfere egzistencije. Erosu. Man je. i prikazuje ga qudima kao plastiånu sliku i ogledalo duhovne lepote". Fedar je Manu posluÿio samo kao polazište. Iduãi za tom poetskom logikom. ontologije). . 221). Hijakintu). plan radwe koji prati kretawe umetnika za idejom lepote. kao i svaki umetnik. u širi socijalni. * * * Smrt u Veneciji je. pišuãi o piscima.

159 video u spoju „discipline i razuzdanosti" — u åemu je lako mogao prepoznati arhajske principe apolonskog i dioniskog. pesniåku veštinu i invenciju upleo u ovo prozno remek-delo. odnosno sloÿen sistem ponavqawa kojim se meðu wima uspostavqaju relacije i kada to kroz fabulu nije moguãe. sloÿenim intertekstualnim fonom i. mora se pomenuti i višestruko varirawe likova i motiva. diskurzivne (refleksivne. Man je. delom i inovatorskim. Potom. dakle. Smrt u Veneciji upravo i pleni izuzetnom kompleksnošãu. veliko znawe i erudiciju. odnosno intertekstualnost — koja ãe postati dominantan postupak tek u postmoderni. Naroåito je interesantna åiwenica da Man poseÿe za pseudocitatnošãu (simulirani citati Platonovih dijaloga) kao jednim od vidova intertekstualnosti. Pri tom. pomenuta pseudocitatnost ostvarena je postupkom inverznog „glosirawa". kada govorimo o umetniåkom postupku. u delu je istaknut dijalog s tekstovima iz sveukupne tradicije (eliotovski shvaãene). Time je Man izgradio mreÿu kwiÿevnih junaka s analognim funkcijama (psihopompos-a) — mreÿu izomorfnih likova sliånu mitu. Tomas Man je. Jovan Deliã. . apodiktiåke) strukture u narativnu: Man je (pseudo)filozofske iskaze i postavke razvio u pojedine narativne linije svog romana. bogatstvom simboliåkih i znaåewskih ravni. odnosno poetskim postupcima. Kao prvo. literarnim. raskošnom imaginacijom. u Pešåaniku). Kroz prozu Danila Kiša: ka poetici Kišove proze ¡¡. Beograd 1997. BIGZ. Naravno. dakle.105 Kod Mana je ovo „glosirawe" dodatno spojeno i sa zaista ingenioznim prevoðewem nenarativne. tu je ÿanrovska neodreðenost dela ili bar otvarawe moguãnosti da se problematizuje pripadawe Smrti u Veneciji noveli ili romanu. naslutio i anticipirao kwiÿevna dogaðawa u drugoj polovini HH veka. što ãe praktikovati samo retki i vešti pisci tek znatno posle wega (Danilo Kiš. asocirajuãi i daqe na osnovne ideje dijalogâ uzetih za predloške. svakako. 105 V. Smrt u Veneciji status remek-dela ne stiåe samo veštom i motivisanom intertekstualnom igrom s mitom i Platonovim dijalozima — zahvaqujuãi kojoj je umetniåki transponovana Manova estetika — veã i sloÿenim. recimo. intenzivno prisutne u mitu. ovaj postupak nije samo dekor i kwiÿevni eksperiment. veã je duboko motivisan: upravo „izvitoperewem" Platonovog teksta Man ukazuje na sopstvenu imaginativnost u voðewu radwe. Uz to. kao i wihovu sintezu ostvarenu u najstarijim autorskim delima: gråkim tragedijama (što vodi ka Niåeu).

myth enabled Mann to present implicitly his concepts about the nature of artists and art. on the mythical type of thinking and organization of narration (ideas about death. Dionysus. that is a complex system of repetitions which establishes relations between them even when it is not possible to do within the plot itself. . In addition. partly innovative literary techniques. only by the rare and skillful writers after him (Danilo Kiš in Pešåanik / The Hour-Glass). still creating associations with the basic ideas from the dialogues used as literary bases. Death in Venice is characterized by complex. on the one hand. and on the other to establish a parallel between his own (auto)poetics and Plato's philosophy (esthetics. so it is possible ask the question if Death in Venice is a short story or a novel. ontology). poetic skill and invention into this prose masterpiece. this work implies a dialogue with the texts from the entire tradition (understood in an Elliot-like sense). Thomas Mann intertwined great knowledge and erudition. apodictic) structure into a narrative one: Mann developed (pseudo philosophical statements and assumptions into specific narrative lines of his novel. Mann artfully chose Plato as a basis for his novel. Therefore. he viewed them within the link between „the discipline and unrestraint" — in which he could easily recognize the archaic principles of the Apollonian and Dionysian qualities. but is deeply motivated: precisely by „distorting" Plato's text. Hyacinthus). Mann indicates his own imaginativeness in developing the plot. this „glossing" is additionally linked to the reallly ingenious transformation of the non-narrative. because this enabled him. transfer of the same symbolic meaning in formally different stories) and on Plato's dialogues. which would be used significantly later. One should also take into account manifold variations related to the characters and motives. to create associations with some situations in Phaedrus in the plot. richness of symbolic and meaningful levels. which certainly further motivated Mann's inter-textual game. Then. Ganymede. In Mann's work. Plato's theory of „rememering" appeared to be an adequate model for Mann's concept of artistic creation. On the other hand. primarily Phaedrus. this technique is not only a setting and a literary experiment. Eros. Obviously. intensively present in myth. the mentioned pseudoquotations procedure was realized with the technique of the inverse „glossing". certainly. that is an intertextuality — which would become the dominant technique only in the post-modern period. by magnificent imagination. It is specially interesting to mention the fact that Mann uses pseudo-quotations (simulated quotations from Plato's dialogues) as one of the aspects of intertextuality. First. Furthermore. Death in Venice precisely captures us by its extraordinary complexity. discursive (reflexive.160 Lidija Boškoviã MYTH AND PHAEDRUS AS THE BASES FOR THOMAS MANN'S DEATH IN VENICE Summary Thomas Mann's novel Death in Venice is based on some specific myths (on Apollo. Narcissus. Thus Mann built a network of literary heroes with the analogue functions (psychopompos) — a network of isomorphic characters similar to myth. complex intertextual overtone and. there is a genre indefiniteness.

Frojd je ovaj pojam i uveo u psihijatrijsku upotrebu gde se on odreðuje. oseãawa. kome u srpskom jeziku odgovara reå sukob. Paris 2001. Definisan u reånicima kao 'sudar opreånih snaga. dakle.1 kao 'susret suprotnih elemenata. na primer. od kineske civilizacije u kojoj se konflikt više posmatra kao „mesto nereda. Istok. . stvarnost. antinomija. a konflikt proizlazi iz nekog svesnog ili mawe svesnog oseãawa prinude i pojavquje se kao „primordijalni åinilac nastanka neurotiånih simptoma" kroz koje se 1 Reånik srpskohrvatskog kwiÿevnog i narodnog jezika. redakciji Vladimira Filipoviãa. kultura. 53). spor. Zapad. Kamenaroviã. Perceptions chinoise et occidentale. Dictionnaire alphabétique et analogique da la langue française. ne samo prisutan nego je na odreðeni naåin vrednovan i nalazi se u osnovi mnogih kulturnih fenomena6 i psihiåkih pojava koje je otkrio Frojd. PUF. a na osnovu tekstova Andrea Bretona. Beograd 1978. 4 André Lalande.3 kao 'odnos izmeðu dve snage ili dva naåela åije primene iziskuju protivreåne odluke u istom predmetu'. ÿeqa. san. i emocionalnih i nagonskih zahteva. Le conflit. moral. nadrealizam. 3 Filozofski rjeånik. 5 Za razliku. Te teÿwe mogu biti društvenokulturne ili moralne prirode (uloga ideala i nad-ja. Marka Ristiãa i Vana Bora.5 gde je. Ivan P. s jedne strane. gde predstavqa konstitutivni i formativni element liånosti. 23. 2 Paul Robert. kao „postojawe dve protivreåne teÿwe kod jedne iste osobe". borba suprotnih ideja ili moralnih naåela'. pojava. 6 Isto. s druge). KQUÅNE REÅI: konflikt. Vocabulaire technique et critique de la philosophie.09„192/193" 821. teÿwi. La nuit surveillée. oštro suprotstavqawe. Zagreb 1989. prilika u kojoj se ispoqavaju åinioci koji teÿe da se suprotstave prirodnom toku stvari" (v.41-4 VIDOVI KONFLIKTA U NADREALIZMU Jelena Novakoviã SAŸETAK: U radu se ispituju naåini ispoqavawa konflikta u okviru nadrealistiåkog projekta. istorije i misli.4 konflikt. revolucija. akcija.163. koji se suprotstavqaju'. Nakladni zavod Matice hrvatske.2 ili u filozofskom smislu kao 'sukob. Institut za srpskohrvatski jezik. Paris 1970. sukob'. kako åitamo u Enciklopediji psihijatrije. Paris 1960. zauzima vaÿno mesto u zapadnoj civilizaciji.UDC 82.

ali se i sƒm suoåava sa svojim unutrašwim protivreånostima. 31. 112. 1997. u današwe vreme. konstatuje Breton u romanu Luda qubav.162 ostvaruje „neka vrsta kompromisa" izmeðu wegovih razliåitih elemenata.12 „Samo po cenu patwe koju iziskuju suprotne snage što upravqaju åovekom snaÿna qubav pobeðuje". 142. daleko od toga da prisustvujemo i uåestvujemo. 13 André Breton. sveta åije nastajawe otvara qudskoj nadi neograniåeno poqe […]. u oåima svakog iole obaveštenog åoveka. Paris 1955. 'La lumière qui brille dans les ténèbres'. i unutar sopstvenog biãa u kome se sukobqavaju suprotne teÿwe. Nolit. 94. Jung. ma kakvo bilo. Gallimard. 12 Carl-Gustav Jung. to jest da. Paris. i da je primoran da svoje nagone potiskuje. a koji je objavqen u åasopisu La Révolution surréaliste. 7 8 . André Breton. 1925/5. 10 André Breton. Enciklopedija psihijatrije.13 U kwizi Spojeni sudovi (1932) on govori o „neprekidnom sukobu koji postoji kod pojedinca izmeðu teorijske i praktiåne misli koje su same po sebi nedovoqne i osuðene da jedna drugu ograniåavaju".7 Posebno znaåewe konflikt dobija u kontekstu nadrealistiåkog projekta. ultrasoficistiranim svetom. Gallimard. Paris 1996. åitamo u tekstu Revolucija pre svega i uvek. Paris 1937. kao i wegova sopstvena svest.9 „A pre svega. Pauvert. koja se åesto pojavquje kao sukob izmeðu tela i duše. Proleãe. „Svet je ukrštawe konflikata koji. Clairement. preduzmimo osnovne mere predostroÿnosti i ponovimo da smo na Zapadu. u bilo kome vidu da ga posmatramo.14 a u tekstu Trijumf galske umetnosti (1954) konstatuje da. 107. 9 La Révolution surréaliste. 14 André Breton. proizlazi niz drugih konflikata i uopšte svi vidovi qudske tragike. L'amour fou. Gallimard. svetom koji. u pitawu je jedan „moral suprotnosti gde dobro i zlo vode bespoštednu borbu i gde zlo. ali da se na razne naåine sudara sa preprekama koje predstavqaju zakoni i moralne konvencije. „dobro" i „zlo". da je nema alibi". Frojd je pokazao da je åovek nagonsko biãe. Buchet-Chastel. Paris 1924. Position politique du surréalisme. razum i nagon.11 Iz te borbe. Problèmes de l'âme moderne. piše Breton u tekstu Politiåka pozicija nadrealizma (1935). Les pas perdus. otkriva. mi ÿivimo u otvorenom sukobu sa neposrednim svetom koji nas okruÿuje. u izgradwi jednog novog sveta. l'alchimie. koji su grupno potpisali francuski i neki beogradski nadrealisti. prevazilaze okvir proste politiåke ili socijalne rasprave. mora biti okajano". le mal. Antoan Poro. 11 Roberto Cacciola. pred slobodnom mišqu. Cahiers jungiens de psychanalyse — 88. Beograd 1990. 252. Les vases communicants. åiji je ciq da razreši konfliktnu situaciju u kojoj se nalazi zapadni åovek. Kako konstatuje Jung. U nadrealizmu konflikt se posmatra u isto vreme kao modalitet „neprihvatqive åovekove sudbine"8 i kao sredstvo vlastitog ukidawa. 144. „ako rastuãi konflikt izmeðu pristalica i protivnika apstraktne umetnosti teÿi da poprimi.10 Pojedinac sa svojim potrebama i svojim ÿeqama nalazi se u dvostrukom konfliktu: u odnosu na društvo koje mu nameãe svoj zakon i sputava wegove ÿeqe. Našem dobu veoma nedostaju vidovwaci". 1962. kao naši ruski drugovi. Manifestes du surréalisme.

37. a „ono što oznaåava reå otaxbina. Muzej savremene umetnosti. Gallimard. kaÿe on. na ÿivotiwskoj lestvici. 15 16 .20 što je åoveka primoralo da sa svetom uspostavi jedan veštaåki odnos koji je u funkciji dogmatskog morala i u wemu izazvalo sukob suprotnih teÿwi. ili reå duÿnost postalo nam je tuðe". hipotetiåna biãa „koja nam se neodreðeno javqaju u strahu ili oseãawu sluåaja". nevidqiva". Manifestes du surréalisme. Beograd 1986. Bez mere. ili reå pravda.15 Konflikt o kome govori Breton ima socijalni i moralni vid: u svetu sa kojim smo u sukobu. Pauvert. Gavriã. André Breton. 20. kamate i nadnice". Iz kulture i umetnosti. Paris 1967. 290. a koje on naziva „velikim prozirnim biãima" (Manifestes du surréalisme. Odbacujuãi pesimistiåko uverewe da je åovek „baåen" u svet koji mu ostaje zauvek tuð i neprijateqski i da je alijenacija wegova sudbina. 22 Isto.22 zarobio se u „stupcima svakodnevnog".18 sukobu izmeðu prirode i kulture o kome govori jedan od glavnih teoretiåara srpskog nadrealizma Vane Bor u tekstovima Uvod za metafiziku duha (1930) i Talenat i kultura (1934). 17 U Prolegomenama za treãi manifest nadrealizma ili ne (1942) Breton suprotstavqa antropocentrizmu zapadnog åoveka jedan novi mit: „Åovek moÿda nije središte. 55.163 razmere svaðe izmeãu starih i modernih. 37. Sretenoviã. R. sve moralne ideje su u rasulu. biãa åije mu je ponašawe isto tako tuðe kao što wegovo moÿe biti tuðe kukcu ili kitu". s razlogom se moÿe prihvatiti da on oznaåava krizu koja je isto tako znaåajna i moÿda na sasvim drugaåiji naåin presudna". 24 Isto. 19 Sigmund Frojd. vezuje se za otuðenost åoveka koji se sƒm odvojio od sveta nameãuãi mu svoju vladavinu17 i proizlazi iz jednog drugog konflikta koji prethodi društvenom poretku u kome je ÿivela nadrealistiåka generacija. 21 Marko Ristiã. u kojoj osnivaå psihoanalize razvija ideju da „naša takozvana kultura snosi veliki deo krivice za našu bedu"19 i predstavqa razvitak åoveka i društva kao potiskivawe prirodnih nagona. a celokupnu kulturu kao oblik represije koji ograniåava moguãnost zadovoqewa ÿeqa. Mogli bismo prihvatiti da postoje iznad wega. „novac je sve zagadio".16 Ali on ima i egzistencijalni i gnoseološki vid. 350). Matica srpska. Pozivajuãi se na Frojdovu kwigu Nelagodnost u kulturi. 18 André Breton. „sve intelektualne vrednosti [su] izvrgnute ruglu. 23 Isto. 38. Paris 1962. 252. sva dobroåinstva u ÿivotu iskvarena. „nasiqa i poniÿewa. Beograd 1990. Vane Bor konstatuje da je „potiskivawem ÿeqa prekinut […] spontani odnos åoveka sa spoqnim svetom". Nolit. Limites non-frontières du surréalisme (1937). Matiã-Paniã i D. Le surréalisme et la peinture. ciq sveta. 21. 324. priredili Z. a zanemaruje sve što izlazi iz okvira racionalne percepcije: kako konstatuje Marko Ristiã u „antiromanu" Bez mere (1928). 20 Stevan Ÿivadinoviã Bor.21 izgubio se „u pustiwi konvencija i hipokrizije". Na moralni ideal koji potiskuje ÿequ i otuðuje åoveka nadovezuje se predstava o stvarnosti koja uzima u obzir samo ono što je oåigledno i dostupno logiåkom umu.23 u jednoj „bolesnoj"24 realnosti u kojoj više ne nalazi smisao svome postojawu. La clé des champs. Novi Sad 1979. åovek je izneverio „veåni krug åudesa".

podreðenom društvenim i moralnim prinudama i antinomijama logiåke misli. Te antinomije zahtevaju da se potrudimo da ih ukinemo zato što su bolno doÿivqene. besciqnosti. Beograd 1985. Lauzanne 1988. vezuje se za mit o padu i izgubqenom raju. kao i ona druga. techniques. suprotstavqa se jedno ranije stawe kada je åovek ÿiveo u skladu sa spoqašwim svetom i samim sobom. i predstavqajuãi poloÿaj zapadnog åoveka kao niz antinomija koje treba ukinuti da bi se pristupilo „pravom ÿivotu": „Moÿemo se nadati da ãemo samo prizivawem automatizma i niåim drugim razrešiti.30 Na suprotnost izmeðu „primitivnog" i „civilizovanog" åoveka nadovezuje se jedna druga suprotnost. a åovek moÿe da povrati svoje prvobitno jedinstvo. Breton to izriåito i kaÿe. pa åak i ÿivota i smrti. 25 Gérard Durozoi et Bernard Lecherbonnier. konaånije od robovawa vremenu i što ta patwa. kada åovekov pogled „nije bio iskrivqen 'naåinom gledawa' koji mu je na Zapadu vekovima nametan". sliåno detiwstvu koje je obasjano „rajskom svetlošãu bezuzroånosti. 20. thèmes. sve antinomije za koje. 27 Marko Ristiã. Maryvonne Barbe et Roland Fournier. moãi da „obuhvatimo sve što vidimo a što je od nas skriveno u istoj zaslepqujuãoj svetlosti". Breton konstatuje da smo mi izgubili pristup u ÿivot „zbog pogrešnog koraka pre mnogo vekova". razuma i ludila. Nolit. Uoåi nadrealizma. Sa tog stanovišta rascep od koga potiåe dvostruki konflikt koji razdire åoveka nije nepremostiv i moÿe se prevaziãi. 28 Manifestes du surréalisme. Le surréaslisme. 221. 68.25 Misao o alijenaciji. objektivnog i subjektivnog. Larousse. zamewujuãi åesto reå konflikt reåju antinomija. Main première (1962). Pozivajuãi se na Remboovu formulu da je „pravi ÿivot odsutan". Les pensées d'André Breton. kojoj daje veoma široko znaåewe suprotnosti ili protivreånosti. 30 Henri Béhar. prema wegovom mišqewu. oseãawa zajedništva i qubavi. 26 La clé des champs. ali da ãemo. 131. Perspective cavalière. pošto su postojale i pre onog oblika društvenog poretka u kome mi ÿivimo.164 nadrealisti smatraju da je åovek nekada ÿiveo u skladu sa prirodom i da je wegova otuðenost posledica laganog opadawa wegove prvobitne sposobnosti opštewa. nekonvencionalnosti"27 i koje nas moÿda najviše pribliÿava „pravom ÿivotu"28 ili prvobitnom dobu åoveåanstva. izvan ekonomske ravni. 145. zapaÿawa i predstave. 56. Gallimard. L'Age d'Homme. „ako taj korak ponovimo". ali dubqe.29 izgubqeni raj „pravoga ÿivota" u kome vlada ÿeqa. . wegovog udaqavawa od prvobitnih naåina saznavawa pod prevlašãu logiåkog uma koji je potisnuo wegove iracionalne snage i odvojio ga od prirode. Raj. Paris 1972. Paris 1970. u kome svi sukobi išåezavaju a åiju sliku nadrealisti nalaze u primitivnoj umetnosti koja nagoveštava „izvesno izmirewe åoveka sa prirodom i sa samim sobom". prošlosti i buduãnosti. 29 André Breton. Théories. kao da i one podrazumevaju robovawe. ne sme da zatekne åoveka nespremnog. mogu sa wim da ne išåeznu. To su antinomije izmeðu budnog stawa i spavawa (stvarnosti i sna)."26 Svakodnevnom ÿivotu. ali osloboðena svake religijske konotacije koja upuãuje na neprekidnu i åesto uzaludnu borbu åoveka sa svojom grešnom prirodom.

33 oznaåavajuãi katkad pokušaj „ruskih drugova" da izgrade „jedan novi svet". kako to nagoveštava Breton. Breton. 165. La Révolution surréaliste. „Istok je svuda.38 ali koji u više navrata i sƒm izraÿava istu misao. gde su „prekinute sve qudske spone osim onih åiji je razlog bio interes". u zanosnoj prozirnosti". „Latinska civilizacija je odsluÿila svoje i ja liåno traÿim da se odreknemo wenog spasavawa… Istoku. pobedniåki Istoku. Paulhan. 120. izmeðu lepog i ruÿnog. I u samoj Evropi. Jean-Michel Place. Breton i drugi nadrealisti. kao i onim izmeðu dobrog i zlog. Leiris.31 a koji nadrealisti smatraju carstvom otuðenosti i neautentiånosti i åija kulturna „iskvarenost" povlaåi za sobom „nemoguãnost. U tekstu Talas snova Aragon konstatuje da. 36 Michel Beaujour. Bataille. ti koji imaš samo simboliånu vrednost. kako zapaÿa Marko Ristiã. on zamišqa jedan opštiji odnos. traÿeãi jednu dubqu istinu iza istine razuma". koji u nadrealistiåkom diskursu ima dosta široko i neodreðeno znaåewe i predstavqa izraz pobune protiv åovekovog poloÿaja u savremenom svetu. 103. nadrealizmu prilagoðenih teorija prihvati svoje iracionalno. „borio protiv zarobqavawa logikom u najspoqašwijem smislu te reåi. Légitime défense (1926). 121.35 Verujuãi u moguãnost da åovek pronaðe izgubqeni raj ako u duhu Frojdovih.36 Ta nova kosmologija saÿeta je u nekoliko novih pojmova koje oni pronalaze da bi izrazili svoj pokušaj. 39 Bez mere. propovedajuãi logiku sna. u kome se ova dva odnosa dodiruju. izmeðu prirodnog i natprirodnog. da ga sluša veliki broj onih za koje govori". Une vague de rêves.39 La Révolution d'abord et toujours. Le commerce.32 i Istoka. Terreur et rhétorique. 37 Louis Aragon. izmeðu velikog i malog". On predstavqa sukob metafizike i wenih neprijateqa. Paris 1970. 31). Bafrthes & Cie.165 suprotnost izmeðu Zapada. 252. Autour du surréalisme. uoåivši „odnos stvarnog kojim neodreðeno obuhvata sve što postoji. 44. åovek kraj koga prolazite nosi ga u sebi: Istok je u wegovoj svesti" (La Révolution surréaliste. Gallimard. Istoku gneva i bisera! Dopusti mi da prepoznam tvoja sredstva kako u kuqawu neke reåenice.34 ili slovensku iracionalnost otelotvorenu u Dostojevskom koji se. 1925/5. 33 „Ta reå […] mora odgovarati nekom posebnom nemiru ovoga vremena.37 Ova konstatacija nalazi odjeka kod Marka Ristiãa koji se na wu izriåito poziva u Marginalijama (1929). André Breton. a koji predstavqa nadstvarno". A kada prevaziðe ova dva pojma. koji su i neprijateqi slobode i misli. 215—216. 38 Uoåi nadrealizma. 35 Uoåi nadrealizma. wegovoj najskrivenijoj nadi. 25). 1924/2. za onoga koji govori sa izvesnom strogošãu. odbijajuãi da svome „antorimanu" Bez mere potåini svoje zakquåke „plitkim uobiåajenim razlikovawima izmeðu stvarnog i nestvarnog. Paris 1999. ko moÿe reãi gde nije Istok? Na ulici. stvaraju temeqe jedne nove kosmologije u kojoj ãe „antropocentriåna" vizija „biti prevaziðena u jednoj analoškoj viziji u åijem ãe okriqu humanizovana priroda i naturalizovani åovek nesmetano voditi dijalog. 47). Point du jour. 31. 1925/5. 34 Manifestes du surréalisme. kako je konstatovao Mišel Boÿur. nekom nesvesnom predviðawu" (Point du jour. duh mu prirodno suprotstavqa odnos nestvarnog. kako u tajanstvenom vihoru xeza. 31 32 . kao što je pojam nadstvarnosti. raspolaÿi mnome. tako i u narednim Revolucijama" (isto. izmeðu istinitog i neistinitog.

44 40 41 42 43 44 Nemoguãe — L'impossible. ako se tako moÿe reãi". Paris 1965. da je „podjednako realno biti u snu ili biti na javi". nadstvarnost. stvarno i imaginarno. i nije ni iznad ni izvan we". Gallimard. i jedne celovite stvarnosti ili nadstvarnosti koja obuhvata i racionalno i iracionalno i u kojoj se sve suprotnosti izmiruju a konflikti ukidaju.40 Polaritet izmeðu stvarnosti i sna ustupa mesto jednom novom polaritetu izmeðu uobiåajene. a on bi „prestao da bude åovek". U drugom manifestu (1930) Breton govori o „izvesnoj taåki u åovekovom duhu sa koje ÿivot i smrt. 171. tako da ono što omoguãava prodor u wu „nije svodqivo na kategoriju åula".41 a u tekstu Nadrealizam i slikarstvo (1928) konstatuje da je ta nadstvarnost „sadrÿana u samoj stvarnosti. Manifestes du surréalisme.43 ali u romanu Luda qubav precizira da nikada nije bilo reåi o tome da se u toj taåki „smesti" jer bi ona „tada prestala da bude uzvišena".42 Nadstvarnost je deo imanentnog sveta i ne suprotstavqa se stvarnosti nego wenoj suÿenoj predstavi koja je svodi na izvestan broj razumu shvatqivih åiwenica. podreðene zakonima logike i društvenim i moralnim konvencijama. nego. otvarajuãi put ka jednoj novoj viziji u kojoj se suprotnosti više ne nalaze u odnosu antagonizma nego u odnosu komplementarnosti. „ne mawe stvarna od stvarnosti". L'Amour fou. 15. U prvom manifestu (1924) Breton izraÿava veru u „buduãe razrešewe onih dvaju naizgled tako protivreånih stawa koja predstavqaju san i stvarnost u nekoj vrsti apsolutne stvarnosti. prošlost i buduãnost.166 i konstatujuãi u svome odgovoru na pitawe o snu u anketi Åequst dijalektike. 46. Nadstvarnost nije ni odreðeno mesto u prostoru i vremenu. Pojam „nadsvarnosti" izraÿava nadrealistiåku veru u moguãnost postojawa jednog sveta koji se lako prilagoðava åovekovim ÿeqama. a da je „nadrealno" sama „stvarnost". a åovek prelazi bez napora iz jedne oblasti u drugu. . objavqenoj u almanahu Nemoguãe. uzvišeno i nisko prestaju da se opaÿaju kao meðusobno protivreåni". u kome se prepreke izmeðu sna i stvarnosti raspliwavaju. 154. svedene stvarnosti. Isto. podvlaåeãi da nadrealistiåka aktivnost nema drugog pokretaåa osim „nade u odreðewe te taåke" i posmatrajuãi to „odreðewe" kao „uništewe biãa u jednom unutrašwem i slepom sjaju. pojavquje se kao neka „natåulna oblast". Beograd 1930. stvarnost otkrivenu u jednoj novoj svetlosti koja pokazuje i wene skrivene vidove i obestvaruje uobiåajenu viziju. osloboðenu okova apstraktne misli koja je svodi na oblast razumu prihvatqivih åiwenica i proširenu i na oblast iracionalnog. koji ne bi bio ni duša leda kao ni duša vatre". 27 Le Surréalisme et la peinture. parcijalne. ona predstavqa „pravu" stvarnost. kako uoåava Ristiã u svome odgovoru na pitawe o åulima u anketi Åequst dijalektike. jedne zemqe åuda koju nadrealisti ÿele ponovo da osvoje. da je san „prirodni deo nadrealnog". saopštivo i nesaopštivo.

51 U drugom manifestu Breton kaÿe da bi „bilo besmisleno pripisivati nadrealistiåkoj aktivnosti samo destruktivni.46 što odgovara wegovoj sopstvenoj viziji åoveka kao „qudske biqke". ili konstruktivni smisao". 131. nadrealistiåka pustolovina je mawe pasivno prepuštawe snagama iracionalnog. izraÿenoj u wegovim romanima. Entretiens (1913—1952). Nije dakle reå o nekom „okamewenom" apsolutu koji se pojavquje kao ugašena zvezda.49 taåki u kojoj. prema marksistiåkoj formuli. najnatprirodnije. Paris 1950. po reåima Bretona. 51 Manifestes du surréalisme. Gallimard. razarawe sa stvarawem.45 a Ÿilijen Grak u woj otkriva analogiju sa satorijem u Zenu. „vrlina pasivnosti. a više kretawe u kome se san spaja sa delawem. München 1966. Gallimard. koji predstavqa „neku vrstu iznenadne iluminacije ili nagloga skoka. kada se pojmovi subjekta i objekta poništavaju a svaka protivreånost išåezava". za razliku od pustolovine Grakovog junaka. 167—168. 197. 49 Uoåi nadrealizma. 50 Point du jour. stvarno dovodi do usklaðivawa te ÿeqe sa spoqašwim predmetom. 48 Bez mere. ali što bezuslovno pripada samo wemu: ÿivotu". 53 Les vases communicants. naziva „raspoloÿivošãu". u Bernhild Boïe. André Breton et les données fondamentales du surréalisme. . „umetniåko stvarawe. odnosno poetska aktivnost koja se za Ristiãa pojavquje kao „sauåesništvo u stvarnom i nadstvarnom"48 i koja nije „beÿawe od ÿivota" nego „egzaltirawe ÿivota u onome što je najtajanstvenije. åiji je ciq da potvrdi neprijateqstvo koje moÿe podstaãi ÿequ biãa u odnosu na spoqašwi svet. u izvesnoj meri. 149. da bi dovelo do „potpunog obnavqawa naše psihiåke snage". konstatujuãi da „to ostvarewe. upijawa". najnadahnutije. potpunog duševnog opuštawa. „izmeniti ÿivot" afirmacijom iracionalnog i. 45 Michel Carrouges. Mišel Karuÿ govori o wenom ezoterijskom i religijskom poreklu. ne treba napuštati stvarnost. Wilhem Fink Verlag.50 Ali.52 a u Spojenim sudovima da ãe buduãi pesnik „prevaziãi obeshrabrujuãu misao o neotklowivom rascepu izmeðu akcije i sna". Houptmotive im Werke Julien Gracqs. 170. nego o izvesnoj „taåki u duhu" koja se „nikako ne moÿe smestiti u mistiånu ravan"47 i kojoj vodi ono što Breton. Ono se kreãe u pravcu „ne-vrednosti akcije". pa je dovoqno samo odrediti wegovo mesto. prema Remboovoj formuli. nego. 14. koje moÿe da ukine suprotnost izmeðu oseãawa ja i postojawa åulnog sveta" predstavqa „jedinu stvar koju vredi traÿiti". obogaãenoj tekovinama psihoanalize. 52 Isto. 33. 216.167 Razmatrajuãi misao o „krajwoj taåki". a time i do izmirewa sa biãem. 46 Fotokopija rukopisa Grakovog odgovora na pitawe Da li vas zanima budizam?. samog tog sveta". posle Ÿida. „lirskim" stavom prema svetu. „preobraziti svet" ukidawem društvenih prepreka koje koåe åovekov slobodan razvoj. Paris 1969. 153.53 Da bi se dospelo do „krajwe taåke" u kojoj svi konflikti nestaju. 47 André Breton.

168 Taj poduhvat predstavqa istraÿivawe nesvesnog. govoreãi da ãe pucati u publiku — i tim åinom nadahnuo Bretona da u drugom manifestu definiše „najjednostavniji nadrealistiåki åin" kao izlazak na ulicu sa revolverom u ruci i nasumiåno pucawe u gomilu. „Nadrealisti su. tu odmeri svoje izgubqene moãi" i neka se „u opštoj otuðenosti odupre svojoj sopstvenoj otuðenosti". da prekinu smešno ulanåavawe åiwenica. Beograd 1980. tajanstvena jer je azijatska. „Neka åovek. Kako zapaÿa Moris Nado. Pesme i poeme. konflikt u kome je Sartr video naåin da se likvidira Edipov kompleks. verovali da mogu da veliåaju smrt i samoubistvo". smešnih igrarija Zapadwaka. neprijateqa kulture. sistematsku sabotaÿu" i da polaÿe nadu „još samo u nasiqe".59 a moÿda donekle i Aleksandra Vuåa da napiše tekst Ako se još jednom setim ili naåela (1929) u kome je reå o sliånom postupku60 — da bi se zatim pretvorio u revolucionarnu akciju koja je u znaku marksistiåke ideologije i koja treba da dovede do promene društvenih struktura. Manifestes du surréalisme.58 Nadrealistiåka pobuna u poåetku ima oblik skandala. kako bi moglo doãi do novog preporoda. on je za nadrealiste i rezervoar sirovih snaga.57 Smisao koji nadrealisti daju reci Istok postaje odreðeniji: ta reå oznaåava prevratniåke i obnavqaåke snage. Aleksandar Vuåo. inspirisanog Lafkadijevim „bezrazloÿnim åinom". „Istok nije samo domovina Mudraca. pomoãu ludila. koji danas jedva preÿivqava. 31. . Albert Camus. velikih rušilaca. Istorija nadrealizma. posmatranog kao oblik odbijawa postojeãe stvarnosti i kao izraz pobune protiv društva.54 i automatskog pisawa pomoãu koga nadrealisti nastoje da izraze „stvarno funkcionisawe misli". La Révolution surréaliste. Stalni revolucionari. Moris Nado. uporedo sa veliåawem åovekove nevinosti. Ali on je i subverzivna aktivnost. U drugom manifestu Breton konstatuje da se nadrealizam nije plašio „da pretvori u svoju dogmu apsolutnu pobunu. 155. naoruÿani goruãom buktiwom poÿara. umetnosti. koji moÿe doprineti „rešavawu osnovnih ÿivotnih pitawa" otkrivajuãi postisnute ÿeqe. navodi da skrenemo pogled k Aziji".55 Nadrealistiåka pobuna koja se raða iz nezadovoqstva postojeãom stvarnošãu ispoqava se kroz ÿestoki konflikt sa svim oblicima vlasti. 155. kaÿe Alber Kami. Manifestes du surréalisme. skrivene i kadre da uzdrmaju istoriju. nada u nove snage. 105. oni su s tragom Atiline kowice ostavqali propast i smrt. prestala je u oåima Bretona i wegovih prijateqa da izgleda kao 'mutna kriza vlade' ". Gallimard. 20.56 A u tekstu Revolucija pre svega i uvek åitamo: „Upravo nas odbacivawe svakog prihvaãenog zakona. kaÿe Breton. 225. 35. Perspective cavalière. L'Hommne révolté. 123. BIGZ. Pa i sama ruska revolucija.61 54 55 56 57 58 59 60 61 Manifestes du surréalisme. veåita domovina 'varvara'. Srpska kwiÿevna zadruga. a naroåito ponašawem Ÿaka Vašea koji je ušao na premijeru jednog Apolinerovog komada sa revolverom u ruci. sa svim što sputava åovekove ÿeqe. sna. potpunu nepokornost. Paris 1951. 1925/5. Beograd 1980.

Paris 1964.169 Za nadrealiste se. Paris 1963. jedan od „revolucionara bez revolucije".65 „neprekidno skidawe okova". sa neizbeÿnim. 22. ispostavqa se da je nadrealistiåki pokušaj povezivawa sna i delawa. Cf. I. P. Gallimard. dakle.67 Što se tiåe Marka Ristiãa i drugih beogradskih nadrealista.62 Protiv sukoba oni prizivaju novi sukob. Naða. Ukidawe antinomija i izmirewe suprotnosti kome oni teÿe pojavquje se kao ishod jedne krizne situacije koja se nikada konaåno ne razrešava. 62 215 63 64 65 66 67 .64 Ako nadrealisti veruju da ãe åovek pronaãi izgubqeni raj i stupiti u jedno novo zlatno doba u kome ãe išåeznuti svi konflikti. koje katkad poprima marksistiåke konotacije. Paris 1972.63 wihovo tragawe za jedinstvom ipak ostaje u okvirima zapadwaåkog mentaliteta gde predstavqa „tragawe za moguãim putem koji ãe nam omoguãiti da se suoåimo. Zlatno doba nije za wih udobna ravnoteÿa nego neprekidno obnavqawe ÿivotnih snaga. da upotrebimo Tirionov izraz. mesta u duši koje se nalazi ispod moguãeg sukoba. 79. oni se. suštinskim prvobitnim rascepom kako bismo bili kadri da savladamo bol koji on nuÿno izaziva". na primer. oni ciq svoga poduhvata ne pronalaze u harmoniji. dakle kroz jedan novi konflikt. PUF. nepobitnim. psihoanalize i marksizma — osuðen na poraz. Révolutionnaires sans révolution. Kamenaroviã. u duhu Marksove formule „preobraziti svet". ali je wihovo angaÿovawe ujedno i kraj srpskog nadrealistiåkog pokreta koji se utapa u marksistiåku ideologiju. tako da on ostaje. Le conflit. da ga pogledamo u lice. 21). ima za ciq „da otkrije u analoškom skladu jedan naåin ÿivota. Perceptions chinoise et occidentale. Za Bretona oniriåke aktivnosti odnose na kraju prevagu nad revolucionarnom akcijom. Les structures anthropologiques de l'imaginaire. 1925/3. upotrebqavajuãi ovaj posledwi termin u jednom krajwe dinamiånom znaåewu koje ne iskquåuje pojam konflikta („ÿiva sila koja povlaåi za sobom stalno napredovawe". V. Laffont. prema postupku „dvostruke negacije" kojim se posledice prve negativnosti ukidaju novim negativnim delovawm. koji dobija pozitivnu vrednost i pretvara se u konstruktivni element.66 S druge strane. kako spoqašwi tako i unutrašwi. André Thirion. Ako u åasopis La Révolution surréaliste unose citat Lao Cea: „Vratiãu ih upotrebi vezanih struna". bilo da to tragawe poprimi taoistiåki oblik simboliånog mesta smeštenog iznad dvojstva. Arcane 17. Gilbert Durand. 117. „veliåanstveni niz koraka koje je åoveku dopušteno da naåini bez okova". u nuÿnu etapu u rešavawu nekih ÿivotnih pitawa. dok kinesko. ili konfuåijanski oblik potvrde jedinstva naše svesti sa svetom koji je okruÿuje". Je les ferai revenir à l'usage des cordes nouées (La Révolution surréaliste. opredequju za revolucionarnu akciju koja ãe dovesti do promene politiåkog i društvenog sistema. a koje Breton naziva „raspoloÿivošãu" ili „slobodom". konflikt koji muåi zapadnog åoveka razrešava subverzivnim åinom koji dobija obeleÿje skandala.

le chef du mouvement surréaliste français. qui se confronte lui-même à ses propres contradictions intérieures. tandis que Marko Ristiã et les autres surréalistes de Belgrade acceptent l'idéologie marxiste et s'engagent dans une véritable action révolutionnaire qui fait disparaître le mouvement surréaliste serbe. la raison et l'instinct. théoriciens du mouvement surréaliste serbe qui s'est développé à Belgrade parallèlement à celui de Paris. tels André Breton. la destruction à la construction. les activités oniriques l'emportent en fin de compte sur l'action révolutionnaire. avec ses besoins et ses désirs. l'individu. . qui obtient une valeur positive en se transformant en un élément constructif. le „bien" et le „mal". dans le monde occidental. se trouve dans un double conflit avec la société qui lui impose sa loi et repousse ses désirs et entre ses propres tendances opposéees. Ce conflit se manifeste par une série d'antinomies que les surréalistes se proposent d'abolir (le conscient — l'inconscient. Dans le surréalisme. le désir — la loi. Pour Breton. et par un acte de subversion qui prend la forme de scandale. le conflit est considéré à la fois comme une modalité de l'„incacceptable condition humaine" et comme un moyen de sa propre abolition. Le point de départ de l'entreprise surréaliste est la constatation que. et Marko Ristiã et Vane Bor. Cette notion. qui englobe la réalité dans sa totalité et qu'ils inventent pour exprimer leur tentative. en une étape nécessaire au règlement de certaines questions vitales. l'amour — la mort. le rêve — l'action) et qui se résolvent dans le concept de „surréalité". Contre le conflit les surréalistes invoquent un autre conflit. le réel — l'imaginaire. n'exclut pourtant pas l'idée de conflit car on accède à la „surréalité" par un cheminement où le rêve s'unit à l'action.170 Jelena Novakoviã LES ASPECTS DU CONFLIT DANS LE SURREALISME Résumé Ce travail examine les aspects du conflit dans le surréalisme en se référant aux textes de ses représentants éminents. Cette tentative est cependant condamnée à l'échec.

Vallecchi editore.: 821. a ono blagovremenije od drugih — uåinio mnogo na obaveštavawu naše kwiÿevne javnosti o zbivawima i novinama u italijanskoj kwiÿevnosti bio je Gvido Tartaqa. prikazi.09 821. Firenze 1920.1 Sastavili su je Ðovani Papini. krepuskolara i futurista do åitavog niza mlaðih autora. o odnosima Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwiÿevnosti moÿemo suditi i na osnovu jedne koliåine arhivskog materijala koju smo qubaznošãu gospodina Iva Tartaqe dobili na uvid. godine Gvido Tartaqa je veoma aktivno pratio zbivawa u novijoj italijanskoj kwiÿevnosti. za wih je. pre svega prevoda i prikaza. Svakako da pri tom nije bez znaåaja spomenuti da su takva interesovawa predstavqala i deo porodiåne tradicije. najviše poznat kao autor kwiÿevnih dela za decu. pisac i mislilac protivreånih opredeqewa. beleške. KQUÅNE REÅI: prevodi. kakvi su postali Ungareti. Pored nemalog broja raznovrsnih kwiÿevnih priloga. i pored originalne pesniåke delatnosti. kwiÿevnik. za vreme i posle Prvog svetskog rata.163. buduãih velikih i znaåajnih imena italijanske kwiÿevnosti. .41. arhivski materijal.09 Tartalja G. na izvestan naåin.41-95 GVIDO TARTAQA I ITALIJANSKA KWIŸEVNOST Ÿeqko Ðuriã SAŸETAK: U radu se prikazuje rad Gvida Tartaqa na prdstavqawu italijanskih pisaca jugoslovenskoj kwiÿevnoj publici i wegovo prisustvo u italijanskoj kwiÿevnosti. 1 Poeti d'oggi. poema. Jedan od onih koji je u posleratnom periodu — ako ne više.UDC 821. Srpski i hrvatski pisci mlaðe i sredwe generacije. pesnik. izbor. od D'Anuncija. pratili su pomno ono što se u italijanskoj kwiÿevnosti dešavalo uoåi.1. antologija. bio vezao i sopstvenu kwiÿevnu karijeru. i 1930.163. Meðu tim materijalom nalazi se jedna antologija italijanske poezije koja se pojavila 1920. Montale.131. Interesovawe za italijansku kwiÿevnost meðu srpskim i hrvatskim piscima izmeðu dva svetska rata bilo je i intenzivno i produktivno. Saba i drugi. godine pod naslovom Poeti d'oggi. ÿeqni kwiÿevnog preporoda i modernizacije. prevodilac. U periodu izmeðu 1920.

Paolo Buci. 2 3 . Letopis Matice srpske 102/1928. koji je prikaz te kwige objavio u Kritici 1921. hteli su da u antologiji predstave upravo svoju generaciju i wen kwiÿevni rad. 1922. Letopis Matice srpske 104/1930. Novi list (boÿiãni prilog). Serða Koracinija i Korada Govonija. godine u Letopisu Matice srpske Gvido Tartaqa je ponovio poduhvat iz Novog lista i pod naslovom Novija italijanska lirika objavio još širi izbor tekstova savremenih italijanskih pesnika. a o tom druÿewu svedoåe mnogobrojne beleške i prevodi pisani po kwizi olovkom. 3/1922. Poreðewem pripremqenog materijala sa objavqenim otkriva se da su iz konaåne verzije ispali prevodi pesama Ðuzepea Liparinija. Kwiga je naišla na veliki publicitet. taånije o prevodu Nika Bartuloviãa wegovog romana Figlio di due madri (Sin dveju majki). 6 Mario Puccini.172 uåesnik u futuristiåkom pokretu. 11/12. 4 Novija italijanska lirika (priredio i preveo Gvido Tartaqa). Novi Sad 244—257. Godine 1928. 7 Masimo Bontempeli (Sin dveju majki). Ðuzepea Ungaretija.7 potom 1931. što nije bez znaåaja. uz osnovne biografske beleške o wima. Primerak antologije kojim se sluÿio Gvido Tartaqa upeåatqivo je i sugestivno svedoåanstvo o wegovoj prevodilaåkoj i. Kritika. 2. kwiÿevni kritiåar. 3/1922. Kritika.3 Zanimqivo je da taj prilog Bibliografija Leksigografskog zavoda ne registruje. godine. CCCXXV/ 1—3. taånije u wegovom firentinskom krilu. Alda Palaceskija. godine o Masimu Bontempeliju. Gvidu Tartaqi. druÿeãi se s wom.2 ona je.4 jedino ova posledwa autorka nije zastupqena u antologiji Poeti d'oggi. CCCXVII/2. Prvi put je to uåinio u boÿiãnom prilogu Novog lista za 1922. bila osporavana i hvaqena. jer je u sluåajevima veãine tih italijanskih autora reå o wihovom apsolutno prvom pojavqivawu u našoj štampi. u svakom sluåaju weno izlaÿewe predstavqalo je prvorazredni kwiÿevni doÿivqaj. opet u Kritici. u zaostavštini koju smo pogledali nalaze se listovi sa prevodima kucanim pisaãom mašinom za koje pretpostavqamo da ih je Gvido Tartaqa hteo uvrstiti u izbor poezije za Letopis. 85—86. Moÿemo ovde spomenuti još neke italijanistiåke priloge Gvida Tartaqe: o savremenoj italijanskoj prozi pisao je u dva navrata: prvi put 1930. Artura Onofrija. kada pod naPoeti d'oggi. 2/1921. 5 Sergio Corazzini. 8/9. Ade Negri. Zagreb 449. godinu kada je pod skupnim naslovom Primeri iz savremene italijanske poezije objavio prevode nekoliko pesama Vinåenca Kardarelija. kritiåarskoj delatnosti. bila višestruko inspirativna. Uz imena koja su se pojavila u Novom listu tu su još i Kamilo Zbarbaro. što je najveãa šteta. åini nam se. Ðovanija Papinija i. uz više podataka o wima i uz uvodni prikaz o italijanskoj poeziji novijeg vremena. Rikardo Bakeli i Sibila Aleramo. upoznao je noviju italijansku poeziju i poÿeleo da je predstavi našoj åitalaåkoj publici. 400—401. na neki naåin. 270—272. i Pjetro Pankraci. Nikole Moskardelija. tvorcu takozvanog magiånog realizma. Neke od autora prisutnih u antologiji Poeti d'oggi Tartaqa je predstavio i u zasebnim prilozima: Koracinija5 pa onda i Puåinija6 1922. Inaåe. Kritika.

non ho nessuna difficolta' a concederle il diritto di tradurre le mie opere in serbo. po svoj prilici. To je najboqe osetio jedan drugi dobar poznavalac italijanske moderne kwiÿevnosti dadaista Dragan Aleksiã. koji o toj Tartaqinoj zbirci u jednoj kratkoj belešci piše izmeðu ostalog: „Moramo priznati da g. Zbirka Pesma i grad.173 slovom Godina dana italijanske proze daje jedan ÿivahni presek prozne produkcije u Italiji 1930. Palaceskija i Sofiåija). VIII. Štamparija i litografija Save Radenkoviãa i brata. Beograd 1924. zamislima. govore nam o nekim kwiÿevnim idejama. U broju VI/5 za 1922. Moguãe pesnik nije ni primetio koliko je blagotvorno dejstvovao na wega Aldo Palaceski. tanto piu' che ho sentito parlar di Lei e mi pare anche di averla conosciuta a Roma nel 1917. Iseåak iz novina pronaðen u zaostavštini. „Vuk". Beograd 1924. Najvaÿniji deo tog materijala jesu dva pisma Ðovanija Papinija iz 1922. godine u Kritici13 i u Srpskom kwiÿevnom glasniku.11 svedoåe o wegovim pesniåkim traÿewima u kojima se åesto zaustavqao upravo pred stihovima pesnika koji se nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. Ovako glase pisma: Pieve S. na kraju krajeva. koji je u toj formi izraza dao najboqe delove moderne talijanske lirike. a to je spontani izraz. Zaåarani krug. teme i postupci u kojima oseãamo prisustvo. Tartaqa ima još jednu notu. CCCXVIII/1—2. i u broju 5/6 za 1921/22. snovima. sledi neke italijanske modele (fragmentarizam italijanske poezije iz prvih decenija XX veka. pokušajima. Govoni) i mnogih drugih koje je prekrio zaborav. a posebno Pesma i grad. Zaåarani krug. godine. dopisnica i listova koji osvetqavaju jednu intimniju.14 Pisma upuãena Tartaqi konvencionalno su qubazna. Pesma i grad. Lirika. o buduãoj kwiÿevnoj karijeri. na primer. U broju 9/10 za 1921. na primer. 1921 Caro Signore. traga i na pesniåko stvaralaštvo Gvida Tartaqe. Papini moli da mu se po izlasku iz štampe pošaqe primerak kwige.9 zatim Lirika. Stefano (Arrezzo) 24. Alvaro. 9 10 11 12 13 14 . „Vuk". godine u kojima on odgovara na molbu Tartaqe da se saglasi sa objavqivawem jedne zbirke svojih priåa koje bi Tartaqa odabrao. preveo i priredio za štampu. koja je moderna i dobra. Beograd 1923. 99—102. Wegove kwige poezije objavqene dvadesetih godina. intuicija forme i spoqna sinteza dogaðawa. Letopis Matice srpske. Papinijeve kraãe tekstove Tartaqa je prevodio još 1921. 105/1931. saglasnost se daje. 8 Godina dana italijanske proze. ÿivotniju stranu odnosa Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwiÿevnosti.10 za koju je predgovor napisao Jovan Duåiã.8 Åitawe i bavqewe italijanskom modernom poezijom ostavilo je. zatiåemo obiqe imena italijanskih autora i onih åije ime i danas nešto znaåi (Bontempeli. i 1922."12 U zaostavštini koju smo spomenuli nalazi se i nekoliko pisama.

Potrebno je pak da se dogovorite i sa mojim izdavaåem (Atilio Valeki. Papinija . Stefano. Stefano (Arezzo) 22. utoliko više što sam åuo za Vas. Napisao bih moÿda za neku vaÿniju kwigu. grazie della notizia e dei giornali. IX. ul. Beograd 1923). nemam nikakvih teškoãa da Vam ustupim pravo da prevodite moja dela na srpski. Ivan Gruden di Lubiana il diritto di tradurre in sloveno il mio ultimo libro (La Storia di Creisto). Postoji i poseban list na kojem je ispisan sadrÿaj kwige: izabranih 11 pripovedaka pod zajedniåkim naslovom Reåi i krv. Arrezzo) poi a Firenze (10. Ne bih umeo (i ne bih mogao) da sada napišem nekakav poseban predgovor za tu kwigu — mislim da ãe Vaš biti dovoqan. forse. hvala na vestima i na novinama. Cordiali ringraziamenti e saluti dal suo G. Obaveštavam Vas da sam g. 8. La prego di darmi anche una copia della traduzione appena sara' uscita — per tutto ottobre saro' quassu' (Pieve S. Papini Pieve S. L'avverto anche che ho concesso al sig. Ha notizie di Cerina? Come sta?? Dov'e'? Cordiali saluti dal suo G. per un libro piu' importante. Via Colletta). Ovaj naslov potiåe od jedne druge Papinijeve kwige pripovedaka koja se zove upravo Parole e sangue (Reåi i krv). 1922 Caro Tartaglia. Coleta 10) Imate li vesti o Åerini? Kako je? Gde je? Srdaåni pozdravi od vašeg Ð. 15 Pisma iz zaostavštine koju smo pregledali. Meðu kwigama koje je posedovao Tartaqa postoji i kwiga Papinijevih priåa Il Tragico Quotidiano i Il Pilota Cieco i u kojoj su vidno obeleÿene pripovetke odabrane za prevod: na unutrašwoj strani zadwih korica kwige Tartaqa je olovkom skicirao naslovnu stranu svoje buduãe kwige u dve verzije: Maštawa i krv (sa naznakom: odabrao i preveo Gvido Tartaqa. Postoje i listovi.174 Ma bisogna che Lei si metta d'accordo anche col mio editore (Attilio Vallecchi. godine. La scriverei. Srdaåni pozdravi i zahvalnost od vašeg Ð. Molim Vas da mi primerak prevoda date åim izaðe — tokom åitavog oktobra biãu ovde gore (Pjeve S. Stefano. Non saprei (e non potrei) ora scrivere una prefazione speciale per il volume — credo che la sua bastera'. a åini mi se åak i da sam Vas upoznao u Rimu 1917. Firenca) kome moÿete u moje ime pisati. Rikazoli. U prevodu glase ovako: Dragi gospodine. Papinija Dragi Tartaqa. Firenze) al quale puo' scrivere a nome mio. Ivanu Grudenu iz Qubqane ustupio pravo za prevoðewe moje posledwe kwige (La Storia di Cristo). Papini15 O tom projektu Gvida Tartaqe postoje još neka svedoåanstva. dok u zagradi stoji Maštawa i krv. rukom pisani. Areco) potom u Firenci (ul. u drugoj verziji sve je isto izuzev naznake: preveo i predgovorom propratio Gvido Tartaqa. 8. via Ricasoli.

inaåe. bio uvršãen u antologiju Poeti d'oggi. poput Macinija. ma ancora non si e' pubblicato il n. mi pare di averLe mandato due copie dell'opuscolo antidanunnziano. e il 3. Grazie17 16 M. credo. radujem što vam se svidela moja fi- . la quale ha infatti avuto all'estero molto successo (e anche in Italia). u bratsku saradwu Italijana i Slovena". Suo aff. Nadao sam se da ãu Vam moãi poslati åasopis Aperusen sa Vašim stihovima.175 gde Tartaqa govori o Papiniju. Se una Le e' di troppo e puo' rimandarmela.S. s jedne strane. in Jugoslavia che' la montatura D'Annunzio ha dato fastidio e ne da a tutti. Središwa tema wihove prepiske jeste eventualna pomoã u pogledu uzajamnog predstavqawa italijanskoj odnosno jugoslovenskoj publici. Beograd 1923. Reåenica koja ilustruje jedan veoma vaÿan istorijsko-politiåki trenutak vezan. „Buduãnost". III/2. i znaåajnog åasopisa La Voce. sara' letta con piacere. mi sembrano assai degni). 17 Iz zaostavštine. godine u beogradskom åasopisu Buduãnost. u ono doba veoma uticajnog intelektualca. mi faro' un onere d'inviar alcune copie. godine na adrese u Splitu. postaraãu se da Vam bude poslato nekoliko primeraka. Mi scriva di Lei e del suo lavoro. credo. ali još nije objavqen broj avgust-septembar. te nove politiåke tvorevine od strane intelektualnih krugova oko Ðuzepea Precolinija. preveo Gvido Tartaqa. ma al popolo Jugoslavo piu' che mai (io sono con Prezzolini: e credo mazzinianamente a una collaborazione fraterna tra italiani e slavi). Appena uscito. 90—96. osnivaåa. za prihvatawe. Mario Puåini je nastojao da preko Tartaqe jugoslovenska kwiÿevna javnost bude upoznata sa wegovim romanima. Speravo di poterle mandare la rivista Aperusen coi suoi versi. Sono intanto assai lieto che le sia piaciuta la mia filippica antidannunziana. Se lei la tradurra'. danas malo poznatog kwiÿevnika. Veoma se. Mario Puccini P. tekst u prevodu glasi ovako: Poštovani prijatequ. sada ste veã verovatno dobili moju posledwu kwigu priåa (prva i treãa mi deluju priliåno dostojne paÿwe). Preslišavawe savesti jednog åoveka iz nove generacije. Puåinijev tekst protiv D'Anuncija objavqen je uz pomoã i u prevodu Tartaqe 1923. za privrÿenost ideji jugoslovenstva Gvida Tartaqe i. e creda alla mia buona amicizia. Puåini. a quest'ora Ella sara' anche in possesso. i 1923. di agosto-settembre. sasvim atipiåno. Zagrebu i Beogradu iz pera su veã spomenutog Marija Puåinija. Nekoliko pisama i dopisnica (taånije sedam dopisnica i tri pisma) upuãenih Tartaqi tokom 1922. del mio ultimo volume di racconti (il 1. 139—143. izmeðu ostalog. Evo teksta spomenute dopisnice u celini: Egregio amico. s druge strane. koji je. mi fara piacere. verovatno je reå o spomenutom predgovoru za kwigu. Zašto smo protivdanunzianci. meðutim. 3. Åim izaðe.16 Karakteristiåna je s tim u vezi jedna Puåinijeva reåenica sa jedne dopisnice u kojoj govori o šteti koju je D'Anuncio naneo jugoslovenskim narodima i nastavqa: „ja se slaÿem sa Precolinijem i verujem. Veã smo spomenuli Tartaqino predstavqawe Puåinija u zagrebaåkoj Kritici.

Poiché' tutti quegli avvenimenti piccoli. Blizanci). col guardare il mondo dall'altezza d'oltre i tetti con luna lipika protiv D'Anuncija koja je i u inostranstvu imala uspeha (kao i u Italiji). biãe mi drago. Hvala 18 Zahvaqujuãi koleginici Persidi Lazareviã sa Univerziteta u Peskari. u Puåinijevim pismima u više navrata spomiwe se objavqivawe pesama i propratnog teksta o Tartaqi najpre u uglednom åasopisu Nuova Antologia (što je propalo). Proleãe. Åini mi se da sam Vam poslao dva primerka kwiÿice o D'Anunciju. Ako vam jedan ne treba i ako mi ga moÿete poslati. Dio lo sa. ad intervalli come scie di lapislazzuli sul ciclo vespertino e che rinascono di tempo in tempo come spente visioni notturne. Dogaðaj. godine. poput Macinija. Ho sognato un fiore grande e bianco. lo colsi in qualche luogo dalla terra umida ed in sogno sono passato presso il cancello della cara e ho lasciato il fiore sulla finestra che odori o che muoia. a onda u lokalnom åasopisu iz Foliwa (Foligno) koji je najpre izlazio pod imenom Aperusen (1922). Ako je prevedete. Cara. a tratti. koje je po svoj prilici on sƒm preveo na italijanski. i od propratne beleške koju je potpisao Mario Puåini: Letterature straniere I. un sonnambulo.176 Što se tiåe uzvratnog predstavqawa kwiÿevnog rada Gvida Tartaqe italijanskoj publici. Srdaåno vaš Mario Puåini P. utoliko pre što se iz zaostavštine koju smo pregledali ne vidi da li je sam Tartaqa ikada dobio primerak tog broja Aperusen-a. all'alba dimmi: col primo sole dalla finestra ti si effuse l'odore del fiore del mio sogno? II. da bi potom promenio ime u Il Concilio (1923). . L'avvenimento Mi tormenta il pensiero se io non sia stato. che ricordo. S. mislim da ãe biti rado åitana u Jugoslaviji zato što D'Anuncijeva podvala smeta svima a jugoslovenskom narodu pogotovo (ja se slaÿem sa Precolinijem i verujem. nell'infanzia. Pišite mi o sebi i o svom radu i verujte u moje iskreno prijateqstvo. Uspeli smo da doðemo do primerka spomenutog åasopisa Aperusen18 i ovde u celini objavqujemo prilog posveãen Gvidu Tartaqi. Intima II mio sogno di stanotte era ingenuo e romantico. u bratsku saradwu Italijana i Slovena). Prilog je objavqen u rubrici Letterature straniere i sastoji se od åetiri pesme Gvida Tartaqe (Intima. Na jednoj od dopisnica åitamo da ãe Tartaqine pesme biti objavqene u broju za oktobar 1922. quando ti svegliasti questa mattina.

alla periferia. . . . . . III. follemente la quale soffre come puerpera nelle doglie del parto e tutto causa uno scialbo pensiero di avvenimento il quale soltanto forse avvenne e forse no. . . . Ha sognato qualcuno stanotte la propria morte? il prprio morire? Lo sento: egli deve avere fratellanza spirituale con me . . solo durante la pioggia estiva del pomeriggio mi viene da piangere la coscienza mia stanca. . . . IV. . cosi'. . Primavera E' caduto un uomo dal terzo piano: un muratore della Slavonia. . . Gemelli Deve essere maestoso anche quello che non fu creato nelle sette prime epoche di creazione. . . . . . .177 piena tra larghi rami di noce li' dietro cancelli silenziosi ed i quali significano pure una vita intera e totale …un fanciullo va nella notte e fissa la luna e stende le mani inconscio verso prati lontani… io credo che fossero stati e che non sono sogni. . . ne' poi. . . . . nel mattino d'aprile. dinanzi un bicchiere di vino — gli occhi lacrimanti gli lucicavano sotto la lampada. . impallidisce sempre piu'. . . Il cervello mi hanno tormentato i racconti di visioni gigantesche che si intralciano con musica negra nello spazio e circolano nell'aere mio impossibile di fantasie trafiggendo il cielo gelato nel petto dell'Orsa maggiore nel giorno della Purificazione e che portano nei fianchi fiamme d'altri mondi come segni miracolosi ed amuleti. che la traccia loro impallidisce. Eppure spesso sento con rincrescimento disperato. non si ripetera' a dispetto della carne giovanile e dell'inquietudine dello spirto che soltanto sogna la ribellione. E qualche volta. con maniche rimboccate. . . . Lo videro iersera in un'osteria. . Ed una ragazzina portando Grieg sotto il braccio passando per la via fatale cantava sottovoce un'argentea aria primaverile. dell'avvenimento che il tempo ha ingoiato fatalmente. dall'alta costruzione al sole mentre l'odore di lilla' s'effondeva per l'aere primaverile. . e che non si ripetera' mai piu'. . anche se avvenne. che lamenta e che viaggia per sentieri abbandonati e che rode se stessa. . . . ed il quale. .

per prima. Sigurni smo. e sapientemente. br. nedoreåenosti narodne poezije: jednog. zaduÿeni za prevode pojedinih navedenih autora. nekad u zagradi nekad bez zagrade. in Italia. naravno. Gvido Tartaqa je sebe beleÿio slovom T i ono se nalazi iza imena D'Anuncija. cosi' nella tecnica. forse nell'infanzia veduto la sua trasformazione in stella lontana? Questo dev'essere un viandante. Ne znamo. Sibe Miliåiã.19 Posebnu paÿwu zavreðuje jedan list iz spomenute zaostavštine koji svedoåi o još jednom kwiÿevnom projektu. koji bi bili. Todor Manojloviã. P. Nije uvek jasno da li je podela definitivna ili ne. lo presento. Na listu je ispisano. prima imaginate a gioai dei viandanti venturi Guido Tartaglia Guido Tartaglia e' un poeta di Spalato. svim modernim iskustvima kako bi se wegov plemeniti duh i wegov veoma fini senzibilitet mogli što lirskije izraziti. C'e'. naÿalost nerealizovanom. ponekad. da je na tom listu krug najznaåajnijih delatnika u obla19 Aperusen. kako u tehnici tako i u mislima Gvida Tartaqe nešto od zrelog umetnika koji se koristio. . un artista consumato: che s'e' giovato. di tutte le esperienze modernissime perche' il suo nobile animo e la sua sensibilita' finissima si definissero in termini il piu' possibile lirici. P. U wegovoj poeziji ima åistote i. jugoslavo. od imena tu su Mihovil Kombol. meðutim. Vladimir Nazor. Boÿidar Kovaåeviã. 25 imena velikana i znaåajnih autora italijanske kwiÿevnosti od Dantea i Petrarke do mladih autora koji se upravo nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. meðu kojima i Tartaqa. in sogno. mio compagno spirituale. Chi sa se ha quando. morira' con me nello stesso istante e con me s'innalzera' oltre le nuvole e salira' sui Gemelli per disegnare col tremolio del suo splendore sopra mari e laghi nuove e mirabili forme magiche. pretpostavqamo. beleška u prevodu glasi: Gvido Tartaqa je jugoslovenski pesnik iz Splita. M. Ante Cetineo. 536—538. koji je vezan za italijansku kwiÿevnost i u kojem je trebalo da uåestvuje i Gvido Tartaqa. pre svega. Reå je o pravom pesniku i åasopis Aperusen veoma je sreãan što ga pre svih moÿe predstaviti u Italiji. il candore e talvolta l'imprecisione della poesia popolare: soprattutto di un popolo giovane ancora in atto di crescenza. Ante Petraviã. mladog naroda koji se još uvek razvija. hronološkim redom. i to umešno. nalaze se imena srpskih i hrvatskih pisaca i prevodilaca. E' un vero poeta che Aperusen e' lieta di far conoscere. prima. Naporedo sa tim imenima. Ma c'e' anche. il quale crede nella realta' dell'impossibile e nella realta' di cio' che non esiste nel monco senso umano per lo spazio ed il tempo. da li je Gvido Tartaqa sƒm smislio nacrt za tu ambicioznu antologiju italijanske kwiÿevnosti ili je to rezultat zajedniåkih dogovarawa sa nekim od potencijalnih saradnika. Ima. Olinko Delorko. takoðe. Palaceskija. M. Egli. come nel pensiero di Guido Tartaglia. nella sua poesia. Ungaretija i Kardarelija. Foligno. 10.178 che questa notte sognai la stessa cosa.

we can also evaluate Gvido Tartalja's attitude to Italian literature on the basis of a certain amount of archive material which we were able to study by the courtesy of Mr. did quite a lot in informing our literary public about the events and novelties in Italian literature. Ivo Tartalja. In addition to a significant number of various literary contributions. Ÿeljko Ðuriã GVIDO TARTALJA AND ITALIAN LITERATURE Summary Gvido Tartalja was a writer. Certainly. poet. In the period between 1920 and 1930. if not more comprehensively.179 sti prevoðewa i širewa znawa o italijanskoj kwiÿevnosti na našim prostorima dobro omeðen i da u wemu Gvido Tartaqa zauzima svoje zasluÿeno mesto. it should be mentioned that such interests also represented a part of his family tradition. he very actively observed trends in recent Italian literature. primarily translations and reviews. best known as an author of literary works for children. This research endeavour is dedicated to shedding light on these above-mentioned dimensions of Gvido Tartalja's literary work. then more promptly than others. too. as well as to his original poetic work. in a way relating his own literary career to them. translator. . He was one of those who in the post-war period.

.

KQUÅNE REÅI: parnaso-simbolizam. nije izuåavana. a preuzeo je i postupke poentirawa.41-14.41-95 PARNASOSIMBOLISTIÅKA POEZIJA R. polemisao sa savremenicima. Lirske minijature. smrti i Boga. godine. kwiÿevnu i likovnu kritiku. Afroditin vrt. do 1922. Ulis. Erotikon. manifeste. Rakiãa.09 Drainac R. qubav. Banket. ali je wihovo interesovawe najåešãe privlaåila avangardna faza jer je. Disa i Panduroviãa. drame.163. dvanaesterac (aleksandrinac). Åovek peva. Avangardna faza traje do 1930. Dah zemqe. Pisao je poeziju. DRAINCA Slaðana Miliã SAŸETAK: Poezija R. tradicionalizuje svoje pesništvo. Iskrcavawe na Javu. pa su mu posledwe pesme u duhu parnasosimbolizma. uz smeliju erotiku u odnosu na raniju poeziju. bavio se novinarstvom. rima. i u mawoj meri Vojislava Iliãa. 1899 — Beograd. poentirawe.163. Nakon toga Drainac neguje uporedo nadrealistiåke elemente i socijalnu poeziju. Bandit ili pesnik. a od 1938. U prvoj zbirci i pesmama pre we dominiraju motivi platonske qubavi. Druga zbirka u celini je ispevana u slavu qubavi i ÿene. deskripcija. Jedan je od najplodnijih pesnika svog vremena sa jedanaest zbirki poezije izašlih u razdobqu od 1920. parnasosimbolistiåka. Mnogobrojni su kritiåari koji su o Drainåevoj poeziji pisali. Drainac se dosledno drÿao i omiqenog stiha svojih uzora. do 1940. 821. saobraÿena sa evropskim pesni- . To su: Modri smeh. iako je u kritici navoðena. dvanaesterca. Rade Drainac (selo Trbuwe kod Blaca. Voz odlazi. Bog. Ovom periodu pripadaju prve dve zbirke: Modri smeh (1920) i Afroditin vrt (1921). erotika. kada Drainac svoje pravo ime (Radojko Jovanoviã) mewa i postaje avangardni pesnik. Drainca je od svog poåetka 1916. Prva faza Drainåevog stvaralaštva. pripovetke i romane. u åemu se nije mogao naslutiti veliki preokret koji nastaje 1922. godine. godine parnasosimbolistiåka i tada se pesnik potpisivao svojim pravim imenom — Radojko Jovanoviã. 1943) znaåajan je srpski meðuratni kwiÿevnik. godine. putopise. Drainac je kao pesnik prošao kroz više faza. Obeleÿen je oåiglednim uticajem Duåiãa. smrt. Zapoåeo je kao sledbenik Duåiãa i Rakiãa. kadencirawe.UDC 821. kadencirawa i rimovawe.

San. Rakiã. Jesewa šetwa. leksici. blizu Pariza. Drainac je zaista na svojim poåecima verni sledbenik parnasosimbolizma i to je vidqivo svuda — u motivima. što je najranija godina o kojoj imamo pouzdano svedoåanstvo. Sledeãe godine (1919) Drainac se vraãa u Srbiju i neke od pesama Modrog smeha nastale su tada: U junske noãi. Ispod pesme U sumraku (objavqene 1919) Drainac je zapisao: „Lion. I u izborima Drainåeve poezije situacija je ista. Drainac prekida saradwu sa ovim åasopisom i poåiwe da objavquje u Balkanu. Povlaåeãi se preko Albanije. Ispovesti. Najuoåqiviji su uticaji Vojislava Iliãa. Pošto zbirka izlazi 1920. Nijedna od pesama objavqenih u åasopisima nije ušla u Modri smeh iako su u ovoj zbirci i pesme iz ratnog razdobqa. Duåiã. godine samo još dve su datirane: Viðewe (1917) i Jesenski uzdah (1917). Dis i cela plejada mladih i najmlaðih. a sredinom 1920. sredinom decembra 1915. I. Pohvalio je iskrenost. kw. I. åiji su ðaci izdavali list Naša nada. maja 1920. U wemu marta 1916. Iz tog su perioda i pesniåki poåeci. dospeo je u Valonu. retko se nalaze u izborima i antologijama. U napomeni na kraju Drainac beleÿi: „Sve ove pesme napisao sam od sedamnaeste do devetnaeste godine"1 Sem navedene beleške. a ovde se citira iz Dela R. Jedina kritika Modrog smeha saÿeta je i sarkastiåna: „U kwizi su zastupqeni svi naši pesnici. odakle je upuãen u Francusku. najvredniji deo Drainåevog kwiÿevnog rada. Rambera kod Liona. Pesme nastale pre 1922. a kritikovao sve ostalo. U svesci ima i nekoliko vlastitih pesama autora. Izašla je u 3abavniku lista Epoha u novembru 1919. Drainåev školski drug u Francuskoj. ocena je u suštini taåna. stilskim sredstvima. godine koju je Drainac proveo u Srpskoj školi u Sen Ÿanu. u jeku nastupa avangarde." (Beleška je objavqena u listu Progres od 25. U ovom mestu obreo se nakon napuštawa škole poåetkom godine. godine. što je smešta u drugu polovinu 1917. Oba naša Vojislava. Jedna pesma je objavqena u Beogradskom dnevniku. Panduroviã. u ritmiåko-intonacionim postupcima. Drainca. 1917) i Jesen u mom selu (Devese. Od ostalih pesama objavqenih 1919. On je u izveštaju o godišwem radu Ðaåke druÿine u Srpskoj školi u Sen Ÿanu spomenuo i Drainca. 1916". Epilog. To je prvi objavqen Drainåev kwiÿevni rad. Prvu ocenu izrekao je Velibor Gligoriã. Jesenski uzdah je prva objavqena Drainåeva pesma. skali oseãawa. 1918.) Iako porazna. Drainca. u izboru stiha i strofe. izlazi Drainåeva Priåa bez naslova. Ispod we je zapisano „Saint-Jen sur mer". . Pohaða licej Sv. 449. navedena 1 Dela R. kw. Beograd 1999. to dokazuju i beleške uz pesme Jesen (Saint-Jen sur mer. Za pesmu Zimski snovi Drainac je zabeleÿio da je nastala u Park Sent Moru. Najveãi broj ranih pesama izašao je u Epohi. Modri smeh i pesme pre wega nisu imale veãeg odjeka u kritici.182 štvom. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. 61. Jovana Duåiãa i Milana Rakiãa. Teško je utvrditi koja je Drainåeva prva pesma jer veãinom nije beleÿio kada i gde su nastajale. 1917). Ono što se pouzdano zna jeste da je kwiÿevnim radom poåeo da se bavi kao ðak izbeglica u Francuskoj.

Aprilski uzdah. Novi Sad 1975. To lirsko ja dominira Drainåevim ranim pesmama i daje im ispovedni ton. van savremenih kwiÿevnih tokova. ali je po svemu sudeãi Drainac Iliãevu poeziju poznavao iz šireg izbora. strah i misao o smrti. sumorno nebo…/.3 Drainåeva pesma Zimski snovi razvija taj motiv. Vojislav Iliã uticao je na Drainca deskriptivnom poezijom. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Drainac. kao u pesmama Tišine me plaše. a u pesmi Svakom onom koji pati Drainac se åak vraãa romantizmu i romantiåarskom sawaru i usamqeniku: Druÿe i brate. Na wega su uticale i mawe poznate Iliãeve pesme. U poznu jesen) i one su mogle da budu dovoqne za uticaj na mladog pesnika. Znaj da jedan åovek tvoje teške rane Oplakuje bolno i iskreno qubi. Jesen u mom selu. u ovom sluåaju. /Sivo. Doÿivqaj nestajawa naglaša2 Sve Drainåeve pesme u ovom radu citiraju se iz Dela. On uglavnom luta sƒm i bez ikakve utehe. Nakon opisa zamrzlog pejzaÿa i neizbeÿnog „jecawa" vetra. Atiða. pejzaÿu daje simboliåno znaåewe — on treba da iskaÿe stawe pesnikove duše. Posledwi ciklus Modrog smeha i zove se Jesewi uzdah. /Sivo. (1886). dok antiåki motivi i satiriåna poezija nisu uopšte inspirisali Drainca. sumorno nebo…/. teskobu. U Iliãevoj pesmi Elegija (1880) javqa se strah pred jesewim predelom: I strahom srce uåas se pritaji Gledajuãi mutno na jesewi dan.2 Drainac je naroåito prihvatio Iliãevu sliku jeseweg pejzaÿa. Takoðe ne preuzima ni u jednoj pesmi Iliãev stih. Sa pejzaÿa se uvek prelazi na emocije. ma sa koje strane! Kad ti bol nanese ovaj narod grubi. Gospoðici N. U skoro svim detaqima Drainac gradi jesewi pejzaÿ iz Iliãevih pesama Elegija (1880). /Sivo. . sumorno nebo…/ (1886). heksametar. Matica srpska.183 kritika oštra je i stoga što u takvoj kwiÿevnoj klimi Drainac deluje još više kao zakasneli epigon. U poznu jesen. Pod qupkim nebo (1883). 3 Iliãeve pesme navode se iz Pesme. San (1883). lirski subjekt ispoveda svoj strah: Sam sam… Drhtim… Stra me… Åini mi se sada Da se diÿu mrtvi… Kod oba pesnika jesewi odnosno zimski pejzaÿ. Nema pesama u kojima se lirski subjekt gubi kao što je sluåaj u Iliãevim pesmama Jesen. Beograd 1999. izazivaju patwu. U poznu jesen (1889). Priroda je podstrekaå seãawa i oseãawa. Od pomenutih pesama tri se nalaze u Popoviãevoj Antologiji novije srpske lirike (Jesen. Ako se neko i pojavi pored lirskog subjekta. Veåe. kao i Vojislav Iliã. Jesen je najzastupqenije godišwe doba u Drainåevim ranim pesmama. to je draga. Jesewa šetwa.

skrhane vetrom. Sve se to nalazi i kod Iliãa i kod Drainca. mrtav listak padne (Jesen) U mom selu sada mrtvo lišãe pada (Jesen u mom selu) . Na smrt asociraju i uvelo lišãe.. sumorno nebo…/) Drainac: Kroz spletove crnih ogolelih grana (Jesewi uzdah) Sa drveãa åesto. Iliã: I uvelo lišãe na zemqicu pada (Zadocweli putnik) Uveli ladoleÿ veã je sumorno spustio vreÿe I listak posledwi vene od zimskog studenog daha (Zimska idila) A dole. ÿuta kao i mutni vidik u kome se gubi sve što okruÿuje lirskog subjekta. vrane ili gavranovi. Evo nekoliko karakteristiånih stihova kod Iliãa: Sve obavi jesen maglovitim velom (Zadocweli putnik) Jesewa magla zemqu krije (Gosdoðici N. I Drainac ima sliåne slike: I duboka seta ovih mutnih dana (Jesewi uzdah) Jesen… Mutno veåe… Neprozirna magla (Jesewa šetwa). po zemqi granåice leÿe (/Sivo. 1886) Mutno je nebo svo (U poznu jesen).184 vaju i boje: crna. siva.

Zaplaåe se gorko pa opet prestane (Zimski snovi). . Isti postupak se uoåava u slici vetra. da l' znate. A vetar sumorno zviÿdi Drainac ne samo da preuzima kroz istu personifikaciju nego ih pojaåava poreðewem koje kazuje qudsku ÿalost i patwu: I jauåe vetar k'o bolesna deca (O da l' znate) Svu noã vetar plaåe k'o za bratom sestra (Svu noã dugu).185 A ja mislim. . kod Drainca zvono „plaåe" (O. . U pesmi Zimski snovi Drainac razvija to poreðewe i vezuje ga za dušu. Drainac insistira na tom znaåewu personifikujuãi zvona. Nestajawem predmetnog sveta i vizuelne slike pojavquje se zvuk. . . åime se s deskripcije prelazi na doÿivqaj lirskog subjekta. . U nekoliko stihova on varira i razvija sliku iz Iliãeve pesme Zimska idila. Dok kod Iliãa zvona „jeknu" (Molitva) ili „zatutwe" (Jutro na Hisaru). . . . . na uvele grane. . Na opalo lišãe i na lednu jesen (Jesewa šetwa) Pada svelo lišãe (Prokletstvo). ali joj daje pesimistiåno znaåewe: Dok s planina vihor besnom hukom briše (Jesenski uzdah) I dok vihor lomi gole jablanove (Jesenski uzdah) . k'o plašqiva deca. . Drainac uvodi kroz vihor. . . . uspostavqajuãi direktno vezu izmeðu pejzaÿa i preÿivqavawa: Umrli su glasi… Samo vetar jeca… Zimska noã miriše na veåite rane. Moja bona duša. . istovremeno unoseãi dinamiku u umrtvqen i statiåan pejzaÿ. Zvono u sumraku) i „jeca" (Veåe). tuÿan. Iliãeve slike iz pesme U poznu jesen: Åuj kako jauåe vetar kroz puste poqane naše . . Kod obojice pesnika to je zvuk zvona kao najava opela. . Preteãu silu koja uništava ÿivot.

a u drugoj ona „davi". uz mawe-više ograniåen leksiåki fond. Jedan od åestih Iliãevih epiteta je sumoran. a kod Drainca izazivaju strah: „I plaše me zvezde što se nebom krune" (Tišine me plaše). kao i u teÿwi da se pejzaÿu dƒ metafiziåko znaåewe. I Drainac ga upotrebqava vrlo åesto da bi uspostavio vezu izmeðu prirode i emocija: Oh! Kako je jesen sumorna i ledna! (Jesen) Ceo svod sumorni zgrlila bi ruka (U duboku jesen) U sumornoj tuzi crni vidik åami (Krik) Ja se mrznem ceo i sumor me davi (Prokletstvo). što ne znaåi da ga nije åitao.186 I vihor ledni obalama brišu (Jesen). Zvezda). Drainac i Šantiã povezani . a time i spokojstva. a ona se kod Drainca ne pojavquje. smrt. godine u kojoj se jesen slavi kao vreme obiqa i plodnosti. a osnovno znaåewe jeseweg i zimskog pejzaÿa nikad se ne mewa. qubavi i sreãe. Studen se u pesmama sa zimskim pejzaÿem pretvara u studen duše. Šantiã nije meðu onima za koje se moÿe tvrditi da su ostavili veãeg traga u Drainåevom pesništvu. Jaåi uticaj simbolista ogleda se i u leksici. „bajnom noãi" (Qubav). u oseãawa usamqenosti. Drainac je iz Iliãeve poezije preuzeo sliku jeseni za iskazivawe pesimizma. a kod Drainca se „ceri" (Viðewe). tako su proleãe i leto sinonim radosti. I kao što je jesen sinonim za patwu. Dis se moÿe prepoznati u nekim pesmama. Duåiã i Rakiã su dominantni uzori Drainåeve parnasosimbolistiåke faze. nedostatka qubavi i radosti. a Panduroviã samo u opštem pesimistiånom pogledu na ÿivot. U prvoj studen „briše nad umornim selom". Ovakvu sliku Drainac je mogao da naðe u Iliãevoj pesmi Elegija (1880). Drainåeva slika jeseni nastaje varirawem istih motiva. U takvim pesniåkim slikama primetniji je uticaj simbolista jer se Iliãeve pesme zasnivaju na slovenskoj mitologiji. Upotrebio ju je u pesmama Zimski snovni i Prokletstvo. ali na wega nije uticala pesma Jesen iz 1883. Kod Iliãa „bledi mesec sja" (U noãi. pesimizam. Kod Iliãa „zvezdice mile rasipaju zrak" (Zvezda) ili „trepere åudnim krasom" (Duh prošlosti). koje takoðe poåivaju na elegiånom raspoloÿewu. Iliã je bliÿi romantiåarima sa „tavnom noãi" (U noãi). Drainåev „modri suton" unosi Duåiãev kolorit u pesmu.

kroz nebo beskrajno Jedno åudno biãe prelete sa hukom I mesec se potom zaceri nad lukom. simbolika pejzaÿa). Pesma Anðelkoviã vezir. Meseåev „srebrn put" (Pored vode)4 i „hladno srebro" u Drainåevoj pesmi nalaze svoje mesto u stihu „I puåina mora srebrom mesec boji" (Dubrovaåka serenada). Takav uticaj je još vidqiviji u pesmi Debarska vraåara. i sam sebe vide. Kopqanici. U posledwoj strofi Milutin Pobede prosniva. Anðelkoviã vezir i Debarska vraåara. Uti4 Sve Duåiãeve pesme. sa podnaslovom Iz davne prošlosti. Slava. Nebesko predskazawe pobede hrišãanstva nad islamom je kroz fantastiku uobliåen motiv nepobedivosti i siline srpske sredwovekovne drÿave iz Duåiãevih pesama Car. Dubrovaåka serenada je pesma sa motivom trubadurskog udvarawa gospi pod prozorom. Kao što je u Debarskoj vraåari svetli kraq u tamnoj noãi. citiraju se iz Pesme. 1908. spaja istorijsko i mistiåno: pesma mujezina „jeca u mistiånoj stravi".187 su ošptim odlikama našeg parnasosimbolizma. qubavna patwa. Gde putawom slave åvrstom nogom ide. U obe Drainåeve pesme uoåava se paralelizam izmeðu pejzaÿa i dogaðaja (mraåna noã i mistiåno predskazawe). Beograd 1908. ali to ni izdaleka nije uticaj koji su izvršili na Drainca Duåiã i Rakiã. kao i kontrast tamnog okruÿewa i istaknutog junaka. mogu se povezati sa Drainåevom qubavnom lirikom nekim motivima (oåekivawe drage u vrtu. Ÿitije. usmerenim da efekat postiÿu vizuelnošãu pesniåke slike i simboliåkim poentirawem u posledwoj strofi. Uticaj Duåiãevih Dubrovaåkih poema vidqiv je u Drainåevim pesmama Dubrovaåka serenada. kao poenta. Srpska kwiÿevna zadruga. Iz ovih stihova se vidi i odakle Draincu slika nebeskog predskazawa. Pejzaÿ je preuzet iz Duåiãevih Jadranskih soneta. Šantiãeve qubavne pesme u zbirkama iz 1901. Posledwa strofa. Teÿwa da se postigne mistiåna atmosfera prisutna je i ovde u slikawu vraåare koja treba da predskaÿe kraqu Milutinu buduãe pobede. i 1911. ali sa sjajnim nakitom („S prstiju wegovih sjaje madoperi"). Radovište. tako je u pesmi Anðelkoviã vezir junak u noãi bez meseåine. nudi fantastiånu sliku: Jer sa dugim krstom. Na isti naåin u Duåiãevoj pesmi Ÿitije car Dušan vidi svoje pobede: …kako proðe svodom strašna sen Nemawe pobedniåkim hodom. . U wima Drainac ÿeli da postigne sliku jednog trenutka. sem posebno navedenih. koja takoðe ima podnaslov Sonet iz davne prošlosti. Obe pesme su stvorene istim postupkom.

bol i sreãa iznenadno dolaze.188 caj Duåiãevih Carskih soneta ogleda se i u sonetnoj formi navedenih Drainåevih pesama. Pesma Jesen u mom selu po naslovu i prve dve strofe tipiåna je deskriptivna pesma. a glasi: „Qubav. Wihova tematika je takoðe qubavna. Drugi deo qubavne poezije slavi uÿivawe u qubavi u rasponu od platonskog do åulnog i to vodi do nekih Rakiãevih pesama. 213. godine i podseãa na Disovu pesmu Meðu svojima. što prošlog leta. III. Polovina pesama iz periodike i Modrog smeha jesu qubavne pesme. Motiv nesreãne qubavi Drainac åesto povezuje sa deskripcijom. Lirski subjekt se pita: A šta radi Ona usred moga sela?… Da li stalno plaåu wene lepe oåi?… Kolika je tuga wenog dobrog srca?… Kolike su patwe wene neÿne duše?… Boÿe! Šta je s wome? — Da li tuÿno grca Dokle lišãe pada? — Šta li radi sada? Pesma je nastala u Deveseu 1917. Pesma O da l' znate? završava se sledeãom strofom: O da l' znate samo."5 Jedan deo pesama ispovednog je karaktera i govori o nesreãnoj. Ti. SD. . o ÿeni koja nanosi bol i u wima je primetniji Duåiãev uticaj. U Drainåevim pesmama iz prve dve zbirke dominiraju motivi qubavi i ÿene. koja je takoðe nastala u izbeglištvu. I u pesmi Krik patwa zbog qubavi uveãana je doÿivqajem prirode: Jesen… Pustoš… Ladno… I samrt se bliÿi… Dosada i åama… Jecawe i suze… O s oåiju mojih val crnine diÿi. da vas neko sada U oåaju ÿudi i za vama jeca Dok nad tmurnim gradom vejavica pada I jauåe vetar ko bolesna deca. Moto pripovetke Jedna bolna uspomena (1919) odgovara svim ovim pripovetkama i pesmama. Drainac je u ovom periodu napisao i åetiri pripovetke. neuzvraãenoj i prošloj qubavi. ali ostaje otvoreno pitawe da li je Drainac tada mogao da je proåita. 5 Jedna bolna uspomena. moje srce uze. u nameri da ih sjedini u sliku potpunog pesimizma i nesreãe. Slavu srpske prošlosti Drainac je našao i kod Rakiãa u Kosovskom ciklusu iako nije direktno preuzeo nijedan motiv. Povezuje ih vraãawe u prošlost u kojoj se traÿi izgubqen sjaj bivšeg carstva. sa jesewim pejzaÿem. a ceo Afroditin vrt ispevan je u slavu ÿene i qubavi. ali se na wenom kraju pojavquje motiv rastavqenih qubavnika.

Novi Sad — Beograd 1970. Qubav postoji samo kroz patwu. Draga je najpre „crna senka". pristajuãi zarad qubavi i na sopstveno nestajawe. Dok snovima mrtvim poåivaju vrti. Nestanak qubavi u ovim pesmama oznaåava i kraj ÿivota. 6 Sve Disove pesme citiraju se iz Pesme. Matica srpska — SKZ. . . . Qubav je neprebolna. u Uspomenama). åime je nagovešteno prisustvo onostranog. . npr. Glavni delovi ove slike veã su nam poznati. . åini mu se „da se diÿu mrtvi". Smrt prirode kao simbol sveopšte smrti dovodi Drainca do motiva mrtve drage. Neke pesme suåeqavaju prošlost i sadašwost. I tamo je smrt nagoveštena zamrlom prirodom: Dok su poqa tiha k'o u velu smrti .189 Ako pejzaÿ nije dekor. potvrðuje se u bolu. a na kraju stupa „u bledome sjaju". poreðewe se zasniva na detaqima jesewe slike. Ona se pojavquje iz sveta tame i zadobija svetaåku svetlost. . Qubav vodi ka smrti: Åini mi se da mi veãma kosa sedi. Da mi oåi gasnu i da kopni lice. . K'o uvelo lišãe od jesewe kiše. ali je sva nematerijalna. . kosu i cvet: Da me vide. . pri åemu se sreãa vidi samo u prošlosti. Noã u kojoj lirski subjekt doÿivqava susret sa mrtvom dragom jeste zimska noã. zatim „biãe". I wen pogled što me gleda kao iz cveãa…6 Motiv mrtve drage javqa se i u pesmi Zvuci wenog glasa. U oku se wenom jedna zvezda gasi. I da srce moje zadwe kida ÿice. . . — Wene bujne vlasi Napupelih ruÿa mirise odaju. ali we se lirski subjekt nikad ne odriåe. ona je senka i miris: To je ona!… Eno — u bledome sjaju Kako mirno stupa. . . . . . doðu oåi i ja vidim tad: Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. seãawe i san samo su nedovoqna uteha (u pesmama San. Zvono u sumraku). ÿivotne snage i radosti. Nalaze se u Disovoj pesmi Moÿda spava. ali se wen gubitak poredi sa jesewim lišãem: Duša mi je pusta i trune lagano. U pesmi Slatko piãe qubav se javqa „u proletwe noãi". I tamo pesnik u pojavi mrtve drage uoåava oåi. . .

. Ona uzima ono što ÿeli. I u Drainåevoj pesmi Ãutawe draga ne deli emocije lirskog subjekta: A ti si mi tuÿna.190 I uskoro da ãu crni svet da molim. a smesta i nestaje kao priviðewe. zamrzla i nema. U doba kada je pesma nastala. kaÿe pripovedaå u Jednoj bolnoj uspomeni. Izmeðu ÿene i muškarca jeste jaz. . 215. Ÿena odlazi …plaåna. tuÿno i polako. Ona je biãe kome je muškarac podreðen. Tvoje oåi negde u daqinu glede. „U meni se beše sve preobratilo u oseãawa bez izraza"7. . I ostali elementi ove pesme odjek su Duåiãa: sve se odigrava u nekoj „mirisnoj luci". SD. . III. . . ona ãe minuti „ka vili uz obalu strmu". SD. za izrazima. k'o bez iskre moãi. . Ona je uz to tajanstvena i tuÿna poput ÿene u Duåiãevom Zalasku sunca. Åar meðu zvezdama. Pa ipak oseãam da te Bogom volim. . Krv i vino (u metaforiåkoj zameni) predstavqaju ÿivotnu snagu. što pokazuje koliko je u tom trenutku udaqen od savremene poezije. . . Drainac tu moguãnost nije iskoristio. kod wega oni imaju iskquåivo znaåewe patwe. . Qubav koja se završava ãutawem pojavquje se u Duåiãevoj pesmi Susret. U pesmi Viðewe pojavquje se samo na trenutak. Ko što beše došla. 219. Ÿena je neshvatqiva i nedodirqiva. . jer ono što je najdubqe u mojoj duši ostaje nereåeno"8. U pesmi Bez naslova pije „kap po kap vina" wegovog biãa. 7 8 Jedna bolna uspomena. . meðu wima nema razumevawa. O osmehu duše. i to u sumrak. savremena poezija je stvarala vrlo sloÿena znaåewa koristeãi se pojmovima krvi ili hrišãanskih simbola (što vino moÿe da bude). . . . Što od tebe beše beskrajno daleko? Qubav je neiskaziva. I ledne me steÿu tvoje ruke male. a u Ispovesti uzima „krv" („Svu krv sam ti dao mladalaåke moãi"). . . . III. . Pesma U sumraku završava se stihovima: Ali… Dal' oseti što sam hteo reãi. „duÿ aleja cvetni". Ko da nisi sreãna pored mene draga. „Neki put osetim potrebu za reåima. I druge Duåiãeve pesme iz ciklusa Duša uticale su na Drainåevo viðewe ÿene u ranim pesmama. objašwava u pripoveci Åar meðu zvezdama (1919). sa usana bledi! Ÿena je u ovim pesmama kobna.

. Wihovi motivi sasvim su adekvatni naslovima. Od stihova što ãu prosuti u mraku. meðu hrpom cveãa. Raðawe prirode stapa se sa raðawem qudskih oseãawa. a svetlost je najåešãe meseåeva. Ne uzdrhti tada. lirski subjekt ãe je poÿeleti meðu cveãem: „Na krevetu mekom. Poezija se poredi sa muzikom u drugoj pesmi: Neka zvone tobom pesme moje svete. Dve svoje pesme Drainac je nazvao serenadama. Kao što su pesme prve grupe bile vezane za motive jeseni i smrti. sreãu i elan." Pesma Aprilski uzdah cela je ne samo poziv na qubav veã i himna proleãu: Došao je april pun sjaja i pesme… Kroz radosno nebo smeh zrakova kapqe I ÿuti se cveãe rascvetalih zova.191 Drugu grupu Drainåevih qubavnih pesama åine one koje opevaju ostvarenu qubav. qubav kao ispuwewe åovekovog biãa. niti stegni grudi. k'o proletwe veåe Draga se vidi ispod „…cvetnih grana. Pesniåka serenada zapoåiwe stihovima: Kad u letwe veåe struna te probudi I zajeca bono u zvezdanom zraku. / U mirisnoj bašti kud su ruÿe spile". Nek iz srca moga stihovi polete. pun sjaja i pesme… Slika se i u ovim pesmama gradi utiscima svih åula i personifikacijom. tako se ove vezuju za proleãe i leto. nebo modro. To su pesme Pesniåka serenada i Serenada. K'o u toplom zraku koncert åednih ptica. K'o akordi zvuåni sa treptavih ÿica. Dok zeleno grawe vrelu qubav šaqe Kao da uzdiše od tegobnih snova. Drainåeve boje nisu raznovrsne: priroda je uglavnom zelena. — Došao je april. U pesmi Smirište kaÿe se: Ÿeqe su mi blage k'o proletwe veåe a i draga se poredi sa proleãnom veåeri: Ja te hoãu. Simbolistiåko muziåko naåelo javqa se u pesmama Qubavi i Jednoj åednoj qubavi. bajnu. U prvoj je qubav izjednaåena sa muzikom: U åasima muånim i beskrajno tuÿnim Hraniš dušu moju skladnim muzikama. I kada nije u prirodi.

Pesma Crwanskog parodira tradicionalnu serenadu. pesmu pod prozorom: Zadrhtaãe bono mandolina stara. ugledao se na Rakiãa. Wegovo viðewe ÿene bliÿe je Rakiãu. Ÿena je tu „strasna kao leto". qubav egzotiåna. I Rakiã ima pesmu Serenada i naroåito je wen prvi deo (Allegro) uticao na Drainca. o ÿeni „veãoj no sve ÿene" (Ÿena). On u qubavi vidi potvrdu ÿivotne sile i bekstvo od smrti. U pesmi Tišine me plaše draga se pojavquje kao spasewe. Melodiju — punu qubavnoga ÿara — Probudiãu prstom… Ovde se ponovo pokazuje koliko je Drainac daleko u tom trenutku od avangarde. strasna. Drainac ÿanr sledi u svim detaqima. U Duåiãevoj pesmi Zvezda dragine oåi su pune zvezda. Crwanski je objavio pesmu sa naslovom Nova serenata. u Lirici Itake. koje ÿivot nosi. Ali ako se nije ugledao na Crwanskog. Crwanski razgraðuje ÿanr podoknice. jer oseãam lepo Da si stvarno nešto. Lirski subjekt . bez bola i srama (Qubavi). u poreðewu draginih oåiju sa zvezdama: Svu dubinu neba oåi ti popile Sto sawivih zvezda zenama ti cepte. ona je ta koja moÿe da odagna strah. Takvu ÿenu. Godinu dana pre Modrog smeha. ali ona nema niåeg zajedniåkog sa Drainåevim pesmama. a zatim razvija ozbiqno-meditativni ton. I kod Drainca nalazimo takve stihove: Svi mirisi juÿni usnama ti trepte (Bez naslova) U noãima zvezda nektarima juÿnim Priåešãuješ dušu. Drainac se opredequje za konkretnost: Iluzija nisi. strasnu i sa juga opevao je Duåiã u pesmi Leto. qubavni ÿar. I dok licem tvojim trepte zlatne boje. Duåiã je govorio o snu. Drainåeva letwa i proleãna qubav je sa juga. Draga kod Drainca ipak nije apstraktna i idealna kao kod Duåuãa.192 Pesma Serenada sadrÿi iste elemente: noã. koje se kod Duåiða doåarava i obiqem mirisa. — (Iluzija i stvarnost). Odjek Duåiãevih Jadranskih soneta moÿemo naãi u pesmi Bez naslova.

koji u Iskrenoj pesmi takoðe upuãuje ÿeni iskrene reåi o åulnoj qubavi. Qubio sam strasno wene noge bose I tonuo negde… u pijanstvo veåno. 9 Sve Rakiãsve pesme citiraju se iz kwige Pesme. Matica srpska — SKZ. I Rakiã poziva dragu da ga spomene u svojim molitvama jer je uplašen i nesreãan: Jer znaj da mene kobne misli more. bojim. Druga strofa u prva tri stiha opisuje erotski åin. U Pesniåkoj serenadi erotika je nagoveštena kroz smeli poziv na qubav. Drainåeva draga ostaje uzvišeno biãe u odnosu na muškarca. ali veåno „negde": Qubio sam oåi. Novi Sad — Beograd 1970. bez obzira na to što se sada u woj vidi i erotski objekat. jesu Atiða i Pesma strasti. kao slabo dete. za razliku od Rakiãa. wene duge kose I grlio dugo weno meso mleåno. fiziåkog i vode do spiritualnog: Padale su zvezde kroz prostore plave Šedervan je šapt'o melodije strasne. „…vrele / Stihe kao prve mladoÿewske noãi". . Ipak." Pesma erotski åin uzdiÿe do kosmiåkog i metafiziåkog doÿivqaja. Oseãam. Pesme u kojima je Drainac krenuo ka smelijoj erotici. Seni koje „lebde" pomeraju sliku od åulnog. — Melodije sfera. Noã je ova åudna. Nigde jedne strune. pune tamne strave. ostavqenoj na dalekom jugu. razvijen u treãoj i zaokruÿen poentirawem u åetvrtoj strofi. I da se. I guši me miris polegnule trave. ali je naziva i „bednom ÿenom".9 Na Drainåeve qubavne pesme uticala je i Rakiãeva erotika.193 suoåen je u ovoj pesmi sa metafiziåkim silama (kao u Duåiãevim Jablanovima). „istinske i smele". Takav prelazak zapoået je u drugoj strofi. — Lebdele su kroz zrakove jasne. Lirski subjekt ÿeli da ÿeni uputi „slobodne reåi". draga Atiða. Ona je u veãini sluåajeva kod Drainca tek nagoveštena. U treãoj strofi erotski doÿivqaj se stapa sa oseãawem prisustva tajanstvenih prirodnih sila. obraãa se dragoj: „Uzmi me za ruku i vodi me lako". Izlaz nalazi u qubavi. što ãe nastaviti u Afroditinom vrtu. I plaše me zvezde što se nebom krune. simboliåki shvaãenih kao muzika („melodija sfera"). da tonem u pustoši plave. a åetvrti stih doÿivqaj iz fiziåkog sveta pomera u nepoznato. Atiða ima posvetu koja treba da pesmi dƒ obrise egzotike kao i weno ime: „Tebi.

U Rakiãevoj pesmi Mutna impresija. Rakiãeva Oåajna pesma takoðe upuãuje poziv ÿeni da se preda strasti. godine. 397. Ja uÿivam carstva lepote spokoja. 396. Strast se uzdiÿe do nesvesnog i spaja sa smrãu: Oh! Kako bi umro u zanosu tome!… Da mi strast nesvesna ÿeqnu smrt oglasi. ali ni tu on nije samostalan. tako je i kod Drainca biãe na poåetku „nebesno dete" u „carstvu lepote": Nebesno sam dete. Trenutak erotskog spajawa postaje trenutak dodira boÿanskog. Disa i Panduroviãa. a to ga je daqe vodilo do Afroditinog vrta i Erotikona. ima temu erotskog maštawa. Ništa me ne boli. Åovekovu egzistenciju sagledava pod uticajem Rakiãa. 10 11 Jedna uspomena (Lola). Obe pesme su iz 1920. Dok me jošte kriju tvoje guste vlasi.194 Posledwa strofa erotski doÿivqaj dovodi do boÿanskog åime se uzdiÿe iznad svega postojeãeg. Da se sve utiša u ÿivotu mome. a o Bogu razmišqa kao i Duåiã. IX. da tada erotika ulazi u Drainåevo stvaralaštvo. Kao što u Disovoj Tamnici biãe „pada" u ovaj svet „s nevinih daqina" i „s oåima zvezda". velik kao Buda". a onda i ostvarewa erotskih ÿeqa glavne junakiwe Lole. od erotskog åina ne oåekuje samo telesno zadovoqstvo veã i vrhunski duhovni doÿivqaj: Da sav iznemognem pod vitkim ti telom. Sreãa se nalazi samo u idealnom svetu nebeske preegzistencije. ."10 Kao što poqubac u Pesmi strasti „trepti i peåe". SD. tako ovde Lola pruÿa svoje „upaqene usne. Pesma Poåetak i kraj åovekov ÿivot prikazuje u duhu Disovog i Panduroviãevog pesimizma. I da duša moja najzad bude sita… Pesmama Atiða i Pesma strasti Drainac je sa platonske qubavi prešao na erotsku."11 Meðu ranim Drainåevim pesmama ima i misaonih. Jedina pripovetka iz 1920. pokazuje se i u prozi. daj moguãnost tajnu! I u Pesmi strasti ne postoje granice åulnog doÿivqaja. koja se u drugim elementima razlikuje od Atiðe. I ovde se iz åulnog prelazi u besvesno i nematerijalno: „Oseãa da se teret sve više navaquje na wu i da gubi svest. On je tada „Tiranin ko Alah. Drainac je našao poreðewe qubavnog doÿivqaja sa budistiåkim blaÿenstvom: Da spokojan budem i tih kao Buda! Daj mi usta tvoja. a da se celo weno biãe razliva u mlaki miris. Lirski subjekt tada oseãa snagu i veliåinu sopstvenog biãa. Isto.

kako se kazuje u prvoj pesmi: Jeste. Pod nogom mi rska Neko trulo telo.195 Sve mi pruÿa snage. opija i voli. Tom qubavqu åovek se uzdiÿe do boÿanskog. bolest i smrt U ÿitku masu i nesnošqiv smrad. a pošto se nalazi na kraju stiha i reåenice. O kad åuješ nekad svete pesme moje. „tišine beskrajne" u koje se uplovqava „ko u more snova". I u drugoj pesmi se varira isti motiv: 12 Svi Panduroviãevi stihovi citiraju se iz Pesme. Daqi ÿivot se svodi na bol. gde se kaÿe: Rastoåiãe nas beda. To su „noãi. Rezignacija. ti si moj Bog. odjednom. A miris veã umrlih qudi Silno um im muti.12 Drainac dodatno åini sliku jezivijom time što lirski subjekt gazi i posrãe preko leševa: I grobqa se neka. patwu i razoåarawe kao u Panduroviãevim pesmama Osramoãeni san. I ja ti se molim. Misaonim pesmama pripadaju ciklus Svome Bogu i pesme Duboka reå i I ja imam taåku. puno ledne studi. obeleÿava ga i pad reåeniåne intonacije: Bez svesti. Pad je istaknut kao poenta pesme jer je izdvojen povlakom. með' mrtvace smradne Ne znajuãi zašto i zbog åega — padam. Novi Sad. U pesmi Pred kraj smrt je smirewe. Matica srpska — SKG. . Na kamenoj klupi. Redom. Naturalistiåku sliku grobqa Drainac je preuzeo iz Panduroviãeve pesme Jambi o svršetku. Osetiš li tada koliko te volim. Disov i Panduroviãev splin vidqivi su u Drainåevoj misaonoj poeziji. Sve me grli igrom oåaranih boja. Govore o odnosu izmeðu Boga i åoveka i pod oåiglednim su uticajem Duåiãa. Ciklus od tri pesme Svome Bogu iskazuje apsolutno predavawe Bogu i qubav prema wemu. uÿasna i mrska — Ukaÿu. Beograd 1969. I kol'ko sam ravan veliåine Tvoje. Ambicije. bez zvezda i zraka". Jambi o svršetku. zaborav i nestanak svih qudskih patwi i ovozemaqskih bolova kao u Disovoj Nirvani. Javqa se i misao o uzaludnosti ÿivota jer je ceo ÿivot samo hod ka grobu. I ja posrãem… I za Drainca je suština ÿivota pad i on time završava pesmu.

On je neodvojivi deo boÿijeg sveta i samog Boga jer je „nešto od neåega veånog" i „iskra neåeg neizreånog" (Duboka reå). ali je i odnos Boga prema åoveku takav. Bojiãem i Panduroviãem). Disovim Mi åekamo cara. a åovekova misao „mala sve da shvati sada". U pesmi I ja imam taåku åovek je deo prirode i kosmiåkog poretka: Ja sam prah zvezdani. u trenucima mira i samoãe. Drainac se poziva na „ep slave". ne sluåajno. Wegove tajne su „neizreåne". Ponavqawe neodreðenih zamenica pokazuje nepojmqivost i neizrecivost Boga. kao što kaÿe u treãoj pesmi ciklusa Svome Bogu: Al' je miso mala sve da shvati sada. Ograniåen je prostorom i vremenom. ali åoveka kao boÿije biãe. Bog je sveprisutan i jedino preko wega åovek spoznaje svet. jer su sve te vrednosti utvrðene u našoj epici. kao i kod Duåiãa. ali ne i suštinu samog boÿanskog. Svi ÿivoti sveta u me ÿivo struje. Obe pesme se završavaju mišqu da. Oseãaj boÿanskog prisustva javqa se noãu. Pesme I ja imam taåku i Duboka reå u prvi plan stavqaju åoveka. a susret sa Bogom istovremeno je i katarziåno proåišãewe duše. a moguãe je da je nastala u vreme izbeglištva. bez obzira na poreklo i prirodu åovekovog biãa. I kud biãe tvoje za vekove vlada. U prvom planu su tradicionalne nacionalne i epske vrednosti kao što su åast. slobodoqubqe. Meðu ranim pesmama Drainåevim nalazi se i jedna rodoqubiva pesma Iz tuðine sa podnaslovom Na Krfu. Ja sad dobro znadem sve što biãu treba. . Duša mi je puna znawa i dobrote (Svome Bogu. Prostore vremena. što u noãi trepti Svi vetrovi mnome oåajniåki huje. Inspirisana je rodoqubivim ciklusima srpske moderne (Duåiãevim Moja otaxbina. Rakiãevim Kosovskim ciklusom. za razliku od veånog i neograniåenog boÿijeg prisustva. Drainåev bog je bog praštawa i qubavi. Drainåev odnos prema Bogu emotivan je a ne racionalan. postoje granice wegovog saznawa i wegovih moãi. Al' i sunce dušom upaqeno cepti. on prilazi kao „dobra mati" i „miluje". Izrek'o si noãas beskrajne lepote. spoznaja samog sebe: Dugo si mi priå'o o tajnama neba. III). Objavqena je u Epohi decembra 1919. junaštvo.196 Tebe duša slavi i toliko voli Kao tvoje što su tajne neizreåne. pustoši beskrajne.

Drainac se koristi i tradicionalnim atributima epskih junaka. U pesmama Serenada. a odnos heroja prema woj poredi se sa bliskošãu majke i wenih sinova. Crwanski ruši. ali to ne znaåi da ga Drainac napušta od 1920. Sve Drainåeve pesme do 1921. u odnosu na ostale pesme. Sabqe i maåeve kao simbole srpskog viteštva nalazimo i u Duåiãevim pesmama Bregalnica. za åast naše majke! U Duåiãevoj pesmi Ave Serbia otaxbina se naziva „svetom majkom". pre svega Duåiã. stih koji se javqa kod Rakiãa paralelno s aleksandrincem. Panduroviãa i Drainca: Panduroviã: Uz krvave zubqe što nas zori vode Duåiã: Samo zore koje iz oåaja svanu… Drainac: I åekamo. Nasmejan i sreãan. u buduãem velikom boju koji treba da pokaÿe snagu naroda da se izdigne i uzvisi u pobedi. Duåiãeva pesma Hercegovina kao vrhovno naåelo jednog naroda istiåe åast: Znaãe da je samo ona zemqa svetla Gde nikad još nije pala suza srama. Iluzija i stvarnost (iz Modrog smeha) javqaju se i stihovi kraãi od dvanaesterca. Otud se i kod Drainca spomiwe majka kao metafora otaxbine. u isto vreme kad izlazi ova pesma. Rad. Kraãi stihovi su usamqeni u dominantnom dvanaestercu. uoåava se da su identiåni polustihovima dvanaesterca. maåevima i sabqama: I spustismo maåe I smrt ãe oÿivet' na sabqama starim. najviše stihova kraãih od aleksandrinca: od dvadeset jednog stiha sedam je šesteraca i jedan stih je peterac. . a ako se boqe pogledaju. Drainåeva pesma poåiva na motivu konaånog obraåuna sa neprijateqem. Himna pobednika citiraju se iz kwige Pesme. Vardar. gordi. 2000. Oktoih. Kao primer mogu se navesti stihovi Serenade koja sadrÿi. Ave Serbia. braão mila. 13 Pesme Hercegovina. stihu koji su negovali parnasosimbolisti. Himna pobednika.197 to je vidovdanska etika koju. Poåetak i kraj. Duåiãeve veåeri poezije. Prvi i drugi stih druge strofe glase: Veåeras ãu doãi / pod prozore tvoje. ispevane su u dvanaestercu. Ave Serbia. Osloboðewe je predstavqeno kao zora kod Duåiãa. da nam zora svane. Veåe i Zvono u sumraku (objavqenim u periodici) i Ispovest duše. Drainac nije upotrebqavao jedanaesterac.13 Drainac svoju pesmu takoðe završava pozivom da se brani åast: U boj.

izdvajajuãi qubav kao vrhunsko oseãawe: . kad nad gradom ovim.198 U istoj strofi drugi šesterac je åak regularniji od prethodnog stiha. / — jedna åeÿwa duga Toplu krv talasa / u grudima mojim… Šesterac iz druge strofe ritmiåki i metriåki istovetan je polustihu „Umara i gori" iz treãe strofe. Opkoraåewe izmeðu strofa kod Drainca se javqa u dva sluåaja: u pesmama Ispovest duše i Debarska vraåara. koji su ga u nekim svojim pesmama doveli do savršenstva. Drainac je preuzeo od Duåiãa i Rakiãa postupke poentirawa. dvanaesterca. mirno. Pokazuje se da Drainac nije napuštao ni u jednom trenutku dvanaesterac. Veãina šesteraca dolazi nakon opkoraåewa. što plamenom svojim Umara i gori. Pokazujuã tako sred doline neme Sat. / — Ko qubav. kod koga dolazi do pomerawa cezure za dva sloga unapred: Melodiju / — punu qubavnoga ÿara — Probudiãu prstom… Stihovi Tajne veånosti takoðe se mogu uzeti za primer. u pesmi Aprilski uzdah nalazi se u drugoj strofi. trepte blede boje. Na primer. bar ne ukoliko se uporedi sa svojim uåiteqima u ovom postupku Duåiãem i Rakiãem. Jedan od tih postupaka je ritmiåko-intonaciono izdvajawe reåi koja oznaåava prelazak na simboliåno znaåewe. što ÿalosno piju One. Ovakav postupak susreãemo u Drainåevoj pesmi Tajna veånosti: I veåno. Intonaciono izdvajawe Drainac nije upotrebqavao samo za poentirawe u posledwem stihu. U drugoj strofi su sledeãi stihovi: San prirode cele / trepti kao gama Drhtava i bona. Kao bone åeÿwe. koji veånost u grudima kriju. kao na primer u Duåiãevoj pesmi Zimski pastel: Niti smrzlo zvono åas da kucne koji. Sa ranama novim O patwama mislim. Drainac nije mnogo upotrebqavao opkoraåewe. kada je najzad umrlo i vreme. Treãa strofa glasi: I mislim. u noãi. Ukoåeno. kad san oåi moje Ne sklapa umorno. još skazaqka stoji. veã ga je samo u nekim sluåajevima prekidao na polovini.

Stih iz Duåiãeve pesme Podne izgleda ovako: Svod se svetli topal' / staklen. povlakom. Pustoš!… Nigde jednog zvuka (Koraci smrti) Ne znam… Sve je prošlo… Samo rane stoje (Zimski snovi) Jedan od åešãih postupaka kadencirawa kod Drainca jeste pojaåavawe metriåke pauze u pretposledwem stihu jakom sintaksiåkom pauzom. Prvi sneg. a nije vezan za poentirawe. koja beše uništena snegom… Pojavquje se ovakav postupak i u pesmama Poåetak i kraj. Na primer: I kobno. U nekim stihovima Drainac taktove postiÿe samostalnim reåenicama unutar stiha i kada nisu u funkciji kadencirawa. na primer u stihovima: Sve je prazno. s tim što cezura kod Duåiãa dolazi iza prvog takta. Drugi postupak koji je Drainac oponašao jeste kadencirawe od tri takta. dugo sniva.199 I ti neãeš znati kako snova cepti Qubav. davno. a kod Drainca iza drugog. braão mila. åime posledwi stih dolazi posle intonacionog preloma i postaje kadenca. oåajno… kao šum fantoma — Nad ÿivotom svojim ludaåki se smeje (Svu noã dugu…) Jedine qubavi. Evo nekih Drainåevih stihova: Sve pokrio. iznad voda. / za åast naše majke! (Iztuðine) Sniva. / jedan pokrov taman (Jesen) U boj. koja beše åista — Duge pesme u grob poneãu sa sobom (Jednoj åednoj qubavi) . / moja duša mlada (Jesenski uzdah).

Potpisana je. draga je tiha kao magla (VIII pesma). U godini kada izlaze Manifest ekspresionistiåke desniåke škole i Aleksiãev manifest dadaizma. Drainåeva pesma. Insistirajuãi na pauzi nakon pretposledweg stiha. Naslov zbirke odgovara sadrÿini. Priroda je personifikovana (što se uoåava i u veã navedenim stihovima).200 Preko moje duše. slike prirode su raznovrsnije. onda se u pesmi priroda pojavquje u vidu metafora i komparacija. ipak asocira na Duåiãa i Rakiãa. Prva pesma zapoåiwe i završava se deskriptivnom slikom: Tiho plaåe melodija plava pod razbludnim nitom meseåine sive. Deskripcija ima znaåajno mesto u Afroditinom vrtu. tonovi su „mlaki" (XI pesma). nebeskog prostranstva. a åula ujediwena u sinesteziji: „tiho plaåe melodija plava" (I pesma). Petnaesta pesma u celini je deskriptivna i tek u posledwim stihovima vezuje se za qubav: Glogovi lisni krili su uzdah veåeri a ja te qubqah. seni su „tihe" i tišine „granitne" (XVI). godine u pišåevom izdawu. pravim imenom autorovim — Radojko Jovanoviã. „melodija veånog kolorita" (XV). Koliko se Drainac trudio da primewuje kadencirawe. qubqah… Ako deskripcija nije razvijena. a zajedno stvaraju . veã su daqe razvijawe nasleða parnasosimbolizma. pokazuju i stihovi pesme Tišine me plaše. Razvijene deskriptivne slike u svojoj osnovi imaju biqni svet. zajedno je stavio taåku i zarez i crtu: Zadwi su mi dasi s duše otkinuti. primenio je sasvim neuobiåajeno pravopisno rešewe. — O uzmi mi ruku. Sve to u Drainåevoj pesmi ÿivi u nerazdeqivom jedinstvu. zvucima i mirisima. åak i kad se ne vezuje za neki od motiva parnasosimbolizma ili neku od pesama prethodnika. snivaju o åeÿwi suncokret i trava kroz noã kad bludni meseåari ÿive. sawive i bone — Snova nekog Boga rasipqe se svila (U majske veåeri). Drainac izdaje šesnaest pesama koje ne donose ništa novo i prevratniåko srpskoj poeziji. vodi me i ãuti!… Primewivawe ritmiåko-intonacionih postupaka koje su usavršili Duåiã i Rakiã pokazuje stepen uticaja ova dva pesnika na Drainca. U woj se reðaju slike qubavi i prirode. a dopuwene su detaqima iz ÿivotiwskog sveta. Zbirka Afroditin vrt izašla je 1921. U odnosu na pesme pre Afroditinog vrta. kao i prethodna. Zahvaqujuãi tim postupcima.

Weno telo je „soåno" (V pesma) i moÿe biti natopqena rumenilom jutra: …biãeš natopqena rumenilom jutra ko mak morem ÿita. Åetvrta pesma suprotstavqa zanete qubavnike ostatku sveta: Poguren prosjak odlazi s naših vrata o vratu sa probušenom harmonikom. poqana rose. gube se pred veånim zakonima prirode: Izdahnule stvari pred velom tišina. boli pupoqak na dojki modar kao nedozrele kupine.201 predstavu prirodnog obiqa i sveta kao rajskog vrta. Metaforiånim prenošewem Mema je „oaza". a probušena harmonika je nepotrebna stvar. kao divqa rada zamorna i snena u dnu šume skrita. rubina i svetlosti. ali je i ta oaza priroda: Ti si ona oaza od sunca ÿita. kao veštaåki. nasuprot obiqu u prirodi. a qubav prema woj takoðe se prikazuje slikom iz vegetativnog sveta: Pustila si ÿile u krv moju i tvoje se stablo veåno plavi ko list lovora kroz junsku boju. Prosjak dolazi iz siromašnog sveta. Crwanski erotiku dovodi u vezu sa nasiqem i . Mema na dojkama ima „pupoqke": …ja te neãu stezat jer znam da te. kroz vidokrug što sawa padaju zvezde iz modrih visina i zamiru bolno sred pospanog grawa. U drugoj pesmi stvari nestaju dolaskom noãi. izujedan. Memine ruke su „sliåne golubima belim". ali Drainåeva pesma i pesma Crwanskog imaju potpuno razliåito znaåewe. sveden je na minimum. Ona je stopqena sa prirodom i vegetativno je biãe. Predmetni svet. Dojke sa pupoqkom pojavquju se kod Crwanskog u pesmi Mramor u vrtu iz Lirike Itake. Sve pesme Afroditinog vrta obraãawe su dragoj po imenu Mema. Oni su se od sveta izolovali i ništa ne moÿe da naruši idilu i harmoniju vrta qubavi. kao što je i taj svet nepotreban qubavnicima.

ali i „nagon veåni samrtnika sviju" (II pesma). U prvoj pesmi meseåina je razbludna („pod razbludnim nitom meseåine sive"). podstaknuta wenim obnaÿenim grudima kao erotskim delom ÿenskog tela. veã plodnoj prirodi: pijemo raskoš zrelih kukuruza i snosimo mirno okraãale dane. Zato se i odnos prema jesewem pejzaÿu promenio. U V pesmi ona drhti „još u ritmu strasnom". Nakon toga se javqa poÿuda. na duhovnom doÿivqaju i nemaju erotskih slika. a kod Crwanskog se ukquåuje u mreÿu sloÿenih znaåewa. a u noãi ÿive „bludni meseåari". Priroda i ÿena stapaju se u jedinstven erotski objekat koji åula lirskog subjekta („piti" kao ukus. Qubav je takoðe krajnost. a u VI se srami zbog obnaÿenih grudi. a time i qubav. On oznaåava prestanak qubavi. a Drainåeva pesma slavi uÿivawe u erotskoj qubavi. Qubav je spoj erotskog i duhovnog. srebrna boja vid). a time i u ÿivotu. budi sva aktivira više ne spokoj u I u Afroditinom vrtu javqa se trubadurski motiv. Neke od pesama zadrÿavaju se na emocijama.202 smrãu. Pesme u kojima se javqaju erotske slike smelije su od Pesme strasti i Rakiãa koji je bio Draincu prvobitni uzor za uvoðewe erotike u poeziju. miris. Åulno uÿivawe je zapravo uÿivawe u ÿivotu i tu nema mesta stidu jer se radi o åovekovoj prirodi: . Erotika se prenosi i na prirodu. Primer je šesta pesma u kojoj lirski subjekt najpre ÿeli da spozna dušu svoje voqene: Zašto sklapaš oåi sred podnevne sete. ona je i åulna i patrijarhalno stidqiva. dovodi do nestajawa: i u vreloj strasti umrimo polako. Ona je „boÿansko oseãawe" (XIV pesma). Sem ÿenskog tela. Strast je hiperbolisana i kao i u Pesmi strasti pretvara se u krajnost. Pesma koju ãe dragoj pevati „noãni pevaå" izjednaåena je sa samim ÿivotom. pesme Afroditinog vrta opisuju erotsku igru kao vrhunac ÿivotne radosti. Lirski subjekt ekstazu podjednako doÿivqava i kroz prirodu i sa ÿenom: sa ekstazom sam pio noãnu srebrnu kišu i mirise tvojih grudi što strašãu odišu. te moje zene ne mogu u wih da se udube da kroz wih i dušu ti prelete. Spoj platonskog iskazivawa qubavi i duhovnog doÿivqaja sa erotskim motivima javqa se nekad u istoj pesmi. Mema je u isto vreme „vera" i „greh" (IX pesma). jer qubav ovde pobeðuje sve. Ova slika kod Drainca ima iskquåivo erotski naboj.

Ove tri pesme (X. . na primer. smelost je u stepenu otkrivenosti erotskog sadrÿaja a ne u vrsti samog sadrÿaja. Krin (qiqan) još od Biblije simbol je nevinosti jer ga Bogorodica dobija uz vest o bezgrešnom zaåeãu. Ako se pogledaju stihovi pete pesme. Traÿeãi da popije kap iz krunice krina. One su tradicionalnije i po sadrÿini. Kao i u pesmi Bez naslova. ostaje u okvirima „normalnog" i „dozvoqenog". snagu nagona. naroåito u odnosu na raniju Drainåevu liriku i liriku wegovih prethodnika. u wima nema naglašene erotike. niti na koji ãe biti u kasnijem Drainåevom stvaralaštvu. izmeðu tvojih ãuti moja noga… Drainac opisuje snagu ÿudwe i åulnosti. ja nisam umoran. ukoliko se izdvoje. Od šesnaest pesama ove zbirke samo tri pesme su sa katrenima koji ranije dominiraju. Oni predstavqaju i sintaksiåki i ritmiåko-intonaciono zaokruÿenu celinu: Ostani još malo. XII. ali se ta krv moÿe popiti iz „krunice krina": O kap krvi tvoje u krunicu krina daj mi da popijem ko rumenu kapqu korintskoga vina. XIII) zadrÿale su dvanaesterac i dosledno rimovawe ukrštenom rimom. jednog distiha i jedanaest stihova koji nisu podeqeni u strofe. zapaÿa se da posledwa åetiri stiha. U ostalim pesmama nema strofiåne organizacije. ali nije provokativna na naåin na koji je to (u isto vreme) kod avangardnih pesnika. U Afroditinom vrtu Drainac delimiåno napušta strofiånu organizaciju pesme i dvanaesterac. Erotika Afroditinog vrta jeste smela i otkrivena u pojedinim slikama. ali ne ruši tabue. odnosno ne spaja je sa do tada nespojivim motivima. ali to ne znaåi znaåajnu inovaciju forme. ponavqa se u nekoliko pesama i uvodi u slike erotske simbolike. smejemo se. još u ritmu strasnom drhte tvoji udi. lirski subjekt zapravo traÿi dragino podavawe i zadovoqavawe wegovih erotskih ÿeqa. snaga jošte ÿudi ujed tvojih zubi åudno sladotvoran. ti mi pruÿaš sisu kao majka detetu ne sramiš se više. mogu da åine sasvim pravilan katren. Ta veza više nije sluåajna. o Mema. Metafora za nagon kod Drainca jeste krv: u III pesmi. Povezivawem krvi i simbola nevinosti Drainac gradi sliku koja aludira na gubqewe deviåanstva. Ona iskoraåuje iz patrijarhalnog odnosa prema erotici time što otvoreno o woj govori. govorimo jezikom strasne proze. besvesno pijanstvo åula povezuje se sa vinom.203 Igramo se na krevetu. uzimamo razne poze. ostani. ÿudwa je „krvava". U II pesmi pijanstvo od vina pretvara se u pijanstvo krvi. Drugim reåima. Peta pesma sastoji se iz jednog katrena. Posledwa dva stiha sedme pesme takoðe su izdvojeni u distih.

101 stih je aleksandrinac. a ako mu se „oduzmu" poåeci. a na treãem jedanaesterci. Statistika pokazuje i nešto što se ne moÿe uoåiti na prvi pogled: stihovi kraãi od šesterca pokazuju tendenciju nerimovawa. Ali to oslobaðawe nije dominantno naåelo Afroditinog vrta. kao i u pesmama pre Afroditinog vrta. Crwanskog. pre nego što ãe proklamovati pobunu protiv tradicionalnog pesništva. radikalnih promena u duÿini stiha nije bilo. Ima ukupno jedanaest takvih stihova. Po tome Drainac nije nikakav izuzetak jer simbolistiåke pesme nalazimo i kod Nastasijeviãa. draÿesni teatr i åarobna flauta kroz koju rasipqem arije mladosti. Od ukupno 267 stihova Afroditinog vrta. bili wegovi sledbenici. a malo svoj i originalan. Drainac je znaåajan. 51 stih nije rimovan (odnos je 4 : 1). Bez wih slika o Draincu nije potpuna. I u ostalim pesmama moÿe se pokazati kako po åetiri stiha åine sintaksiåku i ritmiåko-intonacionu celinu. Afroditin vrt se od prethodnih pesama razlikuje pojavom nerimovanih stihova i stihova koji nisu aleksandrinci. Situacija kod dvanaesterca je obrnuta: najveãi broj ovih stihova je rimovan (94 : 7).204 Jednu sintaksiåku celinu u åetiri pravilna dvanaesterca åine i posledwi stihovi IX pesme: Ti si ona oaza od sunca ÿuta. Drainåeva parnasosimbolistiåka faza interesantna je ne samo kao slika Drainåevih poåetaka. ne treba ih ni olako odbacivati i zapostavqati. Vinavera. Pokazuje se da je oslobaðawe od aleksandrinca išlo preko wegove podele na šesterce. Ona pokazuje kako su srpski avangardni pesnici. a nipošto u wima ne treba videti ni vrhunce Drainåevog pesniåkog puta (kako su neki meðuratni kritiåari smatrali). rubina i svetlosti. Ni u metrici se Drainac nije lako oslobaðao ranije upotrebqenog oblika. što pokazuje da je rima ipak zadrÿana u Afroditinom vrtu. a to je daqe vodilo oslobaðawu od rime. Kao ni u ostalim elementima pesme. Pa ipak. poqana rose. Tako se Drainac i svojim poåecima uklapa u opštu razvojnu liniju srpske poezije izmeðu dva rata. . Meðu stihovima kraãim od dvanaesterca najviše je šesteraca. Na drugom mestu su deseterci. izmeðu ostalog. pa i ova zbirka ostaje u okvirima parnasosimbolizma i van tadašwih savremenih kwiÿevnih tokova. ta slika neãe biti ista. åak i kad nisu iste duÿine. veã i zbog same åiwenice da je u wima Drainac isuviše verni sledbenik. Dvanaesterac dominira: od ukupnog broja. samo ga nije grafiåki izdvajao. a samo dva su rimovana. Ti poåeci svakako nisu vrhunska ostvarewa našeg parnasosimbolizma. Najmawe ima petnaesteraca i stihova od tri sloga (samo po dva). i po tome što odraÿava svojim pesniåkim razvojem razvoj srpske meðuratne poezije. Drainac nije napustio katren.

Motifs of love. Dis and Panduroviã. First two collections of poetry belong to this period: The Blue Laughter (1920) and The Garden of Aphrodite (1921). . to 1922. from 1916. Drainac is parnaso-symbolic from its very beginning. and the poet used his real name of Radojko Jovanoviã.205 Slaðana Miliã PARNASO-SYMBOLIC POETRY OF R. His second collection presents the glory of love and woman. death and the god predominate his first collection and the poems written before it. DRAINAC Summary The poetry of R. Rakiã and in a way by Vojislav Iliã. Drainac was faithful to his favourite verse. His poetry was obviosly influenced by Duåiã. and he accepted some methods as pointing and rhiming. and eroticism is more evident than is his early poetry. 12-syllable.

.

muziåko transponovawe pesniåke reåi Desanke Maksimoviã.UDC 821. sv. Ðakomo Škoti i drugi naši i inostrani ugledni kwiÿevni kritiåari. Natalija Korenevska. Borislav Mihajloviã Mihiz. Ivan V. Qubica Ðorðeviã. 2.1 Desanka Maksimoviã je i kao pesnik i kao liånost neprestano privlaåila paÿwu naše i svetske kulturne javnosti. jednostavna i svakom 1 2 Misao. kw. Andrej Voznesenski. do 2001. Milan Bogdanoviã. stvaralaåku iskrenost i neponovqivu mudrost. 422 i 424. U minulih osam decenija napisano je o mnogoznaånosti i umetniåkom kvalitetu wene poezije ukupno hiqadu åetiri stotine trideset prikaza. Velibor Gligoriã. kwiÿevne kritike i åitalaca svih uzrasta. Saglasni da je Desanka Maksimoviã u svakoj svojoj pesmi uvek bila „lovac srca svog roðenog" (Priåa o pesniku). Georgi Stalev. Dragan M. 784. kao i na wenu rafiniranu muzikalnost. Aleksandra Vraneš.41-14. istoriåari i teoretiåari kwiÿevnosti i pesnici ukazivali na bogatstvo reånika. 1920. kritika. kao i na wihovu dosadašwu zastupqenost na koncertnom podijumu. versifikacije i nijansi u poetskim slikama ove pesnikiwe. radiju i televiziji. Manfred Jenihen. Naglašava se izuzetan domet muziåke transpozicije pesniåke reåi ove pesnikiwe ostvaren u pojedinim pesmana za glas i klavir i wihov doprinos obogaãivawu naše muziåke baštine. Laliã.2 u kojima su Sima Panduroviã. godine. Jeremiã. . Ukazuje se na razliåitost wihovih muziåkih oblika i ÿanrova.7:786. Velimir Ÿivojinoviã Masuka. Zoran Gavriloviã. Beograd 2001. Bibliografija dela Desanke Maksimoviã 1972—1998. u januaru 1920. pesme za glas i klavir. Stevan Raiåkoviã. Zoltan Åuka. 1. ogleda i studija. Nikola Miloševiã. Od objavqivawa pesama Jedna smrt i Pitawe u beogradskom åasopisu Misao. godine. neizmernu oseãajnost. Qubomir Simoviã.2 DELA NAŠIH MUZIÅKIH STVARALACA KOMPONOVANA NA STIHOVE DESANKE MAKSIMOVIÃ Vladimir Jovanoviã SAŸETAK: U radu se navode sve muziåke kompozicije koje su naši muziåki stvaraoci komponovali na stihove Desanke Maksimoviã od 1939.163. KQUÅNE REÅI: naši muziåki stvaraoci.09 Maksimoviã D.

åini prvi deo wegove trilogije kantata — Narodnooslobodilaåka trilogija. boreãi se svakim svojim stihom za pobedu dobra nad zlim ili bar za osudu zla i istiåuãi qubav kao najveãu vrednost divota. mešoviti hor i simfonijski orkestar. godine po uzoru na stare 3 Trilogiju kantata Narodnooslobodilaåka trilogija Jovana Bandura saåiwavaju kantate Poema 1941 (1947). godine na stihove pesme Na grobu streqanih ðaka. Zahvatajuãi mnogim svojim pesmama samu suštinu åovekovog postojawa. Vokalno-instrumentalne kompozicije a) Umetniåka muzika Zbog naše veã mnogo puta ispoqene i dokazane nebrige za oåuvawe dela iz srpske kulturne baštine.3 U woj Bandur muziåki uobliåava tragediju kragujevaåkih gimnazijalaca iz 1941. åetiri pesme za glas i klavir i jedne horske kompozicije. Krvava bajka (1954) kompozitora i horskog dirigenta Radosava Anðelkoviãa i Traÿim pomilovawe (1965—1966) kompozitora Vojislava Kostiãa — izgubqene. impresionizam. åetrdeset tri kompozitora sa ovih prostora napisali su u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima åak sto sedamdeset pet vokalno-instrumentalnih. od ukupno pet kantata koje su napisane na stihove Desanke Maksimoviã saåuvane su samo dve — Poema 1941 kompozitora i dirigenta Jovana Bandura i Samoglasnici kompozitora i horskog dirigenta Zlatana Vaude. koju je Jovan Bandur napisao 1947. kao i naslove devet izgubqenih muziåkih dela — tri kantate. s tim što sam uspeo da pronaðem sto pedeset pet wihovih partitura i rukopisa. zaviåaju i svetu. Desanka Maksimoviã je svojim bogatim i raznovrsnim pesniåkim delom veã krajem treãe decenije prošloga veka poåela da privlaåi patwu i naših muziåkih stvaralaca. . hor i orkestar i Raspeva se zemqa (1949) za sopran i tenor solo. dok su partiture kantata Spomen na ustanak (1950) dirigenta i kompozitora Vojislava Iliãa. Od tada do danas. Kantata za bas-bariton solo. Jugoslovenska partizanska rapsodija (1947) za soliste. jedne poeme. prema saznawima do kojih sam došao posle višegodišweg istraÿivawa.208 razumqiva i bliska. istoriåari i teoretiåari kwiÿevnosti i pesnici isticali su da se ona nikada nije povodila za raznim „-izmima" (simbolizam. vokalnih i instrumentalnih kompozicija na stihove ove pesnikiwe. kao i wihovi tonski zapisi. koji su tokom wenog sedamdesetogodišweg kwiÿevnog rada nastajali i nestajali na ovim prostorima. dadaizam). zatim tonske zapise jedanaest muziåkih kompozicija åiji notni zapisi nisu saåuvani. pomenuti kritiåari. nego je ostala dosledna sebi i stvarala poeziju od najtananijih i najprigušenijih intimnih doÿivqaja do slikovitih izliva qubavi i neÿnosti prema åoveku. prirodi. mešoviti hor i simfonijski orkestar Poema 1941. ekspresionizam.

godine. O ÿenidbi sina i Za vojniåka grobqa. nastupaju još recitator i hor. godine pesmu za solo bas i simfonijski orkestar Krvava bajka. Simfonijsku poemu za recitatora. Za suÿwe pomilovane. Stanojlo Rajiåiã i Aleksandar Obradoviã jedini su naši muziåki stvaraoci koji su komponovali pesme za glas i simfonijski ili kamerni orkestar na stihove Desanke Maksimoviã. Qubav. koji je autor komponovao inspirisan stihovima pesme Moja zemqa propasti neãe. godine. Dvadeset åetiri naša muziåka stvaraoca komponovali su u posledwih šest decenija XX veka osamdeset sedam pesama za glas i klavir i jednu pesmu za glas. dok u treãem stavu — Krvava bajka — nastupa i mešoviti hor kao kolektivni tumaå „ozvuåenih" stihova iz istoimene pesme Desanke Maksimoviã. Mihovila Logara (Ÿe- . Strepwa i Na buri pripadaju prvoj pesniåkoj kwizi ove pesnikiwe — Pesme. Åekawe. mešoviti hor i simfonijski orkestar Kraqevaåki oktobar 1941 završio je kompozitor Vitomir Trifunoviã 1996. ÿenski hor i simfonijski orkestar Traÿim pomilovawe napisala je kompozitorka Mirjana Šistek 1976. koji su bili graðeni na naåin pasakaqe. Prva dva wena stava — Okupacija attacca — 14. violonåelo i klavir na stihove sedamdeset pet pesama iz dvanaest pesniåkih zbirki Desanke Maksimoviã. Nikola Ÿanetiã je napisao 1959. ona ima dva orkestarska stava — Viðewe i Tama. a u treãem stavu — Verujem. a ostale åetiri — Po rastanku. Åetrdeset osam prokomponovanih. godine. Posveãena kragujevaåkim uåenicima koji su streqani 1941.209 barokne „lamente". Tišina. Trojica beogradskih kompozitora — Nikola Ÿanetiã. trideset strofiånih i šest varirano strofiånih solo pesama Petra Krstiãa (Pokošena livada i Devojaåka molba). Ova mladalaåka Vaudina kompozicija ritmiåko-muziåki oslikava stihove pesme Samoglasnici i ostvaruje odreðene boje i zvuåne osobenosti svakog samoglasnika zahvaqujuãi odgovarajuãim promenama tonaliteta. Vokalno-simfonijsku poemu za mešoviti hor i simfonijski orkestar Kragujevac napisao je kompozitor Dušan Kostiã 1961. Prvu od pet pesama ovog ciklusa Zeleni vitez odabrao je iz istoimene pesniåke zbirke Desanke Maksimoviã. Miloja Milojeviãa (ciklus pesama za glas i klavir Gozba na livadi — 1939. godine. dok je Aleksandar Obradoviã deset godina kasnije napisao ciklus pesama za solo sopran i kamerni orkestar Zeleni vitez. Jutro. Tamniåar). Wenu transkripciju za klavir uradio je u rukopisu 1975. godine. Naÿalost. godine i posvetio je streqanim drugovima u Kraqevu 1941. deåji hor i kamerni orkestar Samoglasnici komponovao je Zlatan Vauda 1953. Proletwa pesma. koji je sa mawim ispravkama štampao 1991. godine. godine ciklus pesama za solo sopran i simfonijski orkestar Traÿim pomilovawe. to je još jedno delo iz naše muziåke baštine åija je partitura izgubqena. oktobar i In memoriam — orkestarska su. zbog åega ova kantata i ima podnaslov Quasi una passacaglia in 7 variazioni. Stanojlo Rajiåiã je završio 1980. Kantatu za bariton. Poemu za recitatora. godine. koji ima åetiri pesme — O praštawu.

Pobuna — samo klavir. Traÿim pomilovawe (1964. Ivane Stefanoviã (ciklus pesama za glas i klavir Moj svet — 1974. Proletwa pesma. Nedeqna propoved). Stanojla Rajiåiãa (Ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1979. izgubqena). Nikole Ÿanetiãa (Krvava bajka — 1959). Dušana Trbojeviãa (Ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1972. Proleãni sastanak (1954. 2). Za qude koji jasno vide. Svod nebeski. izgubqena). Ptiåja sahrana. Oporuka — 1980) i Nataše Daniloviã (Selice — 1993) pokazuju da su naši kompozitori najåešãe bili inspirisani pesmama iz prve pesniåke zbirke Desanke Maksimoviã — Pesme (1924. Rekvijem. Rudolfa Bruåija (Veåerwa pesma — 1952). Za suÿwe pomilovane. Åeÿwa. Za vojniåka grobqa. Nadeÿde Mosusove (Srebrne plesaåice — 1950). Aleksandra Obradoviãa (ciklus pesama za glas i klavir Zeleni vitez — 1990. 11). zemqu starinsku — 1998). 2. Dodir. Zeleni vitez. solo pesma Za pesnikiwu. Za pastvu srca). izgubqena i Opomena — 1996). Poslovi su završeni. Krvava bajka. Dejana Despiãa (ciklus pesama za glas i klavir Ozon zaviåaja — 1991). solo pesme Traÿim pomilovawe za nerotkiwe — 1977. Meðu planetama).… umesto Moj svet. 1) i Zarobqenik snova (1960. 10. Svod nebeski je hladan. ciklus pesama za glas i klavir Poslovi su završeni — 1995. Za pesnikiwu. Ruka. Iskustvo. O praštawu. Natalije Benderoviã (Tajni sastanak — 1975. 12). Predoseãawe — 2000). Mirjane Ÿivkoviã (ciklus pesama za glas i klavir Niåija zemqa — 1986. Smrt gavrana. U ropstvu. Zorana Jovanoviãa (ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1975. Za one koji ne umiru na vreme. Zbog mene i Qubavno pismo — 1992). 13). Ozon zaviåaja (1990. solo pesma Pesma kraj izvora — 1952). Obeãala si da ãeš biti veåna. 1. Šumska quqaška (1959. 5). 1. Dimitrija Golemoviãa (U gostima — 1973). Dragutina Gostuškog (Voÿwa. 1. Pastorala. Niåija zemqa (1979. godine. 1). Po rastanku. O praštawu. 10). 5. O ÿenidbi sina. 10. Pretwa. Majke optuÿuju i Na buri — 1996). Strepwa. za kojom slede pesniåke zbirke Nemam više vremena (1973. Nikole Petina (Åovek — 1998. 8. Rastislava Kambaskoviãa (Qubavno pismo — 1987). Pesnik i zaviåaj (1946. Sad je izvesno. Aleksandra Koraãa (Proletwe pesme: I.210 ne-vojnici. 1. Vojina Komadine (ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1986. Usahle reke. Potopiqeni brod. Tišina spava — 1978. najmnogobrojnija skupina solo pesama koja je do danas kod nas komponovana na stihove jednog našeg pesnika i najmno- . 1). Bajka i Razgovor u grawu — 1993. Istovremeno. 1). Posledwi dani i Objavite jednom na velika zvona — 1995. Åeÿwa — 1980. 21 pesma za glas i klavir). 10. Gozba na livadi (1932. zemqu starinsku. Epilog umesto Proglas. izgubqena). ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1988. moÿe se reãi da su navedene pesme za glas i klavir najmnogobrojnija skupina muziåkih kompozicija napisanih na stihove ove pesnikiwe. Prolog. Dušana Kostiãa (Krvava bajka 1949. Na buri. Moj svet. 14 pesama. Vere Milankoviã (Odazvale su se samo ptice — 1972). solo pesme Strepwa i Opomena — 1975. Zeleni vitez (1930. 10). Molba. 12. Nove pesme (1936. Milanke Miševiã (Predoseãawe i U zimski dan — 1966). Sneg na grobu. Srbija je velika tajna. Za vojniåka grobqa. Opomena i Zla noã — 1991.

godine. u kojoj je Zoran Jovanoviã muziåki „nadogradio" stihove istoimene pesme Desanke Maksimoviã. inspirisali su petoricu beogradskih muziåkih stvaralaca da komponuju ukupno devetnaest pesama za decu åija je zajedniåka odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. agogiåkim i dinamiåkim promenama. s obzirom na to da su u wima oseãajnost i misaonost ove pesnikiwe znaåajno produbqeni i intenzivirani minuciozno uraðenom vokalnom i klavirskom deonicom. Telad i åobanica. Vodonoša. Krtice. Vetrova uspavanka i Molba malog ÿira. Enriko Josif komponovao je pesmu za deåji hor i kamerni orkestar Raduj se. Komponovana je za osam solista i klavir 1974. v) Popularna muzika Ovoj grupi vokalno-instrumentalnih kompozicija pripadaju pesme za pevaåa solistu. rada. Muziåka priåa za decu Medvedova ÿenidba. b) Muzika za decu Malu operu za decu Deåja soba napisao je kompozitor Milenko Ÿivkoviã 1940. raspevanu vokalnu deonicu i harmonski bogat zvuk. igre i snoviðewa dece odenuo u muziåko ruho vedrog i pristupaånog sadrÿaja. åije je qupke scene iz ÿivota. Baka. dok je Zoran Jovanoviã. Kos i nos. deåji hor i instrumentalni ansambl — Lutke raåunaju i Prvak. kao i pesme za pevaåa solistu i zabavni orkestar Darka Kraqiãa . napisao za decu åak trinaest pesama za glas i klavir — Mali åuvar. godine. bez obzira na to što je u nekima od wih poetiåka i jeziåka melodija poetskog izvornika dominantnija od wegove muziåke transpozicije. godine na tekst istoimenog pozorišnog komada za decu Desanke Maksimoviã. kao i åestim metriåkim. Boÿidar Stanåiã im se pridruÿio pesmom za deåji hor. Wenu transkripciju za kamerni orkestar autor je uradio 1993. u drugoj polovini 1995. Sreãa i Seqankina uspavanka (1974) i Petar Popoviã — Predoseãawe (1983). Starinari. koje je Desanka Maksimoviã sa izuzetnom qubavqu pisala nekoliko decenija. bliÿi leto. U gostima. ali su weni i notni i tonski zapisi izgubqeni. Aleksandar Koraã i Petar Popoviã napisali su po dve takve pesme za solistu. solo pesme i jesu najznaåajnija skupina muziåkih kompozicija koje su naši muziåki stvaraoci komponovali inspirisani poetskim delom ove pesnikiwe. ima jednostavan i deci razumqiv muziåki jezik. Šarena torbica. Ide jesen. godine. grupu pevaåa i narodni orkestar koje su na stihove Desanke Maksimoviã napisali Radoslav Graiã — Otiãi ãu u pastire. Upravo zbog tih i takvih pesama za glas i klavir koje nadahnuto muziåki tumaåe poeziju Desanke Maksimoviã i obogaãuju našu muziåku baštinu. odnosno Al' je lep deåji svet i Šumska quqaška (1998).211 gobrojnija skupina celovitih i u izrazu veoma samosvojnih i snaÿnih muziåkih ostvarewa u kojima je dosegnut najviši domet muziåke transpozicije pesniåke reåi Desanke Maksimoviã. flautu i klavir Bliÿi se. Duhoviti i qupki stihovi o igri i maštarijama devojåicâi deåakâ . Pušniåar.

Obe verzije su komponovane na principu ricercare-a. kontrapunktskog oblika u kojem je našao primenu imitacioni postupak. Na stihove pesme Proleãe. Ova horska kompozicija ima jednostavnu melodijsku i harmonsku fakturu. godine.212 — Strepwa (1996) i Gordane Iliã — Predoseãawe. koju je bawaluåki kompozitor i folklorista Vlado Miloševiã završio 1951. godine. Pesma. prati ritmiåki tok stihova istoimene pesme Desanke Maksimoviã i koristi se elementima našeg muziåkog folklora. b) Muzika za decu Tri pesme za decu Desanke Maksimoviã Prvi maj. godine. v) Popularna muzika Zoran Jovanoviã komponovao je 1996. godine na stihove Desanke Maksimoviã ukupno dvadeset jednu istoimenu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe — Mladiãeva tuÿbalica. Vokalne kompozicije a) Umetniåka muzika Kompoziciju za mešoviti hor Osloboðewe Cvete Andriã napisao je kompozitor Josip Slavenski 1947. I druga horska kompozicija ovog autora — Åeÿwa takoðe pokazuje wegovo interesovawe za ÿenski hor. Horsku kompoziciju Svatovska pesma napisao je kompozitor Mihovil Logar na poetski tekst Desanke Maksimoviã u dve verzije: za ÿenski hor i za ÿenski hor i klavir. Ona ima tri verzije: za ÿenski hor i klavir (1986). a ja venem novosadski kompozitor Nikola Petin napisao je 1998. Sen poginulog ratnika. godine kompoziciju za solo sopran i ÿenski hor Devojaåka åeÿwa. godine. Sestrina tuÿbalica. Majåina tuÿbalica. horskog dirigenta i kompozitora Dragoquba Šarkoviãa inspirisali su stihovi Desanke Maksimoviã o grobqu Zejtinlik u Solunu. dok je wena druga verzija uraðena 2001. gde su sahraweni srpski i savezniåki vojnici koji su poginuli na Solunskom frontu 1918. Proletwa . Balada za mešoviti hor Krvava bajka. Wena prva verzija nastala je 1980. Strepwa. u kojoj je intenzivirao wen igraåki karakter da bi što slikovitije doåarao proleãni zanos i veselost ÿivota. za ÿenski hor i simfonijski orkestar (1988) i za ÿenski hor i recitatora (1994). Devojke-vojnici. Proleãna pesma i Opomena (1998). U gostima i Pozdrav planinara šumi inspirisale su dvojicu naših muziåkih stvaralaca da napišu jednostavne i vesele istoimene kompozicije za troglasni deåji hor — Radosav Anðelkoviã pesmu Prvi maj. a Stanislav Preprek pesme U gostima i Pozdrav planinara šumi (1974). Horsku kompoziciju Vojniåko grobqe u Solunu. godine na osnovu poetskog teksta koji je oblikovao od prve dve strofe prve pesme i posledwe strofe åetvrte pesme istoimene poeme Desanke Maksimoviã.

Devojaåka molba. Naši muziåki stvaraoci najåešãe su nalazili inspiraciju u qubavnim i misaonim pesmama Desanke Maksimoviã. moglo bi se reãi da su pokazali nešto veãe interesovawe za pesme iz wene posledwe åetiri pesniåke zbirke. u razdobqu od 1939. Instrumentalne kompozicije Umetniåka muzika U klavirskim kompozicijama Pjesma o dušama umrlih trava što lebde nad pokošenom livadom i Sunce nad livadom petrovaradinskog kompozitora Stanislava Prepreka oslikane su wegovim osobenim harmonskim jezikom situacije i raspoloÿewa u pesmama Desanke Maksimoviã Pokošena livada (prva. ali takoðe zbog wene sposobnosti da svoju poruku podjednako dobro ispeva u strofama i rimama. ritma i jednoglasnog i dvoglasnog pevawa. kao i u slobodnom stihu najrazliåitijeg metra. u svim wenim vidovima i pesniåkim rodovima. Pesma kraj izvora. Romantiåarska uspavanka. Obudovela nevesta. pre svega zbog tematske raznovrsnosti i snage oseãawa. godine u reÿiji Branimira Torija Jankoviãa. Traÿim pomilovawe (1964). Pokajawe. g) Muzika u edukativne svrhe Zahvaqujuãi uxbeniku Solfeðo kroz pesmu Qiqane Pantoviã. Meðu wima je i pet pesama koje su napisane na stihove Desanke Maksimoviã: Åuk. do 2001. Niåija zemqa (1979) i Ozon zaviåaja (1990). što im je svakako omoguãavalo ostvarivawe nadahnutog. zvezde. Qubavna pesma i Seqankina tuÿbalica. Imajuãi u vidu sve pesme ove pesnikiwe koje su oni muziåki transponovali. gazite. druga i peta strofa) i Zmija. * * * Sve u svemu. sto sedamdeset pet muziåkih kompozicijai i razliåiti ÿanrovi kojima one pripadaju pokazuju da je poezija Desanke Maksimoviã. Po rastanku: ¡¡. . neprekidno inspirisala naše kompozitore. Priznawe (Bina). Strah. pojedine pesme komponovane za decu poåele su da se upotrebqavaju. a zatim u wenim pesmama za decu i rodoqubivim pesmama. godine. Predoseãawe. Igrani film Krvava bajka snimqen je 1969. Tiho. åuk. Jedna od bitnih komponenti velikog uspeha sa kojim je tada prikazivan u zemqi i inostranstvu bila je i muzika Vojislava Kostiãa. Po rastanku: ¡¡¡. Jedna smrt. nemira misli i iskustvene mudrosti same pesnikiwe. osim za javne nastupe i u edukativne svrhe — u nastavi solfeða za uveÿbavawe i savladavawe odreðenih intervala. Pitawe.213 pesma. samosvojnog i åesto veoma modernog muziåkog iskaza. Vetrova uspavanka i Ide jesen Qiqane Pantoviã i Hvalisavi zeåevi Aleksandra Obradoviãa. Nemam više vremena (1973). Po rastanku: ¡.

na koja pokušava da dƒ ili bar da nagovesti prave odgovore. o prolaznosti svega i konaånoj pobedi smrti. Wene odabrane pesme za decu opevaju igru. horske pesme ili pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. poeme. Zoran Jovanoviã. s tim . Dušan Kostiã. stih u celosti. 2. stihova i reåi. Miloje Milojeviã. stih. pored ostalih. koje su naši muziåki stvaraoci komponovali kao kantate. u pesmi za glas i klavir Prolog. Dušan Trbojeviã. što je veoma pogodovalo komponovawu strofiånih pesama za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. drugarstvo i boravak mališana u prirodi preteÿno u katrenskim strofama sa istim brojem slogova u svakom stihu i sa ukrštenin (abab) ili obgrqenin rimovawem (abba). zbog åega ove wene pesme i jesu najåešãe „ozvuåene" u obliku prokomponovane pesme za glas i klavir. uglavnom su strofiåne i wihovo rimovawe je najåešãe ukršteno. i 8. stiha. dok su najizrazitiji predstavnici druge grupe — Stanojlo Rajiåiã. što je omoguãilo kompozitorima da napišu veãi broj solistiåkih i horskih vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu åija je zajedniåka odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. Petar Krstiã. 7. maštawa. prvoj od pet pesama iz ciklusa pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe Dušana Trbojeviãa. Rastislav Kambaskoviã i još nekoliko naših kompozitora. strofe odabrao je samo 1. kao i spajawe pojedinih wegovih stihova sa stihovima iz drugih pesama ove pesnikuwe. Mirjana Ÿivkoviã.4 4 Na primer. Sve rodoqubive pesme ove pesnikiwe. Stvaralaåki pristup naših kompozitora stihovima Desanke Maksimoviã bio je dvojak: neki od wih su uvaÿavali izvorni poetski tekst u potpunosti ili uz neznatna odstupawa. kao i 6. Rudolf Bruåi i Ivana Stefanoviã. ðaåke dane. o smislu stvaralaštva. sadašwosti i buduãnosti. Aleksandar Obradoviã. u kome je umesto „dajem zakonik" napisao „zakonik dajem". U misaonim pesmama Desanka Maksimoviã postavqa izuzetno znaåajna pitawa o našoj prošlosti. i 3. (ab — ab) ili (ababc — a — c). imaju izvanrednu ekspresivnost i dramski naboj. koristeãi se pri tom slobodnijim naåinom izraÿavawa u pogledu strofa i rima ili iskquåivo slobodnim stihom. zatim promenu redosleda reåi i dodavawe reåi koje se u wemu ne nalaze. i 8. Prvoj grupi muziåkih stvaralaca pripadaju. pesama za ÿenski hor i vokalnih i vokalno-instrumentalnih kompozicija koje pripadaju popularnoj muzici. dok su drugi pravili wegove znatnije izmene koje su podrazumevale ponavqawe ili izostavqawe pojedinih wegovih strofa. ali sa gotovo redovnim prekidawem rime (— — abab). Dejan Despiã. koji su znalaåkim preoblikovawem pesama Desanke Maksimoviã potrebama svojih stvaralaåkih zamisli postajali i uspešni „libretisti" sopstvenih muziåkih kompozicija. strofe odabrao je delove 1. Nikola Petin. kompozitor je uåinio sledeãe izmene u stihovima pesme Proglas Desanke Maksimoviã: od 10 stihova 1.214 Qubavne pesme ove pesnikiwe imaju tematsko i emotivno središte u qubavi i prirodi i ispevane su u strofama s razliåitim brojem stihova i rasporedom rima ili u katrenima åiji su stihovi rimovani ukršteno (abab) i obgrqeno (abba). od 8 stihova 2. 3.

strofe odabrao je 4. Milanka Miševiã. kao i treãeg stava vokalno-simfonijske poeme Kragujevac Dušana Kostiãa. obogaãivati našu muziåku baštinu. Rastislav Kambaskoviã. Nikola Petin. Dragoqub Šarkoviã. zatim kantate Radosava Anðelkoviãa i balade za mešoviti hor Vlada Miloševiãa. Najåešãe komponovana pesma Desanke Maksimoviã jeste Krvava bajka. devetnaest pesama za glas i klavir. kao i Milenko Ÿivkoviã (mala opera za decu Deåja soba). Dimitrije Golemoviã. Za vojniåka grobqa i O praštawu. vokalnih i instrumentalnih dela u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima. Aleksandar Obradoviã (šest pesama). muzike za decu — Qiqana Pantoviã i Zoran Jovanoviã i popularne muzike — Darko Kraqiã. i 10. Vojin Komadina i Dušan Trbojeviã. zatim principom inverzije reåi u stihovima da bi pojaåao arhaiånost pesniåkog jezika Desanke Maksimoviã. stih. Predoseãawe. 7. Strepwa. U gostima. trinaest pesama za decu za glas i klavir i muziåku priåu za decu Medvedova ÿenidba za osam solista i kamerni orkestar ili klavir. Stanislav Preprek. koji je trinaest wenih pesama muziåki transponovao u pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. stihu umesto reåi ali i nego napisao je al' i no. zatim Dejan Despiã (deset pesama). strofe odabrao je 3—8. od kojih ãe ona najboqa. na kraju solo pesme dodao je stih „Ja zakonik dajem" koji se. Petar Popoviã i Gordana Iliã — pokazali su znatno interesovawe i za pesme Opomena. kao i do sada. moÿe se reãi da se Trbojeviã — „libretista" u pesmi za glas i klavir Prolog najåešãe koristio principom skraãivawa poetskog teksta izvornika (od ukupno 36 stihova pesme Proglas upotrebio je samo 21 stih za komponovawe solo pesme Prolog). i 8. i 8. i 6—10. S obzirom na to da poezija Desanke Maksimoviã neprestano inspiriše naše kompozitore veã više od šest decenija. Na buri. stih. stihu umesto reåi ali i nego napisao je al' i no. Qubavno pismo. Åeÿwa. Dakle. Takoðe. kao i principom dodavawa stihova originalnom poetskom predlošku da bi postigao još veãe isticawe vladarske osionosti cara Dušana i autoritarizma wegovog Zakonika i wegove pravde. uveren sam da ãe ona i ubuduãe biti zahvalan i podsticajan „materijal" za stvarawe novih vokalno-instrumentalnih. koje su komponovali kao istoimene kompozicije u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima. Nikole Ÿanetiãa i Zorana Jovanoviãa. a u 5. Miloje Milojeviã (pet pesama). Aleksandar Obradoviã. Dušan Kostiã. inaåe. znaåajno interesovawe za poeziju ove pesnikiwe pokazali su i Stanojlo Rajiåiã. ali i nego napisao oceubica. stihu umesto reåi åedoubica. Naši muziåki stvaraoci umetniåke muzike — Stanojlo Rajiåiã. od 8 stihova 3. .215 Zoran Jovanoviã je napisao najveãi broj kompozicija na stihove Desanke Maksimoviã — dvadeset jednu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe. al' i no. od 10 stihova 4. što je u 1. åiji su stihovi inspirisali nastanak istoimenih pesama za glas i klavir Dušana Kostiãa. ne nalazi u pesmi Proglas. Dušan Trbojeviã (šest pesama). Zoran Jovanoviã. a u 9.

14. 18. 36. Al' je lep deåji svet Baka Bliÿi se. 4. 44. 46. 23. 13. 27. 35. 29. 9. 45. 38. 26. 7. 33. 34. 10. 22. 25. 20. 32. 11. 2. 31. 41. bliÿi leto Vetrova uspavanka Vodenica Voÿwa Vojniåko grobqe u Solunu Devojaåka molba Devojke — vojnici Dodir Za vojniåka grobqa Za qude koji jasno vide Za nerotkiwe Za one koji ne umiru na vreme Za pastvu srca Za pesnikiwu. 21. 3. 39. 24. 40. 6. 5. 17. 12. 15. 8. 28. zemqu starinsku Za suÿwe pomilovane Zbog mene Zeleni vitez Zla noã Zmija Ide jesen Iskustvo Jedna smrt Jutro Kos i nos Krvava bajka Krtice Lutke raåunaju Qubav Qubavna pesma Qubavno pismo Majke optuÿuju Majåina tuÿbalica Mali åuvar Medvedova ÿenidba Meðu planetama Mladiãeva tuÿbalica Moja zemqa propasti neãe (Verujem) Moj svet Molba malog ÿira Na buri Na grobu streqanih ðaka Nedeqna propoved Obeãala si da ãeš biti veåna Objavite jednom na velika zvona Obudovela nevesta . 19. 42. 43. 37. 16. 30. 47.216 Prilog ¡ Pesme Desanke Maksimoviã koje su inspirisale naše muziåke stvaraoce 1.

64. 53. 88. 81. 67. 79. 97. 56. 49. 98. 55. 85. 66. 99. 50. 90. 75. 95. 59. 68. 63. 77. 61. 69. 92. 89. 82. 60. 80. 76. 96. 87. 86. 73. 52. 71. 72.217 48. Odazvale su se samo ptice O ÿenidbi sina Opomena Oporuka O praštawu Osloboðewe Cvete Andriã Otiãi ãu u pastire Pesma Pesma kraj izvora Pitawe Pozdrav planinara šumi Pokajawe Pokošena livada Po rastanku: I Po rastanku: II Po rastanku: III Po rastanku: V Posledwi dani Poslovi su završeni Potopqeni brod Prvak Prvi maj Predoseãawe Priznawe Proglas Proletwa pesma: I Proletwa pesma: II Proleãe. 57. 62. 83. 54. 74. 58. 84. 65. 70. 91. 51. 78. a ja venem Proleãna pesma Ptiåja sahrana Pušniåar Raduj se Razgovor u grawu Rekvijem Romantiåarska uspavanka Ruka Sad je izvesno Samoglasnici Svatovska pesma Svod nebeskije hladan Selice Seqankina tuÿbalica Seqankina uspavanka Sen poginulog ratnika Sestrina tuÿbalica Smrt gavrana Sneg na grobu Srbija je velika tajna (Spomen na ustanak) Srebrne plesaåice Sreãa Starinari Strah . 94. 93.

103. 105.218 100. 101. 114. 111. 112. 117. 115. 107. 106. 118. Strepwa Tajni sastanak Tamniåar Telad i åobanica Tiho. zvezde. 109. 113. 104. 110. ãuk U gostima U zimski dan U ropstvu Usahle reke Hvalisavi zeåevi Åeÿwa Åekawe Åovek Šarena torbica Šumska quqaška Haiku stihovi iz pesniåke zbirke Ozon zaviåaja . gazite Tišina Tišina spava Ãuk. 102. 108. 116.

219 Prilog ¡¡ Pesme za glas i klavir na stihove Desanke Maksimoviã .

220 .

221 .

222 .

223

224

225

226

227

228

229

230

231 .

232 .

233 .

234 .

235 .

236 .

237 .

238 .

239 .

240 .

241 .

i. agogic and dynamic changes. our forty three composers wrote different music forms and genres. because in them her sensitivity and reflexivity were deepened and intensified by the meticulously done vocal and piano sections. one hundred and seventy five vocal-instrumental. it is the most numerous group of solo songs so far composed in our country for the verses of any domestic poet. inspired way interpret Desanka Maksimoviã's poetry and enrich our musical heritage. vocal and instrumental compositions for the verses of this poetess.e.242 Vladimir Jovanoviã WORKS OF OUR MUSICAL CREATORS COMPOSED FOR DESANKA MAKSIMOVIÃ'S VERSES Summary According to the insights gained by the author of this paper after the research lasting several years. very strong music creations which reached the highest peak of music transposition of the poetic words of this poetess. nine of which were lost — three cantatas. and one choir composition. as well as by the frequent metric. In the last six decades of the 20th century. one poem. Eighty eighth songs for the voice and piano composed by our twenty four musical artists represent the most numerous group of music compositions written for Desanka Maksimoviã's verses. Precisely because of the features of these and such songs for the voice and piano which in a musical. . and then in her poems for children and patriotic poems. and the most numerous group of completed works specific in their expression. regardless of the fact that in some of them poetic and linguistic melody of the poetic source is more dominant than their musical transposition. out musical composers most often found inspiration in Desanka Maksimoviã's love and reflexive poems. these solo songs are the most significant group of music compositions created by our musical artists inspired by the poetic opus of this poetess. four songs for the voice and piano.

qudima iz rata („o dobrim starcima i zanesenim djeåacima". 821. KQUÅNE REÅI: naslov.32. zbirka priåa o detiwstvu. prvom prostornom i metaforiånom odrednicom bitnom za daqe razumevawe teksta. mit. na treãem mestu (zapravo na prvom kada uzimamo kwigu u ruke). predgovor. još su stari Grci zbirke svojih pesama poredili sa skupqawem i zbirom cvetova. saznawe. inicijacija. binarne opozicije. vreme i prostor. ureðen prostor. motiv. vreme i prostor) i tri grupe mitova (o izgonu iz raja. Druga bašta je ona iz pišåevog predgovora. raj. boje. djedu. mesto gde raste gajeno biqe (cveãe i/ili voãe) i nosi sa sobom remi- . koji bez obzira na sadrÿinu oznaåava isto što i vrt. Ova posledwa je motiv sa osnovnim znaåewem i tiåe se konkretne „baštice kraj naše kuãe" gde bi se „u jedno od najprijatnijih doba godine. reminiscencija. metaforiånog znaåewa: „sjedim nad svojim rukopisima i priåam o jednoj bašti sqezove boje". odnosno Dolini plaåa.41-95 MITSKI MODELI U BAŠTI SQEZOVE BOJE BRANKA ÃOPIÃA Anðela Ivaniã SAŸETAK: Tumaåewe slike sveta Bašte sqezove boje zasniva se na kquånim reåima Ãopiãevog dela. i o zlatnom dobu. kwiÿevnoteoretskim kategorijama (motiv. Na kraju. Bašta Neobiåna naslovna sintagma Bašta sqezove boje zapoåiwe kquånom reåi.09 Ãopiã B. o „dobrim qudima i svetim bojovnicima"). To više nije nikakva „baštica kraj naše kuãe" veã åitav niz. svet. skoro preko noãi. htonsko. nalazi se opšti. u predgovoru i u uvodnoj priåi. nadreðeni i simboliåni pojam bašta. potopu ili Atlantidi).163. idiliåno. rascvjetao […] crni sqez i qupko prosinuo iza kopqaste pocrwele ograde". ograðen prostor (u uvodnoj priåi ove zbirke pomiwe se „kopqasta pocrwela ograda" i „potamwela baštenska ograda").163. priåa. junak. Bašta se pojavquje na svega tri mesta u celoj zbirci priåa: u naslovu. simbolika.41. djed Rade. junak pripovedaå. zatim o Demetri i Persefoni ili Hristovom vaskrsnuãu. Uostalom. starcima.UDC 821.

rada. Dva dela zbirke u svojim naslovima imaju ove dve boje. U predgovoru pisac. nastawen je raznim pticama i ÿivotiwama. snage. kao i ÿita. e. raðawa. ta- . u wemu teku reke. ÿivota. raj je ostao bajoslovan. sqez ili proleãe imaju zajedniåko znaåewe sa motivom biqke koji inaåe nije posebno razvijen. biqkama i drveãem. Djed Rade jedne godine „boji" slez u bašti plavom bojom. Weno su mi sjeme posijali u srce još u djetiwstvu i ono bez prestanka niåe. kaÿe: „[…] ÿelim da ispriåam zlatnu bajku o qudima. edenski." Ovde je oåigledno reå o metafori koja u sebi pored humanistiåke ideje sadrÿi i sliku poznate jevanðeqske parabole. u kojem ponekad vladaju drugi zakoni od ovozemaqskih. „teåe med i mleko". izgubivši ga zauvek. obnove prirode. cvjeta i obnavqa se. kada je smrt dolazila lako kao san. a u agrarnoj kulturi simbolizovan je ÿitom. Ÿito se pojavquje kao motiv i u ovim priåama kao sastavni deo podnebqa. onda uoåavamo dve wegove karakteristike koje su bitne za razumevawe koncepcije åitave zbirke. ovako je opisan djed Rade: „[…] takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed. Boja „zlatne bajke o qudima". Bez obzira na åovekovu sudbinu u toj priåi. sreãnom i bezbriÿnom. traje stawe veånog blaÿenstva. predstavqa zapravo poseban prostor i svet. sve do greha saznawa. Metafore su i boje sleza. cvjeta i obnavqa se. podudarne su jedna drugoj." (Ovaj predgovor sadrÿi nekoliko uputstava za åitawe zbirke. u wemu vlada svekoliko obiqe (što je boÿanskog karaktera). kao što je veã navedeno. Da se podsetimo šta kaÿe sam pisac u predgovoru o kakvoj bašti piše: „[…] sjedim nad svojim rukopisima i priåam o jednoj bašti sqezove boje. Antiåka gråka predstava o detiwstvu qudskog roda vezana je za mit o zlatnom dobu. najboqe ãemo odrediti ako se setimo mita o prvom åoveku: Adam je izagnan iz edenskog vrta. mladosti. ima zlata i dragog kamewa… U judeo-hrišãanskom raju „ÿive" Bog i wegovo delo. a to je je ÿuta boja. o dobrim starcima i zanesenim djeåacima […] ÿurim da ispriåam zlatnu bajku o qudima. Svi simboli motiva nicawa nove biqke podudarni su sa znaåewima zelene boje. Weno su mi sjeme posijali u srce još u djetiwstvu i ono bez prestanka niåe. i samo u prvoj priåi.244 niscencije na neke „poznate" bašte i vrtove: rajski (persijska pozajmqenica raj oznaåava „ograðen vrt"). åovek. Koje su odlike tih vrtova i u kakvom smo mi odnosu prema wima. bez zla. stoga ãemo se više puta vraãati na wega. U prvoj priåi po kojoj se zove åitava zbirka. Nicawe biqke u proleãe znak je novog poåetka. i sliku zrna ÿita koje svake godine ispoåetka niåe. Ako se obrati paÿwa na konkretno pomiwawe odreðenog cveãa. carski. a to je uglavnom samo slez. kada Bog ostaje sƒm.) Biqke Motivi kao što su bašta. boÿji. ovde nazvane plavom i crvenom. Oåigledna je ideja obnavqawa ili kruÿnog kretawa vremena. kao u mitu o Persefoni i Demetri. a vrt mu je postao nedostupan i zabrawen. a druge crvenom.

pomiwu se „daleka vuåja vremena". pa ãe se vo zvati Zekowa. crvena. ali nije prihvaãena u djedovoj viziji sveta. a pošto te priåe nisu o detiwstvu. još i u narodnoj poeziji „maå zeleni". Boje Zelena. Kasnije se u priåama nigde ne pomiwe slez. tako neophodnom ovim divqim ÿivotiwama. odnosno vuåjom bojom. i o kasnijem ÿivotu — crveni slez). modra (plava). i „siv zelen soko". jarac. a od ÿitarica samo u priåi Dane Drmogaãa „ona dva svijetla perca […] (koja se) zazelene na mrkoj oranici" (79). i zelena. tek kasnije na belcu. Zekom se zovu još i maåka. morski puÿ. sviwa. Wegov spektar svodio se na svega åetiri osnovne boje […]" (13). što ovoj boji daje znaåewe izmeðu dve suprotne strane wene simbolike. zatim kao zbir cvetova — bašta — metafora zbirke priåa (o detiwstvu — plavi slez. prethrišãanski asimilovani bog proleãa. što bi se moglo nazvati bojom divqine. zlatna bajka biqka veåna je priåa o qudima — tema koja zaokupqa pišåevu misao. na poåetku. koja se sliva sa bojom trave i okoliša. Trebalo bi ipak ovu boju izdvojiti od narednih. a kow Zelenko. åestih motiva priåa i to iskquåivo Jutara plavog sqeza. Bašta sqezove boje predstavqa priåe o qudima. s obzirom na sadrÿinu tih priåa iz prvog dela. komediju ili åak erotiku. U Danima crvenog sqeza ta boja se skoro uopšte i ne spomiwe. pas Zeqov. jer je wena supstitucija uvek u slici proleãa. Biqka se pojavquje kao konkretni slez u bašti. u predgovoru). 112). što moÿda ima veze i sa prqavosivom zeåijom. a koje su u vezi sa biqnim svetom pomenutim u navedenim tekstovima. koje se zaista nalaze u zbirci kao po- . Zekan. Sveti Ðorðe. marviåne zaštitne boje. To u potpunosti odgovara odlici mesta i vremena u kojima je ÿiveo åovek u stalnoj borbi za zalogaj u surovoj liåkoj prirodi i sa divqim ÿivotiwama. U Dani Drmogaãi. zatim vuk (kako tvrdi djed Rade). to su kow zelenko. Prethodno su nabrojane boje koje je pisac naveo u uvodnoj priåi i predgovoru. Odbrana vukove boje bila bi svojevrsna odbrana djedovog integriteta. prvobitno jaše na kowu zelenku. livada i gajeva. ili kratko Zeko. krava Zekuqa. što samo govori o opštoj rasprostrawenosti naziva za ovu posebnu nijansu boje. vrsta male ribe. dok je ÿutom nazivao sve åemu nije umeo taåno da odredi boju. ali to ne znaåi da je uopšte nema. mogao bi se naåiniti da je nije vidio" (Dobri momak Vasilije. U toj uvodnoj priåi pomiwu se zaista samo åetiri boje: ÿuta. dobija se utisak da zeleno simboliše mladosti. Mnogim domaãim ÿivotiwama daje se ime prema toj boji. i kako je Milka Iviã primetila. radost. U narodnom govoru ova se boja upotrebqava za oznaåavawe odreðenih ÿivotiwa sive boje. Ãopiã tu boju naziva upravo tako: „Ostala samo ÿujova? — […] što nije bar neka zekuqa. pa åak i åovek zelenih oåiju. O zelenoj boji bi trebalo reãi još samo to da se ne pomiwe nigde više.245 kvog je bilo teško naãi. Siva se pomiwe. i na kraju (tj. izmeðu prirodnog i demonskog. gde se priåa o mladosti djeda Rade.

i onda za tu godinu tako i vaÿi" (13). usled ratnih. vojnih i narodnih kretawa. plava. jer se radwe. naroåito gradskom åoveku. opet. One åine sastavni deo naslovnih metafora (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) i nose sopstvenu simboliku koja je zbog arhetipskog porekla simbolike boja uopštena. mogu vladati sasvim posebne zakonitosti" (114). jer „na sqezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje. naziva se ÿivot (Dane Drmogaãa. . Tome u prilog idu i mnogobrojne slike zelene prirode koja okruÿuje aktere priåa drugog dela zbirke. Niš 1998) zakquåuje za glavnog junaka prvog dela zbirke: „brkawe boja i svesno prenebregavawe upozorewa da lisica nije 'ÿuta' niti je pak vuk 'zelen'. 49). Zapravo naslov baš zbog nejasne definisanosti moÿe da objedini obe boje iz podnaslova. ruÿiåast. boje jeseni. to onda oznaåava tugovanku strica Nixe za deåaåki slobodnim ÿivotom (Marijana. bakarna. boja sutona. sivi. onda ima da bude modra i kvit. veãim delom zajedniåka za sve kulture i narode. ili kad pripovedaå kaÿe da se „kroz siv sutonski pepeo. Vrlo retko se pojavquje kao boja u Bašti. a u priåama ne predstavqaju izrazitu pišåevu preokupaciju." Prvo što nam sam naslov nudi pored kquåne reåi naslova jeste neodreðenost slike sveta: odredba „sqezova boja" kao boja tog posebnog prostora/sveta ostaje nedefinisana. i crvena. setiãemo se da je slez svetlih latica. crna. Boje su izdvojene u podnaslovima (plava i crvena). metafora za poseban (ograðen ili unutarwi) svet. Ako ÿelimo da odredimo „sqezovu boju". ali se ipak mogu uoåiti kao neka vrsta lajtmotiva. Djedovo tvrðewe da vuk ne moÿe biti siv nego zelen u potpunosti odgovara opoziciji åovek (ropstvo) — vuk (sloboda i divqina). Åesta supstitucija su izvedenice od reåi pepeo. u podnaslovima su odabrane one dve boje kojima je djed Rade bojio baštu. ili još daqe. „Bašta" je. zlatna. pepeqasti. provuåe […] nevesela arija". ali sa razlogom: „[…] ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sqez" (15). ali se u tekstu javqaju wihove slikovite supstitucije (golubiji. „Sivom i tuÿnom bestragijom". rujna…). a više paÿwe dati motivu proleãa i wegovih znaåewa nego zelenoj boji kao wegovom svetlosnom ekvivalentu. åesto odvijaju u nekakvom spoqašwem prostoru. Siva.246 stojeãi motivi. kroz pripovedaåevo seãawe. I sam pripovedaå ima problema s odreðivawem boja. qubiåast. kroz djedovo tumaåewe i unukovo shvatawe sveta. dakle. ali ako je djed kazao da je modra. 80). Povezuje se sa tugom (u spregu sa plavom bojom) i senkama (sa znaåewem htonskog). na primer. „Sqezova boja. mogu znaåiti samo jedno — potrebu djeda Rada da ima svoj svet i da u tom svetu. Od predgovora preko podnaslova i samo ponekad u priåama mogu se izdvojiti sledeãe osnovne boje: „sqezova". Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni. teško je reãi kakav. U podnaslovima jasno su obeleÿene baš te dve boje: plava (ili modra kako kaÿe djed) i crvena. a svoju neobiånost i neodredivost prima još dok je konkretna bašta („kraj naše kuãe"). Radivoje Mikiã u kwizi Opis priåe (Prosveta. I obrnuto.

na åovekovo ÿivotno doba. U wezinu gibawu Kandinski vidi istodobno udaqavawe od åovjeka i kretawe usmjereno jedino prema wegovu vlastitom središtu. a kad potamni. na primer: „Sutradan. 29). åistih. kao što i dawe svjetlo u woj neosjetno postaje noãnim […] plava boja nije od ovog svijeta: upuãuje na predoxbu o mirnoj i uzvišenoj vjeånosti. dok se druga odnosi na baštu koja je „sqezove boje". prva metafora se odnosi na vreme. i koja je ovde posebna (plava) boja. ili „[…] kroz siv sutonski pepeo. Svjesna misao u woj malo-pomalo prepušta mjesto nesvjesnoj. Indirektno toj plavoj boji (modroj kao åivit) odgovara tamna boja noãnog neba. jutrom. trebalo bi razdvojiti tumaåewe slike „jutra" od slike „plavog sqeza". iako se u priåama. To je boja ptice sreãe […] nedohvatne. sve je veã bilo iza mene kao san. Prastara su poreðewa i paralele izmeðu åoveka i prirode. koje åovjeka ipak privlaåi beskonaånosti i budi u wemu ÿequ za åistoãom i ÿeð za nadnaravnim […] nudi samo bijeg […] koji naposlijetku odvodi u potištenost […] dubina plave boje ima sveåanu nadzemaqsku ozbiqnost. U Rjeåniku simbola Ševalijea i Ÿerbrana (Nakladni zavod MH. u golubije sunåano jutro. U ovom objašwewu jedino sigurno tvrðewe jeste da se jutra mogu porediti sa detiwstvom. a sasvim blize […] Kad je svijetla. vode. jasnih. opšta su. Naslov prvog ciklusa priåa o detiwstvu glasi Jutra plavog sqeza. U åitaoåevoj uobraziqi svakako ãe se pojaviti ta noã- . Plava je najmawe materijalna boja: u prirodi se obiåno prikazuje kao da je saåiwena od prozirnosti. veselih plavih jutara kao nebeski åistog. Ona je put u beskonaånost. Ta ozbiqnost priziva pomisao na smrt […]. samo san" (Pohod na mjesec. åesta u ovim priåama. Površinskim razumevawem ove metafore åitalac bi mogao da se zadrÿi na slici nebesko prozraånih. Obe oznake za boje (plava i crvena) prastare su simbolike. a kraj ili smrt zalaskom. Ti primeri govore åesto i sami za sebe. nigde ne insistira na woj. Prema tome. veselog i nevinog detiwstva. Postoje mesta koja se ne istiåu naroåito. plava je boja put sawarewa. to jest od nagomilane praznine. kristala ili dijamanta […] dematerijalizuje sve ono što se u wu uhvati. Zagreb 1987) pod odrednicom plavo stoji: „Od svih boja […] je najdubqa: pogled u wu tone ne susreãuãi zapreka i gubi se u beskraju kao da boja neprestano uzmiåe. ili „[…] izvadio iz plave hartije Petrakov sat […]" (18)." Ovako obiman citat naveden je zato što svim izabranim osobinama i simbolikama plave boje mogu da se dodaju primeri iz Bašte sqezove boje. tada postaje putem sna. S jedne strane. praznine zraka. gdje se zbiqsko pretvara u imaginarno. slikom veåeri (smrt boÿanstva). Tako ãe prema kretawu sunca (boÿanstva) svaki poåetak biti predstavqen zorom. åini se.247 Plava. izmeðu perioda u åovekovom ÿivotu i periodiånih smewivawa prirodnih pojava. posebna zajedno sa simbolikom koju nosi i koja åini sastavni deo pripovedne slike sveta. provuåe se nevesela arija […]" (49). koja je nadqudska ili nequdska. sunåevim ishodom. Naroåito se ceo prvi deo Jutra plavog sqeza moÿe tumaåiti znaåewima ove boje. što i jest u skladu s wezinom prirodnom teÿwom.

U priåi Dane Drmogaãa uveåe u mraku i tišini „poteåe duga priåa. i jest i nije — kao san. jedne åiste ivawdanske veåeri. jesmo li ono mi? […] — E. sadrÿi znaåewa sreãe. smrt. Taj motiv se moÿe preko dosad nabrojane simbolike objasniti i motivima nestanka. veånosti. imaginarno kao san. kao što ãe se otkriti u daqem sledu priåe. nesvesnog. svetlu i tamnu. U nas. — Kume Perajica. a nalazi se i u motivu lonåiãa. odnosno smrti u vezi sa sudbinom kowa i djeda Rade. tuga). boja potoka. S jedne strane. sunåana dana". na primer u priåi Plavi lonåiãi ili moÿda åak odslikano nebo u jezeru Potopqenog djetiwstva. obiåno pune strave. Svetla. nevesela tamna ponornica åiji se ÿubor samo noãu åuje" (80). U Plavim lonåiãima motiv plave boje ugraðen je u sliku rodne planine Grmeå koju deåak borac vidi na horizontu. potištenosti zbog otrgnutosti od doma. samo san". kao moguãe vedre slike buduãnosti pune ÿivota. nequdskog i bega u nepoznato. donio ãiã Vuk iz Krupe" (128—129). da mi je iko kazao da Grmeå moÿe biti ovako plav. zanesenosti (Petrak bi „[…] jednog dana izronio iz . primivši ga iz prvog podnaslova zbirke) ili „vedra. pravi poreðewe Grmeåa i lonåiãa na temu povratka. tamna boja neba u situacijama kada glavni junaci. U prve dve nabrojane priåe takva plava boja ãe imati znaåewe onostranog. ne bi' mu vjerovao. prozirna. veã uveliko izbrisana daqinom. deåak borac odreðuje rodni kraj nesvesno se poistoveãujuãi sa Grmeåom upotrebivši frazu jesmo li ono mi. kao što ãe to noãno plavilo i åitav doÿivqaj ujutru ostati u nesvesnom pamãewu „iza mene kao san. ima jedan taki lonåiã. Uticaj plave boje. bega rodnom kraju i kuãi. tek tu i tamo pokaÿe svoja grbava leða. sawarewa. roðena planina. bistra. nasuprot slici „graje negdašwih jutara" (ovde reå jutro veã nosi svojstvo da je plavo. I ovde se simbolika plave boje delom tiåe samo boje (daqine. prozirnosti. U priåi Potopqeno djetiwstvo nalazimo sliku „[…] blijedo nebo odslikano u mirnoj vodi prostranog vještaåkog jezera". prozirnoplava. Plava boja (kao i svaka druga boja) ima dve suprotne varijante. djed Rade i unuk. Obe slike imaju direktan i jednak odnos prema glavnom junaku ove priåe i povezane su motivom iste boje: „[…] Grmeå. potištenost. vezane za noã. gledaju u pun mesec na nebu (Åudesna sprava) ili kada Petrak samarxija vodi petogodišweg deåaka u noãnu pustolovinu (Pohod na mjesec). a s druge strane. kod kuãe. Posledwa priåa o djedu Radi Slijepi kow sadrÿi isti motiv noãnoplave boje: „U qeto. našeg kowa nestade […]" (88). zatim u pomiwawu noãnih kraða starog lopova Save. beskonaånog. tj. zaborava (sat izvaðen iz plave hartije) ili — u drugoj priåi — nedodirqivog.248 na. neåiste sile i gubqewe duše" (31). proteÿe se i kroz Dane crvenog sqeza. wene simbolike. sada potopqenog kraja. Priåa Mlin potoåar takoðe sadrÿi nešto od simbolike noãne boje neba sa znaåewem nesvesno i smrt: „Ima tako po našim potplaninskim selima tajnovitih mjesta oko kojih se pletu raznorazne priåe.

pomalo je i strašno i tuÿno… Daqe se ili ne moÿe ili se ne ide […]" (28). odrednica crno). zbog prisustva crne boje. Crvena. „u najveãoj tmini" (Koliko je sati. Neki kritiåari su metaforu ovog podnaslova tumaåili zbog crvene boje simbolom za revolucionarnu borbu koja je sastavni deo tematike drugog dela zbirke. Prosveta. bliÿa je htonskom i tuzi. „ÿivot ukletih senki" (Potopqeno djetiwstvo. naroåito kada je crne boje. Crna je data kao proÿimajuãi element nekih motiva: „vraÿji sumrak" (Braãa. Crna. plavog. noãnu tminu. drugi ÿivot. Crvena je boja raðawa (Qubinko Radenkoviã. ka tajni nepoznatog i onostranom. mogu biti mutne i crne). tugu. „povezuje se sa svime što ometa i usporuje razvoj po voqi boÿjoj" (Rjeånik simbola. Tragovi plave boje u dominantnoj crvenoj nagoveštavaju ostatke detiwstva u procesu odrastawa (Plavi lonåiãi). Crno je boja smrti. takav je htonski svet. 145—146). Simbolika sveta u narodnoj magiji Juÿnih Slovena. zlo. ali u ovoj boji nema ambivalencije. „vrše ðavo po crnom trwu". što je inaåe karakteristiåno za svaku drugu boju. jin-jang boje. ali i preuraweno osamostaqivawe: „[…] pred hladwikavim nezemaqskim vidikom kakvi se javqaju samo u snu. Niš 1996). „mrki rub planine" (Bombaši pred muzejom. 124). teskobu.249 prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta i to se odmah znalo: […] åitav ãe se svijet pretvoriti u zaquqan djeåji san"). „åaðavo sunce". radost. što se podudara sa dvostrukom inicijacijom: raðamo se prvi put u ÿivotu. u ÿivot ili u smrt. a drugi put u smrti. simbolizuje haos i ništavilo. Tamna varijanta. htonska ÿivotiwa). u drugom o mladosti i odrastawu. duboke vode (osim plave i bistre. smrt. Plava i crvena bile bi po tome suprotnih teÿwi. u kojoj se još uvek javqa nešto plave. shvatiti upravo kao drugo roðewe. drugaåiji svet od onog prvog. Ovo su dve inicijacije. Crni su im kowi. . Ako se u prvom ciklusu priåa o detiwstvu. ali i rat. Deåaka „silovito vuåe u nepoznato" sve rujniji i širi poÿar meseca. ðavo) i ono koje nam sada najviše odgovara: inicijacija. krv. Ako smo prema poreðewu doba dana i åovekovog ÿivotnog doba poredili jutro sa detiwstvom. iako bi to bilo oåekivano. nesvesnost. onda ãe dan odgovarati zrelom dobu. vrlo lako ãemo simboliku crvene boje. Postoji svakako jak razlog za provlaåewe „delova" plave boje kroz drugi ciklus priåa Dani crvenog sqeza. Još u prvim pokušajima odrastawa (Pohod na mjesec) javqa se boja inicijacije: „Nad nama razgoreno nebo najavquje blizinu najtajanstvenijeg putnika mjeseca" (27). Umesto na woj pisac instistira na jednoj drugoj boji sa kojom se slaÿe u prikazivawu demonskog. 121). Crvena boja nije uopšte uneta jasno i dosledno u sadrÿaj priåa drugog dela zbirke. Pod odrednicom crveno u navedenom reåniku simbola stoji (i pored nekih dvojnih ili suprotnih znaåewa: ÿivot. crne potkovice (navodi Lorkine stihove). 170). Ovu boju još u predgovoru pisac naznaåava kao simboliånu: crna slutwa. borba. Jasno je da i slutwa i kowi mogu imati i pozitivnu i negativnu konotaciju. kowi smrti (kow je. pakao.

Motiv jeseni se najviše javqa. dobrodušnost i åestitost. 147). Uloga crne boje pomalo je podreðena simbolici crvene boje. Treba naloÿiti vatru. kao i Ãopiãeva „bašta". Idiliånoj predstavi zlatnog doba pandan je svakako i biblijski. Posle pale bombe na ujakovu kuãu stradao je tavan — skroviti. mlin. kada odrastawem poåne da stiåe iskustvo. bajku „o jednoj bašti sqezove boje. wihove simbolike ÿivota i smrti. Zlatna boja. simboliše savršenstvo i idilu. Reå je o odbijawu da se odraste. zar se još uvijek nisam konaåno razbudio?" (to su ostaci plave boje sa znaåewem „san"). eno krv teåe kao potoåiã" (Koliko je sati. „Kopqasta. Da je reå o idili (izuzetno u Jutrima plavog sqeza). Relejna stanica. i patiãe za deåaštvom. pokazuju mnogi motivi svojstveni idiliånom hronotopu: rodna kuãa. Ona je sastavni. kao i prvi åovek za rajem iz kog je zauvek izbaåen zbog greha saznawa. liåni kutak deåaka: „[…] rastrgnut eksplozijom. Meðutim. preci. jer prestanak detiwstva je svojevrsna smrt za deåaka. postoji. Kada je reå o „zlatnom dobu". kako smo videli u primerima plave boje. nema u isto vrijeme mjesta i za bombardere i za opåiwene djeåake […]" (99). na zlo koje vreba svuda unaokolo.250 U priåama drugog dela Bašte sqezove boje dolazi do mešawa crvene i crne boje. odnosno „dedinom baštom". a pripovedaå se i daqe pita posle toliko godina: „Šta je ovo. rodni kraj. pozitivan aspekt. rana — crveno). koja simboliše svojim mestom u zbirci prelomni trenutak u ÿivotu. Metafora zlatna bajka prvo asocira na antiåko mitsko zlatno qudsko doba. dokazaãe i mnogi primeri stalne ÿalopojke za „zanesenim djeåacima" (Orasi. a vezan je najåešãe za lik samarxije Petraka. nerazdvojni deo Jutara plavog sqeza. religiozni motivi. smrtno rawen. zatim „pakao od vatre". Ãopiã u pismu mrtvom prijatequ piše: „[…] ÿurim da ispriåam zlatnu bajku o qudima". detiwstvom. Ova boja je (kao i crna) najavqena još u predgovoru. To vrlo podseãa na crne kowanike crnih potkovica (iz predgovora). na primer veã pomenuto „åaðavo sunce". i to crne boje. na umoru…" (smrt — crno. pomiwawe odreðenih godišwih doba. noãnog neba. Sa crvenom ãe se povremeno mešati ostaci plave. „po asfaltu. kao kopqima. domaãe ÿivotiwe. i mešawe plave i crne u slikama noãne tame. ratnim paklom… To je vidqivo veã u prvoj priåi drugog dela Djeåak s tavana. pocrwela ograda" iz uvodne priåe motiv je koji ima višestruku ulogu: da bi ograniåila prostor bašte. Dva godišwa doba stalno ãe se pomiwati: proleãe i jesen. rajski vrt. jer kada djedov unuk zaista izaðe iz dedine zaštite. naiãi ãe na surovost. Da tako stoje stvari. kao i cikliåno ponavqawe nekih radwi i dogaðaja. daje sledeãe rešewe: inicijacija (crveno) u ÿivot kao u smrt (crno). haos i razoåarawe. Plavi lonåiãi). „Na ovom svijetu. šuma. nestanak djedovog kowa). Kombinacija ove dve boje. U . tamnih slutwi u detiwstvu (Petrakov nestanak. potoci. a daqi ÿivot zagoråan je smrãu. o dobrim starcima i zanesenim djeåacima" (10). Potopqeno djetiwstvo. izgleda. Ova boja ima boÿanski i solarni karakter i samim tim i ÿivotvorni.

svetlost sunca. slava. kao i boja mrtvaca (kuge. Zlatna boja nigde nije direktno pomenuta (sem u predgovoru). ali se mogu naãi neke zamene u predmetima i pojavama sliånim wenim odlikama (sjaj. U priåi Posqedwi kalajxija stari zanatlija ãe se setiti „zlatnih bakarnih vremena" (102). Primeãuje se da svaka od dosad nabrojanih boja ima dvostruko znaåewe (analizirajuãi boje. sada moÿda odrasle qude. ikona. Ako se ima u vidu kako je djedov pobratim Petrak dolazio i na kraju nestao. groznice i veštice). prazniånost. još jedan starac. oåekuje nepostojeãe deåake. Samarxija Petrak kao da je sastavni deo jeseni. Jer ÿuto kao jesewa boja opalog lišãa i zrelih plodova. tu je sjaj kasnog babqeg leta. U jesen ãe naiãi i Dane Drmogaãa. vatra). tako ãe meseåeva hladna vatra na nebu biti suprotstavqena toploj „smirenoj djedovoj vatrici" u dolini. ali je suprotan: zaneseni starac oåekuje deåake koji su stradali za vreme rata. zreli kukuruzi. 25).251 jesen je i Mihoqdan. baš na tom mestu. boja sunca — boÿanstva. htonskim znaåewima ili simbolizovawu obeleÿja „onog sveta". Zapravo te boje u drugom delu zbirke uopšte nema. a verovatno i sve ÿute i zlatne boje zrelosti u tekstu nepomenute. 18). Qubinko Radenkoviã u pomenutoj kwizi navodi za svaku dvostruka znaåewa i korelacije sa drugim bojama). 20). onda bi zaista trebalo pomisliti da u tom naåinu priåawa postoji nekakva tendencija ka. naslutila se promena vremena. on osviãe svakog Mihoqdana da åestita slavu. a podrazumevane u åitaoåevom „unutrašwem oku". zaštite. mesec. i na kraju gvoÿðurija ratnog otpada. peåewe rakije. krsna slava djeda Rade. djedov prijateq. jer pred propast starog Austrougarskog carstva. i „rasplinuo (se) u sjaj i tišinu babqeg qeta" (24). Wegovo pojavqivawe prati zlatna boja „plavog" detiwstva: „On bi tako istom jednog dana izronio iz prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta […]" (Ti si kow. recimo. Zatim mesec koji vuåe u nepoznato protivan je djedovoj vatrici — oliåewu doma. sliåno kao smena naraštaja u gråkom mitu o generacijama qudskog roda. a uslediãe kalajisano posuðe. junak iz drugog ciklusa priåa Bašte sqezove boje. kuãnog ogwišta. U motivu vatre. „A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obiåno su uvijek bili prazniåni. U Danima crvenog sqeza postoji motiv pandan „djedovoj vatrici" (u Treba zapaliti vatru). kad je sve bakreno (tada najkvalitetnije) posuðe pokupqeno za livewe ratne municije (negativan aspekt crvene boje). idile. U priåi Sveti Rade lopovski zlatna boja se širi i na samog glavnog junaka Jutara. Zlatna boja se podrazumeva i u priåama gde se pojavquje lik slikara bradowe koji ide po selima i slika qudima ikone. Kalajxija Muliã. posledwi je izdanak takozvanih zlatnih vremena. a vatru do kraja priåe uopšte nije zapalio (we i nema). pre dvadeset godina. odnosno boja zlata . sjajni i puni šapata" (Pohod na mjesec. Samo zlato kao metal simbolizuje svetlost. Ona je naroåito obeleÿje sa svetaåkih oreola i moÿe se dovesti u direktnu vezu sa ÿutom bojom svetlosti koja sja oko svetih qudi. Hladni meseåev poÿar suprotan je i toplom sunåevom zraku. u jesen je i nestao: „Te jeseni niko ga pod Grmeåom nije vidio" (Åudesna sprava. ÿuta/zlatna meša se sa crvenom.

Takoðe. letom — zrelost. nepovratno izgubqenog sveta. nazvana u mitu zlatnim dobom) i plava boja vode jezera. nebeske pojave. plavom bojom. a zimom — smrt. prema åetiri godišwa doba mogu se zvati åetiri åovekova ÿivotna doba: proleãem — mladost. za „veseo" pogled na ÿivot i svet. Na primer. u Uni. odnosno nije sluåajno data junacima koji su bili gospodari sveta u kojem je ÿiveo junak pripovedaå. a namerava da okonåa sa sobom kao sa priåinom. Primer mešawa crne i ÿute kao boja smrti jeste „nepostojeãa bakica" iz istoimene priåe. a kao i nije ÿuto. što je zadrÿano i u svakodnevnom govoru. nego nešto onako — i jeste i nije" (13). Marijana). komikom. bez dokaza da je ikada roðena. nije sluåajno data kao obeleÿje junacima o kojima se priåa kada su oni veã odavno mrtvi. zora. za bukoliku i komediju. Kao što je veã pomenuto. Znakovi vremena i prostora Od najstarijih vremena qudski ÿivot se poredi sa prirodom. predveåerje. naslovnoj priåi gde je djed sve što nije stalo u wegov spektar od åetiri osnovne boje neodreðeno opisivao tom bojom dvostrukog znaåewa: „Ÿuto je. Ÿuto postaje boja prošlosti i u woj se izjednaåava sa wenom tipiånom. obuåena u crno i u ÿutim opancima. Sunce i Mesec. Nazivi za doba dana uzeti kao metafore u dva podnaslova (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) svakako su preuzeti iz starog mitskog poreðewa åoveka i prirode.252 — veånog metala koji zbog svoje trajnosti simbolizuje raj i nalazi se u wemu. a zalazak sunca. wenim kretawima i promenama. åije je „ponašawe" praãeno i prema kojima je proricana buduãnost. Oåigledna je podudarnost plave i ÿute boje. nasuprot tome. U svojoj studiji o bojama Qubinko Radenkoviã navodi za plavu boju da se wome u narodu åesto naziva i ÿuta. jeseni — starost. junacima koji su i daqe gospodari tog. Sve priåe ili epizode koje poåiwu u proleãe biãe protkane humorom. Ovo godišwe doba tradicionalno je u kwiÿevnosti vezano. znaåili su kraj ili smrt. praskozorje ili jutro od pradavnih vremena simbolisali su bilo kakav poåetak ili roðewe. još od antike. u woj ãe korelirati zlatna (kao nepovratna i vredna prošlost. reãi ãemo za nekoga da je „u zenitu svoga ÿivotnog/radnog napona". što dolazi od dnevnog raåunawa vremena. tj. Proleãe. Dva godišwa doba uvek ãe se ponavqati u Jutrima plavog sqeza: proleãe i jesen. Ako se u slici potopqenog i nestalog zaviåaja u priåi Potopqeno djetiwstvo pomisli na boje. bili su stara boÿanstva. To su tipiåne boje Jutara koje mešajuãi se meðusobno znaåe i idiliåno detiwstvo. åak ãe neke priåe imati tipiåne odlike komedije (Rade s Brdara. a toliko prisustvo zlatne u Jutrima plavog sqeza kao da protivreåi ovom podnaslovu. Ona je proglašena mrtvom. Narodni izrazi bukoliåko-hrišãanskog po- . veåe. Poetiåke smernice se najverovatnije nalaze u prvoj.

najmenikom primqenim oko Ðurðevdana u kuãu Ãopiãa. uz brijeg" (Pohod na mjesec. Postoji sprega motiva koji åine sliku jeseni: svetlost. zanosna atmosfera. onda kada umire djed Rade. i ne pada na um da se sa praznom torbom lomata oko Bawe Luke […] a kanda ipak . gorki deo ÿivota. nasilnog odrastawa.253 rekla. Vezano je posebno za motiv slave. kao i najava smrti staraca. Mihoqdana. zatim dolasci djedovih pobratima i prijateqa Petraka i Dane Drmogaãe. naprotiv. dakle u proleãe. domaãe okruÿewe. da se djed Rade još prije dvadeset godina upokojio. kao i roðakovo prvo druÿewe sa „åupavim djevojåurcima". samo da neprijatequ ne ostane. U priåi Storuki seqaåak djed Rade se pomiwe kao pandan seqaåiãu koji se „snalazi" u opštoj pometwi. qubavna pesma nepoznatoj Marijani. Junak pripovedaå komentariše: „Kako ga neãu braniti kad noãas. Proleãe se pomiwe i u priåi iz mladosti djeda Rade o drugovawu i prvoj qubavi. 25). što se prirodno dovodi u vezu sa ovim godišwim dobom. borbe za ÿivot. skupqajuãi šta naðe. zlatna boja zrewa. sjajni i puni šapata. U drugom delu zbirke zima/smrt biãe doÿivqena kao sastavni. Zima. Leto. Bela boja koja upotpuwuje sliku dvorišta s utabanim snegom podreðena je. Jesen kao simbol starosti u priåama Jutara vezuje se za staraåku mudrost („mudri smiješak zrele jeseni". sastavni su deo tih priåa: djed Rade ãe podiãi ruke zadivqen „blaÿenim goveðim neznawem" svog najmenika s Brdara. dešava se takoðe u ovo godišwe doba. ali i za trenutke posveãene izuåavawu starina („deåak s tavana" s jeseni istraÿuje ostavštinu predaka). snegu. Jesen. Ovo godišwe doba najviše se pomiwe jer je najåešãi okvir za priåe u kojima se priåa o starcima. U graniånom trenutku nasilnog napuštawa detiwstva i prelaska u svet zbiqe. kao i ja. zimi i meãavi åudovištu „koja neumorno zasipa sve pod sobom" (89). ovde je u funkciji samo htonska simbolika ove boje. ÿita. — Što da propusti ovakvu zgodu i da se zeriåak ne okoristi […] Tetak Aãim. a s obzirom na wihovu ulogu u prirodnom godišwem ciklusu. na koju je uvek dolazio samarxija Petrak. grešniku. kojeg nazva i „beslovesnim bravåetom koje ni beknuti ne zna". onda kada bude stradao tavan ujakove kuãe. koje dolaze sa Velikim Jovom. slavske sveåanosti. u Gospodu […] pa mu. negdje tu oko Bawe Luke. Prisustvo samarxije predstavqa poseban period koji se stalno obnavqao i imao posebno ime: „A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obiåno su uvijek bili prazniåni. zinu u mene zabezeknuto i bez rijeåi: zna on dobro. s obzirom na seosko. niz potok. blago. pri raznim akcijama vojske. biãe leto (Djeåak s tavana). Sevdah strica Nixe. pa me tako povuku i ošamute da ne znam kud bih prije: kroz kukuruze. 80). u motivskom smislu. isto ovako åeåi i moj djed Rade s torbom o ramenu — pobunih se ja. Zima ãe se samo jednom pomenuti u prvom delu zbirke. Sledeãi stepen u nizu proleãnih motiva bile bi erotske seoske dogodovštine oko „mlina potoåara".

kao supstitucija htonskog i crne boje (za razliku od zvezdane ili letwe noãi. htonskog. Ovo nebesko telo u åitavoj zbirci nazvano je najtajanstvenijim ili veåitim putnikom. Sat. kako izgleda („sveåan i obrijan"). Ako se još podsetimo s poåetka priåe kako se Petrak kreãe („luta od sela do sela"). odnosno za odlaskom od kuãe. sablasnog. u doba koje simboliše smrt. Ako poveÿemo motive ove priåe: 1) brigu oko Petrakovog nestanka. namišqalica i fantazija. javqa i bez wega. Moguãnost pojavqivawa djeda — aveti u srazmeri je sa godišwim dobom. kada dolazi („Na Mihoqdan. sawarske ambicije za putovawem. inaåe. pokazateq je vremena. a pošto je veã toliko godina upokojen. postoji verovawe u takozvane bele dane. 5) mesec (simbol onostranog. djed Rade „ÿivi" zajedno sa prirodom u svim priåama. Motiv meseca ima nekoliko znaåewa. ili konkretno kao granica izmeðu unutrašweg i spoqašweg prostora. krsnu slavu […] je osvitao kod naše kuãe"). pošto je djeda uverilo kucawe Petrakovog sata u moguãnost da je i wegov vlasnik ipak ÿiv (tj. zimom. 2) prag (koji na kuãnim vratima predstavqa sveto mesto gde su se još u praindoevropska vremena sahrawivali mrtvi ili pod kojim se nalaze duše predaka. sa unukom sedi „do kasno u noã" na mlinskom pragu. U narodu. Neobiåna je koncentracija reåi koje se odnose na åulo .254 nije sasvim uvjeren da se i djed Rade neãe odjednom prikazati u ovoj šašavoj ratnoj noãi. odakle posmatraju pun mesec. pa ãe se „gledawe na sat" ovde nazivati „gledawem u sat" i porediti se sa gatawem u dlan. naslovni motiv jeste sat. naroåito iz Jutara). Kao vladar noãi i snova. koji padaju izmeðu Boÿiãa i Bogojavqewa. da mu kuca srce). onda slika meseca na kraju zaista izgleda kao neka vrsta slike Petrakovog uskrsnuãa (što nije usamqen primer u kwiÿevnosti). za onostranim (åak do neba i meseca). što saznajemo tek nekoliko priåa kasnije). Merewe takve apstraktne kategorije kao što je vreme kod djeda Rade moglo se porediti samo sa magijskim åinom. po zemqi kreãu duše umrlih i ostale neåiste sile. ne bi bilo åudo da se i dobri deka povukodlaåi" (118). U istoj priåi glavni. Mesec. i ima sjajan i qudski lik. koji se još zovu i „nekršteni dani". navodno. a na toj simbolici je izgraðena i jedna od Ãopiãevih priåa — Pohod na mjesec. naroåito u drugom delu zbirke. odnosno sprava za merewe vremena. izmeðu dva sveta). veåno putujuãih duša). onda u nekom višestruko prenesenom smislu razumemo ovu sliku s kraja priåe kao nesvesno deåakovo saznawe o sudbini samarxije Petraka. veånog putnika i gospodara mrtvih. i 6) pun mesec (kao lice åoveka). Drugo znaåewe meseåeve slike (wegovog lica koje se poredi sa qudskim) pronalazimo u priåi Åudesna sprava. 3) mlin (kao mesto gde se skupqaju neåiste sile. kada se. Kakav mu je samo unuk. u istoj priåi ãe meseåevo pojavqivawe uzrokovati pustolovne. javqa se upravo u zimu. 4) do kasno u noã (što znaåi i višestepenu zanesenost svim onim na šta ona asocira). jer se noã. pa sve te karakteristike lika uporedimo sa slikom meseca koji je veåiti putnik. Ne pojavquje se u svim priåama gde i motiv noãi. Na kraju priåe.

kao urokqivo oko. izraz paziti kao oåi u glavi. oko sve prilike. upravo kao i mesec. Da je saznawe pogubno. meãe je na sto. za ravnu zemqu. pa su se sve do jutra makqali i nosili i sa Švabom i sa svojima" (147). videti suštinu ili sanskrtsku veda). upravo kao i mesec kome su se za odgovor na kraju priåe „obratili" djed Rade i deåak pripovedaå. vaqana stvaråica. koliko je sati. pa ãe ti istom grgutnuti: — Nema šta. U proširenom. u sliku sveta. U istoj priåi postoji još jedno poreðewe sata sa „unutrašwim okom" (intuicijom): „Došlo nekako Iliji tako pri duši kao da se u ovoj […] noãi izgubio i skrenuo nekud s linije […]. zatim u drugoj slici gde ãe nas „stajaãi epitet" ove zbirke tajanstven vratiti na sliku meseca — nebeske lampe. delo qudskih ruku. u najmawu ruku netaåan savetodavac. od koje je djed zakretao glavu. biti nešto za Banat. zaista se nešto razbistrilo pred oåima kao da pri sebi ima neku tajanstvenu lampu pa je samo digne u visinu oåiju i — gle! — sve stvari pokaÿu svoj pravi lik i pofronte se kao za paradu" (Koliko je sati). ali se moÿe preinaåena prepoznati u motivu „putokaza". još jedan nastavak Åudesne sprave. kao i pokušaju wenog razumevawa (uporedi nemaåku reå Wissenschaft. „pravi pakao od vatre i grmqavine. a åovek mu je sƒm pripisao netaåan odgovor. Ona je ponekad veåiti putnik. kao i slika sa kraja priåe (gledawe u mesec). Švabo. Jeste li vidjeli da se ona samo na ravnom smiri i pokaÿe svoju trepetqiku. na gredu. ali ãe to. naše izraze uvidiðati nešto. otkad je dobio sat. Da. banatska . Ideja unutrašweg oka iz priåe Åudesna sprava poziva se kroz prvi izdvojeni primer koji potiåe od izraza bistar pogled/oko (odaje razboritog åoveka) ili bistar vid (koji daleko i dobro vidi). postoji priåa Banatska sprava. na pod. Sat kao pokazivaå vremena. o viðewu te slike. a wegova jedina zvijezda-vodiqa. Kada stignu na ciq. dokazaãe i posledice nastale kada usred noãnog åekawa na odbranu glavnog grada Ilija upita naglas nepoznatu jedinicu iz mraka „Ehej. da. navedeni primeri sa glagolom gledati. ispravna. U toj priåi grupa izgubqenih boraca pokušava pomoãu vaser-vage (koja je kod djeda Rade bila kao neko urokqivo oko) da doðe do svoga zaviåaja. Pitawe saznawa istine (takoðe iz prve priåe) dato je ovde u slici nastaloj od izraza pokazati svoje pravo lice i nauåno-vojniåki ureðene slike sveta. ovakav ãe biti susret wihovog vodnika Malete i neobiånog putokaza rodnog zaviåaja: „Uze Maleta tu vaser-vagu. iako bi se moglo reãi i obrnuto. drugom izdawu Bašte sqezove boje. pokazao se zapravo kao loš. uzdanica wegova. Ideja „unutrašweg oka" ovde nije jasno naznaåena. koje nije ušlo u sabrana dela.255 vida: vaser-vaga. okreni-obrni. Tu nastaje haos. Svi ti motivi potenciraju ideju o ÿeqi za saznawem ili o pogledu u nešto pred nama. U tom smislu kretawe pomoãu sata (koji kuca kao srce) kroz prostor i vreme moÿe se porediti i sa kretawem duše (srca) pomoãu wenog unutrašweg oka. a sposobna je da se svuda kreãe i sve vidi. ugasila mu se na roðenoj ruci i ostavila ga samog u pustoj nemjerqivoj bestragiji" (146). zdravqa ti?!" da bi navio sat. U drugom delu zbirke ruåni sat je opisan motivima identiånih asocijacija i znaåewa: „[…] Iliji. jer sat je prestao da radi.

koji samim tim postaje nepovratan. veã zatiåe veštaåko jezero koje je sve prekrilo. što verovatno proizilazi iz poreðewa sa izmewenom slikom kraja ili pustoši zemqišta posle povlaåewa vode. Prosveta. Vreme se ponekad ponaša kao prostor: moguãe je kretawe kroz wega. radost. prekid ili nestanak prethodnog stawa. kud zabasa u ove naše kamenite podbiguze" (Branko Ãopiã. vreme i ÿivot ekvivalenti su. tiåe se bolnog toka ÿivota. Voda. 305). a zapoåiwe nova. idiliåan motiv koji simbolizuje sreãu. bez promjena…" (Potopqeno djetiwstvo. U istoj priåi izraz suprotnog znaåewa u odnosu na sliku stajaãe vode. U Jutrima plavog sqeza junaci se åesto ponašaju na isti naåin ili se neki dogaðaj prikazuje u periodiånim razmacima. Jedna je biblijski potop. veånošãu: „svemoãna voda. Skoro svi junaci tako su opisani: djed Rade je uvek u nekakvom razgovoru. sve se prekida. postaãe sjutra zaviåajni vidik nekog novog djeåaka". igru. U priåi Potopqeno djetiwstvo junak se vraãa u rodni kraj i ne nalazi ga. prekriven prošlošãu. 170) i ÿivotvorni element („— Ne tu sve poåiwe […] Ovo malo mirno more. Sirota mašinica. Qudski faktor. Druga je antiåki gråki mit o Atlantidi. Sava zadeva djeda i priåa o svojim lopovlucima. „hladna struja vremena". unuk pripovedaå sluša priåe starijih. Ãopiã povezuje motive vode i vremena upravo wihovom zajedniåkom simbolikom. Ãopiã nigde ne insistira na vezi sa ovim mitovima. bez godina. Nije woj roðenoj ravniåarki. nestaje". Moguãe je napraviti dva poreðewa ove slike i poznatih mitskih priåa. Motivi vode. zbog nekih sliånosti. posmatra djeda Radu… . pomiwe vile ili oprašta. tako ãe i Maleta svojim gledawem u vasericu. zaboravqen. baš najlakše bilo da se lomata s vama po onim pustim brderinama. lajtmotiv Jutara. veã samo postoje eventualne åitaoåeve asocijacije na wih. 172). Potop simboliše brisawe. uprav tako. Arhetipska osnova za stvarawe mitskih priåa posluÿila je i u slikawu prošlosti prekrivene veštaåkim jezerom. a ponekad se pretvara u nepremostive prepreke. U sve tri priåe velika voda prekriva prethodni svet. u Danima dominira slika jezera. pored drugih faktora. ÿivot. Potoci su opšte mesto. na još novoj nezasjeåenoj ivici jezera. Beograd 1972. negativna odredba novog doba. sada tako pusto i tuðe nama obojici. kao što je i prošlost u qudskoj svesti prekrivena slojevima ili dubinama vremena. u sporu sa sagovornikom. Kao što je djedu Radi sat bio ÿiv a gledawe u sat kao gatawe. Vaser-vaga je ovde åudesna ili tajanstvena lampa koja osvetqava i pokazuje put u skrivenu buduãnost. Neprobojna voda za qudsko oko je i granica svetova („Tu.256 sprava. Nesvršeni glagolski vid. spravu sa trepetqikom/dušom/unutrašwim okom. razlog je nestanka starog sveta. ÿivotvorni vjeåiti elemenat koji ne stari. proreãi skore migracije krajiškog naroda u Vojvodinu. Nasuprot wima. bajoslovnom kontinentu koji u jednom danu nestaje pod vodom. ali i materijalizovana metafora prošlosti kao nepromenqivog i „sahrawenog" vremena. Bašta sqezove boje. 172). Petrak uvek dolazi na slavu i priåa o kowima. kojim se završava jedna epoha.

„konaåno i Šesta liåka napušta brda rodnoga kraja. kao uobiåajena ponašawa. mene su. „baš u te åemerne dane" — skoro po pravilu stoje na poåetku priåe.257 Najoåigledniji primer tog pripovedaåkog postupka jeste graðewe lika samarxije Petraka. birtaša simboliånog prezimena — Marka Beniãa. Stricu Nixi dolazili su srpski dobrovoqci. propijajuãi svoju zaradu". ÿivahan speåen Ciganin". obiåno nisu ni smjeli da zavire u kuãu. Ali nije prikaz uåestalosti i trajnosti vezan samo za ovog junaka. ameriåki rudari […] Mamu su obilazile kume […] pa åak sam i ja imao svoje roðene goste koji. meðutim. diveãi se i åudeãi" (Dane Drmogaãa. aborta. „doåekivan s najveãom radosti". kaÿe se da su oni „obiåno […] uvijek bili prazniåni. On je „åitave godine lutao ispod Grmeåa. „tiho i nikom na smetwi. prekida se takva slika sveta. „kad je umrla djedova baba Milica". Situacije i stawa u kojima nalazimo junake Dana traju najviše do nekoliko nedeqa. 149). ne nose isti smisao kao u prethodno opisanom periodu detiwstva koje je trajalo desetak i više godina. sjajni […]". […] Mikanov brat Jovaš prepucava se sa grupom ustaša […] Dotuÿili su mu veã od ranog jutra" (Braãa. koji je „obilazio […] preko pedeset godina naša sela i kalajisao bakarno suðe" (100). nego su me zviÿdukawem i raznim znacima zivkali da doðem vireãi iza plota. „skoro svake godine u proqeãe". poåeci priåa u tom su smislu uvek uopšteni uvodi sa naglašenim znaåewem „da je to što je ispriåano tako uvek bivalo": „U našoj kuãi svaki ålan familije imao je svoje goste. u jednoj od prvih priåa uvoda u drugaåiji svet. Kasnije u Danima crvenog sqeza. evo veã drugi dan neprekidno jaše za vratom" (Bombaši pred muzejom. Ili o mladosti djeda Rade: „Dok se glasna bratija razmetala […]. smeštajuãi je na taj naåin u petrificirani vremenski okvir Jutara plavog sqeza. ipak. besmisleno gine od zaostalog ratnog otpada — bombe koju baca pred prag seqaka ne pogodivši se s wim u otkupnu cenu. Kada se opisuju Petrakovi dani. a „[…] Na Mihoqdan […] je osvitao kod naše kuãe. To se širi i na druge junake. on je sjedio meðu wima […] uÿivajuãi u wihovim priåama. on se. Na primer. bubeta i grize. 20). 124). Petrakov pandan. gde je slika obnavqawa dala utisak trajnosti ili ponovqivosti. […] i zdravio se s djedom" (Åudesna sprava. najviše privlaåili gosti moga djeda Rade […]" (Ti si kow. „provodeãi dane za izlizanim šankom svoje radwe" (Ne traÿi Jazbeca. „najprije propituje za kowe" (Ti si kow. „kad je stric Nixo kod kuãe". na ukuãane. istina. ÿiveo". Izdvojeni glagoli i reåi izvedene od takvih glagola oznaåavaju radwu koja je duÿe vreme trajala ili se ponavqala. 20). 74). […] ali. sviwca. 121). „quti Krajišnici. Besmisao novog doba oliåen je i u neplemenitom postupku zanatlije. Podgr- . koji je inaåe „godinama". prašine i svakog drugog ðavola koji im. „dok je moj djed Rade momkovao u Lici". Ako se glagoli i izrazi koji oznaåavaju da je neka radwa duÿe trajala naðu u uvodima priåa drugog ciklusa. na dogaðaje. 17). […] i qudima pravio i popravqao samare. u skladu sa dinamikom i raznolikošãu radwi ovog ciklusa: „sipa sa zidova malter i ujeda dim za oåi […] više se rve. Fraze i sintagme koje odreðuju vreme — „Petrakovi dani". potamweli od nespavawa. stari zanatlija „kalajxija Muliã.

niz ÿivota pokolewa moÿe biti neograniåeno dug. ikona. stvarno se odreðuje jedinstvom mesta (kurziv A. Jedinstvo ÿivota pokolewa (uopšte ÿivota qudi) u idili. Kruÿewe radwi. kukuruz. I. sa ostalim svetom. bukoliåka poreðewa. idiliåna proleãna ili jesewa slika sveta. s rodnom kuãom. s rodnim planinama. proleãa kao mladosti i wenog veseqa ili starosti kao zlatne jeseni bogate prezrelim plodom. ograniåen i dovoqan sebi. priåe o carevima i carevinama. Kao što kaÿe Bahtin. religiozni momenti (slava. priåe o lopovlucima. mlin. lepote prirode. „quqa se veã satima" (Orasi. a åije su specifiåne slike simboli krajwe idiliånog znaåewa: kuãa. gde „naleÿe na ramena jezero zgusnutih zvijezda. „organska povezanost.258 meåa. svetac). domaãe ÿivotiwe. 128). iako govori o dogaðajima koji su se zbili pre više decenija u ratu. i kreãe nekuda prema Vrbasu" (Plavi lonåiãi. wiva). Bahtin to prikazuje kao „spoj qudskog ÿivota sa ÿivotom prirode. gde je radwa vršena duÿe vreme u prošlosti. o rakiji. Idiliåno-bukoliåka slika iz junakove prapostojbine „dalekih vuåjih vremena". a dušu izvlaåi ojkava pjesma nevidqivih djevojaka". Naravno. rodnom dolinom. potok. Bahtinova ideja vraãa na poreðewe smene perioda u prirodi sa qudskim dobima ÿivota. 136). naivnost i dobroãudnost djedova. jedinstvo wihovog ritma. Za razliku od navedenih primera iz prvog dela zbirke. 352—353). 355). „vreme naših dedova" u nepovratnu prošlost. Podgrmeåki kraj. Taj prostorni mikrosvet. sveãa. za deåaka zanimqivi razgovori staraca. ÿandarima. wihova uåestalost u prošlosti.) […] To jedinstvo mesta uslovqava ublaÿavawe svih vremenskih granica i stvarno doprinosi stvarawu cikliåne ritmiånosti vremena koja je karakteristiåna za idilu" (O romanu. „veã danima i nedjeqama brigada se varaka s premoãnim neprijateqem" (Miloš lisac. Idiliåni hronotop. kow kao plemenita domaãa ÿivotiwa. 145). u idili je taj zajedniåki jezik mahom postao potpuno metaforiåan i samo mawim delom ostao realan (najviše u zemqoradniåko-radeniåkoj idili)" (isto. ratarsko okruÿewe (ÿito. stvarno nije povezan sa drugim mestima. detiwstvo. koja je postala naša baština. poziva na poreðewe sa bilo kojim „sadašwim" trenutkom. spadalima. zalazi u le- . rodnim poqima. selo. zajedniåki jezik za prirodne pojave i dogaðaje qudskog ÿivota. rekom i šumom. To na neki naåin. gaj. u veãini sluåajeva. qudi. ponavqawe dogaðaja. U prilog tumaåewu slike sveta Jutara plavog sqeza mogu se dodati još neki primeri: grejawe djedovih leða. sraslost ÿivota i wegovih dogaðaja s mestom — s rodnom zemqom i svakim wenim kutkom. „danonoãno u borbi […] gura åuvena Krajiška divizija" (Koliko je sati. okamewenu celinu. opisi naåina ÿivota kao da zatvaraju sve ono staro vreme u jednu izolovanu. stajaãi motivi — odlike kraja kao što su dogodovštine sa najamnicima. Idiliåni ÿivot i wegovi dogaðaji neodvojivi su od tog konkretnog prostornog kutka u kojem su ÿiveli oåevi i dedovi. Ali lokalizovan u tom ograniåenom prostornom mikrosvetu. u kojem ãe ÿiveti deca i unuci. 142). u ovim primerima je upotrebqeno sadašwe vreme. djedove Like.

sustiÿuãi dve durašne djeåaåine […] — Ajme meni. evo. Navedeni odlomak predstavqa djedov model åeÿwe za deåaštvom. odakle mi ti doðe! Odakle? Iz one skrovite vrtaåe gdje su. smireno najavquje da se vaqa zeriåak odmoriti. u vjeåito obnavqawe. zar natovarih na pleãa veã šezdeset godina! Kuku. kao i preinaåenim motivima vila/sirena/zlih sila koje odvlaåe åovekovu dušu. Kao što junak pripovedaå u åitavoj zbirci govori o jednoj istoj temi. vala. pusti se trkom u prošlost. tako i junakov uzor. svome ishodištu? Svaka su åuda danas moguãa. a evo ga ni do danas preboqeli nijesu" (Dane Drmogaãa. nezemaqskom jezom. kome se vraãa kroz sve ove priåe. utopqeniåki. serbez i pokojnici hodati okolo. åekati ona dva svijetla perca da se zazelene na mrkoj oranici. Ostavili. veã i mrtvi ustaju. hajduk-cure iz Drenove Uvale? — odvrati putnik novom zagonetkom. Tek sad se djedove oåi netremice zakovaše za pridošlicu. kanda. Rade. pa ãe ti se osokoliti da zapodjene razgovor i s tim — daleko od nas bilo! — ustavšim iz mrtvih. 79—80). a oteÿao koš. sa tek razdvojenom zemqom od neba. idiliånoj djedovoj mladosti. ostavili djetiwstvo. sliånu varijantu u mitu o Persefoni i Demetri (o Izidi i Ozirisu ili o Isusovom vaskrsnuãu). u tuÿnu i sivu bestragiju. Osnovna ideja ovog mitskog uzora ima i drugu. i o pravremenu. dokoni su. a?… Pa šta. Tako u sebi zakquåi moj dobri djed. ali kao da dolazi s drugog svijeta. kad åavka glasno åvakãe o smrti i rastanku. kad je preko noãi nestalo silne carevine i wezine moãi. Opet uz djeda novi trnci: otkuda to šapãe mladost. Metaforiåna . — Dane. pre preseqewa u Bosnu. Taj glas. I okrenu djedov ÿivot nazad. pun kukuruza. odnekuda dobro poznat. sruåi se djed na svog gosta. Rade. kako li se to prošlost vraãa? Nije li ÿivot okrenuo natraške. jer ta je priåa o pramodelu. kamarate moj. Dane. pati za nepovratnom prošlošãu. zajedniåki.259 gendarno i kosmogonijsko. zar se više ne sjeãaš Dragiwe Keåine. pa opet — Jovo nanovo — u sjetvu. za nemoguãim. Povratak ishodištu „— A je l' ÿiv moj Radoja. jadni Rade. proÿe djeda åudnom. šta se ovo zbi s tobom! S jaukom. kao da se spasava od åitavog svog varqivog ÿivota koji ga odvuåe niz maticu. Wegova uloga u Jutrima mitska je. osobito u ovaj šumni dan prezrele jeseni. — Šta je sad ovo. moja veseqaåina? — opet graknu putnik šireãi se na ulazu u dvorište. onda mogu. […] — E. odakle je djed potekao. o takozvanoj patwi za izgubqenim rajem. Pograbi ga åvrsto. o idiliånom praprostoru.

— Ne. prenatalno. vrati svome ishodištu? Glavni junak Centar sveta. vraãawe u potopqeni rodni kraj („na još novoj. Dok Vuk Radu destabilizuje surovim istinama o mlinarewu ili o Nixinoj rakiji po selu na glas izašloj (u Nesmirenom ratniku). generacijskom odlaÿewu. Ÿeqa za odlaskom i povratkom nekakvoj sebi svojstvenoj suštini. a s druge strane nalazi se åitava roðaåko-pobratimska bratija: brat Vuk i brat Sava. do prihvatawa religioznosti naših starih roditeqa u Magarcu s åeqadeãim nogama. preko djedove vatrice u dolini kojoj se unuk vraãa. središwa taåka oslonca je djed Rade kao glavni junak pripovesti. odluka da se. odnosno sa slikom „ustavših iz mrtvih". Potopqeno djetiwstvo. ali mu. zatim veã navedenog susreta djeda i Dane Drmogaãe. zatim dezertera iz Plavih lonåiãa. kao zreo jeåam" (168).260 slika iz predgovora o biqci koja bez prestanka niåe. Na primer. cveta i obnavqa se. ali prema perspektivama ostalih junaka svet ima više glavnih taåaka oko kojih se okreãe. prolaze se razne faze puta. a drugi nekadašwi kradqivac sitne stoke i kowa. S Vukom i Savom u nekoj je vrsti stalnog duela. za sigurnošãu koja se nalazi u sopstvenom korenu. upuãuje ga da vidi gde se slikaju sveci. ali se razlikuju po liånom opredeqewu ili sklonostima. zakquåka da „treba naloÿiti vatru" kao što je bila djedova i saåekati nekog izgubqenog deåaka „plavojka. prvo ukuãanima. 170). odakle se moÿe krenuti ponovo. åiji je koren neuništiv. tlu). dotle Sava stavqa svog brata u svaku nepriliku: pronosi glas da je brat Rade fantazirao kod mlina. djed Rade je okruÿen sa dve strane. kao mitsko-istorijski model o lutajuãem narodu: otiãi i vratiti se majci zemqi (kao i djed Rade pravoj zemqi. Oni su sliåni po rodbinskom odnosu sa djedom Radom. odluke strica Nixe da se naseli u Banat. onako kako bi on to najboqe mogao. recimo. u åitavoj se zbirci rasprostire kroz najrazliåitije motive i priåe: od navedenog motiva iz predgovora. potom zamišqenog djedovog vukodlaåewa. jedan je bivši ÿandarmerijski feldvebel. sve se prekida. Iz perspektive junaka pripovedaåa u åitavoj zbirci. gde se motiv povratka poredi i s motivom klijawa ÿita na proleãnoj oranici. Wih trojica se åak nazivaju „mrtvi austrijski åvor lopov — ÿandarm — pokorni podanik" (u Nixinoj rakiji). dedovini i zemqacima. ali i sa povratkom u htonsko. nezasjeåenoj ivici jezera. ili u Zatoåniku Stevanova odluka da treba iãi „trbuvom za kruvom kao i naši stari". sadrÿi ideju o kruÿnom kretawu: postoji poåetak od kojeg se kreãe. nije li sama pišåeva odluka da piše o svom detiwstvu. nestaje. zatim pobratim Petrak i kamarat Dane Drmogaãa. sve do Nepostojeãe bakice koja se vraãa åak iz „Afabrike". onostrano. nikada ne bi palo na pamet da mu . „glatko i reåito" se moli novopeåenom svecu Radi i qubi ga u ruku pred qudima. tu sve poåiwe — šapuãe došqaku negdašwi djeåak". Na kraju krajeva. i vraãa se na kraj — poåetnu taåku. što je svojevrsna poenta na opštu temu nepriznatog i raseqenog naroda.

a i brat Vuk toliko „nablati" seoski mlin da preostaje jedino onaj na slici. jer je åiåa nekoliko puta tamo leÿao u hapsu". uprošãene slike sveta: za brata Vuka bi. Odlazi samo u mlin zbog ÿita ili se tamo prepušta seãawima na drage pokojnike. sa svojim prvim odlaskom za najtajanstvenijim putnikom mesecom. jer to je „skroman i åestit lopov koji ima duše i srca" (Rade s Brdara. ali i junak pripovedaå. za razliku od Vuka i Save (u Nesmirenom ratniku). svet bio pun lopova koje vlast treba da uhapsi. Svi oni pripadaju grupi qudi — lutalica åiji je centar sveta u obliku puta. kao za bivšeg austrijskog ÿandarmerijskog feqbabu.261 ukrade i posmrtnu sveãu. Åudesna sprava. razgovara. Granice tog sveta delimiåno su neodreðene i uvek se šire u zavisnosti od djedovog sagovornika i iskustva priåalaca i slušalaca: jednom saznajemo da je to Bihaã („Savin svijet prostire se do Bihaãa. Ova dva lika nigde se ne susreãu. Ako pratimo perspektivu koja polazi od tih likova. zatim Una. a za unuka pripovedaåa pun je zanimqivih qudi i priåa avantura. najmenici. a samim tim i povoda za kavgu. U susretu sa wima djed Rade deli iskrenu radost. pa åak i lopov Sava i bivši „progoniteq lopova" Vuk. za Petraka svet je pun kowa. zadrÿavaju se i odlaze. åesto ostaje iznenaðen. 14). Centar je djed u svojoj sobici. Za strica Nixu svet je åak do Amerike. drugi hajduk koji izrawa iz zaboravqene prošlosti. Brat Vuk i kamarat Dane Drmogaãa na sasvim su suprotnim stranama neke pretpostavqene skale vrednovawa sveta i qudi. a zatim i na åitava sela pod Grmeåom. Oni dolaze. rodnom planinom kao obeleÿjem kraja. 48). wivama i gajevima. grejuãi dedi leða. Iz unukove taåke gledišta svet se i fiziåki rasprostire u nekoj vrsti koncentriånih krugova oko djeda. Drugi par je pobratimski. potocima. a on kao da je nepokretan otkad je došao iz Like. Sledeãa. samarxija Petrak. ta- . sa slikom mlina kao jedinog preostalog svetog mesta (crkava u tim krajevima nije bilo u blizini. šira granica tog centralnog mesta svakako je kuãa sa baštom. slikar bradowa. putuju. u svojoj kuãi. dvorištem i okuãnicom. Toj sobici unuk ima pristupa. i kalajxija Muliã. i ne odriåe se „svog brata i pravog svetiteqa" ni pred ÿandarima. Sav svet se kreãe pored djeda Rade. dobijaju se ovakve. koji simboliåno stoji umesto slike neke crkve). sele se… To su putujuãe zanatlije. Centar sveta se daqe širi na selo sa livadama. doåekuje. preko nevidqiva ÿiva brda" /37/ da mu greje leða). za brata Savu svet je pun stoke i stvari koje treba „diãi". prolaze. besposliåe. Wegova „grbava leða" asociraju na sliku pogrbqenog starca Grmeåa kome se „vraãaju" dezerteri iz Plavih lonåiãa (kao što se i unuk pripovedaå vraãa svome dedi ili se „pentra […] preko djeda. ali i duboko potresen wihovim ÿivotnim istinama: da je åovek (ako je uopšte dostojan takvog poreðewa) isto što i kow ili da su neki posebni trenuci i qudi u našim ÿivotima presudni. od toga je jedan zanatlija sa kojim se åesto viða. pa Cazin („varoš s kraja svijeta" ili „iza krajwe granice svijeta. Jedini djed Rade ostaje uvek na jednom mestu. pije s wima rakiju ili poteÿe svoje vile na neposlušnike. za Danu Drmogaãu pun hajduåkih neprijateqa — ÿandara i ostalih predstavnika vlasti.

ali ipak ÿive nekakvim svojim ÿivotom ukletih sjenki" (170). Ti novi bregovi nijemi su kao i svi utopqenici. nepotrebno udvojeni i suvišni. u detiwstvu nerazdvojan od svog djeda Rade o kom priåa. To je slika sveta puna mitraqezaca i raznih obiånih. U sledeãoj priåi veštaåko jezero nad zaviåajem. Ovo je razloÿeno bivše bipolarno „ja + djed Rade" rascepqeno posle dedine smrti i ostalo bez svoje druge polovine. djed pomiwe svetog Petra na nebesima. To je pomalo ironiåno. 64). Sveti Rade lopovski. pa åak se moÿe tu uvrstiti i izraz „blaÿeno goveðe neznawe" — bukoliåko stawe raja. Djedov doÿivqaj mlina povreðen erotskim priåama brata Vuka po- . na primer posledwa pripovetka Jutara — Svak svoju pjesmu. jer centar je i pripovedaå. koje preseca sliku kraja. Veã se u drugoj priåi po redu Åudesnoj spravi nailazi na fraze nastale pri crkvenim obredima (djed prima sat „poboÿno kao naforu pred oltarom". Tema priåa u Danima crvenog sqeza nije više jedan veã takozvani kolektivni junak. zanesenog kao što je i sam pripovedaå. 17). na primer Amerika iz pustolovina strica Nixe ili u drugom delu zbirke åuvena Afabrika iz priåe „nepostojeãe bakice". zatim u prvoj i drugoj priåi drugog dela (Djeåak s tavana i Posqedwi kalajxija) efekti eksplozije i raspršivawa anticipiraju difuznu sliku sveta i razbijawe slike koncentriånih krugova. Bogorodice djevo. Pokušaj reanimacije tog centra u svom sopstvenom ja (u Treba naloÿiti vatru) odvija se razlagawem na prvo i treãe lice. pre dvadesetak godina. kojem ãe se vraãati konkretno kao rodnom tlu u Potopqenom djetiwstvu. ima još daqih krajeva van granica poznatog ili predstavqenog pripovadaåevog sveta detiwstva. kao i pomerawe centra perspektive sa djeda Rade na nepoznate qude. svetu nedequ. zateåenih u razliåitim ratnim i poratnim situacijama („dobri qudi i sveti bojovnici"). Meðutim. Deda i unuk dele centralno mesto u zbirci. Pripovedaå unuk je nema senka svoga djeda Rade. Švedska u koju se odlazi „trbuvom za kruvom". Muåenik Sava. Nekadašwi pripovedaåev centar sveta iz detiwstva i kasnije postoji kroz wegovo seãawe. To potvrðuju sami naslovi. groteskno i sablasno izvitopereno sopstveno ja koje pokušava da udvajawem vaskrsne nekadašwu celovitost svoje dvostruke prirode. ãute okolni bregovi. okrenuti naglavce. U priåi Rade s Brdara. crkvu. Oåenaš.262 mo negdje za svetlucavim srebrnim Cazinom. o kojima bi se brinuo. poduåavajuãi najamnika. Savršenstvo starog sveta simbolizovano prostorom u obliku kruga (ili koncentriånih krugova) prestaje sa prelaskom junaka pripovedaåa iz jednog u drugaåiji svet. åeka kod vatre (doduše još nenaloÿene) neke svoje ozeble deåake koje je sreo u ratu. Centralizacija prostora se prekida djedovom smrãu. kao nekada djed Rade u Pohodu na mjesec. a potom je i udvaja. Samo letimiåan pogled na naslove u prvom delu zbirke ukazuje na to da u woj postoje sakralni motivi: Kowska ikona. koji. gradom iz samarxijinih priåa". åesto dobronamernih qudi. Sveti Rade. na prirodu je preslikano pripovedaåevo duševno stawe: „po wegovim ivicama. na sebe i na staråiãa. Sveti Rade lopovski. posmrtnu sveãu.

a kad bi mu ispriåali kakav svoj nov hajduåki podvig. prava bijela vrana meðu pustopašnom i raspojasanom gomilom svojih vršwaka. pa im se. „Roðewe" ÿdrebeta je povod za neodlazak u školu. najboqi slušalac kakav se dade zamisliti. „preko potrebnih åoveku seqaku" (Kowska ikona. starci prihvataju kao nekakvog zajedniåkog prijateqa: „Kad sqedeãe jeseni. nije on za te poslove. Radoje. za trenutak. Uglavnom saznajemo da je pomalo sujeveran. a ne zgoqne prepredewake i macane. Tu je i niz ikona svetaca. nasmijao se i oprostio. — Neka našeg Rade. nije pakostan i zavidqiv. Dane Drmogaãa ãe i posle pola veka utvrditi djedov karakter: „Ama. sa- . blagonaklono gleda na qudske mane. 'na licu mjesta'. ne otima ÿenu drugome (kao u deset boÿjih zapovesti!).263 tiåe iz agrarno-hrišãanske sakralnosti: „[…] Zar u mlinu. to mi ne staje pod kapu. vernost. a wegovi pajdaši. Neobiånosti djeda Rade pomiwu se u svakoj priåi. Ali tu je i indirektno poreðewe åoveka i kowa po wihovom teškom radnom veku: „ti kao da åovjeku praviš samar" åudi se djed Petrakovoj osetqivosti prema kowima (u Ti si kow). U jednom razgovoru sa samarxijom Petrakom djed u poreðewu s kowem dobija najboqe atribute i pohvale: duša od kowa (odnosno duša od åoveka). osjeãali su se olakšani i åisti. uteha. Pri takvom poreðewu slušalac zaista zaÿeli jednim svojim delom da se poistoveti sa plemenitim biãem. kao što bi. on je sjedio meðu wima i nasmijan i radoznao. koji samo ÿdrakaju šta bi se dalo pridiãi i što nije za nebo åvrsto prikovano" (74). — Rodio se kao svetac. diveãi se i åudeãi. tako da se moÿe govoriti o izvesnoj totemizaciji kowa kao ålana ili izrazitog predstavnika zajednice. jer je plemenit: ne vara. kod svetog Petra. opet nisu ni pomišqali da mu zamjere što je drukåiji od ostalih. liåkih spadala i lopova od svake ruke. Nije mu ni na um padalo da nekad nekog ukori za kakav lopovluk. i dragi bog uåinio. Åuma me pokupila ako ti gore. Iz wega je zraåila takva djeåaåka prostodušnost da je odmah. Dok se glasna bratija razmetala štokakvim kradqivaåkim podvizima i drugim nepodopštinama. Momcima je lakše bilo izaãi na kraj i sa ÿandarmima. Vaÿnost koja se pridavala kowima u tim krajevima skoro sasvim je podjednaka onoj prema qudima. sasvim religiozan. iz saoseãajnosti. poput vraxbine. åinilo da pred sobom imaju sve samo boÿje cvijeãe u proqeãe. u svetiwi. uÿivajuãi u wihovim priåama. ko te stvori tako dobra i nezlobiva. kao i obiåno. pa ãe se kao svetac i poderati — bez imalo zlobe govorili su oni. kao da su bili kod popa na ispovijedi. sjenila budne oåi åuvara reda. Åuo Rade. lugarima i raznim drugim podozrivcima kad je Rade bio meðu wima. prašta… Wegov specifiåan lik ilustrovan je u Dani Drmogaãi ovako: „Djed Rade bio je dobrodušno i åestito seosko momåe. gdje se meqe brašno za kruv. ne laÿe. dobronameran. ne izmoliš kakvo lijepo mjestašce åak i za ove xandarske vucare […]" (81). […] za åesnicu […]" (36). ne zakliwe se laÿno. muåenika i bogougodnika. 39). pravedan. vaqda. a starog slepog kowa.

ispod repa izvaðeno". kow je svetac (šesta priåa). kao uostalom i „kowski sveštenik" samarxija. pa su i jezik i frazeologija specifiåan idiom koji odaje sliku takvog kraja i naåina ÿivota. Kow jeste tipiåna oznaka zajednice. iz raskošne orahove krošwe". boÿe nas prosti. kada poðe „po svom poslu".) Krug priåa „kowsko-sakralne" tematike završava se pomalo sofistiåki: djed je kow (treãa priåa). kojima je umesto krsta slikao lovaåke puške ili karabine. progledati kroz prste. on i djed prosto se pomamiše oko slijepog kowa. takozvane rajske batine. Djedov brat Sava. Tamo su. Mihoqdan. kow. sipqivi moj paripe. ima simboliåno i htonsko obeleÿje vodiåa duša u onaj svet. Više su se bavili wime nego. il' oni […] ili. nestaje i åitav jedan svet. naizmjeniåno pjevali. na kraju. Sa svetaåkim se mešaju neki paganski motivi sveta umrlih. tj. lopovski. koliko boqe moÿeš. ja glavom koji sveca izigravam i slušam tak'u benu. „zarÿu". kad nestane tradicije oliåene u našim starinama i naåinima ÿivota. On ih vrlo åesto pomiwe ili „poteÿe" na svoje neposlušnike. lopovije i tvoje magareãe vjere? — Oÿeÿi. 53) i na brata Savu kada se vratio iz sreskog zatvora: „I de ti reci. Preåi je wemu dorat nego mi svi" (87—88). evo i tebe posvetiše!". koje su verovatno potekle od vaspitne. znaåi i djed je svetac (deveta priåa). […] Toliki kumovi. totem zajednice. kao da potvrðuje ovaj redosled i samarxija u priåi Sveti Rade lopovski (61). uzimajuãi „bradowinog novopeåenog boÿjeg pravednika Radu lopovskog" (66). Marijana. Ãopiã naglašava da je ovaj junak bio kao svetac. da su razulareni i rasamareni. a ÿandari. kad hoãe nešto da kaÿu. brate. onaj ko je dosadan naziva se „kowskom muvom". Ali moglo bi se reãi i to da ova priåa sa kraja jednog perioda simboliåno nagoveštava da. Åak je i oreol na slici djeda Rade nazvan „svetaåkom potkovicom". a veã vidi svoje presvete vile kako sijevaju kao biå svetog Ilije". a mitraqez se naziva šarcem. (I u drugom delu zbirke prikazan je isti pogled na svet: medresa je zbog svoje fasade „putasta kuãa". a ovaj novi ãe mu. Motiv svetaåkog atributa razvija se još od prvih priåa o ÿivopiscu raznoraznih pa i „vuåijih svetaca". sve dok tako i ne pospaše u sijenu pod jaslama. samim svetim Kirijakom Mihailom. ko je sad veãe goveåe […] il' ti. prijateqi i dostovi. . po narodnom verovawu. „Aha. kao „dragi bog" i na druge naåine. […] ostaviše slavsku sofru i ostale goste i preseliše se u štalu. a stari Rade otišao da s paripom slavu slavi i åaše ispija. kao svome.264 marxija Petrak stiÿe na našu slavu. pijuãi. posvetila ti se draga ruka!" (72). plakali i qubili dorata. dok ãe za namernike lutalice stric Nixo reãi „s glave skinuto. iz krošwe drveta pod kojim se. Lopovi su åesto kowokradice. kod kowa. i to kowokradiåki. sinovca Nixu („vrišti djed u sebi. i sam svetac krenuo nazorice za wim sa onom svojom sekirom. Djedov atribut su vile. Tako ãe slika djeda Rade — sveca pasti „odnekle odozgo. ÿali se na svog svetog Jovana jer mu se åini da je uveåe. U posledwoj priåi o djedu. a ne traÿim vile da te vaqano izmjerim preko leða zbog tvog trtqawa.

36). Pogaðajuãi koji bi to mogao biti naslikani svetac.265 skupqaju neåiste sile. Neka vrsta poreðewa åoveka i vuka. Vuk iz te priåe šepav je. i slama posle ÿetve). tradiciji i vrednostima kojih odavno nema. samarxija Petrak pomišqa na „vuåije svece" na koje on inaåe ne radi. „trpko mršteãi lice". Drugi prijateq djedov kamarat Dane ima glas kao sa drugog sveta. postoji od samog poåetka zbirke: djed staje u odbranu vuka (da je zelen) kao u odbranu sopstvenog integriteta. simbolika pribliÿavawa åoveka i ove ÿivotiwe iskquåivo se odnosi na povratak „vuåjim vremenima" simbolišuãi smrt društva niklog u toj diviqini. poåne da zavija. godine postoji priåa o pripitomqenom vuku s qudskim imenom. „kao kad kobila osjeti da joj je ÿdrijebe negdje u blizini" (62). åija je smrt u prethodnim priåama unapred slikovito nagoveštena. 2) prirodu. Veselin Åajkanoviã u Mitu i religiji kod Srba navodi hromog vuka kao atribut podzemnog boga Hromog Daboga. vatre. U razliåitim situacijama djedu Radi. vuka i vile. došlo vrijeme da se umire. „da se zbog krivice åopor šumskih razbojnika (ne) okomi na kowe" (60). oÿivqenih samo za priåu. Sav taj svet staraca ispripovedan je kao svet mrtvih. Djed Rade kao svetac i tipiåni predstavnik odreðene starine i kraja zapravo ima tri atributa: kowa. pa to ti je" (Mlin potoåar. reãi ãe: „Šta ãeš. U nizu priåa o napuštawu rodnog kraja. totema divqine. gde ostaju samo starci. Ti qudi ÿive samo u seãawu. Dane Drmogaãa se obraãa djedu glasom koji je kao sa onog . Nestanak svih navedenih staraca svetaca prikazan je pomoãu biblijskih motiva emanacija Jehove: motiva svetlosti. Slikawe ÿivog åoveka kao sveca nespojivo je sa hrišãanskim religioznim kanonom. koja nije od ovoga sveta. nego ovaj „ponekad samo. åitavog vijeka s wima muku muåim" (15). došlo vrijeme da se umire. oslobodi. jer umetnost je „ðavoqa rabota". potiåe „iz dalekih vuåjih vremena": „Ja se s vucima rodio i odrastao. åuvaru koji jede suvu kukuruzu i surutku. divqinu i smrt. pomiwe se moguãnost djedovog vukodlaåewa (u šaqivom smislu). simbolišuãi 1) plemenitu ali i htonsku ÿivotiwu. Pobratim samarxija Petrak. pa to ti je" (62). te on zakquåuje da ne pripada ovom svetu: „Ja više nijesam åovjek od ove drÿave. pripisuje se svest o tome. kad prepozna sebe u naslikanom svecu. isto kao i åovek. 358). a u proširenim Danima Bašte sqezove boje iz 1972. To uopšte nije neobiåan spoj. Petrak ãe se rasplinuti u sjaj i tišinu babqeg leta. vetra i glasa. a åovek ga nikako ne moÿe nauåiti da laje. što ãe potvrditi i u tom društvu prisutni kalajxija Muliã. 1972. ili ãe preneraÿeno ãutati „kao da nije åeqade od ovoga svijeta" (61). musliman. za vjetrovite noãi. jer „za wega je svaka crtarija bila nedopuštena". „crni izglodani sagovornici" koji „druguju" s vukovima. doåekuje novog sveca kao da veã ima neko iskustvo o tome. Posledwi kalajxija ãe stradati na poåetku drugog dela zbirke. a upotrebqeno je i poreðewe sa dokonim pokojnicima koji hodaju uokolo. i 3) goveåe i ÿito (vilama se skupqaju i seno za zimsku ishranu goveda. kao junaku priåe. Ova tri atributa ponikla su iz svakodnevice. Branko Ãopiã je pisao o qudima. i zato ih je bojio u htonsku ÿutozlatnu i svetaåku zlatnu boju. boÿe! Kao da sluti na neåiju smrt" (drugo izdawe.

a djed Rade ãe se „neopazice i ugasiti" (89) kao sveãa ili vatra. a bez wih ipak nije nijedna kuãa. „curetak" koji je ispratio nekada pripovedaåa ovih seãawa na rastanku s rodnim krajem. To što djed priznaje da nije od ove drÿave. inaåe ne pomiwe se da ima ÿenu. ali se iskupquje stradawem). ona je ili za podsmeh ili za uzor. a posle dedine smrti odlazi u ujakovu kuãu i kasnije je nikada više ne pomiwe). izdawe iz 1972. åarala-varala bašta (uvod Nesmirenog ratnika. 21). a djed Rade je još u prvoj priåi prozvan „neznajšom" u bojama. Vuk samo priåa o erotskim dogodovštinama. Deåak pripovedaå retko pomiwe majku (umro mu je otac. za skoro svakog junaka vezana je neka priåa o ÿeni. lopov Sava u qubavniku svoje ÿene vidi lopova koji iskaåe iz wegove kuãe. Meðutim. to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika" (Bašta sqezove boje. taru o koÿuh.266 sveta. Veliki neznajša. To nije svet iskustva veã naivnosti i dobronamernosti. dolazi u sukob sa wom. u razgovoru sa bratom Vukom govori o drugaåijem svetu u kom on ÿivi. grom-baba. sablaÿwive erotske priåe ne ÿeli znati. ostaje iznenaðen. Šta ãeš. Pripovedaåevoj slici sveta kao da nedostaje slika ÿene. junakiwe iz „Suðewa". Djedu je umrla baba — rakijašica Milica. mijauåu i grebu. åovek se ne sme uzvisiti iznad sebe. sramna qubav iz Zagreba. jer ÿivi u viteško-sakralnim normama: kobila ne moÿe biti model za kowa svetog Ðorða. što je imalo odreðene posledice: „Kako je na ovome našem šarenom svijetu veãina stvorewa i predmeta obojena 'i jest i nije' bojom. boÿja kazna. 109). trpi i ãuti" (Ti si kow. S jedne strane naslikana je galerija niskih ÿenskih likova: „pozadruÿne snaše" i „bezobrazne ÿene". a pošto nestane. vaskrsnuãe u pripovedaåevoj intuiciji kao jesewi vetar koji kovitla celu prirodu. 23). lik briÿne majke u Artiqercu Marku Mediãu. a inaåe nije imala uzla na jeziku" (35—36). udoviåetina. jer ne padaju pod normirani kodeks ponašawa religioznog åoveka… Boje iz prve priåe simbolišu razliåita iskustva. „ne- . simboliånog imena i pejorativnog nadimka. koji se oÿenio nije nikad. koji postaje taåka sukoba djeda i unuka zbog deåje (mladalaåke) radoznalosti kao ÿeqe za saznawem (Izuzetan doÿivqaj. strica su na silu oÿenili (Ÿenidbe moga strica u Nesmirenom ratniku). striåeva Evica. ne doåekavši da åuje kowsko rzawe. On se na neki naåin stalno „spotiåe o stvarnost". „neka Mikaåa. u Nesmirenom ratniku). sliåno Dani Drmogaãi. A s druge strane je idealizovani tip ÿene u više varijanti: hajduk-cura Dragiwa Keåina iz Drenove Uvale (kojoj vrednost pada posle udaje za „ÿacmana". 13). bile nešto na formu dosadnih. Ako se uopšte pomiwe. One su „u najboqu ruku. Petrak je duboko razoåaran ÿenom uopšte („a je l' ikada kow oteo ÿenu svom najboqem drugu?… Šta je mene nekad okrenulo ovim putem?". vjeåito prisutnih maåaka: motaju ti se oko nogu. 171. razoåaranom u hajduk-curu. Sliåan motiv raznolikosti i neizvesnosti u slici sveta dat je u sintagmi šarena. koja je znala i kositi barabar s muškarcima. xorlava tetka birtaša Marka. Oåigledno postoji frustriranost ÿenom i zato je ona potisnuta u zadwi plan priåa.

Noÿ je obredni rekvizit kojim se ubija. crvene boje zabrane. takoðe biti kršten ili normalan. put. u Ameriku. stric. a veã kod strica Todora zapiwe u grdnoj neprilici: — Ãiã Todor?… E. nebesko telo. generacijsko drugovawe. saznawe istine. ali i sluÿi pri poroðaju. kojim se åovek ukrašava. ne znam kako je wemu ime" (Kowska ikona. saznavawe onog što je bilo. deqaju predmeti. Nije sluåajno izabran noÿ kao neophodan predmet u tom trenutku kada priåa postaje nerazumqiva (ili preteška) detetu. zatim Ilijin sat. U tom svetu paÿwu privlaåe samo deda. Ÿena moÿe samo da razdvoji ili ugrozi prijateqstvo dva druga (dok se junak bavio starim stvarima sa tavana. 60). u Švedsku). vaqda prvi put u ÿivotu". . a dovoqno je setiti se samo Gilgameša i Enkidua da bi se i u Bašti uoåili neki osnovni modeli obrednog ponašawa (drugovawe. To su (1) „striåeve ÿenidbe". ÿrtvuje. kamarati. Dete nema pravo na upotrebu noÿa do trenutka inicijacije. Za wega se vezuje prvenstveno slika krvi. Ÿeqa za saznawem. oÿeni. Sveti Rade lopovski. pomajka koja veruje u åuda (Magarac s åeqadeãim nogama). medij i viðewe jesu trojstvo. Ne moÿe se govoriti o pravoj junakiwi nigde u zbirci. starci. koji je inaåe bio u djedovom xepu („Eh. a simboli su metonimiånog porekla za „unutrašwe oko" ili intuiciju. mediji su i voðe pri kretawu kroz vreme i prostor. ratno drugovawe. koje samo govore o neprihvatawu da se odraste. jedva zna izmucati kako joj se zove ãaãa i mater. zdravqa ti?!". pobratimi. prijateqi. Petrakov. veã da se ostane veåiti deåak (zato se ciklus o ovom junaku i zove Nesmireni ratnik). 147). To je stara mitsko-epska situacija. prethrišãanskim oltarom (uporedi izraz sastaviti oko lijeske. to mu uskraãuje djed šaquãi ga u kuãu po noÿ. deåaåko drugovawe. Kada deåak poÿeli da åuje Petrakovu jadikovku do kraja („a je l' ikada kow oteo ÿenu svom najboqem drugu?… Šta je mene nekad okrenulo ovim putem?"). ÿenidba). priprema hrana. (4) navijawe sata. podjednako kao i za nedoslušanom priåom. zato i ÿudi da ga poseduje. odnosno zdravog ili zrelog rasuðivawa i ponašawa). Ÿeqa za saznawem (Koliko je sati) kao i u biblijskoj priåi izaziva åovekovu propast (ulogu rajske zmije preuzima ratni neprijateq: „Ehej. koliko je sati. (5) dozvola za slušawe priåa kao prastari obred pristupa u svet odraslih („veã izustih da kaÿem […] pa pametno zaãutah. pa bi se na blagoåestivoj ikoni našle ovjekoveåene i pitome golubije oåi kakve grmeåke åobanice koja. Najidealniji i najneviniji tip bukoliåkog stvorewa blizak slici ÿene svetice nalazi se u liku grmeåke åobanice kao modelu za slikareve ikone: „Ÿene su […] najåešãe poruåivale Djevu s Mladencem i svetu Petku. Kretawe kroz veånost. onako trtasta i duãkasta. odnosno djedov. (3) svi odlasci na daleki put (na mesec. roðak se druÿio sa devojåicama). kao i oko/åulo vida. Joviåina „vaserica". 39). Bilo je potrebno udaqiti dete od razgovora odraslih i pronaãi mu dovoqno vaÿan razlog zbog kojeg bi i samo otišlo. tabua i inicijacije.267 postojeãa bakica" åiji je konaåni ciq rodna kuãa i muÿev grob. braãa. u xepu! A meni zbog wega promaåe dobar komad"). zatim (2) djedovo i Danino prvo meðusobno brijawe „pod krÿqavom lijeskom". Švabo.

Zalutasmo u šumu ofarbana drveta. a Bog zauzvrat dobija poštovawe i kult. deåak o „plavim lonåiãima". potom u borbi postaje mitraqezac (zapravo doÿivqava dve inicijacije). i to je åest motiv cele zbirke (na primer Drmogaãa o Dragiwi Keåinoj. Junak pripovedaå. Zaveti Bogu U hrišãanstvu su dva najpoznatija saveza sa Bogom: onaj iz Starog zaveta. umesto ÿrtve priåesnice intendant odvodi na seqakov nagovor wegovog sinovca: „Jak je. boÿjeg oka nalazi se u priåi Djeåak s tavana. i drugi iz Novog zaveta. tradicijom i moralnim vrednostima. mesinga. vrlo kasno zapazio" devojåurke. koji se u poåetku ne ostvaruje. „Ugovor" koji åovek sklapa sa Bogom ima za ciq da se obezbedi siguran opstanak i buduãnost åoveka. nasuprot starom „premorenom i ravnodušnom" boÿanstvu. predstavqa zapravo spoj sa Bogom.268 jeste ili biãe. a wegove oåi su dva puta zasewene letwim svetlom. zaboravqa na golubove. raspeãe Hrista. ili ja/Bog prevazilaze se saznawem åije je osnovno sredstvo oko i åulo vida. s druge strane. govori o savezu sa „bogom rata" (åiji je svetiteq. kada je „kasno. Pisac se u opisivawu lika stalno poigrava wegovom pojavnošãu: dobroãudna momåina se åesto „okreãe sporim . sudbinom. muškarac/ÿena. Ÿrtvovawe Isakovo predstavqa simboliåki prelaz sa qudske ÿrtve na ÿivotiwsku na odreðenom stupwu razvoja qudske zajednice. kumovi „na rampi"). gvoÿða. Umesto krave za gladnu vojsku. a lov na golubove je predskazivawe qubavnog lova. kanda se krio još neki djeåak. åiji je simbol takoðe oko (poreklo arhetipske slike tog odnosa moÿe se ilustrovati frazom po oåima sam te poznao). „Grgutawem" ili „gugutawem" pisac naziva boju glasa svojih junaka kada oni govore iz qubavi. posle prve tri kao simboliånih prekida sa prethodnim vremenima. i prvih roðakovih deåjih qubavnih iskustava datih slikom pojave „åupavih opaqenih djevojåuraka" oko kuãe. Åetvrta priåa u Danima crvenog sqeza. suncu. Motiv golubova sa tavana tradicionalni je simbol zaqubqenog para. mlad. Tu. U priåi postoji opozicija izmeðu junakovog prouåavawa tavanske starudije kao igre i jedinog interesovawa. kada ga odbija „budna okata pustoš" i kada izlazi iz potkrovqa u dan i ÿivot kao u tuðinu. „sveta Enobe" iz Plavih lonåiãa. Pretpostavqeni motiv sveprisutnog. na primer. iza svake sprave i suda. stakla i hartije. mogo bi topa vuãi. ÿrtvovawe Isakovo. proricawe. koja nas je grubo odgurnula s malog tavanskog prozora. a kamoli neãe mitraqez" (Dobri momak Vasilije. ptice su paniåno sunule u budnu okatu pustoš qetweg neba. naš vršwak" (98). 112). zabavqen literaturom sa potkrovqa. u Bombašima pred muzejom). u trenutku koji još nije bio pogodno vreme za odrastawe: „— Golubovi! — šapnu roðak […] Lov nam nije pošao za rukom. Spoznajne opozicije ja/svet („šarena. åarala-varala bašta"). odnosno proviðewem. Nemilosrdno oprezne. a kasnije samo roðak izlazi iz tavanskog prostora u svet meðu devojåurke. s jedne strane.

odrasta i umire. hladnog i nevjernog. uvodne priåe zbirke: „pa ti se prosto plaåe. „S jaukom sruåi se djed na svog gosta. Motiv raspeãa. ali Vasilije je tvrdoglavo ostajao ono što jeste […]" (113). utopqeniåki. kao da se spasava od åitavog svog varqivog ÿivota koji ga odvuåe niz maticu. Drugi. odnosno raspetosti. deåak pripovedaå nalazi se negde na nekakvoj uzvisini iznad doline u kojoj je djedova vatrica. mitske opozicije: intendant se spušta po kravu. Susret dva „kamarata" propraãen je jaucima i plaåom: „Ajme meni […] Kuku. xamije. koji raste nad horizontom i silovito vuåe u nepoznato" (30). a i „s lakim traåkom nade. što simbolizuje blizinu „gorwem svetu" i Bogu. ipak preobratiti u goveåe. sa kojim se raða. (To nisu jedini primeri opozicije gore — dole ili duhovno — svetovno. Zajedniåko za oba saveza jeste to da se vrše na nekakvoj uzvisini. u tuÿnu i sivu bestragiju. Tri izdvojene reåi kao da odgovaraju znaåewima boja u naslovu . nezadovoqan što je pristao na neobiånu trampu. nazadak. iako je u osnovi iste funkcije (ugovor sa bogom). åak je ponekad i više puta rascepqeno ja. i strašnog bqeštavog mjeseåevog poÿara. jer åovek je uglavnom rastrzan izmeðu nekih svojih unutarwih suprotnosti. pojavquje se prvi po redosledu još u Pohodu na mjesec. kao u Braãi i u Bombašima pred muzejom). pa kad zagusti. iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio". Pa i sam Vasilije. da se u åinu ÿrtvovawa sina ostvari åudo preobraãawa u ovna. tješiti se rakijom kao moj strikan?". tako i do današweg dana: stojim raspet izmeðu smirene djedove vatrice. hrišãanski savez sa Bogom — razapiwawe Hrista i iskupqivawe åitavog qudskog roda jednom ÿrtvom — kod Ãopiãa nije toliko parafraziran kao ÿrtvovawe Isaka. Ako je u ÿrtvovawu Isaka prikazan napredak civilizacije. kao u priåama Potopqeno djetiwstvo i Treba naloÿiti vatru. na primer. intendant osmotri svoju prinovu neãe li se. Moÿda bi se mogla pronaãi neka poetiåka uputstva za temu bolnog i plaånog qudskog ÿivota i u posledwoj reåenici prve. koja postojano gorucka u tamnoj dolini. drugarstvo djeda i Drmogaãe zapoåiwe izlaskom iz vrtaåe u kojoj su se obrijali. Intendantovo oåekivawe da se momak „preobrati" u goveåe sasvim odgovara oåekivawu poznavaoca i åitaoca biblijske priåe o ÿrtvovawu Isaka. I kod Ãopiãa nalazimo dolinu i brdo kao prostorne. jadni Rade […]". prebacivaãe sebi da je goveåe. Golgota).) U ovom drugom sluåaju ugovor sa Bogom åini se da ne donosi neke naroåite garancije za ÿivot i buduãnost. u posledwoj slici priåe: „I kako tada. što zapravo govori o bolu s kojim åovek ÿivi na ovome svetu. u Danima crvenog sqeza prikazana je degradacija.269 goveðim pokretom". kao i lošijim poloÿajem nego što ga ima sad ona wegova ÿujova. a na vrhu brdske kose shvata prevaru. jer ratnoj stihiji potrebne su prvenstveno qudske ÿrtve (ali i kulturne ÿrtve — crkve. Smisao ÿrtve u Ãopiãevoj priåi obrnut je onom u biblijskoj. brdu (Morija. Pohod na mesec završava se ovako posle navedene slike raspetosti: „Je li pametnije biti mjeseåar ili s mirom sjediti kod svoje kuãe. […] Zaplakaše zagrqeni kamarati" (80). Pograbi ga. […] zajedniåki (su) ostavili djetiwstvo […] a evo ga ni do danas preboqeli nijesu. muzeji. kojom sreãom.

prošlost — sadašwost. iz tuÿne striåeve pesme. tragiåna zbiqa — laki humor. tijesno u wihovoj dolini. åoåe. i ako iskoraåi isuviše u bilo koju stranu. što se moÿe izvesti i etimološkim poreðewem sa reåju slez — sluz i suza. To bi mogla biti ne samo rajska veã i „bašta suzave boje". Momak Vasilije „se obzire lijevo-desno kao da traÿi kud bi iz ove tjeskobe (tijesno u kuãi. ono nije. crvenoj boji i krvi. ÿandar — lopov ili hajduk. recimo. ono ne smiješ" (Pohod na mjesec. i svoje selo. nikud od we pobjeãi. postoji pravi mlin i onaj idi- . radosnica ili krvava. Sava je. majåin sine. oko seoskog mlina vodi se dvostruki ÿivot. kow — åovek. Åovek ÿivi na uskom prostoru izmeðu dva sveta („u teskobi"). A i djed Rade za sebe kaÿe: „Ja svetiteq.270 i dva podnaslova: suza je simbol plaåa i bola. ali podjednako i druge). 28). Åovek je pomalo kao luda iz Dogaðaja u miliciji. tijesno kraj strica. a sasvim drugi kada padne mrak. san — java… Postoji izvesna jednakost simbolike izmeðu dvostrukosti jednog biãa. ovo je dobro. iznutra ili spoqa. na meði (koja jeste krajwi deo jedne strane. što bi kazao moj djed. stijesnile ih razne vojske!)" (111). koja jednom napušta svoje dete. na ovoj opasnoj granici gdje se kida sa zemqom i tvrdim svakodnevnim ÿivotom" (Pohod na mjesec. na ivici veštaåkog jezera sve poåiwe i sve se završava. proleãe — jesen. a odgovarala bi iskustvu plaåa ili suza. i zajedniåkog u dve suprotstavqene strane. jedan åovek preko dana. Daj sad zini i zapjevaj. predobri duševni starac åija me qubav grije i ovdje. kao u sluåaju Marijane. stranputicama mog veselog Nixe" (63). gledajuãi u mesec. pa da zaÿdijem kroz bijeli svijet. je li? Bolan. 25). u ovoj tjeskobi […] ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa. a gubitak je oznaåen plavom bojom prošlosti i tuge — upravo kao što je nagovešteno u podnaslovima dva dela zbirke. poznata još i kao „Dolina plaåa". Bol pripada obredu inicijacije. bitan je samo ugao iz kog se posmatra. kad bi se putovalo nekud u okolinu […] a na metar ispred wega quqaju se sjajne okrugle Marijanine sapi. Prema tom dvogubom odnosu u prirodi djedovo tumaåewe sveta ãe se svoditi na „i jest i nije" boju. sukobiãe se sa iskquåivošãu jednog od tih svetova: „pomalo je i strašno i tuÿno… Daqe se ili ne moÿe ili se ne ide. Dvostrukost se ogleda i u samom åoveku. Bol se ponekad ispoqava kao rugawe ÿivota åoveku. ovo smiješ kazati. Binarne mitske opozicije mogu se pratiti kroz priåe i motive: dete — starac. rodni dom ili zaviåaj — svet. drugi put ga uzima nazad. a to mesto je samo zajedniåka meða. neãe znati da li su na zemqi ili rone kroz oblake zajedno s mesecom. veåno zavaðena i nerazdvojna „braãa". åovek plaåe od tuge ili se smeje do suza. Neodreðena „sqezova boja" nadreðena im je. Tako ãe djed i unuk sedeti i na mlinskom pragu i. To ti je ovaj tijesni ÿivot […]" (55). moÿe biti deåja ili staraåka. ja sam stotinu puta poÿelio da manem i kuãu i åeqad. niske ÿene — ÿene svetice. „naši" i „wihovi" mitraqesci koji podjednako vole orahe. koja se „pretvara" u kobilu: „Ipak je strikanu najteÿe padalo da koåijaši. ono ne moÿeš. u kratkom intervalu izmeðu roðewa i smrti. ako veã putnik nije budala i 'vantazija'. Unuk pripovedaå još kao petogodišwak oseãa da se svet oko wega zatvara i steÿe: „Ovo moÿeš.

utkivajuãi u wih i ove tri navedene odlike. Otuda poreðewa åoveka i kowa ili åoveka i goveåeta. Onda kada åovek prihvati svoju sopstvenu raspetost. osim u smrti. Tu su tipiåne slike qudi i pomalo izdvojenog i arhaiånog sveta u kom su ÿiveli. kao i specifiånostima kraja. svakodnevnog i konkretnog. a istovremeno i atributi glavnog junaka s kojim su u neraskidivoj motivskoj i kompozicionoj sprezi. Ãopiã se koristi frazama i izrazima podnebqa o kom piše. zlatnom dobu. Iako Ãopiã polazi od uobiåajenog. a i deåak iz Plavih lonåiãa za prizor na horizontu kaÿe „I jest. sluÿbeno i hladno traÿi legitimaciju od „druga". koja priåa o tom svetu. poslovicama. ali i åoveka i tipiåne biqke. Ispitivana su simboliåna znaåewa motiva prostora i vremena. a koje su posluÿile Branku Ãopiãu kao osnove za priåu o kraju i narodu åiji je potpuni nestanak ili odlazak predosetio još sredinom prošlog veka. a preko wih i sama mitska povezanost sa onim koga u potpunosti predstavqaju — sa Bogom. kao što bi. koja uveliko podseãaju na osnovne ideje i okosnice priåa nekih poznatih svetskih mitova ili odaju mitski pogled na svet. od naslovnih motiva pa sve do posledwe priåe. podeqenost sveta i qudi naroåito dolazi do izraÿaja posle djedove smrti: priåa koja sledi ima izrazit naslov Svak svoju pjesmu. dvostruke je prirode. a kow je bio najplemenitije domaãe ÿivinåe. kao polazište za slikawe åoveka i wegove autoprojekcije na svet koji ga okruÿuje. ÿitarice. To istovremeno åini i prvi. a kad se odmakne na drugu stranu. pri tom nijedno od ta dva stawa nije povoqno jer se meðusobno iskquåuju. qudi i obiåaja. zato ãe djed reãi „ÿuto je. nego nešto onako — i jeste i nije". * * * Izborom odreðenih motiva i pronalaÿewem meðumotivskih asocijacija unutar dela i wihovog grupisawa uoåeno je da priåe u ciklusu Bašta sqezove boje streme simboliånim znaåewima. potopqenom kraju ili izgubqenom raju. nasmijao se i oprostio. Na kraju krajeva. Kowi. komandira „na rampi" (158): s jedne strane rampe grli se i qubi s kumom (boÿjim zamenikom na zemqi!) „da sve rampa škripi izmeðu wih". vaqda. Stvarnost se ne prihvata samo racionalno. Slika ÿivota na meði simbolizovana je otuðenošãu lika Pantelije Hiniãa. Na isti naåin se toliko mešaju i ta plava i woj suprotna crvena boja u åitavoj zbirci. sadrÿi sve odlike i opšta mesta mitskih priåa o nestaloj zemqi. i dragi bog uåinio" (74). Naslovna metafora i wena kquåna reå bašta sadrÿe arhetipsku osnovu i samim tim moguãnost dvostrukog tu- . goveda i ÿito totemi su zajednice. mimetiåki plan priåa. U seoskoj sredini Podgrmeåkog kraja gajeni su kukuruz i goveda. i sam bogoåovek. svetom ili åak sa sopstvenim ja. Nije neobiåno da Bašta sqezove boje.271 liåni sa slike. kakav je bio i kako je polako nestajao. a kao i nije ÿuto. postiãi ãe onaj isti savez sa Bogom kao što ga je simboliåno i Hrist umesto svih nas uåinio: „Åuo Rade. i nije — kao san". prirodom. kad pogreši i oprosti. ne mogu se prevideti takvi elementi. a postoji kao ÿivo åeqade. „nepostojeãa bakica" ne postoji u papirima.

Although Ãopiã starts from the mimetic level of narration. an inseparable part of the main hero's everyday life. Nature and one's self. i na svet u kom danas ÿivimo. with God. fairies and wolves are the saintly attributes of the main protagonist. cattle and wheat. Demeter and Persephone or Christ's Resurrection. . Anðela Ivaniã MYTHICAL MODELS IN BRANKO ÃOPIÃ'S BAŠTA SLJEZOVE BOJE (THE MALLOW-COLOURED GARDEN) Summary The three basic mythical models discussed in this paper could be named after the content of several myths: expulsion from Paradise or the Valley of Tears. and The Golden Age/Atlantis or The Flood. and through them the mythical link with what they represent. one should not disregard the symbolic meanings and archetype structure of the motives and inter-motive links. are at the same time the totems of the presented reality.272 maåewa: „bašta" se moÿe podjednako odnositi i na rajski vrt. Horses. Ona simboliše prošlost i gubitak ili bolnu sadašwost. while horses. The paper also studied the symbolic meanings of the motives of space and time.

ili iz nekih drugih razloga. Naziv kwige Tomasa Mora nastao je autorovim kombinovawem dveju gråkih reåi: sy. 1999 i Atlantidu nazvali smo antiutopijskim. Upravo stoga je antiutopijska kwiÿevnost oznaka za onaj deo kwiÿevnog stvarawa kojim se snaÿno negira postojeãe ili potencijalno. reåi koja ima znaåewe mesta. Ukoliko postoje antiutopijska.41. mit. Ako ih spojimo. dobijamo kovanicu ne-mesto. i topoj.09 Pekiã B. verovatno niko nije mogao znati da ãe sva dela koja budu nakon we obraðivala neko nepostojeãe ali idealno ureðeno društvo nositi zajedniåki naziv — utopije. što upuãuje na to da je reå. Ako i reå antiutopija podvrgnemo etimološkom ispitivawu. u terminu antiutopija druga negacija dobijena je tako što je na reå utopija dodat još jedan prefiks. KQUÅNE REÅI: utopija. zapravo. Rad je uvod u analizu Pekiãevih antiutopija. dobili smo termin koji sadrÿi dvostruko protivqewe neåemu. Navešãemo samo najpoznatije stvaraoce ovog ÿanra poput Xorxa Orvela i wegova åuvena dela 1984 i Ÿivotiwsku farmu. što znaåi 'ne'. godine napisao kwigu na latinskom jeziku i nazvao je Utopija.41-95 UTOPIJA I ANTIUTOPIJA KAO KWIŸEVNI PROJEKAT Nebojša Laziã SAŸETAK: U radu se daje pregled pogleda na utopiju i antiutopiju s posebnim akcentom na Borislava Pekiãa i srpsku kwiÿevnost. ali je ipak upravo u woj nastalo najviše utopijskih dela. Zaslugom Tomasa Mora. otkriãemo da ona sadrÿi åak dve negacije.UDC 821. drÿava. a pošto i on ima znaåewe negacije i protivqewa. Herberta Xorxa Velsa pomiwemo na kraju iako hronološki stoji na poåetku zbog jedne zanimqivosti vezane za wegov opus: kao što je naporedo pisao nauånofantastiåne i „obiåne" romane.163. takoðe gråki. To je anti. prostor. kao i ne mawe poznati roman Oldosa Hakslija Vrli novi svet. Pored one Morove. realno ili izmišqeno društvo ili stawe. logiåno je oåekivati da postoje i utopijska dela.163. Morovo delo je znaåajnije za sociologiju i politiku nego za kwiÿevnost. Romane Borislava Pekiãa Besnilo. tek najviše dela s utopijskim i antiutopijskim sadrÿajem napisano je upravo u engleskoj kwiÿevnosti. izvorne. antiutopija. 821. o nepostojeãem mestu (drÿavi). grad. Kada je ser Tomas Mor 1516. on je istovremeno pisao .

Videãemo da ona nije prevashodno filozofske veã više ideološke i politiåke prirode. mislioca koji je kritiåki sagledavao tadašwe englesko društvo. Unapred se ograðujuãi od bilo koje vrste biografizma i pozitivizma. Ostrvo doktora Moroa. nema dugu i znaåajnu tradiciju pisawa ovakvih dela. ne bi trebalo da zaboravimo da su u Engleskoj stvarali i veliki satiriåari Danijel Defo i Xonatan Svift. zatim Vladimir Vojnoviå Moskvu 2042. ali je jedna od najstrašnijih dosad napisanih antiutopija: Arhipelag Gulag Aleksandra Solÿewicina. Srpska kwiÿevnost. Jevgenij Zamjatin roman Mi. . Pored Mora. taånije Pekiãevoj vezanosti za mnoge wegove ideje vraãaãemo se puno puta tokom ovog rada pošto pisac antiutopijske trilogije nije skrivao svoju duhovnu srodnost s tvorcem idealistiåke filozofije.274 dela utopijskog i antiutopijskog sadrÿaja. Svi oni uticali su na to da se u engleskoj kwiÿevnosti snaÿno razvije ovaj vid kwiÿevnog stvarawa. sastoji se uglavnom iz tri dela. Neke najåuvenije svetske antiutopije napisali su ruski pisci. posle nekoliko reåenica shvata da Rasel u stvari govori o poznatom Platonovom dijalogu Drÿava: „Platonov najvaÿniji dijalog. Interesantno je da tako bogata kwiÿevnost kakva je nemaåka nije iznedrila znaåajnije utopijsko ili antiutopijsko delo. Iako Tomasu Moru duguje ime. Ovom misliocu."1 1 Bertrand Rasel. dok se ona u antiutopijskim romanima premešta u zapadni svet. 123. ali su zato nemaåki mislioci dali nemerqiv doprinos teorijskom razmatrawu ovog pitawa. I ruska kwiÿevnost ima bogatu tradiciju antiutopijskih dela. epidemija besnila u istoimenom romanu izbija na londonskom aerodromu Hitrou. npr. Beograd 1962. Kada u svojoj poznatoj kwizi Istorija zapadne filosofije Bertrand Rasel naslovi 14. u Jugoslaviji i Beogradu. Vladimir Nabokov roman U znaku nezakonito roðenih. koja predstavqa najpoznatiju od svih Utopija. Kada se zaspali probude i druge. Kao što se moÿe videti. antiutopijska dela su se dosta brzo proširila u raznim nacionalnim kwiÿevnostima i kulturama. utopija svoj nastanak duguje jednom drugom velikanu qudske civilizacije — gråkom filozofu Platonu. Uostalom. veã smo to kazali. Prvi (otprilike do kraja ¢ kwige) sastoji se iz konstrukcije jedne idealne drÿavne zajednice. Drÿava. Wegove najznaåajnije kwige su Vremenska mašina. Uz to. posledwi roman trilogije dobio je ime po jednom od najåuvenijih mitova åiji nastanak dugujemo Platonu — mitu o Atlantidi. moramo pomenuti jednu dobro poznatu åiwenicu iz ÿivota Borislava Pekiãa: dobar wegov deo on je proveo u Londonu gde se mogao dobro upoznati s tom tradicijom engleske kwiÿevnosti. glavu kao Platonova Utopija. åitalac se naðe u åudu jer dobro zna da Platon nikada nije napisao delo s ovakvim naslovom. Setimo se da je radwa romana koji prethode wegovoj antiutopijskoj trilogiji uglavnom na Balkanu. Meðu wih spadaju neki nezavršeni romani Valerija Brjusova i jedno delo koje nije roman. Meðutim. Istorija zapadne filosofije.

132. Beograd 1999. . Nemoguãnost da ostvari san o utopijskom društvu izazvala je u wemu uverewe da je sasvim izvesno ostvarewe i najgorih pesimistiåkih vizija.. On zatim duhovito primeãuje da ÿivot „podraÿava literaturu do odreðene taåke. imao na umu baš sledeãi. „za razliku od modernih Utopija. Nesumwivo je da su. kada je pomiwao jedan ili dva sluåaja. Platonova Drÿava bila je moÿda usmerena na to da se stvarno osnuje". Platonopolis. te da se na wima zasnuju stvarna društva. prvo nastale utopije."3 Nezavisno od ovog podatka. tj. ali ne i do te taåke". ali je povest tih zajednica neveselo štivo". 23. 2 (tematski broj: utopija). 4 Nav. 567. Beograd 1985. d. 3 Frederik Koplston. Jedino moguãe objašwewe za pojavu antiutopija jeste razoåarawe zbog nemoguãnosti da se realizuju utopijski projekti. ne bi bilo antiutopija.5 Ovo we2 Nortrop Fraj. I ne samo to. mit za koji se unapred zna da nikada neãe biti realizovan u realnom ÿivotu. d. Nastavqaåi Platonovog uåewa u novom veku nazivali su se novoplatoniåarima. a åini se da je za taj projekat dobio i imperatorov pristanak. Gråka i Rim. Istorija filozofije. one su ipak sve propale.4 Ako je i postojala bilo kakva šansa da se ostvare mnogobrojne utopije.. a tek mnogo kasnije i antiutopije.275 Poznati kanadski teoretiåar kwiÿevnosti Nortrop Fraj je u ålanku Vrste kwiÿevnih utopija ustvrdio kako je utopija „spekulativni mit". Fraj daqe u ovom svom åesto citiranom ålanku primeãuje da je bilo „pokušaja — jedan ili dva — da se utopijske konstrukcije shvate doslovno. u antiutopije. jer da nije tako. nagli razvoj nauke i tehnike poåeo je u åoveku da izaziva zebwu za wegov dotad privilegovani poloÿaj u svetu. Nortrop Fraj je u veã pomenutom ålanku Vrste kwiÿevnih utopija pokušao taåno da odredi vreme kada su se utopije prometnule u svoju suprotnost. istorijski posmatrano. br. veka onaj datum u qudskoj civilizaciji kada se prvobitno jedinstvena utopija pocepala u dva opozitna dela. a tek onda i na bojištima širom Evrope i sveta. kod Bertranda Rasela moÿemo naãi jednu reåenicu koja premošãuje Frajovu ideju o utopijama kao „spekulativnim mitovima" i o plemenitoj ali neuspeloj Plotinovoj zamisli. a najpoznatiji meðu wima Plotin došao je na jednu pomalo bizarnu ideju o kojoj nas obaveštava Frederik Koplston u prvom tomu svog kapitalnog dela Istorija filozofije: „Zanosi se mišqu [Plotin] da u Kampaniji osnuje grad. pa ni Pekiãeve antiutopijske trilogije. utopija „kao forma najboqe uspeva onda kada anarhija predstavqa najveãu pretwu". Vrste kwiÿevnih utopija. Kwiÿevna kritika. ali je on svakako dobra ilustracija situacije koja nastaje kada se poruka mita ne shvati alegoriåno veã doslovno. Rasel je zakquåio kako. Prema Frajovom mišqewu. Opšte je poznata stvar da su se oba svetska rata prvo desila u glavama qudi.2 Ne znamo taåno da li je Fraj. 5 Nav. 21. On smatra da je polovina 19. koji je trebalo da bude konkretna realizacija Platonove drÿave. ali iz drugih razloga imperator posle nekog vremena povlaåi svoju saglasnost i tako ovaj plan propadne.

zaista. onda ãemo i romane antiutopijske trilogije prouåavati kao integralni deo Pekiãevog proznog izraza.276 govo tvrðewe. 6 Stefan Moravski. mogli bismo åak da ustvrdimo kako se u praktiåno svim Pekiãevim romanima pojavquje neka forma utopijskog mišqewa ili neki utopijski projekat. dakle strukturalno i kompozicijski. pre svega. kao i nagomilanim negativnim iskustvima o åovekovom teškom poloÿaju u odreðenom trenutku. I. Sagledavajuãi Pekiãeve romane kao celinu. moÿemo preformulisati u to da antiutopija najboqe uspeva onda kada diktatura predstavqa najveãu pretwu društvu."7 Tako Jasmina Lukiã primeãuje neostvarenu ÿequ Ikara Gubelkijana da naåini idealni skok. Istovremeno Moravski ÿeli da naglasi kako svaka utopija ili antiutopija. mutatis mutandis. Ako bismo pojam utopije tumaåili u najširem smislu. 2. O utopijama u umetnosti našeg vremena. najveãi broj antiutopija nastao je kao reakcija na neispuwena obeãawa prethodnih utopija. . ukoliko insistiramo na wima. 588. U Pekiãevom sluåaju to je još znaåajnije. po prirodi stvari. govori o vremenu u kome autor takvog dela ÿivi: „To znaåi da je svaki projekat boqeg stawa stvari samo jedna vrsta odgovora istorijskom ovde i sada (podvukao N. jer nam je namera da pokaÿemo kako romani antiutopijske trilogije nisu „periferni" u wegovom opusu. koja ih. 9. Beograd 1989. nagoni da pišu dela utopijskog sadrÿaja. Utopijski projekti u romanima Borislava Pekiãa. zapazila je jednu zakonomernost u svim pišåevim delima: „Utopijsko se mišqewe u Pekiãevoj prozi javqa u razliåitim formama i dobija neuobiåajeno veliki znaåaj. Wegova najvaÿnija teza je da postoje pisci koji poseduju „utopijski nastrojenu svest". smatramo veoma znaåajnim za posmatrawe opusa Borislava Pekiãa kao celine. L. Kwiÿevna kritika br. ne razlikuju mnogo od bilo kojeg romana iz pišåeve „klasiåne" faze. zanemarujuãi pri tome pitawe tiåe li se ona individualne ili kolektivne sudbine. 7 Jasmina Lukiã. Ako usvojimo takvo gledište. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. Stefan Moravski u ålanku O utopijama u umetnosti našeg vremena iznosi nekoliko teza o utopiji kao umetniåkom i kwiÿevnom fenomenu."6 Ovo zapaÿawe Stefana Moravskog da su pojedini stvaraoci „predodreðeni" za pisawe utopijskih. Razlike su. Bitno je istaãi da se romani trilogije suštinski. Pomenuta teza Stefana Moravskog korenspondira s rezultatima do kojih je došla Jasmina Lukiã i koje je izloÿila u ålanku Utopijski projekti u romanima Borislava Pekiãa. kao neostvarivu teÿwu. u domenu tematike romana i pribliÿavawu graniånom podruåju izmeðu trivijalne i umetniåke kwiÿevnosti. odnosno antiutopijskih dela. ÿequ Andrije Gavriloviãa da spase bar jednog davqenika ili ÿudwu Arsenija Wegovana „da uspostavi idealan. Beograd 1985. SANU. SRPSKA FANTASTIKA. što bi se moÿda moglo zakquåiti po nešto slabijem interesovawu kritike i kwiÿevne nauke za wih.).

videãemo veliku podudarnost u pišåevom sagledavawu stvarnosti i wenoj (antiutopijskoj) prezentaciji. nije ÿeleo da odustane od zamisli da i na zemqi ponovi sklad koji postoji u svetu ideja. On åak daje i pribliÿne vremenske koordinate: to zlatno doba postojalo je pri kraju zadweg ledenog doba. 588.277 ne samo materijalno-posedniåki. onu Jurija Mihajloviåa Lotmana. . nastavqa daqe Mamford. Predavanja iz strukturalne poetike. prema kojoj je struktura „model odraÿavawa stvarnosti u autorovoj svesti". grad i mašina. Ovaj podatak i ne bi bio od neke velike vaÿnosti da u antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekiãa tako åesto ne nalazimo sintagmu zlatno doba. Vratimo se za trenutak Platonu i wegovoj viziji idealne drÿave. Platon. bila prototip fašistiåke drÿave. Luis Mamford. Beograd 1985. skoro dve decenije pre nego što su Riåard Krosman i drugi ukazali da je Platonova Drÿava. prenošen usmenim putem i nadahnut mitskom svešãu. Isto. Kada se bavimo ovim pitawem. veã duhovno-suvlasniåki odnos prema svojim kuãama". Iako je smatrao da je realan svet samo bledi odraz veåitog i nepromenqivog sveta åistih ideja. izgleda. Iako pisana s najboqim namerama. mada tolerantan i velikodušan po pitawu religioznih ubeðewa. Sasvim je verovatno."10 Mamford daqe u tekstu razvija tezu da u osnovi svake ideje o utopiji leÿi mit o prosperitetnom dobu. iako se ni Hitler niti Musolini. daleko od toga da bude poÿeqan model. mora nam biti jasno da je Platonova konstrukcija nastala kao rezultat wegovog sloÿenog sistema idealistiåke filozofije. 257. koje se zatim projektovalo u svest obiånih qudi kao ostvarewe veåitog qudskog sna o sreãi i harmoniji. prihvatio ropstvo i rat". Bertrand Rasel je to prvi otkrio prilikom posete Sovjetskoj Rusiji ranih dvadesetih godina. Kwiÿevna kritika.9 Ukoliko primenimo Lotmanovu definiciju strukture na tekstove Borislava Pekiãa. M. moÿemo se pozvati na jednu od najkraãih. 6. još mawe Staqin. sve dok se iznenada nismo sami suoåili sa modernizovanom verzijom totalitarne drÿave koju je Platon opisao. Na ovaj aspekat Platonovog dijaloga ukazao je Luis Mamford: „Ono na šta bi trebalo obratiti paÿwu kod Platona su ta jedinstvena ograniåewa koja wegovi oboÿavaoci — a ja sam još uvek jedan od wih — previše milostivo previðaju sve do naših dana. Utopija. 10. koji se. J. Lotman. najåešãe javqa kao mit o „zlatnom dobu". 2.8 Da bismo potkrepili tvrdwu Stefana Moravskog da su neki pisci predodreðeni da pišu utopijska ili antiutopijska dela.11 8 9 10 11 Isto. wegovog uåewa o idejama. Mamford ne demistifikuje samo nacrt Platonovog plana o idealnoj drÿavi veã pomalo sarkastiåno zapaÿa da je „åak i humani Mor. ali i najefektnijih definicija strukture. da je wegova osnova poduprta svešãu o nekom prosperitetnom dobu. br. Sarajevo 1970. wegova Drÿava sadrÿi u sebi klice kasnijih autoritarnih sistema. nisu kvalifikovali za titulu Filozofa — Kraqa.

tvorac mita o utopiji i tvorac mita o Atlantidi. u wegovom sluåaju antiutopijska konstrukcija gradi na izolovanom segmentu prostora. Ideologija i utopija. Taj odgovor je. prema mišqewu Karla Manhajma. mestu koje se moÿe efikasno i strogo nadzirati. Pojava. utopije nas upuãuju na prostor. Sa stanovišta sociologije saznawa. znaåi o prostoru koji se moÿe dobro urediti. naravno. Åak i prema etimologiji. Karl Manhajm je u svojoj uticajnoj kwizi Ideologija i utopija dao kratku i jezgrovitu definiciju utopijske svesti. Platon.278 Šta nam mogu reãi podaci da se osnivaå utopije i onaj koji joj je podario ime nisu uvek pridrÿavali naåela humanosti na kojima su bila sazdana wihova dela? Uglavnom to da je Nortrop Fraj ipak bio u pravu kada je utopiju oznaåio kao spekulativni mit. širewe i epidemija besnila u istoimenom romanu odigrava se iskquåivo na londonskom aerodromu Hitrou. u krajwem sluåaju. uz vreme. Izgleda da one zahtevaju izolovan prostor. Beograd 1978. Sociolozi i filozofi obiåno izbegavaju da jednoznaåno definišu pojam utopije. smatrao da je åak i jedan tako napredan grad kakva je Atina nesumwivo bila u to vreme dobar samo za svet realnosti."12 Na nekoliko mesta u kwizi Manhajm dopušta moguãnost da „današwe utopije postanu sutrašwa stvarnost". . on kaÿe sledeãe: „Utopijska je ona svest koja nije kongruentna sa 'biãem' koje tu svest okruÿava. što opet sugeriše na to da i najmraånije antiutopije takoðe mogu jednoga dana postati stvarnost. što aerodrom jeste. osnovnu kategoriju fiziåkog sveta. stoga je najveãi broj wih smešten u gradu ili na ostrvu. Kwiga Ideologija i saznawe postavqa problem utopije na pravo mesto jer se u woj pokušava dati odgovor na pitawe da li se moÿe poistovetiti utopijska s ideološkom svešãu. kao mit koji ne moÿe imati svoje ostvarewe u realnosti. odriåan. on razliku izmeðu utopijske i ideološke svesti vidi u åiwenici da utopijsko mišqewe u isto vreme „transcendira stvarnost" i pokušava da razori postojeãi poredak stvari. izbegavamo da naåinimo i metodološku pogrešku i poistovetimo ideje pisca sa. Time. uvek je imao na umu svoju Atinu. ipak. na primer. Ovaj zakquåak Karla Manhajma o znaåajnoj razlici izmeðu utopijske i ideološke sfere mišqewa moÿe nam pomoãi da u dovoqnoj meri razluåimo društvene aktivnosti autora trilogije u odnosu na wegov umetniåki rad u procesu izgradwe anti(utopijskih) projekata u kwiÿevnosti. Zavodqiva ali istovremeno i pogrešna zamisao da ãemo izgradwu antiutopijskih svetova u Pekiãevoj trilogiji jednostavno objasniti time što se ideologija „prelila" iz wegovog ÿivota u wegovo delo mora 12 Karl Manhajm. idejama nekog lika u wegovom romanu ili s porukom åitavog dela. U prvom romanu antiutopijske trilogije — u Besnilu — Pekiã se pridrÿava nepisanog pravila da se utopijska. I u jednom i u drugom sluåaju radi se o izolovanim mestima. ali je u skladu s podelom stvarnosti: na svet ideja i realni svet. 191.

Antiutopije u slovenskim kwiÿevnostima. taåno je zapaÿawe da je Novi Jerusalim u vrlo bliskim intertekstualnim vezama s åitavom antiutopijskom trilogijom. neki teoretiåari bave iskquåivo anti(utopijskom) idejom u nauånofantastiånoj literaturi. s politiåkom misli. 17—18. Ali o tom odnosu ãemo govoriti kada budemo interpretirali roman 1999. s ideološkom i. navešãemo ih u originalu: negative utopia. Jedan od wih.14 Pored termina distopije.279 se odmah odbaciti u svetlu saznawa o distinkciji izmeðu utopijske i ideološke svesti na koju je upozorio Manhajm. morali biti oznaka za nove pojave u antiutopijskoj ideji i u vezi s wom. uvedu i neki novi. Beograd 1999. Bilo bi takoðe veoma daleko od istine poništavawe oåigledne povezanosti utopijskih i antiutopijskih projekata. 1999. naroåito s romanom 1999. . 92. false utopia. Ta teorijska misao se u priliånoj meri fragmentizovala i specijalizovala za pojedine ÿanrovske kategorije anti(utopijskih) ostvarewa: tako se. takav naåin zakquåivawa bio bi svojevrsna tautologija u razmatrawu ovog pitawa. ilustrovaãemo samo jednim primerom: „Srpski pisac Borislav Pekiã robijao je u zatvorima socijalistiåke Jugoslavije. satirical utopia. Atlantida. Ipak. Pošto su nastali na engleskom govornom podruåju. na primer. jeste distopija. pored najfrekventnijih termina utopije i antiutopije. U novije vreme. što razlikuje klasiånu utopiju i antiutopiju od distopije. Antiutopije u slovenskim kwiÿevnostima. osetila se potreba da se. naroåito u anglosaksonskoj kritici."13 Uzgred. Šta je to. pored metodološke. u krajwem sluåaju. te je deo ÿivotnog iskustva uneo u antiutopijske predstave svojih romana Besnilo. dakle. evidentnost te veze ne dopušta nam da jednu pojavu automatski objasnimo postojawem druge. 14 Darko Suvin. iz koga je i nastao. uredio Dejan Ajdaåiã. Beograd 1999. contra-utopia. Uporedo s porastom dela s utopijskom i antiutopijskom sadrÿinom raslo je i interesovawe teorije kwiÿevnosti za wihovo istraÿivawe. norme i odnosi izmeðu pojedinaca organizovani na znatno lošiji naåin nego u zajednici u kojoj ÿivi autor". Utopizam od orijentacije do akcije. Oni bi. åiji se autori zalaÿu za to da se on na suštinski naåin razlikuje od termina antiutopije. a pogrešno ju je svrstavati zajedno s romanima jer su oni koncepcijski povezani u trilogiju. Novi Jerusalim. autoru ovog ålanka potkrala se i jedna materijalna greška: Novi Jerusalim nije roman veã zbirka pripovedaka. u åemu je wena differentia specifica? Jedan od moguãih odgovora pruÿio je Darko Suvin koji predlaÿe da distopijom „nazovemo zajednicu u kojoj su društveno politiåke institucije. Tajno i javno u topografiji slovenskih antiutopija. po prirodi stvari. A da je veã bilo sluåajeva da se Pekiãevo kwiÿevno delo tumaåi wegovom biografijom i nemilim dogaðajima iz wegovog ÿivota. postoji i više drugih termina uglavnom sinonimnih s antiutopijom. inverted utopia. uredio Dejan Ajdaåiã. (U srp13 Dejan Ajdaåiã. Meðutim. na kome se posebno insistira u posledwe vreme. bili oni spekulativni ili ne.

samo sa suprotnim predznakom. 2. Wime se i ortografijski ÿelelo pokazati da su utopija i antiuopija u stvari jedan kwiÿevni oblik. a tekst je objavqen u tematskom broju åasopisa Kwiÿevna kritika posveãenom utopijskoj kwiÿevnosti: „Pojam utopija postao je. pokazuje primer iz mitske prošlosti na koji upuãuje poznati italijanski teoretiåar umetnosti Ðilo Dorfles. pita se Ðilo Dorfles. a ne samo formalni znaåaj. Naravno. koji su „mucali". Kao veoma znaåajna. . izokrenuta (izvrnuta) utopija. pomodna reå. ovaj Pekiãev palindrom vešto je naðena igra reåi kojom je autor stilski efektno prikazao mistiåno Simeonovo preobraÿewe. ne samo u nauci o kwiÿevnosti nego i u svakoj duhovno-nauånoj esejistici. Mislimo na ime Noemis izvedeno iz imena Simeon u romanu Zlatno runo. to je aipotu."15 Posebno je interesantan termin koji je nastao kao palindrom izvorne oznake. zapravo. barbar s imenom Vavilon. veã i kao åisto jeziåko pitawe. kao što smo veã kazali. pojedince. Na šta bi to mogla da upuãuje veza izmeðu drevnog mita o Vavilonskoj kuli i pojave raznoglasja meðu qudima. pomisli. programe. Da se utopija ne mora pojaviti iskquåivo kao ideološko. odnosno dodavawem raznih prefiksa koji mewaju wegov osnovni sadrÿaj. br. satiriåna utopija. dobijeni su varirawem osnovnog pojma utopije. sawarewa i predviðawa. stepen rastakawa jezika tokom civilizacijskog razvoja 15 Peter Kuon. ni piscu antiutopijske trilogije nije strana virtuozna igra reåima.) Kao što se moÿe videti. wemu se uåinila bliskost jeziåkih oblika balbus. koja ipak ima i suštinski. O ovoj pojavi pisao je Peter Kuon u ålanku U prilog kwiÿevnonauånom pristupu utopiji. Dorfles ne pripisuje samo sebi ovo otkriãe veã navodi da je i jedan od najvaÿnijih predstavnika nemaåke klasiåne idealistiåke filozofije Šeling primetio podudarnost navedenih znaåewa reåi. pa se kao rezultat tog preterivawa utopijski i antiutopijski sadrÿaji pronalaze i tamo gde ih nema ili gde ne preovlaðuju. laÿna utopija i kontrautopija. sociološko ili filozofsko.280 skom prevodu: negativna utopija. Svi navedeni oblici opisuju one koji nisu govorili teåno. balbutiens. i to s onog aspekta po kome je taj mit i najpoznatiji: disperzije jednog monolitnog jezika na veliki broj meðusobno nerazumqivih. Ponekad se u toj fragmentaciji i specijalizaciji preteruje. nedostatnosti i ostvarqivosti. Beograd 1985. predele. zajedništva. besadrÿajna. Inaåe. ideale. nadawa u boqe i straha od totalnog ugwetavawa). Atraktivnost ovog pojma je upravo u wegovoj osobenosti da se odnosi na najraznorodnije predmete (gradove. U prilog kwiÿevnonauånom pristupu utopiji. pometwa koja je postojala u vreme formirawa mita. U svojoj kwizi Pohvala disharmoniji on je prouåavao mit o izgradwi Vavilonske kule. umetniåka dela) i da pritom izaziva najopreånije predstave (beÿawe od realnosti i mewawe stvarnosti. Ali. Danas kao da i nema fenomena o kojem se odmah ne raspravqa kao o 'utopiji' ili 'anti-utopiji'. Wegov nastanak Dorfles objašwava potrebom da se prevlada aktuelna „pometwa jezika". 27. Kwiÿevna kritika.

U ovom sluåaju izgubqena je primordijalna komunikacija koja je — ako vavilonski mit shvatimo doslovno — postojala u „zori" qudske civilizacije. sastoji u verovawu da postoji sadašwi ili buduãi 'topos' gde bi bio moguã povratak homoglosiji. . Ÿaqewe za gubitkom te prvobitne harmonije dovelo je do stvarawa mita koji nam govori da bi se homoglosija moÿda jednom mogla ponovo vratiti. pre je nesaglediva. izmeðu Kastiqanaca i Katalonaca. o åemu smo veã govorili na poåetku rada. izmeðu Retroromana i Nemaca. ali u jeziku. Kada paÿqivo prouåimo ambijent u kome se projektuje utopijski ili antiutopijski projekat. 19—20. wegovo najambicioznije zamišqeno delo. Govoreãi jezikom lingvistike: heteroglosija je neumitno potisnula homoglosiju. Platonova Drÿava pisana je s autorovom stalnom podsvesnom mišqu da u stvari piše o svome gradu polisu — Atini. uz Zakone. otkriãemo da se uvek radi o jednom jasno omeðenom prostoru. i ako se ikad ostvari to ãe biti na veštaåki naåin. Pohvala disharmoniji. Novi Sad 1991. utopijski projekat. U oba sluåaja radi se o izdvojenim delovima realnosti. Ta prostorna ograniåenost anti(utopije) najåešãe se ispoqava u dva vida: kao grad i kao ostrvo. 16 Ðilo Dorfles. što ima svoje duboko opravdawe pošto se anti(utopijski) svetovi i zamišqaju kao antipod obiånoj svakodnevici. Ali pojavio se svojevrstan paradoks: engleski se kao svetski jezik upotrebqava na toliko mnogo razliåitih naåina izgovora da oni nalikuju mucawu (balbettavano). Neki drugi dijalozi poput Fileba ili Kritona uspeli su da se nametnu naåinom postavqawa suštinskih estetskih pitawa. ova utopija. koja bi spasila åoveåanstvo od neprestanih suprotnosti i stalnih nerazumevawa u sporovima izmeðe istoka i zapada. izmeðu severa i juga. stavqajuãi u prvi plan samo jedan jezik. Opsesivna Platonova zamisao sastojala se u tome da dƒ opis idealne drÿave organizovane prema principima i odrazu wegove idealistiåki koncipirane filozofije. (…) Više nego pretskazawa. ali je jasno da je jedan jezik — engleski — veã nametnut kao globalni i da se time „jeziåka utopija" donekle ostvarila. A ta teÿwa za povratkom u stawe visoke saglasnosti i razumevawa je."16 Pisac kwige ne govori direktno o tome. Zato je dijalog Drÿava. itd. izmeðu Slovenaca i Hrvata. nametnut ekonomskim i politiåkim nuÿnostima. Ðilo Dorfles smatra da se i ovaj mit moÿe objasniti na sliåan naåin kao i ostali u kojima se opisuje nestajawe vaÿnosti nekog drevnog rituala. o åemu je pisao Dorfles i åime se ponovo vraãamo sumornom zakquåku kako je utopijski san ipak nedostiÿan. u ovom sluåaju. izmeðu Flamanaca i Valonaca. govori i etimološka analiza samog termina. A da je mesto (topos) presudno u nastanku utopija.281 samo se uveãavao i time se smawivala moguãnost povratka na jedan monolitan jezik. Dorfles na jednom mestu u kwizi i govori o toj „prevavilonskoj situaciji" poredeãi je s poloÿajem åoveka pre nego što je izgnan iz raja: „U-topia se. u krajwem sluåaju.

Kriton. rovovi. skladišta za ÿito i vino. odnosno antiutopijskih projekata. imigracioni radovi — veã su postojali u mawim društvima. recimo onu o veåitom (cikliånom) hodu istorije. da upotrebimo termin iz formalne logike. Zato se pitawe utopije i antiutopije tako åesto posmatra i kao ideološko jer. ali i za sva kasnija zasnivawa utopijskih. videãemo da je prihvatio neke od wih. u Platon. ali. i to: „1) s v e t r e l a t i v n e s t v a r n o s t i. 28. Borislav Pekiã kao pisac takoðe nije odoleo zavodqivim idejama ovog velikog mislioca. Ova prva poznata utopija ne moÿe se dovoqno dobro shvatiti ukoliko se wen nastanak ne smesti u širi okvir sloÿenog Platonovog sistema idealistiåke filozofije. Otuda je i „utopijski nastrojena svest" teÿwa da se popravi nesavršena kreacija postojeãeg sveta i da se on pribliÿi ili sasvim poklopi s predstavom idealnih odnosa savršenog sveta. a drugi predmet pojmovnog saznawa. Ðuriã. ono podleÿe raznim sociološkim i ideološkim analizama. prvi je predmet åulnog. svet stvari koje postaju i nestaju (to gignomenon kai apollymenon) i 2) s v e t p r a v e ili a p s o l u t n e s t v a r n o s t i. . Uticaj i znaåaj wegove filozofije proteÿe se punih dve i po hiqade godina kroz qudsku istoriju i civilizaciju. mada su ova bila neophodna prethod17 Miloš N. Beograd 1985. Kada smo pomenuli grad kao mesto dešavawa utopijskih i antiutopijskih projekcija.282 ali su ti i drugi dijalozi Platonu ostali mawe vaÿni pošto u wegovoj idealno zamišqenoj drÿavi nije bilo mesta za „podraÿavaoce" (mimetiåare) idealnog sveta. i da ju je ugradio u svoj poetiåki kredo. nesamerqiva sveta. Odbrana Sokratova. Fedon. moÿda je taånije reãi — vezano za prirodu anti(utopijskih) poduhvata — nedovršen. Posmatran s aspekta sveta åistih i nepromenqivih ideja. svet ideja. ali i svakog drugog anti(utopijskog) projekta. oltari. realni svet izgleda prolazan i nuÿno nesavršen. Platonov ÿivot i delo (uvod). koji svagda ostaje sam sebi jednak (to aei kata tayta on). moramo postaviti pitawe: zašto baš grad? Luis Mamford u veã pomiwanom ålanku Utopija. kao nijedno drugo u kwiÿevnosti. Antiutopije su kao kontrapunkt utopijama nastale usled sazrevawa svesti i uviðawa da je opisani postupak „poboqšavawa" postojeãe kreacije jednostavno nemoguã. Osnova Platonove filozofije jeste paralelno postojawe dvaju razliåitih svetova. taj smer je uvek odreðen kretawem od utopije k antiutopiji. Iz tog dizbalansa javqa se kod nekih autora potreba da premoste ponor izmeðu dva. grad i mašina daje odgovor na wega: „Veãina sadrÿaja koji su postojali u gradu — kuãe."17 Ovaj Platonov fundamentalni princip zasnivawa promišqawa sveta i pojava u wemu bitan je za wegovo. Iz svega reåenog do sada åini se sasvim jasnim smer kojim se odvijao proces nastanka utopijske i antiutopijske literature. Najkraãe reåeno: utopija i antiutopija su teza i antiteza o nadi.

. Na toj relativizaciji vremena i prekoraåewu granica prostora temeqi se ÿanr nauånofantastiåne kwiÿevnosti. U romanu 1999 kao izolovani deo stvarnosti pojavquje se „izrovani pašwak s krticama". Åuveni mit o Atlantidi izazvao je mnogobrojne kontroverze meðu teoretiåarima kwiÿevnosti åije je poqe prouåavawa mit. Na najosnovnije pitawe da li je ova napredna civilizacija stvarno mogla postojati. ali zato s puno kwiÿevnih likova razliåitih nacija. svet u malom. Platonu dugujemo još jedan åuveni mit evropske i svetske civilizacije. . d. središte preobilnog ÿivota — drugim reåima. utopija. rasa i konfesija.283 nica gradu. U svetu poznati londonski aerodrom Hitrou. pre svih predstavnika arhetipske i mitske kritike. Zato je on i mogao biti uzor kasnijim piscima utopija da 18 Nav. Što se tiåe posledweg romana trilogije — Atlantide. u kojima se dešavawa odvijaju baš u gradu. Pored grada. sam grad bio je preobraãen u idealnu formu — odsjaj veåitog reda. o åijem se poštovawu i odrÿavawu brine dobro organizaovana društvena sila. utopije nadrastaju skuåene okvire grada drÿave ili ostrva i projektuju se na nepoznate svetove udaqene svetlosnim godinama od Zemqe. i on se takoðe moÿe razumeti kao mikrokosmiåki antiutopijski prostor. u romanu Besnilo. a onda u strašnoj katastrofi odjednom nestati."18 U takvom idealno ureðenom gradu uoåava se izraÿena hijerarhija. naime. prepoznati teÿwu da se antiutopijska stvarnost prikaÿe na planu makrokosmosa. naroåito kada se uporedi s ogromnim prostornim i vremenskim koordinatama u samom delu. sa svojim relativno malim prostorom. Wemu i pitawu da li je reå o „spekulativnom" ili istoriografski utemeqenom mitu vratiãemo se kada zapoånemo s interpretacijom romana koji duguje ime — ali ne samo to — Platonovom šturom opisu nestalog ostrva u „sokratskim dijalozima" Timej i Kritija. kako se to obiåno kaÿe. poput Grada sunca Tomaza Kampanele ili romana 1984 Xorxa Orvela. on je åitava planeta i moÿemo. vidqivo nebo na zemqi. 13. Upravo zbog tog elementa prisile mnogi mislioci su korene modernih antiutopijskih realizacija pronašli u arhetipskim utopijama. Usled snaÿnog razvitka nauånog i tehniåkog znawa i moguãnosti da se sagledaju teško pojmqiva meðugalaktiåka rastojawa. ni do danas nije pruÿen kategoriåan odgovor. kao što je to veã uåiweno u nekim najpoznatijim utopijama i antiutopijama. Ipak. najåešãe mesto anti(utopijskih) zamisli je ostrvo. koje jeste još izolovanije i otuðenije od realnog sveta. upuãuje na autorovu intenciju da ga shvatimo kao mikrokosmos realne stvarnosti ili. U antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekiãa. mit o mistiånom ostrvu Atlantidi. za razliku od prethodna dva romana. u wemu je prostor antiutopijskog projekta proširen do najveãe moguãe mere. najdoslednije je sprovedeno nepisano pravilo da se radwa dela mora odigravati na jasno omeðenoj teritoriji. u Besnilu je jedinstvo mesta (toposa) najstroÿe primeweno.

Ponekad se mitsko mišqewe proteÿe i na one oblasti kulturnog i umetniåkog delovawa za koje nikada ne bismo pomislili da se nalaze pod uticajem wegove poruke. jeste amalgam sudbinskih åovekovih pitawa iskazanih jezikom bliskim trivijalnom pismu. i apokalipsa. kvalitet koji je usmeni sadrÿaj dobijao tokom mnogo vekova upornog predawa. o „nauånoj fantastici" i o „negativnoj utopiji". posqedwem sudu. 291. Beograd — Titograd — Gorwi Milanovac 1991. Kao što svaka utopija moÿe nalaziti svoj oslonac u hrišãanskoj predstavi o raju. sjajan i pravedan. trivijalnu prozu. 19 Jovan Deliã. odnosno mit o definitivnom kraju ovog grešnog svijeta koji izaziva boÿanski gwev i nestaje. ali ga zato zamjewuje novi.284 saåiwavaju svoje tekstove uz puno stvaralaåke slobode."19 Nije sluåajno da je baš 20. Antiutopije se obiåno „kriju" iza ÿanrovski profilisane proze. tako i antiutopija raåuna s arhetipom pakla. Kasnija fiksiranost u tekstu oduzela je mitu semantiåku gipkost. Najveãi broj mitova nastao je u dalekoj prošlosti i usmeno se prenosio iz generacije u generaciju. Vilijema Blejka ili. Meðutim. Na drugoj strani. koja bi prema kwiÿevnoj logici zahtevala „visoki" stil na tragu Xona Miltona. . Wegoša. Imajuãi u vidu znaåaj one nevidqive granice kojom je hrišãanstvo razdelilo tok qudske civilizacije. mitovi se najjednostavnije mogu podeliti u dve velike grupe: na paganske i hrišãanske mitove. Pišuãi o kwiÿevnim pojavama koje su prevashodno karakteristiåne za 20. koji ãe donijeti raj na zemqu. Jovan Deliã u kwizi Hazarska prizma postavqa jedno „pomalo i retorski intonirano" pitawe: „Ne baštini li svaka 'negativna utopija' nekolika biblijsko-hrišãanska mita. potrebno je da se zapitamo o pravoj prirodi mita na kojoj poåiva anti(utopijska) kwiÿevnost. najåešãe je to nauåna fantastika. kod nas. Ako se vratimo na drugi deo Frajove sintagme spekulativni mit. mitovi beleÿewem dobijaju mawe-više konaåni tekstualni oblik i postaju pouzdaniji ukoliko je ta osobina uopšte relevantna za mit kao kulturnu pojavu. sudbinskim pitawima åoveåanstva progovara u formi nalik na neobaveznu. bezgrešan. a jedan od bitnih razloga ovoj pojavi moÿe biti vremenska distanca koja je ovoga puta usmerena u buduãnost. pa otuda i „niski" stil trivijalne literature potpuno odgovara nameri autora da prikaÿe mraåni svet ka kojemu se kreãe åoveåanstvo. Wegova proza o najbitnijim teleološkim i eshatološkim pitawima. I Pekiã u svojim antiutopijskim romanima o najvaÿnijim. Tako je Frensis Bekon svoje delo Nova Atlantida ostavio nedovršenim ÿeleãi da i tim åinom oda poåast Platonu i wegovom arhetipskom tekstu. Predstava o paklu povezana je sa još dva hrišãanska mita: to je mit o strašnom. Hazarska prizma. koju mit ionako dopušta. vek. åak i onda kada izgleda da je od wih savršeno daleko. vek vek smrti utopija i doba u kome preovladavaju razni oblici antiutopijskog pisawa. antiutopije ne daju nimalo vere u vreme koje dolazi.

393. po pravilu. Wena åvrsta vezanost i oslawawe na politiåku teoriju. realizam. Ono što ÿelimo pokazati ovim primerom sasto20 Marija Mitroviã. realizam. nedovoqno ÿivotnu i nemaštovitu.285 Antiutopija se formirala kao neostvarena utopija. Iako postoji od antiåkih vremena do danas. U wima se. wena ostvarewa ne stoje u najblistavijem kwiÿevnom sazveÿðu."20 Ovo mišqewe bi se i moglo prihvatiti da je autorka ograniåila oštrinu suda na (zlo)upotrebu utopijskih i antiutopijskih oblika u onim delima masovne kulture gde je anti(utopijska) poruka samo pomoãno poetiåko sredstvo. kao i weno nastojawe da izrazi pre svega politiåku teoriju. mehaniåku. a mnogi smatraju i na najegzaktniji moguãi naåin uspostavqa vezu sa stvarnošãu. Po opštem sudu. pa. u kome se bavila estetskom vrednošãu utopije kao kwiÿevnog ÿanra: „Utopija ne spada u velike i znaåajne kwiÿevne ÿanrove. Ali oni vremenom poåiwu da imitiraju odrasle i ponavqaju iste one greške koje su i dovele do propasti åoveåanstva. U epistemologiji je veã prihvaãen postupak kojim se neka pojava objašwava modelom koji predstavqa ono što ona u stvari nije. koja je. potpuno izokrenuta vizija utopijskih idiliånih slika. grupi deåaka. banalan zaplet i shematiåan stil pokrivaju ozbiqnošãu anti(utopijske) teme. odvajala je utopiju od literarnih dela zasnovanih na estetskim premisama. Utopija. SRPSKA FANTASTIKA. Beograd 1989. kao i weno nastojawe da izrazi pre svega autorova društveno-politiåka shvatawa i ciqeve. a wenu formu åitalac danas oseãa kao isluÿenu. Stvarnost ogledala desnu ruku åoveka prepoznaje kao levu i obrnuto. jedan od najboqih romana nakon Drugog svetskog rata u. Razlika je samo u autorovoj nameri. Takav jedan sud o utopijskoj kwiÿevnosti iznela je Marija Mitroviã u tekstu Utopija. godine. Nije redak sluåaj da se o utopijskoj. Iduãi tragom drugih analogija. ali svi ti primeri govore jedno: utopija i antiutopija su jedan isti kwiÿevni oblik. Ukoliko pozovemo u pomoã matematiku kao nauku koja na najformalniji. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. Idiliånu priåu o grupi deåaka na koralnom ostrvu Golding je preoblikovao u antiutopijsku postnuklearnu pripovest o. dakle. kao konaåno otreÿwewe i odustajawe od teÿwe za boqim i savršenijim svetom. apriorno negativno sudi. Gospodar muva Vilijama Goldinga napisan je kao utopijska satira na mawe poznati roman Koralno ostrvo Roberta Majkla Balentajna iz 1855. sada veã prošlom veku. videli smo veã. onda bismo kao analogiju odnosu utopijske i antiutopijske kwiÿevnosti mogli iskoristiti relaciju pozitivnih i negativnih brojeva: oni su istog kvantitativnog sadrÿaja ali razliåitog predznaka. . wegovoj teÿwi da svet prikaÿe u pozitivnom ili negativnom svetlu. SANU. i antiutopijskoj kwiÿevnosti. fantastika. U sliånu vrstu odnosa ulaze utopija i antiutopija. imanentna ovoj vrsti literature. ponašajuãi se kao lik i odraz tog lika u ogledalu. mogli bismo wihov odnos i drugaåije ilustrovati. takoðe. fantastika.

J.22 Najveãi broj antiutopijskih dela okrenut je buduãnosti. Sarajevo 1970. Pre svega antiutopije nisu nastale kao reakcija na ovu ili onu pojedinaånu utopiju veã kao reakcija na åitavu utopijski usmerenu kwiÿevnost. X. Jurija Tiwanova pre svih. nauåna fantastika je ispostavila pred autore tih ostvarewa jedan zadatak. na utopiju kao ÿanr. Od pisaca nauåne fantastike traÿi se da predvide moguãi stepen razvoja nauke i tehnike. Beograd — Priština 1984. M. a wegova suština sadrÿana je u sposobnosti dela da sa što veãom verovatnoãom predvide buduãnost. Od formalizma ka semiotici. Jurij Mihajloviå Lotman u kwizi Predavawa iz strukturalne poetike navodi kako je uloga parodije u razvoju kwiÿevnosti predimenzionisana i da je „destruktivni tekst parodije u izvesnom smislu laboratorijski ÿanr. Pekiã je stupio u sloÿen intertekstualni odnos s ovim klasiånim filozofskim ali i kwiÿevnim delom. Ovde je pravo mesto za jedno razjašwewe o odnosu utopijske i antiutopijske kwiÿevnosti. Pojam i uloga parodije u kwiÿevnosti u izuåavawima ruskih formalista. Roman Borislava Pekiãa Odbrana i posledwi dani pisan je upravo u parodijskom kquåu. što je još jedan razlog da se ona poveÿu s nauånofantastiånom prozom. Ti društveni odnosi se mogu svesti 21 V. Još od vremena kada je nastala. a zatim se formirao krug poetiåkih naåela koja su dovoðena u vezu s wom.). dakle od romana Ÿila Verna i H. 251. stil i dr. Dakle. Åesto se u literaturi o antiutopijskoj kwiÿevnosti moÿemo sresti sa stavom da ona uspostavqa parodijski odnos prema izvornoj utopiji. Predavanja iz strukturalne poetike. Novica Petkoviã. Goldingov roman moÿe se åitati kao vrhunsko delo i bez znawa da je pisano kao antiutopija nekog drugog romana. Upravo stoga antiutopijska dela nisu parodija utopijskih veã su wihova negacija koja se oformila kao saznawe o nemoguãnosti ostvarewa utopijskih zamisli. parodija uvek u istoriji kwiÿevnosti igra pomoãnu. M. pored toga što je åesto eksperimentisao s formom. zadobio je skoro središwe mesto.286 ji se u tome da ne zavisi uspelost romana od „estetskih premisa" veã od naåina i kvaliteta primene konkretnih kwiÿevnih postupaka (kompozicija. ali kada smo veã toliko puta pomenuli parodiju. Odmah ãemo reãi da je ovaj stav pogrešan. Lotman. 22 J. Velsa. kao kquåna figura sovjetske semiotike.21 revidirao je neke stavove ruskih formalista iako se åesto pozivao na wihove teorijske postavke. Neãemo govoriti na ovome mestu o tome koliko je u Pekiãevom romanu uspešno sproveden parodijski postupak. Meðutim. a ne centralnu ulogu". dok se od autora antiutopijske literature zahteva da procene kako ãe se razvijati društveni odnosi u vremenu koje dolazi. Lotman. ukratko ãemo reãi nešto i o woj. i to prema åuvenom Platonovom dijalogu Odbrana Sokratova. a pokušaãemo da pokaÿemo i zašto je pogrešan. 238—269. . Inaåe.

naprotiv. instinktivno. ma kakva ona bila. 1999 i Atlantida. . Lingvist je nalazio u wemu svet reåi i ime23 V. Pekiã je delove pojedinih hrišãanskih spisa najåešãe upotrebqavao za epigrafe. nagomilava sve strašnije i strašnije slike i. Tako se autorov proroåki dar okrenuo najpesimistiåkijim projekcijama vremena koje je pred nama. åime smo dobili stvaralaåku viziju nihilistiåke i neizvesne buduãnosti. kao logiåki sled konstantnog opadawa åovekovih potencijalnih moãi. autor mu pristupa trezveno. Pekiãev razarajuãi pesimizam jedino bi mogao da se poredi s onim u romanima Miodraga Bulatoviãa. mota svojih dela. Time što je antiutopija odavno potisnula utopiju i naåinila od we samo kwiÿevnoistorijsku åiwenicu. nezainteresovano. U romanima Miodraga Bulatoviãa zlo je. Borislav Pekiã stalno oseãa potrebu da ispita uzroke koji su doveli do pobede negativnih sila. da mnogobrojnim diskurzivnim upadicama pokuša da nekontrolisanoj eroziji qudskosti dƒ privid sistematskog raspada. Kod Borislava Pekiãa zlo je sloÿen sistem koji poseduje osobinu da se samoregeneriše kroz istoriju. iz tog poraza qudskosti (humanitas) u wemu je sazrela svest o ugroÿenosti osnovnih vrednosti civilizacije i on je u svojim delima taj problem postavio kao središwi. U wegovim romanima. nagonsko. kao i u romanima Besnilo. On prosto beleÿi poraze koje trpi civilizacija.287 na relaciju åoveka prema drugom åoveku i na postojawe ili odsustvo slobode u nekom buduãem društvu. Paganski mitovi su uglavnom antiåkog porekla. Bulatoviã. haotiåno. analitiåki i. Jasmina Ahmetagiã. razne škole videle su u åarobnom ogledalu mita samo vlastita lica. prepušta åitaoåevoj svesti da formira „estetski predmet" poništavawa i nemoguãnosti postojawa åoveånosti. U åitavom opusu Borislava Pekiãa. samo ne tako eksplicitno. prikazan je konaåan nestanak civilizacije koja je davno krenula pogrešnim smerom. bez reda i smisla. Pekiã je pisac åiji razvojni put svedoåi o nemoguãnosti ostvarewa utopijske åeÿwe. a to se najjasnije moÿe videti u antiutopijskoj trilogiji. U suštini. naizgled.23 dok su hrišãanski najåešãe iz Novog zaveta. kao rezultat tog baroknog gomilawa grotesknosti savremenog sveta. na sasvim odreðen naåin pokazuje kako pisci sagledavaju i današwu stvarnost. anticipirani buduãi dogaðaji. I u wegovim su delima. Beograd 2001. nasuprot tome. Na jedan od osnovnih problema u vezi s mitom i na wemu zasnovanoj poetici ukazao je nemaåki filozof neokantovac Ernst Kasirer: „Svaki nauånik je i daqe u mitu nalazio one objekte koji su mu bili najprisniji. uroðeno (predestinirano). Oni su do sliånih estetskih rezultata došli sasvim razliåitim poetiåkim trasama. Antiåki mit u prozi Borislava Pekiãa. uoåiãemo zakonomerno pozivawe na paganske i hrišãanske mitove podjednako. prikazuje zlo kao planirani društveni projekat.

kako je to formulisao åuveni tumaå mitova Miråe Elijade."24 Kasirer ÿeli reãi da se mit ponekad zloupotrebqava i da se wime pokušava objasniti sve i svašta. mi u stvari iz prošlosti prizivamo arhetipski ritual. pa i sumwe s kojima se suoåava nauka o kwiÿevnosti. U wima se jasno ogleda nesavitqivost mitske svesti. Mircea Eliade. Pekiã povešãu. 1. potpuno je jasno da nijedna nauåna disciplina nema ekskluzivno pravo na mit. 26 Ovde smo naporedo naveli termin koji je autoru antiutopijske trilogije mnogo bliÿi i koji åešãe upotrebqava. psihijatar veoma sloÿen i zanimqiv neurotiåan problem. I zato. Zagreb 1970. (a inteligencija mu je tek mawe više spretni posrednik). Meðutim. nauånom metodologijom inspirisan. govori o onome što se u potpunosti oåitovalo". Inaåe. nauka o kwiÿevnosti. dobro ilustruje autorovo shvatawe procesa nastanka kwiÿevnog dela. Odabrana dela Borislava Pekiãa. a upotrebqava ga i u naslovu svog drugog dela Sentimentalna povest britanskog carstva. pokušaj da se u ravni inteligencije objasni nešto što se uistini zbiva u ravni intuicije. Beograd 1972. moÿemo reãi da on uvek åuva osnovne koordinate qudskog delovawa ili. mutatis mutandis. filozofija. vraxbinskim prostorima crne magije… (…) Racionalna objašwewa iracionalnog doÿivqavaju. odnosno antropološkom povešãu. pa bila to etnologija. ponovio ovaj stav. Borislav Pekiã je ovim postavio neka suštinska pitawa. kw. 24 25 .288 na. Ovoga puta kao Ernst Kasirer. antropologija. Beograd 1984. kada je reå o pojedinim osobinama mita. jednom drugom prilikom i drugim povodom Pekiã je. da se baš ne kaÿe u mutnim. specifikuje i ÿanrovski objašwava tekstove svoja dva prozna dela (Vreme åuda. 27 Borislav Pekiã. sudbinu svake filosofije koja putem ograniåenog razuma hoãe da nas pomiri sa egzistencijom neograniåenog Boga. „fantazmagorije" Zlatno runo. stoga."27 Iz obimnog teksta izdvojili smo ovaj segment koji. lingvistika. Upravo je visoka etiånost — shvaãena kao Kantov kategoriåki imperativ — duhovna vertikala koja drevne mitove åini tako bliskim. To se dogodilo kada se našao u ulozi tumaåa sopstvenog dela.25 U svakom mitu postoje tzv.26 Ta svoja razmatrawa izloÿio je u eseju Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti: „U teorijskim komentarima kwiÿevne prakse krije se. filozof 'primitivnu filozofiju'. istorija kulture. 9. åini se. 69. binarne opozicije. Naravno. 40. Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti. odsustvo voqe da relativizuje bilo šta. åijim je neprekidnim ponavqawem on i nastao. najbitnije su ÿivot — smrt. Mit o drÿavi. psihologija ili bilo koja druga disciplina koja u mitu prepoznaje glavni predmet svog nauånog interesovawa. uvek kada se pozivamo na neki mit. heroj — kukavica. dobro — zlo. da „mit izriåe samo ono što se stvarno dogodilo. Borislav Pekiã je nepogrešivo prepoznao osnove svoje poetike: mit i konsekvence mišqewa zasnovanog na mitskom sagledavawu istorije (povesti). 1999). Mit i zbilja. ali i sasvim vidqivu skepsu prema moguãnosti da se to isto kwiÿevno delo tumaåi.

Dotad pomalo i zanemarena od drugih filozofa. da se racionalnim umom shvati — jer to je pretpostavka svakog definisawa — nešto što je. nauånik i 28 Borislav Pekiã. SRPSKA FANTASTIKA. Prvo ime za koje vezujemo intuiciju kao filozofsku kategoriju sigurno je francuski filozof Anri Bergson. ali u posledwe vreme pomalo i zaboravqenom sistemu mišqewa Anrija Bergsona. . Pekiã je napisao: „Kada mi je zatraÿena definicija fantastike i fantastiånog u kwiÿevnosti. U oba sluåaja ove pojmove åija se znaåewa umnogome preklapaju Pekiã je upotrebio kako bi pokazao da nije moguãe pomiriti dva nepomirqiva principa. inherentan. a to je onaj pravi ÿivot a ne postojawe okamewene stvari kojima se bave na geometrijskim principima zasnovane nauke. taånije metode kojima se istraÿuju razliåite kategorije stvarnosti. Pri tom. izgleda. To wegovo stanovište je. Bila bi to predugaåka digresija da detaqno predstavqamo Bergsonovu suptilno razraðenu i stilski besprekorno napisanu filozofsku teoriju o intuiciji. Sremski Karlovci — Novi Sad 1991. izvan wegovog domašaja. prvo što sam u pokušajima da je izvedem iskusio bio je utisak protivureåja. Anri Bergson.289 åitalac svog dela. egzaktnih nauka jeste u sledeãem: filozofija ispituje kategoriju vremena. bilo toliko åvrsto utemeqeno da bismo wegov odnos prema moguãnosti razumevawa kwiÿevnog stvarawa mogli nazvati agnostiåkim. pisca åuvenog romana U tragawu za izgubqenim vremenom. kod Bergsona intuicija je postala osnovna spoznajna metoda."28 U ovom izvodu Pekiã je. Koliko je nama poznato. a egzaktne nauke kategoriju prostora. tj. Stvaralaåka evolucija. prvi mislilac koji je ukazao na podvojenost naizgled monolitnog qudskog duha jeste Blez Paskal. odnosno da se neki procesi u qudskoj svesti ne mogu shvatiti.29 Anri Bergson kao najoriginalniji predstavnik „filozofije ÿivota" svojom filozofijom uticao je i na stvaralaštvo Marsela Prusta. umesto ranije upotrebqenih pojmova inteligencija i intuicija. dakle. Borislav Pekiã se duhovno pribliÿio Anriju Bergsonu tvrdwom da su intuicija i inteligencija dve suprotne metode. reãi ãemo samo da se intuicijom u jednom sintetiånom vidu otkriva trajawe. nameri da se dubqe okarakteriše a ne samo površno opiše fenomen åija se priroda ne poznaje. osnovna razlika izmeðu filozofije i duhovnih nauka uopšte i tzv. SANU. iskoristio drugi opozitni binarni par: racionalno i iracionalno. Sliåan intuiciji jeste i pojam epifanije koji se više vezuje za hrišãanstvo i åija je suština u direktnoj spoznaji boÿanske prirode. U sloÿenom i strogom. 29 V. nedostupnom moãi saznavawa. Fantastika i pseudo-fantastika „Zlatnog runa" sa stanovišta autora. Na epifaniju kao sredstvo spoznaje i wenu ulogu u kwiÿevnom stvarawu naroåito je polagao Xejms Xojs. kao iracionalno. Beograd 1989. pa tako ni na zadovoqavajuãi naåin opisati. od Kanta naovamo prostor i vreme su prihvaãeni kao osnovne kategorije u kojima je moguãe postojawe biãa. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. 621. koji ju je stavio u sam centar svoje filozofije.

N. koji su smatrali da je u poeziji najbitnije 'prikazivati ÿivot u wegovim najkarakteristiånijim crtama'.]. i toliko ih je. zato što ne raspolaÿe wenim naåelima i zato što bi to bio beskrajno teÿak poduhvat. prim. Glasovita je wegova rasprava O naivnom i sentimentalnom pesništvu. O lepom. i da sudi pravilno i pouzdano po tome oseãawu. ne moguãi to najåešãe dokazati po redu kao u matematici. Fridrih Šiler. da prodre u ponore duha'. Ovim naåelom ruski formalisti su objašwavali smewivawe stilskih formacija i pri tome su u mlaðoj stilskoj formaciji zapaÿali poetiåke odlike suprotne starijim stilskim formacijama. da izvesni oštroumni duhovi nisu matematiåari. To su stvari tako tanane. on ih više oseãa no što ih vidi. prema Šekspiru i daqe ka Geteu i Puškinu. Misli. beskrajno mu je teško da ukaÿe na wih onima koji ih sami ne oseãaju. kako je kazao. Koren te poezije 'moÿe se 30 31 Blez Paskal. Iako ga nije nazvao intuicijom. nema mesta sumwi da Paskalov „oštroumni duh" koji sudi jednim jedinim pogledom potpuno odgovara Bergsonovom pojmu intuicije.290 filozof åije se nezavršeno delo naslovqeno jednostavno — Misli sve više otkriva kao izvor sveÿih ideja za pomalo posustalu evropsku filozofsku misao. L. i drugi. to je što oni nikako ne mogu da se priviknu matematiåkim naåelima… (…) Åovek ih jedva vidi [naåela. da je potreban veoma i veoma bistar um pa da ih åovek oseti.31 koja je takoðe nastala na binarnoj opoziciji dveju suprotstavqenih vrsta pesništva. 'nepriznat'. nešto nalik tome otkriãemo i kod Fridriha Šilera. U nauci o kwiÿevnosti veã dugo postoji metodološka konstanta. 221—312. . Beograd 1967. 34. Ruski simbolista Valerij Brjusov razvio je ideju da je celokupna dotadašwa kwiÿevnost nastala iz. „dva korena": „Jedan [koren] koji vodi od Sofokla. Beograd 1988."30 Ono što ovde moÿemo proåitati srodno je Pekiãevom stavu o pisawu i tumaåewu. Ukoliko odemo još daqe u kwiÿevnu prošlost. iz koga ãe se moãi videti znatna podudarnost sa stavovima koje je Pekiã izneo u eseju Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti: „Šta åini. Navešãemo jedan kraãi citat iz Paskalovih Misli. V. Veã u prvom odeqku Misli o duhu i stilu Paskal nastoji da ukaÿe na oštru podeqenost izmeðu „matematiåkog (nauånog)" duha — esprit de geometrie — i „oštroumnog" duha — esprit de finesse. koji je ciq poezije video u wenoj 'teÿwi da izrazi tajne duše. Zaista je mnogo pojava u kwiÿevnosti koje su nastajale ili bile tumaåene na tom naåelu suprotnosti. ali je to svojevrsno kwiÿevno manihejstvo dobilo najradikalniji oblik kada se åitava kwiÿevnost poåela sagledavati kroz wegovu prizmu. åija je suština u tome da se jedna pojava u kwiÿevnosti javqa kao reakcija na veã postojeãu. dakle. koji nije bio samo veliki pesnik veã i pronicqiv tumaå nastajawa kwiÿevnog dela.

35 Nav. 15."33 Bilo koji åitalac Borislava Pekiãa sigurno je veã primetio da svaki roman. Simbolizam. Novi Jerusalim. 32. ima moto åiji sadrÿaj korenspondira s tekstom koji sledi. kraj. Na presudan uticaj mita u zasnivawu Pekiãeve poetike kritika je vrlo rano upozorila. åovek. novi Jerusalim. * Telos (gråki) 'ciq'. Sada se moÿemo vratiti odlomku iz Pekiãevog eseja Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti i zakquåiti da je autor antiutopijske trilogije veoma temeqno istraÿivao procese nastajawa i tumaåewa dela. Beograd 1984. navodi: „Hrišãanski oblik mita o telosu* je grad. Jovana Bogoslova. d. dakle nepravovernim i jeretiåkim tekstom. a åesto i svako poglavqe romana. ili.291 pratiti od tajanstvenih Eshilovih horova preko dela sredwovekovnih mistika… do nepojamnih stihova Edgara Poa i našeg Tjutåeva. kraj i ciq åovekovog hodoåašãa. godine. Izabrani eseji. u Andrej Beli. veã moÿe biti i novi kvalitet nastao iz dodira meðusobno opreånih principa. za koji Vistan Hju Odn kaÿe da „pesnik koji sebe naziva hrišãaninom mora se oseãati nelagodno kada shvati da Novi Zavet ne sadrÿi stihove veã samo prozu (osim u apokrifnom i gnostiåkom Otkrovewu Jovanovom)". Borislav Pekiã i wegova „mitomahija" (predgovor). grad (kao utopijski projekat). a najviše wih odnosi se na mistiåno raðawe novog Jerusalima. termin koji je Nikola Miloševiã upotrebio u predgovoru Pekiãevim Odabranim delima iz 1984. prostije reåeno. Odabrana dela Borislava Pekiãa..34 Odn ovaj deo Biblije naziva apokrifnim i gnostiåkim. kwiga 1. ono što åini suštinu wegove kwiÿevne poruke. 32 Mila Stojniã. Ovo je tekst mistiånog sadrÿaja. Teorija Andreja Belog u kontekstu ruskog simbolizma."32 Kao što smo mogli videti. Taj Frajov stav je koncizan i na jedan dosta neobiåan naåin dolazi u blisku vezu s Pekiãevom motivskom opsednutošãu novozavetnim opisom stvarawa novog Jerusalima. . 226. 33 Nikola Miloševiã. naåelo suprotnosti ne mora uvek biti prepreka. Fraj. Beograd 2000. 34 Vistan Hju Odn. S Pekiãevim insistirawem na simbolici novog Jerusalima potpuno se poklapa jedan stav iz nekoliko puta pomiwanog ålanka Nortropa Fraja Vrste kwiÿevnih utopija. A jedan od termina kojim se objašwava pišåeva vezanost za mitsko mišqewe jeste i mitomahija. Miloševiã u predgovoru kaÿe: „Kovanica 'mitomahija' sazdana je po analogiji sa izrazom 'gigantomahija' i trebalo bi da posluÿi da wome oznaåimo Pekiãev globalan umetniåki stav prema svetu. mit."35 Moÿemo lako zamisliti da je jednu ovakvu reåenicu mogao napisati i Pekiã pošto je u woj toliko reåi kquånih za wegovo stvaralaštvo i poetiku: hrišãanstvo. Najveãi broj tih citata je iz završnog spisa Novog zaveta Otkrovewa sv. hodoåašãe. Beograd 1984. 4. govoreãi o mitskoj osnovi utopija. Iz takvog spisa Pekiã je preuzeo najveãi broj stihova.

.292 Moguãi odgovor na ukazanu podudarnost moÿda je u åiwenici da tekstovi koji plediraju da imaju arhetipski karakter zahtevaju i reåi arhetipskog znaåewa. In a diachronic string. od svih drugih (fikcionalnih) vidova ispoqavawa — što iskquåuje forme kao što su putopisi i sl. Figure. åesto su se i još ãe se åešãe pojavqivati u tumaåewu svakoga romana antiutopijske trilogije: anti(utopija) i mit.36 Izneta teorijska razmatrawa problema (anti)utopijske kwiÿevnosti mogu se pronaãi. e. Ÿenet to objašwava reåima: „Naåin postojawa jednog kwiÿevnog dela prevashodno je vremenski" (Ÿerar Ÿenet. ali i proveriti. there is Plato with his doctrine about the world of ideas and the world of reality. most often in a town or an island. On the basis of these researches. the paper follows the development of thoughts about the Utopian. history and other related disciplines. u tekstovima antiutopijskih romana Borislava Pekiãa. Konaåno. Na osnovu svega reåenog. i. but literature has not studied the nature of their relation so much. za (anti)utopijsku kwiÿevnost sa sigurnošãu se moÿe reãi da jedino u woj. 36 Veã smo naveli da u Bahtinovom hronotopu. anti-utopian elements in the society. — kategorija prostora dominira nad vremenskom. one could come to only one conclusion: utopian and anti-utopian literature are just two poles of one and the same literary phenomenon. Therefore the greatest number of (anti)utopias is located in the geometrically restricted space. Na sliåan naåin govori o supremaciji vremena nad prostorom u kwiÿevnom delu i Ÿerar Ÿenet u eseju Kwiÿevnost i prostor. vreme predstavqa „vodeãe naåelo". Beograd 1985. Nebojša Laziã UTOPIA AND ANTI-UTOPIA AS A LITERARY PROJECT Summary Utopia and anti-utopia have been discussed at length in philosophy. At the very beginning of the deliberation about this issue. 35). As one of the starting postulates. sociology. dve reåi. we adopted Northorp Frye's wellknown opinion according to which Utopia is „a speculative myth". po reåima samog autora. literature and art. The original anti-utopias — even according to their etymology — direct us toward space as one of the basic categories of physical world. taånije dva termina. Chronology of the development of the myth about (anti)utopia is obvious: Utopia precedes anti-utopia and by its appearance influences the creation of the anti-utopian response.

KQUÅNE REÅI: vijenac pripovedaka.[eselin] K. a to je i moto. što znaåi da je „puna jeze. stvarajuãi citatnu polemiku. podnaslov. uzet iz Otkrovewa Jovanovog. SKZ. Beograd 1997. 821. vrijeme. Beograd 1992. Novi Jerusalim: gotska hronika. Zbivawa o kojima govore pripovijetke jesu dolazak Turaka u Evropu. Gulag. naslov. nakon svoje prve kwige Vreme åuda. uzete zajedno. engleska revolu1 Koristiãemo se drugim izdawem: Borislav Pekiã. ukquåuje u tradiciju vijenca pripovjedaka.41-32. Moto najåešãe saÿima osnovnu ideju djela. ne samo da se u kwizi ne opisuje biblijski sveti grad nego se u toj gotskoj hronici (gotskoj. ona ih negira i ruši wihov smisao. pripovijetke su cjeloviti i razgraniåeni tekstovi. s druge strane.163.2 Naime. 242. Zagreb 1990.[ostiã]. kwiÿevnost. . postoje signali da pripovijetke. 2 O pojmu citatne polemike v. Nolit. Kwigom Novi Jerusalim (1988)1 Borislav Pekiã se ponovo. Naslovi pojedinih pripovjedaka istiåu parcijalnost teme i sugerišu hronološki niz. Dubravka Oraiã-Toliã. funkcija. mraånih zapleta i tajanstvenih zbivawa")3 opisuje wegova suprotnost. kompozicija. 1347". Specifiånost ovog ÿanra je u wegovoj dvoaspekatskoj strukturi: s jedne strane. „Åovek koji je jeo smrt. Grafiåki zavod Hrvatske. istorija.41-95 PEKIÃEVA GOTSKA HRONIKA Goran Radowiã SAŸETAK: U radu se razmatraju osnovni kwiÿevni postupci u Pekiãevom vencu pripovedaka Novi Jerusalim i dolazi se do zakquåka da se u wima problematizuje sama kwiÿevnost i wena funkcija. revolucije. Ovdje. 1649".UDC 821.163. Gotski roman. Teorija citatnosti. moto. moã. Reånik kwiÿevnih termina. Naslov Novi Jerusalim i podnaslov Gotska hronika spoqni su signali cjeline u pragmatiåkoj funkciji. stvaraju tekst koji je obimnošãu pripovijedawa i širinom fiktivnog svijeta sliåan romanu. jer u naslovima stoji i neka godina: „Megalos Mastoras i wegovo delo. koji prema tome predstavqaju posebna djela. „Otisak srca na zidu. 40. teme.09 Pekiã B. umjesto da kwiga daje potvrdu biblijskim stihovima o novom Jerusalimu. 1793" itd. 3 V. Oni sugerišu da postoji tematska povezanost pripovjedaka.

Semiotika ikone. tj prelaska u fiktivni svijet. A. predgovor u B. Da pripovijetke åine cjelinu višeg reda. priprema za samu priåu. Oni su kao zvezde åije raðawe vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne åujemo. a wima je pridodat metal. Empedokleovi „korijeni svega". I ne samo što je taj ulazak postepen nego je sa istog nivoa. Ovakav odnos moÿemo naãi i u ne4 Smjewivawe spoqne i unutarwe taåke gledišta.. kada jedan od uåesnika u razgovoru nekom napomenom (tipa Svašta biva ili åak Ima takvih i takvih qudi) odvoji ono što slijedi od prethodnog govora. vazduh i metal. na poåetku prve pripovijetke: „Ima qudi åiji je ÿivot trag vrelog ÿeleza u tle utisnut. kao jedan od mnogobrojnih sliånih sluåajeva. Moÿe se primijetiti da nakon poåetna dva pasusa åitalac još nije stupio u svijet pripovijetke. A. u naslovu posqedwe pripovijetke oznaåava vrijeme naracije. U središwi svijet svake pripovijetke åitalac ulazi postepeno. oznaåava okvir kwiÿevnog djela (v. 5 Novi Jerusalim. Novica Petkoviã. Ono što smo nazvali klasiånom okvirnom priåom. U ostalim pripovijetkama nalazimo varijacije ovog poåetka. voda.4 npr. Stvara se." Nadaqe. Vatra je wihov Element. dok godina 2999. Uspenski. imamo npr. kao što se zna. Ta bjelina odgovara pauzi koju pravi govornik — tim trenutkom tišine govornik se koristi da probudi interesovawe kod slušalaca. Problemi kompozicije u semiotiåkome osvetqewu Borisa Uspenskog. Prva åetiri elementa su. pokazuje se i s aspekta kompozicije. Ono što slijedi u neku ruku je ilustracija misli koja je kazana na poåetku. a umjesto vatre javqaju se redom zemqa. pod wima gori.294 cija. a govori se o stvarnosti Gulaga. Beograd 1979). B. u kojoj je uokviravawe najoåiglednije. jedan znaåewski okvir koji usmjerava åitawe. XII—XIII. od kojih nastaju sve stvari. Nolit. dim spaqene zemqe dugo još vreða oåi. u kojima primarni pripovjedaå prepušta rijeå drugom. d. Uspenski. jer su pasusi odijeqeni od ostatka teksta bjelinom. Åitalac zauzima najprije spoqnu poziciju. sasvim analogno usmenoj komunikaciji. 7. nalazimo u djelima tipa Dekamerona. Još uvijek nije zapravo poåelo pripovijedawe. poput strofe. francuska revolucija. nav. Sliåan tome je postupak „objavqivawa rukopisa". dakle. nego je tu data jedna misao. Wihova priroda i sudbina. Takav je…). umirawe ovakvih qudi uvek je raðawe novog i neizvesnog. Oni su biãa Vatre. To je sliåno situaciji koju moÿemo sresti u usmenoj komunikaciji. Poetika kompozicije. tada u wima bijesnu pitawa poput „kako to?". Gde stupe.6 Odvojenost uvoda od središweg dijela teksta naglašena je u Pekiãevim pripovijetkama i grafiåki. Kad minu. pa nakon kratke stanke poåne svoju priåu (npr. jedno uopštavawe."5 Ono što se pripovijeda treba shvatiti kao nešto tipiåno. 6 O ovim signalima prelaska sa jednog na drugi tekst u usmenoj komunikaciji v. Smrt starog sunca izgleda kao raðawe novog. U Novom Jerusalimu nakon bjeline. . „ko je takav?". u svakoj pripovijeci dva poåetna pasusa predstavqaju saÿetak onoga što ãe se pripovijedati. tu je zatim „naša" priåa iz 1987. u prvoj pripovijeci: „Dimitrijus Kir-Angelos (…) beše takav åovek. i nastaje išåekivawe odgovora. kao u klasiånoj okvirnoj priåi.

kompendijum. Najprije. na isti nivo. novi okvir otvara mu pogled na samo pripovijedawe. wenu osnovnu ideju. Åitalac se uvijek postavqa u istu poziciju. te se granice prelaze onamo gdje se sve barijere savlaðuju — u snu. „Ona u jednom potezu iznosi ono što ãe roman široko razviti. Na nekoliko stranica se. koji bi se mogao odrediti kao poetiåki. Tako u prvoj pripovijeci narator nas obavještava da ãe ispriåati legendu o kir Angelosu. u treãoj se dokazuje postojawe Ÿan Luja Popjea. odakle ãe sagledati svijet pripovijetke. ima istu ulogu u kompoziciji. koji upuãuje na postojawe veãe cjeline i na znaåewa koja se pod uticajem konteksta javqaju.295 kim drugim djelima. tj. središwi dio teksta) u svim pripovijetkama. unutarwi okvir. ali ponovo zauzima spoqnu poziciju nešto drugaåije vrste — još jednom se nalazi na okviru. komentarišu se ti izvori (stvara se iluzija istinitosti). mada sa mawim stepenom opštosti i bliÿa svijetu djela nego što je to sluåaj kod Tolstoja i Pekiãa.8 Pripovijetke zatim povezuju 7 Uvodna reåenica Stankoviãevog Gazda-Mladena („Celog ÿivota. daju izvori priåe. On se pribliÿava tom svijetu. Kir Angelos iz prve pripovijetke sawa kako se nalazi na trgu gdje muziåar Bleksmit iz druge pripovijetke otkriva vješticu u Rebeki Vinslou. Dok sa pozicije prvog okvira åitalac sagledava znaåewe pripovijetke. Središwi wen dio je. dakle. unutarwi okvir: on nam govori da taj istraÿivaå na kraju treãeg milenijuma pokušava da na osnovu iskopina objasni nestalu civilizaciju Gulaga. a istovremeno i svijet åitavog vijenca pripovjedaka. junaka legende (opet) iz francuske revolucije itd. Karakteristiåna je u tom pogledu posqedwa Luåe Novog Jerusalima. kako ga wen pripovjedaå naziva. Dogaðaji i likovi pojedinaånih pripovjedaka udaqeni su i prostorno i vremenski. slijedi tekst koji „objašwava" tu misao. Beograd 1988. No time nije ukinuta moguãnost povezivawa na nivou pripovijedanog svijeta.7 Asocijativna poqa koja se stvaraju na poåetku svake pripovijetke u Novom Jerusalimu meðusobno su veoma sliåna. 46. uvek. Nakon ovog jasno oznaåenog okvira åitalac opet ne ulazi unutar središweg pripovijedanog svijeta. 8 Novi Jerusalim. Dva srpska romana: studije o Neåistoj krvi i Seobama. a to je zapravo pastiš nauånog rada o Gulagu. Ne samo što su okviri vaÿni s aspekta cjeline vijenca veã oni imaju veliku ulogu i u samim pripovijetkama. 41). više je razvijen i u svakoj pripovijeci zauzima otprilike nekoliko stranica. Taj unutarwi okvir. Tako kod Tolstoja. 2999. u drugoj je poetiåki okvir ujedno i klasiåna okvirna priåa — navodno se objavquje rukopis glavnog lika Xona Bleksmita. samo je radio ono što jedan åovek treba da radi). objašwava se tehnika izlagawa i sliåno. Kao da se u svakoj pripovijeci odlaÿe poåetak pripovijedawa. . nakon åuvene uvodne reåenice o sreãnim i nesreãnim porodicama. Samim tim središwi dio teksta te pripovijetke (to je i najveãi wen dio) uopšte nije narativan. izmeðu we i ostalog teksta suštinska se razlika moÿe svesti na obim (Novica Petkoviã. nauåni rad. Narativnost toj pripovijeci daje upravo poetiåki. Na osnovu svega toga jasno se uoåava isti kompozicioni model (spoqni okvir. koju je åuo od jednog kaluðera tokom pisawa Zlatnog runa. Narodna kwiga.

Éditions du Seuil. Pripovijetke nisu izolovani sluåajevi. 11 Drugim rijeåima. i to na jedan bizaran naåin: jeduãi wihove presude (osuðenika je u doba terora bilo toliko da zadugo niko ne primjeãuje šta pisar åini). Svaka pripovijetka raåuna na istovremeno postojawe ostalih. Robert Scholes — Robert Kellog. Oxford University Press. Onaj koji tu moã ima jeste Ÿan Luj Popje.296 i druge sliåne niti. Ti detaqi ne samo što povezuju svjetove pripovjedaka nego istiåu da je ðavo. „ðavolovo dobro" za kojim u podrumu bez povratka traga sviraå Bleksmit. Nature of Narrative. U prve tri pripovijetke narator ima ulogu „histora" — istraÿivaåa koji navodno pripovijeda na osnovu izvora koje je prikupio.11 On uporeðuje svoj poloÿaj sa pozicijom koju ima u prethodnim pripovijetkama (pokazuje se dakle tek tada kako je to isti pripovjedaå). koji ãe. 1987. Osim na nivou likova. Åitaocu se sugeriše i da svijet pripovijetke Sviraå iz Zlatnih vremena shvati kao „kaligulijanski". perspektive onih koji pruÿaju otpor toj moãi Isto. Popje ãe sa svojim dvojnikom istog dana završiti na giqotini. javqa se u pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena. razgovara sa prijateqem o pripovijeci Åovek koji je jeo smrt i govori o tome kako se tu razvija metafora o genezi kaligulijanske moãi. Postajuãi svjestan kakvu moã posjeduje. 1987 pripovjedaå je protagonist. zapisati: „oseãam se kao Sviraå iz Zlatnih vremena koji je izašao iz bajke da qude u wu tom pesmom povede". pojaviãe se ponovo u treãoj pripovijeci kao vreteno preqe Ÿermen Šitje. 265. prva koja ãe primijetiti Popjeovu sliånost sa slavnim dvojnikom i s podsmijehom ga gaðati kamenom biãe baš preqa Ÿermen Šitje. Paris 1972. 255—256). heterodijegetiåki pripovjedaå postaje u toj pripovijeci homodijegetiåki. New York 1968. koristeãi se Ÿenetovim terminima (v. Popje se od blijedog i ispijenog pisara transformiše u dvojnika onog koji tu istu moã upotrebqava na suprotan naåin — Robespjera. nakon što od we dobije prve zvuke. Figures III. a zatim po svom izboru. obiqeÿena patwama i smrãu. Dok ih vode na pogubqewe. London Oxford.9 Mreÿom lajtmotiva pripovijetke su åvrsto povezane. Najprije sluåajno. a frulu ãe naãi u posqedwoj pripovijeci i arheolog Gulaga. zlo. prve ÿene åiju ãe smrt „pojesti" Ÿan Luj Popje. prelomnih društvenih zbivawa. Uvijek su i jedna i druga zbivawa ona u kojima je u središtu pojedinac i ona opšta.10 U åetvrtoj pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena. To što pripovjedaå moã odluåivawa o ÿivotu i smrti naziva kaligulijanskom ponovo sugeriše univerzalnost. O historu v. pisar Revolucionarnog tribunala. Gérard Genette. „demonska alatka" Rebeke Vinslou — jedina stvar koja nije izgorjela u wenoj kuãi nakon Bleksmitovog prepoznavawa. Frula. pa se „ja" histora pretvara u pripovjedaåa u prvom licu. Pripovijedaju se ÿivoti pojedinaca na fonu krupnih. ovog puta opisan iz drugaåije perspektive. u središtu sloÿene slike koja se na nivou cjeline gradi. Tako vreteno. Vreteno ãe uãi u Popjeov san u kome giqotina ima oblik vretena. on spasava od giqotine osuðenike. i na nivou dogaðaja zapaÿamo analogije. 9 10 . prva osoba koju je spasao. 252.

uoåio neke nesavršenosti (otud naslov Luåe 12 I u Kišovoj Grobnici za Borisa Davidoviåa prostor (i to takoðe prostor Evrope) ima vaÿnu funkciju u integraciji pripovjedaka u vijenac (v. 13 Novi Jerusalim. To onda nije priåa o nekom vremenu. da je svijet saåiwen od zla. pokušavajuãi da tu sebi potpuno nepoznatu stvarnost protumaåi na osnovu arheoloških istraÿivawa. naglašeno je univerzalno u karakteru i situaciji. Prve åetiri pripovijetke u kojima po jedan element oliåava glavni lik sugerišu da ti Empedokleovi elementi djeluju na isti naåin kao jahaåi apokalipse. I kompozicija to potvrðuje. jer spoqni okvir ukazuje na to da se pripovijeda o tipovima qudi. nekom narodu ili nekom društvu. Pripovjedaåev ciq je. da bi se na kraju otkrilo da je taj otpor samo privid koji prikriva stvarno podaništvo. Razlika je samo u tome koji tip qudi se u kojoj pripovijeci posmatra. sjediwenost åovjeka sa prirodom. 244."13 Na osnovu ovakvog uvoda moÿe se pretpostaviti da je osnovnim elementima — koji su u ovom kontekstu dati kao prirodne i razarajuãe stihije — dodat element koji ovdje simboliše åovjekov duh i wegov uticaj na svijet. najuproštenije reåeno. Prostor se pokazuje kao jedinstven — to je Evropa. sukcesivnost dogaðaja se povlaåi u drugi plan. 14 Isto. Wihove stope nisu u ÿivot utisnute. Bez obzira na to gdje se dešava i ko su protagonisti. Za åitaoca pripovijetke predstavqaju paralelne aspekte istog svijeta. gdje vlada zajedništvo. Tumaåeãi sve wemu poznate ostatke te civilizacije (doduše malobrojne. niti u drugom pravcu voditi. trijumf duhovnosti uz potpuno odbacivawe materijalnog.297 ili bar misle da pruÿaju. one su izvajane kao što se vajaju kipovi. o tome Jovan Deliã. U toj pripovijeci javqa se novi pripovjedaå. Posebno istiåe znaåaj koji logika ima za nauånika: „Ako mu je […] logika ispravna. On piše nauåni rad o Gulagu. pojavquje se novo znaåewe i prostora i vremena. ali to je po istraÿivaåu dokaz više o odbacivawu materijalnog kao wenoj suštini). ipak. . kako na kompozicionom tako i na tematskom planu. kako sƒm priznaje. koji ÿivi u individualistiåkoj civilizaciji na kraju treãeg milenijuma. I oblik i smer odreðen je wihovom idejom. 323). nakon što je. Ne moÿemo misliti da su mogle biti drukåije. priåa je suštinski ista — to je priåa o uništewu åovjeka i nestanku qudskosti. mora mu biti ispravna i misao. drugog oblika. Posqedwa pripovijetka tim elementima dodaje metal: „Ima qudi åije tragove sledimo kao umetniåka dela.12 Isto tako. 199. on stvara koherentan rad. veã je to univerzalna priåa o propadawu. Postoji izmeðu Grobnice i Novog Jerusalima više analogija. BIGZ. Ako je dozvoqeno govoriti o poruci ovog vijenca pripovjedaka. Beograd 1997. otjelotvorewu biblijskog novog Jerusalima. I ne samo u te dvije pripovijetke nego u svim pripovijetkama u Novom Jerusalimu svijet je suštinski isti. Ovako posmatrano."14 Rezultat wegovog strogog nauånog metoda jeste uåewe o Gulagu kao idealnoj civilizaciji. Kroz prozu Danila Kiša: Ka poetici Kišove proze II. ona bi bila.

Ne samo zbog presokratovskih osnovnih elemenata zbog simetriåne. and also an implicit critique of literature itself. nestaje nakon saznawa o samoizdaji. nakon što spali dokaze o prijateqevoj izdaji (prije svega partijsku kwiÿicu). Postupak razara samog sebe. It gives a critique of science and its method based on logical thinking. nosilac zasluÿenih kwiÿevnih priznawa. kwiÿevnost. U ovoj gotskoj hronici poraÿavajuãa je slika svijeta i åovjekovog djelawa. Metod ovog istraÿivawa iz buduãnosti samo je do krajnosti doveden metod koji primjewuje primarni pripovjedaå u prethodnim pripovijetkama. but is different from it. a universal story of decay. veã je to i autoironija. To nije mnogo. Pekiãeva ironija nije okrenuta samo spoqa. kako se u antici govorilo za muziku. U pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena pjesnik. i samu kwiÿevnost i wenu funkciju. Pripovijetka je dakle ne priåa o logoru nego o tome do kakvih apsurdnih rezultata dolazi nauåni metod. . gotovo geometrijske kompozicije veã i zbog toga što saznawe o taštini umjetnosti nije uništilo djelo. To je sve. lijepa kwiÿevnost. Goran Radonjiã PEKIÃ'S GOTHIC CHRONICLE Summary The paper analyzes Borislav Pekiã's collection of stories Novi Jerusalim (New Jerusalem). Signals of that bigger structure are found on various levels. i sƒm åuje pjesmu sviraåa iz zlatnih vremena mladosti. dakle. veã se ono domoglo milosti uobliåewa (izraz je Kišov). No i pripovjedaå. moÿe u „buci i bijesu" da djeluje umirujuãe na naravi. da taj rad doprinese stvarawu idealnog Jerusalima. koja mu potvrðuje sopstvenu skrivenu misao da se orvelovsko „pod kestenom senke duge / izdali smo jedni druge" odnosi i na wega. ipak. It creates a specific whole that resembles a novel. Neka bude dopušteno da se iz ove mraåne kwige izvuåe. Pekiã's book becomes a European "gothic chronicle". nešto drukåiji zakquåak.298 novog Jerusalima). Because of network of leitmotifs. a "wreath of stories". Tako se u prvoj pripovijeci opisuje taština umjetnika kir Angelosa. Novi Jerusalim problematizuje. åiji je Gulag ohrabrujuãi nagovještaj. izvan teksta. but as a series of connected texts. I nije samo nauka loše prošla u toj umjetniåkoj poruci. which is read not as a mere book of short stories.

u nedostatku adekvatnijeg termina. kaÿe Kovaåeviã.09 Kovaåeviã D. a time i komiånu. farsa. shvatiti kao neophodan argument u raspravi o ÿanrovskoj pripadnosti wegovih drama.UDC 821. 1. KQUÅNE REÅI: Dušan Kovaåeviã. zabav1 Dušan Kovaåeviã.163. Balkanski špijun. stilizaciju. koji se. 1977. Maratonci tråe poåasni krug. kw. izneveravawe prirodnih zakona) da bi ostvario specifiånu — farsiånu. Tek mi se razdawuje…. br.1 Opovrgavawe nametnutog odreðewa od strane samog autora ne mora se.41-2.163." Mentalitet u kojem je preterivawe odomaãeno i u kojem „åiwenice obaraju razum". nelagodnog oseãawa kod gledalaca. prenaglašavawe. Radovan Treãi. Od prvih komada Kovaåeviã upotrebqava farsiåne postupke (ubrzawe radwe. 1973. 1977). Urnebesna tragedija. Izvesna stilizacija postoji. Scena. 70. 13. Profesionalac. Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu. . najzad. 1977. Proleãe u januaru. a åiji je ciq izazivawe „uznemirujuãeg". naravno. Lari Tompson. Takva reakcija. 821. postaje osnovni preduslov za reakciju: ove drame ne pruÿaju odgovore. 1974. veã kao ilustracija stava da ÿanrovske nedoumice i nedoreåenosti prate ovaj opus od samog poåetka. Štaviše. u kojem su tragiåno i komiåno åvrsto povezani. u prvim kritiåkim tekstovima o Kovaåeviãevim dramama primeãeno je da se o radu ovog komediografa moÿe misliti na više naåina: Maratonci su i vesela komedija. razigrane. Farsa postaje neophodni element u graðewu ambivalentnog dramskog sveta. ali navode na postavqawe pitawa. Radovan Treãi. u ovom radu se tretira kao primer upotrebe starog komiåkog ÿanra radi stvarawa posebnog dramskog kvaliteta. na pitawe šta ga privlaåi ÿanru farse odgovorio: „To što pišem nije farsa. uspeo pretekst za stvarawe ÿive. godine Dušan Kovaåeviã je. naziva crnom komedijom.41-95 ELEMENTI FARSE U DRAMAMA DUŠANA KOVAÅEVIÃA Dragana Besara SAŸETAK: Dramsko delo Dušana Kovaåeviãa. tragedija jedne mladosti. 3. neretko odreðivano kao farsa. jeste „farsa". moÿda. U jednom razgovoru objavqenom 1977. kao veã afirmisani dramski pisac sa åetiri izvedene drame (Maratonci tråe poåasni krug. ali uvek proizilazi iz našeg åudnovatog mentaliteta.

Lari Tompson). Faktiåka fiziåka smrt u Sabirnom centru. Propast nije ipak fiziåka smrt ili pogibija veã pre moralni pad (Radovan Treãi). Balkanski špijun i Sabirni centar. veã su liånosti sa sloÿenim psihiåkim ustrojstvom ponekad (…) individualizovani i više nego što dozvoqava priroda komedije. koji je naroåito blizak modernom gledaocu. åije je zaåetke pratio od Molijera i Šekspira. Kovaåeviãeve komedije su oslowene na dramske priåe u koje je utkan humor. Beograd 1984. u Teorija tragedije. a glavna radwa je poistoveãena sa prikazom ÿivota u kome trijumfuje Zlo nad dobrim. U isto vreme takva prigušena tragiånost omoguãava uspostavqawe neupadqivije i prirodnije veze sa svojim kontrapunktom.5 jeste mawe ili više prisutan u svim Kovaåeviãevim komadima. posle prikazivawa komada kao što su Radovan Treãi. ne doÿivqava se kao potpuni nestanak. pozivajuãi se najpre na senzibilitet modernog gledaoca koga više ne zadovoqavaju kruta razdvajawa komiånog od tragiånog i koji podjednako intenzivno ÿeli da se saÿivi sa junacima na sceni. wegovom opsesijom ili upletenošãu u nesreãan sticaj okolnosti. Radmila Ševiã. Zarad svojih skrivenih namera on moÿe da 2 Vladimir Stamenkoviã. jer je upravo sadrÿajem komada smrt „oÿivotvorena". Beograd 1987. saåiwene su od graðe koja moÿe da se unese i u tragiånu dramu. nazvati crnom komedijom. ali i komad sa ozbiqnim pretenzijama. Suzana Langer.2 Deceniju kasnije. 263. 5 O pojmu tragiånog ritma v. junaci svojim delawem formiraju fabulu. tako da „propast" profesora Pavloviãa podrazumeva pre svega razoåarewe nakon saznavawa istine o ovozemaqskom ÿivotu. ritam koji se odreðuje kao „tragiåni". meðutim. stvarajuãi tip drame åija upeåatqivost leÿi upravo u wenom ambivalentnom karakteru."4 Ritam uspona i pada. rezignacija (Profesionalac). a koju ãemo. 4 Isto."3 Stoga kritiåar zakquåuje: „U stvari.300 ne predstave. Vladimir Stamenkoviã je u tekstu o Kovaåeviãevoj dramaturgiji istakao pojedine osobine ovih komada koje ih unekoliko odvajaju od klasiåne komedije i naroåito od farse: „Junaci Kovaåeviãevih drama nemaju suÿeni unutrašwi ÿivot. Status junaka s poåetka komada drastiåno se mewa upravo delovawem samog junaka. U posledwem poglavqu Stajen pravi sintezu prouåavawa tragikomedije. 278. U kwizi The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy Xon Stajen govori o povezivawu raznorodnih elemenata u novi dramski kvalitet. a procvat prepoznao u dramaturgiji XX veka. gubqewa i nestajawa. ali je ne ukida. Odsustvo fiziåke smrti u ovim dramama suspenduje tragiånu dimenziju. Velike dramske forme: tragiåni ritam. razoreno zdravqe (Balkanski špijun) ili trenutak koji je samo na korak od potpune psihiåke i fiziåke propasti (Urnebesna tragedija. Pozorište u dramatizovanom društvu: kritike i eseji: 1956—1986. i postojawe posle smrti postaje neki oblik „ÿivota". prev. ali i da saåuva distancu u odnosu prema wima: „Komad je specifiåan mikrokosmos prirodnog ÿivota. 3 Isto. . u nedostatku boqeg termina.

unapred datu kategoriju: porodica Topaloviã iz Maratonaca izaziva smeh isto koliko i strah. uspostavqa novi i kompleksniji dramski svet u kojem upravo svaka od komponenti pruÿa dodatno senåewe svom antipodu. Pri tom. gde junak trpi sve. mada nespretan i komiåan u svojoj neprilagoðenosti. The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy. moralizam modernih dramskih tekstova ne poåiva na jasnom razdvajawu dobra od zla: „U najboqem sluåaju ona ne odobrava. 261. dakle. ali neãe olako okriviti ili ÿestoko osuditi: neãe povuãi jake i oštre linije. veã „stimuliše svojim implikacijama". zapravo je nosilac opasne opsednutosti u kojoj se nasluãuju duboka nesreãa i razoåarewe. ili Molijerovi najveãi uspesi. Ilija Åvoroviã iz Balkanskog šlijuna. kada on pokaÿe da je sposoban da trpi patwe (…) ÿivota. ali ni saÿivqavawe svojstveno tragediji. 246. 6 John L Styan. Govoreãi o još jednom aspektu crne komedije — moralizmu.10 Gledalac ne uÿiva u odgovorima. ne oseãajuãi posledice. moderni dramaturg stoji na neugodnoj poziciji koja se trudi da ne pripadne nijednoj strani: „On mora da kontroliše naša stalna mentalna i emotivna opredeqewa (…) Udaqavawe svojstveno komediji nam nije dozvoqeno. ali u isto vreme ima i formu komiånog preterivawa. isticawe samosvesti nije primarni zadatak crne komedije. veã åine smisaoni dodatak tragiånom. jeste upravo ono što crna komedija izbegava. i ne podnoseãi patwu. Junaci takvih drama i sami moraju biti kompleksni i ambivalentni: „Ovakav dvostruki odgovor proizilazi kada naše primarno prepoznavawe klovna u wegovoj tradicionalnoj ulozi spadala i zabavqaåa bude poreknuto i opovrgnuto. . Junaci Kovaåeviãevih drama teško da mogu biti bez ostatka svrstani u neku. 292."9 Otuda se sukobi u crnoj komediji retko okonåavaju. za razliku od sredwovekovnih komada. 242. te ovakva drama „ne donosi odluke umesto nas". Elementi komiånog ne predstavqaju. ali da."7 Crna komedija sa nerazluåivim dvojstvom komiånog i tragiånog. nesvakidašwi profesionalizam Luke Labana iz Profesionalca deluje uznemirujuãe. samo „olakšawe". patwe koje ne bi smetale ni wemu ni nama da on jeste artificijelan. 8 Isto. veã stvarawe krajwe napetosti meðu elementima komiånog i tragiånog. kao što smo videli. 10 Isto. Xon Stajen napomiwe da je upravo ova vrsta drame neretko „didaktiåna". ili pak moÿe da ih pomeša i poveÿe. Neke od najboqih drama iz Šekspirovog zrelog perioda. Beli iz Larija Tompsona najotvorenije skida masku klovna da bi otkrio patwu. Cambridge 1962. tako da je teÿwu ka samosvesti zapravo zamenila teÿwa ka nedoreåenosti."8 Nedostatak samosvesti. 9 Isto.301 podvuåe i izdvoji posebni oblik reakcije. misaoni ili emotivni. 275. apsurdnog i realnog."6 Ÿeleãi da predoåi ambivalentnost ÿivota. specifiåan za farsu. jesu izuzetni upravo zbog takve mešavine. odnosno ka stvarawu dvojakog nerazluåivog odgovora na dramsku radwu. 7 Isto.

na drugoj strani. farsa uspeva da napregnuti odnos izmeðu wih prevaziðe isticawem dominacije principa vitalnosti. gde pored farsiånog prosedea koji omoguãava distancu nije sasvim lako bespogovorno osuditi porodicu Topaloviã. Smatrajuãi da bi zadrÿavawe na ovom pojmu otvorilo åitav niz novih pitawa. . preko Radovana Treãeg.302 veã u naåinu na koji su postavqena i naåeta pitawa. Pri tom se upravo ta tendencija ka smeštawu uzroka zla u konkretno društveno i istorijsko okruÿewe u opusu Dušana Kovaåeviãa razvijala postepeno: od mraånih i åini se svevremenih Topaloviãa. U dramama Dušana Kovaåeviãa identifikuju se i razotkrivaju teške negativne naslage u srpskom mentalitetu. zaustavili smo se na. i u tim oslikavawima ne dozvoqava se olaka osuda viðenog. privlaåna dvojnost.12 Površan pogled na opus Dušana Kovaåeviãa dovoqan je da potvrdi pišåevu tvdrwu izreåenu na samom poåetku wegovog dramskog rada „da 11 Rad na nedovršenom opusu Dušana Kovaåeviãa uslovio je ograniåavawe predmeta izuåavawa. Meðutim. koje se po Stajenu moÿe odrediti kao „åetvrto" jedinstvo. uslovno reåeno. potpuno suprotan. na drugoj stani nagoveštava još jedan pojam — grotesku. jer se neprekidno mešaju pojmovi krivice i nevinosti. Ono što se takvim sklopom postiÿe jeste pre napeta i. pri åemu se ne nasluãuje postojawe nekog nadreðenog elementa koji bi mogao da se shvati kao sinteza. kao i u nerazluåivom jedinstvu „tona". što se u ovom radu vezuje za crnu komediju. iskonske qudske izopaåenosti koje su našle plodno tle u odgovarajuãim društvenim okolnostima. Prema tome. izraÿeno telesno nasiqe koje. Kovaåeviã je u svojim dramama gotovo dosledno stvarao dvojaki svet crne komedije. pored klasiånih jedinstava mesta. Crna komedija. takav potencijal farse u celini uzima kao jedan konstitutivni element. åiji se primitivizam doÿivqava kao odlika mentaliteta. meðutim. ali takva ambivalentnost je sasvim druge prirode od one kojom se odreðuje crna komedija: mada ukquåuje u sebe razliåite i suprotstavqene elemente. odnosno fokusiraju se duboke. do Profesionalca u kojem je odnos izmeðu xelata i ÿrtve potpuno relativizovan. greške i iskupqewa. neutralnijem odreðewu. 12 Povezivawe disparantnih elemenata. upravo zbog svoje nerešivosti. kako bismo napravili izvesna razgraniåewa. do Luke Labana åiji negativni potencijal jeste posledica društvene nakaradnosti. te nepostojawe pomenutog nadreðenog kvaliteta.11 Takav ambivalentni karakter crne komedije navodi nas da se za trenutak vratimo nekim opštim odreðewima farse. koji tek u grubim obrisima predstavqaju ovdašwu sredinu. ne ostavqa posledice). jer se u wima prepoznaju stilizovani obrasci patrijarhalnog mentaliteta. u kojem se sjediwuju razliåiti impulsi (mehanizam radwe naspram ÿivog tela. Stoga smo se odluåili da posledwe delo koje ulazi u okvir ovog rada bude drama Lari Tompson. koji joj obezbeðuje komiånost. kojem se daqe suprotstavqa drugi. u crnoj komediji se pre radi o upotrebi ili funkcionalizaciji elemenata farse u stvarawu novog dramskog kvaliteta. Od Maratonaca. Farsa jeste ambivalentan ÿanr. podsticana i razvijana društvenim sistemom. te da pitawe groteske kod Dušana Kovaåeviãa zasluÿuje daleko širu obradu. vremena i radwe.

Topaloviãi åine autentiånu destruktivnu silu. Preterivawe ili prenaglašavawe u farsi. Opus Dušana Kovaåeviãa pokazuje šta se farsom. što nam. U tom smislu. nestvarnost i izmaštanost. Farsiåni svet takvim instrumentima uporno istiåe samosvojnost. odnosno otkriva da jeste potpuno artificijelni odgovor na preuzetu ÿivotnu graðu. u funkciji je stvarawa dosledno iskonstruisanog sveta. i potpomognuto autentiåno farsiånim „bezopasnim nasiqem". odreðuju kao farse. upotreba farsiånih prosedea jeste u funkciji stvarawa dvojakog i nesvodivog sveta crne komedije. wenim specifiånim odlikama. jer ne postoji precizno vremensko i socijalno odreðewe wihovog porekla. ali skloni smo da tvrdimo da je teÿište tog „uznemirujuãeg" kvaliteta u svakom Kovaåeviãevom komadu usmereno prema donekle modifikovanim i specifiånim znaåewima. Time se ujedno i dopušta postavqawe hipoteze o angaÿovawu farsiånih presedea u ovom opusu kako bi se stvorio dramski svet suštinski drugaåiji od veselog sveta farse. koji se mahom. åak ni u prvim komadima. ali funkcija ovog elementa farse time nije iscrpqena. Uopšteno govoreãi. moÿe postiãi. . Farsiånost Topaloviãa obezbeðena je upravo ovakvim prenaglašavawem.303 to što piše nije farsa". Porodica Topaloviã svojim morbidnim poslom i nesvakidašwim sastavom nosi u sebi lik duboko ukorewenog i nepatvorenog zla: kao vlasnici pogrebnog preduzeãa koji profitiraju na tuðim smrtima. „Demonska" priroda Topaloviãa dobija i dimenzije iskonskog. Dugoveånost Topaloviãa jeste i izraz svojevrsnog vitalizma. 1) Dvoznaånost farse — Maratonci tråe poåasni krug i Radovan Treãi Upotreba elemenata farse u dramama Dušana Kovaåeviãa nikada nije istovetna. ostvareno kroz isticawe jedne dominantne osobine junaka. Komad Maratonci tråe poåasni krug pokazuje na koji se naåin moÿe ostvariti pomenuta „stilizacija" i do kakvih efekata to dovodi. neutaÿivom glaðu za ÿivotom (svako od wih se boji smrti i ÿestoko joj se opire). izgleda kao vaqan put ka neåemu što i nije primaran ciq ovakvog teksta. odnosno društveno neuslovqenog zla. najzad. Farsiåni prosede se u Maratoncima pre svega ispoqava kroz autentiåno farsiånu prenaglašenost: åiwenica da Topaloviãa ima mnogo i da su svi dugoveåni predstavqa multiplikovawe koje poprima karakter farsiånog preterivawa. ili kako sam autor kaÿe — wenom stilizacijom. koji je dodatno podstaknut wihovom grozniåavom aktivnošãu. u kojem se razvija pogodno tle za (u farsi dopušteno) prekoraåewe granica prirode i izneveravawe prirodnih zakona. a što ovaj nesumwivo popularan i znaåajan moderni komediografski rad zasluÿuje — boqem razumevawu i adekvatnom vrednovawu. kao u pomenutom razgovoru. pod sloganom da je „smrt jedini siguran posao". bavqewe elementima farse u delu Dušana Kovaåeviãa navodi na paÿqivo premeravawe svakog segmenta. ili kroz ubrzavawe pokreta.

kada svi stariji ålanovi porodice bacaju predmete na „izroda" Mirka. i opšti haos koji potom sledi. pretwe i psovke. predstavqaju regulatore farsiånog karaktera. i da iz svih iskušewa izaðe nepovreðen. Naime. s druge strane. Ovakav vitalizam. i pored svih pokušaja da se otrgne. Farce. åiji je kvalitet bitno odreðen vitalistiåkim principom. Meðutim. farsiåni prosede u ovom komadu nema funkciju da istakne vitalizam Topaloviãa. koji ni tada ne znaåi uništewe „protivnika". ostvarenoj prenaglašavawem ili preuveliåavawem. nesumwivo komiåna. uz hiperaktivnost i energiånost. na primeru Maratonaca moÿe se uoåiti na koji naåin jedna evidentno farsiåna odlika moÿe biti upotrebqena i kakav smisao komiåno-farsiåni impuls dobija takvim angaÿmanom. koja je.13 Upravo stoga. Svojim iracionalnim i grubim impulsom ovakvi prizori nose farsiåni naboj. u kojoj je radwa pravolinijska i usmerena prema poniÿewu ÿrtve. Upravo zbog takvog „prepoznavawa" farsiånog impulsa (preuveliåavawe. dobar deo farsiåne tradicije upravo teÿi „umekšavawu" farse što podrazumeva pasivizirawe junaka. uslovno reåeno. koji se trudi da izdrÿi sve udare „sudbine". odnosno gotovo a priori doÿivqavaju se kao farsiåne. više pokušavajuãi da se odbrani. u opstanku porodiånog klana — najmlaði ålan porodice se. kao što je ona na kraju prvog åina. London 1978. Ovakva tvrdwa moÿe na prvi pogled da zvuåi paradoksalno: farsa. farsa ima funkciju da kanališe negativni potencijal: klasiåne farsiåne scene. pada i doåekuje se na noge. wegovo svoðewe na „sunðer za kaÿwavawe" prema Jessica Milner Davis. oliåene u neumoqivoj mašini. Vitalizam lakrdijaša. moÿe se uoåiti osnovna taåka razdvajawa izmeðu fariånog i „topaloviãevskog" vitalizma: zbog svog destruktivnog karaktera vitalizam klana Topaloviã nije istog kvaliteta kao sposobnost snalaÿewa farsiånog junaka — lakrdijaša. Odgovor leÿi upravo u farsiånoj artificijelnosti. da bi ga dosledno nastavio. veã da suspenduje ili ublaÿi oseãawe strašnog koje takva priroda moÿe da izazove. ublaÿavajuãa (svet morbidnih „maratonaca" preko farse åita 13 Åak i ona vrsta farse koju Xesika Milner Dejvis naziva „humiliation farce". te kao takve unose neophodno olakšawe u zastrašujuãi kontekst. nego što je rešen da napada. najzad. Ako se ova funkcija elementa farse moÿe odrediti kao. . ima pre svega pasivan karakter: junak prima udarce. zajedno sa ostalim arsenalom (farsiånog) nasiqa — šamarawa. upravo kada je reå o vitalizmu i o naåinu na koji se on ispoqava kod Topaloviãa.304 i. predstavqa samo jedan od moguãih vidova uspostavqawa farsiåne strukture. grubost) moguãe je skretawe paÿwe i zanemarivawe pravog karaktera vitalizma koji leÿi u osnovi aktivnosti Kovaåeviãevih junaka. pri tom. makar i sa negativnim predznakom. jer je wega previše. Štaviše. pridruÿuje porodiånom poslu. angaÿuje se da bi taj kvalitet bio ukinut. Farsiåna artificijelnost stoga omoguãava da iskonsko zlo bude donekle „estetizovano": farsiåni usmerivaå daje bar donekle iluziju izmaštanosti. pa samim tim i komiåne. Drugim reåima. predstavqa dodatnu spregu sa farsom: farsa kao formalizacija principa vitalnosti tematizuje upravo sposobnost biãa da preÿivi i da opstane. åemu je podreðena i ovakva izdrÿqivost.

nego što je sami pokreãu.14 S druge strane. 280). Upravo te osobine. Prvi Kovaåeviãev komad Maratonci tråe poåasni krug otkriva inicijalno autorsko opredeqewe koje podrazumeva stvarawe ambivalentnog dramskog sveta. ali se Kovaåeviã ne zadrÿava samo na tom „slikawu mana domaãeg åoveka". Farsiåni postupak uoåava se pre svega u organizaciji dramske radwe: vrtoglavi preokreti. koji ima posebno mesto u wegovom opusu. fokusirane u odreðenoj „društvenoj zajednici". obrasci patrijarhalnog mentaliteta kod Topaloviãa su neugodno prepoznatqivi. upotpuweni osnovnim „sukobom" sa „mrskim Vilotiãima". Radwa komada je. kao što su porodiåni status ili zanimawe. . glupost i ograniåenost. Farsa u ovom Kovaåeviãevom komadu dobija ponovo dvostruku ulogu. neprekidno otkrivajuãi primitivizam. priliåno prepoznatqivu sklonost ka prevari i pri tom zaåiwen specifiåno domaãom „psovaåkom" atmosferom. izraÿe14 Prema reåima Vladimira Stamenkoviãa. postepeno dolazi do neopisive zbrke u radwi" (nav. kãi. farsa krije u sebi napet odnos izmeðu realistiånosti i artificijelnosti: mada se zahvaqujuãi preterivawu i karikirawu stvara utisak izmišqenog ÿivota. koja nosi svoj klasiånu farsiånu auru „qudi sa periferije". pri åemu je modifikacija jednom upotrebqene „formule" uslovqena pre svega samom graðom ili uslovno reåeno — veãom realistiånošãu prikazanog. uvek u funkciji izazivawa pomenute „napetosti": farsiånom artificijelnošãu se ublaÿava zastrašujuãi vitalizam junaka. Na stešwenom prostoru novobeogradskog solitera ova grupa. ali se zato takvo ublaÿavawe na drugoj strani „naplaãuje" postupkom koji je ponovo farsiåan — iako stilizovani. ispoqen kroz topaloviãevski (maksimalizovani — i stoga farsiåno upotrebqiv) patrijarhalni sastav. Sliåan postupak primewen je i u narednom komadu Radovan Treãi (1973). omoguãio je da „maratonci" ne ostaju na bezbednoj udaqenosti od gledaoca.305 se kao „izmišqen").. majka. što bi i omoguãilo unekoliko ostvarewe farse u wenom autentiånom vidu. d. nesuðeni zet. uvodeãi tipiåno farsiånu „nelogiånu logiku". i kada je u pitawu priåa. kako bi se i ostvarilo ono što je Kovaåeviãeva namera: nemilosrdno pokazati da „naš" mentalitet ne moÿe biti samo predmet ismevawa. upušta se u porodiåne okršaje i podmetawa noge. direktniji uticaj Beketa i Joneska. proizvode efekat ubrzawa. gde se i oseãa. naime. tast. farsiåni junaci zadrÿavaju odreðenu koliåinu atributa koji uspevaju da ih lokalizuju. Naime. „u tom komadu. istovremeno komiånog i uznemirujuãeg. bilo bi pogrešno prevideti drugi konotativni sloj koji je sasvim suprotan. Potencijali farse upotrebqeni su potpuno i dosledno. pa åak i utisak da su junaci više nošeni mehanizmom radwe. jer je pre svega opasan. Zato upotreba farsiånih elemenata dovodi i do svojevrsnog „realizma" komada: realistiåki potencijal farse. kao nedokuåivi demoni åiji postupci i poreklo izmiåu moguãnosti poimawa. postaju predmet pišåevog interesovawa. smeštena u porodiåni krug u kojem svako ima svoju scensku funkciju ispuwenu porodiånim statusom: otac.

kao i posledwa scena Maratonaca. Meðutim. Farsiåni regulator ponovo suspenduje negativni potencijal likova. Autorski stav. ali ništa nije nemoguãe". ålanovi porodice skaåu sa dvanaestog sprata i vraãaju se nepovreðeni i iznenada se pojavquje davno umrli roðak. Stoga se pomenutim funkcijama farse 15 16 Isto. åiju je dugoveånost kritiåar Vladimir Stamenkoviã odredio kao „komediografsko preterivawe. dakle. odnosno insistirawe na samoj farsi. Kovaåeviãu je pomogla da stvori posebnu. Farsa u Radovanu Treãem postaje katalizator komiånosti ili sredstvo da relativna ordinarnost prikazanog (porodiåni krug i wemu svojstveni sukobi sa suprotnim porodiånim klanom) budu dramaturški i komediografski plodotvorni. moÿe isuviše lako prepoznati. veã su znak autorskog odnosa prema ÿanru ili autorove namere da farsu angaÿuje. kada Topaloviãi jure po gradu.15 farsi svojstveno preterivawe u Radovanu Treãem potpuno izlazi iz okvira stvarnosti: nesreãna Georgina je trudna pet godina. pokazuje šta se dogaða kada se instrument farse. bez distance koja se uspostavqa farsom. koji se zasniva na otvorenom baratawu moguãnostima ÿanra. do tog trenutka upotrebqavan. U takvim poigravawima nije neobiåan i Radovanov „apsurdni"16 preokret na kraju komada. Neverovatni motivi. Primitivizam junaka bio bi. farsiånu. ponovo. koja dopušta najneverovatnije motive i napuštawe prirodnih zakona. 280. omoguãava prodor „ozbiqnog" sadrÿaja u tkivo drame: kao što se ÿanr moÿe svesno upotrebiti.306 nije nego u Maratoncima. Radovan nosi u sebi opasnost koja je upravo zbog svoje „obiånosti" još strašnija. tako se moÿe i napustiti. oslobaðajuãi komiåni impuls. „urnebesnu" atmosferu. ne znaåe samo intenzivirawe farsiånog potencijala graðe. a koji se moÿe odrediti kao dvostruka usmerenost farse. Farsa. gazeãi sve pred sobom. mada u ovom sluåaju donekle izmewen. paradoksalno. još jednom primeni. izbegavawe verizma nije osnovni motiv — taj i takav Radovan. suviše upadqiv i veristiåan. kako smo rekli. Završetak Radovana Treãeg. Ekstravagantnost farse. jer Radovan sa svojom porodicom jeste izuzetno prepoznatqiv kao predstavnik nove klase beogradskih nedovoqno urbanizovanih došqaka iz neizbeÿnog Zaviåaja. ponovo pomaÿe da se ublaÿi mraåna i negativna strana prikazanog. Isto. upotreba farse nije jednoznaåna: ovakvo drastiåno narušavawe prirodnih zakona otkriva i autorsko insistirawe na fantastiånosti farse. dakle. jeste u isto vreme i veoma opasan. ali zbog svog realistiånog potencijala takav zastrašujuãi smisao ne moÿe da se ukine. Razlog za takav angaÿman vidimo upravo u nameri da se postupak primewen u Maratoncima. iskquåi: destruktivnost junaka puštena je na slobodu. Mada nema toliko demonski lik kao Topaloviãi. . koji se. ali ne dopušta da Kovaåeviãeva tematska preokupacija — „problem našeg mentaliteta" — bude olako shvaãena. kada na videlo eklatantno izbija negativna razorna snaga koju junak nosi. Meðutim.

Neke teme naznaåene u prvim komadima. Zato nije neobiåna pojava komada. Tokom rada farsiåne mašine negativni sadrÿaj moÿe åak i. ali ne moÿe da nestane. na trenutke.307 (suspenzija strašnog putem aktivirawa farsiåne artificijelnosti. Ukazivawe na politiåko „drÿawe u mraku" ili na neke ideološke „eksperimente" da bi se stvorili „boqi qudi". u drami koja je takoðe u odnosu na ostatak opusa Dušana Kovaåeviãa skrajnuta — Limunacija. Kovaåeviã „ispituje" razliåita sredstva upravqawa qudima od strane jednog åoveka ili grupe qudi. u ovim dramama više je nego upadqivo. Ipak. koje je karakteristiåno za crnu komediju. što se farsom. mraåna strana Topaloviãa i Radovana prikazana je više kao talog nesvesnog. i daqe ãe biti nezaobilazan sadrÿaj Kovaåeviãevih drama. kao što je kritika mraånih i primitivnih naslaga u domaãem mentalitetu. 2) Tragovi farse Ovakva upotreba ÿanra pokazuje da je farsa za Kovaåeviãa tek jedno od raspoloÿivih sredstava u stvarawu drame. napisana po motivima pripovetke Stevana Sremca. Preko priåe o drÿawu qudi u podrumu. wihovom zavaravawu. na dru- . koji su u kritikama o komediografskoj delatnosti Dušana Kovaåeviãa uglavnom ostali zanemareni. iz Proleãa u januaru. a ne dominantno ÿanrovsko opredeqewe. kao što su Proleãe u januaru (1974) i Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu (1976). a oscilirawe izmeðu smešnog i strašnog. i vlast i politika. Pišåeva usredsreðenost na samu strukturu takvih sistema praktiåno je onemoguãila i potpuno ukinula farsu. ali i nedopuštawe. ponovo kroz realistiåni potencijal farse. Najzad. koji se mogu razumeti kao priliåno ogoqene alegorije o uspostavqawu sistema manipulacije i kontrole. Ovim komadima Kovaåeviã je došao do krajwe taåke u ispitivawu nametnutih društvenih okvira koji uspostavqaju specifiånu „saradwu" sa negativnim naslagama u nacionalnom biãu. na specifiåan naåin senåi. zastrašivawu i iskorišãavawu. u fuknciji je stvarawa pomenutog „uznemirujuãeg" stawa. a kojima savremena istorija obiluje. pa samim tim i da se ukaÿe u svojoj destruktivnosti. da takva artificijelnost ostane u domenu komiåne igre) moÿe dodati još jedna: farsiåno preterivawe omoguãava da primitivizam bude potpuno ogoqen. ili prikazivawem monomanskog eksperimenta gde se qudi upotrebqavaju kao zamoråiãi u Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu. ali su veã u Radovanu Treãem naznaåeni i obrisi društveno-politiåkog okruÿewa koji pogoduju razvoju takvog mentaliteta. da se previdi. na jednoj. odnos kategorija — impulsi i svest mase. duboko uvreÿenog i iskošenog gledawa na svet ovdašweg åoveka. kako smo videli. u krajwoj instanci. Završna scena Radovana Treãeg u tom smislu postaje svojevrsni balans: ono što je nagoveštavano sada je otkriveno.

nespretnost Ilije Åvoroviãa. nesporazumi do kojih dovodi ukrštawe pozorišnog i ÿivotnog u Klaustrofobiånoj komediji. upravo zbog svojevrsne „mehanizacije" wegove svesti.308 goj. kao junak farse. kada je reå o razumevawu likova. iako je izloÿen telesnom ugroÿavawu. ili bizarnost situacije u Profesionalcu. te da „poroci nikako ne mogu biti tema komedije: oni su sastavni deo nekih tragedija" (v. postaju nosioci komiånog kontrapunkta u tragiånom okruÿewu. odnosno mogu se identifikovati tek povremeno. duhovne ili fiziåke. jer za nespretnog Iliju znaåe fiziåko kaÿwavawe na koje se on. tegoba ili obogaqenosti. a on se odbio i naleteo na zid. ugroÿavajuãi druge i podreðujuãi sebi celokupnu Ilijinu liånost. i to kao jedan od raspoloÿivih prosedea. koja je jedna od najplodotvornijih tema komedije. nosi mraånu snagu. dok su ga bolniåari ubacivali u ambulantna kola: 'Za ovo ãu ti se krvi napiti. uopšte ne osvrãe. u sluåaju Ilije Åvoroviãa samo donekle moÿe da izazove smeh. Štaviše. dozvoqavajuãi samo ambivalentni odgovor. odnosno krutog drÿawa za ideju koja nema veze sa stvarnošãu i koja ga zato dovodi do komiånih nesporazuma. veã samo oni sitni". Komiåni elementi koji se nuÿno pojavquju u takvom jedinstvu više nisu strogo farsiåni. Tako Prop kaÿe da „smeh ne izazivaju svi nedostaci.17 17 Pojam „sitne" ili bezopasne mane Anri Bergson i Vladimir Prop odreðuju kao krucijalan za razumevawe komedije i smeha. Blaga ironija ili podsmeh na raåun qudskih mana u Sabirnom centru. Balkanski špijun (1983). oteÿao od politiåkih zaðevica. Ilijina mana se ne prepoznaje kao „sitna" i bezopasna. Platiãeš mi glavom kad-tad' " (Balkanski špijun i druge drame. Oneli su ga u bolnicu… Došla milicija. U narednim komadima Sabirni centar (1982). Prop. Takva opsednutost. on je mene zakaåio zadwim delom. S wima sam se na krv posvaðao. na mentalitetu srpskog sela. posmatra se na materijalu koji je za to najpogodniji. u komadu Sveti Georgije ubiva aÿdahu (1986) pomenuto okruÿewe postaje konkretni istorijski trenutak. galerija bogaqa iz Svetog Georgija. što ne dozvoqava jednostavno povlaåewe linija razgraniåewa. Bogdan Kosano- . koji. Tako farsu u Balkanskom špijunu prepoznajemo u postupcima Ilije Åvoroviãa koji su sliåni hipervitalizmu Topaloviãa: Ilijino padawe i povreðivawe u akcijama špijunirawa podstanara nose farsiåni potencijal. Problemi komike i smeha. Klaustrofobiåna komedija (1987) i Profesionalac (1990) odnos åovek i politiåko okruÿewe biãe tretiran na naåin na koji to åini crna komedija: uspostavqa se nerazluåivo jedinstvo tragiånih i komiånih elemenata. Najzad. veã. sliåno Topaloviãima i Radovanu Treãem. Lik Ilije Åvoroviãa nosi komiåni potencijal. pravila uviðaj. znaåi da je nemoguãe razluåiti ko je krivac a ko ÿrtva. sitnih qudskih nezadovoqstava. 254—255). Ilija u svojoj vitalnosti takvu opasnost zanemaruje: „Kad je tresno u kombi. prev. Napali mene što sam prelazio ulicu van pešaåkog prelaza (…) Reko sam mu. meðutim. U nekim od tih komedija elementi farse pojavquju se tek mawe ili više naznaåeni i uvek intenziviraju komiåni kontrapunkt.

koja je prirodni ambijent farse. Naime. i sam farsiåni element mora drugaåije da se išåita: koliko god da je reå o hiperaktivnosti i vitalnosti. koja razara i wega i wegovu porodicu. Smijeh. Strogo ograniåavawe farsiånog. tako da se oni pre mogu odrediti kao „karakteri" nego kao „tipovi". U liku Luke Labana iz Profesionalca samo se povremeno nasluãuje krajwe suspendovan element farse: Lukin profesionalizam dobija donekle oblik farsiåne prenaglašenosti. Bosiqka Brleåiã. . zajedno sa komiånim elementom koji se prepoznaje u opsesiji glavnog junaka. obeleÿiãe i kasnije drame. tako da se koren opsednutosti nasluãuje u wegovoj teškoj frustraciji. Element farse. åime se poriåe sudbonosnost povreðevawa i uvodi farsiåni. åiwenica da se to prerušavawe dogaða ponovo van scene bitno odreðuje status farsiånog elementa: on je redukovan gotovo do zamenarqivosti. koje se suprotstavqa tragiånom i strašnom elementu da bi se realizovala crnohumorna ambivalentnost. 93). to je vitalnost negativnog karaktera. koje postaje jedan. Na sliåan naåin govori i Bergson: „Ona [škrtost] se moÿe nastaniti u duši. koji moÿe biti daqe razraðen na naåin primeren farsi. ne dozvoqavajuãi mu farsiåno-komiåni zamah. S druge strane. makar i suspregnuto. odnosno da je i on bio ÿrtva. Upravo pod pritiskom tog sadrÿaja. takav impuls je znatno suspendovan. jer otkriva intenzitet energije koju junak nosi. prisvaja preoblikujuãi ih. koji se ne iskorišãava na naåin primeren komediji. prev. Prenaglašene osobine junaka dobijaju sve realistiånije konture. Ovakvo ograniåavawe farse omoguãi ãe da se na drugoj strani razvije ambivalentni svet crne komedije. ili stavqawa maske. izmaštanosti. u kojem se radwa usporava. Meðutim. upija. ali i dodatno odreðuje taj negativni i tragiåni sadrÿaj. elemente pozorišnosti. kada Luka objašwava na koji naåin je vršio svoju duÿnost i kada odaje da se za tu priliku adekvatno prerušavao. koji. potpunu distancu je nemoguãe uspostaviti. kao ÿelezniåar ili prodavac novina. i da od nelogiånih skokova poåiwe postepeno i logiåno da se razvija. mada zadrÿava svoju uoåqivo komiånu ulogu. olakšavajuãi impuls.309 Pomenuta farsiåna scena otkriva ponovo dvostruku upotrebu farse. Zagreb 1987. upravo åiwenica da se sve dešava van scene. dakle. kao i nezaobilazna åiwenica da i sam Ilija pati. dvostruku funkciju: postaje komiåno olakšawe. pa ipak ãe i daqe ostati strankiwa. Meðutim. tako suspendovan dobija. farsiåno zasnovano na negativnoj vitalnosti). ono što se dešava na sceni — oåigledna destruktivna snaga Ilijine opsednutosti. u sklaviã. Vidjeli bismo je kako privlaåi k sebi. element farse dobija na snazi: prerušavawe ima farsiånu konotaciju. U ovakvoj konstelaciji elemenata (komiåni potencijal lika. moÿe postati gospodarica kuãe. znaåajno obeleÿava komad. ograniåeni segment u strukturi dela. razne snage biãa" (Bergson. 41). tako da u nekima od wih jedva da elemente farse moÿemo prepoznati. ali i farsiåne prevare. Novi Sad 1984. jer uvodi. Sasvim drugaåija bila bi škrtost tragiåne vrste. ali na drugaåiji naåin: i pored povreðivawa junak ostaje preterano aktivan i zagriÿen u svojoj borbi protiv „imperijalistiåke bande".

jer se on doÿivqava i kao xelat i kao spasilac. kupuje deåju igraåku. strina). dobija na snazi. koji mogu da dovedu do komiånih sukoba. 3) Povratak farsi Farsiåno ubrzavawe ritma radwe dominira u prvom i delimiåno u drugom åinu Urnebesne tragedije. zavoj ili gips. U sceni koja sledi farsiåna apstraktnost. Radwa ovog komada zadrÿava se na prelomnom trenutku u ÿivotu jedne tipiåne srpske porodice iz devedesetih godina. Suspendovawe elemenata farse u poznijim Kovaåeviãevim dramama ne znaåi i potpuno odbacivawe wenih moguãnosti. mali Neven. te stoga nosi tematski korpus koji je neretko bio predmet farsiåne obrade: na jednom mestu. iznenada. koji u potpunosti ispuwava svoju funkciju pokretaåa radwe i wenog dovoðewa do potpunog usijawa kao što je Radovan. voqeni i nevoqeni. dolazi se tako do Luke Labana. tragedija jedne mladosti (1996). veã na ÿive lutke koje pokreãe nepoznata sila.310 du sa dvojakošãu crne komedije. åija se uloga teško moÿe odrediti. mada eksplozija kretawa na sceni bez zvuka zapravo dovodi do taåke do koje i farsa kao ÿanr moÿe da ide. tako da su nepoÿeqni susreti. Farsiåni efekat se postiÿe i svojevrsnim „maskirawem" junaka. jer se radi o ponovnom iskorišãavawu potencijala farse na naåin koji je autor smatrao najadekvatnijim za stvarawe autentiånog crnohumornog dramskog sveta. tako prestaju da liåe na biãa koja upravqaju svojim ÿivotima. zvowava telefona i neprekidno vikawe ukuãana i pridošlica stvaraju atmosferu uzavrelog i neprirodnog kretawa koje je zbog svoje prenaglašenosti komiåno. kao i ostali akteri na sceni (stric. neizbeÿni. ukquåuje muziku i posmatra svoju rodbinu kao u nemom filmu. iskorišãena je i moguãnost farsiånog nesporazuma — Milan ne moÿe da se objasni sa svojim psihiåki obolelim ocem. buka. autorskom intervencijom dolazi do „iskquåivawa tona": kada mu se sve smuåi. potpuno skrajnut tokom porodiåne rasprave. okupqaju se svi ålanovi porodice. Junaci. majka. i kao kruti policajac i kao retki åuvar kwiÿevnosti. veã nagoveštena sumanutim ubrzawem. strina ide za wima povremeno preteãi podig- . misleãi da je wegov unuk još uvek beba. odnosno posebnim oblicima wihovog obeleÿavawa — svako na sceni dobija neobiånu masku kao što su nagaravqeno lice. koji pak. Stoga nije neobjašwivo prepoznavawe farse u kasnijim dramama kao što su Urnebesna tragedija (1991) ili Lari Tompson. Upravo u prvom åinu takav tematski potencijal maksimalno je iskorišãen upotrebom klasiånih farsiånih postupaka: jurwava. ne mogu biti svedeni na jednu dominantnu osobinu. otac. stric vitla pištoqem. tim pre što se ni u prvim komadima ostvarivawe ÿanra nije postavqalo kao ciq. U trenutku kada euforiåni ritam radwe dostigne kulminaciju. a koju smo odredili kao sliku apsurda: „(…) otac vuåe strica prema kuãnim vratima. Od samovoqnog oca porodice. Najzad.

Ponovo se. Takav postupak. Trenutak u kojem je besmisao uzeo zamah jeste ujedno i oznaåavawe prelomnog momenta kada farsa prelazi u tragiånu dramu. U takvom procesu element farse nije izmewen: da bi se ostvarila crnohumorna ambivalentnost. doktor i majka uvode Rajnu u kuãu. koji je do tada bio posmatraå. Ma koliko da farsiåni prosede obezbeðuje komiåni impuls komada. kao u Radovanu Treãem. od wemu suprotstavqenog elementa. nadvija se senka sasvim drugaåijeg. Farsiåni ritam ubrzawa s poåetka se zbog tragiånog kontrapunkta nuÿno išåitava na drugaåiji naåin. farsa u Urnebesnoj tragediji postaje na poseban naåin „osmišqena". pritešwen izopaåenim razmišqawem. gubi i posledwe uporište koje ima u sluðenom svetu — svoj identitet. dakle. veã pre svojevrsna dopuna tragiånom. Postupak ukrštawa tragiånog i farsiånog. Farsa. koja daqe peva (…)" (Urnebesna tragedija. a upravo „izmeštenost" Nevenove porodice podvuåena je farsiånom „ludošãu" ili slikom sveta koji je izgubio smisao i usmerewe. jer se otkriva tek kao stilizacija åija funkcija nije samo komiåno olakšawe. Nevenov tragiåni pad nije samo posledica iskošenog pogleda na svet wegovog dede. koja moÿe da pruÿi sliku apsurda. Drugim reåima. meðutim. Prilikom takvog angaÿmana nad osnovnom koncepcijom farse. odnosno elementi ÿanra se uzimaju kao obrasci koji ãe otkriti inicijalnu ideju. farsi neprimerenog smisla. tako na kraju drugog ono postaje potpuno ogoqeno: deda isledniåki ispituje unuka. ovoga puta izrazitije. te formalizaciju principa vitalnosti.18 Sudbina malog Nevena. i sama mora da dopusti da wena osnovna ideja bude „protumaåena". neophodno je da svaki segment (komiåan. što i jeste jedini relativno besopasan naåin za oåuvawe wene komiåne suštine. 70). a svako eventualno „narušavawe" segmenata dolazi od spoqa. Ovom scenom Kovaåeviã je ispunio ono što Bentli naziva „posebni svet. Kulminaciju zaumnosti Kovaåeviã smešta u kontekst motiva koji predstavqa dramsku potku radwe sa tragiånim implikacijama. ne dozvoqava da apsurd postane sebe svestan. odnosno wihovog povezivawa u jednom segmentu dramske radwe ili neposrednog nadoveziva18 Eric Bentley. dobila zadatak da pored zabavqaåke i smehotvorne uloge dobije još jednu koja podrazumeva tumaåewe sebi suprotstavqenog sadrÿaja. radi o funkcionalizaciji ÿanra. 247. The Life of the Drama. u konstelaciji sa tragiånim kontrapunktom on gubi svoju bezazlenost: svet koji je sulud nije samo smešan. farsiåan ili tragiåan) bude potpun. i to na naåin koji omoguãava dvostruko išåitavawe farse: farsa je. Kao što je na kraju prvog åina tragiåno pitawe Nevenovog identiteta postavqeno. još uvek ne znaåi razarawe farse: ako je farsa pomogla svom opozitu u tumaåewu slike sveta. koji. osvetqen sopstvenim mraånim i neprirodnim suncem (…) Oseãamo da bi jednim dodirom svi otišli u vazduh". New York 1967.311 nutom štakom. nakon dostizawa farsiåno-apsurdne krajnosti izbija u prvi plan. veã i nedostatka oslonca u neposrednom okruÿewu. . koja podrazumeva ÿivotnu radost i veseqe.

Pozorište ovoga puta ne potkazuje ÿivot. ali scene koja nije dostigla najviši moguãi nivo. Kovaåeviã primewuje kako u åitavom komadu tako i u pojedinaånim motivskim celinama. strašni ili tragiåni smisao. jer je mali Neven na samom kraju dobio izgled ÿrtve koja nezasluÿeno pati. u ovoj drami se konkretizuju. Nakon nekoliko komada u kojima je farsa ustupila mesto drugim komiåkim prosedeima ili zajedno sa wima intenzivirala komiåni kontrapunkt Kovaåeviã je u Urnebesnoj tragediji ponovo upotrebio wene moguãnosti na naåin koji je veã u prvim komadima Maratoncima i Radovanu Treãem bio nagovešten. To svakako dovodi do suspenzije komiånog. apstraktnog i nestvarnog kretawa. veã se ÿivot i pozorište neprekidno nadmudruju. zapoåeto u Klaustrofobiånoj komediji. po svom intenzitetu jednako komiånom. što je u Urnebesnoj tragediji bilo samo deo nagoveštenog društvenog konteksta. Tek u drugom åinu. moglo je najpotpunije da bude izraÿeno. pošto su junaci zaista povreðeni i. Pomenuto „maskirawe" junaka (gips. ali u isto vreme sadrÿi ozbiqni pa åak i tragiåni smisao. kada je farsiåno ostvarilo svoje moguãnosti do kraja. smešan hod). što je neprimereno farsi. odnosno mehanizme koji su viðeni u Urnebesnoj tragediji: jurwava. Produktivnost takvog postupka postaãe vidqiva veã u sledeãem komadu Dušana Kovaåeviãa Lari Tompson. Meðutim.312 wa. Za razliku od Radovana Treãeg ili Maratonaca u kojima se farsiåni mehanizam povremeno toliko zahuktava da zamagquje uoåavawe negativnog ili strašnog. Preplitawe pozorišne i „ÿivotne" scene i neprekidno poigravawe nivoima stvarnosti. krici i istråavawe pozorišnog osobqa nose farsiåni ritam ubrzawa i gubqewa kontrole. haotiåni i agresivni. Prvi pomen problema identiteta na kraju prvog åina sledi neposredno posle farsiåno zahuktale scene. tragiåno. Na nivou postupka Kovaåeviã je ponovo iskoristio moguãnosti farse. Urnebesnoj tragediji odnos razliåitih elemenata unekoliko je uravnoteÿen. jer sa jedne strane nosi strukturu maske i ponekad moÿe da proizvede komiåni efekat (nespretnost. koji ãe se tematski donekle nadovezati na Urnebesnu tragediju: glumac koji odbija da igra i rasulo u pozorištu. poput „iskquåivawa tona" iz Urnebesne tragedije. zavoj) predstavqa protivreåno znaåewsko jezgro. tragedija jedne mladosti. tako da se ni tragiåni kontrapunkt nije ispoqio u svom najstrašnijem obliku. Na sliåan naåin komiåni nesporazumi od svoje naivne i bezazlene forme (senilni deda kupuje kowiãa. ali na drugoj strani omoguãava dosledniju realizaciju dramskog efekta zasnovanog na napetom odnosu tragiånog i komiånog. ovoga puta to ne predstavqa za sebe komiåni ele- . pate. misleãi da je wegov unuk još uvek beba) dobijaju strahovite implikacije (deda razara unukov identitet). Dogaðaji iza spuštene zavese. upravo zbog odsustva „slike" postiÿu efekat. uslovqeni društveno-istorijskom situacijom. a koji je podrazumevao mawe ili više åvrsto ukrštawe razliåitih impulsa: pojedini motivi podjednako nose u sebi i farsiåni i sasvim suprotni. dreka. u Lariju Tompsonu postaju centralna tema.

Kao nosilac drÿavne sile u funkciji „zaštite reda i mira" miliconar samog sebe svrstava u odreðeni pozorišni tip. upravo kroz ovakvo dešavawe na sceni. kao što su multipliko19 Prema odreðewu Erika Bentlija da je farsa „kvintesencija pozorišta" (The Life of the Drama). ali i kao svojevrsno „skidawe maske". odnosno predstavqa se kao nosilac jedne dominantne osobine koji odreðuje åitavu liånost. zbog ukidawa oåiglednog pristupa sceni. ako je u Balkanskom špijunu i Profesionalcu takav postupak uvodio farsu kao komiåno olakšawe. nosi i svoju antitezu. ali sliku koja je opasno naåeta i degradirana. Neke postupke upotrebqene u prvim. koja je uvek vezana za scenu. kao „najpozorišniji od svih dramskih ÿanrova". Gledalac. ipak nije razuveren kada je u pitawu bezazlenost takve scene. a koji se moÿe odrediti kao suspendovawe farse. jeste ono saznawe koje guši farsiåni zamah. prevrtawa i igrawa radi puåke zabave. insistira na nerazluåivom mešawu tragiånih i komiånih elemenata.19 Postupak koji smo uoåili u Balkanskom špijunu i Profesionalcu. U tom smislu wegovo „upadawe" u ulogu poprima ambivalentno znaåewe koje se istovremeno åita i kao „stavqawe maske". ovde postaje modifikovan. „najfarsiånijim" komadima Kovaåeviã ãe upotrebiti i u Lariju Tompsonu. nedoreånost ostavqa prostor za nelagodno oseãawe ispuweno strepwom. jer on de facto „predstavqa" nekog na sceni. s tim što se iza svih verbalnih akrobacija koje Beli izvodi vide. Beli sobom nosi sliku pozorišnog izmaštanog sveta. ma koliko da je jurwava iza scene farsiåna. upravo kroz weno uklawawe sa scene. veã se. milicionar se naglo ubacuje u nametnutu mu ulogu. Wegovi uporni pokušaju da animira „najstrpqiviju publiku na svetu" imaju formu lakrdijaškog snalaÿewa. u Lariju Tomsponu se. . koji i pored uzbuðewa izazvanog energiånošãu i agresivnošãu. ovoga puta u kontekstu ÿivota. kojem se. ne dopušta zamah.313 ment koji ãe ustupiti mesto tragiånom. još tešwe nego u Urnebesnoj tragediji. u liku Belog na istovetan naåin saÿimaju se dijametralni dramski elementi: kostimiran i maskiran. jer otkriãe da je åovek sveden na masku ili ulogu. i pored farsiånog potencijala. oåajawe i bezizlaz. a ne samo pozorišta. Naime. stvarajuãi ubedqivi i napeti amalgam suåeqenih elemenata koji izazivaju protivreånu reakciju: iracionalni i vitalistiåki smeh je onemoguãen. opet. upravo åiwenica da se to ne vidi podriva ideju farse. više nego jasno. Upad milicionara na scenu ponovo je znak proÿimawa farsiånog i tragiånog: zateåen na sceni. elementi proÿimaju: zbog odsustva slike. Zbog toga wegova pojava. ali i potresenost svojstvena tragediji. Najzad. jer se time otkriva da je maska pravo lice. i upravo zbog tog svoðewa na jednu crtu karaktera postaje farsiåno upotrebqiv. S druge strane. Likovi Belog i milicionara tako otkrivaju autorski mehanizam koji polazi od komiånog da bi ga odmah obezvredio. a koje ima svoju farsiånu konotaciju.

osim što je znak farsiåne neverovatnosti. wegovo kretawe ne dolazi iznutra. kao i nerazlu- . Meðutim. uvoðewe motiva volšebnog oÿivqavawa ponovo komad dovodi u neodredivi fon crne komedije. ne vidi u apstraktnoj sudbini ili kobi. Konaåni efekat takvog najpotpunijeg i najdoslednijeg mešawa komiånog i tragiånog (tragiåna scena. Oÿivqavawe mrtvih znaåi da na kraju komada zaista svi preÿivqavaju. u krajwoj instanci. s druge strane. Ovakav postupak ponovo je znak autorskog namernog angaÿovawa farse: junaci bivaju oÿivqeni da bi se realizovao farsiåni vitalizam i da bi se time obrazac komiånog ritma ostvario u komadu. ne dajuãi naznake bilo kakvog „ideala" politiåkog kataktera. na prvi pogled udaqena od prizora apsurda sa kojima se susreãe åovek u takvom okruÿewu. Neverovatan broj smrti koje se niÿu suludom brzinom. jer.314 vawe junaka ili prelaÿewe granice moguãeg. Kovaåeviã se ne zadrÿava na jednosmernoj negaciji i kritici sistema. autor ni ovde. iz zakona samog ÿanra. Postojawe prividno ÿivih qudi. ali je ovoga puta takva moguãnost postala potpuno neiskorišãena. odnosno potpuno vraãawe u ÿivot. jer su „spaseni" postali tek „Prividno Ÿivi Qudi". Utrostruåavawe junaka (tri brata blizanca oÿeweni sa tri sestre bliznakiwe). opijawe maratonskim serijama dok u neposrednoj blizini neko oduzima sebi ÿivot) otkriva evidentno satiriåni odnos prema politiåkoj i društvenoj strukturi koja dopušta toliku degradaciju. pozorište bez struje. Smatramo da se upravo taj pokušaj razrešewa napetosti krije u neåemu što smo naveli kao odliku crne komedije: u moralizmu. tako da se u tom smislu farsiåno ogleda u nesvakidašwem vitalizmu junaka. Pri tom komiåni ritam naprosto ne moÿe da se razvije do kraja. formalno. jer se tragiåna forma ispuwava netragiånim sadrÿajem. pa samim tim i farsiåni impuls postaju ozbiqno narušeni. Predstavqawe neobiånih braånih parova tako poseduje samo formu komiånog. åini tragiåni kontrapunkt. odnosno umetniåko dijagnosticirawe dubokog sociološkog. veã ga identifikuje u društvenom i politiåkom sistemu. Uzroånika tragiånih dogaðaja. psihološkog pa i politiåkog problema istorijskog trenutka. a koje savremeni gledalac prepoznaje gotovo kao veristiåke (prazna pozorišna kasa. dakle. Najzad. referenca je na drastiåno obezvreðivawe qudskog ÿivota u aktuelnoj stvarnosti. Meðutim. pošto ni sam sadrÿaj „dizawa iz mrtvih" ne znaåi i apsolutnu revitalizaciju. koji se podrazumeva i koji bi trebalo da zameni onaj prikazani. Upravo zadrÿavawem na pojedinaånim sudbinama. veã spoqa. ni u ostalim komadima. poseduje i åesto iskorišãavanu strukturu komiånih zapleta zasnovanih na nesporazumu. ali bez adekvatnog sadrÿaja. tim pre što je scensko rešewe mnogih veoma nalik klasiånoj tragediji: leševi na sceni ili neposredno iza we. Ova krajwe artificijelna referenca. u koji se åak upliãe još jedan element — parodija. vitalistiåki princip. koja je ipak dovedena do „sreãnog završetka") jeste neodredivo stawe svesti koje nuÿno pokušava da racionalizuje i svede ambivalentna znaåewa. nekom vrstom intervencije deus ex machina.

Kovaåeviã unapred formulisane odgovore ne daje niti ih nagoveštava. da wegove drame nisu farsa. neretko je izraÿena i wihova patwa. nema potpuno istu funkciju u Maratoncima. ona to postaje samo donekle. da bi se ostvario dvojaki svet crne komedije. odnosno za proveru autorove tvrdwe. pa i drama u celini. jer zapravo nije jasno od åega treba poåeti. moÿe biti dvostruko išåitan. Ne radi se o promeni elementa farse. moralizam znaåi slikawe svih aspekata ÿivota. Ta napetost jeste ono oseãawe koje autor smatra da mora da ostavi gledaocu — to jeste „moralizam" koji zapravo ne „morališe" — nelagodno oseãawe koje moÿe da predstavqa preduslov za postavqawe pitawa i. navedene na poåetku. kada se upravo pod pritiskom tragiånog sadrÿaja. jer nije jasno da li su oni proizvod takvog sistema ili su wegovi tvorci. od Ilije Åvoroviãa do Luke Labana. iracionalnog i impulsivnog oseãawa ÿivota — moÿe se uzeti kao posledwi raspoloÿivi kontrolni instrument u odreðivawu „kovaåeviãevske" farse. maskirawe). Reå je pre svega o åvrstom povezivawu farse sa neåim što farsa nije. što dovodi do toga da svaki pojedinaåni motiv. što vodi do stvarawa napetosti meðu raznorodnim elementima. sada uslovno reåeno. Kovaåeviã ne dopušta svrstavawe svojih drama u satiru. ali åak ni tada u onom smislu koji podrazumeva „prikazivawe negativnih društvenih pojava da bi se one promenile". Naime. Osnovni princip starog komiånog ÿanra farse — princip vitalnosti ili kontinuiteta. i farsa postaje „tumaåena" od strane sopstvenog kontrapunkta. nemaju jednoznaåno odreðewe. Junaci Kovaåeviãevih drama. sputanost spoqašwim okolnostima. aktuelnog i prepoznatqivog. Dvojaka funkcija farsiånog elementa ni u jednom komadu nije potpuno identiåna (farsa. jeste ostao farsiåan. angaÿovawe farse. Krivca za negativne pojave Kovaåeviã zato ne nalazi samo u društvenom sistemu i ideologiji veã i u pojedincu i mentalitetu. iz više uglova. Istina. dakle. Dramsko delo Dušana Kovaåeviãa pokazuje na koji naåin farsa moÿe biti funkcionalizovana ili kako se neki postupci. mogu iskoristiti. upravo kao takav potreban. kao u Urnebesnoj tragediji. dovodi do toga da elementi ÿanra trpe pritisak drugaåijeg. od kojih nijedan ne dominira u potpunosti. drugaåije išåitava. Radovanu Treãem i Balkanskom špijunu. kada je u pitawu vitalizam junaka ili neki drugi farsiåni element (ubrzavawe pokreta. mada jeste vezana za negativnu hiperaktivnost). koji. Isto tako. Drugim reåima. odnosno da li åine qudski potencijal na kojem se takav sistem temeqi. Princip vital- . osujeãenost i bezizlaz. odnosno.315 åivim povezivawem tragiånog i komiånog. Napeta koegzistencija tragiånih i komiånih elemenata koja izaziva ambivalentnu reakciju dobija svakako još jedan element koji bi se mogao nazvati satiriånim. što im daje tragiånu dimenziju. ako i izgleda kao sredstvo komiånog olakšawa (farsiåna artificijelnost kao sredstvo za uspostavqawe distance). moÿda. na primer. davawe odgovora. åak i ako podrazumeva i promenu društva i promenu åoveka. i pored „krivice" Kovaåeviãevih junaka. farsiåni deo radwe. karakteristiåni za ÿanr. jer je Kovaåeviãu. Kovaåeviãev. tragiånog sadrÿaja.

ukazuje na to da Kovaåeviã svojim dramama i ne pokušava da govori o opstanku i sposobnosti preÿivqavawa. as a characteristics of dark comedy: the aim of such „didactic" mission is to provoke audience to react. From the first dramas (Maratonci tråe poåasni krug or Radovan Treãi) Kovaåeviã used the elements of farce never to create pure comic effects. In the plays like Balkanski špijun or Profesionalac elements of farce are much suspended. by activating its unrealistic potential (farce as an artificial dramatic form). Unpleasant feeling which these dramas are evoking can be determined as some kind of „didacticism".316 nosti u opusu Dušana Kovaåeviãa. farcical or tragic. that kind of effect is realized by tight connecting the opposite elements. Farce can be „read" differently. veã da. postavi pitawe o naåinu na koji åovek moÿe da ÿivi boqe. These questions are considered as a primary condition for betterment of human life. ili ugroÿeni vitalizam. onemoguãavaju potpuno ostvarewe farse. Although first Kovaåeviã's plays were considered as farces. on the other side. Nesvesno i amoralno provlaåewe kroz nametnute mehanizme. but still they avoid detachment in the characters of those plays can be recognized some patterns of patriarchal mentality. na jednoj. jeste ozbiqno narušen: junaci na kraju komada jesu ÿivi (åak i kada to oÿivqavawe postaje potpuno fantastiåno kao u Lariju Tompsonu). That kind of mentality is drawn not just in the broad lines (for that the elements of farce are much helpful). Dragana Besara THE ELEMENTS OF FARCE IN DUŠAN KOVAÅEVIÃ'S DRAMAS Summary In the dramatic work of Dušan Kovaåeviã we can observe the utilization of one old and popular comic genre of farce for the purpose of a new dramatic quality. As a result of such proceed. even when the comical elements. here named black or dark comedy. and to pose question. bez tog integralnog i odreðujuãeg kvaliteta ÿanra. those dramas produce comic effects. na drugoj strani. . Upotreba elemenata farse. u skladu sa naåelima crne komedije. neprimereno je Kovaåeviãevim junacima: negativni vitalizam. and sometimes it is very difficult to separate them. but also as dangerous and destructive. unable to be easily determined as comical. The functions of farce in the first plays is ambivalent: farce became the regulator of horror. The latest plays of Dušan Kovaåeviã show that this orientation toward black comedy is a constant of his dramatic work: the connection between tragic and comic elements are much stronger. karakteristiåno za lakrdijaše kao autentiåne farsiåne heroje. the quality of these elements stayed unchanged: the only „change" of one element is coming from its opposite. and as the final task of dramatic writer. razoreni ili razoåarani. the author himself in his interviews denied such determinations. ali duboko povreðeni. Nevertheless. naime. with its realistic qualities (word of farce is always familiar) the distance from the represented world is made impossible. and its function is to provide the „comic relief. are not only farcical. but rather to evoke disturbing reactions. under the pressure of the other (tragic) motives. Creation of ambiguous world of dark comedy is continuing in this opus. or to intensify the comic element. as a comic balance to the tragic contrariety.

odnosno o stvaralaåkoj i izdavaåkoj istoriji djela. u kojima stari tekst sluÿi konstituisawu novoga teksta ne toliko globalno koliko u pojedinostima i u tekstovno vrlo samjerqivim odnosima. Iduãi u ovom pravcu. Takva bi paÿwa trebalo da se posveti prije svega onim tekstovima koji su imali širok i dugotrajan. Koliko nas zanima stvarni smisao odreðenog teksta. oponašawe. odnosno wegovog djelovawa na djela poznijih pisaca. filološki komentari koji objašwavaju/tumaåe stawe u tekstu i wegovu predistoriju dopuwavali bi se tumaåewima odjeka teksta. Meðu wima. ili koji je potrebno da zna åitalac. mlaðim djelima (citat. meðutim. treba jedno od prvih mjesta da zauzme Ÿivot i prikquåenija Dositeja Obradoviãa: tragovi toga teksta rasijani su po ÿanrovski raznovrsnim djelima. podsticajima. U starijim izdawima opširno je opisivana i istorija tumaåewa djela.09 Obradoviã D. meðutim. Poznato je kako su silne disertacije nastale na ispitivawu citata. falsifikat). Malo je. Radi se o uoåavawima neposrednih ekvivalenata izvornog djela u okvirima teksta drugog autora. sve do sredine 19.41. bilo nastojawa da se zasnuje onaj vid komentara koji bi pratio preoblikovawe odreðenog djela (ili wegovih dijelova) u novim kwiÿevnim tvorevinama drugih autora. posudbi ili aluzija i podsticaja stranih pisaca u domaãoj tradiciji. U stvari. te o izvorima i nejasnim mjestima. mistifikacija. vijeka. tuðim tekstovima.KRATKI PRILOZI UDC 821. mislimo s razlogom. kako komentator/prireðivaå nastoji da odgonetne odnos novonastalog teksta prema starim tekstovima (kao izvorima. toliko bi nas mogao zanimati odjek toga djela u potowim. obiåno u predgovorima ili pogovorima.163. podstrek. graði) tako se isti tekst moÿe posmatrati s obzirom na prijem u drugim. specijalistiåkih istraÿivawa u kojima bi se s punom filološkom . Memoare Prote Mateje Nenadoviãa ili Ÿitije Gerasima Zeliãa. smisao koji je imao na umu wegov autor. aluzija. KA JEDNOM OBLIKU TEKSTOLOŠKIH KOMENTARA (UZ DJELA DOSITEJA OBRADOVIÃA) Dušan Ivaniã Savremeno kritiåko izdawe ima kanonizovane komentare: u wima se saopštavaju podaci o genezi i objavqivawu. Sasvim je malo (ili nimalo). svakako vaÿan uticaj u kwiÿevnoj tradiciji. Pomenimo romane Milovana Vidakoviãa.

Vidakoviãa. Igwatoviãa. primjeri — i basne se lako integrišu u obimnija i uop- . npr. Sremca (da ostanemo u okvirima starijih razdobqa). parodira ili destruira. mada. to pred prireðivaåa. Razumije se. Ÿivot i prikquåenija kao model teksta/ÿanra/djela. poruku ili pouku. pošto nije moguãe u našim prilikama da se ovim postupkom ispita kwiÿevno nasqeðe u cjelini. Odliåan primjer tome pruÿa Serbijanka Sime Milutinoviãa Sarajlije. a šta napušteno. igre rijeåima. zagonetke. ili obrascem prosvijeãene liånost? Veã sama åiwenica da se u prvoj polovini 19. One su saopštive u preoblikovanim. autora komentara postavqa visoke zahtjeve. odbaåeno ili zamijeweno. Mušickog. Wegoš ili Andriã. pa Vuk. tu cjelinu moÿe visoko cijeniti. šta preoblikovano. Takoðe bi u graðu za izuåavawe recepcije drugih djela trebalo uzeti opet samo znaåajnije autore. danas to sve nudi teorijski izazovne i raznostrane moguãnosti. Da li samo primjerom o pojedinaånom ÿivotnom putu. Paÿqivim prouåavawem tradicije utvrdilo bi se šta je od izvornog modela (genotekst) preuzeto. vicevi. mješovite izvornosti (prevodi. inaåe. kojim svojim ÿanrovskim crtama utiåe na stvarawe novih djela. prerade i autorski komentari). Basne su fragmentarna prozna cjelina. Komentatora i wegovog åitaoca moglo bi zanimati kako se taj model rasprostire. Basne imaju otvoren denotativan smisao. Kao i drugi mali oblici. koncentrišu se u poentu. sastavqena kao zbirka jednostavnih oblika. A svakako bi se mogli naãi i primjeri u kojima se taj oblik odbija. prilagoðenim znaåewima.318 akribiånošãu prikupili takvi podaci za odnos izmeðu domaãeg pisca i domaãe kwiÿevnosti i za izuåavawe kwiÿevnih. Takvim komentarima mogla bi se obuhvatiti doslovno najkrupnija djela ili autori nove kwiÿevnosti. To su dva djela izmeðu kojih nema neposredne ÿanrovske veze. Serbijanka je tematski povezan niz pjesama o Prvom i Drugom srpskom ustanku. Najopštiji plan zahvata ono što bi se moglo nazvati odreðewem modela: npr. ili priåom o sazrijevawu i razarawu iluzija. vijeka pojavquje srazmjerno mnogo autobiografija govori i o razgranavawu jednog oblika (afirmacija genoteksta) i o wegovom preobraÿavawu. A naša filologija bila bi u stawu da na taj naåin izda svoje znaåajne pisce samo uz usredsreðen grupni rad. poslovice. na prvom mjestu Dositej. intertekstualnih procesa u smjeru genotekst (tekst — izvor) > fenotekst (tekst — novo djelo). kad je rijeå o odnosu prema Basnama Dositeja Obradoviãa. drugi bi mogao biti sasvim lokalan. na prvo mjesto status primaoca (fenoteksta) koji se prema genotekstu ponaša aktivno. kao prema izvoru ili kao prema graði. po pravilu saÿetim i lokalizovanim. stavqajuãi. a ne kao prema umjetniåki oblikovanoj cjelini. On bi obuhvatio intertekstualne aspekte sa stanovišta recepcije (više nego uticaja). postajuãi time vrlo prilagodqive razliåitim sadrÿajima i okolnostima. dakle. Uzimajuãi u obzir kompleks ovakvih istraÿivawa. pa se ne moÿe govoriti o homolognosti modela ili morfološkim vezama izmeðu wih. kako se govori u novijoj terminologiji. Ako bi prethodni plan istraÿivawa/komentarisawa bio oåito globalan.

" Oåito se radi o parafrazi (koja se pretoåila u komentar) Dositejeve basne Ÿaba i junac (SD. Sliåno je u pjevawu 74 (289/291). Dositej je. to nije samo znak prisustva našeg prosvjetiteqa veã i odreðene koncepcije junaka kao åitaoca. 1: 416). 1: 439). gdje lisica. 1: 459). Opisujuãi stawe meðu dahijama poslije ustanka. Karaðorðevog zeta i vojvode. 1: 501—502). Govoreãi o porazu Hafis-paše. Sliåna ispitivawa trebalo bi da se obave i na drugim Dositejevim djelima. Isti izvor. nadimat se ÿapski. pokušavajuãi da dohvati groÿðe na visokoj grani. mada bi se mogla povezati s još nekim od basana. / A ne mareã što mu strše uši. Kad. vojvoda oko propasti ustanka. tokom epohe realizma postao dio daqe tradicije i znak odreðenog tipa literature. ode govoreãi „Jošt je kiselo. trnu od wega zubi". kako se uspostavqa veza izmeðu Dositejevih Basana i Serbijanke. stih u pjevawu 77. pridrÿi se kupine. Milutinoviã ãe reãi. Pošto se okrvavi. Dositejeve Basne. Milutinoviã kaÿe: „Vješat im se ko bez qešnik' miš'ma. Magarac u lavovoj koÿi (SD. 1993). / Il' zecovski topit se u vodu?" (31. u kojoj se lisica oklizne i. citira se prema našem izdawu u SKZ. npr. Oåito je Sarajlija. Dƒ se pokazati na nekoliko primjera. Komentarišuãi ponašawe srpskih velikaša. na primer. gdje magarac revawem plaši ÿivotiwe. gdje Sarajlija govori o tiraniji Antonija Pqakiãa. u drugom stihu. koji se hvalio da ãe ustanike pokoriti. ništa ne vaqa. pastirku alpijsku ili neki drugi Dositejev spis.319 šte u druga i drugaåija djela. zakquåi da bi boqe bilo da je pala nego što je iskala pomoã. Kritikujuãi drugom prilikom srpske starješine i saradnike Karaðorðeve. zbog wihovih neumjerenih zahtjeva. što je parafraza basne Lisica i kupina (SD. Wihova poruka je ne samo lako prenosiva nego je i podloÿna parafrazi i novoj denotaciji. nalazeãi im mjesta prije svega u uopštavawima etiåkih aspekata djelovawa ustaniåkih starješina. wegove Basne osjeãao kao intimno štivo. „Uzvišeno kiselo je åešãe" (13: 41. „Jadne bake razgowati revom. djelovalo je i na 92. 1: 493—494). Stevan Sremac daje svojim junacima da åitaju Adelaidu. što odgovara. 33—37). 1: 440). reãi ãe (67: 172/3): „Nego nekud!… Preko dobra boqe / Iã traÿiti. a lav ih lovi. „Velikaše srpske / Malo koga . kao i Milovan Vidakoviã. / Dok i puãi ne dorastav bika. Navešãemo nekoliko primjera iz Serbijanke da bi se pojasnile gorwe teze. / Navukavši lavåetinu na se. Milutinoviã wegovu sudbinu komentariše jednim stihom." Slika je donekle analogna Dositejevoj basni Lav i magarac (SD. pri åemu se ne nastoji obuhvatiti sve djelo. da ne bi pala. gdje se govori o ruÿnim postupcima ustanika. Ta misao nesumwivo odgovara situaciji u Dositejevoj basni Lisica i groÿðe (SD. Dositejevoj basni Zecovi i ÿabe (SD. inaåe veliki poštovalac Dositeja Obradoviãa. a pri tom vaqa zahvatiti kao wihove åitaoce i sqedbenike glavne pisce devetnaestog vijeka. koji zarobqavaju ÿene hrišãana pqaåkajuãi ih: „Kako l' bi se to nazvati moglo / Hudna pomoã lisici kupine". te je rijeå o povezivawu više podsticaja ovom Sarajlijinom komentaru.

pojava ili liånosti. Serbijanka. Beograd 1993. otvarajuãi se ka umjetniåkoj. wihove transpozicije u Serbijanki ukazuju na konkretne qude i wihova ponašawa. Simo Milutinoviã Sarajlija. Meðutim. izmeðu ostalih prirode odnosa izmeðu ÿanrova. kako ÿivjet duÿno". koristeãi se slikovitim jezgrom ili poentom izvornika kao podlogom uopštavawa i komentarisawa istorijskih dogaðaja. estetizovanoj transpoziciji stvarnosnog. što je parafraza jedne parabole u naravouåeniju uz basnu Vran i slavuj (SD. priredili Ðuro Gavela. kw. svojstvenih basnama. dok se slikovitošãu komentara (nastalom saÿimawem i prilagoðavawem basne) pojaåava uopštavawe poruke i wen izrazit retoriåki profil. LITERATURA 1. povoqno primano i djelovalo na glavna podruåja novih umjetniåkih tvorevina. Tako se s tekstološkim komentarima daje prvorazredna graða raspravqawu raznolikih genoloških pitawa. Ali umjesto uputstva/pouke ili alegorijskog smisla. Milutinoviã je saÿimao Dositejeve basne u aforistiåki iskaz. Sabrana dela. Jelena Šauliã i Borivoje Marinkoviã. Beograd 1961. 1: 674). 1—3. 573. / Nek poznadu. veã sam postupak i wegova uåestalost kazuju kako je Dositejevo djelo paÿqivo åitano. Dositej Obradoviã. . / Nauåiti vlast i blago što je / Ko enonog Egiptu tirana / Sasvim gwurnuv u volšebnu kacu. koliko i pitawima recepcije jednog opusa u nastajawu novih kwiÿevnih tvorevina. SKZ.320 da ne vaqadjaše. priredio Dušan Ivaniã. Prosveta. poetika epoha. 2.

individualnog i kolektivnog.ISTRAŸIVAWA UDC 050(497 . što je odraz tadašwe Evrope. Tako moÿemo pomenuti pojavu „efemernih åasopisa" ili „malih åasopisa". Kwiÿevne avangarde: pregled i istraÿivawa. naime. izmeðu dve tendencije: rušilaåkog i stvaralaåkog. koji ãe bitno promeniti naåin ÿivota. I evropski i japanski pesnici nalazili su se. da bi se ubrzo javila nacionalistiåka tendencija. I Japan se tada nalazio u prekretnici. u taišo periodu (1912—1926) nastaje demokratsko raspoloÿewe dolaskom novog cara. prenošena iskustva izvornih evropskih avangardnih pokreta. u kwizi Avangarda — Teorija i istorija pojma. racionalnog i iracionalnog i dr.. prepune paradoksalnosti koje je donela zapadna civilizacija. na primer. Posle meiði perioda (1868—1912) monarhistiåko-apsolutistiåkog duha. 1 Ÿan Vajsgerber. 170. svesni protivreånosti koje je donela evropska civilizacija nakon meiði restauracija (1868). iz åega je proizašao niz paralelnih pojava. I u srpsku su kwiÿevnost. Zajedniåki su. . poput klatna.1 Oba su prisutna u japanskom društvu dvadesetih godina prošlog veka. tragali su za novim pesniåkim izrazom. Istraÿivawe malih åasopisa omoguãuje nam da izbliza pratimo aktivnost avangardnih pokreta. u tipološki veoma sliånom okruÿewu. Naglom industrijalizacijom i razvijawem privrednog ÿivota stanovništvo se preliva sa sela u gradove: formiraju se novi gradovi. neke veã na prvi pogled vidqive nove pojave u kwiÿevnom ÿivotu. Ÿan Vajsgerber naveo je dva uslova za nastanak avangarde: „minimum slobode" i „razvoj industrijske i urbane civilizacije". dakle. Upravo nam to kolebawe i govori o tragawu za novom slikom sveta koju su umetnici poåetkom dvadesetog veka ÿeleli da izraze. I japanski pesnici. Beograd 1997.11:520) KOMPARATIVNI OPIS JAPANSKIH I SRPSKIH AVANGARDNIH ÅASOPISA Kajoko Jamasaki Avangarda se kolebala. Oni se pojavquju i u Evropi i u Japanu za vreme avangarde. Ovaj rad ima za ciq da prikaÿe paralelne pojave u avangardnim pokretima u prostorno i po tradiciji tako udaqenim kwiÿevnostima kao što su japanska i srpska. kao i u japansku. koje ãe kratko trajati. 1.

Oåekujemo. koje proizlaze iz sliånog ili zajedniåkog programa. Vreme efemernih åasopisa Istoriåari kwiÿevnosti veã su zapazili da su se zajedno sa opštim promenama u kwiÿevnosti mewali i åasopisi. Japanska kwiÿevnost razvijala se van evropske civilizacije. i dva srpska — Puteve i Svedoåanstva. Programi se najåešãe iznose u vidu borbenih manifesta. za vreme samurajske vladavine. Moglo bi se reãi da je i åasopis u celini i . I kao što su manifesti borbeni. åini se. Ta se promena u evropskim kwiÿevnostima naroåito dobro vidi na prelazu od realizma i naturalizma ka impresionizmu. jer razaraju tradicionalne oblike. u sredwem veku bila je izloÿena uticaju islamske civilizacije. koje objediwuju sliåni ili åak isti program. E femerni åasopisi A. Nije sluåajno što se naziv škola zamewuje nazivom pokret. hrišãanske kulture. Isto tako meðu saradnicima se nalazi veliki broj slikara. dok se u pokretu okupqaju kwiÿevni istomišqenici oko zajedniåkog programa. wihove osobine nego i wihova funkcija. borbeni su i avangardni åasopisi. Osnovni uzrok se svakako nalazi u isticawu umetniåkog momenta. Posebno ãemo obratiti paÿwu na wihov program. Drugi talas velikih promena u åasopisima zapaÿa se na poåetku dvadesetog veka. s kojom ãe se istinski susresti tek u drugoj polovini XIX veka. najboqi pokazateqi veoma sloÿenog kwiÿevnog ÿivota za vreme avangarde. da bi se ponovo vratila tekovinama hrišãanske kulture. Zbog toga se sasvim prirodno mewa i izgled åasopisa i sastav wihovih saradnika. pored izvesnih razlika. Srpska kwiÿevnost. koji su.322 Naš je zadatak da pokaÿemo neke najuoåqivije sliånosti i razlike u recepciji avangardnih pokreta u jednoj i drugoj kwiÿevnosti. naåin ureðivawa i kwiÿevna dela. od koje se oslobaða tek u XIX veku. Po pravilu grafiåka oprema je finija. ukquåujuãi i prevodnu kwiÿevnost koja je u wima prisutna. Za komparativnu i tipološku analizu izabrali smo dva japanska avangardna åasopisa — C rveno i crno i Mavo. u estetizmu ili larpurlarizmu (l'art pour l'art). i niz tipoloških srodnosti. Mewala se ne samo wihova priroda. koja je sastavni deo evropske. jer se vezuju za mawe i zatvorene grupe pisaca. Jer škola podrazumeva da postoje sledbenici koji odreðenu kwiÿevnu veštinu nasleðuju i usavršavaju. Zajedno sa raspravama o kwiÿevnosti objavquju se i rasprave iz opšte estetike. Åasopisi postaju sve ekskluzivniji. parnasovstvu i simbolizmu. jer se poetika avangarde zasniva na kosmopolitskom duhu. sa likovnim prilozima koji su sami po sebi vredni i dovedeni u ravnopravan poloÿaj sa kwiÿevnim prilozima. posle izolacije koja je trajala više od dve stotine godine u edo periodu (1600—1867). 1. kada parnasovstvo i simbolizam smewuju avangardni pokreti. Suÿava se i krug åitalaca.

Tako su dadaizam i posle wega nadrealizam odbacivali sve kwiÿevne konvencije. prezrenog ÿivota. nego otvaraju svoje stranice svim umetnicima i svim vrstama umetnosti. Zato avangardni åasopisi po pravilu donose dokumente i opise ne samo iz obiånog ÿivota nego još više iz neoficijelnog. Objašwewe je oteÿano i zato što je avangarda. a izmeðu ostalog i pozitivnim odnosom prema iskustvu koje je otkrivano u budizmu. prema tome. Poznati åasopis nemaåkog ekspresionizma upravo se tako i zove Die Aktion. koji je u vreme avangarde dosta ãudqiv. Nekadašwi saloni zamewivani su kafeima i kabareima u kojima se odvija pravi kwiÿevni ÿivot. Zbog svega toga evropski avangardni kwiÿevni åasopisi dobili su još jednu osobinu koju ÿelimo da istaknemo: od nekadašwih nacionalnih postali su u najširem smislu internacionalni. zapostavqenog. little magazines. i vrlo uzak krug åitalaca. Ona više nije åisto estetska kao u vreme simbolizma. koji je ureðivao Hervart Valden (Herwarth Walden). odnosno literaturu koju je graðanska kultura kanonizovala. Otkriãe crnaåke plastike nije. Druga osobina avangardnih åasopisa proizlazi iz prve: svaki od wih traje onoliko koliko je potrebno da se program iznese i odreðena kwiÿevna „akcija" izvede. Zato su po pravilu kratkotrajni. a ona se brzo mewa. vanevropskih kultura zamewen je pozitivnim. da bi se traÿili novi izvori poezije u samom ÿivotu. Åisto kwiÿevni prevrat pribliÿava se socijalnom prevratu: kwiÿevna revolucija ide u susret društvenoj revoluciji. koji su ÿeqni kwiÿevnih senzacija kao jedne vrste kwiÿevne mode.323 svaki wegov deo zasebno jedna vrsta kwiÿevne akcije. preko slikarstva i vajarstva. sluåajno. uostalom. Do wega je došlo upravo zato što je evropska umetniåka avangarda pokazala izuzetno veliko interesovawe za vanevropske umetniåke tradicije i kulture. ne samo po tema- . postale popularne posle Apolinerovog i Sandrarovog otkriãa crnaåke plastike. Pošto u vreme avangarde ne dolazi samo do „mešawa ÿanrova" nego i do „mešawa raznih vrsta umetnosti". Ali efemernost ima i druge uzroke: zatvoren krug istomišqenika. negirala kwiÿevnost kao posebnu instituciju. åasopisi nisu više usko kwiÿevni. koji se brzo raspadao. Oåigledno je da su tek avangardni åasopisi u pravom smislu postali male revije ili. Akciju i borbenost takoðe nalazimo u imenu najslavnijeg ekspresionistiåkog åasopisa Der Sturm. efemernost. Maske su. Negativan odnos prema åovekovom iskustvu iz drugih. U tome se zapravo najviše i ogleda promewena funkcija kwiÿevnih åasopisa. Druga wihova osobina je. lutkama i maskama. izmeðu ostalog. a sada nekoliko meseci i najviše nekoliko godina. kapriciozan i nije ga uvek lako objašwavati. do baleta i åak do cirkuskih predstava. Vidi se to. Zato se kao opšta moÿe izdvojiti još jedna wihova osobina: „umetniåko šarenilo" od kwiÿevnosti. Ranije su åasopisi izlazili godinama i decenijama. naravno. kao što je poznato. Pregled i naroåito paÿqiv opis ovih malih revija omoguãuje nam da sagledamo svu dinamiku kwiÿevnog ÿivota. sa sve primamqivijim klovnovima. i koji je imao izvesnog odjeka i u Japanu. kako se na engleskom nazivaju.

okupqaãe oko sebe pisce i pesnike mawe-više odreðene kwiÿevne. drame. 1922. Na poåetku su to bili åasopisi koji su se krajem devetnaestog i poåetkom dvadesetog veka pojavili u sluÿbi širewa socijalistiåkih ili hrišãanskih ideja. Igrali su. proze. dok su se u Japanu pod tim terminom razumevali oni nekomercijalni åasopisi koje u malom tiraÿu izdaju pojedinci ili male grupe. A kao internacionalni lakše su proširili svoj uticaj. Oni su izlazili redovno. romana i kwiÿevnih kritika. B. umetniåke pa i ideološke orijentacije. 1900—1908. namewene uÿim åitalaåkim krugovima. Decembra 1921. retko koja je doÿivela treãi broj. za wih pišu i likovni i pozorišni umetnici. kao i arhitekti. 1910—1923) okupqala je humanistiåki nastrojene pisce. trajali su duÿe i nameweni su bili široj intelektualnoj publici. koji su izlazili poåetkom dvadesetog veka u Americi i Engleskoj. dakle sve porodiåne publikacije koje nisu bile masmedijskog karaktera. toliko da se on osetio i u japanskoj kwiÿevnosti. objavqeno je u Japanu nekoliko znaåajnih umetniåkih manifesta. Za razliku od ovih. i 1921—1927) bio je središte japanskog romantizma. Efemerni åasopisi u Japanu U Japanu se efemerni åasopisi nazivaju ritoru magaðin. One sadrÿe. U istoriji japanske moderne kwiÿevnosti neki åasopisi su odigrali veoma vaÿnu ulogu u formirawu kwiÿevnih pravaca. glasnik jednog humanistiåkog pokreta. koji sadrÿi futuristiåke ideje. a Bela breza (Shirakaba. po engleskom izrazu little magazines. U to vreme. godine pesnik Šinkiãi Takahaši u svojoj zbirci pesama objavquje i pesmu Potvrda je dadaista (Dangen wa dadaisuto). poåetkom dvadesetih. „male revije" poåiwu da izlaze tek u vreme avangarde. i u japanskim kwiÿevnim åasopisima.324 ma i prilozima nego i po saradnicima iz razliåitih delova sveta. u veoma malom tiraÿu. tako da su åesto prevazilazile okvire kwiÿevnih revija u najuÿem smislu te reåi. Osetio se. pored poezije. odnosno malim revijama. Naime. oktobra 1920. kao što je Novo selo (Atarashiki mura). U wima su se åitaoci mogli obavestiti kako o kwiÿevnim tako i likovnim kretawima u Evropi. imali su stabilan program. pesnik Renkiãi Hirato na ulicama deli letke sa svojim Manifestom japanskog futurizma. u izvesnom smislu. Broj tih malih åasopisa naglo se poveãava tokom 1920-ih. Åasopis Danica (Myojo. starijih kwiÿevnih åasopisa. 1909—1911) predstavqala je estetizam. koji su takoðe brzo poåeli da se mewaju. naravno. i tekstove o filozofskim. koja se smatra prvim dadaistiåkim manifestom u Japanu. kada poåiwe intenzivna recepcija avangardnih pokreta. Plejada (Subaru. Sledeãe. Taj izraz je prvobitno oznaåavao one nekonvencionalne kwiÿevne åasopise. Pojava malih revija . slikar Tai Kambara objavquje u katalogu za svoju izloÿbu Prvi manifest Kambare Taija. izrastajuãi u åasopise multidisiplinarnog karaktera. prosvetiteqsku ulogu u procesu modernizacije japanske kwiÿevnosti. Skoro nijedna od wih nije mogla da izlazi duÿe. psihološkim i politiåkim pitawima.

Manifest dobija karakter zasebnog oblika ili ÿanra avangardne kwiÿevnosti od vremena italijanskih futurista. koji su uzastopno objavqivali mnoštvo manifesta. koji se vratio iz Pariza. konstruktivizma ili ekspresionizma. takoðe je objavio svoj manifest. Gledajte! Mi se borimo za današwu istinu. Sad ustaje sejaå semena — zajedno sa svim drugovima sveta!"2 2 Yusuke Komata. a pisac Takeo Arišima (Takeo Arishima. ali prototip manifesta u modernom društvu nalazi se u Manifestu Komunistiåke partije iz 1848. Åasopis se deklarisao kao kosmopolitska kwiÿevna revija i pod geslom „akcija i kritika" zalagao se za internacionalizam. i one ãe se prosto utrkivati u objavqivawu svojih manifesta. Istina je apsolutna. 108. Na primer.325 upravo se poklapa sa „vruãim" periodom avangardnih manifesta. Tokyo 1992. Zen'eishi no jidai — Nihon no 1920 nendai ( Vreme avangardne poezije — 1920 -ih u Japanu) . Zato govorimo onu istinu koju drugi neãe. godine. definitivno nije åovek sadašwosti. 1873— 1935) internacionalistiåkog pokreta za mir Klarte (Clarte). „Nekada je åovek stvorio Boga. davao podršku radniåko-seqaåkoj Rusiji. 1895—1981) i reÿiser Takamaru Sasaki (1898—1986). isto tako je objavio Manifest jedan (Sengen hitotsu) kao rezultat bolnog razmišqawa o odnosu pisca prema društvenim protivreånostima. I pored toga svuda je puno wegovih varijanti. Ko ne priznaje ÿivot. on je zanimqiv po tome što je Komaki na wegovim stranicama predstavio „Treãu internacionalu". Sve dok traje ovo stawe suprotstavqenosti dva tabora. klasnoj borbi i internacionalizmu. 1921—1924). Soseisha. Sada ga je åovek ubio. Mada u wemu nije bilo literarnih ostvarewa znaåajnih za kwiÿevnu istoriju. koja je okupqala pristalice Tolstojevih humanistiåkih ideja. Zbog ÿivota branimo istinu revolucije. dadaizma. Åovek je åoveku vuk. što ãe imati veliki uticaj na razvoj proleterske kwiÿevnosti u Japanu. napisali su pesnik Masatoši Muramacu (Masatoshi Muramatsu. 1878—1923) iz kwiÿevne grupe Bela breza. . åovek je åoveku neprijateq. U wemu su jasno podvuåene ideje o suprotnosti izmeðu klasa. Manifest. Mi smo ti koji ãe ga ubiti. On mora da bude ubijen. Gospodari smo ÿivota. Pod svetlošãu istine dolazi do spajawa i razdvajawa. izjašwavao se za mir i protiv rata. 'Da' ili 'ne'. Sejaå semena je pokrenuo Omi Komaki (1894—1978). u prvom broju åasopisa. Danas ne postoji Bog. Tu nema kompromisa. Bez obzira na drÿave ili rase. napisani u duhu futurizma. U malim åasopisima nisu objavqeni samo avangardni manifesti. 'Istina' ili 'ne'. åasopis Sejaå semena (Tanemaku hito. sa jasnom socijalistiåkom orijentacijom. Vreme takozvanih little magazines karakterisalo se upravo bezbrojnim manifestima koje su mladi umetnici agitatori objavqivali u revijama efemernim poput jutarwe rose. objavqen oktobra 1921. pod snaÿnim uticajem Barbisovog (Henri Barbusse. Imao je socijalni karakter i sluÿio je agitaciji. uz neke elemente anarhizma. Neka se zna sudbina stvorenog.

organizovawe predavawa. 1922. recitovawa i izloÿbi. štampawe godišwaka poezije. Sav oåajan. G. Veã sam naslov Manifest jedan upuãuje nas na autorov pristup koji se bitno razlikuje od drugih tadašwih manifesta povišene temperature. kao što bi crnac ostao crn ma koliko ga prali sapunom. ne pomišqam da me prihvate u wu. ali se ne bave problemima kwiÿevne forme. Pesnik sveta u prvom broju objavquje svoje planove aktivnosti: izdavawe glasnika Pesnik sveta. francuski i ruski jezik. .). P. U planu je bilo. S druge strane. Gjmgem (G. ja sam jedan od onih koji nemaju veze sa åetvrtom klasom. predloÿena na meseånoj redovnoj sesiji. Pokretaå ovog åasopisa Tomoo Tozaki bio je u to vreme poznat kao dadaistiåki pesnik. izbor ålanova odbora. prevede na engleski. svedok usmeravawa avangardne poezije ka nadrealizmu. „Roðen sam. Takve avangardne tokove slede male revije. Takeo Arišima). koji je izlazio od juna 1924. avangardni manifesti kao što su Prvi manifest Taija Kambare i Manifest japanskog futurizma. Glupo mi je slagati sebe da bih je branio. a u redakciji trideset umetnika. Gjmgjgam. Gore navedeni manifesti uglavnom govore o zadacima kwiÿevnosti ili o duhu kwiÿevnosti. Tokyo 1969. gde autor iznosi svoj skepticizam u pogledu plodova koje su narodu donele Francuska i Ruska revolucija. da se „jedna pesma. i kosmopolitski Pesnik sveta (Sekai shijin). kao i da se objave originali i prevodi dela avangardnih pesnika širom sveta". Prrr. 409. Na kraju krajeva. Pošto je apsolutno nemoguãe da postanem pripadnik te nove klase. dok kwiÿevnost ubrzano nagiwe ka leviåarewu. objavi u narednom broju i pošaqe istovremeno redakcijama inostranih åasopisa. Meðu wima se nalazi Ge. raspravqao u wen prilog i stupio u pokret za wu. govore ne samo o duhu nove poetike veã i o umetniåkoj formi. Stoga bi moj zadatak uvek bio i ostao samo da se obratim onima izvan åetvrte klase. pisac ãe oktobra sledeãe 1923. U Odboru akademije poezije Dalekog istoka okupilo se šezdesetak. tom 20. meðu kojima su dadaisti Ðun Cuði i Ðun Okamoto (Jun Okamoto). kao i na pišåevu usamqenost. Wega muåi pitawe kako intelektualac moÿe da se uhvati u koštac sa stvarnim socijalnim problemima. godine izvršiti samoubistvo. odrastao i stekao obrazovawe izvan åetvrte klase. ukupno 10 brojeva.326 Takeo Arišima je svoj Manifest jedan objavio u januarskom broju åasopisa Rekonstrukcija. ja ãu ostati plod postojeãe vladajuãe klase. kontakt sa pesnicima sveta. kao i niz drugih åasopisa. Prema tome. koji je izlazio od avgusta 1924. nemaåki. ma kako se promenio moj daqi ÿivot. godine. i pored jasno izraÿene imitacije italijanskog futurizma. Kodansha. takoðe. G. do novembra. uopšte nema radikalizma ni optimizma."3 U ovom tekstu. do januara 1926. Kjoðiro Hagivara i Šigeði Cuboi (Shigeji Tsuboi) iz åaso3 Nihon gendai bungaku zenshu. ukupno tri broja. Arishima Takeo (Sabrana dela savremene japanske kwiÿevnosti.

za prevoðewe. a od nemaåkih pesnika kubista Maks Veber (Max Weber). Relativna voqa bezbrojnih simultanosti pospešuje novu usmenu kwiÿevnost. U tom manifestu autor se zalaÿe za „Don kreacionizam". Tekst se završava ovako: „Granice su izbrisane. dinamiåni ples. entuzijazam i voqa da se japanska savremena poezija predstavi inostranoj publici. za nauku. Kurt Hajnike (Kurt Heynicke)." Objavqen nacrt organizacione šeme wihove åete Don gasa — koja se sastoji od odeqewa za poeziju. revolucionarni pesnici Oskar Marija Graf (Oskar Maria Graf). dosta apstraktan i pun euforiånih izraza kao što je osvajawe svemira. pesme. za ples. . Ali se oseãa. U prvom broju objavqen je i manifest pod naslovom Prvi manifest Don kreacionista (Don kurieshonisuto daiichi sengen). Vagner. poåiwe reåenicama: „Svet konvencionalne umetnosti je u svim oblastima srušen. gravitaciona sila itd. za kreativnost. ne govori neposredno o umetniåkoj formi. beskrajni su objekti. To je istinski tuÿna istorija poraza qudske vrste. Wagner). Ima i francuskih pesama. programski tekst objavqen u istom broju pod naslovom Poåetak kreaci4 Sekai shijin. V. ÿivot jednak umetnosti i wihove sveobuhvatne meðusobne odnose. ekspresionisti Varter Hazen Krefel i Karl Cukermajer (Karl Zuckermayer). avgust 1925.327 pisa C rveno i crno (Aka to kuro). br. koliko je izašlo. Albert Erenštajn (Albert Ehrenstein). Mi. Sadrÿi manifest. za kritiku. Klabund (pravo ime Alfred Henške /Alfred Henschk/)." U wemu se jasno ogledaju osobine futurizma i dadaizma. kwiÿevne kritike i prevedene stihove. kao što su negirawe konvencionalne umetnosti i davawe prioriteta ÿivotu.4 koji je najverovatnije napisao glavni i odgovorni urednik Don Zaki (pravo ime Tomoo Tozaki). narodno pozorište. Vagner (F. makar u planovima. Mada ovaj manifest. za pozorišnu umetnost. pokazuje da su. Armin T. 19. Zastupqeni su ruski avangardni pesnici Vladimir Majakovski (1893—1930) i Vadim Šeršeweviå (1892—1942). objavqene u dosta velikom broju prevedene pesme. uliånu umetnost. Ne moÿemo pouzdano utvrditi da li je i koliko uspeo da uspostavi kontakt sa svetskim avangardnim revijama. Tekst. industrijalnu umetnost. ali i teÿwa ka prirodnim naukama: na više mesta upotrebqeni su struåni termini kao što su kosmos. 1. elektron. dadaista F. Prvi broj åasopisa Pesnik sveta skromnog je izgleda i ima svega 26 strana. Iz samog manifesta jasno proizlazi wihova teÿwa ka kosmopolitizmu i multidisciplinarnoj umetnosti. V. koji sadrÿi šest taåaka. nismo mogli da ga obeleÿimo nijednim nadgrobnim spomenikom. za likovnu umetnost. za propagandu i za izdavaštvo — nagoveštava da su nameravali da deluju kao organizovan društveni pokret. Tomojoši Murajama iz åasopisa Mavo i drugi. pored pesama japanske avangarde. qudska vrsta. Letimiåan pregled sadrÿaja sva tri broja ovog åasopisa. Nekoliko prevedenih pesama savremenih kineskih pesnika potvrðuje da åasopis nije pratio samo tokove evropske poezije.

Kasnije je francuski pesnik Reverdi uveo taj pokret u Francusku. masovna i industrijska. od dadaizma. niti se pomiwe ime Uidobra ni Reverdija. Wegov rodonaåelnik je åileanski pesnik Uidobro (Vincente Huidobro). Kao projekat za „rad na rehabilitaciji oåajnika" on navodi progon dekadencije. objavqivani u tim malim revijama. dok elementi umetnosti treba da budu kritiåko-filozofski. On je samo jedan od avangardnih pokreta koji su se posle Prvog svetskog rata pojavili u Evropi. Nolit. Stiåe se utisak da je ovaj programski tekst preplavqen svim idejama koje su privlaåile tadašwe japanske intelektualce. 5 6 . 9—10. što bi moglo da budu tragovi ove evropske avangardne ideje. Meðutim. Tekst istiåe da su ciqevi pokreta industrijski i masovni i da wihova umetniåka forma sadrÿi simultanost. Polazeãi od potrebe da pesnik „stvori pesmu uzimajuãi iz ÿivota motive i mewajuãi ih da bi im se udahnuo novi i samostalni ÿivot". u japanskom manifestu se nalazi jedna od kquånih reåi kreacionistiåke ideje kao što je kosmos. konstruktivnost i slobodu efekata. konstruktivizma i drugih evropskih avangardnih ideja pa sve do marksizma. španski pesnici su razvili „ultraizam". Bezbrojni manifesti. kao i insistirawe na kreativnosti. godine u Buenos Airesu. Kao oblike umetnosti Don Zaki pomiwe usmenu kwiÿevnost. misticizma i teorije relativiteta. 379—380. prosveãewe proletarijata. relativno-estetski i arhitektonski. Up. a umetniåki pokret društvenom pokretu. definiše stav umetnika kao religiozan. on se zalaÿe za revolucionarnu umetnost. Ovaj Tozakijev tekst koji kritikuje pasivnost recepcije evropske civilizacije kod Japanaca proteklih pedeset godina i oštro zamera tzv." O suštini kreacionizma najboqe govore wegovi stihovi: „Zašto opevate ruÿu. Meðutim. Umetnost je pribliÿavana ÿivotu. a govori afirmativno o groteski. sadrÿavali su åesto ekstremni pa i prazni heroizam i narcizam. internacionalizma. bez dodirnih taåaka sa stvarnim ÿivotom. dijalektiåan i aktivan. sadrÿi nekoliko konkretnih predloga koji se odnose na formu. Beograd 1985. nauåni. „kreacionizam" nije bio Tozakijev izum. Uidobro se zalaÿe za poeziju koju pesnik „stvara kao novu kosmiåku realnost koju umetnik dodaje prirodi". dinamiåki ples i stvaralaåku kritiku. Podstaknuti Uidobrovom posetom Španiji 1918. od Isto. Meðutim.328 onizma (Sozoshugi no shuppatsu). Institut za kwiÿevnost i umetnost.5 sa potpisom Don Zaki. pun je samouverenosti kao da je wegov pokret izvoran u svom duhu. sutrašwicu nihilizma. da bude narodna. åudo dadaizma. umetnosti radi umetnosti. uliånu likovnu umetnost. Reånik kwiÿevnih termina. Negirajuãi konvencionalnu umetnost i istiåuãi neograniåenost objekata. koji ga je pokrenuo 1916."6 U åasopisu Pesnik sveta nema nijedne španske pesme. polet bratstva. Srÿ wegove umetnosti je ideja: „Stvoriti pesmu kao što priroda stvara drvo. o pesnici? / Uåinite da procveta u pesmi! / Pesnik je mali bog. on odbacuje anegdotsko i deskriptivno.

Nema proznih dela. Puroretaria shi zasshi shusei (Zbirka åasopisa proleterske poezije). Kjoðiro objavquje dve pesme o seoskom ÿivotu u svom zaviåaju W iva i åovek (Hatake to ningen) i Jesen (Aki). 2. odmah je ostavio snaÿan utisak na tadašwe åitaoce svojim krupnim slovima C rveno i crno na naslovnoj strani. . Posle prvog broja. a ålanovi redakcije bili su pesnici Ðun Okamoto. Ovaj prvi avangardni åasopis za poeziju. izdat je juna 1924. vanredni broj sa 4 strane. januar 1923. a crna na anarhizam. Crvena boja asocira na komunizam. opasno stvorewe". To su C rveno i crno (Aka to kuro) i Mavo. u februaru izlazi drugi broj sa 8. pesnik Šinkiãi Ito piše da je „åasopis C rveno i crno bio neobiåan fenomen. pa i u kasnijim brojevima. prvi deo. Štampano je ukupno pet brojeva za godinu i po dana. Glavni i odgovorni urednik bio je pesnik Sigeði Cuboi. na naslovnoj strani. tvrdi Ito. u Tokiju. Sam naslov åasopisa nije bilo toliko neobiåan za åitalaåku publiku s obzirom na popularnost tada veã prevedenog Stendalovog romana s istim naslovom. Tokyo 1978. formata A5 i veoma skromnog izgleda. smelo tvrdimo! Poezija je bomba! Pesnik je crni zloåinac koji baca bombu na åvrsti zid i vrata zatvora!"7 Sa ovim nepotpisanim Manifestom åasopis C rveno i crno prvi put izlazi prvog januara 1923. u maju åetvrti sa 16 strana. koliko je trajao wegov ÿivot. koji ãe ujedno biti i posledwi. rušeãi tada konvencionalnu koncepciju kwiÿevne revije.329 wih se izdvajaju dva åasopisa po tome što su ostavili jasne tragove u japanskoj kwiÿevnoj istoriji. kad se åasopis otvara za spoqne saradnike. U prvom i drugom broju objavquju se samo radovi ålanova redakcije. u aprilu treãi sa 8. ali su pesnici okupqeni u wemu imali samosvest da su i „crveni" i „crni" i time „priznali i istakli da su nešto što je nemirno i nezdravo. romana. Nasuprot ÿestokim retorikama koje se reðaju u Manifestu. Uz reprint izdawe ovog åasopisa. a Cuboi naturalistiåko-realistiåku pesmu Prosjak na vetru (Kaze no naka no kojiki). a posle velikog zemqotresa u oblasti Kanto septembra 1923. dramskih tekstova ni prevoda dela stranih autora. 2. prvi te vrste. U vanrednom broju wima se prikquåio i pesnik Tozaburo Ono.8 U svakom broju objavqivane su pesme ålanova redakcije. kratki eseji i završna reå urednika. C rveno i crno „Šta je poezija? Šta je pesnik? Odbacujuãi sve ideje iz prošlosti. Tek u Okamotovom ciklusu pe7 8 Aka to kuro. 1. wihova dela ostaju glavna. br. Ãotaro Kavasaki i Kjoðiro Hagivara. seãajuãi se tog vremena. koji ima 24 strane. same pesme u prvom broju åasopisa nisu bile toliko radikalne. da mu je skromnost bila snaga". U tom smislu moÿemo reãi da je åasopis bio delo zatvorenog kruga pesnika. Ovaj ureðivaåki koncept bio je gotovo zajedniåki svim brojevima od prvog do posledweg.

4. U åetvrtom broju je objavqen i wihov novi manifest Prvi manifest pokreta C rvenog i crnog (Aka to kuro undo daiichi sengen). Odluåno se odbacuju konvencionalna umetnost i wen autoritet. tri od pet objavqenih pesama. 2—8. na populiste i tzv. redu i obiåaju. U wemu je jasno podvuåena namera wihovog avangardnog pokreta: promena i pesniåke forme i pesniåkog duha. na primer. ÿenka i muÿjak koji su se li na ulazu radwe kimona Micukoši. mada se pretpostavqa da je reå o Kjoðirou Hagivari. anemiåne japanske pesnike! Slikare! Muziåare! Vajare! koji su zaboravili na ludilo. Demokratski pesnici u Japanu koji ne znaju da reðaju slova naopaåke! […] Sad je došlo vreme da sahranimo slobodne pesnike koji su dali nogom kukaviåkim pesnicima novog stila! Da uništimo slobodne pesnike! Da razbijemo stari. Isto. i tu moÿemo da naðemo dodirnu taåku sa futurizmom i dadaizmom. Tekst poåiwe pozivom na prezir materijalnih vrednosti kao što je novac i na pohvalu ludila. negacije i rušewa. maj 1923. U åetvrtom broju. kao albatros razvuåen i usporen ritam slobodnih pesnika. tj. Åovek koji ne moÿe da ispusti  na pismo od svoje dragane ne razume je istinski. . Šta nam onda nudi wihov pesniåki duh u kome se istiåe „negacija"? 9 10 Aka to kuro. „Da opåinimo glupe.330 sama O brtawe (Kaiten) oseãa se izvesna avangardna atmosfera. slobodne pesnike. „Negirajmo! Negirajmo! Negirajmo! Svu svoju snagu usmerimo ka negaciji! Jedino tako mi postojimo! Mi moÿemo ÿiveti ÿivot!"10 Manifest negira sve „izme". a ÿele novac! Da znamo za degradaciju qubavi izmeðu dame i gospodina! Daleko su modernija dva psa."9 Zapravo su konvencionalna forma i tup ritam bili razlozi wihovog nezadovoqstva poezijom savremenika. podsmevaju se idealizmu i humanizmu. U manifestu je snaÿno prisutan nihilistiåki duh i citirana je reåenica „Sve je za mene ništa" od Štirnera. Autor tog nepotpisanog teksta nije utvrðen. koga je dadaista Ðun Cuði preveo i predstavio japanskim intelektualcima. stari. pesme Cuboija. Meðutim. Kavasakija i Okamota. koji su se zalagali samo za formalnu nevezanost stihova bez novog pesniåkog duha. Budala je onaj ko ne zna da umetnost postoji zato što je ona masturbacija åoveka. Kritika je u manifestu bila ustremqena na pesnike koji su u to vreme åinili glavnu struju u poeziji u Japanu. br. bile su eksperimentalnog karaktera i imale su isti naslov Bez naslova (Mudai). pojavquje se više pesama napisanih u duhu protesta. kako se åasopis razvija. dok se u Kjoðiroovoj pesmi pod naslovom „˜˜" opisuje grad na veoma radikalan naåin.

Zatvor. a „prazno obeãawe" je i vlast anarhista. ni putem revolucionarnog humanizma da ÿiviš za proletere. duhovi. objavqene na stranicama åasopisa C rveno i crno . I razumqivo je onda što se u manifestu tadašwe vreme izraÿava slikama iz patologije.331 „Prodavali smo svoj ÿivot komad po komad. srce. slike su im ÿivqe i jasnije. Što nas briga za ideal i sreãu? […] Sada mi moramo izbaciti svoje leševe. Srce. Ðun Okamoto (Jun Okamoto): SAKATA SRC A 14 Bezbrojna srca leÿe. pre svega. 1. krv. kapitalizam. zato je nosio u sebi pesimizam. praznina. zapquskivan åaðu. a na kraju nam je ostalo presahnulo srce — šta treba da kupimo ovim presahnulim srcem? Bacimo ga u kanalizaciju! Jauåe klica! […] Hteli smo da kupimo ideal i sreãu ÿivota."12 Ovde se prihvata samo „ja" i goli ÿivot. meðutim. prati slika smrti. ali imaju ubrzani ritam. „I s društvenog aspekta. razgraðivawe ÿivota i gubitak srca. Proces raspadawa åoveka i dehumanizacije u tadašwem japanskom društvu. vatra nam je potrebna. br. 11 12 13 14 Isto. burÿoazija. više od hh. 9. kao da su predvideli raspad društva. srce. Aka to kuro. gde su oštro kritikovali svoje savremenike slobodne pesnike. Wihove pesme. takoðe su napisane na savremenom govornom jeziku. nemiri vremena i nasiqe — to su åesti motivi i u wihovim pesmama. Pa šta onda priznaju? „Ne moÿemo da krenemo putem istine i ideala. sa sklonošãu da se jedna slika zaokruÿuje u jednom stihu. punom suprotnosti. Isto. koji. slike seksa ili hrane koji su vezani za goli ÿivot. Da bismo ih izbacili ÿive. opisuje se pribrano i bez sentimentalnosti. Više nema ništa šta bismo mogli kupiti ovim presahnulim srcem. iznad svega nam je potrebna vatra. pred nama su samo grobovi. Volim samog sebe više od istine. Bijen nevremenom. Moj ÿivot je igra na grobovima. januar 1923. grobqe. Odbacuje se boqševizam. Radikalni egotizam. obrtawe — to su reåi kojim su pesnici pokreta C rveno i crno opisivali slike vremena. Katawa no shinzo. wegove otuðenosti. a izgubili smo srce. Slike raspadawa urbanog åoveka."11 Dakle. Isto. zgrušak potamnele krvi. misaoni haos. . ispoqen u ovom Prvom manifestu."13 Wihov egotizam. srce… Izloÿba sakatih srca.

br. Igraj. povrati! Izbquvana krv — U moru izbquvane krvi hhhhhhh! I srce hhhhhhhhh Neka odleti na paråeta! Šigeði Cuboi (Shigeji Tsuboi): BE Z NASLO VA 16 Moje srce je list izguÿvane hartije. tiho i bešumno leÿe na ulici kojom besni severni vetar. Prikazi i kritike objavqeni u svakom broju ovog åasopisa govore da su „rastegnut ritam" i „sentimentalizam" bile stalno wihove mete 15 16 Odore. Ali taj åasopis nije samo pokušavao da izmeni pesniåki duh. 4. Povrati. zato što su åetiri ålana redakcije nagiwala anarhizmu: Kjoðiro. — Migoqewe crne struje. Kijomi Hatajama (Kiyomi Hatayama): IGRAJ! 15 Odreÿi meso! — Iscedi krv! — Ubaci je u pehar lobawa Hajd'. april. pa je stoga jasno pokazivao elemente revolucije pesniåke forme. Da ga iscepam i bacim u vatru…? Zar ti nije tako lakše i lepše? Noãni zamor. On je bio pokret za poeziju u kojoj su duh i oblik tesno povezani i deluju jedan na drugi. Aka to kuro. 2. Cuboi. Progutaj vatru! Progutaj razbuktali plamen! Åasopis C rveno i crno åesto je svrstavan u grupu anarhistiåkih revija. Mudai. 3.332 Ta bezbrojna srca. igraj. zevawe. samo što se nisu raspuknula. 3. igraj daqe! Igraj sve dok ne povratiš i ne padneš. To je duša vremena! I ako te uhvati muka. zevawe. namrštenog lica. februar 1923. Ono i Okamoto. . ispij! Ako si se napio. povrati. br. igraj! — Prasak plamena. On je istovremeno bio i izazov za tadašwu japansku poeziju lišenu ritamskog oseãaja. zaigraj. Aka to kuro.

i imao je svega 8 stranica. treãi (22 stranice) u septembru. 4. 17 18 . posle izvesne pauze objavqen u junu sledeãe. Kwiÿevnik Takamaru Sasaki tvrdi da M znaåi Masse (prostor). Bessatsu kaisetsu (Sveska sa komentarima za reprint izdawe Mavoa). Ovo objašwewe smatra se priliåno pouzdanim. vraãa u Japan i sa åetvoricom slikara organizuje prvu izloÿbu pod nazivom Mavo u prostorijama budistiåkog hrama Dempoin u Tokiju. dok je peti broj. Zbog toga su padale teške reåi na slobodne pesnike i pesnike populiste. Kasnije. itd. koji je upoznao Japance s nemaåkim ekspresionizmom i konstruktivizmom. sa 32 stranice. åetvrti (16 stranica) u oktobru. Tokyo 1991. te radi ideologije. Aka to kuro. åasopis C rveno i crno snaÿno je delovao na tadašwe åitaoce. i ništa više. Kjoðiro Hagivara u åetvrtom broju pod pseudonimom Ludi Ð iro beleÿi: „Ropšin kaÿe: 'Uvek sam do sada imao neki izgovor. kao i Šuzo Oura (Shuzo Oura) i drugi umetnici. do avgusta 1925 (ukupno 7 brojeva). Podstaknuti wegovom nihilistiåkom estetikom. Savladati nasrtaje jeste jedino savladati smrt.18 Pokretaå åasopisa je bio slikar i pozorišni umetnik Tomojoši Murajama.' […] A mi samo tvrdimo: ÿelimo da ÿivimo. Ali ovoga puta sam ubio za sebe.333 napada. ÿelimo da umremo. savladajmo sve nasrtaje i samo napred!"17 Åasopis C rveno i crno bio je preteåa mnogobrojnih malih kwiÿevnih revija koje su se pojavile na avangardnoj sceni u Japanu. Drugi broj. da bi zatim usledili šesti (32 stranice) u julu i sedmi (38 stranica) u avgustu iste godine. Bungei sensen. izlazi u avgustu iste godine. Iako je bilo samo pet brojeva. Wegov prvi broj pojavio se u julu 1924. jer je na naslovnoj strani bila nalepqena petarda uz autentiåni pramen ÿenske kose. te radi posla. od petog broja. Up. Reå mavo na japanskom jeziku ne znaåi ništa. ubio sam jer samo to ÿeleo ja. septembar 1925. ukquåuje se u redakciju i pesnik Kjoðiro Hagivara. 3. A sada. 12—13. br. Treãi broj je zabrawen na osnovu Zakona o eksplozivima. godine. 1925. Posle jednogodišweg boravka u Berlinu Murajama se krajem januara 1923. a A i O predstavqaju oznake alfa i omega (poåetak i kraj). Mavo Åasopis Mavo izlazio je od jula 1924. Eksperimenti koje su pokretaåi åasopisa C rvenog i crnog ponavqali u drugoj polovini wegovog postojawa bili su usmereni ka tragawu za novim ritmom i novim pristupom poeziji kako bi razbili patetiku i sentimentalnost i stvorili duhovni pejzaÿ pomoãu suvih i neobiånih vizuelnih slika. V Vitesse (vreme). 15. sa 12 stranica. maj 1923. posle wega ãe poput pene nastajati i nestajati bezbrojni mali åasopisi sa svojim pretencioznim manifestima.

da se ni s åim uporediti ne moÿemo […].334 Izloÿba. Bewusste-Konstruktionismus. scenografija. ruskog futurizma. U tekstu se reðaju reåi kao što su konstruktivizam. poput fatamorgana seksualnog nagona. 20 Isto. Reprint izdawe. Leva cipela s visokom potpeticom postavqena je u praznoj drvenoj kutiji pored koje je korpica sa cveãem i mašnicom. Meðu 185 izloÿenih radova isticao se Murajamin objekat pod naslovom Delo u kome su upotrebqeni cveãe i cipela. pa åak i isterivawe qubiteqa åednosti. jula do 3. destruktivne i konstruktivne ÿeqe". Mi nismo niåim vezani. 22 Mavo. gospodsko pleme) koji lelujaju u ovom svetu. Mi stvaramo. koji je izašao kao specijalni broj pod naslovom Arhitektura i pozorište. 20. sedmom broju. avion. Ali ne zato što delimo istu umetniåku ideju ili ubeðewe. gas. Mi smo ekstremni. koje wegovi protagonisti poriåu. neomavoizam. Tokyo 1923. avgusta 1923. br. Na dnu kutije se nazire lik deåaka. Da bi se ogledao u „sveobuhvatnim moguãnostima umetniåkog tragawa". Raspisan je konkurs za investitore. kao i ispisana reå automobil. 1991. Mi revolucionišemo. dadaizma i konstruktivizma. a kao projekti navode se elektrika. neodadaizam. supstancijalizam."19 U drugom delu se definiše duh umetnosti za koji se zalaÿu: „Mi stojimo na åelnom poloÿaju. donatore. Mavo. on pokreãe åasopis Mavo. upotreba otpadaka i drugi novi urbanistiåki planovi.22 jasno je da se on rodio kao proizvod evropskih avangardnih pokreta i da su u wegovoj osnovi elementi nemaåkog ekspresionizma. Mi napredujemo. 21 Zasshi Mavo arawaru. Mada mavoistiåki pokret istiåe da „nema niåeg novijeg strasnijeg i istinitijeg od ovog". lewi i tromi poput sviwa. Mi ÿivimo u punom smislu te reåi. septembar 1924. privrÿene ålanove i aktiviste. U prvom delu se razjašwava karakter grupe koja åini ovaj pokret: „Mi smo se kao grupa okupili jer smo likovni umetnici iste sklonosti. U treãem broju åasopisa objavqen je programski tekst Pojavio se åasopis Mavo koji izraÿava „mavoistiåki duh": „Mavo je grupa bledolikih zloåinaca koji nose crvenu masku i crne naoåare. ureðewe izloga. oznaåila je poåetak pokreta Mavo. u katalogu Prve izloÿbe Mavoa. kao nekakva ilustracija za slikovnicu. 1—2. proglašava se osnivawe Saveza graditeqa gradova i energetike. 3. I veåno ãemo tu ostati. br. 19 Mavo no sengen (Manifest Mavoa). . zalaÿuãi se da umetnici „svesno konstruišu lepo i ruÿno. U posledwem. To je posledwa bomba kojom ãe biti zasuti svi oni intelektualni zloåinci (tzv. Zato naša grupa neãe pozitivno da odredi nekakav svoj stav o umetnosti. U katalogu za ovu izloÿbu nalazi se wihov manifest od tri dela. a na samoj kutiji ruÿa. 3. 17. vizuelne i druge åulne elemente. koja je trajala od 28."20 Treãi deo je posveãen planu konkretnih aktivnosti kao što je organizovawe izloÿbi. industrijalizam. Mi neprestano potvrðujemo i odriåemo. Murajama zastupa tzv."21 Estetika pobune i zloåina zajedniåka je i drugim malim åasopisima kao što je C rveno i crno .

12. urednika ekspresionistiåkog åasopisa Der Sturm u Berlinu. Das Werk (Cirih). bio je uåenik D. L'effrot moderne (Pariz) i dr. godine. On posveãuje više stranica grafikama i kolaÿima. Na primer. a u drugom broju pesme E. avgust. Zvuk i Pesma iz zbirke Zvuk. Šomu Janase (Shomu Yanase) i dr. a Oura za Konstruktion F nemaåkim 23 Zenit i avangarda 20 -ih godina . avgust 1922. Koliko nam je poznato. Tacuo Okada (Tatsuo Okada). Rue de Birtchanine. Drugi broj sadrÿi i pesmu Fjodora Sologuba (1863—1927). avgust. Kao izraz multidisciplinarnosti. kolaÿi i fotografije objekata japanskih autora kao što su Hide Kinošita. a objavqivane su i fotografije scenografija i elemenata arhitekture. Sadrÿaj i struktura åasopisa odraÿava kosmopolitski duh. Burquka. Objavquje se priliåno veliki broj prevedenih kwiÿevnih dela. U prvom broju Murajama objavquje u svom prevodu tri pesme V. a na sledeãoj strani potpisi japanskih arhitekata Toraðira Koðime (Torajiro Kojima). . ruska slikarka. o stvaralaštvu ovih ruskih arhitekata. Åasopis Mavo uspostavqa saradwu sa inostranim avangardnim åasopisima kao što su Der Sturm (Berlin). pod datumom 8. O zemqi u prevodu Seiåo Save (Seicho Sawa).335 Mavoizam je uneo dve novine u istoriju moderne umetnosti u Japanu: internacionalnost i multidisciplinarnost. Mizitch. sa datumom 15. koji je aktivno saraðivao sa Mavoom. Kandinskog Zemqa. nalaze se potpisi Anuške i Qubomira Miciãa na strani 54. 16. Po uzoru na srodne åasopise iz Evrope. Institut za kwiÿevnost i umetnost. što je u to vreme bilo potpuno novo za tu vrstu periodike. ali je posrednih veza svakako bilo više. na posledwoj strani se objavquje spisak „znaåajnih åasopisa sveta". Kimimaro Jahaši (Kimimaro Yahashi). a japanski slikar Hide Kinošita. u kwizi gostiju Nel i Hervarta Valdena. Belgrado). Tolera F a briåki dimwak pred zoru i Ja vas optuÿujem. Meðu likovnim prilozima nalaze se linorezi. Beograd 1983. ples i performans. Sava se za kolaÿ Konstrukcija u prvom broju åasopisa koristio ruskim novinama. a u sedmom rad Tatqin i Radovski (Tatorin to Radobusuki). koja je emigrirala u Japan 1922. sa podacima o Qubomiru Miciãu (L. Seiåo Sava. godine. åasopis obuhvata ne samo kwiÿevnu i likovnu umetnost veã i umetnosti kao što su pozorište. Mavo je prvi japanski avangardni åasopis koji kao svoju misiju zastupa kosmopolitizam i solidarnost sa umetnicima sveta. odnosno Kikuðija Išimota (Kikuji Ishimoto) i Sadanosuke Nakade (Sadanosuke Nakada). Mavo je pun vizuelnih elemenata. Za kolaÿe su åesto upotrebqavali iseåke iz inostranih novina i revija. U osnivawu pokreta bila je ukquåena Varvara Bubnova. sa datumom 25. Tacuo Toda (Tatsuo Toda). to je jedina vidqiva veza izmeðu ova dva åasopisa.23 Nakada je bio saradnik åasopisa Mavo i objavio je u petom broju ålanak Uloga opštih åasopisa (Sogo zasshi no shimei) o maðarskom umetniku Moholiju Naðu (Moholy Nagy) i åeškom åasopisu Pasmo. Na tom spisku u petom (jun 1925) i šestom (jul 1925) i sedmom broju (avgust 1925) åasopisa našao se i Zenit.

ÿivotnim i senzualnim motivima. a rad Kaitoa Janagave (Kaito Yanagawa) Q udi idu ulicom (br. 2. 7). Overziht. npr. 10. objavqena u treãem broju. Tadanosuke Nakada u istom broju objavquje rad Arhitektura u Savezu Sovjetskih Socijalistiåkih Republika Rusije (Roshiya shakaishugi rempo sovieto kyowakoku no kenchi24 25 26 Toshiro Sawa. Od ovih likovnih priloga linorezi Tacua Okade i drugih biãe kasnije upotrebqeni za ilustracije u zbirkama pesama E. 2—4. najboqe ilustruje wihovo pozorišno angaÿovawe: na sceni su kao glumci sami mavoisti Murajama. avgust 1924. u kome je kao podloga takvih reprodukcija upotrebqena stara novinska hartija. 3). Neki od mavoista i sami su bili aktivni pozorišni umetnici. br.24 Urnebesno otklawawe maglovite ÿice. Chosen. jul 1924. Pored wih. u odsustvu geografskih i liånih imena. po prvi put u duhu Bewusste-Konstruktionismus. 4). Tatsuo Okada. noseãi cipele sa visokom potpeticom. arts i grafika Petasa iz holandskog åasopisa Het. 3).25 Izazov26 i dr. a u åetvrtom broju su kostimografski crteÿi Kenkiãija Jošide (Kenkichi Yoshida) za predstavu Ÿivot bube K. Kwiÿevnost i likovna umetnost pribliÿavaju se i dopuwuju jedna s drugom. 11. 2. U wemu se nalazi i tekst Lisickog lementi i otkriãe (Yoso to hakken). Objavqeno je nekoliko dramskih tekstova. a u sedmom su reprodukovani drvorez Maesa iz belgijskog åasopisa 7. Åapeka u Malom pozorištu u Cukiðiju. Mavo poklawa veliku paÿwu pozorištu. Svi ovi pozorišni komadi imaju zajedniåke crte pri upotrebi boja. Morosen tekkai sawagi. avgust 1924. koji su saraðivali sa Zenitom. Hagivare Smrtna presuda. Mavo. u autohtonim. Wegov sedmi broj odvaja nekoliko stranica za rusku savremenu arhitekturu i predstavqa Tatqina. sledeãe godine. 1. . Maqeviåa i dr. 2. delo Janasea Dobro uveÿbani vojnici (br. delo Jahašija zove se Moja onanija (br. Mavo. In'ei o korosu. Arhitektura åini takoðe bitan deo åasopisa Mavo. Murajama izraðuje scenografiju. Jahaši i ostali prerušeni u ÿene. 4). koji je Murajama preveo iz švajE carskog åasopisa Studija o arhitekturi. kojom je juna 1924. U istom pozorištu. Mavo. 2. za predstavu O d jutra do ponoãi G. Åesto se sluÿi nekonvencionalnim rešewima. U delima visoke apstraktnosti ovih autora naslovi imaju vaÿnu funkciju. otvoreno Malo pozorište u Cukiðiju (Tsukoji sho gekijo). i br. treãi broj åasopisa. kao i mirisa. Kajzera. br. Tojotaka Okada (Toyotaka Okada) svoj rad je nazvao Muåna neuralgija (br. Na primer. oblika i senki. mavoisti su organizovali pozorišni festival pod naslovom Treãa kategorija pozorišta (Gekiðo no sanka). br.336 listovima. U šestom broju je grafika Karela Maesa (Karel Maes). Objavqena su i dela savremenih evropskih slikara. predstavqeni su takoðe Arhipenko i Kandinski. u neobiånim svetlosnim i zvuånim efektima. Fotografija treãeg åina predstave Smrt i ðavo Vedekinda. Michinao Takamizawa. Na naslovnoj strani petog broja bila je fotografija scenografije iz predstave Strindbergovog komada Pijanstvo. Tolera Lastaviåja kwiga i K. jedan Murajamin rad nosi naslov Bludnica koja sedi (br. kao što su Ubijawe senke.

4. grobqe. Terutake Onãi (Terutake Onchi). Åeste su proste reåenice.) Ovim stihovima mavoisti ruše dotadašwu konvencionalnu poeziju. Mavo. sa uåestalim kolokvijalnim izrazima. Upotrebqava se savremeni govorni jezik. 3. kwiÿara. i ovde je dominantna. onanija. unoseãi novi stil i originalni estetski pristup u oblast komercionalnog dizajna — projektovawem bioskopa. pesme konstruisane od elemenata vizuelnih znakova. smelo eksperimentišuãi s metajeziåkom funkcijom. 27 28 29 Akaki shimon. Mavo objavquje pesmu Šigeðija Cuboija. a izraz apsolutni i maksimalni luksuz u krupnom slogu. pomiwuãi izmeðu ostalog i projekat Tatqina Spomenik Treãoj internacionali. Eisuke Jošijuki (Eisuke Yoshiyuki) i dr. 2. (Postoje i primerci u kojima je umesto reåi bolest upotrebqena reå veseqe. bogaq. Treãe. odnosno pesme u „sintaksi krika". frizerskih salona. smrad. pesma Hidea Kinošite Pesniåka forma zvuånih suglasnika koja je poåela sa H. ÿuta i bledoplava. tu su pesme sa poreðanim imenicama. Pesniåka forma ovog pokreta takoðe pokazuje sliånost sa poezijom rvenog i crnog . i pribliÿavaju je likovnoj umetnosti. kojima nedostaju predikacije. . 10. Fumiko Hajaši (Fumiko Hayashi). kao i zapovedne i uzviåne. kada je u redakciju došao Kjoðiro Hagivara iz åasopisa C rveno i cr no i kada je pokretu pristupio veliki broj pesnika. tj. br. Zastupqeni su i pesnici sa dadaistiåkom tendencijom. izloga itd. Shi. apetit i srce. Mavo. nedovršene. na primer pesma Miãinaa Takamizave Crveni otisak prstiju. Poezija zauzima znaåajan deo ovog åasopisa. br. pesme sastavqene od onomatopejskih izraza napisanih latinicom. br. pogotovo od petog broja. Mavoisti su uåestvovali u obnovi Tokija posle velikog zemqotresa Kanto 1923. kao što su Ðun Cuði. begunac iz zatvora. Slika se svodi u jedan stih kao jednu reåenicu.27 drugo.29 u kojoj su direktno i nasumice utisnute reåi otrov i bolest u mawem.337 ku). 2. insekt. Prvo. u åasopisu Mavo ima i specifiånih pesama. a ritam C je ubrzan. recimo. -X-de hajimatta yuseion no shikei. Mavo. karakteristiånoj za nemaåki ekspresionizam. koja je bila prisutna u pesmama objavqenih u åasopisu C rveno i crno . Ðun Okamoto. glavnog urednika C rvenog i crnog . osuðenik na smrt. što su odjeci futuristiåke poezije. oktobar 1924. potvrdne i odriåne. gomila sveta. åesti su zajedniåki motivi kao što su fabrika. kakvih nije bilo u C rvenom i crnom . a one ostavqaju na åitaoce snaÿan utisak kao kakva reklamna poruka. S druge strane. ali ima nekoliko eseja i likovnih priloga. a omiqene su boje crvena. U gotovo svim pesmama radwa je smeštena u urbanu sredinu. koji åitaocima pruÿa dragocenu informaciju o konstruktivistiåkoj arhitekturi. 9. Karakteristiåne su reåenice taigen-dome.28 To znaåi da su pesnici ovog pokreta poåeli da razgraðuju jezik. Sam Hagivara ne objavquje pesme u ovom åasopisu. To se naroåito vidi u Takamizavinoj pesmi Pesma. crna. Tema „proces dehumanizacije u gradskom ÿivotu".

br. Mavo. Poåiwe scenom kuhiwe siromašne porodice. Pesma Jesen Cunea Tomite (Tsuneo Tomita) ima trodelnu strukturu. objavqenoj u šestom broju ovog åasopisa. a montaÿa je dveju slika. 6. U mrtvaåkom sanduku cvetna šara pamuåne tkanine budi mi poÿudu. jul 1925. br. i izaziva kod åitalaca izvesnu apatiju i oåaj: TE H LA BIHDA BUDE M PAS 31 Onom širokom ulicom Ueno Hirokoðija u koloni kao mravi išli su radnici. ima ovakvih stihova: MAÅE LE PT OAN 30 […] Progutah crveno proletersko srce. Moje telo je išåeznulo pa se sama lelujavo duša selila […] Pesma Fumiko Hajaši H tela bih da budem pas sadrÿi motive kao što su grad. opisuje jutarwu gomilu sveta na stanici i u vozu. fabrika. k'o pas traÿi komad trulog mesa — na Dan prvomajskog praznika. vešto utkani motivi iz tradicionalne japanske poezije kao što je glas cvråka kao znak jeseni. 7. Siva govorqivost pesimista ogrnutog u crnom mantilu. Mavo. novi duh! Negacija akcije i svega postojeãeg. radnici i glad. Inu ni naritai. zalagaonica itd. motivi iz ÿivota obiånog naroda: baåva. kriåuãi mahao je iznošeni radniåki mantil. 10. a na kraju slika se ponovo vraãa u skromnu kuhiwu.338 Eisuke Jošijuki je pesnik koji je svoj dadaistiåki svet proširivao u pravcu groteske i erotike. 30 31 Binan no koneko. 6. Nad mojim nosom prÿio se mozak tek roðenog odojåeta. pored motiva siromaštva i saobraãajne guÿve u velikom gradu. ali odiše i neåim autohtonim jer su u wu. O. Gde je WC? Bezbroj nagih bogaqa iskotrqao se iza ÿute zgrade. Tematski i motivski ona spada u univerzalnu urbanu poeziju. U wegovoj pesmi Maåe lepotan. . prazan novåanik. — Mi nismo kowi! — Mi nismo ni psi! Mladiã. koji se izgleda naåitao romana. Kako je on sreãan… Moj wuh. Crveno-crna krv Mefistova. s ÿelucem nepopuwenim od jutros.

pesnik hladno oznaåava nešto što truli. Mavo. åovek. Oo. hajde da se okaåimo kao losos. Tråiš li. Kuc kuc kuc kuc — jesewa kiša udara o baåvu k'o u doboš. Ni glave. Izolovan zid od cigala je mesto s kojim nemam veze. raspada se. krv! 32 33 34 Aki. Staklo.. p Postscriptum Ova dozvola trebalo bi da se izda blanko. 6. 31. pa. tråiš. svako jutro — „Za vreme špica vagoni su prepuni. Prepun je jutarwi voz. bacih ga. 13. åovek. åovek. dubokoj magli je prizor Marsa. Mavo. opet je haos marsovske magle. Proverih novåanik pod svetlom. tråiš. br. molim vas. Svako jutro sunce hladno sja. Krv je. 33 Dai Saito u pesmi Ringišpil koristi se motivom svemira. 20. itd." Oslonio bih se obrazom na nešto hladno da spavam. Mavo. zar ne. a on na stolu tmuran zvuk daje. legao bih na policu za prtqag jutarweg voza drÿavne ÿeleznice. o naborano lice uspavane matere udara cvrka cvråka što peva iza sudopere u kuhiwi. napisanog pola japanskim a pola latiniånim slovima. . Od izlaska sunca ka saobraãajnom špicu — Åovek. ali se posebno izdaje popuwena itd. Slika obrtawa oliåava bezizlaznost i neizvesnost tog vremena: RINGIŠPIL34 U dubokoj. da gledamo po dve dobre ÿene. Istrulele oåi. 6. vozite se u drugo vreme. Shitai maiso kyokasho fukusei. DD. […] U svojoj pesmi Prepis dozvole za sahrawivawe leša Jošio Fukuda (Yoshio Fukuda) sluÿi se grafiåkim efektima i stvara nihilistiåki prizvuk. 6. PRE PIS DO ZVO LE ZA SAH RAW IVAW E LE ŠA Nema nogu. br. br.339 JE SE N 32 Hej. Merigorando.  Doro doro DORO. Primenom onomatopejskog izraza. — onaj debeli grize zlatnike. krv.

„biološki gledano. Ona beše izvor suze kome nikad nije dosta plakati. . Tu se nalazi logika nastajawa etatistiåkog anarhizma i imperijalistiåkog internacionalizma". Sawajuãi to tråao sam. br. On istiåe da su. I u ovoj pesmi prisutno je mešawe slova. U osnovi pesama objavqenih u åasopisu Mavo nalazi se nihilizam u društvu koje je. 7. Na kraju teksta Okada zapisuje: „Na dan strašne nevrastenije". Tråao sam. ili boqševizam. izgubivši jasan kompas. kao da je taj esej iskrivqeno ogledalo u kome se odraÿava patologija vremena. 19. U takvom okruÿewu pesnici hladno oslikavaju åovekove primarne nagone za hranom i seksom. Ideološka nedefinisanost i haotiånost primeãuju se i u eseju Åeÿwa za sirenom o nevremenu. tråao. jun 1925. Mavo. Izraz Namuamidabucu je budistiåka molitva u znaåewu „Amitaba. a ne moÿe da se pokrene — kao ukleta vezanost. avgust 1925. nema teÿišta. odnosno delimiåna upotreba latinice. terorizam. Tråao sam. […] To je tipiåna slika sna: kad se sve ponavqa. iako mu je bio beskrajno blizak. Ringišpil. 5. koja ravnodušno opisuje haotiåno stawe gde je podjednako nemoguãe naãi spokoj i u budizmu i u hrišãanstvu. zapalo u idejnu i versku konfuziju. anarhisti i militaristi plemena istog tipa. U vremenu u kome ÿivi Okamoto vidi „bledu bolest ovog veka — anemiånu nevrasteniju i sterilitet". tvrdeãi da se „racionalnost i iracionalnost u suštini ne razlikuju. Beda je i kapitalistiåka ekonomija na globusu. Glagol nema i imenica beda u originalnom tekstu napisani su latinicom. Jošio Sakata (Yoshio Sakata) objavio je pesmu Ne ostaviti vrata otvorena. egoizam itd. tråao. Kao 35 36 Kaiho genkin.340 Sawajuãi to tråao sam. nihilizam. Svi su qudi budale. koji se odrekao i nihilizma. i time je ostvaren snaÿan vizuelni efekat. br. Mavo. 9. Nema novca. kao da se jedino mogu uzdati u biološku osnovu skrivenu u åovekovom telu. Ko nije zadovoqan neka izvrši harakiri!"36 Ove reåi nas podseãaju na stavove åasopisa C rveno i crno . pomiluj". koji je napisao pesnik Ðun Okamoto. Slikar Tacuo Okada u svom kratkom eseju Likvidacija svesti piše: „Ideologija? Budalo jedna! Što baš ideologija? Sve je ideologija! Nemoj ni da pomisliš da je ideologija anarhizam. Ishiki massatsu ron. a nikako da izaðem iz zida od cigala. NE STAVITI VRATA T O OVO RN EA 35 […] Namuamidabucu + Amin.

postojale razne ideje i umetniåke tendencije. pokret Mavo je tragao za novim horizontom japanske estetike. dok joj se ne ukaÿe jasan pravac daqeg razvoja. (verovatno Kimimaro Jahaši). kao i za pronalaÿewem novog odnosa izmeðu figurativnog i apstraktnog u likovnoj umetnosti. Kao da je znala da opstaje samo dok opisuje haos kao haos. J. 3—7. Murajama u svojim memoarima Seãawe na Mavo beleÿi: „Šestog decembra 1925. Mi smo veã gotovo ubijeni. u kome se kaÿe: „Ko ide korak daqe od svoga vremena."38 Tako se ugasila grupa umetnika koja je opisala patologiju vremena na radikalan naåin. U treãem broju åasopisa Mavo nalazi se tekst Na dan završene korekture treãeg broja. Tada su im prišli Janase. sa potpisom K. bez obzira na to koliko su stvarno bili odašiqaåi novih umetniåkih impulsa prema svetu. a robovi ostaju robovi — sve dok su obuzeti spoqašwim stawem". 7. br. Jabe. Imali su åvrst stav o neophodnosti ravnopravnog ukquåivawa u svetske tokove umetnosti. Nisu nagiwali ni pohvali mašinskoj civilizaciji ni rušewu kulture. . Bessatsu kaisetsu. Mi smo se. koje su jedna za drugom vrtoglavo dospevale u zemqu. pa se raspao kad je osnovano pozorište Napredak (Zenshinza). E femerni åasopisi od Crvenog i crnog do Mavoa Mali åasopisi taåno odraÿavaju stawe u tadašwem japanskom društvu. 37 38 Bofu keihoki eno shibo. uvodio je u društvo i u masu. Mavoistiåki duh naslediãe i umetnici nove likovne tendencije 60-ih godina. u izvornu ÿequ za rušewem i za izgradwom. najistaknutiji rušiteqi. gde su izmešano. Godine 1925. u duhu nihilizma. Tokyo 1991. koji je u sebi imao.341 što se meðusobno ne razlikuju mnogo socijalizam i kapitalizam. On je prvi put neposredno proširio umetnost na ÿivot. 27. Mavo. bez jasnog konteksta. godine osnovan je Savez proleterskih kwiÿevnika Japana. pokretaåe Novog åula. s namerom da ujedini umetniåku i politiåku avangardu. budale veåno ostaju budale. veã su delovali kao optimistiåki pokret koji istovremeno nosi dve dimenzije: destrukciju i konstrukciju.37 Iako su svoj pokret zapoåeli pod uticajem evropske avangarde. U domenu poezije istovremeno su teÿili da izraze ono što je univerzalno kao i ono što je autohtono. pa je tako Mavo neprimetno nestao. pored kwiÿevne. Murajama. taj se najviše muåi. Okamoto i drugi. — Na kraju krajeva. i pozorišnu i likovnu sekciju. pokret Mavo se pribliÿio komunistima. Delujuãi simultano sa svetskim avangardnim pokretima. mavoisti su bili uvereni u svoju izvornost. Wihov radikalizam u izraÿavawu i pomiwawu lepog uticao je na japanske kwiÿevnike Jasunarija Kavabatu i Riãija Jokomicu. 4.

u kojoj je åoveku onemoguãeno da uspostavi odnos sa drugima. Pesnik Hagivara je igrao znaåajnu ulogu u oba ova åasopisa.342 naravno. U oba åasopisa delovali su isti kwiÿevnici — Kjoðiro. veã se vratio u svoje rodno mesto. br. Mavo je od poåetka bio gradski pokret. Od åetvrtog broja åasopis r C veno i crno premešta svoje „poqe dejstva" sa sela u grad. i bile patologije ovog veka. autistiåku tamu. na crvenici presušenog sela! A mi ãemo fabrike. jedino onanija za ono vreme koje. veã su svoje interesovawe usmerili u konstrukciju. mavoisti se nisu zadovoqili destrukcijom. Mavo je bio bogato ilustrovan likovnim prilozima i delovao kao multidisciplinarni umetniåki pokret. Ali period od dve godine. a u åasopisu Mavo nema pomena o selu. angaÿujuãi se u industrijskoj i sliånoj umetnosti tesno povezanoj sa ÿivotom. pokret Mavo je bio otvoren C prema svetu. Kao da su predvideli krajwi domet i raspad wihovog pokreta. koja se u krvi previja ÿeleãi revoluciju i osvetu svim onim sviwama. veã samo izraÿavaju strah ili gnev gomile za koju nema izlaza. Kjoðiro nagiwe idejama Kropotkina i pokušava da naðe svoj daqi put u anarhizmu. Taj izraz asocira na samoãu. razoåarali u svemu što je stvarnost. Svoje nihilistiåko oseãawe nije pokušao da izrazi u leviåarskoj literaturi. Za razliku od Murajame. prema wemu. nihilizam i duboko razoåarawe u civilizaciji koja pretvara åoveka u deo stroja. osim u gorenavedenom programskom tekstu. duh pobune. 39 Mavo. Dok je C rveno i crno bio åasopis skromne opreme i bavio se preteÿno kwiÿevnošãu. preduzeãa i drÿavne ustanove zaredom farbati u crveno!"39 Mavoisti se veoma åesto koriste reåju onanija. 3. odseåenost od društva. Mavoisti su dodali novu kquånu sintagmu narodna masa na dotadašwu gomilu sveta. na našu ÿalost. . koji je rešewe traÿio u aktivnostima Komunistiåke partije. na ðubrištu bednog velegrada. i na kraju su pokazali nameru da pokret razvijaju kao jasno definisanu organizaciju. Nije li nas odrÿala u ÿivotu još jedino gola patwa. Ali Mavo je umro upravo onda kada je pronašao narodnu masu kao kquånu sintagmu. To se vidi u wihovom programskom tekstu objavqenom u posledwem broju. Cuboi i ostali pesnici dadaistiåke tendencije. koji ãe uskoro doãi. u kome se desio veliki zemqotres Kanto. Zajedniåki su za oba åasopisa smela negacija svega konvencionalnog. koja se pojavquje i u åasopisu C rveno i crno . dovodi do temeqne promene u japanskoj avangardnoj umetnosti. Dok je pokret rveno i crno bio zatvoren u okviru Japana. Mavoisti su nasledili pesnike rvenog i crnog u tome što ne traÿe jasan odgovor u bilo kojoj ideoloC giji. ma koliko on bio radikalan u ÿeqi za nasilnim promenama. To bi. Dok su umetnici åasopisa C rveno i crno delovali u duhu protesta i rušewa. ugrušiãe se potamnele krvi. nailazi? […] Burno zaigraj. 5. Posle raspada Mava nije prišao komunistima.

. Na stranicama åasopisa moÿemo naãi nekoliko veoma vaÿnih dela za razvoj moderne srpske kwiÿevnosti: poemu Straÿilovo M. a upotrebqen je grubqi papir. a u dowem delu najpre mesec i godina. zatim naziv grupe MARSIAS — BEOGRAD. Dušan Matiã. åija je širina ista a duÿina znatno veãa. I. Wegov vlasnik je grupa MARSIAS. br. kao i druge male revije. Prva dva broja iz stare serije štampana su kunstdrukom: format je 19 puta 22 santimetra. Crwanskog i wegov prozni tekst Pred Sienom. S. Prvi broj se pojavio januara 1922. i na kraju cena broja. trobroj za jun. Saviã i B. Sekuliã. Na sredini se nalazi kao viweta crteÿ nagog åoveka koji ukršta ruke gledajuãi uvis. Putevi odraÿavaju postepeno pomerawe u srpskoj kwiÿevnosti od prve faze uticaja ranih pokreta evropske avangarde ka uticaju francuskog nadrealistiåkog pokreta. februara ili marta 1922. a u dowem delu nalazi se naziv grupe MARSIAS i godina 1922. koji ãe biti deo åuvenog putopisa Q ubav u Toskani . godine u Beogradu. Nije izlazio redovno.. uredili su Ristiã i Crwanski.. podvuåeno linijom. Uredio ga je Ristiã. U likovnom rešewu naslovne 40 Iako u samom åasopisu nije oznaåen mesec izlaska. a svi elementi su poreðani simetriåno. Na naslovnoj strani je velikim slovima odštampan naslov PUTEVI. a Rastko Petroviã je objavio odlomak znaåajne poeme Vuk. posledwa sveska. Sekretar redakcije tada je bio Marko Ristiã. jul i avgust 1924. Na naslovnoj strani posledwe sveske. Na naslovnoj strani prvog i drugog broja u gorwem delu mawim slovima odštampano je „nova serija". Dušan Timotijeviã i Marko Ristiã. Drugi broj je objavqen novembra 1923. Prvi broj nove serije izašao je oktobra 1923. a ispod velikim slovima PUTEVI. usmerenog ka formirawu nadrealizma.40 koje su uredili Milan Dedinac. verovatno. åija smo imena veã susretali u prvim brojevima Zenita. a mawi podnaslov: Meseåne sveske za umetnost i filosofiju. Krakov i dr. marta 1922. A. a ukquåili su se i Rastko Petroviã. koji ãe kasnije imati kquånu ulogu u prenošewu francuskog nadrealistiåkog iskustva. mogli bismo lako zakquåiti prema Tokinovom tekstu Putevi. što pojaåava utisak zbijenosti. 2. do 1924. 12. Prazna površina je smawena. Format je skoro u obliku kvadra. U posledwoj svesci nalazimo meðu saradnicima pisce kao što su I. štampan je sadrÿaj. U staroj seriji åasopisa meðu saradnicima se pojavquju S. Vinaver. U novoj seriji format je znatno smawen. a drugi. objavqenom u Tribunu. što na nas ostavqa smiren utisak. Andriã. U sredini je veliki redni broj.343 5. što govori da je åasopis pokušao da izaðe iz jednog uskog kwiÿevnog pokreta. Najzad. koji su imali sasvim drugaåiju kwiÿevnu orijentaciju. Posle pauze više od godinu dana pokreãe se nova serija. Lazareviã. Aleksandar Vuåo i dr. Putevi Avangardni åasopis Putevi izlazio je od 1922. koja je okupila prvu i drugu generaciju srpske avangarde.

izdavaåka kuãa. Autori priloga. Izmeðu likovnih priloga i tekstovnog dela ne postoji naroåita tematska povezanost. Pikasa. uglavnom poezija. bili su i liåni prijateqi kwiÿevnika Puteva. dok se u novoj seriji reklamira samo kwiÿara ili izdavaåka kuãa. psihologije itd. za razliku od Zenita ili Mavoa. Za razliku od Zenita i Mavoa. Ali u Putevima spisak je veoma skroman: pored jugoslovenskih åasopisa Misli i Kritika. U Putevima nema mnogo likovnih priloga. Za razliku od drugih avangardnih revija. Nema ni foto-kolaÿa ili drugih eksperimentalnih radova. Aleksiãa u sledeãem broju. Dada-jazz (Zagreb 1922). Na kraju svake sveske stare serije nalazi se reklama. koji su pokušali da formiraju mreÿu svetskih centara avangardne umetnosti. bez konstruktivistiåkih elemenata koje smo nalazili u Zenitu ili u Mavou. koji se zalagao za revoluciju pesniåkog duha. crteÿ Luke Aleksandra Deroka i drvorez S. kao što su Zenit. koje su posebnu paÿwu poklawale likovnim elementima naslovne strane. koja je odraz tadašweg urbanog ÿivota: štamparija. u posledwem trobroju dva crteÿa ÿenskog akta Petra Dobroviãa. a Pikaso je crteÿ poslao poštom liåno R. svetskim kwiÿevnim centrima. pozorišnoj i filmskoj umetno- . Iako su kwiÿevnici Puteva veoma dobro poznavali tadašwe evropske kwiÿevne tendencije. Kolumna H ronika . ali ne i drugih umetniåkih oblasti. Wihov dizajn je klasiåan: slogovi su poreðani na obiåan naåin. kao i u Zenitu i u Mavou. u drugom kao prilog crteÿ P. modna kuãa i sl. istorije umetnosti. savremeni slikari preteÿno postimpresionistiåke i kubistiåke orijentacije. nisu imali posebnu nameru da razviju saradwu sa drugim. koji su bili vaÿni elementi u revijama sa ekspresionistiåkom ili konstruktivistiåkom orijentacijom. nema dramskih tekstova. ali i teorijski tekstovi iz oblasti filozofije. crep od azbesta i portland-cementa. naroåito francuske. Jedino posledwi broj najavquje drame R. Ni u novoj seriji nema ih puno: u prvom broju kao ilustracije dva drvoreza Sretena Stojanoviãa. sadrÿi eseje o likovnoj. što nas podseãa na japanski åasopis C rveno i crno . U novoj seriji ovaj spisak je ukinut. koja se redovno pojavqivala u svakom broju. u drugom crteÿ Jovana Bijeliãa. Putevi su imali krajwi minimalistiåki dizajn.344 strane sve više i više se naglašavala funkcionalnost. koja stvara utisak pune napetosti i dinamiånosti. Ova nam åiwenica govori o wihovom sliånom stavu da radikalno promene duh same kwiÿevnosti. bez ustaqenog ureðivaåkog koncepta. Petroviãu. Mladenoviãa i D. estetike.. ili ona japanska Mavo. karakteristiåno za konstruktivizam. proza i eseji. Stojanoviãa. a nema ni komplementarnog odnosa. Dada tank (Zagreb 1922). Ova umetniåka dela su figurativna: nema nijedno apstraktno. koji nikada nije izašao. pored prikaza kwiÿevnog dela ili nauånog dela. Åasopis ispuwavaju kwiÿevni prilozi. Na kraju sveske u staroj seriji ima spisak imena drugih åasopisa. osiguravajuãe društvo. ima samo jedan iz inostranstva: L'Esprit Nouveau iz Pariza. kafana. U staroj seriji samo su dva: u prvom broju slika Save Šumanoviãa (Dve ÿene).

Wihov program ureðivawa jasno se vidi u tekstu na poleðini korica. što je skoro sve sliåno sa japanskim avangardnim revijama kao što su r C veno i crno i Pesnik sveta. meðutim. 9—12. album. U okviru H ronike . januar 1922. Za eksperimente multimedijskog ukrštawa umetnosti nisu se zanimali kwiÿevnici iz Puteva.345 sti. nigde nije pomenuta arhitektura. i ureðivawe uz maksimalno poštovawe svakog autora. što još izrazitije prikazuje manifest Spomenik putevima Rastka Petroviãa. roman. koji je potpuno mewao naåin ureðivawa od broja do broja. Istina. I. itd. Kada se H setimo. Pristupaåni svim manifestacijama savremene umetnosti koja se kod nas posle rata afirmisala. u drugom broju stare serije Boško Tokin pod pseudonimom Filmus objavquje tekst Umetnost moguãnosti: kinematograf (30). Isto. koji se moÿe smatrati programskim tekstom u kome autor govori o novom duhu umetnosti. PUTE VI zadrÿavaju sebi pravo mewawa i formata i opreme åasopisa […]" Iz ovoga teksta takoðe se vidi šta su kquåni stavovi mladih kwiÿevnika: negirawe prošlosti. napisanom kao obaveštewe za åitaoce: „Ureðivani u najslobodnijem duhu. veã su nastojali da korenito promene kwiÿevne postupke. za razliku od kolumne Makroskop iz Zenita. ali nikada se nije desilo da jedna sveska bude roman.42 41 42 Putevi.41 negativan odnos prema prošlosti jedan je od vaÿnih elemenata pesniåkog duha u prvoj seriji Puteva. za koju se konstruktivizam zanimao. niti je ijedan broj tematski ureðen. mada. Opovrgava se dosadašwe poimawe åasopisa. i mesto uobiåajene jednolikosti mewaãe sa mnogo više slobode sastav svoje sadrÿine — tako ãe jedan broj biti po potrebi antologija. Umesto toga nalazimo tekstove iz oblasti filozofije i psihologije. A uz to ukquåivali su druge nauåne oblasti. Beograd." Zatim se u tekstu istiåe da „Putevi se neãe baviti politikom i socijalnim pitawima". Zato su wihovi tekstovi åesto bili programski. umesto da prikazuje neki savremeni film. analizirajuãi karakteristiåne kinematografske postupke. Putevi ãe smelo voditi najnovijim vidicima. nepripadawe nekim odreðenim pravcima ili školama. japanskog åasopisa Mavo. . ovaj åasopis ne namerava da prati najnovije dogaðaje u umetniåkom ÿivotu. U vezi s tom gipkošãu sadrÿine. PUTE VI neãe zastupati nikakav odreðeni pravac ni školu. åasopis nema odreðene kolumne osim ronike . Na kraju se dodaje sledeãe: „Putevi ãe uvesti nov naåin ureðivawa. posebno psihologiju. åini nam se da promena ureðivaåkog principa Puteva i nije tako radikalna. br. 1. H ronika je bila otvoren prostor u kome pisci slobodno raspravqaju o pojavama tadašweg kulturnog ÿivota sa svoga ugla. 3. negirajuãi laÿnu tradiciju […]. antologija ili album. isticawe slobodnog duha. Na primer. meðutim. Kao što nam govore i Vinaverovi stihovi „Mi smo u prevlasti" iz pesme Prolazi.

Isto. . Putevi sadrÿe i druge programske tekstove. Mišiã. Isto.45 Svemir. Isto.47 Motivi vezani za kriminalitet (Tamnica). upotrebqavajuãi pri tome geografska i liåna imena koja upuãuju na Prvi svetski rat (Kosovo. 11. Isto.50 motivi qudi izopaåenog ponašawa („pijanica". 1. smeštajuãi srpsku modernu kwiÿevnost u istorijski kontekst. zbog åega se pesnik morao braniti. Isto. 10. Petroviã negira graðanski moral i ismejava zvaniåne institucije kao što su drÿava i vojska.). 12. / Ah. u kome autor istiåe vaÿnost okretawa prema buduãnosti."44 Neki motivi u Spomeniku putevima imaju tipološku srodnost sa onima u japanskom avangardnom pesništvu. ironizuje zapadnu hrišãansku civilizaciju i kulturu. Prema Izjavi Rastka Petroviãa. ali. Isto. 18—21. U prvom broju stare serije nalazimo Širim horizontima53 Svetislava Stefanoviãa. br. u åudnom šumu gube se brodovi. Koristi se pesniåkim postupcima karakteristiånim za avangardu — mešawem stiha i proze. Slika Isusa je erotizovana: „Naš Hrist sad u vrtu / Okrugao i crn od mahovine / — Muški mu znak dopire do kolena. Isto. Makedonija. objavqenoj u sledeãem broju na prvoj strani. I motiv bogohuqewa. I. punog zamora i nagoveštaja smrti. 10. Isto. I."52 Opisujuãi Hrista kao crnca. Sunce i Kosmos. 4—5. grafiåkim efektima i kalamburima pomoãu homonima. Isto. Putevi. Isto.46 kao i motive iz oblasti matematiåkih nauka („zakon Wutnov ili Ajnštajnov!"). Albanija.). 11.49 motivi mašine („aeroplan i automobil"). i na tadašwe politiåke i društveno stawe u tek formiranoj Jugoslaviji. s druge strane. br. Putevi. od osloboðewa od Turaka do savremenog stawa. saznajemo da je Srpska pravoslavna crkva oštro reagovala na takvo prikazivawe Isusa. Dušan Matiã objavio je u prvom i drugom broju tekst Istina kao konstrukcija.51 koje smo åesto sretali u Kjoðiroovoj zbirci Smrtna presuda — svi oni saåiwavaju otuðenu sliku gradskog ÿivota.54 u kome istiåe višedimenzionalnost i relativnost isti43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 Isto. jer je „samo u znaåewu Boÿanstva i moãi". 10—11.43 „Oni ÿude šumu. 2.346 Parodirawem i ironizacijom R. 12.48 motivi telesne qubavi („qubqewe" i „dojke i gola ÿena"). 11. kao u ova dva primera: „Sa belim prugama / Ah prugama nekim dolaze vozovi". 11. tipiåne za efemerne åasopise. „skitnica" i dr. Kosmološke motive prisutne u Šinkiãijevim avangardnim pesmama nalazimo i ovde. 11. 20—24. primeãujemo kod Rastka Petroviãa. Putnik itd. prisutan u Kjoðiroovoj poeziji iz ranije faze. istiåuãi da Hrist ima samo „artistiåku vrednost".

29—32. 3—4—5. 58 Putevi. svi 'mladi' urednici". koji ima konzervativnu koncepciju. 59 Isto. 6. 5. avgust 1925. u okviru prikaza. ironiåno se kritikuje Srpski kwiÿevni glasnik. 1. a istiåe se posleratno.62 u kome autor Branko Lazareviã iz starije generacije smatra da su tri najviše vrednosti iz naše istorije narodne pesme. I. 1. ismejan glavni urednik Srpskog kwiÿevnog glasnika B. 39—48. 30—31. Posle ovoga broja kwiÿevnici Puteva. 4. u kome se vreða starija generacija reåima: „Urlaju krezubim ustima. 7).57 I u drugom broju prve serije jasno se vidi negirawe tradicije. U Vinaverovom tekstu Dante58 oseãa se negativan odnos prema sredwem veku.55 koji je Milan Dedinac objavio u okviru r Honike . Wegoš i Meštroviã. koji smo åesto nalazili u japanskoj avangardnoj poeziji. a na kraju ovoga broja. 31. parodirawem i ironizacijom. oktobar 1923. Lazareviã. a ne ono što je stvoreno" (Sv. nalazimo u izrazu anemiåne tradicije.347 ne zbog interaktivne veze izmeðu duha i stvarnosti. 5 i br."56 Citirajuãi da je „nama ciq stvarawe. U novoj seriji. javqa se i teÿwa ka nadrealizmu. br. II. 61 Shidan yo daikonran shitamae (Neka nastaje haos u krugovima pesnika!). sam naziv teksta Raskrsnica uzet je od istoimenog åasopisa sa socijalistiåkom orijentacijom. br. Sliåan pristup prema drugim revijama sa klasiånom koncepcijom nalazimo i u japanskim avangardnim åasopisima: japanski pesnik Ken Hašizume (Ken Hashizume) u åasopisu Svetskom pesniku vreða åasopis Japanski pesnik. poåiwu da istraÿuju åovekov unutarwi svet ili da izraÿavaju ovaj svet sa ugla unutarweg sveta. U tekstu Raskrsnica. u åasopisu Sekai shijin. Vinaver). 31. nazvavši ga „drÿavnim glasnikom" („kampo"). preneti iz francuskog åasopisa Littérature (Nove serije. br. smatrajuãi matematiåku istinu apstraktnom. Prikaz Dnevnik o Åarnojeviãu od Miloša C rwanskog . Beograd. Naime. objavqenom u prvom broju (str. Isto. umesto da se bave negirawem prošlosti ili tradicije. Dedinac odluåno negira prošlost i tradiciju. 60 Putevi. što se vidi pri kraju prvog broja: objavqen je ålanak pod naslovom Delovi iz Andre Bretona. meðutim. 28—29. II. 21. što oåigledno nije u skladu sa koncepcijom Puteva. 1924. br. ima programskih elemenata avangardne kwiÿevnosti. 5). br. Beograd. Iako su to citati od francuskog nadrealista Bretona. 57 Isto.59 Tradicija se negira i u novoj seriji.60 ironiåno je prikazan. Motiv anemije. što se vidi u sledeãem: „Nova umetnost je nerazumqiva svima koji su protråali zatvorenih oåiju i slepi kroz naše prolazne varoši. br.61 U posledwem broju nove serije objavqen je esej Naše najviše vrednosti. juni-juli-avgust. Tokyo. I. sa potpisom Marsias. br. Ali shvatiãemo nameru redakcije kad budemo proåitali mali tekst posle Lazareviãevog eseja: ismejava se predratno kome pripada B. ovde su zabelePutevi. 62 Putevi. 55 56 . Popoviã.

Najpre Matiãev veã pomenuti tekst Bitka oko zida. a naglašena je relativnost odnosa izmeðu reåi i smisla. javqa se i motiv afazije. Rastko Petroviã i drugi: poezija je shvaãena kao snaga koja proizlazi iz ÿivota åoveka. što je jedan od kquånih stavova wegove poetike. svakako.68 pored motiva sna i motiva qubavnog nagona. jer se ponavqawem istiåu bitni stavovi kao u kwiÿevnom manifestu. br. 16. novembar 1923. god. Teÿwa koja vodi ka nadrealizmu ovim postaje sve jasnija: poezija je shvaãena kao izraz stvarnog ÿivota.348 ÿene sve bitne kwiÿevne ideje koje ãe prihvatiti Dušan Matiã. iako je najavqen veã u prvom broju Nove serije Puteva.65 koji se sastoji od tri kratka citata. II. V. a istiåe se relativnost naše realnosti. Misao. 1. znaåajan za recepciju nadrealizma u srpskoj kwiÿevnosti: u wemu autor saÿeto daje objašwewe osnovnih pojmova Frojdove psihoanalize kao što su svest. 49—64. 21. Zato. 65 Isto. XII. 69 Up. 1). objavqen u istom broju u H ronici (30—31). što je veoma rano za nadrealistiåku tendenciju u srpskoj kwiÿevnosti: åak i pre nego što je objavqen Bretonov nadrealistiåki manifest (oktobra 1924). Za treãi citat navodi se kao da je uzet iz treãeg broja Puteva. a drugi je odlomak iz takoðe pomenutog Matiãevog Neka bude voqa tvoja (Nova serija. za vreme izlaska drugog broja Puteva. nagon i cenzura. Beograd. A u proznom tekstu Rastka Petroviãa Reåi i sila razviãa. mogli bismo reãi. Rastko Petroviã. skriva izvor citata — moÿemo smatrati programskim. psihijatrija pre pripada istoriji literature. II. 63 64 . koji simboliše relativnost znaåewa reåi. ovaj kolaÿirani tekst ima znaåaj manifesta nove serije Puteva. 2. 68 Isto. 16. ogromnije. br. dolazi do izraÿaja tesna idejna povezanost sa Bretonovim kwiÿevnim programom. 67 Putevi. 31. 93—101. br.66 Ova åiwenica potvrðuje da je Krv razuma veã napisan 1923. sveska 82 (kw. 2). Ovaj ålanak — koji ima igrovnost zagonetke. Matiãev drugi teorijski tekst O rojdovoj psihoanalizi F . Prvi citat je iz veã pomenutog Bretonovog teksta (Nova serija. br. objavqenom u drugom broju nove serije (24—26). nepodnošqivije. koji ãe biti objavqen tek u åetvrtom broju åasopisa Svedoåanstva. U wemu se Matiã bavi odnosom sna i jave.67 objavqen u posledwem broju. izmeðu ostalog se kaÿe: „Ipak sam pomišqao da je ÿivot drugo nešto. 66 Putevi. br. decembra 1924."64 Zatim sledi ålanak Poezija kroz ÿivot u lepotu. ali je uzet iz nadrealistiåkog teksta Krv razuma. br. U Matiãevom eseju Neka bude voqa tvoja. H elioterapija afazije . podsvest. maj 1923. II. mada su naznaåeni samo brojevi odakle su ih uzeli. 26. 3—4—5. Isto."63 U tome.69 Putevi. Pri tome istiåe åvrstu vezu kwiÿevnosti i Frojdove ideje: „Tako posmatrana. Nadrealistiåki elementi primeãuju se i u programskim tekstovima. oktobra 1923. 2). 31—32.

Broj se završava Ristiãevom pesmom Za devojaåki blagoslov. poema Straÿilovo76 Miloša Crwanskog nagoveštava novu tendenciju pesniåkoga duha u Putevima. ali sa ekspresionistiåkom teÿwom. naroåito u metaforiånom poreðewu. ali je zato melodija napetija. 126. Putevi. 3—4—5. åije su teme tuga i samoãa. Ovu reå autor upotrebqava pogrešno. Putevi. Pesnik u celoj poemi oponira smrt i ÿivot. Skoro sve pesme su u slobodnom stihu. nije toliko naglašeno mešawe stiha i proze što je bilo karakteristiåno za Zenit. br.71 krv hrani ih i sve se vrednosti ÿivota vezuju. 1. koju je nazvao sumatraizmom. II. pojavquju crnkiwa i Eskim: autor ih istiåe kao suprotnost. 23. Putevi. Putevi. nalazili smo u Kjoðiroovoj zbirci Smrtna presuda. I. postojawe i nepostojawe. br. koji se krije iza vidqivog sveta. br. Avangardnost se primeãuje na dubinskom jeziåkom planu. vezani stih. kao što se to vidi u pesmama Aleksandra Vuåa Uzorci78 i Sad siroti. i pri tom još jednom potvrðuje novu nadrealistiåku orijentaciju. Isto. br. koja je jedna od opsesivnih tema. Daleko je mawe pesama u kojima se pesnik koristi grafiåkim efektima. Tekst se završava ponavqawem reåi qubav. kquåna reå nadrealizma: „Misli su na dnu naše nesvesti. Motive iz gradskog ÿivota. poåeo da traga za nevidqivim svetom. Visoki jablan75 Tina Ujeviãa strofiåna je pesma. Isto. Isto. 3—9. 1. Prvi broj nove serije na samom poåetku objavquje odlomak pesme Milana Dedinca Zorilo i Loritja. . Najzad. neoåekivanim vezama". S treãe strane. I. Koristeãi se postupkom izolacije. Putevi. kao znak negacije evropske civilizacije.349 Posledwi tekst Za Puteve70 i daqe zadrÿava negirawe tradicije i prošlosti kao program. 16. U wima se pojavquje lik lopova koji krade nebo. koja je pre toga bila zaokupqena otuðewem gradskog åoveka. II. Zato je u woj veoma labava logiåka veza meðu stihovima. ali su åesto strofiåne. Što se poezije tiåe. 19. zaviåaj i tuðinu. 122—127. u znaåewu 'podsvest'. on je dobio reåenicu åiji su delovi labavije logiåki povezani. 7—8. 2. u novoj seriji åasopisa okreãe se unutrašwem åovekovom svetu: oseãawa postaju bitna kwiÿevna tema. br. Drugi pesnik — Ranko Mladenoviã u Noãnoj panici74 ukquåuje kosmiåki prostor.77 koja se moÿe uvrstiti meðu prve automatske tekstove. i imaginarni prostor. A u Dedinåevoj se pesmi. br. što je uåinio i Rastko Petroviã u manifestu Putevi. što ãe naslediti åasopis Svedoåanstva.72 I kwiÿevni prilozi odraÿavaju lagano pomerawe pesniåkog duha Puteva. II. 22—23. što je karakteristiåno za avangardu. u pesništvu. 2. U novoj seriji. 3—4—5. ispuwenog napetostima. osim toga. 22—23. II. Poezija. Tu se nalazi i reåenica u kojoj se istiåe podsvest. str. On je u skladu sa svojom teorijom. pun mirisa benzina.79 qud70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 Putevi. U pesmi Milana Dedinca Vartolomejska noã73 ukršta se stvarni prostor iz urbane sredine. odnosno 'nesvesno'.

1. kao melodija. […] Stih je naša zanesena igraåica. što je karakteristiåno za avangardnu prozu. Tipološku sliånost nalazimo u japanskim mavoistiåkim prozama kao što su Izazov88 i Stanica i mrtav miš. 83 Isto. II. septembra 1923. Ristiã gradi apstraktni misaoni prostor. br. U Saputniku S. i ova pesma napisana je povodom velikog zemqotresa Kanto koji je pogodio glavni grad Japana 1. na primer u pesmi Dolina. 2. što potpuno uništava prošlost. Opisujuãi zemqotres kao „kataklizmu sa osmehom åoveka". Kao što smo videli u Šinkiãijevom dadaistiåkom romanu Dada. 24—28. on sam otkriva svoje tajne. slobodan. Krakova opisuju se putnici koji putuju nestvarnim prostorima i gradi se nihilistiåka slika raspadawa tela.81 U odlomku koji je naslovqen Još godine 1920. br. Up. iz verzije objavqene u Srpskom kwiÿevnom glasniku. „Chosen". dok se u Kulunxiãevoj priåi Ideja doktora E lelktra istiåe stav da je napredak nauke doneo nesreãu åoveåanstvu. I prozni tekstovi su se mewali od stare do nove serije. zemqa kao simbol matere. maglovita i liåna. 3—4—5. što ih pribliÿava dramskom tekstu. I. br.85 u drugom Ideja doktora E lektra 86 Josipa Kulunxiãa i Praštawe87 Marka Ristiãa.89 koje sadrÿe mnoge elemente dramskog teksta. 10—13. 2. 111. Obe priåe tematski spadaju u nauånu fantastiku. u tim prozama se nalazi puno dijaloga. Kao što smo veã videli u Zenitu. U lirici to nešto znaåi. 1920. Oslobodili smo jezik od banalnih okova i slušamo ga kako nam. 27—29. ponovo je aktuelan u procesu pomerawa poezije ka nadrealizmu: ka duhovnom i metafiziåkom svetu. br. Beograd 1993. 88 Michiano Takamizawa. tom I. Mavo. Mavo. 2. „Teishaba to shinda nezumi". Ovde pesnik u snaÿnom doÿivqaju povezuje kosmiåke predstave iz slovenske mitologije sa frojdovskim motivima: sunce kao simbol oca. SKG. 80 81 . N. sliåno i Kjoðiroovoj poeziji u postavangardnoj fazi. što nas podseãa na japansku priåu Brilijant (Buririanto) Isto. vuk kao simbol wihovog sina.350 ska oseãawa se izraÿavaju opisom predela u prirodi."83 Ovaj tekst.82 autor istiåe sledeãe: „Davno je Bergson odelio psihološko vreme od fiziåkog. koji sadrÿi ekspresionistiåke elemente. 84 Putevi. br. 87 Isto. S. br. 288—293 i 629—633. koji se stvara posle katastrofe. I. 15—18. II. U prvom broju Saputnik Stanislava Krakova. na poleðini korica. Naroåito je vaÿna pesma u novoj seriji Vuk80 Rastka Petroviãa. 110—112. 14—16. 32. Meðu prilozima jedino u Ristiãevoj pesmi Labud ili zemqotres u Japanu84 nalazimo japanski motiv. 89 Tastuo Okada. 265—270. on svoju ekstazu pretvara u gore pokrete. U staroj seriji istiåe se mešawe stiha i proze. Zato je naša metrika spiritualna. U posledwem broju preštampan je odlomak iz manifesta Miloša Crwanskog O bjašwewe ' Sumatre' . Dela Miloša C rwanskog . 85 Putevi. 82 Putevi. 86 Putevi. 6.

raðawa ÿivota i dr. što je srodno tekstu bez naslova Miãinaoa Takamija (Michinao Takami) iz Mava. 1. koji odraÿava napeto oseãawe: u reåenicama se åesto samo reðaju imenice. Mavo. Ima i motiva kosti i leševa. Dok Kjoðiro svoju pesmu Ponoã95 završava stihom: „Ponoãni åasovnik igra". Putevi. Isto.91 U Krakovqevoj prozi primewuje se niz kwiÿevnih postupaka karakteristiånih za avangardu: razgraðivawe sintakse. s kojim ima veoma tesnu tematsku povezanost. 24—25.90 mada woj nedostaju povezani siÿejni tok i jasna misaonost. 28. 49—64. 70—82. 42. Petroviãeva proza Reåi sila razviãa! napisana je kao programski tekst za veã pomenutu pesmu Vuk. Ova priåa. U novoj seriji Marko Ristiã u prozi Bezgrešno zaåeãe. 6. br. koji smo nalazili i kod Šinkiãija i Ãuje. Putevi. što je tipiåno za vreme avangarde. . br. br. Mavo. što odraÿava otuðenost åoveka."92 U tekstu se nalaze i smeliji oblici personifikacije („Sa sivih zidova kuãa slivala se tuga").351 iz åasopisa Mavo. smewuje realni i imaginarni prostor. ponekad samo sa rednim brojem. I. br. bez predikacije. 1. majka i sin) paralelno pomera sa kretawem nebeskih tela (Sunce. 8—10. A dva teksta Reåi i sila razviãa! 98 Rastka Petroviãa i Pred Sijenom99 Miloša Crwanskog najboqe pokazuju suštinsku promenu poetike ovog åasopisa. Ipak. 26. br.93 kao i metonimije („autobusi vuku ÿivot"). niti se ismejava stvarni svet. 3—4—5. Shikei senkoku. 28. odnosno sluÿewe eliptiånim reåenicama. Isto. br. izgleda da je neko umro. 57. I. likovi su bez vlastitih imena. Isto. o kojoj se porodiåni odnos (otac. a zapaÿa se jaka intuitivnost i asocijativnost."96 Kao što smo to åesto susretali u Zenitu i u Mavu. da bi se pronašao odgovor na iskonska pitawa: šta je åovekov greh. Putevi. åega je bilo u wegovom manifestu u staroj seriji åasopisa. Isto. kada se isti predikat odnosi na dva subjekta.100 Nema više ni parodirawa ili ironizacije. Zemqa i vasiona). 1. Kyojiro Hagiwara. 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 Kenkichi Hashimoto. Putevi. 25. 7. Ristiãeva proza Praštawe parodijski je tekst koji se bavi ÿivotom savremenika kwiÿevnika. Karakteristiåno je i to što se upotrebqava zeugma. II. nagon qubavi. jednom u pravom i drugi put u prenesenom znaåewu: „Po bulevarima je pevalo drveãe i neka grupa pijanih invalida. bez predikacije. I. koji je ispuwen slutwom smrti. Razbijawem sintakse postiÿe se ubrzani ritam. na kraju Krakovqeve proze nalazimo sledeãu sliku: „Skazaqka je uvek umorno visila kao maå pobeðenog. 27.97 pomerajuãi taåku gledišta. Shin'ya. prepliãe elemente iz slovenske mitologije i frojdizma.94 Nailazimo i na motiv åasovnika. što su rado åinili i japanski avangardni pesnici.

a likovi su svi iz porodiånog okruÿewa. Senzacijom. ruralno i urbano. kao što je na primer: „Po zemqi donesenoj iz Galileje anemone i ruÿe. podseãa nas na temu reinkarnacije. siromaštvo i bogatstvo. prizor iz prošlog vremena kao autorovo liåno ili istorijsko (u istoriji zabeleÿeno) seãawe koje se javqa u wegovim mislima. Rastko Petroviã je rekonstruisao unutarwu stvarnost qudskog postojawa. kontrastom i suprotnošãu: katoliåanstvo i pravoslavqe.352 Prostor i likovi nisu opisani konkretnim slikama. Isto. sveto i svetovno. Isto. izgleda."104 I u ovom tekstu Crwanski postupkom izolacije razvija sintaksu. a u wemu se gradi transcendentalna slika. . br. Mewa se sloÿena taåka gledišta: od sina na oca i obrnuto. Umesto motiva iz gradskog ÿivota sada motivi iz prirode oblikuju sliku åovekove sudbine. opis dobija na åulnoj konkretnosti. Šinkiãijev roman Dada takoðe sadrÿi frojdovske elemente. åovek i ÿena. 3—4—5. ukrštawe åoveka i ÿivotiwe. a kretawe nebeskog tela postaje paralelna slika sa raðawem i umirawem qudskog biãa. hrišãanstvo i islam. tuðina i zaviåaj. Miris benzina i miris kiše zajedno se javqaju da bi se oponiralo veštaåko i prirodno. ostavqeno åitaoåevoj uobraziqi. […] Pre šesto stoleãa izgledala je kao škoqka. koje sluša ova nebesa.101 Sa stvarnim prostorom i sadašwim vremenom prepliãe se pejzaÿ iz dalekih krajeva. mladi i stari. Koristi se oponirawem. 81. uvodeãi „åetvrto lice jednine".103 „Åinila se kao uvo. Meðutim. U drugoj seriji Miloš Crwanski objavquje putopis Pred Sienom. Isto. nad nama. I u ovom tekstu izrazita je teÿwa ka metafiziåkom. 81."102 Neretko se javqaju metaforiåko poreðewe disparatnih slika i personifikacije kao postupci oåuðewa: „Siena plovi u susret mesecu […]". I Šinkiãi se koristi pomerawem taåke gledišta. koji ãe biti drugo poglavqe Q ubavi u Toskani (Beograd 1930). Magare što riåe kontrastira se sa slikom automobila koji vozi sa stanice. religija i komunizam. umesto kosmoloških i mitoloških motiva koje smo primetili u Petroviãevoj prozi: prostor i vreme u Šinkiãijevom romanu imaju daleko viši stepen konkretnosti. koja u stvari ne pripada svetu po kome se autor fiziåki kreãe. 82. Animistiåki elementi. Otkrivajuãi polisemiånost naše istine i slojevitost našeg stvarnog ÿivota. što se spuštaju u masline. prva verzija prvog dela teksta Siena. što na åitaoce ostavqa snaÿan utisak. kao lokve krvi. kojom se rado bavio Šinkiãi Takahaši u postdadaistiåkoj fazi. II. Šinkiãijev roman ima više autobiografskih elemenata iz svoga sopstvenog iskustva ludila. 70. da bi se što više 101 102 103 104 Putevi. što je. stoga nema toliko metafiziåkih ili imaginarnih elemenata koji postoje samo u Reåi i sili razviãa!. Siÿejni tok prati gotovo hronološki autorovo putovawe. u kojoj je hladno talasawe. posebno aktivirawem åula mirisa i vida (naroåito se upotrebqavaju boje). Opisom prirode stvara se duhovni pejzaÿ.

1. nevidqiv svet. kao i fragmente ili kraãe stvari od Apolinera. uz tekst u kome se vidi novi ureðivaåki prinicip: „PUTEVI donosiãe od sada vaÿnija kraãa dela svetske kwiÿevnosti. 13. Sandrara. u prozi Pred Sienom pesniåki subjekat ja ne uåestvuje u siÿejnom toku. meðutim. koji ãe imati kquånu ulogu u nadrealistiåkom pokretu. nalazimo Malarmeovu pesmu Izvina. 16. Xemsa Xojsa. dakle preteÿno francuskih avangardnih pisaca. neãe pojaviti najavqeni prevodi. metaforiåno poreðewe udaqenih slika i dr. što se iza wega krije. Isto. nevidqivo. iznad vidqivog. Dok se u japanskom romanu taåka gledišta vezuje za pesniåki subjekat ja. pored onih veã pomenutih citata od A. Crwanski na putu po Italiji ima za ciq da otkrije onaj drugi. Švitersa. dok u drugom broju u H ronici nalazimo prikaz kwige Emila Majersona i vest o smrti francuskog filozofa Emila Butrua. mada se.. dok su Sinkiãijevi postupci empirijski. prevodna kwiÿevnost odigrava bitnu ulogu. II. koji se bave doÿivqajima u tuðini. vrlo je malo prevedenih tekstova. 73. U prvom broju jedva nalazimo samo citate od B. osim Ÿidovog teksta. Augusta Štrama. Elijara. 73. Matiã. ali wihovo iskustvo u inostranstvu nije zabeleÿeno u obliku putopisa u åasopisima. kao na primer Murajama. Putevi. U staroj seriji. br. Bretona. pesme Maksa Ÿakoba. Meðu avangardnim pesnicima ima nekoliko onih koji su boravili u Evropi. a veåno […]. U novoj seriji. kao posmatraå koji ne pripada prostoru što se opisuje: sa distancom beleÿi pojave kao stranac. analitiåki.353 pribliÿio onoj sloÿenoj slojevitosti sveta: „Ima ih bledih i srebrnih. zelenih i pomodrelih. mada su neki postupci zajedniåki: aktivirawe åula. I. . koji i sƒm uåestvuje u siÿeu o neprikladnom i izopaåenom ponašawu u društvu. kao što piše: „Ÿivot je blagost i ono. koju je napisao D. Crwanskog su. Šinkiãi to postiÿe mešawem stihova i proze. br. Na kraju prvog broja objavqen je citat programskog teksta od predstavnika francuskog nadrealizma Ÿorÿa Rimbon Desewa."106 Tragao je za onim duhovnim svetom. 13. Jedan od retkih putopisa za vreme avangarde jeste Šinkiãijev autobiografski roman Dada. Putevi. mogli bismo reãi. meðutim."108 Najavili su prevode Stranice iz Lakfadijevog dnevnika Andrea Ÿida. 1. Majakovskog itd. golubijski plavih i rumenih kao vino. U prvom broju. Isto."105 U japanskim malim revijama.109 105 106 107 108 109 Isto. Resela u Matiãevom tekstu Istina kao konstrukcija.107 povodom dvadesetogodišwice pesnikove smrti. I prevodi u Putevima jasno pokazuju smewivawe wihove kwiÿevne tendencije. takvih putopisa skoro nigde nema. Dok Crwanski pribliÿava svoj prozni tekst poeziji postupkom izolacije. iako su skoro svi saradnici odliåni poznavaoci stranih jezika.

3—4—5. na samom poåetku donosi najavqeni odlomak iz Ÿidovog tada još neobjavqenog romana Les Faux Monnayeurs. Skoro su sva dela sa francuskog vezana za nadrealizam. Izmeðu ostalog. koji veã nagoveštava egzistencijalistiåku tendenciju. u kome se predstavqa rad beåkog istoriåara umetnosti Jozefa Stÿigovskog. koji negira evrocentrizam. br. II. prevodi su uglavnom sa francuskog. mada prestankom ove revije ovaj plan nije ostvaren. Kao opozicija prema zapadnoj civilizaciji javqa se afriåka kultura. II. Malarme u prevodu Rastka Petroviãa. Putevi. Isidora Dikasa Kont de Lotreamona. karakteristiåne za nadrealizam: „Svaka pesma je jedna strana cele slike. Petkoviãa. u celini završen tek 1925. na primer. i pesme Persija B." „Stvarnost pesme je zavisna od teÿwe pesnikove duše ka stvarnome. zatim s engleskog. Za izbor i prevoðewe imali su vaÿnu ulogu Matiã."110 Ovaj broj najavquje engleskog metafiziåara Xona Dana. fotografija jednog od wenih mnogobrojnih izgleda. br. Xemsa Xojsa. kao i zakquåak Bergsonov o Ajnštajnu. Odlomak je prenet iz francuskog åasopisa Littérature (br. Spenserovog Epitamiona. . a meðu savremenicima Pjer Reverdi i Luj Aragon. 1792—1822) u prevodu Anice Saviã. autor ålanka istiåe slede110 111 112 Putevi. autor primeãuje u ruskoj muzici „azijski tople" pevaåe i igraåe. Ristiã i Petroviã. najvaÿniji ålanak u kome se pomiwe azijska kultura jeste Razvoj umetnosti u novoj svetlosti112 dr Vlad. R. Ima i pesama francuskih autora: kao „preci" nadrealizma izabrani su A. u tekstu Crwanskog Bivše kulise. pod naslovom Stranica iz Lafkadijevog dnevnika. a ima samo nekoliko koja se tiåu imaÿizma. nalazimo sledeãe stavove. prevedeni su odlomci wegovih programskih tekstova. U Putevima nema skoro nigde ålanaka koji sadrÿe motive vezane za Japan ili za Istok. Kada se setimo da je Ÿidov roman Les Faux Monnayeurs.354 Drugi broj nove serije. 115. koji je uticao na imaÿiste. 11). Kao što se vidi. 3—4—5. Uz kratko objašwewe o Reverdiju. koji izlazi novembra 1923. Meðutim. 35—38. åije je pesme preveo Marko Ristiã „iz najnovijeg broja åasopisa L'oeuf dur. kao što smo to videli u manifestu Rastka Petroviãa. moÿe se reãi da se prevod na srpski veoma brzo pojavio. drugi jezici nisu zastupqeni. Dok je za zenitiste prevodna kwiÿevnost znaåila razmenu sa svetskim centrima avangardne umetnosti. kwiÿevnici Puteva birali su dela prema svom kwiÿevnom programu. Isto. što ãe naslediti i revija Svedoåanstva. Rembo i S. osim veã pomenute Ristiãeve pesme.111 što moÿe svedoåiti da je Crwanski osetio neku bliskost prema Aziji preko Rusije. 121. koja je na Istoku doprinela i obrazovawu japanske umetnosti. Šelija (Percy Bysshe Shelley. koji nam deluju kao neka vrsta manifesta. u kojima. objavquje iz savremene ameriåke kwiÿevnosti pesme Amija Lovela (Amy Lowell) i Alfreda Krejmborga (Alfred Kreymborg) u prevodu Isidore Sekuliã. Mada u posledwem broju. Trobroj koji je izašao leta 1924. Brauninga. ukazujuãi na åiwenicu da je centar umetniåkog pokreta bio nekada Mesopotamija.

koji je u prvoj fazi naglašavao negirawe tradicije i zvaniånog autoriteta. kao što smo videli kod M. u opštem razvoju umetnosti niti se moÿe zamisliti bez veze sa Azijom (Evrazija) i Afrikom (Evrafrika). koji zapoåiwe oslobaðawem srpskog naroda. ima i proznih tekstova: izmeðu poezije i proze postoji åvrsta veza po motivima. 127. kwiÿevnici Puteva su naš svet posmatrali u istorijskom i geopolitiåkom kontekstu."113 Stÿigovski naglašava pomerqivost središta kulture i civilizacije: u tom kontekstu u Evropi se raðalo interesovawe za vanevropske kulture. temama i kwiÿevnim postupcima. Petroviãa. 36. u japanskim avangardnim åasopisima veoma su retki prozni tekstovi. Videli smo u manifestu Spomenik putevima Rastka Petroviãa da je istaknuto nekoliko geografskih i liånih imena. 1. Prvo. u revijama C rveno i crno i Pesnik sveta kwiÿevni prilozi 113 114 115 Isto. što je tipiåno za avangardu. u drugoj fazi svoje interesovawe preusmerava od spoqnog ka unutarwem svetu. Meðutim. Wegovo pomerawe ka metafiziåkom. japanska avangarda potpuno gubi interaktivnu vezu sa vremenom u kome se ona raða. koji ãe oni sami pokrenuti. ne sadrÿi takve geopolitiåke ili istorijske elemente. 4—6. onih dela savremenog sveta u kojima leÿi ma kakva moguãnost plodnosti…"114 Mladi pesnici Puteva nastaviãe da pronalaze puteve kwiÿevne umetnosti koji je vode u stvarni ÿivot u åasopisu Svedoåanstva. Isto. Crwanskog i R. a Stanislav Stefanoviã u svom eseju Širim horizontima115 avangardni pokret smešta u širok istorijski kontekst. nijedan manifest meðu objavqenima u japanskim malim revijama kao što su Pesnik sveta. prekinuta je veza sa duhovnom prošlošãu. što konkretno znaåi kulture Azije i Afrike. odraz je procesa sazrevawa same srpske avangardne kwiÿevnosti. br. koji u avangardnu poeziju unosi ono iskonsko. primeãuje se nekoliko zajedniåkih ili dodirnih taåaka. i kritiåki odnos prema vlastima i samom društvu. Pri kraju posledweg broja Marko Ristiã piše sledeãe: „PUTEVI moraju kod nas da predstavqaju minijaturu. . Kada se poredi åasopis Putevi sa japanskim avangardnim åasopisima. Iako u Putevima najviše ima priloga iz poezije. åini se. Na taj naåin. što smo videli kod R. ali istovremeno i zbir. parodirawem i ironizirawem. Åasopis Putevi. Ovaj kratak tekst dobro prikazuje duhovnu klimu Puteva. niti sama po sebi predstavqa jednu celinu. moÿe se reãi. Putevi. Petroviãa. Meðutim.355 ãe: „Evropa. Na primer. sintezu. a sve one istiåu relativnost našeg stvarnog ÿivota. koja se raðala pod uticajem Ajnštajnove teorije relativiteta. C rveno i crno. Ne vidimo ni teÿwu ka neomitologizmu. Druga razlika nalazi se na ÿanrovskom planu. kao što je negirawe prošlosti ili kwiÿevne tradicije. Mavo i dr. Frojdove psihoanalize i Bergsonove ideje o vremenu. I. Ali ima i bitnih razlika.

u Beogradu. koji je tada prestao da izlazi. pre svega. marta 1925. Petroviã. Na naslovnoj strani svakoga broja paralelno je povuåeno 12 dijagonalnih. Dušan Matiã i Marko Ristiã. zbog åega nastaje rez izmeðu avangardne poezije prve polovine 1920-ih i nadrealistiåke poezije koja se javqa u drugoj polovini 1920-ih. Jedino se mewaju boja papira i boja linija. kao da su ruåno nacrtane u odreðenim razmacima. U Mavu ima nekoliko proza. Dušan Matiã i Aleksandar Vuåo. razvijala se imajuãi åvrstu vezu sa razvojnim procesom proze. Svedoåanstva Åasopis Svedoåanstva jedno je od najzanimqivih avangardnih glasila u srpskoj kwiÿevnosti. bez pojedinaånog isticawa. Meðutim. u prvoj polovini dvadesetih godina. Izlazio je od 21. omoguãilo je da se u srpskoj kwiÿevnosti vrlo brzo stvori novi kwiÿevni izraz.. ali i sa širokim vidikom i visokim obrazovawem tadašwe Evrope. debelih linija. ali wegovi prozni tekstovi nisu se pojavqivali u efemernim åasopisima. koji su doÿiveli Prvi svetski rat u svome deåaštvu. Pokrenula ga je grupa mlaðih saradnika åasopisa Putevi (1922—1924). koji ãe biti kquåni pokretaåi kasnije revije Svedoåanstva. Format åasopisa je mali: 23 puta 17 santimetara. Jedino je Šinkiãi napisao roman Dada. Milan Dedinac. bez ijedne proze. novembra 1924.356 su samo pesme. Ureðivali su ga kolektivno. Matiã. godine do 1. Rastko Petroviã. u srpskoj kwiÿevnoj istoriji avangardna poezija prelazi na poeziju sa nadrealistiåkom tendencijom u idejnom kontinuitetu. u duhu Rastka Petroviãa o apersonalnosti moderne kwiÿevnosti. Dedinac i dr. M. mada su najveãi doprinos imali sam Rastko Petroviã i Marko Ristiã. veã primeãujemo dubqe tragawe za duhovnim vrednostima. zatim se školovali u Francuskoj u izbeglištvu. R. u wima više ne nalazimo duh protesta ili teÿwu ka demolirawu. sa još jasnijom nadrealistiåkom teÿwom. mogli bismo reãi. zahvaqujuãi kwiÿevnicima iz Puteva. Srpska avangardna poezija. Kao što smo ranije istakli. kao što su D. Pošto su Svedoåanstva pokrenuta kada je u srpskoj kwiÿevnosti skoro okonåana prva faza usvajawa i proklamovawa avangardnih programa. Postojawe kwiÿevnika sa surovim iskustvom rata. koje je vrlo . 6. kao što su Rastko Petroviã. u Japanu avangardni pokret prestaje da deluje kad je nastupila ideologizacija ili politizacija umetnosti: Mavo se raspao Murajaminim prelaskom na angaÿovanu umetnost leve orijentacije. I Kjoðiro i Ãuja skoro iskquåivo su se bavili poezijom: nisu nam ostavili znaåajna prozna dela. ali sve su veoma fragmentarne i nisu imale znaåajnu ulogu u japanskoj kwiÿevnoj istoriji. Marko Ristiã. od broja do broja prema osnovnoj temi. Kao što nam to nagoveštava veã i samo likovno rešewe. To su. dok u razvoju japanske avangardne kwiÿevnosti ne vidimo tu uzajamnost izmeðu proze i poezije.

prosjaci. åasopisu je veã u poåetku odreðena sudbina da se ugasi åim se iscrpu teme vezane za „gore navedene pojave". oseãawa. Laÿ. rešilo je da se objavi ograniåen niz brojeva jednog åasopisa. prosjaka. bili posveãeni po jednoj od gorwih pojava. U narodnom stvaralaštvu nalaze se podsvest kolektiva (kolektivno nesvesno). ludilo.357 jednostavno ali i dinamiåno. uåesnicima je drago što je uzajamna sloboda u mišqewu i izraÿaju apsolutna. Dva mišqewa koja se na istom intelektualnim poqu pobijaju."116 Ova beleška. 4) prisnost i poÿrtvovanost oseãawa. 116 Svedoåanstva. ali se na unutrašwoj strani predwe korice prvog broja nalazi kratak tekst. 3) pesniåko stvaralaštvo. i time ãe samo plastiånije isticati umetniåki dodatak. svaki zasebno. 7) pakao — stvaralaštvo ( i dokumenti slepih. koje smo imali prilike da proåitamo u Zenitu. Osnovne teme bile su sledeãe: 1) Ujeviã — pesniåko odricawe. koja je napisana informativno-deskriptivnim stilom. koji ãe svaki broj takoðe sadrÿavati. i koji bi. Pri sklapawu jednoga broja. javne ÿene ili samoubice smatraju se izrazom podsvesti društva (društveno nesvesnog). unutrašwa strana predwe ko- rice. umobolnih. „Nekoliko qudi smatrajuãi se svedocima velikih savremenih duhovnih i socijalnih. Åasopis nastoji da otkrije onaj još uvek nedovoqno rasvetqen unutrašwi åovekov svet — podsvest. Kao što nam je veã nagovestio ovaj tekst. san. iz koga se jasno vidi osnovna orijentacija ovoga åasopisa. qubav. a izopaåene pojave kao što su duševni bolesnici. Ovaj åasopis nije. U åasopisu se rasvetqava unutarwi svet ne samo jedinke veã i društva. što smo åesto imali priliku da vidimo i u Šinkiãijevoj poeziji. sna i jave. 2) slovenski broj — slovenstvo. odnosno sve što je iracionalno. Ovaj prvi broj shvaãen je kao svedoåanstvo zajedniåkih simpatija prema pesniåkom odricawu. emocionalnih pojava. i kao takav posveãen je pesniku Ujeviãu. Detiwstvo je shvaãeno kao razvojno doba u kome još razum ne potiskuje bogatstvo åovekove podsvesti. a sve brojeve spaja jedinstvena koncepcija åasopisa. mrÿwu. koji bi izlazili u razmacima od po deset dana. br. 21. svaki broj je tematski ureðivan. gluvonemih. Takav tekst teško bismo našli i meðu srodnim japanskim åasopisima. 5) boÿiãni broj. javnih ÿena i samoubica. 8) raj. razlikuje se od manifesta. zatvorenika. objavio svoj manifest. strahove. 6) zapisi iz pomraåenog doma stvarawe ludila)— stvaralaštvo umobolnih . 1. nagon. Beograd. kriminalci. kao neki drugi. nesvest. prepunih prejakih izraza i ekstremnih tvrdwi. . vredeãe kao svedoåanstva od naroåite vaÿnosti. kada se prekoraåuje granica istine i priviðewa. iluzija i proroštvo pozitivno se prihvataju kao izvor stvaralaåke moãi. novembar 1924.

Izuzev Ujeviãeve pesme Zadrÿane sile biãa. Letonska.. nebo. zapis. na primer. oponašajuãi deåji pisani stil. samoubice. Dok se u Kjoðiroovoj poeziji kao fiziološka abnormalnost åesto javqaju hromost. A proza Primer. filma i dr. zabeleške snova. I ovde se primeãuju odlike avangarde: bez jasnog ÿanrovskog okvira. što dokazuje da je on na deåje izraÿavawe gledao kao na efektan kwiÿevni postupak. zatvorenici. objavqena u treãem broju. muzike. objavqene u petom broju. nalazimo raznolike nekwiÿevne ÿanrove: autentiåna pisma. pesme su uglavnom napisane u slobodnom stihu i najåešãe bez rimovawa. likovne umetnosti. i snaÿne telesne pokrete pesniåkog „ja" kao izraz dubokog oseãawa. Teme i stilovi pisawa još su raznolikiji u proznim tekstovima. teÿi ka mistiånom i metafiziåkom svetu. radovi uåenika Milivoja Stepanoviãa. kao što se vidi u stihovima R. krvarewe. Objavqene pesme imaju uglavnom bitne karakteristike avangardnih pokreta. napisao je u stvari Rastko Petroviã. karakteristiånog za nadrealizam. gluvonemi. novinski ålanci koji su doku117 Pesma je iz poeme Vuk. åiji su autori umobolni. slepi. koja ukquåuje iskonske i kosmološke motive iz prirode kao što su Sunce. Svedoåanstva sadrÿe poeziju. Ali je zato naglašeno tragawe za novim formama i postupcima u okviru kwiÿevnih ÿanrova. objavqene u prvom broju. znaåajna je kao jedan od prvih eksperimenata automatskog pisawa. U Svedoåanstvima ne nalazimo eksperiment mešawa razliåitih umetniåkih medijuma: pozorišta. Od šestog do osmog broja zastupqene su i amaterske pesme.117 objavqena u drugom broju. Dve pesme — Molitve i Tri matere. metaforiåni izrazi su sve sloÿeniji. Osim nekoliko Petroviãevih pesama u obliku soneta. u poeziji Svedoåanstava upotrebqavaju se najåešãe motivi vezani za slepe i gluvoneme — fiziåka ometenost se posmatra kao nova moguãnost stvarawa. . Mada nema više eksperimenata koji se koriste u grafiåkim efektima. Odrekavši se mimetiåkog postupka. mnoge pesme ne ukquåuju realni prostor ili konkretno vreme. U prozi se još više primeãuju vankwiÿevni elementi. sa mitološkom podlogom. što nas podseãa na Kjoðiroovu poeziju. poqska pesma i pesma iz Boke nalaze se u drugom broju. bolest ili smrt. dnevnik. poåeli su da istraÿuju ona poqa koja se ne mogu objašwavati razumom da bi dostigli realnost višeg stepena. Petroviãa ili A. u wima se åesto mešaju razliåite funkcije jezika. limena proteza umesto noge. naroåito poezije i proze. vezane za raskomadano telo. U wima nema dramskih tekstova koji su obilato zastupqeni u drugim avangardnim åasopisima kao. dok peti broj objavquje srpsku boÿiãnu pesmu kao razbrajalicu. vojnici ili deca. Objavqivane su i narodne pesme. Na primer. Petroviãeva pesma Sunåane lestvice. prozu i eseje. Osim kwiÿevnih tekstova. otkinuta glava i dr. trava i dr. Vuåa. u Zenitu i Mavu.358 Pesnici se interesuju za abnormalne pojave ne samo na sociološkom planu veã i na fiziološkom.

br. Misao. reå najzad poåiwe da gubi svoje direktno i osnovno znaåewe". 118 119 . Artura Remboa i Ÿaka Vašea. Beograd. iz paÿwe podsveSvedoåanstva. 7. 121 Isto. Na primer. Taj neizrazivi veliåanstveni Pakao izmeðu nas na zemqi. U kwizi Rastko Petroviã. 11. februar 1925. jasno nam pokazuju teÿwu ka vankwiÿevnom. objavqena su pismo srpskih vojvoda Proti Mateji.: „Uvek ta wihova nepojmqiva privrÿenost za ÿivot. 16. Gorenavedeni prilozi. koja je preciznija i taånija. 360—370. 361. pismo knegiwe Qubice kwazu Milošu. dnevnik osuðenika. u kome su objavqeni prilozi gluvonemih. u petom broju. preštampan ålanak o samoubistvu dvoje zaqubqenih iz Politike. u sedmom broju sastavi gluvoneme dece sadrÿe niz gramatiåkih nepravilnosti. Vankwiÿevni tekstovi objavqeni su skoro bez ikakve intervencije redakcije. Dostojevskog. Ta ogromna åeÿwa za stvaralaštvom. U åetvrtom broju. od asocijacija sa sliånim stalno reåima i oblicima. Matica srpska — Srpska kwiÿevna zadruga. kao i ålanak o xelatu koji nudi svoje usluge u Poqskoj. u bloku „šest pisama". Novi Sad 1958."118 Rastko Petroviã je veã u svome eseju H elioterapija afazije 119 istakao da „od stalne upotrebe jedne reåi. maj 1923. od upotrebqavawa wenog za najrazliåitije pojmove. koje nisu napisali kwiÿevnici. osveÿiti.121 U reåima senzaciju slabi logiånost i konvencionalnost.359 mentarnog karaktera. u petom broju objavqena su tumaåewa snova iz dela O niro kritika (Sanovnik) Artemidora iz Efesa. pismo poginulog pilota.120 i smatrao je da bi se mogao „postaviti åitav sistem kojim se jedna reå moÿe izleåiti. pismo seqanke iz Baåke. zapis kako prosi prosjak. N. Rastko Petroviã u tom tekstu tvrdi sledeãe: „Iza reåi postoji znaåewe koje je šire od we. sa svim jeziåkim greškama. U osmom broju objavqena su još dva pisma: jedno nalik na uzbudqivu ispovest koje je napisao izvesni Popoviã iz Wujorka svojoj bivšoj ÿeni i drugo. zatim pisma kwiÿevnika Edgara Poa. Interesovawe Rastka Petroviãa za takve jeziåke nepravilnosti kao izvor stvaralaåke snage jasno se vidi u wegovom programskom tekstu Uvod u sedmom broju. 120 Isto. iza znaåewa je utisak koji je još širi. Pored toga. Izbor. iza utiska se širi paÿwa. preporoditi". što je odraz åvrstog stava redakcije åasopisa da se kwiÿevnost što je moguãe više pribliÿi našem golom ÿivotu. prenet iz lista Rabotnik. objavqena su još dva pisma malih Obrenoviãa. od wenog stalnog sliånog poloÿaja u reåenici. slepih. uz ilustracije. Beograd. 362. zajedno sa pismom pod naslovom Boÿiã u progonstvu F. Kasnije. koje upuãuje izvesni N. 1. U šestom broju nalaze se sastavi umobolnih i ispovest javne ÿene. qubav i strahovito saznawe […]. tom I. qubavno. što nas podseãa na razgraðivawe jezika koje su smelo sprovodili dadaisti i drugi avangardni pesnici. umobolnih i dr. sveska 82. Zato se iz deåje perspektive moÿe dospeti do sveÿije senzacije stvarnosti. U sedmom broju objavqeni su sastavi i dnevnici gluvonemih uåenika. seãawa i pesme slepih. pismo samoubice.

Gorkog. prevodi su tesno povezani i sa osnovnom temom svakoga broja. 367. Mada u japanskim avangardnim åasopisima teško da bismo mogli naãi programski tekst u kome se teorijski rasvetqava govor qudi sa fiziološkim ili mentalnim ošteãewima ili govor deteta. Svedoåanstva. prevedene sa poqskog i litvanskog. Time se ÿelela postiãi realnost ili autentiånost višeg stepena. kao što se vidi u tekstu Krv razuma Marka Ristiãa. Blejk. Ÿermen Nuvo. nesvest. Na primer. åiju je pesmu Ruke preveo Rastko Petroviã. utroba iz koje izlaze veånosti. 21. Ima i stilskih odlika koje su karakteristiåne za stihovni tekst. U proznim tekstovima autobiografski elementi jedna su od znaåajnih odlika. Odlomak iz Venåawa neba i pakla V. veã zavisi od teme pa moÿe da bude neki zapis ili liåno pismo. predstavqen je u okviru teme Ujeviã u prvom broju. francuski pesnik Ÿermen Nuvo. ipak „ludilo" i „detiwstvo" bili su bitni elementi poezije N. koji se bavi pesniåkim odricawem. Prevodi su prisutni u svakom broju Svedoåanstava. nuÿde da se naðe još nešto šire od najšireg!"122 Ideja da je svet iza reåi širi od same reåi upuãuje od konceptualnog ka nekonceptualnom svetu. Na samom poåetku skoro svakoga broja nalazi se programski tekst. dok su iz ruske kwiÿevnosti objavqeni odlomci Dostojevskog. Beograd. oåigledno. o etici."123 I autobiografski elementi i mešawe proznog i stihovnog. Mada se u izboru primeãuje uticaj tadašweg francuskog nadrealizma. Dostojevski. u kome se nalazi punija istina o ÿivotu. 6. reåenice bez predikacije. 4. Bloka i dr. tekst ne mora da bude poznat ili od nekog osobitog kwiÿevnog znaåaja. u kome se reåeniåni ålanovi (objekti) rimuju: „Reå je o estetici. Dakle. br. Rembo. Takva teÿwa prisutna je takoðe u mnogobrojnim esejima japanskog dadaiste Ðuna Cuðija. u kojima se mešaju teorijski i poetski elementi. U slovenskom broju nalaze se narodne pesme. Ãuje ili S. Vaše. Åeste su imenske reåenice. Ÿak Vaše. Nuvoa i Ujeviãa spaja boemski ÿivot. Takahašija. Ovi tekstovi nas podseãaju na srodne eseje Tomojošija Murajame ili Kjoðira Hagivare iz åasopisa Mavo. Meðu wima su skoro svi kquåni pisci koje su francuski nadrealisti nazvali svojim preteåama (Rembo. Blejka objavqen je u treãem broju. Gogoqa. Po i V. Iz francuske kwiÿevnosti zastupqeni su Paskal. veånost. decembar 1924. u kome se govori o nadrealistiåkim pesniåkim postupcima kao što su automatizam ili 122 123 Isto. Nuvo. Po i Blejk).360 sni ÿivot. a u šestom i sedmom broju eseji su pod naslovom Uvod da se åitaocima teorijski otkrije namera uredništva. Sa engleskog su prevedeni E. o tici. Tolstoja. A. ali åesto na poetski naåin. seãawe na trbušni ÿivot. . zajedniåka je osobina koju nalazimo i u japanskom dadaistiåkom romanu Dada Šinkiãija Takahašija. U nekim tekstovima pisci se koriste rimovawem. Esej je veoma bitan ÿanr Svedoåanstava. koji se odraÿava u stvaralaštvu.

Poa. veã je prednost davao prouåavawu pojedinih tema. i japanski kwiÿevnik Omi Komaki piše esej pod naslovom Åovek po imenu Ÿak Vaše u åetvrtom broju åasopisa Mavo (1. veã su birani prema osnovnoj temi svakog broja. Osim deåjih crteÿa. preplavqen zanosom. saradnike ili uopšte za savremenike. godine. prema wemu. umobolnih i glu124 125 Svedoåanstva. objavqeni su radovi zatvorenika. preštampan je iz drugog broja nove serije Puteva iz 1923. a treãa ÿena. radošãu i svetlostima. svaka bi se stvar pokazala åoveku. zlo je Pakao. Beograd.361 medijumsko pisawe. U Svedoåanstvima nema kolumne ili odreðene rubrike u nastavcima. O Ÿaku Vašeu. druga leÿi na travi sa kwigom u ruci. Dostojevski je pisac koji je snaÿno uticao na japanske avangardne pesnike. Ne objavquju se informativni tekstovi u kojima åitaoce upoznaju s aktivnostima i dogaðajima vezanim za redakcije. meðu kojima je i Kjoðiro. zastupqenog u ovom åasopisu. naroåito od šestog do osmog broja. Ali retko bismo našli neki japanski mali åasopis u kome su prevodi organski povezani sa odreðenom temom. koji nisu bili vezani ni za odreðene savremene pravce. koji objavquje i tekstove vezane za proroåanstvo i tumaåewe snova. U osmom broju crteÿ P. Sliåni ureðivaåki princip vaÿi i za likovne priloge. Ovaj prizor. 11. niti za odreðeni period. U drugom broju (Slovenski) objavili su reprodukciju jedne slike panåevaåkog prote Konstantina Arsenoviãa iz 19. bez koje. Isto. a u petom broju (Boÿiãni). koju je preveo Rastko Petroviã u treãem broju. Japanski avangardni pisci prevoðewem su se bavili uglavnom sa ciqem da upoznaju åitalaåku publiku sa savremenim pesmama iz odreðene kwiÿevne orijentacije kojoj je i sam åasopis pripadao."124 Wegov stav da razum osiromašuje bogatstvo našeg saznawa ima dodirnu taåku sa nadrealistiåkom idejom: „Da su prozori saznawa oåišãeni. stoji na obali. redakcija nije sluåajno odabrala za osmi broj. Remboa. Ima i amaterskih radova. Pikasa. Jer åovek je samog sebe zatvorio da više ne vidi do kroz uske pukotine svoje peãine. tvrdi sledeãe: „Kultura seåe prave puteve. takoðe je Ãuja pomiwao u svome dnevniku u nekoliko navrata. 4. U wemu su tri nage ÿene sa dugom kosom: jedna gleda nebo u vodi. sa temom Raj. veka. Petroviãu. nema napretka ni åovekovog postojawa: „Dobro je Nebo. decembar 1924."125 Pesma Pijani brod A. — onakva kakva je — beskrajna. nalazi se crteÿ Andrije Rajåeviãa (1649) pod naslovom Borba åoveka sa zodijakom. koji je liåno poklonio R. Ovaj åasopis nije bio zamišqen kao mesto okupqawa kwiÿevnika odreðenog kwiÿevnog pravca. oktobar 1924). br. ali vijugavi beskorisni putevi su baš putevi genija. a objavqivawe kwiÿevnih tekstova bila je praksa koja je dopuwavala to prouåavawe. åije je pismo objavqeno u åetvrtom broju Svedoåanstava (21. U prevedenom tekstu Blejk istiåe vaÿnost „suprotnosti". A." Negirajuãi utilitarnost. decembar 1924). zagledana u daqinu sa prekrštenim rukama. 14. 15. a E. odigrala je vaÿnu ulogu kada se Ãuja udaqavao od dade. .

Prvi broj Svedoåanstava donosi ålanak Nadrealizam Marka Ristiãa. 1. ako ih ovaj privlaåi. prvi broj francuskog åasopisa Nadrealistiåka revolucija objavio je autentiåne novinske ålanke o samoubistvima. 15. Kao što je Ristiã u gorenavedenom tekstu spomenuo. da bi što bogatije i slojevitije prikazali datu temu. pri samom poåetku. bez ijednog suvišnog priloga. predstavqaju jednu skladnu tvorevinu: ona odraÿava novi vid kwiÿevnog mišqewa i kwiÿevne prakse. — ona dopuštaju svojim saradnicima beleÿewa o nadrealizmu. 5. nadrealistiåke ideje imale su. Polazi se od uverewa da se tvrðava svih nada nalazi u 126 Svedoåanstva. Meðutim. Beograd. Likovni i tekstualni prilozi. ludilo. iako u naåelu nije pripadao nijednom poretku. što je sigurno dalo podsticaje za teme i sadrÿaj šestog. Zanimqivo je da okretawe Istoku.126 Pa ipak. koji su ureðivani strogo prema izabranoj temi. koji teorijski objašwava osnovne stavove iz Bretonovog manifesta. Treãi broj Nadrealistiåke revolucije bio je tematski posveãen vrednostima istoåwaåkih kultura. Ali je zanimqivo da je meðu saradnicima u vezi s tim voðena i polemika. br. Åasopis koji je poåeo da izlazi samo mesec dana nakon što je objavqen Bretonov Manifest nadrealizma. prvo: svesni da su pozitivistiåka rešewa nedovoqna. pribliÿavawe samom ÿivotu — mogli bismo reãi da su to odlike nadrealizma. ali je prirodno da. u prenošewu nadrealistiåkog iskustva u srpsku kwiÿevnost. januar 1925.. karakteristiåno za francuski nadrealizam. usmerenost na vankwiÿevne pojave. drugo: verujuãi u poeziju Sna nad ÿivotom. san. interesovawe za fiziološku i mentalnu abnormalnost. gde se sa medicinskog stanovišta ukazuje na nedostatke i medijumskog i automatskog pisawa. i nadrealizam se zanimao za Istok. priviðewe. bez sumwe. kao i pobijawe wegovo (završena beleška 3. objavquje dva teksta koji negativno ocewuju upravo automatsko pisawe. u Svedoåanstvima nije prisutno. u moã misli. . svakako je odigrao kquånu ulogu. Najpre je to odlomak iz kwige Jedan primer medijumskog pisawa i automatizma F. Zatim Rastko Petroviã u tekstu Ÿivo stvaralaštvo i neposredni podaci podsvesti daje takoðe negativno mišqewe o wima sa kwiÿevnoteorijskog gledišta. Remona i Pjera Ÿanea. bez komentara. qubav. emocije itd. Svi brojevi skupa uzeti. U petom broju Ristiã u prikazu francuskog åasopisa La Révolution Surréaliste (Nadrealistiåka revolucija) odgovara na prethodni Petroviãev tekst: „Svedoåanstva nisu glasilo nadrealizma u Jugoslaviji i ne ÿele to biti. broja)". a fotografija ÿene sa tetovaÿom dokazuje wihovo interesovawe za supkulturne pojave. znaåajno mesto u koncepciji Svedoåanstava. zajedno sa Ristiãevim prvim pokušajem automatskog pisawa Primer. Kao što je dada imao budistiåki element.362 vonemih. sedmog i osmog broja Svedoåanstava. Prouåavawe onih pojava koje se ne mogu razumom otkrivati kao što su podsvest. dakle. imali su komplementarni odnos: dopuwavali su se meðusobno. treãi broj. i treãe: ÿeleãi da ostanu svedoåanstvo eksperimenata i idealizma našeg vremena.

129 Isto. U tom tekstu nalazimo okretawe Aziji kao novoj nadi: „Mi hoãemo da Azija dobije novi jasni smisao — i da progovori mnogozvuåno — jezikom Pravde i Istine. 10. decembar 1924. 128 Svedoåanstva. Paris 1945. odnosno o Miroslavu Feleru. Beograd. aprila 1925. br. 130 Svedoåanstva. Inada i K.130 U Svedoåanstvima postoji åeÿwa za nepoznatim krajevima. sa jasnom teorijskom orijentacijom. sinu uglednog zagrebaåkog fabrikanta. preveli na japanski S. Miciã je objavio ålanak Pesnik u ludnici. Tokyo 1966. a lekare diletantima. 115. dotle su Svedoåanstva. i to slikovito upotrebqen izraz samurajski („dosta sa krokodilskim zubima na oklopima samurajskih ratnika").363 Aziji. u kome oštro napada redakciju Svedoåanstava i bolniåke lekare koji su joj ustupili graðu za šesti broj. u šestom broju (9—12). 2. Shichosha. godine odrÿao u madridskom studentskom centru negirao tekovine zapadwaåke civilizacije i åak kazao da je izreåena smrtna presuda zapadnom svetu. br. N. 14. Zenit. Vreme izlaÿewa Svedoåanstava podudara se sa periodom kada åasopis Zenit više nije donosio ništa novo. objavqenom u drugom broju. kao internacionalna revija koja je dobijala kwiÿevne i likovne priloge od svetski poznatih avangardnih umetnika. objavqenog pod inicijalima F.131 Dok je Zenit. Izdawe na japanskom: Shururearisumu no rekishi."129 A u Ristiãevom tekstu Nadrealizam iz prvog broja Svedoåanstava jedva primeãujemo jedan jedini. 36. Taj nepoznati svet. nadarenom piscu. kao nastavak „sumatraizma" Miloša Crwanskog. br. ili u pesmi Aleksandra Vuåa Kolebawe u petom broju (2). Historie du surréalisme. što se vidi u Dedinåevim stihovima u prvom broju (7). podseãa na Ãujinu poeziju. 131 Up. U 36. posle svoje konstruktivistiåke faze prelazio na jednu iskquåivo geopolitiåku ideju. da zora bude preporod svetlosti sunca. Jedino se u Ujeviãevom eseju Beleške iz kafane Topole. koga su sa pogrešnom dijagnozom smestili u beogradsku ludnicu. Miciã tu saradnike Svedoåanstava naziva snobovima. br. Miciã otkriva da je reå o wegovom poznaniku. kao što su egipatska i azijska. A isticao je nove moguãnosti vanevropskih kultura. koji je izašao oktobra 1925.127 U Svedoåanstvima ne primeãujemo interesovawe za Istok. u otkrivawu još nedovoqno otkrivenih poqa åovekovog postojawa po127 Up. 17. a naroåito zbog odlomka iz romana Vampir.128 Autor se tu koristi pozajmqenicom iz japanskog jezika koja znaåi 'car'. 2. . a dan wegovo blistavo oåitovawe" (I to bi…!!). koji je u Ristiãevoj pesmi Boÿiã qubavi u treãem broju (12) prikazan na granici smrti i ÿivota. nego je samo ponavqao ideju o „balkanizaciji Evrope". […] — a sloboda nada svime (i to bi…!!) […] Da Azija bude svetlosna kako je ranije bila —. nalazi reåenica „I to bi imalo biti posveãeno Mikadu!!". broju Zenita. Luj Aragon je u predavawu koje je 28. 10. 1. 1. Maurice Nadeau. da donose plodove. Osava.

364 novo povratila poeziji metafiziåku i mistiåku dimenziju. Stvarnost (Shi. saradnici uopšte ne istiåu superiornost slovenstva nad evropskom civilizacijom. zatim åitaocima predstavqa Golov nadrealistiåki manifest. . Meðu japanskim efemernim åasopisima. u kome je predstavio nadrealizam kao nadnaturalizam. koja se koristi kimematiografskim postupcima. On je izlazio od novembra 1927. Meðutim. Bretona. objavili su svoje stihove mladi pesnici Tošio Ueda (Toshio Ueda). Aragona. do februara 1928. Teorija (Bara. da bi pokrenuli drugi nadrealistiåki åasopis Ruÿa. za vreme izlaÿewa Svedoåanstava. Gakusetsu). Nišivaki. ne sadrÿi politiåki veã qudski pristup. objavqen u tom broju. gde je boravio od 1922. koja ãe se još aktivnije baviti prevoðewem teorijskih tekstova vezanih za nadrealizam. Zatim. Ali kada se poredi japanska nadrealistiåka kwiÿevna praksa sa pesnicima iz Svedoåanstava. 1928—1932). koji su poslali neposredno pariskim nadrealistima. O zbivawima u francuskom nadrealizmu Nišivakijevi uåenici su dosta precizno i verno obaveštavali Japan. Elijara i A. u kome je pokušao da spoji larpurlarizam sa socijalnom angaÿovanošãu. do avgusta 1925). bivši futurista. A ålanak Lewin Maksima Gorkog. ali on ne sadrÿi nijednu zajedniåku karakteristiku s nadrealizmom. Wima se pridruÿuju i pesnici Kazuhiko Jamada (Kazuhiko Yamada) i Seiãi Fuÿivara (Seichi Fujiwara). Åasopis prvi put upoznaje japanske åitaoce sa francuskim nadrealizmom 1925. U drugom broju. da bi onda sƒm pokrenuo åasopis Poezija. pod novim pseudonimom Kacue Kitasono (Katsue Kitasono). u åasopisu Mita kwiÿevnosti (Mita bungaku) objavio je ålanak Profanus. Pesnik Jukio Harujama (Yukio Haruyama) pokrenuo je reviju sa nadrealistiåkom orijentacijom Poezija i poetika (Shi to shiron. Magija. ovaj åasopis je oštro kritikovao jedan od wegovih saradnika Tai Kambara. 1930—1931). Gewitsu. jasno se vidi ono što mawka u japanskom pokretu. Slovenskom. Godine 1926. zamerajuãi na udaqavawu od realnog sveta i nedostatku klasne svesti. kao što je veã Kambara zapazio. i kao rezultat toga nalazimo „kino-poeziju" („sine poem"). koji je saraðivao sa Zenitom. P. okupio je studente koji su kao mladi pesnici pokrenuli nadrealistiåki åasopis E stetizam kwiÿevnosti (Bungei tambi). Majutsu. veã ga doÿivqavaju kao svoj iskonski zaåetak. Ovde su objavili prvi japanski nadrealistiåki manifest na japanskom i na engleskom jeziku. Tamocu Ueda (Tamotsu Ueda) i bivši mavoista Kenkiãi Hašimoto. Japanskim nadrealistima. drugi nadrealistiåki åasopis Sunce kostima (Isho no taiyo) objavio je prevod Golovog nadrealistiåkog manifesta u svom petom broju (april 1929). delovao je Mavo (od jula 1924. koji je postao predavaå engleske kwiÿevnosti na univerzitetu Keio. godine: pored prevoda tekstova L. Nišivaki analizira razliku izmeðu Bretonove i Reverdijeve poezije. Åasopis je negovao i kwiÿevni eksperiment. meðu kojima je i Bretonov nadrealistiåki manifest. nedostajao je pogled na društvo. godine. U prenošewu nadrealizma najveãu zaslugu imao je pesnik Ðunzaburo Nišivaki. koji se vratio u Japan iz Londona.

Za wegov nastanak postojala je jasna istorijska pozadina. nisu imali nameru da ukquåuju autentiåne elemente našeg golog ÿivota. Stvarnost: vihori nacionalistiåke tendencije uoåi Drugog svetskog rata potisnuli su nadrealistiåki pokret. Moderunizumu shi no jidai (Vreme poezije modernizma). da bi kasnije prešli uglavnom na poeziju anarhizma. deåji sastavi. pokretaåi japanskog nadrealizma bili su mladi studenti bez prethodnog avangardnog iskustva. Nama je data tehnika da donosimo graðu kroz åula. Japanci su preneli nadrealistiåke elemente kao što su podsvest. suštinski je nedostajala takva pozadina. snovi. Tamocu Ueda i Tošio Ueda. osim Hašimota (kasnije pod pseudonimom Kitasono). sa futuristiåkim iskustvom. a pesnici Svedoåanstava imali su avangardno iskustvo iz prethodnog åasopisa Putevi. 133 Joshihisa Tsuruoka. objavqena u treãem broju Svedoåanstava (1—6). Meðutim. mi koji nastavqamo nadrealizam. nagon i automatsko pisawe iz Evrope. zapis umobolnih ili javnih ÿena. dnevnici.365 što dobro pokazuje japanski nadrealistiåki manifest: „Dolazi krštewe nama koji smo otpevali pohvalu razvoju nagona za umetnošãu u nadrealizmu."133 Proza O pšti podaci i ÿivot pesnika Rastka Petroviãa. Nihon cho gewitsu shugi shiron (O japanskoj nadrealistiåkoj poe ziji). odnosno razvoju åulnih sposobnosti. […] Proslavqamo vrlinu zasiãewa. 19. U našoj zemqi. Na istom mestu tvrdi i sledeãe: „Francuski nadrealizam iza sebe je imao nemir izazvan Prvim svetskim ratom i tradiciju koju treba negirati. U Francuskoj nadrealizam su pokrenuli pesnici sa dadaistiåkim iskustvom. åija su središta bili åasopisi kao što su Škola (Gakko) i Gong (Dora). Drugim reåima. Ova åiwenica produbiãe pukotinu izmeðu „umetniåke struje" i „socijalne struje". Kwiÿevnik Jošihisa Curuoka (Yoshihisa Tsuruoka) u svom delu O japanskoj nadrealistiåkoj poeziji istiåe da u kwiÿevnoj praksi japanskog nadrealizma uopšte nema „nasilnog razgraðivawa sintakse": pesme su veãinom napisane u duhu „estetike tradicionalne lirike". Tai Kamabara. ukquåio se u nadrealistiåki pokret. razmewujuãi kwiÿevne tekstove s autorima iz srodne kwiÿevne orijentacije. . Japanski mali åasopisi sa nadrealistiåkom tendencijom od mavoista su nasledili internacionalni karakter. Shichosa. meðutim. bivšeg mavoiste. narodno stvaralaštvo. koje nije mogao da sjedini ni åasopis Poezija. Tokyo 1966. Tokyo 1986."132 Manifest potpisuju Kacue Kitasono. kao i tehniku pisawa. 100—101. ali je upravo on bio taj koji je zamerio pomawkawe socijalne svesti kod japanskih nadrealista. Ali nisu se zanimali za dokumentarnost tog pokreta: u wihovim åasopisima nema vankwiÿevnih tekstova kao što su pisma. Setimo se da ni koncepcija åasopisa Poezija i poetika nije imala društvo u svome vidiku. Niti ima interesovawa za religiju. koji bi mogli da nam otkriju kolektivne i åak istorijske podsvesti. poåiwe kwiÿevnoteorijskim raz132 Kaichi Nakano. Hobunkan. koja nam više ništa ne ograniåuju. Pesnici kao bivši avangardni umetnici iz ranijeg perioda bili su socijalno svesni.

443. U ovoj prozi „on" (alter ego) i vreme koje ga okruÿuje tesno su povezani u interaktivnom odnosu. 4. 1963): „Poetika je uåewe o veliåanstvenosti 'ništavila'."134 Smatrajuãi Nišivakijevu poetiku eklekticizmom. Sen'ichi Chiba. uma i dubokih nagona"136 — rasvetqavajuãi tamu åovekovog unutarweg sveta. Shigaku (Poetika). Tekst se završava autorovim zapaÿawem o sadašwem društvu i civilizaciji i åvrstim stavom o odricawu od spoqnog bogatstva svoga ÿivota „u velikome trenutku". Junzaburo Nishiwaki. niti da ih kwiÿevnoteorijski integriše. Izmeðu srpskog i japanskog pisca.135 Kao što nam nagoveštava kquåni izraz qubav i revolucija. Osim toga. nadrealisti su kwiÿevnost shvatili kao interaktivni odnos meðu spoqnim i unutarwim svetovima. koji je pokušavao da u svojim stihovima sjedini helenski svet shvaãen po naåinu Xona Kitsa i imaÿizam.366 matrawem. mogli bismo zakquåiti da postoji izmeðu „wega" i vremena interaktivni odnos. tek posle Drugog svetskog rata. 304. dok japanski pesnici. Pesnici Svedoåanstava. smeštajuãi taåku gledišta u treãe lice jednine. dok ih je veoma malo u Petroviãevom tekstu. 134 135 . u kwizi Nihon kindai bungaku no hikakubungakuteki kenkyu (Komparativno prouåavawe o japanskoj modernoj kwiÿevnosti). pomerili su kwiÿevnost od rušewa tradicionalnog ka stvarawu novog. Šinkiãi. meðutim. ima se utisak. Nišivaki. januar 1925. ako Šinkiãijevo ludilo shvatimo kao odraz vremena. da bi se stvorio utisak objektivnosti. U Japanu je recepcija nadrealizma donela prave plodove kasnije. konaåno je sagradio svoju poetiku. u Svedoåanstvima je religija ponovo postala zanimqiva kao odraz kolektivne podsvesti. 136 Svedoåanstva. Ãiba je ocenio da je Nišivaki „sjedinio esenciju tradicionalnog pojma lepog sa Istoka i sa Zapada. 5. kao što se vidi u pogovoru za wegovu Poetiku (Shigaku. nije imao nameru da u svoje delo ukquåi društvene okolnosti ili istorijsku pozadinu. U Šinkiãijevom autobiografskom romanu Dada. nakon što je preÿiveo Drugi svetski rat. Shimizu Kobundo. zatim prelazi na autobiografski opis. Tokyo 1968. shvativši stvarnost kao jedan veoma sloÿen sistem koji se sastoji od uzajamnog odnosa izmeðu kolektivnog sveta i individualnog (svesti i podsvesti). Tokyo 1971. Pesnici Svedoåanstva bili su svesni tog uzajamnog odnosa. Chikuma shobo. ponovo doÿivqavaju patos. postoji suštinska razlika kako u shvatawu odnosa kolektiva i jedinke tako i u pogledu na prirodu. koji je potisnuo talas konstruktivizma. Beograd. I dok je bogohuqewe bilo karakteristiåno za prethodne avangardne pesnike. Pesnici Svedoåanstava — kao što se vidi iz teksta Proroåanstva. u kome Rastko Petroviã istiåe: „Mi verujemo u novo carstvo oseãawa. nisu prihvatili takav pogled na kwiÿevnost. „Nishiwaki Junzaburo to shururearizmu" („Ðuzanburo Nišivaki i nadrealizam"). objavqenog u petom broju. i to iz ugla egzistencijalizma". kod Šinkiãija nalazimo više opisa prirodnih pojava. br. åini se. dobra poezija je 'raskoš ništavila'. u kojoj se vraãa i budizmu. 1.

but also the differences in the reception of European avant-garde movements in one and the other literature. Uprkos tome.367 U japanskoj poeziji u procesu usvajawa nadrealizma nije se mogla pronaãi dodirna taåka izmeðu unutarweg i spoqnog sveta: pesnici su bili i daqe podeqeni izmeðu onih koji su socijalno angaÿovani i onih larpurlaristiåki nastrojenih. izvesna zajedniåka atmosfera obavijala je zemaqsku kuglu od Zapada do Istoka. paying special attention to their programme. editorial policy and literary works. The paper discusses parallel phenomena in very distant literatures (both spatially and traditionally) like the Japanese and Serbian ones. Pa ipak. Red and Black (Tokyo). Kayoko Yamasaki COMPARATIVE DESCRIPTION OF JAPANESE AND SERBIAN AVANT-GARDE MAGAZINES Summary This paper deals with the comparative analysis of Japanese and Serbian avant-garde magazines: Mawo (Tokyo). ludilo i abnormalne pojave kao kquåne motive. i japanski pesnici su u svojoj kwiÿevnoj praksi ukquåivali detiwstvo. . iako ih nisu sistematski analizirali u teorijskim tekstovima. Putevi/Roads (Belgrade) and Svedoåanstva/Testimonies (Belgrade). including the translated literature present in them.

.

3 Mitropolit Ban je rodom Grbqanin.3 to je bilo prilikom Gunduliãeve proslave u Dubrovniku! Svi Srbi. Kragujevac 1999.2 advokatu u Kotoru i poslaniku na dalmatinskom Saboru. Pismo je pisano 2. što je. 2 Dr Ðuro Vukotiã. opština Grbaqska. Kako pismo Mitrofana Bana verno odraÿava politiåke prilike kod Srba i Hrvata. Bila je to prilika da predstavnici srpskog i hrvatskog naroda. Ono glasi: Dragi Ðuro! Ikada. ako sam se obradovao åasti i poštewu diånije Bokeza u opãe i milijeh mi Grbqana na osob. neposredno posle odrÿane proslave povodom otkrivawa spomenika Ivanu Gunduliãu u Dubrovniku. Umro je na Cetiwu 30. Osnovno pitawe odnosilo se na nacionalnu pripadnost Ivana Gunduliãa koga su oba naroda proglašavali svojim pesnikom. jula 1893. odaju poštu velikom pesniku. Sava. advokat u Kotoru i politiåar. taånije sve one borbe vezane za wihovu nacionalnu afirmaciju. izazvalo i odgovarajuãe politiåke nesporazume izmeðu Srba i Hrvata. pri svakoj rijeåi hvaqahu Bokeze i Vas liåno govoroãi: „Bokezi su nam obraz osvijetlili — Vukotiã je junaåki ošamario neprijateqe Srpstva"! 1 Mitropolit Mitrofan (u svetu Marko Ban) roðen je u selu Glavatima. septembra 1920 (v. sasvim razumqivo.163. Ålan srpskog poslaniåkog kluba u Saboru Dalmacije.PRILOZI I GRAÐA UDC 821. . istupao kao poslanik u korist priznawa ravnopravnosti srpskog i hrvatskog naroda u vreme Zadarske revolucije 1905. 102—103). koji su onoga puta ovamo izlazili. marta 1841. Grobna mesta srpskih arhijereja. 15. svaki na svoj naåin.41-6 PISMO MITORPOLITA MITROFANA BANA DR ÐURI VUKOTIÃU Uspomeni Boška Petroviãa Dejan Medakoviã Dobrotom novinarke gospoðe Vjere Vlahoviã u moguãnosti sam da objavim jedno veoma zanimqivo pismo crnogorskog mitropolita Mitrofana Bana1 dr Ðuri Vukotiãu. episkop. na Cetiwu. donosimo ga u celini.

da o tome ništa kwazu ne govorim. Lazaru Tomanoviãu. Sava. gde je ÿiveo kao umirovqeni mipropolit (v. da je on veã i dijete odredio. Mitropolita Kosanoviãa. Tomanoviã kazao — dodavši k tome i to. za koje neka vam je vjeåita blagodarnost.4 Ta wihova dobrota. Doktor B. zaista niko radosniji od mene! Moja duša u radosti plivaše i u tome entuzijazmu promislih: ÿiva je moja mila domovina. te su barjacima okiãenima barkama stali okolo parobroda i gromoglasno pozdravili mene i moga kolegu G. predsednik Hrvatsko-srpske koalicije i Hrvatskog sabora 1908— 1918. Najverovatnije. februara 1903. Sa Budvanima zajedno bijaše i lijepa kita našijeh Grbqana od Pobora i Majina. u selu Miqaniãima u Hercegovini. slavna je Boka i weni junaåki sinovi. Kad sam parobrodom prispio pod Budvu došli su Paštroviãi. zahtev se odnosi na izbor nekog „Privrednikovog" pitomca. da Vam po moguãstvu naðem mjesto. nav. Ništa mi ne javqate. . 4 Reå je o dabro-bosanskom mitropolitu Savi Kosanoviãu. ako se zato drugome kome nijeste obratili veã do sada. te Vas jednoga (i ako najmilijega) ne bih ÿelio meðu nama mantijašima priåisliti. namjeravate li prilikom nastupajuãe 400. s obzirom na to da je Medakoviã bio i jedan od osnivaåa ovoga društva 1897..370 Ko je mogao biti radosniji pri takvima glasovima. koja je izvirala iz åistoga srpskoga bratoqubqa i odanosti ka zemqi kojoj ja sluÿim. Jedno vreme bio je predsednik vlade u Crnoj Gori. Uåesnik srpske Zadarske revolucije 1905. po tome ja sam se uzdrÿao. Ali opet ja bih se postarao. koji se iz Dubrovnika onog dana vraãahu. 7 O celoj proslavi v. G. Cetiwe 1895. Budvani takoðe poslali su mi pristojno spremqenu barku. duboko me ganula!! Ja sam im se sa mojijem u Hristu bratom. Roðen je 27. Kosanoviãem svesrdno zahvalio. advokat i srpski politiåar (1854—1930). kulturnom radniku i politiåaru. u kojoj su me izvozili na kraj. Proslavna Spomenica åetiristogodišwice O bodske štampari je. godine. koji se bijahu vratili iz Dubrovnika. 6 Reå je o dr Lazaru Tomanoviãu (1845—1932). 157). episkop. Svijem putem od kuãe Radanoviãa do Troice srijetao sam slavqenike Gunduliãeve proslave i od sviju slušao dobre glasove o Vama i Bokezima. Medakoviã5 (koga ja nijesam imao åast viðeti) preporuåio je ovde G. ali uåinio bih sve ono što se uåiniti moÿe. pošto viðahu junaåku wenu zastavu na katarci parobroda. januara 1839. Umro u Ulciwu 13. god. ðe su nas svi doåekali pozdravima i sa zvonima pravoslavne crkve ispratili. Grbqani su jako tijelo i ono ãe svagda biti moãno dokle bude imalo mudre glave koja ãe im upravqati.6 da mu naðe jedno dijete u smislu u kome je i Vama govorio — pošto mi je to G. Istina — da ãe teško biti pri onoj navali tako komodno mjesto naãi. proslave Obodske štamparije7 doãi ovamo? Kod mene ãe biti veãi broj „gostiju" sveštenika samijeh. koji su se o Vama i Bokezima ovde crnogorskim sokolovima pronosili. Takvu moralnu pobjedu stekoše Grbqani Vašom — dragi Ðuro mudrošãu. 5 Dr Bogdan Medakoviã. d.

371 Javite mi dakle što preðe. Rucoviã8 ili drugi koji sveštenik Grbaqski? U takvome smo velikome poslu sada više nego ikada. . kao i to: oãeli doãi G. Do viðewa najqubeznije Vas pozdravqam imajuãi åast biti Cetiwe 2/7 1893 Vaš iskreni poštovateq Mitropolit Mitrofan Ban 8 Reå je o grbaqskom svešteniku. proti Gavrilu Rucoviãu. Proto Gav. da sam jedva uluåio priliku da Vam pišem.

47. ROMS.41-22-09 IliãM. nalazi u Rukopisnom odeqewu Matice srpske u Novom Sadu. pored navedenih tekstova. signatura broj M 8975. Dva veseqa. Beograd 1954). te prvoroðeni sin srpskog pjesniåkog barda Jovana Iliãa (1824—1901). Osnovana je pretpostavka da je. svjedoåile su zabiqeške Milana Saviãa (o komediji Dva veseqa u åasopisu Preodnica 1891. I ovom prilikom se koristimo da joj se zahvalimo na tome. a o tome da su zaista postojale.163. Za ÿivota Milutina Iliãa objavqena je samo komedija Novo doba (najprije u åasopisu Straÿilovo 1887. Beograd 1891. Broj u zagradi nakon navoda oznaåava preuzetu stranu. Za wih se dugo vjerovalo da su izgubqene. a zatim i u Letopisu Matice srpske 1894.2 Rukopis komedije Pevaåko društvo još uvijek nije pronaðen. rukopis autora.41-22 821. komedija u dva åina. 821.) . o komediji Pevaåko društvo u åasopisu Straÿilovo 1892. (Svi kasniji citati komedije Dva veseqa preuzeti su iz navedenog rukopisa.41-95 PRED RUKOPISOM KOMEDIJE DVA VESEQA MILUTINA ILIÃA Goran Maksimoviã U srpskoj kwiÿevnoj istoriografiji postoje oskudna saznawa o kwiÿevnom i komediografskom radu Milutina Iliãa (Šabac. godine. Boÿidar Kovaåeviã u predgovoru za roman Haxi-Diša 1 Paÿwu na postojawe rukopisa skrenula nam je dr Marta Frajnd. 2 Milutin Iliã. godine. negoli kao pisac i kao komediograf. godine. 1892). a zatim iste godine i kao posebna kwiga u izdawu Matice srpske u Novom Sadu). ali bez spiska komediografskih lica. Novija istraÿivawa kwiÿevne zaostavštine porodice Iliã pokazala su da je rukopis komedije Dva veseqa saåuvan1 i da se u integralnom obliku.163. Iz pišåeve rukopisne zaostavštine Jelena Šauliã je objavila „komediju u dva åina" Beograd pre bombardovawa u okviru kwiÿevne studije Milutin J. godine). 1856 — Kwaÿevac. rodonaåelnika najznatnije kwiÿevniåke porodice u Srba. Potrebno je. meðutim.163. tako da je ovaj srpski kwiÿevnik danas poznatiji kao najstariji brat Vojislava Iliãa (1860—1894). naglasiti da u savremenoj kwiÿevnoj istoriografiji postoje izvjesna neslagawa i nedoumice i oko toga da li su Dva veseqa i Pevaåko društvo jedno ili dva komediografska djela Milutina Iliãa. Milutin Iliã napisao najmawe još dvije komedije: Pevaåko društvo i Dva veseqa. Iliã (autorsko izdawe.UDC 821.

kwiga 12. Milutin Iliã je ostavio u rukopisu i jednu istorijsku dramu. Beograd 1987. Beograd 1981). ¡—¡¢. 6 Komedije i narodni komadi H¡H veka. Vuk Karaxiã. 8). drugo izdawe u åetiri kwige. „prvi åin u godini 1036. Dragutin Iliã. Prosveta. 444. pod naslovom Kraq Vojislav. Nolit. Pored navedenih komedija. Ako tome dodamo i åiwenicu da dramski tekst koji je objavila Jelena Šauliã pod pišåevim naslovom Beograd pre bombardovawa.". predstavqa prvo autorovo dramsko djelo. godine. kao što Boÿidar Kovaåeviã tvrdi. godine. a zbog istorijskog konteksta i nekoliko ubistava na sceni prije ga moÿemo smatrati istorijskom dramom sa elementima tragedije.374 Dragutina Iliãa osvrãe se ukratko i na kwiÿevni rad Milutina Iliãa i navodi Pevaåko društvo ili Dva veseqa kao jednu komediju. o komediji Pevaåko društvo" (Jelena Šauliã. Uostalom. prema sudu Jelene Šauliã. predgovor. Milutin J. o komediji Dva veseqa. Drama. ispisuje i zabiqešku o Milutinu Iliãu. „Izgleda da su Dva veseqa i Pevaåko društvo posebne komedije a ne jedna. godinu i beleške o svakoj od ovih komedija kao posebnoj u tadašwim kwiÿevnim åasopisima: u Preodnici za 1891. 8 Prvi åin komedije objavqen je za ÿivota Milutina Iliãa u nastavcima u Novom beogradskom dnevniku. priredio Petar Marjanoviã. signatura broj M 8959. a meðu wegovim kwiÿevnim radovima navodi i komediju Pevaåko društvo ili Dva veseqa kao jedno djelo. Sabrana dela Vojislava Iliãa. Beograd 1952. ROMS.3 Jelena Šauliã pretpostavqa da se radi o posebnim djelima. rukopis autora. god. 1887. Rukopis je nastao 1884. Srpska kwiÿevnost. koja kazuje o dramatiånim srpsko-turskim sukobima u Beogradu 1862. VIII. 5 Milorad Paviã. Milutin J. Haxi-Diša. u pribliÿno isto vrijeme kad i rukopis komedije Novo doba. Iliã. Beograd b. 3 4 . 31. izdawe Jelene Šauliã.7 a kazuju o tragiånoj qubavi srpskog kraqeviãa Vojislava i gråke princeze Jelene."6 Buduãi da Kovaåeviã. 7 Milutin Iliã. onda je jasno Boÿidar Kovaåeviã. 255—256. drugi i treãi — 1039. Pošto je u pomenutu kwigu uvrstio komediju Novo doba u biografskoj zabiqešci o Milutinu Iliãu.5 Petar Marjanoviã u kwizi Komedije i narodni komadi H¡H veka piše o tome sliåan naåin. Vuk Karaxiã. a kao argumentaciju navodi posebne zabiqeške Milana Saviãa o svakoj od pomenutih komedija. åini nam se da je pretpostavka Jelene Šauliã najbliÿa istini i da se radi o dva posebna komediografska ostvarewa. g. broj 146—148. Beograd 1961.4 Milorad Paviã u Sabranim delima Vojislava Iliãa (prvo izdawe u dvije kwige. dramatski spev u tri åina. a u Straÿilovu za 1892. Iliã. Marjanoviã navodi: „Drama Kraq Voislav (1884) i komedija Pevaåko društvo ili Dva veseqa (podnesena Matici srpskoj na ocenu 1893) nisu dosad objavqivane. to na izvjestan naåin potvrðuje i sam pronaðeni rukopis komedije Dva veseqa u kojem nema nikakvog pomena o dvojnom naslovu djela.8 nema u sebi komiånih elemenata niti komediografskog zapleta.. Beograd 1981. osim podnaslova koji upuãuje na to da se radi o „komediji u dva åina". preciznije „dramatski spev u tri åina". Beograd 1954. Paviã i Marjanoviã ne navode nikakve argumente za svoje tvrdwe. U prilog ovoj pretpostavci ide referat Milana Saviãa o komediji Dva veseqa u Letopisu za 1893. Zbivawa su mu smještena u Carigrad i Crnu Goru u prvoj polovini H¡ vijeka. Kraq Vojislav.

a u wegovom gorwem lijevom uglu datiran . Naporedo sa tom osnovnom komediografskom qubavnom priåom Iliã je ukquåio i qubavnu epizodu o Staninoj drugarici Milevi i Alimpiju Ripidi. Komediografski zaplet je proistekao iz ukrštawa tri naporedna niza dogaðaja. proistekao usqed prodirawa novih socijalistiåkih ideja u politiåki ÿivot obrenoviãevske Srbije. qubomora. Takve razliåite i raznovrsne umjetniåke teÿwe doprinose i posebnosti umjetniåke strukture. koji su uspjeli da savladaju sve prepreke i bili pred ostvarewem ÿeqenog braka. a motivisan je preobraÿajem Trivuna Tutimraka u tip komediografskog rezonera. koji poput vještog intriganta na vijeãawu oko novog kandidata za narodnog poslanika uspijeva da nagovori sve glavne zagovornike smjene da ponovo glasaju za Trivuna. koji se u matorim godinama oÿenio lijepom i mladom ÿenom. palanaåkom krojaåu Maksimu Ludaji. Treãi zaplet kazuje o qubavi sa zaprekama. vijeku praktiåno obogaãen za dva komediografska teksta Milutina Iliãa Novo doba i Dva veseqa. što se zove novo doba. ali se kao ozbiqna prepreka za ostvarewe wihove qubavi pojavquje imuãni palanaåki bakalin Ocilo Cifriã. Tome se jedino. ukupno 47 strana.375 da je ÿanr srpske komedije u 19. Moÿemo ga posmatrati i kao komediju naravi u kojoj su razobliåene naše politiåke strasti. Moÿemo ga posmatrati kao komediju politiåke intrige u åijem središtu je prikazan pokušaj smjene palanaåkog narodnog poslanika. Za komediografski rasplet presudnu ulogu ima Maksim Ludaja. sebiånost i osvetoqubivost. Povukao je svoje optuÿbe protiv Dragomira Krasiãa. Nasuprot politiåkim nesporazumima. pisara okruÿnog suda. svršenom bogoslovu. Dragomir Krasiã je zaqubqen u sinovicu Trivuna Tutimraka Stanu. U ÿanrovskom smislu za Novo doba moÿemo reãi da objediwuje razliåite tipove komedije. bogatog palanaåkog trgovca. ali i bezuspješno. a iskupquje se tako što mu daje sinovicu za ÿenu. sebiånosti i mentalitet obiånog åovjeka u trenucima kad wime ovladaju politiåke intrige. koji je zaprosio djevojku i Trivun je spreman da mu je dƒ za ÿenu. Prvi zaplet se odnosi na kazivawe o qubomornom muÿu. Dodatno wegovu qubomoru i sumwiåavost podstiåe to što je u kuãi imao mladog podstanara Dragomira Krasiãa. Drugi zaplet kazuje o palanaåkim politiåkim potresima i pokušajima smjene narodnog poslanika Trivuna Tutimraka. domarširao krupnim koracima i da ga nikako ne mogu zaustaviti. Ulogu politiåkog intriganta i podstrekaåa wegove smjene zauzima palanaåki krojaå Prodan Komarac. a organizovan je na principu uslovnog qubavnog trougla. zbog vjeåitog ãutawa u skupštini i nedovoqnog zalagawa za narodne interese. Rukopis komedije Dva veseqa zahvata nepunih trinaest kancelarijskih tabaka. kazujuãi im u oštrim invektivama da je xin. suprotstavqa socijalista Komarac i poput komediografskog rezonera na kraju se obraãa politiåkim kalkulantima i neistomišqenicima. pristalica socijalistiåkih ideja i zagovornik naprednog „novog doba". Moÿemo ga posmatrati i kao komediju qubavne intrige u åijem središtu je qubavni zaplet sa preprekama. zbog kojih je ministar namjeravao za kaznu da ga pošaqe u koju udaqenu varošicu. qubavni zaplet ima sreãan epilog.

Prvi åin je realizovan najprije u dvorištu izmeðu gazda Tešine kuãe i kuãe udovice Savke. vijeka. iza åega je uslijedila dopuna: „jer to je tok svake šaqive igre!" Potom ga hrabri i uvjerava da ãe biti sretni. mada ne zna zašto. najvjerovatnije prestonice. iz druge polovine 19. Jelica naglašava kako predosjeãa sretan svršetak wihove qubavi. Tešina i Stankina kãi Jelica u monologu priznaje da je svaki put proðe neka milina kad ugleda oåevog kalfu Miluna. a da od neko doba samo o wemu misli. Takav pojednostavqeni ÿanrovski pristup manifestuje se naroåito na planu komediografskog zapleta i umjetniåke kompozicije. drugi u dva. a zatim i u samoj Tešinoj kuãi. jedno dijete i jedna muziåka banda. mada to nigdje izriåito nije reåeno. U poetiåkom smislu znaåajne su dvije dopune rukopisa u lijevom dowem uglu posqedwe stranice åetvrtog tabaka i u desnom gorwem uglu prve strane petog tabaka. Komediografska radwa organizovana je u dva prostorna i ambijentalna plana srpske varoši. a s druge strane. Na poåetku prizorâ nisu izdvojena i imenovana lica koja uåestvuju u wima. U osnovi se radi o veseloj qubavnoj igri. što oåigledno upuãuje na prvo javno åitawe i predstavqawe djela. Milun je zbog qubavne opsjednutosti zamišqen i ne zapaÿa odmah Jelicu. Radi se o replici u kojoj Jelica tješi zabrinutog mladiãa Miluna zbog prepreka koje su se našle na putu do ostvarewa wihove qubavi. I.". U drugom åinu radwa je najprije preseqena u kafanu kod „Narodnog vojnika". predstavqen je nehotiåni susret Jelice i Miluna iz kojeg se prepoznaje da oni nisu ravnodušni jedno prema drugom. J. iza åega ponovo slijedi dopuna: „Inaåe bi bila tragedija!". Uvodni ili ekspozicioni dio komedije znatno je redukovan i zasnovan je na principu komiånog paralelizma.376 je sqedeãi autorov zapis: „Proåitano 20. . precrtavawa ili dorada. åak i snu. a na kraju ponovo u kuãu gazda Teše Duãanxijãa. dok je komiåni zaplet uglavnom utemeqen na komiånim situacijama proisteklim iz dva nezavisna niza dogaðaja. Gdje je rukopis proåitan i pred kim zasad nemamo pouzdanog saznawa? Na prvoj strani rukopisa nije dat uobiåajeni katalog lica uåesnika u komediji.". Prvi åin je podijeqen u tri prizora. zabuna i zamjena liånosti. Jelica na kraju dodaje da ga voli. te iz nesporazuma. aprila 1891. Izmeðu ostalog. ispod kojeg se nalaze inicijali „M. Vaqda zato što je dobar. te u wegovim kazivawima o teškim socijalnim prilikama srpskih åinovnika. što je u suglasju sa dvostrukim qubavnim zapletom i ukrštawem dva naporedna niza dogaðaja. nespretnosti. što je oåigledna autorova autopoetiåka igra. U samom tekstu rukopisa nema izrazitijih autorovih prepravki. U dva komediografska åina pojavquje se ukupno osam junaka. dok su elementi društvene komedije znatno oskudniji i prepoznajemo ih samo u epizodama koje prikazuju zelenašku aktivnost Mate Oštroperiãa. U ÿanrovskom smislu komedija Dva veseqa jeste jednostavna. zatim u ulicu ispred Tešine i Savkine kuãe. Uvodni komediografski prizor ostvaren je kao paralelna komiåna situacija u kojoj je prikazana komšijska svaða i netrpeqivost Tešine ÿene Stanke i udovice Savke.

a potom da ga iskompromituje i kod gazda Teše kako bi Milun mogao da se oÿeni Jelicom. a Stanka uzvraãa udovici da je uzalud zainteresovana za bogatog masaroša i neÿewu Slavka. Mata se gotovo izbezumio jer se ispostavilo da se odavno i sƒm zagledao u udovicu. a ako ga odbije. Nakanu mu je utoliko bilo lakše ostvariti što se Slavko odranije bio odao kafanskom i bekrijskom ÿivotu. koju Milun i Jelica sluåajno slušaju. advokaturi i ponajviše zelenašewu i davawu novca pod interes. te da se ne nada kako ãe ga pridobiti za sebe pored tolikih djevojaka. Savka podrugqivo kazuje da se Jelica zagledala u kalfu Miluna. zato je prinuðena da na svaki naåin sprijeåi nagoviještenu qubav i eventualni brak izmeðu Jelice i Miluna. koji je napustio slabo plaãenu sluÿbu i posvetio se nadripisarstvu. ne preostaje mu drugo nego da ide u svijet. Jelica prima prsten i tako potvrðuje da prihvata wegovu qubav. Pošto je Milun nehotiåno otkrio da je za Slavka zainteresovana i udovica Savka. tako da ga je uvukao u svoje zelenaške kanxe i davao mu novac na zajam pod nepovoqnim uslovima i sa dobrim izgledom da jednoga dana cjelokupno wegovo nasqedstvo pripadne Mati. u kojem Stanka zatiåe Tešu baš dok je meditirao o ÿivotu kao stalnoj i besmislenoj borbi za sticawem i uveãawem kapitala i kritikuje ga što se veã nije postarao da pronaðe bogatog mladoÿewu za kãerku. postao prepreka wegovoj ÿenidbi sa Jelicom. nekadašweg drÿavnog åinovnika. Dodatnu motivaciju komediografski zaplet dobija uvoðewem na scenu Mate Oštroperiãa. Razrešewu wihove qubavne neizvjesnosti doprinosi i svaða iz dvorišta. Milun joj nudi prsten koji mu je jedina uspomena na pokojne roditeqe. Sa izvjesnom razloÿnošãu komediografskog rezonera sitniåar Teša priznaje da je veã razmišqao o tome i da mu se åini kako bi kalfa Milun bio najboqa prilika za wihovog zeta. a izgleda mu da ga ni djevojka ne mrzi. Do daqweg komediografskog usloÿwavawa i motivisawa zapleta dolazi u drugom prizoru komedije. pouzdano je vrijedan i pošten. a kao wegov zemqak. . stari poznanik i prijateq. da li ga voli i hoãe li biti wegova. Svaða sa udovicom Savkom potpuno izbacuje iz ÿivotne ravnoteÿe Stanku tako da i ona zapoåiwe da pravi planove kako da svoju kãer uda za bogatog nasqednika Slavka.377 te joj i sƒm nehotiåno u monologu otkriva da je voli i da joj to mora priznati. Takvo saznawe podstiåe Matu da stvari preuzme u svoje ruke i da vještim intrigama najprije eliminiše Slavka kod udovice Savke. Pri tome ga tjera da poånu da se druÿe sa mlaðim svijetom i da idu na zabave i u društva u kojima je najlakše pronaãi imuãne mladiãe. Pošto Jelica stidqivo ãuti. To saznawe podstiåe Miluna da zapita Jelicu da li se zaista zagledala u wega. pogotovo što im je odrastao u kuãi. protiv svoje stvarne voqe i znawa. Pri tome smišqa da Miluna iskquåi iz moguãe konkurencije tako što ãe zatraÿiti od wega da bude posrednik u upoznavawu Slavka i Jelice. Mata ga radoznalo ispituje i doznaje da je Slavko. Razgoropaðena Stanka sa podsmijehom odbacuje takav plan i odluåuje da sama preuzme stvar u ruke. Pošto zatiåe Miluna rastuÿenog i ophrvanog qubavnim jadima. a ponajviše u wenu imovinu.

a on ãe veã objasniti društvu da su Slavka polili iz Tešine kuãe. gazda Teša poput komediografskog rezonera odluåuje da se više ne osvrãe na ÿeqe svoje ÿene i da preduhitri sve åaršijske glasine tako što ãe blagosloviti brak izmeðu Je- . U komediografskom smislu navedena scena je izvedena kao komiåna situacija utemeqena na podvali. Podsmijava se na raåun propale varoške kaldrme i Opštinskog suda koji je zaboravio da izda naredbu za wenu popravku. ali ih niko više ne zove: Jeca! Nastasija se naðe još po neka. Taj nepredviðeni slijed dogaðaja izaziva pravi skandal. Nestrpqivome rasipniku i bogatom nasqedniku Slavku. plavim libadetima i krmezli vesovima — pa nema više ni onih imena: Jeca. Naroåito se kritiåki osvrãe na tragikomiåan poloÿaj srpskih åinovnika. Pošto je policija uhapsila sve vinovnike noãnog lumpovawa. U drugome åinu dolazi do neposredne realizacije Oštroperiãeve intrige. meðutim. Nastasija. odluåuju da za osvetu polome Tešine prozore. sa bajaderima. To su obiåno omalena rasta. Slavko i wegovo pijano društvo. pa je umjesto Slavka bio zaliven vodom.378 Kazujuãi o svome ÿivotu. ali i podstiåe efikasan komediografski rasplet. vijeka. Postiÿe to kroz kontrastirawe starog i novog doba i kroz ÿal za prošlim: „Sve je sad postalo fikfik! Nema više onih starih ÿena. Neposredni prikaz navedene intrige namjerno je odloÿen zanimqivom epizodom u kojoj Mata uz zelenašku kamatu pravi obligaciju i daje Slavku novac na zajam. åime je vješto postignuta komediografska napetost i išåekivawe pred neposrednu realizaciju središwe scene komiånog zapleta. koji su imali lijepo ime i prazan xep jer su im plate bile regulisane još prije pedeset godina. zadobija nepredviðene razmjere jer je Mata u zabuni stao na „pogrešno mesto". naravima i oblaåewima. Sam kulminativni dogaðaj. Mata vješto poveãava iznos i zaduÿuje ga znatno veãom sumom od one koju mu stvarno pozajmquje. Mata predoåava i društvenu sliku Srbije u drugoj polovini 19. Sa sjetom raspravqa o ÿenskim imenima. da bi iza toga uslijedio i neposredni prikaz komiåne intrige na pozornici. pošto im je Mata objasnio da su ga zalili iz Tešine kuãe jer je zaqubqen u Jelicu. Poslao joj je pismo u kojem je obavještava da se Slavko toboÿe zaqubio u Tešinu Jelicu i da ãe joj noãas pjevati pod prozorom. Mata je vješto povrijedio sujetu udovice Savke. Jelena ima i sad. Savjetuje joj da mu se osveti tako što ãe iz svoje avlije postaviti merdevine uz plot i kad uvreba priliku zaliti ga vodom. koji od lijenosti i pijanåewa jedva uspijeva svojeruåno da ispiše duÿniåku obligaciju. Retko koja od wih da nema bundu… Mage su išåezle zajedno sa starim esnafima!" (18—19). Navedena scena realizovana je kao komiåna situacija utemeqena na ponavqawu identiånih postupaka i na kaišarskoj podvali. ali i u wegovoj komediografiji u cjelini. Maga — Ono. što je inaåe åesta slabost Iliãevog komediografskog postupka u ovome djelu. sitne ÿenske i vrlo ÿive naravi. U umjetniåkom smislu åitav plan je nepotrebno najprije izloÿen kroz dugi monolog Mate Oštroperiãa. Marta. a zatim i na nehotiånoj zabuni i zamjeni liånosti.

379 lice i Miluna. koji je jedini u „dosluhu" s autorom. znam. Lik Mate Oštroperiãa najpotpuniji je komiåni karakter u komediji Dva veseqa. Milutin Iliã mu je samo prividno dao osobenosti tipskog komediografskog intriganta. koja pored toga što je djelatni uåesnik qubavnog zapleta nosi i odlike „povlašãenog junaka". Ja ne umem unapredak reãi šta ãu sve raditi. U poetiåkom smislu znaåajno je izdvojiti lik djevojke Jelice. zbog novca pomalo i pokondiren. alazonske rjeåitosti i spremnosti na prevaru i podvalu. åinovniåke deformisanosti. da ãemo biti sretni! Inaåe bi bila tragedija!" (14—15). a zatim upuãuje oštre invektive na raåun srbijanskog društva. a time i svojevrsnog poetiåkog rezonera. Slavko je flegmatiåan i dekadentan. jer se na kraju komedije razotkriva i wegovo qudsko lice. to je utoliko neobiåniji lik što nije doÿivio „taåku zamrzavawa". a po svemu ostalom to je neobiåno sloÿen karakter u kojem se ukrštaju odlike pustolovne i nemirne naravi. o negdašwim i sadašwim ÿenskim naravima i prohtjevima. ali je saåuvao ponešto od boemske åistote i ÿala za iskrenom qubavqu. nego što je stvarno razvijen i komediografski funkcionalan. neotesanosti i nezgrapnosti. te kroz poštapalicu u obliku pitawa: „Kako? Zašto? Poradi åega?" i sliåno. . te zato i poznaje „logiku" vesele komiåne igre i u dva navrata tješi uzmenirenog Miluna da ãe sve prepreke biti sreãno savladane na putu do ostvarewa wihove qubavi: „Oseãam unapred sretan svršetak po nas Milune. zelenaške gramzivosti i bezobzirnosti. kad se izmiruje sa Tešinima i ÿeli da ima dobre susjedske odnose s wima. materijalnog poloÿaja åinovništva i sliåno. više je skiciran i nagoviješten u liku bogatog masaroša Slavka Sreãkoviãa. Rasipni mladiã sklon trošewu naslijeðene imovine i olakom kafanskom ÿivotu. policije. koja se manifestuje i kroz karakteristiånu upotrebu profesionalnog govora. U umjetniåkom pogledu Dva veseqa su slabije djelo od komedije Novo doba. jer to je tok svake šaqive igre! Samo se ti åini nevešt. ustava. dajuãi tako ovoj veseloj qubavnoj igri pored nesumwive humoristiåke i zabavne dimenzije i satiriåku. Iza toga je uslijedio i komediografski epilog sasvim u skladu sa logikom vesele igre. Mata Oštroperiã je i lik kroz åije duhovito kazivawe Milutin Iliã raspravqa o starim i novim vremenima. ti budi bezbriÿan! Oseãam. intelektualno potpuno zapušten. a nesumwivo je da mu pripada i znaåajno mjesto u galeriji junaka srpske komediografije u cjelini. U Tešinu kuãu upravo u trenutku åestitawa ulaze Mata i Savka. koji je kao takav postao i laka ÿrtva za bezobzirnog zelenaša. mire se sa komšijama i najavquju da su i sami odluåili da se vjenåaju. oporu i kritiåku perspektivu. Pri svemu tome. Komiåni zaplet je znatno jednostavniji. izviwavaju se za sve dotadašwe svaðe i nesporazume. Ali. Pri tome donosi odluku da Miluna ubuduãe uzme za ortaka u radwi i da im se firma zove „Ortaåka radwa Teše Duãanxijãa i Zeta". dok je postupak oblikovawa komiånih tipova junaka cjelovitije ostvaren samo u liku Mate Oštroperiãa.

Mada su komedije Novo doba i Dva veseqa svakako ono najboqe što je srpskoj kwiÿevnosti ostavio. umjetniåku vještinu i privlaånost svoga savremenika Branislava Nušiãa.380 Jeziåka komika je oskudna i kao znaåajne izdvajamo samo primjere tzv. umjesto wihovog djelatnog prikazivawa na pozornici. ponešto je slabiji i od Milovana Glišiãa. vijeka. vijeka. te u oåiglednim nedostacima i mawkavostima komedijske tehnike. naroåito u ravni jeziåke i situacijske komike. umjetniåki ubjedqivije i od wegovih pjesama i od priåa. ali su malobrojne za jednu dinamiånu veselu igru. koji upuãuju na autorovu ÿequ da parodira kruti i izvještaåeni jezik åinovništva i administracije u Srbiji druge polovine 19. i tako ovog zanemarenog i potisnutog pisca istinski pribliÿiti savremenoj åitalaåkoj publici. ali i pored toga svojim ostvarewima znatno obogaãuje tradiciju komediografskog ÿanra u srpskoj kwiÿevnosti 19. Kao komediograf Milutin Iliã nije dostigao znaåajne prethodnike Jovana Steriju Popoviãa i Kostu Trifkoviãa. Komiåne situacije su komediografski funkcionalne. podjednako su prisutne u obje komedije. a naroåito tumaåima kwiÿevnosti i teatrolozima. Iliãev talenat komiåara dolaza do izraÿaja u dobrom voðewu zapleta. za Milutina Iliãa moÿemo reãi da je kao komediograf više nagovještavao nego što je postigao. Otuda wegova veã objavqena djela vaqa iznova štampati. Slabosti zbog monološkog prepriåavawa dogaðaja. Karakteristiåna je scena u kojoj Mata Oštroperiã pravi zelenašku obligaciju sa nestrpqivim Slavkom u kafani kod „Narodnog vojnika". a pogotovo kulminativna scena komiånog zapleta u ulici ispred Tešine i Savkine kuãe. komediju Dva veseqa potrebno je objelodaniti po prvi put. te da je wegov nesumwivi talenat komiåara ostao neostvaren. u nenametqivim dijalozima. dok u politiåkom zapletu sijevaju satiriåke ÿaoke i oštra didaktika. u raznovrsnom oblikovawu tipova komiånih junaka. profesionalnog govora u kazivawima Mate Oštroperiãa. te u wihovim solidno motivisanim preobraÿajima u komiåne karaktere. U qubavnim zapletima komedijâ preovlaðuje humoristiåki smijeh (dobroãudan i zabavan). koja Iliãevom smijehu daje obiqeÿja oporosti i gorkog pesimizma. . poslije koje je uslijedilo brzo razrešewe oba qubavna dogaðaja. Vidqivo je to u oskudnom izboru komiånih sredstava. koji se prepoznaju u åestim i nepotrebnim monološkim prepriåavawima dogaðaja. nema ni onu smjehotvornu raznovrsnost.

ti. kalfa u Tešinom duãanu Savka. ha! Moj muÿ kome treba poloÿio je u svoje vreme raåune! Šteta što i kojekakvim udovicama. Muzikanti Patrolxije Dete — sinåiã udovice Savke PRVI ÅIN ¡ prizor (Vidi se kuãa ograðena filaretama. sitniåar Stanka. Neãe. Prvi glas: Ha. Savka> Prvi glas: Šta. Drugi glas. to moj Teša! Drugi glas: Ne zna se. udovica Slavko Sreãkoviã. Iza prve kuãe åuju se dva ÿenska glasa. kelner u kafani kod „Narodnog vojnika" Drugi momak. zelenaš Prvi momak. J. wegova ÿena Jelica. ha. kao što si npr. šta? Zar ti meni to? Ti. tako da je ušla vrlo malo unutra. U rukopisu komedije Dva veseqa nema uobiåajenog kataloga junaka. kako bi došla u red sa ostalim kuãama. ti! Drugi glas: A kao zašto da ti se baš i ne kaÿe? Kao šta si ti? Ÿena sitniåara Teše. ha. drugo! Nešto åesto preko plota pogleda amo u moju avliju — 1 Spisak lica je prireðivaåev. kojima je tvoj muÿ tutor bio. bome. ko zna kako? Govori.) <Prvi glas. Jelica.381 DVA VESEQA komedija u dva åina od M. Pretpostavqamo na osnovu oblika prve rukopisne stranice da ga Milutin Iliã nije ni saåinio. Do we visok plot pa malo daqe kuãa udovice Savke itd. 2 Neåitko u rukopisu. bogati masaroš i rasipnik Mata Oštroperiã. u sretno ste vreme zavezali neku crkavicu i ko zna kako? Prvi glas: Šta. koji sluÿi vino pijanom društvu na ulici ispred Tešine kuãe. bivši åinovnik. . Ilijãa LICA:1 Teša Duãanxijã. Milun. wihova kãi Milun. alapaåo! Drugi glas: Sama si alapaåa! Tako te u åaršiji i zovu! Kako ste stekli? Pitaj [naslednike]2 pokojnog Kurjaka. nije došo da poloÿi raåun. Stanka.

382 Prvi glas: Alapaåo! Drugi glas: Aspido! (Iz kuãe izlazi Jelica. te joj daje samo prilike da veåito ispira usta sa mojim imenom — Milun: Okani se plaåa! Ko još onaku sluša šta govori? Nego reci: da li je istina što ona reåe.) A to si ti. Jelice? Jelica: Ja. proðe me neka milina! Od neko doba poåela sam o wemu misliti. A i majka! Šta ima posla sa wom. kad ga ugledam. kono! Ona je našla sebi priliku. Nikad se ne rastaje od Miluna! Priveÿi je ti wemu. da ti. da ti mene — ali ja tebe volem. Moram je pitati: 'oãe li biti moja? Pa kud puklo! Ne htedne li? Meni onda nema stanka ovde! Uzeãu ono malo zarade što imam kod gazde i moje prwe pa u svet! (Spazi Jelicu pa se trgne. dakle: ako me voleš. lepa prilika! Ama nema! Ima on malo boqi.) Milun: Ko? Zar ja? … Ovaj… Ništa! Onako tek — Drugi glas: Zar i ti imaš šta priåati? Eno i tvoja kãi: više muško nego ÿensko! Sušta slika oca Gligorija! Prvi glas: A tvoj malikan? Pravi Sredoje mumxija! Malo dete. Drugi glas: Vaqda tvoju 'ãerku? Batali. pa i u — snu! Volem ga. zlato moje! Nemo' da bude posle reåi! Jelica (plaåe): Ovo je strašno! Ta ÿena ne moÿe da se okane mene. kãi Tešina. a onoliki vrat! Jelica (zastiðena): Ah! Milun: Batali! Nemo' se stideti! One su tako nauåile. teško da proðu jedna pored druge mirno. onaj — Jelica (qutito): Pa šta.) Jelica: Ah! Evo ga gde ide! Ne znam šta mi je? Ali. ako hoãeš moja biti — . i kad åuje larmu uzdahne. braca Milune. (S druge strane dolazi najstariji kalfa Tešin Milun. Nego: šta je tebi? Što si tako zamišqen? (Prilazi mu. Eto ti kaÿem! Reci. šta? Milun: Jelice! Ne znam da l' je istina što ona maloåas reåe. ne znam ni sama zašto? Vaqda što je dobar? Milun (zamišqen i ne spazi je): Badava! Moram biti naåisto! Ja veã vidim da sam upao u qubav. masu veliku nasledio.) Jelica: To se opet svaðaju majka i udovica Savka! Ah! To mi je veã dosadilo! Åim ode tata i one se u avliji sluåajno vide. a ko wih sluša… Nego… Jelica (qubopitqivo): Šta? Milun: Pa ovaj… Znaš… Hteo sam te tek onako upitati — Jelica (qubopitqivo): Šta? Prvi glas: Bacila si oko na Slavka! Ko veliš: neÿewen.

ali. Nego: reci! (Ona ãuti) Pa lepo! Ako te je stid i drÿiš da nije u redu da o tome govoriš. pa mu turiti što u slatko ili kavu. pa da se åeše iza ušiju! U qutini uvek tako zaboravim da kaÿem sve! A ona se mora biti izodavna spremala! Ona za moje dete onako da govori! Vidiãemo 'oãe li ti upaliti za Slavka. ko zna?! Vešta je ona! Moÿe ga domamiti u kuãu. Miluna?! Ah. Kako je . Moram se poÿuriti da spreåim to. pa zar i moja kãi da se zarobi za jednoga goqu? Nikada! Nikada! Åuje se glas: Tako. pa još sa detetom. ormanima itd. dok je Stanki na ramenu glave! Ali. Ono kako za koga! Za nekog više. Svako doba ÿivota åoveåija ima odista svojih radosti. ja tebe pitam. pa naviše do najdubqe starosti. ali. do groba! Ona me vole! (Odlazi. za nekog mawe. ali — drugi put! (Odlazi) (Zavesa) ¡¡ prizor (Obiåna gazdinska soba sa minderlucima.) <Teša i Stanka. ona reåe nešto o Milunu? Kakav Milun? Nema od toga ništa! Dosta sam ja argatovala i muåila se kod ovoga moga. (Ãušne joj prsten u ruke. šta mu treba udovica. Zar ona da zgrne onoliko blago? Ako 'oãe da se ÿeni. prostiãeš. ako voleš drugoga: sa'ranila bi tvoju i moju sreãu za navek. zar ona mene vole? Još mi zuji u ušima: 'Ja te volem!' Mene. 'Oãu da åujem glas tvoga srca. to ne bi rðavo bilo! Ali. Koja vajda i da poðeš za mene. zagrli <je> i poqubi. Boga mi. zvoniãe mi to u ušima kao varoška banda. ti pristaješ biti moja? Ti me voleš? Jelica: Volem te. ono (skida s ruke prsten) ako primiš ovaj prsten. to je znak da pristaješ! Taj je prsten svo blago koje sam nasledio od svojih pokojni' roditeqa — Jelica (okreãe glavu): Naposletku! (Pruÿa ruku) Milun (pun radosti): Dakle. više muka. veã zašla u godine! I ja ãu za wu koju lepu reãi! Samo nemo' da podmeãeš drugome tvoje prqavo rubqe! Stanka (sa stisnutim pesnicama): Alapaåo! Pokazaãu ti. iza toga Milun i Stanka. kod toliki' devojaka! Kako bi bilo da pokušam za moju Jelicu? Boÿe. Milune! Milun: Onda da pritvrdimo. stolovima. S druge strane dolazi Stanka) Stanka (razjarena): Ona meni onakve reåi da izgovori? Ah. pa Milun i Jelica> Teša (zamišqen 'oda po sobi): Muåan ti je ÿivot åoveåiji s koje ga god strane pogledaš! Poåni od detiwstva. što joj ne reko' još koju. drugo! Poÿuri se pa udomi što pre svoju 'ãerku! Devojka je. Ona se izvije i utekne u kuãu) Milun (sam): Jedva sam se mogao ovome nadati! Ko.383 Jelica (åupka kecequ): Pa eno tate i mame — Milun: Ne.

r! (Ulazi Stanka) Stanka: Baš dobro te te trevi'. za sreãu i napredak svoga deteta. A gde je Jelica? Teša: Sigurno u mutvaku oko ruåka. niti mu Bog zna kako radwa ide. vaqano i poslušno dete. oseãaje itd. Stanka (ozbiqno): Ama.384 poklonio kome Bog: zdravqa. I sam mrzim da imam u kuãi odraslu devojku i veåitu glavoboqu: . Teša: Ene! Stanka: Devojka s dana na dan zalazi u godine. Meðutim. jer imam priliåno spremqeno para za svoje dete. åoveåe! Misliš li ti štogod za ono dete? Teša: Šta ti priåaš? Kakvo dete? Stanka: Pa našu Jelicu. dakle. Ali mi ne ide u glavu! Drukåijim danas ÿivotom ÿivi mlaði trgovaåki i zanatlijski svet. na sasvim drugi korak. ja sam u svom priliåno dugom veku. Stanka: Samo što je preturila 18-tu! Još nekoliko godina pa da postane usedelica! Vaqa izranije gledati priliku. Teša: Pravo da kaÿem i sƒm sam o tome åesto pomišqao i naposletku sam sveo sve na jedno. Teša: Pa lepo! Šta da radim? Stanka: Da se upoznaš malo s mlaðim svetom. pa onda u društvo — Teša: Ih. Teša: Batali! Meni se åini da se juåe rodila. uveåe u mehanu. Ali. ruÿne navike. a ti pošto svršiš poso u duãanu. šta da radimo mi bez našeg deteta. da se po vazdan svaðam s onom aspidom. kako bi mogla i devojka åešãe puta doãi u dodir sa mlaðim odliånijim qudima… Odavna nismo bili ni na kakvu zabavu! Pa onda nedeqom pred veåe u šetwu. a šta da reknem za one koji su svršili više škole i postali gospoda? Tast i zet nikad se ne bi razumeli! Naposletku. došao do nešto malo kapitala i podigo svoju kuãu i svoju porodicu. steko svoj naåin ÿivota. po današwem shvatawu. kapitala i — naravi. nije da nisam svezo nikakvu crkavicu. da teslimim sve moje moÿda odista. Ÿena mora sa svojim muÿem. da rekneš. Ja sam kao siroma' åovek. ali pusta narav! Sve mi se åini nekako malo! (Trqa zadovoqno ruke) Br. svoje navike i svoj pogled na svet… Da dam svoju jedinicu kãer za kakvog obrazovanog. vaqanog i mladog åinovnika. Ti ne smeš zaboraviti da imaš u kuãi kãer za udaju. Eno Slavka! Niti ima šta. Ali. evo muke: dobija zet klasu i premešta se negde tamo na kraj Srbije. ja se raåunam jedan ponajsigurniji od svojih drugova po radwi i. posluÿujuãi. r. ne moÿe tako i daqe ostati kao što si nauåio! 'Ãerku u mutvak. Razume se. ðavo bi ga znao uvek veseo i zadovoqan. brate slatki! Ko sve to da izdrÿi? Stanka: E. sve je to lepo! Nego: vaqali <bi> mi kao roditeqi da promislimo malo i o wenoj buduãnosti? Ona ne moÿe ovako doveka ostati. mene u ova åetiri zida ili avliju. muåeãi se i pateãi. Ali. Stanka: Ama. to bi zar mogo. naše zabave u starosti? Jeza me prolazi kad pomislim samo na to! Rešio sam se. Jedva svezuje kraj s krajem. Teša: A šta da mislim? Jelica je dobro.

On bi nam bio zahvalan na sreãi koju smo mu dragovoqno dali. kad se na svim drugim mestima izgubi! Ja mislim malo boqe o svojoj 'ãerki. a postaraãu se. no i u radwi. On nam i inaåe pada izdaleka neki prijateq. on bi — Stanka: Ha. ako me oåi ne varaju. koga i devojka ne mrzi — Stanka: Kalfa Miluna? Teša: A što ti je kao åudo? Vredan pošten momak! On bi nam odista bio potpora ne samo u starosti. onda zašto da ne pomislim ja i na svoje dete? Teša: Ama. Video sam ja u ÿivotu svom mnogo bogati gotovana. naposletku. koja ne bi mogla ni meni izuti obuãu. (Izlazi qutit) Stanka: Samo kad sam dobila izun! A veã ja ãu gledati. da udesim stvar kako treba. Kad na wega moÿe baciti oko ova i ona. pitawe je na kakav naåin on ÿivot vodi otkako je primio imawe u ruke. Slavka! Teša: Ama. koji pošto spiskaju svoju oåevinu. sve lepo! Nego. koji ima åist karakter i åiste ruke. Stanka: Pa baš zato vaqa pohiteti i — ako je moguãe — svršiti ovu stvar što pre. ha. makar sede plela! Naposletku. ÿeno! Šta ti to govoriš? Stanka: Govorim ono. da mu izbijem. ima nešto malo zarade kod mene. A veã kad on postane moj zet.385 šta da radim s wom? Ja sam joj našao takvu priliku koja ãe zadovoqiti i nas starije a. ako ima. A zar je prijatequ zabraweno svratiti kod svoje prije. (Uzima kapu) A tebi ostaje briga i odgovornost za sreãu našeg deteta. ako doðe do toga. ukoliko sam primetio. ako bi sluåajno ispalo za rukom. Milun moÿe biti. ali koji je od malena nauåio na rad na koji i ja. što bi najboqe bilo. i posledwu nadu sa srca. istina. npr. (Ulazi Milun) Stanka (za sebe): Baš kao poruåen! . da li ãe mu za koju godinu — ako tako produÿi — ostati koj<i> groš da kupi oku 'leba za ruåak. to je. da li odista i on ima tu bubu u glavi. idu u prošwu. kakvim ãe ÿivotom on ÿiveti i na kakav ãe naåin upotrebiti svoj kapital? Teša: Lepo. naposletku. da postane muÿ Jeliåin a naš zet? Nisam mogla na wemu ništa primetiti. ha. Teša: Milo mi je i kud bi ja bio protivan? Nego: kakvu ti priliku misliš? Stanka: Eto. lepo! Samo ja od toga posla diÿem ruke. i nadati se da ãe je uzeti. i. otkud ti znaš da on 'oãe Jelicu? A posle. na slatko i kavu? Samo mi malo kvari raåun onaj Milun! Ama. ha! Lepo. i naše dete — Stanka (qubopitqivo): Pa ti to moÿeš toliko vreme da tajiš od mene i ne kaÿeš mi? Teša (produÿuje): Momka koji. ali samo — posledwa prilika! Prilika. moja ãe briga biti. Boga mi! Ja mislim åovek odista nešto ozbiqno smislio a ono — naopako! Boÿe prosti! Ko da te je savetovala udovica Savka! Za Miluna? Nikada. na koju se pogleda tek.

samo drugim reåima kazala. Ali. imam nešto s tobom ja da porazgovaram. Milun: Kamo te lepe sreãe. Ona nam je sve i sva. da li ãe wega i devojka? Ko zna! Moÿda ona sluåajno ne mari za wega? Stanka: Ostavi ti to meni! O tome slobodno ne beri brigu. što ste mi uåinili. da bi za našu Jelicu kao ponajboqa prilika bio Slavko — Milun (skoåi): Kako? Šta reåe? Slavko? Stanka: A kao zašto? Bogat. mlad. . 'oãe li tu sreãe biti? Teša: Ÿeno. sinko! Ti si kao dete malo. gazdarice! Stanka (meri ga oštro): Kako? Na åemu? Ako svršiš dobro poso. Milun (zaåuðen): Kakav poso? Stanka: Razgovarala sam se s gazdom. more! Stanka (viåe): Evo me. Stanka: Zato se tebi i obraãam kao svom roðenom detetu! Ti znaš da mi van Jelice nemamo deteta. bacila oko na wega. A koje dobro? Milun: Rekli mi da je ovde gazda. ja mislim da sam našla priliku — Milun (stidqivo obara oåi i krši ruke): Blagodarim. Stanka: I tako! Ti mi obeãavaš? (Åuje se iz avlije Tešin glas): O. zdrav — Milun: Ama. Milun (zbuwen): Ama. Ti se poznaješ s wime? Ako se ne poznaješ. Sedi. batali ti sad svu brigu o poslu. A davno je. udovica Savka neãe. i slušaj! Milun (seda na minderluk. da se okane ãorava posla. bez svojih roditeqa. Milune sinko. Sebi): Šta li ãe biti? Da ne bude o onom poslu? Stanka: Milune. pa svratih jer imam nešto vaÿno s wime da razgovaram. pa eto. Imam priliåno svoje uštede. gazdarice. da je i on na wu bacio oko. (Sebi) Kako bi bilo prvo sa wome da poånem? Stanka: Izvesno o radwi? Nego. Stanka: Ona je veã stigla na udaju. ÿeno! Milun (zbuwen): Kako? Šta da obeãam? Stanka: Pa da budeš posrednik — Milun: Ama. Mi smo te od'ranili. Kod vas qudi to ide lako: u društvu. Svakojako zgodnom prilikom gledaãeš. u kavani ili drugom kojom prilikom. sad ãu! Što se ti toliko brineš o wihovoj sreãi? (Sebi) Izgleda da je ovaj odista bacio oko na Jelicu? Sad sam mu. ti se upoznaj. gazdarice — Stanka: Nema tu oklevawa! Ako mi budemo oklevali. da ga nedeqom ili drugim kojim svecem svratiš našoj kuãi. Stanka: Bog pomogo. na onolikom dobru. pa smo se sloÿili. našoj kuãi. dakle. ja ãu ti dati. doveden od dobri' qudi. (Viåe) Evo me. kako sam doznala. što skorije! Ako ti bude potreba malo više za novcem. Milun: Bogu pa vami fala. Milun (sebi): Poåiwe! Došlo mi je da joj ruke poqubim.386 Milun: Pomoz' Bog. ja ãu tebi biti blagodarna. mi uputili radwi: gajili smo te ko našu Jelicu.

da budem provodaxija tvoj za Slavka. da ga malo ispitam. Poånem. da i ja nisam ništa åuo. Jelica: Ha. . Ja ne umem unapredak reãi šta ãu sve raditi. da ãemo biti sretni! [Inaåe bi bila tragedija!]4 Milun: Pa da pritvrdimo! ('Oãe da je poqubi. ha. ti budi bezbriÿan! Oseãam. protivu moje voqe neãe ni otac pristati. to ne moÿe biti! Naposletku. za Boga! Milun: A šta da åuješ! Kamo lepe sreãe. odelo okaåeno o zidu.) <Milun i Mata> Milun: Veã je prošlo dve nedeqe a stvar nikako da se okrene ni na gore. da naðem zgodnu priliku i dovedem Slavka u kuãu. ne beri brige. Bar ne bi ovako nesretan bio. Jelica (hvata ga za ruku): Reci. Ona potråi napoqe. ha. Milune sinko. ali se na vratima osvrne i uzvikne): Drugi put! Milun (veseo): Divota! Samo da i posle ne bude — drugi put! (Zavesa) ¡¡¡ prizor (Obiåna momaåka soba sa prostim drvenim krevetom. tako je! Sad je bila tu gazdarica i molila me. dve stolice itd. Napisan je u lijevom dowem uglu posqedwe stranice åetvrtog rukopisnog tabaka. Jelica (uplašena): Govori! Šta je? Milun: Boqe bi uåinila da mi nikad nisi kazala da me voleš. Eto šta je! Ja sam odreðen. ha! Ti se šališ! Milun: Kamo lepa sreãa? Ali. Milun 'oda po sobi. Ali. pa i majka.387 tek što nisam! O Jeliåinoj sreãi. bih se zaplakao. ni na boqe! Šta li ãe naposletku biti? Onoga bogatoga bekriju ne mogu oåima gledati! Bio sam u dva maha s wime u društvu i probao za svoj raåun. Dopisan je u gorwem desnom uglu prve strane petog rukopisnog tabaka. znam. pa uåini sve onako kako sam ti kazala. da se s tobom upozna — Jelica (potresena): To je odista nesreãa! Mati kad što naumi. gazdarica mi se popela na vrh glave! Kako 3 Ovaj dio reåenice Milutin Iliã je naknadno umetnuo. sto. (Viåe) Šta viåeš toliko? Evo me! (Izlazi) Milun (ostaje sam): Sad sam ubijen! I kud baš mene da naðe za posrednika izmeðu Jelice i Slavka? (Ulazi Jelica) Jelica (veselo): Šta je. Sve ãu ja to udesiti! Samo ti ne zaboravi. 4 Kao u prethodnom sluåaju i ovaj dio reåenice naknadno je umetnut. ipak. „jer to je tok svake šaqive igre!"3 Samo se ti åini nevešt. Milune? Što si zamišqen tako? Milun: Kad me ne bi bilo sramota. pa ne ide! Zastane mi reå u grlu ka' vaqušak! Nego. koga drugog ima van mene? I ona ãe se naposletku slomiti! Oseãam unapred sretan svršetak po nas Milune. teško da ne izvrši! Ali.

Seqak neãe. ha! Tako i nikako drukåe! Pa kako inaåe? Mata: Pitaš: kako inaåe? Bogu 'vala! Boqe ne traÿim. mene <za>obiãi i zapitati me za savet. Premestio sam se ovde u varoš i odavde poåeo u narod rasturati novac pod interes: 50 pa i 100 na 100! To je. teslimim dotiåno lice za dobar bakšiš kome od gospode advokata. . ne ostavqaj u najveãim mukama sada wegovu trošnu zemaqsku odeãu. Otud smo se i poznali. ko ãe tako i daqe ÿiveti? Pa još kad se na moje oåi radi. Duãan vidim zatvoren — vaqda zbog današweg sveca? — pa svratih amo tebi — Milun: Hvala brate. Bog dao ÿenu. Kao zemqaka svog ja sam te „doåekao". na ÿalost. ðene! Ama. Ti si vrlo mali došo i poåeo uåiti kao šegrt trgovinu. dok Opštinski sud ne izda naredbu za opravku kaldrme — Milun: Ha. najboqa radwa u Srbiji! Razume se da nisam napustio ni stari zanat: piskarawe. Mato. dajem novac pod interes itd. triput sam bolno uzdahnu<o>: dušo bednoga Mate! Posluÿi još koju godinicu. Milune! Milun: Bog pomogo. pored advokacije. danas su sudije. Tumarao sam iz opštine u opštinu kao ãata. na kojima sam se vozio. stari naåelnik Savatije — Bog da mu dušu prosti! — preporuåi prezidijalno<m> ministru i ja dobijem u policiji za praktikanta. ha. Nisam mislio praviti karijere ni u Sudu ni u policiji. ne znam šta bih åinio! Ona to i nekako lepo udesi. pa sam se latio drugog. jer me svi poznaju. Moji drugovi po sluÿbi drÿavnoj. a ja sam tada veã svršavao zanat. Ali. molbe. Video sam. da naposletku ispadne dobro. Razume se da sam imao od sviju ostalih najlepše preporuke iz Suda i policije. Gde nemam prava na rad.388 ne umem da se naðem u tim ÿenskim poslovima. brzo sam uvideo kakva je sudbina srpskog zanatlije. Napravio sam lep kapitalåiã. Ali. (Åuje se kucawe i odmah zatim ulazi u sobu Mata Oštroperiã. mnogima ja dajem novac u zajam. Kupio sam sad i jedno lepo imawce — 5 Neåitko u rukopisu. ÿalostan ÿivot i tih visokih osoba: plate im regulisane pre 50 godina… potrebe za ÿivot poskupile a plate ostale po starinski. Bio sam štedqiv a zarada dobra. Ali. da nije Jelice. takoðe. Imam više rada i prihoda.) Mata: Pomoz' Bog. A otkud ti? Mata: Sa sela! Bejah otišo poslom nekim. da mi se otme iz ruku ono. sitnu deåicu i lepo ime: gospodin åovek! Napustio sam i taj poso ko i zanat. a pored toga stekao poznanstvo sa celim okrugom. Priliåno sam se tamo bavio. Ja im pišem tuÿbe. iste. pa drumom ðene. pa su se kmetovi grabili za mene a otud mi i plata povišivana. Imao sam lep rukopis.5 kao i brinuo o tebi. kad naiðosmo na ovu nesretnu varošku kaldrmu. Budi strpqiva. naåelnici itd. zatim se po molbi premestim u Sud da se „prakticiram". Meðutim. koji me se seãaš! Pa kako ti? Sedi! Mata (seda): Priliåno sam umoran! Tarnice neke seqaåke. što mi je najmilije. no ma koji advokat u varoši. ma kakvim poslom došo. pa sam pohitao još za mlaðih godina da se postaram za svoju buduãnost i starost. pa me na molbu.

znaš šta je? Kad smo veã poåeli govor o tome. Takav ti je zanat. he. Nastasija. Pruÿio sam ruku da se wime zakitim — Mata: Priliåna stilizacija! Vidi se da imaš duha! Izvesno primaš „Brku"?6 Milun: Okani se šale. duša vaqa! Drukåije je negda bilo. Ti si udario jednim putem. Kata! Milun: Naposletku. jer je cenzura list prethodno zabranila. he. . Onomad sam je pitao i doznao. plavim libadetima i krmezli vesovima — pa nema više ni onih imena: Jeca. Milun: A što od tebe kriti? (U zanosu) Zateko sam je još dosta malenu. Jelena ima i sad. sitne ÿenske i vrlo ÿive naravi. a ja drugim. he! (Izvali se u stolicu. Ali. Tvoj bi mi prijateqski savet mnogo pomogao — Mata: Nema razgovora! (Pali cigaru) Milun: Stvar je nekako sasvim zapletena! Ne umem. molim te! Sa ÿenama teško je izaãi na kraj — Mata: Znaåi: nešto smeta tvojoj qubavi? E. Od malena me znaš. Maga — Ono. kako se krasan pupoqak razvija u jedan lep cvet. Retko koja od wih da nema bundu… Mage su išåezle zajedno sa starim esnafima! Milun: Ama. Pokretaå. brate slatki! Nego ti priåam pripovetku o ÿenama! Današwe ÿenskiwe sa promenom imena. 1918—1926. zajedno smo se muåili a i zemqak si mi. ti teraš komendiju? Mata: Nije. Milun: A i ona mene vole! Mata: Koja? Milun: Zar i to treba? Mata: Ti izvesno nisi nikad protokolarno saslušavan kod Suda i policije? Moraš kazati ime i prezime svoje i weno. ali ih niko više ne zove: Jeca! Nastasija se naðe još po neka. sa bajaderima. Kome drugom da se ispovedim do tebi? Mata: Tako je! Milun: Ti si åovek izveÿban u ovakvim poslovima. Marta. Gledao sam svojim roðenim oåima. upravo. ispruÿi noge) Ono. brate! Mata: To vidim. ipak naša stara druÿba i prijateqstvo ostali su nepokolebqivi. Tek. ja i sada ne znam: koja po imenu? 6 Popularni „šaqivi list za svakoga" koji je izlazio u Beogradu (1882—1915. ni da ti åestito ispriåam… Ja je volem. budi potpuno siguran. To su obiåno omalena rasta. prvi vlasnik i odgovorni urednik lista bio je Branko Petroviã. brate. 1927—1931). a drukåije sad! Sve je sad postalo fikfik! Nema više onih starih ÿena. tebi vrlo lepo ide! Mata: Bogu 'vala! A sad reci: kako ti? Milun: Ja? Onaj… Pravo da ti kaÿem: ne znam ni sam u istini! Mata: Onda mi je jasno! Ti si zaqubqen u neku? A? Govori. more! Milun: Ostavi. Treãa serija lista (1927—1931) izlazila je pod izmijewenim nazivom Mladi Brka. ono da ti se ispovedim. kanda su promenile i narav! Ako si još potrevio neku. da i ona mene vole — Mata: Sve lepo! Ali. kako kome! Što se tiåe mene.389 Milun: Pa onda. kojoj ime npr.

sramota. more? Koju udovicu Savku? Da nisi moÿda poludio? Milun: Pa komšinicu… udovicu… Mata: Znaš li da ãu te za gušu. ha! I ti se toga zar plašiš? Taj se ne oÿeni dok ne spiska ono imawe i gotovinu što ima primati iz mase. te je nije još primio.<est>. zašto ne bi u Jelicu? Vaqda se åovek rešio na ÿenidbu? Mata (skoåi ko oparen): Šta ti to govoriš. ako sluåajno slaÿeš? Milun: A kao: zašto bih te lagao? Izmeðu we i moje gazdarice åitava košija koja ãe Slavka ugrabiti: Savka za sebe. kad mu zatreba. a nema para pri sebi — a tu se ja åesto naðem — dam mu 200. ha. pa mu udesnom prilikom i ja „novac"7 dam u zajam. Kud bih ja sada protivu wene voqe? A ona 'oãe i ÿeli. posle. imuãna a. Gazdarica me od'ranila kao svoje roðeno dete. ko da ti s pravnog gledišta pomogne? Milun: Ama. Milun: Šta ti bi ujedanput? 7 Neåitko u rukopisu. dobra i lepa devojka! Pa šta tu ima da ti smeta? Milun: To je taj ðavo! Ono što moÿe ponajviše da smeta! Wena majka — Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: T. radi viðewa — Mata: Koga. ha. more? Milun: Onoga bogatog masaroša Slavka — Mata (izvali se u stolicu): Ha. Razume se.390 Milun: Jelica — Mata (diÿe se sa stolice): Tešina kãi? Milun: Jeste! Ona! Mata: Prilika odista vrlo dobra! Jedinica u oca i matere. da se upoznam s wime i udesnom prilikom.<ara>. Ima i meni duÿan priliånu sumicu. .<o> j. Fala Bogu. dovedem ga ovde kuãi. brate! Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: Odrastao sam u wihovoj kuãi. da je dƒ za drugoga! Åak mi to i kazala. Mata: A što joj nisi kazao? Milun: Ko to da uåini od stida? Mata: Propas' tvoja od tebe Izraiqu! Ti si neka svezana vreãa! Zar se tako bori za svoju buduãnost i pravo s pogledom na pozitivne zakone? Kad sam sebi neãeš da pomogneš. a gazdarica za svoju kãer — Mata: Vrlo lasno moÿe biti! Ama. ni da mi je reå dala. zar ona mene da prevari? Mala je ona za tako velika posla! Nisam ja wen pokojnik. usanuãe more. 300 din. a uzmem kvitu na 600 i tako daqe! Milun: Vaqda 'oãe da se kurtališe takva ÿivota? Mata: Nikada! (Deklamuje) Pre ãe mesec dawu sjati. bre! Milun: Kako govoriš to? Kad moÿe da se zagleda u udovicu Savku. pa i molila. ona i ne zna da mene devojka vole.

Sam Mata za jednim stolom piše i vrti glavom. zatim dolazi Slavko> Mata: Tako! Sad keleru da dam ovo pismo da ga preda Savki. 8 9 Misli na nasqeðe iz mase koja pripada Savkinom djetetu. da mi odista onaj lopov ne pokvari raåune? Vaqa raditi brzo. A znatno je ono! (Zavesa) DRUGI ÅIN ¡ prizor (Kafana kod „Narodnog vojnika". Neåitko u rukopisu. vrlo dobro! (Uzima kapu da ide) Milun: Åekaj.391 Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: Izgleda da te je moje priåawe uznemirilo? Mata: Nije nego još nešto! (Turi ruke otrag i 'oda) Savka me izneverila! Milun: Gledaj. åim sam åuo sentimentalne glasove. Nego. (Uzima i on kapu) Idem i ja u åaršiju. nešto mi pade na um! Vrlo dobro. molim te? Pa ti mi nikad ne priåa. Zatim zapeåati pismo i digne se sa stola.) <najprije Mata i Momak. . Qubav ostavqam da teraju takvi vetropiri kao što si ti! Nego. odmah! Šta zapovedate? Mata: Prvo satqik vina! Je<o> sam maloåas ãevapåiãa. Ali. da ãu što pametno iskumstirati. udovi poåivšeg Tretaka… U ruke… Neizostavno… Jesi li me razumeo? Momak: Razumeo sam. (Kuca) Keler! Momak: Odmah. da se tome stane na put.9 gde se grade veliki planovi. da si se zagledao u wu? Mata (tapše ga po ramenu): Burazeru! Zagledao sam se u weno i masalsko8 imawe. ovo pismo da pošaqeš po kome da ga neizostavno preda u ruke Savki. (Polaze) Mata (zastane): Pamtiãe svi oni koji su pokušali da povrede moje materijalne interese! S perom u ruci stojim na biqezi. pa nisam za pivo. (Momak donosi vino i ostavi na sto) Mata: Pa sad. kako? Tu je åvor! Milun: Ako ti što i ja zatrebam — Mata: Sitne pameti [slabo tu pomaÿu]. 'Vata se pområina. åoveåe. zajedno ãemo! Mata: Ovo je neodloÿno! Moram odmah iãi! Milun: Šta li ãe to biti. Ja sam unapred znao. rode moj.

pa kad uvreba zgodnu priliku. kao npr. dok se ne vratiš. da doðe ovde. a wemu pare uvek trebaju. Naposletku. ja. da mi javiš: jesi li joj predao pismo? Momak (polazeãi): 'Oãu. Znam ja dobro Savku! Neãe imati kad u qutwi da razmišqa. nek doðe k meni da me izvesti o prijemu istog — Momak: Koga? Mata: More! Pa ti nisi ništa razumeo?! Momak: Sad me nekako zbuniste. uzvišenih klica u svome srcu… Ali sam i dobro smislio! Pisao sam joj. burazeru! Šta se buniš vazdan? Savka. Za ovo ãe ona prosuti Slavku i kantu za vrat… Naroåito ako je odista bacila oko na wega. pa drÿi da je obmanuo! Sutra ãu pustiti glas da je vodu Savka prosula. (Izvali se u stolicu i peva: Blago mi na viru. ono maloåas — Mata: Ne upadaj u reå starijemu! Kad si razumeo. a što bih ti ja ovde došo — u kakvu si me pråvarnicu doveo? (Zavali se u stolicu) Mata: Šta ãeš. da izvršim taj vic. znaš kako je! Za sirotiwu i <nije> druga kavana. Doneo sam mu priliånu sumicu. Mata: E moj lepi brate! Pa ti moÿeš predati pismo drugoj nekoj udovici.392 Mata: Kad se momak vrati. jer bi opet Savka mislila da sam joj podvalio. da mi bez ikakva izgovora pomogne. udova poåivšeg Tretaka. more! Mata: Lepo! Woj da odneseš ovo pismo i to glavom ti. Kazao sam joj da iz avlije turi merdevine uz plot. pa da mu se osvetim. Savka dušo. Momak: Znam Savku. 'oãu! Mata: Kud ãe åovek s prostacima. Tako ãu je zavaditi sa Slavkom. Još nije primio gotovinu iz mase. Nego. evo ti pismo. a naroåito kad pored pravnih znawa. Jesi li sad razumeo. Apsolutno si nepismen i šašav. To neãe biti teško! Znam unapred. sad dabome! Ali. da se ona budala zaqubila u Tešinu Jelicu i da ãe joj noãas pevati pod prozore. do- . skoåi): Pomoz' Bog i dobro mi došao! (Pruÿi ruku da se rukuje. (Seda za sto i sipa vino) Oh! Oh! Kao kristal! U tvoje zdravqe. da je to uåiweno iz kuãe Tešine. Reci: kako je ime adresantu? Momak: Odista ne razumem! Mata: Ovo je åovek da poludi! Moÿe odista predati pismo drugoj udovici! Reci. more. a drugi momak neka te zastupa u radwi. glavo? Momak: E. sretnome pastiru! Ulazi Slavko u kavanu) Mata (kad ga opazi. prospe lonac s vodom Slavku za vrat! Ja ãu veã objasniti društvu. kako se zove udovica Savka? Momak: Savka! Mata: Pa tako. Kazao sam i Slavku. <Da joj se nameãem> Onde odma' nema smisla. A nije pravo da on onoliko Slavkovo imawe zgrne. pa s Bogom! (Momak polazi) Samo kad se vratiš. brate? Kavana po planu kod „Narodnog vojnika". da ãe svi biti ãeflejisani! Dodao sam. jer sam odavno qut na Tešu. oseãa. Slavko se åini nevešt) Slavko (leno): Samo da mi ne trebaju novci.

da ne moram pisati ovakvim lopovima priznanice. a posle stil… Evo. åini mi se. samo znaš kako je? Prvo da stilizujemo obligaciju — Slavko: Doðavola! To onda vaqa pisati. pa mi ruka. da se ne upropašãuje mladeÿ — . Slavko: Pa dede. moÿemo nasamo svršiti naše raåune. Slavko: Vrlo dobro. brate slatki! Zar još pitaš? Ko ne bi! Osobito s tobom! Ja i 'nako zbog svojih poslova retko se mogu provesti sa pouåno-obrazovanim društvom.<ara> koju sumu… (Slavko ostavqa pero) Slavko: Vrlo dobro! I onako mi treba para. veã sve sa ovom prostotom. ne zabrani radwu. ni za jedno veåe. Šta veliš ti kaišaru. izgleda teška ko olovo. reåe 600 din. Nego. što nas tu neãe niko uznemiravati. samo pruÿi ruku — Slavko (zeva): Åudo mi je nešto dugo vreme. bolan. Znaš kako je? Radenici. kad moram leãi da spavam s kokoškama. åudo mi je zašto policija ne pripazi na ovakve lopove. a ono drugo stila radi — Slavko: Neka te ðavo nosi! Uvek me uhvatiš kad nemam ÿivaca. brate? Razume se gotovi 600 din<ara>. pa kad svrše poso. kako bi bilo da se malo provede noãas? Mata: O. jer novac treba da mi je veã u xepu. Ovde. pa im. Mata (radosno. zanatlije. To mi je sve što imam za sada. kad uzmem pero. Mata se nagviruje) Mata: Ih! Kako nemaš stila! A kamo interes u obligaciji metnut kao glavnica? Kamo uraåunata izvesna suma za trud itd. Åisto ne vredi åovek da kuluåi oko pisawa za tako neznatnu sumu.<ara>? Mata: Šta se buniš. Mata: Zar tu treba Bog zna kakav rukopis? Glavno je svojom rukom napisati. sebi): Novac mu treba? Vrlo dobro! (Glasno) Piši! (Turi ruke u xep<ove> i 'odajuãi diktira. a spavao sam celo posle podne.393 zvao sam te amo i zato. ti. kako ti veliš! Nemam kad da se zanosim tu vazdan sa tobom. jer ovde tek docnije dolaze gosti.<ara>. Slavko (uzima pero): Pa sad vaqa pisati? Mata: Ozgo turi: Obligacija — Slavko: Jesi li doneo koliko? Mata: Svega 600 din. Mata: Svojeruåno napisati i potpisati. Ama. ako hoãeš. Slavko: Pi! Pa to nije. Zaboravio bi' sasvim. pored kazne. Slavko: Šta da radim sad? Gotovo sam se oduåio sasvim od pisawa. dakle. (Piše. Nego: jesi li novac doneo? Mata: Pa kud bih te mogao zvati da dolaziš ovde i åiniš toliki put xabe? Novac je tu. Slavko piše) Obligacija Na 800 din. odma' tu na stolu spremqena 'artija i pero. A srce me bole.

dozvoqavam mu i pre roka da moÿe traÿiti zabranu na pokretno i intabulaciju na nepokretno moje imawe. priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate Oštroperiãa ovd. lopove.<ara> koju sumu ja dolepotpisani priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate… (Prilazi s leða Slavku. Jesu li sve pare tu? Mata: Zar moÿeš i sumwati? Kud bih ja mogao varati na takav naåin i drugog a kamo li tebe. 1. (Briše se maramom). brate! Ti jednako grešiš — Slavko (baca pero qutito na sto): Pare ovamo. Mata 'odajuãi diktira) Obligacija Na 800 din. Slavko: U åemu sam pogrešio. (Uzima pero.<ara> narasla na 900 din. Osto sam bez krštene pare. Slavko uzima i meãe u xep) Slavko: Još pitaš? U pakao! . Samo da prqaju ruke. pa gleda šta piše) Mata: Eh. brate slatki! Kad si pogrešio. odmah! (Sebi) Budala! U qutini nije ni primetio da je suma od 800 din.<ašweg> privatijera. kad pomene samo novac. s tim. (Vadi kesu s novcima) Ako ãeš da brojimo? Slavko: Do vraga i sa brojawem! Znoj me i onako od pisawa sveg oblio. inaåe ãu te udaviti! Mata: Ama. Novac vlada svetom! Slavko: Sve mi voda pqušti na usta. da åas pre svršimo poso. qutito) De. lopove? Mata: Po zakonu vaqa i slovima i cifrom oznaåiti u obligaciji dotiånu sumu duga. (Mata diktira) Obligacija Na 900 (devetstotina) dinara koju sumu ja dolepotpisani. graðanski postupak — Slavko: Doðavola i ti i tvoj postupak! Mata: A i šta ãe bogatim qudima da uzimqu zakone radi åitawa. Eno. da mu primqenu i goreoznaåenu sumu od danas pa za mesec dana vratim sa pripadajuãim godišwim int.<eresom> 12% Radi bezbednosti poveriteqeve. brÿe! Ne zanovetaj tu vazdan.394 Mata (åini se nevešt): Pa da poånemo na drugom tabaku? (Slavko uzima pero i piše. veã <je> napisao i potpisao svojeruåno. maja 18… Svojeruåno napisao i potpisao Slavko Sreãkoviã Slavko (baci mu obligaciju): Evo ti je! A sad pare! Mata (diÿe je radosno i pregleda): Odmah. Ti si napisao samo cifrom.<ara>. brate slatki! Kud bi mi onda duša? (Daje kesu s novcima.

Slavko (baca na sto dinar): Ne treba kusura.<ara>) Slavko (momku prolazeãi): Laku noã. Eno pare na stolu. brate. Muzikanti prate pevawe) Mata: Izvijaš. Boÿija utvaro. kad bih i ja bio tako lud. samo na jednu reå — Slavko: Govori. jedan iz gomile. napred. da åuju i ovi drugi. (Polazi) Mata (diÿe dinar): Jest ðavola. ha. staro vino i mlade devojke! (Ispija i baca åašu) Mata: Odavna se nisam ovako raspoloÿio! (Ispija i predaje bokal momku) Vaqda što je xabe? (Briše usta) (Slavko peva sevdalijsku narodnu pesmu. Slavko: Ha. kod Milovanåiãa — Mata: Molim te. ha! Zar i ti. Meseåina. biãe više i qubavi u svetu. more! (gologlav momak s punom bocom u ruci toåi) Slavko (diÿe åašu uvis): U zdravqe lepše polovine roda qudskoga! U slavu i åast lepih devojaka. Mata (pokazuje na wega i uzvikne): Da nije onaki'. Mata uzvikuje. Na toj je kwizi na prvom listu naslikana lepa slika momka i devojke — Mata: Levom rukom zagrlio devojku a desnom punu flašu! Slavko: Neka se mnoÿe vinogradi i vinova lozica! Jer ÿena daje qubavi a vino duha! Ÿivelo! Dakle. patrolxija> Slavko: Vina. ja mako' iz kese dve banke! Slavko (diÿe se): Sad da se ide! Nego: ima li šta da se plati? Mata: Samo moje vino. (Pokazuje na sebe) Ne bi bilo ovaki'! Zavesa ¡¡ prizor (Noã. slavu mu. Vide se kuãe: Tešina. Ja sam se. Teša. Mata: Nisam znaš rad. Savkina itd. Mata. ÿena — Mata (uzima od momka bocu): I udovica! Slavko (produÿuje): I udovica! Neka ih Bog podrÿi i umnoÿi! Što ih više bude. Naposletku se javqa na pozornici Slavko. ha. imaš srca još i za qubav? . Što sam popio ono da platim. Mata i ostali s muzikantima) <Slavko. zaqubio do ušiju. (Uzima dinar a mesto wega meãe na sto 60 p.395 Mata (sebi): Makar posle i tamo! Ali. Iz daqine se åuje pesma praãena muzikom. A ja vrlo rado åitam tu kwigu što se zove: qubav ÿenska. ki slavuj! Slavko: A sad.

(Za sebe) Kad sam poåeo moram do kraja izvesti. to da bude kao znak moje qubavi. jer je protivan da ona poðe za mene. Mogu napasti na kuãu Savkinu. Neka slika u belo<m> pojavquje se na Tešinom prozoru. brate! Šta ãu mu ja sad? I srce je meso! Vaqda mi je suðeno da materijalno propadnem? Slavko: Ama. koje su me vezivale za moju nekadawu — ah! — verenicu! Zarad Nikole omrzo mi i Sveti Nikola! Kud ãe iver od klade. pokri se — ako imaš — svilenim jorganom — ne vidiš od ti' stvari ništa. more. Tako sam joj i obeãao… Meðutim. pa stresa vodu): Slavu joj ÿensku! Slavko: Šta bi to. gospodo! . Takva nevesta morala bi mi raðati decu nalik na sitniåara Tešu. Pred oåi: ona. a on utekne u daqinu) Slavko (okreãe se sviraåima): Lagano samo! (Oni sviraju a on peva kakvu sevdalijsku narodnu pesmu.396 Mata: Snašla nesreãa. Ne treba mi! Neka umre od qubavi! To je moja osveta! Slavko: A moja — da mu za ovaj bezobrazluk porazbijam prozore — (Uzima on i ostali kamenice i lupaju prozore) Mata: Ovo ispade sad naopako. lezi ako hoãeš u gvozden krevet. da joj onako malo otpevamo pod prozore. video sam! Wen otac i niko drugi. Vaqda si i tu 'teo da udariš kaiš? Onaj iz gomile: Mene se sve åini preko plota — Mata: Šta preko plota? Vaqda sam ãorav. pa mi izruåio za vrat lonac s vodom — (Svi se smeju) Slavko: To je. da poånem… Digni se pa 'odaj. uhvati Matu i gurne ga uz plot) Slavko: Gledaj. more. a za ostale? Šta me se tiåe! (Glasno) Sad sam se sasvim istreznio! Raskidam svojom vlastitom rukom dragovoqno najsvetije veze. pa ona! … Pa ako bi hteo. nije daleko! Kuãa je tu! (Pokazuje na kuãu Tešinu) Slavko: Da ÿivi kaišar Mata i wegova — mora biti — kaišarska qubav! Sviraåi! (Polaze i kad doðu pred Tešinu kuãu) Mata: Sad da se rasporedimo! (Ãuška Slavka do plota Savkinog. Šta da radim? Da begam. (Glasno) Kako preko plota? Ozgo. a ona drÿati da sam ih ja podgovorio. ja neãu da slušam samo o novcu — govori o qubavi! Mata: Uvek tako pogrešim! Ele. tamo! Izvesno je ona! (U taj mah udovica brzo preko plota prospe za vrat Mati lonac s vodom i nestane je) Mata (sagne se i uhvati za jaku od kaputa. divota! Ÿiveo kaišar Mata i wegova kaišarska qubav. s tobom? Mata: Eto šta! Izruåiše mi lonac s vodom za vrat! Jedan iz gomile: Åini mi se neko preko plota — Mata (sebi): Sad ako i ostali potvrde. izvali se u perjane jastuke. opet. biãe naopako! Pokvariãe mi ceo plan. (Pobegne) Teša (kroz prozor): Lopovi! Ubice! (Dolazi patrola policijska i teraju Matu) Prvi patrolxija: Stoj! Šta je to? Teša: Napasti u ponoãi na domove mirnih graðana i rušiti im kuãe! Sve u 'aps! Prvi patrolxija: Napred. Slavko åim svrši pesmu. da ne ispadne po mene rðavo.

<olxija>: Svi u 'aps. da vam pribeleÿi samo imena. boqe reãi: u 'aps na osnovu prostog usmenog patrolxijskog rešewa! Slavko: Ne zanovetaj vazdan Mata: Ne dam da se gaze ustavna prava graðana! Ja sam iz onog kola qudi koji ne mogu to dozvoliti! 'Oãu da se zna da u Srbiji ima jedna klasa qudi. Savka i dete> Teša ('oda qutito): I tako sa mnom da se trevi! Pod starost da me osramote! Kaÿu: ÿenu vaqa slušati! Ali. pa posle se pravdajte! Mata: U 'aps bez rešewa snabdevenog razlozima? Ama. Jelica. patrolxije opštinske izdati kome rešewe o zatvoru i to noãu. brat' Mato. Od bede.397 Mata (viåe): Ja nisam kriv! Ko je pravio nered i lupao prozore. ispred sile ja se ponizno uklawam oslawajuãi se na svoje pravo! Slavko: Ha. pa odande kod Milovanåiãa. wega i teraj. inaåe ãu pucati u gomilu. a ovako? Badava! Ÿena pomete åoveka. ha. Milun. nigde ustavotvorac ne spomiwe patrolxije! Izneãu na javnost tako groznu omašku pera! Teša: Traÿim da patrola ukloni te bitange ispred moje kuãe. pa ga zatim odmah i sprovesti u zatvor? Patrol. ti Bome znaš kad.<xija>: A što begaš. ustavni graðanin. kako literarnom svetu tako i nepismenoj masi! Sad nastaje drugo pitawe s pravnog gledišta: mogu li po Ustavu.<xija>: Napred! Mata: Slobodan srpski graðanin. To su patrolxije! (Sebi) Odista. ha. meni se åini. za koju ne vredi Ustav i wegova nareðewa. ukoliko se seãam. da bi boqe uåinio. da je Ustav Kraqevine Srbije štampan. Bar u ovom sluåaju. åim se . dolaze Mata. ha! Boqe reci: ne pristajem da mi se kundacima åešu — leða! Napred. Patrola: Napred. pa ako hoãe neka vas pusti! Slavko (Mati): Ne zanovetaj vazdan tu! Mene poznaju svi kmetovi. Patrol. ovo ispade naopako! (Odlazi s ostalima) (Zavesa) ¡¡ prizor (U kuãi Tešinoj. Mata. drukåije bi bilo. Da sam se drÿao svoje pameti. znaš li ti. gospodo! Jer ãemo u protivnom upotrebiti silu. Soba koju smo veã ranije videli) <Teša. Mata: Silu? E. da je nisam slušao. Patrol. kod kmeta. (Polaze) Mata (uzdahne): Preko sve moje pameti. kad si prav. pa u 'aps bez rešewa! Ili. Stanka. brate! Znaš kako je! Patr. pa i obnarodovan.<xija>: Mi ãemo vas odvesti jednome od kmetova.

Boÿe! Šta da se radi? Pa onda — svet! Jelica: Pa to se. Ali. pa ãu ti javiti šta budem uåinila. Ali mi je opet oca najÿalije. a ja ãu veã nast<oj>ati oko majke. Milune! U ovoj brizi izgubila sam i vid. deco? Govorite! Ja sam sasvim izgubila glavu! . Malo zatim dolazi Jelica) Jelica: Ne znam da li ãe doãi a poslala sam mu poruku. Pa kako je smeo bez uzroka napasti na tuðu kuãu? Da nije nagovoren od one? Ah. da uåini onu komendiju? Åuo sam da je te noãi u društvu sa wime bio i Mata. sad mi je opet ÿao! Ide kao ubijena. (Ulazi Milun) Jelica: Vrlo dobro. (Ulazi Stanka zamišqena i ne videãi ih) Stanka: Kuku meni kukavici! Šta uåini od sebe. Pa šta ti radiš? Milun: Bome. zapitati: što baš Teši da lupaju prozore? Eto ti onda razne pripovetke. te da prekinemo stvar. naopako! Stanka: Kako to. šta? To je ono što me plaši! Jedva åekam da doðe Milun. a ti onda oko oca. te si se poÿurio — Milun: A kako i ne bih? Izgleda da su se naše stvari iznenadno okrenule — Jelica: I kako izgleda: vrlo dobro. ni s kim o toj stvari nisam govorila. gazdarice! Da me poslušaste onda — Stanka: Zar sam ja znala? Zar mi je ko kazao? Naposletku. Poåela sam se i plašiti: izvesno nešto rešava o meni. Ja ãu veã oko majke. niti pije a dve su noãi. kako.398 umeša u wegove poslove. Milun: Pa sad ja mislim da bi vaqalo i mi odluåno da poånemo. Da nije on? Ali. razume se. osim s tobom. deteta i åoveka?! Šta sad da radim? Gde da zagrejem mesto? Kako da popravim celu stvar? Jelica: Majka! Stanka (trgne se): To si ti. to je ne moguãe i kao zašto bi to radio? Jelica: Nemamo šta vazdan razmišqati! Åim ja svršim s majkom odmah ãu ti javiti. Ona se sirota slomila usled onog dogaðaja — Milun (zamišqen): Ama. Jelica: Zato sam te i zvala. moÿe popraviti — Milun: Samo kad bi gazdarica htela — Stanka: Ama. ko nagovori onu bekriju. Ne dam sa mojim detetom cela åaršija da ispira usta! Ali. To se moÿe i drugom desiti. Vaqa kidati odmah. majko. dete moje? Milun: Eh. Ne sme ocu na oåi. kako ja hoãu! (Uzima kapu i odlazi. Sad ovolika bruka! Svaki ãe se. Ne znam gde mi je glava. sad neka samo pomoli ko sme zuba! Udomiãu je onako. da se ova naša stvar povoqno svrši. Imala sam preðe muke s majkom. Siromah otac! Niti šta jede. pa da on ako naðe udesnu priliku oko oca. A zašto sve to? Što sam slušao — ÿenu! Šta sad da se radi? Druga izlaza nema. dete moje? Ti se ne qutiš ništa na tvoju majku? (Qubi je) Jelica: A kao zašto? Šta si kriva? Palo na um nekim besposliåarima da pijani napadnu na našu kuãu. kako oka sklopio nije. Stanka: Gle! Pa i ti si tu.

od danas prestaješ biti momak kod mene. opet. nisi što protivna tome (Seva oåima na Stanku). dragi moj gazda Tešo. za tebe od Miluna.399 Milun: Nije vajde… vaqa reãi… Jelica: Kad bi ti majka oko oca — Milun: A mogla bi gazdarica — Stanka: Ama. a ti. gazda — Jelica: Ti si qut. dakle. Jelica: Oåe! Milun: Gazda Tešo! Teša: Ja ne znam boqu priliku. a vaqda sam za toliko godina imao dobre prilike proceniti wegov rad i wegovo poštewe. dete moje. Naposletku. Na mojim je oåima odrasto. a . ili ako ti nije ko turio kakvu bubu u glavu? (Pušta im ruke) Oboje. oåe? Stanka: Tešo! Teša (uzima Miluna i Jelicu za ruke): Odavna sam primetio. da kvarim vašu i moju sreãu. qubi u ruke) Stanka (zagrli ih oboje): Deco moja! (U taj mah ulazi Mata. Levom rukom drÿi Savkinog sinåiãa) Mata: Dobar dan. Neãu. deco. Svi se trgnu) Teša (prilazeãi im): Vrlo dobro! Svi ste tu! Milun: Ja znam. Svi ga zaåuðeno gledaju) Teša (qutito): Ama. dakle. Pošto sam juåe isprosio ruku i prstenovao Savku a kroz koji dan — ako Bog da zdravqa — gradimo i svadbu. zar ti? Mata: Znam unapred šta si naumio reãi. bacimo sve u zaborav (Pruÿa Teši ruku): pa da ostanemo ko i uvek prijateqi (Rukuju se). Gazdarica je tvoja quta i u zavadi sa mojom buduãom. vaqa prvi da poånemo. Milun (potresen skida kapu i prilazi te ga qubi u ruku): Fala gazda! (Tako isto i Stanku) Fala gazdarice! (Jelica ih. recite — Jelica: Kako ti veliš. tata — Milun: Ja sam vas. deco? Jelica: Pa da svršiš stvar! Milun: Samo kad bi htela! Stanka: Vi me još više zbuwujete! Sad su mi sasvim zbrkane misli! (Ulazi Teša. ispod ruke vodi Savku i nosi štap. da mi kao mlaði. Firma ãe od sad glasiti: Ortaåka radwa Teše Duãanxijãa i Zeta. to kao buduãe prve komšije vaqa da se izmirimo. gazda. šta. ja sam se sasvim sluåajno trevio u onom društvu — Teša: Ne spomiwi mi to! Mata: Ama sam sa ostalima xumle osuðen na tri dana zatvora. (Pušta Savku i dete. S toga sam ja drÿao. Uzimam te za ortaka u svojoj radwi. koje sam zamenuo novcem na troškove itd. ÿelim! Dobar dan! Ali — kanda je i ovde neko veseqe? Neka je sretno i beriãetno. qut malo na mene. dete. da se vas dvoje rado imate. Sad ako ti. a uzima štap u ruke. Što je Bog naumio da sastavi neãu ni ja da rastavim. uvek slušao — Teša: E onda nek' je blagosloveno deco! Ali. takoðe. Naposletku.

svira svatovac) Mata (uzima punu åašu): U zdravqe sviju nas ovde koji se nalazimo. Teša (ponosno): Ortaåke radwe: Teše Duãanxijãa i Zeta — Mata: Ama. da Bog da. purpuran Libade — kratka ÿenska gorwa haqina . rodno Izun — dozvola Intabulacija — hipotekarno upisivawe mjeniånog duga Iskumstirati — vješto smisliti. bilo! Stanka (Savki): I — ne povratilo se! (Qube se) Mata: E ovo ti je: „'Asan aga dva veseqa gradi!" — Samo. drugova i roðaka i svakom bratu Srbinu i na putu i na sudu i na svakoj junaåkoj raboti. (Uzima s<a> zida štap. Mata (uzima ga obema rukama za glavu): Šta je. Dete: Majka.400 veã moje ãe biti da što više seqaka iz okruga ubuduãe kupuje iz tvoje radwe. oba veseqa. na dete. dosjetiti se Košija — utrka. Savka. momak drÿi puno staklo. razume se. da ne kmeåi! (U taj mah Jelica unosi posluÿavnik i na wemu poredane tri åaše s vinom. a i mi mladenci sa wima! (Kucaju se. Ÿiveli naši stariji. Viåu: Ÿiveli! Mata poåiwe uz pomagawe ostalih da peva: Mnogaja leta! Ali tako. ja kad uðo' spazi' neko qubqewe! Da nije Miluna? Teša: U ime Boÿije i s blagoslovom wegovim — Miluna! Mata (ispusti štap od radosti): Savka! Qubi se ti tamo s gazdaricom… komšijkom… a ja ãu ovamo. zagasitocrven. rivalstvo Krmezli — tamnocrven. dušo! Dete: Ti si tata! Mata (radosno trqa ruke): Pametno neko dete! Izvesno mu kazala mama. U zdravqe i naših dobrih prijateqa. Mi danas gradili ova „dva veseqa" a. (Zagrli Miluna i qube se) Savka (Stanki): Što je bilo. napredno. pa ozbiqno se okrene Savki) Mata: Pripaz' de ti. da se wegov glas najviše åuje. dogodine doåekali i treãe. utrkivawe. U taj mah åuje se muzika. takmiåewe. Dete poåiwe da plaåe) (Zavesa) i Svršetak RJEÅNIK mawe poznatih rijeåi i izraza Bajadera — vrsta male marame Beriãetno — obilno. nasloni se na wega. mali? Ko ti je tata? Reci.

nepomislim. nepoznaješ. kao osoben intonaciono-semantiåki znak. pa to je do- . Pisawe taåke je prema negdašwim normama prisutno i iza naslova i podnaslova. odranili. od kako… Povremeno odstupa i od jednaåewa suglasnika po zvuånosti: od kako. apostrof). ali ga neujednaåeno piše u sintaksiåkim konstrukcijama kao što su imenice u vokativu i nabrajawa. neumem. radenici. što je u našem izdawu usklaðeno sa savremenom pravopisnom normom i nuÿnostima logiåke interpunkcije. mako. nezanovetaj. neoÿeni. nezaboravi. ki. Milutin Iliã redovno piše sastavqeno negaciju uz glagole: nekaÿe. nerastaje. dali. komendija. netraÿim. crta. modalne rijeåi åesto ne odvaja zarezom (dakle i sl. oãu. jednaåewe suglasnika po zvuånosti. nehtedne. interpunkcija (zarez. odma. teo. kao i suprotne reåenice sa veznikom ali. siroma. zamenuo…). suprotni veznik ali. artija. neide. vaqali…. nebude. Saåuvani su i arhaiåni i lokalni oblici rijeåi (vami. uðo…). begam. taåka. na sliåan naåin je izostavqen suglasnik t na kraju rijeåi kad se naðe u suglasniåkoj skupini st (propas…).). U dijaloškim iskazima koji su prekinuti sagovornikovom replikom. Slovo h najåešãe ne piše tamo gdje mu je mjesto (oãe. Odstupawa su prisutna samo u onim dijelovima koji su usaglašeni sa savremenom pravopisnom normom: sastavqeno i rastavqeno pisawe rijeåi. pisawe velikog slova. Sloÿene priloge piše kao dvije rijeåi: za navek. kuhiwa Prezidijal — predsjednik Prezidijalni ministar — ministar predsjednik Tarnice — drvena zapreÿna kola Teslimiti — prepustiti Filareta — drvena letva Ãeflejisati — uÿivati u dobrom raspoloÿewu NAPOMENA PRIREÐIVAÅA Prilikom pripreme rukopisa komedije Dva veseqa za štampu prireðivaå je nastojao da u svemu ostane što vjerniji autorovom izvorniku. nemoÿe.401 Masa — zavještana ostavština umrlog Masaroš — onaj koji je naslijedio zavještanu masu umrlog Minderluk — mekana niska sjedišta duÿ zida Mutvak — prostorija za spravqawe jela. nesme…. najåešãe ne odvaja zarezom. te u odnosnim reåenicama. leba. netreba. što je u našem izdawu zadrÿano i oznaåeno apostrofom. Suglasnik j povremeno izostaje na kraju rijeåi (nemo…). Upitnu rijeåcu li uglavno piše sastavqeno: oãeli. rjeåcu ama i sl. što je u našem izdawu zadrÿano i oznaåeno apostrofom. volem. nespazi. Milutin Iliã dosqedno upotrebqava zarez u zavisnim reåenicama sa veznikom da. na više. neznam. oda. nehtedneli. odajuãi. umjesto taåke stavqena je crta. što je u našem izdawu redovno otkloweno. nepokvari.

s' krajem. pošo. s' toga. mogo…). U rijeåima koje su normirane s pokretnim samoglasnikom (u znaåewu sa/s). . s' pravnog. ko. poso. apostrof je izostavqen (s' mlaðim.402 sqedno poštovano i u našem izdawu. s' dana. U tekstu su prisutna i gubqewa vokala u sredini rijeåi (došo. s' kim. M. osto. s' onom. G. s' tobom…). Upotreba apostrofa je nedosqedna i neujednaåena. što je zadrÿano i u našem izdawu kao posebna govorna osobina junaka i sliåno.

Predawe. Pripovetka Dan-Gun. Trideset šest pripovedaka zabeleÿeno je u velikom vremenskom rasponu: od 13.OCENE I PRIKAZI UDC 821. prevedena s engleskog. Anegdote i šaqive priåe. ali za folkloristiku vaÿne napomene o kazivaåima i varijantama. na Filološkom fakultetu odbranio doktorsku tezu Uporedna analiza srpskih i korejskih narodnih pripovedaka (basne. U drugim priåama etiologija se izvodi na poåetku ili na kraju (poreklo sazveÿða. Ovako predstavqene. i jedna antologija korejskih bajki. odreðenog hrama. U drugim zapisima ove grupe humanizovawe je još upadqivije. 2. dr Nade Miloševiã-Ðorðeviã. Basne i priåe o ÿivotiwama. U pripovetki Go-Zu Mong. koju je izdavala „Narodna kwiga". deåijih izdawa. Motiv nebeskog porekla junaka se oåoveåuje. prvi korejski kraq poseduje odlike mita — govori o nastanku prvih qudi i ima karakter priåe u koju se veruje. ove pripovetke nas podseãaju na pitawe odnosa meðu usmenim ÿanrovima. Beograd 2002.. priåe o ÿivotiwama i bajke). bezuspešni pokušaji da se novoroðeni usmrti (Zaratustra. a umesto kratkog predawa stoji razvijen prozni oblik. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. 4. Mitovi i predawa.) i po to- .09:398 KOREJSKE NARODNE PRIPOVETKE Prevod s korejskog i pogovor Sang-Hun Kim. Ali i åitalac koji ÿeli da se samo upozna s pripovetkama naãi ãe ovde zanimqivu lektiru. „Sunce i Mesec" ima oblik bajke kojoj se na kraju pridodaje etiološko predawe — bajkolika priåa o siromašnoj deci koju goni tigar završava se wihovim pretvarawem u Sunce i Mesec (što je opet u skladu s mitovima koji odnose ova dva nebeska tela objašwavaju srodstvom ili brakom). nebeskih tela i sl. Åitalac je ranije s korejskom usmenom prozom mogao da se upozna preko popularnijih.531-34. blisko je mitu po pripovedawu o nastanku (åoveka. kraq dinastije Kogurjo nalazimo motive osobene za mit: åudesno zaåeãe od sunåevog zraka (sliåna paralela u jednoj priåi Hopi Indijanaca). likovi nisu više ni kraqevi nego obiåni. Podeqene su u åetiri grupe: 1. što ãe posebno interesovati one koji se bave prouåavawem usmenog stvaralaštva. Kršna). naroåito etiološko. Sang Hun Kim je 2001. Prevedena s originala. roðewe junaka u jajetu (kao Helena i Dioskuri u gråkoj mitologiji). U Vatrenim psima pomraåewa Sunca i Meseca tumaåe se kao pokušaji stanovnika tamne zemqe da ukradu nebeska tela. Ova zbirka popuwava jednu prazninu na našim policama i zato je treba pozdraviti. do 20. 3. prireðivawe i predgovor Nada Miloševiã-Ðorðeviã. U seriji „Bajke naroda sveta". 128 str. veka. a umesto priåe o stvarawu sveta govori se o stvarawu korejske zemqe — dolazi do istorizacije mita. objavqena je 1961. kao i predgovor prof. Graða upotrebqena za sastavqawe teze posluÿila je i za sastavqawe ove antologije. Bajke i legendarne priåe. anonimni qudi. kwiga sadrÿi saÿete. imena planine). Zbirka koja je pred nama uvodi nas u nedovoqno poznat svet korejske usmene kwiÿevnosti na struåan naåin. 23 cm.

Bajke u zbirci odgovaraju u meðunarodnim klasifikacijama utvrðenim tipovima bajki. vlasnik zlatare. dok zapadnu priåu više zanima individualna sreãa (Sang Hun Kim. pozitivan junak za svoj postupak biva nagraðen. odraše mrtve tigrove i od prodaje tigrovih koÿa zaradiše mnogo para. didaktiåki prevodi priåu od åudesnog ka realistiånom. boravak u tigrovoj utrobi. uslovno reåeno. seqaci poðoše u planinu. punoj åudesnog (patuqak pobeðuje tigra. sreãemo i u obliku drugaåijem od kazne. nalazimo i ovaj detaq: „Kada se priåa o wegovom podvigu raširila po selu. gde su i skonåali. åudesno povezano s kršewem normi kaÿwava se. Šešir nevidqivosti (Horang Gamte) dospeva od ðavolaka u ruke braånog para koji se odaje kraðama. ali nakon drugog rastanka nema ponovnog nalaÿewa. svadba se poklapa s krajem priåe. Time se tok priåe pribliÿava mitu. Pripovetka Åovek koji je hteo da zakopa svog sina. imaju i dodatak — negativni junak promeni ponašawe. Na kraju od tuge åovek umire i postaje petao — zato petao kukuriåe prema nebu. koji bi trebalo da je bogat. kada vlasnik zlatare otkrije muÿa lopova. Zajedniåke teme u srpskoj i korejskoj narodnoj prozi. tj. åesta u deåijim maštawima. Qudi se mewaju kada doðu u dodir sa šeširom: braåni par napušta kuãu i poåiwe da krade." Realije se javqaju i u prikazivawu duhovnog sveta. još više pribliÿava ovu tvorevinu bajci. Šešir potiåe od ðavolaka — veã je time naglašeno ne toliko wegovo natprirodno poreklo koliko zla priroda. Ipak. £H¢—£H¢¡. govoreãi o povezanosti natprirodnog (koje ovde ostaje tajanstveno i neimenovano) i morala. fantazija se ruši. negativan junak zbog ÿeqe za nagradom dolazi u istu situaciju. Pripovetke Maq obiqa i Hung-bu i Nol-bu slede tok dvoepizodiåne priåe: 1. kao i u anegdoti o monahu i wegovom uåeniku. Poredeãi korejsku varijantu Pepequge (Kongzui i Patzui) sa srpskom. Ovde je zanimqivo odstupawe od odobravawa „amoralnog" ponašawa likova. kakvo je åesto u bajkama. Za problem odnosa ÿanrova naroåito je zanimqiva priåa Drvoseåa i nebeska devojka. mita i predawa. ali se od mita i razlikuje svojom saÿetošãu. U Åarobnom šeširu pravda åak narušava oblik bajke.404 me što se oåekuje da se u wega veruje. istoriju i folklor. Na kraju vlasti hvataju sve kradqivce — vlasnike åarobnog šešira: „I gazdi zlatare. Na kraju stvarnost. ali su zato wena maãeha i maãehina kãi kaÿwene na naåin koji upuãuje na arhaiånost — maãeha u neznawu pojede svoju ubijenu i skuvanu kãer. Mewawe negativca. Na bajku podseãaju završeci pripovedaka Tigar i patuqak i Tigar-devojka jer se junak venåava s princezom. koji se javqa kao pomoãnik. spasavawe princeze). u korejskoj varijanti jelen (zahvalna ÿivotiwa). ali loše postupa i biva kaÿwen. kao i onom muÿu i ÿeni sudili su za kraðe. ovde je povezana s prestupom. neuobiåajeno za odsustvo psihologije u . U mitu. a za istoånu da zlo bude kaÿweno — kaÿwavawem zlotvora odrÿavaju se kolektivne moralne norme. zapušta kuãu i posao i isto krade. javqa se motiv ÿenidbe åoveka vilom. meðutim. jednoepizodiånošãu i vrstom slika. Tako u priåi Tigar i patuqak. zanimqivo je uoåiti i neka odstupawa od nama poznatog bajkovnog oblika. Povremeno se i stvarnost pojavquje u svetu mita. Tako se korejska Pepequga — Kongzui ne sreãe ponovo sa svojim suprugom. kw. 1—4). kao i u bajci." Stara ÿeqa za nevidqivošãu i moãi koja iz we proizilazi. Odbeglu nebesku devojku åovek nalazi. Sang Hun Kim primeãuje da je za evropsku varijantu vaÿnije da dobro bude nagraðeno (venåawe sa kraqeviãem). daje idealnu sliku obaveza u porodiånim odnosima. 1999—2000. Ove dve pripovetke. Ova odvojena epizoda se pribliÿava predawu i tako dovodi do dodira bajke. Prilozi za kwiÿevnost. uzima od wega šešir i takoðe poåiwe da krade. sv. Teÿwu ka didaktici. jezik. u vidu suda i zatvora. i svi su osuðeni na d