KWIGA £¡

SVESKA 1—2/2003.

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK £¡/1—2

Besede: Dr Jovan Deliã, Pola vijeka „Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik" 7 / Dr Tomislav Bekiã, Slovo o Mladenu Leskovcu 17 / Akademik Miroslav Pantiã, Reå o slavodobitniku 23 / Dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã, Beseda pri uruåewu nagrade „Mladen Leskovac" 27 / Studije i ålanci: Dr Mirka Zogoviã, Primeri sheme sumacije u dubrovaåkoj renesansnoj i baroknoj poeziji 31 / Dr Bojan Ðorðeviã, Farse Nikole Naqeškoviãa — poetika ÿanra 47 / Dr Sava Anðelkoviã, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popoviãa 59 / Vesna Simoviã, Viktor Igo u „Srpskom kwiÿevnom glasniku" 83 / Dr Radmilo Marojeviã, Znaåewe 1914. stiha „Gorskog vijenca" 95 / Dr Radovan Vuåkoviã, Siniša Kordiã u dodiru i u sukobu s avangardom 109 / Lidija Boškoviã, Mit i fedar kao predlošci za „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana 123 / Dr Jelena Novakoviã, Vidovi konflikta u nadrealizmu 161 / Dr Ÿeqko Ðuriã, Gvido Tartaqa i italijanska kwiÿevnost 171 / Mr Slaðana Miliã, Parnasosimbolistiåka poezija R. Drainca 181 / Mr Vladimir Jovanoviã, Dela naših muziåkih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimoviã 207 / Anðela Ivaniã, Mitski modeli u „Bašti sqezove boje" Branka Ãopiãa 243 / Mr Nebojša Laziã, Utopija i antiutopija kao kwiÿevni projekat 273 / Mr Goran Radowiã, Pekiãeva gotska hronika 293 / Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Dušana Kovaåeviãa 299 / Kratki prilozi: Dr Dušan Ivaniã, Ka jednom obliku tekstoloških komentara (uz djela Dositeja Obradoviãa) 317 / Istraÿivawa: Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih åasopisa 321 / Prilozi i graða: Akademik Dejan Medakoviã, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr Ðuri Vukotiãu: Uspomeni Boška Petroviãa 369 / Dr Goran Maksimoviã, Pred rukopisom komedije „Dva veseqa" Milutina Iliãa 373 / Ocene i prikazi: Nemawa Raduloviã, Korejske narodne pripovetke 403 / Dr Zoja Karanoviã, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa 406 / Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazareviã 409 / Mr Dragana Vukiãeviã, Ovladavawe priåom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priåama (o studijama Dušana Ivaniãa „Svijet i priåa") 411 / Branislava Vasiã, Sto godina „Srpskog kwiÿevnog glasnika" 419 / Dr Mladen Šukalo, Brevijar komparativne metodologije 420 / Lidija Boškoviã, Orfejev dvojnik 423 / In memoriam: Ivan Negrišorac, Aleksandar Tišma (1924—2003) 427 / Jovan Deliã, Aleksandar Tišma (1924—2003) 431 / Bogdan Kosanoviã, Mila Stojniã (1924—2003) 435 / Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu 439

MS

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82 (05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK Pokrenut 1953.

Glavni urednici Akademik MLADEN LESKOVAC (1953—1978) Dr DRAGIŠA ŸIVKOVIÃ (1979—1994) Dr TOMISLAV BEKIÃ (1995—1998) Dr JOVAN DELIÃ (1999— )

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82(05)

Ureðivaåki odbor Dr TOMISLAV BEKIÃ, dr JOVAN DELIÃ, dr JOVAN DERETIÃ , dr MARIJA KLEUT, dr NOVICA PETKOVIÃ, dr QIQANA SUBOTIÃ, dr IVO TARTAQA

Glavni i odgovorni urednik Dr JOVAN DELIÃ

KWIGA PEDESET PRVA (2003), SVESKA 1—2

SADRŸAJ
Besede Dr Jovan Deliã, Pola vijeka „Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Tomislav Bekiã, Slovo o Mladenu Leskovcu . . . . . . . . . . . Akademik Miroslav Pantiã, Reå o slavodobitniku . . . . . . . . . Dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã, Beseda pri uruåewu nagrade „Mladen Leskovac" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Studije i ålanci Dr Mirka Zogoviã, Primeri sheme sumacije u dubrovaåkoj renesansnoj i baroknoj poeziji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Bojan Ðorðeviã, Farse Nikole Naqeškoviãa — poetika ÿanra . . . Dr Sava Anðelkoviã, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popoviãa . . Vesna Simoviã, Viktor Igo u „Srpskom kwiÿevnom glasniku" . . . . . Dr Radmilo Marojeviã, Znaåewe 1914. stiha „Gorskog vijenca" . . . . . Dr Radovan Vuåkoviã, Siniša Kordiã u dodiru i u sukobu s avangardom . Lidija Boškoviã, Mit i fedar kao predlošci za „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Jelena Novakoviã, Vidovi konflikta u nadrealizmu . . . . . . . Dr Ÿeqko Ðuriã, Gvido Tartaqa i italijanska kwiÿevnost . . . . . Mr Slaðana Miliã, Parnasosimbolistiåka poezija R. Drainca . . . . Mr Vladimir Jovanoviã, Dela naših muziåkih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimoviã . . . . . . . . . . . . . . . . Anðela Ivaniã, Mitski modeli u „Bašti sqezove boje" Branka Ãopiãa . Mr Nebojša Laziã, Utopija i antiutopija kao kwiÿevni projekat . . Mr Goran Radowiã, Pekiãeva gotska hronika . . . . . . . . . . . Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Dušana Kovaåeviãa . . . Kratki prilozi Dr Dušan Ivaniã, Ka jednom obliku tekstoloških komentara (uz djela Dositeja Obradoviãa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 17 23 27

31 47 59 83 95 109 123 161 171 181 207 243 273 293 299

317

Istraÿivawa Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih åasopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilozi i graða Akademik Dejan Medakoviã, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr Ðuri Vukotiãu: Uspomeni Boška Petroviãa . . . . . . . . . . . Dr Goran Maksimoviã, Pred rukopisom komedije „Dva veseqa" Milutina Iliãa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocene i prikazi Nemawa Raduloviã, Korejske narodne pripovetke . . . . . . . . . . Dr Zoja Karanoviã, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa . . . . . . . Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazareviã . . . . . . . . . . . . . Mr Dragana Vukiãeviã, Ovladavawe priåom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priåama (o studijama Dušana Ivaniãa „Svijet i priåa") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Branislava Vasiã, Sto godina „Srpskog kwiÿevnog glasnika" . . . . . Dr Mladen Šukalo, Brevijar komparativne metodologije . . . . . . . Lidija Boškoviã, Orfejev dvojnik . . . . . . . . . . . . . . . . In memoriam Ivan Negrišorac, Aleksandar Tišma (1924—2003) . . . . . . . . . Jovan Deliã, Aleksandar Tišma (1924—2003) . . . . . . . . . . . . Bogdan Kosanoviã, Mila Stojniã (1924—2003) . . . . . . . . . . . Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu . . . . . . . . . . . . . 427 431 435 439 403 406 409

321

369 373

411 419 420 423

BESEDE
UDC 050.488(497.113) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KNJIŸEVNOST I JEZIK

POLA VIJEKA ZBORNIKA MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK Jovan Deliã

Mladen Leskovac je — a wegovo ime mora biti prva rijeå kojom se zapoåiwe govor o Zborniku Matice srpske za kwiÿevnost i jezik — zajedno sa Teodorom Petroviãem pripremio, uredio i 1. septembra 1953. godine zakquåio prvi broj ovoga nauånog åasopisa, koji se i danas, poslije pola stoqeãa, s razlogom zove Leskovåev Zbornik. Prva sveska, koja je istovremeno bila i prva kwiga Zbornika, ugledala je svijet tek 1954, i od tada je utvrðen obiåaj da na stranicama åasopisa ostaje zapisano kada je neki broj zakquåen i kada je štampan. Ima neke pravde u tome što je obiqeÿavawe pedesetogodišwice Zbornika uvod u obiqeÿavawe stogodišwice Leskovåevog roðewa, što ãe Matica srpska sqedeãe godine, nesumwivo, znati radno da proslavi. Osnivawe Zbornika za kwiÿevnost i jezik jeste datum u razvoju Matice srpske, Novoga Sada i srpske nauke o kwiÿevnosti. Matice, jer to bješe prvi zbornik koji se izdvojio i osamostalio kao poseban nauåni åasopis iz Serije za društvene nauke Matiåinog Nauånog zbornika, a pridruÿiãe mu se åetiri godine kasnije, 1957, svjetski poznati Zbornik za filologiju i lingvistiku. Novog Sada, jer osnivawe ovoga Zbornika uzdiÿe ovaj grad u red nauånih centara za prouåavawe kwiÿevnosti i jezika i prati razvoj Novog Sada kao univerzitetskog centra, odnosno Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na kojem je Mladen Leskovac bio ne samo najugledniji profesor veã i jedan od najuticajnijih i vodeãih qudi. Matica srpska, wena dva zbornika i nekoliko wihovih vodeãih urednika i saradnika podigli su i pronijeli svijetom ime i glas ovoga grada, što ni grad, ni Vojvodina nijesu uvijek ni dovoqno cijenili, a pogotovo nijesu uvijek dobrom vraãali. Srpske nauke o kwiÿevnosti, jer je ona ovim åasopisom stekla izuzetno nauåno kwiÿevno glasilo u vrijeme oseke åasopisa sliånog profila, u vrijeme duhovnog posta, u ideologizovano vrijeme, i na åast sluÿi i Mladenu Leskovcu i wegovom Zborniku što nijesu podlegli ideološkim iskušewima i ograniåewima.

8 Prvi tekst, štampan na petoj i šestoj stranici prve sveske, bio je bez naslova — programski tekst — a potpisao ga je Mladen Leskovac. Veã u prvoj reåenici on je jasno i precizno formulisao zadatak novog åasopisa i skicirao wegov profil: „Zadatak Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik jasan je: na stranicama ovog åasopisa prouåavaãe se srpska kwiÿevnost i srpski jezik, tj. štampaãe se mawe monografije i rasprave, ålanci, sitniji prilozi, arhivska graða i bibliografije, kao što ãe se prikazivati vaÿniji radovi i ocewivati novija dela iz ove oblasti." Pojava Zbornika, za wegovog osnivaåa, izraz je nasušne potrebe, pošto „Srbi danas nemaju još nijednog nauånog organa posveãenog prouåavawu iskquåivo srpske kwiÿevne prošlosti". To što se jedan nauåni åasopis za prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti pojavquje baš u Vojvodini Leskovac obrazlaÿe kao stvar posve prirodnu, kwiÿevnoistorijski opravdanu i gotovo nuÿnu: „Jer kwiÿevne i nauåne tradicije naše pokrajine, nešto duÿe i dubqe nego u drugim krajevima gde Srbi ÿive, upuãuju nas iz više razloga da baš, pitawima srpske kwiÿevne prošlosti i pitawima srpskog jezika i nadaqe poklawamo posebnu i tradicionalno paÿqivu brigu", pa dodaje da se „znatan deo srpske kwiÿevne prošlosti razvijao baš na terenu današwe Vojvodine" i da „stoga ovde ima i izvesne arhivske graðe koja se sama nudi takvom ispitivawu". Ali odmah Leskovac precizira da nije zamislio Zbornik kao neki lokalni i provincijalni åasopis, ograniåen iskquåivo na Vojvodinu i za Vojvoðane, i to dokumentuje spiskom saradnika prve kwige: „Naposletku, kao što i spisak imena saradnika veã ove prve kwige Zbornika pokazuje, a to je i sasvim prirodno, daleko je veãi broj nauånika van Vojvodine koji se bave studijom srpske kwiÿevnosti. Svima wima Zbornik ãe odsada stajati na raspolagawu. Iz više krupnih i nauåno zasnovanih razloga meðutim Zborniku nije i ne moÿe biti zadatak da se bavi prouåavawem srpske kwiÿevnosti iskquåivo u Vojvodini åak i u sluåaju ako bi se wegove teme, što nije nemoguãe, postupno ograniåavale preteÿno na H¢¡¡¡ i H¡H vek (…). Pre svega drugog, mnogi, i baš najkrupniji ideološki pokreti i umetniåke pojave te kwiÿevnosti, i onda kada su se zaåiwale i prvobitno delovale samo u Vojvodini, ubrzo su postajale i sve do današweg dana ostale nerazdvojno sastavni delovi duhovne baštine svih Srba; one se stoga niti mogu niti smeju izdvajati iz takve svoje šire organske celine kao nasilno suÿeni svet za sebe, pošto to nisu." Znalac stranih jezika ne samo „velikih" veã i „malih" naroda, s kojima je srpska kwiÿevnost bila u kontaktu, Leskovac je boqe i više od drugih znao da nacionalna kwiÿevnost ne postoji, niti se vaqano moÿe prouåavati, kao usamqena, jedina, izolovana od svijeta, i da upravo iz nacionalnih razloga vaqa poznavati i prouåavati druge kwiÿevnosti i kulture, posebno u kontaktu sa srpskom kwiÿevnošãu: „(…) ne moÿe se u prouåavawu novije srpske kwiÿevnosti zanemarivati i kwiÿevnost onih naroda i kultura sa kojima su Srbi, u bliÿoj ili daqoj

Leskovac je saradnike birao. Kotora (neumorni i vjerni Risto Kovijaniã). Beåa (Stefan Åakiã). pa iz Budimpešte (Stojan Vujiåiã i Ištvan Pot). a potom tri puta godišwe. Vasilije Lukiã). u razboritoj harmoniji". Inzbruka (Zoran Konstantinoviã). Vrawa (Momåilo Zlatanoviã). Stoga je razumqivo da ãe na stranicama ovog Zbornika morati biti svaki åas reåi o kwiÿevnosti ruskoj. skupqao i uglavnom zadrÿavao. s wegovanim pismenim i razgovornim mnogobrojnim kontaktima s kolegama i saradnicima. Lewingrada (P. italijanskoj. Zadra (Pavao Galiã. Miloš Škarica). slovaåkoj. Londona (Vera Javarek). Dmitrijev i G. Vukmiroviã). Zdenko Lešiã)." Ta dva momenta bi — izuåavawe srpske kwiÿevnosti i izuåavawe „meðunarodnih duhovnih dodira.9 prošlosti. Kamila Lucerna. za šta je imao sposobnosti i sklonosti. Dubrovnika (Vladimir M. Leskovac je veoma brzo stekao širok krug saradnika i od Zbornika stvorio prvoklasni kwiÿevnoistorijski nauåni åasopis tradicionalnog kova. Cetiwa (Savo Vukmanoviã. taåno pretpostavqajuãi šta od koga moÿe dobiti. S presudnim. Moskve (Julija Beqajeva). åasopis koji je prvih jedanaest godina izlazio kao godišwak. latinskoj. Svetozar Petroviã). pa i na Filozofskom fakultetu. koji je pomalo podsjeãao na Priloge Pavla Popoviãa. do kojeg mu je najviše stalo. s istanåanim istorijskim osjeãawem praãenim istinoqubivošãu. pozivao. Splita (Andre Jutroniã). s besprekornim uvidom u nauåni potencijal zemqe i naroda. osnovao åasopis prevashodno za prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti. . dakle. maðarskoj. Glavni oslonac su mu bili poslenici na poqu nauke o kwiÿevnosti. Radovan Vuåkoviã. s austrougarskom pedantnošãu i sredwoevropskom gospodstvenošãu. I u tome je uspijevao. Nikša Raåiã. nemaåkoj. ali åasopis nuÿno otvoren prema drugim narodima i kulturama. ali i iz Sarajeva (Dragiša Ÿivkoviã. M. Bratislave (Edmund Hleba i Rudo Brtaw). a sve su prilike da je mnogima davao vrlo konkretne zadatke. nauke o jeziku i istorije iz Novog Sada i Beograda. snuje Leskovac osnovu svoga åasopisa. Jovan Vukoviã. Zagreba (Antun Barac. s lijepim statusom i visokim poštovawem u Srpskoj akademiji nauka. sa ÿeqom da dovede „u razboritu harmoniju" i ono srpsko. više okrenut vremenu prije dvadesetog stoqeãa. pa ih imaju i danas a imaãe ih i ubuduãe. proÿimawa i uticaja" — „išla uporedo. Praga (Vida Zeleni). A. rumunskoj. i ono meðunarodno. Mladen Leskovac je. sa srpskom odrešitošãu i ponekad glumqenom prijekošãu. Firence (Anðolo Danti). Skopqa (Haralampije Polenakoviã). sa strogošãu prema sebi koja mu je davala pravo i na strogost prema drugima. — a u onoj srazmeri i sa onim naglaskom kako su se te veze u prošlosti kod nas smewivale i manifestovale. s darom da gradi dobru atmosferu. komparativno. o onim pojavama u wima koje su nalazile bilo kakva odjeka kod nas. s vojvoðanskim osjeãawem za red. Safronov). Varšave (Jeÿi Slezinski i Ÿðeslav Weðeqa). gotovo apsolutnim uticajem u Matici srpskoj. odmjerene rijeåi koju su paÿqivo slušali politiåki moãnici. imali åestih i tesnih dodira.

uz prireðivaåev komentar. odnosno 1955. Za istoriju Matice srpske od velikog je znaåaja prilog Vladimira M. Vasilije Krestiã. godine u prvoj svesci sedamnaeste kwige. u veoma osjetqivom åasu. Prva dva je sastavio Svetislav Mariã. ålanci. što je dokaz istinskog zanimawa za raznovrsne aspekte kulturne istorije ovoga grada. Naroåitu paÿwu posveãivao je rubnim srpskim podruåjima. Zatim je opet registar kratko radio Svetislav Mariã. posebno za istoriju. Leskovac se trudio da doðe do priloga iz nauånog nasqeða tada pokojnih ideološki sasvim proskribovanih qudi i imena: Momåila Nastasijeviãa. Zbornik je objavio monografiju Ugqeše Krstiãa o prvom Novosaðaninu qekaru Petru Miloradoviãu. prepisku ili zaostavštinu. ali vrlo dragocjena. Aleksandar Foriškoviã i Vaso Vojvodiã. koje Leskovcu. a treãi je dio bio otvoren za obimniju arhivsku graðu. Matiåinom sekretaru i uredniku. Naslijedila ga je Milica Bujas. pa je onda tu rubriku redovno pripremao (od treãe zakquåno sa šesnaestom kwigom) Boÿidar Kovaåek. ne mnogo bogata rubrika. naroåito zbog prikaza stranih kwiga i åasopisa na naše teme. U åetvrtom dijelu su bili prikazi i ocjene. odnosno kulturnu istoriju. Uz Zbornik ãe se razvijati istaknuti istoriåari Slavko Gavriloviã. koja je uradila Registar prvih dvadeset godišta Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik (1953—1972) kao treãu svesku dvadesete kwige. Takoðe je objavqen i obiman rad Spiridona Joviãa Etnografska slika slavonske vojne granice. Zbornik je bio širom otvoren za susjedne i pomoãne discipline nauke o kwiÿevnosti i nauke o jeziku. nijesu bile mrske. a onda predmetni i imenski. rasprave. Vukmiroviãa Prilozi istoriji Matice srpske u Dubrovniku. oåevidno. godine. prava mala otkriãa. a drugi Franca Štefana Engela. a nerijetko i obimni prilozi iz baštine. objavqen 1969. a povremeno je otvaran i prostor za polemike. U prvom su objavqivane studije. U drugom dijelu su bili „sitni prilozi". povodom wegove stogodišwice roðewa. pa Duško Vrtunski. Znao je i za tematski broj: prvu svesku trinaeste kwige posvetio je Tihomiru Ostojiãu. Vladimira Ãoroviãa i Veselina Åajkanoviãa. To je predragocjen rad. Stizaãe mnogobrojni prilozi iz Crne Gore i o Crnoj Gori i Hercegovini Dubrovniku i wegovoj kwiÿevnosti dato je poåasno mjesto dobrim dijelom zahvaqujuãi radovima Miroslava Pantiãa. åesta je bila i rubrika nekrologa. Naÿalost. koji se javqa veã od treãe kwige.10 Zbornik je imao åetiri glavna dijela. Od prvog do posqedweg Leskovåevog broja postojao je registar. . ogledi. Tako ãe donijeti obimne prevode opisa Slavonije i Srema: prvi Fridriha Vilhelma fon Taubea. rendgenski snimak dviju decenija ÿivota åasopisa. koji je priredio i prokomentarisao Slavko Gavriloviã. prvo imenski.

naÿalost. Radojiåiã. åijom smrãu 1969. Ivan Popoviã i Jovan Vukoviã. Svetozar Matiã. Wihov popis i opis mogao bi biti predmet posebne studije. do pojave Zbornika za filologiju i lingvistiku. Milorad Ÿivanåeviã. Svetozara Petroviãa: Poredbeno prouåavawe srpskohrvatskoga epskog deseterca i sporna pitawa wegovoga opisa. HH) ålanovi uredništva su i Ivanka Veselinov i Lazar Åuråiã. Risto Kovijaniã. pridruÿiãe im se Ÿivojin Boškov. Mladen Leskovac. Meðu najåešãim i najvjernijim saradnicima Zbornika u Leskovåevo vrijeme bili su: Ÿivojin Boškov. Vladan Nediã. Teodora Petroviã. Dragiše Ÿivkoviãa o Steriji i Jakovu Igwatoviãu. danas nezaobilazne u kwiÿevnoj nauci. Svetislav Mariã. Ubjedqivo najveãi broj naslova i stranica za Leskovåev Zbornik napisao je Svetozar Matiã. Boÿidar Kovaåeviã. åinimo nepravdu. Ðorðe Sp. Boško Novakoviã i Ðorðe Sp. Hrvatsku kulturu su trajno i neizmjerno zaduÿili i Zbornik i Milorad Ÿivanåeviã ogromnom graðom o Maÿuraniãima i Dimitriju Demetru. . U osmoj kwizi Zbornika pojavili su se Memoari Simeona Pišåeviãa. fotografije i reprodukcije. a neke od wih imale su i snaÿan meðunarodni odjek: Vladana Nediãa o Vukovim pevaåima. Iva Tartaqe: Kako je nastajala „Prokleta avlija". Nikše Stipåeviãa o italijansko-srpskim kulturnim vezama. Leskovcu i Zborniku poseban rad darovao je Miroslav Pantiã 1977. Deset godina — od 1953. blistav trenutak u istoriji åasopisa. s uvodnim komentarom Svetozara Matiãa. a od 1963. Miroslav Pantiã. i mnogobrojne druge kojima. kada na mjesto glavnog urednika dolazi Dragiša Ÿivkoviã. Krešimir Georgijeviã. Slavko Gavriloviã. Boÿidar Kovaåek. i tu su åasopisu dali svoj peåat Milka Iviã.11 Posebnu åar i likovnu qepotu åasopisu su dali mnogobrojni faksimili rukopisa. Radojiåiã. iz kojih ãe se kasnije razviti znamenite kwige i sistematska istraÿivawa. To su veoma raznovrsni radovi i veãina ih zasluÿuje ponovno åitawe. Nikola Radojåiã i Lazar Åuråiã. Na stranicama Zbornika objavqene su mnogobrojne studije. Leskovac je oåevidno u wega imao veliko povjerewe. odnosno od ¡H kwige. Od 1972 (kw. Ksenije Maricki-Gaðanski o helenskoj glotologiji. Mita Kostiã. åasopis gubi dragocjenog urednika i jednog od svojih prvih i najboqih saradnika. a wihov autor više našeg pamãewa i poštovawa. Svakako. godine za treãu svesku HH¢ kwige: Nepoznata bugarštica o despotu Ðurðu i Sibiwanin Janku iz H¢¡ veka. Boÿidar Kovaåek. u nedostatku vremena. Leskovac je sve ove promjene smatrao prirodnim razvojem jedne te iste — prve — redakcije. Ova redakcija ãe voditi åasopis do 1979. do 1963 — Zbornik je ureðivalo samo dvoje qudi: wegov osnivaå i glavni i odgovorni urednik Mladen Leskovac i Teodora Petroviã. Nauci o jeziku veãa paÿwa poklawana je u prvim trima kwigama. Borivoje Marinkoviã.

programskom tekstu Reå uredništva. komparativistici i savremenoj kwiÿevnosti. Petar Milosavqeviã. Te inovacije biãe usmjerene „u pravcu savremenih. otvara Zbornik u veãoj mjeri prema metodologiji. Zoran Konstantinoviã. Zbornik i daqe zadrÿava jezik u svome imenu. modernizuje ga i osavremewuje. a uredništvo pokazuje spremnost da se otvori onim meðuoblastima zajedniåkim nauci o kwiÿevnosti i nauci o jeziku.12 Mladen Leskovac je. nezaobilazno u daqem prouåavawu ne samo srpske kwiÿevnosti. kako bi se jugoslovenske kwiÿevnosti osvijetlile „kao delovi evropske i svetske kwiÿevnosti". što ãe reãi otvarawe prema „opštim. Preuzimajuãi åasopis sa HH¢¡¡ kwigom. odao niz priznawa prethodnoj redakciji ocijenivši da je Zbornik. „sitnih priloga" i svakovrsne bogate graðe. Iako ãe se o pitawima jezika „raspravqati u mawoj meri i moÿda sasvim retko". teorijsko-kwiÿevnim pitawima. danas ÿivo diskutovanih problema nauke o kwiÿevnosti". imanentnom razvoju. Nikola Koqeviã. istoriju i folklor. Tako bi Zbornik široko obuhvatio kwiÿevnu problematiku „i prostorno i vremenski". i veã u prvom broju donosi rad Nikole Koqeviãa o kritiåkim naåelima Nortropa Fraja i rad Tomislava Bekiãa Anica Saviã-Rebac i Tomas Man. Kao istoriåar kwiÿevnosti koji vrlo dobro zna kako se teško stiåe ugled i gradi tradicija on istiåe da „novo uredništvo ÿeli da nastavi uglednu tradiciju dosadašwih orijentacija i ostvarewa u ureðivawu Zbornika". današwe kwiÿevnosti". dakle. ali i u sistemu izvankwiÿevnih åiwenica". ali ne i pomodnih teorija" i nastojaãe „da se kwiÿevne pojave vide i u svom åisto kwiÿevnom. Vitomir Vuletiã. ali ne zapostavqajuãi osnovnu — kwiÿevnoistorijsku — orijentaciju. i to „iz aspekta savremenosti". novih uvida i dokumenata. Novica Petkoviã. ostavivši bogato nauåno nasqeðe. a posebno prema metodološkim zajedniåkim problemima. Od . Novo uredništvo. uredio åetrdeset pet svezaka. Gvozden Eror. pa Svetozar Koqeviã. odnosno preko 1000 autorskih tabaka. Kao buduãi autor višetomnog djela Evropski okviri srpske kwiÿevnosti Ÿivkoviã se zalaÿe da „komparatistiåko prouåavawe naše kwiÿevnosti treba posebno da doðe do izraÿaja". predstavqao fundamentalni nauåni periodik za pitawa kwiÿevnosti i nauke o kwiÿevnosti". Sve åešãe se javqaju Miron Flašar i Vojislav Jeliã. i sinhronijski i dijahronijski. ali akcenat stavqa na inovacije koje namjerava da uvede. na stotine studija. Dragiša Ÿivkoviã je. teoriji. Utoliko prije i više što je istorija kwiÿevnosti „postala u posledwe vreme zanemarena oblast u tom prouåavawu". Zbornik je tada donio niz istinskih kwiÿevnoistorijskih otkriãa. U metodološkom pogledu „Zbornik ãe biti zastupnik modernih. aktuelnih sudova o kwiÿevnoj prošlosti". ålanaka i rasprava. na åelu Zbornika bio dvadeset i šest godina. „pored beogradskih Priloga za kwiÿevnost jezik. Komparativisti i metodolozi dobijaju više mjesta. dakle. pa se zato vaqa usmjeriti na one nauåne napore koji bi je izveli iz krize. jer ãemo samo na taj naåin doãi „do naših današwih. što se našla u krizi. kao i pojavama i problemima savremene.

u organizaciji Odeqewa za kwiÿevnost i jezik Matice srpske. godine moraãe paÿqivo åitati åetrdeset åetvrtu i naroåito åetrdeset petu kwigu Zbornika u kojoj su objavqeni referati s nauånog skupa 1847. i sporog i neizvjesnog definisawa statusa srpskog naroda i wegovih pokrajina. Redakcija i Matica su mu se oduÿile na jedinstven naåin. najveãe seobe i izgoni našega naroda. Prilozi za istoriju srpske kwiÿevne kritike (HHH¡¡¡/1). Marija Kleut. Laza Lazareviã (HHH¡H/1). i 17. kulturne emigra- . Uredništvo je pod rukovodstvom Dragiše Ÿivkoviãa priredilo cijelu seriju izvanrednih tematskih brojeva: Sterija (HH¡H/2). odnosno cijelu H£¡¡ kwigu sa 530 strana. a od 1984. posvetivši mu povodom osamdesetogodišwice ÿivota trobroj za 1994.13 medijevista su sve prisutniji Ðorðe Trifunoviã i Mirjana Boškov. a wime su rukovodili Dušan Ivaniã. åiji radovi meðu qudima od struke uÿivaju posebno poštovawe. Ivo Andriã (H£/2) i Miloš Crwanski (H£¡/2—3). 16. Slavko Gordiã i Dragan Staniã. godinu. U procesu takozvane tranzicije Matica srpska se našla u nezavidnom poloÿaju. Zdenko Škreb (HHH¡¢/1). Ta kwiga je impresivna slika Ÿivkoviãevog ugleda meðu tadašwim prouåavaocima kwiÿevnosti. Laza Kostiã (HHH¡H/3). germanoslavisti i prevodiocu Tomislavu Bekiãu. Buduãi prouåavaoci 1847. Austrijska kwiÿevnost (HHH¡¡/2). Qiqana Subotiã. Sa åetrdeset treãom kwigom Zbornik se povjerava istaknutom germanisti. Ni Ÿivkoviã nije pravio velike promjene u ureðivaåkom odboru. Devedesete godine prošloga i poåetak ovoga vijeka u znaku su postepenog i temeqitog razarawa Jugoslavije. u srpskoj kwiÿevnosti i kulturi. Vuk i svet (HHH¢/1). Uspomeni dr Dragiše Vitoševiãa. davno lišena svojih nekadašwih ogromnih dobara. marta 1996. U svesci 2—3 åetrdeset treãe kwige objavqeni su radovi s nauånog skupa Kwiÿevno nasleðe Srpske Krajine. O pesmi Laze Kostiãa: „Spomen na Ruvarca" (HHH¢¡/2). Zmaj (HHH¡/3). Dositej Obradoviã (HHH¢¡¡/1). republika i drÿavica. Od H£ broja povukao se iz uredništva Boÿidar Kovaåek. Ilirski pokret (HHH¡¡¡/3). Zapoåeo je ureðivawe åasopisa s Boÿidarom Kovaåekom. Prilozi istorije srpske periodike (HHH¢¡¡/2). Ivo Tartaqa i Miron Flašar. Kosta Ruvarac. Suÿavawe drÿave. i 22. Jakov Igwatoviã (HHH¢¡¡¡/1). Dragiša Ÿivkoviã je bio glavni urednk Zbornika petnaest godina i dao mu je svoj snaÿan peåat. Posebno istiåemo tri tematske sveske koje je uredila ova redakcija. redakciju su pojaåali Marija Kleut i Tomislav Bekiã. uz veliku pomoã Julkice Ðukiã kao sekretara skupa. Laza Kostiã (HHH¡¡/3). Te promjene su se — to ãe se tek vidjeti — quto odrazile na kulturu i status kulturnih institucija. odrÿanog u SANU 15. a sa wim su u ureðivaåkom odboru bili Jovan Deretiã. Zoranom Konstantinoviãem i Mironom Flašarom. septembra 1997. a sada i odgovarajuãe drÿavne brige. u Beogradu i koju je uredio Predrag Palavestra. a izabran je Novica Petkoviã. Prilozi istorije srpske kwiÿevne periodike ¡¡ (HHH¡H/2). odrÿanog 21.

uz sve više mladih postdiplomaca i doktoranada. najviše dvije sveske. onda još mawe imamo razloga da optimistiåki gledamo na buduãnost nauånokwiÿevnih åasopisa. mogu dati i dovoqno saradnika. Åinilo mu je i åini mu åast što je za urednike imao svoje profesore i prijateqe koji ga u svakom pogledu nadilaze: struåno. Ovaj ãe åasopis. Prisna saradwa i istinska bliskost s dvojicom od najveãih naših istoriåara kwiÿevnosti Dragišom Ÿivkoviãem i Jovanom Deretiãem kao urednicima i saradnicima åasopisa ispuwava nas plemenitim zlatnim talogom sjeãawa. komadawe i suÿavawe drÿavnog prostora. a kamoli oåuvati wegovu tradiciju i vrijednosti. a naroåito kulturnih veza meðu jugoslovenskim narodima i meðu djelovima srpskog naroda. ipak. i osjeãawem liånog gubitka zbog wihovih smrti. Kao poštovalac struke i kontinuiteta zamolio je za saradwu sve ålanove prethodnog uredništva i Novicu Petkoviãa. odnosno na tridesetak tabaka. generacijski. da se humanistiåke. odsustvo novca. Takoðe je bio privilegovan naklonošãu profesora Dragiše Ÿivkoviãa kojim se åesto savjetovao oko åasopisa. izlaziti — ova sredina ima smisao za istrajnost i kontinuitet — kao periodik za srpsku kwiÿevnost i za srp- . i uz ponekoga iz svijeta. Rad na åasopisu zasad se odvija zahvaqujuãi prijateqstvu. nova ideologizacija i funkcionalizacija kulture. pa i cijelih kulturnih institucija. poÿrtvovawu. ratne traume. Ostao je u uvjerewu da pet univerziteta iz Srbije. dva iz Republike Srpske i jedan iz Crne Gore. Ako se tome doda da novoreformisani svjetski univerziteti sve više ÿele da se odvoje od humanistiåkog modela na kojem su formirani i u åijem znaku su se stoqeãima razvijali.14 cije i duhovno osiromašewe naše zemqe i naroda. ali i dubokom tugom. i dovoqno kvalitetnih radova za obim koji predviðaju tri broja. Zbornik sa wima i Zbornik bez wih nije isti åasopis. solidarnosti. a posebno filozofsko-istorijske discipline potiskuju u drugi plan zarad ideje pragmatiåno-tehniåko-tehnološkog napretka. kidawe svakojakih. U takvim okolnostima podvig je odrÿati jedan åasopis. i na našem strahu da na nama ne ostane kletva. poštovawu Matice i uspomena na urednike Zbornika. Zbog toga je danas svaki od ålanova uredništva mogao da sa ovoga mjesta govori prije nego on. To znaåi da se uredništvo nuÿno orijentisalo na traÿewe novih nauånih snaga jednako kao i na oslawawe na veã provjerene saradnike. poratni sindromi. krajwe nepovoqnim uslovima skrati godišwe obaveze na jednu. inflacijski košmari. statusno. uz qude dobre voqe i nauånog interesa za saradwu iz ostalih univerzitetskih i nauånih centara bivše Jugoslavije. a ÿivimo u surovom vuåjem vremenu. Teško je okupiti i oåuvati saradnike kada im se ne moÿe obeãati kada ãe im prilozi biti publikovani. ekonomske i kulturne blokade. Aktuelni glavni urednik doÿivio je ovo postavqewe kao do sada najveãe struåno priznawe i najteÿi radni zadatak. primjerci åasopisa dostavqeni. Jedan profesorov savjet nije poslušao: da u novim. da li ãe i kada dobiti makar i simboliåan honorar. izmjene u sistemu finansirawa — sve se to izrazito negativno odrazilo na status åasopisa.

Bogdan Popoviã u svojim nauånim i uredniåkim poduhvatima bavio ne samo svojim vršwacima veã i piscima znatno mlaðim od sebe. Našim dobronamjernim kritiåarima. otvoren za sve tokove i stilske formacije srpske kwiÿevnosti. sredwoevropskom. dakle. Uredništvo ãe nastojati da u povremenim tematskim brojevima fokusira svoju paÿwu na pojedine pisce. pa ih i ovoga puta pozivamo u pomoã. zainteresovan za razvoj kwiÿevne misli u svijetu. ipak. usmjeren na prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti u širim kontekstima juÿnoslovenskom. Na mnogaja qeta. Dvije sjeni glavnih urednika Zbornika — Leskovåeva i Ÿivkoviãeva — izduÿile su se iznad wihovog stoqeãa i opomiwu nas da se moramo truditi da ih dostignemo åak i kada znamo da su naši dometi mnogo skromniji. Pruÿiãemo ruku saradwe svim qudima dobre voqe.15 sku kwiÿevnu misao. i veã smo dali dokaza da ãe åasopis u tom smislu biti vrlo otvoren. procese. da je prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti neodvojivo od komparativne i opšte. Zato je današwa rijeå glavnog urednika bila u slavu saradnika i nezaborava. minuli vijek. Mišqewa smo. svemu uprkos! . da imamo cio broj posveãen usmenoj tradiciji. epohe. na primjer. Veã su ove nekolike sveske što su se pojavile imale tematski profil: Hilandar. komparativistiåki uglovi. da je dvadeseti vijek danas prošli vijek i da se. pišu saradnici. balkanskom. a zakquåen je broj s temom Treãi milenijum hrišãanstva. djela. evropskom i svjetskom. Bez saradnika nema ni urednika. koji nas upozoravaju da imamo previše priloga iz dvadesetoga stoqeãa. ali je neãemo ostaviti da ponizno visi u vazduhu. ni åasopisa. Radove. usmena tradicija. teorijsko-metodološka pitawa. moramo odgovoriti da smo poåeli s Hilandarom.

.

pošto smo mi germanisti i anglisti morali obavezno da polaÿemo samo ispit iz savremenog srpskohrvatskog jezika kod tada upravo izabrane mlade docentkiwe dr Milke Iviã. pa i profesora Leskovca. pogotovo što ja åak nisam bio wegov neposredni ðak. dakle. ni suviše suvoparno ni suviše patetiåno. Meðutim.UDC 821. sve ostale profesore. kao student germanistike. . sebe doÿivqavala kao jednu celinu. Meðutim. Za tu prvu generaciju. Naime. koji bi. mogu sebe ipak da smatram na neki naåin ðakom profesora Leskovca. SLOVO O MLADENU LESKOVCU Tomislav Bekiã Dodela prestiÿne nagrade „Mladen Leskovac" svaki put predstavqa lepu priliku da se prisetimo krupne liånosti naše kulture koja je svojim razgranatim delovawem i neumornim posleništvom obeleÿila i ovaj dom naše kulture i naše vreme.163. kada sam se poduhvatio da napišem primereno slovo. Do sada je nagrada „Mladen Leskovac" tri puta dodeqena i svaki put su o Leskovcu govorili wegovi bliski saradnici. rasporeðena na pet studijskih grupa. u åijem je utemeqewu delotvorno uåestvovao i Mladen Leskovac. shvatio sam da to neãe biti nimalo lak zadatak. kao pripadnik prve generacije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1954). pogotovo za nas prve asistente. ta prva generacija je slušala i pohaðala gotovo sva predavawa. pa sam shodno tome i ja.41:929 Leskovac M. pogotovo što je ta prva generacija studenata Filozofskog fakulteta. doÿiveo sam to kao veliku poåast. prof. o wemu govorio kao ðak koji ÿeli da izrazi zahvalnost svom profesoru i uåitequ. Leskovac je bio neprikosnoveni autoritet. koji su imali åast da po završetku studija budu zadrÿani na fakultetu. i to kao jedan od prvih izabranih profesora i prvi dekan. a verujem i za potowe generacije. Kada mi je ponuðeno da ovom prigodom odrÿim kratko slovo o Mladenu Leskovcu. s pravom mogu da kaÿu da su bili i wegovi prijateqi. rekao bih. I tako sam ja slušao predavawa kod profesora Leskovca. samo što nismo bili duÿni da polaÿemo one ispite koji nisu bili predviðeni za odreðenu studijsku grupu. ali nisam kod wega polagao. koji. tako da su o wemu govorili ne samo kao o kulturnom posleniku nego i åoveku koji im je bio veoma blizak. koje neãe biti ni predugo ni prekratko. doÿivqavao kao svoje profesore.

18 Mladen Leskovac je bio strog i ne baš naroåito dostupan profesor. I tako sam se onda odluåio za temu o prihvatawu Tomasa Mana u našoj kwiÿevnosti. pošto sam imao prilike da studiram u Nemaåkoj i neposredno upoznam tip nemaåkog „ordinarijusa". dakako. Ålanci i eseji (1949). posebno kada je bila u pitawu nemaåka kwiÿevnost i naš odnos prema woj. odlazio sam åesto na razgovore s wim da åujem wegovo mišqewe o nekim mojim rešewima krajwe komplikovanih mesta i uvek nanovo me iznenaðivao svojim suptilnim zapaÿawima i predlozima koji su mi pomagali da doðem do pravih rešewa. za koju je takoðe pokazao veliko interesovawe. da uðem u uredništvo Zbornika. M. Leskovca. a iz razgovora sam zakquåio da su wegove velike simpatije Gete i Tomas Man. pošto još nisu bile uraðene neophodne predradwe za primereno tumaåewe srpske kwiÿevnosti u prvoj polovini 19. Leskovac je paÿqivo saslušao moje argumente — bio je ålan komisije koja je napisala referat za prihvatawe teme — i sloÿio se sa mnom da se ta tema u tom obliku ne moÿe vaqano uraditi. godine i otada sam bio redovan saradnik prof. Jer. godine svesrdno podrÿao predlog prof. profesor Mladen Leskovac je osvajao svakoga ko bi imao sreãu da od wega bude prihvaãen. da i to ovde kaÿem. pa i svojevrsna potvrda struånih i nauånih kvaliteta. Mladen Leskovac je bio dobar poznavalac nemaåke kwiÿevnosti. i kasnije Iz srpske kwiÿevnosti ¡ i ¡¡ (1968) — i došao do zakquåka da neãu biti u stawu da vaqano uradim tu temu. Dragiše Ÿivkoviãa. prirodno. S obzirom na to da sam prvobitno radio na doktorskoj disertaciji o Letopisu Matice srpske i wegovoj posredniåkoj ulozi u prihvatawu nemaåke kwiÿevnosti kod nas. veka. Na našoj postojbini (1951). Prof. Leskovcem odrÿao se sve do wegove smrti. kako smo ga zvali i kako ga mi stariji još i danas zovemo. pomno išåitao Leskovåeve najvaÿnije. pa i nedodirqivo. Dok sam radio na prevodu tetralogije Tomasa Mana Josif i wegova braãa. do tada objavqene kwige — Srpsko graðansko pesništvo XVIII veka (1946). bila je posebna åast. koliko god da je delovao strogo i nedostupno. A postati saradnik „Leskovåevog Zbornika". imao utisak kao da je Mladen Leskovac u našu sredinu preneo nešto od akademskih obiåaja i pravila koja su karakteristiåna za nemaåki univerzitet. Ni danas mi nije jasno åemu imam da zahvalim da me Mladen Leskovac ubrzo pošto sam izabran za asistenta za nemaåku kwiÿevnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pozvao na saradwu u Zborniku za kwiÿevnost i jezik. od kojih sam mu neke preveo za wegovo izdawe Sabranih dela Laze Kostiãa. Svoj prvi mawi prilog objavio sam u Zborniku za kwiÿevnost i jezik 1964. Meðutim. prevashodno odnosili na kwiÿevne teme. Taj saradniåki odnos sa prof. Bio je naprosto jedinstven i neponovqiv sagovornik koji je na osnovu naoko beznaåajnih i sitnih åiwenica umeo stvari da sagleda i osvetli iz sasvim drugog ugla. tadašweg glavnog i odgovornog urednika. Odlazio sam mu åesto na razgovore — bilo je to obavezno taåno u 5 sati po podne — koji su se. Åesto sam posle. . u kojem se i danas nalazim. posebno na Lazu Kostiãa i wegove radove na nemaåkom jeziku. koji je 1984. to sam.

pretpostavqam da je wegovo kazivawe o svemu tome bilo autentiåno i da je sve to saznao od samog Vase Stajiãa.19 Za ovu priliku biãu slobodan da evociram tri svoja susreta sa Mladenom Leskovcem. u duhu humanistiåkih ideja i ideala. Najpre mi je izloÿio sve što zna o Teodoru Radiåeviãu. Uto je u kafanu ušao izvesni (mislim da se zvao) Jevðeviã. tako je Mladen Leskovac umeo i da pomno sluša sagovornika i da izmeðu reåi åuje nagoveštaje nekih stvari kojih sam kazivaå moÿda nije ni svestan. Ta scena se odigrala u zgradi na glavnom novosadskom trgu u kojoj se donedavno nalazio Dom JNA pored negdašweg Filozofskog fakulteta. s tim što se oni neãe svoditi samo na puku popularizaciju Getea i Geteovih ideja. u tom trenutku nisam znao da Teodor Radiåeviã spada meðu prve prevodioce Šilera kod nas. Zahvaqujuãi tom wegovom svoj- . naravno. i rekao: „Ovo je sve što znam o tome. ja. Još upeåatqiviji je bio razgovor u vezi sa Vasom Stajiãem i osnivawem Geteovog društva Jugoslavije. vreðajuãi ga i psujuãi ga naoåigled Vase Stajiãa i wegovog prijateqa. Leskovac je od toga napravio sjajnu priåu. kao što je veoma åesto od sitnih otkriãa umeo da pravi priåu. ukazao na postojeãu sekundarnu literaturu. Tada je Vasa Stajiã odluåio da intelektualce i ugledne graðane Novog Sada okupi oko jednog društva koje bi se delotvorno. kratkog veka i ono se zbog slabog odziva posle šest meseci ugasilo. a pri tome bacaju posebnu svetlost na wegovu liånost. a ostalo vi uradite. No M. tako da se ponekada pitam nismo li u wemu imali jednog potajnog i skrivenog pripovedaåa koji nije stigao da se iskaÿe i na planu pripovedaåke umetnosti. pa je osnovao Geteovo društvo. a on je od toga napravio pravu priåu. to društvo bilo je. koji su za mene od posebnog znaåaja. ocu Branka Radiåeviãa. Kao što je umeo da kazuje. koji je zapretio da uguši svaku uqudnost i kulturu u gradu. Naime. zamislivši ga veoma široko kao društvo sa odreðenim konkretnim ciqevima. gde im se posle izvesnog vremena pridruÿio jedan ugledni novosadski Jevrejin. naÿalost. Meðutim. Kada me pozvao i predloÿio da mu uradim prilog o Teodoru Radiåeviãu. Pošto je Mladen Leskovac bio blizak Vasi Stajiãu." Bio je zadovoqan onim što sam uradio i otada sam Mladena Leskovca doÿivqavao kao svog profesora. kome uvek mogu da se obratim za savet. Neposredan povod za osnivawe Geteovog društva bila je jedna krajwe muåna scena koja je predstavqala vrhunac primitivizma i prostakluka kojim je Novi Sad bio preplavqen poåetkom dvadesetih godina prošlog veka. nego ãe se ujedno starati i o izdawu Geteovih dela. Za to mu se najpodesniji uåinio Gete. prvi moji mawi nauåni prilozi — o Teodoru Radiåeviãu kao prevodiocu Šilera i Vasi Stajiãu kao osnivaåu Geteovog društva Jugoslavije 1922. pri åemu je nastojao da mi ocrta atmosferu u kojoj je Vasa Stajiã odluåio da se poduhvati osnivawa Geteovog društva. Vasa Stajiã je sedeo u kafeu sa jednim prijateqem za jednim skrajnutim stolom. koji je u Novom Sadu bio na glasu kao kolovoða krajwe desniåarski orijentisanih snaga i na brutalan naåin se obrušio na ovog åoveka. godine — u Novom Sadu — nastali su upravo na podsticaj Mladena Leskovca. suprotstavilo tada veã pogubnom zamahu primitivizma.

podjednako bio istoriåar kwiÿevnosti. prevela Wegoševu Luåu mikrokozma na nemaåki jezik. Kwiÿevna zajednica Novog Sada). to sam pošao tragom koji je vodio u Nemaåku. sámo se po sebi razume. Izabrana dela. kao i da je odigrala krupnu ulogu u recepciji Tomasa Mana kod nas (o tome u mojoj kwizi Tomas Man u našoj kwiÿevnoj kritici. jer za wega nije bilo nevaÿnih åiwenica i . Plod tih istraÿivawa bila je jedna mala studija koju je. i onim krupnim i onim sitnim. jer se nije mogao naãi ni u zaostavštini filozofa Hansa Lajzeganga. 21—40). od koga je zatraÿila struånu pomoã da bi razrešila neka pitawa u vezi sa svojim istraÿivawima uticaja gnoze na Wegoša. odgovorio mi je da se sigurno radi o omašci jer je Luåu prevela na engleski jezik. Preciznom analizom — iduãi tragom napomena koje je Tomas Man ispisao na tom separatu — utvrdio sam da je Tomas Man od reåi do reåi preuzeo dva pasusa iz tog rada i iskoristio ih za veliki dijalog izmeðu faraona i Josifa. ali nisam znao da mu je 1937. U tom trenutku sam znao da je Anica Saviã-Rebac 1929. Mladen Leskovac je gotovo u svim svojim radovima. kao što se iz izloÿenoga dƒ videti. A kako u zaostavštini Anice Saviã-Rebac u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu u tom trenutku nije bilo nikakvog traga od toga prevoda (kasnije ãe biti pronaðen. kada sam mu pokazao to mesto i kada se sam uverio da se oåigledno radi o prevodu na nemaåki jezik. Tragawa u Arhivu Tomasa Mana u Cirihu — na koja me Mladen Leskovac neprestano podsticao — urodila su plodom: došao sam i do originalnog primerka separata Anice Saviã-Rebac i dela prepiske sa Tomasom Manom koji je saåuvan. Novi Sad 1987. priredila Darinka Zliåiã. prvi proåitao Mladen Leskovac i odmah je objavio u svom Zborniku. u jednom od tekstova Anice Saviã-Rebac naišao sam na mesto na kojem samo uzgred pomiwe da je na molbu nemaåkog filozofa Hansa Lajzeganga. nisam uspeo da doðem do prevoda Luåe na nemaåki. Ali ni to uzbudqivo tragawe od Minhena preko Augzburga do Berlina i na kraju do Ciriha nije urodilo plodom. godine u sklopu publikacije Anica Saviã-Rebac i Wegoševa Luåa mikrokozma. odmah mi je stavio na dušu da se dam u potragu za tim prevodom. kwiÿevni kritiåar i esejista. Matica srpska. pa sam ga objavio 1986. Kada sam upitao Mladena Leskovca da li mu je nešto poznato u vezi s tim prevodom. istoriåar kulture. Beograd 1928) i da joj je on zahvalio na pošiqci jednim kratkim pismom. Pri tome je cela stvar imala svoje ishodište na sasvim drugoj strani. I danas smatram da je to jedan od mojih najboqih germanistiåkih priloga. godine Tomasu Manu poslala primerak (u koÿnom povezu) svojih prevoda novela (Tomas Man. a u wegovom nastajawu. ali svaki wegov prilog uvek je bio åiweniåki utemeqen. Naime. Meðutim.20 stvu — da nasluti neke skrivene veze i odnose — Mladen Leskovac je bio sudeonik u jednom mom otkriãu u vezi sa odnosom izmeðu Anice Saviã-Rebac i Tomasa Mana. sudelovao je i Mladen Leskovac. poslala separat jednog svog rada objavqenog na nemaåkom jeziku. tj. Ali ta su me tragawa uputila na jednu drugu vezu Anice Saviã-Rebac sa Nemaåkom — na wen do tada nepoznat neposredni kontakt sa Tomasom Manom.

Gete je voleo izuzetnost u åoveku. 77—78). pa u prvi mah wegovo kazivawe ponekada deluje priåalaåki nonšalantno i neobavezno. verovatno u kuãi jednog od wih. sastali da stvore Srbima toliko potrebno ÿarište i središte kulturnog stvaralaštva u obliåju Matice srpske. onom istom o kojem govori Wegoš u svojoj posveti Gorskom vijencu. Gete je uporno traÿio da åuje što više. Tako u svojoj besedi Stopedeset godina Matice srpske (1976) na svoj smeli i neponovqivi naåin povlaåi paralelu izmeðu Vajmara i Pešte. Matica srpska. laka hoda. a bio veoma zadovoqan kada je saznao da je ovaj. februara 1826. 'Videli ste jednog junaka više' — glasio je komentar Geteov — 'a to nikada nije makar šta. i sedmorica mladih qudi ne mogu se izjednaåiti sa dvojicom iz Vajmara. Ali kada se malo boqe pogleda. jesu svojevrsni junaci — oni. Dakako. komandantu britanskih armija u bitci kod Vaterloa. a kojega je Ekerman video uoåi tog dana. Srpske kwiÿevne teme. On je nenadmašan u uspostavqawu veza i spona tamo gde se to uopšte ne bi oåekivalo.21 pojedinosti. u Pešti. onda se vidi da se radi o samosvojnom postupku sa ciqem da se odreðene pojave posmatraju i sagledaju iz šireg konteksta i obelodani wihov skriveni dubqi smisao. åine onu vrstu junaka bez kojih ne moÿe da stasa i opstane nijedna nacionalna kultura. i onda se svakako posle iscrpnih savetovawa. veã u godinama. Evo kako to åini Mladen Leskovac: „U åetvrtak 16. Mladen Leskovac je na magistralan i još uvek podsticajan naåin pokazao da odreðeni metodski postupak (pa i filološki postupak koji u naše vreme više nije na ceni) moÿe da bude plodonosan samo ako se ne shvati dogmatski i istra- .' — A u isti taj dan. qubazan i jednostavan u ophoðewu i da je dovoqno jedanput videti ga pa da se ne zaboravi nikada. naime. Ovaj odlomak mogao bi da posluÿi kao dobra osnova i ishodište za razmatrawe osobenog Leskovåevog naåina povezivawa i vrednovawa stvari — tu svaka scena ima svoju posebnu teÿinu. Pešta nije Vajmar. Nisu oni bili junaci po geteovskoj meri i zamisli. još vitak i mršav. o fenomenu junaka: i sam izuzetan. sastali su se sedmorica mladih i odluånih Srba. moÿda i u isti åas kada je tekao ovaj vajmarski razgovor udvoje. godine predveåe u Vajmaru. Razgovarali su o tipiåno geteovskoj temi. Getea i mladih srpskih poslenika koji su se u februaru 1826. Ekerman je po obiåaju posetio Getea. Raspitivao se kod Ekermana sa velikim zanimawem o vojvodi Velingtonu. Ali ta sedmorica mladih srpskih graðana. pa i najsitnijih pojedinosti o vojvodi. ili kako sƒm Leskovac kaÿe: nisu oni bili junaci po Geteovoj meri i zamisli. Mladen Leskovac nije mario za teorijska izuåavawa kwiÿevnosti. zaista nisu ni po åemu …" (Mladen Leskovac. Novi Sad 1988. a niko ne bude uniÿen što je posledwi — ispotpisivali na dokumentu kojim je osnovana Matica srpska. u sedam šestarom pedantno odvojenih jednakih segmenata na površini jednog kruga — da niko meðu wima ne digne suviše glavu što je prvi. okupqeni u pionirskom poduhvatu za koji nisu mogli ni da znaju ni da slute kakva mu buduãnost predstoji i šta ãe znaåiti za povesnicu srpskog naroda. ali istovremeno åine jednu kompleksnu celinu. Izdanak filološke škole Pavla Popoviãa.

Svojim neumornim istraÿivaåkim i spisateqskim radom pretoåenim u niz sjajnih bisera koji åine jednu nerazluåivu nisku i osobenu povesnicu naše kulture. Mladen Leskovac je bio i ostaje obrazac plodotvornog nauånog i kulturnog posleništva. .22 ÿivawe ne šapne u unapred zadate rezultate.

prestiÿnu nagradu donela gospoði Miloševiã-Ðorðeviã nazvana je jednom Vukovom reåi za svojstva najboqe kazanih narodnih pe- . i ja. nekima kao delatnik u oblasti kulture. brzina i tolika jedinoglasnost proisticala je otuda što i ovoga puta ova nagrada zaista po zasluzi dolazi u prave ruke. Ona je i dobar znanac inostranih univerziteta. dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã.UDC 821. Ime te liånosti. brzo i jednoglasno. Kwiga koja je ovu u oblasti nauke o kwiÿevnosti retku i sada. u åije se ruke predaje ovde danas nagrada „Mladen Leskovac" i åije se ime ovoga trenutka upisuje u dugu i znamenitu istoriju Matice srpske. mudre i åestite Matice srpske za dodelu nagrade koja nosi ime velikana naše nauke o kwiÿevnosti i veoma zasluÿnog dugogodišweg åasnika i predsednika wenog Mladena Leskovca.41:929 Leskovac M. moram reãi. našem i svetskom. ako ne baš i svima. i uåenih društava. koja sa vekom upravo zapoåetim ulazi u treãe stoleãe svoga postojawa. nekima kao draga i mila liånost. koja su je birala za ålana. na kojima je po pozivu gostovala. ali istovetno sasvim izvesno nije) i dostojni i sigurni naslednik i slebdenik svojih univerzitetskih i nauånih uåiteqa i prethodnika. velike i srdaåne komunikativnosti.163. Osobito sam sreãan i stoga što po odluci istoga ÿirija — u kome su skupa sa mnom bili i moje uvaÿene kolege i prijateqi. a nekima opet kao sve to uzeto ili dobijeno zajedno. sve vrlo znatnog i dobro poznatog imena — i što je ta odluka doneta lako. Liånost koja je ovogodišwi nosilac ovoga visokog i uglednog priznawa mislim da je mnogima. ne otkrivam ovde neku tajnu. REÅ O SLAVODOBITNIKU Miroslav Pantiã Bila mi je radosna i osobita åast uåešãe u odboru — ili kako danas obiåavamo da kaÿemo: u ÿiriju — naše stare. nekima kao wenim åitaocima i poštovaocima. To je naša vrlo poštovana i draga prof. objavqeno je i veã dobro poznato. dobro poznata: nekima kao višedecenijski profesor narodne kwiÿevnosti na Beogradskom univerzitetu. s kojom je jednostavno prijatno i lepo susretati se. Ta lakoãa. razume se. Gospoða naše nauke o narodnom pesništvu i našem folkloru (jer to dvoje jeste komplementarno i vrlo blisko. i na nacionalnim i meðunarodnim skupovima o usmenoj ili narodnoj kwiÿevnosti i folkloru.

i to kako sa gledišta odreðenog istorijskog i kwiÿevnog trenutka. i po autorovim „završnim napomenama". Kosovska etika. našim i inostranim. Portret kwiÿevnog dela iz 1990. i po svesti. odnosno wen Reånik pojmova (u koautorstvu sa dr Radmilom Pešiã) iz 1985. pesniåkog i proznog. Kazivawe redom najnovija je u nizu kwiga profesora Nade Miloševiã-Ðorðeviã o narodnoj ili usmenoj našoj kwiÿevnosti. u okviru poznate Biblioteke Vukov Sabor. ali i kwiÿevnosti svetske. i istovremeno. veliki broj nauånih radova i studija. od svesti. Pored tih kwiga.24 sama Kazivati redom. od znaåajne vrednosti i od kojih su najvredniji ulazili u wene kwige. koja se danas nagraðuje. svi duboko sagledavaju i izuåavaju same osnove i bit te kwiÿevnosti. Središwa je tema i osnovni predmet kwige Kazivati redom. našeg i evropskog. o konkretnim we- . priznawe i za sveukupan dosadašwi rad i delovawe u oblasti nauke o kwiÿevnosti usmenoga postawa našega naroda. tako i pod svetlošãu i sa stanovišta savremenih teorija folklora. i po stvarnoj wenoj sadrÿini. wene korene i izvore u narodnoj tradiciji. iz 1971. ili u najtešwoj vezi sa wima. razmatrawa Vukovih pogleda na bit i suštinu usmenog ili narodnog stvarawa. Zbog toga priznawe koje Matica srpska s najvišim razlozima ukazuje ovom autoru unekoliko je. po tome što su svi weni elementi prethodno objavqeni u posebnim studijama. nova je i istovremeno stara. Kwiga Kazivati redom. Narodne kwiÿevnosti. wenog puta od oseãawa. i 1997. Ali je ona i nova što su svi ti weni delovi sada preoblikovani i organizovani u jednu veãu celinu. po oblasti prouåavawa koje je za wu obavqeno i u woj saopšteno. gospoða Miloševiã-Ðorðeviã objavila je u najpoznatijim åasopisima i drugim periodiånim publikacijama. po ishodima i vrednosti i znaåaju ponirawa u samu bit usmenog postawa i izraza. najzad i po nauånim tekstovima koje ova kwiga sadrÿi. Kwiga je — ukusno opremqena i lepo štampana — izašla prošle godine u izdawu izdavaåke kuãe „Rad" i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. kako bi ona moÿda više volela da se kaÿe. na weno mesto u svesti stvaralaca wenih u narodu i iz naroda. ili pak ålanaka. i u isti mah i jedan åinilac. Stara je ona. Oblici i oblikovawe narodne proze iz 2000. ili zbornicima radova. Te su kwige: Zajedniåka tematska i siÿejna osnova srpskohrvatskih istorijskih epskih pesama i prozne tradicije. a u podnaslovu wenom dodato je skromno stilizovano razjašwewe: Prilozi prouåavawu Vukove poetike usmenog stvarawa. i svi ti odvojeno objavqeni radovi imaju jedan isti pristup velikoj kwiÿevnosti usmenog postawa i narodnog pesniåkog i proznog izraza. åija je narodna kwiÿevnost naša jedan deo. iz koje je ona proizišla. pa ostavqaju utisak da su kao jedinstveno telo zamišqeni i ostvareni od poåetka i odmah. ålancima i prilozima. ili o našem folkloru. i u woj vrlo dobro orkestrirani. i Od bajke do izreke. i poimawima o woj i wenoj funkciji kod slušalaca wenih — jer samo slušawem se ona primala vekovima kod onih za koje je i stvarana. istorijskoj i nacionalnoj. wenu poetiku i wenu istoriju. po predmetu svome. moÿe se reãi. Sve te kwige.

koje je on u mnogome anticitirao. ili antiåkom. pesme ostvarene stihom. stavova evropske nauke wegovog vremena. koje su poezija. Gospoða Miloševiã-Ðorðeviã sama je — i samo sebi najboqe i taånije — razjasnila puteve i pravce.25 nim realizovawima u pesniåkim tvorevinama koje je proizvodila — pesniåkim dakako u aristotelovskom. . tj. „Polazeãi od dosadašwih studija o Vukovoj poetici. To je najmawe što se u ovom åasu moÿe predvideti i reãi o buduãnosti ove kwige. To nisu „svi oblici usmenog stvarawa" — i po izjavi samoga autora — ali to su — po nama — wegove bitnije oblasti. kao i metod svojih poetikoloških i kwiÿevnoistorijskih razmatrawa koja je obavila u svojoj kwizi. ali i stavova današwe. pripovedawe i predawe. ne samo onoga što se ostvaruje stihom — jednom reåi razmatrana je ovde poetika ili filozofija i estetika usmenog ili narodnog stvarawa u pojedinim wegovim oblastima. još najboqe: u vajkadašwem poimawu pesništva kao celine. trudili smo se da koraknemo malo daqe. savremene folkoristike. Wena kwiga biãe od trajne vrednosti i ostaãe kao polazište za svako daqe tragawe za osnovama i suštinom Vukove poetike narodnog ili usmenog pesništva u onom veåitom nadograðivawu saznawa o suštinama i vrednosti stvari koje nazivamo naukom. a istovremeno je to i najviše što se moÿe zakquåiti o wenoj vrednosti i o wenom znaåaju. da je sagledamo kao spregu Vukovih dinamiånih shvatawa u okvirima tradicijskog usmenog pogleda na svet." Te svoje namere gospoða Nada Miloševiã-Ðorðeviã ostvarila je — po mišqewu i sudu mojih uvaÿenih kolega u ÿiriju i po mišqewu i sudu mome — na naåin najboqi i u meri najvišoj.

UDC 821.163.41:929 Leskovac M.

BESEDA PRI URUÅEWU NAGRADE „MLADEN LESKOVAC" Nada Miloševiã-Ðorðeviã

Uvaÿene kolege, dragi prijateqi, ova nagrada je za mene radost i ogromna åast, kako zbog imena koje nosi tako i zbog mesta na kome se dodequje. Shvatam je pre svega kao priznawe struci kojom se bavim i koja je bila i qubav velikog nauånika Mladena Leskovca. Od Leskovåevih razmišqawa o Vuku i srpskoj narodnoj kwiÿevnosti mogla bi se naåiniti jedna sjajna antologija. Bila bi to antologija koja bi na videlo dana iznela jedan dragocen, specifiåan, psihološki i kulturnoistorijski Vukov portret — objektivizovan na duhovnim suåeqavawima prevashodno sa piscima „srpskog severa" prethodnog i wemu savrememog doba. Bio bi to zbornik wihovih slojevitih stavova prema srpskoj narodnoj kwiÿevnosti, wihovim senzibilitetima, intelektualnim i ideološkim opredeqewima, vidovima wihove upotrebe usmene tradicije ili odricawa od we, wenom povratnom dejstvu. Bila bi to najzad, ali ne na posledwem mestu, antologija jasnih, sintetiåkih sudova Mladena Leskovca, zasnovanih na prethodnim minucioznim analizama kwiÿevnih pojava, istorijskih epoha, ali i qudi. Jer Mladen Leskovac, erudita, poznavalac svekolikih pravaca kwiÿevnoistorijskih i kritiåkih istraÿivawa, imao je svoj specifiåan metod. Skromno nazvana beleškom, wegova ispovest u „crvenoj svesci" otkriva upravo taj metod: „Vaqa znati biti åoveåan kad imaš posla s dokumentima o åoveku. Moÿeš znati 999 pisama i 999 akata, pa ipak nisi kadar napisati ni polovinu reåi istine o åoveku. Dokumente vaqa obuzdati i drÿati na rastojawu od istine… A pravu istinu — naði. Baš to i jeste tvoje…" I nalazio je. „Nekako se mirim s dokumentima. Poneãemo se…" (193), zakquåio je optimistiåki. I poneo se. S uspehom. Tajna je bila u onom „åoveånom", koje je pomenuo, odmah na poåetku. Na drugom mestu, govoreãi o Zmaju, zapitao se: „Da li ga volim… Na takvo pitawe odgovoriti je još teÿe. Samo ga katkad dobro razumem, ništa više, skoro vidim da je morao raditi onako kako je radio, onakav kakav je bio, u prilikama u kakvim je bio" (193). Tako je Leskovac video i Vuka i Mušickog, i razumeo ih, obojicu. Iz dokumenata i korespondencije pratio je wihove odnose. Zadrÿao se na trenutku kada je Mušicki traÿio od svojih ðaka „ako koji zna pro-

28 sti pjesama serbski", a Vuk mislio da je Mušicki sa wima „momåadma koja su po šumi kod sviwa, kod koza i kod ovaca odrastla… šalu provodio"; zaustavio se na vremenu 1816—1818 — periodu Vukova rada na Rjeåniku koji je Mušicki zvao „našim" (wihovim zajedniåkim) Rjeånikom, i odgovarajuãi na Vukova pitawa, pomagao mu svojim dragocenim komparativno-filološkim znawem. Doåarao je dane zebwe Mušickog posle napada na Rjeånik citirajuãi wegove reåi iz pisma Vuku: „Ja sam se nekoliko puta nakawivao da se u novinama pravdam…" i prokomentarisao ih: „Jadni Mušicki kome nije bilo lako, ipak je ãutao, otmeno." Naveo je reåi podrške Vukove prerano ostarelom prijatequ: „Qudi neka govore šta im drago, a govoriãe svakojako. A vama je to jedini naåin da se primite kwiÿestva, pa ãete onda i obraz osvijetliti i neprijateqe posramiti i novaca dobiti" (118), „…ja sam sad u nevoqi, ali se opet veselim i gotovo ponosim: zašto me sovjest uverava da sam u ovu nevoqu upao iz qubavi k polzi i slavi roda moga". Wihov odnos, reãi ãe Leskovac, „daãe nam dovoqno podataka da dubqe zavirimo u sloÿenu prirodu i junaåku dušu Vukovu… Jer odista i jedna jedina, vaqano osvetqena i svestrano ispitana situacija pomaÿe nam da o åoveku dobijemo potpuniju i nepomuãeniju predstavu nego åitav niz praznih tvrdwi i sudova…" (105). Svoga, ovakvog stava Leskovac se zaista i drÿao. U ovoj „vrtloÿnoj eposi", kako ju je nazvao, Leskovac ãe odnosima Vuka i Magaraševiãa, wihovih razlika u mentalitetu i u orijentaciji prema evropskoj kwiÿevnosti protumaåiti i wihova neslagawa u prilazu usmenoj tradiciji, ali i naglasiti da su obojica „u domaãem folkloru gledali najprirodniji izvor i podsticaj za osveÿewe srpske kwiÿevnosti". Zakquåak ãe Leskovåev opet biti pun razumevawa: „…nisu oni krivi što naša tadašwa kwiÿevnost još nije bila sazrela za zamašnija dela, što su obojica od ovakvih motiva oåekivali spas". Citirajuãi u predgovoru svog vidovitog remek-dela — Antologije stare srpske poezije Vukovu misao: „Mi smo nesreãni po mnogo kojeåemu, ali smo u kwiÿevnosti najnesreãniji…", uåinio je sve da tu misao obrazloÿi i sloÿi se s wom, ali da istovremeno opravda izbor svojih odabranika u Antologiji, da progovori o „tihom govoru" ove poezije poput kamerne muzike. „Dobrog jezika, u današwem smislu reåi tada nije ni bilo; dobre poezije, u današwem smislu, bilo je" (HHH¡). „Tokom stoleãa… i ovakav slavenoserbski ispunio se nekom sadrÿinom. Kazane su wime drage, potresne i briÿne stvari, — ne jednom… u ime åitavog srpskog naroda" (HH¡¡), vremenom i putem tradicionalnih motiva. Srpska usmena tradicija bila je deo prostranog, prefiwenog obrazovawa ovog graðanina sveta još u najranijem detiwstvu. Otkrio nam je to spontano u svojoj Crvenoj svesci, seãajuãi se izleta u Kamenicu sa ocem, Zmajevca. „Imao sam" tada, veli, veã „nekakvih spisateqskih iskustava, jer sam sa osam godina sroåio ubojnu pesmicu, leÿeãi u visokoj travi… u senci šibqa od malina, með bubama, leptirovima i piliãima… Delo je bilo komponovano u desetercu… a opevalo je tvrdi grad Skadar na Bojani i brdo Taraboš" (189—190).

29 Samo neko ko je usmenu kwiÿevnost znao i oseãao mogao je tako nadahnuto da protumaåi Besedu Laze Kostiãa, „veliki monolog vilin — istoriju wenoga ÿivota", zapravo Kostiãevu metaforu o geniju srpske narodne poezije, koja se odrÿala „neoskvrwene svesti", opstala preobraÿavajuãi se, prerušavala u kolede, prekrivala u „rosne dodole", u prporuše… u kraqice…, poezije kojoj se „åist i uroðen umetniåki ton… u dugim vekovima robovawa pod Turcima nije ugasio i iskvario", koja je „primila u sebe skorup istoåna pesništva", a „opet je srpstvo ostalo nepovreðeno u woj". Navodeãi vest iz 1481, kada neki pop Jovan „v dni blagoåestivoga i hristoqubivoga gospodina despota Vuka" prepisuje jedno jevanðeqe ili pronalazeãi na jednom rukopisnom zborniku zabelešku: „sija knig Grgurovika Vuka", Mladen Leskovac ne propušta da blagoåestivoga despota nazove i imenom koje nosi u narodnoj poeziji — „Zmaj Ogweni Vuk". I tako, veran sebi, otkriva onu pravu, višedimenzionalnu istinu, „nosi" se sa dokumentom. Pred nama se pojavquje vladar i „bibliofil", ali i epski i mitski junak, spaja se pismeno i usmeno, istorija i legenda, opet kao metafora našeg bivstvovawa. Vreme nam ne dozvoqava da progovorimo zašto je pojavu Orfelinove pesme Melodija k proleãu Mladen Leskovac smatrao datumom u srpskom pesništvu, nalazeãi i woj i svim onim iz srpskih rukopisnih pesmarica prototip u Erlangenskom rukopisu, ni kako se pesma Milovana Vidakoviãa preobrazila i u Bugarskoj pevala kao narodna, bugarska, ni kako je autorska priåa smatrana narodnom anegdotom povratnim dejstvom postala okvirni motiv o popovim zubima u Sremåevom romanu o popu Ãiri i popu Spiri. Sve to spada u domen Leskovåevog širokog uvida u i pojam narodne kwiÿevnosti. Ali ono što je mnogo najvaÿnije, ne smemo propustiti da kaÿemo, a to je da Mladenu Leskovcu pripada zasluga što je svojom antologijom beãarca pomerio granice ÿanrovskog sistema naše narodne poezije, uneo mu novi ÿivot, udahnuo vedrinu. Retko ko se u svetu takvim potezom moÿe pohvaliti. Wegov predgovor bio je legalizacija vrste. Ubedqiv i sugestivan, nenametqivim ÿivotvornim reåima, tim jedinim sredstvom nauånika i pisca kojima je tako suvereno vladao, doneo je sud i presudio. Pa i tu je bio pun razumevawa za Vuka. Otkrio je da je zapise beãaraca Vuk krišom, privatno traÿio. Potrudio se da iz Vukovog Rjeånika izvuåe sve stihove beãarca koje je Vuk u wemu zabeleÿio zbog jezika, ne mogavši ni „da ih stavqa uporedo kao ravnopravne sa ostalima i nudi (ih) kao oruÿje protiv sebe". I na kraju jedna moja ispovest. Silno sam se obradovala kada sam ponovo proåitala Leskovåevu definiciju Vukovog naåina iskazivawa misli. „Vuk voli åiwenice… On åiwenice … svrstava, sa nekom qubavqu za red i jasnoãu: jednu, pa drugu, pa treãu i tako u dugom nizu; na isti naåin niÿe i svoje zakquåke povodom wih, i u takvom istom uzornom i nepomerqivom poretku…" I odjednom sam shvatila, zahvaqujuãi Mladenu Leskovcu, zašto je u stvari Vuk najviše voleo da sluša Teša-

30 na Podrugoviãa. Razumeo ga je „i ništa više". Usreãilo me je što se moja kwiga zove Kazivati redom. I još nešto. Ovo je prva nagrada u mom nauånom ÿivotu. Ponosim se što je ovako znaåajno. Hvala svim ålanovima ÿirija koji su me jednoglasno predloÿili. Hvala Matici srpskoj i svetlom spomenu Mladena Leskovca na ovom svetu. Hvala svima.

STUDIJE I ÅLANCI
UDC 821.163.42-14.09„14" 801.631

PRIMERI SHEME SUMACIJE U DUBROVAÅKOJ RENESANSNOJ I BAROKNOJ POEZIJI Mirka Zogoviã

SAŸETAK: Shema sumacije se sastoji u nabrajawu — kroz deo ili åitavu pesmu — nekoliko elemenata i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme. U literaturi postoje razni nazivi, definicije i klasifikacije. Iako ima primera u helenskoj i latinskoj kwiÿevnosti, kao i u latinskom sredwem veku, shema sumacije se iz italijanske dvorske poezije kraja H¢ veka proširila Evropom. U doba baroka bila je veoma popularna. Autor daje dosad neuoåene primere u poeziji X. Drÿiãa, D. Rawine, D. Zlatariãa, H. Maÿibradiãa i, pored poznatih, još jedan kod X. Buniãa. Ova artificijelna igrarija moÿe da pomogne da se doðe do novih saznawa o dubrovaåkim pesnicima, kao i wihovom odnosu prema vaÿeãim zapadnoevropskim modelima. KQUÅNE REÅI: formalni manirizmi, artificijelne igrarije, shema sumacije, versus rapportatio, renesansa, barok, dubrovaåka poezija, italijanska kwiÿevnost.

Ubeðeni da artificijelne igrarije (ili, Kurcijusovom terminologijom, formalni manirizmi)1 mogu imati i šire implikacije, posle versus rapportati2 pozabaviãemo se shemom sumacije u dubrovaåkoj poeziji. Shema sumacije u idealnom obliku sastoji se u nabrajawu nekoliko elemenata, najåešãe imenica, kroz deo ili kroz åitavu pesmu i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme — ponekad i samo u jednom stihu —
1 Preuzeli smo odrednicu artificijelne igrarije iz uvoda u Pocijevu studiju, åiji nam je i sam naslov indikativan: Poesia per gioco. Prontuario di figure artificiose (Bolowa 1984). Autor, doduše s rezervom, povezuje dva pojma — arteficio i gioco — pod kojima su se u XVII veku, „tom najplodnijem evropskom periodu ovakvih igrarija", podvodile pesme s rebusima, anaforama, homofonskim poigravawima, „jeziåkim hirovima". S jedne strane, svaki poetski jezik po svojoj suštini je artificijelan, a s druge, pored bitnih razlika, neka pravila igre svojstvena su i poetskom diskursu. Po Kurcijusu, formalni manirizmi predstavqaju konstante evropske literature koje se iz antike preko latinskog sredwovekovqa prenose u sve moderne kwiÿevnosti (E. R. Kurcijus, Evropska kwiÿevnost i latinski sredwi vek, Beograd 1996, 461—475). 2 Versus rapportati u dubrovaåkoj kwiÿevnosti H¢¡¡ veka u Stih u pesmi, Metrica et poetica, III, VANU, Novi Sad 1988, 149—155.

32 istim reåima i istim redosledom.3 Dakle, sastoji se od dve serije: prvu åine ålanovi rasuti kroz poetski tekst, a drugu — sabrani na kraju teksta: A1 A2 B1 B2 C1 C2 . . . . . . . . . . A1 A2 A3… B1 B2 A3… B3… C3… . . . . . . . . B3… C1 C2 C3…

Razni nazivi, definicije i klasifikacije šeme govore koliko o teorijskim polazištima autora, odnosno oblasti unutar koje se šema prouåava, toliko — jednim vidom — i o woj samoj. Metrike XVII veka koriste se terminima epilog i entisiloge.4 Kurcijus ovakav raspored stihova zove Summations-schema, koju uvrštava u formalne manirizme, a Lauzberg aditivnom šemom kao posebnom moguãnošãu upotrebe figure enumeratio.5 Alonso i Fuåila prouåavaju je unutar korelativne poezije kao poseban — rasipno-sakupqaåki — tip.6 Kolika „nestalnost" postoji u terminološkom odreðivawu i u definisawu ovog poetskog fenomena snaÿnog vizuelnog i akustiåkog efekta, najboqe se vidi praãewem radova Ðovanija Pocija. Ovaj slavni nauånik, koji se više od tri decenije bavio raznim tipovima artificijelnih igrarija, u poåetku je ovu šemu smatrao retoriåkom figurom, odnosno vrstom simetrije, da bi je kasnije, uz promenu termina u aditivnu šemu, prouåavao, uz versus rapportati, kao krajwi oblik korelacije
3 Kurcijusova definicija: iz paralelizma primera prethodnih strofa izvlaåi se suma. Nav. d., 473. Up. i definiciju iz — za našu kulturu preko potrebnog — pojmovnika N. Grdiniãa: Formalni manirizmi, Beograd 2000, 9. Ova šema, iako karakteristiåna za poeziju, javqa se i u odreðenom tipu proze, na primer svetim besedama: P. G. da Lucarno /G. Pozzi/, Saggio sullo stile dell'oratoria sacra nel Seicento (esemplificata sul p. Emmanuele Orchi), Rim 1954, 77—78. Koliko je nama poznato, pesma s najveãim brojem elemenata u šemi — 23 — jeste Ode in morte di Falvia Coloredo (Fulvia, fu la tua vita) italijanskog baroknog pesnika Gvida Kazonija (Guido Casoni) (Ode, 188, nav. prema Opere scelte di G. B. Marino e dei marinisti, priredio G. Ðeto, Torino 1954, ¡¡, 472). 4 F. Meninni, Ritratto del sonetto e della canzone, Bertrani, Venecija 1678, 218—224. Za ovaj period Poci navodi i termin enthysylloge (J. H. Alstedius, Encyclopaedia, septem tomis distincta…, Herborn Nassau 1630, 1, X). Up. G. Pozzi Poesia per gioco…, 117. 5 Kurcijus ovu „kompozicionu šemu", koju pokazuje na Kalderonovoj pesmi La vida es sueno, smatra bliskom tehnici redawa primera (priamuli) s razlikom u zakqucnoj adiciji (nav. d., 474). Hoke je, sluÿeãi se terminom rekapitulacija, takoðe posmatra kao jedan od formalnih manirizama, u kome se svi motivi pesme okupqaju u zakquånom stihu: G. R. Hocke, Manirizam u knjiÿevnosti, Zagreb 1984, 24. Za Lauzberga aditivna šema u stvari je recapitulatio: H. Lausberg, Elementi di retorica, Bolowa 1969, 160 (nemaåki original 1949). 6 D. Alonso, Pluralità e correlazione in poesia, Rim 1976, 127—131 (španski original 1944). Ovaj se autor korelativnom poezijom, pa samim tim i ovom šemom, bavio i u (zajedno s C. Bousono) Seis calas en la expresión literaria espanola, Madrid 1951, 3—23. Fuåila se nadovezuje na Alonsova prouåavawa: J. G. Fucilla, A Rhetorical Pattern in Renaissance and Baroque Poetry, Studies in the Renaissance, III, 1956, 23—48. D. Åiÿevski ovu šemu naziva versus reticulati (K problemam literaturœ barokko u slavän, Letteraria XIII, Bratislava 1971, 30).

33 i, na kraju, unutar sintaksiåkih veza i distribucije leksike.7 Poci isnistira da kod ove šeme, kao i kod drugih verbalnih šema ponavqawa i poloÿaja, specifiåan efekat ne nastaje iz kompozicije same po sebi, veã iz tenzije izmeðu dekompozicijskog i rekompozicijskog podsticaja. Prilikom prelaska od prvobitnog ka novom rasporedu, jeziåki materijal prinuðen je da mewa naåin na koji je dotad predstavqao smisao.8 U odnosu na same ålanove shema sumacije predstavqa nabrajaåku, a u odnosu na sintaksu — parataktiåku figuru. Po konstitutivnim elementima bliska je versus raportati, ali se po tehnici kompozicije i znaåewu razlikuje od ove, suštinski dekompozicijske šeme.9 I na planu leksike, grafiåkog oblika i zvuka kod sheme sumacije osnovni je kompozicijski podsticaj. Iako su pronaðeni pojedini primeri sheme sumacije u helenskoj i rimskoj kwiÿevnosti (koliko se zasad zna, najstarija su dva gråka satiriåka epigrama Lukilija iz I veka naše ere),10 a potom u latinskom sredwovekovqu, šema je upravo iz italijanske dvorske poezije kraja XV veka poåela da se širi Evropom. Obiåno se uzima kao sigurno da, posle „zaåuðujuãe malo primera", taj obrazac postaje vrlo popularan u renesansi i baroku. Meðutim, Fuåila je, radeãi na izuzetno velikom poetskom korpusu, došao do zakquåka da su ga, nakon poåetne faze popularnosti, italijanski petrarkisti u periodu od 1525. do 1575, u skladu sa svojom poetikom — odnosom prema Petrarki, s jedne, i petrarkistima prethodnog veka, s druge strane11 — odbacili kao proizvod kvatroåenta.12 Krajem XVI i poåetkom XVII veka šema postaje ponovo, i to vr7 G. Pozzi, Saggio sullo stile …, 77—78; La rosa in mano al professore, Frajburg 1974, 2—84; Poesia per gioco…, 117—120. U Poesia per gioco i La parola dipinta (Milano 1981), u kojoj obraðuje istu problematiku, ali u granicama jeziåkog ikonizma, Poci je sakupio i sistematizovao iskustva svog dugogodišweg rada. Sƒm istiåe da se nijedna disciplina ne bavi posebno ovom problematikom. 8 Oåito implicitno polemišuãi sa sledbenicima ruskog formalizma u Italiji (eksplicitno je protiv zagovornika formalnih manirizama), Poci tvrdi da se suštinski efekat ovakvih artificijelnih igrarija ne sastoji u oneobiåavawu i zatamwewu znaåewa, a kad to i postoji, samo je uzgredno, veã u stvarawu novih semantiåkih relacija, odnosno novog znaåewa. Smatrajuãi distribuciju reåi „iskquåivo elementom znaåewa", on shemu sumacije definiše kao „distribuciju kroz åitav tekst fiksirane serije oznaåiteqa koja se ponavqa, ali ne u anaforiåkom poloÿaju" (nav. d., 117). 9 Ponekad se, kao u Marinovoj pesmi Né tanto intorno a sè dentro e di fore (La Lira, Rime marittime), završna rekapitulacija ostvaruje pomoãu versus rapportati: „Ma tu sola cagion de' miei cordogli / Lilla, la piaga, il foco, il nodo mio, / Che non sani, non tempri, e non disciogli" (10—12). 10 Štampawe ovih epigrama u Planudovoj antologiji u Firenci 1494. zasigurno je uticalo na širewe mode sheme sumacije. 11 Poznato je da su bembisti, odnosno petrarkisti takozvane druge faze, kao svoj poetiåki zahtev istakli vraãawe izvornom Petrarki — jedinom i savršenom modelu. Sledstveno tome, prezirali su i odbacivali „neåisti" (åitaj: hibridni) petrarkizam H¢ veka. 12 Za period od 12 vekova, odnosno od Tiberijanove pesme (Amnis ibat inter gherbas…) koja po Kurcijusu predstavqa najstariji primer sheme sumacije do pesama Panfila Sasa (Panfilo Sasso, 1455—1527) ovaj autor pronalazi samo jedan, Strabonov (W. Strabon) primer iz karolinškog humanizma, pa se s pravom pita da li je ova šema bila uopšte poznata tokom tog perioda. Fuåila, uzimajuãi u obzir ne samo štampana veã i dela u rukopisu, a polazeãi od Alonsovih dopuna (Antecedentes griegos y latinos de la poesia correla-

godina XV veka. 15 „Taj slavna åudesna. oni se neãe upuštati u komplikovanije geometrijske obrasce. Na oprez navodi nas åiwenica da nismo našli nijedan drugi takav primer u poeziji ovog pesnika. Naime. . Fuåila je našao samo dva na italijanskom i tek nekoliko primera na latinskom. / košuta još plaha po polju opãenu / da pase bez straha travicu zelenu. vitri studeni. doduše poput nekih drugih.14 Posle ÿeqe da svet „poåine" od qudi „kih volja uzvlada". vizli slidnici. sokoli. rosa (s istom idejom da se sve „sdruÿi") pa opet od ptica. zviri trvrdi. drobne ptice (iz treãe) i zec. od kojih se potom. došla direktno iz Italije. pleonastiåki se razlaÿu ÿivine na tri kategorije (29—30): zviri zemaljske. košuta. a sve radi dragine lepote. 80—90. priredio M. pesnik ÿivotiwe nabraja u antitetiåkim spojevima i paradoksalnim situacijama. cvitje. / gdi åudno s grlicom sokoli minuju / i meu drobnim pticam po dubju stanuju. II. što bi bio znak da je dubrovaåka poezija brzo. Pored ostalog. u jednom delu pesme (29—63) Gizdave mladosti i vi svi ostali (531) Xora Drÿiãa13 prepoznali smo osobenu varijantu sheme sumacije.15 tiva moderna u Estudios dedicados a Menendez Pidal. engleske. kao što su to åinili wihovi neposredni prethodnici. slavuja koji treba da „ÿalosno i tuÿno cviljenje" pretvori u „radosno i milo spivanje". nemaåke. jelen (iz prve). pesnik sve. vas si svit blaÿenstvom. navode ponaosob: grlice. Drÿiã uvodi novu seriju: kraji. uvik neskonåana / buduãi s nebesa kroz te. portugalske. poziva da åuju wegov „blagoslov". more. a posebno vilu. 13 Pjevaãu pjesmu u slavu tvoje ljepote u Pjesme Šiška Menåetiãa i Ðore (Drÿiãa. Rešetar. neolatinske. brzi hrti. za period 1525—1575. ruÿa rumena. / ni se boji smrti u toj zec travici / gdi su brzi hrti i vizli slidnici. travica zelena. pre svega Luiði Groto (Luigi Grotto). samim tim i petrarkistima åinkveåenta. ÿeli i da se zarad we ne samo qudi veã i ÿivotiwe skladno sjedine („ne samo åloviku nu svakoj ÿivini / da sve za tvu diku skladno se sjedini" 27—28). 3—23). 14 „U toj slavi steãi. Pored španske. u baroku zavisi direktno od poezije kvatroåenta. ribe vodene i ptice nebeske. Meðutim. a da je i sama šema dosta „neåista". U narednim stihovima. Sledeãi osnovnu zamisao sveopšteg spajawa. 356—358. posle uvodnog dela — obraãawa okupqenima. / da svako stvorenje sve dni vika svoga / za tvoje ÿivljenje vinu moli Boga…" (61—64). Zagreb 1937. francuske. Na kraju ovog dugog niza figure enumeratio pesnik i ÿivotiwe i elemente iz prirode rekapituliše. od kojih je jedan Ariostov. znatno proširuje geografska i vremenska saznawa o shemi sumacije i mnoga Kurcijusova nagaðawa potvrðuje. moÿemo navesti i dubrovaåku kao poeziju u koju je ova poetska igrarija. posebno u Španiji i. oholi lavi. / i jelin lagahti od lovac litnji dan / bez sumnje da dahti gdi k vodi gre ÿedan" (31—42). vilo dana. Madrid 1953. Iako ãe se barokni pesnici åesto opredeqivati za mnogoålane šeme (Kazonijev primer je indikativan). nepotpuno i obrnutim redom. / Oholi još lavi tere zviri tvrde / neka se ne pravi nejacih da grde. Uz sav oprez da uoåimo ono što pesnik nije imao nameru da åitalac uoåi. SPH. za razliku od nekih drugih obrazaca svojstvenih Petrarki. i ostale pjesme Ranjinina zbornika. poqske … poezije. u sledeãih 12 stihova. reagovala na širewe mode ovog obrasca. u vidu inicijalne rekapitulacije. sumirajuãi ih zajedniåkim pojmom stvorewe. / da se bude reãi drug s rajskim kraljestvom.34 lo popularna u åitavoj Evropi.

Ivan Kasumoviã u Utjecaj gråkih i rimskih pjesnika na dubrovaåku liriåku poesiju uopšte ne pomiwe ovu Rawininu pesmu. teško bi mogao biti tvorac ovakve pesme. Rawina je ipak preneo osnovni smisao epigrama. 1884. pesnik Luiði Pulåi. Talijanske pjesme Dinka Ranjine. Dinko Rawina je odista preveo. ma koliko — barem dva puta — bili i plod ÿeqe da se iz drugog jezika prenese osnovno kompozicijsko naåelo pesme. ali mi izbor pjesmi naãi nije pošlo za rukom" (Pjesni razlike Dinka Ranjine. 90). da se ipak radi o italijanskom pesniku XV veka Luiðiju Pulåiju (Luigi Pulci). Arbor obumbrat aquas: ascendo. Graða za povijest knjiÿevnosti hrvatske. 17 Napomena prireðivaåa Rawininih pesama M. quid pareret fertur consuluisse deos. Uz pretpostavku. Quaerenti letum. 70. a hermaphrodit kao ÿena i ålovik). odnosno adaptirao epigram Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo. Junoque neutrum. U najnovije izdawe Rawininih stihova prireðivaå Zlata Bojoviã nije uvrstila Biv breða mnom mati…: D. za neki buduãi. Pesme. odnosno uticajem gråke i latinske na poeziju Dinka Rawine. pripisuje i pesniku iz sredine XIV veka Enriku Puliåeu (Enrico Pulice) iz Kustoce: Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo. za Rawinina tri uoåena primera sheme sumacije16 moÿemo s veãom sigurnošãu pretpostaviti da predstavqaju pesnikovo svesno opredeqewe za ovu šemu. Ipak. biãa to talijanski pjesnik iz Fiorence Luigi Pulci. 1904. Tulique. ni na italijanskom. Beograd 1996. sveobuhvatniji pregled napomiwemo da smo u Rawininim pesmama na italijanskom uoåili jedan primer troålane. 203. Juno sic ait: occidet armis. ma koliko neosnovanu. M. 1914. foemina vir neutrum. pa samim tim i ne bavi se izvornikom (odeqak Dinko Ranjina. 157—219). Vaqevca: „Ne gråkoga. pa samim tim i shemu 16 U ovom prvom pokušaju prikaza sheme sumacije u dubrovaåkoj literaturi nismo razmatrali ni poeziju na latinskom. Mars cruce. da rijeåi Boÿije u sebi nijesu protivne. Inaåe. a da „gråki spjevalac" treba shvatiti u smislu pesnika koji se ugledao na gråke pesnike. caput incidit amne. casu labor et ipse super: pes haesit ramis. . I ovaj nauånik pretpostavqa da je ipak reå o Pulåiju.17 U stvari.35 Dok nas Drÿiãev sluåaj navodi na oprez. Ni istraÿivaåi koji su se bavili upravo prevodima. Rešetar. Phoebus ait. Rawina. nisu pronašli izvornik ovoj pesmi. flumina tela crucem. hermaphroditus eram. XVIII. Rad JAZU. 4. Ponešto skraãujuãi i izostavqajuãi. Mas est. uz pesmu kao argomento stoji: Pjesan ova kaÿe. izmeðu ostalih. Pomoãu prvog primera razrešavamo — delimiåno — problem izvornika Biv breða mnom mati. koji se. što ga navodi da posumwa da li je Rawina i u drugim sluåajevima prevodio iz gråkih originala ili s latinskih i italijanskih prevoda (Prievodi Ranjina Dinka iz latinskih i gråkih klasika. pitawe izvornika ostalo je otvoreno. Zagreb 1891. decidit ensis quem tuleram. Naime. Phoebus aquis. Up. a podosta dodajuãi (više je nego udvostruåio tekst) i mewajuãi (najupadqivija promena/adaptacija jeste prevod neutrum kao polumuÿ polÿena. otide za mir svoj (160). cumque forem natus. Mars. 144. Sors rata quaeque fuit. autor viteškog epa Morgante i dijalektalne i poezije „na narodnu". izeta iz Pulåa spjevaoca gråkoga. Rad JAZU. Tako F. Maisner kaÿe da „u cijeloj gråkoj literaturi ne ima pjesnika takova imena". dosledno sprovedene šeme u Spesso l'acqua cadendo ni basso loco (19). 218—219). foemina. SPH.

izgleda da ga treba pripisati Mateju od Vendoma iz H¡¡ veka ili. Hildebertu iz Lavardena. i kraja H¢ veka moraju postojati karike koje bi svedoåile o neprekinutoj tradiciji sheme sumacije (nav. / I tako zgodi se. / a noga na grani osta mi viseãi. krs i maå. u tihu tko moru dan i noã sve stoji ne moguã g ÿuðenu kraju doã. verovatnije. / maå mi van ispade iz pasa. odnosno Strabonovog primera. priredio A. odnosno „imitacija". / i na nj tuj pri strani ja padoh lazeãi. s tipiånim petrarkistiåkim motivom dragine hladnoãe. kroz hud plaå dat mi ãe smrtni vaj. ÿeno. takoðe je. za å u usteh svud vjetar ja nošu iduãi. 234). shema sumacije nije dosledno sprovedena. 33—34. Graða za povijest knjiÿevnosti hrvatske. biv ÿena i ålovik. XI. sred oåi voden vir. se a sua vela aver vuol vento. 1932. u 18 „Biv breða mnom mati. / Opet još prositi ide ih mimo toj. U tri dvostiha (1—6) pesnik se pita kako „tvrdi mramor" wena srca ne mogu da umilostive wegovi plaå. ali. . kako od me bolesti (228). 19 M. uzdah i muke. / na svitu koja ãe svim se moã viditi. D'Ancona. / a Marte: ÿena ãe od tebe iziti. ki vodu sjenjaše. / Febo joj hti riti: od tebe. Poliziano. acqua agli occhi e fuoco in cuore"). Firenca 1951. i hodi. d. obilno da ugodi svim ÿeljam svojima. Kombol. tko vode na volju ne ima. 83—84.. 1394— 1475) ili Enriku Puliåeu. otide za mir svoj / u bogov prašati. znaj. na osnovu novijih istraÿivawa.18 I sledeãa Rawinina pesma s ovom šemom vrlo osobeno izvedenom (Hod' k meni u tihu tko moru dan i noã. / ka s åudnim mukami jadno me izmuåi. / Chi nell'inverno torbido e agghiacciato / Non ha fuoco. tko zimi vruã oganj ištuãi ne moÿe da sebe studena savruãi. / u meni vidi se i ÿena i ålovik. da svrših ja moj vik / kroz vodu. a me venga e fia contento. antiqui poetae. / Sgodi se meni taå. krajwi stih koji predstavqa vrlo efektno sumirawe prethodne dve serije rasutih ålanova u Rawininom prevodu je uprošãen. a onda. / kom imam svršiti ja smrti ÿivot moj." Moÿemo izneti pretpostavku da se Rawina posluÿio Policijanovim prevodom ovoga epigrama na gråki. gdi rasteã dub rodi. u ovom sluåaju dvostruku. 38—39. Kombol (83—84) nav. graecum feci…) nastala „zbrka". / Uom che a solcar il mar sempre sia nato / Chiami me. gdi staše. Epigrammi greci. / tuj se uspeh ja tade. Prireðivaå Policijanovih gråkih epigrama navodi da se ovaj epigram nekad pripisivao Panormiti (Antonio Beccadelli Panormita. prema A. / Juno pak molena reåe joj za tima: / polumuÿ polÿena rodit se teb' ima. / I to se sve takoj na pokon jur sgodi: dognav me stupaj moj. ali da je šema dosledno sprovedena. ali sad iz italijanske poezije. doli pak glava mi k vodi se prikuãi. Del secentismo nella poesia cortigiana del secolo XV u Studi sulla letteratura italiana ne' primi secoli. 211.36 sumacije. u srcu plam vruãi. 25).20 U pesmi O tvrdi mramore. Juno maå. pa da je iz samog naslova (Latinum epigramma Pulicis. prevod/adaptacija. Kad se ja porodih. Up.19 I ta je pesma epigramskog karaktera i cela predstavqa konåeto. kako je Kombol ustanovio. I hodi. Istina. Ovaj „slavni" epigram navodi i Fuåila kao potvrdu Kurcijusove hipoteze da izmeðu karolinškog perioda. a pomoãu sheme sumacije ingeniozno se razrešava odnos doslovnog i prenesenog znaåewa: Hod' k meni. / Marte krs. a Febo voden kraj / reåe joj. strambota Serafina Akvilana (Serafino Aquilano). videãemo da je u ovoj Rawininoj adaptaciji još više izmena i izostavqawa. Ardizzoni. Dinko Ranjina i talijanski petrarkisti. chiami me dentro. / Ricco m'ha fatto di tre cose Amore: / Vento in bocca. / muška se roditi glava ãe na svit saj. što se ãe rodit u njoj. 65. 20 Ako uporedimo s originalom („Castel da crudel oste assediato / Se l'acqua tolta gli è.

uzdahe. Ama il leon (A3) superbo: e tu sol. sinonimiåno udvajajuãi. potom Petrarke. Albergo gli dineghi ne 'l tuo petto. rekapituliše. moÿda bi pravilnije bilo poåetak šeme uzeti od nove serije nabrajawa. E l'un per l'altro faggio (B6) arde e sospira.37 vidu rekapitulacije. Policijana. il pino il pino (B3). L'abete (B2) ama l'abete (B2). u klasiånoj tradiciji (npr.21 Prevodeãi Amintu. a onda biqke. koje potom. srditi tigri (A2) ljube. intenderesti 21 22 I ako ne znaš. sabira. Eto moÿ' vidjeti. pa bi se moglo govoriti o nepotpunoj shemi sumacije. pa ni sƒm u završnoj rekapitulaciji ne poštuje redosled ålanova prve serije:23 La biscia (A1) or lascia il suo veleno e corre Cupida al suo amante. da bi zakquåio da proleãe „riconsigla ad amare" svet. sve što je podneo: „Promisli togaj dil. postoji. koji daj ãuãenje imaju u sebi? Ljube još dubovi (Bx). . od 8 ålanova. Ma che dico leoni (A3) e tigri (A2) e serpi (A1) Che pur han sentimento? Amano ancora Gli arbori (Bx). plaå i vaj" (9—10). Vergilija. i muškarce i ÿene. i ÿivotiwe. Van le tigri (A2) in amore. 24 Zlatariã ovde razrešava Tasovu metaforu: lozin muÿ jeste. kod Katula) — brest. kolik sam na svit saj / podnil jad. s kolikom ljubezni loza (B1) taj brijes (B1)24 grli. e se tu avessi Spirto e senso d'amore. na primer kod Lukrecija. Taso topos o svemoãi qubavi22 realizuje tako što prvo nabraja ÿivotiwe. odsvud ga obhitiv razbludnim nje pruti. Za razliku od uobiåajenog navoðewa ovog primera. Zlatariã verno prenosi osobenu varijantu sheme sumacije iz ¡ åina pastorale (¡. sumira samo u jednom kolektivnom pojmu piante (ali za ovu drugu seriju. Ovde Dafnine reåi kako se u proleãe sva ÿiva biãa vole treba da posluÿe da se nimfa Silvija promeni prema zaqubqenom pastiru Aminti. D. Zagreb 1892. e per la salce il salce (B5). L'orno per l'orno (B4). Sente anch'ella il potere De l'amoroso foco. 1. zmija (A1) ostavlja åemer svoj i puna ÿelje gre naã svoga ljubovnika. Veder puoi con quanto affetto E con quanti iterati abbracciamenti La vite (B1) s'avviticchia a 'l suo marito (B1). i inicijalna sumacija: arbori). od colombo (golub) i usignolo (slavuj). i vrba za vrbom (B5). meðutim. obrnutim redom. Ideju da je tolika moã qubavi da moÿe navesti da se sve u prirodi voli imamo pre Tasa. Naime. Quella querca (B7) che pare Sì ruvida e selvaggia. Klaudijana. fera Più che tutte le fere. pre nabrajawa. oholi ljube lavi (A3): neg samo ti. koje. razumjela bi nijeme Rawinini stihovi citirani prema Pjesni razlike Dinka Ranjine. 234—259). i da duh i ãuãenje ti imaš od ljubavi. jela ljubi jelu (B2). 23 Vaqa napomenuti da Taso (i Zlataric u prevodu) poåiwe ovo Dafnino slavqewe moãi qubavi i proleãa nabrajawem i drugih ÿivotiwa. i jedan za druzijem gori buk (B6) i uzdiše: oni hras (B7) ki se vidi toli tvrd i divjaåan još i on ãuti oblas plamena ljuvenoga. Zlatariã se toliko drÿi originala da je veran i Tasovim odstupawima od idealnog modela obrasca. Ovidija. trud i cvil. zvijeri svih zvijeri najljuãa u prseh što tvojih ljubavi stan braniš! Da lave (A3) što brojim i tigre (A2) i zmije (A1). jasen za jasenom (B4). i bora ljubi bor (B3).

hoãeš ti bit manje od dubja (Bx) gorskoga?25 Meðutim. znaj (1—4. nasuprot htewima drugih („svi ljudi razlici razliki slide put". „pod nebom svak steãi što hoãe i ÿudi"). rekapituliše prethodno opširno razraðene elemente. ali sad putem pojmova koji ih sinonimiåno saÿimaju: Mnozi bde ÿeleãi vaskolik svit vladat Blaÿenstvo drÿeãi. . i to putem apostrofe. ti pokoj. stih („svi ljudi razlici razliki slide put"). Varirajuãi 5. . . koja po åulnosti predstavqa — kako je drÿao Kombol28 — izuzetak u okviru pesnikove qubavne poezije. a onda šta ÿeli on (u funkciji da se naglasi da on samo za wom ÿudi). 13—14). Manuzio. . Zlatariã je na osobit naåin izveo shemu sumacije: razraðujuãi osnovnu zamisao da je. potom je poziva da bude wegova (10) i izraÿava šta ona za wega znaåi („ti s' moje ÿeljenje. a tek joj se na kraju obraãa direktno („vilo"). . za razliku od druge verzije. ¡. Majer. Osim popravki. . . 247. on pred kraj pesme (13). . XXI. 27 Posle åetiri poåetna stiha. . u vidu poente. vilo. Tasso. Zlatariãeva poezija izrazito je platonistiåkog shvatawa qubavi (M. moã svemu zakon dat (A1).38 I suoi muti sospiri. Ljubmir pripovijes pastijerska Dominka Zlatariãa.26 ili i ÿeqe da se saåuva upravo metriåko-retoriåki obrazac. Pirama i Tizbe i Pjesni u smrt razlicijeh). videãe se da je Zlatariã sve popravke i izmene vršio da bi tekst wegovog Qubmira bio što verniji originalu. Inaåe. Talijanski utjecaji u Zlataricevoj lirici. . . 25 Tasovi stihovi citirani prema T. priredio B. priredio P. pesnik antitetiåki uvodi svoju ÿequ. 100—102. a Zlatariãevi prema Djela Dominka Zlatariãa. 5). šema je troålana. druzi steã nastoje zlata mnoz veliku (B1). U prvoj. Per non esser amante? uzdihaje njegove. Ljubmir u jezik slovisnki prenesen od Gra. Budmani. Ako t' moj obraz blijed ugodno ni gledat (XV) i Oh kosi prameni ki ste taå u slavi (CXXXI). 8). Zlatariã nije uspeo da naðe sinonim za zmiju. vrlo åvrste i simetriåne strukture. 248). . ne moÿemo sa sigurnošãu tvrditi da li je shema sumacije u Zlatariãevom Qubmiru plod samo vernog prenošewa teksta. Zagreb 1899. Toli sad bjeÿeãi od drage ljubavi. obrnutim redom. ti rados. . u prvoj je rekapitulirao ÿivotiwe samo dvoålano: zmije. wemu najvaÿnija draga. SPH. ali znat sve što je dano znat åloviku (C1). 79—80. tada veoma u modi. I u drugoj seriji popravqa prevod naziva nekih drveta. U prilog ovoj drugoj pretpostavci. Aminta u Opere. . Zatim. Zagreb 1933. 28 Inaåe. „obraz lip i kosi". Dominka Zlatariãa. . Venecija 1597 (zajedno s prevodom Elektre. A mudros (C1) i blaga (B1) i carstva (A1) na svit saj meni su nedraga pri tebi.27 U drugoj Zlatariãevoj pesmi s ovim obrascem. dubrovaåki pesnik je u drugoj verziji adaptirao i izvesna imena likova pastorale: Aminta Torkvata Tasa. Venecija 1580. Prvo se. Apostrofa u dvama dvostisima (7—10) identiåne je strukture i gradi paralelizam. . lave. a pre iz tih stihova izvedenog zakquåka. . . . Tako ljute zviri (za tigri) iz prve mewa u drugoj u srditi tigri. 11—12). moÿemo navesti tri Zlatariãeve pesme: Mnozi bde ÿeleci vaskolik svit vladat (IX). . . / ti milo ÿivjenje i moja sva slados". Or tu da meno Esser vuoi de le piante (Bx). . . Apostrofira prvo delove dragine lepote („pozor". Milano 1963. . u svakom dvostihu po jedan. pesnik prvo kaÿe šta drugi qudi ÿele („svak ima pohlep svoj i što ga zanosi". Polak Alda. Kombol. Rad JAZU. 26 Ako se uporedi druga s prvom verzijom prevoda. . A.

ka travi (16) u stvari je eksplikacija osnovne teme pesme (qubavnih muka) ostvarene petrarkistiåkim toposom qubavne jadikovke u odnosu s prirodom. ljuvena usilos i moj plaå priljuti åinil bi. a pogotovu po poenti kojom se završava. identiåne strukture. zapazili smo ovu šemu u dvema pesmama dvostruko rimovanih dvanaesteraca. ter kamen (A1) od gore jurve bi prosuzil. ova pesma podseãa na madrigale. riå. skupili u gizde razlike i hvale. celov. Da bi pokazao koliki je wegov bol. boljezan. u jednom zajedniåkom pojmu (stvorewe). kad bi znali. sauåestvujuãi „prosuzili". 174. 244—245 (u Pjesni razlike). ako je o tome uopšte dozvoqeno govoriti kad nedostaje metriåki oblik. odreðenoj atmosferi koja nalikuje pastoralnoj. senzualnosti („a usta ovlaÿi tvoj celov medeni". gospoje. rekapitulišu (samo što su za prva dva upotrebqeni sinonimi): Pogled.29 Pesma Oh kosi prameni ki ste taå u slavi apostrofa je atributima dragine lepote. Poåetni uzvik remeti vizuelni efekat vertikalnog grupisawa. slatki govor. svi. Ovim se završava apostrofa i nabrajawe i tek razaznaje da se radi o jednoj u nizu dubrovaåkih obrada teme dijeqewa: „mene ste daleåe. uvek na poåetku prvog stiha. istim redom. 30 „Oh gizde razlike i hvale kojim ni / pod nebom prilike. jedan od jednog). Središwi deo Da poznaš. dubrave (B1) i luzi (B2) gorko bi suzili. ni ãe bit po sve dni" (11—12). usti rumene. i to u takozvanom prvom periodu. za treãi elemenat). Nepotpuna shema sumacije u funkciji je kompozicijskog naåela ovog dela pesme: tri paralelizma (dva od po dva elementa. vidjeti da more ovi moj grozni cvil. / ter daleå od vas ja tuÿno se snebivam / i lica sveð moja suzami polivam". pravilno rasporeðena u poåetnom stihu svakog dvostiha (7—12). obrnutim redom i nepotpuno (nedostaje drugi pluralitet): Da poznaš. na isti naåin. Iz dvostiha u dvostih. s tim da je prva serija iskomplikovana uvoðewem i razgovora za drugi. ke travi mu mlados cieã tvoje jadovne ljubavi. razraðuju do kraja drugog. rekapitulišu se. da milos tve srce oãuti. ponovo uvedene uzvikom oh!30 U poeziji Horacija Maÿibradiãa. kada bi u tuzi mu mlados vidili. boljezan. gospoje. . i usta. 7). pesnik nabraja ÿivotiwe i druge elemente iz prirode koji bi. svijetli pogledi. i mojoj tamnosti. prvo. Ove tri Zlatariãeve pesme citirane su prema SPH. prsi. da bi se. Za å taka jes ljubav u meni na sviti. koja mi ne pristav svegj åini cviliti. posle deset stihova. HH¡. a onda u sledeãem stihu ponaosob. celov tvoj mogu lik meni bit a veãe mimo to podobno ni ÿelit.39 nabrajaju i razraðuju elementi koji bi trebalo da poetski subjekat odvrate od tuge (dragini: pozor. oblikovana figurom enumeratio. a onda se na kraju pesme ti elementi. 172. govor. uvode se usklikom kosi prameni. / veã sunce ne istjeåe tolike vridnosti. 29 Po kratkoãi (10 stihova).

završni — opet obraãawe dragoj. vim. Pesma je dodatno iskomplikovana. pa se tako središwi deo povezuje sa završnim. rieå. dvostruka shema sumacije naglašava binarnu strukturu. kamenje (A1) i sama ti. rekapituliše — pojaåavajuãi polisindentskom konstrukcijom — ålanove prve serije. za šta su pardigmaticni primeri Recite. vim. 18). ali nepotpuno. vilo. o zvizde.34 Mnoge. u kom se spovida. Potom rekapituliše ålanove druge serije. a na nivou razvijawa teme niz ålanova prve serije treba da predstavi opštevaÿeãe. Åvrsta struktura naglašena je jakim paralelizmima. kamenje). Kontaminacijom petrarkistiåkih motiva. da moreš zaåuti u plaåu boljezni. sinonimijom u stihovima koji grade shemu sumacije. jur trave i bilja razlika Boljezni ozdrave nemoãna åovika. a dva elementa druge serije (pogled — lice) — dotad nepoznate i neåuvene. 34 Maÿibradiã je uopšte u obradi teme qubavnih jada sklon raznim vrstama nabrajawa i to višeålanim. drÿeãi se istog redosleda. Beograd 1976. kao i.31 U sledeãoj Maÿibradiãevoj pesmi. sad kao „vili". 33 Pre no što ãe rekapitulisati drugu seriju. svako bi stvorenje (H) mu mlados ÿalilo. Drugu pesmu. 165—166. ke ÿivot moj ãuti zacjeã tve ljvezni. SPH. pesnik uvodi vilu kao neku vrstu sumarne. jur trave i bilja razlika. Na nivou kompozicije. s tim da se u drugoj seriji osim imenica rekapitulišu i glagoli koji se odnose ili su izvedeni iz tih imenica. kad veã wen pogled i lice mogu da ga izleåe (oksimoronska konstrukcija: atributi wene lepote treba da ga izleåe od rana koje mu je qubav prema woj zadala). Uopšte. kad bi me tuÿice i plaå moj slišile. zvijer (C1). što neãe znan åovik.32 komplikovanije je izvedena shema sumacije. . takoðe s temom qubavnih muka (Mnoge. Zagreb 1880. narav je podala Moã bilju i travi nada sva ostala. inicijalne rekapitulacije. ova pesma je majstorski oblikovana: uvodni deo — obraãawe dragoj (kao „gospoji"). XI. štampao je i M. za ono doba poznate lekove (trave. a onda imenicama. koje se odvojeno rekapitulišu. 32 Maÿibradiãeve pesme citirane su prema Pjesme Miha Buniãa Babulinova Maroja i Oracia Maÿibradiãa Marina Burešiãa. bilje. Maÿibradiã je åitavu pesmu osmislio kao konåeto koji se zaoštrava u završnoj poenti: šta bi tek celov drage mogao. kroz celu pesmu. bol'jezni da zna lik. ali sad s negativnim predznakom (opštevaÿeãe za wega ne vaÿi). uz neke ispravke.33 Da bi ostvario poentu. Åesto rieå izvida.40 sve zvijeri (C1) i ptice (C2) ÿeljno bi cvilile. središwi deo — eksplikacija teme. jeste li vik vidil' (61) i Sliš'te moj pun jada uzdihaj i tuÿbu (62). Maÿibradiã najpre. jer se prvi i drugi ålan prve serije dva puta ponavqaju. izborom reåi iz istog semantiåkog kruga. Sastoji se iz dve serije pluraliteta rasutih kroz tekst. Pantiã: Pesništvo renesanse i baroka. ptice (C2). 131—133 (Pjesni ljuvene). Er da se svak zdravi. i to dva puta: prvo glagolima. Kamenje od gore toliku ima moã 31 U završnoj sumaciji nedostaju dubrava — luzi ali je zato uvedena vila. izokolonom.

Plam slame uzgori. Zagreb 1987. Buniã-Vuåiã. nu brzo dogori i sam se ugasi. koju bi on rados u sebi steã' mogal? Er scijeni ma mlados da bi se blaÿen zval. U ovom. Ivan Buniã-Vuåiåeviã. kao da je Buniã jedno od osnovnih stilskih svojstava svoje poezije — gomilawe — doveo do krajwih granica: Budi nam spomena: ljudska su godišta vihar. Zu den Gedichten von I. Tschiÿewskij. Sjena nas sveð slidi. kao što je. Nu ne åuh povas vik. pesnik dva puta sumira: u prvom stihu kao uvod i u posledwem. san. vertikalne rekapitulacije. 407—418. Nav. 91) strogo se drÿi broja i redosleda elemenata. 1983. kao zakquåak.35 Moÿemo slobodno reãi da je Buniã od svih dubrovaåkih pesnika koji su se ogledali u ovoj šemi najveãi majstor. izvida svršeno. Dvostrukim sumirawem potenciranim treãim grupisawem na vertikalnom planu pesma dobija veoma åvrstu i zaokruÿenu strukturu. Lachmann. od koga ni trava. i sjene s nami ni. Ni dati tuzi lik ljuveni sam pogled. U literaturi su veã zapaÿeni nekoliki primeri sheme sumacije u poeziji X. san. tere se ne vidi. 1976. 104 (ona je naziva versus rapportatio). Slovo. 91). „komplikovanom geometrijskom obrascu". magla i ništa). rad ti bih da meni tko godi sad reåe. nu doåas pak mine. da se posluÿimo Fuåilinim izrazom. ni rieåi razmi vil gizdava ozdravlja i lieåi. a pošto su ti elementi uvek u inicijalnom poloÿaju dvostiha. koji u stvari predstavqaju metafore/embleme bjeguãeg vremena (vihar.41 Da mnogu zled more izvidat' i pomoã'. nu kad smo u tmini. Nu ako nje pogled i lice rumeno izvidat' moÿe zled i srce ranjeno. Eto. da moÿe odnit' zled. R. Vihar se zameãe sred ljetne tišine. sjena. U trima pesmama (28. da sreãom ljuveni nje celov tko steåe. svijem svijetom uskreãe. najinteresantnija je Vrhu smrti (Budi nam spomena ljudska su godista. Buniãa. što nijesam mnil. majstor u poigravawu svim izraÿajnim moguãnostima poetskog jezika. . Ivan Buniã-Vuåiã. magla i ništa. 126—132. San ludu uskaÿe da ima što ÿudi. plam. ku ljubav da. Pogleda na mene i lice obrati. k nebesim uzlazi. meni se prigodi vidjeti. ni scijenih do sada. 31—32. da lice rumeno ranu. 48. postiÿe vizuelni efekat i treãe. U središwem delu — eksplikaciji teme — razvija svaki elemenat ponaosob. 1/2/3. Dometi. Fališevac. Šest ålanova šeme. uostalom. Po strukturi same šeme. plam i sjena. tijem ÿelje ljuvene u meni sve skrati.. ova vil kad me zla slobodi. d. D. ni bilje. 35 D. 25/26.

38 pesnik. za danom noã hodi. u „fingiranoj sudskoj raspravi". ma Ljubice) u svakoj od åetiri strofe pesnik — vrlo senzualno — pita. d. U Bilo je vidjeti kada se raskrili (28) rekapitulacija je u funkciji poente pesme. u literaturi se pomiwe još jedna Buniãeva pesma. nav. une fumière". Na kraju pesme. pram. Ðurðeviãa). priredio M. 133—140). uvodi se i novi elemenat — pomast: „Tijem sva s kojijeh. rekapitulirao istim reåima i istim redosledom sve ÿeqene atribute wene lepote. ovog puta s nepotpunom shemom sumacije (Dan viðeni. sumirajuãi te elemente (kuf. snijeg. zora) u vidu poente zakquåuje da ona sve te elemente belinom „nadhodi".. pram. Gunduliãa i I. 48 (Kome hoãeš. san. u posledwem dvostihu. un mensogne. mlijeko. na kraju. un sogne. sluÿeãi se silogizmima i paralogizmima. vjerovat ko ãe moã. prsi. Šasiwe (J. Chassignet) (ÿivot je „… un confle. Ništa je sve brime. 37 Uz ove. 38 Sjajnu analizu ovog Buniãevog majstorstva daje D. na primer. prema J. pesnik prvo u svaki dvostih uvodi i razraðuje po jedan elemenat onoga što. 162—163. Da bi istakao atribut — u staroj poeziji veoma cewen — dragine lepote. 201—202. lijer. kome li ãe draga dati usti. usta) razraðuju se u po dve i. U pesmi br. U baroku tema bjeguãeg vremena skoro po pravilu se ostvaruje raznim tipovima akumulacije i raznim vrstama nabrajawa koje ponekad prerastaju u komplikovane kompozicijske obrasce (od dubrovaåkih. sluÿe se istovetnim repertoarom slika. delova lepote. s tim da ne primeãuje da se ono zasniva i na shemi sumacije. simbola koje gomilaju i. Magla sve pokrije o zori. 120— 121. wenu belinu. predstavqa simbol beline u prirodi. obrnutim redom. 130. 1954. ali u potpuno drugaåijoj funkciji: (sve) sve što je nekad sluÿilo grehu Mandaqena zaziva da se pokaje. . po wegovom mišqewu.36 Druge dve Buniãeve pesme åija je kompozicija ostvarena dosledno sprovedenom shemom sumacije bave se. 109—120 Uzdasi Mandalijene pokornice. Boÿe od nebi. Fališevac (nav. uz rekapitulaciju. dosad neuoåen.37 Pored ovih primera. Quelques réflexion en marge d'une antologie mariniste. oåi. Mnogi evropski pesnici. francuski pesnik Ÿ. setimo se samo najupadqivijih primera kod X. magla i ništa. Buniãeve pesme navedene su prema Djela Dÿiva Buniãa Vuåiãa. uvek na isti naåin. svaka na svoj naåin. 176. 293). tako obraðen motiv prolaznosti lepote kao varijante teme bjeguãeg vremena. VI. XXXV. 103). Uporedi na primer ¡¡¡. Ratkoviã. / svaki grijeh se moj uzroåi / odsad sluÿe samo tebi / pomas. Lettere italiane. U završnom stihu te celine. pram i oåi". 190—191). ma nu pak sve se opet sakrije kad sine sunåan zrak. 100. moÿemo navesti još jedan. u jednoj strofi sumiraju i u Mandaljeni pokornici (¡¡. u vidu odgovora. Tri od navedenih elemenata ÿenske lepote (oåi. metafora. U pesmi Poraza od moga kriviãu mu vilu (63). Budi nam spomena: ljudska su godišta vihar. plam i sjena. u drugom delu pesme opovrgava ono što je u prvom delu tvrdio: za wegov „poraz" kri36 U plaåu drugom (Spoznawe) Suza sina razmetnoga imamo. da bi na kraju. temom dragine lepote. da bi odgovorili — vrlo pesimistiåki — na pitawe šta je åovek. svaka stvar prohodi. SPH. ponekad. zaoštravaju u shemi sumacije: na primer. za ljetim zle zime.42 nu pozna da laÿe kad se lud probudi. Zagreb 1971. u petoj. usti. Rousset.

odnosno ponovqene sheme sumacije (identiåni su elementi. odnosno elemente koje posebno obraðuju u krajwoj rekapitulaciji ne ponavqaju. samo dva su — oba Buniãeva — u osmercima). 73). tipiåna je evropska leksiåka podloga šemi. capelli. veã ih sumiraju zajedniåkim pojmom (u dva sluåaja to je stvorewe). Tako nabrajawe elemenata iz prirode u razliåitim funkcijama. Marino. Zato zla za moja i za mu hudu åes Kriva 'e vil. Canzoniere (man. 146—150 (occhi. occhi. samo dva primera: G. al mene istoga. Kriv sam ja isti sam er zgorjeh hoteãi ljuveni na ne plam ko ljepir na svijeãi. Adone. pored jednog u polimetriji. shema sumacije vezuje se obiåno za kraãe lirske pesme (samo jedan primer je u duÿoj). Još su zanimqivije varijante u kojima pesnici — takoðe sledeãi ili se uklapajuãi u italijansku. opet najåešãe. on sƒm (ja isti) i ljubav nemila. prav sam ja i ljubav! Veã nevelika saznawa iz ove oblasti (uostalom. a lijeka ne daje boleãoj moj rani. na primer. fianco) i C. III. ali je kontekst dijametralno suprotan). qubavni (12 primera). što se tiåe metriåke podloge.43 vi su. što je zacelo posledica komplikovanosti same šeme) navode nas na neke zakquåke o shemi sumacije u dubrovaåkoj poeziji u odnosu na evropske. pre svega italijanske primere. Amor è dolce foco. Buniã dokazuje dve kontradiktorne teze: Poraza od moga kriviãu mu vilu. s tim da najåešãe pokriva ceo tekst. odnosno evropsku 39 Da se u poeziji baroka. Tematski okvir je. I ljubav kriva je koja me obrani. za opise dragine lepote izvedene shemom sumacije javqaju sliåni izbori reåi. odnosno evropske pesnike. Uz pomoã dvostruke. bocca. Interesanto je da dubrovaåki pesnici u nekoliko sluåajeva pribegavaju osobenoj varijanti sheme sumacije. i u drugim poezijama korpus je nevelik. neka nam posluÿe. preovlaðuje dvostruko rimovani dvanaesterac (od 16 sluåajeva. U vezi s leksikom šeme. Daqe.39 Po strukturi preovlaðuju „neåiste" šeme. Ukoliko ostavimo po strani prevod Aminte i stihove iz Mandaljene pokornice. Nu ka 'e vil krivina što srce me gori kad Višnji s visina lijepu je satvori? Zašto li kriv sam ja er zgledah ljepotu u kojoj sunce sja mojemu ÿivotu? Ki li je grijeh ljubavi er zlatnu svoju stril put mene upravi kroz ljepšu od svijeh vil? Tijem rijeti jes sila istino i uprav: prava je ma vila. odnosno nisu. Dubrovåani uglavnom slede italijanske. pored tolikih. al ljubav nemilu? Kriva je ma vila er tuÿni ÿivot moj ona je zanila kroz vedri pogled svoj. bocca u Seguasi Amor. kao i nabrajawe atributa ÿenske lepote. Rinaldo. odnosno šeme u kojima se pesnici ne drÿe strogo broja i redosleda elemenata. mano. vila. kriv sam ja i ljubav kriva jes. .

H. åime. u strambotu Non ha la terra tanti arbori e herbe završnu rekapitulaciju ostvaruje glagolima izvedenim iz prethodno rasutih imenica. Il presente lavoro ne riporta finora non individuati esempi nella poesia di Dÿ. nel periodo 1525—1575. . prevalentemente sostantivi. odnosno metafora/simbola. 41 Na primer. sogno. i petrarchisti italiani. D. zapoåiwuãi svaki stih novim elementom. A questo schema nella letteratura vengono attribuiti vari nomi. pored imenica. lampo.41 Izneli smo ove nekolike primere sheme sumacije bez pretenzije na celovitost slike o prisutnosti šeme u dubrovaåkoj poeziji. in una parte o in tutta la poesia. kod koga su elementi šeme (odnosno takoðe metafore/simboli kratkoãe ÿivota) na poåetku svakog dvostiha. na primer da je Zlatariã åisti bembista a ne imitator petrarkizma kvatroåenta. folgore. nella sua forma ideale. po Fuåilinom mišqewu. zvani Altisimo. nebbia. Nella poesia ragusea lo Summationsschema si riscontra generalmente nelle poesie brevi.44 praksu — elemente koji se razraðuju. Ranjin. deve la propria diffusione in tutta l'Europa alla poesia cortese italiana della fine del Quattrocento. time efekat vertikalne sumacije biva upadqiviji nego kod Buniãa. D. e. consiste nell'ennumerare alcuni elementi. …) stavqa na poåetak svakog stiha. L'autore l'ha prende in esame come uno dei giochi artificiosi. Altissimo. la corni40 Italijanski pesnik kraja H¢ veka Kristoforo Fjorentino (Christoforo Fiorentino). Nel barocco diventa di nuovo popolare in tutta l'Europa. Ma. u završnoj rekapitulaciji zamewuju sinonimima. Summationsschema. vertikalnim sumirawem.. kao i one s vizuelnim efektom vertikalne rekapitulacije. Benché esistano alcuni esempi nella letteratura greca e romana. Torino 1866. ali i moguãnosti da te „igrarije" pomognu da se doðe do nekih novih saznawa o samim dubrovaåkim pesnicima. che si ripetono alla fine dell apoesia usando le stesse parole e lo stesso ordine. un altro di Dÿ. kao i wihovom odnosu prema vaÿeãim zapadnoevropskim modama i modelima. odnosno metaforama. lo sfondo metrico è rappresentato dal dodecasillabo doppiamente rimato. Ovo bi trebalo da bude doprinos sagledavawu fortune artificijelnih igrarija u dubrovaåkoj kwiÿevnosti uopšte. la rigettano come il prodotto tipico del petrarchismo quattrocentesco.42 Mirka Zogoviã ESEMPI DELLA SUMMATIONSSCHEMA NELLA POESIA RAGUSEA RINASCIMENTALE E BAROCCA Riassunto Summationsschema. veã pomiwana Kazonijeva oda koja svih 29 elemenata. ili. varie classificazioni e definizoni. kratkoãe ÿivota (aura. ovvero dei manierismi formali (Curtzius). d. Italijanski pesnici su åesto posezali za dodatnim. izd.40 S obzirom na sam postupak. dopo la fase iniziale del successo. ombra. Drÿiã. 28 (up. Buniãa. sledi Lukijanov primer: nav. Maÿibradiã. oltre quattro già noti. dolaze i iz wih izvedeni glagloli. Zlatariã. 42 Ili da se bar dovedu u sumwu neka uvreÿena mišqewa. e poi nella letteratura medievale latina. Strambotii e sonetti. 6). posebno su komplikovane šeme s dvostrukom — poåetnom i krajwom — rekapitulacijom.

i ragusei di solito seguono l'esempio dei modelli italiani. . che prossegue la linea iniziata con il versus rapportati. Secondo la struttura. pur seguendo l'esempio della prassi italiana. tenderebbe a rappresentare un contributo ulteriore per delineamento della fortuna dei manierismi formali nella poesia ragusea. Questo studio. (ennumerazione degli elementi della natura. I poeti ragusei. Per quel che ruguarda il lessico dello schema. prevalgono gli schemi „irregolari". altrettanto. una possibile via per aquisire le nuove conoscenze sulla letteratura ragusea ed il suo rapporto con le mode e modelli europei.45 ce temtica — amore. ovvero europei. degli atributi della bellezza femminile). optano anche per le varianti particolari. e di indicare. ovvero gli schemi nei quali i poeti non rispettano rigorosamente il numero e la sequenza degli elementi.

.

Matica hrvatska. 160—161. komedije (V. jedinstvo mesta. godinu. uticaji. Medini3 i B. Armin Paviã. Geca Kon. Paviã je åak Naqeškoviãeve tri komiåne drame hteo da stavi uz bok komediji del arte. Rad JAZU. VI i VII) Nikole Naqeškoviãa. Povijest hrvatske knjiÿevnosti do narodnog preporoda. ¡ Iako se još u kratkoj belešci uz jedno od izdawa (Joza Buniãa) Naqeškoviãeve Komedije ¢ tri Naqeškoviãeva dramska teksta sa komiånim sadrÿajem nazivaju farsama. ÿanr. Naqeškoviã. 357. A. 106. 3 Milorad Medini. Kombol. sa Naqeškoviãem prvi put stupio na dubrovaåku pozornicu. 70). 1 2 . FARSE NIKOLE NAQEŠKOVIÃA — POETIKA ŸANRA Bojan Ðorðeviã SAŸETAK: U studiji se raspravqa o poetici farse i wenoj primewivosti na tri tzv. 6 Mihovil Kombol. Pantiã kaÿe da je stil Komedije V sasvim sliåan onom kojim su pisane „papreno smešne i silno zanimqive farse" (Miroslav Pantiã. Matica hrvatska. Dubrovnik.42-2. Zagreb 1913. Beograd 19203. Rad JAZU. Prilog k historiji dubrovaåke hrvatske knjiÿevnosti. Povjest hrvatske knjiÿevnosti u Dalmaciji i Dubrovniku. Nikola Nalješkoviã. III. parodija. motivi. Zagreb 1875. 7 Tako M.6 Tek u novije doba ponovo se za Naqeškoviãeve komiåne drame vraãa ime farsa. Pokazuje se zašto sva ova tri dramska dela pripadaju ÿanru farse. situacije. Vodnik4 ove drame zovu komedijama.1 terminološka zbrka nije mogla biti izbegnuta. Zbornik Matice srpske za kwiÿevnost i jezik. 4 Branko Vodnik. Tako R. 1955. knjiga I. Povijest hrvatske knjiÿevnosti. Stariji prouåavaoci Naqeškoviãevog dramskog rada ove su komade nazivali uglavnom „komedijama". 237. 163. Naqeškoviãeva komedija „arecitana" u Mara Klariåiãa na piru. Popoviã5 i M.UDC 821. dakle. Pregled srpske kwiÿevnosti.09 Nalješkoviã N.8 I drugi. Zagreb 1902. Bogišiã farsama smatra samo Komediju V i Komediju ¢¡. 5 Pavle Popoviã. 332—333. 149.163. kalendar za 1870. koji je. XXXI. knj. uostalom kao i P. 146.2 I M. Dubrovnik 1871. KQUÅNE REÅI: farsa.7 ali to lutawe i daqe traje. Zagreb 19612. 8 Rafo Bogišiã.

451. zajedno sa nekim drugim. prema tome. Novak. 13 Ludovico Zorzi. Dubrovnik. potrebno nabrajati. 79—80. surtout la sottie (podvukao B. Komediju VII vide kao pravu komediju u kojoj je farsiåna struktura prevaziðena. P. XIX. Novak Komediju VII zove „pseudouåenom komedijom" (Slobodan P. Dramaturgija maske Nikole Nalješkoviãa. uglavnom bez argumenata. a. 15—16). 12 Ove prvobitne farse u nauci se nazivaju i „farse spirituali" (v. P. 11. P. kao Bogišiã koji prvi Komediju VII zove komedijom. . 838). Svi Naqeškoviãevi komiåni komadi — tri ih je na broju — pripadaju onom dramskom ÿanru koji je još u XV veku zagospodario.11 Uprkos svih ovih lutawa. 193. pa S. a odmah zatim kaÿe da je radwa tipiåna za farse (R. Enciclopedia Italiana di scienze. nav. S. Milano. Volume XIV. Cibotto). 14 Irineo Sanesi.). za ovu priliku. i koje je Naqeškoviã tokom svojih trgovaåkih putovawa tridesetih godina XVI veka imao prilike da gleda. Paris — Warszawa 1974. XXXIX—XL.. Etudes sur l' ancienne farce francaise. Parma 1960. To isto moramo primeniti i na tri saåuvane farse Nikole Naqeškoviãa. nav.15 a u Veneciji sa uåenom komedijom. što je dovelo do uslovne podele farsi na one koje svoje teme i motive crpu uglavnom iz svakodnevnog ÿivota (te farse su. 1—2. Novak.10 ili da je to „naturalistiåki prizor". scenama Francuske i Italije. Dovoqno je samo istaãi da je farsa åesto bila podloÿna eklekticizmu i doticala se sa drugim ÿanrovima: u Francuskoj naroåito sa sotijom. 10 S.. bez obzira na to da li su podeqeni u åinove ili ne i bez obzira na to koliko se dodirivali sa graniånim ÿanrovima. „dramatizacija tradicionalnih novelistiåkih motiva". moramo zvati jednim imenom — farse.48 mahom hrvatski prouåavaoci. a verovatno i åita. Primjeri iz povijesti hrvatske drame. Roma. M. 9 Åesto su u tome bili nedosledni. Farsa je u francuskom i italijanskom pozorištu sredweg veka najpre predstavqala samo intermeco u okviru crkvenog prikazawa. kao u Firenci. Moguãnosti. Švelec je zove „nekom vrstom eruditne komedije" (Franjo Švelec. Hrvatska renesansna drama. sve nijanse ove podele nije. 3—4. XXXVI. Guanda. A. 16 Teatro veneto (a cura di G. za Komediju V kaÿe da je to „dramski prizor bez åvršãeg ustrojstva".) ne réside pas essentiellement dans les idées et le degré d'agressivite qu' elles présenttent. Muhoberac bez argumentacije zakquåuje da je Komedija VII uistinu prava komedija (Mira Muhoberac. Åakavski sabor. 1976. 1976. Split. Giulio Einaudi. 191). Torino 1977.14 Naravno. 72). razloga za daqe polemike nema. d. d. Ð. Novak.16 Jasno je. La commedia I.12 Wena saÿetost dovela je vrlo brzo do sve drastiånije groteskne radwe koja je svojom suprotnošãu jasno odstupala od okvira u koji je bila smeštena i tako se izdvojila kao poseban dramski rod. 190 11 Isto. Vallardi. Kao takva ona je zatim pretrpela jak uticaj novele. Bogišiã. Najzad. 15 „… la différence entre la farce et les autres genres. poput Alioneovih. Dani hvarskog kazališta: renesansa. åemu su ton davali Rukante i Kalmo. recimo. Edition Klincksieck — Edition scientifiques de Pologne. åesto obilovale folklornim motivima)13 i one koje su. lettere ed arti. Istituto della Enciclopedia Italiana. 1951.9 Åak ni Komedija V i Komedija VI nisu uvek uzimane kao farse. Il teatro e la città." Halina Lewicka. da sve te raznovrsne komade. pokušali su da. (s. 108). 1988.

odnose koji vladaju meðu qudima. Naqeškoviãu su mogli biti mnogo bliÿi baš likovi koje je Karaãolo unosio u svoje farse: graðani. godine. d. 459. pisane farse u tom duhu. Veã je primeãeno da „dramske scene Naqeškoviãeve povezane su s onim mletaåko-padovanskim samo po tome što pripadaju istom tipu". parazita i kurtizana. 451. nav. Gius. godine. ne sme se pretpostaviti da su veze i putevi meðu italijanskim gradovima renesanse bili zatvoreni. Ova vrsta farsi mnogo je više uticala na Marina Drÿiãa. nav. nav. kao što je bio jak uticaj sijenskih ekloga i rustikalnih farsi.24 Upravo u Karaãolovim farsama naš pisac je mogao da sretne istu onu okrenutost svakodnevnom ÿivotu.49 II Moÿemo pretpostaviti da je Naqeškoviã veãinu farsi gledao u Italiji. 1982. nav. zapravo na karnevalu u obliÿwem Leåeu. onda kada je Naqeškoviã došao u dodir sa wom. 18 Isto. 439. 19 I. 469—470. Pri tom on nije pretrpeo uticaj mletaåkih razvijenih farsi kakve su pisali Rukante i Kalmo. a sijenski Rozzi dali su ovoj farsi poseban oblik. O tome v. Sanesi. popularno nazvane kavajole.23 Nije teško utvrditi da su do Naqeškoviãa pre dospeli likovi poput onih iz Karaãolovih farsi. XIV. izvedene u Firenci 1518. Sanesi. farse villerecce. 467. Sasvim je verovatno da su se i u Veneciji igrale farse cavaiole. sveštenici. Uticaji su bili neprekidni.22 Farse u Veneciji bliÿile su se svojim sadrÿajem i karakterizacijom likova tzv. uåenoj komediji. Sijena u ÿivotu i djelu Marina Drÿiãa. 20 Isto. Sanesi.21 te padovanske kontraste koji su nosili u sebi farsiåne motive.. d. sluÿavke. obiåne scene u kuãi. gde je najduÿe bivao tokom svojih trgovaåkih putovawa u mlaðim danima. gramzivih i oblapornih a lukavih slugu. Ovaj plemiã je svoje farse prikazivao uglavnom u Astiju. Ono što je znaåajno jeste åiwenica da je farsa u Italiji. Bogišiã. notari. Takoðe. . Pa iako nije preveo ili preradio nijednu 17 Benedetto Croce. prikrivene obzire i laÿi. Bari 1916. I teatri di Napoli dal rinascimento alla fine del secolo decimottavo. Meðutim. d. U Napuqu je neka farsa izvedena još 1497. 22 Isto.19 U Sijeni se farsa ni u jednom trenutku nije odvojila od rustikalnih motiva. dobila je izuzetnu popularnost i obogatila svoje dramsko tkivo uticajima drugih dramskih vrsta. poput Florijane. 51—52. 23 R. pa su zatim. ma gde da je u Italiji bivao. 24—56. tokom celog šesnaestog veka. i Naqeškoviã je.18 Karnevalske farse Ðan Ðorða Alionea pak više su zasnovane na novelistiåkim temama. 105. Prolog.20 Meðu ostalim vrstama farsi treba istaãi tzv. mogao da se upozna sa raznovrsnim primerima farsiåne dramaturgije.17 Sa tom tradicijom uspešno je nastavio Pjetro Antonio Karaãolo. d. 24 I. 13. U wima nije bilo starih tvrdica. Leo Košuta. 21 I. ona je cvetala u celoj Italiji i u svakoj oblasti dobila neke specifiåne odlike.. muÿevi i ÿene. 16. Laterza e figli. u åast Izabele Aragonske.. veã imala ustaqeni oblik..

Sanesi. Gj. fracete. Stari pisci hrvatski. 440. 26 I. knjiga V. rukave. ne ugaða joj.50 odreðenu farsu. razlike još veze. Alione je sadrÿinu svojih farsi obogaãivao prizorima iz svakodnevnog ÿivota. nameštaja. 25 Pjesme Nikole Dimitroviãa i Nikole Nalješkoviãa (skupili dr. bjeåvice pletene… (Komedija V. Sanesi. jawuse. košuqe. ne poštuje je. 253—254. nije teško pokazati. 440. 29 Isto. knj.28 što u Naqeškoviãevim farsama ÿene nikako ne prihvataju. 451. kolete. u Karaãolovoj farsi i ÿenik i nevesta obavezuju se da zaÿmure pred qubavnim avanturama onoga drugog. 289—290). ubruse. prstene. xangrizava je i zabrawuje muÿu da se viða sa prijateqima. JAZU. d. V. nav. kuplice. Daniåiã). Uz naziv farse dati su brojevi odnosnih stihova. V. odeãe. Da je to moglo uticati na Naqeškoviãa. cokule.. opet razlog Karaãolovog uticaja moÿemo prepoznati u Naqeškoviãevoj prvoj i drugoj farsi — Komediji V i Komediji VI. 269—273). i to u gotovo svim wegovim farsama.25 tako sliåne obaveze — za koje slutimo da neãe biti izvršene — nalazimo i u Karaãolovoj farsi La Cita e lo Cito od koje nam se saåuvalo nekoliko fragmenata. Istina. Dovoqno je setiti se kako u Komediji V gospodar nabraja šta sve od odeãe i nakita ima wegova ÿena: Ti imaš sajune. pantufe. Zagreb 1873. Uprkos tome što je teme åesto nalazio u novelama. Tako u Alionea imamo svakovrsne nazive jela. što predstavqa oåigledan uticaj francuskih farsi. . s biserom podveze. 27 Sve citate donosimo prema navedenom izdawu u Stari pisci hrvatski. d. 28 I.. gospoða nije smerna ni pokorna. Jagiã i dr. Kao što kod Naqeškoviãa gospodar i gospoða jedno drugom prebacuju da ne åine ono što im je braåna duÿnost (gospodar ne spava sa ÿenom. Drugi autor farsi koji je Naqeškoviãu mogao biti blizak jeste Alione. pa su neki kwiÿevni istoriåari wegove farse videli i kao „notizie intorno ai costumi e agli usi della società contemporanea". naprske. nav. Tako se nevesta obavezuje: … a la sua vita non mancare de maje s'accarezzare co lo Cito…26 U Naqeškoviãevoj Komediji V to je ono što ÿena oåekuje od muÿa. a što oåigledno druge ÿene u gradu imaju: taj veli: a meni veãma muÿ åini moj kareca neg ÿeni u gradu i jednoj…27 (Komedija V.29 Upravo to okretawe socijalnim prilikama i obiåajima grada nalazimo i u Naqeškoviãevim farsama. naprotiv. kordune.

do spora. Anali filološkog fakulteta u Beogradu. d. 451. Archiv für slavische filologie. oåigledno po uzoru na Bokaåove novele. Cerf. Giorgio Alione. godine ušao u jedno trgovaåko društvo radi trgovine tkaninama (v. poznato nam je sada samo da je 1533. Beiträge zur ragusanischen Literaturgeschichte. Historijski arhiv Dubrovnika /daqe: HAD/.35 ali ko danas sme tvrditi da on nije i åešãe putovao u Francusku. u izdawu Gio. 90. kod Alionea sveštenik biva kaÿwen. 1976. 481. mart 1533/). 262—263). Alione je. Naravno. G. ti gdje si? Kuhaš li što tamo? Slobodno sve reci (Komedija VI. Reprint izdawe pojavilo se u Ÿenevi 1967.51 Takoðe. Répertoire du théâtre comique en France. O izvoðewima i štampawima francuskih farsi v. odakle je poslao robu u Feraru. jer je Guåetiã odbio da Naqeškoviãu nadoknadi troškove (v. ali i francuske fablioe i farse. Dalli e comp. . 55—94. Diversa notariae 101. na raåun Marina Alojzijevog Guåetiãa. 451. bilo da ÿeli da se doåepa gosparove „godišnice": Tuj babu opravi i tovjernaricu. i farsa se završava wegovom tugovankom nad sopstvenom sudbinom sa moralistiåkom poukom. 35 Konstantin Jireåek. åesto u svojim farsama izvrgavao ruglu sveštenike. Milano 1865. L. 33 Farsa de Zoan Zavatino e de Biatrix soa mogliere e del prete ascoso soto el grometto u svom prvom delu nalik je na popularnu francusku Farce du Poulier. a u mene stavi ovu godišnicu… (Komedija VI.34 a 1536. „Sedam salam pokorwijeh kraqa Davida" i wihov pesnik Nikola Dimitroviã. nav. Ali Alione je mogao biti blizak Naqeškoviãu i zbog svoje vezanosti za tradiciju francuske farse. na svojim trgovaåkim putovawima mogao gledati i francuske farse. Miroslav Pantiã. 32 Tako je Alioneova farsa Comedia de l' omo e de soi cinque sentimenti (13—54) gotovo istovetna sa francuskom Farce nouvelle des cinq sens de l' homme moralisée et fort joyeuse pour rire et recreative. 277—278). Iako Naqeškoviãeva Komedija VI nema mnogo veze sa ovom Alioneovom farsom. verovatno je Naqe30 Ovu farsu v. I. Diversa cancellariae 121. Sanesi. V. godine duÿe boravio u Lionu. naime. 34 Nikola Naqeškoviã je 1533. godine.31 dok Naqeškoviãev pop ostaje nedirnut ikakvim moralnim dilemama. Commedia e farse carnovalesche. u Marseju. sveštenik u woj ima iste osobine..32 dok su druge pretrpele wihov oåigledan uticaj. Istina. Sanesi.. Na tom putovawu bio je i u Lionu. kao u åuvenoj farsi o Zvanu Zavatinu. februar 1533/). 93—94. On je. HAD.. Došlo je. Paris 1886. 31 Gio.30 Pop u toj farsi ne samo što je poÿudan i besraman u svojoj qubavi prema udatoj ÿeni Beatriåe veã je i proÿdrqiv i vinopija. XII. I. nav. d. 28' /12.33 A tu veã stiÿemo i do drugog izvora Naqeškoviãevom zanimawu za farsu. najkompletnije: Louis Petit de Julleville. 1899. bilo da bez snebivawa traÿi da jede: … Djevojko. Neke Alioneove farse samo su prerada francuskih. Kako bilo. 24 /20. XXI. Giorgio Alione. meðutim.

71—84. 392—394). ali je sigurno u wima mogao naãi sluÿavke koje su drske. da peåu ukrala ne budem od gruda. t. Osim toga.37 Sliåna je tema. naravno. kao što to pomiwe Maruša: Na vjeru i dušu. što mogu izjesti (Komedija V. The Mediaeval Academy of America. u G. Paris 1862. i one ogovaraju svoju gospodaricu. de Montaiglon. prepiru se sa gospodaricom. 1949.39 Isto to — da se dobro najede — predstavqa vrhunac zadovoqstva i za Marušu: al zqe t' bih ja stala i bila prem luda. ne moÿemo reãi koje je francuske farse Naqeškoviã znao. svoje gospodarice. Maruša je po jednom detaqu sliåna bezimenoj sluÿavci iz jedne francuske farse. 37 H. a u drugom se svaðaju i tuku meðu sobom. Nalazimo je kao Les Chambrières. nav. vrlo indiskretno. Kao i kada su ekloge u pitawu. estetizaciji. Jedna takva farsa imala je mnogo verzija. toj bogme nije mala. koja åezne za dobrim paråetom peåenice.38 I u mnogim drugim francuskim farsama sluÿavke imaju iste osobine. za utra za vas dan kako ãu t' rijet' muÿu tvoj ÿivot sramotan i diqi svakdawe. Te osobine poseduju i Maruša i Milica u Naqeškoviãevoj Komediji ¢. u saåuvanom korpusu italijanskih i francuskih farsi ne moÿe se naãi nijedna koja bi bila direktan predloÿak nekoj od Naqeškoviãevih farsi. Recueil de poésie françaises des XVe et XVIe siécles. 39 Mince de caire. . 36 Ovu farsu je objavio Gistav Koen u svom kapitalnom izdawu: Recueil de farces françaises inédites du XVe siécle.. broj 22. a ima i ckvare onamo pod skalom veãe po bokare pritopqene s salom.52 škoviã tim prilikama gledao francuske farse. 111. nav. 395—400). Danas. a do drugih je mogao doãi preko italijanskih prerada. i ovde je dubrovaåki pisac ispoqio zavidan stepen originalnosti. farsiånoj. Cambridge (Mass.36 Ova dva dŒla åesto su izvoðena i kao zasebne farse. 38 A. ter ãu t' poã' zamesti toliko prikala. svaðaju se meðusobno i ogovaraju svoje gospodarice. i to podeqenu u dva dela: u prvom sluÿavke ogovaraju. I one su drske. a istovetni likovi sluÿavki i u farsi Caquet de bonnes chambrières.). U ovom izdawu farsa Les Chambrières nosi broj 51. i s kijem se vagiðaš… (Komedija V. Lewicka. i u porodicu kao bitnu socijalnu kategoriju koju je podvrgao svojevrsnoj. d. V. zahvatajuãi u tkivo svog grada. Uprkos svim ovim sliånostima motiva i situacija.. d. Cohen.

Komedija VII — najlakše je pokazati prateãi kako se neke od osnovnih odlika farsi prepoznaju u wima. osnovno sredstvo kome pribegavaju pisci farsi. pas de ces bons héros. U farsi pak „wih karakteriše posao kojim se bave. a pruÿio ju je u svojoj kwizi Art poétigue français Tomas Sibile. B. ovaj mehanizam pak iscrpquje se u odreðenom broju tradicionalnih motiva. 44 Tako je uobiåajeno ime za muÿa u francuskim farsama Ÿan (Ÿuan. jasno je da u wima nema liånosti koje bi izazivale simpatiju gledalaca. okrutnost. 40 41 .44 S obzirom na to da je karikatura.45 Farsa poseduje i još neke osobine koje je jasno izdvajaju od ostalih komiånih ÿanrova. Ÿanen). Oxford University Press.41 Tako se tipovi nikada ne razvijaju u karaktere. 46 Zvonimir Mrkonjiã. tek neznatno varirana. pas de ces meneurs de jeu brillants et spirituels…" (Louis Petit de Julleville. I. a bez poštovawa jedinstva mesta. jer se i društveni odnosi podvrgavaju uglavnom karikaturalnom predstavqawu. Histoire de la langue et de la littérature française des origines à 1900. Ð. kratka i zbijena. prim. a posebno uz pomoã neslane šale i telesnog ataka na aktera". u kojoj se izvodi najåešãe surova šala. a u italijanskim Zvan. braåni i društveni status". Theater Geschichte Europes I. Zagreb 1985. Ako ovakvu. mais peu aussi qui attirent notre sympathie. anegdotiånost. I Naqeškoviãev muÿ u prvoj i treãoj farsi zove se Xivo. Théâtre comique du Moyen-âge. Salzburg 1957. uprkos ukazivawu na mane. 42 Heinz Kindermann. Knjiÿevna zajednica Novog Sada. 45 „… il y en (u farsama. za razliku od komedije. a liånosti su odreðene svojim društvenim ili braånim statusom. Ova definicija potiåe još iz 1548. u knjizi Dragan Klaiã. 149—150. Union Générale d' éditions. 30). Zato.46 Rukovodeãi se svim dosad reåenim. pas de ces défenseurs du faible. Preobrazbe farse. Z. Paris 1896.40 Obiåno se uzima da je osnovni ciq farse. 43 Rajmon Lebeg.42 Što se tiåe liånosti. moÿemo kazati da farsa mora biti dramatizovana anegdota.43 a porok samo potcrtava wihovo karikaturalno biãe. 308. 411. jeziåka stilizacija.) a peu de franchement antipathiques. opet nije daleko od istine i da je „farsa krajwi oblik komiånog/komedijskog izraÿavawa u kojoj se smeh istiåe na uštrb verovatnosti. Odnos farse i komedije nije tako jednostavan.53 ¡¡¡ Da su Naqeškoviãeva komiåna dramska dela farse — pa i najsloÿenije od wih. raskalašni smeh ostvaren bilo kakvim sredstvima. Novi Sad 1988. uz otvoreno imenovawe. Zato se liånosti u farsama najåešãe uopšte ne imenuju ili imaju stalna imena. Ogledalo mahnitosti. London 1967. onThe Oxford Companion to the Theatre. Pozorište i drame srednjeg veka. V. one su u komediji obiåno odreðene svojim porokom koji postaje spiritus movens dramskog zbivawa. 32. Centar za kulturnu djelatnost. koriste se rudimentarnim jeziåkim sredstvima — reånikom realija — i podvrgavaju druge ili same bivaju podvrgnute parodiånom preoznaåavawu realnog vremena u teatarsko. Paris 1973. Komiåno u duhovnom i svetovnom pozorištu. potpuno izostaje didaktiåka namera. Iako farsa po svom unutrašwem ustrojstvu prethodi komediji. Claude-Alain Chevallier. Mrkowiã je te osobine grupisao pod pojmove saÿetost. Colin et Cie. 357. godine. parodiånost. dosta široku definiciju prihvatimo. a potpuno izostaje kritiåka dimenzija ili satira.

dok na levoj strani pozornice teåe dijalog dva oca. što i jeste jedna od osnovnih odlika farsi. ali potpuno zaustavqena u teatarskom vremenu. ali kuhiwu više ne vidimo. a to se naglašava didaskalijama. Uz tako svedenu radwu ide i saÿetost. Tako se åitava radwa Komedije ¢ vrti oko svaðe „besne" ÿene sa sluÿavkama i muÿem. Uostalom. utoliko na poqu srete se Xivo otac od sina i Petar otac od kãere…" Dakle. na pozornici. Naqeškoviã to ipak nije uåinio. ona ima tek nešto više stihova od Komedije V. Kada se wihov razgovor završi.47 A i u woj je radwa svedena na osnovni problem: mladiã — „bludni sin" — zaqubqen u raspusnu ÿenu. Više se ne vrše. iako je radwu svoje posledwe farse podelio u åinove — „atove" — Naqeškoviã nije te åinove razloÿio na scene. Uslovno reåeno. Wihov susret je praktiåno drugi prizor prvog åina. kao u prethodne dve farse. na desnoj strani majka nastavqa da šije i sve vreme ostaje na pozornici. neizmewenih sklonosti. a na kraju svi ostaju na istim pozicijama. prva scena odvija se u kuãi (prostor na desnoj strani pozornice gledano iz publike) gde o Marovim noãnim izletima wegova mati razgovara sa godišnicom Marušom. opet. pa se scenska dimidijalnost postiÿe promenom mesta zbivawa. i imao ÿequ da ode korak daqe od farsiåne rudimentarnosti. Sve ovo je jasno naznaåeno didaskalijom. kao u prethodnim Naqeškoviãevim farsama. dakle. Komedija ¢¡ takoðe ima osnovnu situaciju — nesnosna ÿena i pohotni muÿ. pošto je fiziåki nemoguãe da majka u kuãi vidi i åuje šta se dešava napoqu. simultane radwe. a mladiã utera u brak. a ovi su. Komedija VII je verovatno imala oko 500 stihova. Ako je. pa Komedija ¢ ima 406 stihova. IV Obim Naqeškoviãevih farsi kao i wihova inicijalna intriga zasnovana na anegdotskom prizoru sasvim odgovaraju osnovnim postulatima ÿanra. izrazito je nepoštovawe jedinstva mesta. a mati ostane šijuãi. U Komediji VII drugi deo scenskog prostora rezervisan je za prostor van kuãe. ali i jednu peripetiju: fiktivnu bolest ÿene i weno „izleåewe". . veã dolazi do potpunog razarawa jedinstva mesta. koje je ovde poprimilo dramaturšku znakovitost. Ova je Naqeškoviãeva farsa još kraãa i ima samo 282 stiha. Osim toga. u intimnoj vezi koja se odvija takoreãi pred oåima ÿene. 47 Sudeãi prema broju stihova u saåuvanom delu. i na jednu jedinu intrigu koju pletu svi oko wega: kako da se ta veza razvrgne. verovatno Placu na kojoj se sreãu Marov otac Xivo i wegov prijateq Petar. Komedija ¢¡ i Komedija ¢¡¡ — uklapaju u šemu farse. Zapleta nema. kao da se pisac plašio da gledaoci neãe lako prihvatiti ovakvu podelu scenskog prostora: „Maruša poðe u ogwište.54 da moÿemo pokazati da se i sva tri Naqeškoviãeva komiåna dramska dela — Komedija ¢. nije smetwa da i wu svrstamo u prave farse. Naime. To što je Komedija ¢¡¡ nešto duÿa i još podeqena na åinove. Maruša odlazi u kuhiwu.

Poð'. Farse Nikole Nalješkoviãa. na pretwu ÿene da ãe se ÿaliti braãi (Komedija V. Ovaj motiv kod Naqeškoviãa ostaje samo nagovešten i odmah zatim omalovaÿen. pa åak i odnos izmeðu muÿa i ÿene proistiåe u Naqeškoviãa iz jasne svijesti o strogom rasporedu unutar socijalnih skupina…"48 Zato Naqeškoviã i ne aktivira tipiåan novelistiåki motiv. 1988. XXXVI. jer se nikako nije mogao nametnuti u onako strogom poretku Grada koji je svojom realnošãu uticao na teatarski prostor Komedije V. Ta pretwa „nije djelotvorna u farsi. 27. kao što nije djelotvorna i u ÿivotu". meðutim. 48 Nikola Batušiã. otac — sin. „kuåka". izraÿena pre svega u mnogobrojnim psovkama i uvredama. Moguãnosti. U prve dve farse ona je verbalna. i u vremenu predstave. 238—239). te je psuje: „govna ti jeð' duša" (Komedija V. Veã je primeãeno da u francuskoj farsi agon nije toliko izraÿen izmeðu pripadnika raznih društvenih slojeva i da to nema onu dramaturšku funkciju kakvu. 165—166). prisutan i u francuskim farsama. i u pretwama batinama koje upuãuje muÿ ÿeni: Al corpo del Dio. 306). 15. Jeziåka okrutnost ispoqava se. dokle s' tej voqe. konkretno u Drÿiãevom teatru. nijesam te još bio. ta åiwenica ima u Naqeškoviãa: „Odnos gospodar — sluškiwa. teatarsko vreme pokušava da se osamostali. I okrutnost. ter im se istuÿi (Komedija V. gospodar grubo i mirno mogao odgovoriti: Ja jebu te bratje. jer se u farsiånom teatru teatarsko vreme podreðuje realnom vremenu. 241—242). i tebe još š wimi. 49 Franjo Švelec. gospodarica — sluškiwa. Nalješkoviãeva „Komedija peta" i francuska farsa. a nuti gledajte gdje bratjom prijeti mi. o umešanosti ÿenine braãe u braånu razmiricu. a muÿa naziva „vraÿe". I zaista je. kako si mahnita. kao osobina farse. . Svest o jasnom društvenom statusu svojih liånosti åuva Naqeškoviã i u Komediji VI. I ÿena u Komediji VI upotrebqava iste uvrede: „ogota". „ogote smrdeãe". moÿe se primetiti u Naqeškoviãevom teatru. pa su se gledaoci sigurno i tu mogli samo smejati ÿeninoj pretwi da ãe iãi u plemiãko veãe da „vlasteli vide što patim neboga" (Komedija VI. Moguãnosti. naroåito u Komediji V. „prikuåke smrdeãe". XXXVI. 1988. U teatru eruditne komedije. i zato je u komediji Mande Drÿiã do kraja iskoristio motiv braãe i uåinio ih je aktivnim uåesnicima radwe. zato si srdita (Komedija V. 1—2. 243—245) Jer isti takav odgovor bio bi dat i u realnom vremenu i prostoru Grada. Tako gospodarica u Komediji V svoje sluÿavke åasti nazivima kao što su „ogote smrdeãe".49 Nije. 1—2.55 I druga odlika farsi — da su liånosti odreðene braånim i socijalnim statusom — primetna je u Naqeškoviãevim farsama. Ni muÿ joj ne ostaje duÿan i zove je „oslom".

zasnovano na nesporazumu.. kao i vezu sa realnim vremenom u kome su nastale i prikazivane. maå. kada ih moÿe prebiti cepanicama (Komedija V. sad ti ãu bogme dat' (Komedija V . 52 Kako to åini F. istina. nav. „ne poznavši ga"). 80. 50 Istina. 54 M. svakodnevno. 149. Primer za to jeste parodija molitve u Naqeškoviãevoj Komediji V (319—328). onda. vreða je na kraju i sam Maro u izlivu besa izazvanom poniÿewem koje je doÿiveo pred wenom kuãom. Najzad. i to veoma krupne. a onda ga wegov prijateq Frano „aranka". te se u wima nikako ne moÿe otkrivati satiriåna namera. 51 Z. „kurvina deserta". Pa ipak. Tako se ono što na skali vrednosti pripada „gorwem" svodi na „dowe" ekvivalente. Dakle.53 te da se „u wima. a ne osuda te razuzdanosti". Ništa suptilnija nije ni ÿena. 213). ono što bi trebalo da bude uzvišeno — molitva.50 Predmet te grube šale jeste Maro. te parodija isterivawa ðavola u Komediji VI (243— 254). Tako se i u ovoj Naqeškoviãevoj farsi potvrðuje da se klin klinom izbija. ti muåi. I prilikom molitve ÿena neprekidno vodi spor sa muÿem. brokijer i åelatu. onda se u Komediji VII ona ispoqava i praktiåno.51 Ako farsa. a psovke su upuãene Marovoj „amanci". Tako i na Nikolu Naqeškoviãa kao komediografa više neãemo moãi gledati samo kao na nesavršenog i neveštog prethodnika Marina Drÿiãa. d. pa parodiånost i iznošewe grube istine nikada ne prelaze u alegoriånost. . I zabrinuta mati ne bira reåi kada govori o woj: „pasja trabuqa". d. da se qudi od srca nasmiju". „putana smrdeãa". a „krutost moralizma kao i mekoãa tolerancije nadomještena je rugawem nasamarenom". proizvodi komiku direktnim sredstvima.54 Zato svaka analiza Naqeškoviãevih farsi mora uzeti u obzir pre svega wihovu omeðenost zahtevima ÿanra. Ako se u prve dve Naqeškoviãeve farse surovost ograniåavala na verbalni nivo. kao i prilikom egzorcizma. 332. Naqeškoviãeve farse poseduju svest o granici ÿanra. åudeãi se kako još ima strpqewa da se svaða. A. pa je ona u tom kontekstu „kurvina beštija". nav. 53 Armin Paviã. ili tajanstveno — egzorcizam. Historija dubrovaåke drame. nego ih iznosi. s druge strane. ali ne zato da ih pjesnik kori i šiba. Tako osnovni motiv farsi natkriquje sve scene i postaje izvor nekontrolisane sprdwe i smeha. i verbalna okrutnost ne mawka.. 151—154). Zagreb 1871. što se vidi iz åiwenice da verbalnu okrutnost i sama ispoqava kada preti sluÿavkama. prikazuju griješke Dubrovåana. Mrkonjiã. 15. pretuåe i skine mu simboliåne oznake staleÿa — ogrtaå.52 veã su taåne opaske prvih prouåavalaca da su Naqeškoviãeve farse „pre znak razuzdanosti onoga doba. grubom i direktnom šalom. Švelec. Farse Nikole Nalješkoviãa.56 Poð' s vragom. koga na kraju drugog åina najpre wegova „amanca" polije fekalijama (istina zabunom. Wih uglavnom upuãuje Marov prijateq Frano. svodi se na banalno. s jedne strane. izvor komike leÿi åesto i u parodijskom preoznaåavawu neke forme u lakrdiju. Medini.

57 Bojan Ðorðeviã NIKOLA NALJEŠKOVIÃ'S FARCES — GENRE POETICS Summary On the basis of the poetic characteristics of farce as a drama genre — a dramatized anecdote. . a cruel joke. Comedy VI and Comedy VII — belong to farces. absence of place unity — it is shown that Nikola Nalješkoviã's all three comic plays — Comedy V. realistic vocabulary. characters determined by their social or marital status. parodic quality.

UDC 821.1 a koja je primenqiva za sve vrste dijaloga. kao i vezivawa odvojenih replika ili serije replika i prelasci sa jedne vrste replika na druge. referencijalne.09-2. funkcije govora. Dijalog Sterijinih komedija se analizira prema preuzetim Jakobsonovim imenovawima funkcija govora (replike kontakta. Beograd 1974 594. dijalog koji se izvodi na naåin apartea dok se odvija paralelno sa 'åujnim' dijalogom. apar1 Retorika. Primeãuje se broj govornika u dijalogu u toku razvoja komedije. KQUÅNE REÅI: Jovan Sterija Popoviã. dakle novom replikom). DIJALOG U KOMEDIJAMA JOVANA STERIJE POPOVIÃA Sava Anðelkoviã SAŸETAK: U radu se razmatra definicija dijaloga (Sterije Popoviãa i savremenih autora) i osobenosti dijaloga kao najvaÿnijeg åinioca primarnog dramskog teksta. I kada se razmišqa o drugim primarnim vrstama teksta unutar dramskog teksta (monolog. replike u stihovima namewene vokalnom izvoðewu. S. usmenih i u pisanom obliku. Kao osnovna vrsta govora u dramskom tekstu dijalog je saåiwen od duÿih ili kraãih replika (iskaz jednog lika åije se trajawe završava poåetkom tuðeg iskaza. dramski lik. emotivne replike. (ur. komedija. Ðuriã). . ili više lica zove se dijalog".09 Popoviã J. Zbornik SANU. On je najoåitiji znak za dramski tekst.41. O dijalogu Izdvajamo definiciju dijaloga koju je formulisao Jovan Sterija Popoviã: „Uzajamno saopštewe misli izmeðu dva. dramski dijalog. Uoåavaju se replike u obliku tirade. V. mada i drugi literarni ÿanrovi nisu lišeni dijaloga. upotreba kwiÿevnih zagrada u dijaloškom tekstu i obraãawe publici. Jovan Sterija Popoviã. kao i pravilnosti ukquåivawa novih uåesnika.163. kao i primeri veštaåki iniciranog dijaloga uz pomoã 'govorne' rekvizite — razgovornih karata. Skoro je nemoguãe govoriti o dramskom tekstu a da se ne misli o dijalogu. replike pobude i replike o jeziku). literarnih i nefiktivnih.

"3 Sterijine opaske o napisanom i izreåenom dotiåu i savremeno posmatrawe dvostrukog iskaza dramskog dela. 594. uoåavajuãi razliku izmeðu dijaloga iz svakodnevnog ÿivota i dijaloga u kwiÿevnom delu. […] Ovo delovawe pozorišnog iskaza centralni je elemenat svake analize dijaloga dramskog teksta. 8. uzimajuãi ga kao svoj uzor. svako preuzima funkcije govornika i slušaoca. kao dva razliåita receptora istog teksta. navlastito na ruku i oåiju. dijaloga iz svakodnevnog ÿivota. što je lakše åitatequ uviditi pogreške spisateqa. smene govornika. Svojstveno dijalogu je da se uzima u obzir komunikativna situacija. tako u pismenom govoru sve se ovo reåma popuwava. Belin."4 Na linearan naåin. . koja besedujuãem pomaÿu. govor koji je zgusnutuji. Na dijalogu poåiva karakterizacija dramskih likova. Zbornik SANU. zapisao je zanimqiva zapaÿawa: „Pismeni razgovor razlikuje se od usmenog u tom ponajviše. V. dramska radwa je uslovqena wegovim razvojem. Dialogiques — recherches logiques sur le dialogue. što peåat savršenstva kako u samoj stvari. 1979. nove dijaloške situacije ili teme. kako u obliku drugih vrsta primarnog dramskog teksta (monolog. u kojem jedan. „Razlika izmeðu konverzacione razmene u realnom ÿivotu i pozorišnog dijaloga boravi u neprimetnoj. nadovezujuãi se jedna na drugu.60 te…). Francis Jacques. Retorika. kao što je dviÿenije tela. dijalog u dramskom tekstu uvek je mawe spontan od svog uzora. i sam postaje makar jednom govornik. Od mnogobrojnih definicija dijaloga drugih autora citiramo sledeãu: „Dijalog definišemo na iskustven naåin: deo govora proizveden od strane najmawe dva govornika. akcija."2 Autor koji je oformio komediju. zatim vremenski prekidi vezani za podelu na åinove ili promenu mesta 2 3 4 Anne Ubersfeld. Ðuriã). Ma koliko teÿio da bude veran spontanom govoru. tako navlastito u slogu nosi. veã da je on uåinak. Dakle. negoli slušatequ govornika. PUF. Beograd 1974. Jovan Sterija Popoviã. åitateqa i gledaoca. replike razliåitih funkcija formiraju dijalog u dramskom tekstu. da on nema samo jedan smisao. boqe reåeno.p. suprotstavqa se monologu u pragmatiånom pogledu zato što postoji povratna smena pozicija pošiqaoca i onog od koga se oåekuje odgovor. mnogo obstojatelstva ima. dikursivnom strategijom. åak i kada daje takvu iluziju. i zato ovaj u toliko savršeniji biti mora. 152. Jovan Sterija Popoviã (ur. Mada postoje prekidi u dijalogu. do tada nepostojeãi dramski rod u srpskoj kwiÿevnosti. aparte…) tako i privremeni prekidi unutar wega samog (pauze. a on sve vreme teÿi da ostvari efekat realnosti i utisak spontanog qudskog govora. kada na wega doðe red. uvek se ima na umu dijalog kao bitnost svakog dramskog teksta. i o. koji nije konverzacija. Dijalog u pozorišnom tekstu je prilagoðeni govor. 1996. kakvom teÿi. Lire le théâtre III — Le dialoque de théâtre. jer kao što u ustmenom govoru. ali za svaki pozorišni iskaz osnovnoj åiwenici. sadrÿajniji i 'hitriji' u svojoj realizaciji i konaånosti od obiånog govora. od onih kojima je govor namewen. Paris. kao i o sekundarnom tekstu (didaskalije). udarawe i savijawe glasa.

referencijalna samo kada se radi o broju uåesnika u dijalogu. razmišqawa na nivou opravdanosti svake replike. Uåinak dijaloga u dramskom tekstu neuporedivo je veãi od dijaloga u drugim kwiÿevnim rodovima. d'Aubignac. ne drÿi striktno podele prema kriterijumu izlazaka likova.61 radwe). kada je reå o dijalogu. najåešãe nova scena. O Sterijinom komiåkom dijalogu Komunikacija u dijalogu Sterijinih komedija poåiva na varirajuãem broju likova i zasnovana je na razliåitosti wihovih meðusobnih odnosa. i konaåno sled dijaloških situacija nudi nizawe dogaðawa. „šegrt"). „graf". na ukquåivawu novih govornika. Sterija). Zatim je. da bi se ponovo ustanovio. Izvesni odnosi su apriori utvrðeni listom likova putem rodbinske („mati". Dramski dijalog je rezultat promišqenog autorovog rada na ispisivawu replika svojih likova. moÿda bi boqe svedoåila o karakteru trajawa dijaloga u dramskom tekstu. „wegova ujna". naprotiv. npr. Takoðe. Paris 1927. Drugaåija podela dramskog teksta od konvencionalne — na scene i åinove (u našem radu podrÿane i izuåavane). Dijalogom se otkrivaju postojeãi odnosi izmeðu likova ili zasnivaju novi. Putem izveštaja o vaÿnijim dogaðawima vremenski prekidi se najåešãe opravdavaju u nastavku dijaloškog teksta. Nizawe reåi u reåenicu. 1657). znaåi delovati". ali to ne znaåi da se komunikacija striktno zasniva 5 F. replika u dijalog. H. Završetak jedne slike ne znaåi i prekid dijaloga. ali i wihove meðusobne povezanosti. i pre se moÿe smatrati wegovim komentarom nego što se moÿe tvrditi da ga prekida. „Govoriti u dramskom tekstu. polazeãi od wihovih osnovnih namera i zamišqenih karaktera u razliåitim situacijama. u okviru jedne slike. On je proizvod briÿqivije studije na nivou eliminacije redundantnih elemenata u replikama. „wina deca") i socijalne pripadnosti („bogati trgovac". podela na dramske situacije ili epizode (ili sekvence scena).5 izreåeno je još u XVII veku. Champion. reåenica u repliku. Autorov rad se ogleda i na 'taånosti' u dodeli replika likovima. dijalog lako prepušta svoje mesto monologu. konstruišu se situacije i dogaðaji. kao takav. „sobna sluÿavka". La Pratique du théâtre (1ère éd. izmeðu ostalog. Martino. odnosno dolazak novog lika. ukoliko se autor (kao npr. tako da je pišåeva podela na slike. predstavqa wegov nastavak. odnosno formirawe akcije u komadu i samog dramskog dela. uz neprestanu brigu da. moÿemo smatrati da jednom zapoåeti dijalog traje sve do posledwe replike u komadu. P. bude dovoqno jasan za krajweg receptora. dok se aparte govor vrlo lako smešta u trajuãi dijalog. éd. . na konverzacionom toku i smeni osnovnih konverzacionih tema. „wegova kãi od prve ÿene". dijalog plod napora autora u odreðivawu tempa i naåina kako ãe taj govor pokretati akciju.

duÿine jedne tirade). 1. Beograd 1927. izvršewem naumqene akcije ili raðawem nove koja je u bliskoj vezi sa osnovnom tematikom komada. koji više pokreãe dijalog od drugog lika ili drugih likova. kao npr. Smena razliåitih duÿina replika. U okviru dominantne teme lako se javqa prateãa tema. Duÿina replike varira od jedne reåenice (kompletne. Ali i bez promene statusa komunikacija se ne odvija na strogom poštovawu hijerarhije (npr. Inaåe. Popoviã. teÿe predvidiva kategorija. Dijaloška komunikacija podrazumeva razliåite odnose. do veãih reåeniånih blokova. sve dok se ne istroši u diskursu likova. on je samo lice privremeno lišeno razmene repliåkog teksta. Meðutim. ali postoji i postepena nivelacija u 'vaÿnosti' govornika u odnosu na pokrenutu temu kada oba lika ili više likova (u Rodoqupcima. Ona najåešãe ostaje na sporednom koloseku. koji se neprestano smawuju. npr. a koja najviše mewa hijerarhiju odnosa na kojoj poåiva dijaloški tekst jesu psihološka i emotivna stawa likova. Izdvajamo jedno mišqewe o dijalogu: „Pozorišni dijalog ima dva sloja sadrÿine. Pasivni uåesnik u dijalogu ne postoji. Sterijin dijalog se formira oko jedne dominantne teme koja se više ili mawe tiåe osnovne tematike komada. Kada je duÿe na sceni lik bez teksta. stariji — mlaði. to ne znaåi da se tekst koji drugi likovi izgovaraju wega ne tiåe. iz jedne scenske situacije u drugu. U svakom momentu dijaloga postoji izraÿen odnos izmeðu 'ja' i 'ti'. Narodna prosveta. dijalog se moÿe posmatrati i kao stalna smena lica koje govori i koje sluša. sluÿiteq i åizmar u odnosu na groficu u Zloj ÿeni. vokala åak. Ona su vrlo promenqiva. . opet oformqenog dijalogom. U Sterijinom komiånom dijalogu6 uvek postoji jedan lik koji 'nosi'. sv. Narodna prosveta. superiornost — potåiwenost itd. C elokupna dela .). Beograd 1930. zbog kiprokoa). kw. istih ili razliåitih funkcija. kao i Jovan St. nova ili veã postojeãa. Svaki dramski dijalog sastavqen je od niza replika najmawe dva lika i ima najåešãe više funkcija. uspavana. Ubrzo potom lik koji se izborio za svoju vaÿnost u dijalogu moÿe preuzeti ili prepustiti drugom vodeãu ulogu u dijalogu. 125 (1949).62 na poštovawu unapred fiksiranog rodbinskog. 2. god. U igri ideja i oseãawa putem konflikta Sterijin dijalog åitqivo razotkriva likove u akciji komedije. tokom ranijeg dijaloškog toka. i zavise od toka dramske radwe. Pomirewe. preovladavawem. 364. C elokupna dela . Tokom dramske radwe status Sterijinih likova moÿe se promeniti kako rodbinski (Devojka i Mladoÿewa — Ÿena i Muÿ u Ÿenidbi i udadbi) tako i na društvenom planu (ålanstvo u Odboru utiåe na likove u Rodoqupcima). 5. socijalnog ili generacijskog statusa. na kraãe vreme. Letopis Matice srpske. uåesnika u wihovoj razmeni i samih funkcija replika odraÿava se na ritam scene. npr. izmeðu ostalih i odnose zasnovane na kategorijama ili opozicijama kategorija. dok se dominantna tema razvija u prvom planu. postaju dovoqno jaki da budu nosioci dijaloga. odnos govornik i slušalac. eliptiåne ili samo od jedne reåi. Nizawem replika. on šaqe dve vrste po6 U ovom radu koristimo se izdawima: Jovan Sterija Popoviã. Novi Sad.

Paris 1963. ukoliko je to prvi susret meðu likovima ili pri prvoj pojavi lika. (Odgovaraju Jakobsonovim replikama sa fatiåkom funkcijom. b) informacije koje se tiåu uslova proizvodwe tih iskaza. I. izmeðu dva lika.10 Devojka. I. 6. Belin. Hvala Bogu. 4 i 5. Wihova uloga je da stave likove u odreðeni odnos na poåetku dijaloga.) Kod Sterije one se izmewuju najåešãe.. I. Zbog svoje prirode trajawe ovih replika u okviru korpusa primarnog dramskog teksta ograniåeno je zato što mora prepustiti mesto replikama drugih funkcija. 7 8 .12 Stanija […] Pa kako ste? Milan. 2. 13 Beograd nekad i sad."7 Bez ÿeqe da Sterijin dijalog tumaåimo iskquåivo oslawajuãi se na semiotiåku analizu.63 ruka. Preuzimamo nešto izmewena Jakobsonova imenovawa funkcija govora8 autora Gabrijela Koneze9 povodom izuåavawa Molijerovog dijaloga. Roman Jakobson. Le dialogue moliéresque. produÿe ili prekinu informaciju meðu sagovornicima. Gavriloviã. Hvala Bogu. Hvala Bogu!13 Åešãe se pojavquju jedna pored druge. rev. nouv. zavisi od vrste i vaÿnosti prethodnih vrsta replika. 9 Gabriel Conesa. sistem (lingvistiåkih) znakova nosi u sebi dvostruku sadrÿinu: a) samu sadrÿinu iskaza diskursa. Dobar dan ÿelim. Paris 1992. 12 Rodoqupci. kao i od onih koje ãe Anne Ubersfeld. Replike kontakta Replike kontakta teÿe da uspostave. Paris 1996. odrÿe. ne pruÿajuãi nikakvu informaciju o dramskoj priåi. A. grupisane. Editions de Minuit. 294. tako da ãemo govoriti o referencijalnim replikama. 11. 21. 220. 11 Ÿenidba i udadba. Evo i gospodina Gavriloviãa. ali ne iskquåivo. Evo Petra. 96. 211. I. Mogu se naãi usamqene: Juca. posmatraãemo wegove replike prema wihovim dominantnim lingvistiåkim funkcijama. I još kako ste? Milan. kako ste vi? Stanija. Société d'édition d'enseignement supérieur. kada su homogene: Smrdiã. kako ste vi? Milan. 10 Tvrdica. Lire le théatre I. Da li ãe kontaktna replika biti sama ili udruÿena sa još drugim takvim replikama. replikama kontakta. gle kumaåe!11 ili u grupi. emotivnim replikama. Essais de linguistique générale. 89. Hvala Bogu! (poåivka) Stanija. éd. replikama pobude i replikama o jeziku. 95.

a zatim na drugog. I. Dobar dan. 23. kao u Laÿi i paralaÿi. kada Aleksa.24 on sasvim izostavqa replike komunikacione funkcije. milostivi gospodine. a potom Mita. 1. šta mi ti dobro nosiš?16 Dimitrije. 107. Simpatija i antipatija. Pokondirena tikva. Šta je. Laÿa i paralaÿa. da se komunikacija i dijalog prekinu. u scenskoj realizaciji imaju ulogu da gledalac identifikuje govornike: ko govori i sa kim govori. II. što smo vas C trudili. kao u Pokondirenoj tikvi. vi ste ÿeleli sa mnom govoriti. Oho. Nedostatak ovakvih replika moÿe da bude iskorišãen u komiåne svrhe. I. ona moÿe. 43. 177. Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera?14 ili prilikom prve pojave lika. Na poåetku komada: Mita. Rodoqupci. 353. Simpatija i antipatija. II. kako bi usledio dijalog drugih likova ili kako 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Laÿa i paralaÿa. qubezni Dimitrije. 6. posle promene prostora.20 Tvrdici. Zla ÿena. replike ovakve funkcije sluÿe i da se takve replike okonåaju. 279. da bi usledile replike drugih funkcija vaÿnih za dramsku radwu. 2. Sreto. Katice?15 Sreta (malo nakvašen). ponesena emocijom. Ÿenidba i udadba. 1. 2. Bog ti dobro dao. Takva sluÿba je suvišna åitaocu jer je on veã upoznat sa imenom govornika pre nego što je proåitao repliku. II. 15. 1. Tvrdica. Osim što se kontaktnim replikama zapoåiwe komunikacija. A kada in medias res otpoåiwe novu scenu. Komunikativne replike koje poåiwu apelacijom radi identifikacije likova Sterija svodi na minimum. Dobro veåe ÿelim. da se okomi na jednog. 237. razmenom iskaza åiji je ciq uspostavqawe komunikacije: Katica (stupi). 1. Gospodine Crnokraviãu. 1. Juca.64 tek uslediti.17 ovakve replike. II. zahvaqujuãi nominativnom identitetu lika koji prati sve vrste primarnih tekstova dramskog dela. Aleksa! Aleksa. aparteom stavqaju do znawa da poznaju Mariju koja je zbog toga lišena replika kontakta. 1. åim uðe. Tvrdica. II. . Beograd nekad i sad. kao u Laÿi i paralaÿi. 5.19 ili kada otpoåiwe novi åin. I.22 Beogradu nekad i sad23 ili u Rodoqupcima. 1. V. I. 107. I. Trifiã.21 Simpatiji i antipatiji. U ovome odluåuje pišåevo oseãawe koliko treba ubrzati ili usporiti ritam dijaloga.18 Ÿenidbi i udadbi. oprostite. 357. rnokraviã . 137.

II. 2. I. A. Evo me. ili ãe biti pokor od nas. Rodoqupci. Što ãiš da govoriš. I. I.65 bi se postojeãim govornicima pridruÿio novi lik. 2. 5. smem li slobodno s vama koju reå probesediti?29 Kada je reå o strategiji pisca u odnosu na dramaturgiju svog komada. molim. Zla ÿena. 1. da produÿe dijalog. I. Gospodaru. kao u sledeãem primeru kada je prva kontaktna replika izreåena u ciqu prekida dijaloga. kontaktne replike su efikasno sredstvo. kad je gorelo more?27 Kontaktne replike. i ona ãe znati što kazati. što sam vas od posla zadrÿao. majko!31 Quba. 7. Ovakvu sluÿbu komunikativnih replika u dijalogu moÿemo nazvati strateškom sluÿbom: Juca. […] No. Tvrdica. kada uslede posle serije referencijalnih replika. 99. 2. da se jedanput i ja kao ÿena sa svojim muÿem razgovorim. gospodiåna. Juca. […] — No. 56. Beograd nekad i sad. One su. da mi praviš šteta?28 ili Mišiã. Gospodiåna. one su u stawu da podrÿe. Jawa. Evo Pijade. Izvinite! (Poðe) Jelica. . Pokondirena tikva. I. 7. 125. O.26 Meðutim. 85. pored navedenih sluÿbi. znaåi. Tvrdica. 4. II. ja sam se zadrÿao. Idi mi ispred oåiju. U Sterijinim komedijama ovakve replike su prilika da autor promeni konverzacionu temu: Mišiã. 239 Laÿa i paralaÿa. vi nama s otim åest ukazujete25 ili Sultana. 159. a sledeãa radi produÿetka kontakta: Mita. evo gospoðe Zeleniãke. vreme je veã. 58. imaju osobinu da akcentiraju replike drugih funkcija koje ãe uslediti. Tvrdica. 85. baš dobro. tako uãutali?30 ili da otpoåne novu scenu.33 25 26 27 28 29 30 31 32 33 Tvrdica. I još jedno: jeste li se i vi dogodili u Madridu. II. Primeãujemo da u takvim sluåajevima on ima uvodnu formulu „evo!": Evica. I. pokretaå dijaloga. åime dijalog mewa svoj tok. Ih! (stisne zube). Oprostite. 5.32 Šerburiã. 113. a moÿe me gospodin traÿiti. ali i wegov rušilac: Mišiã (polazeãi Juci). šta ste se vi.

Rodoqupci. 4 i 5."40 U Sterijinim komedijama referencijalne replike se grupišu u dijalogu jednostavnim postavqawem konkretnih. 7 i 8. u Pokondirenoj tikvi. Kao i prethodne. kontaktne replike u Sterijinim komedijama postoje usamqene ili u grupi istih takvih replika. Veãina zapoåiwe na isti ili sliåan naåin. Mitina izmišqena priåa kako je Aleksa postao baron oberšterom sa dijalogom carice i Alekse38 ili svaða Kuma i wegove ÿene). 157. od najškrtijih do åitavog obiqa informacija („Bilo je bitke". Rodoqupci. ali su najåešãe grupisane u nizu. 96.39 „Referencijalni momenat dijaloga je potpuno usmeren prema odgovoru koji treba da bude adekvatnog lingvistiåkog izraza. smenu scena. PUF. Ÿenidba i udadba. na primer referencijalnih. 6.37 Ponekad jedan lik daje citat drugog lika u jednoj replici ili citira åitav jedan dijalog (npr. I. zaplet. Referencijalne replike Najmnogobrojnije replike u svakom dramskom tekstu jesu replike sa referencijalnom funkcijom. na odgovarajuãem mestu. I. one su istovremeno za autora najprirodnija veza izmeðu dve scene. Referencijalne replike Sterijinih komiåkih likova vrlo su razliåite duÿine. Recherches logiques sur le dialogue. ali one imaju i stratešku ulogu u prelasku na replike drugaåijih funkcija. kratkih pitawa i davawem isto tako kratkih odgovora: 34 35 36 37 38 39 40 Pokondirena tikva. To je nije samo stvar govornika ili slušaoca. I. One su motor intrige i od wihovog rasporeda. Wima se zaåiwe tema dramskog dijaloga. 54. eliptiåna reåenica. kulminacija i rasplet komada. Za informaciju koju prenose nekada je dovoqna kratka afirmacija ili negacija. Ÿutilov. 11. u odgovarajuãem trenutku. Paris 1979. veã nešto što ãe im biti zajedniåko. Tada se nalaze izmeðu posledwe referencijalne replike prethodne scene i sledeãe referencijalne u novoj sceni kao npr. 172. a potom åitav opis bitke od strane istog lika). a nekada tirada od preko dvadeset reåenica.66 Osim što kontaktne replike u Sterijinim komedijama istiåu promenu scena tokom åina. dok mawe ovakvih replika sadrÿi apelaciju lika. X Francis Jaques. koliåine i vrste informacija zavisi kako se u okviru åitavog primarnog dramskog teksta razvijaju ekspozicija. II 2. 294. andrqiv muÿ . 10 i 11. . 116 i 117. onda kada se naðu izmeðu replika drugih funkcija. Pomoãu wih Sterija najlakše kontroliše ritam i artikulaciju. Wihova velika moã je da pokretaåki deluju na razvoj dijaloga. III. 407. mogu biti usamqene.36 Dakle. Dialogiques. U okviru jedne replike lik pruÿa razliåite koliåine informacija. podrÿava. Znaåajne su jer ciqaju da prenesu informacije koje se tiåu intrige komada. mewa ili ukida. I.34 Ÿenidbi i udadbi35 ili u Rodoqupcima. Laÿa i paralaÿa.

pri åemu su nove replike — pitawa istovremeno i odgovori na prethodno postavqena pitawa. ali i dragoceni komiåki efekat u dijalogu tri lika: Muÿ (ocu). Šta je on? [7] Nanåika. Prva replika — odgovor (br. veã da pruÿi dodatno obaveštewe o karakteru ovakvih informacija. 2) vaÿna je informacija koja je motor dijaloga. 4.42 Drugo pitawe u citiranom odlomku (replika 3) skoro da je suvišno. E. 144. Na ovaj naåin dobijen je isti uåinak ekonomije. Gde je kapa? 41 42 Beograd nekad i sad. Za Milana. 5) nema za ciq da dovede u sumwu reåeno. Replike — odgovor u navedenom dijalogu takoðe zasluÿuju paÿwu. Poslao je jednoga. Je li to zacelo. 60. Treãa replika u obliku pitawa (br. kao npr. mogu biti formulisana drugaåije. Serijom upitnih replika bez eksplicitnih odgovora Sterija konstituiše veãi deo jednog dijaloga. Pijada. kao i odgovori. [4] Ÿutilov. Rodoqupci.67 Pijada. posle informacije u replici — odgovoru da je on doktor. koliko i moguãnost da se izrazi neoåekivanost. donoseãi dodatne informacije. vraga! Za koga? Quba. [2] Ÿutilov. moglo bi da postavi novo pitawe 'Kakav je?'). i sad vidim. 'Kako sad to?'. a nastale su 'skraãewem' suvišnog teksta na nivou komunikacije replika — pitawe: replika — odgovor. Npr. Sve sam mislila da se to we ne tiåe. Tek åetvrto pitawe (7) pravo je pitawe koje iznuðuje konkretan odgovor. jer je izvesno o kome je reå („ova naša" je wihovo jedino dete). kakve pitawima nisu zahtevane. Ja sam odavno smotrila. 3. da je prosi. Ovu našu prose. No. V. Prva replika je formulisana kao pitawe: Ÿutilov. šta si hteha otoiå kazati? [1] Nanåika. åovek vrlo fini [8]. uopšte (od strane jedne vrste informatora u odreðenoj sredini i vremenu). u dijalogu koji informiše o dogaðaju koji se nije odvijao na sceni. Druga i treãa (4 i 6) replika — odgovor premašuju svoju formu. .41 Pitawa. Ono sluÿi kao provera koda meðu sagovornicima. Gde su novci? Ÿena (muÿu). II. Udajem se. 7. gde jedan åesto prolazi pored pexera i uvek baca oåi gori. ali Sterija to ne dopušta koliko radi pozicije lika toliko radi ekonomije dijaloškog teksta. Ÿutilov bi mogao da postavi nova pitawa odvojeno ili u okviru iste replike (br. Šta? Quba. [6] Ÿutilov. Milåi? [3] Nanåika. ili kao što vi ÿene imate obiåaj? [5] Nanåika. kao dodatna informacija receptoru. da je to istina. Doktor.

III. I. vaqda ništa i ne vredi. 322.44 kao i pokretawem nove teme ili progresivnim razvojem konverzacijske teme u toku. u åemu su namere dva lika u konfliktu sliåne. Doktor. Evo da vam ja dam moj razum. Kog vraga. Bog zna.46 ili paralelizmom. Vasilije. 468. I potukli sve. kad je baš tako od potrebe. Pokondirena tikva. 86. kao wen prirodni nastavak: Lepršiã. Isailo.45 Kada su u konfliktnoj situaciji dva lika bliskih stavova. Jeste li mu pri prstenu obeãali da ãete mi novce. Zar ne åujete. mi ãemo platiti. Ÿutilov. a ciq isti. Vi treba da odgovarate. 210. Je l' to pošteno?43 U referencijalnim replikama dijalog åesto napreduje jednostavnim nizawem informacija radi realizacije osmišqenog dramskog toka ili samo radi podrÿavawa osnovne teme. Ti znaš da ja razum ne nosim sa sobom. Jesi li ti meni kazao. 5. Ja ãu skoåiti u bunar. . 5. Rodoqupci. 99. To ti kaÿeš. koji su protiv narodnosti. Rodoqupci. kad hoãu. šta je to? Muÿ. varirajuãi ih: 43 44 45 46 47 Ÿenidba i udadba. Sterija rešava unisonost wihovih mišqewa tako što novu repliku ispisuje kao dopunu reåenice prethodne replike. 6. III. Srpski je narod nepromotren. 6. poloÿiti? Ÿena. da mi kod tebe ne ãe ništa faliti? Muÿ. I.47 Skladno nadovezivawe referencijalnih replika Sterija postiÿe ponavqawem karakteristiånog dela replike sagovornika. kada svaka sledeãa referencijalna replika predstavqa korak daqe u wenom razvoju: Smrdiã: Tako je. II. Isailo. Je l' to lepo? Ÿena. srpski je narod pokvaren. Sudbina jednog razuma. Uzmite vi febirove i solgabirove koje smo imali: Srbiji su uvek bili najgori.68 Otac. pri åemu se ne zanemaruje komiåki efekat: Evica. bez pomoãi replika — pitawa i replika — odgovora: Doktor. Ja ãu se ubiti. Ako je baš do toga. da su se u Dištriktu pobunili? Zeleniãka. Šerburiã. 4. Bre. Srpski je narod lud.

2. Emotivne replike Emotivne replike imaju ciq da izraze oseãawa govornika. Šta je brate. To je nesreãa! Ja joj govorim o pravom gospodinu. 237. U jednoj replici moÿe biti samo jedan wen deo referencijalan. udruÿuju se sa wima. ili ãu te taki sa sluÿiteqi izbaciti!50 Jawa. 3. Ne pustahija. Sterija wima zapoåiwe. kada su obiåno nastale ponavqawem završnog dela replike sagovornika u dijalogu: 48 49 50 51 X a ndrqiv muÿ II. Napoqe iz moje kuãe! Napoqe. Tako ona replika moÿe otpoåeti kao komunikativna. Tvrdica. Nikola. Raznovrsnost emotivnih replika zavisi od izbora oseãawa koja je autor namenio svojim likovima. 5. arambašu. to je malo: ubica. 160. I. elaborira temu ili prelazi na drugu. 5. tako da je ponekad teško odrediti koja je od ove dve funkcije dominantnija. prepliãu.69 Nikola. a u prouåavanim komedijama su najåešãe u obliku eksklamativnih: Fema. Izolovane emotivne replike su retke. Zla ÿena. pustahiju. Šta je? Imam ÿenu — ne ÿenu. U Sterijinim komedijama ove replike su najåešãe u tesnoj vezi sa referencijalnim replikama. Wihova izraÿena afektivnost u dramskom tekstu (osnovno distinktivno obeleÿje emotivnih replika u odnosu na referencijalne) koliko i konflikt koji one mogu proizvesti jesu izuzetno znaåajan materijal u konstrukciji dramskog teksta. Tvoja ÿena pustahija? Maksim.49 Sultana. Inaåe veliki broj replika u Sterijinim komedijama ima istovremeno referencijalnu i emotivnu funkcuju. dopunom prethodne replike ili ponavqawem jednog wenog dela. grom. po Bogu? Maksim. da bi se nastavila kao emotivna. zatim produÿiti se kao referencijalna. jednostavnim grupisawem informacija. a ona hoãe sviwara. ¡¡¡. Pokondirena tikva. nego lopova. izazvane su wima ili ih one same izazivaju. Formulišu se parom pitawe i odgovor ili serijom pitawa i odgovora. Oh.48 Primeãujemo da se referencijalne replike u Sterijinim komedijama vrlo razliåite duÿine mešaju sa replikama drugih funkcija. 131. 417. . di si da ga ubiš!51 ili upitnih reåenica. I.

259. A znaš li ti da sam ja muÿ u kuãi? Ÿena. II. Tako. 268. 2. 5. […] Hiqada forinti? Otkud hiqadu krajcara?54 Uzvicima. konstatacija. 264. Zla ÿena. II. II. A znaš li ti da sam ja ÿena u kuãi. 318. uja tebe hrani?52 Sultana.70 Fema. Tvrdica. na primer. 180. III. Dete? (Plaåe) Pravo kaÿeš da sam kao dete […]53 Jawa. Sterijine junakiwe åesto zapoåiwu svoj diskurs. Što ne smem da ga za kose šåepam!"59 „Ih! (cikne). 257. 4. Zla ÿena. II. 6. Zla ÿena.61 „Ej! Teško si ga meni! (Poqubi ga) U! Kako smrdi na duvan i rakiju. — Strvino ÿenska!" — (Poleti joj. 4. Zla ÿena. poåetak akcije. 260. I. 2. 5. Zla ÿena. 5. I. 5. a ne sluškiwa?67 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 Pokondirena tikva. Zla ÿena. 269. (Klekne)". . Sultanine replike u Zloj ÿeni. 258. Zla ÿena. 3. Boÿe. Ÿenidba i udadba. ali dovoqno jasnim sredstvom za izraÿavawe emocija. tim najškrtijim fonetskim elementima iskaza. 97. II. pored reakcije na fiziåku bol. 5. ne dajte me! Ne dajte me!"63 „Oh. Ah! […]65 Emotivne replike su åesto uvod u konfliktnu situaciju ili fiziåki konflikt. III.58 Više wenih replika zapoåiwe razliåitim uzvicima koji su praãeni eksklamativnim reåenicama i razliåitim emocijama: bes zbog uzdrÿavawa od akcije. III. Zla ÿena. Pokondirena tikva. Zla ÿena."62 „Jao! Za Boga. III. 3. Zla ÿena.55 u jednoj istoj sceni izraÿavaju emotivna stawa koja se manifestuju kao oštro protivqewe. II. II. Zla ÿena.60 „Ah! Ovo je veliko iskušewe. Zla ÿena. II. 210. 257. Evica. 5. III. dozivawe u pomoã i jadikovawe nad sudbinom: „Uh! (Trgne se). Oh! (Sedne). 254. 237. sastavqene od samo jednog uzdaha „ah!". šta sam ja zgrešila!"64 Usaglašenost emotivnih stawa dva lika u dijalogu åitqiva je na primeru razliåitih uzvika: Vasilije. 4. III. 5. [ne smeš] Od uje. Trifiã je zadrÿi). kakav je u velikoj dijaloškoj sceni izmeðu Sultane i Srete u Zloj ÿeni. 6.66 Emocije likova u konfliktnoj situaciji Sterija vesto izraÿava postavqawem pitawa koja ne traÿe odgovor: Muÿ. samosaÿaqewe i neprijatnost. 268.56 negodovawe57 i kao mirewe sa namewenom joj sudbinom.

Mati. hvata. tebi je lako. I. Mati. Otac. kada nove replike nose emotivnu boju replika kojima je otpoåeo konflikt: Mati. Da. ÿao vam je? Ha. Mati. 3. ha! Vidi se ko je maxaron. Otac. Otac. replike sa emotivnom funkcijom imaju i zadatak da sakriju oseãawa lika govornika. pa to je. kao što je to sluåaj s Agnicom iz Simpatije i antipatije ('bolesno' stawe) ili Aleksom (izjava qubavi odglumqenim emocijama). Da te ðavo nosi! (Naprasno izaðe). Mladoÿewa. Veã samo kad ti umeš. Marija. […] Sad je vreme. I. sa šireg plana prelazi se na drugi. II. Aleksa! Aleksa. ali i one same mogu biti prekinute: Mladoÿewa. Šta. 81. Tendenciozni ili zaslepqeni tumaå obiåno pogrešno prepoznaje tuða oseãawa kako bi istakao svoja: Lepršiã. To je zbog veã najavqene 'uloge' za koju se lik opredelio ili zbog veã jasno postavqenog zadatka. Mi wih? Lepršiã. kad pomislim da se poklade pribliÿuju. Kukavna devojka osušila se od plaåa. Gavriloviã. ja nemam drugome. . Vaše oåi … 68 69 70 Ÿenidba i udadba. Zato ponekad nije sasvim evidentno kakva oseãawa pokrivaju iskaz epizodnog lika: Marija.69 Pored toga što svedoåe o oseãawima govornika. Vi. 280—281. ja opet moram za wim! (Otide). ali ovakve su malobrojne u Sterijinim komedijama. ne umeš. razlog je poznat åitaocu ili gledaocu. Vaša lepota … Devojka. nego koji me je izneo na glas. 72. 2.70 Emotivne replike su u stawu da prekidaju replike drugih funkcija zbog emotivnog naboja kojim obiluju. na nešto blaÿu konfliktnu situaciju putem uzajamnih optuÿbi. liåniji.68 Nepaÿqiv sagovornik u dijalogu moÿe pogrešno protumaåiti tuða oseãawa i reagovati u pravcu koji mu pisac nudi linijom lika ili u ciqu komiånog efekta. Laÿa i paralaÿa. Ah. Postupno. Rodoqupci. strepwa i zabrinutost jednog roditeqa za sudbinu deteta prerastaju u braånu svaðu. Ah.71 Prelazak iz jedne emotivne situacije u drugu bez ispomoãi replika drugih funkcija oåit je u sledeãem dijalogu. opet poåiwete komplimentirati. da im otmemo i oteramo ih u Tunguziju. Hajde. Sad je meni lako! Ne umeš. Otac. Huj. Kada wegovi vaÿni likovi kriju svoje emocije. groznica me Ubi se. ako moÿeš. ha. 6. ne tandråi tu.

Ali plaå je istovremeno nov diskurs pun oseãawa. dijalog koje one åine nije prekinut. do wihovog ukidawa.72 Za razliku od gorenavedenog primera iz Laÿe i paralaÿe. […] i — i — i! (Plaåe) Vasilije. V. 298. Sve je to vaše maslo […] Zeleniãka. do ponovnih izliva toplih oseãawa. na kontraakciji okrivqenih. proizvod diskursa. […] Zeleniãka. 6. Kada Gavriloviã raskrinkava (ne)dela samozvanih rodoqubaca i kada iznosi dokaze o rodoqubqu iz koristi. koji je odsustvo reåi. Vi tako umete šmajhlovati. replike raskrinkanih nedovoqno govore o wihovim oseãawima jer Sterija insistira na efektu projekcije iskrivqenog odraza. Razvratan Srbin! Lepršiã. pri åemu nije zanemarqiv komiåni efekat. I ja se åudim. Da se ne usudite k nama pristupiti! Ÿutilov. „Karakteristika qubavnog dueta je da se 71 72 73 Ÿenidba i udadba. one poåivaju na qutwi i oseãawu gaðewa. mogla biti sramota ili kajawe). kao u sledeãem sluåaju kada plaå dva lika åini dijalog sastavqen od samo dva razliåita vokala. Rodoqupci. Smeh wegovih junaka uzrokuje replike. Maxaron jedan! Zeleniãka. potpomognut obrazloÿewem u produÿetku replike: Evica. åine ove likove qubavnim duetom. preko pomawkawa. Pokondirena tikva. taj vreða sav narod. 2. jedan karakteristiåan za ÿenski. Replike sa izlivima neÿnosti do svaðe i natrag. moÿe samo krenuti u drugom pravcu. Replike 'rodoqubaca' u grupi nisu slika wihovih oseãawa (što bi. Koji nema jedne iskre rodoqubqa u sebi. bilo da prekidaju drugu repliku ili da su same prekinute. od bujice reåi. . dok je plaå. Ali šta ga trpite ovde. ove replike su ipak emotivno odreðenije: dok definitivno iskquåuju åoveka zdravog razuma i poštenih namera. drugi za muški glas.72 Devojka. 154. oni u kontranapadu optuÿuju Gavriloviãa i wegovo shvatawe rodoqubqa kao uzvišene vrste oseãawa: Smrdiã. III. 8. Daqe od nas! Smrdiã. II. Veã na poåetku svog stvaralaštva naåinom iskusnog komiånog dramatiåara Sterija gradacijom emocija u dijalogu dozira replike emotivne funkcije. ide od slabijih ka jaåim.71 Meðutim. molim vas! Nanåika. U — u — u! Sad te opet ne mogu uzeti. Koji narodne åinovnike oporaåava. da åovek mora misliti da je istina. åesto promenqivih u jednoj istoj sceni. na primer. bilo da se radi o novoj temi ili o preuzimawu dominacije u dijaloškoj situaciji.73 Ovaj mladi par zaqubqenih tokom åitavog komada vodi dijaloge pune emocija. Nanåika. 210.

Replike pobude Dok se ekspresivne replike tiåu oseãawa govornika. Katico.76 Jawa. Tvrdica. Tvrdica. 5. Paris 1996. Da sediš ovde. I. 44. ali se mogu mewati u toku istog dijaloga tih likova. da se ne makniš: da åuvaš tvoja kuãa! Znaiš? Kad muÿ idi po svoja posla. Ti si moj Vasa (poqubi ga). o wihovoj promenqivosti. kada je pisao prevashodno za åitaoce. sve u interesu onog koji ih izgovara. u kojem je svako objekat (qubavi) za drugog. On ti milui. da utiåu na akciju ili ponašawe sagovornika. Belin. Vasilije. To moÿe biti na naåin molbe. ja ti neãu ni jednu haqinu kupiti. taånije. ti si moja. — Razumiš što sam kazao? Da si ne makniš od tvoja soba! Sad ãim da doðem. No samo to molim: da se u Beå preselimo. Emotivna stawa likova o kojima informišu ove replike (uglavnom jasno 'prevedena' reåima) ne mewaju se u okviru jedne replike.78 74 75 76 77 78 Anne Ubersfeld. Vasilije. Lire le théâtre III — Le dialoque de théâtre. Vaso. Laÿa i paralaÿa."74 Evica. Moli go da mi oprosti. III. podvlaåeãi wihove opozicije u dijalogu. I. 8. . bogatih emocionalnim nabojem. He. Sposobne su da stvore izoštrenu konfliktnu situaciju i da tako utiåu na dramsku radwu. moli gospodina notarijusa. 138. znaš. direktno ili putem posrednika: Jelica. srdiš se. Ovakva vrsta replika ne zahteva napor receptora u dešifrovawu oseãawa likova. Evica. naroåito obeleÿavaju poåetak Sterijinog rada na komediji. Kad neãeš. Izgovaraju se sa namerom da orijentišu ili. Ja neãu. onih kojima se upuãuju. Evica. 27. dobru gazdaricu treba da vodi viršoft. Evica. 93.77 kao i naredbom: Jawa. Pokondirena tikva. 1.73 pretpostavi dvojni simetriåni odnos u kojem se zamewuju subjekat i objekat. Ali ti moraš. uzimajuãi sebe kao referencu. replike sa funkcijom pobude (konativne kod Jakobsona). Ja drugaåije neãu. 179. Vasilije (zagrli je). 5. koliko i referencijalne replike. Funkcije sa emotivnim nabojem više se javqaju u grupi nego izolovane i åesto su u obliku eksklamativnih ili upitnih reåenica.75 Mnoštvo emotivnih replika. II. Na taj naåin emotivne replike potpomaÿu recepciju dramske akcije i svedoåe o intencijama likova. one imaju za ciq da neprestano pruÿaju informacije o baziånim emotivnim stawima likova. tiåu se drugih.

vodeãi istovremeno raåuna o karakteru lika i postojeãoj dramskoj situaciji. sad ustani. Kada nisu imperativnog karaktera. zar ne vidite? Prisni rod!81 U Sterijinim komedijama replike sa funkcijom pobude ispisuju se i kao imperativne reåenice. u kojima eho replika pobuda zauzima znaåajno mesto u dijalogu: Mati. kako bi drugi lik delovao po govornikovoj voqi. 5. 7. […] Hajde. Sreta. one ne deluju ni kao molba. kao i u ostalim replikama sa ovom funkcijom. O. Pa šta ãu da radim? 79 80 81 82 Zla ÿena. idi oblaåi se (devojka poðe). Sofija. šta si stala. Pre bih mogla kakvu šalu preduzeti. Sultana. X . […] Samo mu pokaÿi da štap ima dva kraja. one imaju isti ciq: da ubede.82 izazivaju replike drugih funkcija. II. Molim te.79 ali i tada. Tako. neãu više. I. 354. Dobro. Moja narav nije za to.74 Ova kir Jawina replika sadrÿi reåenice koje predstavqaju nareðewe. Tako. Simpatija i antipatija. zatim proveru koda. Agnica. tatice. Laÿa i paralaÿa. qubezni Dimitrije. neãu više. da ništa ne govoriš"). da izvrše pritisak. pa makar to bila i puka pasivnost („Prva je molba moja. Ah! Sreta. oprosti mi. ponovo proveru koda. Molim te. 40. I. 395. Slatki Sreto. Sultana.80 One utiåu na stvarawe ili podizawe tenzije u drami. obrazloÿewe zapovesti. pa ãeš videti da je dobro. bilo da su usamqene ili grupisane. Jevrem. Opet ramqeš? Devojka. veã samo kao neizbeÿna konstatacija: Jelica. Sreta. pa ãeš videti kako ãe reterirati. potom drugaåije formulisanu. Neãeš? Sultana. kada su suptilne. mada imaju taåno odreðen i åitqiv ciq. Slatki Sreto. Nalazimo i Sterijine replike pobude u kojima se naredba pretvara u prisilu: Sreta. oprosti mi. andrqiv muÿ . pripremaju dramsku radwu ili bitno utiåu na wu: Jevrem. Reåenice u ovoj replici Sterija nastoji da organizuje briÿqivo. I. 4. Sad govori. ni kao prisila. veã izdatu naredbu i na kraju jednu dodatnu referencijalnu informaciju. 6. skoro prikrivene. 257—258. Digni ruke. pokušaj od šale. Udruÿene sa drugima ili grupisane.

5. ja mrzim na te stvari. potom ironiånom molbom. da ti je takav hod. potom zajedqivom konstatacijom i surovim etiketirawem Gavriloviãa: Svi (uzimaju kokarde [srpske] i sebi pridevaju. Isto. 76. I. I. upravo replikama pobude. Malåika (Gavriloviãu). da peva i da mu asistira u pravqewu åizama. Isto. 4). osim Gavriloviãa). Grupa na razliåite naåine deluje na pojedinca Gavriloviãa kako bi se ovaj prihvatio simbola rodoqubqa. Hajde. da ga poqubi. 2. da ga moli. 253. ostvaruju åitavu seriju wegovih namera i uspevaju da primoraju drugi lik da izvrši radwe za koje ni najmawe nije voqan — da pije rakiju.83 U jednoj duÿoj sceni. Ja sam ti kazala.86 Sretine replike pobude u ovoj sceni. da se telom sve kao okreãeš. bezliånim oblikom. Rodoqupci. potom srpske (II. One su progresivne u naåinu izricawa i u skladu su sa napredovawem dramske radwe: prvo se izriåu skoro retorskim pitawem. dok su srpske prikaåene na nevidqivoj. Šerburiã. sad idi. II. suvom naredbom: Sreta […] Pelo. Da.88 83 84 85 86 87 88 Ÿenidba i udadba. da uzete onu stolicu. ili da se maziš. 254. gospoða Nanåika biãe tako dobra. da nam naåini srpske kokarde. principom gradacije: najpre u vidu predloga. Zar vi neãete? Gavriloviã. molimo. ne i pripadnosti naciji. I. u kojima sledeãe replike sluÿe za razradu motiva kokardi. kao što je sluåaj u Rodoqupcima. da se namaÿu åizme. Zahvaqujem. mi molimo! Nanåika. Zla ÿena. ja molim. 4. Milostiva gospoða. Sterija varira isti motiv tri puta. uz upotrebu rekvizite i ispoqavawe snage wegovih mišica kao osnovnim sredstvima ubeðivawa. unutrašwoj strani odeãe (II.85 Sreta. pa ãe drugi misliti. Iz drage voqe. 4. 2) i ponovo maðarske na vidqivo istaknutom mestu. 2). pa da naviksujete gospodinu åizme. da kleåi.84 Sreta. kokarda na grudima grupe 'rodoqubaca' najpre ima maðarske boje (I. sastavqenoj preteÿno od replika pobude i emotivnih replika. zatim oštrom. zašto ja moram druge da poånem. 282. atributa rodoqubqa: Lepršiã. . Sterijine replike sa funkcijom pobude pothrawuju osnovnu temu.75 Mati. 83.87 Kao obeleÿje odanosti. Da oåistiš åizme. gledaj. 254. Evo. da šmråe burmut.

I. on nije pridenuo ni srpsku. u grupi ili udruÿene sa replikama drugih funkcija. U Sterijinom dijaloškom tekstu replike o jeziku su izdvojene. Ja znam. Koji ne metne maxarsku kokardu. ili realizovano kao prisila. one detektuju lik kako onog koji ih izgovara tako i onih kojima se u dijalogu upuãuju. naroåito kada je tenzija komada na vrhuncu. ali da åovek nije narodan. Pa zašto Maxari nose? Gavriloviã. Šerburiã. Meðutim. istu vrstu replika. Narodnost nije budalaština. Sterija ume vešto da ih varira kada se pojavquju kao lajtmotiv. ni mi nismo uzeli u obzir poetiåku funkciju. Mnogo reåi. Laÿa i paralaÿa. kako bi se naumqeno ostvarilo. Kulturološki. Gavriloviã.90 Ovakve replike sa ciqem da utiåu na delovawe lika mogu imati povratno dejstvo i uzrokovati. 6. Simpatija i antipatija. kako joj ide jezik!95 89 90 91 92 93 94 95 II. slušajte. ako ne metne kokardu.94 Maksim. 113. E. Pre ste vikali da je maxaron. Ja to drÿim za budalaštinu. to je budalaština. upitnih ili potvrdnih reåenica replike pobude u Sterijinim komedijama najviše su formulisane kao molba ili naredba. 3. ali mogu biti i retoriåkog karatera. Gavriloviã. andrqiv muÿ . malo smisla. 97. 97. Pa gde vam je kokarda maxarska? Šerburiã. 3.92 Predstavqaju jasno odreðenu poruku (diskretnu ili agresivnu) onome na koga se odnose. mogu biti pritajene. 427. što se golih reåi tiåe. vi neãete. Kao i Koneza. taj je izdajica. takoðe. ali u suprotnom smeru: Gavriloviã. (Gavriloviãu). taj je maxaron. I. 1. II. Replike o jeziku Replike o jeziku predstavqaju komentar o jeziku ili o govoru sagovornika uopšte. Slušajte. III. a sad opet.91 U obliku imperativnih. 355.89 Zeleniãka.93 Marta. Nalaze se usamqene. bitan za osnovnu temu komada. Mi vaqda neãemo u Maxara pamet traÿiti. koji metne. Odgovaraju Jakobsonovoj metalingvistiåkoj funkciji.76 Smrdiã. suptilne. 216. II. kada se preko wih neometano prelazi: Aleksa: Pravo! I ti nisi siromah. koji ne metne. X .

Ta kaÿem vam: to je „švermeraj". pa pristavi vatri. Meðutim. Pa izeo se u kuãi. 4. […] — ah sirota! — kako je za svojim qubeznim šmermovala. Naopako? Lepo. […] Misliš.77 ili grupisane. 2. 96 97 98 99 Zla ÿena. åime se jeziåki nesporazum prevazilazi duÿim ili kraãim objašwewem: Ruÿiåiã. Škiqi nemarqivo. nesmotreno! Izio si! Sam si lebac izio? Juca. Niÿe neba i previše qudi previše pregrdnih planina leÿi paåezemni prestol na kojemu pesnoslovije tiho torÿestvuje. ja ne vidim. bez ometawa drugih vrsta dijaloških replika. 5. kada jezik ili govor postaju preovladavajuãa tema u dijalogu: Sultana.99 Jawa.96 Kada su radi razumqivosti samo dodatna informacija. Ah. replike o jeziku ne zaustavqaju dramsku radwu koliko kontaktne replike. […] Di je toliku lebu? Juca. Ali šta je to „šmermovati"? Jelica. i duh påezemno usmaÿdavamo?97 Sultana. A šta ti je to „šmermovala"? Jelica. Tamo se mi stihotvorci na vozdušni krili pewemo. qubezni tatice. I. […] imaš li powatija o poeziji? Evica. „šmermovati" to što u Beåu kaÿu „švermeraj". Na taj naåin bi se dijalog nepotrebno oduÿio i autor. 185.98 Ovako formirane. I. 260. 20—21. 5. Sultana. ne mogu vam iskazati. tako åovek ni sluškiwi ne govori. replike o jeziku su u obliku pitawa posle kojeg sledi odgovor. Koliko sam puta ja šmermovala. Sterijine replike o jeziku u poodmakloj radwi komada nemaju tendenciju da se jeziåki neporazum produÿava daqim komplikovawem. Šta je to ãiriš? Sreta. Pokondirena tikva. kako ti reåi idu. radije daje prednost drugoj vrsti replika. II. Ti svašta naopako tolkuješ. Laÿa i paralaÿa. jer afirmacijom. 236. Trifiã. negacijom ili stavovima koje zastupaju one su elementi wene progresije. Jawa. Kao deo dijaloga koji obiåno åini par replika u obliku pitawa i objašwewa. Zla ÿena. u nastavku dijaloga. Šta je to poezija? Ruÿiåiã. Marko. Tada Sterija ne poÿuruje dogaðawa i više mu je stalo da istakne jeziåko nerazumevawe svojih likova ili da na tome zasniva komiku: Jelica. model tipa 'replika pitawe o jeziku — replika odgovor' moÿe se razraðivati. […] Metni tutkala i smole u lonac. Izeo se. II. Marko. . na poåetku komada.

78
Jawa. Srpsko hidrokefalos! Ne znaiš gramatiki? Kako ãi lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?100

Gramatika kao motiv u replikama o jeziku javqa se preteÿno kod likova koji se ne drÿe striktno gramatiåkih pravila i ne mare za jeziåku åistotu. Osim kir Jawe, to su Aleksa101 i Ruÿiåiã,102 dok je Doktor filozofije sluåaj za sebe.103 Izdvojene, replike o jeziku u Sterijinim komedijama javqaju se kada lik, kome su upuãene, ne obraãa paÿwu na wih, dok su grupisane u seriji kada jezik postaje dominantna tema dijaloga. Izraÿavaju nerazumevawe odreðenog pojma ili sintagme, za šta je potrebna dodatna informacija ili informacija uopšte, pri åemu se stvaraju nesporazumi, uglavnom komiåne prirode. Na poåetku komada takvi nesporazumi se mogu produbqivati i dograðivati (kao npr. u Sudbini jednog razuma), dok ih ima mawe kada se komedija bliÿi kraju, zbog sposobnost ovih replika da usporavaju dramsku radwu. Pomiwemo i da su u više Sterijinih komedija literarna i jeziåka rasprava teme koje su izborile primat u domianciji nad drugim vaÿnim temama, na åemu se ovde neãemo zadrÿavati. Iz prethodnog izuåavawa funkcija replika, osnovnih åinilaca dijaloga, konstatovali smo neke naåine wihovog vezivawa u dijaloškom korpusu. Dijalog se formira vezivawem odvojenih replika ili serije replika, pitawima i odgovorima, konstatacijama, seãawem, jednostavnim grupisawem informacija, dopuwavawem, nastavqawem ili prekidom diskursa prethodnika. U dijalogu se izdvaja, razvija i troši dominantna tema, osvaja se sledeãa sve do posledwe replike. Govor u dijalogu je uvek govor upuãen nekome, to je oblik delovawa govornika sadrÿajem govora, znaåewem, kao i tonom koji bliÿe odreðuje znaåewe tog govora. Neretko u Sterijinim komedijama nailazimo na reintepretirawe replika govornika izreåenih u okviru istog dijaloga104 ili izreåenih ranije, sa kojima smo upoznati,105 ali ima i prenetog dijaloga o kojem nije bilo informacija.106 Primeãujemo da se prelazak sa replika jedne funkcije na replike u kojima preovladavaju druge funkcije vrši spontano, naroåito kada postoji povezanost razliåitih vrsta replika leksiåkim putem (kada replike sadrÿe isti znaåajan leksiåki elemenat). Isti efekat ostvaruje se nadovezivawem na veã zapoåetu repliku ili smenom replike pitawa i replike odgovora. Dramsku situaciju Sterija najåešãe zasniva kon100 101 102

Tvrdica, I, 1, 84—85. Laÿa i paralaÿa, I, 1, 18. „Duše gluhi i wemi, o gramatiåeskom jazice glagoqu ti." Pokondirena tikva, II,

10, 196. „Doktor. Na šta je moj jezik oskudan? Šaqivac. Na pravilima, a bogat je na pogreškama." Sudbina jednog razuma, II, 7, 500. 104 Zla ÿena, I, 4, 236; Tvrdica, I, 1, 84. 105 Ÿenidba i udadba, III, 2, 318. 106 Kum i wegova rasprava sa ÿenom, X andrqiv muÿ , I, 11, 406, 409 i 410.
103

79 taktnim replikama, da bi u prvi plan izbile funkcije referencijalne prirode, a potom i druge. Na primer, u prvoj sceni Laÿe i paralaÿe Sterija kontaktne replike vezuje sa serijom referencijalnih replika, vraãa se na kontaktne u ciqu odrÿavawa kontakta, zatim ponovo na referencijalne, pa replike jezika. U drugoj sceni, sa sasvim novim likovima, najpre postoje kontaktne, jedna usamqena emocionalna, pa skup referencijalnih, mešavina emotivnih i referencijalnih, zatim referencijalnih i replika o jeziku, da bi se scena završila sa replikom pobude. Treãa scena zapoåiwe bez kontaktnih replika, uprkos dolasku novog lika replike su odmah referencijalne jer se nastavqa tematska situacija dijaloga prethodne slike. Ove replike ubrzo smewuju replike druge prirode. Izbor replika sa preovladavajuãim funkcijama u dijalogu zavisi od namera autora, zavisno od dramskog toka komada i naåina delovawa likova u okviru wega. Ostala zapaÿawa o Sterijinom dijalogu Dijalog u Sterijinim komedijama delom se odlikuje stilskim razlikama dijaloških replika namewenim razliåitim junacima. Dijalogom odabira najpotrebnije, ali to nikad nije škrt dijalog, niti wegovi likovi gube zbog poštovawa zakona jeziåke ekonomije. Zagledan u biãe svojih likova, Sterija u dijalogu pokazuje prefiweno oseãawe za karakterizaciju lika i za individualizaciju wegovog govora. Osim bogatih naslaga jeziåkih varijanata u jeziku vaÿnijih likova, postoje razliåiti stilski nivoi, kao što je uglaðen konverzacijski govor (Jelica, Aleksa), 'drveni' jezik (Advokat), zanesen parolaški propagandni stil (Zeleniãka i Lepršiã) itd. Ponekad upravo mešavina stilskih razina dijaloškog teksta izaziva komiåke nesporazume (Aleksa — Marko; Ruÿiåiã — Evica, Jovan). Koliåina teksta u okviru jedne dijaloške replike, bez obzira na vaÿnost wenog sadrÿaja, jeste dokaz ko u dijalogu, u odreðenom trenutku, vodi glavnu reå. Prema volumenu u dijalogu se izdvajaju replike u obliku tirade. To je duÿi diskurs lika koji se briÿqivo i zaokruÿeno bavi samo jednom temom, provociranom dijalogom u okviru kojeg se nalazi. U Sterijinim komedijama najåešãe su smeštene u veã uravnoteÿeni volumen dijaloških replika. Istiåemo wihovu lociranost da bismo napravili razliku izmeðu duÿih replika i tirada, razlika koja u teorijskim radovima nije sasvim evidentna (mada postoji pokušaj odreðivawa tirade prema broju reåenica). Razmatrawe tirada nameãe razlikovawe kontemplativne tirade i tirade sa priåom. I jednih i drugih nema mnogo u Sterijinim komedijama. Postoje tri kontemplativne tirade: Mitrova o modi,107 Stevanova o karakteru zlih ÿena, prekinuta pitawem koje pomaÿe razvoj teme108 i tirada babe Stanije o promenama u
107 108

Pokondirena tikva, III, 10, 220. Zla ÿena, II, 3, 249.

80 društvu,109 dok nešto više ima nekontemplativnog diskursa u tiradama koji svrstavamo u tirade priåe: dve Mitine — o Aleksinom imenu i dobijawu titule barona,110 Vasilijev san o poqupcima,111 Mišiãeva o bogatašu koji gubi na kartama,112 kir Jawino svoðewe raåuna sa Petrom113 i Jakovqeva priåa kako je on postao magarac.114 Osim što u dijaloškoj konverzaciji Sterija ponekad umeãe tekst u stihovima namewen vokalnom izvoðewu,115 u wegovom dijalogu postoji i pevawe izvesnih replika u stihu116 (oslonac na postojeãu praksu u izvoðewima stranih komada u prevodu ili originalu), kao i mešavina stiha i proze u jednom istom dijalogu.117 Pored apartea kao specifiåne vrste dramskog teksta, u Sterijinim komedijama postoji i dijalog koji se izvodi na naåin apartea i odvija se paralelno sa 'åujnim' dijalogom. Dok je u istoj prostoriji treãi lik ili više drugih likova, vodi se aparte dijalog udvoje:
Quba (lagano). Danas ãu vam napisati jedno qubavno pismo. Milan (opet tako). Ja ãu ga na mom srcu drÿati. […] Milan (jasno). Dakle nauåili ste dosta.118 Aleksa (Miti lagano): Sad smo obrali bostan! Mita (isto tako). Kad si magarac bio…119

U Sterijinoj komediografiji nalazimo jedan primer veslaåki iniciranog dijaloga u Ÿenidbi i udadbi.120 Iz jedne konverzacione situacije likovi prelaze u drugu uz pomoã 'govorne' rekvizite — razgovornih karata koje sadrÿe unapred data pitawa i odgovore. Kako radi komiånosti i komentara na temu mladiã i devojka pitawa koja izvlaåi jedan uåesnik dijaloga i nasumice izvuåeni odgovori, proåitani od strane drugog uåesnika ove dijaloške igre, ne predstavqaju govor samih likova, ovako iniciran naåin voðewa dijaloga zasluÿuje da bude barem delimiåno citiran jer je jedinstven u juÿnoslovenskoj dramaturškoj praksi:
Devojka […] (Izvuåe) Šta sad mislite? Mladoÿewa. Moja je najveãa briga, kako ãu vas varati. Devojka. Eto vidite, takvi ste vi muški.
109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120

Beograd nekad i sad, I, 11, 39—40. Laÿa i paralaÿa, II, 53—54 i 54—55. Pokondirena tikva, II, 1, 179. Tvrdica, II, 2, 113. Tvrdica, III, 3, 133. Volšebni magarac, 3, 379—380. Zla ÿena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 4. Pokondirena tikva, II, 3, 5, 6, 7, 8; III, 8, 10, Zla ÿena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 2, 46—47. Laÿa i paralaÿa, II, 7, 71. Ÿenidba i udadba, II, 2, 299—301.

81
Mladoÿewa. Gospodiåna, to su samo karte. Devojka. I karte pogaðaju.121

Još dve neobiåne pojave u Sterijinom dijalogu: upotreba kwiÿevnih zagrada i obraãawe publici. U jednoj sceni nalazimo tekst u zagradama sluÿbi dopune reåenice kako bi autor istakao glosu ili pruÿio dodatno objašwewe:
Doktor. Francuski jezik graniåi se na one ÿiteqe, koji portugalski (kãi latinskog jezika s mnogim arapskim reåma pomešana) govore.122 Doktor. Poznato vam je da je u Carigradu sve u najveãem neporetku, koji (naporedak) prestolni gradovi zahtevaju.123

Izuzetno, samo jednom, Sterijin lik kratkotrajno napušta dijalog da bi se obratio publici:
Sofija (publikumu). E molim vas, sad kako ÿena da se ne raduje kod takvog muÿa. Dobrim ne moÿeš, zlo ne pomaÿe, — zlu ÿenu mogli su i doterati u åuvstvo.124

Ovakvo Sofijino obraãawe publici podrazumeva ne samo privremeno napuštawe dramskog dijaloga veã i prekid scenske iluzije radi jedne druge scenske iluzije. Wime se lik poziva na raniju Sterijinu komediju, na Zlu ÿenu. Mada je to, kao i svaki drugi postupak obraãawa publici iskoraåewe iz lika, koliko i iz dijaloga, ovakav dramaturški postupak je više iskaz samog autora nego wegovog lika. U svim Sterijinim komedijama dijalog zapoåiwe razmenom iskaza samo dva lika, osim u jednoåinki Volšebni magarac (razmewuje se replika utroje) i u komediji Rodoqupci koja poåiwe uåešãem åetiri lika i više statista koji ih podrÿavaju izgovarawem parola. Potom u toku ekspozicije komada dva lika u dijalogu prepuštaju dijalog drugom paru likova u Laÿi i paralaÿi i Ÿenidbi i udadbi, jedan uåesnik ustupa svoje mesto novom liku u Pokondirenoj tikvi, Zloj ÿeni i X andrqivom muÿu ili se iskazima dva lika pridruÿuju iskazi treãeg, kao u Tvrdici, Sudbini jednog razuma, dok u Simpatiji i antipatiji i Beogradu nekad i sad novi par likova širi zapoåeti dijalog na åetiri uåesnika, dok se u Rodoqupcima poåetni dijalog sa više govornika umnoÿava sa još dva nova lika. Kada je akcija u komediji uzela zamaha, dijalog se odvija bez uoåqivije pravilnosti u broju govornika. Dijalog u novim åinovima, takoðe, ima tendenciju da zapoåne sa mawim brojem uåesnika, dok ukquåivawe novih najåešãe odgovara prelomnim mestima u komediji, kao što su zaplet, peripetija ili razrešewe. Kako se bliÿi kraj komada, Sterija širi dijalog na veãi broj likova, sve do posledwe scene. Tako su svi
121 122 123 124

Ÿenidba i udadba, II, 2, 300—301. Sudbina jednog razuma, I, 9, 483. Sudbina jednog razuma, I, 9, 485. andrqiv muÿ , III, 11, 449. X

82 likovi aktivni govornici u posledwim scenama Laÿe i paralaÿe (na kraju treãe scene vodi se razgovor samo izmeðu dva lika, u sledeãoj izmeðu tri, zatim åetiri, pa pet, dok u posledwoj uåestvuje svih šest likova), Zle ÿene (treãa slika treãeg åina jeste dijalog izmeðu åetiri, åetvrta pet, posledwa svih šest uåestvujuãih likova) i Sudbine jednog razuma (u pretposledwoj sceni tri, a u posledwoj sva åetiri lika). Isti postupak progresije uåesnika u dijalogu postoji i kada Sterija na kraju komada izostavqa jedan lik sa kompletne liste likova, kao u Tvrdici (peta slika ima tri, zatim åetiri, a u posledwoj pet likova u dijalogu), u Pokondirenoj tikvi (u osmoj tri, devetoj pet, u posledwoj sedam uåesnika) ili X andrqivom muÿu (na kraju komada u razmeni replika uåestvuje sedam od osam likova), dok u Rodoqupcima osam delujuãih likova vode dijalog u završnoj sceni. Ovim radom se ne iscrpquju razmatrawa o Sterijinom komiåkom dijalogu, jer se o wemu moÿe napisati åitava kwiga. Ovde smo samo pokušali da ukaÿemo na wegovu vaÿnost jednim drugaåijim pristupom i da navedemo interesantne pojave koje se tiåu Sterijinog naåina ispisivawa dijaloga, najvaÿnije vrste teksta u svakom dramskom delu.
Sava Anðelkoviã LE DIALOGUE DES COMÉDIES DE JOVAN STERIJA POPOVIÃ Résumé Pour étudier le dialogue (l'échange d'énoncés entre deux ou plusieurs locuteurs), nous reprenons la terminologie des fonctions de la communication verbale définies par Roman Jakobson. Sterija démarre d'ordinaire la situation dramatique par des répliques de contact pour mettre ensuite au premier plan les répliques référentielles, auxquelles viennent se mêler des répliques d'autre nature. Les répliques exhortatives sont nombreuses dans toutes les comédies. Les répliques émotives sont surtout abondantes lorsque Sterija débute comme auteur comique, parce qu'il vient de quitter le genre de la littérature sentimentale, avec laquelle il entend régler ses comptes. Le choix pour un dialogue de répliques majoritairement à telle ou telle fonction dépend des intentions de l'auteur quant au cours dramatique de la pièce et au type d'action des personnages à tel ou tel moment. Le dialogue se constitue en reliant des répliques isolées ou en séries, des questions et des réponses, des constatations et des réminiscences, de simples regroupements d'informations ou des ajouts au discours d'un autre personnage, la poursuite ou l'interruption du discours qui précède. Sterija montre dans le dialogue tout son sens de la caractérisation des personnages, auxquels il attribue des parlers très individualisés. On trouve dans les comédies de Sterija quelques „dialogues en aparté", qui se déroulent parallèlement au dialogue „audible" (Belgrade autrefois et maintenant, A menteur, menteur et demi). Il existe un exemple, unique dans le théâtre serbe, de dialogue instauré artificiellement à l'aide de „cartes parlantes" (Mariage et vie maritale), l'introduction de gloses, de commentaires entre parenthèses, qui semblent s'adresser à un lecteur plus qu'à un spectateur (Destin d'une raison). Enfin, dans un cas unique, l'un des personnages de Sterija, l'épouse du Mari acariâtre, abandonne un bref instant le dialogue avec ses partenaires pour s'adresser au public et se référer à une autre comédie de Sterija, La femme méchante.

UDC 821.133.1.09 Hugo V.: 050.488(497.11) SRPSKI KNJIŸEVNI GLASNIK

VIKTOR IGO U SRPSKOM KW IŸEVNOM GLASNIKU Vesna Simoviã

SAŸETAK: U radu se sagledava prisustvo Viktora Igoa u Srpskom kwiÿevnom glasniku (prva serija 1901—1914, Nova serija 1920—1941) kroz prevode Igoove poezije, prikaze wegovih drama objavqivanih u Glasnikovoj rubrici Pozorišni pregled, kao i tekstove koji su govorili o Igoovom ÿivotu i wegovoj delatnosti. KQUÅNE REÅI: Viktor Igo, Srpski kwiÿevni glasnik, recepcija, prevodna kwiÿevnost, pozorišni prikaz.

Viktor Igo, uz Lamartina, Voltera i wegovog starijeg savremenika Lesaza, spada u francuske pisce koji su poåetkom XIX veka meðu prvima bili prevoðeni kod nas. On je ujedno i pisac o kome vrlo åesto piše srpska štampa XIX i prve polovine XX veka.1 Wegovo ime ušlo je u našu kwiÿevnost još 1838. godine, najpre u kratkoj belešci u vojvoðanskoj Srbskoj novini, a iste godine i prevodom wegove pripovetke Klod Ge (Claude Gueux, 1834), objavqenog samo nekoliko godina po originalu u Serbskom narodnom listu. Za ovim prvim prevodom proznog dela slede prevodi Igoovih komada Anðelo, tiranin iz Padue (Angelo, 1835) i Ernani (Hernani, 1830) oba iz pera Jovana Sterije Popoviãa. I jedna i druga drama prikazane su kod nas 1842. godine.2 Za razliku od Igoovoih proznih i dramskih dela, wegova poezija prevoðena je sporadiåno. Razlog tome je verovatno teškoãa da se Igoovi melodiåni stihovi prenesu na odgovarajuãi naåin u vezanom stihu na srpski jezik. Paulina Lebl-Albala u svom radu o prisustvu Igoa kod nas, objavqenom u Srpskom kwiÿevnom glasniku 1912. godine,3 navodi kao prvi iz wegove poezije prevod pesme Grob i ruÿa iz zbirke Unutrašwi glasovi (Les voix interieures, 1837). Nepoznati prevodilac objavquje
1 U radu je obuhvaãen period do 1941. godine kad Srpski kwiÿevni glasnik prestaje da izlazi. 2 O recepciji Igoa kod nas v. Jelena Daniã-Stanojåiã, Viktor Igo u našim novinama i åasopisima (18 —1918 8 3 ) , Anali Filološkog fakulteta u Beogradu, 1961, 151—189. 3 SKG, 1912, XXIX, 7, 11, Paulina Lebl-Albala, Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti, 527—537, 842—857.

84 ga gotovo 10 godina posle prevoda pripovetke Klod Ge, 1847. godine, u istom listu. Povodom ove Igoove pesme pisao je prethodno i Glasnik 1903. godine. On donosi prevod Aleksandra Andriãa navodeãi kao kuriozitet da je objavqen u Peštansko-budimskom Skoroteåi još 1844. godine i uz wega daje i original pesme.4 Igo je u našoj kwiÿevnosti i periodici najprisutniji sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka. Tada se prevode wegovi romani sa moralistiåkom tendencijom, oni „koji mogu da zabave, ali i da pouåe". Tako je još 1862. godine, kad su objavqeni Jadnici (Les Miserables) u Francuskoj, kod nas preveden poåetak ovog romana. Tek ãe ga, meðutim, Mita Rakiã prevoditi i štampati od 1872. do 1886. godine. U ovom periodu prevodi se veliki broj Igoovih romana — Rabotnici na moru, 1866. godine (Les Travailleurs de la Mer, 1866), Siromah Klavdije, 1869. godine, Na belom hlebu, 1886. godine (Le Dernier jour d'un condamne, 1829). Prevod romana Devedeset treãa (Quatrevingt-treize, 1874) zapoået je iste godine kad je roman objavqen u Francuskoj, 1874, a drugi deo preveden je i objavqen 1885. godine. Zanimqivo da ãe Bogorodiåina crkva (Notre-Dame de Paris, 1831), na koju je skrenuo paÿwu Jovan Subotiã u Serbskom narodnom listu još 1838. godine, biti prevedena tek 1898. godine jer se smatralo da ne moÿe zainteresovati širu publiku.5 Ovo je period i Igoovog intenzivnog prisustva u našim listovima koji, po uåestalosti i broju napisa moglo bi se reãi, pomno prate pre svega wegovu politiåku i društvenu aktivnost. U ålancima tog doba prikazuje se najåešãe ovaj aspekat Igoovog rada — wegova istupawa, govori i apeli, pisma i ålanci koji ga predstavqaju kao pesnika slobode, borca protiv nepravde, zaštitnika slabih. Mawe ima ima ålanaka koji govore o wegovom stvaralaštvu. Devedesetih godina XIX veka, meðutim, sve je više ålanaka u kojima se govori o specifiånostima samog Igoovog dela, sa mawe ustaqenih fraza i izraza divqewa ovom pesniku i wegovom åovekoqubqu.6 U vreme pokretawa Srpskog kwiÿevnog glasnika, 1901. godine, Igo je, dakle, i te kako poznat i åitan kod nas. Evropski orijentisan, široko kwiÿevno-kulturno i prosvetiteqski koncipiran, Srpski kwiÿevni glasnik prevodi i piše o najpoznatijim evropskim piscima. Uz to, wegova stalna rubrika Beleške puna je kratkih vesti o novim izdawima dela ili objavqenim studijama o piscima, ne samo kod nas veã i u inostranstvu. Beleške su obaveštavale i o raznim kwiÿevno-kulturnim manifestacijama i jubilejima, kako kod nas tako i u širim, evropskim okvirima. U Srpskom kwiÿevnom glasniku Igo je prisutan od samog poåetka izlaÿewa åasopisa i wegovo prisustvo prati se kroz više Glasnikovih rubrika, od prevedenih pesama štampanih na ustaqenom mestu za priloge iz stranih kwiÿevnosti, do najrazliåitijih dogaðaja vezanih za Igoovo ime i delo — godišwi4 5 6

SKG, 1903, VIII, 6, 476—477. J. Daniã-Stanojåiã, nav. d. J. Daniã-Stanojåiã, nav. d., P. Lebl-Albala, nav. d.

85 ca, objavqivawa wegovih kwiga ili studija o wemu, koji su se pojavqivali u Beleškama i bili prvenstveno informativnog i prigodnog karaktera. Prvi put se Igo pomiwe 1901. godine povodom kwige pisama svojoj verenici za koju Glasnik prenosi da je izazvala mnogo paÿwe u francuskoj štampi i da je „kao dokument intimnog ÿivota ovog velikog pesnika" vrlo zanimqiva.7 Naredne godine, povodom stogodišwice Igoovog roðewa, uredništvo javqa da su na proslavu pozvani Hauptman, Gorki i Kipling kao predstavnici nemaåke, ruske i engleske kwiÿevnosti.8 Nekoliko brojeva kasnije, istim povodom, podseãa se na opreåna mišqewa koja su vladala o ovom pesniku i koja ãe, uostalom, biti primetna i u ostalim napisima o Igou objavqivanim u Glasniku — dok je za jedne Igo bio „polubog, patrijarh francuske kwiÿevnosti", drugi su u wemu videli „veštog ÿonglera sa reåima", koji „razvija opšta mesta", „bez ideja". Igo je predstavqen u ovoj belešci, kao mnogo puta do tada u našoj štampi, prvenstveno kao pesnik slobode, socijalne pravde i demokratije koji se bori za ugwetene narode. Podseãa se da mu Srbi duguju posebnu zahvalnost za wegov plemenit apel 1876. godine za prava „junaåke male nacije".9 Misli se, pri tome, na tekst Za Srbiju koji je Igo objavio u listu Rappel u vreme srpsko-turskog sukoba 1876—1878. godine. Ovaj apel, u kome Igo ustaje protiv stradawa hrišãanskog stanovništva i ravnodušnosti koju prema tome pokazuju evropske vlade, postaãe, naÿalost, aktuelan ponovo u vreme novih borbi i stradawa na Balkanu, pa ãe ga Glasnik objaviti 1912. godine. Srpski kwiÿevni glasnik beleÿi i najnovija izdawa Igoovih dela u Francuskoj. Tako saznajemo da je izašla Posledwa rukovet (Dernière gerbe), pesme iz zaostavštine Viktora Igoa,10 a da u Lionu izdavaå Bernoux Cumin e Masson sprema novo, raskošno izdawe dela ovog pisca u pedeset tri sveske.11 Od studija posveãenih Igou pesniku Glasnik piše o jednoj „vrlo kwiÿevnoj i zanimqivoj studiji" mladog Fernana Grega, „jednog od najboqih i najpoznatijih pesnika francuskih" (åije ãe dve pesme biti prevedene u Srpskom kwiÿevnom glasniku nekoliko godina kasnije). U woj Greg ustaje u odbranu velikog pesnika od svih onih koji su mu odricali znaåaj i kao pesniku i kao filozofu.12 Igo je, dakle, u Glasniku bio åesto prisutan kroz kratke informativne tekstove pre nego što je 1903. godine objavqen prevod pesme Natpis (devet stotina godina pre Hrista), iz wegove epopeje Legenda vekova (Inscription, 1870, in La Legende des siecles, 1859, 1877, 1883).13 Ovo je ujedno prvi i jedan od reðih prepeva sa francuskog u Glasniku do 1914. godine. Natpis sastavqen u obliku epitafa prepevao je Sima
7 8 9 10 11 12 13

SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG,

1901, 1902, 1902, 1902, 1902, 1904, 1903,

II, 3, 240. V, 2, 159. V, 4, S., 315—316. VI, 2, 794. VII, 2, 157. XIII, 8, 633. VIII, 8, 594—595, preveo Sima Panduroviã.

Ruj Blas 1875. koji je i sƒm prevodio Igoovu poeziju. zidat'. pomog'o. dado'. v. one više neãe biti prikazivane za dugi niz godina. 4. 301. tako da izgledaju naivni i primitivni". posebno Ruj Blas.14 Polazeãi od ove drame. Ne samo da su u ovom komadu likovi graðeni na takvim suprotnostima veã su i scene zasnovane na kontrastima koji su prema Rakiãu „åesto nategnuti i preterani. Marija Delorm 1881. gde ih u originalu nema. koga naziva velikim i neporoånim pesnikom. Ibid. karakteristiåna je i inaåe slaba kompozicija. bile su preteÿno prigodnog karaktera. godine i studije Bogdana Popoviãa posveãene Erediji. 1904. prazna i neukusna kao retko koje delo Higovo. Beograd 1992. kao i mnoštvo melodramskih elemenata. Glasnikova kritika nije prezala pred veliåinom i reputacijom pisaca koje je predstavqala åitaocima. godine (Marija Tjudor) i za vreme izlaÿewa Glasnika imale su svoju publiku. Beleške u kojima se pisalo o Igou prvih godina izlaÿewa åasopisa. neuverqiva intriga. ukoliko je smatrala da wihovo delo svojim osobinama ne zasluÿuje paÿwu koja mu se poklawala. sve do 1911. Petar Volk. Anðelo nije izvoðen u Beogradu. Nijedan tekst nije se odnosio na samo Igoovo delo. odnosno da fiziåke rugobe kriju moralnu veliåinu. za romantiåarsko pozorište.15 Prepriåavajuãi posledwe scene komada. 1935. saåuvan je zahvaqujuãi i silaznoj intonaciji na kraju stihova koji su gotovo u celoj pesmi i sintaksiåko-semantiåke celine. Marija Tjudor 1869.. Igoove drame igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu još od 1869. Kraq se zabavqa 1904. 1832) koja je bila igrana 1904. predstavqa kao izveštaåenu i naivnu. kao i ujednaåen ritam originala. Rakiã smatra da se svi Igoovi komadi mogu svesti na åiwenicu da se oni najneugledniji po poloÿaju odlikuju najplemenitijim oseãawima. 295. 1895. 1882. Naime. 14 15 . iako mnogobrojne.86 Panduroviã. površno ocrtane liånosti. vidi „nenadmašne stihove" Igoa.. meðutim. Da bi oåuvao neophodan broj slogova. Pozorišni ÿivot u Srbiji 18 1944 / 5 3 . 1902. zadrÿavajuãi dvanaesterac i parnu rimu originala. prodav'o. kome i Igoovo pripada. Tek ãe ovde biti nešto više reåi o Igou pesniku. nategnuta i neprirodna drama. Posle ovih prvih napisa o Igou nastala je veãa pauza. 1908. 1930. 1894. SKG. 294—301. bez obzira na uspelost pesnika. objavqenom iste godine u Glasnikovoj rubrici Pozorišni pregled. godine u Narodnom pozorištu. doduše u kontekstu razmatrawa Eredijinog stvaralaštva. Uvek briÿna da iz stranih kwiÿevnosti izabere i predstavi ono što bi svojim kvalitetima trebalo da posluÿi kao uzor za vaspitawe i uzdizawe ukusa.17 U Glasniku. Ovaj ravnomerni ritam — jedan stih jedna reåenica — prekidaju samo dva opkoraåewa. Meðutim. Institut FDU. Epski uzvišen ton. Panduroviã je pravio ustupke — rek'o. 16 Ibid. Na oštre ocene nailazimo tako povodom drame Viktora Igoa Kraq se zabavqa (Le Roi s'amuse. 17 Lukrecija Borxija igrana 1872. Rakiã zakquåuje: „Tako se melodramatiåno završava ova izveštaåena. Milan Rakiã je u svom prikazu."16 Kao jedini kvalitet u woj Rakiã. Ernani 1880. XI.

150—153. kojim je zapoåeo Srpski kwiÿevni glasnik. Henri Trouchon: Romantizme et préromantisme. Paulina Lebl-Albala prati kako su primana i prihvatana Igoova dela kod nas i kako je raslo oduševqewe ovim pesnikom. Posledwi tekst Viktora Igoa u staroj seriji Glasnika jeste veã pomiwani. a onda se smawuje. ne samo kroz poeziju i prozu veã i kroz dramsku kwiÿevnost. 527—537.21 Preveo ga je Milan Lukoviã. 18 19 . 842—857.18 Za Popoviãevim tekstom. koja je åitana na Beogradskom univerzitetu 1911. Za Balkansko slovenstvo. godine. o Igou kao reformatoru koji je u francusku liriku uneo ÿivopisnost. D. sledi veãa studija Pauline Lebl-Albala. åuveni pamflet iz 1876. istorijske i filozofske spise. koji je preobrazio pesniåki oblik obogativši reånik i usavršivši tehniku stiha. poratnoj seriji Srpskog kwiÿevnog glasnika. ibid. XXIX. istoriju. a objavqena naredne godine u Srpskom kwiÿevnom glasniku. 21 SKG. 1. 635. SKG. Milaåiã. egzotiånost. politiåko-socijalne ålanke i govore. 2.22 SKG. iznosi veã poznato i rasprostraweno mišqewe. Sasvim u vaspitno-obrazovnom duhu åasopisa utemeqenom deset godina ranije u programskom ålanku Bogdana Popoviãa. Glasnik gotovo cele godine prati obeleÿavawe ovog jubileja u Francuskoj. 22 SKG. izostavqaju iz prevoda teÿe delove. André Monglond: Le préromantisme français. 711—714. XXVI. 22—32. 1911. posrbquju imena liånosti ili upotrebqavaju trivijalne izraze. Za Srbiju. 20 Ibid. na francuskom i u prevodu. XXXI. Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti. jednu strofu iz pesme Viteške igre Kraqa Jovana u stihovima od tri sloga. koja je nastavila da izlazi 1920. Beleÿe se kwige objavqene u Francuskoj koje se bave romantizmom. kao i dve strofe Zlih duha u kojima broj slogova u stihu raste od dva do deset.. 11. 2. brat rano preminulog pesnika Stevana Lukoviãa. U novoj. objavqen pred poåetak balkanskih ratova.19 Iscrpno. doåaravajuãi pribliÿavawe i odlazak duhova i ilustrujuãi time Igoovo majstorstvo. 1912. 1930. 1912. 531. a i sƒm uåestvuje objavqujuãi niz tekstova posveãenih ovom kwiÿevnom pokretu. na primeru Igoovih dela na srpskom jeziku. loše obiåaje naših prevodilaca da mewaju originalne tekstove. 7.87 Bogdan Popoviã ponavqa stav da je osnova Eredijinog pesništva u poeziji i Igoovoj Lekonta de Lila. Hoze Marija de Eredija. prvenstveno zbog socijalne tendencije wegovih tekstova. Paulina Lebl-Albala naglašava da je svaki dobar i lep prevod „datum u srpskoj prevodnoj kwiÿevnosti"20 i dobitak za srpsku kwiÿevnost.. na Igoovo ime nailazi se tek u godini proslave stogodišwice romantiåarskog pokreta. Istovremeno ona prati i vaqanost prevoda navodeãi i komentarišuãi. Z. 116—131. Takoðe. godine u korist Srbije i balkanskog slovenstva. koji se dotakao jednog vida Igoovog stvaralaštva. koji je takoðe bio Glasnikov saradnik. 1930. kroz sve kwiÿevne rodove i vrste u kojima se Igo ogledao. XXIX. 8. Upravo povodom razliåitih vrsta stihova i izraÿajnih moguãnosti koje oni pruÿaju Bogdan Popoviã navodi. 9. koje nalazimo i kod Lansona.

francuski romantizam imao je mnoge oznake nemaåkog uticaja. kao vrstu intuicije jedne pesniåke generacije koja je kråila nove puteve. buntovan romantiSKG. 12—23. XXIX. nastavqa Manojloviã. U jednoj od prvih beleški te godine25 podseãa se na burne reakcije izazvane izvoðewem Igoovog Ernanija. 625. 21.88 prati se pisawe francuske štampe o ovom dogaðaju. da grmi veliåanstveno i zanosno. 28 SKG. 26 SKG.. vidi ovaj komad.24 Glasnik u neku ruku kroz svoje tekstove i beleške daje istorijat ovog kwiÿevnog pokreta. verbalistu neiscrpne mašte i virtuoznog stihotvorca koji je „umeo da barata. Duh i sudbina romantizma. 1833). 8. Todor Manojloviã. M. XXX. Neobjavqena Lamartinova pesma. XXX. Na našoj pozornici ovaj jubilej obeleÿen je izvoðewem Igoove Lukrecije Borxije28 (Lucrece Borgia. postalo je vremenom šablon i melodramski naivno. 1930. XXIX.30 U woj Manojloviã prati ovu kwiÿevnu pojavu od pojave termina romantique preko wenih glavnih odlika po kojima se razlikuje od klasiåarske umetnosti. a posebno u Nemaåkoj i Francuskoj.29 Ono što je. 27 Ibid. XXIX. 2. koji je oznaåio pobedu romantizma.. Kod wega su suština i duh zaostajali na uštrb efekta i deklamacije.27 a drugom se uzdiÿe sama ideologija romantizma — sloboda oseãawa i mašte. 21. Rusiji. 32 Ibid. a Igo „kao neki kraq ili papa francuskog romantizma"31 samo je popularisao romantiåarsku ideologiju. vidi u proslavi romantizma dve manifestacije — jedna je vezana za stogodišwicu Igoovog Ernanija. prati etape razvoja ovog pravca u Engleskoj. uz sve wegove scenske nedostatke.. 1930. iskrenost i autentiånost. dr Ranko Markoviã u svojoj belešci u Glasniku priznaje da je ovaj komad „dokumenat vrlina i u isto vreme nedostataka pozorišnog romantizma u Francuskoj". deklamatora. 1930. 1. 23 24 . bilo smelost u dramskoj konstrukciji. 3. Manojloviã vidi Igoa više kao doktrinara. 29 Ibid. Meðu ogledima koji su se u Glasniku te jubilarne godine šire bavili romantizmom nalazi se i studija Todora Manojloviãa Duh i sudbina romantizma. koji je bio „najveãi datum u istoriji francuskog romantizma". pa ga utoliko smatra vrednim da obeleÿi ovakav jubilej.23 a wegovi saradnici u svojim tekstovima sagledavaju romantizam iz razliåitih uglova. neposrednost izraza. 637—638. On izdvaja najvaÿnije prethodnike i nove impulse koje su oni dali romantizmu. ne razvijajuãi je niti je produbqujuãi. dr R. da galami. zadrÿavajuãi kritiåku distancu. 1930. potpisan kao „Povremeni". SKG. 12—23. kao pravi veliki pesnik". 638. XXXI. Markoviã. U svom ålanku Kroz kwige i dogaðaje26 autor. 8. Ðoriã. 1. XXX.. „Bolesno" u literaturi. 30 SKG. 1930. primeãuje on. duboko tragiåno. 1930. Prema Manojloviãu. meðutim.32 Igoov romantizam je.. 25 SKG. 96—105. 230—232. 1930. 5. Miloš N. efektna scena. Naroåito se osvrãe na ulogu koju je Igo imao u romantiåarskom pokretu. 31 Ibid. 387—388. Mnogo blaÿe nego svojevremeno Milan Rakiã. 625—627.

Najveãim brojem pesama (3) u ovom izboru zastupqen je Igo. Dve dvanaesteraåke sekstine sa rimom aabccb.34 Iz Igoove poezije izabrane su dve pesme iz zbirke Jesewe lišãe (Les Feuilles d'automne. Eufrozina. Igoa i Misea. ali je zadrÿan tipografski oblik orginala. Librairie Generale Francaise. Igou drag motiv sumraka i noãi imaju i fantazmagoriåni Zalasci sunca. 1828). Todor Manojloviã je preveo doslovno. Dictionnaire de poetique. Isti. potom i Raspeãe biãe prevedene u Glasniku tek 1939. Viktor Igo. 1831) koja je sledila za virtuoznim Orijentalkama (Les Orientales): Ponekad kad sve spava (1829) i Zalasci sunca (Soleils couchants. Alfred de Mise. I treãa Igoova pesma u ovom izboru Junske noãi (Nuits de juin. posledwe pre izgnanstva. M. ludo i bolesno imaju takav utisak „zbog Igoa". Andre Šenije. Zanimqivo je da ni u ovom izboru. a sa wim i preokret u dotadašwu poeziju. XXX. 2. Ðoriã. 36 Michele Aquien. „Ponekad kad sve spava" zapravo je prvi stih koji je upotrebqen umesto naslova.35 On zadrÿava Igoovu strofu i rime. prepevao je dr Miloš N. LVIII. 18—23. Ponekad kad sve spava. sastavqenim od dva dvanaesteraåka distiha izmeðu kojih su dva šesterca rimovana po šemi aabccb. Srpski kwiÿevni glasnik objavquje prevod još jedne Igoove pesme. preveo T. u kojoj posle dva dvanaesterca dolazi osmerac i sa istom rimom kao u prethodnoj pesmi prevedena je takoðe nerimovanim stihovima. dva katrena sa ukrštenom rimom abab. nerimovanim stihovima. 1939. godine.89 zam inata koji prihvata sve što je u opreci sa klasicizmom. Tuga. åestom kod Igoa. Ovu pesmu karakteristiånog romantiåarskog motiva qubavi i prirode kao wenog svedoka. Strofa (coué). åuvene Tuge Olimpijeve (Tristesse d'Olympio. 1939. ovaj raspored rima sreãe se još kod Malerba i Ronsara. Glasnikovi kritiåari su svoje kwiÿevnoteorijske studije ilustrovali odgovarajuãim prevodima iz stranih kwiÿevnosti. Manojloviã ide åak dotle da smatra da svi koji u romantici vide nešto neozbiqno. prevedena je nerimovanim stihovima. nema Lamartina. gotovo pred sam kraj svog izlaÿewa. pesnika åije su Meditacije (Meditations poetiques. Devet godina kasnije.36 Posle 33 SKG. 34 Lamartinova najåuvenija pesma Jezero. Zalasci sunca. 1930. Olimpijeva melanholija pri pogledu na nekadašwa zajedniåka mesta iskazana je sekstinama. ni tokom te godine. 90—92.33 Sve pesme je nerimovanim stihovima preveo sam Todor Manojloviã. jer ne åuva uspomenu na zaqubqene. Marselina Debord-Valmor i Ÿorÿ Sand. åesta kod Igoa. Kao što je åesto bio sluåaj u åasopisu. kad je uostalom objavqeno najviše prevoda romantiåarskih pesnika u Novoj seriji. 1837) iz zbirke Zraci i senke. pa tako i ovde odmah posle Manojloviãeve studije Glasnik donosi prilog Iz francuske romantiåne lirike u kom su prevodi Šenijea. u ovom sluåaju impassible. Od Igoa odvajaju se Viwi. 1. 1840). 1820) najavile romantizam unevši nov senzibilitet. 35 SKG. 242. Kraj obala. 1837) iz zbirke Zraci i senke (Les Rayons et les Ombres. . Paris 1993. Junske noãi.

na primer. D. 1872) objavqena sada u Francuskoj kao ilustracija povodom preteãih dogaðaja uoåi Drugog svetskog rata. Hajnrih Man izmeðu ostalih pohvala istiåe Igoovo saÿaqewe i pravdu. wegovo saoseãawe sa potlaåenima i nemoãnima — nalazimo i ovde pobrojane sve one Igoove osobine koje su uobiåajeno nailazile na pohvale. LVII. Legenda vekova. sposobnost da potrese. a cela strofa postaje jedna reåenica koja nosi znaåewe. XLVI.. Najzad Aleksej Tolstoj dotiåe Igoov društveno-moralni znaåaj za one koji se bave socijalnim reformama. 253. Z. 1939. U. da on nema oseãaj za tragiåno osim za teatralno tragiåno. senom/koprenom.. povišen ton i uzbuðewe pred prizorom prirode koja ne åuva uspomenu na qubavnike iskazani su uzviånim reåenicama. i anketu koju je povodom pedeset godina od smrti Viktora Igoa organizovao list Le Mois i u kojoj su mnogi poznati svetski kwiÿevnici izneli podeqena mišqewa o ovom piscu. 3. U. Milaåiã prikazuje u åasopisu.37 podseãa se na anegdote prilikom slawa satiriåne zbirke Kazne uperene protiv Napoleona III sa ostrva Xersej. godine. zadivqujuãoj plodnosti. Beleÿi se da je u Francuskoj objavqeno izdawe izabranih odlomaka iz wegovih dela. Moris Bering Igou odao priznawe za vizionarstvo i patos. 1938. 3. Igoov ÿivot i delatnost uopšte zaokupqali su paÿwu Glasnikovog uredništva niz godina. laganog ritma i deskriptivnog treãeg lica dolaze dvanaesteraåki katreni sa ukrštenom rimom. Tako je. gde je Igo bio u izgnanstvu.90 ovog prvog dela. ukratko. vizije/iluzije.. smatra da je Igoova snaga samo verbalna. naprotiv. uz ovu. 636. koji Dušan Z. 1935. I dok su prevodi Igoovih pesama. XXXII. 37 38 39 40 41 SKG. 8. SKG. 1931. SKG. pesniåkih zbirki Posmatrawe i razmišqewe. iako ni wegova misao. Unamuno. . åini/u tmini. Viktor Igo u mišqewu stranih pisaca. stihovi postaju sintaksiåko-semantiåke celine da bi posledwi deo pesme doneo smirewe (uspomene postaju ekvivalent veånosti) koje pokazuje i izbor reåi u rimi — klone/tone. 634—635. SKG. da nije sposoban za mistiåku inspiraciju i da je wegov uticaj bio više širok nego dubok. LIII. Prelazi se na drugo lice i direktno obraãawe prirodi.38 navodi se da je jedna pesma iz wegove zbirke Strašna godina (L'Année terrible. XLIX. ni wegov humanizam i uzvišenost nemaju više vrednost i znaåaj koji su nekada imali. 8. SKG. liånom doÿivqaju stvarnosti. 397. Adrijan Tilger navodi da nijedan italijanski romantiåar nije u Italiji tako omiqen kao Igo.40 Istim povodom Svetislav Petroviã objavio je esej Viktor Igo. osetqivost za aktuelne politiåke i društvene dogaðaje. bliskost sa današwim åovekom po unutrašwem. 1936. M. 5. skoncentrisani praktiåno u jednoj svesci u Novoj seriji Glasnika.41 Uz izuzetne pohvale autoru on istiåe kquåna mesta wegovog rada — stavove Svetislava Petroviãa o raznolikosti Igoovog genija. drama Ruj Blaz i Ernani i romana Bogorodiåina crkva u Parizu i Jadnici.39 Srpski kwiÿevni glasnik preneo je 1935.

153—156. godine Igo je kod nas veã vaÿio za jednog od najveãih evropskih pisaca. Moÿda je to naivno — ali je naivnije ako se antiteze potkrešu kao korov. Ocena koju je u Pokretu 1902. Moÿda je åiwenica da je Igo bio veã toliko „odomaãen" kao jedan od najåitanijih stranih pisaca kod nas dovela do toga da nijedan kritiåki napis u Srpskom kwiÿevnom glasniku ne bude posveãen wegovom delu. . Stanislav Vinaver. savršenstvo forme. Za razliku od Rakiãa koji je svojevremeno u Igoovim dramama video pre svega izveštaåenost i banalnost. na fatalnim ogwevima koji proÿdiru. Igo je i u drugim åasopisima tog 42 SKG. na urnebesu strasti i mrÿwi. Wegova prozna dela gotovo da su sva prevedena. ali je zato wegova veliåina „u sjaju. 1838). na ironiji tragiånih nesporazuma. On u svome prikazu oštro reaguje što je Pozorište neopravdano. Igo je. svoje pozorište gradio na „blesku rascvetalih stihova. Ruj Blaz. preteranost i neuverqivost. 1936. On istiåe Igoovu imaginaciju. „iz straha od poezije" i „romantiånog prenemagawa". svelo Igoa na prozu. Naime. gotovo istovetno.91 Ovu godišwicu smrti Viktora Igoa Narodno pozorište obeleÿilo je prikazivawem wegove drame Ruj Blaz (Ruy Blas.43 Svi kritiåari. 43 Sliåno mišqewe koje ãe se i kasnije sretati u Glasniku kod drugih kritiåara nalazimo još kod Lansona u Istoriji francuske kwiÿevnosti (1894). tako. XLVII. a mišqewe kritike kretalo se od prvobitnih izraza divqewa Igoovom åovekoqubqu. kao Milan Rakiã ili Todor Manojloviã na primer. Stil i stih na beogradskoj pozornici. bogatstvo slika i reånika. ali ne nalazi originalne i duboke ideje u wegovom delu. Povodom we napisaãe Stanislav Vinaver posledwi tekst posveãen Igou u Glasniku. „jedan od najveãih svetskih pesnika. godine izneo Glasnikov buduãi saradnik Uroš Petroviã da Igo po dubini svojih misli. ako bi se Igo. istiåu uvek kao neprevaziðeni kvalitet Igoovo versifikatorsko majstorstvo i verbalnu snagu. i kad ga oštro kritikuju. „on bi ispao vrlo mali åovek… u glavi tog xina nikad se dve zaista duboke i odmerene misli nisu ukrstile". prevedene su po tri Viwijeve i Miseove. u boji i sjaju i blesku. Vinaver ustaje u odbranu Igoovog romantiåarskog zanosa i pijanstva „u reåi i stihu i sliku. u melodiji. u gipkosti. na velikim gromovnim reåima. originalnosti i jaåini oseãawa zaostaje za velikim piscima. kroz Glasnik. plemenitosti i politiåkoj angaÿovanosti do kasnijih razmatrawa kwiÿevne vrednosti wegovih dela. Igo je. ali uvek u kontekstu nekih drugih kwiÿevnika ili kwiÿevnih pojava.42 Do pojave Srpskog kwiÿevnog glasnika 1901. On se åesto spomiwe u åasopisu. zvuku i jeku" i oštro reaguje protiv svoðewa ovog pesnika na racionalno i umereno. na antitezama neboseÿnim. govori Vinaver nadahnuto. cenio kao mislilac. meðutim. a dve Lamartinove pesme. sa pet prevedenih pesama najzastupqeniji francuski romantiåarski pesnik u Glasniku. Poreðewa radi. u savršenstvu i novini forme" moÿe se pratiti. ogwevi utule". Sliåno mišqewe iznosi i Bogdan Popoviã govoreãi o Zmaju u svom tekstu Šta je veliki pesnik. 2. po mašti i moãi izraza izvesno nikad nenadmašen".

tj. Viktor Igo u našim novinama i åasopisima (18 — 8 3 1918 ) . i to tek 1939. ne tekstovi u kojima se on spomiwe) åak trinaest su beleške. Librairie Générale Française. Iako su wegovu poeziju prevodili i u åasopisima objavqivali naši najpoznatiji pesnici (Milan Rakiã. Beograd 1982. ali to nisu uvek wegove najpoznatije i najboqe pesme. sve vreme izlaÿewa Glasnika (prva beleška o Igou je iz 1901. godine. Ima šest prevoda. Gotovo polovina tih beleški (šest) prigodnog je karaktera. o preradi i posrbi Igoovih pesama. godine. Anali Filološkog fakulteta u Beogradu.92 doba vrlo åesto prevoðen. 45 Veãim brojem prevedenih pesama biãe zastupqen samo Bodler. 44 Izbor pesama iz ove Igoove zbirke objavio je još 1891. u Srpskom kwiÿevnom glasniku je prisutan prvenstveno kao pesnik45 (kao tekovina francuske tradicije koja postaje i naša. Paris 1993.44 Suprotno je sa proznim delima kojima je Igo ušao u našu kwiÿevnost 1838. Dictionnaire de poétique. Bibliografija Srpskog kwiÿevnog glasnika. a romani bili ceweni posebno zbog socijalne dimenzije. Histoire de la littérature française. . na primer. godine. Naime. jedna je studija o recepciji wegovih dela kod nas. pedesetogodišwice smrti. Histoire de la littérature française. Qubica Ðorðeviã. Zagreb 1956. i to. a tri pozorišna prikaza. godine. Hachette. ali je reå o vrlo slobodnom prevodu. 151—189. od ukupno dvadeset tri priloga o Igou (brojani su samo prilozi koji se neposredno odnose na Igoa. objavqena povodom znaåajnih datuma: stogodišwice roðewa. Jelena Daniã-Stanojåiã. iako ne u prvom planu. od kojih dva opet povodom godišwica. posledwi prevod iz 1939. Paris 1996. åiji su govori i pamfleti bili navoðeni u našim åasopisima. Lanson. GF-Flammarion. Narodna biblioteka Srbije. 1961. Bibliografija rasprava. 1925. godine. kao i povodom stogodišwice romantizma. prevedeni su i objavqeni (neki i po više puta) gotovo svi Igoovi romani — u Glasniku nema prevoda nijednog wegovog proznog dela. åuvena Olimpijeva tuga objavqena je po prvi put i jedino u Glasniku. Tako. godine). Paris 1952. Sima Panduroviã) do poåetka Drugog svetskog rata štampan je prevod samo jedne Igoove zbirke — Protiv tiranije (Les Chatiments). I—VII. U istom periodu. LITERATURA Michèle Aquien. do 1941. Viktor Igo koji je više od pola veka pre pojave Srpskog kwiÿevnog glasnika bio poznat i priznat kod nas zbog svojih humanistiåkih ideja i društvenog angaÿovawa. Vojislav Iliã. ålanaka i knjiÿevnih radova. Dragiša Stanojeviã pod istim naslovom. što pokazuje rad Pauline Lebl-Albala). O poloÿaju Igoa u Srpskom kwiÿevnom glasniku ne govore samo zapaÿawa kritiåara iskazana u tekstovima veã i vrsta priloga i wihovo mesto u åasopisu. štampane u istoimenoj rubrici koja se nalazila uvek na posledwim stranama lista.

Alors que les critiques jugent mal ses pièces de théâtre. publiée uniquement dans cette revue). il est poète romantique français traduit le plus souvent dans la revue (5 poésies traduites parmi lesquelles La Tristesse d'Olympio. Kwige 18 68 —1944 . Pozorišni ÿivot u Srbiji. Meme s'il est présent dans la revue depuis ses premiers numéros et qu'on parle de lui souvent. Institut FDU. Par contre. surtout son imagination. Istorija moderne srpske kwiÿevnosti. 1912. Dans le Messager littéraire serbe. Predrag Palavestra. 11. SKG. Beograd 1989. . XXIX. Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti. 7. Ses romans sont traduits en serbe et on apprécie leur dimension sociale. Vesna Simoviã VICTOR HUGO DANS LE MESSAGER LITTÉRAIRE SERBE Résumé Au moment où le Messager littéraire serbe apparait en 1901. 842—857. Hugo poète domine. Beograd 1992. ils admirent sa poésie. Srpska kwiÿevna zadruga. Victor Hugo est déjà célébre et reconnu chez nous surtout pour ses idées humanitaires et son engagement politique. Petar Volk. Srpska bibliografija. Narodna biblioteka Srbije. la plupart des textes consernant Hugo sont de courtes nouvelles ou anecdotes.93 Paulina Lebl-Albala. 18 1944 / 5 3 . sa puissance verbale et la virtuosité da sa versification. ou les notes publiées à l'occasion des anniversaires de Hugo — sa naissance ou sa mort. Beograd 1995. 527—537. revue de grand renom de la première moitié du XX siècle (1901—1941). Le Messager publie aussi 3 critiques des pièces de Hugo jouées au Théâtre National de Belgrade et une étude sur la récéption des oeuvres de Hugo en Serbie. Il n'y a pas de traductions de ses oeuvres en prose. placées sur les dernières pages de la revue.

UDC 821.163.41-12.09 Petroviã Njegoš

ZNAÅEWE 1914. STIHA GORSKOG VIJENC A (oblik rano u drugom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve) Radmilo Marojeviã

SAŸETAK: Podrobno se izlaÿe istorija pitawa o tumaåewu forme i semantike oblika rano u prvom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve. Prvo tumaåewe: oblik rƒ no je vokativ imenice (h)rá na (Rešetar, Banaševiã). Drugo tumaåewe: oblik ræno je vokativ imenice ræna (Vušoviã, Ostojiã, Tomoviã). Treãe tumaåewe: oblik ræno je prilog u znaåewu 'prerano, premlad' (Ðukiã, Stevanoviã). Åetvrto tumaåewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vukiã M. Miãoviã, suštinski se svodi na prvo: vokativ rƒ no imenice rá na semantiåki kontaminirane sa orijentalizmom (arapski pridjev ra'n¡ koji u turskom ima znaåewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli'). Autor ålanka dokazuje da u kontekstu tuÿbalice sestre Batriãeve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rƒno, kako u znaåewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ', 'zaštito, uzdanice') tako i u znaåewu na kome se bazira åetvrto tumaåewe ('mili moj', 'dušo moja'), i daje prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [ræno], koja dopušta drugo i treãe tumaåewe. S obzirom na to da radni glagolski pridjev uletio ima nesumwivo ablativno 'odletio' a ne akuzativno znaåewe 'uletio', drugo tumaåewe oblika kao vokativa ræno gubi na uvjerqivosti. Treãe tumaåewe je, i s aspekta semantike i s aspekta poetike, ubjedqivije od drugog, i wemu autor daje prednost, s obzirom na posvjedoåenost oblika ñletßo u znaåewu 'odletio' u narodnim tuÿbalicama u Crnoj Gori Wegoševa vremena, s obzirom na strukturu imeniåkih sintagmi u pripjevima tuÿbalica i s obzirom na semantizaciju oblika ræno u Wegoševom stihu kao priloga od strane samih tuÿbalica. KQUÅNE RIJEÅI: Petar ¡¡ Petroviã Wegoš, Gorski vijenac, Tuÿbalica sestre Batriãeve, oblik rano, prilog za vrijeme.

0. U drugom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve:
Kuda si mi uletio, moj sokole [s§kole] ,

96
od divnoga jata tvoga brate rano [ræno] , da l nevjerne [nœvjõrnõ]ne zna n [è zn (Bog ih kleo!) e ãe [œãõ]tebe prevariti, divna glavo, moj svijete izgubqeni, sunce brate, moje rane bez prebola, rano quta, moje oåi izvaðene, oåni vide?

º]Turke

[GV 1913—1919]

oblik rano je tumaåen prozodijski na dva, a leksiåko-semantiåki — na tri odnosno na åetiri naåina. P r v o tumaåewe, po kome je oblik rƒ no vokativ imenice (h)rá na , obrazlagao je Banaševiã, a od wega su prozodijski polazili Rešetar i Kovaåeviã [v. t. 1.1]. D r u g o tumaåewe, po kome je oblik ræno vokativ imenice ræna, obrazloÿio je Vušoviã, a prihvatali su ga Ostojiã i Tomoviã [v. t. 2.1]. T r e ã e tumaåewe, po kome je oblik rano prilog u znaåewu 'prerano, premlad', iznio je Ðukiã, a dao mu prednost nad drugim Stevanoviã [v. t. 3.1.]. Sva tri tumaåewa navodi Antun B a r a c, ali se ne opredjequje ni za jedno: „Rijeå 'rano' povezuje neki s glagolom 'uletio' u stihu 1913., i objašnjuju to mjesto: kad [kud — R. M.] si mi tako rano, t. j. tako mlad, odletio. — Drugi 'rano' tumaåe kao imenice: hrano, rano" [Barac 1947: 189 („kad" umjesto kud vjerovatno je štamparska greška)]. Å e t v r t o tumaåewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vukiã M. Miãoviã, suštinski se svodi na prvo: vokativ rƒ no imenice rá na semantiåki kontaminirane orijentalizmom (arapski pridjev ra'n¡ koji u turskom ima znaåewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli') [v. t. 4.1]. 1.1. U svojim izdawima Milan Rešetar 1914. stih nije objašwavao, nego je rijeå akcentovao: brate rƒno! [Rešetar 1890: 183; Rešetar 1940: 98], „shvatajuãi je kao vokativ od imenice rá na (hrá na )" [Vukoviã 1942: 216—217]. Za wim je to uåinio i Boÿidar Kovaåeviã: brate rƒno! [Kovaåeviã 1940: 133]. Jovan Vukoviã za Rešetarevo znaåewe kaÿe: „Koliko je meni poznato, svi oni kojima su bliÿi po lokalnom jeziåkom oseãawu Wegoševi izrazi, danas ne åitaju u ovim stihovima reå rano sa dugim nizlaznim akcentom, — i, åini mi se, sasvim daleko je izraz brate rá no [rƒ no — R. M.] od onoga što daje lokalnu boju Wegoševu jeziku i wegovoj pesniåkoj dikciji. U Crnoj Gori i woj bliÿim krajevima, gde ova vrsta poezije i danas postoji u narodu, i gde je ovaj pripev vrlo obiåan u tuÿbalicama, ne verujem da ãe se drukåije izgovoriti nego brate ræno! Svi mi koji smo iz tih krajeva, imali smo prilike da åujemo u ovom pripevu samo ovaj akcenat. Pa ipak ima jedna åiwenica koja nam ne dopušta da olako preðemo preko Rešetarova tumaåewa ovoga izraza. I pored toga što smo mi navikli samo na akcenat i znaåewe brate

97 ræno, ima, zbiqa, jedan jasan dokaz da se u tuÿbalicama našim nalazi i izraz brate rƒ no sa Rešetarovim znaåewem i akcentom", pa navodi da je Vuk na jednom mjestu zabiqeÿio u tuÿbalicama prozodijski lik rƒ no : Šuwo rƒno!" [Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga, 1867, s. 183]. „Taj zabeleÿeni akcenat nam nesumwivo pokazuje da je Vuk tako åuo tu reå, i da je hteo oznaåiti je da bi se razlikovao ovaj vokativ od vokativa rano koji åesto u ovim tuÿbalicama dolazi" [Vukoviã 1942: 217]. Rešetarevo tumaåewe branio je kasnije Nikola Banaševiã: „Veã je u st. 1140. imenica hrana upotrebqena u obliku rá na : Krv je qudska rá na naopaka. U refrenu st. 1914, brate rano! znaåi: brate uzdanico (A. Šmaus je dobro preveo: Bruderhorst du!). Ovakva semantiåka evolucija imenice rana (hrana) razumqiva je kad se uzmu u obzir nekadašwi socijalni odnosi u seqaåkim sredinama našega naroda, gde su ÿene i devojke smatrale muškarce kao kuãne starešine još od wihova detiwstva. Da bi se potkrepilo ovo objašwewe postanka i znaåewa imenice rano, moÿe se dodati da se jedna srodna reå davala od milošte åak i ÿivotiwama. Vuk u Rjeåniku, uz prevod imenice hraniteq, dodaje: 'hranitequ moj (kaÿu volu kad ga miluju); Kam' volovi, moji hraniteqi!' T. Ðukiã je ranije prigovarao da sestra ne oåekuje od brata nikakvu materijalnu pomoã (hranu), ali on nije vodio raåuna o semantiåkoj evoluciji ove reåi na kojoj je ovde ukazano. Prema Ðukiãevom tumaåewu, refren brate, ræno (tako on akcentuje) znaåi 'tako rano' (tj. prerano), a kao reåeniåki dodatak udaqen je od glagola, st. 1913, uletio. Tome tumaåewu se protivi struktura tuÿbalice: refren 1914. stiha ne moÿe biti dodatak glagolu 1913. stiha. Sem toga, Crnogorcu se nije prebacivalo kad je rano polazio u borbu. — Još jedno tumaåewe ovog refrena, prema kome bi rano znaåilo rano od oruÿja (vulnus) nije u saglasnosti s karakterom Batriãeve sestre i s prvim refrenom moj sokole. U ovoj tuÿbalici upotrebqava se ova imenica s takvim znaåewem, ali u drugim kontekstima i zajedno s nekim epitetom (moje rane, rano quta, proste rane, qute rane)" [Banaševiã 1973: 337; isto u: Banaševiã 1990: 337]. 1.2. Rešetarevo tumaåewe ubjedqivo su osporili Trifun Ðukiã: „Reå hrano u ovome smislu koji se pridaje sestri Batriãevoj u Crnoj Gori se malo upotrebqava, a sestra brata tako ne oslovqava nigde" [Ðukiã 1940: 132]; „ovaj smisao ne moÿe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kaÿe: hrano, a naroåito ne u Crnoj Gori, i još uz to sestra Batriãeva, koja je imala još sedam brata!" [Ðukiã 1941: 166], Vukiã M. Miãoviã: „U znaåewu hrana (brate, hrƒno) ova reå ne dolazi uopšte u obzir jer se ona u ovoj vezi i znaåewu ne govori u Crnoj Gori, a åak i kad bi se govorila, to ne bi nikad rekla sestra, i to još udata" [Miãoviã 1961: 19] i Branislav Ostojiã: „Crnogorka se nikada ne bi obratila mlaðem bratu kao hraniocu, pogotovu ne ÿena udata koja pored muÿa ima svekra i djevera" [Ostojiã 1976: 13; Ostojiã 1997: 106]. Da je sestra Batriãeva bila udata, vidi se po tome što ona sa drugim pokajnicama ide „uz poqe", što znaåi u pravcu Cuca; koga ona ima u domu nije poznato, bar ne iz samoga spjeva.

98 Na Banaševiãevo tumaåewe najviše se odnose dvije napomene koje komentariše Mihailo Stevanoviã: „Dve napomene åiwene od strane komentatora: jedna u prilog mišqewa da se i bratu moÿe govoriti hrano, kada se to åak i ÿivotiwama govori, i druga protiv tumaåewa da je rano upotrebqeno kao prilog s napomenom da za Crnogorce nikad nije bilo rano stupiti u borbu protiv neprijateqa — svakako su i jedna i druga verbalno taåne. Za prvo se navodi kao dokaz da se u narodu vo zove hraniteqem, i da potvrdu za ovo daje Vuk. A mi moÿemo reãi da je to vrlo rasprostraweno, šta više, u seqaåkim sredinama, gde su volovi na hlebu, kao glavnoj ishrani naroda, saradnici sa onima što oru zemqu (volovima svakako) i ÿito seju. Nije nam poznato da se druge ÿivotiwe nazivaju hraniteqima. Istina, ništa ne bi neobiåno bilo da vlasnik kirixijskog kowa, recimo, ili koji bilo ålan porodice toga vlasnika, nazove hraniteqem. Ali potvrde za ovo u dosadašwim našim reånicima ne nalazimo. Sloÿiãemo se i sa mišqewem da za Crnogorce u prošlosti uglavnom nikad nije prerano bilo stupiti u borbu s Turcima. Ali ãemo se opet, i svakako svi, sloÿiti da se svakome ko mlad pogine u borbi moÿe reãi, i govori se, da je rano poginuo. To se, uostalom, åesto kaÿe i za qude u poodmaklim godinama, i kad umru prirodnom smrãu. Pogotovu ovo kaÿu ÿene koje nariåu za poginulima i umrlima" [Stevanoviã 1976: 110—111]. 2.1. Drugo tumaåewe obrazloÿio je Danilo Vušoviã: „[…] g. Rešetar je pogrešno shvatio reå rano i oznaåio je akcentom rƒ no t. j. hrano. Meðutim tu reå treba åitati ræno, jer je poginuli Batriã za sestru ræna, bol, a ne hrana. / Da je to tako jasno se vidi iz jednog daqeg stiha te tuÿbalice:
— Moje rane bez prebola, rano quta!

(t. j. brate, rano quta!) Ali kao najboqi dokaz za takvo tumaåewe reåi rana, nesumwivo je taj, što se ona u C. Gori, u ovom i sliånom sluåaju, samo tako razume i izgovara. Navodimo ovde, da su vrlo åesti refreni u crnogorskim tuÿbalicama: brate ræno!, svekre ræno!, babo ræno! i sl. i uvek je pokojnik, za ÿenu koja za wim tuÿi, samo ræna, a nikad hrana" [Vušoviã 1929: 79 (ispravili smo štamparsku grešku)]. U skladu sa ovim tumaåewem, Vušoviã je u svojim izdawima Gorskog vijenca u pripjevu 1914. stiha na analiziranom obliku stavio kratkosilazni akcenat, bez zapete ispred wega: brate ræno [Vušoviã 1935: 59; up. Vušoviã 1936: 65], što je bez komentara prihvatio i Ðuza Radoviã [Radoviã 1947: 131]. Za Vušoviãevo znaåewe Jovan Vukoviã kaÿe: ako bi se pretpostavila naporednost vokativa ræno i rƒ no i u Crnoj Gori, „onda su Rešetarov vokativ rƒ no i Vušoviãev ræno i jedan i drugi proizvoqna tumaåewa od dve moguãnosti sasvim jednake verovatnoãe. Ali meni se åini da je Rešetarov vokativ neobiåan u Crnoj Gori, ako bi se tamo i mogao naãi, pa tim Vušoviãevo tumaåewe ima mnogo više verovatnosti" [Vu-

99 koviã 1942: 217—218]. I u zakquåku ålanka Vukoviã daje prednost Vušoviãevom tumaåewu: „Sva tri, dakle, znaåewa reåi rano u ovim stihovima mogu se dokazivati, ali ja bih rekao da je najverovatnije znaåewe koje joj je dao Danilo Vušoviã" [Vukoviã 1942: 217—218]. Vušoviãevo tumaåewe prihvatio je i novom argumentacijom potkrijepio Branislav Ostojiã. U posebnom ålanku pod naslovom Smisao sintagme „brate rano" u Gorskom vijencu on je, suptilnom lingvistiåkom analizom, pokazao sve prednosti navedenog tumaåewa za razumijevawe poetske strukture tuÿbalice. Pri tom autor navodi, kao prvi argumenat, da „ni u jednom refrenu od ukupno 51, koliko ih ima navedena tuÿbalica, nema priloških rijeåi kojima bi se blokirao glagolski oblik" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 103] i da su u refrenima naglašeni statiåki elementi: „Dinamika je blokirana veã odmah refrenom brate rano sa imenicom u svom drugom dijelu da bi zatim produÿila svoje trajawe u toj zaustavqenosti i na kraju dostigla vrhunac preko kletve — glavari se skamenili! — kam im u dom!" [Ostojiã B. 1976: 13; up. Ostojiã B. 1997: 103]. Drugo, ako se poðe od vokativa ræno, poveãava se predvidqivost sadrÿaja „u kontekstu sa ostalim refrenima" i ostvaruje se „veãa koliåina informacije na poetskom planu" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 104—105]. Treãe, „leksema rano stupa u vezu u cjelokupnoj tuÿbalici sa ostalim ne svojim standardnim znaåewem, veã daleko širim moguãnostima semantiåkog spektra, odnosno moguãnostima asocijativnih veza" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 105]. Ostojiã zakquåuje, što bi se moglo smatrati åetvrtim argumentom, da se tuÿiqa „majstorski identifikovala s otvorenom ranom": „Kroz cijelu tuÿbalicu semantiåki dominira imenica rana (vulnus). U refrenima ona je uvijek nosilac semantiåke vrijednosti cijelog stiha, uvijek je dominantna ne samo semantiåki veã i sintaksiåki" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 104, 107]. Za Vušoviãevo tumaåewe opredijelio se i Slobodan Tomoviã: „'Brate rano' izaziva znaåajne semantiåke rasprave. Neki komentatori Gorskog vijenca ovo uzimaju u smislu: 'brate hranioåe'. Drugi misle da je rijeå o tome da je brat rano, prerano, mlad poginuo. Postoji i tumaåewe po kojem ovo znaåi: 'brate mili', što dolazi od arapske rijeåi ra'na. No, najvjerovatnije je tumaåewe da sestra psihiåki bol za poginulim bratom doÿivqava kao istinsku ranu. Da je ovo tumaåewe najispravnije, tome ide u prilog i jedan od sqedeãih stihova u istoimenoj tuÿbalici" [Tomoviã 1986: 267; isto u Tomoviã 1999: 574], pa i on navodi 1918. stih kao potvrdu. 2.2. Drugo tumaåewe su osporavali T. Ðukiã i V. M. Miãoviã. Za Vušoviãevo objašwewe, koji je „stajao na gledištu da ova reå znaåi: ranu (na srcu), u smislu rano quta", Trifun Ðukiã kaÿe: „Rana, takoðe, ne odgovara poetskom smislu — logici i estetici cele metafore. U ostalom, odmah za ovim stihovima pesnik je istu reå upotrebio u tome smislu, i to vrlo lepo", pa navodi 1918. stih [Ðukiã 1940: 132— 133]. Vukiã M. Miãoviã pak veli da, prema primjerima iz narodnih tuÿbalica u kojima kao odredba oblika rano „sluÿi lice koje se oplakuje",

100 „na prvi pogled ne bi izgledalo neverovatno da je i kod Wegoša reå rana upotrebqena u smislu ræna (vulnus), jedino se intonacija ne bi slagala s ostalim tekstom (brate, ræno)" [Miãoviã 1961: 20]. 3.1. Treãe tumaåewe obrazloÿio je Trifun Ðukiã. Najprije u kritici Kovaåeviãevog izdawa, gdje tvrdi „da je ovde posredi prilog, a ne imenica". Na moguãi prigovor lingvista i gramatiåara „da je taj prilog nekako suviše, i nedozvoqeno, pobegao na kraj", Ðukiã odgovara da su sliåne inverzije åeste u poeziji, i baš kod Wegoša. „Kaÿite ovu misao malo drukåije, recimo: / Kuda si mi uletio tako rano / od divnoga jata tvoga, moj sokole! / onda ãete videti poetsku logiku gorwih stihova, koja se odnosi na rano poginulog sokola, kome / 'Nemaše jošt dvadeset godina'. / A da je zaista tako, evo još jednog dokaza, uzetog iz prostog naroda. Pitao sam i crnogorske tuÿbarice, kojima je, u ostalom, ovakav stih najbliÿi, da vidim kako to one razumeju. I doista, one ovo i razumeju u tom priloškom znaåewu, koje je, u stvari, i najlogiånije" [Ðukiã 1940: 133]. Tumaåewe Ðukiã zatim donosi u komentaru uz svoje izdawe Gorskog vijenca: „Inverzija ovakvog tipa stihovane reåenice udaqila je prilog od glagola, te se zbog toga ova posledwa reå razliåito i tumaåi. Smisao ovih stihova je, dakle, isti kao kad bi se ovako izrazilo: kuda si mi uletio — tako rano / od divnoga jata tvoga — moj sokole! Ovakvo znaåewe upravo odgovara mladom Batriãu, 'sivome sokolu', koji, kako se daqe kaÿe, 'nemaše jošt dvadeset godina', to jest: tek što je razvio svoja mlada krila, a tako je rano odleteo u smrt… / (Napomenuãemo da je, usled ove inverzije, g. Rešetar reå rano razumeo kao hrƒno, pa tako i dodao slovo h, koga kod Wegoša nije bilo. Meðutim, nezavisno od ovoga slova, ovaj smisao ne moÿe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kaÿe: hrano, a naroåito ne u Crnoj Gori, i još uz to sestra Batriãeva, koja je imala još sedam brata!) Drugi su opet mišqewa da to moÿe da znaåi rano, to jest u smislu rano quta! ali ni oni nemaju pravo; jer uz prvu metaforu kojom sestra Batriãa apostrofira kao sokola, upotreba druge metafore u smislu rane ne bi, åini nam se, ni pesniåki bila podesna. A Wegoš je izvanredno podesno davao efekat svakom izrazu, kao što je, na primer, upotrebio i to znaåewe u stihu: / moje rane bez prebola, / rano quta! / Pesniåka logika, dakle, govori u prilog znaåewa koje mi dajemo gorwim stihovima" [Ðukiã 1941: 166; Ðukiã 1944: 172—173]. Ðukiã i u kritici, i u oba izdawa netaåno citira 1990. stih: a nemaše jošt dvadest godinah. Pored toga, nije taåno da je Rešetar „i dodao slovo h"; Rešetar je samo akcentom oznaåio da polazi od imenice (h)rana:
Kuda si mi uletio, moj sokole! od divnoga jata tvoga? brate rƒ no!

Razlika u samim Rešetarevim izdawima tiåe se interpunkcije: u izdawima Gorskog vijenca u 1914. stihu ispred pripjeva stoji znak pitawa

101 [Rešetar 1890: 183; Rešetar 1940: 98; isto i u: Rešetar 1892, 1920, 1923, 1928], u izdawu Celokupnih dela — zapeta [Rešetar 1926: 69]. Jovan Vukoviã za Ðukiãevo znaåewe najprije kaÿe: „I pored sve logiånosti u dokazivawu g. Ðukiãa ne åini nam se ubedqivo wegovo tumaåewe priloškog znaåewa reåi rano u ovim Wegoševim stihovima." Inverzija u analiziranim stihovima „odgovarala bi stvarno Wegoševu pesniåkom stilu, ali ne i stilu narodnih tuÿbalica. Pripevi u tuÿbalicama su redovno uzviånog vokativnog karaktera. Zato ne bi odgovarala tome stilu inversija koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzviåni pripev drugoga stiha. Nameãe se pitawe, je li Wegoš jednu svoju stilsku osobinu uneo u tuÿbalicu koja je po svemu drugom oåuvala osobine narodnog stila. […] Inversija u kojoj bi prilog rano ovako došao u pripevu bila bi neobiåna u narodnoj poeziji uopšte, ne samo u tuÿbalicama. To bi morala biti samo Wegoševa odlika stila" [Vukoviã 1942: 218]. Vukoviã u nastavku navodi „jednu zanimqivu stvar" u kojoj bi „Ðukiã mogao naãi potkrepqewe za svoje shvatawe, i što bi wegovom tumaåewu dalo nesumwivo prilog verovatnoãe" [Vukoviã 1942: 218]. Naime, u posthumno objavqenoj kwizi Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga (1867), na kraju odjeqka Smrt, Vuk Karaxiã kaÿe: „Na svršetku ovoga narodnog naricawa dodaãu još iz Gorskoga vijenca vladike Crnogorskoga P. P. W. naricawe sestre Batriãeve za bratom. Ja ne ãu reãi da je ovo sestra Batriãeva ili druga kakva Crnogorka sve ovako sloÿila ili namjestila, ali se za cijelo moÿe kazati da ovdje nema ni jedne rijeåi koju pokajnice u Crnoj Gori nijesu govorile. Kamo sreãa da svi naši spisateqi sva djela svoja, barem kad pišu o narodnijem stvarima, ovako pišu narodnijem duhom i jezikom! Onda bi se i wihove umotvorine po svijetu hvalile i slavile kao narodne što se hvale i slave. Evo toga naricawa: […]", pa u cjelini navodi Wegoševu Tuÿbalicu sestre Batriãeve. Pripjev drugog stiha u Vukovoj publikaciji glasi: „brate, rano!" [Karaxiã 1972 H¢¡¡: 275—278]. „Odvajawe zapetom rano od vokativa brate pokazuje jasno da je onaj ko je to uåinio podrazumevao tu prilog rano, jer Vuk ne odvaja dva vokativa imenica u ovakvim vokativnim izrazima"; ako je to uradio Vuk, onda bi to znaåilo da se „Ðukiãevo tumaåewe potpuno slaÿe s Vukovim razumevawem Wegoševa teksta" — zakquåuje Jovan Vukoviã [Vukoviã 1942: 218]. Znaåewu oblika rano u 1913. stihu Gorskog vijenca posvetio je paÿwu i Mihailo Stevanoviã. On ukazuje da je navedeni oblik „M. Rešetar shvatao kao imenicu hrá na (bez poåetnog h). A na takvo se tumaåewe osvrnuo D. Vušoviã s napomenom da brat za sestru nije h r a n a, kao što je sin za majku. Da je to mati za sinom naricala prigovora, ni po Vušoviãu, ne bi moglo biti. Sestra poginulog brata, meðutim, oslovqava kao rænu (brate ræno, ræne moje, bratska ræno itd.). I to je nesumwivo taåno. U naricawu za poginulim, odnosno umrlim, ne oslovqava se, istina, samo brat tako, nego poginuli (odnosno umrli) uopšte, pa bio to brat, sin, otac ili drugi neki srodnik, svako, uostalom, åija pogibija odn. smrt uopšte, nanosi bol. Pa i u stereotipnom naricawu, u naricawu po zanatu, onaj za kime se nariåe obiåno se oslovqa-

u z d a n i c e […]. gde kao ræna. Åetvrto tumaåewe. odista velika. štaviše. On na celih šest strana pokazuje gde se rano upotrebqava kao hrá na . Miãoviã [Miãoviã 1961: 18—24]. a u drugoj još tri primjera inverzije. veã ili kao imenicu ræna ili kao prilog ræno. nije ni bilo nuÿno navoditi. Na to nas navodi objašwewe znaåewa drugih nekih reåi iz ova dva stiha. 4. i od svih drugih koji se opredequju za jedno ili drugo znaåewe — reå rano smatra prilogom. Zatim se na ovo tumaåewe osvrnuo Mihailo Stevanoviã: „Ovim trima razliånim mišqewima o znaåewu reåi rano i u pripevu uz stih 1914. Mi bismo. M. A nije je upotrebila ni u znaåewu imenice hrá na . a ne pridevski. t. Zatim se osvrãe na tumaåewe od koga polazi Miãoviã [v. 4. zakquåuje Stevanoviã. suviše rano'. Ali. po Stevanoviã 1990: 169]. bili skloni da verujemo u ovo posledwe znaåewe. Miãoviã […] dodaje i åetvrto. cit. ne samo ovde nego i na više drugih mesta u Wegoševu spevu" [Stevanoviã 1976: 108. iako je ona kao prilog.1]. Istina. i navodeãi niz primera gde bi u našim pesmama i pripovetkama ta reå imala sliåno znaåewe. što ni Ðukiã nije propustio da istakne. izvrstan. što. M. nego u znaåewu reåi z a š t i t o . V. koje je na navedeno mjesto u Gorskom vijencu primijenio V. odnosno objašwewe wihovih funkcija" [Stevanoviã 1976: 109. najzad. Trifun Ðukiã drukåije i od Rešetara i od Vušoviãa. i ukazujuãi da se u Crnoj Gori åesto ginulo u ranoj mladosti [Miãoviã 1961: 19]. po kome je ræno prilog u znaåewu 'prerano. dragi [Miãoviã 1961: 18—24]. ne bez razloga. Miãoviã je svoje poduÿe raspravqawe o woj završio: 'Na osnovu svega ovog izlagawa moÿe se zakquåiti da izraz brate rano u tuÿbi sestre Batriãeve znaåi brate mili! ' [Miãoviã 1961: 24]. kritiåki je najprije osporio Nikola Banaševiã: „Oslawajuãi se na objašwewa starijih ispitivaåa da arapska reå ra'na znaåi u turskom lep. I sigurno. Reå rano u refrenu ovog stiha upotrebqena je imeniåki. gdje je mogao da se brani i da se „zamijeni". gde kao ræno. Banaševiã ipak smatra da i sestra bratu moÿe reãi — brate (h)rƒ no . teško je uz to verovati da je ova vrsta reåi sa tim znaåewem mogla prodreti iz turskog jezika u crnogorske tuÿbalice" [Banaševiã 1973: 336—337. razdaqina izmeðu dve reåi po funkciji tesno vezane dosta neuobiåajena. ne kako on misli. po Stevanoviã 1990: 168—169 (ispravili smo štamparske greške)]. 3. I Vušoviãevo je identifikovawe ove reåi svakako mnogo prihvatqivije.1. smatrajuãi da sporni oblik „sestra Batriãeva u tome znaåewu nije upotrebila.102 va s ræna. Glagolski pridev uletio koji prilog rano odreðuje na kraju je prvog stiha pre pripeva uza w. V. Za treãe tumaåewe. u bukvalnom smislu. na što upuãuju stihovi 1932— 1935. I to je delimice taåno. Inverzija je. isto u Banaševiã 1990: 336—337 (ispravili smo bibliografski podatak)]. M. jer su . mili. Miãoviã kaÿe: „i ovo znaåewe je malo verovatno". po kojem rano znaåi: mili. pa navodi u prvoj monografiji još jedan. Vukiã M. dobar. a rano na samom kraju pripeva. cit. i to i iza drugog stiha. N. ocjewujuãi da bi sestra mawe ÿalila brata da je junaåki pao u boju.2. vrlo daleko od mesta koje joj po uobiåajenom redu reåi pripada.

(uz redakciju bibliografskog podatka) po Stevanoviã 1990: 169]. sa . a ako neposvjedoåenost te faze i zanemarimo — supstantivizirani pridjev u srpskom jeziku nije mogao imati u vokativu fleksiju -o karakteristiånu za imenice druge deklinacije. Mi bismo dodali sqedeãe. 'dušo moja'). izvrstan. s. dragi' i dijalekatska varijanta imenice hrana. Iako je Miãoviã tananom semantiåkom analizom pokazao da se primjeri iz narodnih pjesama i iz pisane tradicije ne mogu svesti na metonimijsko znaåewe vokativa imenice hrá na 'hranitequ'. istina. arapskog porekla. mogu objasniti unutrašwim semantiåkim razvojem srpske imenice (h)rá na . nema nikakvih indicija da je arapski pridjev. npr. mi u verodostojnost tih dokaza ne sumwamo. poåev od znaåewa koja su davana u starijim reånicima (u Reåniku Ð. Navedeni stihovi po ovom tumaåewu znaåe: „kamo si mi. dobar.1. pa bi se moglo govoriti o nekoj vrsti semantiåke kontaminacije turskog pridjeva i srpske imenice. pa smo sigurni. / Od divnoga jata tvoga. moj sokole. Na taj naåin åetvrto tumaåewe se suštinski svodi na prvo. Fehim Bajraktareviã). isto (ijekavski) i u Marojeviã 1999: 144]. srce moje'. U kontekstu tuÿbalice sestre Batriãeve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rƒno. 4. uopšte mogao biti u srpskom primqen kao leksiåka pozajmica: on je morao prethodno da bude morfološki adaptiran kao pridjev. izmešanih. Sestra Batriãeva je reå upotrebila 'ili kao imenicu ræna ili kao prilog ræno'. vrli (po obaveštewu koje je Miãoviãu dao prof. odnosno desemantizacijom wenog vokativa (h)rƒ no 'hranitequ'. 5. štaviše. Takvu prozodijsku rekonstrukciju iskquåujemo. Popoviãa. Sad bismo mogli dodati sqedeãe.2. pa i nešto primera. dobar. cit.2. 5. ali znamo da je ta reå. izvrstan.). Ali ono što privlaåi paÿwu to je ukazivawe na arapsku reå ra'n¡. Najviše što se moÿe pretpostaviti jeste moguãi semantiåki uticaj navedenog orijentalizma (arapskog pridjeva ra'na koji u turskom ima znaåewe 'lijep. brate. Daqe autor obrazlaÿe ovo posledwe znaåewe. 107—111) Stevanoviã opravdano odbacuje dva: da je to arapska reå sa znaåewem 'mili. posredstvom turskog jezika. najviše s primerima gde ova reå znaåi hrana. vrli') na vokativ (h)rƒ no imenice (h)rá na . Treba ipak istaãi da se izrazi tipa rƒ no moja . koja je preko turskoga dospela u naš jezik i znaåi: lep. da je sestra Batriãeva u tome znaåewu nije upotrebila" [Stevanoviã 1976: 108—109. Iako je Miãoviã i za ovo znaåewe dao više dokaza. uzdanice') tako i u znaåewu na kome se bazira åetvrto tumaåewe ('mili moj'. kad oni imaju znaåewe 'mili moj. tako rano odleteo od svoga divnoga jata"" [Marojeviã 1978: 224—225. brate rano?' 1913—1914. bez ikakvog posredstva navedenog orijentalizma. U kritici prve Stevanoviãeve monografije mi smo zakquåili: „Od åetiri tumaåewa znaåewa i gramatiåke funkcije reåi rano u tuÿbalici sestre Batriãeve ('Kuda si mi uletio.103 to znaåewa ove reåi najšire upotrebe. koje mu izgleda najprihvatqivije. u našem jeziku vrlo malo korena hvatala (nemamo je ni u reånicima turcizama u našem jeziku). kako u znaåewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ' 'zaštito.

premlad' istaknut je svojom pozicijom u strukturi reåenice (versološki na kraju pripjeva drugog stiha). „neoprezno je uleteo u krvniåke ruke nevernog Osmana Ãoroviãa" [Banaševiã 1983: 410—411. u ostalom. ovakav stih najbliÿi.104 obje wene semantiåke varijante.1]. kojima je. objasnio Rado- . uzet iz prostog naroda": „Pitao sam i crnogorske tuÿbarice. Weni slušaoci su. Banaševiãevo objašwewe glagolskog oblika uletio ne moÿe se. one ovo i razumeju u tom priloškom znaåewu. stiha. Inverzija je i upotreba apozicijske sintagme moj sokole u pripjevu prvog a vokativa brate na koji se ta sintagma odnosi — u pripjevu drugog stiha Tuÿbalice sestre Batriãeve. Treba se osvrnuti na objašwewe po kojem inverzija „koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzviåni pripev drugoga stiha" ne bi odgovarala stilu narodnih tuÿbalica. Ðukiã i M. 3. U prilog treãeg tumaåewa idu dva momenta. t. koju obrazlaÿe. Ako bi se pošlo od drukåije semantizacije glagolskog oblika uletio. izmeðu ostalog i zato što se obraãawe iz milošte vokativom ræno ne moÿe zamisliti na neåijem odru. i najlogiånije" [Ðukiã 1940: 133]. t. Prvi momenat je Vukova interpunkcija stiha u posthumno objavqenoj kwizi Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga (1867): odvajawe zapetom rano od vokativa brate ukazuje da je i Vuk oblik rano shvatao kao prilog. prejudicirajuði oblike iz 1918. lingvistiåki odrÿati [Marojeviã 2001: 353—366]. Drugo. koje je. nisu neobiåne u tuÿbalicama. pa time i Vušoviãevo i Ostojeviãevo tumaåewe oblika kao vokativa ræno gubi na uvjerqivosti. neprebolnu). mogli åuvati dvoznaånost: uz znaåewe 'prerano' oblik je mogao asocirati i na ranu (qutu. da vidim kako to one razumeju.1]. Treãe tumaåewe. i to je wegovo prirodno mjesto. kao Wegošev rusizam. koja dopušta — pošto mi inaåe u ovakvim sluåajevima vokativ ne izdvajamo zapetama — drugo i treãe tumaåewe. Vušoviãevo tumaåewe. Ostojiãa. meðutim. ipak. Banaševiã 1990: 410—411] — ono bi se moralo prihvatiti kao osnovno. 3. moglo bi se ostaviti kao alternativno. pa bi se moralo dokazivati da je „Wegoš jednu svoju stilsku osobinu uneo u tuÿbalicu koja je po svemu drugom oåuvala osobine narodnog stila" [v. tj. Veliki znaåaj ima drugi momenat — Ðukiãev „još jedan dokaz. koje su ubjedqivo obrazloÿili T. Sa dosta osnova moglo bi se uzeti da je i sestra Batriãeva kao tuÿbalica oblik shvatala kao prilog ræno. kako ga je. meðutim. naroåito potkrijepqeno novom lingvopoetiåkom argumentacijom B. odnosno ne moÿe biti upuãeno pokojniku. Inverzije navedenog tipa. poåev od svog treãeg izdawa Gorskog vijenca. Stevanoviã. u stvari. I doista. moguãe je samo ako se poðe od toga da glagolski oblik uletio ima znaåewe 'odletio'. jer on inaåe ne odvaja dvije imenice u vokativu [v. tako bismo rekli i u prozi: gdje si mi (to) odletio od divnoga jata svoga (tako) rano. Zato mi dajemo prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [r¢no]. Prilog rano u znaåewu 'prerano. ona je morala polaziti samo od jednog znaåewa oblika. Nikola Banaševiã: „Batriã zapravo nije odleteo nego je upravo uleteo u klopku".

129—134. Beograd. nova serija. Zagreb 1947. HH¡H sv. Ti ãeš nüima pravo kazat / Falo brate! [Medakoviã 1860: 59]. H¡¢. Vukoviã 1942: Jovan L. Boÿidara Kovaåeviãa. sv. Misao. Naš jezik. u spomen stogodišnjice prvog izdanja. Titograd 1978. i wemu se moÿe dati prednost. podrobnije u Marojeviã 2001: 353—366]. što je veã krunski dokaz ne samo za ablativno znaåewe nego i za narodni karakter glagolskog oblika u prvom stihu Wegoševe tuÿbalice [v. i prostorno: A od roda. £¢¡¡¡. Vukoviã. Vušoviã 1935: C jelokupna djela Petra Petroviãa e W goša . kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. Tako je i u 1917. Vušoviã 1929: Danilo Vušoviã. P. ne ponavqa. Beograd 1990. Wegoš. Wegoš. To tumaåewe je. P. Je li Vuk u Rjeånik unosio reåi iz Gorskoga vijenca?. januar 1929. Beograd 1983. To bi opet znaåilo da se naš pjesnik u stihovima 1914. HH¡. brata moga. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. kw. Barac 1947: P. i s aspekta semantike i s aspekta poetike. Boškoviã. 76—80. Gorski vijenac. Gorski vijenac. nego varira leksiåko-gramatiåke homonime — prilog ræno u 1914. Beograd 1973. / Falo brate! [Medakoviã 1860: 55]. treãe izdawe. br. a koje su Wegoševoj najbliÿe i vremenski. podrobnije u Marojeviã 2001: 353—366]. Njegoš. Banaševiã 1983: P. Treba još istaãi da se u pripjevima tuÿbalica mogu naãi dvije imenice. Beograd 1964. Nekoliko mesta u „Gorskom vijencu". od kojih je jedna apozicija druge. Boškoviã 1964: R. ali uvijek inicijalnu poziciju zauzima ona koja ima atributivnu funkciju. LITERATURA Banaševiã 1973: P. Beograd 1936. 216— 218. drugo izdawe. / sunce brate [GV 1917]. stihu. vokativ imenice ræna u 1918. Gorski vijenac. Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva. P. Beograd. Beograd 1935. [Preštampano u: Boškoviã 1978: 255—260]. 3—5. u redakciji Danila Vušoviãa. ali ne kao Wegošev rusizam. GV: Petar ¡¡ Petroviã-Wegoš. Vušoviã 1936: C jelokupna djela Petra ¡¡ Petroviãa e W goša . Gorski Vijenac sa komentarom g. 60]. tumaåiti [v. 2. ubjedqivije od drugog. Tumaåewe jednog izraza u „Gorskom vijencu". [Beograd]. 20—26. . mart-april-maj 1942. kw. i 1918.105 sav Boškoviã [Boškoviã 1964: 22—23. 1. P. [U pripremi]. Gorski vijenac. kritiåko izdawe. Wegoš. kw. a tako je i u tuÿbalicama koje u kwizi Ÿivot i obiåaji C rnogoraca (1860) navodi Milorad Medakoviã. šesto izdawe. Banaševiã 1990: P. u redakciji Danila Vušoviãa. Boškoviã 1978: 257—258] i kako ga treba. Odabrani ålanci i rasprave. Prosvetni glasnik. 1—2 (217—218). Gorski vijenac. [Priredio: Antun Barac]. A u drugoj od navedenih tuÿbalica posvjedoåen je dvaput i oblik uletio u znaåewu 'odletio' [Medakoviã 1860: 59. Ðukiã 1940: Trifun Ðukiã. oktobar 1940. Boškoviã 1978: Radosav Boškoviã. u redakciji Radmila Marojeviãa. sv. stihu Gorskog vijenca: moj svijete izgubqeni. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã.

Reprint izdawa iz 1860. uvod i komentar napisao Milan Rešetar. Ðukiãa. S. kw. decembar 1976. Karaxiã 1972 H¢¡¡: Sabrana dela Vuka Karaxiãa. Beograd 1941. H¡. ¡). kw. Ÿivot i obiåaji rnogoraca . 131—145]. Juÿnoslovenski filolog. Ðukiã 1944: P. u Zagrebu 1890. Ðuza Radoviã. 91. U Biogradu 1892. izdawe. Miãoviã. priredio Mil. 215—225. P. Ostojiã 1997: Branislav Ostojiã. Marojeviã 1978: Radmilo Marojeviã [Kritika na kwigu: Stevanoviã 1976]. Nikšiã 1997. 16—29. deseto izdawe s uvodom i komentarom Milana Rešetara. Gorski vijenac: izvorno åitawe. O jeziku Gorskog vijenca. Prilozi o e W goševu jeziku . u Biogradu 1920. Znaåewe 1913 . Gorski vijenac. Filipoviã. Beograd 2001 (podaci na koC ricama)]. Titograd. . Beograd 1990. Ovdje. drÿavno. [Drugo izdawe s komentarom Milana Rešetara]. Gorski vijenac. 2001. Kovaåeviã 1940: Gorski vijenac: Istoriåesko sobitije pri svršetku H¢¡¡ vijeka. nova serija. [Preštampano u ijekaviziranom obliku u: Marojeviã 1999. predgovor i komentar T. Rešetar 1890: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. soåinenije Petra Petroviãa Wegoša. osmo izdawe s komentarom Milana Rešetara. Kovaåeviã]. [Preštampano pod naslovom Jedan pogled na sintagmu „brate rano" iz Gorskog vijenca u: Ostojiã 1997: 101—108]. Stevanoviã 1976: Mihailo Stevanoviã. Tomoviã 1986: Slobodan Tomoviã. 1847—1947. Komentar Gorskog vijenca. sv. Ðukiãa. sedmo izdawe s komentarom Milana Rešetara. Kw. Biograd 1923. stiha Gorskog vijenca (oblik uletio u prvom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve). Šãepan Mali. M. 1—2. Marojeviã 1999: Radmilo Marojeviã. ¢¡¡¡. Beograd 1940. Napisao V[oövoda] M[ilorad] G. Etnografski spisi. Beograd [1972]. Wegoš. sv. Novi Sad. P. jedanaesto. deveto izdawe s komentarom Milana Rešetara. Veãa dela]. Luåa mikrokozma. H¢¡¡. 353—366. 13. Biograd 1928. H£¡H.106 Ðukiã 1941: P. Zagreb 1947. [Milorad G. Rešetar 1940: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. HHH¡¢. Rešetar 1926: [Celokupna dela Petra Petroviãa Wegoša. Medakoviã 1860: Ÿivot i obiåai r C nogoraca . Rešetar 1928: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Beograd 1978. Smisao sintagme „brate rano" u Gorskom vijencu. godine. Medakoviã. O tumaåewu nekih reåi i izraza u Gorskom Vijencu. kw. u redakciji Milana Rešetara. Beograd 1976. u Novom Sadu 1860. Marojeviã 2001: Radmilo Marojeviã. Wegoš. Medakoviã. Ostojiã 1976: Branislav Ostojiã. Jeziåka tumaåewa u komentarima e W go ševa Gorskog vijenca. Miãoviã 1961: V. kw. Zbornik Matice srpske za kwiÿevnost i jezik. Naš jezik. Redakcija i Komentar. 3. Beograd 1926. Stevanoviã 1990: Mihailo Stevanoviã. W egoš i naše vrijeme . Nikšiã — Beograd 1999 (Wegošev glasnik. Nikšiã 1986. Beograd 1961. Beograd 1944. protumaåio ga Milan Rešetar. br. Rešetar 1892: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. 1. Petroviã Wegoš. Rešetar 1923: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. [Drugo izdawe]. Rešetar 1920: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Kw. predgovor i komentar T. P. Gorski vijenac. Beograd 1940. Radoviã 1947: Vladimir Popoviã. Gorski vijenac. [Priredio B.

soglasno kotoromu slovoforma rƒ no — zvatelünœö padeÿ suøestvitelünogo (h)rƒ na v znaåenii 'kormilec'. Tomoviã. W egošev Gorski vijenac . soglasno kotoromu slovo rƒ no ävläetsä orientalizmom — arabskoe prilagatelünoe ra'n¡. [Glavni i odgovorni urednik Slobodan Tomoviã]. Podgorica 1999. soglasno kotoromu v poçme predstavleno ne imä suøestvitelünoe v forme zvatelünogo padeÿa. imevšee v tureckom znaåenie 'prekrasnœö') i obosnovœvaetsä tolkovanie. a nareåie rano v znaåenii 'sliškom rano (uletel).107 Tomoviã 1999: S. soglasno kotoromu slovoforma ræno — zvatelünœö padeÿ suøestvitelünogo rana v znaåenii 'rana'. Enciklopedija Wegoš. vtoroe. prvi tom. . i tretüe. Radmilo Marojeviã ZNAÅENIE 1914-GO STIHA POÇMŒ „GORNŒÖ VENEC" (forma rano vo vtorom stihe plaåa sestrœ Batriåa) Rezyme V statüe rassmatrivaytsä imevšie ranee mesto tolkovaniä slovoformœ rano v 1914-m stihe poçmœ „Gornœö venec" P. sliškom molodoö (pogib)'. Petroviåa-Negoša (pervoe.

ali velikih ambicija. ostvario — i time se potvrdio kao jedan od mnogih mladih pisaca toga vremena koji ãe ostati zapamãen kao nedovršeni torzo. Siniša Kordiã (1897—1977) pripada naraštaju srpskih pisaca roðenih krajem devedesetih godina XIX veka koji su preÿiveli golgotu Prvog svetskog rata i povlaåewe preko Albanije. na kraju. I on je. Ta dela „doÿivqavamo danas kao fragmente i pokušaje jednog tada mladog pisca skromnog dara. ostavio je Kordiã odreðenog traga u tadašwoj kwiÿevnosti upravo tom fragmentarnošãu i vidqivim raskorakom izmeðu onoga što je hteo. åasopis. kao i deo wih. doÿiveo i nauåio u Francuskoj. zatim školovawe u Francuskoj i aktivno uåestvovawe. što je mogao i što je. 821. roman. koji se nije izrazio do kraja ni u jednom od ÿanrova åijom se formom posluÿio.UDC 821. podstaknut verovatno onim što je video.163. do romana Neobiåan svet (1930) i aforizama Razgovori samim sobom (1936).41-95 SINIŠA KORDIÃ U DODIRU I U SUKOBU S AVANGARDOM Radovan Vuåkoviã SAŸETAK: U ovom ålanku autor je prikazao kwiÿevnokritiåku delatnost Siniše Kordiãa. neoklasicizam. I on je bio poreklom iz ugledne porodice (otac mu je bio poznati pravnik u Poÿarevcu).163. Ukratko je predstavio wegov rad u åasopisu Svetski pregled. 1924). po povratku u zemqu. intuicionizam. tradicija. pamfletizam. 1922). KQUÅNE REÅI: Siniša Kordiã. kao i kwigu eseja Umetnost i neumetnost. preko pisawa pesama (Pesme o meni. pokušao da se kwiÿevno angaÿuje u širokom rasponu poslova od ureðivawa literarne rubrike u listu Svetski pregled (1921) i åasopisa Preteåa (1927—1931). kritika. u kwiÿevnim zbivawima dvadesetih godina.41. avangarda. zbirku pesama Pesme o meni i roman Neobiåan svet i na osnovu toga izvukao zakquåak o Kordiãevom dodirivawu i sukobqavawu sa piscima zagovornicima promena u kwiÿevnosti. poezija. kao i znatan deo wegovih tadašwih kwiÿevnih saputnika. Ipak.09 Kordiã S. eseja i kritiåkih osvrta (Umetnost i neumetnost. jednog od mawe znaåajnih pisaca roðenih krajem devedesetih godina XIX veka koji je ostavio odreðenog traga u kwiÿevnosti treãe decenije proteklog stoleãa. .

reproduktivan. U narednom broju Svetskog pregleda ponovo se u Kwiÿevnom pregledu javqa M. 17. na trideset dve strane i sa mnogobrojnim reklamama. ali i rubrika Kwiÿevni pregled. U prvom broju štampan je ålanak Milana V. gde se iza skraãenice S. krije verovatno urednik kwiÿevnih priloga. A za Kordiãa je s razlogom reåeno da mu je bila svojstvena crta „komiånog megalomanstva" koje je „u suštini tragiåno". Prikazi su potpisani pseudonimom. Posebno su interesantni u prva dva broja Svetskog pregleda kratki osvrti o pozorišnom i filmskom ÿivotu. u poåetku trudio da privuåe što više istaknutih liånosti tadašwe kwiÿevnosti i da daje kritiåki uravnoteÿene ocene. Treba zato prvo prikazati taj list i ulogu Siniše Kordiãa u wemu — kako bi se moglo shvatiti ono što je posle toga objavio. ali nikako produktivan duh. doseglo vrhunac i kad su se pojavila mnogobrojna dela i glasila sliånih ambicija. kwiga. koja su ureðivali mladi qudi. Prvi broj Svetskog pregleda izašao je 26. Bogdanoviã sa osvrtom o zbirci pesama u prozi I. åiji su nosioci bili predstavnici najmlaðeg posleratnog naraštaja. naime. Informiše 1 R. Bio je. . i kwiÿevnom delu Svetskog pregleda fizionomiju je profilisao pesnik i kritiåar Siniša Kordiã. maja iste godine. uz osvrte iz istorije i sociologije. pa je utoliko potrebnije da se šire razmotri kao jedno od wegovih autorskih ostvarewa. godine. Bogdanoviãa Nekolike ideje o pozorišnoj kritici. Siniša Kordiã.1 U Prva dva broja Svetskog pregleda ta crta Kordiãevog karaktera nije došla do izraÿaja u tolikoj meri kao docnije. kwige Vladimira Ãoroviãa Portreti i dela (br. koji je izlazio kraãe vreme 1921. Kwiÿevnost je sastavni deo ukupnog pregleda ostalih društvenih i duhovnih disciplina. bila publikacija kratkog veka. Svetski pregled je. pre svega. izloÿbi i sliåno. U Kwiÿevnom pregledu prikazan je i jedan roman Romena Rolana. informacije i preglede åasopisa. ¡¢. politiåko glasilo liberalno-demokratskog opredeqewa. u kome poznati kwiÿevni kritiåar obrazlaÿe uslove koji su neophodni da bi se pisala pozorišna kritika (kwiÿevna sprema." Informativna rubrika u prva dva broja Svetskog pregleda priliåno je raznovrsna i ocene su koliko-toliko izbalansirane. Kao što je to bilo uobiåajeno u glasilima posle Prvog svetskog rata. Biãe i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka. a posledwi 15.110 Pre nego što je objavio neko od svojih kwiÿevnih dela. formata izmeðu novinskog i åasopisnog. Andriãa Nemiri. Kordiã se. Pijade Strast (br. ÿivotno iskustvo). Kordiã se predstavio kao urednik kwiÿevne rubrike u listu Svetski pregled. poznavawe dramaturgije. godine kad je kwiÿevno vrewe. Konstantinoviã. a nije iskquåeno da je on pisao i ostale ålanke. marta 1921. dakle. kw. 1) i Davida S. Bio je to wegov prvi javni nastup na tadašwoj kwiÿevnoj sceni. a delom i kod nas. Beograd — Novi Sad 1983. Udruÿeni izdavaåki. K. u kome se prikazivao politiåki i ekonomski ÿivot u svetu. Kordiãev naåin pisawa prepoznaje se i u oceni da je Ãoroviã „samo prijemåiv. sa izuzetkom posledweg. 2).

Iz reåenog bi se moglo zakquåiti da je tako negatorski nastup prema tadašwoj kwiÿevnosti i kwiÿevnicima bio dogovoren izmeðu direktora i urednika kwiÿevne rubrike lista. gde ãe biti tekst pisan sa najviše dobre voqe. 3) na Bogdanoviãev prikaz Nemira I. dok se u pregledu kwiga navode poznati pisci i umetnici. Franc Mark i drugi. Prikazuju se kratko i kwige domaãih autora: Pera S. a nagoveštava se i tekst u narednom broju o Ivawskim krijesovima Nike Bartuloviãa („o ovoj dosta interesantnoj kwizi"). Rene Šikele i drugi. 3) direktor Svetskog pregleda i politiåki komentator u wemu M. Ukupnoj povoqnoj slici kwiÿevnog dela Svetskog pregleda doprinose i prilozi drugih saradnika. potpisan inicijalom A. kao što su Oskar Vajld. sa treãim brojem poåiwe nazadovawe u kvalitetu ureðivawa Svetskog pregleda. o više stranih kwiga. o uspehu naših umetnika u Parizu. tako ih diskvalifikuje i istakne samog sebe. Pored toga. O promeni Kordiãevog pristupa domaãim piscima i pojavama svedoåe dve pojedinosti. Gijom Apoliner. Kordiã. Niåe i Vitmen). koji se u prvim brojevima još nije bio „razmahao". Kordiãu blizak Miloš Ðuriã piše o kwizi Filozofija qubavi. urednik S. pa i Kroåeovoj o Danteu. Gustav Landauer. Taletova. hteo ono što je Gligoriã åinio u Novoj svetlosti ili Miciã u Zenitu: da se dokaÿe kao strog sudija i da istupa u ime suÿenih i jedino wemu samome prihvatqivih estetiåkih naåela. Baruloviãeva kwiga Ivawski krijesovi bila je ranije naznaåena kao interesantna. Wima se pridruÿuje i osvrt u obliku dopisa iz Praga pod naslovom Nova åeška lirika iz pera austrijskog pesnika Jozefa Konrada i negativan komentar Miciãevog Zemita. izgleda. Kordiã se potom obrušava u ålanku Povodom jednog prikaza (br. Kordiã je. Rembo. a sada je u treãem broju odbaåena sa zakquånom opaskom da „nije nikakva dobit ni za pisca ni za literaturu". negativno vrednuje. Marka Cara. Posle toga Bogdanoviã prestaje sa saradwom u Svetskom pregledu. Tako je u broju åetiri Svetskog pregleda štampan kraãi esej o åetiri pesnika utemeqivaåa moderne poezije (Bodler. negativno ocenivši i kritiåara i kwigu o kojoj je pisao. Andriãa. Zatim. iako je sud o hrvatskom mladom pesniku takoðe oštar. Nikoliã. ÿeleãi da sve domaãe pisce i kwige. o tada priznatim avangardnim umetnicima i piscima. tu je i interesantan prikaz prve kwige Osvalda Špenglera Propast Zapada. pogotovo mlaðih autora. Kordiã. u prvom broju ãe se pojaviti i Kordiãev osvrt Sluåaj Avgustina Ujeviãa koji ãe docnije uãi u sastav wegove zbirke eseja Umetnost i neumetnost. Vladimira Velmar Jankoviãa i drugih. br. kao što su Åarl Vidrak. . Na sliåan naåin piše o Bogdanu Popoviãu (Bogdan Popoviã u Akademiji nauka.111 se o jednom francuskom pozorištu. Jedino se po upadqivoj negativnosti suda o Taletovoj kwizi moÿe zakquåiti da je i ostale prikaze pisao S. izgleda. Kazimir Edšmit. kome doprinosi. Ovakvih jednostranosti i iskquåivosti bile su pošteðene informacije o svetskim piscima i pojavama. Meðutim. potpisan pseudonimom „Aristofan".

Nikolajeviãa Kwiÿevno i umetniåko stvarawe u Srba (br. br. Milana Begoviãa (Male komedije. Tako direktor Svetskog pregleda M. . na osnovu tih kriterija. br. Kordiãeva kritiåka delatnost u Svetskom pregledu odvijaãe se na dva plana. stvaralac je pojedinac koji ima sposobnost da prodire unutra i otkriva zapretane sile biãa. a na drugoj. jedan ålanak o pozorištu (Za buduãnost pozorišta) i jedan o filmu (Nekoliko razloga uspeha kinematografije. 4) namewen slovenaåkom åitaocu (br. Kordiã je o svima pisao negativno. negativno vrednuje dela mlaðih pisaca svojih savremenika. Na jednoj strani. Konkretizujuãi takvo poimawe umetnosti na primerima dela tada mladih stvaralaca. 6. „stvarati znaåi presipati se". odnosno naåinom „brutalnog pamfletizma".2 Svi tekstovi koje je Kordiã štampao u Svetskom pregledu proÿeti su identiånim tonom pamfletskog osporavawa. uz åešãe javqawe i Dušana S. pisani su analitiåki i objektivno.112 U narednim brojevima nametqivo istupawe S. nego je pitawe vrednosti i nevrednosti". Sime Panduroviãa (br. Ÿivojinoviã. u kojima nastoji da definiše svoje kriterije vrednosti. iako je reå o piscima koji danas zauzimaju istaknuto mesto u srpskoj i hrvatskoj kwiÿevnosti XX veka. G. 7). iako se u informativnim pregledima priliåno o wima govorilo. Drÿeãi se intuitivistiåkog naåela kao kriterija vrednovawa. 4. br. Što se tiåe beletristiåkih priloga u Svetskom pregledu. br 4). 7) i prikaz Ibzenove Nore (br. 6). Prema Kordiãevom mišqewu. Nisu bili zastupqeni ni radovi te vrste od pisaca iz drugih zemaqa. V. vulkanska". pisao je i o kwigama Gustava Krkleca (Srebrna cesta. Strindberga (br. 17. 5). br. 8) Kordiã zastupa iracionalistiåko shvatawe umetnosti. objavquje teorijske eseje o umetnosti. U teorijski koncipovanim ålancima (Shvatawe umetnosti. tako da ãe on svojim prilozima ispuniti najveãi prostor kwiÿevnih rubrika Svetskog pregleda. Panduroviã. Pored Andriãa i Ujeviãa. Manojloviã. Objavqe2 Isto. 7. Oštar ali i površan jeste ålanak Boÿe S. Iskrenost je. po kome je umetniåki åin unutrašwa ekspresija duše. prema tome. Popoviã. Kordiãa. V. 4). Za razliku od tih tekstova o domaãoj kwiÿevnosti. Jovanoviã) u ålanku pod naslovom Kwiÿevni nemoral (br. Nikoliã pamfletski komentariše pojave i liånosti u tadašwoj srpskoj kwiÿevnosti (B. sa obrazloÿewem da u poeziji i umetnosti uopšte „nije pitawe novoga i staroga. U stilu Kordiãevog pamfletizma jesu i napisi nekih drugih autora koji pišu o domaãoj kwiÿevnosti i kritici. br. 8). Miloša Crwanskog (Dnevnik o Åarnojeviãu. Otuda je prava umetnost „burna. Svetislava Stefanoviãa (br. bitan åinilac svih oblika stvaralaštva. Kordiãa biãe još upadqivije. 8). S. Stvarati znaåi oslobaðati energiju. Jedino treba zabeleÿiti da je Svetski pregled štampao u nastavcima duÿu putopisnu prozu H. 4). Velsa. pokušava da. Kritiåko razmišqawe. 5. Nikolajeviãa i povremeno Miloša Ðuriãa. 6). kao i jedno podseãawe povodom desetogodišwice smrti A. oni potiåu prevashodno od S. Kordiã je ove pisce i wihove kwige grubo negirao. T.

Proletwe pesme. Gospoða Tef. Kordiã je upravo drÿao mnogo do pesama. pa su neposrednijeg i ÿivqeg izraza nego Kordiãeve pesme. nije originalno. u kojoj je sabrao tekstove iz Svetskog pregleda. spekulativne i bez prave pesniåke inspiracije. ali sve su Kordiãeve pesme duge. razvuåene. U oba je reå o pišåevim liånim doÿivqajima za vreme boravka u Parizu. veã izraÿava preovlaðujuãe misaono opredelewe tadašweg naraštaja pisaca i umetnika i moÿe se kratko oznaåiti kao filozofija vitalizma. Priåa o ÿivotu). pišåevo izdawe. kod wega je forma izraz ÿivota koji nema samo jedno stawe. .113 na su i dva Kordiãeva prozna teksta (Moj prijateq. Ÿivot je izvorište umetniåkog stvarawa koje se realizuje u ekspresijama umetnikove duše. Provokativni su. iz Mirnih pesama. bili su Kordiãevi. Umetnost i neumetnost. avangardnih pokreta. I ostali pesniåki prilozi. meðutim. Kordiã u eseju Moderni duh pomiwe Bergsona i tako otkriva åitaocu gde su izvori wegovih ideja i suprotstavqawa ÿivotne dinamike umetniåkog dela sta3 Siniša Kordiã. Meðutim. koji zajedno sa tekstom Moderni duh i raspravom o Meštroviãu åini jezgro wegovih teorijskih radova. Pesma u prozi. sa izuzetkom po jedne ili dve pesme u brojevima åetiri i šest od Dušana Ristiãa i Vojislava Kulunxiãa."3 Tu misao jasnije profiliše Kordiã u eseju O umetnosti. nešto uobliåeno. Naslove je varirao (iz Pesama o meni. ali je u wu uvrstio i najduÿi svoj esej Povodom umetnosti Ivana Meštroviãa. van svega naviknutog i nauåenog. jer otkrivaju neodvojivost Kordiãeve filozofije kwiÿevnosti. iz pesama Tvoja lepota. tj. od generalnog filozofskog estetiåkog pravca široko obuhvaãenog pojmom ekspresionizma. veã naprotiv. Beograd 1924. br. Ono što kaÿe o toj temi. ali koji je u svakom svom stawu ÿivot. 4. Zanimqiva su mu razmišqawa u esejistiåkim zapisima. Kordiãevo razmišqawe o Meštroviãu sledi ideje i naåin na koji je o tom umetniku pred Prvi svetski rat pisao Dimitrije Mitrinoviã. kwiÿevne estetike. pre svega. 52. Do tog zakquåka åitalac dolazi kad se upozna sa Kordiãevom kwigom Umetnost i neumetnost. Kordiã zapravo specifikuje i individualizuje glavne misli Bergsonove filozofije ÿivota aforistiåkim stilom koji je karakteristiåan za deo programskih tekstova ekspresionizma i drugih. ali mu je prevashodan ciq da iznese vlastitu filozofiju umetnosti. Iz sadrÿaja kwiÿevnih priloga koje je Siniša Kordiã štampao u Svetskom pregledu moÿe se zakquåiti da su najprovokativniji meðu wima oni kritiåkog i esejistiåkog karaktera. 7). Kratka forma manifestacionog oblika tih tekstova dokazuje u kojoj su meri Kordiãeva razmišqawa o umetnosti i o modernom duhu u woj samo jedna od varijacija sliånih iskaza tadašwih mladih stvaralaca iz pokreta ekspresionizma. Kordiã posebno analizira najznaåajnija skulptorska ostvarewa Meštroviãeva. U umetniåkom åinu stvaralac otkriva samoga sebe: „Zato jedno umetniåko delo nije nikako i nikada nešto završeno. pravi ÿivot. br. zbog åega je åesto i reklamno najavqivao Pesme Siniše Kordiãa. wegovi oštri sudovi o gotovo svim piscima naraštaja kome je i sƒm pripadao.

13—14. smatra da je suština umetnosti sadrÿana u unutrašwem svetu umetnika. kao i druge predstavnike tadašwe nove srpske kwiÿevnosti i filozofije. B. br. Kordiã je formulisao svoje ideje o umetnosti na naåin koji je bio bliÿi A. Mistifikacija ÿivotnog elana i glorifikacija duše vodili su Kordiãa. åiji je smisao u ideji da se tajna ÿivota i umetnosti ne moÿe spoznati ni razumom ni oseãawem veã jedino intuicijom. Raskrsnica. Zato je u uvodnom razmišqawu kwige Umetnost i neumetnost (Nešto kao predgovor). 81). Smatrao je da mladi. nije u piscima našlo odgovarajuãu rezonancu. ali i filozofi Miloš Ðuriã i Vladimir Vujiã. u neku vrstu mistiåkog idealizma koji je nezamisliv bez uticaja Bergsona. koji sebe nazivaju modernim. snaÿan retoriåki patos i besedniåki dar koji je bio svojstven tadašwim srpskim filozofima. Ne åudi zato ni pojava docnije Kordiãeve kwige aforizama Razgovor sa samim sobom.4 Pojedinaåno biãe.114 tiåkoj logici razuma. Velibor Gligoriã upotrebio je prikladniji izraz za Kordiãev naglašeni individualizam: „U kwiÿevnoj borbi manifestira se oåiglednije wegov manijaåki egocentrizam" (Velibor Gligoriã. za razliku od ranih. . naime. Vinavera i R. ne poseduju koherentan unutrašwi svet. Bergsonovski je i intuicionizam. od kojih su neki preuzeti iz pišåevih ranih eseja. Stvaralac prodire u taj svet i opredmeãuje ga reåima u umetniåkom åinu. odnosno duša umetnika. Vinaveru i R. åija je odlika drskost i teÿwa ka slobodi. Petroviãa. Vujiãa nego pesniåkoj retorici S. Sadrÿaji kasnijih aforizama su. u wegovoj duši. Konstantinoviã je to nazvao patološkim egoizmom: „Apstraktni jezik javqa se ovde kao jezik patološkog egoizma" (23). Kordiãu nedostaje. Petroviãu. Siniša Kordiã: Umetnost i neumetnost. Petroviã. Naglašavawe znaåaja individualne kreacije vodilo je Kordiãevu misao u egocentrizam i samoizolaciju i onda kad je bila u svemu saglasna sa opštim duhovnim raspoloÿewima jednoga vremena. Kordiã je u eseju Moderni duh stvorio estetiåko uporište za obraåun sa mladim piscima svoje generacije s kojima je delio istovetnu sudbinu i istu filozofiju ÿivota i umetnosti. jer su mu prišli spoqa i nedelo4 R. Vinaver i R. ponekad i moralistiåki intonirani u obliku maksima koje se odnose na svakodnevni društveni ÿivot. meðutim. Karakteristiåan je i naslov kwige aforizama koji potencira formu samogovora i otkriva jednu od vaÿnih osobina Kordiãevog naåina pisawa u esejima: wegov naglašeni individualizam i narcistiåki personalizam. Iduãi tim putem razmišqawa. Da li zato što nije posedovao pravi stvaralaåki talenat ili zato što je pripadao onoj grupi mladih koji su retoriåkom iskazu pretpostavqali aforistiåki stil. koje prethodi ocenama dela i pisaca savremene kwiÿevnosti. bez organskog jedinstva i logiåke povezanosti. pa su i wihove tvorevine rasute. 1924. Kordiã. Eksplikativnost Kordiãevih iskaza åak je bliÿa filozofskom mišqewu M. Ðuriãa i V. Šimiãu nego S. koja ne podseãa na spoqašwu stvarnost. svet umetnosti. dosledan u odbrani mistiånog idealizma. Sliåne ideje zastupali su tada i S. ogledalo je u kome se prelama spoqašwi svet i u toj optici nastaje jedan novi svet. istakao misao da tadašwe vreme.

62. Istakao je istovremeno kriterije procene pisaca i dela. Kordiã. pa delom i u nadrealizmu — dakle u celokupnom pokretu avangarde: „Razumqiv je nekakav simultanizam u nekakvoj glavi. I daqe kaÿe da je to pisac bez vrednosti „koji je sav u reðawu raznovrsnih stvari. ali nikako na hartiji. Meðutim. Stanovište da je merilo vrednosti kritiåar sƒm znaåilo je da se pisawe kritike prepušta potpunoj samovoqi pojedinca koji brutalno napada a ne obrazlaÿe ocene. ne dajuãi mu da se raspadne". onako. S. pa je donekle i svarqiva. kao što je reåeno filozofiji umetnosti ostalih srpskih mladih pisaca poåetkom dvadesetih godina XX veka. . i to. pa se mogu pretpostaviti i liåni razlozi koji su je izazvali. Kordiãeva filozofija umetnosti identiåna je.115 tvorno. S. u pokušajima obrazloÿewa negativne ocene moÿe se naslutiti neprihvatawe osnovnih odlika avangardnog dela. tj. Crwanskog: „Wegov roman. ostali iskazi o tom piscu i drugim brutalno su negatorski. Isti su joj izvori i postupci pisane prezentacije u varijanti aforistiåkog stila. Miliåiã. Ponekad se oštrina Kordiãevog pamfletskog osporavawa graniåila sa neukusom. Krklec. povodom romana Dnevnik o Åarnojeviãu M. Reãi ãe. glupi ideja. Crwanski. samo u reðawu. Kordiã je. 111. na primer. Krleÿe. Za Siba Miliåiãa napomiwe: „Zato mu i mozak nije na mestu: on ima neverovatno besmislenih. da vam se zgadi" (S. Stefanoviã). ako su to uopšte ideje."6 5 Ova kvalifikacija romana Crwanskog naåelne je prirode. I. Umetnost i neumetnost. u oceni dela svojih savremenika pošao od poetiåkih naåela koja su u suprotnosti sa wima. koheziju koja delo „åini celinom. 6 Isto. Povodom Priåa o muškom pita se: zar nije bilo boqe razmišqati o sebi i o „drugima „no åitati kwige g. Crwanskog koji je ispod najobiånijeg åoveka."5 U Krleÿinoj poeziji zasmetaãe mu postupak simultanizma. Vitalistiåki dinamizam i poimawe umetniåkog åina kao akta ekspresije umetnikove duše pretpostavqalo je poetiku rasute forme i slobodne kompozicije koja odraÿava duševne procese a ne koheretnu strukturu — ne. Ujeviãa i M. 96. pri åemu je bio nešto blaÿi jedino u oceni poezije T. 71). 68. Kordiã je u ostvarewima svojih kwiÿevnih saputnika i istomišqenika otkrivao i ÿigosao upravo rasutu formu koju nikakva koheziona sila ne drÿi na okupu. Opredequjuãi se za to da daje samo pozitivne ili negativne sudove o kwigama i wihovim tvorcima. Vinaver. i najmaweg dovoðewa u vezu. otresli sa wih deset raznobojnih kapqica. Istovetan je vitalistiåki dinamizam. u kojoj preovlaðuju naåela reda i kauzalnosti. meðutim. Meðutim. mistika duše i naglašeni individualizam. svega što bi moglo jednome åoveku najobiånijeg mozga i najordinarnijeg znawa doãi mu na pamet". ekspresionizmu i dadaizmu. podjednako prihvaãen u futurizmu. kako kaÿe na jednom mestu. smatrajuãi da je „kriterijum uvek kritiåar sam". bez ikavog. što je Kordiã i åinio. S. Kordiã je veoma oštro pisao o delima bezmalo svih pisaca modernistiåko-ekspresionistiåkog pokreta u novostvorenoj Jugoslaviji (M. oblikom. Andriã. ovaj roman o kome govorim. našeg seqaka". samo je jedno šarenilo: kao kad bi zamoåili vaših deset prstiju u deset raznih boja i otresli ih na jedan veliki beo tabak hartije. G. da je wegova rasuta forma nesaglasna sa tradicionalnom pesniåkom strukturom.

U kratkom predgovoru kwizi kaÿe se da su izdavaåi Pesama o meni „pišåevi prijateqi". Nije prihvatao temeqni princip avangardnog dela: princip haotiåne spontanosti kojom se iskazuje poquqana svest destabilizovanog pojedinca i haos ÿivota. Kwiga Pesme o meni pokazuje zašto je Kordiã tako odbojno istupao protiv najboqih predstavnika svoje generacije. To je. i takve Kordiãeve pesme interesantne su za kwiÿevnoistorijske analize. skladne i jasne.7 nije teško utvrditi promene i sazrevawe pesnika u osmogodišwem vremenskom periodu. što nije bila retkost u tom vremenu. obgrqene rime) i razliåitom stihovnom formom (trofej. Nije bez znaåaja ni podatak. zapravo. kao i ostale svoje kwige. Te pesme su napisane u vezanom stihu i pisao ih je mlad åovek obdaren stihotvoraåkim sposobnostima i sa lakoãom pronalazi rime u okviru razliåitih strofnih celina (tercina i kvartet najåešãe). lirski model koji je Tin Ujeviã uspeo da oÿivi u Leleku sebra i Kolajni bogatom leksikom i dramatiånim psihološkim autoanalizama. sa razliåitim rimarijskim sklopovima (ukrštene. na prvi pogled. uporedne. uglavnom. . naime. poetiåki i praksom bio izvan we i protiv we. pogotovo ako se stave u kontekst tadašwih kwiÿevnih prilika i ostalih wegovih dela. da su te pesme nastajale izmeðu 1914. a u wima varirao mnogobrojne zvuåne i slikovne postupke. I pored toga. pa je izbacivawe naslova moglo doneti uštedu na broju stranica. s kojima je delio isto shvatawe ÿivota i smisla umetniåkog stvarawa. Kordiãeva stihotvoraåka invencija bila je neiscrpna i on je saåiwavao pesme jednoga tona. Zato je uputno pogledati kako je Kordiã postupao kad je pokušao sƒm da stvori delo: u zbirci poezije Pesme o meni i u romanu Neobiåan svet. Meðutim. ali je sigurno da iza svega stoji autor i wegova „izdavaåka reÿija i finansijska konstrukcija". Jasno se. koji pesnik stavqa u podnaslov zbirke. jamb. Kordiãeve pesme deluju monotono — prepoznatqiva je u wima lakoãa pisawa prema poznatom pesniåkom obrascu.116 Time je Kordiã potvrðivao da je. u okvirima parnasovaåkog neoklasicizma gde su pesme. štampao o svom trošku. Rane Kordiãeve pesme su „duåiãevske": u okviru pejzaÿne slike pesnik izriåe svoje oseãawe qubavi. åitawem pesama koje su bez naslova. u kome se desio rat i posleratni burni kwiÿevni razvoj. I da nije tog podatka. Istorijski kontekst pesama je neprimetan i na osnovu wega ne moÿe se suditi o vremenu nastanka pojedinih pesama koliko na osnovu promena wihovih tematskih i formalnih osobenosti koje se ogledaju u razlici izmeðu pesama stavqenih na poåetak i na kraj zbirke. ali im nedostaje inspiracija i snaÿniji ritmiåki polet. iako je generacijski i idejno pripadao avangardi. moÿe osetiti u Kordiãevim Pesmama o meni neoklasicistiåki model srpske lirike sa kraja XIX i poåetkom XX veka i duåiãevski pesniåki manir obogaãen inovacijama koje su u wega uneli Vladislav Petkoviã Dis i Sima Panduroviã. i 1922. Kordiãu tako nešto nije pošlo za rukom i on je ostao. amfibrah). opisuje melanholiåno stawe duše i 7 Kordiã je zbirku Pesme o meni. godine.

mirisa i zvuka". izvan svih boja. åija apstraktnost ne dozvoqava proširivawe leksiåkog registra izvan kruga standardnih poetiånih reåi. 6—7. „mrtvih šuma". plaåem. gde se javqa lepa ÿena sa „oåima opala ko vlaÿna jesen što slatko umara snovima što su van dobra i zala". svojstvene srpskoj spomenarskoj lirici poåetkom XX veka.11 Meðutim.10 Isto tako. „tišina mrtva". A sve to. Pesme o meni. i bih tako jak". u kome bi trebalo da se kazuje iskustvo tragiånog ÿivqewa i neumitne smrti.117 tragiånost ÿivqewa. Senke i snovi. Kordiã je išao tragom Vladislava Petkoviãa Disa. U nastojawu da opeva subjektivnu tragediju i sukob pojedinaåne duše i sveta. Mogu se prepoznati neposredni odzvuci Disovih stihova u nekim Kordiãevim pesmama. plaåem sve misli veã kasne"). „posredstvom Boga. „mrtvim malim niskim nebom". Kordiãeva zbirka Pesme o meni prepuna je takvih metaforiånih konstrukcija predratne poezije: „mrtvih dana". 11 Neposredni odjeci Ujeviãeve poezije nisu tako upadqivi kao Disove. Ili: „S ko zna koje zvezde sa koje sam pao". diÿe se i ÿari I zlato svoje oåarano topi Kroz plavo veåe opija i kropi Snovima pjanim sva biãa i stvari…8 Daqe slede stihovi u kojima pesnik kazuje kako se wegovo biãe spaja sa boÿanstvom. govori da je Kordiã ipak bio vešt reproduktivni stihotvorac a ne autentiåni pesnik. primetni su tragovi Ujeviãeve poezije: nametnula ih je ÿeqa da se na simbolistiåki naåin opeva draga åiji je spiritualni lik toliko nezemaqski i suptilan da prelazi u obliåje nedoseÿnog boÿanstva koje struji prostorom i vremenom. åitalac ne moÿe a da se ne priseti Svakidašwe jadikovke. 10 Još je davno Velibor Gligoriã u eseju o Veqku Miliãeviãu uoåio da je epitet mrtav åest u srpskoj kwiÿevnosti pred Prvi svetski rat: „Mrtvi ÿivot postaãe pojam za jedan deo srpske poezije i proze. „mrtvo lišãe" i sliåno. tj. Nolit. 8 9 . Ujeviã je uvoðewem u registar svog pesniåkog jezika reåi lokalnog kolorita (i to u velikoj meri i retke poetske sugestivnosti) i remeãewem versifikacijskog reda neoåekivanim ali Siniša Kordiã. van dobra i zala". Pišåevo izdawe. izazivajuãi nadraÿaje u pesnikovoj duši. kao i u nametawu izveštaåenog jezika. ali još u veãoj meri wegova filozofija: da su lepota i smrt nedokuåive razumu. kao što su mrtva jesen ili mrtva noã veã sticale pravo na originalnost i osobenost. Beograd 1922. kao i upotreba standardnih metaforiåkih konstrukcija i metriåkih ritmova. izvan svih pokreta. ali kad proåita stih: „I bih tako nejak.9 Nije teško uoåiti ni maniristiåka svojstva toga tipa srpske lirike u Kordiãevim pesmama koja se ogledaju u uåestaloj upotrebi imenica i epiteta sa oznakom mrtvog i kobnog. Obiåno je prva strofa pejzaÿna slika u koju se ukquåuje priroda u svom jedinstvu sa kosmosom: Mesec se raða. kao što je Domanoviãevo mrtvo more postalo pojam za sebe. 18). kao na primer: „Izvan svih crta. Pored patetiånog ritma. da ukaÿe na nedokuåivost duševne mistiånosti i boÿanske tajne qubavi. Beograd 1970. kao poetske metafore" (Velibor Gligoriã. Ali u duåiãevskom maniru pevawa nije teško prepoznati rukopis poåetnika åije lirske filozofeme prelaze u sentimentalnosti i fingiranu tragiånost („I. disovski zazvuåe i neki stihovi Kordiãevi. „svet mrtvih".

12 Najuspelije su. a zatvara se prema materijalnom svetu. sa Kordiãem druÿio u Parizu. i opet u srcu ih drÿim! 12 Tu osobinu isticali su kritiåari koji su o Kordiãevoj poeziji pisali negativno. 1922. Pesnik nemoãi i bez moãi. stavqenog u funkciju iskazivawa sopstvene duše i duhovnog biãa. 188). neke wegove boqe pesme. koji otkrivaju pesnikov naglašeni autizam: Niåega dobrog izvan mene nije! Zato sam sebi izvor i kraj puta. Pesme o meni. koji se. izgleda. Kordiã. br. Boÿe. ali uzevši kao 'celinu'. 13 S. što im ne da moãi Da sinu jednom zauvek. Kordiãeva refleksivna lirika dobija prizvuk religioznosti i pravoslavne mistike koja ãe postati temeq wegove ideologije u trenutku kad ãe sa Ratkom Pareÿanimom pokrenuti åasopis Preteåa i odrediti wegovo mesto i ulogu u srpskoj kwiÿevnosti i kulturi tridesetih godina. Boško Tokin. Ja mrzim na svet istine i laÿi I sumwam u sve što se wime krije I što se wime oåajniåki traÿi… Ni prst mi nikad izvan duše nije!… Ja ÿivim za se i u sebi samo I sve mi sobom oåarano åedno… Zalud me zovu svakoga minuta!13 Pesnik se obraãa na drugom mestu Bogu da razgori skriveno unutrašwe blago i tako na nov naåin uspostavi vezu izmeðu boÿanstva i pojedinaåne duše: O Boÿe. U poetskom filozofirawu. oåekivao od wega uspeh i isticao neke wegove stihove. Kordiãeve pesme iz posledweg dela zbirke Pesme o meni koje znaåewski korespondiraju sa iskazima iz wegovih eseja. Tako ÿivi ÿivot åiste duhovnosti. kaÿe: „Uzevši pojedinaåno. U wima se na mestima direktno eksplicira kquåna misao kwige i Kordiãeve pesniåke filozofije: da je sve sadrÿano u pojedinaånoj duši koja neposredno uspostavqa veze sa boÿanstvom i lepotom. Gorim. Kordiã tako nešto nije bio u moãi da uåini. Zbog toga wegovi pravilni i sreðeni stihovi i danas deluju hladno i ukoåeno. . to åini utisak neåeg strahovitog teškog i olovnog" (Boško Tokin. ja više sadrÿim U sebi zvezda. no ceo Tvoj grdan svemir u svemirskoj noãi I sav sam od wih kao ogaw vreo. to bi moÿda i danas tako izgledalo. åini se. pronalazi Kordiã i liånu izraÿajnu formulu iskazanu sledeãim stihovima. 4. kao kwigu sa nekih 120 pesama. iskoraåewima iz uobiåajenog toka i iznenaðewima uspevao da ostvari upeåatqive lirske slike i senzacije.118 efektnim prekoraåewima. Kritika. 48.

Tajnu istine krajwe. na primer. a on je oseãao wihove razgovore. Ili ãe mu se uåiniti da „crven mesec bukti iznad gora". Tako. ali se neke wegove pesme mogu shvatiti danas kao zakasneli pokušaji lirskog teološkog ekspresionizma.119 Gorim i opet ceo se veselim!… Gorim. traÿeãi je u veånom prostranstvu. Ništa mu nisu rekli. — I moja duša ostavqa sve pute Što je kroz wenu beskonaånost vode. ali pesnik. nalazi je u boÿijem liku: O. koji je u vezanom stihu stvarao poÿarne vizije. Oreol svoje besciqne slobode I prvo što bi ÿelela i htela15 Zato je u posebnom delu zbirke Pesme o meni (pod naslovom Wene misli) dao reå dragoj da se iskaÿe u obliku aforistiåkih sentenci pesme u prozi. gde se prepoznaje retko šta stvarno i od spoqašweg sveta. Kordiã viziju drage identifikuje sa boÿanstvom i. koji su stvarali u okriqu poznog simbolizma. da usta drage „gore od strasti kao cvet krvav što bukti i niåe iz plamenog srca". poznah Boga gledajuãi u te. Draga govori iz poloÿaja irealnog i apstraktnog biãa i mistifikuje svog partnera — kao Erudika koja bi se iz tame podzemnog sveta obraãala Orfeju. kako samog sebe zamišqa Kordiã. u kojoj se ogleda pustoš pesnikove duše. 43. Da bi u tebi svetlu meðu srela. Isto. Pesniåki prostor Kordiãevih pesama zapravo je jedna literarizovana apstrakcija veštaåkih obrisa („Nebo trepti kao velika raskošna bašta sa bisernim cvetovima"). na primer. osobito pesniku Georgu Hajmu. iznenada…" pesnik priåa u osam tercina sloÿene rimarijske konstrukcije kako su mu prišli „neki qudi tiho neosetno" i s wim su išli dugo ulicama ogromnoga grada. Od praznine. raspolaÿe svojim biãem i van sebe ništa ne ÿeli. u pesmi åiji poåetni stihovi glase „Jednog mi dana åudno. Kordiã nije posedovao Hajmovu snagu ekspresije. . Kao i drugi teološki liriåari. Reãi ãe. neizreåne. Prizivajuãi Boga da se probudi i raspali mraåne instikte i ÿeleãi da ostvari pesniåku ekspresiju takvog åina. pesnik produkuje vizije koje su istovremeno i opsesivne slike wegove svesti. Viziju moje misterije veåne. gde je goreo ceo svemir i svet u wemu. i kliåem velikim i malim: Od sebe samog hoãu da se spalim I ništa van sebe ne ÿelim!14 Iskra u duši otkriva obliåje boÿanstvo i oblik je wegovog postojawa u pojedincu. 40—41. pa kaÿe na kraju: 14 15 Isto. Kordiã se indirektno pribliÿavao predratnom nemaåkom ekspresionizmu.

sav izlomqen. godine. razvuåeno i mrtvo. godine: poåetak rata. gde se junak åesto psihotiåki podvaja i sluti na pustim ulicama noãnog Pariza prisustvo drugih lica koja ga progawaju. br. kako saopštava autor u kratkom predgovoru. mogle bi biti poetski prolozi romana Neobiåan svet. košmara i doÿivqaja. sa nekakvim natezawem i digresijama: jednom reåju. poznavalac tadašwih prilika i kwiÿevnih konvencija proznog ekspresionizma lako bi osetio da je to jedno od najtipiånijih ostvarewa srpske ekspresionistiåke proze. Zato je potrebno ukratko razmotriti i to Kordiãevo delo. prema mestu odigravawa radwe.120 Oåi im behu teške. Jedan 'roman' Siniše Kordiãa. Dosledno je. Tako se. a objavqen je 1930. Tako V. åudnih i apstrahovanih od istorijske pozadine dogaðaja. povlaåewe preko Albanije. I jedna i druga tvorevina (takve pesme i roman Neobiåan svet) karakteristiåne su po tom rigoroznom apstrakcionizmu koji ih pribliÿava apstrakcijama jednog dela avangarde i onda kad je wihov tvorac bio eksplicitno protiv we. S. kw. otpora novatorskim tendencijama tada najmlaðih pisaca. iako je numeracija poglavqa znatno usitwenija. u wemu primewena poznata shema kompozicije kretawa u prostoru i povezivawa fragmenata monologa pojedinca koji je monomanski okrenut u sebe i u åijoj se svesti ratne slike slaÿu kao na filmskom ekranu. gde u priåi treãega lica ipak preovlaðuju unutrašwi monolozi — deluje danas kao Isto. I upravo takve pesme vizije. kad je bio pripremqen za štampu. naime. dakle. I pored. pisan dosadno. Bogdanoviã kaÿe: „Neobiåan svet nije roman zato što je slabo povezan. Taj deo Kordiãevog romana — u zbiru rasutih situacija. II. koje oblikuju pustošnu apstrakciju. 53—54). 2. Kordiã je stvorio romansijersko delo koje je i svedoåanstvo o tadašwim duhovnim i stilskim menama u krilu avangarde. zbuwen i neuspeo" (Vladimir Bogdanoviã. iznad sna i jave!16 Ova pesma kao da saÿeto reprodukuje neke noãne scene iz Kordiãevog romana Neobiåan svet. I da nije te napomene. potpunije od bilo kojeg dela te vrste. Roman je. koje prevode misao u apstraktnu sliku. izdvajaju tri celine romana. poznati tematski luk proze pisaca koji su doÿiveli srpsku golgotu posle 1914. pune stvari. ÿivot u pariskom izbeglištvu i povratak u zemqu. 16 17 . tj. Da im se pogled po nebu prošeta I kroz prostore što se silno plave I koje sunce kroz sve dane ÿari… A tu se raða vizija mog sveta Najdubqeg. dozlaboga pretrpan beznaåajnim sitnicama.17 Kordiãev roman Åudan svet zatvara. 35. a prvi je najboqi i najzanimqiviji. bez veza sa glavnim predmetom. nastao izmeðu 1917. 1930. Kritika. Primedbe se svode najåešãe na tvrdwu da je to nekoherentno i rasuto prozno delo. krajweg. Svaki od tri dela kompoziciono je razliåit od drugoga. Zato je åak i reånik kritiåara koji su pisali o wemu sliåan pamfletskim kvalifikacijama Kordiãevim pojedinih ostvarewa wegovih savremenika avangardista. nevešto i neinteligentno sklopqen. i 1925.

U globalnom preseku na istovetan naåin je sabrana gomila junakovih utisaka na golgotskom putu kroz Albaniju. kao i docnije o pariskim doÿivqajima svoga junaka. Beograd 1982. 19 Stanko Koraã. R. On je šizofrena liånost. da se gruba stvarnost preobrazi u junakovoj svesti u apstraktne konfiguracije sna. a docnije u Beogra18 Razume se. Najbliÿi je junaku predratne ekspresionistiåke proze kad je u Parizu — u prostoru velegradske xungle. „Nolit". ocrta paklene åulne bahanalije i razvrat. I tako ponašawe junaka objediwava tri dela romana: junak je opsednut istim strahovima i progoniteqima i na pustim i sneÿnim prostorima Albanije. kuda je išao i åitav jedan narod s wim u ÿeqi da ostavi za sobom svoj put.121 neka vrsta sinopsisa za docnije napisani roman Dan šesti (1934) Rastka Petroviãa.18 U romanu Neobiåan svet provokativan je lik glavnog junaka. na sliåan naåin kao i Kulunxiã u Lunaru. Kordiã. Pišåevo izdawe. i oseãawem da je uvek neki dvojnik. Suprotnost neÿnom. delikatnom i intelektualnom protagonisti jeste grubi. åije je ime stavqeno u podnaslov dela (Ÿivot i doÿivqaji Ivana Petroviãa). Tu se progoniteq Kordiãevog junaka javqa u liku pesnika. pa je i završetak oba dela poentiran slikom mora kojom se otvaraju novi vidici i oåekivawa. . Ali Kordiã je dozvolio. Zato Kordiã nije uspeo da kreira karakteristiånu za tu vrstu proze atmosferu i brutalne åulne scene kao redovne pratioce porodiånih sukoba. a i docnije kad se naðe u oåevoj vili blizu Beograda. 88). S. neko nepoznat i bezimen uz wega. Optereãen strahom i udvajawem lika. za Kordiãev roman Neobiåan svet karakteristiåne su brutalnosti motivisane drugim razlozima: ludilom i strahom junakovim. što je povod da razmišqa o smislu umetnosti. Kordiã: Neobiåan svet.19 I drugi toposi ekspresionistiåke proze javqaju se u Kordiãevom romanu. a na kraju se koncentriše na grupu izmrcvarenih ratnika koji se ekstatiåno gube u morskoj stihiji. ostaje u uskoj perspektivi svog narcisoidnog junaka i kaÿe: „Ÿurio je prema — moru. na pariskim ulicama i u kuãama. Neobiåan svet. naprotiv. pun mraånih doÿivqaja…" (Siniša Kordiã. Zato nije bez razloga pomenut i Kafka povodom romana Neobiåan svet. Beograd 1930. surovi i åulni otac i wegov problematiåni ÿivot (osobito odnos prema tetki Milki) koji zatamwuje junakovo poreklo i majåinu smrt. Petroviã prikazuje kretawe povorki i bez teškoãa izlazi izvan vidokruga glavnog junaka. 227). Kordiã je bio na putu da u toj priåi o ocu. Kordiãev junak se ponaša kao junaci predratne nemaåke ekspresionistiåke proze — liåi na marionetu koju pokreãe nevidqivi i åudnovati mehanizam. gde su udvajawa logiåna posledica pritiska mnoštva na pojedinca i dvosmislenih emisija zatamwenog scenarija prigradskih kuãerina i hotela. Srpski roman izmeðu dva rata. Meðutim. u duhu svojih estetiåkih zamisli. kako su predstavqeni u delovima romana Aleksandra Iliãa Gluvne åini. pa je s wim u vezi i neizbeÿna ekspresionistiåka tema ludila i distorzije slike spoqašwe ratne slike stvarnosti koja izgleda kao da je prelomqena u krivom ogledalu i fantastiåna u svojoj neobiånosti. s kojim mu je zajedniåko opisivawe pariskog predgraða i tamošweg polusveta. On ubija u Parizu poznanika.

pa su mu oni vraãali istom merom. He did not accept an essential principle of avant-garde work: the principle of chaotic spontaneity which implied awareness of the destabilized individual and the chaos of living. and in his poetry cherished a Duåiã-like manner of rhetorical lyric poetry with the linked verse. but in his daily critical reviews he challenged typical avant-garde works. Meðutim. oÿenivši se i došavši u sukob sa nekadašwom izabranicom. Pogotovo ako se ne ide za tim da se samo procewuju kao relativno ostvarene vrednosti. kad se danas proåitaju rubrike koje je ureðivao (u Svetskom pregledu). . odnosno u sudarima dva koncepta kwiÿevnosti: jednog tradicionalnog i drugog novatorskog. a negde drugog. Siniša Kordiã je i sƒm donekle krivac što su wegova dela u kritici doåekivana sa najgorim pogrdma. davi vlastito dete i beÿi u noã. Siniša Kordiã bio je pisac skromnoga dara i prepun kontroverzi. zbirka poezije Pesme o meni i roman Neobiåan svet.122 du. Radovan Vuåkoviã SINIŠA KORDIÃ IN TOUCH AND CONFLICT WITH AVANT-GARDE Summary Siniša Kordiã was a less significant writer who was very active in the literature of the 1920s. na primer. After the analysis of his activities in the journal Svetski pregled (World Review). he advocated Bergsonian intuitivist and vitalist philosophy of art. U esejima je. dok je u dnevnokritiåkim obraåunima osporavao izrazito avangardna dela. zatim teorijski eseji iz kwige Umetnost i neumetnost. Negde je bliÿi zagovornicima jednog. On je na sliåan naåin osporavao druge. stiåe se utisak da zasluÿuju da se o wima kritiåki progovori. essays and his novel Neobiåan svet (Unusual World). of his poems. In his essays. a u poeziji negovao duåiãevski manir retoriåke lirike vezanog stiha. veã da se odredi wihovo mesto u okviru avangardnih nastojawa u srpskoj kwiÿevnosti dvadesetih godina XX veka. certain intentions in some Kordiã's works are mutually exclusive or incompatible. his novel Neobiåan svet represents a model of an abstract expressionist creation with a disperse composition and symbolic characters. which was not rare at that time. zloåin izvršen iz oseãawa straha. Sve to pokazuje kako je u praksi teško povuãi granicu izmeðu tradicije i avangarde i kako je potrebno povremeno „oÿiveti" te pisce sa granice da bi se što celovitije predstavila jedna veoma ÿiva i plodna epoha u srpskoj kwiÿevnosti prve polovine XX veka. pa ne iznenaðuje ni wegovo balansirawe izmeðu ta dva koncepta. Završetak romana vrlo je sliåan ekspresionistiåkom proznom modelu: prolivena je krv. Therefore. the author of this paper came to the conclusion that he — although belonging to the generation and ideas of the then avant-garde — was outside and against it in his poetics and practice. roman Neobiåan svet predstavqa model apstraktnog ekspresionistiåkog ostvarewa disperzne kompozicije i simboliåkih likova. a potom suprugom. zastupao bergsonovsku intuitivistiåku i vitalistiåku filozofiju umetnosti. provalilo ludilo.

motiva. Tanatos.UDC 821.112. Kompleksnost odnosa meðu tekstovima i izuzetan preplet znaåewa uslovili su veoma sloÿenu strukturu romana i neke inovativne narativne postupke. brod. šešir). stranac.2-32. simboliåka znaåewa (voda. Autorovo viðewe umetnosti. s druge strane. KQUÅNE REÅI: dionisko. inverzija. psihološki i estetsko-poetiåki aspekti).1 neophodno je kratko se osvrnuti na wegovo poznato delo — Roðewe tragedije. Iz sloÿenog sistema intertekstualnih relacija proishode simboliåka znaåewa Manovog romana. kao i wegova autopoetika. apolonsko (mitološki.41-95 MIT I FEDAR KAO PREDLOŠCI ZA SMRT U VENECIJI TOMASA MANA Lidija Boškoviã SAŸETAK: U radu se opisuju veze izmeðu Smrti u Veneciji Tomasa Mana. godine pod nazivom Roðewe tragedije iz duha muzike. Kada se potegne pitawe odnosa dioniskog i apolonskog. lepo(ta). prva i neizbeÿna asocijacija jeste Niåe i wegova pesniåko-filozofska teorija o poreklu tragedije iz duha muzike. o kojima je Niåe (a svakako bi i moderan åitalac) mawe vodio raåuna. psihološki i poetski plan i usloÿweno ukquåivawem još nekih mitskih predstava o Apolonu i Dionisu. most. gråkog mita i mitskih predstava uopšte. glosirawe. mit. psihopompos. i Platonovih dijaloga. pseudocitatnost. Eros. a od wega ãemo krenuti u analizi mitskih slojeva u romanu Smrt u Veneciji. more. paralelizam (likova. umetnika i umetniåkog stvarawa po pravilu se projektuje na ambivalentan odnos apolonsko — dionisko. Pošto ãemo se u radu pozivati i na znaåewa koja je ovim terminima pridavao Niåe. 821. umetnost. profano i sveto vreme. ritual.09 Mann T. situacija).2 Ova Niåeova kwiga je u vreme pojavqivawa izazvala razliåite reakcije — od oduševqewa do potpunog osporavawa — ovo prvo uglavnom 1 Znaåewe pomenutih termina biãe u radu prošireno na sociološki. 1. s jedne.163. autopoetika. Platonovi dijalozi. sociološki. 2 Kwiga je objavqena 1872. . intertekstualnost. autobiografija.

4 Isto. meðutim. danas je za mene to nemoguãa kwiga — loše napisana. N. priliåno slobodno projektovao na hrišãanski sistem predstava i identifikovao je s parom Hrist — Antihrist. . odnosno izmeðu reda. ali su za strog filozofski naåin mišqewa predstavqali manu.).124 od strane umetnika (Vagner). ovakvo uspostavqawe analogije legitimno i zasnovano? Rekli bismo — veoma malo. a drugo od strogih i kritiåkih mislilaca. i sam Niåe se veoma kritiåki osvrnuo na svoje prvenåe. kitwast stil izraÿavawa: „Ponavqam. destruktivni princip doÿivqava kao apsolutna negacija. kao i entuzijazam i ekstatiånost kojom zraåi. razarajuãim silama ili principima. Dionis je najdirektnije vezan za 3 Fridrih Niåe. Roðewe tragedije. bili su za umetnike znatna vrednost Niåeove kwige. kao kwiga za posveãene (…)"3 (podvukao autor — F. åisto artistiåko antihrišãansko. godine. s jedne. Niåeov Pokušaj samokritike. BIGZ. U kojoj meri je. nepoverqiva åak i prema pristojnosti dokazivawa. Kasnije. iz koga je i citirani deo. najveãa prepreka. nejednaka u tempu. Pre svega. zato što je dioniski princip „pozajmqen" iz arhajskog. prevod Vera Stojiã. Niåe je opoziciju izmeðu apolonskog i dioniskog. s vremenske distance od åetrnaest godina. sentimentalna. Kakvo ime da mu dam? Kao filolog i privrÿenik reåi krstio sam ga. 33. Za naš ugao ispitivawa od posebnog je znaåaja Niåeovo odreðewe dioniskog principa: „Protiv morala. mitološkog sistema predstava utemeqenog na vremenskoj cikliånosti. Dve vremenske koncepcije — cikliåna i linearna — uslovile su i dva odnosa prema destruktivnim. Specifiåna metaforiånost i slikovnost izraza. i pobune protiv zvaniånih vrednosti i poretka. ne bez izvesne slobode — jer ko bi znao pravo ime Antihrista? — imenom jednog helenskog boga: nazvao sam ga dioniskim"4 (podvukao autor — F. pa se u krajwim konsekvencama moÿe smatrati pozitivnom i vitalistiåkom. Uostalom. s druge strane. Beograd 1983. i smislio sebi jedno naåelno suprotno uåewe i suprotno ocewivawe ÿivota. U mitološkom kquåu ta sila ujedno je uslov obnavqawa sveta. U hrišãanskom se. objavqen je 1886. jer je za wihovu eksplikaciju ipak neophodno diskurzivno izraÿavawe. kao nagon — zaštitnik ÿivota.). a onda (nelegitimno) „prebaåen" u hrišãanski sistem — suštinski razliåit po linearnom poimawu vremena. 29. muåna. Upravo je zbog ovog pomerawa u jeziku. tu i tamo zašeãerena do ÿenstvenosti. bez voqe da postigne logiåku åistotu. odnosno pokušaja da se filozofske istine saopšte pesniåkim jezikom došlo do nepreciznosti i ne sasvim uspelog i prihvatqivog posezawa za terminima i simbolima. Zato se teško Antihrist moÿe „krstiti" imenom helenskog boga Dionisa. priznajuãi u wemu nedostatak logiåkog izvoðewa i preteÿno pesniåki. N. suprotno tome. dakle. a u pokušaju da se dosegnu koreni antiåke tragedije i neke od metafiziåkih istina bili su. veoma uverena u sebe pa zato prenebegava dokazivawe. pomamna na slikovno izraÿavawe i zbrkana zbog silne slikovitosti. zapravo. ustao je tada ovom spornom kwigom moj nagon.

razIsto. d. ili u vajarskom i slikarskom radu. uoåio da liminalne društvene periode (praznike. kao što smo prethodno videli. broj 10. više usput. Antihrist nije „nagon — zaštitnik ÿivota".8 Dionis. Niåe pod apolonskim i dioniskim podrazumeva dva tipa umetniåkog stvarawa. dotakao usput (da ne kaÿemo sluåajno) i bez namere da ih podrobnije razraðuje. budnog znawa. HH¡. uzbuðen je i pojaåan åitav sistem afekata: u tom sluåaju. On je. samovoqstvo ili 'drska moda' odvojili åoveka od åoveka. hijerarhija i dionisko kao privremena inverzija ovog ponašawa. potom åuvar duhovne vedrine i spokojstva. zakon. negacija zvaniånog sistema vrednosti (morala). 7 Termin V. iako se oni. i ono dobija moã vizije. helikonskih bogiwa. svetkovine) karakteriše inverzija uobiåajene hijerarhije i sistema vrednosti: „Sad je rob slobodan åovek. on se odjednom oslobaða svih svojih sredstava izraza i u isti mah isteruje iz sebe snagu predstavqawa. pre svega."6 U navedenom citatu. U daqem radu biãe nam od znaåaja i jedna distinkcija koju je Niåe. Apolon je u gråkoj mitologiji bio voð muza. zaštitnica duhovnih delatnosti i uåiteqica pesnika i sviraåa. ili tragediji. Gradina. pravila. mogu posmatrati i kao dva oblika društvenog ponašawa koja samo u totalitetu omoguãavaju ÿivot i funkcionisawe zajednice: apolonsko kao red. 5 6 . besa zanosa. bog je prazniånog pijanstva. oåigledno. naprotiv. 11. pravu meru koja se pojavquje kako u drÿavnom ustavu tako i u sagraðenom hramu. podraÿavawa. kako u zakonodavstvu tako i u pojedinaånoj epinikiji. (…) Pevajuãi i igrajuãi åovek se ispoqava kao ålan jedne više zajednice. 44. brat Apolonov. Socijalne dimenzije pojmova apolonskog i dioniskog Niåe se. svih vrsta mimike i pozorišne umetnosti. pre svega. Isto. što se za Antihrista ni u kom sluåaju ne bi moglo tvrditi. naåinio. Varijacije na temu liminalnosti . epiåar. 8 Fridrih Niåe.7 Ovakvo univerzalnije podvajawe legitimnim åini priroda antiåkih boÿanstava koja su uzeta za simbole — Apolona i Dionisa. 9. nav. preobraÿavawa. plastiåar. uzbuðuje oko. transfigurirawa. a po dominaciji reda ili nereda — apolonskom i dioniskom principu. jasne svesti. odnosno društvena antistruktura ili communitas. On je voleo ono što je odmereno. za estetski aspekt dvaju pomenutih fenomena: „Šta znaåe suprotni pojmovi apolonsko i dionisko koje sam ja uveo u estetiku — oba shvaãeni kao vrste opojnosti? Apolonska opojnost. neprijateqska omeðavawa kojima su nuÿda. sad se lome sva kruta. raskliktalog ÿivota. vizionari su par excellence. Tarnera (Viktor Tarner. kao i u najveãem delu kwige.125 kult plodnosti. Slikar. On se u kwizi zanima. naime. god. 50). 1986. entuzijastiåke ekstaze.. U dioniskom stawu."5 Ovo podvajawe sveukupne društvene stvarnosti na periode kada se kruta pravila poštuju i periode wihovog odbacivawa i poništavawa odgovara profanom (svakodnevnom) i svetom (ritualnom) vremenu. odreðeno i uobliåeno. Naime.

pri åemu je dioniski elemenat bila muzika. dobrim delom ostaje na tragu Aristotelovih zapaÿawa u vezi sa poreklom i prirodom antiåke tragedije. uobiåajeno — ritualno.) Uz to. s originala preveo i objašwewa u registru imena dodao dr Miloš Ðuriã. savršenu umetnost — antiåku tragediju — video u sintezi prethodnih dvaju principa — artificijelnosti i inspiracije. Pri tom su apolonsko i dionisko posmatrani u simboliåkim aspektima o kojima je veã bilo reåi — kao oznake za dva oblika društvenog ponašawa (svakodnevno. a apolonski dijalog. Niåe je paÿwu novije nauke i filozofije usmerio na fenomene apolonskog i dioniskog.126 obruåenih nagona. s usmerewem na preciznu formu i impulsivno. orgijastiåke huke. on detaqno opisuje strukturu tragedije — wene kvalitativne i kvantitativne delove (Aristotel. ekstatiåko i entuzijastiåko. Uz to. o åijem romanu ãe biti reåi. suštinu umetniåIsto. Dakle apolonsko i dionisko jesu dva komplementarna oblika društvene stvarnosti. što odgovara kolektivnom duhu rituala. 2. bila prijemåiva i za umetnike. (Radi se. 51. koji su voðeni razliåitim idejama i potrebama posezali za ovim dvama fenomenima i wihovim meðusobnim odnosom. ipak. i to tragedije od onih „koji su zaåiwali ditiramb. s tim što bi trebalo naglasiti da tragawe za wenim ishodištem i wenom suštinom u muzici i dionisijskim ritualima nije ni neobiåno ni neoåekivano. ali i wene precizne i standardizovane forme. koji su ih onda literarno transponovali i problematizovali na razliåite naåine. svestan ritualnog supstrata u tragediji. znaåi. Priroda apolonskog i dioniskog nije. provocirala samo filozofska promišqawa i studije. veã je. koje su se sve do danas u mnogim varošima odrÿale u obiåaju".10 Dionis je uvek sa silnom svitom — Panom. silenima. O pesniåkoj umetnosti. jer tu smernicu nameãe obredni kontekst izvoðewa trilogija. a komedija od onih koji su zaåiwali faliåke pesme. 11 Aristotel govori o postanku tragedije i komedije iz „improvizacija". Isto. prema wegovom mišqewu. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. dakle. kako je reåeno. U wihovoj sintezi Niåe je video suštinu antiåke tragedije. a åini se da je to imalo velikog uticaja i na pisce HH veka. 54—63).9 Za razliku od Apolona. inverzno) ili dva tipa umetniåkog stvarawa (artificijelnost — inspiracija. dakle. konkretno za kwiÿevne stvaraoce.11 Bilo kako bilo. 52. odnosno tragedija. Aristotel je. ali i dva naåina umetniåkog stvarawa — artificijelno. samosvesno. bahantkiwama. Izgleda da je Tomas Man. Beograd 1990. Videli smo da je Niåe. Niåe je svakako bio u pravu kada je prirodu stare gråke tragedije video u spoju ovih suprotnosti. o tada još ÿivim obiåajima. takvim razmišqawem se. nadahnuãe). odnosno hor. 9 10 . koji je „boÿanski simbol naåela individuacije". odnosno apolonskog i dioniskog.

odnosno izmeðu one koja insistira na svesti. Ovaj Manov stav je. Govorio je lagano. 13 Imaju se u vidu Proqeãa Ivana Galeba Vladana Desnice. u kwizi grupe autora Wemaåka kwiÿevnost. a videãemo — jedna je od noseãih i u delu o kome ãe biti reåi. prevela Anica Saviã-Rebac. podvojenost åoveka na apolonski i dioniski deo. Razapetost åoveka izmeðu apolonske i dioniske prirode. u Manovom romanu i dodatnoj su simboliåki usloÿweni uspostavqawem paralele s dvama delovima qudske prirode. odnosno za osobe koje pisanu umetnost stvaraju ili tumaåe. Putovawe na kraj proleãa Vitomila Zupana i Gospoda Glembajevi Miroslava Krleÿe. što je on jednim svojim delom svakako bio. poÿuda. Svjetlost. halucinacija. deo wegovih predstava o ÿanrovima koji se moÿe išåitati i iz iskaza povodom nekih drugih wegovih kwiga: „Zamislio sam Budembrokove u 15 glava kao novelu. Branimir Ÿivojinoviã. apolonsko i dionisko. 69. Nova. Nolit. ali se paradigmom ove qudske drame moÿe smatrati åuvena novela roman15 Tomasa Mana Smrt u Vene12 Tomas Man. dakle. d. Beograd 1987). Tomas Man. OOUR Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. koji ide za nedozvoqenim i krši tabue i pravila ponašawa. Pevaå Boška Petroviãa. Konaåno — umro je pomraåenog uma. kao kršewe tabua i poricawe zvaniånih vrednosti bila je interesantna mnogim piscima. poretku. koji se vodi strašãu i nagonima. nav. Naime. ukoliko nije drugaåije naznaåeno. Nolit. kao tema dominirala je nekim znaåajnijim romanima H¡H i HH veka. Beograd 1971. pisao da je „uåenik filozofa Dionisa" i da bi pre „voleo biti satir nego svetac".13 Interesantno je da se i u vezi s Niåeom moÿe govoriti o ambivalentnoj prirodi umetnika. prevod i predgovor Vera Stojiã.127 kog stvarawa video u sliånom kquåu: „Ko moÿe odgonetnuti biãe i karakter umetništva! Ko razume ono duboko nagonsko slivawe discipline i razuzdanosti na kojem poåiva!"12 Slivawe discipline i razuzdanosti. orgija. Sarajevo. harmoniji. kwiga ¡¡. qubazna i otmena liånost. Dva osnovna principa — apolonsko i dionisko. odnosno na deo koji poštuje zvaniånu hijerarhiju i pravila i drÿi se reda i mere i na deo koji se tom redu opire. formi. Prema svedoåewu prijateqa koji su ga poznavali u doba wegovog najplodnijeg stvaralaštva. društvenom priznawu i one koja joj se suprotstavqa kao nagon. ili kod nas Miloš Ðorðeviã. dijaloga i hora predstavqaju. hodao odmereno i svojim telesnim ÿivotom bio muåenik". 15 Sƒm Man je Smrt u Veneciji smatrao novelom i za tim su se uglavnom povodili izuåavaoci wegovog dela i istoriåari nemaåke kwiÿevnosti (up. Beograd 1994. ne samo da su kao tema bili prijemåivi za umetnike veã su se u kwiÿevnim delima za umetnike prevashodno i vezivali — pre svega za pisce ili teoretiåare kwiÿevnosti. biãe i karakter umetništva.. meðutim. 531. Sve u okviru citata ovde i daqe u radu podvukla L. koja u pojedinim svojim aspektima reflektuju naznaåeni problem. Uz to. kao polovi ambivalentne qudske prirode. poretka i haosa. Istorija nemaåke kwiÿevnosti. Fric Martini. Smrt u Veneciji.14 Isti ovaj Niåe afirmisao je dioniski princip. 14 Fridrih Niåe.. B. ali o ovom komparativnom kontekstu nekom drugom prilikom. „Niåe je bio veoma blaga. izašao je veliki roman u åetiri genera- . pod koje se mogu podvesti sve prethodno nabrojane opozicije. 9.

izmeðu ostalog. a koji je godinama postajao sve preåišãeniji i umereniji. (da ukratko obeleÿimo dela wegovog zrelog doba). Novi Sad 1936. i najzad. oåigledno. naime. stilom koji je odisao smislom za lepotu i koji je obeleÿila „plemenita åistota. da bi Smrt u Veneciji trebalo ÿanrovski definisati kao roman — zbog izuzetno sloÿene motivske. „Novela u 15 glava" teško da bi ostala „novela" u opisu bilo kog ozbiqnog teoretiåara kwiÿevnosti. Pored toga. video i kao poštovawe ili kao kršewe zvaniånog morala i elementarnih normi kolektivnog ponašawa. Iz ove taåke krenuãemo u opisivawe strukture i znaåewa Smrti u Veneciji i wenog glavnog lika — Gustava Ašenbaha. Na poåetku smo videli da je Niåe u Roðewu tragedije apolonsko i dionisko. da se posluÿimo nekim ranijim poetiåkim zahtevima. meðutim. bez prostaåkih reåi i doveden gotovo do formulativnosti morao je takoðe biti jedan od razloga da se Ašenbah naðe u školskoj lektiri. spisateq strasne rasprave o Duhu i Umetnosti". Ašenbah našao na liniji zvaniåne etike i vitalistiåke orijentacije koju je. bez suptilnih i novih osenåewa (…) ugledno ustanovqen. . koje je. zbog jasne i intenzivne višestruke intertekstualne igre i. naravno. dragoceni. razliåitim mitološkim motivima i znaåewima. O tome govori i åiwenica da su „prosvetne vlasti unosile odabrane strane iz wegovih dela u školske åitanke". 110. 3. dakle. Ovakav odnos vlasti prema Ašenbahu svakako je bio uslovqen karakterom i stilom wegovih tekstova. zbog toga što se junakova biografija daje u celini — od porekla do smrti. U momentu kada poåiwe radwa romana. uopšte. Priåa o Bedniku je. 345. eklatantan primer u svetskoj literaturi za poigravawe razliåitim simboliåkim aspektima fenomena dioniskog i apolonskog i. zapravo. tematske i narativne strukture. i drÿava proklamovala. uglaåano ubliåen". god. Podvojenost umetnika je. jednostavnost i skladna razmernost uobliåavawa". „bez neposrednih smelosti. naravno. Letopis Matice srpske. kw. Autopoetiåki stavovi su. kako smo videli. Za doprinos kulturi i naciji Ašenbah je dobio plemiãku titulu. s nejednakim zadrÿavawem na pojedinim fazama u ÿivotu kwiÿevnog lika. dakle zvaniåno priznawe drÿavnog vrha. ali nas ne obavezuju.128 ciji (1912). koja je åitavoj jednoj zahvalnoj omladini predoåila moguãnost da naðe moralnu odluånost i s onu stranu najdubqeg saznawa. 167). cije" (Pero Slijepåeviã. jer je autor u woj odbacivao ono što je nedostojno i jer je napustio „svaki duh sumwe u moralu. zbog prisustva razliåitih znaåewskih slojeva. samo jedan od akcenata pomenutog Manovog dela. Tom priåom se. Gustav Ašenbah ili fon Ašenbah veã je afirmisan kwiÿevnik u pedesetim godinama. On je pisac „jasne i moãne prozne epopeje o ÿivotu Fridriha Pruskog (…) tvorac snaÿne priåe sa naslovom Bednik. Pogledi Tomasa Mana. Smatramo. O svim ovim aspektima dela biãe reåi daqe u radu. „omladini predoåila moguãnost da naðe moralnu odluånost". åime je stekao status reprezentativnog i uzoritog ålana zajednice. svaku simpatiju za ponor".

jer lepota (umetnost) dovodi do devijantnog i društveno štetnog ponašawa. veã istrošeno vreme ili kraqa. Meðutim. Ovo Platonovo uåewe. ta inverzija je privremena i åitavim sistemom tabua drÿi se pod kontrolom. kako smo ranije videli.129 dakle u odabranom opusu kwiÿevnih dela kojima se vaspita i formira omladina i nacija. 4. stabilnost. Kada se u jednom momentu oslobodi wegova latentna i potiskivana — dioniska priroda. Opredeqewe za isti pol. Ašenbah ãe se ponašati potpuno suprotno zvaniånom moralu: on ãe zavoleti mladog Poqaka i time se ogrešiti o elementarne propise zajednice. koji je visokom veštinom i susprezawem zadobio poštovawe nacije. koji je reprezent zajednice. kao što nije ni od znaåaja za ceo kolektiv. Naime. neophodno je ukazati i na razlike koje postoje u odnosu na izvorni kontekst iz koga je izvedeno wegovo znaåewe. Ašenbah. Ona više nije privremena ni vezana za neki „jak" vremenski period. predstavqa opredeqewe za nereproduktivnu zajednicu. kao i odnos Erosa i lepog. u momentu kada popuste brane samokontrole. ponašaãe se društveno inverzno — kršeãi osnovne društvene tabue. Meðutim. s te strane. To je situacija koju je. a on podrazumeva privremeno ukidawe vaÿeãe društvene hijerarhije i negirawe postojeãih pravila i vrednosti. U sluåaju Ašenbaha izostaje ta elementarna funkcija inverzije. dakle u kontekst jednog od filozofskih problema i. o åemu ãe biti reåi kasnije. ishodište termina i znaåewa dioniskog jeste u obredu. nepromewivost. Onaj isti Ašenbah. što je na tragu ideja iznetih u Drÿavi. samim tim i na ostajawe u okvirima zadatih obrazaca i tradicije. ali se moÿe smatrati implicitno prisutnom. Posebno je signifikantno odsustvo eksperimenata i novina u Ašenbahovim delima i svedenost izraÿavawa na formule. uz to. i omoguãi wihovu regeneraciju. pa se time i direktno ugroÿava opstanak društva. Naravno. verifikuje postojeãi poredak i hijerarhiju. veoma jasno asocirao na Platonove dijaloge i wegovu estetsku (i etiåku)16 teoriju. . Ona postaje liåno i trajno opredeqewe koje definitivno ruši pravila jedne zajednice. jer se time ukazuje na okoštalost. Niåe opisao kao momenat kada „rob postaje slobodan" i kada se ukidaju „kruta pravila". posmatrano u širem kontekstu. Manovo majstorstvo je u tome što je celu priåu smestio u kontekst raspravqawa o lepom. kada se u vezi s ovim sluåajem inverznog ponašawa posegne za terminom dioniskog. Wena je funkcija da do kraja sruši ono staro. što zapravo znaåi da se zvaniåni sistem vrednosti ne dovodi u pitawe i da se ne teÿi wegovoj promeni. Time je obezbeðeno voðewe priåe 16 Na Platonovu politiåu teoriju ne asocira se direktno. posluÿilo je Manu i da bi u igru uveo jednog gråkog boga — Erosa. koje je postavqeno kao neka vrsta fona na kome se gradi priåa u romanu.

Na wu nailazimo i u ranim zapisima. 308. 18 Erlangenski rukopis. u Beåu. dakle. u štampariji jermenskoga manastira. zeleno jezero! Boÿja pomoã. Univerzitetska rijeå. Udaãu se za tebe. jezero. godine. imenuje ÿenidbom ili udajom. 5. koji su kquåni reproduktivni i erotski principi. — junak. Pre svega. kneÿe Marko. veã da se oÿenio: „I kada te jošãe bude naju majka uprašati: 'Da gdi ti je. kao što vidimo. skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef.18 ali i u klasiånom Vukovom beleÿewu — u pesmi Marko Kraqeviã i Arapin. Beograd 1988. Potrebno je. kwiga druga. Iz koje se ne moÿe od miliwa odiliti. U našoj usmenoj kwiÿevnosti ona se javqa u metafori svadbe kojom se ponekad imenuje smrt. 1845. sestre Sekuline. ili 17 Narodne pesme u zapisima H¢—H¢¡¡¡ veka. . odnosno na åiwenicu da se on u tom sistemu mišqewa ne razlikuje mnogo od neåega što ãemo za poåetak oznaåiti kao sintezu apolonskog i dioniskog. 45. Onde mi je obqubio jednu gizdavu devojku". koju je Petar Hektoroviã zabeleÿio 1556. moja kuão vjeåna! U tebe ãu vijek vjekovati. Andrijašu.130 na dva plana paralelno: na prvom — koji prati odnos apolonskog i dioniskog u svoj wegovoj polisemiånosti. ukazati na kompleksnost mitoloških predstava o Erosu. meðutim. recimo u pesmi Marko Kraqeviã i brat mu Andrijaš. mila majko. Prosveta. Volim za te. Karaxiã. Pored toga. poznata je veza izmeðu Erosa i Tanatosa i wihova åesta identifikacija. Zbornik starih srpskohrvatskih narodnih pesama. Sekulu sam davno oÿenio crnom zemqom i travom zelenom". gde devojka koja namerava da skoåi u jezero i udavi se govori: „Boÿja pomoã. prema Sabrana dela Vuka Karaxiãa. u tujoj zemqi. kw. datiranom izmeðu 1716—1733. antologija. ¡¡). 287 (daqe u tekstu SNP. i na drugom — koji je u najdirektnijoj vezi s Erosom i idejom lepog. u kojoj su pjesme junaåke najstarije.17 ili u Erlangenskom rukopisu. izbor i predgovor Miroslav Pantiã. tvoj brajen Andrijašu?' Ne reci mi našoj majci istine po ništore: 'Ostao je. godine: „Ne budal'te. imenovan Erosom. Tanatos je. — reci. 19 Srpske narodne pjesme. Nikšiã 1987. Grevs navodi da su rani Grci Erosa „opisivali kao Kera. gde mlaði brat — Andrijaš na samrti zaveštava Marku da majci ne kaÿe da je poginuo. Beograd 1964. nego za Arapa. o åemu je ponešto veã reåeno."19 Smrt se. postoje i direktniji znaci izjednaåavawa Erosa i Tanatosa.

Prosveta. izgleda da je wegova mitska potka zaboravqena i vrlo je verovatno da on ima ishodište u arhajskoj predstavi o neraskidivosti i preklapawu Erosa i Tanatosa. Aktivirawem kolere. na primer u ruskom dijalektu 'ÿmurko'. ili Kugu"20 (podvukao R. poåivao je cvet glave sa nesravwivo umilnom åari. prevela Gordana Mitrinoviã. pošto se u romanu Smrt u Veneciji ona javqa upravo u vezi s Erosom. Gråki mitovi. koja je u mitskom poimawu sveta izosemiåna s kugom.) Qubav je slepa. sa predmuškom umilnošãu i oporošãu. u celom romanu oåigledna je Manova namera da izgledom deåaka Taða asocira na gråka boÿanstva. nav. 22 Tomas Man. sa finim i ozbiqnim veðama. dakle. ambivalentno boÿanstvo. G. potråa kroz talase zavaqene glave. Na kraju. Pogledati i Vladimir Jakovljeviå Prop. a voda koja se opirala penušala se oko wegovih nogu. jer je isto što i Tanatos! Eros je. Naravno. U vezi s wim obiåno se pomišqa na moderna psihološka znaåewa — na nesposobnost da se kod voqene osobe uoåe mane i nedostaci. Nolit.21 (Ne sklapaju se oåi pokojniku sluåajno. oznaåava umrlog åoveka" (Olga Mihajlovna Frejdenberg. 43. Beograd 1990. 23 Isto. prevod Radmila Meåanin. 20 21 ."22 Uz to. prevod Vida Flaker. „Kod starih naroda gledati znaåi ÿiveti (…) a 'slepac' = 'mrtvac'. koji baš i nije bio naroåito elegantno podešen prema odelu."23 Kao da su Manova lektira i predloÿak bili homerski i orfiåki mitovi o stvarawu sveta: „Neki kaÿu da svi bogovi i sva ÿiva biãa voRobert Grevs. sa ÿuãkastim prelivawem parskog mramora. Sarajevo 1990. 49. u vezi s Erosom i Tanatosom da pomenemo još i jedan naš frazeologizam koji je zbog svoje åeste upotrebe postao gotovo otrcan — Qubav je slepa. kako je okrenuo gledaocu svoj potpuni profil. 377). — glava Erosa. kao Starost. a po slepooånicama i ušima tamno i meko osenåena uvojcima kose koji su padali u pravom uglu. jasna je Manova namera da predstavu o Erosu prizove naåinom na koji se Taðo pojavquje pred Ašenbahom — wegovim stalnim šetwama po moru i kretawem ivicom koja razmeðuje zemqu i vodu. Svjetlost. On Erosa i direktno pomiwe u vezi s mladim Poqakom: „(…) i sada pogotovo. 114—119. Meðutim. koje poseduje i moã da stvara i moã da uništava. Man se. Mit i antiåka kwiÿevnost. kako roni iz elemenata i izmiåe mu: ovaj mu je prizor ulivao mitske predstave.). (…) Ali na tom okovratniku. bio je kao priåa pesnika o prapoåetnim vremenima. dakle. pošto je slepilo prvi znak smrti. Upravo ovog arhajskog znaåewa drÿi se Tomas Man — Ašenbaha u smrt odvodi lepi Poqak Taðo u koga je zaqubqen. d. I ker i starost i kuga jesu znaci smrti — poistoveãewe je jasno. Historijski korijeni bajke. ali i vodu i nebo na horizontu: „On se vrati. doslovno drÿi mitske matrice. åak se uplašio videãi zaista boÿansku lepotu toga qudskog biãa. i ko je video kako ta ÿiva prilika. 55.. kompleksno. Beograd 1987. o poreklu oblika i roðewu bogova.131 krilatog 'Duha'. zaåudio se ovaj. nakvašene kose i lepa kao mladi bog dolazi iz dubina neba i mora.

a wegova besmrtnost je implicirana i mitom o wegovom izlasku iz Zevsovog bedra."25 Apolon je. kao i „poluodrasli" Poqak. veã pod zemqom. No nije samo na Erosa asocirano izgledom i ponašawem deåaka Taða. Isto. po odmerenosti pokreta i savršeno pristojnom ponašawu — Taðo je i simbol Apolona. koje iskquåuje svako postojawe majke. nav. dvopolan. a u Delfima su åak sveštenici smatrali da je Apolon besmrtan vid Dionisa. po harmoniji u kojoj su svi oni uklopqeni. u svom izvornom znaåewu i obliku jesu ambivalentni.26 Dionis je bog koji umire i obnavqa se. moderno mišqewe je nama jedino priroðeno i u ovom radu tim znaåewem termina uglavnom se i koristimo. Erot je bio dvopolan i zlatokrili. u modernim predstavama o antiåkim bogovima oni su uglavnom svedeni na jedan od svojih opreånih polova. koji se nalazi u pubertetskoj. ni posezawe za drevnim znaåewima ne moÿe se smatrati pogrešnim."24 Eros je. Po savršenom skladu i proporcionalnosti delova wegovog tela. koga neki zovu Fan. dakle. Apolonu blizak i po tome što je osnovnim dešavawem u romanu doveden u vezu s bolešãu. Nakon prethodnog citata i uvidâ. androginoj — polno još nedefinisanoj fazi. Uz to. pogotovo kada je jasno da ona nisu strana piscu i da on na wih nedvosmisleno asocira u svom delu — a to je. i Apolon. ne znaåi da su zato mawe relevantni — naprotiv. 54. Taðova kosa boje meda nedvosmislena je asocijacija na Erosovu zlatokrilost. Miševi su dovoðeni u vezu sa bolesnima i wihovim leåewem. kao i Eros imao u sebi i htonsku komponentu. svakako.132 de poreklo iz vrela okeana. pomalo neoåekivano. samim tim i istinsko raðawe. on je. 32. sluåaj s Tomasom Manom. . bio blizak i Dionisu. On je. kao i veãina arhajskih boÿanstava. 'Apolon Smintijski' jedna je od Apolonovih najranijih titula. Isto. naravno. i Dionis. Meðutim. Ali orfiåari priåaju (…) da se iz tog jajeta izlegao Erot. prema woj. pojednostavqenoj formi boÿanstava. koji je opasao svet. Meðutim. Meðutim. Naime. 98. ali se tematski daju vezati 24 25 26 27 Robert Grevs. što moÿda objašwava zašto Apolon nije roðen pod suncem nebeskim. dakle. To. wu moÿemo unekoliko preformulisati: i Eros. „uveo u estetiku". i pokrenuo svet iz mirovawa. kako Grevs navodi: „Jedna komponenta Apolonove boÿanske prirode izgleda da je bio proroåki miš — koji je konsultovan u svetilištu Velike Bogiwe. a da je Tetija bila majka sve wegove dece. na kojima je insistirao Niåe i koje je. Termini apolonsko i dionisko. kako on tvrdi. Isto. d.27 Vratimo se na momenat konstataciji s poåetka ovog poglavqa da je Eros u svojoj mitološkoj kompleksnosti sliåan sintezi apolonskog i dioniskog.. Mreÿu mitskih znaåewa Man plete uvodeãi u priåu i neke od likova iz gråke mitologije koji nisu bogovi. zasnovani su na ovoj modernoj.

104. koje se moÿe smatrati i androginim udvajawem — postojawem i s „ove" i s „one" strane.28 Ovaj pastir zapravo je sin kraqa Troja i najlepši åovek na svetu. zaqubili i Apolon i Zapadni vetar.. Ogledawe nad vodom upravo je i apostrofirano u romanu: „(…) i toga åaska se zbilo da se Taðo nasmešio: nasmešio se na wega. kao što je nekada orao odneo u eter trojanskog pastira". Tehnikom poreðewa uveden je u naraciju još jedan lik gråke mitologije: „(…) on je sedeo na klupi u parku da gleda Taða koji se zabavqao na poravwenom šqunku igrajuãi se lopte. dakle. zbog nastavaka -issus i -inthus. Ganimed. a kod Ašenbaha qubavqu prema drugome. pošto je disk. 72. 30 „Mit o Zevsu i Ganimedu bio je veoma rasprostrawen u Gråkoj i Rimu. d. To je wegovo åuveno ogledawe nad vodom. po åemu bi onda bio blizak Erosu (podsetimo se. 73. koji su kretski završeci. nav. d. nav. 105). 34 Isto. izgleda da su Narcissus i Hyacinthus „imena za kretskog heroja proleãnog cveãa". jer se u wemu nalazi religiozno opravdawe za strasnu qubav zrelog åoveka prema deåaku" (Robert Grevs.. kao prvo. d.. 68. i motiv fatalne qubavi — one koja vodi u smrt. 251. meðutim. na kog je jasno upuãeno poreðewem Ašenbahove ÿeqe da Taðovu lepotu „odnese u duhovne regije. samo što je u Narcisovom sluåaju smrt uzrokovana qubavqu prema sebi.32 U wega su se. 32 Robert Grevs. nav. d. Zefir (Zapadni vetar) iz qubomore vratio mladiãu u glavu i ubio ga. Tu je. prema mitu. Ako imamo u vidu poznatu. još jedan momenat mogao bi biti zanimqiv. Posebno je zanimqivo uvoðewe Narcisa u tkivo romana Smrt u Veneciji. 73.30 koji su noseãi i u Manovom romanu. u belom odelu sa pojasom u boji."31 Hijakint je. Kada je u pitawu Narcis. luk i kitaru. reåito. 33 Isto. To je. Robert Grevs. prema jednom od wih. Oseãao je åak bolnu zavist Zefirovu prema suparniku koji je zaboravqao proroštvo.. Eros je dvopolan i u spregu je s Tanatosom). samo da bi se uvek igrao sa lepim deåakom. Meðutim. naravno. motivi savršeno lepog mladiãa i homoseksualne qubavi.33 Motivi zbog kojih Man poseÿe za ovim mitom prepoznatqivi su i identiåni s prethodnim sluåajem. 28 29 .29 Tu su. „zvaniånu" varijantu mita o ovom junaku. blisko. a u wihovom meðusobnom rivalstvu stradao je Hijakint. i mislio je da gleda Hijacinta koji je morao umreti jer su ga dva boga volela. d. nav. Man je oåito dobro poznavao i mawe poznate verzije i tumaåewa priåa. sa usnama koTomas Man. bio lepi spartanski princ u koga se zaqubio pesnik Tamirij — „prvi muškarac za koga se zna da se udvarao muškarcu".133 za roman Smrt u Veneciji. nav. 31 Tomas Man. teško ãemo uspostaviti paralelu izmeðu wega i deåaka Taða. koji je on bacio. koga je Zevs poÿeleo za qubavnika i prerušen u orla ukrao s trojanske ravnice.34 Time se Narcis dovodi u vezu s Hijakintom i posredno s kquånim motivima romana. umilno i otvoreno.. Iz wegove krvi nikao je zumbul.

i opisane kao kaluðerice: „(…) primeti kako se u svetlosti luåne sijalice ukazuju sestre kaluðeriåka izgleda sa vaspitaåicom. nav. strogosti i kontroli — wemu je dozvoqeno da bude razmaÿen. 46. 37 Robert Grevs. usta mu se izdigoše. Dionisa. recimo. a veðe mu se nabraše tako muåno da su mu oåi izgledale upale pod wihovim pritiskom. guvernanta i majka jesu „ÿene koje su åuvale Taða". Htonske komponente. i naglašena razlika u vaspitawu i odevawu izmeðu wega i sestara akcentuju wegovu prirodu koja se opire redu.134 je se tek polako u osmejku otvarahu. koje uvek prate i odrÿavaju kultove. a iz wih je. 47. Videlo se da ga traÿe. O tome da je Taðo zamišqen kao pandan gråkih bogova govori i to što se uvek nalazi u pratwi guvernante i sestara koje svojim izgledom i ponašawem u potpunosti asociraju na sveštenice. izbijala mrÿwa. 48. nav.. i ÿurnim koracima je potraÿio mrak parka iza hotela". prisutna kod Taða. a åetiri koraka iza wih Taðo. i da ÿele da mu se umile". privuåeni osmeh sa kojim on pruÿa ruke prema odsevu roðene lepote". d."39 Ne samo qubav veã i mrÿwa je. d. mitskom planu analogno je kretawu iz ÿivota u smrt! Uz to. izmeðu Narcisa i Dionisa takoðe je moguãe uspostaviti vezu. Isto. da mu se dive. koja je.. 251. 42 Isto. ãudqiv. sa usana mu se širilo ogoråeno trzawe i kidalo mu obraz. onaj duboki. nav. d. naravno. vodeãi raåuna o motivskom poklapawu. Apolona i. nav. da duÿe spava ili da kasni na ruåak. ali i raåunajuãi s wihovim kompleksnim i ambivalentnim karakterom.."41 I ne samo porodica veã i drugovi koji se okupqaju oko wega smatraju ga voðom i ponašaju se prema wemu kao prema idolu: „S wime je bilo desetak deåaka i devojåica (…) No wegovo ime se najåešãe åulo. prisutna kod Erosa. uostalom. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo. 35 36 .37 Oåigledno je da je Man veoma planski uvodio bogove i mitske junake u svoj roman.40 Sestre. „a to je drugo Dionisovo ime". 75. 40 Setimo se bahantkiwa — antiåkih sledbenica Dionisa. U romanu su sestre. 74. 41 Tomas Man. koje se smatraju Isusovim nevestama. jer se na nekim mestima lepi mladiã zvao i Antej..36 Beÿawe sa svetlosti u mrak na simboliåkom. åime je on bliÿi mitskim predstavama o Erosu. izbija u momentu kada naiðe na porodicu Rusa koju zbog neåega38 smatra neprijateqskom: „Åelo mu se namraåi. d. Apolonu i Dionisu. oåarani. Uostalom. dakle. ili wihovog hrišãanskog pandana — kaluðerica i åasnih sestara. nije lišen ni zavodqivi lik mladog Taða — ona. zlih i tamnih.35 a ono što je posebno signifikantno jeste åiwenica da je posle tog osmeha upuãenog Ašenbahu ovaj bio toliko potresen da je morao da „beÿi sa svetlosti terase i vrta pred hotelom.42 naroTomas Man. kako smo ranije videli. 38 Istorijske i (geo)politiåke konotacije ne mogu se izbeãi: tradicionalan odnos Rusi — Poqaci! 39 Tomas Man.

d. åime se konstituiše i ponaša kao ambivalentno arhajsko boÿanstvo. pesma. Kratko se zadrÿava na jednom ostrvu blizu Pule. Doduše vele da Eros voli dokolicu i da je samo za wu stvoren. odnosno „onaj" svet. 45 „(…) tradicionalnim predstavama i verovawima. Novi Sad 2002. meðutim. wegovo uzbuðewe je bilo upravqeno na stvarawe" (Tomas Man. Zmaj despot Vuk — mit. Man je dobro poznavao mitove i drÿao se wihovih izvornih i kompleksnih znaåewa. istorija. svoje egzotiåno putovawe Ašenbah zapoåiwe krstarewem jadranskom obalom."44 Nije bez znaåaja ni åiwenica da se u poqskoj porodici pojavquje samo majka. Matica srpska. Pri tom se pisac vešto posluÿio jednom prethodnom smernicom — naslovom kwige — da našu paÿwu usmeri u naznaåenom pravcu i omoguãi uspostavqawe mitskih asocijacija. Naime. Ali na ovoj taåki krize. onog koji provocira rušewe postojeãeg morala i tabua. a time i na natprirodnost.. Time ona zauzima poziciju koju u mitskom poimawu sveta ima zemqa mrtvih. Ono što nas prvo usmerava u tom pravcu jeste åiwenica da se Venecija nalazi s druge strane Jadranskog mora. nelegitimnost roðewa mogla je ukazivati na boÿansku ili demonsku prirodu nepoznatog oca. nav. pošto je odsustvo oca u tradicionalnom poimawu sveta znak boÿanskog porekla deteta. ali ubrzo uviða da to nije mesto wegove teÿwe i ukrcava se na brod za Veneciju — grad s druge strane mora. 67). On je. Manova manipulacija mitovima oåigledna je i u izboru mesta na kome ãe se kquåni dogaðaji odigrati i u naåinu na koji Ašenbah do wega dolazi. „Graniåna voda" — voda koja deli „ovaj" od „onog" sveta — jeste Isto. dakle oni koji u sebi imaju supstrat i potencijal boÿanskog. 64. koga Taðo pogleda s åarobnim osmehom kao „na niÿega koji mu je sluÿio". u napasti koja ga je snašla. Isto. i oliåewe suprotnog principa. pa ipak stalno bdijuãi nad plemenitom qudskom prilikom koja leÿi tu desno. — zauzet svojim poslovima. jesu kopilani. I u našoj usmenoj kwiÿevnosti gotovo svi znameniti junaci. 49. 35). a ne kao wegova pojednostavqena i jednostrana moderna verzija.45 Taðo je. prvom koraku puta do Venecije oåigledna je Manova namera da u priåu uvede smrt prizivawem arhajskih predstava o woj. 5. A u krajwim konsekvencama Taðo odvodi Ašenbaha u smrt. Veã na ovom.135 åito deåak Jašu. zamišqen kao oliåewe savršene harmonije i lepote (koju štiti i reprezentuje Apolon) i sposoban je da inspiriše46 i za sobom povede umetnika. potencijalnu nadqudsku i (ne)qudsku prirodu samog junaka" (Qiqana Pešikan-Quštanoviã.43 I sƒm Ašenbah oseãa se kao jedan od „vernika" mladog Poqaka: „Gotovo da mu se åinilo da on tu sedi da ga åuva dok se odmara. dakle. nedaleko od wega. 46 „Odjednom je zaÿeleo da piše. 43 44 .

. Voda je. Te otide preko mora siwa."50 Åiwenica da more prelazi brodom takoðe je „optereãena" mitskim konotacijama: brod je jedna od varijanti „prenosioca" s „ovog" na „onaj" svet. Progovara gizdava devojka: 'Kuj se ÿeni. koristi se vodom u istom znaåewu — kao granicom preko koje moraju preãi mrtvi ili inicijanti prilikom rešavawa „teških zadataka". 209.48 ili epske pesme o junaåkoj ÿenidbi: „Podiÿe se Crnojeviã Ivo. a zatim ga iz 47 „Put u drugo carstvo prolazi kroz zmajevu gubicu i preko vode — kao i kroz vodu. koji je u podtekstu Manovog romana. åaðavim i tmurnim". 309). zastarelim. koja je refleks mitova i mitskog poimawa. svadbene lirske pesme: „Zaÿeni se Janko Srbijanko I isprosi od dalek' devojku. d. nav. I ponese tri tovara blaga. 378.51 a veã je pomenuto da su stari Grci verovali da Haron prevozi duše mrtvih preko Stiksa. Usmena poezija. Novi Sad 1996. Ako ovo imamo u vidu. nav. U wemu se moÿe ostati (pokojnici). 51 Neki od tipiånih naåina prelaska jesu: „junak (…) putuje na laði ili se prebacuje na leteãem brodu. na brodu prelazi rijeku uz pomoã laðara (…)" (Vladimir Jakovljeviå Prop. nav. Ašenbah je. ali iz wega se moÿe i vratiti — o åemu pevaju. Od daleko. i svestan da ovog puta neãe doãi u istu Veneciju: „(…) i on se mirio s tim da ãe vodenim putem doãi u neku drugu Veneciju razliåitu od one koju je nalazio dolazeãi suvim..136 opšte mesto svetskih mitologija. d.. preko mora siwa" identiåan je odlasku u „drugi svet". . recimo. granica izmeðu svetova i smrt podrazumeva prelazak preko we. 49 SNP. i kasnije — po vodi" (Vladimir Jakovljeviå Prop. otkud Crno more. Svetovi. 28."49 Ali i sƒm gråki mit. d. Ašenbah Jadran prelazi „vremešnim italijanskim brodom. tija ãe da gazi!". (…) Nikoj ne sme more da zagazi. 48 Antologija srpske lirske usmene poezije. Odlazak „daleko. Da on prosi lijepu ðevojku Za Maksima za sina svojega Milu šãercu duÿda od Mletaka. u tom pogledu bio bi dovoqno reåit: mrtve duše Haron prevozi preko reke Stiks. onda postaje jasan Manov manevar da Ašenbaha u Veneciju dovede preko mora a ne kopnom. 50 Tomas Man. dakle. priredila Zoja Karanoviã. Pogledati i strane 322—323. i 369 — 372.47 setimo se samo vode preko koje Gilgameš ide do Utnapištima. ¡¡. 400). kako bi to iz Minhena bilo oåekivano i jednostavnije i kako je Ašenbah svaki prethodni put i dolazio do tog grada. uostalom.

u modrom mornarskom odelu. sa besjajno crnom navlakom. ãutqivi put. uveri da ga prati wegov zaqubqenik. nav. kao što je i onaj koji vozi na „drugi" svet: „Putnik nije video moguãnosti da prodre svojom voqom.. 34. ta naslowaåa lakovana crno kao kovåeg. i tada ãeš me dobro voziti. i tako naroåito crn kao što su inaåe meðu svim stvarima crni samo kovåezi. 104. sam na talasima sa tim åudnovato nepokornim. podseãao je još više na samu smrt.137 pristaništa u Veneciju uvodi gondolijer koji sa svojom gondolom nedvosmisleno podseãa na Harona i wegov åamac: „Åudnovati brodiã. te oåi su ga mamile napred (…) Poqaci su bili prešli preko nekoga kratko svedenog mosta. — on je podseãao na bezglasne i zloåinaåke pustolovine u noãi punoj pquskawa.56 Tomas Man. jednim pokretom svojih osobeno sivih oåiju. da se preko ramena. 56 „Golema koliåina materijala pokazuje da taj motiv potjeåe iz predoxbe da carstvo mrtvih dijeli od carstva ÿivih uzak. 513). 32. najrazbludnije sedište na svetu. jer most se u arhajskom kodu smatra jednim oblikom „granice" koju pokojnik na svom putu prelazi. uz to. nepokorni i nepodmitqivi. ali su. kada se preko „mostiãa od dasaka" popne na laðu za Veneciju. nije ih više pronašao. baš kao i prethodno pomiwana voda. To saznawe je opijalo zaqubqenoga. Jedan takav prelazak posebno je markiran: „Taðo je išao za svojima (…) okretao je ponekad glavu. åak brutalne fizionomije."54 Man je samovoqnog gondolijera markirao i time što on jedini nema „koncesiju". razlikuje od svih drugih koji prevoze putnike do Venecije. i upravo tom razlikom još više se insistira na simboliåkom znaåewu Ašenbahovog puta i prelaska preko mora. most preko kojeg prelaze mrtvi ili duše umrlih" (Vladimir Jakovljeviå Prop. To je nekoliko puta ponovqen i variran prelazak Ašenbaha preko mosta."52 I åamac i gondolijer asociraju na smrt i pokazuju znake starosti i raspadawa. Još jedan motiv mogao bi se posmatrati u ovom kquåu. drsko je nakrivio svoj šešir åija se slama veã poåela raspletati. bez izmena nasleðen iz doba balada. a kad je on sam gore prispeo. åime se na još jedan naåin aktivira mitska predstava o odlasku u smrt. d. On ga je video a nije ga odao. a onda još nekoliko puta u šetwi preko venecijanskih kanala. I je li primeãeno da je sedište takve jedne barke. 31. psihagog — vodiå duša. nelagodno odluånim åovekom. Ašenbah prelazi most. 55 Isto. dakle. katkada od kose. na nosila i turoban sprovod i posledwi. da je to najmekše. Iduãi za Taðom. i opasan ÿutom trakom. 52 53 . kome se ona provlaåi kroz glavu kao duhovita dosetka: „Pa baš i ako ti je stalo do moje gotovine. prvo."53 Asocijaciju na Harona ne moÿe da izbegne ni sam Ašenbah. d. visina luka bila ih je skrila od pogleda pratioca. nav.. i na kom se najpre malakše? (…) i pogleda gore u lice gondolijera (…) To je bio åovek nedopadqive. a mene s leða udariš veslom i otpraviš me u Adov dom. 33. 54 Isto. Isto."55 Mladi Poqak mami Ašenbaha za sobom i ponaša se kao psihopompos. On se.

B. Na putu brodom preko Jadrana dešava se i scena koja ãe se takoðe pokazati simboliåkom. 26.. L. no ipak je pokazivao bednu neku raskalašnost. ukrašene prstenom s peåatom na svakom kaÿiprstu. jednom sve57 58 Tomas Man. nav. 29. stavqao na se drago kamewe i upotrebqavao miris (…) åesto je pohodio hotelskog frizera. plodonosna strana rituala opet izostala. ali samo u wenom redukovanom obliku — u onom koji se odnosi na ritualno inverzno ponašawe i kršewe uobiåajenih normi kolektiva. Naravno.138 6. dok je afirmativna."57 Uz to. oblesavelog pogleda (…) nije se usuðivao da se makne s mesta. namigivao. Dodavao je svome odelu mladalaåki vesele pojedinosti. Oko usta i oåiju imao je bore. Ona ãe biti neka vrsta prasituacije koja ãe se u nešto izmewenom obliku pojaviti i na kraju romana. Besjajno rumenilo na wegovim obrazima bilo je veštaåko. što navodi Ašenbaha na pomisao da bi mogao biti neki od wihovih drugova. Teturao se na mestu. Tako su se inverzno i erotsko našli zdruÿeni u nekoj vrsti prasituacije. To je neko ko se nalazi u društvu grupe mladiãa i ko se ponaša kao i oni. jevtin nadomestak wegovih ÿutih zuba. (…) Reåiti åovek (frizer — prim. koja ãe se pri kraju kwige ponoviti u vezi s Ašenbahom.) opra tada kosu gosta dvema razliåitim vodama. vrat mu je bio opao i ÿilav. na pomenutom brodu jedan od putnika privlaåi Ašenbahovu paÿwu. Meðutim. na dionisko je nedvosmisleno asocirano i motivom vina. i silno je strahovao da to ne moÿe biti. bile su ruke starca. d. zagasita kosa pod šeširom sa šarenom trakom bila je vlasuqa. a wegove ruke. koje je pokazivao smejuãi se. „sa nekom vrstom uÿasa" Ašenbah primeãuje da je „mladiã laÿan": „On je bio star. u to nije moglo biti sumwe. pod uticajem vina starac poåiwe da se ponaša perverzno: „Wegov stari mozak nije se mogao odupreti vinu kao glave mlade i otporne. hvatao za dugme svakoga ko mu se pribliÿavao. Naime. Isto. i sa gnusnom dvosmislenošãu lizao je vrhom jezika uglove usana. dizao u blesavom zadirkivawu svoj naborani. u momentu kada poÿeli da privuåe paÿwu deåaka Taða. Ašenbah ãe postupiti sliåno pijanom starcu s broda — pokušaãe da se preobrazi u mladiãa: „Kao bilo koji zaqubqeni on je ÿeleo da se dopadne. cerio se tiho. samo u vezi s Ašenbahom. wegovi obojeni prilepqeni bråiãi i bradica pod dowom usnom."58 Interesantno je da na ovaj naåin Man u priåu uvodi motiv vina i wegovu vezu s biološki inverznim i erotski pervertiranim ponašawem — starac pokušava da bude mlad i da emanira seksualnu privlaånost. zaplitao jezikom. . Naime. prstenom ukrašeni kaÿiprst. (…) kao da svet pokazuje neku laku ali nezadrÿivu sklonost da se promeni i nagrdi u pravcu åudnovatog i nakaznog. svih na broju. Time smo opet u domenu priåe o dioniskom. on je bio ÿalosno pijan.

Tako je Ašenbah tek svedok nakaznog ponašawa starca na palubi i ta scena u poåetku nam se åini samo ornamentom u priåi. Oni se. ali svakako nije jedino. kakvo smo upravo opisali. 59 60 Isto. gde se produÿuje kroj wegovih oåiju. Ni naoko beznaåajna pojedinost. i ona postade crna kao u mladosti."60 Sliånost izmeðu dva lika ide i dubqe — i jedan i drugi pokušavaju da emaniraju erosom. samo što je u sluåaju neimenovanog starca taj motiv tek u naznaci. video je kako se pod wima. 102. bujaju kao maline. prosto. neãe pokazati samo formalno veã suštinskom. . u romanu nijednom ne sreãu. Motivsko udvajawe. (…) video je u zrcalu gde se wegove obrve svode odluånije i srazmernije. Kao da se radi o neobiånoj metatekstualnosti u kojoj se konkretnim fragmentom ne komentariše neki raniji deo kwige. kasnijim postupcima Gustava Ašenbaha (farbawe kose. dok je kod Ašenbaha on razvijen u kquånu narativnu i tematsku nit. farbawem kose i šminkawem. stavqawe nakita…) u åitaoåevoj svesti se priziva raniji prizor i. tamo gde je koÿa bila mrka i nabrana. ni za wegovo razumevawe i tumaåewe. šminkawe. Ašenbah doðe u iskušewe da mu popreti prstom. koja se. kao i starac s palube. jeste tipiåan postupak voðewa priåe u romanu Smrt u Veneciji. „prerušava" u mladiãa — veselim pojedinostima u odelu. Ašenbahov komentar i utisak povodom prvobitne scene — wegovo gaðewe i prezrewe. I ona je sredstvo kojim se dodatno uspostavqa paralela izmeðu dvojice staraca koji simuliraju mladost — u jednom momentu i Ašenbah ãe zamalo naåiniti sliåan gest: „(…) a onaj koga su zvali 'Jašu' poqubio je lepoga. 48. budi neÿan karmin. analognom sluåaju. vrednuje stavom samog lika u jednom prethodnom. kakva je dizawe kaÿiprsta. meko stavqen na wu. Jedno od vaÿnijih udvajawa jeste ono kojim se uspostavqa paralela izmeðu riðeg neznanca s poåetka romana i mladog Poqaka Taða. dakle. Man jednom neobiånom podudarnošãu meðu wima ipak uspostavqa vezu. veã se jednim ranijim momentom kvalifikuje ono što ãe se tek nakon wega desiti! Varirawe situacije u kojoj starac pokušava da izgleda kao mladiã moÿda je najoåiglednije i najuoåqivije udvajawe motiva."59 Ašenbah se. Meðutim. do malopre još malokrvne. kao ni u prvom sluåaju. Meðutim. u Manovom romanu nije bez funkcije.139 tlom i jednom tamnom. kako wegove usne. Novonastala situacija se. dragim kamewem. što je još bitnije. gde im se sjaj poveãava pošto je kapak lako potcrtan. Ova dva lika još su udaqenija nego stari putnik i Ašenbah. jer se ni u jednom momentu ne nalaze zajedno na „sceni". Ponavqawe analognih momenata u dvema razliåitim siÿejnim taåkama javiãe se u romanu još nekoliko puta i ona neãe biti od maweg znaåaja ni za kompoziciju romana. Isto. Wime Man uspostavqa paralelu izmeðu likova koji su fabulom malo ili nimalo povezani. 103.

a u desnoj štap s gvozdenim šiqkom. 110. Kada boqe pogledamo. gledale su oštro motreãi u daqinu (…) Ovako — a moÿda delom i zbog wegovog uzdignutog i uzdiÿuãeg poloÿaja — on je imao oholi stav gledawa s visine."65 Na kraju. kao drugo."66 Apokaliptiåke zveri i åuvar prolaza mitske su asocijacije koje nedvosmisleno upuãuju na smrt. u egzotiåno i. 87. i riði neznanac i mladi Taðo u jednom segmentu priåe imaju istu funkciju: oni „mame". i gledao je dole na uliåne pevaåe sa izrazom koji je jedva bio osmeh. 6. sukneno odelo s pojasom."61 Sliåan poloÿaj tela ima Taðo dok posmatra uliåne sviraåe s terase hotela: „Tamo je stajao on u svome belom odelu s pojasom (…) levu ruku je stavio na ogradu. bezbojne i sa riðim trepavicama. Isto. iskošenih tela i prekrštenih nogu. zatvorio svoj roman u krug. Isto. Pod uzdignutom glavom. Obojica su. 7. dakle. mitske predstave o smrti i prelasku u „drugi" svet posluÿile su mu kao kom61 62 63 64 65 66 Isto. u krajwim konsekvencama — u smrt. naslawao se kukom na wegovu dršku.140 Naime. Ova vizuelna podudarnost jeste pišåev signal kojim nam je stavio do znawa da se izmeðu dva lika moÿe i mora uspostaviti dubqa paralela. ili 'I veåna svetlost neka im sija'. indikativno je i to što je Ašenbah primetio åoveka: „(…) meðu stubovima prilaza. ploåe i spomenici. iz prostrane sportske košuqe. samo daleka radoznalost i qubazna predusretqivost. nepoznati åovek „divqeg" izgleda koji je u Ašenbahu pobudio ÿequ za putovawem u momentu kada ga ovaj prvi put vidi zauzima sledeãu pozu: „(…) pri tome je nosio domaãu platnenu torbu okaåenu o pleãa.64 Tu je i kapela gde se drÿe opela i odabrani stavovi iz Svetog pisma o buduãem ÿivotu: „'Oni odlaze u Boÿji stan'."62 I jedan i drugi posmatraju s visine. desnu na kuk na koji se naslawao. stojeãi tako s prekrštenim nogama. . Isto. varijante psihopomposa. pruÿao se wegov mršavi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuåica. upiruãi wime koso o tle. Taånije. što je u Taðovom sluåaju i eksplicirano: „A wemu se åinilo kao da se smeši onaj bledi umilni psihagog tamo napoqu (…) I kao toliko puta krenuo je da ga prati. u nepoznato. siv ogrtaå o levoj ruci kojom se podboåio."63 U prilog åiwenici da bi i nepoznatog åoveka s poåetka romana trebalo posmatrati kao psihagoga govori i to što ga Ašenbah sreãe hodajuãi kraj ograda kamenorezaåkih radwi „gde stoje na prodaju krstovi. nenastaweno grobqe". Isto. ÿuãkasto. kako se åinilo. „vuku" Ašenbaha u avanturu. koristeãi se dvema simboliåkim situaciajma. Tako je Tomas Man. nad dvema apokaliptiåkim zverima koje åuvaju stepenice. Isto. wegove oåi. noge je ukrstio.

dobijala je u wegovim ustima neåega dvosmislenog. imao je. stajao je izdvojen od svojih. mršav."67 Pogledajmo sada kako izgleda jedan od uliånih sviraåa koji zabavqaju goste hotela: „Bio je sitna rasta. tako da je ispod oboda izvirala guÿva wegove riðe kose. samo glupa u reåima. drsku bravuru u svome drÿawu. a meðu wima. ocrtavahu se dve uspravne energiåne brazde. u licu mršav i iznuren. u åudnom skladu sa wegovim kratkim. wegove oåi. pruÿao se wegov mršavi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuåica.141 pozicioni okvir za Smrt u Veneciji. samo glupa u reåima. taj je åovek pripadao tipu riðokosih qudi (…) Pod uzdignutom glavom. neodreðeno sablaÿwivog wegovom mimikom."69 67 68 69 Isto. ali s identiånim simboliåkim znaåewem — dakle neka vrsta simboliåkog umesto motivskog okvira teksta. 7. Iz meke ogrlice sportske košuqe koju je obukao uz odelo inaåe varoškog kroja. krupna i nekako naroåito naga. bilo je kao uzorano grimasama i porocima. pruÿao se wegov mršavi vrat na kojem je odskakala jabuåica."68 Više je nego jasno da Man osmišqeno vuåe paralelu i izmeðu ova dva lika. neodreðeno sablaÿqivog wegovom mimikom. Isto. videãemo nešto kasnije. golobrado i neodreðene starosti. i upadqivo zatubastog nosa. . kako je namigivao nagoveštavajuãi. uzdignutim nosom. koji su takoðe odvojeni fabularnim linijama. kako je namigivao nagoveštavajuãi. uporne. tamo na šqunku. odnosno koji se ni u jednom momentu ne sreãu niti pojavquju u istoj „sceni". bezbojne i sa riðim trepavicama. golobrad. Isto. skoro divqe. kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. wegovim pokretima. 89. wegovim pokretima. Ovim se Man poigrao i sa prirodom prstenaste kompozicije — umesto doslovnog ili blago variranog motiva koji bi došao i na poåetku i na kraju dela (što je uobiåajen postupak) ovde se javqaju razliåiti motivi (situacije). zaturivši pohabani šešir. dobijala je u wegovim ustima neåega dvosmislenog. iz prostrane sportske košuqe. Na pijanog starca nedvosmisleno je asocirano ponašawem uliånog sviraåa: „(…) i tako dobacivao na terasu svoje šale u ÿivom reåitativu uz kotrqawe ÿica (…) Wegova pesma. i tako dobacivao na terasu svoje šale u ÿivom reåitativu uz kotrqawe ÿica (…) Wegova pesma. gledale su oštro motreãi u daqinu. a uz keÿewe pokretnih usta åudno su izgledale dve bore koje su se pruÿale izmeðu wegovih riðih obrva. potrebno je još jednom vratiti se opisu riðeg åoveka: „Osredweg rasta. Da ni pomenuta veza nije sluåajna i samo periferna. Wegovo bledo lice zatubasta nosa. jogunaste. Ono što celu Manovu konstrukciju åini još zanimqivijom jeste åiwenica da u uliånom sviraåu moÿemo prepoznati ne samo riðokosog åoveka s poåetka romana veã i dvojicu likova o kojima je veã bilo reåi — pijanog starca na brodu i samovoqnog gondolijera. Da bismo preciznije utvrdili znaåewa motivskih udvajawa. 88. 88.

koji sa hotelske terase gleda sviraåe. i odgovarao odluåno. gondolijer. (…) Nekoliko puta. kovrxavi brkovi nisu nikako odavali italijanski soj. pored pozicije. upuãuju na podzemni svet. Isto. oåigledno. tako da je ispod oboda izvirala guÿva wegove riðe kose. Oblik wegovog lica. u licu mršav i iznuren. a „šešir sa širokim obodom (…) omotan trakom u više boja" staviãe i Ašenbah izlazeãi od hotelskog frizera. stoji na „povišenoj ivici". odnosno na svet mrtvih. Ovim likovima je. pod ovaj zajedniåki imeniteq mogli bi se podvesti i gondolijer i uliåni gitari70 71 Isto. i pijanom starcu. drsko je nakrivio svoj šešir åija se slama veã poåela raspletati. Gondolijer. To je bio åovek nedopadqive. pokazivawe zuba i opasanost.142 A na Harona gondolijera upuãeni smo prvim delom opisa: „Bio je sitna rasta. zajedniåko im je i to što u svojim sredinama izgledaju kao stranci — za riðeg neznanca Ašenbah pomišqa da je „stranac i došqak". koji je na „uzdignutom i uzdiÿuãem poloÿaju". ali se povremeno u mreÿu veza nekim detaqima ukquåuju Taðo i Ašenbah. u modrom mornarskom odelu. koji se s grupom mladiãa nalazi „na krovu prvoga razreda". razvlaåewe usana. uz to. riða kosa i izdvojenost (setimo se da jedino vozaå koji Ašenbaha dovodi do Venecije nema koncesiju — dakle on je izdvojen od svojih) jesu motivi s kojima smo se veã susreli u opisu ãudqivog gondolijera: „(…) i pogleda gore u lice gondolijera. izdizao pred bledim nebom. on je razvlaåio usne i otkrivao pri tom svoje bele zube. Trebalo bi imati na umu da je u mitskom sistemu mišqewa i stranac oznaka za smrt. 33. pijani starac s broda i uliåni sviraå."70 Pohabani šešir. ima i elemenata koji su gondolijeru zajedniåki s riðim neznancem — to je. naravno. na povišenoj ivici stojeãi. zajedniåki i jedan odevni detaq — svi oni imaju neku vrstu šešira. po åemu je sliåan i Taðu. S ne mawe zasnovanosti. koji se. potezima koji na prvi pogled izgledaju ovlaš izvuåeni uspostavio veoma sloÿen sistem relacija meðu likovima koje sama radwa ne povezuje. åak brutalne fizionomije. a potom i drskost. Ova posledwa pojedinost zajedniåka im je s Taðom. na koje je ovim asocirano. i plavi. Nabranih riðih veða. 32. gledao je uvis mimo gosta. gondolijerovi brkovi i oblik lica „nisu odavali italijanski soj". napreÿuãi se. Hadov šlem i „kapa nevidimka". odnosno nošewe pojasa. zaturivši pohabani šešir. meðutim. i riðem neznancu. i opasan ÿutom trakom. skoro osorno. stajao je izdvojen od svojih."71 U ovom opisu. . Pored toga. a za uliånog sviraåa se „åinilo da nije venecijanskog soja". U igri su riði neznanac. Man je. Kakvo je znaåewe u pozadini ovog sloÿenog tkawa? Veã je u vezi s funkcijom psihagoga povuåena paralela izmeðu Taða i riðeg åoveka s poåetka romana. dakle u momentu pokušaja metamorfoze iz starca u mladog åoveka. riða kosa.

statiåno znaåewe slike. 62. navedimo fragmente predavawa Olge Mihajlovne Frejdenberg odrÿanih na Lewingradskom univerzitetu 1939/40. Beograd 1972. Oni ubijaju Hrisipa. po svoj prilici. Tijesta. Ono se.. Uz to. oko te opšte slike koju izraÿavaju razliåitim sredstvima. 66). tri strukturno iste verzije mita rasporeðene su genealoški" (Olga Mihajlova Frejdenberg. dakle. Mislimo pri tom na åiwenicu da je Man. svog polubrata. d. Klod Levi Stros. on dolazi neposredno pod Ašenbahovo mesto na terasi. ali je i bez toga na indijsku koleru — koja uzima maha i uzrokuje smrt u Veneciji — posredstvom ovog lika jasno asocirano. Dakle. imaju iste atribute ili sliåne domene 72 U vezi sa strukturom mita uglavnom je prva asocijacija istraÿivawe Klod Levi Strosa (Strukturalna antropologija — 1950. kao što smo videli. sa sobom donosi miris karbola kojim se dezinfikuje grad. Iz tog rata Agamemnon se vraãa kuãi ali ga za trpezom. stepenica ili na bilo koji drugi autentiåan naåin? Izgleda da je Tomas Man pre folklorista i istraÿivaåa koji su se bavili mitologijom došao do wene osnovne strukture. Pelopa je ubio wegov otac. u vidu jela. Mitologike — 1964. i u krajwe pojednostavqenom i saÿetom obliku moÿe se svesti na konstataciju da se iza izraÿenog smisla priåa krije jedan „ne-smisao. Apolon.72 Ovakvu strukturu — varirawa jedne osnovne mitske predstave putem nekoliko likova — pokušao je da ostvari i Man u Smrti u Veneciji i zaåuðujuãe autentiåno u tome uspeo. Agamemnonov sin Orest i kãerka Elektra ubijaju Egista i majku. udvostruåavaju jedna drugu u bilo kojoj koliåini i okupqaju se. odnosno da se priåe. pravde radi." Jedna od ilustracija ovih udvajawa u mitu jeste priåa o Atridima: „Wih su dvojica — braãa Agamemnon i Menelaj. naravno. Kasnije. Atridi su Atrejevi sinovi. dakle. qudoÿderstvo (Edmund Liå. prevela s engleskog Milica Mihajloviã. Manu bili potrebni i riði neznanac i gondolijer i pijani starac i sviraå i. odnosno jedna poruka zavijena u k‡d". uvideo da se u jednom kompleksu mitskih priåa ista ideja aktuelizuje na razliåite naåine. razgovara s wim i. 1968). Paris otima Menelajevu ÿenu Helenu i to dovodi do trojanskog rata. ubijaju ÿena i wen qubavnik Egist. Strukturalno izuåavawe mita — 1955. Atrej je Pelopov sin. Ovaj posledwi svojim raskalašnim ponašawem i insistirawem na opscenim gestovima i na smehu priprema ritualnu situaciju koja je prelomna taåka u romanu i koja je konaåno Ašenbahovo predavawe „tuðem bogu". u toku jela. prisutne samo spoqa. nav. U gråkom mitu.143 sta. prenoseãi isto znaåewe. samom Tijestu. Tijestov sin. Dionis i Eros su. pri tom. na kome je Man prevashodno gradio svoj roman. meðutim. podrazumeva i ovde. (…) U mitološkoj metafori postoji jedno isto znaåewe. a sistematizovane i napisane za vreme opsade Lewingrada 1941—1943: „Delovi ili motivi mita su metafore (…) sve metafore podjednako predstavqaju sliku. na manifestnom planu. Tantal. naravno. Novinsko izdavaåko preduzeãe Duga. Taðo da bi ispriåao u suštini jednu istu priåu — priåu u kojoj je podloga mitska predstava o umirawu. u pojedinim segmentima priåa meðusobno zamewivi. ili — da se iza ogromne raznorodnosti trivijalnih dogaðawa obraðuju krajwe elementarne teme: incest. samo formalno razlikuju. On je. sasvim antikauzalno. psihopompos) prevede u svet mrtvih — preko vode. oceubistvo i bratoubistvo. Zatim Atrej ubija Tijestove sinove i daje ih. . 63. Atreja ubija Egist. moguãi izvor zaraze. i dao ga bogovima u obliku jela. 1967. godine. mada i metafore imaju razliåit oblik. Varijacije su. Zašto su. ali u razliåitim oblicima i odredbama. Atrej takoðe ima brata. ali se simboliåko znaåewe ne mewa. 71) Ali. odnosno o potrebi da pokojnika neki medijator (psihagog. one su meðusobno jednake. mosta.

i za koju danas retko ko dugo ima snage. wegova najmilija reå je bila izdrÿati. dakle. zbog åega je stekla visok status u nacionalnoj kulturi i imala zapaÿenu društvenu ulogu. nauåenom. u ovom romanu prisutna su i udvajawa koja se uspostavqaju izmeðu motiva i situacija dvaju razliåitih dela — Manove Smrti u Veneciji i Platonovih dijaloga."73 73 Tomas Man. Svaki od wih je individualizovan i izdvojen u posebnu narativnu liniju tako da se sa sebi sliånim likovima ne ukršta. pre svega o wenoj priklowenosti tradicionalnim obrascima i zvaniånom moralu. Fedra i Gozbe pre svega. nikada nije poznavao dokolicu. Ali nije samo Ašenbahova umetnost obeleÿena apolonskim principom — ceo wegov prethodni ÿivot voðen je upravo u takvom kquåu: odrastao je posamce. borba koja iznuruje. odnosno dela. mršav vrat. Ašenbahovo stvaralaštvo — skladnog uobliåewa. Hijacint i Narcis. sportska košuqa. Wegova veština u pisawu bila je odraz veÿbe. šešir. umetnost koja daje utisak „majstorstva i klasiånosti" — neizbeÿno asocira na apolonski princip harmonije. iskošeni poloÿaj tela. na motive kojima se uspostavqa paralela meðu likovima: riða kosa. oduvek spregnut disciplinom. O ovim drugim — intertekstualnim — analogijama i znaåewima koja iz wih proishode biãe reåi kasnije. Svodeãi u jednom momentu raåune sa svojim precima. bez drugarstva (Apolon je usamqen. 83. bilo da su na nivou dogaðaja. osmišqenom.. O prirodi Ašenbahove umetnosti veã je bilo reåi.144 dejstva i sudbine — baš kao i Ganimed. . ÿivot opor. elegantno je vladao sobom. postojan i uzdrÿqiv. kao i paralele koje postoje izmeðu umetnosti. Misli se. voðen razumom i stegom koje je rano uveÿbao. Ali oni ujedno imaju osobine ili ponašawe po kome su identiåni drugim likovima. d. Ašenbahov ÿivot je. podjarmqenog åuvstva. opisa ili ponašawa junaka zadrÿavaju se u okvirima Manovog romana i iskquåivo su plod pišåeve imaginacije i invencije. sa smislom za lepotu. 7. Ÿivot samosavlaðivawa i upornosti. strpqewa i promišqawa a ne inspiracije i zanosa. meðutim. zbog åega je i sumwiåio talenat i samo biãe umetnosti. prekrštene noge. zbog åega su meðusobno funkcionalno ekvivalentni. oblizivawe jezikom… Meðutim. Motivska udvajawa o kojima je do sada bilo reåi. propisu. i privatnog ÿivota Gustava Ašenbaha. nikada bezbriÿan nemar mladosti. za razliku od Dionisa). ravnoteÿe i orijentacije na formu. Po tom modelu zamišqeni su i likovi romana Smrt u Veneciji. i neki drugi pravci u kojima bi se ona morala posmatrati. Jedino što ih vezuje jeste Ašenbah. pojas. Nameãu se. on razmišqa o tome da je bio ratnik i vojnik kao i mnogi od wih: „jer umetnost je rat. nav. bio podreðen redu. pri tom.

graðanski peåat. postati jedan od kquånih po74 Interesantno je da se u pozadini razliåitih krvi koje determinišu Ašenbahovu podvojenost krije autobiografski iskaz. doduše. dioniska. . ponesen birgnerskom qubavqu za red i rad. od slatkog predavawa niz vodu åula i oseãawa. Ona je. ono što je pravilno i trajno u ÿivotu. Dualizam unutar Ašenbaha nagovešten je veã wegovim poreklom. Na kraju. kao familija i poredak (…) I ja volim etiku zdravog zanatlijskog majstorstva (…)" (Pero Slijepåeviã. naporni. odnosno navoðewa fiktivne kritike — koja ãe. a od oca zbiqu. izmeðu apolonskog i dioniskog. d. kao što znamo. samo lepota vezana za lik poqskog deåaka veã i sklonost ÿivotu bez krutih ograniåewa i pravila. Voðewe „umilno ništavnog. Veã svojim genetskim nasleðem Ašenbah je. disciplinovani u sluÿbi kraqu i drÿavi i majåine. to jest kao odricawe od fantazirawa u beskraj. nav. organski naåin kwiÿevnog rada mesto genijalnog stvarawa. d. ona koja ãe se pokloniti nagonu. odredivši ga kao zamisao 'intelektualne i mladiãke muškosti. meðutim. besposleno nestalnog ÿivota. U Manovoj sklonosti „zdravom zanatlijskom majstorstvu" takoðe nije teško prepoznati tip umetniåkog stvarawa Gustava Ašenbaha. nastala dve-tri godine posle Smrti u Veneciji. i ponavqao se kod wega u raznovrsnim individualnim pojavama. iako posredovanim kroz zemaqski sklad i lepotu deåaka Taða. sudije. stegnuvši zube u gordoj stidqivosti. intenzivnije i toplije. ovaj naroåiti umetnik". i ja volim 'trajne odnose'. Iz tog braka „sluÿbeno trezvene savesnosti sa tamnijim. Ašenbah „ide" za lepotom. 161) (podvukao autor P. S. i etiånost mesto umetniåkog epikurejstva! I ja sam nemaåki birgner.. Kao prvo. ÿivu upornost i taånost voqe". Autobiografskim podatkom moÿe se smatrati i to što je Ašenbah autor „jasne i moãne prozne epopeje o ÿivotu Fridriha Pruskog". Naime. ona se pomaqa u vidu podsvesnog opredeqewa Gustava Ašenbaha za jedan tip junaka po kome je celokupan wegov opus bio prepoznatqiv: „O novome tipu junaka koji je ovom kwiÿevniku bio najmiliji. nav.74 Zato je i prirodno što ova druga — dioniska — strana tiwa negde u pozadini Ašenbahove liånosti. dok joj maåevi i kopqa prolaze kroz telo. ali i za „ÿivotom koji je igra i odmor". s åije strane su mu preci bili oficiri. opreznost. Nije. odnosno dvema razliåitim krvima koje su se u wemu stekle: oåeve. d. rano je veã pisao jedan razborit analizator. Man je svoju sliånost s Geteom video ovako: „I ja imam od majke veselu ãud. 160). izbiãe tek u trenutku suoåewa s idejom lepote. Entsagung."75 Poseÿuãi za tehnikom pseudocitatnosti. dakle. pošto Man takoðe ima delo posveãeno tom vladaru: Friedrich und die grosse Koalition (1915). dakle u kontaktu s metafiziåkim i onostranim. bio predodreðen na raspetost izmeðu sluÿbe i impulsa. ali je Man u vreme pisawa tog romana morao imati ideju ili nacrt za wu. ÿivota koji je bio igra i odmor" jeste dodatni impuls koji je isprovocirao javqawe potisnutog dela Ašenbahove prirode u kontaktu sa Taðom. koja mirno stoji. Man je Ašenbahu blizak i po naåinu rada: „Man formuliše svoj pesniåki rad kao samoodricawe. vatrenijim impulsima ponikao je ovaj umetnik. brÿe i åulnije.).. kao unutarwi zapt i duÿnost prema sebi" (Pero Slijepåeviã. prekršaju i amoralnom. Wegova druga strana. åinovnici. ono što je od Boga dato. 17. 75 Tomas Man. I ja volim mirni.. nav.145 Na poåetku romana Ašenbah je još uvek u tim koordinatama — bavi se radom koji traÿi „paÿqivost.

„nagon da se udaqi od dela. Autorski tekst koji sledi za ovim pseudocitatom sliånog je znaåewa. Dioniska strast i impulsivnost probiãe opnu uzdrÿanosti i samokontrole i pre nego što Ašenbah ugleda Taða. kako smo videli. ali nasluãujemo i rasplamsavawe „dimqivog ÿara" i uzdizawe ka „carstvu lepote". 11."77 Ovaj drugi segment Ašenbahove qudske i umetniåke prirode. koja je sposobna da svoj dimqiv ÿar raspali do åistog plamena. dok on drÿi pozu smirenosti i zadovoqstva. otkriveni do desni. pod nebom punim gu76 77 Isto. u stvari. od svakidašwe pozornice jedne krute. åinilo mu se da wegovom delu nedostaju oznake vatreno razigrane ãudi.146 stupaka (post)moderne literature — Tomas Man je. meðutim. moåvaran kraj u tropima. neku mladalaåku ÿednu åeÿwu za daqinom. samo što se wime još i daju smernice buduãih dešavawa i Ašenbahove evolucije: „Ko je pogledao u ovaj ispriåani svet. samo wegovu podsvest. ÿutu ruÿnoãu. poåeãe polako da se oslobaða. dao jedan dvostepen — metapoetski iskaz: „intelektualna i mladiãka muškost. Agresivan i gotovo animalan izgled neznanca podstakao je u Ašenbahu „nemir koji traÿi i luta. . tiwao negde u pozadini i obeleÿio pišåev odnos prema sopstvenom delu. „rasplamsala" — Ašenbahova priroda ne zahvata. u stvari. Druga — dioniska. pojaåana do strasti. tako ÿivo i novo. ali i na samog Ašenbaha — junaka Manovog romana: kroz Ašenbahovo telo prolaze „maåevi i kopqa". koje do posledweg åaska skriva pred oåima sveta unutrašwu podrivenost. hladne i strasne sluÿbe". proizvodi radosti. smelog. biološko opadawe. Wu moÿemo identifikovati veã u samoj ÿeqi znamenitog pisca da otputuje iz Minhena u kome godinama ÿivi i koji nerado napušta („samo kao zdravstvenu meru"). Ta „odveã razuzdana i nesreðena" ÿeqa dovela je i do priviðewa u kome se pojavio „predeo. ali i o nedostatku igrivog i iracionalnog elementa koji bi delo uåinili genijalnim: „No. stegnuvši zube u gordoj stidqivosti. åulno uskraãenu. veã se javqa i u vidu salijerijevske svesti o visokoj sopstvenoj veštini i tehnici. Isto. oseãawe neko. dok joj maåevi i kopqa prolaze kroz telo" odnosi se na junake Ašenbahovih kwiÿevnih ostvarewa. bile izdignute nad zubima. koji je. a ovi. ili bar odavno zanemareno i zaboravqeno". a naroåito u åiwenici da je tu ÿequ direktno isprovocirao nepoznati rið åovek koga Ašenbah smatra „strancem i došqakom". beleli su se meðu usnama. åak divqeg stava."76 U Manovom opisu Ašenbahovih junaka takoðe prepoznajemo samog Ašenbaha koji „elegantno vlada sobom". koje više raduju primaoce no ikoja unutrašwa sadrÿina ili znaåajna odlika. Åeÿwa koja se „pojavila kao napad. i åak do åulne obmane" bila je. strasna. dok ju je nacija poštovala. wega samoga nije radovala. video je: elegantno vladawe sobom. skrivajuãi „unutrašwu podrivenost i biološko opadawe". dugi i iskeÿeni". åije su usne „odveã kratke. koja mirno stoji. åak da se vine do vladarstva u carstvu lepote.

ogromnog. koje se u krajwim konsekvecama odnosi na smrt i ÿivot. iz wenog zapadnijeg dela. — video je kako se. veånom. Jasno je da se priziva egzotiåan predeo u kome se lako prepoznaju divqine daleke.81 U pojedinim sluåajevima na tu. svetim i svakodnevnim. iz nedoglednog spleta bujnih paprati.. ptice åudnog izgleda. vlaÿan. dioniski poriv Gustava Ašenbaha. meðutim. Wime se ukazuje i na karakter „odavno zanemarenog i zaboravqenog" dela Ašenbahove prirode — na divqi. trska i tigar koji vreba. 80 Tomas Man. ne funkcioniše samo kao kompozicioni i ritmiåki elemenat u naraciji kojim se pravi neka vrsta okvira u romanu. tropske Azije. a tigar vreba u wegovom bambusovu šipraÿju. vlasasta stabla palmi". 94. iz dolina pokrivenih biqem preobilnim i nabubrelim i åudnovato procvalim. ka niåemu. prisutno je i na drugim mestima u delu i povremeno koincidira sa dvama oblicima društvene stvarnosti — ritualnim. na zapadu u Avganistan.147 stih isparewa. bambus. neumerenom. kome odgovara sklonost k amorfnosti i bezmerju. Daqe u opisu halucinantnog pejzaÿa javqaju se ustajale vode zelenkastih preliva. bujan. kao neku prasvetsku divqinu sa ostrvima. i baš zato zavodqive sklonosti ka nerazluåenom. i åudovišno ogroman. d. tu i tamo. raspusnost i strogost podjednako su. Predeo koji se Ašenbahu privideo posle susreta s nepoznatim åovekom analogan je onom koji se javqa na kraju kwige u vezi s putem kojim je fatalna zaraza došla do Venecije: „Ima veã više godina otkako je indijska kolera pokazala pojaåanu naklonost da se širi i da obilazi jednu zemqu za drugom. mlakama i reånim rukavcima punim gliba. nav. proširio svoj uÿas do Astrahana. od zabrawene. i åak do same Moskve. ukazuju i razlozi wegove qubavi prema moru: „Voleo je more iz dubokih povoda: kao umetnik koji je ÿeqan odmora jer radi naporno. dakle. Dionisov kult je. nerazluåeno i uobliåeno. 97. savršeni i potrebni. Ovim se u roman uvodi geografski prostor sa koga ãe indijska kolera krenuti prema Evropi i u Veneciji stiãi Ašenbaha."78 Ovaj pejzaÿ. Odmarati se u savršenome (…) a nije li ništa jedan oblik savršenoga?"80 Ništa i sve. Robert Grevs. Pomor je nastao iz toplih blatišta delte Ganga. pa je otuda bez prestanka i neobiåno ÿestoko besneo po celom Hindustanu. mada. profanim. na istoku je prešao u Kinu. Ovo filozofsko (i mitološko) uopštavawe. ali se do kraja dela osamostaquje i izbija u sferu svesnog. po svoj prilici. wegovom zadatku protivne. i iduãi tragom karavanskog saobraãaja. uzdiÿu. koji ÿuri da se spase i skloni od zahteva punog mnogoliåja pojava na grudi jednostavnog.79 Na latentni. priviðewe). inaåe kompleksnu Isto. dioniski deo koji se u poåetku javqa u vidu podsvesnog (halucinacija. 45. digao se iz mefitskog daha onog bujno-neupotrebqivog prasveta ostrva kojeg se klone qudi. 81 Izgleda da je ovo bila jedna od opsesivnih tema u Manovom stvaralaštvu i suština wegovog pogleda na svet — moÿda sreãnije i direktnije formulisana u romanu Jo78 79 . uostalom. i došao u Heladu iz Azije.

zapiwuãi o preduge krznene odeãe koje su im visile o pasu. dok su glatki deåaci boli jarce uvenåanim prutovima. Savremena srpska proza. vraãawe sveta i duše prvobitnoj prostoti. silene. Wena funkcija je medijacijska. — moralan. odnosno dionisijskih orgija: „Vladala je noã a åula mu osluškivahu. nema li on dva lika? Nije li on u isti mah i moralan i nemoralan. vitlale su prštave zapaqene luåe i gole maåeve. Matica srpska. i bestidno oåaravala utrobu. No. Josif i wegova braãa. jasnije od svega.83 — a u sva se uvlaåila. 111—135). nav. dakle. ma koliko se time kršile norme zajednice. savijali su vratove i dizali mišice i butine. Novi Sad 1990. Pana. tresle su doboše sa praporcima. 82 Tomas Man.. izvraãajuãi glave nauznak i stewuãi. i mukla grmqavina.84 bezboÿno istrajna i puna dubokog gukawa. po sredini su drÿale telo palacave zmije. Izopaåenost je. resko klicawe uz to i neki odreðeni urlik u kome se razvlaåio glas 'u'. nemoralan pak. udarali besno u tuåane kotlove i talambase. dakle. ukoliko je rezultat i izraz discipline. pa prema tome i snaÿewe sposobnosti za zlo. Mitsko u delima Borislava Pekiãa. Muškarci. . galama."85 sif i wegova braãa: „Je li onda åudo da je u svetkovini uvek uzaviralo ono qudsko i da je u saglasju sa obiåajima umelo da se izopaåi do nedoliånosti. s onu stranu znawa. ukoliko. 85 Tomas Man. praznik) i bar neki okviri wihovog dešavawa. deo qudskog i primerena je ritualu — u kome se ispoqavaju i ÿivot i smrt. A to se ritualom upravo åini. 98. bliÿila se buka. Naime. Trstenik 2001. 99. 83 Ovaj glas je osnovna „obrada" otegnutog uzvika u u dozivawu mladog Poqaka na plaÿi: „Taðu! Taðu!" 84 Frula je instrument koji se vezuje za satire. po svojoj prirodi. odnosno ona je sposobna da prevede s „ovog" na „onaj" svet (v. Smrt u Veneciji.148 opoziciju naslojeni su i neki etiåki aspekti — neophodnost i dobra i zla ili discipline i samovoqe: „Ali moralna odluånost. buduãi da su se u woj prepoznavali ÿivot i smrt?" (Tomas Man. sa rogovima na åelu. pomešan ÿagor svake vrste: zveka. d. Psihologija i psihoanaliza ovde bi svakako našle mesto: podjarmqivawe åuvstava i pokoravawe moralnim uzusima dovodi u jednom momentu do eskalacije i erupcije strasti. i åak bitno teÿi da savije moralnost pod svoje gordo i neograniåeno ÿezlo?"82 Moralna odluånost. hvatali se za wihove rogove. Kod Ašenbaha ãe do konaånog prepuštawa nagonu i odbacivawa elementarnih normi ponašawa doãi takoðe u jednoj (pseudo)ritualnoj situaciji. ili su viåuãi nosile u obema rukama svoje dojke. dakle pratioce Dionisa. sadrÿi u sebi ravnodušnost prema moralu. za ono što je zabraweno i moralno nemoguãe? A sam oblik. — ne znaåi li opet i ona uprošãavawe. Lidija Boškoviã. „snaÿi sposobnost za zlo". i åak protivan moralu. s onu stranu razornog i spreåavajuãeg saznawa. Najviše što se u vezi s tim moÿe uåiniti jeste da se te erupcije ukrote tako što se odreðuje vreme (svetkovina. tamnu ali koja kazuje ono što dolazi: 'Tuðinski bog!' (…) Ÿene. 20. i sa uÿasnom slašãu je zvuåala pesma frule. treštawe. 54). broj 13. on je znao reå. i puštali kliåuãi da ih vuku svojim skokovima. posledwe stege i mehanizmi samokontrole popustiãe nakon sna koji je neka vrsta rekonstrukcije i evokacije bahanalijskih. opasani krznom i rutave koÿe. preveo Toma Bekiã.

provoditi dane u nasladi. zaåaranom krugu — Manovom circulos vitiosus-u: Bednik je lik Ašenbahovog romana — onaj koji je pristao na pad i ponor."87 Ašenbah. Kao prvo.149 Ašenbahova predaja nije bila bez otpora: „Veliko je bilo wegovo gnušawe."88 Odbijawe svetkovawa i odmora u mitskom i obiåajnom kodu. ona je Ašenbaha priklonila odmoru: „Veã nije više budno pazio da ne proteåe vreme odmora koje je sam sebi odredio. pri tom. Isto. uskoro je on — a naroåito se tako zbivalo u mlaðim godinama — sa nemirom i odvratnošãu poÿeleo da se vrati visokoj trudbi. 98. 70. bio je sada „predan bez otpora demonu". tako je sada puštao da se sve snaÿewe koje mu donošahu sunce. koji je otkazao simpatiju ponoru i odbacio odbaåeno". od neprijateqa prisebnog i dostojnog duha. bi otkriven i uzdignut: tada razuzdanije urlikahu lozinku. adekvatno je velikom sagrešewu — kao. nije ga åak ni dodirivala misao na povratak. Isto. ubadahu jedno drugome palce u meso i lizahu krv sa udova. Kad god i gde god je vaqalo svetkovati. Boÿiãa ili Vaskrsa. vitlahu se besno. 61. prema ovim oåekivawima? Šta mu još znaåi umetnost i vrlina prema onome što pruÿa haos?"91 86 87 88 89 90 91 Isto. svetoj i trezvenoj sluÿbi svoje svakidašwice. trudbu i visoku umetnost ispunila tolikim gnušawem da mu se lice iskrivilo kao da mu se fiziåki stuÿilo". poštena wegova voqa da štiti do kraja svoje od tuðinskog. 100. ali je Bednik i Ašenbah — koji je mislio da se padu i ponoru moÿe beskrajno. rad u nedequ ili neslavqewe slave. I eto nas u jednom zatvorenom. koji je slavu i priznawe stekao pišuãi o Bedniku i koji se. kako je svetkovina odmicala i postajala sve uzavrelija. velikodušno-neštedqivo izlije u zanos i åuvstvo. Pisao je da mu pošaqu obilato novca. „u tako uzorno åistom obliku odrekao boemstva i mutne dubine. veliki wegov strah."89 To je otišlo dotle da ga je „i pomisao na povratak.90 On odbacuje umetnost i vrlinu zarad haosa: „Šta mu je neÿna sreãa o kojoj je malopre sawao jednoga trenutka. Isto. dokolica i morski vazduh. koji je u romanu aktiviran. (…) I wegova duša okusi blud i bes propadawa. . draÿeãi jedno drugo bestidnim pokretima i razbludnim rukama. ogroman. zbog odbijawa da svetkuje: „Ašenbah nije voleo uÿivawe."86 Meðutim. trezvenost. Ali onaj koji je sawao bio je sada sa wima. 97. hrana ili priroda odmah utroši na neko delo. Isto. pripadao je tuðinskom bogu. predavati se odmoru. Ašenbah se sve mawe buni i polako poåiwe da se utapa u pobesneli åopor: „Opsceni simbol. na prisebnost. na primer. oåekivana. Isto. od drveta. (…) i kao što je inaåe bio navikao da svako okrepqewe koje mu pruÿi san. pa je osveta „sile" na koju „huli" Ašenbah. u wima. Pena im izlaÿaše na usta. apsolutno i puritanski odolevati! Wega kao da stiÿe osveta Dionisa zbog poricawa i borbe protiv dioniskog u sebi i u svetu.

zapravo. åesnik. tj. jer — rituali u tom prvobitnom obliku danas ne postoje. 313. ali se i vešto poigrava s wima uklapajuãi ih u (pseudo)filozofsku94 teoriju o lepom — jasno je da se na umu ima Platonov dijalog Fedar ili O 92 Petar Skok. 93 Kao ilustracija za åiwenicu da je kolektivnost neophodan element u izvoðewu obreda moÿe se navesti nama bliÿa pravoslavna obredna praksa: liturgija se moÿe sluÿiti jedino ako je u crkvi dvoje qudi. Skok smatra da je leksema priåest prevedenica gråkih i latinskih originala. . koja je prvi uslov obreda. postaje „åest". priåest… Naroåito je interesantno da priåest ima leksiåke paralele u gråkom — xoinonåa. Apostrofirawem Fedra on direktno asocira na dijalog Fedar. boÿiãna åesnica je hlebna ÿrtva. Porodica reåi etimološki vezanih za åŒst: åesnica. Pravoslavna hostija je istog znaåewa: pojesti deo hleba. mora se imati u vidu da wenim uklapawem u kompleksnu strukturu teksta i preklapawem s drugim znaåewskim slojevima Ašenbahova devijacija gubi na odbojnosti i postaje gotovo prihvatqiva. kaÿwavaju ludilom i smrãu! Posezawe za snom kao naåinom da se Ašenbah inicira u dioniski kult jeste lucidno Manovo rešewe da Ašenbahovo devijantno. uåesnik u Hristu. koja se moÿe i ovako izolovano posmatrati. communicare. Naravno. ovo je samo jedna od ravni romana. Etimologijski rjeånik hrvatskoga ili srpskoga jezika.93 Uz to. kao u antiåkim tragedijama. s obzirom na to da ima pokriãe i u srpskim tradicionalnim predstavama — konkretno. u kome se raspravqa o lepom. uåešãe. koju ålanovi zajednice komadaju i jedu. otkinute komade ÿivotiwe koju prilaÿu bogu na ÿrtvu — åime se „priåešãuje".92 odnosno „deo" u „tuðinskom" bogu. znaåi postati udeonik. uåesnik. åini moguãim da je ona autohtona. odnosno latinskom jeziku — communio. 8. Ašenbah je asimiliran i iniciran u kult: on (u snu) proÿdire vruãe. da bi se do kraja i u punoj meri pokazala moã dioniskog. Nama se. kao što smo videli. u starom jeziku „dioništvo". postajuãi na taj naåin udeonici. meðutim. „pseudoveza" kojom se izvorni kontekst obavqawa rituala ne uspostavqa — san je iskquåivo domen liånog doÿivqaja pojedinca i nema kolektivnosti. zajedno sa svim ostalim uåesnicima rituala. simulira navoðewe Platonovih reåi u svom delu. 94 Man. knjiga prva (A—J). Na kraju wegov hibris i teomahija se. samo jedna ovakva izvitoperena. ne uspostavqaju se ni wegove izvorne funkcije — ne smiruju se tenzije unutar društva i ne uspostavqa se komunikacija åoveka s prirodom — sve ostaje samo na liånom. Zagreb 1971.150 A onda. odnosno uåesnici u bogu kome ÿrtvuju. bar ne u civilizaciji kojoj junak romana pripada. ali navedene reåi nisu citat. pervertiranom nagonu. ekscitirano ponašawe poveÿe s bahanalijama i Dionisom. dakle. One samo podseãaju na Platonov diskurs i aktiviraju u åitaocu filozofsku problematiku Platonovog dela. Meðutim. koji je svetom tajnom pretvoren u telo Hristovo. dosledno drÿi mitskih znaåewa. Man se. Moguãa je bila. jer se smešta u filozofski (estetski) kontekst i modifikuje se u opåiwenost umetnika savršenim skladom i oblikom — u fascinaciju umetnika lepim. koji onda simbolizuju zajednicu — sƒm sveštenik to ne moÿe da åini.

prirode dvaju tekstova — kod Platona je u pitawu filozofska rasprava. molim te. mirise. nimfe i Aheloja i. Gozba. Po slikama i zavetnim poklonima åini se da je to svešteno mesto. dijalog. s oåekivanim akcentom na dogaðawu. Pa onda. ne znaåi da kod Platona nema fabularnih detaqa koji bi se dali uporediti s pojedinim momentima iz Smrti u Veneciji. dragi moj Fedre" (Fedar. i u jednom i u drugom delu tema koja natkriquje sve ostale slojeve teksta jeste qubav muškarca prema deåaku. pa kako je prelepa visina konopqike koja se najraskošnije rascvetala da ceo kraj ispuni najslaðim mirisom. zadrÿavajuãi pri tom sve kquåne motive — platane. dragi moj prijatequ. popci su gudili. u stvari. 115). glavu nasloniti kao na meko uzglavqe. okiãeno poboÿnim darima u åast nimfa i Aheloja. Ali od svega je najumilnija trava. Potpuno bistar. kako ovde vetriã qupko ãarlija. A na busewu koje se spuštalo u blagom nagibu. Recimo. zrikavce. napomene i objašwewa napisao Miloš N. I svojim letwim šumorom zvonko prihvata horsku pesmu zrikavaca. tako da se pri leÿawu glava mogla drÿati visoko. a pod platanom opet umilno izvire izvor veoma studene vode. slivao se potok preko uglaåanih šqunaka u podnoÿju široko razgranatog drveta. preveo. tako da se nogom moÿe osetiti. U oba sluåaja problem homoseksualne privlaånosti uklopqen je u širi teorijski i estetski kompleks. skrivena tu od dnevne ÿege: jedan stariji a drugi mlaði. i u jednom i u drugom delu dešava se da se starac zanese mladiãem — kod Mana Ašenbah deåakom Taðom. Drugi signal koji nas upuãuje na Fedra jeste wegova tematska podudarnost s Manovim romanom. koja je na blagu pristranku bujno izrasla. gde dominira problemska. tako da moÿeš. .151 lepoti. s tim što se u Platonovom delu on više filozofski promišqa nego što se konkretizuje u fabuli. kad legneš. Naime. a delo i stranica kada su u pitawu Platonovi dijalozi. To. Beograd 1955. Tako si se pokazao kao odliåan vodiã stranaca. 66). refleksivna ravan. pre svega.95 Ovaj fragment Platonovog dijaloga Man je samo stilski preradio. Ovo posledwe mimoilaÿewe posledica je. — ono sveto-osenåeno mesto. posveãeno nekim Nimfama i Aheloju. meðutim. Ðuriã. za našu priåu najbitnije. izvor. iste sabesednike: „Bila je to drevna platana nedaleko od gradskih zidina Atine. I uz qubaznosti i duhovno privlaåne šale pouåavao je Sokrat Fedra o åeÿwi i vrlini" (Man. mudrac kraj milokrvnoga. ispuweno mirisom procvalog stabla åednosti. dok je kod Mana obrnut sluåaj. jedan ruÿan a drugi lep. Na ovo Platonovo delo åitaoca upuãuje prvo Ašenbah priseãajuãi se poåetka antiåkog teksta u kome Sokrat i Fedar leÿe pod platanima i razgovaraju: „Tako mi Here: baš je lepo mesto za odmarawe! Ta ova je platana i veoma širokih grana i visoka. poåivala su dvojica. ja sam se sa95 Zbog velike sliånosti Manovog teksta s Platonovim u zagradama ãe se navoditi autor i stranica kwige kada je u pitawu Smrt u Veneciji. kako je prijatan i pun mirisa. Ijon. 115. a kod Mana je reå o fiktivnoj prozi. Platon. Kultura. Fedor. a kod Platona Sokrat mladim Fedrom: „Boÿanstvena.

da govori neÿne reåi samoj wegovoj senci" (Man. no da bez prestanka ide za predmetom koji ga je rasplamtio. ali se u celoj wegovoj besedi insistira jedino na ovakvoj vrsti privlaånosti. Meðutim. nego kao da se od drugoga zarazio oånom bolešãu. 153). Platon åak i u konceptu reinkarnacije i seobe duša nakon ciklusa od deset hiqada godina povoqnije predispozicije daje onima koji su „pošteno filozofirali ili filozofski qubili mladiãe" (Fedar. ili: „Jer stariji. 152. i po obiåaju onih koji vole. Ta mislio sam da ti takve stvari boqe razumeš nego ja. Lako ãemo u ovom posledwem navodu prepoznati detaqe iz Smrti u Veneciji — Ašenbahovo besomuåno lutawe za Taðom: „I tako pometeni dugo ništa nije ni znao ni hteo. podsticaj je takoðe mogao doãi i od Platona: „Svaki. i u ovom dijalogu. 122). to ne zna. dodiruje i svima åulima oseãa. koji mu. 118). u vezi s mitskim i psihološkim aspektima Manovog romana. ne znajuãi šta bi. dakle. a ne zna da u qubavniku kao u ogledalu gleda samo sebe" (Fedar. gradi ga i kiti sebi kao kip. koju je Div. prvo. 143). da o wemu sawa kad je daleko. a prateãi te zanosio sam se kao i ti. uvek stvara zadovoqstvo kad qubqenika gleda. 148). boÿanstvena glavo!" (Fedar. U Sokratovom sluåaju nema aktivne zaqubqenosti i poÿude za Fedrom. Moÿda je najilustrativniji primer za takvo podraÿavawe sledeãi citat: „(…) duši je veoma neprijatno u tom neobiånom stawu. 147). kao što smo ranije videli. ne moÿe reãi kako i kada. Iako je priroda pomenutog sna. besni. nego iz åeznuãa tråi mestima gde misli da ãe videti onoga ko blista lepotom" (Fedar. tako da se s uÿivawem uz wega priqubquje i wemu sluÿi" (Fedar. sluša. i ona. Fedre. . da ga poštuje i orgijama slavi" (Fedar. doduše. ali koga. i od besnila ne moÿe ni noãu spavati ni dawu ostajati na mestu gde je. dok sam u tebe gledao. 152). nego se predaje navali neodoqivog nagona. Interesantno je i to što Platon poseÿe za dvama mitskim motivima koji ãe se javiti i u romanu Tomasa Mana — on. prema svojoj ãudi odabira sebi qubav izmeðu lepih mladiãa i. a onda na posredan naåin asocira i na priåu o Narcisu: „On qubi. kad je qubio Ganimeda. druÿeãi se s mlaðim. i u Gozbi. niti ga moÿe opisati. govori se prevashodno o homoseksualnosti. a ne razume ni svoje stawe. dakle. Sokratove replike se takoðe kreãu u ovim okvirima — u wima se opisuje jedino fascinacija muškarca istim polom i to na naåin koji ãe Man podraÿavati u svom romanu: „(…) nemoguãe je da mnogi ne åuju i ne vide kako qubavnici prate svoje qubqenike. iako je Sokratu (Platonu) za teorijsko promišqawe u vezi s lepim i Erosom kao primer mogla posluÿiti i qubav muškarca prema ÿeni. i to smatraju kao svoj posao" (Fedar.152 svim zaneo! I to mi se dogodilo zbog tebe. pomiwe Ganimeda: „(…) tada se izvor one reke. jer se meni åinilo da te ozarivala radost dok si åitao. pa sam te pratio. kao i wegov zastrašujuãi. bahanalijski san. 131). nazvao qubavnom draÿi (…)" (Fedar. kao da je on isti onaj bog. ne voli da ga ostavqa ni dawu ni noãu. åiji je podnaslov O qubavi. 82).

— jedan sasvim malo gråeviti osmeh. zaluðen i zaåuðujuãi" (Man. najpre protrne. videãemo. 66. ÿrtvovao bi svome qubimcu kao sveštenom kipu i bogu. telo savršeno. pa ga obuzme nekakav strah kao onda. koji nije sposoban da oseti poštovawe. radoznao. izvor. kako gubi svest i jedva sme da gleda onamo. mirisi. Prvi deo ovog citata — onaj koji se odnosi na posveãenog koji se mnogih stvari nagledao pre i koji je sposoban da prepozna lice sliåno bogu — implicira Platonovu „teoriju seãawa". Narcis) i (pseudo)istorijski motivi (Sokrat) vezani za devijantno privlaåewe muškaraca istim polom. oåarani. dakle. to nisu jedini razlozi za Manovu intertekstualnu igru s antiåkim delom. Da bi to mogao. 75). kako ãemo videti. koketan. pa ga obuzme neobiåna vruãina i znoj" (Fedar. odnosno mora imati predstavu o jednakom i lepom. Nakon skicirawa spoqašwih okvira dogaðawa (platan. naravno. pa je neophodno da se kratko osvrnemo na wu. kompatibilna (auto)poetiåkim stavovima Tomasa Mana. više ili mawe lepe. i nešto malo izmuåen. a ta merila åovek ima zahvaqujuãi tome . govorio mu je o svetome strahu koji obuzme plemenitog åoveka kad mu se ukaÿe lice sliåno boÿanskom. oåito. pa je otuda i logiåno što je Man posegao za Platonovim dijalogom pišuãi o qubavi Ašenbaha prema Taðu. zrikavci…) Man u svoj roman uvodi i temu wihovog razgovora i probleme o kojima razmišqaju: „I uz qubaznosti i duhovno privlaåne šale pouåavao je Sokrat Fedra o åeÿwi i vrlini. koji se mnogih stvari nagledao pre. Tu je. ili kad vidi koju drugu priliku tela. privuåeni osmeh sa kojim on pruÿa ruke prema odsevu roðene lepote. Ova Platonova teorija izloÿena je u dijalogu Fedon povodom problema besmrtnosti. i pitawe Erosa i lepog. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo. imao na umu fragment iz Fedra: „A tek posveãeni. kako oboÿava lepotu i onoga koji ima lepotu. i polazeãi od åiwenice da je åovek sposoban da stvari prosuðuje kao više ili mawe jednake. tim pre što je ona. Platon je u wemu dokazivao besmrtnost duše. pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu. U Fedru su se. kad opazi bogu sliåno lice koje lepotu savršeno prikazuje. — kako ustreperi. sa usnama koje se tek polako u osmejku otvarahu. a kad ga je sagledao. i åak bi mu ÿrtvovao kao i statui kad se ne bi morao bojati da ãe qudima izgledati bezuman (…)" (Man. reåito. stekli mitološki (Ganimed.153 Na sliånu vrstu udvajawa i projekcije nailazimo i kod Mana: „(…) i toga åaska se zbilo da se Taðo nasmešio: nasmešio se na wega. blisko. govorio mu je o poÿudama neprosveãenoga i rðavoga koji ne moÿe da zamisli lepotu kad vidi wenu sliku. Man je. gråevit zbog beznadnosti svoje teÿwe da poqubi draÿesne usne svoje senke. izmeðu ostalog. Priåao mu je o tome kako se ÿarko preplaši åovek pun oseãawa kad mu oko ugleda simbol veåne lepote. 146). taj. i kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman. Vratimo se sada citatu kojim je asocirano na razgovor Sokrata i Fedra pod platanom. 67). umilno i otvoreno. onaj duboki. promeni se kao posle one jeze. on mora da poseduje merila jednakosti ili lepote. ali.

nepromenqiv i sebi identiåan. (…) i zanoseãi se ushiãewem mislio je da tim pogledom shvata samu lepotu. Platonov filozofski sistem zato se pokazuje pogodnim da Man uspostavi korelaciju sa svojom poetikom: demijurg stvara prema uzoru ideja. Kultura. i Fedar: poglavqe HH¡¢). umetniku? Nije li ona delala i u wemu. koji stvara stvari ovog sveta po modelu formi ili ideja odvojenih od åulnih stvari.100 savršenstvo jedno i åisto koje ÿivi u du96 Kebet. Ni u jednom sluåaju ne poseÿe se za vrhovnim. u nekom stawu preegzistencije. 133). Pojedinaåna otelovqewa suštastva koja opaÿamo u ÿivotu ili umetniåkim delima podseãaju nas na prethodno opaÿene suštine. gde je spoznala suštine ili ideje. 66). 99 „Stroga i åista voqa. Gråka i Rim. Ðuriã. predgovor i prevod Slobodan Ÿuwiã. Beograd 1959." Platon se ne izraÿava najjasnije o ovom pitawu. odnosno Boga tvorca. dakle. Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova.154 što je duša postojala i pre roðewa. Negde na Platonovom tragu. pre nego je došla u ovaj qudski lik" (Platon. 98 „Odista je Erot takav i tako postao. ako je istinita. (…) onim što je lepo ono što je lepo postaje lepo" (Platon. podlegali bolu i nadi" (Man. koja je u tami delajuãi uspela da istera na svetlost ovu boÿansku sliku. morali smo negde u neko ranije doba nauåiti ono åega se sad seãamo. sudeãi po ovom dijalogu. Fedon). jedan od Sokratovih sagovornika iz Fedona. iz mramorne mase jezika oslobaðao vitki oblik koji je video u duhu. inkorporiranom u roman. koji je po definiciji nedelatan. i po toj tvrdwi.98 Sliåna predstava o prirodi i funkciji Erosa odnosno Amora javqa se i u Manovom romanu: „Amor zbiqa åini ono što rade matematiåari. up. 213—214). rezimira wegovo uåewe ovako: „A i po onoj tvrdwi. on je. BIGZ. 100 „Za novoplatonovce ideje su bile boÿje misli. Fedon). koji je zamišqen. koji nesposobnoj deci pokazuju opipqive slike åistih oblika: tako se i bog rado sluÿi oblikom i bojom qudske mladosti. qubav za lepotom" (Gozba. odnosno na tragu teorije seãawa. a svako uåewe i saznavawe pojmova samo je priseãawe na preegzistentno znawe.97 koju duša prepoznaje po seãawu i kojoj teÿi preko Erosa. kad je. Beograd 1991. gledajuãi je. trezvene strasti pun. da bi nam predoåio duhovni svet. Istorija filozofije. oblik kao boÿju misao. tom ¡. A to ne bi moglo biti ako nam duša nije negde veã ranije bila. 89. kakva preciznost misli bila izraÿena u ovom protegnutom i mladalaåki savršenom telu! Ali ta stroga i åista voqa. kiti je svim odblescima lepote. Tomas Man uspostavqa paralelu izmeðu boÿjeg i umetniåkog delawa: „Kakva li je disciplina.96 U Gozbi i Fedru Platon ãe stajati na sliånim pozicijama. ništa drugo nego seãawe. kojom si åesto umeo pomiwati da naše uåewe nije. odvojene i od demijurga. oåigledno. i da bi postala oruðem seãawa. i prikazivao ga qudima kao plastiånu sliku i ogledalo duhovne lepote. Koplston smatra da bi se moglo reãi da je on uåio da „boÿanski um na . u stvari. jeste i Manovo shvatawe umetnosti i umetniåkog stvarawa. Kriton. Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova. Kriton. preveo. koja je u tami delajuãi uspela da istera na svetlost ovu boÿansku sliku" podseãa na demijurga iz dijaloga Timaj. Sokrate. apsolutnim principom. U jednom kraãem eseju. primewenim na problem lepote — sva zemaqska lepota jeste samo senka istinske lepote. Objediwujuãe (nad)naåelo je ideja dobrog ili jednog (tumaåewe Frederika Koplstona: Frederik Koplston. i mi bismo. „kao delovawe Uma u kosmosu". 78). meðutim. 88. 97 U Fedonu je takoðe pomenut pojam lepog u ovom smislu: „(…) ništa drugo ne åini to lepim nego baš prisustvo onoga pralepog ili zajedništvo u onom pralepom. postala ta veza ovako ili onako. kao i umetnik prema uzoru „oblika koje je video u duhu". Te su ideje.99 — nije li ona bila poznata i bliska wemu. predgovor napisao i objašwewa i napomene dodao Miloš N.

Ašenbah. napred. i lako i umilno izloÿena oboÿavawu" (Man. Jasno je da je i Ašenbah stranac u Veneciji koga Taðo „vodi" preko mostova. koji vode dijalog. Ali docnije na zemqi seãati se gorwih stvari nije lako svakoj" (Fedar. On oblike koje je video na jednom drugom egzistencijalnom nivou artikuliše u svetu åulnog i pojavnog. kako smo veã videli. 228).102 što je praslika kraja romana Smrt u Veneciji u kome Ašenbah (u mašti. koja je u mitskom kquåu. pri åemu je Fedar napred. 65). Sokrat i Fedar idu „uz potok kvaseãi noge". uz to. a ovde je postavqena qudska slika i simbol tog savršenstva. ili postoji 'uz' ideje" (Frederik Koplston. svaka qudska duša po prirodi svojoj gledala je ono što jeste. pa je tako mame i vode. nav. Dakle.. krenuo je da ga prati" (Man. a Sokrat ga sledi. mudrac i milokrvni. posledwi put prati Taða na isti naåin kao i Sokrat Fedra — kroz vodu. kao što smo videli. 144. Oåigledna je paralela s Ašenbahom i Taðom. veã iz Fedra. gledajuãi ovdašwu lepotu. 114). ruÿan i lep. granica meðu svetovima.101 Man je vrlo vešto pomenutu teoriju „pozajmio" ne iz Fedona. 110). kao što je reåeno. 102 Sokrat: „Idi.155 hu. Za Sokrata Fedar åak izriåito kaÿe da liåi „na nekakva stranca koga vode". gde je jasnije artikulisana. Umetnik je. znaåi. da ukazuje u daqinu. i u isti mah pogledom traÿi mesto gde ãemo sesti. Platon je teoriju seãawa. I kao toliko puta. naravno) proizilazi iz Jednog. a umetniåko delo je izluåeni oblik koji je umetnik video u duhu. Na kraju. dakle. gde prepoznavawem ideje lepog u deåaku Taðu motiviše devijantnu qubav Gustava Ašenbaha. . halucinaciji) prati Taða koji se šeta morskim pliãakom: „A wemu se åinilo kao da se smeši onaj umilni psihagog tamo napoqu. i odvajajuãi ruku od kuka. ako mi tako pokazuješ besede u kwigama. naime. inaåe ne bi došla u taj oblik ÿivota. sila koja stvara åoveka poseduje voqu poznatu i umetniku. 116). Ali Fedar je prototip za Taða i po tome što se ponaša kao psihagog: „Jer kao što qudi pred gladnom stokom nose zelenu granu ili kakvu hranu. d. neko. kanala i trgova. sposoban da „poseti" svet savršenih oblika. 145). tako ãeš zacelo i ti mene. 101 „(…) A to saznavawe jeste seãawe onoga što je naša duša nekad videla (…) Kad se. moÿda najvaÿnija paralela izmeðu Fedra i Smrti u Veneciji jeste motivacija devijantne. a to mu onda omoguãava da ta åista savršenstva koja ÿive u duhu prevodi u konkretna dela. 226. voditi oko cele Atike i kuda god inaåe hoãeš" (Fedar. 113. što mu je omoguãilo da je iskoristi na dva plana svoje priåe — na fabularnom." I ponovo Sokrat: „A ti idi napred!" (Fedar. pa dobije krila (…) Jer. kao da mu maše rukom. i na poetiåkom — gde stvarawe umetniåkih dela tumaåi uobliåewem materije po uzoru na savršenstva opaÿena na višem egzistencijalnom nivou. i da taj um ili sadrÿi ideje kao misli. homoseksualne privlaånosti nezemaqneki naåin (bezvremenski. aplicirao na pojedine delove dijaloga Fedar da bi objasnio privlaåewe koje izaziva lepo(ta). seãa prave. da lebdi pred wim u bezmernost punu obeãawa. analogan Platonovom „carstvu ideja" ili svetu transcedentnih suština. opisani su kod Mana kao stariji i mlaði. Sokrat i Fedar.

Nastavak Manovog citata: „A zatim je izrekao najfinije lukavstvo.156 skom. Onaj kome je potrebna lepota i što lepote nikako nema. moj Fedre. . (…) I tako je za åoveka koji oseãa lepota put ka duhu. da je onaj koji qubi boÿanskiji od qubqenoga. taj prepredeni udvaraå: to. upamti to! jedini oblik duhovnoga sveta koji moÿemo primiti åulima. ideju lepote. mada u mawoj meri. 73). preko prave qubavi prema deåacima. zar misliš da je to lepo?" (Gozba. 67) takoðe je intertekstualno poigravawe sa Sokratovim replikama iz Gozbe: „— Dakle. ÿrtvovao bi 103 Sokratove replike su Platonu posluÿile u svrhe suprotne Manu. — samo put. pa ga obuzme nekakav strah kao onda. jer nije sebi dovoqan i ide za lepotom i dobrim koje sƒm nema: „Dakle. Vid nam se. Sledeãi. Ali to ujedno znaåi da je u wemu Eros. samo ona je u isti mah draga i vidna: ona je. 72). dakle. 146). uspiwe od ovih stvari na zemqi i kad poåne da sagleda onu pralepotu. Ašenbah se povodi za Taðom. a u ovome nije (…)" (Man. naravno. ona je. ili kad vidi koju drugu priliku tela. „Najfinije lukavstvo" prepredenog udvaraåa — zaista!103 Iako je Sokratovo zanošewe Fedrom mawe intenzivno i znatno marginalnije nego Ašenbahovo mladim Poqakom. naime. 87). pojavquje kao najoštrije od telesnih åula. a koju na zemqi. ali se wime mudrost ne vidi: jer ona bi naroåitu qubav izazivala u nama kad bi nam davala onakvu jasnu priliku svoga biãa posredstvom vida. prihvatili smo je posredstvom našeg najoštrijeg åula kao lepotu koja najjaåe sja. taj. podneti åulima. sjala meðu onim pojavama: kad smo došli ovamo. mogao bi gotovo dospeti do ciqa" (Gozba. mali Fedre" (Man. Tomas Man je ovu ideju samo blago modifikovao uklapajuãi je u tkivo svog romana: „Jer lepota. koji se mnogih stvari nagledao pre. a Sokrat. ili bar misleãi da sledi tu ideju. kao što rekosmo. pa je on „boÿanskiji od qubqenoga". prepoznaje u pojedinim oblicima: „A što se tiåe lepote. jer je u onome bog. savršenom lepotom. — A šta? Åemu je potrebna lepota. To je lepota koju je duša videla obitavajuãi u sferi istinskog biãa. i kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman. odgovorio je Agaton. odnosno Ašenbahu — da dokaÿe kako Eros nije u rangu ostalih bogova. samo sredstvo. pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu. 67). najpre protrne. odnosno bog. on problem lepog i erosa posmatra u širim okvirima od Ašenbaha — u okvirima teorije o duši i transcedentnom svetu ideja. Ideja o tome da je „lepota put ka duhu" kao da je pozajmqena iz drugog Platonovog dijaloga — iz Gozbe: „(…) kad se ko. jeste Ašenbah. a ono što je dobro ako je lepo. i što lepote nikako nema. A tako je samo lepoti palo u deo da je u isti mah i najvidqivija i qubavi najdostojnija" (Fedar. a isto tako i ostalo što je dostojno qubavi. ako Erotu treba lepote. naime. Erotu je potrebna lepota i nema je? — Nuÿno sleduje. za Fedrom. kad opazi bogu sliåno lice koje lepotu savršeno prikazuje. zahvaqujuãi åulu vida. Sokrat (Platon) razmišqa o lepoti i odreðuje vrste privlaånosti koje ona uslovqava na naåin koji bi mogao stajati kao moto Manovog romana: „A tek posveãeni. onda i wemu trebalo i dobrote" (Gozba.

146). Ja znam šta je pesnik. postaãe oåiglednija ako u priåu uvedemo i pseudocitat Platonovog dijaloga s posledwih stranica romana. Radi se. umetnost. dobro to upamti. i ne nametne im se za voðu" (Man. naime. pa åak i prividne. I zaista. dakle nenarativne elemente koji su sadrÿani u pseudocitatu. akterima (neimenovani govornik obraãa se Fedru) i problemima o kojima se raspravqa (lepota. put umetnika ka duhu (…)" (Man. Skoro svaki od pojedinaånih motiva i elemenata Platonovih iskaza osamostalili su se i razvili u scene ili veãe narativne celine Smrti u Veneciji. ili: „A oblik i 104 Veã je ranije skrenuta paÿwa na podudarnost romana Smrt u Veneciji sa biografijom Tomasa Mana i wegovim stavovima o umetnosti. vaspitawe naroda i omladine putem umetnosti i suviše je smeo podvig"104 (Man. naime. Ceo ovaj pseudocitat napisan je kao idejni i fabularni saÿetak romana Smrt u Veneciji. a kad ga je sagledao. Eros): „Jer lepota. jedino na neozbiqnost spreman. samo je lepota u isti mah boÿanska i vidna. poveden lepotom mladog Taða. pa ga obuzme neobiåna vruãina i znoj" (Fedar. mali Fedre. na svim podruåjima ozbiqne delatnosti apsolutno neupotrebqiv. Fedre. koja je po prirodi narativna. postaje oåigledno da su podudarnosti samo pribliÿne. prevede u fabulu romana. veoma je smešno poverewe mase prema nama. s prepoznatqivim stilom (dijalog. ja nikad neãu prestati da se åudim åasti koju društvo ukazuje ovoj vrsti qudi. 106). Pesnik je. U sledeãa dva citata takoðe ãemo lako prepoznati prasituacije za osnovne narativne linije u romanu: „Uzorno drÿawe našega stila je laÿ i gluma budale. o simuliranom navoðewu Platonovog teksta. 105. ali ako taj Platonov dijalog uporedimo s Manovim tekstom. Jasna je namera da se asocira na Fedra. Manu je Fedar kao podtekst bio neophodan iz razloga na koje smo veã ukazali. Ovaj i ostale navedene delove Fedra Man je u neku ruku glosirao u svom romanu. 106) modifikuje u priåu o „pesniku" Ašenbahu koji se. Tako se. recimo. i tako je ona put åulnoga. govorio: „oni koji su prelistali moje spise setiãe se da sam na ÿivot umetnika i pesnika uvek gledao s najveãim nepoverewem. 106). naša slava i poåasni poloÿaj je lakrdija. kratko reåeno. wegova poetska transpozicija filozofskih i literarnih problema nije išla za pukim preslikavawem Platona.157 svome qubimcu kao sveštenom kipu i bogu. Ona se znatno razlikuje od one koju bismo dobili ukoliko bismo se dosledno drÿali Platona. stav da „pesnici ne mogu iãi putem lepote a da im se ne pridruÿi Eros. gde moto koji se razraðuje dolazi na kraju umesto na poåetku teksta. Manova namera da se posluÿi postupkom. u wega i zaqubquje i koga poåiwe da prati i sledi kao svog voðu. jer kako okolnosti potvrðuju. On je. za dr- . promeni se kao posle one jeze. I zato nam je Man upravo ovim laÿnim citatom skrenuo paÿwu na sopstvenu imaginaciju i konstrukciju zapleta u romanu. ona je. mada redukovan samo na jednu repliku). Ono što je posebno interesantno jeste åiwenica da je Manu pošlo za rukom da filozofska pitawa i probleme. doduše obrnutog (inverznog) glosirawa. tom rodu pripadam i ja. Ovde se to još jednom potvrðuje. Meðutim.

Uz to. ÿavu ne samo nekoristan. mit je Manu omoguãio da implicitno predstavi svoja shvatawa o prirodi umetnika i umetnosti. Fedre. polazio od sebe samog. 221). i prikazuje ga qudima kao plastiånu sliku i ogledalo duhovne lepote".158 bezazlenost vode zanosu i poÿudi. oåigledno. „savršenstvo jedno i åisto koje ÿivi u duhu" prevodi u niÿe sfere egzistencije. iako se zbog permanentnih upuãivawa na stariji tekst åini da ga se pisac dosledno drÿi. odnosno da su se najboqi „najradije oslawali na stvarnost". veoma sloÿena tekstura zasnovana na konkretnim mitovima (o Apolonu. ipak. a s druge strane. koji uÿiva poverewe nacije i prosvetnih vlasti. dakle. Jasno je da Gustav Ašenbah. odnosno na neke situacije u Fedru. 107). To je. Tim pre što je Man bio protivnik „izmišqawa" u kwiÿevnosti i što je smatrao da „dar dar iznalaÿewa nije dar kwiÿevnika". svakako. psihološki i mitološki kontekst. veã štaviše opasan bratac. S druge strane. kao i zbog toga što je u Platonovom filozofskom sistemu prepoznao paralelu ili neku vrstu analogije sa sopstvenim viðewem umetniåkog stvarawa. jer mu je to omoguãilo da. kako smo videli. ontologije). posegao za Platonovim dijalogom Fedar da bi lako i prepoznatqivo skrenuo paÿwu na estetske i etiåke probleme kojima i sƒm ima nameru da se bavi. Platonova teorija „seãawa" pokazala se adekvatnim modelom za Manovu koncepciju umetniåkog stvarawa — koncepciju po kojoj pisac „iz mramorne mase jezika oslobaða vitki oblik koji je video u duhu. reflektuje upravo navedena mišqewa Tomasa Mana. pa se analogija s Platonovim svetom transcedentnih oblika i wihovim nesavršenim odrazom na zemqi prosto nameãe. Tomas Man o umetniåkom stvaralaštvu." Kasnije je umetnika nazivao i „avanturistom oseãawa i duha sklonog stranputici i ponoru" (Miloš Ðorðeviã. On ih je. kao i svaki umetnik. Iduãi za tom poetskom logikom. * * * Smrt u Veneciji je. Meðutim. vode ka ponoru" (Man. Hijakintu). kako smo videli. mitskom tipu mišqewa i organizovawa naracije (predstave o smrti. iza ovoga se krije autobiografski i autopoetiåki iskaz. da uspostavi paralelu izmeðu sopstvene (auto)poetike i Platonove filozofije (estetike. a koji je. samo varka i Man je razobliåava pseudocitatom s kraja kwige. Ona je. zbog åega je roman Smrt u Veneciji postao daleko sloÿeniji od svog antiåkog predloška. dakle. Fedru prevashodno. Fedar je Manu posluÿio samo kao polazište. Anali Filološkog fakulteta. Kako je i Man „pesnik". Ganimedu. u širi socijalni. prenošewe istog simboliåkog znaåewa formalno razliåitim priåama) i Platonovim dijalozima. plan radwe koji prati kretawe umetnika za idejom lepote. Dionisu. Umetnik. Man je. Man je. Beograd 1966. Erosu. kojoj se onda pridruÿuje i Eros. „nepopravno i prirodno upravqen prema ponoru". Man je Platona vešto izabrao za predloÿak svog romana. . motivisala i Manovu intertekstualnu igru. Narcisu. vode plemenitoga moÿda ka uÿasnom skrnavqewu oseãawa koje i wegova lepa strogost odbacuje kao infamno. kwiga ¢¡. uklopqen je. pišuãi o piscima. s jedne strane asocira na fabulu.

asocirajuãi i daqe na osnovne ideje dijalogâ uzetih za predloške. Man je. Tomas Man je. dakle. naslutio i anticipirao kwiÿevna dogaðawa u drugoj polovini HH veka. raskošnom imaginacijom. Potom. pesniåku veštinu i invenciju upleo u ovo prozno remek-delo. apodiktiåke) strukture u narativnu: Man je (pseudo)filozofske iskaze i postavke razvio u pojedine narativne linije svog romana. mora se pomenuti i višestruko varirawe likova i motiva. tu je ÿanrovska neodreðenost dela ili bar otvarawe moguãnosti da se problematizuje pripadawe Smrti u Veneciji noveli ili romanu. u delu je istaknut dijalog s tekstovima iz sveukupne tradicije (eliotovski shvaãene). 105 V. Smrt u Veneciji status remek-dela ne stiåe samo veštom i motivisanom intertekstualnom igrom s mitom i Platonovim dijalozima — zahvaqujuãi kojoj je umetniåki transponovana Manova estetika — veã i sloÿenim. odnosno poetskim postupcima. Kroz prozu Danila Kiša: ka poetici Kišove proze ¡¡. Time je Man izgradio mreÿu kwiÿevnih junaka s analognim funkcijama (psihopompos-a) — mreÿu izomorfnih likova sliånu mitu. kada govorimo o umetniåkom postupku. BIGZ.159 video u spoju „discipline i razuzdanosti" — u åemu je lako mogao prepoznati arhajske principe apolonskog i dioniskog. svakako. diskurzivne (refleksivne. veliko znawe i erudiciju. u Pešåaniku). literarnim. Beograd 1997. Uz to. Jovan Deliã. Kao prvo. Pri tom. kao i wihovu sintezu ostvarenu u najstarijim autorskim delima: gråkim tragedijama (što vodi ka Niåeu). delom i inovatorskim. sloÿenim intertekstualnim fonom i. . dakle. Naroåito je interesantna åiwenica da Man poseÿe za pseudocitatnošãu (simulirani citati Platonovih dijaloga) kao jednim od vidova intertekstualnosti. Naravno. Smrt u Veneciji upravo i pleni izuzetnom kompleksnošãu. što ãe praktikovati samo retki i vešti pisci tek znatno posle wega (Danilo Kiš. bogatstvom simboliåkih i znaåewskih ravni. intenzivno prisutne u mitu.105 Kod Mana je ovo „glosirawe" dodatno spojeno i sa zaista ingenioznim prevoðewem nenarativne. ovaj postupak nije samo dekor i kwiÿevni eksperiment. pomenuta pseudocitatnost ostvarena je postupkom inverznog „glosirawa". odnosno sloÿen sistem ponavqawa kojim se meðu wima uspostavqaju relacije i kada to kroz fabulu nije moguãe. recimo. veã je duboko motivisan: upravo „izvitoperewem" Platonovog teksta Man ukazuje na sopstvenu imaginativnost u voðewu radwe. odnosno intertekstualnost — koja ãe postati dominantan postupak tek u postmoderni.

In Mann's work. this work implies a dialogue with the texts from the entire tradition (understood in an Elliot-like sense).160 Lidija Boškoviã MYTH AND PHAEDRUS AS THE BASES FOR THOMAS MANN'S DEATH IN VENICE Summary Thomas Mann's novel Death in Venice is based on some specific myths (on Apollo. apodictic) structure into a narrative one: Mann developed (pseudo philosophical statements and assumptions into specific narrative lines of his novel. Mann indicates his own imaginativeness in developing the plot. myth enabled Mann to present implicitly his concepts about the nature of artists and art. Narcissus. . Furthermore. Then. poetic skill and invention into this prose masterpiece. partly innovative literary techniques. Death in Venice is characterized by complex. Death in Venice precisely captures us by its extraordinary complexity. there is a genre indefiniteness. Obviously. that is a complex system of repetitions which establishes relations between them even when it is not possible to do within the plot itself. On the other hand. richness of symbolic and meaningful levels. It is specially interesting to mention the fact that Mann uses pseudo-quotations (simulated quotations from Plato's dialogues) as one of the aspects of intertextuality. Therefore. and on the other to establish a parallel between his own (auto)poetics and Plato's philosophy (esthetics. by magnificent imagination. but is deeply motivated: precisely by „distorting" Plato's text. Thus Mann built a network of literary heroes with the analogue functions (psychopompos) — a network of isomorphic characters similar to myth. which certainly further motivated Mann's inter-textual game. Dionysus. on the one hand. to create associations with some situations in Phaedrus in the plot. ontology). this „glossing" is additionally linked to the reallly ingenious transformation of the non-narrative. so it is possible ask the question if Death in Venice is a short story or a novel. Ganymede. intensively present in myth. One should also take into account manifold variations related to the characters and motives. complex intertextual overtone and. which would be used significantly later. certainly. that is an intertextuality — which would become the dominant technique only in the post-modern period. First. primarily Phaedrus. on the mythical type of thinking and organization of narration (ideas about death. transfer of the same symbolic meaning in formally different stories) and on Plato's dialogues. discursive (reflexive. Hyacinthus). Thomas Mann intertwined great knowledge and erudition. he viewed them within the link between „the discipline and unrestraint" — in which he could easily recognize the archaic principles of the Apollonian and Dionysian qualities. only by the rare and skillful writers after him (Danilo Kiš in Pešåanik / The Hour-Glass). Eros. this technique is not only a setting and a literary experiment. still creating associations with the basic ideas from the dialogues used as literary bases. In addition. Mann artfully chose Plato as a basis for his novel. Plato's theory of „rememering" appeared to be an adequate model for Mann's concept of artistic creation. because this enabled him. the mentioned pseudoquotations procedure was realized with the technique of the inverse „glossing".

3 Filozofski rjeånik. Istok. zauzima vaÿno mesto u zapadnoj civilizaciji. san. 4 André Lalande. dakle. PUF. kako åitamo u Enciklopediji psihijatrije. Beograd 1978.41-4 VIDOVI KONFLIKTA U NADREALIZMU Jelena Novakoviã SAŸETAK: U radu se ispituju naåini ispoqavawa konflikta u okviru nadrealistiåkog projekta.2 ili u filozofskom smislu kao 'sukob. La nuit surveillée. KQUÅNE REÅI: konflikt. antinomija.163. na primer. ne samo prisutan nego je na odreðeni naåin vrednovan i nalazi se u osnovi mnogih kulturnih fenomena6 i psihiåkih pojava koje je otkrio Frojd. s druge). 5 Za razliku. sukob'. 2 Paul Robert. kao „postojawe dve protivreåne teÿwe kod jedne iste osobe". Paris 2001. Institut za srpskohrvatski jezik. moral. spor. i emocionalnih i nagonskih zahteva. oseãawa.09„192/193" 821. kultura. Kamenaroviã. od kineske civilizacije u kojoj se konflikt više posmatra kao „mesto nereda. . Paris 1960. Perceptions chinoise et occidentale. Le conflit. 53). akcija. nadrealizam. s jedne strane. oštro suprotstavqawe. a konflikt proizlazi iz nekog svesnog ili mawe svesnog oseãawa prinude i pojavquje se kao „primordijalni åinilac nastanka neurotiånih simptoma" kroz koje se 1 Reånik srpskohrvatskog kwiÿevnog i narodnog jezika.4 konflikt.1 kao 'susret suprotnih elemenata. prilika u kojoj se ispoqavaju åinioci koji teÿe da se suprotstave prirodnom toku stvari" (v. koji se suprotstavqaju'.5 gde je.3 kao 'odnos izmeðu dve snage ili dva naåela åije primene iziskuju protivreåne odluke u istom predmetu'. istorije i misli. revolucija. Zapad. teÿwi. Frojd je ovaj pojam i uveo u psihijatrijsku upotrebu gde se on odreðuje. Definisan u reånicima kao 'sudar opreånih snaga. Vocabulaire technique et critique de la philosophie. a na osnovu tekstova Andrea Bretona. redakciji Vladimira Filipoviãa. Marka Ristiãa i Vana Bora. 23. Paris 1970. stvarnost. Ivan P. Zagreb 1989. pojava. Te teÿwe mogu biti društvenokulturne ili moralne prirode (uloga ideala i nad-ja. kome u srpskom jeziku odgovara reå sukob. ÿeqa. Nakladni zavod Matice hrvatske.UDC 82. 6 Isto. borba suprotnih ideja ili moralnih naåela'. gde predstavqa konstitutivni i formativni element liånosti. Dictionnaire alphabétique et analogique da la langue française.

Les vases communicants. Paris 1996.12 „Samo po cenu patwe koju iziskuju suprotne snage što upravqaju åovekom snaÿna qubav pobeðuje". U nadrealizmu konflikt se posmatra u isto vreme kao modalitet „neprihvatqive åovekove sudbine"8 i kao sredstvo vlastitog ukidawa. u današwe vreme. ali da se na razne naåine sudara sa preprekama koje predstavqaju zakoni i moralne konvencije.9 „A pre svega. Antoan Poro. kao naši ruski drugovi. 10 André Breton. Problèmes de l'âme moderne. 1925/5. pred slobodnom mišqu. mora biti okajano". 112. konstatuje Breton u romanu Luda qubav. mi ÿivimo u otvorenom sukobu sa neposrednim svetom koji nas okruÿuje. Cahiers jungiens de psychanalyse — 88. Našem dobu veoma nedostaju vidovwaci". proizlazi niz drugih konflikata i uopšte svi vidovi qudske tragike. André Breton. prevazilaze okvir proste politiåke ili socijalne rasprave. ma kakvo bilo. Frojd je pokazao da je åovek nagonsko biãe. 1997.7 Posebno znaåewe konflikt dobija u kontekstu nadrealistiåkog projekta. da je nema alibi". piše Breton u tekstu Politiåka pozicija nadrealizma (1935). ali se i sƒm suoåava sa svojim unutrašwim protivreånostima. Gallimard. Enciklopedija psihijatrije. Proleãe. 14 André Breton. „ako rastuãi konflikt izmeðu pristalica i protivnika apstraktne umetnosti teÿi da poprimi. L'amour fou. 13 André Breton. koja se åesto pojavquje kao sukob izmeðu tela i duše. u bilo kome vidu da ga posmatramo. Paris 1955. to jest da. Position politique du surréalisme. l'alchimie. Manifestes du surréalisme. 1962. Les pas perdus. Jung. sveta åije nastajawe otvara qudskoj nadi neograniåeno poqe […]. Paris 1924. kao i wegova sopstvena svest.162 ostvaruje „neka vrsta kompromisa" izmeðu wegovih razliåitih elemenata.13 U kwizi Spojeni sudovi (1932) on govori o „neprekidnom sukobu koji postoji kod pojedinca izmeðu teorijske i praktiåne misli koje su same po sebi nedovoqne i osuðene da jedna drugu ograniåavaju". Gallimard. „dobro" i „zlo". 31. Gallimard.11 Iz te borbe. ultrasoficistiranim svetom. Nolit. 7 8 .14 a u tekstu Trijumf galske umetnosti (1954) konstatuje da. åitamo u tekstu Revolucija pre svega i uvek. a koji je objavqen u åasopisu La Révolution surréaliste. koji su grupno potpisali francuski i neki beogradski nadrealisti. daleko od toga da prisustvujemo i uåestvujemo. 94. le mal. 12 Carl-Gustav Jung. u izgradwi jednog novog sveta. Kako konstatuje Jung. Buchet-Chastel. 107. 'La lumière qui brille dans les ténèbres'. svetom koji. preduzmimo osnovne mere predostroÿnosti i ponovimo da smo na Zapadu. Paris. 144. 252. 11 Roberto Cacciola. i da je primoran da svoje nagone potiskuje. u oåima svakog iole obaveštenog åoveka. Clairement.10 Pojedinac sa svojim potrebama i svojim ÿeqama nalazi se u dvostrukom konfliktu: u odnosu na društvo koje mu nameãe svoj zakon i sputava wegove ÿeqe. 142. Beograd 1990. otkriva. u pitawu je jedan „moral suprotnosti gde dobro i zlo vode bespoštednu borbu i gde zlo. i unutar sopstvenog biãa u kome se sukobqavaju suprotne teÿwe. åiji je ciq da razreši konfliktnu situaciju u kojoj se nalazi zapadni åovek. Paris 1937. „Svet je ukrštawe konflikata koji. razum i nagon. Pauvert. 9 La Révolution surréaliste.

18 André Breton.15 Konflikt o kome govori Breton ima socijalni i moralni vid: u svetu sa kojim smo u sukobu. Beograd 1986.20 što je åoveka primoralo da sa svetom uspostavi jedan veštaåki odnos koji je u funkciji dogmatskog morala i u wemu izazvalo sukob suprotnih teÿwi. 21 Marko Ristiã. Iz kulture i umetnosti. Matica srpska. ili reå pravda. a koje on naziva „velikim prozirnim biãima" (Manifestes du surréalisme. Beograd 1990. Matiã-Paniã i D. sva dobroåinstva u ÿivotu iskvarena. nevidqiva". Paris 1962. 20 Stevan Ÿivadinoviã Bor. R. 23 Isto.163 razmere svaðe izmeãu starih i modernih. a „ono što oznaåava reå otaxbina. 38. vezuje se za otuðenost åoveka koji se sƒm odvojio od sveta nameãuãi mu svoju vladavinu17 i proizlazi iz jednog drugog konflikta koji prethodi društvenom poretku u kome je ÿivela nadrealistiåka generacija. Mogli bismo prihvatiti da postoje iznad wega. biãa åije mu je ponašawe isto tako tuðe kao što wegovo moÿe biti tuðe kukcu ili kitu".21 izgubio se „u pustiwi konvencija i hipokrizije". kaÿe on. „nasiqa i poniÿewa. 21. 252. Pozivajuãi se na Frojdovu kwigu Nelagodnost u kulturi. Vane Bor konstatuje da je „potiskivawem ÿeqa prekinut […] spontani odnos åoveka sa spoqnim svetom". Muzej savremene umetnosti. na ÿivotiwskoj lestvici. Manifestes du surréalisme. u kojoj osnivaå psihoanalize razvija ideju da „naša takozvana kultura snosi veliki deo krivice za našu bedu"19 i predstavqa razvitak åoveka i društva kao potiskivawe prirodnih nagona. Paris 1967. La clé des champs. 37. sve moralne ideje su u rasulu. Sretenoviã.16 Ali on ima i egzistencijalni i gnoseološki vid. 24 Isto. Pauvert. a zanemaruje sve što izlazi iz okvira racionalne percepcije: kako konstatuje Marko Ristiã u „antiromanu" Bez mere (1928). 22 Isto. 17 U Prolegomenama za treãi manifest nadrealizma ili ne (1942) Breton suprotstavqa antropocentrizmu zapadnog åoveka jedan novi mit: „Åovek moÿda nije središte. Bez mere. 350). 324.22 zarobio se u „stupcima svakodnevnog". „sve intelektualne vrednosti [su] izvrgnute ruglu. Nolit. Gavriã. 55. 20. André Breton. kamate i nadnice". 290. ili reå duÿnost postalo nam je tuðe". åovek je izneverio „veåni krug åudesa". 37. ciq sveta. a celokupnu kulturu kao oblik represije koji ograniåava moguãnost zadovoqewa ÿeqa. Limites non-frontières du surréalisme (1937). Le surréalisme et la peinture.18 sukobu izmeðu prirode i kulture o kome govori jedan od glavnih teoretiåara srpskog nadrealizma Vane Bor u tekstovima Uvod za metafiziku duha (1930) i Talenat i kultura (1934).23 u jednoj „bolesnoj"24 realnosti u kojoj više ne nalazi smisao svome postojawu. s razlogom se moÿe prihvatiti da on oznaåava krizu koja je isto tako znaåajna i moÿda na sasvim drugaåiji naåin presudna". 19 Sigmund Frojd. priredili Z. Odbacujuãi pesimistiåko uverewe da je åovek „baåen" u svet koji mu ostaje zauvek tuð i neprijateqski i da je alijenacija wegova sudbina. Na moralni ideal koji potiskuje ÿequ i otuðuje åoveka nadovezuje se predstava o stvarnosti koja uzima u obzir samo ono što je oåigledno i dostupno logiåkom umu. Gallimard. hipotetiåna biãa „koja nam se neodreðeno javqaju u strahu ili oseãawu sluåaja". 15 16 . Novi Sad 1979. „novac je sve zagadio".

56. podreðenom društvenim i moralnim prinudama i antinomijama logiåke misli.25 Misao o alijenaciji. kojoj daje veoma široko znaåewe suprotnosti ili protivreånosti. Nolit. Le surréaslisme. 131. Main première (1962). thèmes. prošlosti i buduãnosti. 30 Henri Béhar. 29 André Breton. „ako taj korak ponovimo". pošto su postojale i pre onog oblika društvenog poretka u kome mi ÿivimo. 27 Marko Ristiã."26 Svakodnevnom ÿivotu. Théories. Paris 1970. 20. wegovog udaqavawa od prvobitnih naåina saznavawa pod prevlašãu logiåkog uma koji je potisnuo wegove iracionalne snage i odvojio ga od prirode. a åovek moÿe da povrati svoje prvobitno jedinstvo. i predstavqajuãi poloÿaj zapadnog åoveka kao niz antinomija koje treba ukinuti da bi se pristupilo „pravom ÿivotu": „Moÿemo se nadati da ãemo samo prizivawem automatizma i niåim drugim razrešiti. pa åak i ÿivota i smrti. mogu sa wim da ne išåeznu. . Uoåi nadrealizma. ali dubqe. Breton konstatuje da smo mi izgubili pristup u ÿivot „zbog pogrešnog koraka pre mnogo vekova". moãi da „obuhvatimo sve što vidimo a što je od nas skriveno u istoj zaslepqujuãoj svetlosti". 221. Paris 1972. 26 La clé des champs. oseãawa zajedništva i qubavi. To su antinomije izmeðu budnog stawa i spavawa (stvarnosti i sna). 28 Manifestes du surréalisme. prema wegovom mišqewu. Beograd 1985. zapaÿawa i predstave. Gallimard. Sa tog stanovišta rascep od koga potiåe dvostruki konflikt koji razdire åoveka nije nepremostiv i moÿe se prevaziãi. kao i ona druga. Perspective cavalière. Les pensées d'André Breton. Te antinomije zahtevaju da se potrudimo da ih ukinemo zato što su bolno doÿivqene. ali osloboðena svake religijske konotacije koja upuãuje na neprekidnu i åesto uzaludnu borbu åoveka sa svojom grešnom prirodom. kada åovekov pogled „nije bio iskrivqen 'naåinom gledawa' koji mu je na Zapadu vekovima nametan". sliåno detiwstvu koje je obasjano „rajskom svetlošãu bezuzroånosti.29 izgubqeni raj „pravoga ÿivota" u kome vlada ÿeqa. besciqnosti. 25 Gérard Durozoi et Bernard Lecherbonnier. sve antinomije za koje. kao da i one podrazumevaju robovawe. ne sme da zatekne åoveka nespremnog. Raj. Maryvonne Barbe et Roland Fournier.164 nadrealisti smatraju da je åovek nekada ÿiveo u skladu sa prirodom i da je wegova otuðenost posledica laganog opadawa wegove prvobitne sposobnosti opštewa. vezuje se za mit o padu i izgubqenom raju. objektivnog i subjektivnog. Breton to izriåito i kaÿe. L'Age d'Homme. 68.30 Na suprotnost izmeðu „primitivnog" i „civilizovanog" åoveka nadovezuje se jedna druga suprotnost. nekonvencionalnosti"27 i koje nas moÿda najviše pribliÿava „pravom ÿivotu"28 ili prvobitnom dobu åoveåanstva. izvan ekonomske ravni. Pozivajuãi se na Remboovu formulu da je „pravi ÿivot odsutan". konaånije od robovawa vremenu i što ta patwa. techniques. razuma i ludila. Lauzanne 1988. Larousse. u kome svi sukobi išåezavaju a åiju sliku nadrealisti nalaze u primitivnoj umetnosti koja nagoveštava „izvesno izmirewe åoveka sa prirodom i sa samim sobom". zamewujuãi åesto reå konflikt reåju antinomija. ali da ãemo. suprotstavqa se jedno ranije stawe kada je åovek ÿiveo u skladu sa spoqašwim svetom i samim sobom. 145.

37 Ova konstatacija nalazi odjeka kod Marka Ristiãa koji se na wu izriåito poziva u Marginalijama (1929). Bataille. izmeðu istinitog i neistinitog. Une vague de rêves. 1925/5. åovek kraj koga prolazite nosi ga u sebi: Istok je u wegovoj svesti" (La Révolution surréaliste. nadrealizmu prilagoðenih teorija prihvati svoje iracionalno. Paris 1970. 33 „Ta reå […] mora odgovarati nekom posebnom nemiru ovoga vremena. Breton. 44. traÿeãi jednu dubqu istinu iza istine razuma". koji u nadrealistiåkom diskursu ima dosta široko i neodreðeno znaåewe i predstavqa izraz pobune protiv åovekovog poloÿaja u savremenom svetu. On predstavqa sukob metafizike i wenih neprijateqa. Terreur et rhétorique. 31). Bafrthes & Cie.35 Verujuãi u moguãnost da åovek pronaðe izgubqeni raj ako u duhu Frojdovih. 1925/5. on zamišqa jedan opštiji odnos. Paris 1999. André Breton. 165. 1924/2. I u samoj Evropi. izmeðu lepog i ruÿnog. izmeðu velikog i malog". 35 Uoåi nadrealizma.38 ali koji u više navrata i sƒm izraÿava istu misao. kao i onim izmeðu dobrog i zlog. Jean-Michel Place. stvaraju temeqe jedne nove kosmologije u kojoj ãe „antropocentriåna" vizija „biti prevaziðena u jednoj analoškoj viziji u åijem ãe okriqu humanizovana priroda i naturalizovani åovek nesmetano voditi dijalog. „borio protiv zarobqavawa logikom u najspoqašwijem smislu te reåi. tako i u narednim Revolucijama" (isto. za onoga koji govori sa izvesnom strogošãu. Légitime défense (1926). 47). a koji predstavqa nadstvarno". ti koji imaš samo simboliånu vrednost. 252. 215—216. izmeðu prirodnog i natprirodnog. Gallimard. 31. A kada prevaziðe ova dva pojma. propovedajuãi logiku sna.32 i Istoka. kao što je pojam nadstvarnosti. nekom nesvesnom predviðawu" (Point du jour. 34 Manifestes du surréalisme.39 La Révolution d'abord et toujours. koji su i neprijateqi slobode i misli. 37 Louis Aragon. U tekstu Talas snova Aragon konstatuje da.33 oznaåavajuãi katkad pokušaj „ruskih drugova" da izgrade „jedan novi svet". 25). La Révolution surréaliste.36 Ta nova kosmologija saÿeta je u nekoliko novih pojmova koje oni pronalaze da bi izrazili svoj pokušaj. kako u tajanstvenom vihoru xeza. kako je konstatovao Mišel Boÿur. u zanosnoj prozirnosti". raspolaÿi mnome. 36 Michel Beaujour. 121. 120. „Latinska civilizacija je odsluÿila svoje i ja liåno traÿim da se odreknemo wenog spasavawa… Istoku. uoåivši „odnos stvarnog kojim neodreðeno obuhvata sve što postoji. da ga sluša veliki broj onih za koje govori". Le commerce. Point du jour. kako zapaÿa Marko Ristiã. 39 Bez mere. Paulhan. kako to nagoveštava Breton. „Istok je svuda.165 suprotnost izmeðu Zapada.34 ili slovensku iracionalnost otelotvorenu u Dostojevskom koji se. 38 Uoåi nadrealizma. Istoku gneva i bisera! Dopusti mi da prepoznam tvoja sredstva kako u kuqawu neke reåenice. gde su „prekinute sve qudske spone osim onih åiji je razlog bio interes". wegovoj najskrivenijoj nadi. 103. Autour du surréalisme. u kome se ova dva odnosa dodiruju. odbijajuãi da svome „antorimanu" Bez mere potåini svoje zakquåke „plitkim uobiåajenim razlikovawima izmeðu stvarnog i nestvarnog. 31 32 . ko moÿe reãi gde nije Istok? Na ulici. duh mu prirodno suprotstavqa odnos nestvarnog. Leiris. Breton i drugi nadrealisti. pobedniåki Istoku.31 a koji nadrealisti smatraju carstvom otuðenosti i neautentiånosti i åija kulturna „iskvarenost" povlaåi za sobom „nemoguãnost.

„ne mawe stvarna od stvarnosti". a da je „nadrealno" sama „stvarnost". podreðene zakonima logike i društvenim i moralnim konvencijama. 15. U prvom manifestu (1924) Breton izraÿava veru u „buduãe razrešewe onih dvaju naizgled tako protivreånih stawa koja predstavqaju san i stvarnost u nekoj vrsti apsolutne stvarnosti. tako da ono što omoguãava prodor u wu „nije svodqivo na kategoriju åula". nego.41 a u tekstu Nadrealizam i slikarstvo (1928) konstatuje da je ta nadstvarnost „sadrÿana u samoj stvarnosti.40 Polaritet izmeðu stvarnosti i sna ustupa mesto jednom novom polaritetu izmeðu uobiåajene. 27 Le Surréalisme et la peinture. objavqenoj u almanahu Nemoguãe. Manifestes du surréalisme. ona predstavqa „pravu" stvarnost. nadstvarnost. kako uoåava Ristiã u svome odgovoru na pitawe o åulima u anketi Åequst dijalektike. parcijalne. Paris 1965. . Beograd 1930. podvlaåeãi da nadrealistiåka aktivnost nema drugog pokretaåa osim „nade u odreðewe te taåke" i posmatrajuãi to „odreðewe" kao „uništewe biãa u jednom unutrašwem i slepom sjaju. svedene stvarnosti. jedne zemqe åuda koju nadrealisti ÿele ponovo da osvoje. pojavquje se kao neka „natåulna oblast". da je „podjednako realno biti u snu ili biti na javi". a åovek prelazi bez napora iz jedne oblasti u drugu. Gallimard. a on bi „prestao da bude åovek". i jedne celovite stvarnosti ili nadstvarnosti koja obuhvata i racionalno i iracionalno i u kojoj se sve suprotnosti izmiruju a konflikti ukidaju. prošlost i buduãnost. uzvišeno i nisko prestaju da se opaÿaju kao meðusobno protivreåni". stvarno i imaginarno.43 ali u romanu Luda qubav precizira da nikada nije bilo reåi o tome da se u toj taåki „smesti" jer bi ona „tada prestala da bude uzvišena". L'Amour fou. u kome se prepreke izmeðu sna i stvarnosti raspliwavaju. 171. 46. 154. Isto.166 i konstatujuãi u svome odgovoru na pitawe o snu u anketi Åequst dijalektike. i nije ni iznad ni izvan we".44 40 41 42 43 44 Nemoguãe — L'impossible. saopštivo i nesaopštivo. ako se tako moÿe reãi". otvarajuãi put ka jednoj novoj viziji u kojoj se suprotnosti više ne nalaze u odnosu antagonizma nego u odnosu komplementarnosti.42 Nadstvarnost je deo imanentnog sveta i ne suprotstavqa se stvarnosti nego wenoj suÿenoj predstavi koja je svodi na izvestan broj razumu shvatqivih åiwenica. U drugom manifestu (1930) Breton govori o „izvesnoj taåki u åovekovom duhu sa koje ÿivot i smrt. stvarnost otkrivenu u jednoj novoj svetlosti koja pokazuje i wene skrivene vidove i obestvaruje uobiåajenu viziju. Pojam „nadsvarnosti" izraÿava nadrealistiåku veru u moguãnost postojawa jednog sveta koji se lako prilagoðava åovekovim ÿeqama. koji ne bi bio ni duša leda kao ni duša vatre". osloboðenu okova apstraktne misli koja je svodi na oblast razumu prihvatqivih åiwenica i proširenu i na oblast iracionalnog. da je san „prirodni deo nadrealnog". Nadstvarnost nije ni odreðeno mesto u prostoru i vremenu.

Gallimard. 51 Manifestes du surréalisme.53 Da bi se dospelo do „krajwe taåke" u kojoj svi konflikti nestaju. 50 Point du jour. 216. 53 Les vases communicants. 149. 167—168. naziva „raspoloÿivošãu". izraÿenoj u wegovim romanima. samog tog sveta".52 a u Spojenim sudovima da ãe buduãi pesnik „prevaziãi obeshrabrujuãu misao o neotklowivom rascepu izmeðu akcije i sna".45 a Ÿilijen Grak u woj otkriva analogiju sa satorijem u Zenu. „lirskim" stavom prema svetu. 131. ali što bezuslovno pripada samo wemu: ÿivotu". 46 Fotokopija rukopisa Grakovog odgovora na pitawe Da li vas zanima budizam?. a time i do izmirewa sa biãem. 170. 197. 14. ili konstruktivni smisao".46 što odgovara wegovoj sopstvenoj viziji åoveka kao „qudske biqke". u Bernhild Boïe. prema Remboovoj formuli. München 1966. nego. ne treba napuštati stvarnost. „izmeniti ÿivot" afirmacijom iracionalnog i. u izvesnoj meri. 47 André Breton.49 taåki u kojoj. najnadahnutije. Houptmotive im Werke Julien Gracqs.51 U drugom manifestu Breton kaÿe da bi „bilo besmisleno pripisivati nadrealistiåkoj aktivnosti samo destruktivni. nego o izvesnoj „taåki u duhu" koja se „nikako ne moÿe smestiti u mistiånu ravan"47 i kojoj vodi ono što Breton. pa je dovoqno samo odrediti wegovo mesto. „vrlina pasivnosti. . posle Ÿida. 153.167 Razmatrajuãi misao o „krajwoj taåki". odnosno poetska aktivnost koja se za Ristiãa pojavquje kao „sauåesništvo u stvarnom i nadstvarnom"48 i koja nije „beÿawe od ÿivota" nego „egzaltirawe ÿivota u onome što je najtajanstvenije. åiji je ciq da potvrdi neprijateqstvo koje moÿe podstaãi ÿequ biãa u odnosu na spoqašwi svet. 52 Isto. 45 Michel Carrouges. „preobraziti svet" ukidawem društvenih prepreka koje koåe åovekov slobodan razvoj. Wilhem Fink Verlag. stvarno dovodi do usklaðivawa te ÿeqe sa spoqašwim predmetom. Mišel Karuÿ govori o wenom ezoterijskom i religijskom poreklu. „umetniåko stvarawe. po reåima Bretona. najnatprirodnije. Ono se kreãe u pravcu „ne-vrednosti akcije". Entretiens (1913—1952). za razliku od pustolovine Grakovog junaka. da bi dovelo do „potpunog obnavqawa naše psihiåke snage". razarawe sa stvarawem. koji predstavqa „neku vrstu iznenadne iluminacije ili nagloga skoka. André Breton et les données fondamentales du surréalisme. Nije dakle reå o nekom „okamewenom" apsolutu koji se pojavquje kao ugašena zvezda. 48 Bez mere. upijawa". 49 Uoåi nadrealizma. nadrealistiåka pustolovina je mawe pasivno prepuštawe snagama iracionalnog.50 Ali. kada se pojmovi subjekta i objekta poništavaju a svaka protivreånost išåezava". prema marksistiåkoj formuli. potpunog duševnog opuštawa. Gallimard. koje moÿe da ukine suprotnost izmeðu oseãawa ja i postojawa åulnog sveta" predstavqa „jedinu stvar koju vredi traÿiti". Paris 1969. a više kretawe u kome se san spaja sa delawem. Paris 1950. obogaãenoj tekovinama psihoanalize. 33. konstatujuãi da „to ostvarewe.

uporedo sa veliåawem åovekove nevinosti. Srpska kwiÿevna zadruga. 20. 35. konflikt u kome je Sartr video naåin da se likvidira Edipov kompleks. Albert Camus. Pa i sama ruska revolucija. BIGZ. 225. 1925/5.168 Taj poduhvat predstavqa istraÿivawe nesvesnog. U drugom manifestu Breton konstatuje da se nadrealizam nije plašio „da pretvori u svoju dogmu apsolutnu pobunu.55 Nadrealistiåka pobuna koja se raða iz nezadovoqstva postojeãom stvarnošãu ispoqava se kroz ÿestoki konflikt sa svim oblicima vlasti. pomoãu ludila. oni su s tragom Atiline kowice ostavqali propast i smrt. skrivene i kadre da uzdrmaju istoriju. prestala je u oåima Bretona i wegovih prijateqa da izgleda kao 'mutna kriza vlade' ". Pesme i poeme. Manifestes du surréalisme. on je za nadrealiste i rezervoar sirovih snaga. Perspective cavalière.59 a moÿda donekle i Aleksandra Vuåa da napiše tekst Ako se još jednom setim ili naåela (1929) u kome je reå o sliånom postupku60 — da bi se zatim pretvorio u revolucionarnu akciju koja je u znaku marksistiåke ideologije i koja treba da dovede do promene društvenih struktura. naoruÿani goruãom buktiwom poÿara. Beograd 1980. sna. 105. inspirisanog Lafkadijevim „bezrazloÿnim åinom". 123. Manifestes du surréalisme. velikih rušilaca. Kako zapaÿa Moris Nado. neprijateqa kulture. a naroåito ponašawem Ÿaka Vašea koji je ušao na premijeru jednog Apolinerovog komada sa revolverom u ruci. „Nadrealisti su. „Neka åovek. da prekinu smešno ulanåavawe åiwenica. 155. umetnosti.54 i automatskog pisawa pomoãu koga nadrealisti nastoje da izraze „stvarno funkcionisawe misli". Paris 1951. Ali on je i subverzivna aktivnost. govoreãi da ãe pucati u publiku — i tim åinom nadahnuo Bretona da u drugom manifestu definiše „najjednostavniji nadrealistiåki åin" kao izlazak na ulicu sa revolverom u ruci i nasumiåno pucawe u gomilu. La Révolution surréaliste. tajanstvena jer je azijatska. Moris Nado. potpunu nepokornost. 31. tu odmeri svoje izgubqene moãi" i neka se „u opštoj otuðenosti odupre svojoj sopstvenoj otuðenosti". kako bi moglo doãi do novog preporoda.58 Nadrealistiåka pobuna u poåetku ima oblik skandala. sistematsku sabotaÿu" i da polaÿe nadu „još samo u nasiqe". Beograd 1980. navodi da skrenemo pogled k Aziji". „Istok nije samo domovina Mudraca.57 Smisao koji nadrealisti daju reci Istok postaje odreðeniji: ta reå oznaåava prevratniåke i obnavqaåke snage. koji danas jedva preÿivqava. Aleksandar Vuåo.56 A u tekstu Revolucija pre svega i uvek åitamo: „Upravo nas odbacivawe svakog prihvaãenog zakona. Stalni revolucionari. posmatranog kao oblik odbijawa postojeãe stvarnosti i kao izraz pobune protiv društva. kaÿe Breton. nada u nove snage. veåita domovina 'varvara'. Gallimard. smešnih igrarija Zapadwaka. .61 54 55 56 57 58 59 60 61 Manifestes du surréalisme. kaÿe Alber Kami. Istorija nadrealizma. verovali da mogu da veliåaju smrt i samoubistvo". L'Hommne révolté. sa svim što sputava åovekove ÿeqe. 155. koji moÿe doprineti „rešavawu osnovnih ÿivotnih pitawa" otkrivajuãi postisnute ÿeqe.

koje katkad poprima marksistiåke konotacije. 22. Gallimard. oni se. a koje Breton naziva „raspoloÿivošãu" ili „slobodom".62 Protiv sukoba oni prizivaju novi sukob. 79. konflikt koji muåi zapadnog åoveka razrešava subverzivnim åinom koji dobija obeleÿje skandala.66 S druge strane. jedan od „revolucionara bez revolucije". Révolutionnaires sans révolution. „veliåanstveni niz koraka koje je åoveku dopušteno da naåini bez okova". dakle. Paris 1972.65 „neprekidno skidawe okova". 117. oni ciq svoga poduhvata ne pronalaze u harmoniji. nepobitnim. Gilbert Durand. opredequju za revolucionarnu akciju koja ãe dovesti do promene politiåkog i društvenog sistema. PUF.64 Ako nadrealisti veruju da ãe åovek pronaãi izgubqeni raj i stupiti u jedno novo zlatno doba u kome ãe išåeznuti svi konflikti.67 Što se tiåe Marka Ristiãa i drugih beogradskih nadrealista. dakle kroz jedan novi konflikt. bilo da to tragawe poprimi taoistiåki oblik simboliånog mesta smeštenog iznad dvojstva. Paris 1964. suštinskim prvobitnim rascepom kako bismo bili kadri da savladamo bol koji on nuÿno izaziva". na primer. prema postupku „dvostruke negacije" kojim se posledice prve negativnosti ukidaju novim negativnim delovawm. Je les ferai revenir à l'usage des cordes nouées (La Révolution surréaliste. Laffont. Za Bretona oniriåke aktivnosti odnose na kraju prevagu nad revolucionarnom akcijom. Cf. Ako u åasopis La Révolution surréaliste unose citat Lao Cea: „Vratiãu ih upotrebi vezanih struna". André Thirion. Zlatno doba nije za wih udobna ravnoteÿa nego neprekidno obnavqawe ÿivotnih snaga. koji dobija pozitivnu vrednost i pretvara se u konstruktivni element. P.63 wihovo tragawe za jedinstvom ipak ostaje u okvirima zapadwaåkog mentaliteta gde predstavqa „tragawe za moguãim putem koji ãe nam omoguãiti da se suoåimo. ili konfuåijanski oblik potvrde jedinstva naše svesti sa svetom koji je okruÿuje". Ukidawe antinomija i izmirewe suprotnosti kome oni teÿe pojavquje se kao ishod jedne krizne situacije koja se nikada konaåno ne razrešava. sa neizbeÿnim. u nuÿnu etapu u rešavawu nekih ÿivotnih pitawa. ali je wihovo angaÿovawe ujedno i kraj srpskog nadrealistiåkog pokreta koji se utapa u marksistiåku ideologiju. Le conflit. Kamenaroviã. da upotrebimo Tirionov izraz. dok kinesko. mesta u duši koje se nalazi ispod moguãeg sukoba. I. 62 215 63 64 65 66 67 . 1925/3. ima za ciq „da otkrije u analoškom skladu jedan naåin ÿivota. V. u duhu Marksove formule „preobraziti svet". tako da on ostaje. ispostavqa se da je nadrealistiåki pokušaj povezivawa sna i delawa. kako spoqašwi tako i unutrašwi. upotrebqavajuãi ovaj posledwi termin u jednom krajwe dinamiånom znaåewu koje ne iskquåuje pojam konflikta („ÿiva sila koja povlaåi za sobom stalno napredovawe".169 Za nadrealiste se. 21). Arcane 17. Naða. da ga pogledamo u lice. psihoanalize i marksizma — osuðen na poraz. Perceptions chinoise et occidentale. Paris 1963. Les structures anthropologiques de l'imaginaire.

le réel — l'imaginaire. qui obtient une valeur positive en se transformant en un élément constructif. le „bien" et le „mal". qui se confronte lui-même à ses propres contradictions intérieures. l'amour — la mort. théoriciens du mouvement surréaliste serbe qui s'est développé à Belgrade parallèlement à celui de Paris. n'exclut pourtant pas l'idée de conflit car on accède à la „surréalité" par un cheminement où le rêve s'unit à l'action. le rêve — l'action) et qui se résolvent dans le concept de „surréalité". avec ses besoins et ses désirs. et Marko Ristiã et Vane Bor. le chef du mouvement surréaliste français. Contre le conflit les surréalistes invoquent un autre conflit. Cette notion. Cette tentative est cependant condamnée à l'échec. dans le monde occidental. et par un acte de subversion qui prend la forme de scandale. la destruction à la construction. en une étape nécessaire au règlement de certaines questions vitales. tels André Breton. tandis que Marko Ristiã et les autres surréalistes de Belgrade acceptent l'idéologie marxiste et s'engagent dans une véritable action révolutionnaire qui fait disparaître le mouvement surréaliste serbe. la raison et l'instinct. qui englobe la réalité dans sa totalité et qu'ils inventent pour exprimer leur tentative. Ce conflit se manifeste par une série d'antinomies que les surréalistes se proposent d'abolir (le conscient — l'inconscient. Pour Breton.170 Jelena Novakoviã LES ASPECTS DU CONFLIT DANS LE SURREALISME Résumé Ce travail examine les aspects du conflit dans le surréalisme en se référant aux textes de ses représentants éminents. se trouve dans un double conflit avec la société qui lui impose sa loi et repousse ses désirs et entre ses propres tendances opposéees. Le point de départ de l'entreprise surréaliste est la constatation que. le désir — la loi. Dans le surréalisme. les activités oniriques l'emportent en fin de compte sur l'action révolutionnaire. le conflit est considéré à la fois comme une modalité de l'„incacceptable condition humaine" et comme un moyen de sa propre abolition. l'individu. .

: 821. i 1930. pisac i mislilac protivreånih opredeqewa. krepuskolara i futurista do åitavog niza mlaðih autora. Srpski i hrvatski pisci mlaðe i sredwe generacije. KQUÅNE REÅI: prevodi. za wih je. antologija.41. Vallecchi editore.1.131.UDC 821. U periodu izmeðu 1920. kwiÿevnik.163. bio vezao i sopstvenu kwiÿevnu karijeru. beleške. prikazi.1 Sastavili su je Ðovani Papini. pratili su pomno ono što se u italijanskoj kwiÿevnosti dešavalo uoåi. 1 Poeti d'oggi. godine Gvido Tartaqa je veoma aktivno pratio zbivawa u novijoj italijanskoj kwiÿevnosti.163. i pored originalne pesniåke delatnosti.41-95 GVIDO TARTAQA I ITALIJANSKA KWIŸEVNOST Ÿeqko Ðuriã SAŸETAK: U radu se prikazuje rad Gvida Tartaqa na prdstavqawu italijanskih pisaca jugoslovenskoj kwiÿevnoj publici i wegovo prisustvo u italijanskoj kwiÿevnosti. Montale. od D'Anuncija. godine pod naslovom Poeti d'oggi. pesnik. ÿeqni kwiÿevnog preporoda i modernizacije. . izbor. a ono blagovremenije od drugih — uåinio mnogo na obaveštavawu naše kwiÿevne javnosti o zbivawima i novinama u italijanskoj kwiÿevnosti bio je Gvido Tartaqa. za vreme i posle Prvog svetskog rata.09 821. Pored nemalog broja raznovrsnih kwiÿevnih priloga. o odnosima Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwiÿevnosti moÿemo suditi i na osnovu jedne koliåine arhivskog materijala koju smo qubaznošãu gospodina Iva Tartaqe dobili na uvid. Jedan od onih koji je u posleratnom periodu — ako ne više. Svakako da pri tom nije bez znaåaja spomenuti da su takva interesovawa predstavqala i deo porodiåne tradicije. Firenze 1920. poema. arhivski materijal. na izvestan naåin. Meðu tim materijalom nalazi se jedna antologija italijanske poezije koja se pojavila 1920. Saba i drugi. buduãih velikih i znaåajnih imena italijanske kwiÿevnosti. pre svega prevoda i prikaza. najviše poznat kao autor kwiÿevnih dela za decu. prevodilac. kakvi su postali Ungareti. Interesovawe za italijansku kwiÿevnost meðu srpskim i hrvatskim piscima izmeðu dva svetska rata bilo je i intenzivno i produktivno.09 Tartalja G.

druÿeãi se s wom. Ðuzepea Ungaretija. Uz imena koja su se pojavila u Novom listu tu su još i Kamilo Zbarbaro. Kritika. koji je prikaz te kwige objavio u Kritici 1921. Paolo Buci. 3/1922. Primerak antologije kojim se sluÿio Gvido Tartaqa upeåatqivo je i sugestivno svedoåanstvo o wegovoj prevodilaåkoj i. Gvidu Tartaqi. Nikole Moskardelija. 2 3 . Kritika. Godine 1928. Artura Onofrija. Prvi put je to uåinio u boÿiãnom prilogu Novog lista za 1922. Moÿemo ovde spomenuti još neke italijanistiåke priloge Gvida Tartaqe: o savremenoj italijanskoj prozi pisao je u dva navrata: prvi put 1930. 5 Sergio Corazzini. Kwiga je naišla na veliki publicitet. 400—401. a o tom druÿewu svedoåe mnogobrojne beleške i prevodi pisani po kwizi olovkom. Serða Koracinija i Korada Govonija. kada pod naPoeti d'oggi. 2. 3/1922. Inaåe. što nije bez znaåaja. bila višestruko inspirativna. jer je u sluåajevima veãine tih italijanskih autora reå o wihovom apsolutno prvom pojavqivawu u našoj štampi. 6 Mario Puccini. taånije u wegovom firentinskom krilu. Ðovanija Papinija i. Alda Palaceskija. u svakom sluåaju weno izlaÿewe predstavqalo je prvorazredni kwiÿevni doÿivqaj. 8/9. tvorcu takozvanog magiånog realizma. Novi list (boÿiãni prilog). 4 Novija italijanska lirika (priredio i preveo Gvido Tartaqa).172 uåesnik u futuristiåkom pokretu. Kritika. kritiåarskoj delatnosti.3 Zanimqivo je da taj prilog Bibliografija Leksigografskog zavoda ne registruje. 85—86. godine u Letopisu Matice srpske Gvido Tartaqa je ponovio poduhvat iz Novog lista i pod naslovom Novija italijanska lirika objavio još širi izbor tekstova savremenih italijanskih pesnika. 7 Masimo Bontempeli (Sin dveju majki). uz osnovne biografske beleške o wima. bila osporavana i hvaqena. 2/1921. Novi Sad 244—257. Letopis Matice srpske 104/1930. CCCXVII/2. upoznao je noviju italijansku poeziju i poÿeleo da je predstavi našoj åitalaåkoj publici. godine o Masimu Bontempeliju. Ade Negri. kwiÿevni kritiåar. 11/12. Zagreb 449. opet u Kritici. taånije o prevodu Nika Bartuloviãa wegovog romana Figlio di due madri (Sin dveju majki). Rikardo Bakeli i Sibila Aleramo. hteli su da u antologiji predstave upravo svoju generaciju i wen kwiÿevni rad. u zaostavštini koju smo pogledali nalaze se listovi sa prevodima kucanim pisaãom mašinom za koje pretpostavqamo da ih je Gvido Tartaqa hteo uvrstiti u izbor poezije za Letopis. na neki naåin. godinu kada je pod skupnim naslovom Primeri iz savremene italijanske poezije objavio prevode nekoliko pesama Vinåenca Kardarelija. Neke od autora prisutnih u antologiji Poeti d'oggi Tartaqa je predstavio i u zasebnim prilozima: Koracinija5 pa onda i Puåinija6 1922. åini nam se. 270—272.4 jedino ova posledwa autorka nije zastupqena u antologiji Poeti d'oggi. godine.7 potom 1931. i Pjetro Pankraci. 1922. Poreðewem pripremqenog materijala sa objavqenim otkriva se da su iz konaåne verzije ispali prevodi pesama Ðuzepea Liparinija. što je najveãa šteta. uz više podataka o wima i uz uvodni prikaz o italijanskoj poeziji novijeg vremena. CCCXXV/ 1—3.2 ona je. Letopis Matice srpske 102/1928.

preveo i priredio za štampu. intuicija forme i spoqna sinteza dogaðawa. Zaåarani krug. Govoni) i mnogih drugih koje je prekrio zaborav. Zbirka Pesma i grad. a posebno Pesma i grad. sledi neke italijanske modele (fragmentarizam italijanske poezije iz prvih decenija XX veka. U broju VI/5 za 1922. Štamparija i litografija Save Radenkoviãa i brata. teme i postupci u kojima oseãamo prisustvo. U broju 9/10 za 1921. koja je moderna i dobra. Letopis Matice srpske. Alvaro. snovima. po svoj prilici. na primer.14 Pisma upuãena Tartaqi konvencionalno su qubazna. zatiåemo obiqe imena italijanskih autora i onih åije ime i danas nešto znaåi (Bontempeli. dopisnica i listova koji osvetqavaju jednu intimniju. CCCXVIII/1—2. 1921 Caro Signore. Papinijeve kraãe tekstove Tartaqa je prevodio još 1921. godine u Kritici13 i u Srpskom kwiÿevnom glasniku. Beograd 1923.10 za koju je predgovor napisao Jovan Duåiã. „Vuk".11 svedoåe o wegovim pesniåkim traÿewima u kojima se åesto zaustavqao upravo pred stihovima pesnika koji se nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. a to je spontani izraz. Palaceskija i Sofiåija). 99—102.8 Åitawe i bavqewe italijanskom modernom poezijom ostavilo je. VIII. godine. na primer.9 zatim Lirika. Zaåarani krug. Beograd 1924. traga i na pesniåko stvaralaštvo Gvida Tartaqe. pokušajima. 105/1931. na kraju krajeva. non ho nessuna difficolta' a concederle il diritto di tradurre le mie opere in serbo. Papini moli da mu se po izlasku iz štampe pošaqe primerak kwige. Beograd 1924. i u broju 5/6 za 1921/22. Tartaqa ima još jednu notu. koji o toj Tartaqinoj zbirci u jednoj kratkoj belešci piše izmeðu ostalog: „Moramo priznati da g. Najvaÿniji deo tog materijala jesu dva pisma Ðovanija Papinija iz 1922. tanto piu' che ho sentito parlar di Lei e mi pare anche di averla conosciuta a Roma nel 1917. koji je u toj formi izraza dao najboqe delove moderne talijanske lirike. 8 Godina dana italijanske proze. „Vuk". Iseåak iz novina pronaðen u zaostavštini. govore nam o nekim kwiÿevnim idejama. Stefano (Arrezzo) 24. i 1922. o buduãoj kwiÿevnoj karijeri."12 U zaostavštini koju smo spomenuli nalazi se i nekoliko pisama. Ovako glase pisma: Pieve S.173 slovom Godina dana italijanske proze daje jedan ÿivahni presek prozne produkcije u Italiji 1930. 9 10 11 12 13 14 . Moguãe pesnik nije ni primetio koliko je blagotvorno dejstvovao na wega Aldo Palaceski. godine u kojima on odgovara na molbu Tartaqe da se saglasi sa objavqivawem jedne zbirke svojih priåa koje bi Tartaqa odabrao. Lirika. To je najboqe osetio jedan drugi dobar poznavalac italijanske moderne kwiÿevnosti dadaista Dragan Aleksiã. Pesma i grad. zamislima. ÿivotniju stranu odnosa Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwiÿevnosti. Wegove kwige poezije objavqene dvadesetih godina. saglasnost se daje.

Ne bih umeo (i ne bih mogao) da sada napišem nekakav poseban predgovor za tu kwigu — mislim da ãe Vaš biti dovoqan. Stefano. Ivan Gruden di Lubiana il diritto di tradurre in sloveno il mio ultimo libro (La Storia di Creisto). Arrezzo) poi a Firenze (10. Meðu kwigama koje je posedovao Tartaqa postoji i kwiga Papinijevih priåa Il Tragico Quotidiano i Il Pilota Cieco i u kojoj su vidno obeleÿene pripovetke odabrane za prevod: na unutrašwoj strani zadwih korica kwige Tartaqa je olovkom skicirao naslovnu stranu svoje buduãe kwige u dve verzije: Maštawa i krv (sa naznakom: odabrao i preveo Gvido Tartaqa. hvala na vestima i na novinama. Stefano. Ivanu Grudenu iz Qubqane ustupio pravo za prevoðewe moje posledwe kwige (La Storia di Cristo). Papini15 O tom projektu Gvida Tartaqe postoje još neka svedoåanstva. Molim Vas da mi primerak prevoda date åim izaðe — tokom åitavog oktobra biãu ovde gore (Pjeve S. U prevodu glase ovako: Dragi gospodine. ul. dok u zagradi stoji Maštawa i krv. 15 Pisma iz zaostavštine koju smo pregledali. Coleta 10) Imate li vesti o Åerini? Kako je? Gde je? Srdaåni pozdravi od vašeg Ð. Postoji i poseban list na kojem je ispisan sadrÿaj kwige: izabranih 11 pripovedaka pod zajedniåkim naslovom Reåi i krv. L'avverto anche che ho concesso al sig. Papini Pieve S. godine. 8. Non saprei (e non potrei) ora scrivere una prefazione speciale per il volume — credo che la sua bastera'. Potrebno je pak da se dogovorite i sa mojim izdavaåem (Atilio Valeki. Postoje i listovi. grazie della notizia e dei giornali. Firenze) al quale puo' scrivere a nome mio. Stefano (Arezzo) 22. 1922 Caro Tartaglia. nemam nikakvih teškoãa da Vam ustupim pravo da prevodite moja dela na srpski. Srdaåni pozdravi i zahvalnost od vašeg Ð. Papinija . Napisao bih moÿda za neku vaÿniju kwigu. IX. Papinija Dragi Tartaqa. Cordiali ringraziamenti e saluti dal suo G. Ha notizie di Cerina? Come sta?? Dov'e'? Cordiali saluti dal suo G. Ovaj naslov potiåe od jedne druge Papinijeve kwige pripovedaka koja se zove upravo Parole e sangue (Reåi i krv). forse. Obaveštavam Vas da sam g. rukom pisani. u drugoj verziji sve je isto izuzev naznake: preveo i predgovorom propratio Gvido Tartaqa. utoliko više što sam åuo za Vas. a åini mi se åak i da sam Vas upoznao u Rimu 1917. Beograd 1923). Rikazoli. Via Colletta). La scriverei.174 Ma bisogna che Lei si metta d'accordo anche col mio editore (Attilio Vallecchi. via Ricasoli. Areco) potom u Firenci (ul. La prego di darmi anche una copia della traduzione appena sara' uscita — per tutto ottobre saro' quassu' (Pieve S. 8. Firenca) kome moÿete u moje ime pisati. per un libro piu' importante.

inaåe. sara' letta con piacere. mi sembrano assai degni). i 1923. credo. Mario Puåini je nastojao da preko Tartaqe jugoslovenska kwiÿevna javnost bude upoznata sa wegovim romanima. Puåini. e il 3. s jedne strane.175 gde Tartaqa govori o Papiniju. danas malo poznatog kwiÿevnika. Preslišavawe savesti jednog åoveka iz nove generacije. u ono doba veoma uticajnog intelektualca. sada ste veã verovatno dobili moju posledwu kwigu priåa (prva i treãa mi deluju priliåno dostojne paÿwe). mi fara piacere. Suo aff. del mio ultimo volume di racconti (il 1. Puåinijev tekst protiv D'Anuncija objavqen je uz pomoã i u prevodu Tartaqe 1923. ma ancora non si e' pubblicato il n. credo. di agosto-settembre. radujem što vam se svidela moja fi- . Grazie17 16 M. mi pare di averLe mandato due copie dell'opuscolo antidanunnziano. mi faro' un onere d'inviar alcune copie. te nove politiåke tvorevine od strane intelektualnih krugova oko Ðuzepea Precolinija. godine u beogradskom åasopisu Buduãnost. Mario Puccini P. Se una Le e' di troppo e puo' rimandarmela. s druge strane. Veã smo spomenuli Tartaqino predstavqawe Puåinija u zagrebaåkoj Kritici. Nekoliko pisama i dopisnica (taånije sedam dopisnica i tri pisma) upuãenih Tartaqi tokom 1922. godine na adrese u Splitu. 139—143. poput Macinija. preveo Gvido Tartaqa. „Buduãnost". 17 Iz zaostavštine. la quale ha infatti avuto all'estero molto successo (e anche in Italia).S. tekst u prevodu glasi ovako: Poštovani prijatequ. u bratsku saradwu Italijana i Slovena". Appena uscito. za privrÿenost ideji jugoslovenstva Gvida Tartaqe i. Zašto smo protivdanunzianci. izmeðu ostalog. osnivaåa. Evo teksta spomenute dopisnice u celini: Egregio amico. Zagrebu i Beogradu iz pera su veã spomenutog Marija Puåinija. 90—96. Beograd 1923. III/2. Veoma se. Sono intanto assai lieto che le sia piaciuta la mia filippica antidannunziana. in Jugoslavia che' la montatura D'Annunzio ha dato fastidio e ne da a tutti. Se lei la tradurra'. a quest'ora Ella sara' anche in possesso. bio uvršãen u antologiju Poeti d'oggi. meðutim. ali još nije objavqen broj avgust-septembar. Nadao sam se da ãu Vam moãi poslati åasopis Aperusen sa Vašim stihovima. 3. postaraãu se da Vam bude poslato nekoliko primeraka. Mi scriva di Lei e del suo lavoro. Åim izaðe. verovatno je reå o spomenutom predgovoru za kwigu. i znaåajnog åasopisa La Voce. koji je. sasvim atipiåno. za prihvatawe. ma al popolo Jugoslavo piu' che mai (io sono con Prezzolini: e credo mazzinianamente a una collaborazione fraterna tra italiani e slavi). Reåenica koja ilustruje jedan veoma vaÿan istorijsko-politiåki trenutak vezan. Speravo di poterle mandare la rivista Aperusen coi suoi versi. e creda alla mia buona amicizia. Središwa tema wihove prepiske jeste eventualna pomoã u pogledu uzajamnog predstavqawa italijanskoj odnosno jugoslovenskoj publici.16 Karakteristiåna je s tim u vezi jedna Puåinijeva reåenica sa jedne dopisnice u kojoj govori o šteti koju je D'Anuncio naneo jugoslovenskim narodima i nastavqa: „ja se slaÿem sa Precolinijem i verujem.

Åini mi se da sam Vam poslao dva primerka kwiÿice o D'Anunciju. da bi potom promenio ime u Il Concilio (1923). Intima II mio sogno di stanotte era ingenuo e romantico. col guardare il mondo dall'altezza d'oltre i tetti con luna lipika protiv D'Anuncija koja je i u inostranstvu imala uspeha (kao i u Italiji). Poiché' tutti quegli avvenimenti piccoli. . mislim da ãe biti rado åitana u Jugoslaviji zato što D'Anuncijeva podvala smeta svima a jugoslovenskom narodu pogotovo (ja se slaÿem sa Precolinijem i verujem. nell'infanzia. Dogaðaj. Ho sognato un fiore grande e bianco. Blizanci). L'avvenimento Mi tormenta il pensiero se io non sia stato. Prilog je objavqen u rubrici Letterature straniere i sastoji se od åetiri pesme Gvida Tartaqe (Intima. godine. a tratti. a onda u lokalnom åasopisu iz Foliwa (Foligno) koji je najpre izlazio pod imenom Aperusen (1922). u Puåinijevim pismima u više navrata spomiwe se objavqivawe pesama i propratnog teksta o Tartaqi najpre u uglednom åasopisu Nuova Antologia (što je propalo). Na jednoj od dopisnica åitamo da ãe Tartaqine pesme biti objavqene u broju za oktobar 1922. Cara. Proleãe. poput Macinija. quando ti svegliasti questa mattina.176 Što se tiåe uzvratnog predstavqawa kwiÿevnog rada Gvida Tartaqe italijanskoj publici. S. u bratsku saradwu Italijana i Slovena). Ako je prevedete. ad intervalli come scie di lapislazzuli sul ciclo vespertino e che rinascono di tempo in tempo come spente visioni notturne. Pišite mi o sebi i o svom radu i verujte u moje iskreno prijateqstvo. lo colsi in qualche luogo dalla terra umida ed in sogno sono passato presso il cancello della cara e ho lasciato il fiore sulla finestra che odori o che muoia. Uspeli smo da doðemo do primerka spomenutog åasopisa Aperusen18 i ovde u celini objavqujemo prilog posveãen Gvidu Tartaqi. Hvala 18 Zahvaqujuãi koleginici Persidi Lazareviã sa Univerziteta u Peskari. un sonnambulo. che ricordo. Dio lo sa. i od propratne beleške koju je potpisao Mario Puåini: Letterature straniere I. all'alba dimmi: col primo sole dalla finestra ti si effuse l'odore del fiore del mio sogno? II. Ako vam jedan ne treba i ako mi ga moÿete poslati. biãe mi drago. koje je po svoj prilici on sƒm preveo na italijanski. Srdaåno vaš Mario Puåini P. utoliko pre što se iz zaostavštine koju smo pregledali ne vidi da li je sam Tartaqa ikada dobio primerak tog broja Aperusen-a.

dall'alta costruzione al sole mentre l'odore di lilla' s'effondeva per l'aere primaverile. solo durante la pioggia estiva del pomeriggio mi viene da piangere la coscienza mia stanca. . . ne' poi. . . . . dell'avvenimento che il tempo ha ingoiato fatalmente. alla periferia. con maniche rimboccate. . . Il cervello mi hanno tormentato i racconti di visioni gigantesche che si intralciano con musica negra nello spazio e circolano nell'aere mio impossibile di fantasie trafiggendo il cielo gelato nel petto dell'Orsa maggiore nel giorno della Purificazione e che portano nei fianchi fiamme d'altri mondi come segni miracolosi ed amuleti. . . . e che non si ripetera' mai piu'. Ha sognato qualcuno stanotte la propria morte? il prprio morire? Lo sento: egli deve avere fratellanza spirituale con me . . . Gemelli Deve essere maestoso anche quello che non fu creato nelle sette prime epoche di creazione. . IV. . . . . ed il quale. impallidisce sempre piu'. . follemente la quale soffre come puerpera nelle doglie del parto e tutto causa uno scialbo pensiero di avvenimento il quale soltanto forse avvenne e forse no. . . nel mattino d'aprile. . . . che lamenta e che viaggia per sentieri abbandonati e che rode se stessa. anche se avvenne. Eppure spesso sento con rincrescimento disperato. . dinanzi un bicchiere di vino — gli occhi lacrimanti gli lucicavano sotto la lampada. . . che la traccia loro impallidisce. . . . cosi'. Ed una ragazzina portando Grieg sotto il braccio passando per la via fatale cantava sottovoce un'argentea aria primaverile. .177 piena tra larghi rami di noce li' dietro cancelli silenziosi ed i quali significano pure una vita intera e totale …un fanciullo va nella notte e fissa la luna e stende le mani inconscio verso prati lontani… io credo che fossero stati e che non sono sogni. . . III. . . . . . Primavera E' caduto un uomo dal terzo piano: un muratore della Slavonia. . Lo videro iersera in un'osteria. . . E qualche volta. non si ripetera' a dispetto della carne giovanile e dell'inquietudine dello spirto che soltanto sogna la ribellione.

prima imaginate a gioai dei viandanti venturi Guido Tartaglia Guido Tartaglia e' un poeta di Spalato. nedoreåenosti narodne poezije: jednog. Boÿidar Kovaåeviã. Gvido Tartaqa je sebe beleÿio slovom T i ono se nalazi iza imena D'Anuncija. un artista consumato: che s'e' giovato. Sigurni smo. P. koji je vezan za italijansku kwiÿevnost i u kojem je trebalo da uåestvuje i Gvido Tartaqa. forse nell'infanzia veduto la sua trasformazione in stella lontana? Questo dev'essere un viandante. meðutim. meðu kojima i Tartaqa. P. Todor Manojloviã. jugoslavo.178 che questa notte sognai la stessa cosa. Chi sa se ha quando. beleška u prevodu glasi: Gvido Tartaqa je jugoslovenski pesnik iz Splita. da li je Gvido Tartaqa sƒm smislio nacrt za tu ambicioznu antologiju italijanske kwiÿevnosti ili je to rezultat zajedniåkih dogovarawa sa nekim od potencijalnih saradnika. Olinko Delorko. lo presento. come nel pensiero di Guido Tartaglia. Ante Petraviã. 10. Sibe Miliåiã. Na listu je ispisano. C'e'. e sapientemente. naÿalost nerealizovanom. 536—538. Ne znamo. U wegovoj poeziji ima åistote i. Reå je o pravom pesniku i åasopis Aperusen veoma je sreãan što ga pre svih moÿe predstaviti u Italiji. mladog naroda koji se još uvek razvija. Foligno. Nije uvek jasno da li je podela definitivna ili ne. il quale crede nella realta' dell'impossibile e nella realta' di cio' che non esiste nel monco senso umano per lo spazio ed il tempo. prima. Ante Cetineo. Naporedo sa tim imenima. svim modernim iskustvima kako bi se wegov plemeniti duh i wegov veoma fini senzibilitet mogli što lirskije izraziti. . M. Ungaretija i Kardarelija. cosi' nella tecnica. M. nekad u zagradi nekad bez zagrade. takoðe. od imena tu su Mihovil Kombol. naravno. il candore e talvolta l'imprecisione della poesia popolare: soprattutto di un popolo giovane ancora in atto di crescenza. hronološkim redom. in sogno. di tutte le esperienze modernissime perche' il suo nobile animo e la sua sensibilita' finissima si definissero in termini il piu' possibile lirici.19 Posebnu paÿwu zavreðuje jedan list iz spomenute zaostavštine koji svedoåi o još jednom kwiÿevnom projektu. da je na tom listu krug najznaåajnijih delatnika u obla19 Aperusen. zaduÿeni za prevode pojedinih navedenih autora. E' un vero poeta che Aperusen e' lieta di far conoscere. kako u tehnici tako i u mislima Gvida Tartaqe nešto od zrelog umetnika koji se koristio. Ima. Palaceskija. 25 imena velikana i znaåajnih autora italijanske kwiÿevnosti od Dantea i Petrarke do mladih autora koji se upravo nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. ponekad. i to umešno. per prima. in Italia. pretpostavqamo. Ma c'e' anche. nalaze se imena srpskih i hrvatskih pisaca i prevodilaca. morira' con me nello stesso istante e con me s'innalzera' oltre le nuvole e salira' sui Gemelli per disegnare col tremolio del suo splendore sopra mari e laghi nuove e mirabili forme magiche. br. Egli. Vladimir Nazor. mio compagno spirituale. pre svega. nella sua poesia. koji bi bili.

translator. in a way relating his own literary career to them.179 sti prevoðewa i širewa znawa o italijanskoj kwiÿevnosti na našim prostorima dobro omeðen i da u wemu Gvido Tartaqa zauzima svoje zasluÿeno mesto. In the period between 1920 and 1930. primarily translations and reviews. he very actively observed trends in recent Italian literature. poet. This research endeavour is dedicated to shedding light on these above-mentioned dimensions of Gvido Tartalja's literary work. In addition to a significant number of various literary contributions. if not more comprehensively. as well as to his original poetic work. it should be mentioned that such interests also represented a part of his family tradition. did quite a lot in informing our literary public about the events and novelties in Italian literature. Ÿeljko Ðuriã GVIDO TARTALJA AND ITALIAN LITERATURE Summary Gvido Tartalja was a writer. too. best known as an author of literary works for children. He was one of those who in the post-war period. we can also evaluate Gvido Tartalja's attitude to Italian literature on the basis of a certain amount of archive material which we were able to study by the courtesy of Mr. Ivo Tartalja. then more promptly than others. Certainly. .

.

Druga zbirka u celini je ispevana u slavu qubavi i ÿene. drame.163. pripovetke i romane. uz smeliju erotiku u odnosu na raniju poeziju. Prva faza Drainåevog stvaralaštva. dvanaesterca. Rakiãa. Afroditin vrt. poentirawe. iako je u kritici navoðena. Zapoåeo je kao sledbenik Duåiãa i Rakiãa. godine parnasosimbolistiåka i tada se pesnik potpisivao svojim pravim imenom — Radojko Jovanoviã. Pisao je poeziju. DRAINCA Slaðana Miliã SAŸETAK: Poezija R. bavio se novinarstvom. Obeleÿen je oåiglednim uticajem Duåiãa. Åovek peva. dvanaesterac (aleksandrinac). pa su mu posledwe pesme u duhu parnasosimbolizma. deskripcija. kadencirawa i rimovawe. Dah zemqe. 1899 — Beograd.UDC 821. Drainca je od svog poåetka 1916. ali je wihovo interesovawe najåešãe privlaåila avangardna faza jer je. qubav. smrti i Boga. Bog. Erotikon. u åemu se nije mogao naslutiti veliki preokret koji nastaje 1922. erotika. Bandit ili pesnik. do 1922. do 1940. Rade Drainac (selo Trbuwe kod Blaca. U prvoj zbirci i pesmama pre we dominiraju motivi platonske qubavi. Voz odlazi. smrt. Iskrcavawe na Javu.41-95 PARNASOSIMBOLISTIÅKA POEZIJA R. i u mawoj meri Vojislava Iliãa. manifeste. Ulis. 1943) znaåajan je srpski meðuratni kwiÿevnik.09 Drainac R. parnasosimbolistiåka. Banket. Avangardna faza traje do 1930. Nakon toga Drainac neguje uporedo nadrealistiåke elemente i socijalnu poeziju. saobraÿena sa evropskim pesni- . Mnogobrojni su kritiåari koji su o Drainåevoj poeziji pisali. putopise. nije izuåavana. To su: Modri smeh. KQUÅNE REÅI: parnaso-simbolizam. Drainac se dosledno drÿao i omiqenog stiha svojih uzora. godine. Ovom periodu pripadaju prve dve zbirke: Modri smeh (1920) i Afroditin vrt (1921). rima. kadencirawe. Lirske minijature. polemisao sa savremenicima. Disa i Panduroviãa. a od 1938. 821. godine. godine. Drainac je kao pesnik prošao kroz više faza. tradicionalizuje svoje pesništvo.163. kada Drainac svoje pravo ime (Radojko Jovanoviã) mewa i postaje avangardni pesnik. a preuzeo je i postupke poentirawa. kwiÿevnu i likovnu kritiku.41-14. Jedan je od najplodnijih pesnika svog vremena sa jedanaest zbirki poezije izašlih u razdobqu od 1920.

a sredinom 1920. Pohaða licej Sv. Iz tog su perioda i pesniåki poåeci. a ovde se citira iz Dela R. 1918. Rambera kod Liona. izlazi Drainåeva Priåa bez naslova. Duåiã. Dis i cela plejada mladih i najmlaðih. Jesewa šetwa. maja 1920. u izboru stiha i strofe. to dokazuju i beleške uz pesme Jesen (Saint-Jen sur mer. dospeo je u Valonu.) Iako porazna. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Jedna pesma je objavqena u Beogradskom dnevniku. retko se nalaze u izborima i antologijama. San. Beograd 1999. Jesenski uzdah je prva objavqena Drainåeva pesma. Izašla je u 3abavniku lista Epoha u novembru 1919. godine koju je Drainac proveo u Srpskoj školi u Sen Ÿanu. 1916". najvredniji deo Drainåevog kwiÿevnog rada. 1917).182 štvom. U ovom mestu obreo se nakon napuštawa škole poåetkom godine. Drainca. Drainca. 1917) i Jesen u mom selu (Devese. leksici. U svesci ima i nekoliko vlastitih pesama autora. sredinom decembra 1915. åiji su ðaci izdavali list Naša nada. Najuoåqiviji su uticaji Vojislava Iliãa. I u izborima Drainåeve poezije situacija je ista. što je najranija godina o kojoj imamo pouzdano svedoåanstvo. Sledeãe godine (1919) Drainac se vraãa u Srbiju i neke od pesama Modrog smeha nastale su tada: U junske noãi. Panduroviã. U napomeni na kraju Drainac beleÿi: „Sve ove pesme napisao sam od sedamnaeste do devetnaeste godine"1 Sem navedene beleške. 449. Pošto zbirka izlazi 1920. Rakiã. u jeku nastupa avangarde. kw. u ritmiåko-intonacionim postupcima. Jovana Duåiãa i Milana Rakiãa. Od ostalih pesama objavqenih 1919. navedena 1 Dela R. Ono što se pouzdano zna jeste da je kwiÿevnim radom poåeo da se bavi kao ðak izbeglica u Francuskoj. Drainåev školski drug u Francuskoj. I. Nijedna od pesama objavqenih u åasopisima nije ušla u Modri smeh iako su u ovoj zbirci i pesme iz ratnog razdobqa. 61. Jedina kritika Modrog smeha saÿeta je i sarkastiåna: „U kwizi su zastupqeni svi naši pesnici. Drainac prekida saradwu sa ovim åasopisom i poåiwe da objavquje u Balkanu. Oba naša Vojislava. Epilog. skali oseãawa. ocena je u suštini taåna. U wemu marta 1916. odakle je upuãen u Francusku. On je u izveštaju o godišwem radu Ðaåke druÿine u Srpskoj školi u Sen Ÿanu spomenuo i Drainca. Modri smeh i pesme pre wega nisu imale veãeg odjeka u kritici. a kritikovao sve ostalo. što je smešta u drugu polovinu 1917. kw. Ispovesti. Za pesmu Zimski snovi Drainac je zabeleÿio da je nastala u Park Sent Moru. godine samo još dve su datirane: Viðewe (1917) i Jesenski uzdah (1917). . stilskim sredstvima. godine. To je prvi objavqen Drainåev kwiÿevni rad. Drainac je zaista na svojim poåecima verni sledbenik parnasosimbolizma i to je vidqivo svuda — u motivima. Povlaåeãi se preko Albanije. Ispod pesme U sumraku (objavqene 1919) Drainac je zapisao: „Lion. Ispod we je zapisano „Saint-Jen sur mer". Pesme nastale pre 1922. blizu Pariza. I. Prvu ocenu izrekao je Velibor Gligoriã. Teško je utvrditi koja je Drainåeva prva pesma jer veãinom nije beleÿio kada i gde su nastajale. Pohvalio je iskrenost. Najveãi broj ranih pesama izašao je u Epohi." (Beleška je objavqena u listu Progres od 25.

a u pesmi Svakom onom koji pati Drainac se åak vraãa romantizmu i romantiåarskom sawaru i usamqeniku: Druÿe i brate. Na wega su uticale i mawe poznate Iliãeve pesme. lirski subjekt ispoveda svoj strah: Sam sam… Drhtim… Stra me… Åini mi se sada Da se diÿu mrtvi… Kod oba pesnika jesewi odnosno zimski pejzaÿ. u ovom sluåaju. heksametar.2 Drainac je naroåito prihvatio Iliãevu sliku jeseweg pejzaÿa. pejzaÿu daje simboliåno znaåewe — on treba da iskaÿe stawe pesnikove duše. Vojislav Iliã uticao je na Drainca deskriptivnom poezijom. teskobu. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Jesen u mom selu. U skoro svim detaqima Drainac gradi jesewi pejzaÿ iz Iliãevih pesama Elegija (1880). Priroda je podstrekaå seãawa i oseãawa. ali je po svemu sudeãi Drainac Iliãevu poeziju poznavao iz šireg izbora. Atiða. (1886). van savremenih kwiÿevnih tokova. dok antiåki motivi i satiriåna poezija nisu uopšte inspirisali Drainca. Posledwi ciklus Modrog smeha i zove se Jesewi uzdah.183 kritika oštra je i stoga što u takvoj kwiÿevnoj klimi Drainac deluje još više kao zakasneli epigon. To lirsko ja dominira Drainåevim ranim pesmama i daje im ispovedni ton. Sa pejzaÿa se uvek prelazi na emocije. izazivaju patwu. Pod qupkim nebo (1883). Nema pesama u kojima se lirski subjekt gubi kao što je sluåaj u Iliãevim pesmama Jesen.3 Drainåeva pesma Zimski snovi razvija taj motiv. Jesen je najzastupqenije godišwe doba u Drainåevim ranim pesmama. sumorno nebo…/. /Sivo. Beograd 1999. U Iliãevoj pesmi Elegija (1880) javqa se strah pred jesewim predelom: I strahom srce uåas se pritaji Gledajuãi mutno na jesewi dan. to je draga. strah i misao o smrti. Od pomenutih pesama tri se nalaze u Popoviãevoj Antologiji novije srpske lirike (Jesen. /Sivo. Doÿivqaj nestajawa naglaša2 Sve Drainåeve pesme u ovom radu citiraju se iz Dela. Drainac. Takoðe ne preuzima ni u jednoj pesmi Iliãev stih. Aprilski uzdah. /Sivo. Novi Sad 1975. 3 Iliãeve pesme navode se iz Pesme. sumorno nebo…/. kao u pesmama Tišine me plaše. kao i Vojislav Iliã. San (1883). Ako se neko i pojavi pored lirskog subjekta. Veåe. U poznu jesen) i one su mogle da budu dovoqne za uticaj na mladog pesnika. U poznu jesen. sumorno nebo…/ (1886). Znaj da jedan åovek tvoje teške rane Oplakuje bolno i iskreno qubi. U poznu jesen (1889). ma sa koje strane! Kad ti bol nanese ovaj narod grubi. Matica srpska. Jesewa šetwa. Gospoðici N. On uglavnom luta sƒm i bez ikakve utehe. . Nakon opisa zamrzlog pejzaÿa i neizbeÿnog „jecawa" vetra.

Evo nekoliko karakteristiånih stihova kod Iliãa: Sve obavi jesen maglovitim velom (Zadocweli putnik) Jesewa magla zemqu krije (Gosdoðici N. sumorno nebo…/) Drainac: Kroz spletove crnih ogolelih grana (Jesewi uzdah) Sa drveãa åesto. I Drainac ima sliåne slike: I duboka seta ovih mutnih dana (Jesewi uzdah) Jesen… Mutno veåe… Neprozirna magla (Jesewa šetwa). 1886) Mutno je nebo svo (U poznu jesen). Iliã: I uvelo lišãe na zemqicu pada (Zadocweli putnik) Uveli ladoleÿ veã je sumorno spustio vreÿe I listak posledwi vene od zimskog studenog daha (Zimska idila) A dole. mrtav listak padne (Jesen) U mom selu sada mrtvo lišãe pada (Jesen u mom selu) . siva.184 vaju i boje: crna.. vrane ili gavranovi. ÿuta kao i mutni vidik u kome se gubi sve što okruÿuje lirskog subjekta. Na smrt asociraju i uvelo lišãe. skrhane vetrom. Sve se to nalazi i kod Iliãa i kod Drainca. po zemqi granåice leÿe (/Sivo.

. Preteãu silu koja uništava ÿivot. ali joj daje pesimistiåno znaåewe: Dok s planina vihor besnom hukom briše (Jesenski uzdah) I dok vihor lomi gole jablanove (Jesenski uzdah) . U nekoliko stihova on varira i razvija sliku iz Iliãeve pesme Zimska idila. Zaplaåe se gorko pa opet prestane (Zimski snovi). Na opalo lišãe i na lednu jesen (Jesewa šetwa) Pada svelo lišãe (Prokletstvo). åime se s deskripcije prelazi na doÿivqaj lirskog subjekta. Iliãeve slike iz pesme U poznu jesen: Åuj kako jauåe vetar kroz puste poqane naše . k'o plašqiva deca. istovremeno unoseãi dinamiku u umrtvqen i statiåan pejzaÿ. . . . . A vetar sumorno zviÿdi Drainac ne samo da preuzima kroz istu personifikaciju nego ih pojaåava poreðewem koje kazuje qudsku ÿalost i patwu: I jauåe vetar k'o bolesna deca (O da l' znate) Svu noã vetar plaåe k'o za bratom sestra (Svu noã dugu). U pesmi Zimski snovi Drainac razvija to poreðewe i vezuje ga za dušu. Dok kod Iliãa zvona „jeknu" (Molitva) ili „zatutwe" (Jutro na Hisaru). Drainac uvodi kroz vihor. . tuÿan. . na uvele grane. Drainac insistira na tom znaåewu personifikujuãi zvona. . . Kod obojice pesnika to je zvuk zvona kao najava opela. da l' znate. . Moja bona duša. . Zvono u sumraku) i „jeca" (Veåe). . . . kod Drainca zvono „plaåe" (O. . . Isti postupak se uoåava u slici vetra.185 A ja mislim. Nestajawem predmetnog sveta i vizuelne slike pojavquje se zvuk. uspostavqajuãi direktno vezu izmeðu pejzaÿa i preÿivqavawa: Umrli su glasi… Samo vetar jeca… Zimska noã miriše na veåite rane. . .

a kod Drainca se „ceri" (Viðewe). a u drugoj ona „davi". tako su proleãe i leto sinonim radosti. Jedan od åestih Iliãevih epiteta je sumoran. U takvim pesniåkim slikama primetniji je uticaj simbolista jer se Iliãeve pesme zasnivaju na slovenskoj mitologiji. Drainåeva slika jeseni nastaje varirawem istih motiva. Duåiã i Rakiã su dominantni uzori Drainåeve parnasosimbolistiåke faze. a Panduroviã samo u opštem pesimistiånom pogledu na ÿivot. pesimizam. qubavi i sreãe. U prvoj studen „briše nad umornim selom". ali na wega nije uticala pesma Jesen iz 1883. a time i spokojstva. Iliã je bliÿi romantiåarima sa „tavnom noãi" (U noãi). Drainac i Šantiã povezani . a ona se kod Drainca ne pojavquje. uz mawe-više ograniåen leksiåki fond. Ovakvu sliku Drainac je mogao da naðe u Iliãevoj pesmi Elegija (1880). kao i u teÿwi da se pejzaÿu dƒ metafiziåko znaåewe. a osnovno znaåewe jeseweg i zimskog pejzaÿa nikad se ne mewa. a kod Drainca izazivaju strah: „I plaše me zvezde što se nebom krune" (Tišine me plaše). Drainac je iz Iliãeve poezije preuzeo sliku jeseni za iskazivawe pesimizma. Kod Iliãa „bledi mesec sja" (U noãi. godine u kojoj se jesen slavi kao vreme obiqa i plodnosti. I Drainac ga upotrebqava vrlo åesto da bi uspostavio vezu izmeðu prirode i emocija: Oh! Kako je jesen sumorna i ledna! (Jesen) Ceo svod sumorni zgrlila bi ruka (U duboku jesen) U sumornoj tuzi crni vidik åami (Krik) Ja se mrznem ceo i sumor me davi (Prokletstvo). u oseãawa usamqenosti. smrt. „bajnom noãi" (Qubav). Upotrebio ju je u pesmama Zimski snovni i Prokletstvo. Jaåi uticaj simbolista ogleda se i u leksici. Dis se moÿe prepoznati u nekim pesmama. Šantiã nije meðu onima za koje se moÿe tvrditi da su ostavili veãeg traga u Drainåevom pesništvu. koje takoðe poåivaju na elegiånom raspoloÿewu. Studen se u pesmama sa zimskim pejzaÿem pretvara u studen duše. Drainåev „modri suton" unosi Duåiãev kolorit u pesmu.186 I vihor ledni obalama brišu (Jesen). Kod Iliãa „zvezdice mile rasipaju zrak" (Zvezda) ili „trepere åudnim krasom" (Duh prošlosti). nedostatka qubavi i radosti. Zvezda). I kao što je jesen sinonim za patwu. što ne znaåi da ga nije åitao.

ali to ni izdaleka nije uticaj koji su izvršili na Drainca Duåiã i Rakiã. nudi fantastiånu sliku: Jer sa dugim krstom. simbolika pejzaÿa). Kao što je u Debarskoj vraåari svetli kraq u tamnoj noãi. spaja istorijsko i mistiåno: pesma mujezina „jeca u mistiånoj stravi". Pejzaÿ je preuzet iz Duåiãevih Jadranskih soneta. Nebesko predskazawe pobede hrišãanstva nad islamom je kroz fantastiku uobliåen motiv nepobedivosti i siline srpske sredwovekovne drÿave iz Duåiãevih pesama Car. . U wima Drainac ÿeli da postigne sliku jednog trenutka. Slava. citiraju se iz Pesme.187 su ošptim odlikama našeg parnasosimbolizma. kao poenta. ali sa sjajnim nakitom („S prstiju wegovih sjaje madoperi"). tako je u pesmi Anðelkoviã vezir junak u noãi bez meseåine. Meseåev „srebrn put" (Pored vode)4 i „hladno srebro" u Drainåevoj pesmi nalaze svoje mesto u stihu „I puåina mora srebrom mesec boji" (Dubrovaåka serenada). Na isti naåin u Duåiãevoj pesmi Ÿitije car Dušan vidi svoje pobede: …kako proðe svodom strašna sen Nemawe pobedniåkim hodom. kroz nebo beskrajno Jedno åudno biãe prelete sa hukom I mesec se potom zaceri nad lukom. Iz ovih stihova se vidi i odakle Draincu slika nebeskog predskazawa. Anðelkoviã vezir i Debarska vraåara. usmerenim da efekat postiÿu vizuelnošãu pesniåke slike i simboliåkim poentirawem u posledwoj strofi. Obe pesme su stvorene istim postupkom. mogu se povezati sa Drainåevom qubavnom lirikom nekim motivima (oåekivawe drage u vrtu. Uti4 Sve Duåiãeve pesme. Posledwa strofa. i 1911. Šantiãeve qubavne pesme u zbirkama iz 1901. U obe Drainåeve pesme uoåava se paralelizam izmeðu pejzaÿa i dogaðaja (mraåna noã i mistiåno predskazawe). Srpska kwiÿevna zadruga. Gde putawom slave åvrstom nogom ide. i sam sebe vide. 1908. Takav uticaj je još vidqiviji u pesmi Debarska vraåara. Dubrovaåka serenada je pesma sa motivom trubadurskog udvarawa gospi pod prozorom. Pesma Anðelkoviã vezir. koja takoðe ima podnaslov Sonet iz davne prošlosti. sem posebno navedenih. Kopqanici. Radovište. U posledwoj strofi Milutin Pobede prosniva. Ÿitije. Beograd 1908. sa podnaslovom Iz davne prošlosti. Uticaj Duåiãevih Dubrovaåkih poema vidqiv je u Drainåevim pesmama Dubrovaåka serenada. Teÿwa da se postigne mistiåna atmosfera prisutna je i ovde u slikawu vraåare koja treba da predskaÿe kraqu Milutinu buduãe pobede. kao i kontrast tamnog okruÿewa i istaknutog junaka. qubavna patwa.

Slavu srpske prošlosti Drainac je našao i kod Rakiãa u Kosovskom ciklusu iako nije direktno preuzeo nijedan motiv. Drugi deo qubavne poezije slavi uÿivawe u qubavi u rasponu od platonskog do åulnog i to vodi do nekih Rakiãevih pesama.188 caj Duåiãevih Carskih soneta ogleda se i u sonetnoj formi navedenih Drainåevih pesama. godine i podseãa na Disovu pesmu Meðu svojima. što prošlog leta. 5 Jedna bolna uspomena. Drainac je u ovom periodu napisao i åetiri pripovetke. SD. koja je takoðe nastala u izbeglištvu. U Drainåevim pesmama iz prve dve zbirke dominiraju motivi qubavi i ÿene. Ti. I u pesmi Krik patwa zbog qubavi uveãana je doÿivqajem prirode: Jesen… Pustoš… Ladno… I samrt se bliÿi… Dosada i åama… Jecawe i suze… O s oåiju mojih val crnine diÿi. Wihova tematika je takoðe qubavna. a ceo Afroditin vrt ispevan je u slavu ÿene i qubavi. da vas neko sada U oåaju ÿudi i za vama jeca Dok nad tmurnim gradom vejavica pada I jauåe vetar ko bolesna deca. bol i sreãa iznenadno dolaze. Pesma Jesen u mom selu po naslovu i prve dve strofe tipiåna je deskriptivna pesma. 213. sa jesewim pejzaÿem. Pesma O da l' znate? završava se sledeãom strofom: O da l' znate samo. ali ostaje otvoreno pitawe da li je Drainac tada mogao da je proåita. Polovina pesama iz periodike i Modrog smeha jesu qubavne pesme. o ÿeni koja nanosi bol i u wima je primetniji Duåiãev uticaj. a glasi: „Qubav. . u nameri da ih sjedini u sliku potpunog pesimizma i nesreãe."5 Jedan deo pesama ispovednog je karaktera i govori o nesreãnoj. neuzvraãenoj i prošloj qubavi. Motiv nesreãne qubavi Drainac åesto povezuje sa deskripcijom. Povezuje ih vraãawe u prošlost u kojoj se traÿi izgubqen sjaj bivšeg carstva. ali se na wenom kraju pojavquje motiv rastavqenih qubavnika. moje srce uze. Moto pripovetke Jedna bolna uspomena (1919) odgovara svim ovim pripovetkama i pesmama. III. Lirski subjekt se pita: A šta radi Ona usred moga sela?… Da li stalno plaåu wene lepe oåi?… Kolika je tuga wenog dobrog srca?… Kolike su patwe wene neÿne duše?… Boÿe! Šta je s wome? — Da li tuÿno grca Dokle lišãe pada? — Šta li radi sada? Pesma je nastala u Deveseu 1917.

. . I wen pogled što me gleda kao iz cveãa…6 Motiv mrtve drage javqa se i u pesmi Zvuci wenog glasa. . . Draga je najpre „crna senka".189 Ako pejzaÿ nije dekor. I tamo pesnik u pojavi mrtve drage uoåava oåi. . Smrt prirode kao simbol sveopšte smrti dovodi Drainca do motiva mrtve drage. zatim „biãe". pri åemu se sreãa vidi samo u prošlosti. ÿivotne snage i radosti. Zvono u sumraku). Da mi oåi gasnu i da kopni lice. Matica srpska — SKZ. Nalaze se u Disovoj pesmi Moÿda spava. . Noã u kojoj lirski subjekt doÿivqava susret sa mrtvom dragom jeste zimska noã. Glavni delovi ove slike veã su nam poznati. 6 Sve Disove pesme citiraju se iz Pesme. ali je sva nematerijalna. . K'o uvelo lišãe od jesewe kiše. . . ali we se lirski subjekt nikad ne odriåe. npr. pristajuãi zarad qubavi i na sopstveno nestajawe. Novi Sad — Beograd 1970. ona je senka i miris: To je ona!… Eno — u bledome sjaju Kako mirno stupa. . I tamo je smrt nagoveštena zamrlom prirodom: Dok su poqa tiha k'o u velu smrti . Nestanak qubavi u ovim pesmama oznaåava i kraj ÿivota. doðu oåi i ja vidim tad: Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. Qubav vodi ka smrti: Åini mi se da mi veãma kosa sedi. Ona se pojavquje iz sveta tame i zadobija svetaåku svetlost. . a na kraju stupa „u bledome sjaju". U oku se wenom jedna zvezda gasi. . u Uspomenama). . seãawe i san samo su nedovoqna uteha (u pesmama San. potvrðuje se u bolu. Qubav postoji samo kroz patwu. . Neke pesme suåeqavaju prošlost i sadašwost. ali se wen gubitak poredi sa jesewim lišãem: Duša mi je pusta i trune lagano. . Qubav je neprebolna. Dok snovima mrtvim poåivaju vrti. — Wene bujne vlasi Napupelih ruÿa mirise odaju. åime je nagovešteno prisustvo onostranog. kosu i cvet: Da me vide. . . åini mu se „da se diÿu mrtvi". I da srce moje zadwe kida ÿice. . U pesmi Slatko piãe qubav se javqa „u proletwe noãi". poreðewe se zasniva na detaqima jesewe slike.

Ona uzima ono što ÿeli. kod wega oni imaju iskquåivo znaåewe patwe. i to u sumrak. U pesmi Viðewe pojavquje se samo na trenutak. kaÿe pripovedaå u Jednoj bolnoj uspomeni. . Izmeðu ÿene i muškarca jeste jaz. . Qubav koja se završava ãutawem pojavquje se u Duåiãevoj pesmi Susret. . savremena poezija je stvarala vrlo sloÿena znaåewa koristeãi se pojmovima krvi ili hrišãanskih simbola (što vino moÿe da bude). I druge Duåiãeve pesme iz ciklusa Duša uticale su na Drainåevo viðewe ÿene u ranim pesmama. U doba kada je pesma nastala. a smesta i nestaje kao priviðewe. sa usana bledi! Ÿena je u ovim pesmama kobna. jer ono što je najdubqe u mojoj duši ostaje nereåeno"8. . . . „duÿ aleja cvetni". Drainac tu moguãnost nije iskoristio. ona ãe minuti „ka vili uz obalu strmu". što pokazuje koliko je u tom trenutku udaqen od savremene poezije. objašwava u pripoveci Åar meðu zvezdama (1919). U pesmi Bez naslova pije „kap po kap vina" wegovog biãa. . O osmehu duše. Što od tebe beše beskrajno daleko? Qubav je neiskaziva. 219. SD. Pesma U sumraku završava se stihovima: Ali… Dal' oseti što sam hteo reãi.190 I uskoro da ãu crni svet da molim. III. . Ko da nisi sreãna pored mene draga. tuÿno i polako. I ledne me steÿu tvoje ruke male. Ona je uz to tajanstvena i tuÿna poput ÿene u Duåiãevom Zalasku sunca. Åar meðu zvezdama. . 7 8 Jedna bolna uspomena. Ÿena je neshvatqiva i nedodirqiva. Ÿena odlazi …plaåna. . . . . k'o bez iskre moãi. Ona je biãe kome je muškarac podreðen. za izrazima. Pa ipak oseãam da te Bogom volim. . I u Drainåevoj pesmi Ãutawe draga ne deli emocije lirskog subjekta: A ti si mi tuÿna. a u Ispovesti uzima „krv" („Svu krv sam ti dao mladalaåke moãi"). . 215. Krv i vino (u metaforiåkoj zameni) predstavqaju ÿivotnu snagu. „Neki put osetim potrebu za reåima. SD. meðu wima nema razumevawa. „U meni se beše sve preobratilo u oseãawa bez izraza"7. zamrzla i nema. Tvoje oåi negde u daqinu glede. . . III. . . . Ko što beše došla. I ostali elementi ove pesme odjek su Duåiãa: sve se odigrava u nekoj „mirisnoj luci".

bajnu. Dok zeleno grawe vrelu qubav šaqe Kao da uzdiše od tegobnih snova. Od stihova što ãu prosuti u mraku. / U mirisnoj bašti kud su ruÿe spile". nebo modro. . Pesniåka serenada zapoåiwe stihovima: Kad u letwe veåe struna te probudi I zajeca bono u zvezdanom zraku. Dve svoje pesme Drainac je nazvao serenadama. Raðawe prirode stapa se sa raðawem qudskih oseãawa. I kada nije u prirodi. meðu hrpom cveãa. Wihovi motivi sasvim su adekvatni naslovima. k'o proletwe veåe Draga se vidi ispod „…cvetnih grana. U prvoj je qubav izjednaåena sa muzikom: U åasima muånim i beskrajno tuÿnim Hraniš dušu moju skladnim muzikama. niti stegni grudi. — Došao je april. lirski subjekt ãe je poÿeleti meðu cveãem: „Na krevetu mekom. Poezija se poredi sa muzikom u drugoj pesmi: Neka zvone tobom pesme moje svete. Nek iz srca moga stihovi polete. K'o u toplom zraku koncert åednih ptica. a svetlost je najåešãe meseåeva. K'o akordi zvuåni sa treptavih ÿica.191 Drugu grupu Drainåevih qubavnih pesama åine one koje opevaju ostvarenu qubav. qubav kao ispuwewe åovekovog biãa. Ne uzdrhti tada." Pesma Aprilski uzdah cela je ne samo poziv na qubav veã i himna proleãu: Došao je april pun sjaja i pesme… Kroz radosno nebo smeh zrakova kapqe I ÿuti se cveãe rascvetalih zova. Drainåeve boje nisu raznovrsne: priroda je uglavnom zelena. Kao što su pesme prve grupe bile vezane za motive jeseni i smrti. Simbolistiåko muziåko naåelo javqa se u pesmama Qubavi i Jednoj åednoj qubavi. sreãu i elan. To su pesme Pesniåka serenada i Serenada. tako se ove vezuju za proleãe i leto. pun sjaja i pesme… Slika se i u ovim pesmama gradi utiscima svih åula i personifikacijom. U pesmi Smirište kaÿe se: Ÿeqe su mi blage k'o proletwe veåe a i draga se poredi sa proleãnom veåeri: Ja te hoãu.

Crwanski je objavio pesmu sa naslovom Nova serenata.192 Pesma Serenada sadrÿi iste elemente: noã. qubavni ÿar. koje se kod Duåiða doåarava i obiqem mirisa. Drainåeva letwa i proleãna qubav je sa juga. On u qubavi vidi potvrdu ÿivotne sile i bekstvo od smrti. Lirski subjekt . u Lirici Itake. U pesmi Tišine me plaše draga se pojavquje kao spasewe. I Rakiã ima pesmu Serenada i naroåito je wen prvi deo (Allegro) uticao na Drainca. Odjek Duåiãevih Jadranskih soneta moÿemo naãi u pesmi Bez naslova. I kod Drainca nalazimo takve stihove: Svi mirisi juÿni usnama ti trepte (Bez naslova) U noãima zvezda nektarima juÿnim Priåešãuješ dušu. I dok licem tvojim trepte zlatne boje. Godinu dana pre Modrog smeha. jer oseãam lepo Da si stvarno nešto. U Duåiãevoj pesmi Zvezda dragine oåi su pune zvezda. Wegovo viðewe ÿene bliÿe je Rakiãu. Melodiju — punu qubavnoga ÿara — Probudiãu prstom… Ovde se ponovo pokazuje koliko je Drainac daleko u tom trenutku od avangarde. Takvu ÿenu. pesmu pod prozorom: Zadrhtaãe bono mandolina stara. bez bola i srama (Qubavi). Draga kod Drainca ipak nije apstraktna i idealna kao kod Duåuãa. a zatim razvija ozbiqno-meditativni ton. ona je ta koja moÿe da odagna strah. u poreðewu draginih oåiju sa zvezdama: Svu dubinu neba oåi ti popile Sto sawivih zvezda zenama ti cepte. strasna. qubav egzotiåna. Ali ako se nije ugledao na Crwanskog. Crwanski razgraðuje ÿanr podoknice. ugledao se na Rakiãa. o ÿeni „veãoj no sve ÿene" (Ÿena). koje ÿivot nosi. ali ona nema niåeg zajedniåkog sa Drainåevim pesmama. — (Iluzija i stvarnost). Pesma Crwanskog parodira tradicionalnu serenadu. Drainac ÿanr sledi u svim detaqima. Duåiã je govorio o snu. Drainac se opredequje za konkretnost: Iluzija nisi. strasnu i sa juga opevao je Duåiã u pesmi Leto. Ÿena je tu „strasna kao leto".

. Izlaz nalazi u qubavi. fiziåkog i vode do spiritualnog: Padale su zvezde kroz prostore plave Šedervan je šapt'o melodije strasne. jesu Atiða i Pesma strasti. I plaše me zvezde što se nebom krune. ali je naziva i „bednom ÿenom". simboliåki shvaãenih kao muzika („melodija sfera"). da tonem u pustoši plave." Pesma erotski åin uzdiÿe do kosmiåkog i metafiziåkog doÿivqaja. I da se. bez obzira na to što se sada u woj vidi i erotski objekat. — Lebdele su kroz zrakove jasne. „…vrele / Stihe kao prve mladoÿewske noãi". Lirski subjekt ÿeli da ÿeni uputi „slobodne reåi". ali veåno „negde": Qubio sam oåi. koji u Iskrenoj pesmi takoðe upuãuje ÿeni iskrene reåi o åulnoj qubavi. wene duge kose I grlio dugo weno meso mleåno. U treãoj strofi erotski doÿivqaj se stapa sa oseãawem prisustva tajanstvenih prirodnih sila. I Rakiã poziva dragu da ga spomene u svojim molitvama jer je uplašen i nesreãan: Jer znaj da mene kobne misli more. Pesme u kojima je Drainac krenuo ka smelijoj erotici. I guši me miris polegnule trave. za razliku od Rakiãa. Qubio sam strasno wene noge bose I tonuo negde… u pijanstvo veåno. Ipak. obraãa se dragoj: „Uzmi me za ruku i vodi me lako". Oseãam. Drainåeva draga ostaje uzvišeno biãe u odnosu na muškarca. kao slabo dete. Novi Sad — Beograd 1970. 9 Sve Rakiãsve pesme citiraju se iz kwige Pesme. Matica srpska — SKZ. a åetvrti stih doÿivqaj iz fiziåkog sveta pomera u nepoznato. Atiða ima posvetu koja treba da pesmi dƒ obrise egzotike kao i weno ime: „Tebi. Seni koje „lebde" pomeraju sliku od åulnog.193 suoåen je u ovoj pesmi sa metafiziåkim silama (kao u Duåiãevim Jablanovima).9 Na Drainåeve qubavne pesme uticala je i Rakiãeva erotika. Druga strofa u prva tri stiha opisuje erotski åin. Nigde jedne strune. razvijen u treãoj i zaokruÿen poentirawem u åetvrtoj strofi. Ona je u veãini sluåajeva kod Drainca tek nagoveštena. ostavqenoj na dalekom jugu. draga Atiða. Noã je ova åudna. što ãe nastaviti u Afroditinom vrtu. pune tamne strave. „istinske i smele". — Melodije sfera. bojim. U Pesniåkoj serenadi erotika je nagoveštena kroz smeli poziv na qubav. Takav prelazak zapoået je u drugoj strofi.

Dok me jošte kriju tvoje guste vlasi. a to ga je daqe vodilo do Afroditinog vrta i Erotikona. godine. pokazuje se i u prozi. Ja uÿivam carstva lepote spokoja. Rakiãeva Oåajna pesma takoðe upuãuje poziv ÿeni da se preda strasti. On je tada „Tiranin ko Alah. tako ovde Lola pruÿa svoje „upaqene usne. Åovekovu egzistenciju sagledava pod uticajem Rakiãa."11 Meðu ranim Drainåevim pesmama ima i misaonih. Pesma Poåetak i kraj åovekov ÿivot prikazuje u duhu Disovog i Panduroviãevog pesimizma. od erotskog åina ne oåekuje samo telesno zadovoqstvo veã i vrhunski duhovni doÿivqaj: Da sav iznemognem pod vitkim ti telom. Disa i Panduroviãa. Drainac je našao poreðewe qubavnog doÿivqaja sa budistiåkim blaÿenstvom: Da spokojan budem i tih kao Buda! Daj mi usta tvoja. Da se sve utiša u ÿivotu mome. a onda i ostvarewa erotskih ÿeqa glavne junakiwe Lole. IX. 397."10 Kao što poqubac u Pesmi strasti „trepti i peåe". ima temu erotskog maštawa. da tada erotika ulazi u Drainåevo stvaralaštvo. I da duša moja najzad bude sita… Pesmama Atiða i Pesma strasti Drainac je sa platonske qubavi prešao na erotsku. Isto. . a o Bogu razmišqa kao i Duåiã.194 Posledwa strofa erotski doÿivqaj dovodi do boÿanskog åime se uzdiÿe iznad svega postojeãeg. SD. 396. Ništa me ne boli. Jedina pripovetka iz 1920. Strast se uzdiÿe do nesvesnog i spaja sa smrãu: Oh! Kako bi umro u zanosu tome!… Da mi strast nesvesna ÿeqnu smrt oglasi. a da se celo weno biãe razliva u mlaki miris. Trenutak erotskog spajawa postaje trenutak dodira boÿanskog. 10 11 Jedna uspomena (Lola). daj moguãnost tajnu! I u Pesmi strasti ne postoje granice åulnog doÿivqaja. tako je i kod Drainca biãe na poåetku „nebesno dete" u „carstvu lepote": Nebesno sam dete. Kao što u Disovoj Tamnici biãe „pada" u ovaj svet „s nevinih daqina" i „s oåima zvezda". velik kao Buda". koja se u drugim elementima razlikuje od Atiðe. ali ni tu on nije samostalan. Sreãa se nalazi samo u idealnom svetu nebeske preegzistencije. Obe pesme su iz 1920. U Rakiãevoj pesmi Mutna impresija. Lirski subjekt tada oseãa snagu i veliåinu sopstvenog biãa. I ovde se iz åulnog prelazi u besvesno i nematerijalno: „Oseãa da se teret sve više navaquje na wu i da gubi svest.

Na kamenoj klupi. Pad je istaknut kao poenta pesme jer je izdvojen povlakom. gde se kaÿe: Rastoåiãe nas beda. Ambicije. bolest i smrt U ÿitku masu i nesnošqiv smrad. Naturalistiåku sliku grobqa Drainac je preuzeo iz Panduroviãeve pesme Jambi o svršetku. bez zvezda i zraka". „tišine beskrajne" u koje se uplovqava „ko u more snova". Novi Sad. Tom qubavqu åovek se uzdiÿe do boÿanskog. uÿasna i mrska — Ukaÿu. O kad åuješ nekad svete pesme moje. odjednom. kako se kazuje u prvoj pesmi: Jeste. Daqi ÿivot se svodi na bol. Osetiš li tada koliko te volim. I ja posrãem… I za Drainca je suština ÿivota pad i on time završava pesmu. Jambi o svršetku.12 Drainac dodatno åini sliku jezivijom time što lirski subjekt gazi i posrãe preko leševa: I grobqa se neka. Rezignacija. með' mrtvace smradne Ne znajuãi zašto i zbog åega — padam. Sve me grli igrom oåaranih boja. Redom. U pesmi Pred kraj smrt je smirewe. . Govore o odnosu izmeðu Boga i åoveka i pod oåiglednim su uticajem Duåiãa. To su „noãi. Misaonim pesmama pripadaju ciklus Svome Bogu i pesme Duboka reå i I ja imam taåku. Ciklus od tri pesme Svome Bogu iskazuje apsolutno predavawe Bogu i qubav prema wemu. ti si moj Bog. Pod nogom mi rska Neko trulo telo.195 Sve mi pruÿa snage. I u drugoj pesmi se varira isti motiv: 12 Svi Panduroviãevi stihovi citiraju se iz Pesme. I kol'ko sam ravan veliåine Tvoje. obeleÿava ga i pad reåeniåne intonacije: Bez svesti. I ja ti se molim. Matica srpska — SKG. patwu i razoåarawe kao u Panduroviãevim pesmama Osramoãeni san. Javqa se i misao o uzaludnosti ÿivota jer je ceo ÿivot samo hod ka grobu. opija i voli. puno ledne studi. zaborav i nestanak svih qudskih patwi i ovozemaqskih bolova kao u Disovoj Nirvani. A miris veã umrlih qudi Silno um im muti. Disov i Panduroviãev splin vidqivi su u Drainåevoj misaonoj poeziji. Beograd 1969. a pošto se nalazi na kraju stiha i reåenice.

Inspirisana je rodoqubivim ciklusima srpske moderne (Duåiãevim Moja otaxbina. Bog je sveprisutan i jedino preko wega åovek spoznaje svet. ali åoveka kao boÿije biãe. a susret sa Bogom istovremeno je i katarziåno proåišãewe duše. Drainåev odnos prema Bogu emotivan je a ne racionalan. On je neodvojivi deo boÿijeg sveta i samog Boga jer je „nešto od neåega veånog" i „iskra neåeg neizreånog" (Duboka reå). a moguãe je da je nastala u vreme izbeglištva. U pesmi I ja imam taåku åovek je deo prirode i kosmiåkog poretka: Ja sam prah zvezdani. junaštvo. Bojiãem i Panduroviãem). Ograniåen je prostorom i vremenom. Izrek'o si noãas beskrajne lepote. on prilazi kao „dobra mati" i „miluje". I kud biãe tvoje za vekove vlada. jer su sve te vrednosti utvrðene u našoj epici. Drainac se poziva na „ep slave". kao što kaÿe u treãoj pesmi ciklusa Svome Bogu: Al' je miso mala sve da shvati sada. Wegove tajne su „neizreåne". a åovekova misao „mala sve da shvati sada". ali ne i suštinu samog boÿanskog. III). Disovim Mi åekamo cara. U prvom planu su tradicionalne nacionalne i epske vrednosti kao što su åast. slobodoqubqe. ali je i odnos Boga prema åoveku takav. ne sluåajno. Ja sad dobro znadem sve što biãu treba. Ponavqawe neodreðenih zamenica pokazuje nepojmqivost i neizrecivost Boga. Drainåev bog je bog praštawa i qubavi. postoje granice wegovog saznawa i wegovih moãi. . Meðu ranim pesmama Drainåevim nalazi se i jedna rodoqubiva pesma Iz tuðine sa podnaslovom Na Krfu. spoznaja samog sebe: Dugo si mi priå'o o tajnama neba. što u noãi trepti Svi vetrovi mnome oåajniåki huje. Pesme I ja imam taåku i Duboka reå u prvi plan stavqaju åoveka. Al' i sunce dušom upaqeno cepti. Rakiãevim Kosovskim ciklusom. bez obzira na poreklo i prirodu åovekovog biãa. pustoši beskrajne. Objavqena je u Epohi decembra 1919. Obe pesme se završavaju mišqu da. Prostore vremena.196 Tebe duša slavi i toliko voli Kao tvoje što su tajne neizreåne. Svi ÿivoti sveta u me ÿivo struje. Duša mi je puna znawa i dobrote (Svome Bogu. Oseãaj boÿanskog prisustva javqa se noãu. u trenucima mira i samoãe. za razliku od veånog i neograniåenog boÿijeg prisustva. kao i kod Duåiãa.

Kao primer mogu se navesti stihovi Serenade koja sadrÿi. u buduãem velikom boju koji treba da pokaÿe snagu naroda da se izdigne i uzvisi u pobedi. Drainåeva pesma poåiva na motivu konaånog obraåuna sa neprijateqem. stihu koji su negovali parnasosimbolisti. Drainac se koristi i tradicionalnim atributima epskih junaka. maåevima i sabqama: I spustismo maåe I smrt ãe oÿivet' na sabqama starim. Otud se i kod Drainca spomiwe majka kao metafora otaxbine. 13 Pesme Hercegovina.197 to je vidovdanska etika koju. ali to ne znaåi da ga Drainac napušta od 1920. da nam zora svane.13 Drainac svoju pesmu takoðe završava pozivom da se brani åast: U boj. pre svega Duåiã. Ave Serbia. Himna pobednika citiraju se iz kwige Pesme. za åast naše majke! U Duåiãevoj pesmi Ave Serbia otaxbina se naziva „svetom majkom". . Iluzija i stvarnost (iz Modrog smeha) javqaju se i stihovi kraãi od dvanaesterca. Veåe i Zvono u sumraku (objavqenim u periodici) i Ispovest duše. Duåiãeva pesma Hercegovina kao vrhovno naåelo jednog naroda istiåe åast: Znaãe da je samo ona zemqa svetla Gde nikad još nije pala suza srama. Ave Serbia. a odnos heroja prema woj poredi se sa bliskošãu majke i wenih sinova. Vardar. Kraãi stihovi su usamqeni u dominantnom dvanaestercu. u isto vreme kad izlazi ova pesma. Drainac nije upotrebqavao jedanaesterac. U pesmama Serenada. braão mila. najviše stihova kraãih od aleksandrinca: od dvadeset jednog stiha sedam je šesteraca i jedan stih je peterac. Sabqe i maåeve kao simbole srpskog viteštva nalazimo i u Duåiãevim pesmama Bregalnica. Himna pobednika. a ako se boqe pogledaju. 2000. Sve Drainåeve pesme do 1921. Prvi i drugi stih druge strofe glase: Veåeras ãu doãi / pod prozore tvoje. Panduroviãa i Drainca: Panduroviã: Uz krvave zubqe što nas zori vode Duåiã: Samo zore koje iz oåaja svanu… Drainac: I åekamo. Osloboðewe je predstavqeno kao zora kod Duåiãa. Poåetak i kraj. Duåiãeve veåeri poezije. Nasmejan i sreãan. Crwanski ruši. uoåava se da su identiåni polustihovima dvanaesterca. gordi. Oktoih. stih koji se javqa kod Rakiãa paralelno s aleksandrincem. Rad. ispevane su u dvanaestercu. u odnosu na ostale pesme.

izdvajajuãi qubav kao vrhunsko oseãawe: . mirno. Na primer. koji su ga u nekim svojim pesmama doveli do savršenstva. kao na primer u Duåiãevoj pesmi Zimski pastel: Niti smrzlo zvono åas da kucne koji. Drainac je preuzeo od Duåiãa i Rakiãa postupke poentirawa. / — jedna åeÿwa duga Toplu krv talasa / u grudima mojim… Šesterac iz druge strofe ritmiåki i metriåki istovetan je polustihu „Umara i gori" iz treãe strofe. U drugoj strofi su sledeãi stihovi: San prirode cele / trepti kao gama Drhtava i bona. Opkoraåewe izmeðu strofa kod Drainca se javqa u dva sluåaja: u pesmama Ispovest duše i Debarska vraåara. veã ga je samo u nekim sluåajevima prekidao na polovini. dvanaesterca. Pokazuje se da Drainac nije napuštao ni u jednom trenutku dvanaesterac. Drainac nije mnogo upotrebqavao opkoraåewe. Veãina šesteraca dolazi nakon opkoraåewa. što plamenom svojim Umara i gori. kad nad gradom ovim. u pesmi Aprilski uzdah nalazi se u drugoj strofi. kada je najzad umrlo i vreme. Ukoåeno. što ÿalosno piju One. Treãa strofa glasi: I mislim. Sa ranama novim O patwama mislim. Jedan od tih postupaka je ritmiåko-intonaciono izdvajawe reåi koja oznaåava prelazak na simboliåno znaåewe. / — Ko qubav. još skazaqka stoji. trepte blede boje. bar ne ukoliko se uporedi sa svojim uåiteqima u ovom postupku Duåiãem i Rakiãem. Ovakav postupak susreãemo u Drainåevoj pesmi Tajna veånosti: I veåno. kod koga dolazi do pomerawa cezure za dva sloga unapred: Melodiju / — punu qubavnoga ÿara — Probudiãu prstom… Stihovi Tajne veånosti takoðe se mogu uzeti za primer. u noãi. Kao bone åeÿwe. Intonaciono izdvajawe Drainac nije upotrebqavao samo za poentirawe u posledwem stihu.198 U istoj strofi drugi šesterac je åak regularniji od prethodnog stiha. koji veånost u grudima kriju. Pokazujuã tako sred doline neme Sat. kad san oåi moje Ne sklapa umorno.

koja beše uništena snegom… Pojavquje se ovakav postupak i u pesmama Poåetak i kraj. braão mila. / za åast naše majke! (Iztuðine) Sniva. Stih iz Duåiãeve pesme Podne izgleda ovako: Svod se svetli topal' / staklen. Evo nekih Drainåevih stihova: Sve pokrio. dugo sniva. U nekim stihovima Drainac taktove postiÿe samostalnim reåenicama unutar stiha i kada nisu u funkciji kadencirawa. a nije vezan za poentirawe. Drugi postupak koji je Drainac oponašao jeste kadencirawe od tri takta. åime posledwi stih dolazi posle intonacionog preloma i postaje kadenca. davno. Na primer: I kobno. / jedan pokrov taman (Jesen) U boj. na primer u stihovima: Sve je prazno. povlakom. koja beše åista — Duge pesme u grob poneãu sa sobom (Jednoj åednoj qubavi) . oåajno… kao šum fantoma — Nad ÿivotom svojim ludaåki se smeje (Svu noã dugu…) Jedine qubavi. iznad voda. Prvi sneg. a kod Drainca iza drugog.199 I ti neãeš znati kako snova cepti Qubav. / moja duša mlada (Jesenski uzdah). Pustoš!… Nigde jednog zvuka (Koraci smrti) Ne znam… Sve je prošlo… Samo rane stoje (Zimski snovi) Jedan od åešãih postupaka kadencirawa kod Drainca jeste pojaåavawe metriåke pauze u pretposledwem stihu jakom sintaksiåkom pauzom. s tim što cezura kod Duåiãa dolazi iza prvog takta.

Potpisana je. U odnosu na pesme pre Afroditinog vrta. primenio je sasvim neuobiåajeno pravopisno rešewe. sawive i bone — Snova nekog Boga rasipqe se svila (U majske veåeri). Insistirajuãi na pauzi nakon pretposledweg stiha. pokazuju i stihovi pesme Tišine me plaše. „melodija veånog kolorita" (XV). zajedno je stavio taåku i zarez i crtu: Zadwi su mi dasi s duše otkinuti. kao i prethodna. U woj se reðaju slike qubavi i prirode. Petnaesta pesma u celini je deskriptivna i tek u posledwim stihovima vezuje se za qubav: Glogovi lisni krili su uzdah veåeri a ja te qubqah. Drainåeva pesma. draga je tiha kao magla (VIII pesma). Deskripcija ima znaåajno mesto u Afroditinom vrtu. Zbirka Afroditin vrt izašla je 1921. a zajedno stvaraju . a åula ujediwena u sinesteziji: „tiho plaåe melodija plava" (I pesma). U godini kada izlaze Manifest ekspresionistiåke desniåke škole i Aleksiãev manifest dadaizma. a dopuwene su detaqima iz ÿivotiwskog sveta. Naslov zbirke odgovara sadrÿini. nebeskog prostranstva. vodi me i ãuti!… Primewivawe ritmiåko-intonacionih postupaka koje su usavršili Duåiã i Rakiã pokazuje stepen uticaja ova dva pesnika na Drainca. seni su „tihe" i tišine „granitne" (XVI). pravim imenom autorovim — Radojko Jovanoviã. åak i kad se ne vezuje za neki od motiva parnasosimbolizma ili neku od pesama prethodnika. onda se u pesmi priroda pojavquje u vidu metafora i komparacija. ipak asocira na Duåiãa i Rakiãa. Razvijene deskriptivne slike u svojoj osnovi imaju biqni svet. Prva pesma zapoåiwe i završava se deskriptivnom slikom: Tiho plaåe melodija plava pod razbludnim nitom meseåine sive.200 Preko moje duše. godine u pišåevom izdawu. Zahvaqujuãi tim postupcima. qubqah… Ako deskripcija nije razvijena. veã su daqe razvijawe nasleða parnasosimbolizma. Priroda je personifikovana (što se uoåava i u veã navedenim stihovima). tonovi su „mlaki" (XI pesma). — O uzmi mi ruku. snivaju o åeÿwi suncokret i trava kroz noã kad bludni meseåari ÿive. Drainac izdaje šesnaest pesama koje ne donose ništa novo i prevratniåko srpskoj poeziji. slike prirode su raznovrsnije. Koliko se Drainac trudio da primewuje kadencirawe. Sve to u Drainåevoj pesmi ÿivi u nerazdeqivom jedinstvu. zvucima i mirisima.

Crwanski erotiku dovodi u vezu sa nasiqem i . Metaforiånim prenošewem Mema je „oaza". kao divqa rada zamorna i snena u dnu šume skrita.201 predstavu prirodnog obiqa i sveta kao rajskog vrta. poqana rose. Mema na dojkama ima „pupoqke": …ja te neãu stezat jer znam da te. Åetvrta pesma suprotstavqa zanete qubavnike ostatku sveta: Poguren prosjak odlazi s naših vrata o vratu sa probušenom harmonikom. gube se pred veånim zakonima prirode: Izdahnule stvari pred velom tišina. a qubav prema woj takoðe se prikazuje slikom iz vegetativnog sveta: Pustila si ÿile u krv moju i tvoje se stablo veåno plavi ko list lovora kroz junsku boju. boli pupoqak na dojki modar kao nedozrele kupine. Prosjak dolazi iz siromašnog sveta. a probušena harmonika je nepotrebna stvar. kao veštaåki. ali je i ta oaza priroda: Ti si ona oaza od sunca ÿita. Weno telo je „soåno" (V pesma) i moÿe biti natopqena rumenilom jutra: …biãeš natopqena rumenilom jutra ko mak morem ÿita. Memine ruke su „sliåne golubima belim". ali Drainåeva pesma i pesma Crwanskog imaju potpuno razliåito znaåewe. Dojke sa pupoqkom pojavquju se kod Crwanskog u pesmi Mramor u vrtu iz Lirike Itake. Ona je stopqena sa prirodom i vegetativno je biãe. Oni su se od sveta izolovali i ništa ne moÿe da naruši idilu i harmoniju vrta qubavi. kao što je i taj svet nepotreban qubavnicima. sveden je na minimum. U drugoj pesmi stvari nestaju dolaskom noãi. rubina i svetlosti. kroz vidokrug što sawa padaju zvezde iz modrih visina i zamiru bolno sred pospanog grawa. Sve pesme Afroditinog vrta obraãawe su dragoj po imenu Mema. Predmetni svet. izujedan. nasuprot obiqu u prirodi.

Priroda i ÿena stapaju se u jedinstven erotski objekat koji åula lirskog subjekta („piti" kao ukus. jer qubav ovde pobeðuje sve.202 smrãu. Åulno uÿivawe je zapravo uÿivawe u ÿivotu i tu nema mesta stidu jer se radi o åovekovoj prirodi: . Lirski subjekt ekstazu podjednako doÿivqava i kroz prirodu i sa ÿenom: sa ekstazom sam pio noãnu srebrnu kišu i mirise tvojih grudi što strašãu odišu. ona je i åulna i patrijarhalno stidqiva. na duhovnom doÿivqaju i nemaju erotskih slika. Qubav je spoj erotskog i duhovnog. On oznaåava prestanak qubavi. Neke od pesama zadrÿavaju se na emocijama. Strast je hiperbolisana i kao i u Pesmi strasti pretvara se u krajnost. budi sva aktivira više ne spokoj u I u Afroditinom vrtu javqa se trubadurski motiv. Sem ÿenskog tela. Erotika se prenosi i na prirodu. Ova slika kod Drainca ima iskquåivo erotski naboj. podstaknuta wenim obnaÿenim grudima kao erotskim delom ÿenskog tela. a u VI se srami zbog obnaÿenih grudi. Nakon toga se javqa poÿuda. Qubav je takoðe krajnost. pesme Afroditinog vrta opisuju erotsku igru kao vrhunac ÿivotne radosti. a time i qubav. Zato se i odnos prema jesewem pejzaÿu promenio. U V pesmi ona drhti „još u ritmu strasnom". Spoj platonskog iskazivawa qubavi i duhovnog doÿivqaja sa erotskim motivima javqa se nekad u istoj pesmi. a time i u ÿivotu. miris. dovodi do nestajawa: i u vreloj strasti umrimo polako. Pesma koju ãe dragoj pevati „noãni pevaå" izjednaåena je sa samim ÿivotom. Mema je u isto vreme „vera" i „greh" (IX pesma). te moje zene ne mogu u wih da se udube da kroz wih i dušu ti prelete. veã plodnoj prirodi: pijemo raskoš zrelih kukuruza i snosimo mirno okraãale dane. a Drainåeva pesma slavi uÿivawe u erotskoj qubavi. ali i „nagon veåni samrtnika sviju" (II pesma). Pesme u kojima se javqaju erotske slike smelije su od Pesme strasti i Rakiãa koji je bio Draincu prvobitni uzor za uvoðewe erotike u poeziju. srebrna boja vid). a u noãi ÿive „bludni meseåari". U prvoj pesmi meseåina je razbludna („pod razbludnim nitom meseåine sive"). Primer je šesta pesma u kojoj lirski subjekt najpre ÿeli da spozna dušu svoje voqene: Zašto sklapaš oåi sred podnevne sete. Ona je „boÿansko oseãawe" (XIV pesma). a kod Crwanskog se ukquåuje u mreÿu sloÿenih znaåewa.

ali to ne znaåi znaåajnu inovaciju forme. Metafora za nagon kod Drainca jeste krv: u III pesmi. odnosno ne spaja je sa do tada nespojivim motivima. ponavqa se u nekoliko pesama i uvodi u slike erotske simbolike. Povezivawem krvi i simbola nevinosti Drainac gradi sliku koja aludira na gubqewe deviåanstva. Posledwa dva stiha sedme pesme takoðe su izdvojeni u distih. snagu nagona. U Afroditinom vrtu Drainac delimiåno napušta strofiånu organizaciju pesme i dvanaesterac. ti mi pruÿaš sisu kao majka detetu ne sramiš se više. ukoliko se izdvoje. U II pesmi pijanstvo od vina pretvara se u pijanstvo krvi. uzimamo razne poze. ali nije provokativna na naåin na koji je to (u isto vreme) kod avangardnih pesnika. Ona iskoraåuje iz patrijarhalnog odnosa prema erotici time što otvoreno o woj govori. govorimo jezikom strasne proze. Ta veza više nije sluåajna. ali se ta krv moÿe popiti iz „krunice krina": O kap krvi tvoje u krunicu krina daj mi da popijem ko rumenu kapqu korintskoga vina. Od šesnaest pesama ove zbirke samo tri pesme su sa katrenima koji ranije dominiraju. Kao i u pesmi Bez naslova. jednog distiha i jedanaest stihova koji nisu podeqeni u strofe. Ako se pogledaju stihovi pete pesme. U ostalim pesmama nema strofiåne organizacije. naroåito u odnosu na raniju Drainåevu liriku i liriku wegovih prethodnika. smejemo se. zapaÿa se da posledwa åetiri stiha. ostaje u okvirima „normalnog" i „dozvoqenog". o Mema. još u ritmu strasnom drhte tvoji udi. ostani. u wima nema naglašene erotike. mogu da åine sasvim pravilan katren. Drugim reåima. One su tradicionalnije i po sadrÿini. Oni predstavqaju i sintaksiåki i ritmiåko-intonaciono zaokruÿenu celinu: Ostani još malo. Peta pesma sastoji se iz jednog katrena.203 Igramo se na krevetu. Traÿeãi da popije kap iz krunice krina. ÿudwa je „krvava". smelost je u stepenu otkrivenosti erotskog sadrÿaja a ne u vrsti samog sadrÿaja. lirski subjekt zapravo traÿi dragino podavawe i zadovoqavawe wegovih erotskih ÿeqa. Erotika Afroditinog vrta jeste smela i otkrivena u pojedinim slikama. izmeðu tvojih ãuti moja noga… Drainac opisuje snagu ÿudwe i åulnosti. besvesno pijanstvo åula povezuje se sa vinom. XIII) zadrÿale su dvanaesterac i dosledno rimovawe ukrštenom rimom. ali ne ruši tabue. . Ove tri pesme (X. XII. Krin (qiqan) još od Biblije simbol je nevinosti jer ga Bogorodica dobija uz vest o bezgrešnom zaåeãu. niti na koji ãe biti u kasnijem Drainåevom stvaralaštvu. na primer. ja nisam umoran. snaga jošte ÿudi ujed tvojih zubi åudno sladotvoran.

Bez wih slika o Draincu nije potpuna. Ali to oslobaðawe nije dominantno naåelo Afroditinog vrta. veã i zbog same åiwenice da je u wima Drainac isuviše verni sledbenik. Od ukupno 267 stihova Afroditinog vrta. a nipošto u wima ne treba videti ni vrhunce Drainåevog pesniåkog puta (kako su neki meðuratni kritiåari smatrali). kao i u pesmama pre Afroditinog vrta. Meðu stihovima kraãim od dvanaesterca najviše je šesteraca. åak i kad nisu iste duÿine. ne treba ih ni olako odbacivati i zapostavqati. Dvanaesterac dominira: od ukupnog broja. draÿesni teatr i åarobna flauta kroz koju rasipqem arije mladosti. Najmawe ima petnaesteraca i stihova od tri sloga (samo po dva). . ta slika neãe biti ista. poqana rose. Afroditin vrt se od prethodnih pesama razlikuje pojavom nerimovanih stihova i stihova koji nisu aleksandrinci. a malo svoj i originalan. bili wegovi sledbenici. i po tome što odraÿava svojim pesniåkim razvojem razvoj srpske meðuratne poezije. Kao ni u ostalim elementima pesme. Pa ipak. rubina i svetlosti. Ima ukupno jedanaest takvih stihova. Na drugom mestu su deseterci. Tako se Drainac i svojim poåecima uklapa u opštu razvojnu liniju srpske poezije izmeðu dva rata. što pokazuje da je rima ipak zadrÿana u Afroditinom vrtu. 101 stih je aleksandrinac. a samo dva su rimovana. Drainac nije napustio katren. Ti poåeci svakako nisu vrhunska ostvarewa našeg parnasosimbolizma. samo ga nije grafiåki izdvajao. radikalnih promena u duÿini stiha nije bilo. 51 stih nije rimovan (odnos je 4 : 1). a na treãem jedanaesterci.204 Jednu sintaksiåku celinu u åetiri pravilna dvanaesterca åine i posledwi stihovi IX pesme: Ti si ona oaza od sunca ÿuta. Ona pokazuje kako su srpski avangardni pesnici. a ako mu se „oduzmu" poåeci. Pokazuje se da je oslobaðawe od aleksandrinca išlo preko wegove podele na šesterce. Crwanskog. I u ostalim pesmama moÿe se pokazati kako po åetiri stiha åine sintaksiåku i ritmiåko-intonacionu celinu. Vinavera. Ni u metrici se Drainac nije lako oslobaðao ranije upotrebqenog oblika. pa i ova zbirka ostaje u okvirima parnasosimbolizma i van tadašwih savremenih kwiÿevnih tokova. Drainac je znaåajan. Drainåeva parnasosimbolistiåka faza interesantna je ne samo kao slika Drainåevih poåetaka. Statistika pokazuje i nešto što se ne moÿe uoåiti na prvi pogled: stihovi kraãi od šesterca pokazuju tendenciju nerimovawa. Situacija kod dvanaesterca je obrnuta: najveãi broj ovih stihova je rimovan (94 : 7). a to je daqe vodilo oslobaðawu od rime. Po tome Drainac nije nikakav izuzetak jer simbolistiåke pesme nalazimo i kod Nastasijeviãa. izmeðu ostalog. pre nego što ãe proklamovati pobunu protiv tradicionalnog pesništva.

and the poet used his real name of Radojko Jovanoviã. 12-syllable. DRAINAC Summary The poetry of R. from 1916.205 Slaðana Miliã PARNASO-SYMBOLIC POETRY OF R. His poetry was obviosly influenced by Duåiã. Dis and Panduroviã. . Rakiã and in a way by Vojislav Iliã. and he accepted some methods as pointing and rhiming. death and the god predominate his first collection and the poems written before it. Drainac was faithful to his favourite verse. and eroticism is more evident than is his early poetry. First two collections of poetry belong to this period: The Blue Laughter (1920) and The Garden of Aphrodite (1921). His second collection presents the glory of love and woman. Drainac is parnaso-symbolic from its very beginning. to 1922. Motifs of love.

.

Milan Bogdanoviã. stvaralaåku iskrenost i neponovqivu mudrost. Ukazuje se na razliåitost wihovih muziåkih oblika i ÿanrova. 1. kritika. Jeremiã. . kwiÿevne kritike i åitalaca svih uzrasta.41-14. versifikacije i nijansi u poetskim slikama ove pesnikiwe.1 Desanka Maksimoviã je i kao pesnik i kao liånost neprestano privlaåila paÿwu naše i svetske kulturne javnosti. neizmernu oseãajnost. radiju i televiziji. istoriåari i teoretiåari kwiÿevnosti i pesnici ukazivali na bogatstvo reånika. Zoran Gavriloviã. godine. kao i na wenu rafiniranu muzikalnost. Andrej Voznesenski. Bibliografija dela Desanke Maksimoviã 1972—1998. Manfred Jenihen. Laliã.UDC 821. 784. muziåko transponovawe pesniåke reåi Desanke Maksimoviã. Zoltan Åuka. jednostavna i svakom 1 2 Misao. 422 i 424. kw. U minulih osam decenija napisano je o mnogoznaånosti i umetniåkom kvalitetu wene poezije ukupno hiqadu åetiri stotine trideset prikaza. Dragan M. 2. Georgi Stalev. u januaru 1920.7:786. Velimir Ÿivojinoviã Masuka.2 u kojima su Sima Panduroviã. godine. Saglasni da je Desanka Maksimoviã u svakoj svojoj pesmi uvek bila „lovac srca svog roðenog" (Priåa o pesniku). Qubomir Simoviã. Qubica Ðorðeviã. Naglašava se izuzetan domet muziåke transpozicije pesniåke reåi ove pesnikiwe ostvaren u pojedinim pesmana za glas i klavir i wihov doprinos obogaãivawu naše muziåke baštine. Ivan V.09 Maksimoviã D. Beograd 2001. KQUÅNE REÅI: naši muziåki stvaraoci. pesme za glas i klavir. ogleda i studija.2 DELA NAŠIH MUZIÅKIH STVARALACA KOMPONOVANA NA STIHOVE DESANKE MAKSIMOVIÃ Vladimir Jovanoviã SAŸETAK: U radu se navode sve muziåke kompozicije koje su naši muziåki stvaraoci komponovali na stihove Desanke Maksimoviã od 1939. Nikola Miloševiã. 1920. sv. Stevan Raiåkoviã. Aleksandra Vraneš. do 2001. Od objavqivawa pesama Jedna smrt i Pitawe u beogradskom åasopisu Misao. Natalija Korenevska. Velibor Gligoriã. kao i na wihovu dosadašwu zastupqenost na koncertnom podijumu. Borislav Mihajloviã Mihiz. Ðakomo Škoti i drugi naši i inostrani ugledni kwiÿevni kritiåari.163.

istoriåari i teoretiåari kwiÿevnosti i pesnici isticali su da se ona nikada nije povodila za raznim „-izmima" (simbolizam. åini prvi deo wegove trilogije kantata — Narodnooslobodilaåka trilogija. Od tada do danas. . Krvava bajka (1954) kompozitora i horskog dirigenta Radosava Anðelkoviãa i Traÿim pomilovawe (1965—1966) kompozitora Vojislava Kostiãa — izgubqene. impresionizam. Jugoslovenska partizanska rapsodija (1947) za soliste. Vokalno-instrumentalne kompozicije a) Umetniåka muzika Zbog naše veã mnogo puta ispoqene i dokazane nebrige za oåuvawe dela iz srpske kulturne baštine. zaviåaju i svetu. dok su partiture kantata Spomen na ustanak (1950) dirigenta i kompozitora Vojislava Iliãa.208 razumqiva i bliska. kao i naslove devet izgubqenih muziåkih dela — tri kantate. Desanka Maksimoviã je svojim bogatim i raznovrsnim pesniåkim delom veã krajem treãe decenije prošloga veka poåela da privlaåi patwu i naših muziåkih stvaralaca. boreãi se svakim svojim stihom za pobedu dobra nad zlim ili bar za osudu zla i istiåuãi qubav kao najveãu vrednost divota. pomenuti kritiåari. vokalnih i instrumentalnih kompozicija na stihove ove pesnikiwe. mešoviti hor i simfonijski orkestar Poema 1941. prema saznawima do kojih sam došao posle višegodišweg istraÿivawa. åetrdeset tri kompozitora sa ovih prostora napisali su u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima åak sto sedamdeset pet vokalno-instrumentalnih. s tim što sam uspeo da pronaðem sto pedeset pet wihovih partitura i rukopisa. zatim tonske zapise jedanaest muziåkih kompozicija åiji notni zapisi nisu saåuvani. koju je Jovan Bandur napisao 1947. mešoviti hor i simfonijski orkestar. godine po uzoru na stare 3 Trilogiju kantata Narodnooslobodilaåka trilogija Jovana Bandura saåiwavaju kantate Poema 1941 (1947).3 U woj Bandur muziåki uobliåava tragediju kragujevaåkih gimnazijalaca iz 1941. godine na stihove pesme Na grobu streqanih ðaka. Kantata za bas-bariton solo. ekspresionizam. prirodi. od ukupno pet kantata koje su napisane na stihove Desanke Maksimoviã saåuvane su samo dve — Poema 1941 kompozitora i dirigenta Jovana Bandura i Samoglasnici kompozitora i horskog dirigenta Zlatana Vaude. kao i wihovi tonski zapisi. koji su tokom wenog sedamdesetogodišweg kwiÿevnog rada nastajali i nestajali na ovim prostorima. åetiri pesme za glas i klavir i jedne horske kompozicije. nego je ostala dosledna sebi i stvarala poeziju od najtananijih i najprigušenijih intimnih doÿivqaja do slikovitih izliva qubavi i neÿnosti prema åoveku. dadaizam). Zahvatajuãi mnogim svojim pesmama samu suštinu åovekovog postojawa. hor i orkestar i Raspeva se zemqa (1949) za sopran i tenor solo. jedne poeme.

Stanojlo Rajiåiã i Aleksandar Obradoviã jedini su naši muziåki stvaraoci koji su komponovali pesme za glas i simfonijski ili kamerni orkestar na stihove Desanke Maksimoviã. godine. koji ima åetiri pesme — O praštawu. koji su bili graðeni na naåin pasakaqe. koji je sa mawim ispravkama štampao 1991. Ova mladalaåka Vaudina kompozicija ritmiåko-muziåki oslikava stihove pesme Samoglasnici i ostvaruje odreðene boje i zvuåne osobenosti svakog samoglasnika zahvaqujuãi odgovarajuãim promenama tonaliteta. trideset strofiånih i šest varirano strofiånih solo pesama Petra Krstiãa (Pokošena livada i Devojaåka molba). Mihovila Logara (Ÿe- . Strepwa i Na buri pripadaju prvoj pesniåkoj kwizi ove pesnikiwe — Pesme. Stanojlo Rajiåiã je završio 1980. Wenu transkripciju za klavir uradio je u rukopisu 1975. Posveãena kragujevaåkim uåenicima koji su streqani 1941. Prvu od pet pesama ovog ciklusa Zeleni vitez odabrao je iz istoimene pesniåke zbirke Desanke Maksimoviã. Vokalno-simfonijsku poemu za mešoviti hor i simfonijski orkestar Kragujevac napisao je kompozitor Dušan Kostiã 1961. godine. Proletwa pesma. violonåelo i klavir na stihove sedamdeset pet pesama iz dvanaest pesniåkih zbirki Desanke Maksimoviã. godine i posvetio je streqanim drugovima u Kraqevu 1941. dok je Aleksandar Obradoviã deset godina kasnije napisao ciklus pesama za solo sopran i kamerni orkestar Zeleni vitez. godine ciklus pesama za solo sopran i simfonijski orkestar Traÿim pomilovawe. a u treãem stavu — Verujem. Tamniåar). godine. Kantatu za bariton. Dvadeset åetiri naša muziåka stvaraoca komponovali su u posledwih šest decenija XX veka osamdeset sedam pesama za glas i klavir i jednu pesmu za glas. zbog åega ova kantata i ima podnaslov Quasi una passacaglia in 7 variazioni. deåji hor i kamerni orkestar Samoglasnici komponovao je Zlatan Vauda 1953.209 barokne „lamente". Qubav. dok u treãem stavu — Krvava bajka — nastupa i mešoviti hor kao kolektivni tumaå „ozvuåenih" stihova iz istoimene pesme Desanke Maksimoviã. Naÿalost. ona ima dva orkestarska stava — Viðewe i Tama. godine pesmu za solo bas i simfonijski orkestar Krvava bajka. ÿenski hor i simfonijski orkestar Traÿim pomilovawe napisala je kompozitorka Mirjana Šistek 1976. Simfonijsku poemu za recitatora. Åetrdeset osam prokomponovanih. Jutro. Nikola Ÿanetiã je napisao 1959. Prva dva wena stava — Okupacija attacca — 14. godine. a ostale åetiri — Po rastanku. Poemu za recitatora. oktobar i In memoriam — orkestarska su. Miloja Milojeviãa (ciklus pesama za glas i klavir Gozba na livadi — 1939. Åekawe. mešoviti hor i simfonijski orkestar Kraqevaåki oktobar 1941 završio je kompozitor Vitomir Trifunoviã 1996. Tišina. Za suÿwe pomilovane. godine. O ÿenidbi sina i Za vojniåka grobqa. koji je autor komponovao inspirisan stihovima pesme Moja zemqa propasti neãe. godine. to je još jedno delo iz naše muziåke baštine åija je partitura izgubqena. godine. Trojica beogradskih kompozitora — Nikola Ÿanetiã. nastupaju još recitator i hor.

Molba. Sad je izvesno. 1). 10). Svod nebeski. Proleãni sastanak (1954. 10. Za pastvu srca). Åeÿwa — 1980. 2). Za qude koji jasno vide. Krvava bajka. 1). Dejana Despiãa (ciklus pesama za glas i klavir Ozon zaviåaja — 1991). 21 pesma za glas i klavir). izgubqena). Gozba na livadi (1932. Moj svet. Srbija je velika tajna. Obeãala si da ãeš biti veåna. Za vojniåka grobqa. solo pesma Pesma kraj izvora — 1952). najmnogobrojnija skupina solo pesama koja je do danas kod nas komponovana na stihove jednog našeg pesnika i najmno- . Pretwa. 1.210 ne-vojnici. Aleksandra Koraãa (Proletwe pesme: I. Sneg na grobu. Milanke Miševiã (Predoseãawe i U zimski dan — 1966). Nikole Petina (Åovek — 1998. Nedeqna propoved). Svod nebeski je hladan. Predoseãawe — 2000). Smrt gavrana. Za suÿwe pomilovane. Posledwi dani i Objavite jednom na velika zvona — 1995. solo pesme Strepwa i Opomena — 1975. Za pesnikiwu. Usahle reke. O praštawu. izgubqena). Proletwa pesma. ciklus pesama za glas i klavir Poslovi su završeni — 1995. Ozon zaviåaja (1990. Rastislava Kambaskoviãa (Qubavno pismo — 1987). Vojina Komadine (ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1986. Ivane Stefanoviã (ciklus pesama za glas i klavir Moj svet — 1974. Potopiqeni brod. Mirjane Ÿivkoviã (ciklus pesama za glas i klavir Niåija zemqa — 1986. Za one koji ne umiru na vreme. solo pesme Traÿim pomilovawe za nerotkiwe — 1977. 10. 1). O praštawu. 1. 11). Traÿim pomilovawe (1964. 1) i Zarobqenik snova (1960. solo pesma Za pesnikiwu. 14 pesama. Ptiåja sahrana. Nadeÿde Mosusove (Srebrne plesaåice — 1950). Dragutina Gostuškog (Voÿwa. 12). 1. Nove pesme (1936. O ÿenidbi sina.… umesto Moj svet. Bajka i Razgovor u grawu — 1993. Nikole Ÿanetiãa (Krvava bajka — 1959). Rekvijem. Strepwa. 13). U ropstvu. Zeleni vitez. Meðu planetama). Po rastanku. Zorana Jovanoviãa (ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1975. Opomena i Zla noã — 1991. 5. 10. Prolog. Iskustvo. Zeleni vitez (1930. Na buri. Ruka. 12. izgubqena). moÿe se reãi da su navedene pesme za glas i klavir najmnogobrojnija skupina muziåkih kompozicija napisanih na stihove ove pesnikiwe. Pastorala. Majke optuÿuju i Na buri — 1996). 2. Oporuka — 1980) i Nataše Daniloviã (Selice — 1993) pokazuju da su naši kompozitori najåešãe bili inspirisani pesmama iz prve pesniåke zbirke Desanke Maksimoviã — Pesme (1924. Za vojniåka grobqa. Rudolfa Bruåija (Veåerwa pesma — 1952). izgubqena i Opomena — 1996). Vere Milankoviã (Odazvale su se samo ptice — 1972). Niåija zemqa (1979. Stanojla Rajiåiãa (Ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1979. godine. Poslovi su završeni. 1. Pobuna — samo klavir. zemqu starinsku. Dušana Trbojeviãa (Ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1972. Šumska quqaška (1959. 10). za kojom slede pesniåke zbirke Nemam više vremena (1973. 5). ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1988. 8. Aleksandra Obradoviãa (ciklus pesama za glas i klavir Zeleni vitez — 1990. Istovremeno. Åeÿwa. Tišina spava — 1978. Dimitrija Golemoviãa (U gostima — 1973). Zbog mene i Qubavno pismo — 1992). Natalije Benderoviã (Tajni sastanak — 1975. Dušana Kostiãa (Krvava bajka 1949. Pesnik i zaviåaj (1946. Dodir. zemqu starinsku — 1998). Epilog umesto Proglas.

napisao za decu åak trinaest pesama za glas i klavir — Mali åuvar. Kos i nos. Komponovana je za osam solista i klavir 1974. kao i åestim metriåkim. Telad i åobanica. koje je Desanka Maksimoviã sa izuzetnom qubavqu pisala nekoliko decenija. Sreãa i Seqankina uspavanka (1974) i Petar Popoviã — Predoseãawe (1983). Aleksandar Koraã i Petar Popoviã napisali su po dve takve pesme za solistu. Duhoviti i qupki stihovi o igri i maštarijama devojåicâi deåakâ . agogiåkim i dinamiåkim promenama. deåji hor i instrumentalni ansambl — Lutke raåunaju i Prvak. godine. Wenu transkripciju za kamerni orkestar autor je uradio 1993. Upravo zbog tih i takvih pesama za glas i klavir koje nadahnuto muziåki tumaåe poeziju Desanke Maksimoviã i obogaãuju našu muziåku baštinu. ali su weni i notni i tonski zapisi izgubqeni. solo pesme i jesu najznaåajnija skupina muziåkih kompozicija koje su naši muziåki stvaraoci komponovali inspirisani poetskim delom ove pesnikiwe. Muziåka priåa za decu Medvedova ÿenidba.211 gobrojnija skupina celovitih i u izrazu veoma samosvojnih i snaÿnih muziåkih ostvarewa u kojima je dosegnut najviši domet muziåke transpozicije pesniåke reåi Desanke Maksimoviã. inspirisali su petoricu beogradskih muziåkih stvaralaca da komponuju ukupno devetnaest pesama za decu åija je zajedniåka odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. b) Muzika za decu Malu operu za decu Deåja soba napisao je kompozitor Milenko Ÿivkoviã 1940. godine. Pušniåar. Boÿidar Stanåiã im se pridruÿio pesmom za deåji hor. u drugoj polovini 1995. Baka. Starinari. kao i pesme za pevaåa solistu i zabavni orkestar Darka Kraqiãa . bez obzira na to što je u nekima od wih poetiåka i jeziåka melodija poetskog izvornika dominantnija od wegove muziåke transpozicije. ima jednostavan i deci razumqiv muziåki jezik. Enriko Josif komponovao je pesmu za deåji hor i kamerni orkestar Raduj se. Krtice. godine na tekst istoimenog pozorišnog komada za decu Desanke Maksimoviã. Ide jesen. flautu i klavir Bliÿi se. u kojoj je Zoran Jovanoviã muziåki „nadogradio" stihove istoimene pesme Desanke Maksimoviã. v) Popularna muzika Ovoj grupi vokalno-instrumentalnih kompozicija pripadaju pesme za pevaåa solistu. Šarena torbica. raspevanu vokalnu deonicu i harmonski bogat zvuk. bliÿi leto. grupu pevaåa i narodni orkestar koje su na stihove Desanke Maksimoviã napisali Radoslav Graiã — Otiãi ãu u pastire. s obzirom na to da su u wima oseãajnost i misaonost ove pesnikiwe znaåajno produbqeni i intenzivirani minuciozno uraðenom vokalnom i klavirskom deonicom. igre i snoviðewa dece odenuo u muziåko ruho vedrog i pristupaånog sadrÿaja. odnosno Al' je lep deåji svet i Šumska quqaška (1998). U gostima. rada. Vodonoša. åije je qupke scene iz ÿivota. Vetrova uspavanka i Molba malog ÿira. dok je Zoran Jovanoviã. godine.

b) Muzika za decu Tri pesme za decu Desanke Maksimoviã Prvi maj. Horsku kompoziciju Vojniåko grobqe u Solunu. Sen poginulog ratnika. godine kompoziciju za solo sopran i ÿenski hor Devojaåka åeÿwa. Sestrina tuÿbalica. Na stihove pesme Proleãe. godine. Ova horska kompozicija ima jednostavnu melodijsku i harmonsku fakturu. Obe verzije su komponovane na principu ricercare-a. Vokalne kompozicije a) Umetniåka muzika Kompoziciju za mešoviti hor Osloboðewe Cvete Andriã napisao je kompozitor Josip Slavenski 1947. u kojoj je intenzivirao wen igraåki karakter da bi što slikovitije doåarao proleãni zanos i veselost ÿivota. Pesma. za ÿenski hor i simfonijski orkestar (1988) i za ÿenski hor i recitatora (1994). godine. gde su sahraweni srpski i savezniåki vojnici koji su poginuli na Solunskom frontu 1918. godine na stihove Desanke Maksimoviã ukupno dvadeset jednu istoimenu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe — Mladiãeva tuÿbalica. koju je bawaluåki kompozitor i folklorista Vlado Miloševiã završio 1951. Devojke-vojnici. godine na osnovu poetskog teksta koji je oblikovao od prve dve strofe prve pesme i posledwe strofe åetvrte pesme istoimene poeme Desanke Maksimoviã. godine. Ona ima tri verzije: za ÿenski hor i klavir (1986). Majåina tuÿbalica. dok je wena druga verzija uraðena 2001. a Stanislav Preprek pesme U gostima i Pozdrav planinara šumi (1974). kontrapunktskog oblika u kojem je našao primenu imitacioni postupak. Proletwa . godine. v) Popularna muzika Zoran Jovanoviã komponovao je 1996. Strepwa. Proleãna pesma i Opomena (1998). Balada za mešoviti hor Krvava bajka. U gostima i Pozdrav planinara šumi inspirisale su dvojicu naših muziåkih stvaralaca da napišu jednostavne i vesele istoimene kompozicije za troglasni deåji hor — Radosav Anðelkoviã pesmu Prvi maj.212 — Strepwa (1996) i Gordane Iliã — Predoseãawe. Wena prva verzija nastala je 1980. Horsku kompoziciju Svatovska pesma napisao je kompozitor Mihovil Logar na poetski tekst Desanke Maksimoviã u dve verzije: za ÿenski hor i za ÿenski hor i klavir. horskog dirigenta i kompozitora Dragoquba Šarkoviãa inspirisali su stihovi Desanke Maksimoviã o grobqu Zejtinlik u Solunu. a ja venem novosadski kompozitor Nikola Petin napisao je 1998. prati ritmiåki tok stihova istoimene pesme Desanke Maksimoviã i koristi se elementima našeg muziåkog folklora. I druga horska kompozicija ovog autora — Åeÿwa takoðe pokazuje wegovo interesovawe za ÿenski hor.

ali takoðe zbog wene sposobnosti da svoju poruku podjednako dobro ispeva u strofama i rimama. Jedna od bitnih komponenti velikog uspeha sa kojim je tada prikazivan u zemqi i inostranstvu bila je i muzika Vojislava Kostiãa. godine. Instrumentalne kompozicije Umetniåka muzika U klavirskim kompozicijama Pjesma o dušama umrlih trava što lebde nad pokošenom livadom i Sunce nad livadom petrovaradinskog kompozitora Stanislava Prepreka oslikane su wegovim osobenim harmonskim jezikom situacije i raspoloÿewa u pesmama Desanke Maksimoviã Pokošena livada (prva. a zatim u wenim pesmama za decu i rodoqubivim pesmama. Imajuãi u vidu sve pesme ove pesnikiwe koje su oni muziåki transponovali. åuk. sto sedamdeset pet muziåkih kompozicijai i razliåiti ÿanrovi kojima one pripadaju pokazuju da je poezija Desanke Maksimoviã. Qubavna pesma i Seqankina tuÿbalica. Po rastanku: ¡¡¡. Po rastanku: ¡.213 pesma. Predoseãawe. Tiho. Pitawe. Jedna smrt. * * * Sve u svemu. osim za javne nastupe i u edukativne svrhe — u nastavi solfeða za uveÿbavawe i savladavawe odreðenih intervala. Niåija zemqa (1979) i Ozon zaviåaja (1990). moglo bi se reãi da su pokazali nešto veãe interesovawe za pesme iz wene posledwe åetiri pesniåke zbirke. Meðu wima je i pet pesama koje su napisane na stihove Desanke Maksimoviã: Åuk. što im je svakako omoguãavalo ostvarivawe nadahnutog. Vetrova uspavanka i Ide jesen Qiqane Pantoviã i Hvalisavi zeåevi Aleksandra Obradoviãa. pre svega zbog tematske raznovrsnosti i snage oseãawa. u svim wenim vidovima i pesniåkim rodovima. kao i u slobodnom stihu najrazliåitijeg metra. druga i peta strofa) i Zmija. Strah. Romantiåarska uspavanka. Priznawe (Bina). neprekidno inspirisala naše kompozitore. g) Muzika u edukativne svrhe Zahvaqujuãi uxbeniku Solfeðo kroz pesmu Qiqane Pantoviã. Igrani film Krvava bajka snimqen je 1969. . Nemam više vremena (1973). Pokajawe. pojedine pesme komponovane za decu poåele su da se upotrebqavaju. samosvojnog i åesto veoma modernog muziåkog iskaza. zvezde. Obudovela nevesta. Po rastanku: ¡¡. u razdobqu od 1939. do 2001. ritma i jednoglasnog i dvoglasnog pevawa. nemira misli i iskustvene mudrosti same pesnikiwe. Pesma kraj izvora. gazite. Traÿim pomilovawe (1964). Naši muziåki stvaraoci najåešãe su nalazili inspiraciju u qubavnim i misaonim pesmama Desanke Maksimoviã. godine u reÿiji Branimira Torija Jankoviãa. Devojaåka molba.

koji su znalaåkim preoblikovawem pesama Desanke Maksimoviã potrebama svojih stvaralaåkih zamisli postajali i uspešni „libretisti" sopstvenih muziåkih kompozicija. Nikola Petin. stih u celosti. Dušan Kostiã. imaju izvanrednu ekspresivnost i dramski naboj. kao i 6. Petar Krstiã. Rastislav Kambaskoviã i još nekoliko naših kompozitora. od 8 stihova 2. Zoran Jovanoviã. strofe odabrao je samo 1. o smislu stvaralaštva. stiha. Stvaralaåki pristup naših kompozitora stihovima Desanke Maksimoviã bio je dvojak: neki od wih su uvaÿavali izvorni poetski tekst u potpunosti ili uz neznatna odstupawa. U misaonim pesmama Desanka Maksimoviã postavqa izuzetno znaåajna pitawa o našoj prošlosti. zbog åega ove wene pesme i jesu najåešãe „ozvuåene" u obliku prokomponovane pesme za glas i klavir. Wene odabrane pesme za decu opevaju igru. 3. i 3. Dejan Despiã. Mirjana Ÿivkoviã. Miloje Milojeviã.4 4 Na primer. uglavnom su strofiåne i wihovo rimovawe je najåešãe ukršteno. što je veoma pogodovalo komponovawu strofiånih pesama za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. drugarstvo i boravak mališana u prirodi preteÿno u katrenskim strofama sa istim brojem slogova u svakom stihu i sa ukrštenin (abab) ili obgrqenin rimovawem (abba). prvoj od pet pesama iz ciklusa pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe Dušana Trbojeviãa. dok su drugi pravili wegove znatnije izmene koje su podrazumevale ponavqawe ili izostavqawe pojedinih wegovih strofa. ali sa gotovo redovnim prekidawem rime (— — abab). i 8. Dušan Trbojeviã. 7. strofe odabrao je delove 1. s tim . Rudolf Bruåi i Ivana Stefanoviã. što je omoguãilo kompozitorima da napišu veãi broj solistiåkih i horskih vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu åija je zajedniåka odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. kompozitor je uåinio sledeãe izmene u stihovima pesme Proglas Desanke Maksimoviã: od 10 stihova 1. Prvoj grupi muziåkih stvaralaca pripadaju. o prolaznosti svega i konaånoj pobedi smrti. ðaåke dane. Aleksandar Obradoviã.214 Qubavne pesme ove pesnikiwe imaju tematsko i emotivno središte u qubavi i prirodi i ispevane su u strofama s razliåitim brojem stihova i rasporedom rima ili u katrenima åiji su stihovi rimovani ukršteno (abab) i obgrqeno (abba). horske pesme ili pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. maštawa. pored ostalih. sadašwosti i buduãnosti. pesama za ÿenski hor i vokalnih i vokalno-instrumentalnih kompozicija koje pripadaju popularnoj muzici. zatim promenu redosleda reåi i dodavawe reåi koje se u wemu ne nalaze. stihova i reåi. poeme. 2. na koja pokušava da dƒ ili bar da nagovesti prave odgovore. (ab — ab) ili (ababc — a — c). i 8. koje su naši muziåki stvaraoci komponovali kao kantate. u kome je umesto „dajem zakonik" napisao „zakonik dajem". dok su najizrazitiji predstavnici druge grupe — Stanojlo Rajiåiã. Sve rodoqubive pesme ove pesnikiwe. u pesmi za glas i klavir Prolog. kao i spajawe pojedinih wegovih stihova sa stihovima iz drugih pesama ove pesnikuwe. koristeãi se pri tom slobodnijim naåinom izraÿavawa u pogledu strofa i rima ili iskquåivo slobodnim stihom. stih.

7. vokalnih i instrumentalnih dela u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima. muzike za decu — Qiqana Pantoviã i Zoran Jovanoviã i popularne muzike — Darko Kraqiã. stihu umesto reåi åedoubica. ali i nego napisao oceubica. Petar Popoviã i Gordana Iliã — pokazali su znatno interesovawe i za pesme Opomena. i 8. devetnaest pesama za glas i klavir. stih. Nikole Ÿanetiãa i Zorana Jovanoviãa. Naši muziåki stvaraoci umetniåke muzike — Stanojlo Rajiåiã. Rastislav Kambaskoviã. moÿe se reãi da se Trbojeviã — „libretista" u pesmi za glas i klavir Prolog najåešãe koristio principom skraãivawa poetskog teksta izvornika (od ukupno 36 stihova pesme Proglas upotrebio je samo 21 stih za komponovawe solo pesme Prolog). zatim kantate Radosava Anðelkoviãa i balade za mešoviti hor Vlada Miloševiãa. Za vojniåka grobqa i O praštawu. strofe odabrao je 4. i 6—10.215 Zoran Jovanoviã je napisao najveãi broj kompozicija na stihove Desanke Maksimoviã — dvadeset jednu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe. ne nalazi u pesmi Proglas. . koje su komponovali kao istoimene kompozicije u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima. a u 9. kao i principom dodavawa stihova originalnom poetskom predlošku da bi postigao još veãe isticawe vladarske osionosti cara Dušana i autoritarizma wegovog Zakonika i wegove pravde. stihu umesto reåi ali i nego napisao je al' i no. na kraju solo pesme dodao je stih „Ja zakonik dajem" koji se. Zoran Jovanoviã. strofe odabrao je 3—8. i 10. što je u 1. Dušan Kostiã. zatim Dejan Despiã (deset pesama). kao i treãeg stava vokalno-simfonijske poeme Kragujevac Dušana Kostiãa. Dakle. åiji su stihovi inspirisali nastanak istoimenih pesama za glas i klavir Dušana Kostiãa. kao i Milenko Ÿivkoviã (mala opera za decu Deåja soba). Dušan Trbojeviã (šest pesama). Na buri. kao i do sada. inaåe. Åeÿwa. Miloje Milojeviã (pet pesama). Aleksandar Obradoviã (šest pesama). od kojih ãe ona najboqa. Dragoqub Šarkoviã. stih. S obzirom na to da poezija Desanke Maksimoviã neprestano inspiriše naše kompozitore veã više od šest decenija. obogaãivati našu muziåku baštinu. stihu umesto reåi ali i nego napisao je al' i no. od 10 stihova 4. Strepwa. Qubavno pismo. Dimitrije Golemoviã. Najåešãe komponovana pesma Desanke Maksimoviã jeste Krvava bajka. i 8. al' i no. koji je trinaest wenih pesama muziåki transponovao u pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. Nikola Petin. Milanka Miševiã. a u 5. uveren sam da ãe ona i ubuduãe biti zahvalan i podsticajan „materijal" za stvarawe novih vokalno-instrumentalnih. znaåajno interesovawe za poeziju ove pesnikiwe pokazali su i Stanojlo Rajiåiã. od 8 stihova 3. Stanislav Preprek. Vojin Komadina i Dušan Trbojeviã. U gostima. Takoðe. trinaest pesama za decu za glas i klavir i muziåku priåu za decu Medvedova ÿenidba za osam solista i kamerni orkestar ili klavir. Aleksandar Obradoviã. Predoseãawe. zatim principom inverzije reåi u stihovima da bi pojaåao arhaiånost pesniåkog jezika Desanke Maksimoviã.

27. 4. 6. zemqu starinsku Za suÿwe pomilovane Zbog mene Zeleni vitez Zla noã Zmija Ide jesen Iskustvo Jedna smrt Jutro Kos i nos Krvava bajka Krtice Lutke raåunaju Qubav Qubavna pesma Qubavno pismo Majke optuÿuju Majåina tuÿbalica Mali åuvar Medvedova ÿenidba Meðu planetama Mladiãeva tuÿbalica Moja zemqa propasti neãe (Verujem) Moj svet Molba malog ÿira Na buri Na grobu streqanih ðaka Nedeqna propoved Obeãala si da ãeš biti veåna Objavite jednom na velika zvona Obudovela nevesta . 23. 38. 42. 31. Al' je lep deåji svet Baka Bliÿi se. 13. 14. 12. 10. 46. 43. 39. 9. 11. 25. 45. 24. bliÿi leto Vetrova uspavanka Vodenica Voÿwa Vojniåko grobqe u Solunu Devojaåka molba Devojke — vojnici Dodir Za vojniåka grobqa Za qude koji jasno vide Za nerotkiwe Za one koji ne umiru na vreme Za pastvu srca Za pesnikiwu. 26. 3. 15. 34. 32. 36. 47. 22. 7. 19.216 Prilog ¡ Pesme Desanke Maksimoviã koje su inspirisale naše muziåke stvaraoce 1. 16. 41. 8. 40. 35. 17. 21. 29. 33. 18. 44. 20. 2. 30. 28. 37. 5.

81. 84. 79. 61. 73. 71. 52. 62. 75. 80. 55. 98. 76. a ja venem Proleãna pesma Ptiåja sahrana Pušniåar Raduj se Razgovor u grawu Rekvijem Romantiåarska uspavanka Ruka Sad je izvesno Samoglasnici Svatovska pesma Svod nebeskije hladan Selice Seqankina tuÿbalica Seqankina uspavanka Sen poginulog ratnika Sestrina tuÿbalica Smrt gavrana Sneg na grobu Srbija je velika tajna (Spomen na ustanak) Srebrne plesaåice Sreãa Starinari Strah . 54. 85. 49. 91. 89. 65. 51. 56. 72. 88. 60.217 48. 57. 78. 92. 93. 58. 82. 90. 50. 70. 99. 67. 97. 53. 96. 74. 64. 87. 95. 68. 63. 59. 94. 77. 86. 66. 69. Odazvale su se samo ptice O ÿenidbi sina Opomena Oporuka O praštawu Osloboðewe Cvete Andriã Otiãi ãu u pastire Pesma Pesma kraj izvora Pitawe Pozdrav planinara šumi Pokajawe Pokošena livada Po rastanku: I Po rastanku: II Po rastanku: III Po rastanku: V Posledwi dani Poslovi su završeni Potopqeni brod Prvak Prvi maj Predoseãawe Priznawe Proglas Proletwa pesma: I Proletwa pesma: II Proleãe. 83.

114. 102.218 100. 111. 106. 108. 117. 107. 101. 109. ãuk U gostima U zimski dan U ropstvu Usahle reke Hvalisavi zeåevi Åeÿwa Åekawe Åovek Šarena torbica Šumska quqaška Haiku stihovi iz pesniåke zbirke Ozon zaviåaja . 103. 110. 115. 105. Strepwa Tajni sastanak Tamniåar Telad i åobanica Tiho. 113. gazite Tišina Tišina spava Ãuk. 104. 116. 118. zvezde. 112.

219 Prilog ¡¡ Pesme za glas i klavir na stihove Desanke Maksimoviã .

220 .

221 .

222 .

223

224

225

226

227

228

229

230

231 .

232 .

233 .

234 .

235 .

236 .

237 .

238 .

239 .

240 .

241 .

out musical composers most often found inspiration in Desanka Maksimoviã's love and reflexive poems. Precisely because of the features of these and such songs for the voice and piano which in a musical. as well as by the frequent metric. and the most numerous group of completed works specific in their expression.e. vocal and instrumental compositions for the verses of this poetess. it is the most numerous group of solo songs so far composed in our country for the verses of any domestic poet. these solo songs are the most significant group of music compositions created by our musical artists inspired by the poetic opus of this poetess. nine of which were lost — three cantatas. . very strong music creations which reached the highest peak of music transposition of the poetic words of this poetess. one poem. In the last six decades of the 20th century.242 Vladimir Jovanoviã WORKS OF OUR MUSICAL CREATORS COMPOSED FOR DESANKA MAKSIMOVIÃ'S VERSES Summary According to the insights gained by the author of this paper after the research lasting several years. because in them her sensitivity and reflexivity were deepened and intensified by the meticulously done vocal and piano sections. and one choir composition. inspired way interpret Desanka Maksimoviã's poetry and enrich our musical heritage. Eighty eighth songs for the voice and piano composed by our twenty four musical artists represent the most numerous group of music compositions written for Desanka Maksimoviã's verses. agogic and dynamic changes. i. one hundred and seventy five vocal-instrumental. our forty three composers wrote different music forms and genres. regardless of the fact that in some of them poetic and linguistic melody of the poetic source is more dominant than their musical transposition. four songs for the voice and piano. and then in her poems for children and patriotic poems.

idiliåno. odnosno Dolini plaåa. prvom prostornom i metaforiånom odrednicom bitnom za daqe razumevawe teksta. Na kraju. Druga bašta je ona iz pišåevog predgovora. reminiscencija. To više nije nikakva „baštica kraj naše kuãe" veã åitav niz. binarne opozicije.163. saznawe. predgovor. KQUÅNE REÅI: naslov.32. mesto gde raste gajeno biqe (cveãe i/ili voãe) i nosi sa sobom remi- . htonsko. qudima iz rata („o dobrim starcima i zanesenim djeåacima". ureðen prostor. priåa. svet. raj.163. mit. metaforiånog znaåewa: „sjedim nad svojim rukopisima i priåam o jednoj bašti sqezove boje". o „dobrim qudima i svetim bojovnicima"). skoro preko noãi. potopu ili Atlantidi). simbolika. vreme i prostor. motiv. nadreðeni i simboliåni pojam bašta. Bašta se pojavquje na svega tri mesta u celoj zbirci priåa: u naslovu. ograðen prostor (u uvodnoj priåi ove zbirke pomiwe se „kopqasta pocrwela ograda" i „potamwela baštenska ograda"). junak pripovedaå.09 Ãopiã B. rascvjetao […] crni sqez i qupko prosinuo iza kopqaste pocrwele ograde". i o zlatnom dobu. junak. Ova posledwa je motiv sa osnovnim znaåewem i tiåe se konkretne „baštice kraj naše kuãe" gde bi se „u jedno od najprijatnijih doba godine. na treãem mestu (zapravo na prvom kada uzimamo kwigu u ruke). još su stari Grci zbirke svojih pesama poredili sa skupqawem i zbirom cvetova. inicijacija. 821. koji bez obzira na sadrÿinu oznaåava isto što i vrt. vreme i prostor) i tri grupe mitova (o izgonu iz raja. zatim o Demetri i Persefoni ili Hristovom vaskrsnuãu.41. djedu. nalazi se opšti. djed Rade.41-95 MITSKI MODELI U BAŠTI SQEZOVE BOJE BRANKA ÃOPIÃA Anðela Ivaniã SAŸETAK: Tumaåewe slike sveta Bašte sqezove boje zasniva se na kquånim reåima Ãopiãevog dela. starcima. Uostalom. kwiÿevnoteoretskim kategorijama (motiv. Bašta Neobiåna naslovna sintagma Bašta sqezove boje zapoåiwe kquånom reåi. zbirka priåa o detiwstvu. boje.UDC 821. u predgovoru i u uvodnoj priåi.

podudarne su jedna drugoj. Weno su mi sjeme posijali u srce još u djetiwstvu i ono bez prestanka niåe. a to je uglavnom samo slez. Koje su odlike tih vrtova i u kakvom smo mi odnosu prema wima. najboqe ãemo odrediti ako se setimo mita o prvom åoveku: Adam je izagnan iz edenskog vrta. sqez ili proleãe imaju zajedniåko znaåewe sa motivom biqke koji inaåe nije posebno razvijen. U predgovoru pisac. U prvoj priåi po kojoj se zove åitava zbirka. ovde nazvane plavom i crvenom. Boja „zlatne bajke o qudima". kada je smrt dolazila lako kao san. ovako je opisan djed Rade: „[…] takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed. i samo u prvoj priåi. Dva dela zbirke u svojim naslovima imaju ove dve boje. Bez obzira na åovekovu sudbinu u toj priåi. rada. kada Bog ostaje sƒm. obnove prirode. Metafore su i boje sleza. snage. a to je je ÿuta boja. ÿivota. izgubivši ga zauvek. o dobrim starcima i zanesenim djeåacima […] ÿurim da ispriåam zlatnu bajku o qudima. Svi simboli motiva nicawa nove biqke podudarni su sa znaåewima zelene boje. Antiåka gråka predstava o detiwstvu qudskog roda vezana je za mit o zlatnom dobu." (Ovaj predgovor sadrÿi nekoliko uputstava za åitawe zbirke. raj je ostao bajoslovan. cvjeta i obnavqa se. i sliku zrna ÿita koje svake godine ispoåetka niåe. cvjeta i obnavqa se. u wemu vlada svekoliko obiqe (što je boÿanskog karaktera). sreãnom i bezbriÿnom. a vrt mu je postao nedostupan i zabrawen. ta- . kao i ÿita. predstavqa zapravo poseban prostor i svet. kao u mitu o Persefoni i Demetri. Weno su mi sjeme posijali u srce još u djetiwstvu i ono bez prestanka niåe. mladosti. kaÿe: „[…] ÿelim da ispriåam zlatnu bajku o qudima. Ÿito se pojavquje kao motiv i u ovim priåama kao sastavni deo podnebqa. bez zla. kao što je veã navedeno. e. ima zlata i dragog kamewa… U judeo-hrišãanskom raju „ÿive" Bog i wegovo delo. stoga ãemo se više puta vraãati na wega. a druge crvenom. traje stawe veånog blaÿenstva. carski. edenski. Da se podsetimo šta kaÿe sam pisac u predgovoru o kakvoj bašti piše: „[…] sjedim nad svojim rukopisima i priåam o jednoj bašti sqezove boje. Nicawe biqke u proleãe znak je novog poåetka. Ako se obrati paÿwa na konkretno pomiwawe odreðenog cveãa. onda uoåavamo dve wegove karakteristike koje su bitne za razumevawe koncepcije åitave zbirke. Oåigledna je ideja obnavqawa ili kruÿnog kretawa vremena. biqkama i drveãem. åovek. „teåe med i mleko"." Ovde je oåigledno reå o metafori koja u sebi pored humanistiåke ideje sadrÿi i sliku poznate jevanðeqske parabole. u wemu teku reke.) Biqke Motivi kao što su bašta. nastawen je raznim pticama i ÿivotiwama. sve do greha saznawa. u kojem ponekad vladaju drugi zakoni od ovozemaqskih. Djed Rade jedne godine „boji" slez u bašti plavom bojom. a u agrarnoj kulturi simbolizovan je ÿitom. boÿji.244 niscencije na neke „poznate" bašte i vrtove: rajski (persijska pozajmqenica raj oznaåava „ograðen vrt"). raðawa.

Biqka se pojavquje kao konkretni slez u bašti. što bi se moglo nazvati bojom divqine. crvena. i na kraju (tj. livada i gajeva. što ovoj boji daje znaåewe izmeðu dve suprotne strane wene simbolike. Wegov spektar svodio se na svega åetiri osnovne boje […]" (13). zlatna bajka biqka veåna je priåa o qudima — tema koja zaokupqa pišåevu misao. to su kow zelenko. još i u narodnoj poeziji „maå zeleni".245 kvog je bilo teško naãi. krava Zekuqa. 112). Ãopiã tu boju naziva upravo tako: „Ostala samo ÿujova? — […] što nije bar neka zekuqa. Odbrana vukove boje bila bi svojevrsna odbrana djedovog integriteta. ili kratko Zeko. Prethodno su nabrojane boje koje je pisac naveo u uvodnoj priåi i predgovoru. sviwa. O zelenoj boji bi trebalo reãi još samo to da se ne pomiwe nigde više. komediju ili åak erotiku. koja se sliva sa bojom trave i okoliša. pa åak i åovek zelenih oåiju. modra (plava). ali to ne znaåi da je uopšte nema. i kako je Milka Iviã primetila. pomiwu se „daleka vuåja vremena". s obzirom na sadrÿinu tih priåa iz prvog dela. vrsta male ribe. Bašta sqezove boje predstavqa priåe o qudima. pas Zeqov. i „siv zelen soko". pa ãe se vo zvati Zekowa. gde se priåa o mladosti djeda Rade. U Danima crvenog sqeza ta boja se skoro uopšte i ne spomiwe. Trebalo bi ipak ovu boju izdvojiti od narednih. a koje su u vezi sa biqnim svetom pomenutim u navedenim tekstovima. To u potpunosti odgovara odlici mesta i vremena u kojima je ÿiveo åovek u stalnoj borbi za zalogaj u surovoj liåkoj prirodi i sa divqim ÿivotiwama. odnosno vuåjom bojom. zatim vuk (kako tvrdi djed Rade). i o kasnijem ÿivotu — crveni slez). tek kasnije na belcu. Zekan. koje se zaista nalaze u zbirci kao po- . Kasnije se u priåama nigde ne pomiwe slez. dobija se utisak da zeleno simboliše mladosti. prvobitno jaše na kowu zelenku. Mnogim domaãim ÿivotiwama daje se ime prema toj boji. U narodnom govoru ova se boja upotrebqava za oznaåavawe odreðenih ÿivotiwa sive boje. U Dani Drmogaãi. na poåetku. i zelena. dok je ÿutom nazivao sve åemu nije umeo taåno da odredi boju. Boje Zelena. a kow Zelenko. jer je wena supstitucija uvek u slici proleãa. u predgovoru). zatim kao zbir cvetova — bašta — metafora zbirke priåa (o detiwstvu — plavi slez. Sveti Ðorðe. što samo govori o opštoj rasprostrawenosti naziva za ovu posebnu nijansu boje. ali nije prihvaãena u djedovoj viziji sveta. Siva se pomiwe. morski puÿ. radost. a pošto te priåe nisu o detiwstvu. a od ÿitarica samo u priåi Dane Drmogaãa „ona dva svijetla perca […] (koja se) zazelene na mrkoj oranici" (79). tako neophodnom ovim divqim ÿivotiwama. marviåne zaštitne boje. izmeðu prirodnog i demonskog. Zekom se zovu još i maåka. prethrišãanski asimilovani bog proleãa. jarac. što moÿda ima veze i sa prqavosivom zeåijom. mogao bi se naåiniti da je nije vidio" (Dobri momak Vasilije. U toj uvodnoj priåi pomiwu se zaista samo åetiri boje: ÿuta. åestih motiva priåa i to iskquåivo Jutara plavog sqeza.

„Sqezova boja. I sam pripovedaå ima problema s odreðivawem boja. jer se radwe. crna. u podnaslovima su odabrane one dve boje kojima je djed Rade bojio baštu. Siva. i crvena. veãim delom zajedniåka za sve kulture i narode. Tome u prilog idu i mnogobrojne slike zelene prirode koja okruÿuje aktere priåa drugog dela zbirke. ali se ipak mogu uoåiti kao neka vrsta lajtmotiva. sivi. jer „na sqezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje. Niš 1998) zakquåuje za glavnog junaka prvog dela zbirke: „brkawe boja i svesno prenebregavawe upozorewa da lisica nije 'ÿuta' niti je pak vuk 'zelen'. ali sa razlogom: „[…] ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sqez" (15). I obrnuto. boje jeseni. ruÿiåast. U podnaslovima jasno su obeleÿene baš te dve boje: plava (ili modra kako kaÿe djed) i crvena. i onda za tu godinu tako i vaÿi" (13). setiãemo se da je slez svetlih latica. „Bašta" je. ali se u tekstu javqaju wihove slikovite supstitucije (golubiji. Ako ÿelimo da odredimo „sqezovu boju". opet. na primer. kroz djedovo tumaåewe i unukovo shvatawe sveta. ili kad pripovedaå kaÿe da se „kroz siv sutonski pepeo. Od predgovora preko podnaslova i samo ponekad u priåama mogu se izdvojiti sledeãe osnovne boje: „sqezova". metafora za poseban (ograðen ili unutarwi) svet. ili još daqe. Zapravo naslov baš zbog nejasne definisanosti moÿe da objedini obe boje iz podnaslova. 80). zlatna. rujna…). a više paÿwe dati motivu proleãa i wegovih znaåewa nego zelenoj boji kao wegovom svetlosnom ekvivalentu. a u priåama ne predstavqaju izrazitu pišåevu preokupaciju. . onda ima da bude modra i kvit. Åesta supstitucija su izvedenice od reåi pepeo. qubiåast. Vrlo retko se pojavquje kao boja u Bašti. ali ako je djed kazao da je modra. pepeqasti. to onda oznaåava tugovanku strica Nixe za deåaåki slobodnim ÿivotom (Marijana. kroz pripovedaåevo seãawe. One åine sastavni deo naslovnih metafora (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) i nose sopstvenu simboliku koja je zbog arhetipskog porekla simbolike boja uopštena. 49).246 stojeãi motivi. mogu vladati sasvim posebne zakonitosti" (114). Boje su izdvojene u podnaslovima (plava i crvena). naziva se ÿivot (Dane Drmogaãa. „Sivom i tuÿnom bestragijom". provuåe […] nevesela arija". naroåito gradskom åoveku. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni. dakle. teško je reãi kakav. Radivoje Mikiã u kwizi Opis priåe (Prosveta. vojnih i narodnih kretawa." Prvo što nam sam naslov nudi pored kquåne reåi naslova jeste neodreðenost slike sveta: odredba „sqezova boja" kao boja tog posebnog prostora/sveta ostaje nedefinisana. boja sutona. Povezuje se sa tugom (u spregu sa plavom bojom) i senkama (sa znaåewem htonskog). a svoju neobiånost i neodredivost prima još dok je konkretna bašta („kraj naše kuãe"). bakarna. Djedovo tvrðewe da vuk ne moÿe biti siv nego zelen u potpunosti odgovara opoziciji åovek (ropstvo) — vuk (sloboda i divqina). mogu znaåiti samo jedno — potrebu djeda Rada da ima svoj svet i da u tom svetu. plava. åesto odvijaju u nekakvom spoqašwem prostoru. usled ratnih.

29). sve je veã bilo iza mene kao san. samo san" (Pohod na mjesec. tada postaje putem sna. Indirektno toj plavoj boji (modroj kao åivit) odgovara tamna boja noãnog neba. Svjesna misao u woj malo-pomalo prepušta mjesto nesvjesnoj. Plava je najmawe materijalna boja: u prirodi se obiåno prikazuje kao da je saåiwena od prozirnosti. Zagreb 1987) pod odrednicom plavo stoji: „Od svih boja […] je najdubqa: pogled u wu tone ne susreãuãi zapreka i gubi se u beskraju kao da boja neprestano uzmiåe. opšta su. åistih. åini se. provuåe se nevesela arija […]" (49). U wezinu gibawu Kandinski vidi istodobno udaqavawe od åovjeka i kretawe usmjereno jedino prema wegovu vlastitom središtu. slikom veåeri (smrt boÿanstva). Prastara su poreðewa i paralele izmeðu åoveka i prirode. koja je nadqudska ili nequdska. gdje se zbiqsko pretvara u imaginarno. na åovekovo ÿivotno doba. što i jest u skladu s wezinom prirodnom teÿwom. trebalo bi razdvojiti tumaåewe slike „jutra" od slike „plavog sqeza". to jest od nagomilane praznine. åesta u ovim priåama. a sasvim blize […] Kad je svijetla. Naslov prvog ciklusa priåa o detiwstvu glasi Jutra plavog sqeza. Ti primeri govore åesto i sami za sebe. Ona je put u beskonaånost. posebna zajedno sa simbolikom koju nosi i koja åini sastavni deo pripovedne slike sveta. nigde ne insistira na woj. veselog i nevinog detiwstva. veselih plavih jutara kao nebeski åistog. plava je boja put sawarewa. na primer: „Sutradan. vode." Ovako obiman citat naveden je zato što svim izabranim osobinama i simbolikama plave boje mogu da se dodaju primeri iz Bašte sqezove boje. prva metafora se odnosi na vreme.247 Plava. u golubije sunåano jutro. Tako ãe prema kretawu sunca (boÿanstva) svaki poåetak biti predstavqen zorom. U Rjeåniku simbola Ševalijea i Ÿerbrana (Nakladni zavod MH. a kad potamni. U ovom objašwewu jedino sigurno tvrðewe jeste da se jutra mogu porediti sa detiwstvom. Postoje mesta koja se ne istiåu naroåito. jasnih. a kraj ili smrt zalaskom. S jedne strane. koje åovjeka ipak privlaåi beskonaånosti i budi u wemu ÿequ za åistoãom i ÿeð za nadnaravnim […] nudi samo bijeg […] koji naposlijetku odvodi u potištenost […] dubina plave boje ima sveåanu nadzemaqsku ozbiqnost. Obe oznake za boje (plava i crvena) prastare su simbolike. To je boja ptice sreãe […] nedohvatne. ili „[…] izvadio iz plave hartije Petrakov sat […]" (18). kao što i dawe svjetlo u woj neosjetno postaje noãnim […] plava boja nije od ovog svijeta: upuãuje na predoxbu o mirnoj i uzvišenoj vjeånosti. izmeðu perioda u åovekovom ÿivotu i periodiånih smewivawa prirodnih pojava. sunåevim ishodom. Površinskim razumevawem ove metafore åitalac bi mogao da se zadrÿi na slici nebesko prozraånih. Prema tome. Naroåito se ceo prvi deo Jutra plavog sqeza moÿe tumaåiti znaåewima ove boje. i koja je ovde posebna (plava) boja. kristala ili dijamanta […] dematerijalizuje sve ono što se u wu uhvati. ili „[…] kroz siv sutonski pepeo. Ta ozbiqnost priziva pomisao na smrt […]. U åitaoåevoj uobraziqi svakako ãe se pojaviti ta noã- . dok se druga odnosi na baštu koja je „sqezove boje". praznine zraka. jutrom. iako se u priåama.

sunåana dana". obiåno pune strave. Priåa Mlin potoåar takoðe sadrÿi nešto od simbolike noãne boje neba sa znaåewem nesvesno i smrt: „Ima tako po našim potplaninskim selima tajnovitih mjesta oko kojih se pletu raznorazne priåe. — Kume Perajica. prozirnosti. i jest i nije — kao san. gledaju u pun mesec na nebu (Åudesna sprava) ili kada Petrak samarxija vodi petogodišweg deåaka u noãnu pustolovinu (Pohod na mjesec). nasuprot slici „graje negdašwih jutara" (ovde reå jutro veã nosi svojstvo da je plavo. Svetla. roðena planina. sawarewa. svetlu i tamnu. U prve dve nabrojane priåe takva plava boja ãe imati znaåewe onostranog. kao što ãe to noãno plavilo i åitav doÿivqaj ujutru ostati u nesvesnom pamãewu „iza mene kao san. djed Rade i unuk. veã uveliko izbrisana daqinom. tek tu i tamo pokaÿe svoja grbava leða. pravi poreðewe Grmeåa i lonåiãa na temu povratka. da mi je iko kazao da Grmeå moÿe biti ovako plav. odnosno smrti u vezi sa sudbinom kowa i djeda Rade. deåak borac odreðuje rodni kraj nesvesno se poistoveãujuãi sa Grmeåom upotrebivši frazu jesmo li ono mi. U priåi Dane Drmogaãa uveåe u mraku i tišini „poteåe duga priåa. veånosti. tj. S jedne strane.248 na. samo san". Uticaj plave boje. vezane za noã. U nas. Posledwa priåa o djedu Radi Slijepi kow sadrÿi isti motiv noãnoplave boje: „U qeto. na primer u priåi Plavi lonåiãi ili moÿda åak odslikano nebo u jezeru Potopqenog djetiwstva. kao moguãe vedre slike buduãnosti pune ÿivota. potištenosti zbog otrgnutosti od doma. prozirnoplava. wene simbolike. tamna boja neba u situacijama kada glavni junaci. primivši ga iz prvog podnaslova zbirke) ili „vedra. prozirna. jesmo li ono mi? […] — E. tuga). zaborava (sat izvaðen iz plave hartije) ili — u drugoj priåi — nedodirqivog. zatim u pomiwawu noãnih kraða starog lopova Save. donio ãiã Vuk iz Krupe" (128—129). I ovde se simbolika plave boje delom tiåe samo boje (daqine. neåiste sile i gubqewe duše" (31). potištenost. kod kuãe. beskonaånog. Obe slike imaju direktan i jednak odnos prema glavnom junaku ove priåe i povezane su motivom iste boje: „[…] Grmeå. ima jedan taki lonåiã. boja potoka. bistra. nesvesnog. nequdskog i bega u nepoznato. bega rodnom kraju i kuãi. imaginarno kao san. smrt. nevesela tamna ponornica åiji se ÿubor samo noãu åuje" (80). U priåi Potopqeno djetiwstvo nalazimo sliku „[…] blijedo nebo odslikano u mirnoj vodi prostranog vještaåkog jezera". U Plavim lonåiãima motiv plave boje ugraðen je u sliku rodne planine Grmeå koju deåak borac vidi na horizontu. ne bi' mu vjerovao. našeg kowa nestade […]" (88). jedne åiste ivawdanske veåeri. sadrÿi znaåewa sreãe. proteÿe se i kroz Dane crvenog sqeza. Plava boja (kao i svaka druga boja) ima dve suprotne varijante. kao što ãe se otkriti u daqem sledu priåe. a s druge strane. a nalazi se i u motivu lonåiãa. sada potopqenog kraja. zanesenosti (Petrak bi „[…] jednog dana izronio iz . Taj motiv se moÿe preko dosad nabrojane simbolike objasniti i motivima nestanka.

u kojoj se još uvek javqa nešto plave. jin-jang boje. ali i preuraweno osamostaqivawe: „[…] pred hladwikavim nezemaqskim vidikom kakvi se javqaju samo u snu. crne potkovice (navodi Lorkine stihove). 124). Crvena boja nije uopšte uneta jasno i dosledno u sadrÿaj priåa drugog dela zbirke. drugaåiji svet od onog prvog. Crvena je boja raðawa (Qubinko Radenkoviã. drugi ÿivot. Crni su im kowi. Umesto na woj pisac instistira na jednoj drugoj boji sa kojom se slaÿe u prikazivawu demonskog. Plava i crvena bile bi po tome suprotnih teÿwi. pakao. u drugom o mladosti i odrastawu. 145—146). „vrše ðavo po crnom trwu". naroåito kada je crne boje. teskobu. Ovo su dve inicijacije. „povezuje se sa svime što ometa i usporuje razvoj po voqi boÿjoj" (Rjeånik simbola. što se podudara sa dvostrukom inicijacijom: raðamo se prvi put u ÿivotu. ali u ovoj boji nema ambivalencije. bliÿa je htonskom i tuzi. shvatiti upravo kao drugo roðewe. Simbolika sveta u narodnoj magiji Juÿnih Slovena. a drugi put u smrti. krv. Neki kritiåari su metaforu ovog podnaslova tumaåili zbog crvene boje simbolom za revolucionarnu borbu koja je sastavni deo tematike drugog dela zbirke. Deåaka „silovito vuåe u nepoznato" sve rujniji i širi poÿar meseca. . noãnu tminu. Crna. kowi smrti (kow je. Pod odrednicom crveno u navedenom reåniku simbola stoji (i pored nekih dvojnih ili suprotnih znaåewa: ÿivot. pomalo je i strašno i tuÿno… Daqe se ili ne moÿe ili se ne ide […]" (28). duboke vode (osim plave i bistre. onda ãe dan odgovarati zrelom dobu.249 prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta i to se odmah znalo: […] åitav ãe se svijet pretvoriti u zaquqan djeåji san"). Jasno je da i slutwa i kowi mogu imati i pozitivnu i negativnu konotaciju. smrt. „u najveãoj tmini" (Koliko je sati. Crno je boja smrti. zlo. u ÿivot ili u smrt. Postoji svakako jak razlog za provlaåewe „delova" plave boje kroz drugi ciklus priåa Dani crvenog sqeza. Ako smo prema poreðewu doba dana i åovekovog ÿivotnog doba poredili jutro sa detiwstvom. Prosveta. Niš 1996). htonska ÿivotiwa). 121). „åaðavo sunce". Još u prvim pokušajima odrastawa (Pohod na mjesec) javqa se boja inicijacije: „Nad nama razgoreno nebo najavquje blizinu najtajanstvenijeg putnika mjeseca" (27). tugu. „mrki rub planine" (Bombaši pred muzejom. vrlo lako ãemo simboliku crvene boje. što je inaåe karakteristiåno za svaku drugu boju. zbog prisustva crne boje. borba. ka tajni nepoznatog i onostranom. iako bi to bilo oåekivano. mogu biti mutne i crne). Tamna varijanta. Ovu boju još u predgovoru pisac naznaåava kao simboliånu: crna slutwa. ðavo) i ono koje nam sada najviše odgovara: inicijacija. ali i rat. 170). Crvena. Ako se u prvom ciklusu priåa o detiwstvu. nesvesnost. „ÿivot ukletih senki" (Potopqeno djetiwstvo. simbolizuje haos i ništavilo. Tragovi plave boje u dominantnoj crvenoj nagoveštavaju ostatke detiwstva u procesu odrastawa (Plavi lonåiãi). takav je htonski svet. radost. plavog. Crna je data kao proÿimajuãi element nekih motiva: „vraÿji sumrak" (Braãa. odrednica crno).

Kombinacija ove dve boje. Meðutim. rajski vrt. Zlatna boja. religiozni motivi. pozitivan aspekt. Relejna stanica. nerazdvojni deo Jutara plavog sqeza. Reå je o odbijawu da se odraste. Ova boja ima boÿanski i solarni karakter i samim tim i ÿivotvorni. preci. 147). ratnim paklom… To je vidqivo veã u prvoj priåi drugog dela Djeåak s tavana. pocrwela ograda" iz uvodne priåe motiv je koji ima višestruku ulogu: da bi ograniåila prostor bašte. kao kopqima. Ona je sastavni. na primer veã pomenuto „åaðavo sunce". U . kako smo videli u primerima plave boje. zar se još uvijek nisam konaåno razbudio?" (to su ostaci plave boje sa znaåewem „san"). daje sledeãe rešewe: inicijacija (crveno) u ÿivot kao u smrt (crno). Dva godišwa doba stalno ãe se pomiwati: proleãe i jesen. naiãi ãe na surovost. Ãopiã u pismu mrtvom prijatequ piše: „[…] ÿurim da ispriåam zlatnu bajku o qudima". bajku „o jednoj bašti sqezove boje. Potopqeno djetiwstvo. odnosno „dedinom baštom". zatim „pakao od vatre". Motiv jeseni se najviše javqa. potoci. o dobrim starcima i zanesenim djeåacima" (10). Plavi lonåiãi). „Na ovom svijetu. jer kada djedov unuk zaista izaðe iz dedine zaštite. na umoru…" (smrt — crno. dobrodušnost i åestitost. i patiãe za deåaštvom. šuma. smrtno rawen. postoji. Da tako stoje stvari. i mešawe plave i crne u slikama noãne tame. Uloga crne boje pomalo je podreðena simbolici crvene boje. To vrlo podseãa na crne kowanike crnih potkovica (iz predgovora). na zlo koje vreba svuda unaokolo. haos i razoåarawe.250 U priåama drugog dela Bašte sqezove boje dolazi do mešawa crvene i crne boje. nema u isto vrijeme mjesta i za bombardere i za opåiwene djeåake […]" (99). liåni kutak deåaka: „[…] rastrgnut eksplozijom. rodni kraj. pomiwawe odreðenih godišwih doba. Idiliånoj predstavi zlatnog doba pandan je svakako i biblijski. kao i prvi åovek za rajem iz kog je zauvek izbaåen zbog greha saznawa. tamnih slutwi u detiwstvu (Petrakov nestanak. Treba naloÿiti vatru. i to crne boje. pokazuju mnogi motivi svojstveni idiliånom hronotopu: rodna kuãa. kao i cikliåno ponavqawe nekih radwi i dogaðaja. Da je reå o idili (izuzetno u Jutrima plavog sqeza). „po asfaltu. domaãe ÿivotiwe. Sa crvenom ãe se povremeno mešati ostaci plave. koja simboliše svojim mestom u zbirci prelomni trenutak u ÿivotu. rana — crveno). a vezan je najåešãe za lik samarxije Petraka. a pripovedaå se i daqe pita posle toliko godina: „Šta je ovo. kada odrastawem poåne da stiåe iskustvo. Metafora zlatna bajka prvo asocira na antiåko mitsko zlatno qudsko doba. eno krv teåe kao potoåiã" (Koliko je sati. kao i Ãopiãeva „bašta". nestanak djedovog kowa). mlin. izgleda. wihove simbolike ÿivota i smrti. „Kopqasta. detiwstvom. noãnog neba. Posle pale bombe na ujakovu kuãu stradao je tavan — skroviti. Ova boja je (kao i crna) najavqena još u predgovoru. jer prestanak detiwstva je svojevrsna smrt za deåaka. a daqi ÿivot zagoråan je smrãu. dokazaãe i mnogi primeri stalne ÿalopojke za „zanesenim djeåacima" (Orasi. Kada je reå o „zlatnom dobu". simboliše savršenstvo i idilu.

u jesen je i nestao: „Te jeseni niko ga pod Grmeåom nije vidio" (Åudesna sprava. Zlatna boja se podrazumeva i u priåama gde se pojavquje lik slikara bradowe koji ide po selima i slika qudima ikone. jer pred propast starog Austrougarskog carstva. mesec. U motivu vatre. Primeãuje se da svaka od dosad nabrojanih boja ima dvostruko znaåewe (analizirajuãi boje. a uslediãe kalajisano posuðe. kuãnog ogwišta. još jedan starac. 18). baš na tom mestu.251 jesen je i Mihoqdan. naslutila se promena vremena. 25). sjajni i puni šapata" (Pohod na mjesec. a verovatno i sve ÿute i zlatne boje zrelosti u tekstu nepomenute. ali se mogu naãi neke zamene u predmetima i pojavama sliånim wenim odlikama (sjaj. a vatru do kraja priåe uopšte nije zapalio (we i nema). Zatim mesec koji vuåe u nepoznato protivan je djedovoj vatrici — oliåewu doma. odnosno boja zlata . Ona je naroåito obeleÿje sa svetaåkih oreola i moÿe se dovesti u direktnu vezu sa ÿutom bojom svetlosti koja sja oko svetih qudi. sliåno kao smena naraštaja u gråkom mitu o generacijama qudskog roda. svetlost sunca. on osviãe svakog Mihoqdana da åestita slavu. prazniånost. Zapravo te boje u drugom delu zbirke uopšte nema. vatra). kad je sve bakreno (tada najkvalitetnije) posuðe pokupqeno za livewe ratne municije (negativan aspekt crvene boje). sada moÿda odrasle qude. Ako se ima u vidu kako je djedov pobratim Petrak dolazio i na kraju nestao. U jesen ãe naiãi i Dane Drmogaãa. Kalajxija Muliã. zreli kukuruzi. junak iz drugog ciklusa priåa Bašte sqezove boje. „A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obiåno su uvijek bili prazniåni. recimo. idile. Wegovo pojavqivawe prati zlatna boja „plavog" detiwstva: „On bi tako istom jednog dana izronio iz prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta […]" (Ti si kow. Hladni meseåev poÿar suprotan je i toplom sunåevom zraku. Samo zlato kao metal simbolizuje svetlost. djedov prijateq. i na kraju gvoÿðurija ratnog otpada. U priåi Posqedwi kalajxija stari zanatlija ãe se setiti „zlatnih bakarnih vremena" (102). onda bi zaista trebalo pomisliti da u tom naåinu priåawa postoji nekakva tendencija ka. Jer ÿuto kao jesewa boja opalog lišãa i zrelih plodova. U Danima crvenog sqeza postoji motiv pandan „djedovoj vatrici" (u Treba zapaliti vatru). peåewe rakije. Samarxija Petrak kao da je sastavni deo jeseni. Qubinko Radenkoviã u pomenutoj kwizi navodi za svaku dvostruka znaåewa i korelacije sa drugim bojama). i „rasplinuo (se) u sjaj i tišinu babqeg qeta" (24). tako ãe meseåeva hladna vatra na nebu biti suprotstavqena toploj „smirenoj djedovoj vatrici" u dolini. posledwi je izdanak takozvanih zlatnih vremena. boja sunca — boÿanstva. ikona. groznice i veštice). tu je sjaj kasnog babqeg leta. oåekuje nepostojeãe deåake. zaštite. U priåi Sveti Rade lopovski zlatna boja se širi i na samog glavnog junaka Jutara. a podrazumevane u åitaoåevom „unutrašwem oku". 20). pre dvadeset godina. htonskim znaåewima ili simbolizovawu obeleÿja „onog sveta". ÿuta/zlatna meša se sa crvenom. krsna slava djeda Rade. Zlatna boja nigde nije direktno pomenuta (sem u predgovoru). slava. ali je suprotan: zaneseni starac oåekuje deåake koji su stradali za vreme rata. kao i boja mrtvaca (kuge.

åije je „ponašawe" praãeno i prema kojima je proricana buduãnost. Takoðe. Oåigledna je podudarnost plave i ÿute boje. Poetiåke smernice se najverovatnije nalaze u prvoj. Kao što je veã pomenuto. nasuprot tome. nije sluåajno data kao obeleÿje junacima o kojima se priåa kada su oni veã odavno mrtvi. a zimom — smrt. još od antike. a toliko prisustvo zlatne u Jutrima plavog sqeza kao da protivreåi ovom podnaslovu. tj. Ako se u slici potopqenog i nestalog zaviåaja u priåi Potopqeno djetiwstvo pomisli na boje. Narodni izrazi bukoliåko-hrišãanskog po- . Sunce i Mesec. za bukoliku i komediju. zora. veåe. U svojoj studiji o bojama Qubinko Radenkoviã navodi za plavu boju da se wome u narodu åesto naziva i ÿuta. za „veseo" pogled na ÿivot i svet. Ovo godišwe doba tradicionalno je u kwiÿevnosti vezano. praskozorje ili jutro od pradavnih vremena simbolisali su bilo kakav poåetak ili roðewe. predveåerje. obuåena u crno i u ÿutim opancima. plavom bojom. a kao i nije ÿuto. što dolazi od dnevnog raåunawa vremena. u woj ãe korelirati zlatna (kao nepovratna i vredna prošlost. letom — zrelost. åak ãe neke priåe imati tipiåne odlike komedije (Rade s Brdara. nebeske pojave. bez dokaza da je ikada roðena. nepovratno izgubqenog sveta. Proleãe. komikom. Primer mešawa crne i ÿute kao boja smrti jeste „nepostojeãa bakica" iz istoimene priåe. bili su stara boÿanstva. jeseni — starost. To su tipiåne boje Jutara koje mešajuãi se meðusobno znaåe i idiliåno detiwstvo. što je zadrÿano i u svakodnevnom govoru. wenim kretawima i promenama. Dva godišwa doba uvek ãe se ponavqati u Jutrima plavog sqeza: proleãe i jesen.252 — veånog metala koji zbog svoje trajnosti simbolizuje raj i nalazi se u wemu. Marijana). znaåili su kraj ili smrt. naslovnoj priåi gde je djed sve što nije stalo u wegov spektar od åetiri osnovne boje neodreðeno opisivao tom bojom dvostrukog znaåewa: „Ÿuto je. Na primer. nego nešto onako — i jeste i nije" (13). nazvana u mitu zlatnim dobom) i plava boja vode jezera. junacima koji su i daqe gospodari tog. reãi ãemo za nekoga da je „u zenitu svoga ÿivotnog/radnog napona". odnosno nije sluåajno data junacima koji su bili gospodari sveta u kojem je ÿiveo junak pripovedaå. u Uni. a namerava da okonåa sa sobom kao sa priåinom. a zalazak sunca. prema åetiri godišwa doba mogu se zvati åetiri åovekova ÿivotna doba: proleãem — mladost. Nazivi za doba dana uzeti kao metafore u dva podnaslova (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) svakako su preuzeti iz starog mitskog poreðewa åoveka i prirode. Ÿuto postaje boja prošlosti i u woj se izjednaåava sa wenom tipiånom. Ona je proglašena mrtvom. Sve priåe ili epizode koje poåiwu u proleãe biãe protkane humorom. Znakovi vremena i prostora Od najstarijih vremena qudski ÿivot se poredi sa prirodom.

Mihoqdana. zatim dolasci djedovih pobratima i prijateqa Petraka i Dane Drmogaãe. borbe za ÿivot. domaãe okruÿewe. zanosna atmosfera. sjajni i puni šapata. koje dolaze sa Velikim Jovom. Junak pripovedaå komentariše: „Kako ga neãu braniti kad noãas. 80). blago. sastavni su deo tih priåa: djed Rade ãe podiãi ruke zadivqen „blaÿenim goveðim neznawem" svog najmenika s Brdara. isto ovako åeåi i moj djed Rade s torbom o ramenu — pobunih se ja. dešava se takoðe u ovo godišwe doba. kao i najava smrti staraca.253 rekla. kao i ja. gorki deo ÿivota. u motivskom smislu. Sledeãi stepen u nizu proleãnih motiva bile bi erotske seoske dogodovštine oko „mlina potoåara". kao i roðakovo prvo druÿewe sa „åupavim djevojåurcima". zinu u mene zabezeknuto i bez rijeåi: zna on dobro. Zima ãe se samo jednom pomenuti u prvom delu zbirke. snegu. a s obzirom na wihovu ulogu u prirodnom godišwem ciklusu. grešniku. Proleãe se pomiwe i u priåi iz mladosti djeda Rade o drugovawu i prvoj qubavi. U drugom delu zbirke zima/smrt biãe doÿivqena kao sastavni. onda kada umire djed Rade. pa me tako povuku i ošamute da ne znam kud bih prije: kroz kukuruze. biãe leto (Djeåak s tavana). samo da neprijatequ ne ostane. i ne pada na um da se sa praznom torbom lomata oko Bawe Luke […] a kanda ipak . s obzirom na seosko. na koju je uvek dolazio samarxija Petrak. dakle u proleãe. skupqajuãi šta naðe. — Što da propusti ovakvu zgodu i da se zeriåak ne okoristi […] Tetak Aãim. naprotiv. što se prirodno dovodi u vezu sa ovim godišwim dobom. Leto. qubavna pesma nepoznatoj Marijani. onda kada bude stradao tavan ujakove kuãe. najmenikom primqenim oko Ðurðevdana u kuãu Ãopiãa. ali i za trenutke posveãene izuåavawu starina („deåak s tavana" s jeseni istraÿuje ostavštinu predaka). negdje tu oko Bawe Luke. Postoji sprega motiva koji åine sliku jeseni: svetlost. U priåi Storuki seqaåak djed Rade se pomiwe kao pandan seqaåiãu koji se „snalazi" u opštoj pometwi. slavske sveåanosti. ovde je u funkciji samo htonska simbolika ove boje. u Gospodu […] pa mu. ÿita. da se djed Rade još prije dvadeset godina upokojio. 25). Prisustvo samarxije predstavqa poseban period koji se stalno obnavqao i imao posebno ime: „A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obiåno su uvijek bili prazniåni. Bela boja koja upotpuwuje sliku dvorišta s utabanim snegom podreðena je. Jesen kao simbol starosti u priåama Jutara vezuje se za staraåku mudrost („mudri smiješak zrele jeseni". nasilnog odrastawa. niz potok. pri raznim akcijama vojske. uz brijeg" (Pohod na mjesec. Vezano je posebno za motiv slave. Jesen. U graniånom trenutku nasilnog napuštawa detiwstva i prelaska u svet zbiqe. kojeg nazva i „beslovesnim bravåetom koje ni beknuti ne zna". Sevdah strica Nixe. zlatna boja zrewa. zimi i meãavi åudovištu „koja neumorno zasipa sve pod sobom" (89). Ovo godišwe doba najviše se pomiwe jer je najåešãi okvir za priåe u kojima se priåa o starcima. Zima.

odnosno za odlaskom od kuãe. Kao vladar noãi i snova. naslovni motiv jeste sat. koji se još zovu i „nekršteni dani". zimom. U narodu. kao supstitucija htonskog i crne boje (za razliku od zvezdane ili letwe noãi. djed Rade „ÿivi" zajedno sa prirodom u svim priåama. i ima sjajan i qudski lik. javqa i bez wega. u istoj priåi ãe meseåevo pojavqivawe uzrokovati pustolovne. pošto je djeda uverilo kucawe Petrakovog sata u moguãnost da je i wegov vlasnik ipak ÿiv (tj. po zemqi kreãu duše umrlih i ostale neåiste sile. Na kraju priåe. Ovo nebesko telo u åitavoj zbirci nazvano je najtajanstvenijim ili veåitim putnikom. odnosno sprava za merewe vremena. 4) do kasno u noã (što znaåi i višestepenu zanesenost svim onim na šta ona asocira). htonskog. 5) mesec (simbol onostranog. Moguãnost pojavqivawa djeda — aveti u srazmeri je sa godišwim dobom. postoji verovawe u takozvane bele dane. veåno putujuãih duša). naroåito iz Jutara). Ne pojavquje se u svim priåama gde i motiv noãi. sawarske ambicije za putovawem. Sat. onda slika meseca na kraju zaista izgleda kao neka vrsta slike Petrakovog uskrsnuãa (što nije usamqen primer u kwiÿevnosti). veånog putnika i gospodara mrtvih. pa ãe se „gledawe na sat" ovde nazivati „gledawem u sat" i porediti se sa gatawem u dlan. kada se. 3) mlin (kao mesto gde se skupqaju neåiste sile. Ako se još podsetimo s poåetka priåe kako se Petrak kreãe („luta od sela do sela"). Drugo znaåewe meseåeve slike (wegovog lica koje se poredi sa qudskim) pronalazimo u priåi Åudesna sprava. koji padaju izmeðu Boÿiãa i Bogojavqewa. pa sve te karakteristike lika uporedimo sa slikom meseca koji je veåiti putnik. u doba koje simboliše smrt. onda u nekom višestruko prenesenom smislu razumemo ovu sliku s kraja priåe kao nesvesno deåakovo saznawe o sudbini samarxije Petraka. namišqalica i fantazija. Merewe takve apstraktne kategorije kao što je vreme kod djeda Rade moglo se porediti samo sa magijskim åinom. Neobiåna je koncentracija reåi koje se odnose na åulo . ne bi bilo åudo da se i dobri deka povukodlaåi" (118). pokazateq je vremena. ili konkretno kao granica izmeðu unutrašweg i spoqašweg prostora. 2) prag (koji na kuãnim vratima predstavqa sveto mesto gde su se još u praindoevropska vremena sahrawivali mrtvi ili pod kojim se nalaze duše predaka. odakle posmatraju pun mesec. a pošto je veã toliko godina upokojen. inaåe. Motiv meseca ima nekoliko znaåewa.254 nije sasvim uvjeren da se i djed Rade neãe odjednom prikazati u ovoj šašavoj ratnoj noãi. kada dolazi („Na Mihoqdan. a na toj simbolici je izgraðena i jedna od Ãopiãevih priåa — Pohod na mjesec. U istoj priåi glavni. da mu kuca srce). Mesec. sablasnog. Ako poveÿemo motive ove priåe: 1) brigu oko Petrakovog nestanka. što saznajemo tek nekoliko priåa kasnije). krsnu slavu […] je osvitao kod naše kuãe"). javqa se upravo u zimu. naroåito u drugom delu zbirke. Kakav mu je samo unuk. sa unukom sedi „do kasno u noã" na mlinskom pragu. navodno. izmeðu dva sveta). kako izgleda („sveåan i obrijan"). jer se noã. za onostranim (åak do neba i meseca). i 6) pun mesec (kao lice åoveka).

ovakav ãe biti susret wihovog vodnika Malete i neobiånog putokaza rodnog zaviåaja: „Uze Maleta tu vaser-vagu. a wegova jedina zvijezda-vodiqa. navedeni primeri sa glagolom gledati. postoji priåa Banatska sprava. drugom izdawu Bašte sqezove boje. za ravnu zemqu. u najmawu ruku netaåan savetodavac. ugasila mu se na roðenoj ruci i ostavila ga samog u pustoj nemjerqivoj bestragiji" (146). U drugom delu zbirke ruåni sat je opisan motivima identiånih asocijacija i znaåewa: „[…] Iliji. u sliku sveta. jer sat je prestao da radi. Ideja „unutrašweg oka" ovde nije jasno naznaåena. U proširenom. dokazaãe i posledice nastale kada usred noãnog åekawa na odbranu glavnog grada Ilija upita naglas nepoznatu jedinicu iz mraka „Ehej. pa ãe ti istom grgutnuti: — Nema šta. a sposobna je da se svuda kreãe i sve vidi.255 vida: vaser-vaga. okreni-obrni. Kada stignu na ciq. Švabo. koliko je sati. koje nije ušlo u sabrana dela. još jedan nastavak Åudesne sprave. videti suštinu ili sanskrtsku veda). pokazao se zapravo kao loš. meãe je na sto. od koje je djed zakretao glavu. uzdanica wegova. zaista se nešto razbistrilo pred oåima kao da pri sebi ima neku tajanstvenu lampu pa je samo digne u visinu oåiju i — gle! — sve stvari pokaÿu svoj pravi lik i pofronte se kao za paradu" (Koliko je sati). upravo kao i mesec kome su se za odgovor na kraju priåe „obratili" djed Rade i deåak pripovedaå. U tom smislu kretawe pomoãu sata (koji kuca kao srce) kroz prostor i vreme moÿe se porediti i sa kretawem duše (srca) pomoãu wenog unutrašweg oka. Sat kao pokazivaå vremena. delo qudskih ruku. upravo kao i mesec. Ideja unutrašweg oka iz priåe Åudesna sprava poziva se kroz prvi izdvojeni primer koji potiåe od izraza bistar pogled/oko (odaje razboritog åoveka) ili bistar vid (koji daleko i dobro vidi). zdravqa ti?!" da bi navio sat. U istoj priåi postoji još jedno poreðewe sata sa „unutrašwim okom" (intuicijom): „Došlo nekako Iliji tako pri duši kao da se u ovoj […] noãi izgubio i skrenuo nekud s linije […]. Svi ti motivi potenciraju ideju o ÿeqi za saznawem ili o pogledu u nešto pred nama. U toj priåi grupa izgubqenih boraca pokušava pomoãu vaser-vage (koja je kod djeda Rade bila kao neko urokqivo oko) da doðe do svoga zaviåaja. izraz paziti kao oåi u glavi. a åovek mu je sƒm pripisao netaåan odgovor. Tu nastaje haos. Pitawe saznawa istine (takoðe iz prve priåe) dato je ovde u slici nastaloj od izraza pokazati svoje pravo lice i nauåno-vojniåki ureðene slike sveta. Jeste li vidjeli da se ona samo na ravnom smiri i pokaÿe svoju trepetqiku. ali se moÿe preinaåena prepoznati u motivu „putokaza". o viðewu te slike. zatim u drugoj slici gde ãe nas „stajaãi epitet" ove zbirke tajanstven vratiti na sliku meseca — nebeske lampe. Da je saznawe pogubno. kao i pokušaju wenog razumevawa (uporedi nemaåku reå Wissenschaft. ali ãe to. oko sve prilike. biti nešto za Banat. kao urokqivo oko. vaqana stvaråica. da. otkad je dobio sat. iako bi se moglo reãi i obrnuto. na gredu. pa su se sve do jutra makqali i nosili i sa Švabom i sa svojima" (147). Da. ispravna. Ona je ponekad veåiti putnik. na pod. banatska . kao i slika sa kraja priåe (gledawe u mesec). naše izraze uvidiðati nešto. „pravi pakao od vatre i grmqavine.

ÿivotvorni vjeåiti elemenat koji ne stari. radost. Vaser-vaga je ovde åudesna ili tajanstvena lampa koja osvetqava i pokazuje put u skrivenu buduãnost. zbog nekih sliånosti. „hladna struja vremena". Bašta sqezove boje. Druga je antiåki gråki mit o Atlantidi. veã zatiåe veštaåko jezero koje je sve prekrilo. vreme i ÿivot ekvivalenti su. sada tako pusto i tuðe nama obojici. uprav tako.256 sprava. a ponekad se pretvara u nepremostive prepreke. a zapoåiwe nova. Nesvršeni glagolski vid. Ãopiã nigde ne insistira na vezi sa ovim mitovima. pomiwe vile ili oprašta. Skoro svi junaci tako su opisani: djed Rade je uvek u nekakvom razgovoru. koji samim tim postaje nepovratan. Neprobojna voda za qudsko oko je i granica svetova („Tu. 305). nestaje". U Jutrima plavog sqeza junaci se åesto ponašaju na isti naåin ili se neki dogaðaj prikazuje u periodiånim razmacima. postaãe sjutra zaviåajni vidik nekog novog djeåaka". U priåi Potopqeno djetiwstvo junak se vraãa u rodni kraj i ne nalazi ga. razlog je nestanka starog sveta. ali i materijalizovana metafora prošlosti kao nepromenqivog i „sahrawenog" vremena. Potoci su opšte mesto. kud zabasa u ove naše kamenite podbiguze" (Branko Ãopiã. Qudski faktor. Potop simboliše brisawe. baš najlakše bilo da se lomata s vama po onim pustim brderinama. unuk pripovedaå sluša priåe starijih. Nije woj roðenoj ravniåarki. lajtmotiv Jutara. Sava zadeva djeda i priåa o svojim lopovlucima. na još novoj nezasjeåenoj ivici jezera. Petrak uvek dolazi na slavu i priåa o kowima. Voda. 172). 172). U istoj priåi izraz suprotnog znaåewa u odnosu na sliku stajaãe vode. idiliåan motiv koji simbolizuje sreãu. sve se prekida. tako ãe i Maleta svojim gledawem u vasericu. negativna odredba novog doba. što verovatno proizilazi iz poreðewa sa izmewenom slikom kraja ili pustoši zemqišta posle povlaåewa vode. Kao što je djedu Radi sat bio ÿiv a gledawe u sat kao gatawe. posmatra djeda Radu… . Arhetipska osnova za stvarawe mitskih priåa posluÿila je i u slikawu prošlosti prekrivene veštaåkim jezerom. prekriven prošlošãu. igru. U sve tri priåe velika voda prekriva prethodni svet. tiåe se bolnog toka ÿivota. prekid ili nestanak prethodnog stawa. pored drugih faktora. bez godina. Motivi vode. veånošãu: „svemoãna voda. u Danima dominira slika jezera. u sporu sa sagovornikom. kao što je i prošlost u qudskoj svesti prekrivena slojevima ili dubinama vremena. Ãopiã povezuje motive vode i vremena upravo wihovom zajedniåkom simbolikom. Moguãe je napraviti dva poreðewa ove slike i poznatih mitskih priåa. bajoslovnom kontinentu koji u jednom danu nestaje pod vodom. Prosveta. 170) i ÿivotvorni element („— Ne tu sve poåiwe […] Ovo malo mirno more. bez promjena…" (Potopqeno djetiwstvo. Jedna je biblijski potop. Beograd 1972. veã samo postoje eventualne åitaoåeve asocijacije na wih. Vreme se ponekad ponaša kao prostor: moguãe je kretawe kroz wega. Sirota mašinica. Nasuprot wima. spravu sa trepetqikom/dušom/unutrašwim okom. ÿivot. proreãi skore migracije krajiškog naroda u Vojvodinu. zaboravqen. kojim se završava jedna epoha.

na dogaðaje. potamweli od nespavawa. aborta. „quti Krajišnici. kao uobiåajena ponašawa. „najprije propituje za kowe" (Ti si kow. Podgr- . „baš u te åemerne dane" — skoro po pravilu stoje na poåetku priåe. meðutim. Petrakov pandan. „tiho i nikom na smetwi. ameriåki rudari […] Mamu su obilazile kume […] pa åak sam i ja imao svoje roðene goste koji. 17). „kad je umrla djedova baba Milica". prašine i svakog drugog ðavola koji im. […] ali. birtaša simboliånog prezimena — Marka Beniãa. a „[…] Na Mihoqdan […] je osvitao kod naše kuãe. mene su. Izdvojeni glagoli i reåi izvedene od takvih glagola oznaåavaju radwu koja je duÿe vreme trajala ili se ponavqala. Fraze i sintagme koje odreðuju vreme — „Petrakovi dani". kaÿe se da su oni „obiåno […] uvijek bili prazniåni. […] i qudima pravio i popravqao samare. sjajni […]". u jednoj od prvih priåa uvoda u drugaåiji svet. propijajuãi svoju zaradu". Ili o mladosti djeda Rade: „Dok se glasna bratija razmetala […]. „skoro svake godine u proqeãe". „provodeãi dane za izlizanim šankom svoje radwe" (Ne traÿi Jazbeca. „dok je moj djed Rade momkovao u Lici". u skladu sa dinamikom i raznolikošãu radwi ovog ciklusa: „sipa sa zidova malter i ujeda dim za oåi […] više se rve. „kad je stric Nixo kod kuãe". istina. prekida se takva slika sveta. Ali nije prikaz uåestalosti i trajnosti vezan samo za ovog junaka. ipak. najviše privlaåili gosti moga djeda Rade […]" (Ti si kow. ÿivahan speåen Ciganin". […] i zdravio se s djedom" (Åudesna sprava. besmisleno gine od zaostalog ratnog otpada — bombe koju baca pred prag seqaka ne pogodivši se s wim u otkupnu cenu. koji je „obilazio […] preko pedeset godina naša sela i kalajisao bakarno suðe" (100). koji je inaåe „godinama". Stricu Nixi dolazili su srpski dobrovoqci. on je sjedio meðu wima […] uÿivajuãi u wihovim priåama. 20). nego su me zviÿdukawem i raznim znacima zivkali da doðem vireãi iza plota. Situacije i stawa u kojima nalazimo junake Dana traju najviše do nekoliko nedeqa. 121). evo veã drugi dan neprekidno jaše za vratom" (Bombaši pred muzejom. stari zanatlija „kalajxija Muliã. on se. ne nose isti smisao kao u prethodno opisanom periodu detiwstva koje je trajalo desetak i više godina.257 Najoåigledniji primer tog pripovedaåkog postupka jeste graðewe lika samarxije Petraka. ÿiveo". „doåekivan s najveãom radosti". bubeta i grize. 20). Ako se glagoli i izrazi koji oznaåavaju da je neka radwa duÿe trajala naðu u uvodima priåa drugog ciklusa. na ukuãane. 74). diveãi se i åudeãi" (Dane Drmogaãa. Na primer. poåeci priåa u tom su smislu uvek uopšteni uvodi sa naglašenim znaåewem „da je to što je ispriåano tako uvek bivalo": „U našoj kuãi svaki ålan familije imao je svoje goste. On je „åitave godine lutao ispod Grmeåa. Kasnije u Danima crvenog sqeza. obiåno nisu ni smjeli da zavire u kuãu. To se širi i na druge junake. 149). smeštajuãi je na taj naåin u petrificirani vremenski okvir Jutara plavog sqeza. gde je slika obnavqawa dala utisak trajnosti ili ponovqivosti. Besmisao novog doba oliåen je i u neplemenitom postupku zanatlije. „konaåno i Šesta liåka napušta brda rodnoga kraja. sviwca. […] Mikanov brat Jovaš prepucava se sa grupom ustaša […] Dotuÿili su mu veã od ranog jutra" (Braãa. 124). Kada se opisuju Petrakovi dani.

258 meåa. koja je postala naša baština. selo. sa ostalim svetom. u veãini sluåajeva. sveãa. Ali lokalizovan u tom ograniåenom prostornom mikrosvetu. gde „naleÿe na ramena jezero zgusnutih zvijezda. wiva). svetac). spadalima. gaj. mlin. Naravno. opisi naåina ÿivota kao da zatvaraju sve ono staro vreme u jednu izolovanu. stvarno se odreðuje jedinstvom mesta (kurziv A. zalazi u le- . idiliåna proleãna ili jesewa slika sveta. jedinstvo wihovog ritma. s rodnim planinama. poziva na poreðewe sa bilo kojim „sadašwim" trenutkom. priåe o carevima i carevinama. s rodnom kuãom. religiozni momenti (slava. „quqa se veã satima" (Orasi. U prilog tumaåewu slike sveta Jutara plavog sqeza mogu se dodati još neki primeri: grejawe djedovih leða.) […] To jedinstvo mesta uslovqava ublaÿavawe svih vremenskih granica i stvarno doprinosi stvarawu cikliåne ritmiånosti vremena koja je karakteristiåna za idilu" (O romanu. qudi. ikona. i kreãe nekuda prema Vrbasu" (Plavi lonåiãi. stajaãi motivi — odlike kraja kao što su dogodovštine sa najamnicima. To na neki naåin. ograniåen i dovoqan sebi. ponavqawe dogaðaja. Taj prostorni mikrosvet. Bahtinova ideja vraãa na poreðewe smene perioda u prirodi sa qudskim dobima ÿivota. lepote prirode. kow kao plemenita domaãa ÿivotiwa. „organska povezanost. iako govori o dogaðajima koji su se zbili pre više decenija u ratu. Kao što kaÿe Bahtin. a dušu izvlaåi ojkava pjesma nevidqivih djevojaka". okamewenu celinu. I. Za razliku od navedenih primera iz prvog dela zbirke. ratarsko okruÿewe (ÿito. potok. 136). stvarno nije povezan sa drugim mestima. 355). Jedinstvo ÿivota pokolewa (uopšte ÿivota qudi) u idili. naivnost i dobroãudnost djedova. Podgrmeåki kraj. ÿandarima. proleãa kao mladosti i wenog veseqa ili starosti kao zlatne jeseni bogate prezrelim plodom. zajedniåki jezik za prirodne pojave i dogaðaje qudskog ÿivota. Idiliåno-bukoliåka slika iz junakove prapostojbine „dalekih vuåjih vremena". a åije su specifiåne slike simboli krajwe idiliånog znaåewa: kuãa. „veã danima i nedjeqama brigada se varaka s premoãnim neprijateqem" (Miloš lisac. 142). bukoliåka poreðewa. „danonoãno u borbi […] gura åuvena Krajiška divizija" (Koliko je sati. gde je radwa vršena duÿe vreme u prošlosti. u kojem ãe ÿiveti deca i unuci. u ovim primerima je upotrebqeno sadašwe vreme. Kruÿewe radwi. Bahtin to prikazuje kao „spoj qudskog ÿivota sa ÿivotom prirode. o rakiji. kukuruz. detiwstvo. wihova uåestalost u prošlosti. domaãe ÿivotiwe. rekom i šumom. „vreme naših dedova" u nepovratnu prošlost. 128). rodnom dolinom. sraslost ÿivota i wegovih dogaðaja s mestom — s rodnom zemqom i svakim wenim kutkom. Idiliåni ÿivot i wegovi dogaðaji neodvojivi su od tog konkretnog prostornog kutka u kojem su ÿiveli oåevi i dedovi. niz ÿivota pokolewa moÿe biti neograniåeno dug. 145). rodnim poqima. Idiliåni hronotop. za deåaka zanimqivi razgovori staraca. u idili je taj zajedniåki jezik mahom postao potpuno metaforiåan i samo mawim delom ostao realan (najviše u zemqoradniåko-radeniåkoj idili)" (isto. 352—353). djedove Like. priåe o lopovlucima.

Wegova uloga u Jutrima mitska je. a oteÿao koš. za nemoguãim. zajedniåki. o idiliånom praprostoru. 79—80). smireno najavquje da se vaqa zeriåak odmoriti. sliånu varijantu u mitu o Persefoni i Demetri (o Izidi i Ozirisu ili o Isusovom vaskrsnuãu). nezemaqskom jezom. kako li se to prošlost vraãa? Nije li ÿivot okrenuo natraške. jadni Rade. šta se ovo zbi s tobom! S jaukom. kamarate moj. proÿe djeda åudnom. Taj glas. sustiÿuãi dve durašne djeåaåine […] — Ajme meni. u tuÿnu i sivu bestragiju. — Dane. odakle je djed potekao. pa ãe ti se osokoliti da zapodjene razgovor i s tim — daleko od nas bilo! — ustavšim iz mrtvih. Navedeni odlomak predstavqa djedov model åeÿwe za deåaštvom. a evo ga ni do danas preboqeli nijesu" (Dane Drmogaãa. Rade. sa tek razdvojenom zemqom od neba. idiliånoj djedovoj mladosti. Osnovna ideja ovog mitskog uzora ima i drugu. kao da se spasava od åitavog svog varqivog ÿivota koji ga odvuåe niz maticu. jer ta je priåa o pramodelu. Kao što junak pripovedaå u åitavoj zbirci govori o jednoj istoj temi. kanda. kad je preko noãi nestalo silne carevine i wezine moãi. Opet uz djeda novi trnci: otkuda to šapãe mladost. kao i preinaåenim motivima vila/sirena/zlih sila koje odvlaåe åovekovu dušu. åekati ona dva svijetla perca da se zazelene na mrkoj oranici. serbez i pokojnici hodati okolo. moja veseqaåina? — opet graknu putnik šireãi se na ulazu u dvorište. kome se vraãa kroz sve ove priåe. a?… Pa šta. sruåi se djed na svog gosta. I okrenu djedov ÿivot nazad.259 gendarno i kosmogonijsko. Tek sad se djedove oåi netremice zakovaše za pridošlicu. tako i junakov uzor. zar se više ne sjeãaš Dragiwe Keåine. svome ishodištu? Svaka su åuda danas moguãa. Rade. odnekuda dobro poznat. […] — E. zar natovarih na pleãa veã šezdeset godina! Kuku. i o pravremenu. — Šta je sad ovo. Dane. veã i mrtvi ustaju. odakle mi ti doðe! Odakle? Iz one skrovite vrtaåe gdje su. pun kukuruza. pre preseqewa u Bosnu. Ostavili. pa opet — Jovo nanovo — u sjetvu. onda mogu. hajduk-cure iz Drenove Uvale? — odvrati putnik novom zagonetkom. vala. Tako u sebi zakquåi moj dobri djed. u vjeåito obnavqawe. ostavili djetiwstvo. Metaforiåna . evo. kad åavka glasno åvakãe o smrti i rastanku. Povratak ishodištu „— A je l' ÿiv moj Radoja. dokoni su. o takozvanoj patwi za izgubqenim rajem. pati za nepovratnom prošlošãu. ali kao da dolazi s drugog svijeta. pusti se trkom u prošlost. Pograbi ga åvrsto. utopqeniåki. osobito u ovaj šumni dan prezrele jeseni.

Na primer. prenatalno. zatim pobratim Petrak i kamarat Dane Drmogaãa.260 slika iz predgovora o biqci koja bez prestanka niåe. zatim dezertera iz Plavih lonåiãa. nestaje. Ÿeqa za odlaskom i povratkom nekakvoj sebi svojstvenoj suštini. do prihvatawa religioznosti naših starih roditeqa u Magarcu s åeqadeãim nogama. tlu). kao mitsko-istorijski model o lutajuãem narodu: otiãi i vratiti se majci zemqi (kao i djed Rade pravoj zemqi. za sigurnošãu koja se nalazi u sopstvenom korenu. S Vukom i Savom u nekoj je vrsti stalnog duela. prvo ukuãanima. kao zreo jeåam" (168). zakquåka da „treba naloÿiti vatru" kao što je bila djedova i saåekati nekog izgubqenog deåaka „plavojka. generacijskom odlaÿewu. cveta i obnavqa se. jedan je bivši ÿandarmerijski feldvebel. vraãawe u potopqeni rodni kraj („na još novoj. „glatko i reåito" se moli novopeåenom svecu Radi i qubi ga u ruku pred qudima. vrati svome ishodištu? Glavni junak Centar sveta. gde se motiv povratka poredi i s motivom klijawa ÿita na proleãnoj oranici. recimo. sve se prekida. åiji je koren neuništiv. onako kako bi on to najboqe mogao. Potopqeno djetiwstvo. Wih trojica se åak nazivaju „mrtvi austrijski åvor lopov — ÿandarm — pokorni podanik" (u Nixinoj rakiji). zatim veã navedenog susreta djeda i Dane Drmogaãe. ali mu. Dok Vuk Radu destabilizuje surovim istinama o mlinarewu ili o Nixinoj rakiji po selu na glas izašloj (u Nesmirenom ratniku). dotle Sava stavqa svog brata u svaku nepriliku: pronosi glas da je brat Rade fantazirao kod mlina. i vraãa se na kraj — poåetnu taåku. onostrano. Iz perspektive junaka pripovedaåa u åitavoj zbirci. Oni su sliåni po rodbinskom odnosu sa djedom Radom. nije li sama pišåeva odluka da piše o svom detiwstvu. ali se razlikuju po liånom opredeqewu ili sklonostima. ali i sa povratkom u htonsko. sve do Nepostojeãe bakice koja se vraãa åak iz „Afabrike". što je svojevrsna poenta na opštu temu nepriznatog i raseqenog naroda. odluke strica Nixe da se naseli u Banat. odluka da se. nezasjeåenoj ivici jezera. djed Rade je okruÿen sa dve strane. 170). nikada ne bi palo na pamet da mu . ili u Zatoåniku Stevanova odluka da treba iãi „trbuvom za kruvom kao i naši stari". prolaze se razne faze puta. Na kraju krajeva. odakle se moÿe krenuti ponovo. središwa taåka oslonca je djed Rade kao glavni junak pripovesti. tu sve poåiwe — šapuãe došqaku negdašwi djeåak". a s druge strane nalazi se åitava roðaåko-pobratimska bratija: brat Vuk i brat Sava. sadrÿi ideju o kruÿnom kretawu: postoji poåetak od kojeg se kreãe. preko djedove vatrice u dolini kojoj se unuk vraãa. ali prema perspektivama ostalih junaka svet ima više glavnih taåaka oko kojih se okreãe. upuãuje ga da vidi gde se slikaju sveci. potom zamišqenog djedovog vukodlaåewa. odnosno sa slikom „ustavših iz mrtvih". — Ne. a drugi nekadašwi kradqivac sitne stoke i kowa. u åitavoj se zbirci rasprostire kroz najrazliåitije motive i priåe: od navedenog motiva iz predgovora. dedovini i zemqacima.

Åudesna sprava. Oni dolaze. uprošãene slike sveta: za brata Vuka bi. za razliku od Vuka i Save (u Nesmirenom ratniku). åesto ostaje iznenaðen. Ako pratimo perspektivu koja polazi od tih likova. Drugi par je pobratimski. 48). potocima. a samim tim i povoda za kavgu. sa slikom mlina kao jedinog preostalog svetog mesta (crkava u tim krajevima nije bilo u blizini. slikar bradowa. besposliåe. rodnom planinom kao obeleÿjem kraja. Brat Vuk i kamarat Dane Drmogaãa na sasvim su suprotnim stranama neke pretpostavqene skale vrednovawa sveta i qudi. sa svojim prvim odlaskom za najtajanstvenijim putnikom mesecom. jer to je „skroman i åestit lopov koji ima duše i srca" (Rade s Brdara. za brata Savu svet je pun stoke i stvari koje treba „diãi". u svojoj kuãi. prolaze. jer je åiåa nekoliko puta tamo leÿao u hapsu". ta- . Ova dva lika nigde se ne susreãu. od toga je jedan zanatlija sa kojim se åesto viða. a i brat Vuk toliko „nablati" seoski mlin da preostaje jedino onaj na slici. preko nevidqiva ÿiva brda" /37/ da mu greje leða). dvorištem i okuãnicom. najmenici. doåekuje. i ne odriåe se „svog brata i pravog svetiteqa" ni pred ÿandarima. Iz unukove taåke gledišta svet se i fiziåki rasprostire u nekoj vrsti koncentriånih krugova oko djeda. za Danu Drmogaãu pun hajduåkih neprijateqa — ÿandara i ostalih predstavnika vlasti. ali i duboko potresen wihovim ÿivotnim istinama: da je åovek (ako je uopšte dostojan takvog poreðewa) isto što i kow ili da su neki posebni trenuci i qudi u našim ÿivotima presudni. razgovara. a za unuka pripovedaåa pun je zanimqivih qudi i priåa avantura. wivama i gajevima. šira granica tog centralnog mesta svakako je kuãa sa baštom. koji simboliåno stoji umesto slike neke crkve). dobijaju se ovakve. pa Cazin („varoš s kraja svijeta" ili „iza krajwe granice svijeta. Za strica Nixu svet je åak do Amerike. Centar sveta se daqe širi na selo sa livadama.261 ukrade i posmrtnu sveãu. Sledeãa. pije s wima rakiju ili poteÿe svoje vile na neposlušnike. svet bio pun lopova koje vlast treba da uhapsi. Sav svet se kreãe pored djeda Rade. zatim Una. drugi hajduk koji izrawa iz zaboravqene prošlosti. U susretu sa wima djed Rade deli iskrenu radost. Svi oni pripadaju grupi qudi — lutalica åiji je centar sveta u obliku puta. sele se… To su putujuãe zanatlije. Jedini djed Rade ostaje uvek na jednom mestu. samarxija Petrak. Toj sobici unuk ima pristupa. zadrÿavaju se i odlaze. Wegova „grbava leða" asociraju na sliku pogrbqenog starca Grmeåa kome se „vraãaju" dezerteri iz Plavih lonåiãa (kao što se i unuk pripovedaå vraãa svome dedi ili se „pentra […] preko djeda. i kalajxija Muliã. a zatim i na åitava sela pod Grmeåom. pa åak i lopov Sava i bivši „progoniteq lopova" Vuk. kao za bivšeg austrijskog ÿandarmerijskog feqbabu. ali i junak pripovedaå. putuju. grejuãi dedi leða. Granice tog sveta delimiåno su neodreðene i uvek se šire u zavisnosti od djedovog sagovornika i iskustva priåalaca i slušalaca: jednom saznajemo da je to Bihaã („Savin svijet prostire se do Bihaãa. za Petraka svet je pun kowa. a on kao da je nepokretan otkad je došao iz Like. 14). Centar je djed u svojoj sobici. Odlazi samo u mlin zbog ÿita ili se tamo prepušta seãawima na drage pokojnike.

na prirodu je preslikano pripovedaåevo duševno stawe: „po wegovim ivicama. jer centar je i pripovedaå. na primer Amerika iz pustolovina strica Nixe ili u drugom delu zbirke åuvena Afabrika iz priåe „nepostojeãe bakice". Ovo je razloÿeno bivše bipolarno „ja + djed Rade" rascepqeno posle dedine smrti i ostalo bez svoje druge polovine. U priåi Rade s Brdara. pre dvadesetak godina. djed pomiwe svetog Petra na nebesima. kao nekada djed Rade u Pohodu na mjesec. ima još daqih krajeva van granica poznatog ili predstavqenog pripovadaåevog sveta detiwstva. Ti novi bregovi nijemi su kao i svi utopqenici. crkvu. Nekadašwi pripovedaåev centar sveta iz detiwstva i kasnije postoji kroz wegovo seãawe. zateåenih u razliåitim ratnim i poratnim situacijama („dobri qudi i sveti bojovnici"). Sveti Rade. Pripovedaå unuk je nema senka svoga djeda Rade. Samo letimiåan pogled na naslove u prvom delu zbirke ukazuje na to da u woj postoje sakralni motivi: Kowska ikona. 64). koje preseca sliku kraja. Deda i unuk dele centralno mesto u zbirci. Sveti Rade lopovski. Sveti Rade lopovski. Bogorodice djevo. Pokušaj reanimacije tog centra u svom sopstvenom ja (u Treba naloÿiti vatru) odvija se razlagawem na prvo i treãe lice. o kojima bi se brinuo. To je pomalo ironiåno. pa åak se moÿe tu uvrstiti i izraz „blaÿeno goveðe neznawe" — bukoliåko stawe raja. zanesenog kao što je i sam pripovedaå. kojem ãe se vraãati konkretno kao rodnom tlu u Potopqenom djetiwstvu. ali ipak ÿive nekakvim svojim ÿivotom ukletih sjenki" (170). 17). gradom iz samarxijinih priåa". zatim u prvoj i drugoj priåi drugog dela (Djeåak s tavana i Posqedwi kalajxija) efekti eksplozije i raspršivawa anticipiraju difuznu sliku sveta i razbijawe slike koncentriånih krugova. Tema priåa u Danima crvenog sqeza nije više jedan veã takozvani kolektivni junak. Djedov doÿivqaj mlina povreðen erotskim priåama brata Vuka po- . ãute okolni bregovi. a potom je i udvaja.262 mo negdje za svetlucavim srebrnim Cazinom. kao i pomerawe centra perspektive sa djeda Rade na nepoznate qude. U sledeãoj priåi veštaåko jezero nad zaviåajem. svetu nedequ. groteskno i sablasno izvitopereno sopstveno ja koje pokušava da udvajawem vaskrsne nekadašwu celovitost svoje dvostruke prirode. åeka kod vatre (doduše još nenaloÿene) neke svoje ozeble deåake koje je sreo u ratu. Centralizacija prostora se prekida djedovom smrãu. okrenuti naglavce. posmrtnu sveãu. To potvrðuju sami naslovi. Veã se u drugoj priåi po redu Åudesnoj spravi nailazi na fraze nastale pri crkvenim obredima (djed prima sat „poboÿno kao naforu pred oltarom". åesto dobronamernih qudi. nepotrebno udvojeni i suvišni. Švedska u koju se odlazi „trbuvom za kruvom". na sebe i na staråiãa. koji. Oåenaš. To je slika sveta puna mitraqezaca i raznih obiånih. Muåenik Sava. Meðutim. Savršenstvo starog sveta simbolizovano prostorom u obliku kruga (ili koncentriånih krugova) prestaje sa prelaskom junaka pripovedaåa iz jednog u drugaåiji svet. poduåavajuãi najamnika. na primer posledwa pripovetka Jutara — Svak svoju pjesmu. u detiwstvu nerazdvojan od svog djeda Rade o kom priåa.

a wegovi pajdaši.263 tiåe iz agrarno-hrišãanske sakralnosti: „[…] Zar u mlinu. gdje se meqe brašno za kruv. ne izmoliš kakvo lijepo mjestašce åak i za ove xandarske vucare […]" (81). Vaÿnost koja se pridavala kowima u tim krajevima skoro sasvim je podjednaka onoj prema qudima. muåenika i bogougodnika. 39). Iz wega je zraåila takva djeåaåka prostodušnost da je odmah. åinilo da pred sobom imaju sve samo boÿje cvijeãe u proqeãe. Dok se glasna bratija razmetala štokakvim kradqivaåkim podvizima i drugim nepodopštinama. Tu je i niz ikona svetaca. […] za åesnicu […]" (36). a starog slepog kowa. Uglavnom saznajemo da je pomalo sujeveran. za trenutak. nasmijao se i oprostio. diveãi se i åudeãi. Ali tu je i indirektno poreðewe åoveka i kowa po wihovom teškom radnom veku: „ti kao da åovjeku praviš samar" åudi se djed Petrakovoj osetqivosti prema kowima (u Ti si kow). — Rodio se kao svetac. nije on za te poslove. — Neka našeg Rade. kao da su bili kod popa na ispovijedi. ne otima ÿenu drugome (kao u deset boÿjih zapovesti!). Radoje. kao što bi. ne zakliwe se laÿno. poput vraxbine. vaqda. uteha. on je sjedio meðu wima i nasmijan i radoznao. blagonaklono gleda na qudske mane. U jednom razgovoru sa samarxijom Petrakom djed u poreðewu s kowem dobija najboqe atribute i pohvale: duša od kowa (odnosno duša od åoveka). Åuma me pokupila ako ti gore. Pri takvom poreðewu slušalac zaista zaÿeli jednim svojim delom da se poistoveti sa plemenitim biãem. dobronameran. ne laÿe. opet nisu ni pomišqali da mu zamjere što je drukåiji od ostalih. uÿivajuãi u wihovim priåama. sasvim religiozan. sa- . Åuo Rade. starci prihvataju kao nekakvog zajedniåkog prijateqa: „Kad sqedeãe jeseni. sjenila budne oåi åuvara reda. Momcima je lakše bilo izaãi na kraj i sa ÿandarmima. a kad bi mu ispriåali kakav svoj nov hajduåki podvig. Neobiånosti djeda Rade pomiwu se u svakoj priåi. „preko potrebnih åoveku seqaku" (Kowska ikona. a ne zgoqne prepredewake i macane. kod svetog Petra. najboqi slušalac kakav se dade zamisliti. vernost. pa ãe se kao svetac i poderati — bez imalo zlobe govorili su oni. liåkih spadala i lopova od svake ruke. prašta… Wegov specifiåan lik ilustrovan je u Dani Drmogaãi ovako: „Djed Rade bio je dobrodušno i åestito seosko momåe. pa im se. 'na licu mjesta'. jer je plemenit: ne vara. pravedan. koji samo ÿdrakaju šta bi se dalo pridiãi i što nije za nebo åvrsto prikovano" (74). lugarima i raznim drugim podozrivcima kad je Rade bio meðu wima. iz saoseãajnosti. nije pakostan i zavidqiv. prava bijela vrana meðu pustopašnom i raspojasanom gomilom svojih vršwaka. Nije mu ni na um padalo da nekad nekog ukori za kakav lopovluk. kao i obiåno. Dane Drmogaãa ãe i posle pola veka utvrditi djedov karakter: „Ama. „Roðewe" ÿdrebeta je povod za neodlazak u školu. u svetiwi. osjeãali su se olakšani i åisti. ko te stvori tako dobra i nezlobiva. i dragi bog uåinio. to mi ne staje pod kapu. tako da se moÿe govoriti o izvesnoj totemizaciji kowa kao ålana ili izrazitog predstavnika zajednice.

a ÿandari. znaåi i djed je svetac (deveta priåa). sve dok tako i ne pospaše u sijenu pod jaslama. Mihoqdan. kojima je umesto krsta slikao lovaåke puške ili karabine. […] Toliki kumovi. Kow jeste tipiåna oznaka zajednice. dok ãe za namernike lutalice stric Nixo reãi „s glave skinuto. Åak je i oreol na slici djeda Rade nazvan „svetaåkom potkovicom". „zarÿu". kao svome. a veã vidi svoje presvete vile kako sijevaju kao biå svetog Ilije". Ali moglo bi se reãi i to da ova priåa sa kraja jednog perioda simboliåno nagoveštava da. kad hoãe nešto da kaÿu. Marijana. Tako ãe slika djeda Rade — sveca pasti „odnekle odozgo. ja glavom koji sveca izigravam i slušam tak'u benu. On ih vrlo åesto pomiwe ili „poteÿe" na svoje neposlušnike. boÿe nas prosti. kow. ima simboliåno i htonsko obeleÿje vodiåa duša u onaj svet. pa su i jezik i frazeologija specifiåan idiom koji odaje sliku takvog kraja i naåina ÿivota. posvetila ti se draga ruka!" (72). a ovaj novi ãe mu. Djedov brat Sava. uzimajuãi „bradowinog novopeåenog boÿjeg pravednika Radu lopovskog" (66). naizmjeniåno pjevali. kod kowa. da su razulareni i rasamareni. iz krošwe drveta pod kojim se. ispod repa izvaðeno". koje su verovatno potekle od vaspitne. a mitraqez se naziva šarcem. evo i tebe posvetiše!". po narodnom verovawu. lopovije i tvoje magareãe vjere? — Oÿeÿi. ko je sad veãe goveåe […] il' ti. tj. Preåi je wemu dorat nego mi svi" (87—88). ÿali se na svog svetog Jovana jer mu se åini da je uveåe. 53) i na brata Savu kada se vratio iz sreskog zatvora: „I de ti reci. kao uostalom i „kowski sveštenik" samarxija. prijateqi i dostovi. nestaje i åitav jedan svet. onaj ko je dosadan naziva se „kowskom muvom". U posledwoj priåi o djedu. „Aha. Djedov atribut su vile. . iz raskošne orahove krošwe". totem zajednice.264 marxija Petrak stiÿe na našu slavu. (I u drugom delu zbirke prikazan je isti pogled na svet: medresa je zbog svoje fasade „putasta kuãa". kada poðe „po svom poslu". Lopovi su åesto kowokradice. a stari Rade otišao da s paripom slavu slavi i åaše ispija. kow je svetac (šesta priåa).) Krug priåa „kowsko-sakralne" tematike završava se pomalo sofistiåki: djed je kow (treãa priåa). on i djed prosto se pomamiše oko slijepog kowa. lopovski. Tamo su. samim svetim Kirijakom Mihailom. kao da potvrðuje ovaj redosled i samarxija u priåi Sveti Rade lopovski (61). i to kowokradiåki. a ne traÿim vile da te vaqano izmjerim preko leða zbog tvog trtqawa. koliko boqe moÿeš. sinovca Nixu („vrišti djed u sebi. Ãopiã naglašava da je ovaj junak bio kao svetac. […] ostaviše slavsku sofru i ostale goste i preseliše se u štalu. pijuãi. kao „dragi bog" i na druge naåine. Motiv svetaåkog atributa razvija se još od prvih priåa o ÿivopiscu raznoraznih pa i „vuåijih svetaca". na kraju. i sam svetac krenuo nazorice za wim sa onom svojom sekirom. plakali i qubili dorata. kad nestane tradicije oliåene u našim starinama i naåinima ÿivota. sipqivi moj paripe. progledati kroz prste. Sa svetaåkim se mešaju neki paganski motivi sveta umrlih. il' oni […] ili. Više su se bavili wime nego. brate. takozvane rajske batine.

musliman. Branko Ãopiã je pisao o qudima. 1972. To uopšte nije neobiåan spoj. i zato ih je bojio u htonsku ÿutozlatnu i svetaåku zlatnu boju. a u proširenim Danima Bašte sqezove boje iz 1972. Djed Rade kao svetac i tipiåni predstavnik odreðene starine i kraja zapravo ima tri atributa: kowa. åuvaru koji jede suvu kukuruzu i surutku. vuka i vile. simbolika pribliÿavawa åoveka i ove ÿivotiwe iskquåivo se odnosi na povratak „vuåjim vremenima" simbolišuãi smrt društva niklog u toj diviqini. a upotrebqeno je i poreðewe sa dokonim pokojnicima koji hodaju uokolo. 36). došlo vrijeme da se umire. „kao kad kobila osjeti da joj je ÿdrijebe negdje u blizini" (62). što ãe potvrditi i u tom društvu prisutni kalajxija Muliã. te on zakquåuje da ne pripada ovom svetu: „Ja više nijesam åovjek od ove drÿave. pa to ti je" (Mlin potoåar. åitavog vijeka s wima muku muåim" (15). gde ostaju samo starci. divqinu i smrt. jer umetnost je „ðavoqa rabota". reãi ãe: „Šta ãeš. Nestanak svih navedenih staraca svetaca prikazan je pomoãu biblijskih motiva emanacija Jehove: motiva svetlosti. oslobodi. vatre. Sav taj svet staraca ispripovedan je kao svet mrtvih. koja nije od ovoga sveta. poåne da zavija. pa to ti je" (62). oÿivqenih samo za priåu. i 3) goveåe i ÿito (vilama se skupqaju i seno za zimsku ishranu goveda. ili ãe preneraÿeno ãutati „kao da nije åeqade od ovoga svijeta" (61). došlo vrijeme da se umire. tradiciji i vrednostima kojih odavno nema. Dane Drmogaãa se obraãa djedu glasom koji je kao sa onog . pomiwe se moguãnost djedovog vukodlaåewa (u šaqivom smislu). vetra i glasa. Pobratim samarxija Petrak. kao junaku priåe. „crni izglodani sagovornici" koji „druguju" s vukovima. U razliåitim situacijama djedu Radi. Neka vrsta poreðewa åoveka i vuka. za vjetrovite noãi. godine postoji priåa o pripitomqenom vuku s qudskim imenom. Pogaðajuãi koji bi to mogao biti naslikani svetac. Drugi prijateq djedov kamarat Dane ima glas kao sa drugog sveta. isto kao i åovek. i slama posle ÿetve). Petrak ãe se rasplinuti u sjaj i tišinu babqeg leta. Vuk iz te priåe šepav je.265 skupqaju neåiste sile. boÿe! Kao da sluti na neåiju smrt" (drugo izdawe. Posledwi kalajxija ãe stradati na poåetku drugog dela zbirke. „trpko mršteãi lice". 2) prirodu. jer „za wega je svaka crtarija bila nedopuštena". 358). doåekuje novog sveca kao da veã ima neko iskustvo o tome. a åovek ga nikako ne moÿe nauåiti da laje. totema divqine. kad prepozna sebe u naslikanom svecu. U nizu priåa o napuštawu rodnog kraja. postoji od samog poåetka zbirke: djed staje u odbranu vuka (da je zelen) kao u odbranu sopstvenog integriteta. Veselin Åajkanoviã u Mitu i religiji kod Srba navodi hromog vuka kao atribut podzemnog boga Hromog Daboga. pripisuje se svest o tome. samarxija Petrak pomišqa na „vuåije svece" na koje on inaåe ne radi. Ti qudi ÿive samo u seãawu. simbolišuãi 1) plemenitu ali i htonsku ÿivotiwu. „da se zbog krivice åopor šumskih razbojnika (ne) okomi na kowe" (60). Slikawe ÿivog åoveka kao sveca nespojivo je sa hrišãanskim religioznim kanonom. potiåe „iz dalekih vuåjih vremena": „Ja se s vucima rodio i odrastao. nego ovaj „ponekad samo. Ova tri atributa ponikla su iz svakodnevice. åija je smrt u prethodnim priåama unapred slikovito nagoveštena.

266 sveta. taru o koÿuh. izdawe iz 1972. jer ÿivi u viteško-sakralnim normama: kobila ne moÿe biti model za kowa svetog Ðorða. Petrak je duboko razoåaran ÿenom uopšte („a je l' ikada kow oteo ÿenu svom najboqem drugu?… Šta je mene nekad okrenulo ovim putem?". a posle dedine smrti odlazi u ujakovu kuãu i kasnije je nikada više ne pomiwe). Veliki neznajša. 171. ali se iskupquje stradawem). On se na neki naåin stalno „spotiåe o stvarnost". 13). junakiwe iz „Suðewa". udoviåetina. to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika" (Bašta sqezove boje. a djed Rade ãe se „neopazice i ugasiti" (89) kao sveãa ili vatra. ona je ili za podsmeh ili za uzor. A s druge strane je idealizovani tip ÿene u više varijanti: hajduk-cura Dragiwa Keåina iz Drenove Uvale (kojoj vrednost pada posle udaje za „ÿacmana". lik briÿne majke u Artiqercu Marku Mediãu. åovek se ne sme uzvisiti iznad sebe. simboliånog imena i pejorativnog nadimka. vjeåito prisutnih maåaka: motaju ti se oko nogu. koja je znala i kositi barabar s muškarcima. a djed Rade je još u prvoj priåi prozvan „neznajšom" u bojama. Šta ãeš. a pošto nestane. ne doåekavši da åuje kowsko rzawe. ostaje iznenaðen. u Nesmirenom ratniku). a inaåe nije imala uzla na jeziku" (35—36). 109). razoåaranom u hajduk-curu. sliåno Dani Drmogaãi. a bez wih ipak nije nijedna kuãa. To što djed priznaje da nije od ove drÿave. Ako se uopšte pomiwe. 23). Vuk samo priåa o erotskim dogodovštinama. S jedne strane naslikana je galerija niskih ÿenskih likova: „pozadruÿne snaše" i „bezobrazne ÿene". Oåigledno postoji frustriranost ÿenom i zato je ona potisnuta u zadwi plan priåa. 21). inaåe ne pomiwe se da ima ÿenu. koji postaje taåka sukoba djeda i unuka zbog deåje (mladalaåke) radoznalosti kao ÿeqe za saznawem (Izuzetan doÿivqaj. „neka Mikaåa. koji se oÿenio nije nikad. One su „u najboqu ruku. åarala-varala bašta (uvod Nesmirenog ratnika. sablaÿwive erotske priåe ne ÿeli znati. To nije svet iskustva veã naivnosti i dobronamernosti. Sliåan motiv raznolikosti i neizvesnosti u slici sveta dat je u sintagmi šarena. strica su na silu oÿenili (Ÿenidbe moga strica u Nesmirenom ratniku). „ne- . Pripovedaåevoj slici sveta kao da nedostaje slika ÿene. vaskrsnuãe u pripovedaåevoj intuiciji kao jesewi vetar koji kovitla celu prirodu. lopov Sava u qubavniku svoje ÿene vidi lopova koji iskaåe iz wegove kuãe. Deåak pripovedaå retko pomiwe majku (umro mu je otac. za skoro svakog junaka vezana je neka priåa o ÿeni. što je imalo odreðene posledice: „Kako je na ovome našem šarenom svijetu veãina stvorewa i predmeta obojena 'i jest i nije' bojom. „curetak" koji je ispratio nekada pripovedaåa ovih seãawa na rastanku s rodnim krajem. bile nešto na formu dosadnih. striåeva Evica. Djedu je umrla baba — rakijašica Milica. boÿja kazna. grom-baba. u razgovoru sa bratom Vukom govori o drugaåijem svetu u kom on ÿivi. dolazi u sukob sa wom. sramna qubav iz Zagreba. jer ne padaju pod normirani kodeks ponašawa religioznog åoveka… Boje iz prve priåe simbolišu razliåita iskustva. xorlava tetka birtaša Marka. mijauåu i grebu. trpi i ãuti" (Ti si kow. Meðutim.

ÿrtvuje. prethrišãanskim oltarom (uporedi izraz sastaviti oko lijeske. Ne moÿe se govoriti o pravoj junakiwi nigde u zbirci. zdravqa ti?!". koji je inaåe bio u djedovom xepu („Eh. vaqda prvi put u ÿivotu". Ÿena moÿe samo da razdvoji ili ugrozi prijateqstvo dva druga (dok se junak bavio starim stvarima sa tavana. pomajka koja veruje u åuda (Magarac s åeqadeãim nogama). deåaåko drugovawe. a dovoqno je setiti se samo Gilgameša i Enkidua da bi se i u Bašti uoåili neki osnovni modeli obrednog ponašawa (drugovawe. stric. mediji su i voðe pri kretawu kroz vreme i prostor. Ÿeqa za saznawem (Koliko je sati) kao i u biblijskoj priåi izaziva åovekovu propast (ulogu rajske zmije preuzima ratni neprijateq: „Ehej. ne znam kako je wemu ime" (Kowska ikona. Bilo je potrebno udaqiti dete od razgovora odraslih i pronaãi mu dovoqno vaÿan razlog zbog kojeg bi i samo otišlo. Nije sluåajno izabran noÿ kao neophodan predmet u tom trenutku kada priåa postaje nerazumqiva (ili preteška) detetu. odnosno djedov. odnosno zdravog ili zrelog rasuðivawa i ponašawa). saznawe istine. podjednako kao i za nedoslušanom priåom. a veã kod strica Todora zapiwe u grdnoj neprilici: — Ãiã Todor?… E. Ÿeqa za saznawem. starci. Švabo. zato i ÿudi da ga poseduje. generacijsko drugovawe. takoðe biti kršten ili normalan. deqaju predmeti. u Švedsku). zatim (2) djedovo i Danino prvo meðusobno brijawe „pod krÿqavom lijeskom". kojim se åovek ukrašava. Sveti Rade lopovski. To je stara mitsko-epska situacija. . Petrakov. medij i viðewe jesu trojstvo. jedva zna izmucati kako joj se zove ãaãa i mater. ratno drugovawe. kao i oko/åulo vida. ÿenidba). u xepu! A meni zbog wega promaåe dobar komad"). pa bi se na blagoåestivoj ikoni našle ovjekoveåene i pitome golubije oåi kakve grmeåke åobanice koja. pobratimi. (5) dozvola za slušawe priåa kao prastari obred pristupa u svet odraslih („veã izustih da kaÿem […] pa pametno zaãutah. nebesko telo. kamarati. saznavawe onog što je bilo. ali i sluÿi pri poroðaju. koje samo govore o neprihvatawu da se odraste. (4) navijawe sata. onako trtasta i duãkasta. 60). to mu uskraãuje djed šaquãi ga u kuãu po noÿ. Kada deåak poÿeli da åuje Petrakovu jadikovku do kraja („a je l' ikada kow oteo ÿenu svom najboqem drugu?… Šta je mene nekad okrenulo ovim putem?"). Joviåina „vaserica". Za wega se vezuje prvenstveno slika krvi. U tom svetu paÿwu privlaåe samo deda. Kretawe kroz veånost. Najidealniji i najneviniji tip bukoliåkog stvorewa blizak slici ÿene svetice nalazi se u liku grmeåke åobanice kao modelu za slikareve ikone: „Ÿene su […] najåešãe poruåivale Djevu s Mladencem i svetu Petku. prijateqi. put. priprema hrana. braãa. Noÿ je obredni rekvizit kojim se ubija. zatim Ilijin sat. 39). To su (1) „striåeve ÿenidbe". koliko je sati. Dete nema pravo na upotrebu noÿa do trenutka inicijacije. tabua i inicijacije. (3) svi odlasci na daleki put (na mesec. oÿeni. crvene boje zabrane. 147). veã da se ostane veåiti deåak (zato se ciklus o ovom junaku i zove Nesmireni ratnik).267 postojeãa bakica" åiji je konaåni ciq rodna kuãa i muÿev grob. a simboli su metonimiånog porekla za „unutrašwe oko" ili intuiciju. u Ameriku. roðak se druÿio sa devojåicama).

ÿrtvovawe Isakovo. boÿjeg oka nalazi se u priåi Djeåak s tavana. tradicijom i moralnim vrednostima. kada ga odbija „budna okata pustoš" i kada izlazi iz potkrovqa u dan i ÿivot kao u tuðinu. i prvih roðakovih deåjih qubavnih iskustava datih slikom pojave „åupavih opaqenih djevojåuraka" oko kuãe. ptice su paniåno sunule u budnu okatu pustoš qetweg neba. u Bombašima pred muzejom). mlad. predstavqa zapravo spoj sa Bogom. kada je „kasno. Ÿrtvovawe Isakovo predstavqa simboliåki prelaz sa qudske ÿrtve na ÿivotiwsku na odreðenom stupwu razvoja qudske zajednice. mogo bi topa vuãi. „sveta Enobe" iz Plavih lonåiãa. Junak pripovedaå. Spoznajne opozicije ja/svet („šarena. a Bog zauzvrat dobija poštovawe i kult. muškarac/ÿena. raspeãe Hrista. naš vršwak" (98). kumovi „na rampi"). suncu. a wegove oåi su dva puta zasewene letwim svetlom. Pisac se u opisivawu lika stalno poigrava wegovom pojavnošãu: dobroãudna momåina se åesto „okreãe sporim . s jedne strane. odnosno proviðewem. iza svake sprave i suda. zabavqen literaturom sa potkrovqa. a kamoli neãe mitraqez" (Dobri momak Vasilije. proricawe. i to je åest motiv cele zbirke (na primer Drmogaãa o Dragiwi Keåinoj.268 jeste ili biãe. stakla i hartije. sudbinom. a kasnije samo roðak izlazi iz tavanskog prostora u svet meðu devojåurke. Zalutasmo u šumu ofarbana drveta. koja nas je grubo odgurnula s malog tavanskog prozora. i drugi iz Novog zaveta. Pretpostavqeni motiv sveprisutnog. na primer. a lov na golubove je predskazivawe qubavnog lova. zaboravqa na golubove. deåak o „plavim lonåiãima". koji se u poåetku ne ostvaruje. Åetvrta priåa u Danima crvenog sqeza. „Ugovor" koji åovek sklapa sa Bogom ima za ciq da se obezbedi siguran opstanak i buduãnost åoveka. mesinga. vrlo kasno zapazio" devojåurke. govori o savezu sa „bogom rata" (åiji je svetiteq. nasuprot starom „premorenom i ravnodušnom" boÿanstvu. posle prve tri kao simboliånih prekida sa prethodnim vremenima. Motiv golubova sa tavana tradicionalni je simbol zaqubqenog para. potom u borbi postaje mitraqezac (zapravo doÿivqava dve inicijacije). „Grgutawem" ili „gugutawem" pisac naziva boju glasa svojih junaka kada oni govore iz qubavi. u trenutku koji još nije bio pogodno vreme za odrastawe: „— Golubovi! — šapnu roðak […] Lov nam nije pošao za rukom. åiji je simbol takoðe oko (poreklo arhetipske slike tog odnosa moÿe se ilustrovati frazom po oåima sam te poznao). Zaveti Bogu U hrišãanstvu su dva najpoznatija saveza sa Bogom: onaj iz Starog zaveta. åarala-varala bašta"). 112). U priåi postoji opozicija izmeðu junakovog prouåavawa tavanske starudije kao igre i jedinog interesovawa. Tu. s druge strane. Umesto krave za gladnu vojsku. kanda se krio još neki djeåak. gvoÿða. umesto ÿrtve priåesnice intendant odvodi na seqakov nagovor wegovog sinovca: „Jak je. ili ja/Bog prevazilaze se saznawem åije je osnovno sredstvo oko i åulo vida. Nemilosrdno oprezne.

Pohod na mesec završava se ovako posle navedene slike raspetosti: „Je li pametnije biti mjeseåar ili s mirom sjediti kod svoje kuãe.269 goveðim pokretom". brdu (Morija. mitske opozicije: intendant se spušta po kravu. I kod Ãopiãa nalazimo dolinu i brdo kao prostorne. a na vrhu brdske kose shvata prevaru. uvodne priåe zbirke: „pa ti se prosto plaåe. u Danima crvenog sqeza prikazana je degradacija. utopqeniåki. Pograbi ga. na primer. iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio". Moÿda bi se mogla pronaãi neka poetiåka uputstva za temu bolnog i plaånog qudskog ÿivota i u posledwoj reåenici prve. sa kojim se raða. Intendantovo oåekivawe da se momak „preobrati" u goveåe sasvim odgovara oåekivawu poznavaoca i åitaoca biblijske priåe o ÿrtvovawu Isaka. Drugi. hladnog i nevjernog. jer ratnoj stihiji potrebne su prvenstveno qudske ÿrtve (ali i kulturne ÿrtve — crkve. što zapravo govori o bolu s kojim åovek ÿivi na ovome svetu. odrasta i umire. u posledwoj slici priåe: „I kako tada. Smisao ÿrtve u Ãopiãevoj priåi obrnut je onom u biblijskoj. (To nisu jedini primeri opozicije gore — dole ili duhovno — svetovno. deåak pripovedaå nalazi se negde na nekakvoj uzvisini iznad doline u kojoj je djedova vatrica.) U ovom drugom sluåaju ugovor sa Bogom åini se da ne donosi neke naroåite garancije za ÿivot i buduãnost. Pa i sam Vasilije. koji raste nad horizontom i silovito vuåe u nepoznato" (30). nazadak. ali Vasilije je tvrdoglavo ostajao ono što jeste […]" (113). Tri izdvojene reåi kao da odgovaraju znaåewima boja u naslovu . Motiv raspeãa. kao u priåama Potopqeno djetiwstvo i Treba naloÿiti vatru. kao i lošijim poloÿajem nego što ga ima sad ona wegova ÿujova. kao u Braãi i u Bombašima pred muzejom). nezadovoqan što je pristao na neobiånu trampu. iako je u osnovi iste funkcije (ugovor sa bogom). kao da se spasava od åitavog svog varqivog ÿivota koji ga odvuåe niz maticu. koja postojano gorucka u tamnoj dolini. prebacivaãe sebi da je goveåe. jadni Rade […]". Susret dva „kamarata" propraãen je jaucima i plaåom: „Ajme meni […] Kuku. Ako je u ÿrtvovawu Isaka prikazan napredak civilizacije. odnosno raspetosti. a i „s lakim traåkom nade. pojavquje se prvi po redosledu još u Pohodu na mjesec. kojom sreãom. ipak preobratiti u goveåe. muzeji. tješiti se rakijom kao moj strikan?". Zajedniåko za oba saveza jeste to da se vrše na nekakvoj uzvisini. što simbolizuje blizinu „gorwem svetu" i Bogu. […] Zaplakaše zagrqeni kamarati" (80). da se u åinu ÿrtvovawa sina ostvari åudo preobraãawa u ovna. jer åovek je uglavnom rastrzan izmeðu nekih svojih unutarwih suprotnosti. intendant osmotri svoju prinovu neãe li se. Golgota). „S jaukom sruåi se djed na svog gosta. […] zajedniåki (su) ostavili djetiwstvo […] a evo ga ni do danas preboqeli nijesu. åak je ponekad i više puta rascepqeno ja. hrišãanski savez sa Bogom — razapiwawe Hrista i iskupqivawe åitavog qudskog roda jednom ÿrtvom — kod Ãopiãa nije toliko parafraziran kao ÿrtvovawe Isaka. pa kad zagusti. xamije. tako i do današweg dana: stojim raspet izmeðu smirene djedove vatrice. i strašnog bqeštavog mjeseåevog poÿara. u tuÿnu i sivu bestragiju. drugarstvo djeda i Drmogaãe zapoåiwe izlaskom iz vrtaåe u kojoj su se obrijali.

tragiåna zbiqa — laki humor. majåin sine. tijesno kraj strica. u kratkom intervalu izmeðu roðewa i smrti. niske ÿene — ÿene svetice. iz tuÿne striåeve pesme. tijesno u wihovoj dolini. Prema tom dvogubom odnosu u prirodi djedovo tumaåewe sveta ãe se svoditi na „i jest i nije" boju. Neodreðena „sqezova boja" nadreðena im je. koja se „pretvara" u kobilu: „Ipak je strikanu najteÿe padalo da koåijaši. veåno zavaðena i nerazdvojna „braãa". 25). jedan åovek preko dana. ÿandar — lopov ili hajduk. kow — åovek. Åovek ÿivi na uskom prostoru izmeðu dva sveta („u teskobi"). ako veã putnik nije budala i 'vantazija'. To bi mogla biti ne samo rajska veã i „bašta suzave boje". ovo je dobro. san — java… Postoji izvesna jednakost simbolike izmeðu dvostrukosti jednog biãa. oko seoskog mlina vodi se dvostruki ÿivot. bitan je samo ugao iz kog se posmatra. postoji pravi mlin i onaj idi- . recimo. Bol pripada obredu inicijacije. Momak Vasilije „se obzire lijevo-desno kao da traÿi kud bi iz ove tjeskobe (tijesno u kuãi. i ako iskoraåi isuviše u bilo koju stranu. ono nije. pa da zaÿdijem kroz bijeli svijet. a odgovarala bi iskustvu plaåa ili suza. i zajedniåkog u dve suprotstavqene strane. radosnica ili krvava. ono ne moÿeš. åovek plaåe od tuge ili se smeje do suza. stranputicama mog veselog Nixe" (63). a sasvim drugi kada padne mrak. kao u sluåaju Marijane. a gubitak je oznaåen plavom bojom prošlosti i tuge — upravo kao što je nagovešteno u podnaslovima dva dela zbirke. iznutra ili spoqa. stijesnile ih razne vojske!)" (111). na ivici veštaåkog jezera sve poåiwe i sve se završava. ovo smiješ kazati.270 i dva podnaslova: suza je simbol plaåa i bola. ali podjednako i druge). poznata još i kao „Dolina plaåa". ono ne smiješ" (Pohod na mjesec. a to mesto je samo zajedniåka meða. drugi put ga uzima nazad. Tako ãe djed i unuk sedeti i na mlinskom pragu i. 28). neãe znati da li su na zemqi ili rone kroz oblake zajedno s mesecom. gledajuãi u mesec. Daj sad zini i zapjevaj. u ovoj tjeskobi […] ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa. moÿe biti deåja ili staraåka. Binarne mitske opozicije mogu se pratiti kroz priåe i motive: dete — starac. A i djed Rade za sebe kaÿe: „Ja svetiteq. Bol se ponekad ispoqava kao rugawe ÿivota åoveku. na ovoj opasnoj granici gdje se kida sa zemqom i tvrdim svakodnevnim ÿivotom" (Pohod na mjesec. proleãe — jesen. što se moÿe izvesti i etimološkim poreðewem sa reåju slez — sluz i suza. nikud od we pobjeãi. Dvostrukost se ogleda i u samom åoveku. kad bi se putovalo nekud u okolinu […] a na metar ispred wega quqaju se sjajne okrugle Marijanine sapi. sukobiãe se sa iskquåivošãu jednog od tih svetova: „pomalo je i strašno i tuÿno… Daqe se ili ne moÿe ili se ne ide. Sava je. i svoje selo. crvenoj boji i krvi. Unuk pripovedaå još kao petogodišwak oseãa da se svet oko wega zatvara i steÿe: „Ovo moÿeš. To ti je ovaj tijesni ÿivot […]" (55). predobri duševni starac åija me qubav grije i ovdje. Åovek je pomalo kao luda iz Dogaðaja u miliciji. „naši" i „wihovi" mitraqesci koji podjednako vole orahe. rodni dom ili zaviåaj — svet. prošlost — sadašwost. ja sam stotinu puta poÿelio da manem i kuãu i åeqad. koja jednom napušta svoje dete. na meði (koja jeste krajwi deo jedne strane. što bi kazao moj djed. åoåe. je li? Bolan.

sluÿbeno i hladno traÿi legitimaciju od „druga". goveda i ÿito totemi su zajednice. a postoji kao ÿivo åeqade. Nije neobiåno da Bašta sqezove boje. ne mogu se prevideti takvi elementi. kakav je bio i kako je polako nestajao. kao polazište za slikawe åoveka i wegove autoprojekcije na svet koji ga okruÿuje. svetom ili åak sa sopstvenim ja. zlatnom dobu. vaqda. podeqenost sveta i qudi naroåito dolazi do izraÿaja posle djedove smrti: priåa koja sledi ima izrazit naslov Svak svoju pjesmu. osim u smrti. a kao i nije ÿuto. koja uveliko podseãaju na osnovne ideje i okosnice priåa nekih poznatih svetskih mitova ili odaju mitski pogled na svet. a kow je bio najplemenitije domaãe ÿivinåe. kad pogreši i oprosti. Na isti naåin se toliko mešaju i ta plava i woj suprotna crvena boja u åitavoj zbirci. U seoskoj sredini Podgrmeåkog kraja gajeni su kukuruz i goveda. pri tom nijedno od ta dva stawa nije povoqno jer se meðusobno iskquåuju. komandira „na rampi" (158): s jedne strane rampe grli se i qubi s kumom (boÿjim zamenikom na zemqi!) „da sve rampa škripi izmeðu wih". i sam bogoåovek. a i deåak iz Plavih lonåiãa za prizor na horizontu kaÿe „I jest. svakodnevnog i konkretnog. nasmijao se i oprostio. To istovremeno åini i prvi. mimetiåki plan priåa. * * * Izborom odreðenih motiva i pronalaÿewem meðumotivskih asocijacija unutar dela i wihovog grupisawa uoåeno je da priåe u ciklusu Bašta sqezove boje streme simboliånim znaåewima. a kad se odmakne na drugu stranu. zato ãe djed reãi „ÿuto je. Kowi. dvostruke je prirode. a istovremeno i atributi glavnog junaka s kojim su u neraskidivoj motivskoj i kompozicionoj sprezi. Otuda poreðewa åoveka i kowa ili åoveka i goveåeta. Tu su tipiåne slike qudi i pomalo izdvojenog i arhaiånog sveta u kom su ÿiveli. a koje su posluÿile Branku Ãopiãu kao osnove za priåu o kraju i narodu åiji je potpuni nestanak ili odlazak predosetio još sredinom prošlog veka. Stvarnost se ne prihvata samo racionalno. kao što bi. Iako Ãopiã polazi od uobiåajenog. ÿitarice. ali i åoveka i tipiåne biqke.271 liåni sa slike. utkivajuãi u wih i ove tri navedene odlike. poslovicama. koja priåa o tom svetu. Na kraju krajeva. „nepostojeãa bakica" ne postoji u papirima. Slika ÿivota na meði simbolizovana je otuðenošãu lika Pantelije Hiniãa. i nije — kao san". kao i specifiånostima kraja. i dragi bog uåinio" (74). Onda kada åovek prihvati svoju sopstvenu raspetost. Ispitivana su simboliåna znaåewa motiva prostora i vremena. prirodom. potopqenom kraju ili izgubqenom raju. Naslovna metafora i wena kquåna reå bašta sadrÿe arhetipsku osnovu i samim tim moguãnost dvostrukog tu- . sadrÿi sve odlike i opšta mesta mitskih priåa o nestaloj zemqi. qudi i obiåaja. nego nešto onako — i jeste i nije". od naslovnih motiva pa sve do posledwe priåe. a preko wih i sama mitska povezanost sa onim koga u potpunosti predstavqaju — sa Bogom. Ãopiã se koristi frazama i izrazima podnebqa o kom piše. postiãi ãe onaj isti savez sa Bogom kao što ga je simboliåno i Hrist umesto svih nas uåinio: „Åuo Rade.

The paper also studied the symbolic meanings of the motives of space and time. . with God. Demeter and Persephone or Christ's Resurrection. an inseparable part of the main hero's everyday life. Horses. Ona simboliše prošlost i gubitak ili bolnu sadašwost. Although Ãopiã starts from the mimetic level of narration. and The Golden Age/Atlantis or The Flood. Nature and one's self. cattle and wheat.272 maåewa: „bašta" se moÿe podjednako odnositi i na rajski vrt. are at the same time the totems of the presented reality. while horses. Anðela Ivaniã MYTHICAL MODELS IN BRANKO ÃOPIÃ'S BAŠTA SLJEZOVE BOJE (THE MALLOW-COLOURED GARDEN) Summary The three basic mythical models discussed in this paper could be named after the content of several myths: expulsion from Paradise or the Valley of Tears. i na svet u kom danas ÿivimo. and through them the mythical link with what they represent. one should not disregard the symbolic meanings and archetype structure of the motives and inter-motive links. fairies and wolves are the saintly attributes of the main protagonist.

UDC 821.163. a pošto i on ima znaåewe negacije i protivqewa. logiåno je oåekivati da postoje i utopijska dela. 821. prostor. i topoj. drÿava. KQUÅNE REÅI: utopija. verovatno niko nije mogao znati da ãe sva dela koja budu nakon we obraðivala neko nepostojeãe ali idealno ureðeno društvo nositi zajedniåki naziv — utopije. ili iz nekih drugih razloga.09 Pekiã B. otkriãemo da ona sadrÿi åak dve negacije. Zaslugom Tomasa Mora. Romane Borislava Pekiãa Besnilo. mit. Upravo stoga je antiutopijska kwiÿevnost oznaka za onaj deo kwiÿevnog stvarawa kojim se snaÿno negira postojeãe ili potencijalno. To je anti. izvorne. što upuãuje na to da je reå. Herberta Xorxa Velsa pomiwemo na kraju iako hronološki stoji na poåetku zbog jedne zanimqivosti vezane za wegov opus: kao što je naporedo pisao nauånofantastiåne i „obiåne" romane. godine napisao kwigu na latinskom jeziku i nazvao je Utopija. Kada je ser Tomas Mor 1516. Ako ih spojimo. Ako i reå antiutopija podvrgnemo etimološkom ispitivawu. grad. Navešãemo samo najpoznatije stvaraoce ovog ÿanra poput Xorxa Orvela i wegova åuvena dela 1984 i Ÿivotiwsku farmu. reåi koja ima znaåewe mesta. 1999 i Atlantidu nazvali smo antiutopijskim.41. realno ili izmišqeno društvo ili stawe. zapravo. Ukoliko postoje antiutopijska. Pored one Morove. on je istovremeno pisao . o nepostojeãem mestu (drÿavi). dobili smo termin koji sadrÿi dvostruko protivqewe neåemu. takoðe gråki. kao i ne mawe poznati roman Oldosa Hakslija Vrli novi svet. Morovo delo je znaåajnije za sociologiju i politiku nego za kwiÿevnost. što znaåi 'ne'. dobijamo kovanicu ne-mesto. u terminu antiutopija druga negacija dobijena je tako što je na reå utopija dodat još jedan prefiks.163.41-95 UTOPIJA I ANTIUTOPIJA KAO KWIŸEVNI PROJEKAT Nebojša Laziã SAŸETAK: U radu se daje pregled pogleda na utopiju i antiutopiju s posebnim akcentom na Borislava Pekiãa i srpsku kwiÿevnost. ali je ipak upravo u woj nastalo najviše utopijskih dela. antiutopija. Rad je uvod u analizu Pekiãevih antiutopija. tek najviše dela s utopijskim i antiutopijskim sadrÿajem napisano je upravo u engleskoj kwiÿevnosti. Naziv kwige Tomasa Mora nastao je autorovim kombinovawem dveju gråkih reåi: sy.

u Jugoslaviji i Beogradu. glavu kao Platonova Utopija. Beograd 1962. nema dugu i znaåajnu tradiciju pisawa ovakvih dela. Ostrvo doktora Moroa. npr. Svi oni uticali su na to da se u engleskoj kwiÿevnosti snaÿno razvije ovaj vid kwiÿevnog stvarawa."1 1 Bertrand Rasel. Drÿava. Pored Mora. epidemija besnila u istoimenom romanu izbija na londonskom aerodromu Hitrou. I ruska kwiÿevnost ima bogatu tradiciju antiutopijskih dela. mislioca koji je kritiåki sagledavao tadašwe englesko društvo. ali su zato nemaåki mislioci dali nemerqiv doprinos teorijskom razmatrawu ovog pitawa. posledwi roman trilogije dobio je ime po jednom od najåuvenijih mitova åiji nastanak dugujemo Platonu — mitu o Atlantidi. utopija svoj nastanak duguje jednom drugom velikanu qudske civilizacije — gråkom filozofu Platonu. sastoji se uglavnom iz tri dela. zatim Vladimir Vojnoviå Moskvu 2042. Kada u svojoj poznatoj kwizi Istorija zapadne filosofije Bertrand Rasel naslovi 14. Wegove najznaåajnije kwige su Vremenska mašina. Prvi (otprilike do kraja ¢ kwige) sastoji se iz konstrukcije jedne idealne drÿavne zajednice. posle nekoliko reåenica shvata da Rasel u stvari govori o poznatom Platonovom dijalogu Drÿava: „Platonov najvaÿniji dijalog. Neke najåuvenije svetske antiutopije napisali su ruski pisci. Uostalom. veã smo to kazali. koja predstavqa najpoznatiju od svih Utopija. Jevgenij Zamjatin roman Mi.274 dela utopijskog i antiutopijskog sadrÿaja. Unapred se ograðujuãi od bilo koje vrste biografizma i pozitivizma. Setimo se da je radwa romana koji prethode wegovoj antiutopijskoj trilogiji uglavnom na Balkanu. 123. Uz to. dok se ona u antiutopijskim romanima premešta u zapadni svet. Kao što se moÿe videti. taånije Pekiãevoj vezanosti za mnoge wegove ideje vraãaãemo se puno puta tokom ovog rada pošto pisac antiutopijske trilogije nije skrivao svoju duhovnu srodnost s tvorcem idealistiåke filozofije. Kada se zaspali probude i druge. Meðu wih spadaju neki nezavršeni romani Valerija Brjusova i jedno delo koje nije roman. Srpska kwiÿevnost. . Ovom misliocu. Vladimir Nabokov roman U znaku nezakonito roðenih. ali je jedna od najstrašnijih dosad napisanih antiutopija: Arhipelag Gulag Aleksandra Solÿewicina. Meðutim. Interesantno je da tako bogata kwiÿevnost kakva je nemaåka nije iznedrila znaåajnije utopijsko ili antiutopijsko delo. Istorija zapadne filosofije. moramo pomenuti jednu dobro poznatu åiwenicu iz ÿivota Borislava Pekiãa: dobar wegov deo on je proveo u Londonu gde se mogao dobro upoznati s tom tradicijom engleske kwiÿevnosti. antiutopijska dela su se dosta brzo proširila u raznim nacionalnim kwiÿevnostima i kulturama. åitalac se naðe u åudu jer dobro zna da Platon nikada nije napisao delo s ovakvim naslovom. Videãemo da ona nije prevashodno filozofske veã više ideološke i politiåke prirode. Iako Tomasu Moru duguje ime. ne bi trebalo da zaboravimo da su u Engleskoj stvarali i veliki satiriåari Danijel Defo i Xonatan Svift.

ali je povest tih zajednica neveselo štivo". te da se na wima zasnuju stvarna društva. imao na umu baš sledeãi. Nastavqaåi Platonovog uåewa u novom veku nazivali su se novoplatoniåarima. Platonova Drÿava bila je moÿda usmerena na to da se stvarno osnuje". On zatim duhovito primeãuje da ÿivot „podraÿava literaturu do odreðene taåke. kod Bertranda Rasela moÿemo naãi jednu reåenicu koja premošãuje Frajovu ideju o utopijama kao „spekulativnim mitovima" i o plemenitoj ali neuspeloj Plotinovoj zamisli. Beograd 1999. a najpoznatiji meðu wima Plotin došao je na jednu pomalo bizarnu ideju o kojoj nas obaveštava Frederik Koplston u prvom tomu svog kapitalnog dela Istorija filozofije: „Zanosi se mišqu [Plotin] da u Kampaniji osnuje grad. koji je trebalo da bude konkretna realizacija Platonove drÿave.. d. mit za koji se unapred zna da nikada neãe biti realizovan u realnom ÿivotu. I ne samo to.275 Poznati kanadski teoretiåar kwiÿevnosti Nortrop Fraj je u ålanku Vrste kwiÿevnih utopija ustvrdio kako je utopija „spekulativni mit". u antiutopije.2 Ne znamo taåno da li je Fraj. tj. Prema Frajovom mišqewu.4 Ako je i postojala bilo kakva šansa da se ostvare mnogobrojne utopije. prvo nastale utopije. Rasel je zakquåio kako. Gråka i Rim. 567. 132. ali je on svakako dobra ilustracija situacije koja nastaje kada se poruka mita ne shvati alegoriåno veã doslovno. 3 Frederik Koplston. 23."3 Nezavisno od ovog podatka. „za razliku od modernih Utopija. Nesumwivo je da su. ali iz drugih razloga imperator posle nekog vremena povlaåi svoju saglasnost i tako ovaj plan propadne. Platonopolis. . 4 Nav. kada je pomiwao jedan ili dva sluåaja. istorijski posmatrano. 5 Nav. a tek mnogo kasnije i antiutopije. Fraj daqe u ovom svom åesto citiranom ålanku primeãuje da je bilo „pokušaja — jedan ili dva — da se utopijske konstrukcije shvate doslovno. one su ipak sve propale. a åini se da je za taj projekat dobio i imperatorov pristanak. 2 (tematski broj: utopija). Beograd 1985. Opšte je poznata stvar da su se oba svetska rata prvo desila u glavama qudi. nagli razvoj nauke i tehnike poåeo je u åoveku da izaziva zebwu za wegov dotad privilegovani poloÿaj u svetu. Istorija filozofije. Nortrop Fraj je u veã pomenutom ålanku Vrste kwiÿevnih utopija pokušao taåno da odredi vreme kada su se utopije prometnule u svoju suprotnost. Nemoguãnost da ostvari san o utopijskom društvu izazvala je u wemu uverewe da je sasvim izvesno ostvarewe i najgorih pesimistiåkih vizija. 21.. veka onaj datum u qudskoj civilizaciji kada se prvobitno jedinstvena utopija pocepala u dva opozitna dela. On smatra da je polovina 19. ne bi bilo antiutopija. br. a tek onda i na bojištima širom Evrope i sveta. d. ali ne i do te taåke". Jedino moguãe objašwewe za pojavu antiutopija jeste razoåarawe zbog nemoguãnosti da se realizuju utopijski projekti. Vrste kwiÿevnih utopija. Kwiÿevna kritika. jer da nije tako. pa ni Pekiãeve antiutopijske trilogije. utopija „kao forma najboqe uspeva onda kada anarhija predstavqa najveãu pretwu".5 Ovo we2 Nortrop Fraj.

Istovremeno Moravski ÿeli da naglasi kako svaka utopija ili antiutopija. Stefan Moravski u ålanku O utopijama u umetnosti našeg vremena iznosi nekoliko teza o utopiji kao umetniåkom i kwiÿevnom fenomenu. dakle strukturalno i kompozicijski.276 govo tvrðewe. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. Razlike su. najveãi broj antiutopija nastao je kao reakcija na neispuwena obeãawa prethodnih utopija. SANU. SRPSKA FANTASTIKA. kao i nagomilanim negativnim iskustvima o åovekovom teškom poloÿaju u odreðenom trenutku. zanemarujuãi pri tome pitawe tiåe li se ona individualne ili kolektivne sudbine. 2.)."7 Tako Jasmina Lukiã primeãuje neostvarenu ÿequ Ikara Gubelkijana da naåini idealni skok. ÿequ Andrije Gavriloviãa da spase bar jednog davqenika ili ÿudwu Arsenija Wegovana „da uspostavi idealan. I. mogli bismo åak da ustvrdimo kako se u praktiåno svim Pekiãevim romanima pojavquje neka forma utopijskog mišqewa ili neki utopijski projekat. jer nam je namera da pokaÿemo kako romani antiutopijske trilogije nisu „periferni" u wegovom opusu. onda ãemo i romane antiutopijske trilogije prouåavati kao integralni deo Pekiãevog proznog izraza. Ako usvojimo takvo gledište. U Pekiãevom sluåaju to je još znaåajnije. 9. Pomenuta teza Stefana Moravskog korenspondira s rezultatima do kojih je došla Jasmina Lukiã i koje je izloÿila u ålanku Utopijski projekti u romanima Borislava Pekiãa. Sagledavajuãi Pekiãeve romane kao celinu. moÿemo preformulisati u to da antiutopija najboqe uspeva onda kada diktatura predstavqa najveãu pretwu društvu. Ako bismo pojam utopije tumaåili u najširem smislu. pre svega. što bi se moÿda moglo zakquåiti po nešto slabijem interesovawu kritike i kwiÿevne nauke za wih. odnosno antiutopijskih dela. Wegova najvaÿnija teza je da postoje pisci koji poseduju „utopijski nastrojenu svest". Utopijski projekti u romanima Borislava Pekiãa. mutatis mutandis. u domenu tematike romana i pribliÿavawu graniånom podruåju izmeðu trivijalne i umetniåke kwiÿevnosti. govori o vremenu u kome autor takvog dela ÿivi: „To znaåi da je svaki projekat boqeg stawa stvari samo jedna vrsta odgovora istorijskom ovde i sada (podvukao N. Beograd 1989. smatramo veoma znaåajnim za posmatrawe opusa Borislava Pekiãa kao celine. Beograd 1985. L. zaista. po prirodi stvari. 588. kao neostvarivu teÿwu. koja ih. nagoni da pišu dela utopijskog sadrÿaja. 7 Jasmina Lukiã. 6 Stefan Moravski. Kwiÿevna kritika br. zapazila je jednu zakonomernost u svim pišåevim delima: „Utopijsko se mišqewe u Pekiãevoj prozi javqa u razliåitim formama i dobija neuobiåajeno veliki znaåaj. Bitno je istaãi da se romani trilogije suštinski. . O utopijama u umetnosti našeg vremena. ne razlikuju mnogo od bilo kojeg romana iz pišåeve „klasiåne" faze."6 Ovo zapaÿawe Stefana Moravskog da su pojedini stvaraoci „predodreðeni" za pisawe utopijskih. ukoliko insistiramo na wima.

br. mada tolerantan i velikodušan po pitawu religioznih ubeðewa. Kada se bavimo ovim pitawem. Sasvim je verovatno. Ovaj podatak i ne bi bio od neke velike vaÿnosti da u antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekiãa tako åesto ne nalazimo sintagmu zlatno doba. Luis Mamford. nije ÿeleo da odustane od zamisli da i na zemqi ponovi sklad koji postoji u svetu ideja. još mawe Staqin. nisu kvalifikovali za titulu Filozofa — Kraqa. Vratimo se za trenutak Platonu i wegovoj viziji idealne drÿave. Utopija. Bertrand Rasel je to prvi otkrio prilikom posete Sovjetskoj Rusiji ranih dvadesetih godina. Platon. Predavanja iz strukturalne poetike. Iako je smatrao da je realan svet samo bledi odraz veåitog i nepromenqivog sveta åistih ideja. On åak daje i pribliÿne vremenske koordinate: to zlatno doba postojalo je pri kraju zadweg ledenog doba. M. Kwiÿevna kritika. 10. skoro dve decenije pre nego što su Riåard Krosman i drugi ukazali da je Platonova Drÿava. wegovog uåewa o idejama. J. grad i mašina. bila prototip fašistiåke drÿave. daleko od toga da bude poÿeqan model. Sarajevo 1970. onu Jurija Mihajloviåa Lotmana. wegova Drÿava sadrÿi u sebi klice kasnijih autoritarnih sistema. Mamford ne demistifikuje samo nacrt Platonovog plana o idealnoj drÿavi veã pomalo sarkastiåno zapaÿa da je „åak i humani Mor. Iako pisana s najboqim namerama. 588. Lotman. 2."10 Mamford daqe u tekstu razvija tezu da u osnovi svake ideje o utopiji leÿi mit o prosperitetnom dobu. iako se ni Hitler niti Musolini. prenošen usmenim putem i nadahnut mitskom svešãu. moÿemo se pozvati na jednu od najkraãih. veã duhovno-suvlasniåki odnos prema svojim kuãama". Beograd 1985. prihvatio ropstvo i rat".277 ne samo materijalno-posedniåki.11 8 9 10 11 Isto. nastavqa daqe Mamford. najåešãe javqa kao mit o „zlatnom dobu".8 Da bismo potkrepili tvrdwu Stefana Moravskog da su neki pisci predodreðeni da pišu utopijska ili antiutopijska dela. da je wegova osnova poduprta svešãu o nekom prosperitetnom dobu. Na ovaj aspekat Platonovog dijaloga ukazao je Luis Mamford: „Ono na šta bi trebalo obratiti paÿwu kod Platona su ta jedinstvena ograniåewa koja wegovi oboÿavaoci — a ja sam još uvek jedan od wih — previše milostivo previðaju sve do naših dana. 6. prema kojoj je struktura „model odraÿavawa stvarnosti u autorovoj svesti". mora nam biti jasno da je Platonova konstrukcija nastala kao rezultat wegovog sloÿenog sistema idealistiåke filozofije. koji se. 257. . ali i najefektnijih definicija strukture. sve dok se iznenada nismo sami suoåili sa modernizovanom verzijom totalitarne drÿave koju je Platon opisao. Isto. koje se zatim projektovalo u svest obiånih qudi kao ostvarewe veåitog qudskog sna o sreãi i harmoniji. videãemo veliku podudarnost u pišåevom sagledavawu stvarnosti i wenoj (antiutopijskoj) prezentaciji.9 Ukoliko primenimo Lotmanovu definiciju strukture na tekstove Borislava Pekiãa. izgleda.

Izgleda da one zahtevaju izolovan prostor. što opet sugeriše na to da i najmraånije antiutopije takoðe mogu jednoga dana postati stvarnost.278 Šta nam mogu reãi podaci da se osnivaå utopije i onaj koji joj je podario ime nisu uvek pridrÿavali naåela humanosti na kojima su bila sazdana wihova dela? Uglavnom to da je Nortrop Fraj ipak bio u pravu kada je utopiju oznaåio kao spekulativni mit. uvek je imao na umu svoju Atinu. Platon. smatrao da je åak i jedan tako napredan grad kakva je Atina nesumwivo bila u to vreme dobar samo za svet realnosti. tvorac mita o utopiji i tvorac mita o Atlantidi. kao mit koji ne moÿe imati svoje ostvarewe u realnosti. širewe i epidemija besnila u istoimenom romanu odigrava se iskquåivo na londonskom aerodromu Hitrou. u krajwem sluåaju. ali je u skladu s podelom stvarnosti: na svet ideja i realni svet. Pojava. Ideologija i utopija. Taj odgovor je. prema mišqewu Karla Manhajma. ipak. . što aerodrom jeste. 191. Time. Karl Manhajm je u svojoj uticajnoj kwizi Ideologija i utopija dao kratku i jezgrovitu definiciju utopijske svesti. mestu koje se moÿe efikasno i strogo nadzirati. naravno."12 Na nekoliko mesta u kwizi Manhajm dopušta moguãnost da „današwe utopije postanu sutrašwa stvarnost". I u jednom i u drugom sluåaju radi se o izolovanim mestima. Kwiga Ideologija i saznawe postavqa problem utopije na pravo mesto jer se u woj pokušava dati odgovor na pitawe da li se moÿe poistovetiti utopijska s ideološkom svešãu. u wegovom sluåaju antiutopijska konstrukcija gradi na izolovanom segmentu prostora. on razliku izmeðu utopijske i ideološke svesti vidi u åiwenici da utopijsko mišqewe u isto vreme „transcendira stvarnost" i pokušava da razori postojeãi poredak stvari. odriåan. Åak i prema etimologiji. stoga je najveãi broj wih smešten u gradu ili na ostrvu. on kaÿe sledeãe: „Utopijska je ona svest koja nije kongruentna sa 'biãem' koje tu svest okruÿava. Beograd 1978. uz vreme. izbegavamo da naåinimo i metodološku pogrešku i poistovetimo ideje pisca sa. utopije nas upuãuju na prostor. Sociolozi i filozofi obiåno izbegavaju da jednoznaåno definišu pojam utopije. Zavodqiva ali istovremeno i pogrešna zamisao da ãemo izgradwu antiutopijskih svetova u Pekiãevoj trilogiji jednostavno objasniti time što se ideologija „prelila" iz wegovog ÿivota u wegovo delo mora 12 Karl Manhajm. idejama nekog lika u wegovom romanu ili s porukom åitavog dela. Ovaj zakquåak Karla Manhajma o znaåajnoj razlici izmeðu utopijske i ideološke sfere mišqewa moÿe nam pomoãi da u dovoqnoj meri razluåimo društvene aktivnosti autora trilogije u odnosu na wegov umetniåki rad u procesu izgradwe anti(utopijskih) projekata u kwiÿevnosti. na primer. Sa stanovišta sociologije saznawa. znaåi o prostoru koji se moÿe dobro urediti. U prvom romanu antiutopijske trilogije — u Besnilu — Pekiã se pridrÿava nepisanog pravila da se utopijska. osnovnu kategoriju fiziåkog sveta.

Ta teorijska misao se u priliånoj meri fragmentizovala i specijalizovala za pojedine ÿanrovske kategorije anti(utopijskih) ostvarewa: tako se. Bilo bi takoðe veoma daleko od istine poništavawe oåigledne povezanosti utopijskih i antiutopijskih projekata. evidentnost te veze ne dopušta nam da jednu pojavu automatski objasnimo postojawem druge. Tajno i javno u topografiji slovenskih antiutopija. Uporedo s porastom dela s utopijskom i antiutopijskom sadrÿinom raslo je i interesovawe teorije kwiÿevnosti za wihovo istraÿivawe. na primer. (U srp13 Dejan Ajdaåiã. Jedan od wih. iz koga je i nastao. inverted utopia. 92. pored metodološke. po prirodi stvari. na kome se posebno insistira u posledwe vreme. morali biti oznaka za nove pojave u antiutopijskoj ideji i u vezi s wom. . dakle. uvedu i neki novi. u åemu je wena differentia specifica? Jedan od moguãih odgovora pruÿio je Darko Suvin koji predlaÿe da distopijom „nazovemo zajednicu u kojoj su društveno politiåke institucije. 17—18. uredio Dejan Ajdaåiã. Šta je to. s ideološkom i. Ipak. false utopia. norme i odnosi izmeðu pojedinaca organizovani na znatno lošiji naåin nego u zajednici u kojoj ÿivi autor". autoru ovog ålanka potkrala se i jedna materijalna greška: Novi Jerusalim nije roman veã zbirka pripovedaka. satirical utopia. pored najfrekventnijih termina utopije i antiutopije. neki teoretiåari bave iskquåivo anti(utopijskom) idejom u nauånofantastiånoj literaturi. s politiåkom misli. contra-utopia.14 Pored termina distopije. naroåito u anglosaksonskoj kritici. bili oni spekulativni ili ne. uredio Dejan Ajdaåiã."13 Uzgred. Beograd 1999. jeste distopija. Pošto su nastali na engleskom govornom podruåju. u krajwem sluåaju. Meðutim. taåno je zapaÿawe da je Novi Jerusalim u vrlo bliskim intertekstualnim vezama s åitavom antiutopijskom trilogijom. A da je veã bilo sluåajeva da se Pekiãevo kwiÿevno delo tumaåi wegovom biografijom i nemilim dogaðajima iz wegovog ÿivota. Beograd 1999. Ali o tom odnosu ãemo govoriti kada budemo interpretirali roman 1999. Antiutopije u slovenskim kwiÿevnostima.279 se odmah odbaciti u svetlu saznawa o distinkciji izmeðu utopijske i ideološke svesti na koju je upozorio Manhajm. naroåito s romanom 1999. takav naåin zakquåivawa bio bi svojevrsna tautologija u razmatrawu ovog pitawa. U novije vreme. osetila se potreba da se. ilustrovaãemo samo jednim primerom: „Srpski pisac Borislav Pekiã robijao je u zatvorima socijalistiåke Jugoslavije. 14 Darko Suvin. a pogrešno ju je svrstavati zajedno s romanima jer su oni koncepcijski povezani u trilogiju. åiji se autori zalaÿu za to da se on na suštinski naåin razlikuje od termina antiutopije. Oni bi. Antiutopije u slovenskim kwiÿevnostima. postoji i više drugih termina uglavnom sinonimnih s antiutopijom. Utopizam od orijentacije do akcije. Novi Jerusalim. 1999. što razlikuje klasiånu utopiju i antiutopiju od distopije. navešãemo ih u originalu: negative utopia. Atlantida. te je deo ÿivotnog iskustva uneo u antiutopijske predstave svojih romana Besnilo.

wemu se uåinila bliskost jeziåkih oblika balbus. Kwiÿevna kritika. balbutiens. Danas kao da i nema fenomena o kojem se odmah ne raspravqa kao o 'utopiji' ili 'anti-utopiji'. U svojoj kwizi Pohvala disharmoniji on je prouåavao mit o izgradwi Vavilonske kule. pita se Ðilo Dorfles. 2. to je aipotu. pojedince. Wegov nastanak Dorfles objašwava potrebom da se prevlada aktuelna „pometwa jezika". U prilog kwiÿevnonauånom pristupu utopiji.280 skom prevodu: negativna utopija. stepen rastakawa jezika tokom civilizacijskog razvoja 15 Peter Kuon. dobijeni su varirawem osnovnog pojma utopije. Mislimo na ime Noemis izvedeno iz imena Simeon u romanu Zlatno runo. pomodna reå. Na šta bi to mogla da upuãuje veza izmeðu drevnog mita o Vavilonskoj kuli i pojave raznoglasja meðu qudima. Ali. pa se kao rezultat tog preterivawa utopijski i antiutopijski sadrÿaji pronalaze i tamo gde ih nema ili gde ne preovlaðuju. sociološko ili filozofsko. zajedništva. koji su „mucali". ne samo u nauci o kwiÿevnosti nego i u svakoj duhovno-nauånoj esejistici. pomisli. nedostatnosti i ostvarqivosti. predele. ni piscu antiutopijske trilogije nije strana virtuozna igra reåima.) Kao što se moÿe videti. Svi navedeni oblici opisuju one koji nisu govorili teåno. Naravno. Ponekad se u toj fragmentaciji i specijalizaciji preteruje. br. Beograd 1985. besadrÿajna. koja ipak ima i suštinski. odnosno dodavawem raznih prefiksa koji mewaju wegov osnovni sadrÿaj. Da se utopija ne mora pojaviti iskquåivo kao ideološko. pokazuje primer iz mitske prošlosti na koji upuãuje poznati italijanski teoretiåar umetnosti Ðilo Dorfles. Dorfles ne pripisuje samo sebi ovo otkriãe veã navodi da je i jedan od najvaÿnijih predstavnika nemaåke klasiåne idealistiåke filozofije Šeling primetio podudarnost navedenih znaåewa reåi. izokrenuta (izvrnuta) utopija. laÿna utopija i kontrautopija. . satiriåna utopija. i to s onog aspekta po kome je taj mit i najpoznatiji: disperzije jednog monolitnog jezika na veliki broj meðusobno nerazumqivih. ideale. sawarewa i predviðawa. kao što smo veã kazali. umetniåka dela) i da pritom izaziva najopreånije predstave (beÿawe od realnosti i mewawe stvarnosti."15 Posebno je interesantan termin koji je nastao kao palindrom izvorne oznake. Kao veoma znaåajna. programe. veã i kao åisto jeziåko pitawe. Inaåe. ovaj Pekiãev palindrom vešto je naðena igra reåi kojom je autor stilski efektno prikazao mistiåno Simeonovo preobraÿewe. 27. nadawa u boqe i straha od totalnog ugwetavawa). Atraktivnost ovog pojma je upravo u wegovoj osobenosti da se odnosi na najraznorodnije predmete (gradove. O ovoj pojavi pisao je Peter Kuon u ålanku U prilog kwiÿevnonauånom pristupu utopiji. a tekst je objavqen u tematskom broju åasopisa Kwiÿevna kritika posveãenom utopijskoj kwiÿevnosti: „Pojam utopija postao je. samo sa suprotnim predznakom. pometwa koja je postojala u vreme formirawa mita. zapravo. Wime se i ortografijski ÿelelo pokazati da su utopija i antiuopija u stvari jedan kwiÿevni oblik. barbar s imenom Vavilon. a ne samo formalni znaåaj.

U oba sluåaja radi se o izdvojenim delovima realnosti. 16 Ðilo Dorfles. ova utopija. U ovom sluåaju izgubqena je primordijalna komunikacija koja je — ako vavilonski mit shvatimo doslovno — postojala u „zori" qudske civilizacije. u krajwem sluåaju. što ima svoje duboko opravdawe pošto se anti(utopijski) svetovi i zamišqaju kao antipod obiånoj svakodnevici. Dorfles na jednom mestu u kwizi i govori o toj „prevavilonskoj situaciji" poredeãi je s poloÿajem åoveka pre nego što je izgnan iz raja: „U-topia se. itd. Neki drugi dijalozi poput Fileba ili Kritona uspeli su da se nametnu naåinom postavqawa suštinskih estetskih pitawa. Zato je dijalog Drÿava. Govoreãi jezikom lingvistike: heteroglosija je neumitno potisnula homoglosiju. u ovom sluåaju. Ÿaqewe za gubitkom te prvobitne harmonije dovelo je do stvarawa mita koji nam govori da bi se homoglosija moÿda jednom mogla ponovo vratiti. o åemu smo veã govorili na poåetku rada. ali u jeziku. pre je nesaglediva. otkriãemo da se uvek radi o jednom jasno omeðenom prostoru. Opsesivna Platonova zamisao sastojala se u tome da dƒ opis idealne drÿave organizovane prema principima i odrazu wegove idealistiåki koncipirane filozofije. nametnut ekonomskim i politiåkim nuÿnostima. o åemu je pisao Dorfles i åime se ponovo vraãamo sumornom zakquåku kako je utopijski san ipak nedostiÿan. izmeðu Slovenaca i Hrvata. koja bi spasila åoveåanstvo od neprestanih suprotnosti i stalnih nerazumevawa u sporovima izmeðe istoka i zapada. Kada paÿqivo prouåimo ambijent u kome se projektuje utopijski ili antiutopijski projekat. .281 samo se uveãavao i time se smawivala moguãnost povratka na jedan monolitan jezik. Ta prostorna ograniåenost anti(utopije) najåešãe se ispoqava u dva vida: kao grad i kao ostrvo. utopijski projekat. Ðilo Dorfles smatra da se i ovaj mit moÿe objasniti na sliåan naåin kao i ostali u kojima se opisuje nestajawe vaÿnosti nekog drevnog rituala. govori i etimološka analiza samog termina. A ta teÿwa za povratkom u stawe visoke saglasnosti i razumevawa je. izmeðu Kastiqanaca i Katalonaca."16 Pisac kwige ne govori direktno o tome. Ali pojavio se svojevrstan paradoks: engleski se kao svetski jezik upotrebqava na toliko mnogo razliåitih naåina izgovora da oni nalikuju mucawu (balbettavano). i ako se ikad ostvari to ãe biti na veštaåki naåin. stavqajuãi u prvi plan samo jedan jezik. A da je mesto (topos) presudno u nastanku utopija. izmeðu severa i juga. (…) Više nego pretskazawa. 19—20. Novi Sad 1991. izmeðu Flamanaca i Valonaca. Pohvala disharmoniji. ali je jasno da je jedan jezik — engleski — veã nametnut kao globalni i da se time „jeziåka utopija" donekle ostvarila. Platonova Drÿava pisana je s autorovom stalnom podsvesnom mišqu da u stvari piše o svome gradu polisu — Atini. sastoji u verovawu da postoji sadašwi ili buduãi 'topos' gde bi bio moguã povratak homoglosiji. izmeðu Retroromana i Nemaca. uz Zakone. wegovo najambicioznije zamišqeno delo.

odnosno antiutopijskih projekata. recimo onu o veåitom (cikliånom) hodu istorije. i to: „1) s v e t r e l a t i v n e s t v a r n o s t i. Fedon. Iz tog dizbalansa javqa se kod nekih autora potreba da premoste ponor izmeðu dva. imigracioni radovi — veã su postojali u mawim društvima. Kriton. Zato se pitawe utopije i antiutopije tako åesto posmatra i kao ideološko jer.282 ali su ti i drugi dijalozi Platonu ostali mawe vaÿni pošto u wegovoj idealno zamišqenoj drÿavi nije bilo mesta za „podraÿavaoce" (mimetiåare) idealnog sveta. moÿda je taånije reãi — vezano za prirodu anti(utopijskih) poduhvata — nedovršen. ali. oltari. videãemo da je prihvatio neke od wih. Beograd 1985. skladišta za ÿito i vino. kao nijedno drugo u kwiÿevnosti. a drugi predmet pojmovnog saznawa. Borislav Pekiã kao pisac takoðe nije odoleo zavodqivim idejama ovog velikog mislioca. svet ideja. . Otuda je i „utopijski nastrojena svest" teÿwa da se popravi nesavršena kreacija postojeãeg sveta i da se on pribliÿi ili sasvim poklopi s predstavom idealnih odnosa savršenog sveta. realni svet izgleda prolazan i nuÿno nesavršen. svet stvari koje postaju i nestaju (to gignomenon kai apollymenon) i 2) s v e t p r a v e ili a p s o l u t n e s t v a r n o s t i. 28. i da ju je ugradio u svoj poetiåki kredo. taj smer je uvek odreðen kretawem od utopije k antiutopiji. Odbrana Sokratova. Antiutopije su kao kontrapunkt utopijama nastale usled sazrevawa svesti i uviðawa da je opisani postupak „poboqšavawa" postojeãe kreacije jednostavno nemoguã. Uticaj i znaåaj wegove filozofije proteÿe se punih dve i po hiqade godina kroz qudsku istoriju i civilizaciju. moramo postaviti pitawe: zašto baš grad? Luis Mamford u veã pomiwanom ålanku Utopija. Iz svega reåenog do sada åini se sasvim jasnim smer kojim se odvijao proces nastanka utopijske i antiutopijske literature. Najkraãe reåeno: utopija i antiutopija su teza i antiteza o nadi. koji svagda ostaje sam sebi jednak (to aei kata tayta on). Kada smo pomenuli grad kao mesto dešavawa utopijskih i antiutopijskih projekcija. da upotrebimo termin iz formalne logike. Ova prva poznata utopija ne moÿe se dovoqno dobro shvatiti ukoliko se wen nastanak ne smesti u širi okvir sloÿenog Platonovog sistema idealistiåke filozofije. Platonov ÿivot i delo (uvod). ali i svakog drugog anti(utopijskog) projekta. Ðuriã. nesamerqiva sveta. rovovi. ono podleÿe raznim sociološkim i ideološkim analizama. Posmatran s aspekta sveta åistih i nepromenqivih ideja. grad i mašina daje odgovor na wega: „Veãina sadrÿaja koji su postojali u gradu — kuãe."17 Ovaj Platonov fundamentalni princip zasnivawa promišqawa sveta i pojava u wemu bitan je za wegovo. ali i za sva kasnija zasnivawa utopijskih. prvi je predmet åulnog. u Platon. mada su ova bila neophodna prethod17 Miloš N. Osnova Platonove filozofije jeste paralelno postojawe dvaju razliåitih svetova.

Pored grada. rasa i konfesija. a onda u strašnoj katastrofi odjednom nestati. u Besnilu je jedinstvo mesta (toposa) najstroÿe primeweno. za razliku od prethodna dva romana. ni do danas nije pruÿen kategoriåan odgovor. Zato je on i mogao biti uzor kasnijim piscima utopija da 18 Nav.283 nica gradu. sa svojim relativno malim prostorom. pre svih predstavnika arhetipske i mitske kritike. i on se takoðe moÿe razumeti kao mikrokosmiåki antiutopijski prostor. u kojima se dešavawa odvijaju baš u gradu. naime. Usled snaÿnog razvitka nauånog i tehniåkog znawa i moguãnosti da se sagledaju teško pojmqiva meðugalaktiåka rastojawa. utopije nadrastaju skuåene okvire grada drÿave ili ostrva i projektuju se na nepoznate svetove udaqene svetlosnim godinama od Zemqe. ali zato s puno kwiÿevnih likova razliåitih nacija. prepoznati teÿwu da se antiutopijska stvarnost prikaÿe na planu makrokosmosa. središte preobilnog ÿivota — drugim reåima. Na najosnovnije pitawe da li je ova napredna civilizacija stvarno mogla postojati. upuãuje na autorovu intenciju da ga shvatimo kao mikrokosmos realne stvarnosti ili. u romanu Besnilo.. d. najåešãe mesto anti(utopijskih) zamisli je ostrvo. Upravo zbog tog elementa prisile mnogi mislioci su korene modernih antiutopijskih realizacija pronašli u arhetipskim utopijama. kao što je to veã uåiweno u nekim najpoznatijim utopijama i antiutopijama. utopija. poput Grada sunca Tomaza Kampanele ili romana 1984 Xorxa Orvela. o åijem se poštovawu i odrÿavawu brine dobro organizaovana društvena sila. mit o mistiånom ostrvu Atlantidi. sam grad bio je preobraãen u idealnu formu — odsjaj veåitog reda. Åuveni mit o Atlantidi izazvao je mnogobrojne kontroverze meðu teoretiåarima kwiÿevnosti åije je poqe prouåavawa mit. naroåito kada se uporedi s ogromnim prostornim i vremenskim koordinatama u samom delu. Ipak."18 U takvom idealno ureðenom gradu uoåava se izraÿena hijerarhija. Što se tiåe posledweg romana trilogije — Atlantide. Wemu i pitawu da li je reå o „spekulativnom" ili istoriografski utemeqenom mitu vratiãemo se kada zapoånemo s interpretacijom romana koji duguje ime — ali ne samo to — Platonovom šturom opisu nestalog ostrva u „sokratskim dijalozima" Timej i Kritija. vidqivo nebo na zemqi. svet u malom. U svetu poznati londonski aerodrom Hitrou. . koje jeste još izolovanije i otuðenije od realnog sveta. 13. on je åitava planeta i moÿemo. U antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekiãa. U romanu 1999 kao izolovani deo stvarnosti pojavquje se „izrovani pašwak s krticama". kako se to obiåno kaÿe. Platonu dugujemo još jedan åuveni mit evropske i svetske civilizacije. najdoslednije je sprovedeno nepisano pravilo da se radwa dela mora odigravati na jasno omeðenoj teritoriji. Na toj relativizaciji vremena i prekoraåewu granica prostora temeqi se ÿanr nauånofantastiåne kwiÿevnosti. u wemu je prostor antiutopijskog projekta proširen do najveãe moguãe mere.

kvalitet koji je usmeni sadrÿaj dobijao tokom mnogo vekova upornog predawa. 19 Jovan Deliã. Hazarska prizma. sjajan i pravedan. tako i antiutopija raåuna s arhetipom pakla. sudbinskim pitawima åoveåanstva progovara u formi nalik na neobaveznu. Meðutim. ali ga zato zamjewuje novi. bezgrešan. Jovan Deliã u kwizi Hazarska prizma postavqa jedno „pomalo i retorski intonirano" pitawe: „Ne baštini li svaka 'negativna utopija' nekolika biblijsko-hrišãanska mita. Ponekad se mitsko mišqewe proteÿe i na one oblasti kulturnog i umetniåkog delovawa za koje nikada ne bismo pomislili da se nalaze pod uticajem wegove poruke. Najveãi broj mitova nastao je u dalekoj prošlosti i usmeno se prenosio iz generacije u generaciju."19 Nije sluåajno da je baš 20. I Pekiã u svojim antiutopijskim romanima o najvaÿnijim. i apokalipsa. trivijalnu prozu. åak i onda kada izgleda da je od wih savršeno daleko. o „nauånoj fantastici" i o „negativnoj utopiji". antiutopije ne daju nimalo vere u vreme koje dolazi. Predstava o paklu povezana je sa još dva hrišãanska mita: to je mit o strašnom. Beograd — Titograd — Gorwi Milanovac 1991. mitovi beleÿewem dobijaju mawe-više konaåni tekstualni oblik i postaju pouzdaniji ukoliko je ta osobina uopšte relevantna za mit kao kulturnu pojavu. koja bi prema kwiÿevnoj logici zahtevala „visoki" stil na tragu Xona Miltona.284 saåiwavaju svoje tekstove uz puno stvaralaåke slobode. odnosno mit o definitivnom kraju ovog grešnog svijeta koji izaziva boÿanski gwev i nestaje. Wegova proza o najbitnijim teleološkim i eshatološkim pitawima. jeste amalgam sudbinskih åovekovih pitawa iskazanih jezikom bliskim trivijalnom pismu. Ako se vratimo na drugi deo Frajove sintagme spekulativni mit. Imajuãi u vidu znaåaj one nevidqive granice kojom je hrišãanstvo razdelilo tok qudske civilizacije. vek. mitovi se najjednostavnije mogu podeliti u dve velike grupe: na paganske i hrišãanske mitove. Pišuãi o kwiÿevnim pojavama koje su prevashodno karakteristiåne za 20. najåešãe je to nauåna fantastika. potrebno je da se zapitamo o pravoj prirodi mita na kojoj poåiva anti(utopijska) kwiÿevnost. kod nas. Vilijema Blejka ili. a jedan od bitnih razloga ovoj pojavi moÿe biti vremenska distanca koja je ovoga puta usmerena u buduãnost. pa otuda i „niski" stil trivijalne literature potpuno odgovara nameri autora da prikaÿe mraåni svet ka kojemu se kreãe åoveåanstvo. koju mit ionako dopušta. 291. Na drugoj strani. Kasnija fiksiranost u tekstu oduzela je mitu semantiåku gipkost. posqedwem sudu. koji ãe donijeti raj na zemqu. Antiutopije se obiåno „kriju" iza ÿanrovski profilisane proze. . Kao što svaka utopija moÿe nalaziti svoj oslonac u hrišãanskoj predstavi o raju. vek vek smrti utopija i doba u kome preovladavaju razni oblici antiutopijskog pisawa. Wegoša. Tako je Frensis Bekon svoje delo Nova Atlantida ostavio nedovršenim ÿeleãi da i tim åinom oda poåast Platonu i wegovom arhetipskom tekstu.

Beograd 1989. imanentna ovoj vrsti literature. ali svi ti primeri govore jedno: utopija i antiutopija su jedan isti kwiÿevni oblik. realizam. jedan od najboqih romana nakon Drugog svetskog rata u. Ukoliko pozovemo u pomoã matematiku kao nauku koja na najformalniji. U wima se."20 Ovo mišqewe bi se i moglo prihvatiti da je autorka ograniåila oštrinu suda na (zlo)upotrebu utopijskih i antiutopijskih oblika u onim delima masovne kulture gde je anti(utopijska) poruka samo pomoãno poetiåko sredstvo. 393. Iduãi tragom drugih analogija. Ono što ÿelimo pokazati ovim primerom sasto20 Marija Mitroviã. U sliånu vrstu odnosa ulaze utopija i antiutopija. potpuno izokrenuta vizija utopijskih idiliånih slika. grupi deåaka. SRPSKA FANTASTIKA. wena ostvarewa ne stoje u najblistavijem kwiÿevnom sazveÿðu. U epistemologiji je veã prihvaãen postupak kojim se neka pojava objašwava modelom koji predstavqa ono što ona u stvari nije. odvajala je utopiju od literarnih dela zasnovanih na estetskim premisama. i antiutopijskoj kwiÿevnosti. Takav jedan sud o utopijskoj kwiÿevnosti iznela je Marija Mitroviã u tekstu Utopija. dakle. nedovoqno ÿivotnu i nemaštovitu. a mnogi smatraju i na najegzaktniji moguãi naåin uspostavqa vezu sa stvarnošãu. takoðe.285 Antiutopija se formirala kao neostvarena utopija. Wena åvrsta vezanost i oslawawe na politiåku teoriju. koja je. apriorno negativno sudi. ponašajuãi se kao lik i odraz tog lika u ogledalu. sada veã prošlom veku. mogli bismo wihov odnos i drugaåije ilustrovati. kao i weno nastojawe da izrazi pre svega politiåku teoriju. u kome se bavila estetskom vrednošãu utopije kao kwiÿevnog ÿanra: „Utopija ne spada u velike i znaåajne kwiÿevne ÿanrove. godine. kao i weno nastojawe da izrazi pre svega autorova društveno-politiåka shvatawa i ciqeve. . Po opštem sudu. pa. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. Razlika je samo u autorovoj nameri. mehaniåku. onda bismo kao analogiju odnosu utopijske i antiutopijske kwiÿevnosti mogli iskoristiti relaciju pozitivnih i negativnih brojeva: oni su istog kvantitativnog sadrÿaja ali razliåitog predznaka. fantastika. fantastika. Stvarnost ogledala desnu ruku åoveka prepoznaje kao levu i obrnuto. Gospodar muva Vilijama Goldinga napisan je kao utopijska satira na mawe poznati roman Koralno ostrvo Roberta Majkla Balentajna iz 1855. Ali oni vremenom poåiwu da imitiraju odrasle i ponavqaju iste one greške koje su i dovele do propasti åoveåanstva. a wenu formu åitalac danas oseãa kao isluÿenu. Idiliånu priåu o grupi deåaka na koralnom ostrvu Golding je preoblikovao u antiutopijsku postnuklearnu pripovest o. Utopija. Iako postoji od antiåkih vremena do danas. wegovoj teÿwi da svet prikaÿe u pozitivnom ili negativnom svetlu. po pravilu. banalan zaplet i shematiåan stil pokrivaju ozbiqnošãu anti(utopijske) teme. realizam. kao konaåno otreÿwewe i odustajawe od teÿwe za boqim i savršenijim svetom. SANU. videli smo veã. Nije redak sluåaj da se o utopijskoj.

ukratko ãemo reãi nešto i o woj. Pekiã je stupio u sloÿen intertekstualni odnos s ovim klasiånim filozofskim ali i kwiÿevnim delom. Od pisaca nauåne fantastike traÿi se da predvide moguãi stepen razvoja nauke i tehnike.286 ji se u tome da ne zavisi uspelost romana od „estetskih premisa" veã od naåina i kvaliteta primene konkretnih kwiÿevnih postupaka (kompozicija. Jurij Mihajloviå Lotman u kwizi Predavawa iz strukturalne poetike navodi kako je uloga parodije u razvoju kwiÿevnosti predimenzionisana i da je „destruktivni tekst parodije u izvesnom smislu laboratorijski ÿanr.22 Najveãi broj antiutopijskih dela okrenut je buduãnosti. Ovde je pravo mesto za jedno razjašwewe o odnosu utopijske i antiutopijske kwiÿevnosti. M. Sarajevo 1970. Pojam i uloga parodije u kwiÿevnosti u izuåavawima ruskih formalista. Od formalizma ka semiotici. J. dok se od autora antiutopijske literature zahteva da procene kako ãe se razvijati društveni odnosi u vremenu koje dolazi. zadobio je skoro središwe mesto. Predavanja iz strukturalne poetike. Roman Borislava Pekiãa Odbrana i posledwi dani pisan je upravo u parodijskom kquåu. na utopiju kao ÿanr. a pokušaãemo da pokaÿemo i zašto je pogrešan. Još od vremena kada je nastala. parodija uvek u istoriji kwiÿevnosti igra pomoãnu. stil i dr. Ti društveni odnosi se mogu svesti 21 V. Pre svega antiutopije nisu nastale kao reakcija na ovu ili onu pojedinaånu utopiju veã kao reakcija na åitavu utopijski usmerenu kwiÿevnost. . Velsa. ali kada smo veã toliko puta pomenuli parodiju. Lotman. dakle od romana Ÿila Verna i H. 251. Inaåe. Novica Petkoviã. nauåna fantastika je ispostavila pred autore tih ostvarewa jedan zadatak. Dakle. Upravo stoga antiutopijska dela nisu parodija utopijskih veã su wihova negacija koja se oformila kao saznawe o nemoguãnosti ostvarewa utopijskih zamisli. a zatim se formirao krug poetiåkih naåela koja su dovoðena u vezu s wom. pored toga što je åesto eksperimentisao s formom. a wegova suština sadrÿana je u sposobnosti dela da sa što veãom verovatnoãom predvide buduãnost. što je još jedan razlog da se ona poveÿu s nauånofantastiånom prozom. X.). a ne centralnu ulogu". 22 J. Goldingov roman moÿe se åitati kao vrhunsko delo i bez znawa da je pisano kao antiutopija nekog drugog romana. Beograd — Priština 1984. Lotman. Åesto se u literaturi o antiutopijskoj kwiÿevnosti moÿemo sresti sa stavom da ona uspostavqa parodijski odnos prema izvornoj utopiji. i to prema åuvenom Platonovom dijalogu Odbrana Sokratova. Jurija Tiwanova pre svih. M. Neãemo govoriti na ovome mestu o tome koliko je u Pekiãevom romanu uspešno sproveden parodijski postupak. Odmah ãemo reãi da je ovaj stav pogrešan. 238—269.21 revidirao je neke stavove ruskih formalista iako se åesto pozivao na wihove teorijske postavke. kao kquåna figura sovjetske semiotike. Meðutim.

bez reda i smisla. razne škole videle su u åarobnom ogledalu mita samo vlastita lica. Bulatoviã.23 dok su hrišãanski najåešãe iz Novog zaveta. anticipirani buduãi dogaðaji. Pekiã je delove pojedinih hrišãanskih spisa najåešãe upotrebqavao za epigrafe. nagonsko. . mota svojih dela. kao rezultat tog baroknog gomilawa grotesknosti savremenog sveta. Kod Borislava Pekiãa zlo je sloÿen sistem koji poseduje osobinu da se samoregeneriše kroz istoriju. Paganski mitovi su uglavnom antiåkog porekla. kao logiåki sled konstantnog opadawa åovekovih potencijalnih moãi. Na jedan od osnovnih problema u vezi s mitom i na wemu zasnovanoj poetici ukazao je nemaåki filozof neokantovac Ernst Kasirer: „Svaki nauånik je i daqe u mitu nalazio one objekte koji su mu bili najprisniji. U suštini. Antiåki mit u prozi Borislava Pekiãa. uroðeno (predestinirano). uoåiãemo zakonomerno pozivawe na paganske i hrišãanske mitove podjednako. prikazuje zlo kao planirani društveni projekat. prepušta åitaoåevoj svesti da formira „estetski predmet" poništavawa i nemoguãnosti postojawa åoveånosti. instinktivno. åime smo dobili stvaralaåku viziju nihilistiåke i neizvesne buduãnosti. Pekiã je pisac åiji razvojni put svedoåi o nemoguãnosti ostvarewa utopijske åeÿwe. nezainteresovano. ma kakva ona bila. analitiåki i. Tako se autorov proroåki dar okrenuo najpesimistiåkijim projekcijama vremena koje je pred nama. nasuprot tome. U romanima Miodraga Bulatoviãa zlo je. Beograd 2001. naizgled. Jasmina Ahmetagiã. kao i u romanima Besnilo. I u wegovim su delima. 1999 i Atlantida. Borislav Pekiã stalno oseãa potrebu da ispita uzroke koji su doveli do pobede negativnih sila.287 na relaciju åoveka prema drugom åoveku i na postojawe ili odsustvo slobode u nekom buduãem društvu. U wegovim romanima. prikazan je konaåan nestanak civilizacije koja je davno krenula pogrešnim smerom. autor mu pristupa trezveno. Oni su do sliånih estetskih rezultata došli sasvim razliåitim poetiåkim trasama. nagomilava sve strašnije i strašnije slike i. On prosto beleÿi poraze koje trpi civilizacija. da mnogobrojnim diskurzivnim upadicama pokuša da nekontrolisanoj eroziji qudskosti dƒ privid sistematskog raspada. na sasvim odreðen naåin pokazuje kako pisci sagledavaju i današwu stvarnost. iz tog poraza qudskosti (humanitas) u wemu je sazrela svest o ugroÿenosti osnovnih vrednosti civilizacije i on je u svojim delima taj problem postavio kao središwi. Pekiãev razarajuãi pesimizam jedino bi mogao da se poredi s onim u romanima Miodraga Bulatoviãa. haotiåno. a to se najjasnije moÿe videti u antiutopijskoj trilogiji. naprotiv. samo ne tako eksplicitno. Lingvist je nalazio u wemu svet reåi i ime23 V. U åitavom opusu Borislava Pekiãa. Time što je antiutopija odavno potisnula utopiju i naåinila od we samo kwiÿevnoistorijsku åiwenicu.

filozof 'primitivnu filozofiju'. Beograd 1972. psihijatar veoma sloÿen i zanimqiv neurotiåan problem. da „mit izriåe samo ono što se stvarno dogodilo. pa bila to etnologija. binarne opozicije. åini se. odsustvo voqe da relativizuje bilo šta. Pekiã povešãu. Meðutim. I zato. a upotrebqava ga i u naslovu svog drugog dela Sentimentalna povest britanskog carstva. nauka o kwiÿevnosti.288 na. pokušaj da se u ravni inteligencije objasni nešto što se uistini zbiva u ravni intuicije. Inaåe. mutatis mutandis. stoga. 24 25 . Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti. Mit i zbilja. kw. Beograd 1984. psihologija ili bilo koja druga disciplina koja u mitu prepoznaje glavni predmet svog nauånog interesovawa. da se baš ne kaÿe u mutnim. ponovio ovaj stav. nauånom metodologijom inspirisan. 26 Ovde smo naporedo naveli termin koji je autoru antiutopijske trilogije mnogo bliÿi i koji åešãe upotrebqava. To se dogodilo kada se našao u ulozi tumaåa sopstvenog dela. 40. Zagreb 1970. 27 Borislav Pekiã."27 Iz obimnog teksta izdvojili smo ovaj segment koji. kada je reå o pojedinim osobinama mita. „fantazmagorije" Zlatno runo. (a inteligencija mu je tek mawe više spretni posrednik). antropologija. dobro ilustruje autorovo shvatawe procesa nastanka kwiÿevnog dela. vraxbinskim prostorima crne magije… (…) Racionalna objašwewa iracionalnog doÿivqavaju. potpuno je jasno da nijedna nauåna disciplina nema ekskluzivno pravo na mit. Mit o drÿavi. heroj — kukavica. Upravo je visoka etiånost — shvaãena kao Kantov kategoriåki imperativ — duhovna vertikala koja drevne mitove åini tako bliskim. jednom drugom prilikom i drugim povodom Pekiã je. Borislav Pekiã je nepogrešivo prepoznao osnove svoje poetike: mit i konsekvence mišqewa zasnovanog na mitskom sagledavawu istorije (povesti). Naravno. sudbinu svake filosofije koja putem ograniåenog razuma hoãe da nas pomiri sa egzistencijom neograniåenog Boga. 9. Ovoga puta kao Ernst Kasirer. Borislav Pekiã je ovim postavio neka suštinska pitawa. 69. dobro — zlo. kako je to formulisao åuveni tumaå mitova Miråe Elijade.26 Ta svoja razmatrawa izloÿio je u eseju Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti: „U teorijskim komentarima kwiÿevne prakse krije se.25 U svakom mitu postoje tzv. mi u stvari iz prošlosti prizivamo arhetipski ritual. ali i sasvim vidqivu skepsu prema moguãnosti da se to isto kwiÿevno delo tumaåi. istorija kulture. lingvistika. govori o onome što se u potpunosti oåitovalo". 1999). uvek kada se pozivamo na neki mit. Odabrana dela Borislava Pekiãa. 1. Mircea Eliade. moÿemo reãi da on uvek åuva osnovne koordinate qudskog delovawa ili. najbitnije su ÿivot — smrt. filozofija. specifikuje i ÿanrovski objašwava tekstove svoja dva prozna dela (Vreme åuda."24 Kasirer ÿeli reãi da se mit ponekad zloupotrebqava i da se wime pokušava objasniti sve i svašta. åijim je neprekidnim ponavqawem on i nastao. odnosno antropološkom povešãu. U wima se jasno ogleda nesavitqivost mitske svesti. pa i sumwe s kojima se suoåava nauka o kwiÿevnosti.

nameri da se dubqe okarakteriše a ne samo površno opiše fenomen åija se priroda ne poznaje. U sloÿenom i strogom. pisca åuvenog romana U tragawu za izgubqenim vremenom. a egzaktne nauke kategoriju prostora. od Kanta naovamo prostor i vreme su prihvaãeni kao osnovne kategorije u kojima je moguãe postojawe biãa. To wegovo stanovište je. SRPSKA FANTASTIKA. taånije metode kojima se istraÿuju razliåite kategorije stvarnosti. Sliåan intuiciji jeste i pojam epifanije koji se više vezuje za hrišãanstvo i åija je suština u direktnoj spoznaji boÿanske prirode. koji ju je stavio u sam centar svoje filozofije. Sremski Karlovci — Novi Sad 1991. Anri Bergson."28 U ovom izvodu Pekiã je. umesto ranije upotrebqenih pojmova inteligencija i intuicija. 621. izgleda. osnovna razlika izmeðu filozofije i duhovnih nauka uopšte i tzv. Borislav Pekiã se duhovno pribliÿio Anriju Bergsonu tvrdwom da su intuicija i inteligencija dve suprotne metode. izvan wegovog domašaja.289 åitalac svog dela. Koliko je nama poznato. tj. dakle. U oba sluåaja ove pojmove åija se znaåewa umnogome preklapaju Pekiã je upotrebio kako bi pokazao da nije moguãe pomiriti dva nepomirqiva principa. prvo što sam u pokušajima da je izvedem iskusio bio je utisak protivureåja. inherentan. nedostupnom moãi saznavawa. 29 V. Bila bi to predugaåka digresija da detaqno predstavqamo Bergsonovu suptilno razraðenu i stilski besprekorno napisanu filozofsku teoriju o intuiciji. prvi mislilac koji je ukazao na podvojenost naizgled monolitnog qudskog duha jeste Blez Paskal. a to je onaj pravi ÿivot a ne postojawe okamewene stvari kojima se bave na geometrijskim principima zasnovane nauke. Prvo ime za koje vezujemo intuiciju kao filozofsku kategoriju sigurno je francuski filozof Anri Bergson. reãi ãemo samo da se intuicijom u jednom sintetiånom vidu otkriva trajawe. nauånik i 28 Borislav Pekiã. bilo toliko åvrsto utemeqeno da bismo wegov odnos prema moguãnosti razumevawa kwiÿevnog stvarawa mogli nazvati agnostiåkim. iskoristio drugi opozitni binarni par: racionalno i iracionalno. Pekiã je napisao: „Kada mi je zatraÿena definicija fantastike i fantastiånog u kwiÿevnosti. SANU. odnosno da se neki procesi u qudskoj svesti ne mogu shvatiti.29 Anri Bergson kao najoriginalniji predstavnik „filozofije ÿivota" svojom filozofijom uticao je i na stvaralaštvo Marsela Prusta. Dotad pomalo i zanemarena od drugih filozofa. kod Bergsona intuicija je postala osnovna spoznajna metoda. ali u posledwe vreme pomalo i zaboravqenom sistemu mišqewa Anrija Bergsona. Na epifaniju kao sredstvo spoznaje i wenu ulogu u kwiÿevnom stvarawu naroåito je polagao Xejms Xojs. egzaktnih nauka jeste u sledeãem: filozofija ispituje kategoriju vremena. Beograd 1989. Pri tom. Fantastika i pseudo-fantastika „Zlatnog runa" sa stanovišta autora. pa tako ni na zadovoqavajuãi naåin opisati. da se racionalnim umom shvati — jer to je pretpostavka svakog definisawa — nešto što je. . kao iracionalno. Stvaralaåka evolucija. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti.

to je što oni nikako ne mogu da se priviknu matematiåkim naåelima… (…) Åovek ih jedva vidi [naåela. Glasovita je wegova rasprava O naivnom i sentimentalnom pesništvu.31 koja je takoðe nastala na binarnoj opoziciji dveju suprotstavqenih vrsta pesništva. åija je suština u tome da se jedna pojava u kwiÿevnosti javqa kao reakcija na veã postojeãu. To su stvari tako tanane.]. 34. ne moguãi to najåešãe dokazati po redu kao u matematici. U nauci o kwiÿevnosti veã dugo postoji metodološka konstanta. koji nije bio samo veliki pesnik veã i pronicqiv tumaå nastajawa kwiÿevnog dela. nešto nalik tome otkriãemo i kod Fridriha Šilera. V. 221—312. Navešãemo jedan kraãi citat iz Paskalovih Misli. koji su smatrali da je u poeziji najbitnije 'prikazivati ÿivot u wegovim najkarakteristiånijim crtama'. Beograd 1967. „dva korena": „Jedan [koren] koji vodi od Sofokla. beskrajno mu je teško da ukaÿe na wih onima koji ih sami ne oseãaju. O lepom. ali je to svojevrsno kwiÿevno manihejstvo dobilo najradikalniji oblik kada se åitava kwiÿevnost poåela sagledavati kroz wegovu prizmu. Veã u prvom odeqku Misli o duhu i stilu Paskal nastoji da ukaÿe na oštru podeqenost izmeðu „matematiåkog (nauånog)" duha — esprit de geometrie — i „oštroumnog" duha — esprit de finesse. i toliko ih je. Ukoliko odemo još daqe u kwiÿevnu prošlost. Iako ga nije nazvao intuicijom. dakle. N. Beograd 1988. Ruski simbolista Valerij Brjusov razvio je ideju da je celokupna dotadašwa kwiÿevnost nastala iz. prim. on ih više oseãa no što ih vidi. 'nepriznat'. i da sudi pravilno i pouzdano po tome oseãawu. da prodre u ponore duha'. koji je ciq poezije video u wenoj 'teÿwi da izrazi tajne duše. L."30 Ono što ovde moÿemo proåitati srodno je Pekiãevom stavu o pisawu i tumaåewu. prema Šekspiru i daqe ka Geteu i Puškinu. Koren te poezije 'moÿe se 30 31 Blez Paskal. da je potreban veoma i veoma bistar um pa da ih åovek oseti. Fridrih Šiler. Zaista je mnogo pojava u kwiÿevnosti koje su nastajale ili bile tumaåene na tom naåelu suprotnosti. iz koga ãe se moãi videti znatna podudarnost sa stavovima koje je Pekiã izneo u eseju Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti: „Šta åini. zato što ne raspolaÿe wenim naåelima i zato što bi to bio beskrajno teÿak poduhvat. Misli. i drugi. nema mesta sumwi da Paskalov „oštroumni duh" koji sudi jednim jedinim pogledom potpuno odgovara Bergsonovom pojmu intuicije. da izvesni oštroumni duhovi nisu matematiåari. Ovim naåelom ruski formalisti su objašwavali smewivawe stilskih formacija i pri tome su u mlaðoj stilskoj formaciji zapaÿali poetiåke odlike suprotne starijim stilskim formacijama. .290 filozof åije se nezavršeno delo naslovqeno jednostavno — Misli sve više otkriva kao izvor sveÿih ideja za pomalo posustalu evropsku filozofsku misao. kako je kazao.

navodi: „Hrišãanski oblik mita o telosu* je grad. ono što åini suštinu wegove kwiÿevne poruke. Simbolizam. Izabrani eseji. 32. veã moÿe biti i novi kvalitet nastao iz dodira meðusobno opreånih principa. ili."32 Kao što smo mogli videti. a najviše wih odnosi se na mistiåno raðawe novog Jerusalima. kraj.291 pratiti od tajanstvenih Eshilovih horova preko dela sredwovekovnih mistika… do nepojamnih stihova Edgara Poa i našeg Tjutåeva. 15.. Jovana Bogoslova. S Pekiãevim insistirawem na simbolici novog Jerusalima potpuno se poklapa jedan stav iz nekoliko puta pomiwanog ålanka Nortropa Fraja Vrste kwiÿevnih utopija. ima moto åiji sadrÿaj korenspondira s tekstom koji sledi. Iz takvog spisa Pekiã je preuzeo najveãi broj stihova. u Andrej Beli."35 Moÿemo lako zamisliti da je jednu ovakvu reåenicu mogao napisati i Pekiã pošto je u woj toliko reåi kquånih za wegovo stvaralaštvo i poetiku: hrišãanstvo. za koji Vistan Hju Odn kaÿe da „pesnik koji sebe naziva hrišãaninom mora se oseãati nelagodno kada shvati da Novi Zavet ne sadrÿi stihove veã samo prozu (osim u apokrifnom i gnostiåkom Otkrovewu Jovanovom)". govoreãi o mitskoj osnovi utopija. Miloševiã u predgovoru kaÿe: „Kovanica 'mitomahija' sazdana je po analogiji sa izrazom 'gigantomahija' i trebalo bi da posluÿi da wome oznaåimo Pekiãev globalan umetniåki stav prema svetu.34 Odn ovaj deo Biblije naziva apokrifnim i gnostiåkim. naåelo suprotnosti ne mora uvek biti prepreka. 226. mit. termin koji je Nikola Miloševiã upotrebio u predgovoru Pekiãevim Odabranim delima iz 1984. Borislav Pekiã i wegova „mitomahija" (predgovor). dakle nepravovernim i jeretiåkim tekstom. novi Jerusalim. Teorija Andreja Belog u kontekstu ruskog simbolizma. Na presudan uticaj mita u zasnivawu Pekiãeve poetike kritika je vrlo rano upozorila. prostije reåeno. A jedan od termina kojim se objašwava pišåeva vezanost za mitsko mišqewe jeste i mitomahija. Beograd 1984. åovek. 34 Vistan Hju Odn. . Odabrana dela Borislava Pekiãa. godine. Najveãi broj tih citata je iz završnog spisa Novog zaveta Otkrovewa sv. kwiga 1. grad (kao utopijski projekat). 32 Mila Stojniã. Fraj. 33 Nikola Miloševiã. kraj i ciq åovekovog hodoåašãa. * Telos (gråki) 'ciq'."33 Bilo koji åitalac Borislava Pekiãa sigurno je veã primetio da svaki roman. Novi Jerusalim. Beograd 2000. Taj Frajov stav je koncizan i na jedan dosta neobiåan naåin dolazi u blisku vezu s Pekiãevom motivskom opsednutošãu novozavetnim opisom stvarawa novog Jerusalima. 35 Nav. Sada se moÿemo vratiti odlomku iz Pekiãevog eseja Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti i zakquåiti da je autor antiutopijske trilogije veoma temeqno istraÿivao procese nastajawa i tumaåewa dela. 4. a åesto i svako poglavqe romana. Beograd 1984. d. Ovo je tekst mistiånog sadrÿaja. hodoåašãe.

36 Izneta teorijska razmatrawa problema (anti)utopijske kwiÿevnosti mogu se pronaãi. dve reåi. Ÿenet to objašwava reåima: „Naåin postojawa jednog kwiÿevnog dela prevashodno je vremenski" (Ÿerar Ÿenet. one could come to only one conclusion: utopian and anti-utopian literature are just two poles of one and the same literary phenomenon. taånije dva termina. . the paper follows the development of thoughts about the Utopian. we adopted Northorp Frye's wellknown opinion according to which Utopia is „a speculative myth". Beograd 1985. od svih drugih (fikcionalnih) vidova ispoqavawa — što iskquåuje forme kao što su putopisi i sl. The original anti-utopias — even according to their etymology — direct us toward space as one of the basic categories of physical world. Konaåno. Nebojša Laziã UTOPIA AND ANTI-UTOPIA AS A LITERARY PROJECT Summary Utopia and anti-utopia have been discussed at length in philosophy. Chronology of the development of the myth about (anti)utopia is obvious: Utopia precedes anti-utopia and by its appearance influences the creation of the anti-utopian response. — kategorija prostora dominira nad vremenskom. most often in a town or an island. In a diachronic string. Therefore the greatest number of (anti)utopias is located in the geometrically restricted space. there is Plato with his doctrine about the world of ideas and the world of reality. At the very beginning of the deliberation about this issue. åesto su se i još ãe se åešãe pojavqivati u tumaåewu svakoga romana antiutopijske trilogije: anti(utopija) i mit. 36 Veã smo naveli da u Bahtinovom hronotopu. i. anti-utopian elements in the society. but literature has not studied the nature of their relation so much. literature and art. Na osnovu svega reåenog. history and other related disciplines. e. ali i proveriti. As one of the starting postulates.292 Moguãi odgovor na ukazanu podudarnost moÿda je u åiwenici da tekstovi koji plediraju da imaju arhetipski karakter zahtevaju i reåi arhetipskog znaåewa. Figure. Na sliåan naåin govori o supremaciji vremena nad prostorom u kwiÿevnom delu i Ÿerar Ÿenet u eseju Kwiÿevnost i prostor. On the basis of these researches. 35). vreme predstavqa „vodeãe naåelo". sociology. u tekstovima antiutopijskih romana Borislava Pekiãa. po reåima samog autora. za (anti)utopijsku kwiÿevnost sa sigurnošãu se moÿe reãi da jedino u woj.

Kwigom Novi Jerusalim (1988)1 Borislav Pekiã se ponovo. mraånih zapleta i tajanstvenih zbivawa")3 opisuje wegova suprotnost.[ostiã]. 40.2 Naime. Moto najåešãe saÿima osnovnu ideju djela. koji prema tome predstavqaju posebna djela. kompozicija. Oni sugerišu da postoji tematska povezanost pripovjedaka. 1793" itd. pripovijetke su cjeloviti i razgraniåeni tekstovi. Novi Jerusalim: gotska hronika. Reånik kwiÿevnih termina.09 Pekiã B. funkcija. vrijeme. što znaåi da je „puna jeze. teme. Zagreb 1990. stvarajuãi citatnu polemiku. moto. postoje signali da pripovijetke. ne samo da se u kwizi ne opisuje biblijski sveti grad nego se u toj gotskoj hronici (gotskoj. „Otisak srca na zidu. revolucije. kwiÿevnost. nakon svoje prve kwige Vreme åuda. Beograd 1997. s druge strane. . 821. 2 O pojmu citatne polemike v. 1347". Ovdje. SKZ. Naslov Novi Jerusalim i podnaslov Gotska hronika spoqni su signali cjeline u pragmatiåkoj funkciji. Beograd 1992. Gulag. podnaslov. Nolit.[eselin] K.163. Zbivawa o kojima govore pripovijetke jesu dolazak Turaka u Evropu.41-32. a to je i moto. umjesto da kwiga daje potvrdu biblijskim stihovima o novom Jerusalimu.163. naslov. „Åovek koji je jeo smrt. istorija. ukquåuje u tradiciju vijenca pripovjedaka. uzet iz Otkrovewa Jovanovog. stvaraju tekst koji je obimnošãu pripovijedawa i širinom fiktivnog svijeta sliåan romanu. jer u naslovima stoji i neka godina: „Megalos Mastoras i wegovo delo. uzete zajedno. Gotski roman. 3 V. Dubravka Oraiã-Toliã. KQUÅNE REÅI: vijenac pripovedaka. Grafiåki zavod Hrvatske. ona ih negira i ruši wihov smisao. 242. engleska revolu1 Koristiãemo se drugim izdawem: Borislav Pekiã. Naslovi pojedinih pripovjedaka istiåu parcijalnost teme i sugerišu hronološki niz.UDC 821. Teorija citatnosti. 1649". moã. Specifiånost ovog ÿanra je u wegovoj dvoaspekatskoj strukturi: s jedne strane.41-95 PEKIÃEVA GOTSKA HRONIKA Goran Radowiã SAŸETAK: U radu se razmatraju osnovni kwiÿevni postupci u Pekiãevom vencu pripovedaka Novi Jerusalim i dolazi se do zakquåka da se u wima problematizuje sama kwiÿevnost i wena funkcija.

poput strofe. dim spaqene zemqe dugo još vreða oåi. jer su pasusi odijeqeni od ostatka teksta bjelinom. 6 O ovim signalima prelaska sa jednog na drugi tekst u usmenoj komunikaciji v. Novica Petkoviã.. u kojima primarni pripovjedaå prepušta rijeå drugom. Kad minu. Åitalac zauzima najprije spoqnu poziciju. kao jedan od mnogobrojnih sliånih sluåajeva. jedan znaåewski okvir koji usmjerava åitawe. pa nakon kratke stanke poåne svoju priåu (npr. u kojoj je uokviravawe najoåiglednije. voda.294 cija. nalazimo u djelima tipa Dekamerona. oznaåava okvir kwiÿevnog djela (v. Oni su biãa Vatre. a wima je pridodat metal. Takav je…). Uspenski. Ovakav odnos moÿemo naãi i u ne4 Smjewivawe spoqne i unutarwe taåke gledišta. Semiotika ikone. a govori se o stvarnosti Gulaga. kada jedan od uåesnika u razgovoru nekom napomenom (tipa Svašta biva ili åak Ima takvih i takvih qudi) odvoji ono što slijedi od prethodnog govora. Problemi kompozicije u semiotiåkome osvetqewu Borisa Uspenskog. Smrt starog sunca izgleda kao raðawe novog. od kojih nastaju sve stvari. tu je zatim „naša" priåa iz 1987. a umjesto vatre javqaju se redom zemqa. u svakoj pripovijeci dva poåetna pasusa predstavqaju saÿetak onoga što ãe se pripovijedati. nego je tu data jedna misao. Wihova priroda i sudbina. Ono što slijedi u neku ruku je ilustracija misli koja je kazana na poåetku. Uspenski. B. Nolit. Još uvijek nije zapravo poåelo pripovijedawe. i nastaje išåekivawe odgovora. Da pripovijetke åine cjelinu višeg reda. A. dok godina 2999. predgovor u B. pod wima gori. kao što se zna. U središwi svijet svake pripovijetke åitalac ulazi postepeno. imamo npr. umirawe ovakvih qudi uvek je raðawe novog i neizvesnog."5 Ono što se pripovijeda treba shvatiti kao nešto tipiåno." Nadaqe. u naslovu posqedwe pripovijetke oznaåava vrijeme naracije. u prvoj pripovijeci: „Dimitrijus Kir-Angelos (…) beše takav åovek. Ta bjelina odgovara pauzi koju pravi govornik — tim trenutkom tišine govornik se koristi da probudi interesovawe kod slušalaca. sasvim analogno usmenoj komunikaciji. Empedokleovi „korijeni svega". Poetika kompozicije. na poåetku prve pripovijetke: „Ima qudi åiji je ÿivot trag vrelog ÿeleza u tle utisnut. Ono što smo nazvali klasiånom okvirnom priåom.6 Odvojenost uvoda od središweg dijela teksta naglašena je u Pekiãevim pripovijetkama i grafiåki. „ko je takav?". Moÿe se primijetiti da nakon poåetna dva pasusa åitalac još nije stupio u svijet pripovijetke. Stvara se. . jedno uopštavawe. priprema za samu priåu. Vatra je wihov Element. 5 Novi Jerusalim. d. Sliåan tome je postupak „objavqivawa rukopisa". Beograd 1979). dakle. 7. XII—XIII. tada u wima bijesnu pitawa poput „kako to?". To je sliåno situaciji koju moÿemo sresti u usmenoj komunikaciji. U ostalim pripovijetkama nalazimo varijacije ovog poåetka. U Novom Jerusalimu nakon bjeline. Prva åetiri elementa su. A. I ne samo što je taj ulazak postepen nego je sa istog nivoa. vazduh i metal. Oni su kao zvezde åije raðawe vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne åujemo. nav. pokazuje se i s aspekta kompozicije. tj prelaska u fiktivni svijet. kao u klasiånoj okvirnoj priåi. francuska revolucija.4 npr. Gde stupe.

8 Novi Jerusalim. odakle ãe sagledati svijet pripovijetke.7 Asocijativna poqa koja se stvaraju na poåetku svake pripovijetke u Novom Jerusalimu meðusobno su veoma sliåna. Dok sa pozicije prvog okvira åitalac sagledava znaåewe pripovijetke. daju izvori priåe. Najprije. Nakon ovog jasno oznaåenog okvira åitalac opet ne ulazi unutar središweg pripovijedanog svijeta. junaka legende (opet) iz francuske revolucije itd. Karakteristiåna je u tom pogledu posqedwa Luåe Novog Jerusalima. Na nekoliko stranica se.8 Pripovijetke zatim povezuju 7 Uvodna reåenica Stankoviãevog Gazda-Mladena („Celog ÿivota. Tako kod Tolstoja. komentarišu se ti izvori (stvara se iluzija istinitosti). središwi dio teksta) u svim pripovijetkama. Dogaðaji i likovi pojedinaånih pripovjedaka udaqeni su i prostorno i vremenski. unutarwi okvir. ali ponovo zauzima spoqnu poziciju nešto drugaåije vrste — još jednom se nalazi na okviru. te se granice prelaze onamo gdje se sve barijere savlaðuju — u snu. 2999. kompendijum. a istovremeno i svijet åitavog vijenca pripovjedaka. 41). ima istu ulogu u kompoziciji. u treãoj se dokazuje postojawe Ÿan Luja Popjea. izmeðu we i ostalog teksta suštinska se razlika moÿe svesti na obim (Novica Petkoviã. Samim tim središwi dio teksta te pripovijetke (to je i najveãi wen dio) uopšte nije narativan. koji upuãuje na postojawe veãe cjeline i na znaåewa koja se pod uticajem konteksta javqaju. Taj unutarwi okvir. mada sa mawim stepenom opštosti i bliÿa svijetu djela nego što je to sluåaj kod Tolstoja i Pekiãa. No time nije ukinuta moguãnost povezivawa na nivou pripovijedanog svijeta.295 kim drugim djelima. Narodna kwiga. Kir Angelos iz prve pripovijetke sawa kako se nalazi na trgu gdje muziåar Bleksmit iz druge pripovijetke otkriva vješticu u Rebeki Vinslou. samo je radio ono što jedan åovek treba da radi). dakle. tj. Središwi wen dio je. Åitalac se uvijek postavqa u istu poziciju. a to je zapravo pastiš nauånog rada o Gulagu. Na osnovu svega toga jasno se uoåava isti kompozicioni model (spoqni okvir. Kao da se u svakoj pripovijeci odlaÿe poåetak pripovijedawa. unutarwi okvir: on nam govori da taj istraÿivaå na kraju treãeg milenijuma pokušava da na osnovu iskopina objasni nestalu civilizaciju Gulaga. kako ga wen pripovjedaå naziva. koji bi se mogao odrediti kao poetiåki. objašwava se tehnika izlagawa i sliåno. nakon åuvene uvodne reåenice o sreãnim i nesreãnim porodicama. uvek. 46. On se pribliÿava tom svijetu. wenu osnovnu ideju. nauåni rad. . Dva srpska romana: studije o Neåistoj krvi i Seobama. koju je åuo od jednog kaluðera tokom pisawa Zlatnog runa. „Ona u jednom potezu iznosi ono što ãe roman široko razviti. slijedi tekst koji „objašwava" tu misao. Beograd 1988. novi okvir otvara mu pogled na samo pripovijedawe. na isti nivo. Narativnost toj pripovijeci daje upravo poetiåki. Ne samo što su okviri vaÿni s aspekta cjeline vijenca veã oni imaju veliku ulogu i u samim pripovijetkama. više je razvijen i u svakoj pripovijeci zauzima otprilike nekoliko stranica. u drugoj je poetiåki okvir ujedno i klasiåna okvirna priåa — navodno se objavquje rukopis glavnog lika Xona Bleksmita. Tako u prvoj pripovijeci narator nas obavještava da ãe ispriåati legendu o kir Angelosu.

zapisati: „oseãam se kao Sviraå iz Zlatnih vremena koji je izašao iz bajke da qude u wu tom pesmom povede". Robert Scholes — Robert Kellog. nakon što od we dobije prve zvuke. on spasava od giqotine osuðenike. pisar Revolucionarnog tribunala. prve ÿene åiju ãe smrt „pojesti" Ÿan Luj Popje. Nature of Narrative. razgovara sa prijateqem o pripovijeci Åovek koji je jeo smrt i govori o tome kako se tu razvija metafora o genezi kaligulijanske moãi. Ti detaqi ne samo što povezuju svjetove pripovjedaka nego istiåu da je ðavo. Postajuãi svjestan kakvu moã posjeduje. London Oxford. i na nivou dogaðaja zapaÿamo analogije. New York 1968. Åitaocu se sugeriše i da svijet pripovijetke Sviraå iz Zlatnih vremena shvati kao „kaligulijanski". heterodijegetiåki pripovjedaå postaje u toj pripovijeci homodijegetiåki. Figures III. zlo. Frula. Paris 1972. Najprije sluåajno. pa se „ja" histora pretvara u pripovjedaåa u prvom licu. 255—256).11 On uporeðuje svoj poloÿaj sa pozicijom koju ima u prethodnim pripovijetkama (pokazuje se dakle tek tada kako je to isti pripovjedaå). Onaj koji tu moã ima jeste Ÿan Luj Popje. 1987 pripovjedaå je protagonist. 1987. Pripovijedaju se ÿivoti pojedinaca na fonu krupnih. i to na jedan bizaran naåin: jeduãi wihove presude (osuðenika je u doba terora bilo toliko da zadugo niko ne primjeãuje šta pisar åini). Dok ih vode na pogubqewe. obiqeÿena patwama i smrãu. prva koja ãe primijetiti Popjeovu sliånost sa slavnim dvojnikom i s podsmijehom ga gaðati kamenom biãe baš preqa Ÿermen Šitje. Gérard Genette. Svaka pripovijetka raåuna na istovremeno postojawe ostalih. Popje ãe sa svojim dvojnikom istog dana završiti na giqotini. prelomnih društvenih zbivawa. „ðavolovo dobro" za kojim u podrumu bez povratka traga sviraå Bleksmit. Tako vreteno. Uvijek su i jedna i druga zbivawa ona u kojima je u središtu pojedinac i ona opšta. u središtu sloÿene slike koja se na nivou cjeline gradi. prva osoba koju je spasao. a zatim po svom izboru.10 U åetvrtoj pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena. ovog puta opisan iz drugaåije perspektive. perspektive onih koji pruÿaju otpor toj moãi Isto. koristeãi se Ÿenetovim terminima (v. Popje se od blijedog i ispijenog pisara transformiše u dvojnika onog koji tu istu moã upotrebqava na suprotan naåin — Robespjera. Osim na nivou likova.9 Mreÿom lajtmotiva pripovijetke su åvrsto povezane.296 i druge sliåne niti. koji ãe. a frulu ãe naãi u posqedwoj pripovijeci i arheolog Gulaga. Vreteno ãe uãi u Popjeov san u kome giqotina ima oblik vretena. pojaviãe se ponovo u treãoj pripovijeci kao vreteno preqe Ÿermen Šitje. 11 Drugim rijeåima. Pripovijetke nisu izolovani sluåajevi. 252. javqa se u pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena. O historu v. 265. „demonska alatka" Rebeke Vinslou — jedina stvar koja nije izgorjela u wenoj kuãi nakon Bleksmitovog prepoznavawa. U prve tri pripovijetke narator ima ulogu „histora" — istraÿivaåa koji navodno pripovijeda na osnovu izvora koje je prikupio. Éditions du Seuil. Oxford University Press. 9 10 . To što pripovjedaå moã odluåivawa o ÿivotu i smrti naziva kaligulijanskom ponovo sugeriše univerzalnost.

niti u drugom pravcu voditi. one su izvajane kao što se vajaju kipovi. BIGZ. Ako je dozvoqeno govoriti o poruci ovog vijenca pripovjedaka. on stvara koherentan rad. ipak.297 ili bar misle da pruÿaju. gdje vlada zajedništvo. Bez obzira na to gdje se dešava i ko su protagonisti. 244. I oblik i smer odreðen je wihovom idejom. trijumf duhovnosti uz potpuno odbacivawe materijalnog. Wihove stope nisu u ÿivot utisnute. Kroz prozu Danila Kiša: Ka poetici Kišove proze II. mora mu biti ispravna i misao. kako na kompozicionom tako i na tematskom planu. To onda nije priåa o nekom vremenu. nakon što je. U toj pripovijeci javqa se novi pripovjedaå. kako sƒm priznaje. On piše nauåni rad o Gulagu. pokušavajuãi da tu sebi potpuno nepoznatu stvarnost protumaåi na osnovu arheoloških istraÿivawa. 199. Posqedwa pripovijetka tim elementima dodaje metal: „Ima qudi åije tragove sledimo kao umetniåka dela. o tome Jovan Deliã. Tumaåeãi sve wemu poznate ostatke te civilizacije (doduše malobrojne. priåa je suštinski ista — to je priåa o uništewu åovjeka i nestanku qudskosti. sjediwenost åovjeka sa prirodom.12 Isto tako. Ne moÿemo misliti da su mogle biti drukåije. Za åitaoca pripovijetke predstavqaju paralelne aspekte istog svijeta. 14 Isto. I ne samo u te dvije pripovijetke nego u svim pripovijetkama u Novom Jerusalimu svijet je suštinski isti. . sukcesivnost dogaðaja se povlaåi u drugi plan. ona bi bila."14 Rezultat wegovog strogog nauånog metoda jeste uåewe o Gulagu kao idealnoj civilizaciji. da bi se na kraju otkrilo da je taj otpor samo privid koji prikriva stvarno podaništvo. Posebno istiåe znaåaj koji logika ima za nauånika: „Ako mu je […] logika ispravna. pojavquje se novo znaåewe i prostora i vremena. otjelotvorewu biblijskog novog Jerusalima. Prostor se pokazuje kao jedinstven — to je Evropa. Beograd 1997. Razlika je samo u tome koji tip qudi se u kojoj pripovijeci posmatra. uoåio neke nesavršenosti (otud naslov Luåe 12 I u Kišovoj Grobnici za Borisa Davidoviåa prostor (i to takoðe prostor Evrope) ima vaÿnu funkciju u integraciji pripovjedaka u vijenac (v. da je svijet saåiwen od zla. naglašeno je univerzalno u karakteru i situaciji. Pripovjedaåev ciq je. koji ÿivi u individualistiåkoj civilizaciji na kraju treãeg milenijuma. Ovako posmatrano. ali to je po istraÿivaåu dokaz više o odbacivawu materijalnog kao wenoj suštini). jer spoqni okvir ukazuje na to da se pripovijeda o tipovima qudi. veã je to univerzalna priåa o propadawu."13 Na osnovu ovakvog uvoda moÿe se pretpostaviti da je osnovnim elementima — koji su u ovom kontekstu dati kao prirodne i razarajuãe stihije — dodat element koji ovdje simboliše åovjekov duh i wegov uticaj na svijet. najuproštenije reåeno. I kompozicija to potvrðuje. 323). Postoji izmeðu Grobnice i Novog Jerusalima više analogija. Prve åetiri pripovijetke u kojima po jedan element oliåava glavni lik sugerišu da ti Empedokleovi elementi djeluju na isti naåin kao jahaåi apokalipse. nekom narodu ili nekom društvu. drugog oblika. 13 Novi Jerusalim.

It gives a critique of science and its method based on logical thinking. åiji je Gulag ohrabrujuãi nagovještaj. It creates a specific whole that resembles a novel. Novi Jerusalim problematizuje. Goran Radonjiã PEKIÃ'S GOTHIC CHRONICLE Summary The paper analyzes Borislav Pekiã's collection of stories Novi Jerusalim (New Jerusalem). Postupak razara samog sebe. No i pripovjedaå. a "wreath of stories". Pekiã's book becomes a European "gothic chronicle". Because of network of leitmotifs. Signals of that bigger structure are found on various levels. U ovoj gotskoj hronici poraÿavajuãa je slika svijeta i åovjekovog djelawa. dakle.298 novog Jerusalima). I nije samo nauka loše prošla u toj umjetniåkoj poruci. izvan teksta. gotovo geometrijske kompozicije veã i zbog toga što saznawe o taštini umjetnosti nije uništilo djelo. veã se ono domoglo milosti uobliåewa (izraz je Kišov). To nije mnogo. moÿe u „buci i bijesu" da djeluje umirujuãe na naravi. nešto drukåiji zakquåak. Pekiãeva ironija nije okrenuta samo spoqa. kako se u antici govorilo za muziku. kwiÿevnost. Tako se u prvoj pripovijeci opisuje taština umjetnika kir Angelosa. Pripovijetka je dakle ne priåa o logoru nego o tome do kakvih apsurdnih rezultata dolazi nauåni metod. To je sve. i sƒm åuje pjesmu sviraåa iz zlatnih vremena mladosti. i samu kwiÿevnost i wenu funkciju. koja mu potvrðuje sopstvenu skrivenu misao da se orvelovsko „pod kestenom senke duge / izdali smo jedni druge" odnosi i na wega. nestaje nakon saznawa o samoizdaji. nosilac zasluÿenih kwiÿevnih priznawa. Neka bude dopušteno da se iz ove mraåne kwige izvuåe. U pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena pjesnik. da taj rad doprinese stvarawu idealnog Jerusalima. . lijepa kwiÿevnost. which is read not as a mere book of short stories. Ne samo zbog presokratovskih osnovnih elemenata zbog simetriåne. Metod ovog istraÿivawa iz buduãnosti samo je do krajnosti doveden metod koji primjewuje primarni pripovjedaå u prethodnim pripovijetkama. a universal story of decay. but as a series of connected texts. ipak. and also an implicit critique of literature itself. veã je to i autoironija. but is different from it. nakon što spali dokaze o prijateqevoj izdaji (prije svega partijsku kwiÿicu).

Scena. moÿda. 13.41-2. stilizaciju. ali navode na postavqawe pitawa. a åiji je ciq izazivawe „uznemirujuãeg". u ovom radu se tretira kao primer upotrebe starog komiåkog ÿanra radi stvarawa posebnog dramskog kvaliteta. koji se. KQUÅNE REÅI: Dušan Kovaåeviã. 1977.41-95 ELEMENTI FARSE U DRAMAMA DUŠANA KOVAÅEVIÃA Dragana Besara SAŸETAK: Dramsko delo Dušana Kovaåeviãa. izneveravawe prirodnih zakona) da bi ostvario specifiånu — farsiånu. 1. naravno. Proleãe u januaru. kao veã afirmisani dramski pisac sa åetiri izvedene drame (Maratonci tråe poåasni krug. 1973. Radovan Treãi. Balkanski špijun. Tek mi se razdawuje…. Farsa postaje neophodni element u graðewu ambivalentnog dramskog sveta. 1977. Od prvih komada Kovaåeviã upotrebqava farsiåne postupke (ubrzawe radwe. jeste „farsa". 1974. godine Dušan Kovaåeviã je. Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu. tragedija jedne mladosti. veã kao ilustracija stava da ÿanrovske nedoumice i nedoreåenosti prate ovaj opus od samog poåetka.09 Kovaåeviã D. 1977). razigrane. Radovan Treãi. naziva crnom komedijom. neretko odreðivano kao farsa. Lari Tompson. Maratonci tråe poåasni krug. uspeo pretekst za stvarawe ÿive. ali uvek proizilazi iz našeg åudnovatog mentaliteta. shvatiti kao neophodan argument u raspravi o ÿanrovskoj pripadnosti wegovih drama. farsa.1 Opovrgavawe nametnutog odreðewa od strane samog autora ne mora se. zabav1 Dušan Kovaåeviã. nelagodnog oseãawa kod gledalaca. najzad. Profesionalac. Štaviše. kaÿe Kovaåeviã. U jednom razgovoru objavqenom 1977. u nedostatku adekvatnijeg termina. Izvesna stilizacija postoji. postaje osnovni preduslov za reakciju: ove drame ne pruÿaju odgovore. . Takva reakcija. 3.UDC 821." Mentalitet u kojem je preterivawe odomaãeno i u kojem „åiwenice obaraju razum".163. na pitawe šta ga privlaåi ÿanru farse odgovorio: „To što pišem nije farsa. kw. br. prenaglašavawe. u prvim kritiåkim tekstovima o Kovaåeviãevim dramama primeãeno je da se o radu ovog komediografa moÿe misliti na više naåina: Maratonci su i vesela komedija.163. 70. Urnebesna tragedija. u kojem su tragiåno i komiåno åvrsto povezani. 821. a time i komiånu.

i postojawe posle smrti postaje neki oblik „ÿivota". Kovaåeviãeve komedije su oslowene na dramske priåe u koje je utkan humor. Vladimir Stamenkoviã je u tekstu o Kovaåeviãevoj dramaturgiji istakao pojedine osobine ovih komada koje ih unekoliko odvajaju od klasiåne komedije i naroåito od farse: „Junaci Kovaåeviãevih drama nemaju suÿeni unutrašwi ÿivot. u Teorija tragedije. Faktiåka fiziåka smrt u Sabirnom centru. a procvat prepoznao u dramaturgiji XX veka."4 Ritam uspona i pada. rezignacija (Profesionalac). meðutim.5 jeste mawe ili više prisutan u svim Kovaåeviãevim komadima. Beograd 1984. Pozorište u dramatizovanom društvu: kritike i eseji: 1956—1986. posle prikazivawa komada kao što su Radovan Treãi. wegovom opsesijom ili upletenošãu u nesreãan sticaj okolnosti. saåiwene su od graðe koja moÿe da se unese i u tragiånu dramu. . nazvati crnom komedijom. Lari Tompson).2 Deceniju kasnije. stvarajuãi tip drame åija upeåatqivost leÿi upravo u wenom ambivalentnom karakteru. pozivajuãi se najpre na senzibilitet modernog gledaoca koga više ne zadovoqavaju kruta razdvajawa komiånog od tragiånog i koji podjednako intenzivno ÿeli da se saÿivi sa junacima na sceni. jer je upravo sadrÿajem komada smrt „oÿivotvorena". Radmila Ševiã. a glavna radwa je poistoveãena sa prikazom ÿivota u kome trijumfuje Zlo nad dobrim. ali i komad sa ozbiqnim pretenzijama. Zarad svojih skrivenih namera on moÿe da 2 Vladimir Stamenkoviã. a koju ãemo. 4 Isto. 3 Isto. gubqewa i nestajawa. Propast nije ipak fiziåka smrt ili pogibija veã pre moralni pad (Radovan Treãi). Velike dramske forme: tragiåni ritam. ali i da saåuva distancu u odnosu prema wima: „Komad je specifiåan mikrokosmos prirodnog ÿivota. åije je zaåetke pratio od Molijera i Šekspira. junaci svojim delawem formiraju fabulu. Status junaka s poåetka komada drastiåno se mewa upravo delovawem samog junaka. veã su liånosti sa sloÿenim psihiåkim ustrojstvom ponekad (…) individualizovani i više nego što dozvoqava priroda komedije. 278. 5 O pojmu tragiånog ritma v. tako da „propast" profesora Pavloviãa podrazumeva pre svega razoåarewe nakon saznavawa istine o ovozemaqskom ÿivotu. ne doÿivqava se kao potpuni nestanak. ritam koji se odreðuje kao „tragiåni". Suzana Langer. U posledwem poglavqu Stajen pravi sintezu prouåavawa tragikomedije. 263. Odsustvo fiziåke smrti u ovim dramama suspenduje tragiånu dimenziju."3 Stoga kritiåar zakquåuje: „U stvari. u nedostatku boqeg termina. Beograd 1987. U kwizi The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy Xon Stajen govori o povezivawu raznorodnih elemenata u novi dramski kvalitet. razoreno zdravqe (Balkanski špijun) ili trenutak koji je samo na korak od potpune psihiåke i fiziåke propasti (Urnebesna tragedija.300 ne predstave. U isto vreme takva prigušena tragiånost omoguãava uspostavqawe neupadqivije i prirodnije veze sa svojim kontrapunktom. ali je ne ukida. koji je naroåito blizak modernom gledaocu. prev. Balkanski špijun i Sabirni centar.

i ne podnoseãi patwu. 9 Isto. unapred datu kategoriju: porodica Topaloviã iz Maratonaca izaziva smeh isto koliko i strah. misaoni ili emotivni. 275. jesu izuzetni upravo zbog takve mešavine. kao što smo videli. zapravo je nosilac opasne opsednutosti u kojoj se nasluãuju duboka nesreãa i razoåarewe."7 Crna komedija sa nerazluåivim dvojstvom komiånog i tragiånog. moralizam modernih dramskih tekstova ne poåiva na jasnom razdvajawu dobra od zla: „U najboqem sluåaju ona ne odobrava. nesvakidašwi profesionalizam Luke Labana iz Profesionalca deluje uznemirujuãe."8 Nedostatak samosvesti. odnosno ka stvarawu dvojakog nerazluåivog odgovora na dramsku radwu. ali neãe olako okriviti ili ÿestoko osuditi: neãe povuãi jake i oštre linije. 261. za razliku od sredwovekovnih komada. apsurdnog i realnog. veã stvarawe krajwe napetosti meðu elementima komiånog i tragiånog. ali ni saÿivqavawe svojstveno tragediji. Junaci takvih drama i sami moraju biti kompleksni i ambivalentni: „Ovakav dvostruki odgovor proizilazi kada naše primarno prepoznavawe klovna u wegovoj tradicionalnoj ulozi spadala i zabavqaåa bude poreknuto i opovrgnuto. 242. 8 Isto. ili Molijerovi najveãi uspesi. Xon Stajen napomiwe da je upravo ova vrsta drame neretko „didaktiåna". 292. ali da.10 Gledalac ne uÿiva u odgovorima. Ilija Åvoroviã iz Balkanskog šlijuna."6 Ÿeleãi da predoåi ambivalentnost ÿivota. Neke od najboqih drama iz Šekspirovog zrelog perioda. isticawe samosvesti nije primarni zadatak crne komedije. Elementi komiånog ne predstavqaju."9 Otuda se sukobi u crnoj komediji retko okonåavaju. patwe koje ne bi smetale ni wemu ni nama da on jeste artificijelan. veã åine smisaoni dodatak tragiånom. tako da je teÿwu ka samosvesti zapravo zamenila teÿwa ka nedoreåenosti. jeste upravo ono što crna komedija izbegava. ali u isto vreme ima i formu komiånog preterivawa. kada on pokaÿe da je sposoban da trpi patwe (…) ÿivota. Govoreãi o još jednom aspektu crne komedije — moralizmu. 10 Isto. te ovakva drama „ne donosi odluke umesto nas". veã „stimuliše svojim implikacijama". Junaci Kovaåeviãevih drama teško da mogu biti bez ostatka svrstani u neku. 6 John L Styan. . dakle. ne oseãajuãi posledice. 246. samo „olakšawe". The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy. ili pak moÿe da ih pomeša i poveÿe. Cambridge 1962. moderni dramaturg stoji na neugodnoj poziciji koja se trudi da ne pripadne nijednoj strani: „On mora da kontroliše naša stalna mentalna i emotivna opredeqewa (…) Udaqavawe svojstveno komediji nam nije dozvoqeno. mada nespretan i komiåan u svojoj neprilagoðenosti. uspostavqa novi i kompleksniji dramski svet u kojem upravo svaka od komponenti pruÿa dodatno senåewe svom antipodu.301 podvuåe i izdvoji posebni oblik reakcije. gde junak trpi sve. Beli iz Larija Tompsona najotvorenije skida masku klovna da bi otkrio patwu. specifiåan za farsu. Pri tom. 7 Isto.

kao i u nerazluåivom jedinstvu „tona". Stoga smo se odluåili da posledwe delo koje ulazi u okvir ovog rada bude drama Lari Tompson. odnosno fokusiraju se duboke. podsticana i razvijana društvenim sistemom. kojem se daqe suprotstavqa drugi. koje se po Stajenu moÿe odrediti kao „åetvrto" jedinstvo. pri åemu se ne nasluãuje postojawe nekog nadreðenog elementa koji bi mogao da se shvati kao sinteza. gde pored farsiånog prosedea koji omoguãava distancu nije sasvim lako bespogovorno osuditi porodicu Topaloviã. izraÿeno telesno nasiqe koje. Prema tome. neutralnijem odreðewu.11 Takav ambivalentni karakter crne komedije navodi nas da se za trenutak vratimo nekim opštim odreðewima farse. potpuno suprotan. koji joj obezbeðuje komiånost. 12 Povezivawe disparantnih elemenata.302 veã u naåinu na koji su postavqena i naåeta pitawa. ali takva ambivalentnost je sasvim druge prirode od one kojom se odreðuje crna komedija: mada ukquåuje u sebe razliåite i suprotstavqene elemente. uslovno reåeno. åiji se primitivizam doÿivqava kao odlika mentaliteta. greške i iskupqewa. Pri tom se upravo ta tendencija ka smeštawu uzroka zla u konkretno društveno i istorijsko okruÿewe u opusu Dušana Kovaåeviãa razvijala postepeno: od mraånih i åini se svevremenih Topaloviãa. u crnoj komediji se pre radi o upotrebi ili funkcionalizaciji elemenata farse u stvarawu novog dramskog kvaliteta. do Profesionalca u kojem je odnos izmeðu xelata i ÿrtve potpuno relativizovan. kako bismo napravili izvesna razgraniåewa. te da pitawe groteske kod Dušana Kovaåeviãa zasluÿuje daleko širu obradu. Crna komedija.12 Površan pogled na opus Dušana Kovaåeviãa dovoqan je da potvrdi pišåevu tvdrwu izreåenu na samom poåetku wegovog dramskog rada „da 11 Rad na nedovršenom opusu Dušana Kovaåeviãa uslovio je ograniåavawe predmeta izuåavawa. upravo zbog svoje nerešivosti. Od Maratonaca. te nepostojawe pomenutog nadreðenog kvaliteta. privlaåna dvojnost. Ono što se takvim sklopom postiÿe jeste pre napeta i. zaustavili smo se na. i u tim oslikavawima ne dozvoqava se olaka osuda viðenog. ne ostavqa posledice). U dramama Dušana Kovaåeviãa identifikuju se i razotkrivaju teške negativne naslage u srpskom mentalitetu. koji tek u grubim obrisima predstavqaju ovdašwu sredinu. na drugoj strani. do Luke Labana åiji negativni potencijal jeste posledica društvene nakaradnosti. Farsa jeste ambivalentan ÿanr. Kovaåeviã je u svojim dramama gotovo dosledno stvarao dvojaki svet crne komedije. meðutim. jer se u wima prepoznaju stilizovani obrasci patrijarhalnog mentaliteta. na drugoj stani nagoveštava još jedan pojam — grotesku. vremena i radwe. pored klasiånih jedinstava mesta. preko Radovana Treãeg. Meðutim. u kojem se sjediwuju razliåiti impulsi (mehanizam radwe naspram ÿivog tela. Smatrajuãi da bi zadrÿavawe na ovom pojmu otvorilo åitav niz novih pitawa. takav potencijal farse u celini uzima kao jedan konstitutivni element. . farsa uspeva da napregnuti odnos izmeðu wih prevaziðe isticawem dominacije principa vitalnosti. što se u ovom radu vezuje za crnu komediju. iskonske qudske izopaåenosti koje su našle plodno tle u odgovarajuãim društvenim okolnostima. jer se neprekidno mešaju pojmovi krivice i nevinosti.

upotreba farsiånih prosedea jeste u funkciji stvarawa dvojakog i nesvodivog sveta crne komedije. moÿe postiãi. ili kako sam autor kaÿe — wenom stilizacijom. . ostvareno kroz isticawe jedne dominantne osobine junaka. u kojem se razvija pogodno tle za (u farsi dopušteno) prekoraåewe granica prirode i izneveravawe prirodnih zakona. odnosno otkriva da jeste potpuno artificijelni odgovor na preuzetu ÿivotnu graðu. u funkciji je stvarawa dosledno iskonstruisanog sveta. neutaÿivom glaðu za ÿivotom (svako od wih se boji smrti i ÿestoko joj se opire). kao u pomenutom razgovoru. što nam. ali skloni smo da tvrdimo da je teÿište tog „uznemirujuãeg" kvaliteta u svakom Kovaåeviãevom komadu usmereno prema donekle modifikovanim i specifiånim znaåewima. a što ovaj nesumwivo popularan i znaåajan moderni komediografski rad zasluÿuje — boqem razumevawu i adekvatnom vrednovawu. 1) Dvoznaånost farse — Maratonci tråe poåasni krug i Radovan Treãi Upotreba elemenata farse u dramama Dušana Kovaåeviãa nikada nije istovetna. najzad. ali funkcija ovog elementa farse time nije iscrpqena. odreðuju kao farse. Preterivawe ili prenaglašavawe u farsi. koji se mahom. nestvarnost i izmaštanost. wenim specifiånim odlikama. Porodica Topaloviã svojim morbidnim poslom i nesvakidašwim sastavom nosi u sebi lik duboko ukorewenog i nepatvorenog zla: kao vlasnici pogrebnog preduzeãa koji profitiraju na tuðim smrtima.303 to što piše nije farsa". jer ne postoji precizno vremensko i socijalno odreðewe wihovog porekla. pod sloganom da je „smrt jedini siguran posao". koji je dodatno podstaknut wihovom grozniåavom aktivnošãu. Farsiånost Topaloviãa obezbeðena je upravo ovakvim prenaglašavawem. Komad Maratonci tråe poåasni krug pokazuje na koji se naåin moÿe ostvariti pomenuta „stilizacija" i do kakvih efekata to dovodi. Farsiåni svet takvim instrumentima uporno istiåe samosvojnost. i potpomognuto autentiåno farsiånim „bezopasnim nasiqem". izgleda kao vaqan put ka neåemu što i nije primaran ciq ovakvog teksta. Uopšteno govoreãi. „Demonska" priroda Topaloviãa dobija i dimenzije iskonskog. Time se ujedno i dopušta postavqawe hipoteze o angaÿovawu farsiånih presedea u ovom opusu kako bi se stvorio dramski svet suštinski drugaåiji od veselog sveta farse. åak ni u prvim komadima. Farsiåni prosede se u Maratoncima pre svega ispoqava kroz autentiåno farsiånu prenaglašenost: åiwenica da Topaloviãa ima mnogo i da su svi dugoveåni predstavqa multiplikovawe koje poprima karakter farsiånog preterivawa. Topaloviãi åine autentiånu destruktivnu silu. ili kroz ubrzavawe pokreta. U tom smislu. bavqewe elementima farse u delu Dušana Kovaåeviãa navodi na paÿqivo premeravawe svakog segmenta. Opus Dušana Kovaåeviãa pokazuje šta se farsom. Dugoveånost Topaloviãa jeste i izraz svojevrsnog vitalizma. odnosno društveno neuslovqenog zla.

grubost) moguãe je skretawe paÿwe i zanemarivawe pravog karaktera vitalizma koji leÿi u osnovi aktivnosti Kovaåeviãevih junaka. Ovakav vitalizam. åiji je kvalitet bitno odreðen vitalistiåkim principom. nesumwivo komiåna. ublaÿavajuãa (svet morbidnih „maratonaca" preko farse åita 13 Åak i ona vrsta farse koju Xesika Milner Dejvis naziva „humiliation farce". kada svi stariji ålanovi porodice bacaju predmete na „izroda" Mirka. farsa ima funkciju da kanališe negativni potencijal: klasiåne farsiåne scene. predstavqaju regulatore farsiånog karaktera. koji se trudi da izdrÿi sve udare „sudbine". uz hiperaktivnost i energiånost. predstavqa samo jedan od moguãih vidova uspostavqawa farsiåne strukture. koji ni tada ne znaåi uništewe „protivnika". najzad. Upravo zbog takvog „prepoznavawa" farsiånog impulsa (preuveliåavawe. i da iz svih iskušewa izaðe nepovreðen. Ako se ova funkcija elementa farse moÿe odrediti kao. više pokušavajuãi da se odbrani. angaÿuje se da bi taj kvalitet bio ukinut. London 1978. Drugim reåima. pretwe i psovke. s druge strane. oliåene u neumoqivoj mašini. odnosno gotovo a priori doÿivqavaju se kao farsiåne. wegovo svoðewe na „sunðer za kaÿwavawe" prema Jessica Milner Davis. farsiåni prosede u ovom komadu nema funkciju da istakne vitalizam Topaloviãa.13 Upravo stoga. upravo kada je reå o vitalizmu i o naåinu na koji se on ispoqava kod Topaloviãa. uslovno reåeno. i pored svih pokušaja da se otrgne. pada i doåekuje se na noge. u opstanku porodiånog klana — najmlaði ålan porodice se. Farce. makar i sa negativnim predznakom. u kojoj je radwa pravolinijska i usmerena prema poniÿewu ÿrtve. Farsiåna artificijelnost stoga omoguãava da iskonsko zlo bude donekle „estetizovano": farsiåni usmerivaå daje bar donekle iluziju izmaštanosti. Svojim iracionalnim i grubim impulsom ovakvi prizori nose farsiåni naboj. Meðutim. Vitalizam lakrdijaša. te kao takve unose neophodno olakšawe u zastrašujuãi kontekst. pri tom. nego što je rešen da napada. ostvarenoj prenaglašavawem ili preuveliåavawem. dobar deo farsiåne tradicije upravo teÿi „umekšavawu" farse što podrazumeva pasivizirawe junaka. da bi ga dosledno nastavio. kao što je ona na kraju prvog åina. koja je. Ovakva tvrdwa moÿe na prvi pogled da zvuåi paradoksalno: farsa. Naime. pridruÿuje porodiånom poslu. . jer je wega previše. pa samim tim i komiåne. i opšti haos koji potom sledi. åemu je podreðena i ovakva izdrÿqivost. predstavqa dodatnu spregu sa farsom: farsa kao formalizacija principa vitalnosti tematizuje upravo sposobnost biãa da preÿivi i da opstane. na primeru Maratonaca moÿe se uoåiti na koji naåin jedna evidentno farsiåna odlika moÿe biti upotrebqena i kakav smisao komiåno-farsiåni impuls dobija takvim angaÿmanom. veã da suspenduje ili ublaÿi oseãawe strašnog koje takva priroda moÿe da izazove. Odgovor leÿi upravo u farsiånoj artificijelnosti. Štaviše.304 i. ima pre svega pasivan karakter: junak prima udarce. zajedno sa ostalim arsenalom (farsiånog) nasiqa — šamarawa. moÿe se uoåiti osnovna taåka razdvajawa izmeðu fariånog i „topaloviãevskog" vitalizma: zbog svog destruktivnog karaktera vitalizam klana Topaloviã nije istog kvaliteta kao sposobnost snalaÿewa farsiånog junaka — lakrdijaša.

farsiåni junaci zadrÿavaju odreðenu koliåinu atributa koji uspevaju da ih lokalizuju. Prvi Kovaåeviãev komad Maratonci tråe poåasni krug otkriva inicijalno autorsko opredeqewe koje podrazumeva stvarawe ambivalentnog dramskog sveta. upušta se u porodiåne okršaje i podmetawa noge. kao nedokuåivi demoni åiji postupci i poreklo izmiåu moguãnosti poimawa.. i kada je u pitawu priåa. Farsa u ovom Kovaåeviãevom komadu dobija ponovo dvostruku ulogu. kao što su porodiåni status ili zanimawe. 280). . postaju predmet pišåevog interesovawa. ali se Kovaåeviã ne zadrÿava samo na tom „slikawu mana domaãeg åoveka". smeštena u porodiåni krug u kojem svako ima svoju scensku funkciju ispuwenu porodiånim statusom: otac. „u tom komadu. Upravo te osobine. nesuðeni zet. Sliåan postupak primewen je i u narednom komadu Radovan Treãi (1973).305 se kao „izmišqen"). istovremeno komiånog i uznemirujuãeg. glupost i ograniåenost. kãi. Farsiåni postupak uoåava se pre svega u organizaciji dramske radwe: vrtoglavi preokreti. uvodeãi tipiåno farsiånu „nelogiånu logiku". upotpuweni osnovnim „sukobom" sa „mrskim Vilotiãima". što bi i omoguãilo unekoliko ostvarewe farse u wenom autentiånom vidu. proizvode efekat ubrzawa. gde se i oseãa. naime. pri åemu je modifikacija jednom upotrebqene „formule" uslovqena pre svega samom graðom ili uslovno reåeno — veãom realistiånošãu prikazanog. direktniji uticaj Beketa i Joneska. fokusirane u odreðenoj „društvenoj zajednici". nego što je sami pokreãu. farsa krije u sebi napet odnos izmeðu realistiånosti i artificijelnosti: mada se zahvaqujuãi preterivawu i karikirawu stvara utisak izmišqenog ÿivota.14 S druge strane. d. tast. Naime. Zato upotreba farsiånih elemenata dovodi i do svojevrsnog „realizma" komada: realistiåki potencijal farse. majka. obrasci patrijarhalnog mentaliteta kod Topaloviãa su neugodno prepoznatqivi. izraÿe14 Prema reåima Vladimira Stamenkoviãa. pa åak i utisak da su junaci više nošeni mehanizmom radwe. priliåno prepoznatqivu sklonost ka prevari i pri tom zaåiwen specifiåno domaãom „psovaåkom" atmosferom. ispoqen kroz topaloviãevski (maksimalizovani — i stoga farsiåno upotrebqiv) patrijarhalni sastav. kako bi se i ostvarilo ono što je Kovaåeviãeva namera: nemilosrdno pokazati da „naš" mentalitet ne moÿe biti samo predmet ismevawa. neprekidno otkrivajuãi primitivizam. jer je pre svega opasan. ali se zato takvo ublaÿavawe na drugoj strani „naplaãuje" postupkom koji je ponovo farsiåan — iako stilizovani. bilo bi pogrešno prevideti drugi konotativni sloj koji je sasvim suprotan. Radwa komada je. koji ima posebno mesto u wegovom opusu. omoguãio je da „maratonci" ne ostaju na bezbednoj udaqenosti od gledaoca. Potencijali farse upotrebqeni su potpuno i dosledno. uvek u funkciji izazivawa pomenute „napetosti": farsiånom artificijelnošãu se ublaÿava zastrašujuãi vitalizam junaka. koja nosi svoj klasiånu farsiånu auru „qudi sa periferije". postepeno dolazi do neopisive zbrke u radwi" (nav. Na stešwenom prostoru novobeogradskog solitera ova grupa.

dakle. Radovan nosi u sebi opasnost koja je upravo zbog svoje „obiånosti" još strašnija. ponovo. upotreba farse nije jednoznaåna: ovakvo drastiåno narušavawe prirodnih zakona otkriva i autorsko insistirawe na fantastiånosti farse. Meðutim. odnosno insistirawe na samoj farsi. izbegavawe verizma nije osnovni motiv — taj i takav Radovan.15 farsi svojstveno preterivawe u Radovanu Treãem potpuno izlazi iz okvira stvarnosti: nesreãna Georgina je trudna pet godina. koja dopušta najneverovatnije motive i napuštawe prirodnih zakona. 280. Farsa. iskquåi: destruktivnost junaka puštena je na slobodu. Razlog za takav angaÿman vidimo upravo u nameri da se postupak primewen u Maratoncima. Farsa u Radovanu Treãem postaje katalizator komiånosti ili sredstvo da relativna ordinarnost prikazanog (porodiåni krug i wemu svojstveni sukobi sa suprotnim porodiånim klanom) budu dramaturški i komediografski plodotvorni. dakle. bez distance koja se uspostavqa farsom. jer Radovan sa svojom porodicom jeste izuzetno prepoznatqiv kao predstavnik nove klase beogradskih nedovoqno urbanizovanih došqaka iz neizbeÿnog Zaviåaja. Ekstravagantnost farse. još jednom primeni. ålanovi porodice skaåu sa dvanaestog sprata i vraãaju se nepovreðeni i iznenada se pojavquje davno umrli roðak. Kovaåeviãu je pomogla da stvori posebnu. kada Topaloviãi jure po gradu. gazeãi sve pred sobom. omoguãava prodor „ozbiqnog" sadrÿaja u tkivo drame: kao što se ÿanr moÿe svesno upotrebiti. do tog trenutka upotrebqavan.306 nije nego u Maratoncima. jeste u isto vreme i veoma opasan. ali zbog svog realistiånog potencijala takav zastrašujuãi smisao ne moÿe da se ukine. koji se zasniva na otvorenom baratawu moguãnostima ÿanra. tako se moÿe i napustiti. ali ne dopušta da Kovaåeviãeva tematska preokupacija — „problem našeg mentaliteta" — bude olako shvaãena. kao i posledwa scena Maratonaca. moÿe isuviše lako prepoznati. Završetak Radovana Treãeg. ne znaåe samo intenzivirawe farsiånog potencijala graðe. Autorski stav. Mada nema toliko demonski lik kao Topaloviãi. „urnebesnu" atmosferu. . kada na videlo eklatantno izbija negativna razorna snaga koju junak nosi. kako smo rekli. paradoksalno. oslobaðajuãi komiåni impuls. Farsiåni regulator ponovo suspenduje negativni potencijal likova. Primitivizam junaka bio bi. U takvim poigravawima nije neobiåan i Radovanov „apsurdni"16 preokret na kraju komada. ponovo pomaÿe da se ublaÿi mraåna i negativna strana prikazanog. pokazuje šta se dogaða kada se instrument farse. åiju je dugoveånost kritiåar Vladimir Stamenkoviã odredio kao „komediografsko preterivawe. veã su znak autorskog odnosa prema ÿanru ili autorove namere da farsu angaÿuje. ali ništa nije nemoguãe". Isto. Stoga se pomenutim funkcijama farse 15 16 Isto. farsiånu. a koji se moÿe odrediti kao dvostruka usmerenost farse. koji se. Meðutim. suviše upadqiv i veristiåan. Neverovatni motivi. mada u ovom sluåaju donekle izmewen.

Ovim komadima Kovaåeviã je došao do krajwe taåke u ispitivawu nametnutih društvenih okvira koji uspostavqaju specifiånu „saradwu" sa negativnim naslagama u nacionalnom biãu. u ovim dramama više je nego upadqivo. odnos kategorija — impulsi i svest mase. Završna scena Radovana Treãeg u tom smislu postaje svojevrsni balans: ono što je nagoveštavano sada je otkriveno. ali ne moÿe da nestane. ali i nedopuštawe. u drami koja je takoðe u odnosu na ostatak opusa Dušana Kovaåeviãa skrajnuta — Limunacija. iz Proleãa u januaru. napisana po motivima pripovetke Stevana Sremca. Ipak. mraåna strana Topaloviãa i Radovana prikazana je više kao talog nesvesnog. wihovom zavaravawu. u krajwoj instanci. na specifiåan naåin senåi. u fuknciji je stvarawa pomenutog „uznemirujuãeg" stawa. koji se mogu razumeti kao priliåno ogoqene alegorije o uspostavqawu sistema manipulacije i kontrole. 2) Tragovi farse Ovakva upotreba ÿanra pokazuje da je farsa za Kovaåeviãa tek jedno od raspoloÿivih sredstava u stvarawu drame. duboko uvreÿenog i iskošenog gledawa na svet ovdašweg åoveka. koji su u kritikama o komediografskoj delatnosti Dušana Kovaåeviãa uglavnom ostali zanemareni. Neke teme naznaåene u prvim komadima.307 (suspenzija strašnog putem aktivirawa farsiåne artificijelnosti. Pišåeva usredsreðenost na samu strukturu takvih sistema praktiåno je onemoguãila i potpuno ukinula farsu. ali su veã u Radovanu Treãem naznaåeni i obrisi društveno-politiåkog okruÿewa koji pogoduju razvoju takvog mentaliteta. Tokom rada farsiåne mašine negativni sadrÿaj moÿe åak i. ili prikazivawem monomanskog eksperimenta gde se qudi upotrebqavaju kao zamoråiãi u Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu. zastrašivawu i iskorišãavawu. Zato nije neobiåna pojava komada. koje je karakteristiåno za crnu komediju. kao što je kritika mraånih i primitivnih naslaga u domaãem mentalitetu. Najzad. Ukazivawe na politiåko „drÿawe u mraku" ili na neke ideološke „eksperimente" da bi se stvorili „boqi qudi". kao što su Proleãe u januaru (1974) i Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu (1976). i vlast i politika. na trenutke. ponovo kroz realistiåni potencijal farse. a ne dominantno ÿanrovsko opredeqewe. na dru- . a kojima savremena istorija obiluje. i daqe ãe biti nezaobilazan sadrÿaj Kovaåeviãevih drama. pa samim tim i da se ukaÿe u svojoj destruktivnosti. da se previdi. Kovaåeviã „ispituje" razliåita sredstva upravqawa qudima od strane jednog åoveka ili grupe qudi. da takva artificijelnost ostane u domenu komiåne igre) moÿe dodati još jedna: farsiåno preterivawe omoguãava da primitivizam bude potpuno ogoqen. a oscilirawe izmeðu smešnog i strašnog. kako smo videli. na jednoj. Preko priåe o drÿawu qudi u podrumu. što se farsom.

nesporazumi do kojih dovodi ukrštawe pozorišnog i ÿivotnog u Klaustrofobiånoj komediji. u sluåaju Ilije Åvoroviãa samo donekle moÿe da izazove smeh.17 17 Pojam „sitne" ili bezopasne mane Anri Bergson i Vladimir Prop odreðuju kao krucijalan za razumevawe komedije i smeha. on je mene zakaåio zadwim delom. U nekim od tih komedija elementi farse pojavquju se tek mawe ili više naznaåeni i uvek intenziviraju komiåni kontrapunkt.308 goj. dok su ga bolniåari ubacivali u ambulantna kola: 'Za ovo ãu ti se krvi napiti. veã. odnosno krutog drÿawa za ideju koja nema veze sa stvarnošãu i koja ga zato dovodi do komiånih nesporazuma. a on se odbio i naleteo na zid. iako je izloÿen telesnom ugroÿavawu. dozvoqavajuãi samo ambivalentni odgovor. Ilijina mana se ne prepoznaje kao „sitna" i bezopasna. pravila uviðaj. Klaustrofobiåna komedija (1987) i Profesionalac (1990) odnos åovek i politiåko okruÿewe biãe tretiran na naåin na koji to åini crna komedija: uspostavqa se nerazluåivo jedinstvo tragiånih i komiånih elemenata. kao junak farse. prev. U narednim komadima Sabirni centar (1982). uopšte ne osvrãe. Štaviše. nosi mraånu snagu. S wima sam se na krv posvaðao. Ilija u svojoj vitalnosti takvu opasnost zanemaruje: „Kad je tresno u kombi. na mentalitetu srpskog sela. upravo zbog svojevrsne „mehanizacije" wegove svesti. postaju nosioci komiånog kontrapunkta u tragiånom okruÿewu. Najzad. Bogdan Kosano- . te da „poroci nikako ne mogu biti tema komedije: oni su sastavni deo nekih tragedija" (v. kada je reå o razumevawu likova. ugroÿavajuãi druge i podreðujuãi sebi celokupnu Ilijinu liånost. Balkanski špijun (1983). oteÿao od politiåkih zaðevica. sitnih qudskih nezadovoqstava. Oneli su ga u bolnicu… Došla milicija. koji. koja je jedna od najplodotvornijih tema komedije. znaåi da je nemoguãe razluåiti ko je krivac a ko ÿrtva. Napali mene što sam prelazio ulicu van pešaåkog prelaza (…) Reko sam mu. duhovne ili fiziåke. Tako Prop kaÿe da „smeh ne izazivaju svi nedostaci. tegoba ili obogaqenosti. odnosno mogu se identifikovati tek povremeno. galerija bogaqa iz Svetog Georgija. posmatra se na materijalu koji je za to najpogodniji. nespretnost Ilije Åvoroviãa. Problemi komike i smeha. Platiãeš mi glavom kad-tad' " (Balkanski špijun i druge drame. veã samo oni sitni". ili bizarnost situacije u Profesionalcu. Prop. Takva opsednutost. Komiåni elementi koji se nuÿno pojavquju u takvom jedinstvu više nisu strogo farsiåni. Tako farsu u Balkanskom špijunu prepoznajemo u postupcima Ilije Åvoroviãa koji su sliåni hipervitalizmu Topaloviãa: Ilijino padawe i povreðivawe u akcijama špijunirawa podstanara nose farsiåni potencijal. jer za nespretnog Iliju znaåe fiziåko kaÿwavawe na koje se on. Lik Ilije Åvoroviãa nosi komiåni potencijal. i to kao jedan od raspoloÿivih prosedea. 254—255). meðutim. što ne dozvoqava jednostavno povlaåewe linija razgraniåewa. Blaga ironija ili podsmeh na raåun qudskih mana u Sabirnom centru. sliåno Topaloviãima i Radovanu Treãem. u komadu Sveti Georgije ubiva aÿdahu (1986) pomenuto okruÿewe postaje konkretni istorijski trenutak.

mada zadrÿava svoju uoåqivo komiånu ulogu. razne snage biãa" (Bergson. 93). to je vitalnost negativnog karaktera. koja razara i wega i wegovu porodicu. farsiåno zasnovano na negativnoj vitalnosti). koji. Meðutim. kao ÿelezniåar ili prodavac novina. dvostruku funkciju: postaje komiåno olakšawe. jer uvodi. 41). kao i nezaobilazna åiwenica da i sam Ilija pati. znaåajno obeleÿava komad. odnosno da je i on bio ÿrtva. obeleÿiãe i kasnije drame. ili stavqawa maske. Smijeh. Element farse. prisvaja preoblikujuãi ih. tako da se oni pre mogu odrediti kao „karakteri" nego kao „tipovi". prev. åime se poriåe sudbonosnost povreðevawa i uvodi farsiåni. Ovakvo ograniåavawe farse omoguãi ãe da se na drugoj strani razvije ambivalentni svet crne komedije. U liku Luke Labana iz Profesionalca samo se povremeno nasluãuje krajwe suspendovan element farse: Lukin profesionalizam dobija donekle oblik farsiåne prenaglašenosti. Upravo pod pritiskom tog sadrÿaja. potpunu distancu je nemoguãe uspostaviti. koje postaje jedan. takav impuls je znatno suspendovan. koji se ne iskorišãava na naåin primeren komediji. ali i dodatno odreðuje taj negativni i tragiåni sadrÿaj. dakle. Strogo ograniåavawe farsiånog. koja je prirodni ambijent farse. zajedno sa komiånim elementom koji se prepoznaje u opsesiji glavnog junaka. element farse dobija na snazi: prerušavawe ima farsiånu konotaciju. Sasvim drugaåija bila bi škrtost tragiåne vrste. Na sliåan naåin govori i Bergson: „Ona [škrtost] se moÿe nastaniti u duši. tako suspendovan dobija. moÿe postati gospodarica kuãe. elemente pozorišnosti. . Meðutim. Vidjeli bismo je kako privlaåi k sebi. koji moÿe biti daqe razraðen na naåin primeren farsi. Zagreb 1987. S druge strane. Prenaglašene osobine junaka dobijaju sve realistiånije konture.309 Pomenuta farsiåna scena otkriva ponovo dvostruku upotrebu farse. Bosiqka Brleåiã. makar i suspregnuto. ali na drugaåiji naåin: i pored povreðivawa junak ostaje preterano aktivan i zagriÿen u svojoj borbi protiv „imperijalistiåke bande". kada Luka objašwava na koji naåin je vršio svoju duÿnost i kada odaje da se za tu priliku adekvatno prerušavao. izmaštanosti. upravo åiwenica da se sve dešava van scene. koje se suprotstavqa tragiånom i strašnom elementu da bi se realizovala crnohumorna ambivalentnost. ono što se dešava na sceni — oåigledna destruktivna snaga Ilijine opsednutosti. jer otkriva intenzitet energije koju junak nosi. tako da se koren opsednutosti nasluãuje u wegovoj teškoj frustraciji. tako da u nekima od wih jedva da elemente farse moÿemo prepoznati. i sam farsiåni element mora drugaåije da se išåita: koliko god da je reå o hiperaktivnosti i vitalnosti. Naime. u sklaviã. ne dozvoqavajuãi mu farsiåno-komiåni zamah. ograniåeni segment u strukturi dela. i da od nelogiånih skokova poåiwe postepeno i logiåno da se razvija. ali i farsiåne prevare. U ovakvoj konstelaciji elemenata (komiåni potencijal lika. olakšavajuãi impuls. u kojem se radwa usporava. pa ipak ãe i daqe ostati strankiwa. upija. Novi Sad 1984. åiwenica da se to prerušavawe dogaða ponovo van scene bitno odreðuje status farsiånog elementa: on je redukovan gotovo do zamenarqivosti.

ukquåuje muziku i posmatra svoju rodbinu kao u nemom filmu. jer se on doÿivqava i kao xelat i kao spasilac. Suspendovawe elemenata farse u poznijim Kovaåeviãevim dramama ne znaåi i potpuno odbacivawe wenih moguãnosti. Od samovoqnog oca porodice. odnosno posebnim oblicima wihovog obeleÿavawa — svako na sceni dobija neobiånu masku kao što su nagaravqeno lice. tako prestaju da liåe na biãa koja upravqaju svojim ÿivotima. ne mogu biti svedeni na jednu dominantnu osobinu. neizbeÿni. koji pak. zavoj ili gips. otac. iskorišãena je i moguãnost farsiånog nesporazuma — Milan ne moÿe da se objasni sa svojim psihiåki obolelim ocem. tim pre što se ni u prvim komadima ostvarivawe ÿanra nije postavqalo kao ciq. stric vitla pištoqem. buka. åija se uloga teško moÿe odrediti. koji u potpunosti ispuwava svoju funkciju pokretaåa radwe i wenog dovoðewa do potpunog usijawa kao što je Radovan. strina). veã nagoveštena sumanutim ubrzawem.310 du sa dvojakošãu crne komedije. Junaci. majka. okupqaju se svi ålanovi porodice. mada eksplozija kretawa na sceni bez zvuka zapravo dovodi do taåke do koje i farsa kao ÿanr moÿe da ide. kupuje deåju igraåku. iznenada. Radwa ovog komada zadrÿava se na prelomnom trenutku u ÿivotu jedne tipiåne srpske porodice iz devedesetih godina. kao i ostali akteri na sceni (stric. misleãi da je wegov unuk još uvek beba. tragedija jedne mladosti (1996). dobija na snazi. Upravo u prvom åinu takav tematski potencijal maksimalno je iskorišãen upotrebom klasiånih farsiånih postupaka: jurwava. tako da su nepoÿeqni susreti. voqeni i nevoqeni. autorskom intervencijom dolazi do „iskquåivawa tona": kada mu se sve smuåi. i kao kruti policajac i kao retki åuvar kwiÿevnosti. Stoga nije neobjašwivo prepoznavawe farse u kasnijim dramama kao što su Urnebesna tragedija (1991) ili Lari Tompson. Farsiåni efekat se postiÿe i svojevrsnim „maskirawem" junaka. mali Neven. zvowava telefona i neprekidno vikawe ukuãana i pridošlica stvaraju atmosferu uzavrelog i neprirodnog kretawa koje je zbog svoje prenaglašenosti komiåno. strina ide za wima povremeno preteãi podig- . potpuno skrajnut tokom porodiåne rasprave. a koju smo odredili kao sliku apsurda: „(…) otac vuåe strica prema kuãnim vratima. jer se radi o ponovnom iskorišãavawu potencijala farse na naåin koji je autor smatrao najadekvatnijim za stvarawe autentiånog crnohumornog dramskog sveta. Najzad. U trenutku kada euforiåni ritam radwe dostigne kulminaciju. U sceni koja sledi farsiåna apstraktnost. te stoga nosi tematski korpus koji je neretko bio predmet farsiåne obrade: na jednom mestu. koji mogu da dovedu do komiånih sukoba. 3) Povratak farsi Farsiåno ubrzavawe ritma radwe dominira u prvom i delimiåno u drugom åinu Urnebesne tragedije. veã na ÿive lutke koje pokreãe nepoznata sila. dolazi se tako do Luke Labana.

The Life of the Drama. Farsa. koja moÿe da pruÿi sliku apsurda. dakle. u konstelaciji sa tragiånim kontrapunktom on gubi svoju bezazlenost: svet koji je sulud nije samo smešan. farsa u Urnebesnoj tragediji postaje na poseban naåin „osmišqena". doktor i majka uvode Rajnu u kuãu. koja daqe peva (…)" (Urnebesna tragedija. koji. farsiåan ili tragiåan) bude potpun. a upravo „izmeštenost" Nevenove porodice podvuåena je farsiånom „ludošãu" ili slikom sveta koji je izgubio smisao i usmerewe. osvetqen sopstvenim mraånim i neprirodnim suncem (…) Oseãamo da bi jednim dodirom svi otišli u vazduh". Postupak ukrštawa tragiånog i farsiånog. Prilikom takvog angaÿmana nad osnovnom koncepcijom farse. Kulminaciju zaumnosti Kovaåeviã smešta u kontekst motiva koji predstavqa dramsku potku radwe sa tragiånim implikacijama. Ovom scenom Kovaåeviã je ispunio ono što Bentli naziva „posebni svet. . od wemu suprotstavqenog elementa. te formalizaciju principa vitalnosti. koja podrazumeva ÿivotnu radost i veseqe. i sama mora da dopusti da wena osnovna ideja bude „protumaåena". Nevenov tragiåni pad nije samo posledica iskošenog pogleda na svet wegovog dede. Takav postupak. Drugim reåima.311 nutom štakom. radi o funkcionalizaciji ÿanra. 70). dobila zadatak da pored zabavqaåke i smehotvorne uloge dobije još jednu koja podrazumeva tumaåewe sebi suprotstavqenog sadrÿaja. Kao što je na kraju prvog åina tragiåno pitawe Nevenovog identiteta postavqeno. New York 1967. koji je do tada bio posmatraå. kao u Radovanu Treãem. farsi neprimerenog smisla. odnosno elementi ÿanra se uzimaju kao obrasci koji ãe otkriti inicijalnu ideju. veã i nedostatka oslonca u neposrednom okruÿewu. Farsiåni ritam ubrzawa s poåetka se zbog tragiånog kontrapunkta nuÿno išåitava na drugaåiji naåin. nakon dostizawa farsiåno-apsurdne krajnosti izbija u prvi plan. U takvom procesu element farse nije izmewen: da bi se ostvarila crnohumorna ambivalentnost. a svako eventualno „narušavawe" segmenata dolazi od spoqa. Ponovo se. 247. ne dozvoqava da apsurd postane sebe svestan. i to na naåin koji omoguãava dvostruko išåitavawe farse: farsa je. Trenutak u kojem je besmisao uzeo zamah jeste ujedno i oznaåavawe prelomnog momenta kada farsa prelazi u tragiånu dramu. Ma koliko da farsiåni prosede obezbeðuje komiåni impuls komada. meðutim. ovoga puta izrazitije. jer se otkriva tek kao stilizacija åija funkcija nije samo komiåno olakšawe. veã pre svojevrsna dopuna tragiånom. neophodno je da svaki segment (komiåan. što i jeste jedini relativno besopasan naåin za oåuvawe wene komiåne suštine. gubi i posledwe uporište koje ima u sluðenom svetu — svoj identitet. odnosno wihovog povezivawa u jednom segmentu dramske radwe ili neposrednog nadoveziva18 Eric Bentley.18 Sudbina malog Nevena. pritešwen izopaåenim razmišqawem. još uvek ne znaåi razarawe farse: ako je farsa pomogla svom opozitu u tumaåewu slike sveta. tako na kraju drugog ono postaje potpuno ogoqeno: deda isledniåki ispituje unuka. nadvija se senka sasvim drugaåijeg.

u ovoj drami se konkretizuju. moglo je najpotpunije da bude izraÿeno. Na nivou postupka Kovaåeviã je ponovo iskoristio moguãnosti farse. ali u isto vreme sadrÿi ozbiqni pa åak i tragiåni smisao. pošto su junaci zaista povreðeni i. To svakako dovodi do suspenzije komiånog. po svom intenzitetu jednako komiånom. smešan hod). jer je mali Neven na samom kraju dobio izgled ÿrtve koja nezasluÿeno pati. tragiåno. veã se ÿivot i pozorište neprekidno nadmudruju. uslovqeni društveno-istorijskom situacijom. Urnebesnoj tragediji odnos razliåitih elemenata unekoliko je uravnoteÿen. ali scene koja nije dostigla najviši moguãi nivo. kada je farsiåno ostvarilo svoje moguãnosti do kraja. Pozorište ovoga puta ne potkazuje ÿivot. Meðutim. Kovaåeviã primewuje kako u åitavom komadu tako i u pojedinaånim motivskim celinama. zavoj) predstavqa protivreåno znaåewsko jezgro. tragedija jedne mladosti. pate. upravo zbog odsustva „slike" postiÿu efekat. u Lariju Tompsonu postaju centralna tema. ali na drugoj strani omoguãava dosledniju realizaciju dramskog efekta zasnovanog na napetom odnosu tragiånog i komiånog. apstraktnog i nestvarnog kretawa.312 wa. Pomenuto „maskirawe" junaka (gips. Preplitawe pozorišne i „ÿivotne" scene i neprekidno poigravawe nivoima stvarnosti. ovoga puta to ne predstavqa za sebe komiåni ele- . misleãi da je wegov unuk još uvek beba) dobijaju strahovite implikacije (deda razara unukov identitet). Prvi pomen problema identiteta na kraju prvog åina sledi neposredno posle farsiåno zahuktale scene. što je neprimereno farsi. Na sliåan naåin komiåni nesporazumi od svoje naivne i bezazlene forme (senilni deda kupuje kowiãa. dreka. a koji je podrazumevao mawe ili više åvrsto ukrštawe razliåitih impulsa: pojedini motivi podjednako nose u sebi i farsiåni i sasvim suprotni. odnosno mehanizme koji su viðeni u Urnebesnoj tragediji: jurwava. Dogaðaji iza spuštene zavese. Za razliku od Radovana Treãeg ili Maratonaca u kojima se farsiåni mehanizam povremeno toliko zahuktava da zamagquje uoåavawe negativnog ili strašnog. što je u Urnebesnoj tragediji bilo samo deo nagoveštenog društvenog konteksta. poput „iskquåivawa tona" iz Urnebesne tragedije. krici i istråavawe pozorišnog osobqa nose farsiåni ritam ubrzawa i gubqewa kontrole. Produktivnost takvog postupka postaãe vidqiva veã u sledeãem komadu Dušana Kovaåeviãa Lari Tompson. Tek u drugom åinu. strašni ili tragiåni smisao. zapoåeto u Klaustrofobiånoj komediji. tako da se ni tragiåni kontrapunkt nije ispoqio u svom najstrašnijem obliku. jer sa jedne strane nosi strukturu maske i ponekad moÿe da proizvede komiåni efekat (nespretnost. haotiåni i agresivni. koji ãe se tematski donekle nadovezati na Urnebesnu tragediju: glumac koji odbija da igra i rasulo u pozorištu. Nakon nekoliko komada u kojima je farsa ustupila mesto drugim komiåkim prosedeima ili zajedno sa wima intenzivirala komiåni kontrapunkt Kovaåeviã je u Urnebesnoj tragediji ponovo upotrebio wene moguãnosti na naåin koji je veã u prvim komadima Maratoncima i Radovanu Treãem bio nagovešten.

prevrtawa i igrawa radi puåke zabave. a koji se moÿe odrediti kao suspendovawe farse. Beli sobom nosi sliku pozorišnog izmaštanog sveta. ovde postaje modifikovan. nosi i svoju antitezu. Kao nosilac drÿavne sile u funkciji „zaštite reda i mira" miliconar samog sebe svrstava u odreðeni pozorišni tip. jer on de facto „predstavqa" nekog na sceni. Upad milicionara na scenu ponovo je znak proÿimawa farsiånog i tragiånog: zateåen na sceni. upravo åiwenica da se to ne vidi podriva ideju farse. koji i pored uzbuðewa izazvanog energiånošãu i agresivnošãu. Likovi Belog i milicionara tako otkrivaju autorski mehanizam koji polazi od komiånog da bi ga odmah obezvredio.313 ment koji ãe ustupiti mesto tragiånom. i pored farsiånog potencijala. u liku Belog na istovetan naåin saÿimaju se dijametralni dramski elementi: kostimiran i maskiran. milicionar se naglo ubacuje u nametnutu mu ulogu. ali i kao svojevrsno „skidawe maske". još tešwe nego u Urnebesnoj tragediji. oåajawe i bezizlaz. više nego jasno. u Lariju Tomsponu se. ako je u Balkanskom špijunu i Profesionalcu takav postupak uvodio farsu kao komiåno olakšawe. Naime. Najzad. jer otkriãe da je åovek sveden na masku ili ulogu. stvarajuãi ubedqivi i napeti amalgam suåeqenih elemenata koji izazivaju protivreånu reakciju: iracionalni i vitalistiåki smeh je onemoguãen. ne dopušta zamah. elementi proÿimaju: zbog odsustva slike. . insistira na nerazluåivom mešawu tragiånih i komiånih elemenata. Gledalac. ipak nije razuveren kada je u pitawu bezazlenost takve scene. ma koliko da je jurwava iza scene farsiåna. kojem se. ali i potresenost svojstvena tragediji. koja je uvek vezana za scenu. zbog ukidawa oåiglednog pristupa sceni. odnosno predstavqa se kao nosilac jedne dominantne osobine koji odreðuje åitavu liånost. jer se time otkriva da je maska pravo lice. S druge strane. a ne samo pozorišta. ali sliku koja je opasno naåeta i degradirana. i upravo zbog tog svoðewa na jednu crtu karaktera postaje farsiåno upotrebqiv. kao „najpozorišniji od svih dramskih ÿanrova". nedoreånost ostavqa prostor za nelagodno oseãawe ispuweno strepwom. upravo kroz weno uklawawe sa scene. Zbog toga wegova pojava. upravo kroz ovakvo dešavawe na sceni. jeste ono saznawe koje guši farsiåni zamah. s tim što se iza svih verbalnih akrobacija koje Beli izvodi vide. Wegovi uporni pokušaju da animira „najstrpqiviju publiku na svetu" imaju formu lakrdijaškog snalaÿewa. U tom smislu wegovo „upadawe" u ulogu poprima ambivalentno znaåewe koje se istovremeno åita i kao „stavqawe maske". a koje ima svoju farsiånu konotaciju. veã se. Neke postupke upotrebqene u prvim. ovoga puta u kontekstu ÿivota. „najfarsiånijim" komadima Kovaåeviã ãe upotrebiti i u Lariju Tompsonu.19 Postupak koji smo uoåili u Balkanskom špijunu i Profesionalcu. kao što su multipliko19 Prema odreðewu Erika Bentlija da je farsa „kvintesencija pozorišta" (The Life of the Drama). opet.

ali bez adekvatnog sadrÿaja. jer. tim pre što je scensko rešewe mnogih veoma nalik klasiånoj tragediji: leševi na sceni ili neposredno iza we. odnosno potpuno vraãawe u ÿivot. pozorište bez struje. na prvi pogled udaqena od prizora apsurda sa kojima se susreãe åovek u takvom okruÿewu. Najzad. Upravo zadrÿavawem na pojedinaånim sudbinama. ne dajuãi naznake bilo kakvog „ideala" politiåkog kataktera. a koje savremeni gledalac prepoznaje gotovo kao veristiåke (prazna pozorišna kasa. jer su „spaseni" postali tek „Prividno Ÿivi Qudi". åini tragiåni kontrapunkt. autor ni ovde. pa samim tim i farsiåni impuls postaju ozbiqno narušeni. Ovakav postupak ponovo je znak autorskog namernog angaÿovawa farse: junaci bivaju oÿivqeni da bi se realizovao farsiåni vitalizam i da bi se time obrazac komiånog ritma ostvario u komadu. ne vidi u apstraktnoj sudbini ili kobi. formalno. vitalistiåki princip. ali je ovoga puta takva moguãnost postala potpuno neiskorišãena. Kovaåeviã se ne zadrÿava na jednosmernoj negaciji i kritici sistema. veã spoqa.314 vawe junaka ili prelaÿewe granice moguãeg. Postojawe prividno ÿivih qudi. Meðutim. s druge strane. referenca je na drastiåno obezvreðivawe qudskog ÿivota u aktuelnoj stvarnosti. Oÿivqavawe mrtvih znaåi da na kraju komada zaista svi preÿivqavaju. veã ga identifikuje u društvenom i politiåkom sistemu. opijawe maratonskim serijama dok u neposrednoj blizini neko oduzima sebi ÿivot) otkriva evidentno satiriåni odnos prema politiåkoj i društvenoj strukturi koja dopušta toliku degradaciju. Meðutim. jer se tragiåna forma ispuwava netragiånim sadrÿajem. dakle. uvoðewe motiva volšebnog oÿivqavawa ponovo komad dovodi u neodredivi fon crne komedije. wegovo kretawe ne dolazi iznutra. Uzroånika tragiånih dogaðaja. odnosno umetniåko dijagnosticirawe dubokog sociološkog. koji se podrazumeva i koji bi trebalo da zameni onaj prikazani. pošto ni sam sadrÿaj „dizawa iz mrtvih" ne znaåi i apsolutnu revitalizaciju. u krajwoj instanci. u koji se åak upliãe još jedan element — parodija. ni u ostalim komadima. kao i nerazlu- . psihološkog pa i politiåkog problema istorijskog trenutka. Ova krajwe artificijelna referenca. Utrostruåavawe junaka (tri brata blizanca oÿeweni sa tri sestre bliznakiwe). koja je ipak dovedena do „sreãnog završetka") jeste neodredivo stawe svesti koje nuÿno pokušava da racionalizuje i svede ambivalentna znaåewa. osim što je znak farsiåne neverovatnosti. Pri tom komiåni ritam naprosto ne moÿe da se razvije do kraja. Predstavqawe neobiånih braånih parova tako poseduje samo formu komiånog. tako da se u tom smislu farsiåno ogleda u nesvakidašwem vitalizmu junaka. Smatramo da se upravo taj pokušaj razrešewa napetosti krije u neåemu što smo naveli kao odliku crne komedije: u moralizmu. iz zakona samog ÿanra. Neverovatan broj smrti koje se niÿu suludom brzinom. Konaåni efekat takvog najpotpunijeg i najdoslednijeg mešawa komiånog i tragiånog (tragiåna scena. poseduje i åesto iskorišãavanu strukturu komiånih zapleta zasnovanih na nesporazumu. nekom vrstom intervencije deus ex machina.

koji. moralizam znaåi slikawe svih aspekata ÿivota. jeste ostao farsiåan. od kojih nijedan ne dominira u potpunosti. farsiåni deo radwe. Drugim reåima. Kovaåeviã ne dopušta svrstavawe svojih drama u satiru. odnosno da li åine qudski potencijal na kojem se takav sistem temeqi. sputanost spoqašwim okolnostima. Napeta koegzistencija tragiånih i komiånih elemenata koja izaziva ambivalentnu reakciju dobija svakako još jedan element koji bi se mogao nazvati satiriånim. jer je Kovaåeviãu. åak i ako podrazumeva i promenu društva i promenu åoveka. jer zapravo nije jasno od åega treba poåeti. moÿe biti dvostruko išåitan. i farsa postaje „tumaåena" od strane sopstvenog kontrapunkta. iracionalnog i impulsivnog oseãawa ÿivota — moÿe se uzeti kao posledwi raspoloÿivi kontrolni instrument u odreðivawu „kovaåeviãevske" farse. kada je u pitawu vitalizam junaka ili neki drugi farsiåni element (ubrzavawe pokreta. osujeãenost i bezizlaz. od Ilije Åvoroviãa do Luke Labana. Kovaåeviãev. Ta napetost jeste ono oseãawe koje autor smatra da mora da ostavi gledaocu — to jeste „moralizam" koji zapravo ne „morališe" — nelagodno oseãawe koje moÿe da predstavqa preduslov za postavqawe pitawa i. Naime. Junaci Kovaåeviãevih drama. kao u Urnebesnoj tragediji. aktuelnog i prepoznatqivog. sada uslovno reåeno. Radovanu Treãem i Balkanskom špijunu. mogu iskoristiti. Reå je pre svega o åvrstom povezivawu farse sa neåim što farsa nije. i pored „krivice" Kovaåeviãevih junaka. dovodi do toga da elementi ÿanra trpe pritisak drugaåijeg. tragiånog sadrÿaja. moÿda. odnosno za proveru autorove tvrdwe. Isto tako. karakteristiåni za ÿanr. na primer. Ne radi se o promeni elementa farse. Kovaåeviã unapred formulisane odgovore ne daje niti ih nagoveštava. ako i izgleda kao sredstvo komiånog olakšawa (farsiåna artificijelnost kao sredstvo za uspostavqawe distance). jer nije jasno da li su oni proizvod takvog sistema ili su wegovi tvorci. mada jeste vezana za negativnu hiperaktivnost). drugaåije išåitava. upravo kao takav potreban.315 åivim povezivawem tragiånog i komiånog. pa i drama u celini. nema potpuno istu funkciju u Maratoncima. Dvojaka funkcija farsiånog elementa ni u jednom komadu nije potpuno identiåna (farsa. angaÿovawe farse. neretko je izraÿena i wihova patwa. davawe odgovora. Istina. iz više uglova. što im daje tragiånu dimenziju. što dovodi do toga da svaki pojedinaåni motiv. kada se upravo pod pritiskom tragiånog sadrÿaja. da wegove drame nisu farsa. navedene na poåetku. Krivca za negativne pojave Kovaåeviã zato ne nalazi samo u društvenom sistemu i ideologiji veã i u pojedincu i mentalitetu. Osnovni princip starog komiånog ÿanra farse — princip vitalnosti ili kontinuiteta. ali åak ni tada u onom smislu koji podrazumeva „prikazivawe negativnih društvenih pojava da bi se one promenile". dakle. Dramsko delo Dušana Kovaåeviãa pokazuje na koji naåin farsa moÿe biti funkcionalizovana ili kako se neki postupci. što vodi do stvarawa napetosti meðu raznorodnim elementima. nemaju jednoznaåno odreðewe. ona to postaje samo donekle. da bi se ostvario dvojaki svet crne komedije. maskirawe). odnosno. Princip vital- .

Farce can be „read" differently. These questions are considered as a primary condition for betterment of human life. bez tog integralnog i odreðujuãeg kvaliteta ÿanra. and as the final task of dramatic writer. as a comic balance to the tragic contrariety. the author himself in his interviews denied such determinations. karakteristiåno za lakrdijaše kao autentiåne farsiåne heroje. on the other side. here named black or dark comedy. Nevertheless. Nesvesno i amoralno provlaåewe kroz nametnute mehanizme. u skladu sa naåelima crne komedije. From the first dramas (Maratonci tråe poåasni krug or Radovan Treãi) Kovaåeviã used the elements of farce never to create pure comic effects. That kind of mentality is drawn not just in the broad lines (for that the elements of farce are much helpful). farcical or tragic. razoreni ili razoåarani. by activating its unrealistic potential (farce as an artificial dramatic form). or to intensify the comic element. Although first Kovaåeviã's plays were considered as farces. those dramas produce comic effects. unable to be easily determined as comical. Dragana Besara THE ELEMENTS OF FARCE IN DUŠAN KOVAÅEVIÃ'S DRAMAS Summary In the dramatic work of Dušan Kovaåeviã we can observe the utilization of one old and popular comic genre of farce for the purpose of a new dramatic quality. ali duboko povreðeni. Creation of ambiguous world of dark comedy is continuing in this opus. postavi pitawe o naåinu na koji åovek moÿe da ÿivi boqe. jeste ozbiqno narušen: junaci na kraju komada jesu ÿivi (åak i kada to oÿivqavawe postaje potpuno fantastiåno kao u Lariju Tompsonu). under the pressure of the other (tragic) motives. na drugoj strani. but rather to evoke disturbing reactions. and its function is to provide the „comic relief. and sometimes it is very difficult to separate them. The latest plays of Dušan Kovaåeviã show that this orientation toward black comedy is a constant of his dramatic work: the connection between tragic and comic elements are much stronger. As a result of such proceed. neprimereno je Kovaåeviãevim junacima: negativni vitalizam. . Unpleasant feeling which these dramas are evoking can be determined as some kind of „didacticism". naime. as a characteristics of dark comedy: the aim of such „didactic" mission is to provoke audience to react. veã da. The functions of farce in the first plays is ambivalent: farce became the regulator of horror. even when the comical elements. onemoguãavaju potpuno ostvarewe farse. with its realistic qualities (word of farce is always familiar) the distance from the represented world is made impossible. that kind of effect is realized by tight connecting the opposite elements. ili ugroÿeni vitalizam. but also as dangerous and destructive. and to pose question. but still they avoid detachment in the characters of those plays can be recognized some patterns of patriarchal mentality. the quality of these elements stayed unchanged: the only „change" of one element is coming from its opposite. are not only farcical. Upotreba elemenata farse. na jednoj. ukazuje na to da Kovaåeviã svojim dramama i ne pokušava da govori o opstanku i sposobnosti preÿivqavawa.316 nosti u opusu Dušana Kovaåeviãa. In the plays like Balkanski špijun or Profesionalac elements of farce are much suspended.

KA JEDNOM OBLIKU TEKSTOLOŠKIH KOMENTARA (UZ DJELA DOSITEJA OBRADOVIÃA) Dušan Ivaniã Savremeno kritiåko izdawe ima kanonizovane komentare: u wima se saopštavaju podaci o genezi i objavqivawu. svakako vaÿan uticaj u kwiÿevnoj tradiciji.09 Obradoviã D. vijeka. tuðim tekstovima. Memoare Prote Mateje Nenadoviãa ili Ÿitije Gerasima Zeliãa. treba jedno od prvih mjesta da zauzme Ÿivot i prikquåenija Dositeja Obradoviãa: tragovi toga teksta rasijani su po ÿanrovski raznovrsnim djelima. aluzija. ili koji je potrebno da zna åitalac. podstrek. kako komentator/prireðivaå nastoji da odgonetne odnos novonastalog teksta prema starim tekstovima (kao izvorima. obiåno u predgovorima ili pogovorima. Pomenimo romane Milovana Vidakoviãa. U starijim izdawima opširno je opisivana i istorija tumaåewa djela. Radi se o uoåavawima neposrednih ekvivalenata izvornog djela u okvirima teksta drugog autora.KRATKI PRILOZI UDC 821. oponašawe.163. smisao koji je imao na umu wegov autor. odnosno wegovog djelovawa na djela poznijih pisaca.41. meðutim. sve do sredine 19. Poznato je kako su silne disertacije nastale na ispitivawu citata. posudbi ili aluzija i podsticaja stranih pisaca u domaãoj tradiciji. Sasvim je malo (ili nimalo). podsticajima. Takva bi paÿwa trebalo da se posveti prije svega onim tekstovima koji su imali širok i dugotrajan. specijalistiåkih istraÿivawa u kojima bi se s punom filološkom . mistifikacija. bilo nastojawa da se zasnuje onaj vid komentara koji bi pratio preoblikovawe odreðenog djela (ili wegovih dijelova) u novim kwiÿevnim tvorevinama drugih autora. te o izvorima i nejasnim mjestima. falsifikat). graði) tako se isti tekst moÿe posmatrati s obzirom na prijem u drugim. toliko bi nas mogao zanimati odjek toga djela u potowim. u kojima stari tekst sluÿi konstituisawu novoga teksta ne toliko globalno koliko u pojedinostima i u tekstovno vrlo samjerqivim odnosima. Meðu wima. Koliko nas zanima stvarni smisao odreðenog teksta. U stvari. mislimo s razlogom. Malo je. Iduãi u ovom pravcu. mlaðim djelima (citat. meðutim. odnosno o stvaralaåkoj i izdavaåkoj istoriji djela. filološki komentari koji objašwavaju/tumaåe stawe u tekstu i wegovu predistoriju dopuwavali bi se tumaåewima odjeka teksta.

Komentatora i wegovog åitaoca moglo bi zanimati kako se taj model rasprostire. Ako bi prethodni plan istraÿivawa/komentarisawa bio oåito globalan. Vidakoviãa. Odliåan primjer tome pruÿa Serbijanka Sime Milutinoviãa Sarajlije. vijeka pojavquje srazmjerno mnogo autobiografija govori i o razgranavawu jednog oblika (afirmacija genoteksta) i o wegovom preobraÿavawu. A svakako bi se mogli naãi i primjeri u kojima se taj oblik odbija. vicevi. na prvo mjesto status primaoca (fenoteksta) koji se prema genotekstu ponaša aktivno. tu cjelinu moÿe visoko cijeniti. postajuãi time vrlo prilagodqive razliåitim sadrÿajima i okolnostima. a ne kao prema umjetniåki oblikovanoj cjelini. poslovice. parodira ili destruira. mješovite izvornosti (prevodi. Ÿivot i prikquåenija kao model teksta/ÿanra/djela. danas to sve nudi teorijski izazovne i raznostrane moguãnosti. kao prema izvoru ili kao prema graði. npr. To su dva djela izmeðu kojih nema neposredne ÿanrovske veze. Mušickog. a šta napušteno. drugi bi mogao biti sasvim lokalan. Igwatoviãa. to pred prireðivaåa. Takvim komentarima mogla bi se obuhvatiti doslovno najkrupnija djela ili autori nove kwiÿevnosti. pošto nije moguãe u našim prilikama da se ovim postupkom ispita kwiÿevno nasqeðe u cjelini.318 akribiånošãu prikupili takvi podaci za odnos izmeðu domaãeg pisca i domaãe kwiÿevnosti i za izuåavawe kwiÿevnih. primjeri — i basne se lako integrišu u obimnija i uop- . prerade i autorski komentari). šta preoblikovano. Da li samo primjerom o pojedinaånom ÿivotnom putu. Basne imaju otvoren denotativan smisao. Wegoš ili Andriã. dakle. Basne su fragmentarna prozna cjelina. Serbijanka je tematski povezan niz pjesama o Prvom i Drugom srpskom ustanku. mada. inaåe. Takoðe bi u graðu za izuåavawe recepcije drugih djela trebalo uzeti opet samo znaåajnije autore. odbaåeno ili zamijeweno. pa se ne moÿe govoriti o homolognosti modela ili morfološkim vezama izmeðu wih. prilagoðenim znaåewima. ili priåom o sazrijevawu i razarawu iluzija. Kao i drugi mali oblici. Razumije se. kad je rijeå o odnosu prema Basnama Dositeja Obradoviãa. pa Vuk. ili obrascem prosvijeãene liånost? Veã sama åiwenica da se u prvoj polovini 19. autora komentara postavqa visoke zahtjeve. On bi obuhvatio intertekstualne aspekte sa stanovišta recepcije (više nego uticaja). na prvom mjestu Dositej. intertekstualnih procesa u smjeru genotekst (tekst — izvor) > fenotekst (tekst — novo djelo). A naša filologija bila bi u stawu da na taj naåin izda svoje znaåajne pisce samo uz usredsreðen grupni rad. poruku ili pouku. stavqajuãi. sastavqena kao zbirka jednostavnih oblika. Uzimajuãi u obzir kompleks ovakvih istraÿivawa. zagonetke. One su saopštive u preoblikovanim. kojim svojim ÿanrovskim crtama utiåe na stvarawe novih djela. Paÿqivim prouåavawem tradicije utvrdilo bi se šta je od izvornog modela (genotekst) preuzeto. koncentrišu se u poentu. kako se govori u novijoj terminologiji. Najopštiji plan zahvata ono što bi se moglo nazvati odreðewem modela: npr. igre rijeåima. Sremca (da ostanemo u okvirima starijih razdobqa). po pravilu saÿetim i lokalizovanim.

gdje se govori o ruÿnim postupcima ustanika. 1: 459). pokušavajuãi da dohvati groÿðe na visokoj grani. reãi ãe (67: 172/3): „Nego nekud!… Preko dobra boqe / Iã traÿiti. Magarac u lavovoj koÿi (SD. Dƒ se pokazati na nekoliko primjera." Slika je donekle analogna Dositejevoj basni Lav i magarac (SD." Oåito se radi o parafrazi (koja se pretoåila u komentar) Dositejeve basne Ÿaba i junac (SD. vojvoda oko propasti ustanka. zbog wihovih neumjerenih zahtjeva. zakquåi da bi boqe bilo da je pala nego što je iskala pomoã. Milutinoviã ãe reãi. / Dok i puãi ne dorastav bika. / Il' zecovski topit se u vodu?" (31. 1: 440). Kritikujuãi drugom prilikom srpske starješine i saradnike Karaðorðeve. Dositejevoj basni Zecovi i ÿabe (SD. Milutinoviã kaÿe: „Vješat im se ko bez qešnik' miš'ma. na primer. Govoreãi o porazu Hafis-paše. a lav ih lovi. Sliåna ispitivawa trebalo bi da se obave i na drugim Dositejevim djelima. Karaðorðevog zeta i vojvode. 1: 416). stih u pjevawu 77. 1: 493—494). pri åemu se ne nastoji obuhvatiti sve djelo. „Velikaše srpske / Malo koga . to nije samo znak prisustva našeg prosvjetiteqa veã i odreðene koncepcije junaka kao åitaoca. kako se uspostavqa veza izmeðu Dositejevih Basana i Serbijanke. inaåe veliki poštovalac Dositeja Obradoviãa. djelovalo je i na 92. gdje Sarajlija govori o tiraniji Antonija Pqakiãa. što je parafraza basne Lisica i kupina (SD. a pri tom vaqa zahvatiti kao wihove åitaoce i sqedbenike glavne pisce devetnaestog vijeka. Sliåno je u pjevawu 74 (289/291). gdje lisica. tokom epohe realizma postao dio daqe tradicije i znak odreðenog tipa literature. da ne bi pala. „Jadne bake razgowati revom. Milutinoviã wegovu sudbinu komentariše jednim stihom. trnu od wega zubi". 1: 501—502). kao i Milovan Vidakoviã. pridrÿi se kupine. ode govoreãi „Jošt je kiselo. Komentarišuãi ponašawe srpskih velikaša. / A ne mareã što mu strše uši. Kad. mada bi se mogla povezati s još nekim od basana. citira se prema našem izdawu u SKZ. ništa ne vaqa. pastirku alpijsku ili neki drugi Dositejev spis. / Navukavši lavåetinu na se. 1993). Stevan Sremac daje svojim junacima da åitaju Adelaidu. Pošto se okrvavi. Opisujuãi stawe meðu dahijama poslije ustanka. u kojoj se lisica oklizne i. gdje magarac revawem plaši ÿivotiwe. Ta misao nesumwivo odgovara situaciji u Dositejevoj basni Lisica i groÿðe (SD. koji zarobqavaju ÿene hrišãana pqaåkajuãi ih: „Kako l' bi se to nazvati moglo / Hudna pomoã lisici kupine". 1: 439). Navešãemo nekoliko primjera iz Serbijanke da bi se pojasnile gorwe teze. koji se hvalio da ãe ustanike pokoriti. nalazeãi im mjesta prije svega u uopštavawima etiåkih aspekata djelovawa ustaniåkih starješina. Wihova poruka je ne samo lako prenosiva nego je i podloÿna parafrazi i novoj denotaciji. 33—37). wegove Basne osjeãao kao intimno štivo. Isti izvor. „Uzvišeno kiselo je åešãe" (13: 41. te je rijeå o povezivawu više podsticaja ovom Sarajlijinom komentaru. Oåito je Sarajlija. što odgovara. npr. Dositejeve Basne. Dositej je. nadimat se ÿapski. u drugom stihu.319 šte u druga i drugaåija djela.

Milutinoviã je saÿimao Dositejeve basne u aforistiåki iskaz. Simo Milutinoviã Sarajlija. svojstvenih basnama. poetika epoha. Prosveta. kako ÿivjet duÿno".320 da ne vaqadjaše. kw. dok se slikovitošãu komentara (nastalom saÿimawem i prilagoðavawem basne) pojaåava uopštavawe poruke i wen izrazit retoriåki profil. Serbijanka. 1—3. . pojava ili liånosti. estetizovanoj transpoziciji stvarnosnog. otvarajuãi se ka umjetniåkoj. veã sam postupak i wegova uåestalost kazuju kako je Dositejevo djelo paÿqivo åitano. Ali umjesto uputstva/pouke ili alegorijskog smisla. izmeðu ostalih prirode odnosa izmeðu ÿanrova. Beograd 1993. povoqno primano i djelovalo na glavna podruåja novih umjetniåkih tvorevina. koristeãi se slikovitim jezgrom ili poentom izvornika kao podlogom uopštavawa i komentarisawa istorijskih dogaðaja. wihove transpozicije u Serbijanki ukazuju na konkretne qude i wihova ponašawa. 573. / Nauåiti vlast i blago što je / Ko enonog Egiptu tirana / Sasvim gwurnuv u volšebnu kacu. Jelena Šauliã i Borivoje Marinkoviã. Sabrana dela. priredili Ðuro Gavela. 2. Dositej Obradoviã. Beograd 1961. koliko i pitawima recepcije jednog opusa u nastajawu novih kwiÿevnih tvorevina. što je parafraza jedne parabole u naravouåeniju uz basnu Vran i slavuj (SD. / Nek poznadu. Meðutim. Tako se s tekstološkim komentarima daje prvorazredna graða raspravqawu raznolikih genoloških pitawa. priredio Dušan Ivaniã. 1: 674). LITERATURA 1. SKZ.

I japanski pesnici. poput klatna.. 170. Kwiÿevne avangarde: pregled i istraÿivawa. koje ãe kratko trajati. kao i u japansku. Ovaj rad ima za ciq da prikaÿe paralelne pojave u avangardnim pokretima u prostorno i po tradiciji tako udaqenim kwiÿevnostima kao što su japanska i srpska. što je odraz tadašwe Evrope. racionalnog i iracionalnog i dr. tragali su za novim pesniåkim izrazom.1 Oba su prisutna u japanskom društvu dvadesetih godina prošlog veka. I Japan se tada nalazio u prekretnici. I u srpsku su kwiÿevnost. na primer. neke veã na prvi pogled vidqive nove pojave u kwiÿevnom ÿivotu. . u kwizi Avangarda — Teorija i istorija pojma. Zajedniåki su. Beograd 1997. Tako moÿemo pomenuti pojavu „efemernih åasopisa" ili „malih åasopisa". svesni protivreånosti koje je donela evropska civilizacija nakon meiði restauracija (1868). u tipološki veoma sliånom okruÿewu. izmeðu dve tendencije: rušilaåkog i stvaralaåkog. koji ãe bitno promeniti naåin ÿivota. iz åega je proizašao niz paralelnih pojava. u taišo periodu (1912—1926) nastaje demokratsko raspoloÿewe dolaskom novog cara. Ÿan Vajsgerber naveo je dva uslova za nastanak avangarde: „minimum slobode" i „razvoj industrijske i urbane civilizacije". Upravo nam to kolebawe i govori o tragawu za novom slikom sveta koju su umetnici poåetkom dvadesetog veka ÿeleli da izraze. 1.ISTRAŸIVAWA UDC 050(497 . individualnog i kolektivnog. da bi se ubrzo javila nacionalistiåka tendencija. Istraÿivawe malih åasopisa omoguãuje nam da izbliza pratimo aktivnost avangardnih pokreta.11:520) KOMPARATIVNI OPIS JAPANSKIH I SRPSKIH AVANGARDNIH ÅASOPISA Kajoko Jamasaki Avangarda se kolebala. naime. Oni se pojavquju i u Evropi i u Japanu za vreme avangarde. prenošena iskustva izvornih evropskih avangardnih pokreta. Naglom industrijalizacijom i razvijawem privrednog ÿivota stanovništvo se preliva sa sela u gradove: formiraju se novi gradovi. dakle. Posle meiði perioda (1868—1912) monarhistiåko-apsolutistiåkog duha. 1 Ÿan Vajsgerber. I evropski i japanski pesnici nalazili su se. prepune paradoksalnosti koje je donela zapadna civilizacija.

ukquåujuãi i prevodnu kwiÿevnost koja je u wima prisutna.322 Naš je zadatak da pokaÿemo neke najuoåqivije sliånosti i razlike u recepciji avangardnih pokreta u jednoj i drugoj kwiÿevnosti. Nije sluåajno što se naziv škola zamewuje nazivom pokret. posle izolacije koja je trajala više od dve stotine godine u edo periodu (1600—1867). Posebno ãemo obratiti paÿwu na wihov program. Mewala se ne samo wihova priroda. kada parnasovstvo i simbolizam smewuju avangardni pokreti. jer se vezuju za mawe i zatvorene grupe pisaca. sa likovnim prilozima koji su sami po sebi vredni i dovedeni u ravnopravan poloÿaj sa kwiÿevnim prilozima. parnasovstvu i simbolizmu. jer razaraju tradicionalne oblike. s kojom ãe se istinski susresti tek u drugoj polovini XIX veka. Srpska kwiÿevnost. hrišãanske kulture. jer se poetika avangarde zasniva na kosmopolitskom duhu. koja je sastavni deo evropske. borbeni su i avangardni åasopisi. Jer škola podrazumeva da postoje sledbenici koji odreðenu kwiÿevnu veštinu nasleðuju i usavršavaju. najboqi pokazateqi veoma sloÿenog kwiÿevnog ÿivota za vreme avangarde. Zajedno sa raspravama o kwiÿevnosti objavquju se i rasprave iz opšte estetike. Oåekujemo. Programi se najåešãe iznose u vidu borbenih manifesta. od koje se oslobaða tek u XIX veku. u sredwem veku bila je izloÿena uticaju islamske civilizacije. Drugi talas velikih promena u åasopisima zapaÿa se na poåetku dvadesetog veka. pored izvesnih razlika. koje proizlaze iz sliånog ili zajedniåkog programa. koje objediwuju sliåni ili åak isti program. Za komparativnu i tipološku analizu izabrali smo dva japanska avangardna åasopisa — C rveno i crno i Mavo. 1. Zbog toga se sasvim prirodno mewa i izgled åasopisa i sastav wihovih saradnika. Osnovni uzrok se svakako nalazi u isticawu umetniåkog momenta. wihove osobine nego i wihova funkcija. E femerni åasopisi A. da bi se ponovo vratila tekovinama hrišãanske kulture. koji su. Åasopisi postaju sve ekskluzivniji. Isto tako meðu saradnicima se nalazi veliki broj slikara. Vreme efemernih åasopisa Istoriåari kwiÿevnosti veã su zapazili da su se zajedno sa opštim promenama u kwiÿevnosti mewali i åasopisi. i niz tipoloških srodnosti. u estetizmu ili larpurlarizmu (l'art pour l'art). dok se u pokretu okupqaju kwiÿevni istomišqenici oko zajedniåkog programa. I kao što su manifesti borbeni. naåin ureðivawa i kwiÿevna dela. za vreme samurajske vladavine. åini se. Moglo bi se reãi da je i åasopis u celini i . i dva srpska — Puteve i Svedoåanstva. Japanska kwiÿevnost razvijala se van evropske civilizacije. Ta se promena u evropskim kwiÿevnostima naroåito dobro vidi na prelazu od realizma i naturalizma ka impresionizmu. Po pravilu grafiåka oprema je finija. Suÿava se i krug åitalaca.

prema tome. Otkriãe crnaåke plastike nije. negirala kwiÿevnost kao posebnu instituciju. Zato se kao opšta moÿe izdvojiti još jedna wihova osobina: „umetniåko šarenilo" od kwiÿevnosti. koji su ÿeqni kwiÿevnih senzacija kao jedne vrste kwiÿevne mode. sa sve primamqivijim klovnovima. i koji je imao izvesnog odjeka i u Japanu. do baleta i åak do cirkuskih predstava. a izmeðu ostalog i pozitivnim odnosom prema iskustvu koje je otkrivano u budizmu. Druga wihova osobina je. Maske su. da bi se traÿili novi izvori poezije u samom ÿivotu. odnosno literaturu koju je graðanska kultura kanonizovala. uostalom. vanevropskih kultura zamewen je pozitivnim. Objašwewe je oteÿano i zato što je avangarda. Vidi se to. Akciju i borbenost takoðe nalazimo u imenu najslavnijeg ekspresionistiåkog åasopisa Der Sturm. Zato avangardni åasopisi po pravilu donose dokumente i opise ne samo iz obiånog ÿivota nego još više iz neoficijelnog. ne samo po tema- .323 svaki wegov deo zasebno jedna vrsta kwiÿevne akcije. Ali efemernost ima i druge uzroke: zatvoren krug istomišqenika. koji je ureðivao Hervart Valden (Herwarth Walden). Oåigledno je da su tek avangardni åasopisi u pravom smislu postali male revije ili. Zbog svega toga evropski avangardni kwiÿevni åasopisi dobili su još jednu osobinu koju ÿelimo da istaknemo: od nekadašwih nacionalnih postali su u najširem smislu internacionalni. Åisto kwiÿevni prevrat pribliÿava se socijalnom prevratu: kwiÿevna revolucija ide u susret društvenoj revoluciji. Negativan odnos prema åovekovom iskustvu iz drugih. U tome se zapravo najviše i ogleda promewena funkcija kwiÿevnih åasopisa. Poznati åasopis nemaåkog ekspresionizma upravo se tako i zove Die Aktion. little magazines. kao što je poznato. Nekadašwi saloni zamewivani su kafeima i kabareima u kojima se odvija pravi kwiÿevni ÿivot. Druga osobina avangardnih åasopisa proizlazi iz prve: svaki od wih traje onoliko koliko je potrebno da se program iznese i odreðena kwiÿevna „akcija" izvede. izmeðu ostalog. i vrlo uzak krug åitalaca. kako se na engleskom nazivaju. Ona više nije åisto estetska kao u vreme simbolizma. kapriciozan i nije ga uvek lako objašwavati. Do wega je došlo upravo zato što je evropska umetniåka avangarda pokazala izuzetno veliko interesovawe za vanevropske umetniåke tradicije i kulture. Ranije su åasopisi izlazili godinama i decenijama. lutkama i maskama. naravno. koji je u vreme avangarde dosta ãudqiv. nego otvaraju svoje stranice svim umetnicima i svim vrstama umetnosti. Zato su po pravilu kratkotrajni. åasopisi nisu više usko kwiÿevni. zapostavqenog. Tako su dadaizam i posle wega nadrealizam odbacivali sve kwiÿevne konvencije. koji se brzo raspadao. Pošto u vreme avangarde ne dolazi samo do „mešawa ÿanrova" nego i do „mešawa raznih vrsta umetnosti". a sada nekoliko meseci i najviše nekoliko godina. efemernost. postale popularne posle Apolinerovog i Sandrarovog otkriãa crnaåke plastike. a ona se brzo mewa. sluåajno. preko slikarstva i vajarstva. prezrenog ÿivota. Pregled i naroåito paÿqiv opis ovih malih revija omoguãuje nam da sagledamo svu dinamiku kwiÿevnog ÿivota.

okupqaãe oko sebe pisce i pesnike mawe-više odreðene kwiÿevne. Oni su izlazili redovno. tako da su åesto prevazilazile okvire kwiÿevnih revija u najuÿem smislu te reåi. objavqeno je u Japanu nekoliko znaåajnih umetniåkih manifesta. U istoriji japanske moderne kwiÿevnosti neki åasopisi su odigrali veoma vaÿnu ulogu u formirawu kwiÿevnih pravaca. koji su takoðe brzo poåeli da se mewaju. za wih pišu i likovni i pozorišni umetnici. kao što je Novo selo (Atarashiki mura). poåetkom dvadesetih. Efemerni åasopisi u Japanu U Japanu se efemerni åasopisi nazivaju ritoru magaðin. Broj tih malih åasopisa naglo se poveãava tokom 1920-ih. i 1921—1927) bio je središte japanskog romantizma. namewene uÿim åitalaåkim krugovima. pored poezije. drame. „male revije" poåiwu da izlaze tek u vreme avangarde. One sadrÿe. retko koja je doÿivela treãi broj. U to vreme. Plejada (Subaru. imali su stabilan program. oktobra 1920. odnosno malim revijama. Pojava malih revija . psihološkim i politiåkim pitawima. slikar Tai Kambara objavquje u katalogu za svoju izloÿbu Prvi manifest Kambare Taija. Åasopis Danica (Myojo. U wima su se åitaoci mogli obavestiti kako o kwiÿevnim tako i likovnim kretawima u Evropi. godine pesnik Šinkiãi Takahaši u svojoj zbirci pesama objavquje i pesmu Potvrda je dadaista (Dangen wa dadaisuto).324 ma i prilozima nego i po saradnicima iz razliåitih delova sveta. A kao internacionalni lakše su proširili svoj uticaj. B. po engleskom izrazu little magazines. Za razliku od ovih. u veoma malom tiraÿu. umetniåke pa i ideološke orijentacije. prosvetiteqsku ulogu u procesu modernizacije japanske kwiÿevnosti. Decembra 1921. kao i arhitekti. izrastajuãi u åasopise multidisiplinarnog karaktera. romana i kwiÿevnih kritika. koja se smatra prvim dadaistiåkim manifestom u Japanu. glasnik jednog humanistiåkog pokreta. toliko da se on osetio i u japanskoj kwiÿevnosti. i tekstove o filozofskim. dok su se u Japanu pod tim terminom razumevali oni nekomercijalni åasopisi koje u malom tiraÿu izdaju pojedinci ili male grupe. pesnik Renkiãi Hirato na ulicama deli letke sa svojim Manifestom japanskog futurizma. Sledeãe. naravno. koji su izlazili poåetkom dvadesetog veka u Americi i Engleskoj. i u japanskim kwiÿevnim åasopisima. Osetio se. trajali su duÿe i nameweni su bili široj intelektualnoj publici. Na poåetku su to bili åasopisi koji su se krajem devetnaestog i poåetkom dvadesetog veka pojavili u sluÿbi širewa socijalistiåkih ili hrišãanskih ideja. proze. a Bela breza (Shirakaba. 1909—1911) predstavqala je estetizam. Skoro nijedna od wih nije mogla da izlazi duÿe. 1922. 1900—1908. Naime. kada poåiwe intenzivna recepcija avangardnih pokreta. 1910—1923) okupqala je humanistiåki nastrojene pisce. dakle sve porodiåne publikacije koje nisu bile masmedijskog karaktera. starijih kwiÿevnih åasopisa. Igrali su. Taj izraz je prvobitno oznaåavao one nekonvencionalne kwiÿevne åasopise. koji sadrÿi futuristiåke ideje. u izvesnom smislu.

Ko ne priznaje ÿivot. U wemu su jasno podvuåene ideje o suprotnosti izmeðu klasa. sa jasnom socijalistiåkom orijentacijom. ali prototip manifesta u modernom društvu nalazi se u Manifestu Komunistiåke partije iz 1848. Sad ustaje sejaå semena — zajedno sa svim drugovima sveta!"2 2 Yusuke Komata. takoðe je objavio svoj manifest. On mora da bude ubijen. a pisac Takeo Arišima (Takeo Arishima. u prvom broju åasopisa. Sejaå semena je pokrenuo Omi Komaki (1894—1978). definitivno nije åovek sadašwosti. . Na primer. isto tako je objavio Manifest jedan (Sengen hitotsu) kao rezultat bolnog razmišqawa o odnosu pisca prema društvenim protivreånostima. 1921—1924). Tokyo 1992. Danas ne postoji Bog. Manifest dobija karakter zasebnog oblika ili ÿanra avangardne kwiÿevnosti od vremena italijanskih futurista. åasopis Sejaå semena (Tanemaku hito. Sada ga je åovek ubio. åovek je åoveku neprijateq. napisali su pesnik Masatoši Muramacu (Masatoshi Muramatsu. izjašwavao se za mir i protiv rata. što ãe imati veliki uticaj na razvoj proleterske kwiÿevnosti u Japanu. koji se vratio iz Pariza. Bez obzira na drÿave ili rase. I pored toga svuda je puno wegovih varijanti. 1895—1981) i reÿiser Takamaru Sasaki (1898—1986). Mada u wemu nije bilo literarnih ostvarewa znaåajnih za kwiÿevnu istoriju. Zbog ÿivota branimo istinu revolucije. Sve dok traje ovo stawe suprotstavqenosti dva tabora. klasnoj borbi i internacionalizmu. Gledajte! Mi se borimo za današwu istinu. koja je okupqala pristalice Tolstojevih humanistiåkih ideja. Zato govorimo onu istinu koju drugi neãe. objavqen oktobra 1921. godine. Imao je socijalni karakter i sluÿio je agitaciji. Istina je apsolutna. Mi smo ti koji ãe ga ubiti. Manifest.325 upravo se poklapa sa „vruãim" periodom avangardnih manifesta. Vreme takozvanih little magazines karakterisalo se upravo bezbrojnim manifestima koje su mladi umetnici agitatori objavqivali u revijama efemernim poput jutarwe rose. koji su uzastopno objavqivali mnoštvo manifesta. dadaizma. Soseisha. konstruktivizma ili ekspresionizma. uz neke elemente anarhizma. on je zanimqiv po tome što je Komaki na wegovim stranicama predstavio „Treãu internacionalu". davao podršku radniåko-seqaåkoj Rusiji. 108. Pod svetlošãu istine dolazi do spajawa i razdvajawa. napisani u duhu futurizma. Neka se zna sudbina stvorenog. U malim åasopisima nisu objavqeni samo avangardni manifesti. „Nekada je åovek stvorio Boga. 1873— 1935) internacionalistiåkog pokreta za mir Klarte (Clarte). 'Istina' ili 'ne'. Zen'eishi no jidai — Nihon no 1920 nendai ( Vreme avangardne poezije — 1920 -ih u Japanu) . Tu nema kompromisa. pod snaÿnim uticajem Barbisovog (Henri Barbusse. Gospodari smo ÿivota. 1878—1923) iz kwiÿevne grupe Bela breza. 'Da' ili 'ne'. i one ãe se prosto utrkivati u objavqivawu svojih manifesta. Åovek je åoveku vuk. Åasopis se deklarisao kao kosmopolitska kwiÿevna revija i pod geslom „akcija i kritika" zalagao se za internacionalizam.

gde autor iznosi svoj skepticizam u pogledu plodova koje su narodu donele Francuska i Ruska revolucija. dok kwiÿevnost ubrzano nagiwe ka leviåarewu. Takeo Arišima). Na kraju krajeva. Sav oåajan. ukupno tri broja. takoðe. ali se ne bave problemima kwiÿevne forme. Arishima Takeo (Sabrana dela savremene japanske kwiÿevnosti. godine izvršiti samoubistvo. Gjmgem (G. Tokyo 1969. govore ne samo o duhu nove poetike veã i o umetniåkoj formi. i pored jasno izraÿene imitacije italijanskog futurizma. meðu kojima su dadaisti Ðun Cuði i Ðun Okamoto (Jun Okamoto). svedok usmeravawa avangardne poezije ka nadrealizmu. Prrr. objavi u narednom broju i pošaqe istovremeno redakcijama inostranih åasopisa. Takve avangardne tokove slede male revije. pisac ãe oktobra sledeãe 1923. Glupo mi je slagati sebe da bih je branio. Pošto je apsolutno nemoguãe da postanem pripadnik te nove klase. predloÿena na meseånoj redovnoj sesiji. kao i da se objave originali i prevodi dela avangardnih pesnika širom sveta". nemaåki. avangardni manifesti kao što su Prvi manifest Taija Kambare i Manifest japanskog futurizma. . koji je izlazio od juna 1924. godine. Gore navedeni manifesti uglavnom govore o zadacima kwiÿevnosti ili o duhu kwiÿevnosti. G. koji je izlazio od avgusta 1924. kao i niz drugih åasopisa. Kodansha. 409. U planu je bilo. kao što bi crnac ostao crn ma koliko ga prali sapunom. Stoga bi moj zadatak uvek bio i ostao samo da se obratim onima izvan åetvrte klase. Wega muåi pitawe kako intelektualac moÿe da se uhvati u koštac sa stvarnim socijalnim problemima. uopšte nema radikalizma ni optimizma. „Roðen sam."3 U ovom tekstu. ja sam jedan od onih koji nemaju veze sa åetvrtom klasom. P. ja ãu ostati plod postojeãe vladajuãe klase. Prema tome. raspravqao u wen prilog i stupio u pokret za wu. štampawe godišwaka poezije. Kjoðiro Hagivara i Šigeði Cuboi (Shigeji Tsuboi) iz åaso3 Nihon gendai bungaku zenshu. ne pomišqam da me prihvate u wu. ma kako se promenio moj daqi ÿivot. U Odboru akademije poezije Dalekog istoka okupilo se šezdesetak. odrastao i stekao obrazovawe izvan åetvrte klase.326 Takeo Arišima je svoj Manifest jedan objavio u januarskom broju åasopisa Rekonstrukcija. Gjmgjgam. Meðu wima se nalazi Ge. recitovawa i izloÿbi. 1922. francuski i ruski jezik. G. ukupno 10 brojeva. kao i na pišåevu usamqenost. do novembra. Pesnik sveta u prvom broju objavquje svoje planove aktivnosti: izdavawe glasnika Pesnik sveta. izbor ålanova odbora. kontakt sa pesnicima sveta. Veã sam naslov Manifest jedan upuãuje nas na autorov pristup koji se bitno razlikuje od drugih tadašwih manifesta povišene temperature. da se „jedna pesma. Pokretaå ovog åasopisa Tomoo Tozaki bio je u to vreme poznat kao dadaistiåki pesnik.). S druge strane. i kosmopolitski Pesnik sveta (Sekai shijin). organizovawe predavawa. a u redakciji trideset umetnika. tom 20. do januara 1926. prevede na engleski.

Ima i francuskih pesama. za prevoðewe. pesme. To je istinski tuÿna istorija poraza qudske vrste. br. za propagandu i za izdavaštvo — nagoveštava da su nameravali da deluju kao organizovan društveni pokret. poåiwe reåenicama: „Svet konvencionalne umetnosti je u svim oblastima srušen. Wagner). Tekst se završava ovako: „Granice su izbrisane. za likovnu umetnost.4 koji je najverovatnije napisao glavni i odgovorni urednik Don Zaki (pravo ime Tomoo Tozaki). dinamiåni ples. V. kwiÿevne kritike i prevedene stihove. revolucionarni pesnici Oskar Marija Graf (Oskar Maria Graf). Zastupqeni su ruski avangardni pesnici Vladimir Majakovski (1893—1930) i Vadim Šeršeweviå (1892—1942). Nekoliko prevedenih pesama savremenih kineskih pesnika potvrðuje da åasopis nije pratio samo tokove evropske poezije. Armin T. Sadrÿi manifest." Objavqen nacrt organizacione šeme wihove åete Don gasa — koja se sastoji od odeqewa za poeziju. V. programski tekst objavqen u istom broju pod naslovom Poåetak kreaci4 Sekai shijin. koliko je izašlo. avgust 1925. narodno pozorište. qudska vrsta. za pozorišnu umetnost. industrijalnu umetnost. ali i teÿwa ka prirodnim naukama: na više mesta upotrebqeni su struåni termini kao što su kosmos. U prvom broju objavqen je i manifest pod naslovom Prvi manifest Don kreacionista (Don kurieshonisuto daiichi sengen). elektron. Ne moÿemo pouzdano utvrditi da li je i koliko uspeo da uspostavi kontakt sa svetskim avangardnim revijama. ÿivot jednak umetnosti i wihove sveobuhvatne meðusobne odnose. Vagner (F. Relativna voqa bezbrojnih simultanosti pospešuje novu usmenu kwiÿevnost. Iz samog manifesta jasno proizlazi wihova teÿwa ka kosmopolitizmu i multidisciplinarnoj umetnosti. nismo mogli da ga obeleÿimo nijednim nadgrobnim spomenikom. Albert Erenštajn (Albert Ehrenstein). Prvi broj åasopisa Pesnik sveta skromnog je izgleda i ima svega 26 strana. za nauku. Mada ovaj manifest. ekspresionisti Varter Hazen Krefel i Karl Cukermajer (Karl Zuckermayer). a od nemaåkih pesnika kubista Maks Veber (Max Weber). U tom manifestu autor se zalaÿe za „Don kreacionizam". Vagner. kao što su negirawe konvencionalne umetnosti i davawe prioriteta ÿivotu. uliånu umetnost." U wemu se jasno ogledaju osobine futurizma i dadaizma. 1. pored pesama japanske avangarde. za ples. Mi. entuzijazam i voqa da se japanska savremena poezija predstavi inostranoj publici. Tomojoši Murajama iz åasopisa Mavo i drugi. Ali se oseãa. koji sadrÿi šest taåaka. ne govori neposredno o umetniåkoj formi. 19. beskrajni su objekti. pokazuje da su.327 pisa C rveno i crno (Aka to kuro). dadaista F. dosta apstraktan i pun euforiånih izraza kao što je osvajawe svemira. Klabund (pravo ime Alfred Henške /Alfred Henschk/). makar u planovima. Letimiåan pregled sadrÿaja sva tri broja ovog åasopisa. . za kritiku. za kreativnost. Kurt Hajnike (Kurt Heynicke). objavqene u dosta velikom broju prevedene pesme. Tekst. gravitaciona sila itd.

Ovaj Tozakijev tekst koji kritikuje pasivnost recepcije evropske civilizacije kod Japanaca proteklih pedeset godina i oštro zamera tzv. relativno-estetski i arhitektonski. dok elementi umetnosti treba da budu kritiåko-filozofski. „kreacionizam" nije bio Tozakijev izum. Tekst istiåe da su ciqevi pokreta industrijski i masovni i da wihova umetniåka forma sadrÿi simultanost. Polazeãi od potrebe da pesnik „stvori pesmu uzimajuãi iz ÿivota motive i mewajuãi ih da bi im se udahnuo novi i samostalni ÿivot". o pesnici? / Uåinite da procveta u pesmi! / Pesnik je mali bog. da bude narodna. Kasnije je francuski pesnik Reverdi uveo taj pokret u Francusku. španski pesnici su razvili „ultraizam". dijalektiåan i aktivan. misticizma i teorije relativiteta. Bezbrojni manifesti. Stiåe se utisak da je ovaj programski tekst preplavqen svim idejama koje su privlaåile tadašwe japanske intelektualce. Umetnost je pribliÿavana ÿivotu. niti se pomiwe ime Uidobra ni Reverdija. sadrÿi nekoliko konkretnih predloga koji se odnose na formu. åudo dadaizma. 5 6 . koji ga je pokrenuo 1916." O suštini kreacionizma najboqe govore wegovi stihovi: „Zašto opevate ruÿu. prosveãewe proletarijata. polet bratstva. Uidobro se zalaÿe za poeziju koju pesnik „stvara kao novu kosmiåku realnost koju umetnik dodaje prirodi". On je samo jedan od avangardnih pokreta koji su se posle Prvog svetskog rata pojavili u Evropi. Beograd 1985. konstruktivnost i slobodu efekata. 379—380. Meðutim. Podstaknuti Uidobrovom posetom Španiji 1918. od dadaizma. bez dodirnih taåaka sa stvarnim ÿivotom. masovna i industrijska. što bi moglo da budu tragovi ove evropske avangardne ideje. pun je samouverenosti kao da je wegov pokret izvoran u svom duhu. Institut za kwiÿevnost i umetnost. sadrÿavali su åesto ekstremni pa i prazni heroizam i narcizam. sutrašwicu nihilizma. Kao projekat za „rad na rehabilitaciji oåajnika" on navodi progon dekadencije. on odbacuje anegdotsko i deskriptivno."6 U åasopisu Pesnik sveta nema nijedne španske pesme. 9—10. internacionalizma. Negirajuãi konvencionalnu umetnost i istiåuãi neograniåenost objekata. Meðutim. Meðutim. godine u Buenos Airesu. a govori afirmativno o groteski. definiše stav umetnika kao religiozan.5 sa potpisom Don Zaki. objavqivani u tim malim revijama. Kao oblike umetnosti Don Zaki pomiwe usmenu kwiÿevnost. od Isto. Nolit. kao i insistirawe na kreativnosti. Reånik kwiÿevnih termina. nauåni. dinamiåki ples i stvaralaåku kritiku. Up. on se zalaÿe za revolucionarnu umetnost. Srÿ wegove umetnosti je ideja: „Stvoriti pesmu kao što priroda stvara drvo. Wegov rodonaåelnik je åileanski pesnik Uidobro (Vincente Huidobro). a umetniåki pokret društvenom pokretu. u japanskom manifestu se nalazi jedna od kquånih reåi kreacionistiåke ideje kao što je kosmos.328 onizma (Sozoshugi no shuppatsu). konstruktivizma i drugih evropskih avangardnih ideja pa sve do marksizma. umetnosti radi umetnosti. uliånu likovnu umetnost.

smelo tvrdimo! Poezija je bomba! Pesnik je crni zloåinac koji baca bombu na åvrsti zid i vrata zatvora!"7 Sa ovim nepotpisanim Manifestom åasopis C rveno i crno prvi put izlazi prvog januara 1923.329 wih se izdvajaju dva åasopisa po tome što su ostavili jasne tragove u japanskoj kwiÿevnoj istoriji. pesnik Šinkiãi Ito piše da je „åasopis C rveno i crno bio neobiåan fenomen. u februaru izlazi drugi broj sa 8. 1. rušeãi tada konvencionalnu koncepciju kwiÿevne revije. same pesme u prvom broju åasopisa nisu bile toliko radikalne. Kjoðiro objavquje dve pesme o seoskom ÿivotu u svom zaviåaju W iva i åovek (Hatake to ningen) i Jesen (Aki). U vanrednom broju wima se prikquåio i pesnik Tozaburo Ono. kratki eseji i završna reå urednika. januar 1923. U prvom i drugom broju objavquju se samo radovi ålanova redakcije. Uz reprint izdawe ovog åasopisa. a crna na anarhizam. koji ãe ujedno biti i posledwi. opasno stvorewe". 2. romana. izdat je juna 1924. Ovaj ureðivaåki koncept bio je gotovo zajedniåki svim brojevima od prvog do posledweg. seãajuãi se tog vremena. odmah je ostavio snaÿan utisak na tadašwe åitaoce svojim krupnim slovima C rveno i crno na naslovnoj strani. ali su pesnici okupqeni u wemu imali samosvest da su i „crveni" i „crni" i time „priznali i istakli da su nešto što je nemirno i nezdravo. kad se åasopis otvara za spoqne saradnike. prvi te vrste.8 U svakom broju objavqivane su pesme ålanova redakcije. Sam naslov åasopisa nije bilo toliko neobiåan za åitalaåku publiku s obzirom na popularnost tada veã prevedenog Stendalovog romana s istim naslovom. Nema proznih dela. pa i u kasnijim brojevima. U tom smislu moÿemo reãi da je åasopis bio delo zatvorenog kruga pesnika. Crvena boja asocira na komunizam. Glavni i odgovorni urednik bio je pesnik Sigeði Cuboi. Ovaj prvi avangardni åasopis za poeziju. 2. Puroretaria shi zasshi shusei (Zbirka åasopisa proleterske poezije). u Tokiju. prvi deo. koliko je trajao wegov ÿivot. vanredni broj sa 4 strane. Posle prvog broja. Tokyo 1978. koji ima 24 strane. br. na naslovnoj strani. . a posle velikog zemqotresa u oblasti Kanto septembra 1923. Ãotaro Kavasaki i Kjoðiro Hagivara. C rveno i crno „Šta je poezija? Šta je pesnik? Odbacujuãi sve ideje iz prošlosti. u maju åetvrti sa 16 strana. a ålanovi redakcije bili su pesnici Ðun Okamoto. To su C rveno i crno (Aka to kuro) i Mavo. wihova dela ostaju glavna. u aprilu treãi sa 8. da mu je skromnost bila snaga". formata A5 i veoma skromnog izgleda. Tek u Okamotovom ciklusu pe7 8 Aka to kuro. Nasuprot ÿestokim retorikama koje se reðaju u Manifestu. a Cuboi naturalistiåko-realistiåku pesmu Prosjak na vetru (Kaze no naka no kojiki). Štampano je ukupno pet brojeva za godinu i po dana. dramskih tekstova ni prevoda dela stranih autora. tvrdi Ito.

podsmevaju se idealizmu i humanizmu. tri od pet objavqenih pesama. Kavasakija i Okamota. Budala je onaj ko ne zna da umetnost postoji zato što je ona masturbacija åoveka. Odluåno se odbacuju konvencionalna umetnost i wen autoritet. maj 1923. 2—8. stari. Tekst poåiwe pozivom na prezir materijalnih vrednosti kao što je novac i na pohvalu ludila."9 Zapravo su konvencionalna forma i tup ritam bili razlozi wihovog nezadovoqstva poezijom savremenika. . Šta nam onda nudi wihov pesniåki duh u kome se istiåe „negacija"? 9 10 Aka to kuro. dok se u Kjoðiroovoj pesmi pod naslovom „˜˜" opisuje grad na veoma radikalan naåin. „Negirajmo! Negirajmo! Negirajmo! Svu svoju snagu usmerimo ka negaciji! Jedino tako mi postojimo! Mi moÿemo ÿiveti ÿivot!"10 Manifest negira sve „izme". tj. Meðutim. mada se pretpostavqa da je reå o Kjoðirou Hagivari. negacije i rušewa. redu i obiåaju. U åetvrtom broju.330 sama O brtawe (Kaiten) oseãa se izvesna avangardna atmosfera. pojavquje se više pesama napisanih u duhu protesta. Åovek koji ne moÿe da ispusti  na pismo od svoje dragane ne razume je istinski. Demokratski pesnici u Japanu koji ne znaju da reðaju slova naopaåke! […] Sad je došlo vreme da sahranimo slobodne pesnike koji su dali nogom kukaviåkim pesnicima novog stila! Da uništimo slobodne pesnike! Da razbijemo stari. U åetvrtom broju je objavqen i wihov novi manifest Prvi manifest pokreta C rvenog i crnog (Aka to kuro undo daiichi sengen). na populiste i tzv. anemiåne japanske pesnike! Slikare! Muziåare! Vajare! koji su zaboravili na ludilo. i tu moÿemo da naðemo dodirnu taåku sa futurizmom i dadaizmom. pesme Cuboija. U wemu je jasno podvuåena namera wihovog avangardnog pokreta: promena i pesniåke forme i pesniåkog duha. Autor tog nepotpisanog teksta nije utvrðen. br. U manifestu je snaÿno prisutan nihilistiåki duh i citirana je reåenica „Sve je za mene ništa" od Štirnera. a ÿele novac! Da znamo za degradaciju qubavi izmeðu dame i gospodina! Daleko su modernija dva psa. bile su eksperimentalnog karaktera i imale su isti naslov Bez naslova (Mudai). koji su se zalagali samo za formalnu nevezanost stihova bez novog pesniåkog duha. ÿenka i muÿjak koji su se li na ulazu radwe kimona Micukoši. kako se åasopis razvija. koga je dadaista Ðun Cuði preveo i predstavio japanskim intelektualcima. Isto. kao albatros razvuåen i usporen ritam slobodnih pesnika. slobodne pesnike. na primer. 4. „Da opåinimo glupe. Kritika je u manifestu bila ustremqena na pesnike koji su u to vreme åinili glavnu struju u poeziji u Japanu.

srce… Izloÿba sakatih srca. I razumqivo je onda što se u manifestu tadašwe vreme izraÿava slikama iz patologije. „I s društvenog aspekta. pre svega. vatra nam je potrebna. . slike seksa ili hrane koji su vezani za goli ÿivot. Proces raspadawa åoveka i dehumanizacije u tadašwem japanskom društvu. Više nema ništa šta bismo mogli kupiti ovim presahnulim srcem. Što nas briga za ideal i sreãu? […] Sada mi moramo izbaciti svoje leševe. zgrušak potamnele krvi. krv. misaoni haos. Moj ÿivot je igra na grobovima. a „prazno obeãawe" je i vlast anarhista. pred nama su samo grobovi. ali imaju ubrzani ritam. Da bismo ih izbacili ÿive. takoðe su napisane na savremenom govornom jeziku. Katawa no shinzo. Wihove pesme. Odbacuje se boqševizam. više od hh. Pa šta onda priznaju? „Ne moÿemo da krenemo putem istine i ideala. sa sklonošãu da se jedna slika zaokruÿuje u jednom stihu."11 Dakle. 1. objavqene na stranicama åasopisa C rveno i crno . grobqe. 9. 11 12 13 14 Isto. razgraðivawe ÿivota i gubitak srca. opisuje se pribrano i bez sentimentalnosti."13 Wihov egotizam. nemiri vremena i nasiqe — to su åesti motivi i u wihovim pesmama. Ðun Okamoto (Jun Okamoto): SAKATA SRC A 14 Bezbrojna srca leÿe. Zatvor.331 „Prodavali smo svoj ÿivot komad po komad. kapitalizam. Aka to kuro. iznad svega nam je potrebna vatra. zapquskivan åaðu. Bijen nevremenom. Volim samog sebe više od istine. kao da su predvideli raspad društva. burÿoazija. duhovi. prati slika smrti. praznina. gde su oštro kritikovali svoje savremenike slobodne pesnike. br. punom suprotnosti. obrtawe — to su reåi kojim su pesnici pokreta C rveno i crno opisivali slike vremena. koji. wegove otuðenosti. a na kraju nam je ostalo presahnulo srce — šta treba da kupimo ovim presahnulim srcem? Bacimo ga u kanalizaciju! Jauåe klica! […] Hteli smo da kupimo ideal i sreãu ÿivota. Isto. ispoqen u ovom Prvom manifestu. januar 1923. srce. Slike raspadawa urbanog åoveka."12 Ovde se prihvata samo „ja" i goli ÿivot. Radikalni egotizam. srce. meðutim. zato je nosio u sebi pesimizam. slike su im ÿivqe i jasnije. Srce. ni putem revolucionarnog humanizma da ÿiviš za proletere. a izgubili smo srce. Isto.

332 Ta bezbrojna srca. Progutaj vatru! Progutaj razbuktali plamen! Åasopis C rveno i crno åesto je svrstavan u grupu anarhistiåkih revija. ispij! Ako si se napio. zaigraj. 3. br. namrštenog lica. 4. zevawe. Aka to kuro. igraj! — Prasak plamena. povrati! Izbquvana krv — U moru izbquvane krvi hhhhhhh! I srce hhhhhhhhh Neka odleti na paråeta! Šigeði Cuboi (Shigeji Tsuboi): BE Z NASLO VA 16 Moje srce je list izguÿvane hartije. april. zevawe. Mudai. . samo što se nisu raspuknula. br. Kijomi Hatajama (Kiyomi Hatayama): IGRAJ! 15 Odreÿi meso! — Iscedi krv! — Ubaci je u pehar lobawa Hajd'. Da ga iscepam i bacim u vatru…? Zar ti nije tako lakše i lepše? Noãni zamor. Ali taj åasopis nije samo pokušavao da izmeni pesniåki duh. On je bio pokret za poeziju u kojoj su duh i oblik tesno povezani i deluju jedan na drugi. tiho i bešumno leÿe na ulici kojom besni severni vetar. igraj. igraj daqe! Igraj sve dok ne povratiš i ne padneš. zato što su åetiri ålana redakcije nagiwala anarhizmu: Kjoðiro. To je duša vremena! I ako te uhvati muka. Igraj. 2. Cuboi. februar 1923. Povrati. pa je stoga jasno pokazivao elemente revolucije pesniåke forme. Ono i Okamoto. 3. Aka to kuro. povrati. Prikazi i kritike objavqeni u svakom broju ovog åasopisa govore da su „rastegnut ritam" i „sentimentalizam" bile stalno wihove mete 15 16 Odore. — Migoqewe crne struje. On je istovremeno bio i izazov za tadašwu japansku poeziju lišenu ritamskog oseãaja.

Eksperimenti koje su pokretaåi åasopisa C rvenog i crnog ponavqali u drugoj polovini wegovog postojawa bili su usmereni ka tragawu za novim ritmom i novim pristupom poeziji kako bi razbili patetiku i sentimentalnost i stvorili duhovni pejzaÿ pomoãu suvih i neobiånih vizuelnih slika. Reå mavo na japanskom jeziku ne znaåi ništa. Up. ubio sam jer samo to ÿeleo ja. sa 12 stranica.18 Pokretaå åasopisa je bio slikar i pozorišni umetnik Tomojoši Murajama. te radi posla. Drugi broj. Kjoðiro Hagivara u åetvrtom broju pod pseudonimom Ludi Ð iro beleÿi: „Ropšin kaÿe: 'Uvek sam do sada imao neki izgovor. åetvrti (16 stranica) u oktobru. Zbog toga su padale teške reåi na slobodne pesnike i pesnike populiste. V Vitesse (vreme). septembar 1925. sa 32 stranice.333 napada. jer je na naslovnoj strani bila nalepqena petarda uz autentiåni pramen ÿenske kose. Ali ovoga puta sam ubio za sebe. do avgusta 1925 (ukupno 7 brojeva). Treãi broj je zabrawen na osnovu Zakona o eksplozivima. br. Mavo Åasopis Mavo izlazio je od jula 1924. Podstaknuti wegovom nihilistiåkom estetikom. Iako je bilo samo pet brojeva. 1925. posle wega ãe poput pene nastajati i nestajati bezbrojni mali åasopisi sa svojim pretencioznim manifestima. vraãa u Japan i sa åetvoricom slikara organizuje prvu izloÿbu pod nazivom Mavo u prostorijama budistiåkog hrama Dempoin u Tokiju. posle izvesne pauze objavqen u junu sledeãe. godine. koji je upoznao Japance s nemaåkim ekspresionizmom i konstruktivizmom. dok je peti broj. i imao je svega 8 stranica. 4.' […] A mi samo tvrdimo: ÿelimo da ÿivimo. Kwiÿevnik Takamaru Sasaki tvrdi da M znaåi Masse (prostor). Bessatsu kaisetsu (Sveska sa komentarima za reprint izdawe Mavoa). da bi zatim usledili šesti (32 stranice) u julu i sedmi (38 stranica) u avgustu iste godine. åasopis C rveno i crno snaÿno je delovao na tadašwe åitaoce. izlazi u avgustu iste godine. Tokyo 1991. Wegov prvi broj pojavio se u julu 1924. Kasnije. itd. 17 18 . te radi ideologije. 15. maj 1923. 12—13. treãi (22 stranice) u septembru. A sada. ukquåuje se u redakciju i pesnik Kjoðiro Hagivara. od petog broja. savladajmo sve nasrtaje i samo napred!"17 Åasopis C rveno i crno bio je preteåa mnogobrojnih malih kwiÿevnih revija koje su se pojavile na avangardnoj sceni u Japanu. Aka to kuro. Savladati nasrtaje jeste jedino savladati smrt. Ovo objašwewe smatra se priliåno pouzdanim. a A i O predstavqaju oznake alfa i omega (poåetak i kraj). kao i Šuzo Oura (Shuzo Oura) i drugi umetnici. ÿelimo da umremo. Posle jednogodišweg boravka u Berlinu Murajama se krajem januara 1923. i ništa više. Bungei sensen. 3.

U posledwem."20 Treãi deo je posveãen planu konkretnih aktivnosti kao što je organizovawe izloÿbi. Raspisan je konkurs za investitore. avion. Murajama zastupa tzv. koja je trajala od 28. 1—2. 20. gospodsko pleme) koji lelujaju u ovom svetu. a kao projekti navode se elektrika. on pokreãe åasopis Mavo. privrÿene ålanove i aktiviste. poput fatamorgana seksualnog nagona. Leva cipela s visokom potpeticom postavqena je u praznoj drvenoj kutiji pored koje je korpica sa cveãem i mašnicom. neodadaizam. jula do 3.334 Izloÿba. 3. koji je izašao kao specijalni broj pod naslovom Arhitektura i pozorište. lewi i tromi poput sviwa. Mavo. sedmom broju. 21 Zasshi Mavo arawaru. supstancijalizam. kao i ispisana reå automobil. scenografija. u katalogu Prve izloÿbe Mavoa. kao nekakva ilustracija za slikovnicu. Mada mavoistiåki pokret istiåe da „nema niåeg novijeg strasnijeg i istinitijeg od ovog". To je posledwa bomba kojom ãe biti zasuti svi oni intelektualni zloåinci (tzv. Bewusste-Konstruktionismus. gas. U prvom delu se razjašwava karakter grupe koja åini ovaj pokret: „Mi smo se kao grupa okupili jer smo likovni umetnici iste sklonosti. destruktivne i konstruktivne ÿeqe". donatore. 20 Isto. . ruskog futurizma. industrijalizam. Tokyo 1923. a na samoj kutiji ruÿa. Mi nismo niåim vezani. 17. br."19 U drugom delu se definiše duh umetnosti za koji se zalaÿu: „Mi stojimo na åelnom poloÿaju. proglašava se osnivawe Saveza graditeqa gradova i energetike. 22 Mavo. U katalogu za ovu izloÿbu nalazi se wihov manifest od tri dela. Mi smo ekstremni. vizuelne i druge åulne elemente. Mi stvaramo. ureðewe izloga. 19 Mavo no sengen (Manifest Mavoa). 3. Mi neprestano potvrðujemo i odriåemo. Mi napredujemo. septembar 1924. I veåno ãemo tu ostati. da se ni s åim uporediti ne moÿemo […]. 1991. U tekstu se reðaju reåi kao što su konstruktivizam. Meðu 185 izloÿenih radova isticao se Murajamin objekat pod naslovom Delo u kome su upotrebqeni cveãe i cipela. zalaÿuãi se da umetnici „svesno konstruišu lepo i ruÿno. Da bi se ogledao u „sveobuhvatnim moguãnostima umetniåkog tragawa".22 jasno je da se on rodio kao proizvod evropskih avangardnih pokreta i da su u wegovoj osnovi elementi nemaåkog ekspresionizma. Mi revolucionišemo. Zato naša grupa neãe pozitivno da odredi nekakav svoj stav o umetnosti."21 Estetika pobune i zloåina zajedniåka je i drugim malim åasopisima kao što je C rveno i crno . pa åak i isterivawe qubiteqa åednosti. br. upotreba otpadaka i drugi novi urbanistiåki planovi. dadaizma i konstruktivizma. neomavoizam. avgusta 1923. Ali ne zato što delimo istu umetniåku ideju ili ubeðewe. oznaåila je poåetak pokreta Mavo. Mi ÿivimo u punom smislu te reåi. U treãem broju åasopisa objavqen je programski tekst Pojavio se åasopis Mavo koji izraÿava „mavoistiåki duh": „Mavo je grupa bledolikih zloåinaca koji nose crvenu masku i crne naoåare. Reprint izdawe. Na dnu kutije se nazire lik deåaka. koje wegovi protagonisti poriåu.

o stvaralaštvu ovih ruskih arhitekata. Belgrado). Za kolaÿe su åesto upotrebqavali iseåke iz inostranih novina i revija. Sava se za kolaÿ Konstrukcija u prvom broju åasopisa koristio ruskim novinama. Burquka. bio je uåenik D. Na primer. U prvom broju Murajama objavquje u svom prevodu tri pesme V. L'effrot moderne (Pariz) i dr. Zvuk i Pesma iz zbirke Zvuk. Tolera F a briåki dimwak pred zoru i Ja vas optuÿujem. Mavo je prvi japanski avangardni åasopis koji kao svoju misiju zastupa kosmopolitizam i solidarnost sa umetnicima sveta. odnosno Kikuðija Išimota (Kikuji Ishimoto) i Sadanosuke Nakade (Sadanosuke Nakada). a japanski slikar Hide Kinošita. Tacuo Toda (Tatsuo Toda). U osnivawu pokreta bila je ukquåena Varvara Bubnova. 12. godine. Tacuo Okada (Tatsuo Okada). Objavquje se priliåno veliki broj prevedenih kwiÿevnih dela. što je u to vreme bilo potpuno novo za tu vrstu periodike. Po uzoru na srodne åasopise iz Evrope. Šomu Janase (Shomu Yanase) i dr. Kimimaro Jahaši (Kimimaro Yahashi). O zemqi u prevodu Seiåo Save (Seicho Sawa). avgust. Beograd 1983. Mavo je pun vizuelnih elemenata. a objavqivane su i fotografije scenografija i elemenata arhitekture. Rue de Birtchanine. Åasopis Mavo uspostavqa saradwu sa inostranim avangardnim åasopisima kao što su Der Sturm (Berlin). nalaze se potpisi Anuške i Qubomira Miciãa na strani 54. u kwizi gostiju Nel i Hervarta Valdena. Seiåo Sava. kolaÿi i fotografije objekata japanskih autora kao što su Hide Kinošita. sa datumom 15. Kao izraz multidisciplinarnosti. 16. pod datumom 8. Na tom spisku u petom (jun 1925) i šestom (jul 1925) i sedmom broju (avgust 1925) åasopisa našao se i Zenit. avgust 1922. Mizitch. koji je aktivno saraðivao sa Mavoom. ples i performans. urednika ekspresionistiåkog åasopisa Der Sturm u Berlinu. On posveãuje više stranica grafikama i kolaÿima. ali je posrednih veza svakako bilo više. a u sedmom rad Tatqin i Radovski (Tatorin to Radobusuki). Drugi broj sadrÿi i pesmu Fjodora Sologuba (1863—1927). Institut za kwiÿevnost i umetnost. ruska slikarka. godine. na posledwoj strani se objavquje spisak „znaåajnih åasopisa sveta". to je jedina vidqiva veza izmeðu ova dva åasopisa. . åasopis obuhvata ne samo kwiÿevnu i likovnu umetnost veã i umetnosti kao što su pozorište. Sadrÿaj i struktura åasopisa odraÿava kosmopolitski duh. avgust. Kandinskog Zemqa. Koliko nam je poznato. a Oura za Konstruktion F nemaåkim 23 Zenit i avangarda 20 -ih godina . koja je emigrirala u Japan 1922.335 Mavoizam je uneo dve novine u istoriju moderne umetnosti u Japanu: internacionalnost i multidisciplinarnost. sa podacima o Qubomiru Miciãu (L. a na sledeãoj strani potpisi japanskih arhitekata Toraðira Koðime (Torajiro Kojima).23 Nakada je bio saradnik åasopisa Mavo i objavio je u petom broju ålanak Uloga opštih åasopisa (Sogo zasshi no shimei) o maðarskom umetniku Moholiju Naðu (Moholy Nagy) i åeškom åasopisu Pasmo. a u drugom broju pesme E. Das Werk (Cirih). sa datumom 25. Meðu likovnim prilozima nalaze se linorezi.

Morosen tekkai sawagi. avgust 1924. noseãi cipele sa visokom potpeticom. Objavqena su i dela savremenih evropskih slikara. 2. U delima visoke apstraktnosti ovih autora naslovi imaju vaÿnu funkciju. delo Jahašija zove se Moja onanija (br. 4). u autohtonim. U wemu se nalazi i tekst Lisickog lementi i otkriãe (Yoso to hakken). jedan Murajamin rad nosi naslov Bludnica koja sedi (br. kao i mirisa. Svi ovi pozorišni komadi imaju zajedniåke crte pri upotrebi boja. Od ovih likovnih priloga linorezi Tacua Okade i drugih biãe kasnije upotrebqeni za ilustracije u zbirkama pesama E. 1. Mavo. avgust 1924. Pored wih. U šestom broju je grafika Karela Maesa (Karel Maes). kojom je juna 1924.336 listovima. Tojotaka Okada (Toyotaka Okada) svoj rad je nazvao Muåna neuralgija (br. Michinao Takamizawa. koji su saraðivali sa Zenitom. Na primer. Mavo. br.25 Izazov26 i dr. 2—4. u neobiånim svetlosnim i zvuånim efektima.24 Urnebesno otklawawe maglovite ÿice. predstavqeni su takoðe Arhipenko i Kandinski. a u sedmom su reprodukovani drvorez Maesa iz belgijskog åasopisa 7. objavqena u treãem broju. 4). u odsustvu geografskih i liånih imena. a u åetvrtom broju su kostimografski crteÿi Kenkiãija Jošide (Kenkichi Yoshida) za predstavu Ÿivot bube K. i br. 3). za predstavu O d jutra do ponoãi G. Objavqeno je nekoliko dramskih tekstova. u kome je kao podloga takvih reprodukcija upotrebqena stara novinska hartija. In'ei o korosu. oblika i senki. 3). 2. Jahaši i ostali prerušeni u ÿene. 7). Arhitektura åini takoðe bitan deo åasopisa Mavo. Overziht. delo Janasea Dobro uveÿbani vojnici (br. Kwiÿevnost i likovna umetnost pribliÿavaju se i dopuwuju jedna s drugom. ÿivotnim i senzualnim motivima. kao što su Ubijawe senke. npr. Chosen. sledeãe godine. Hagivare Smrtna presuda. 11. Tatsuo Okada. br. Åesto se sluÿi nekonvencionalnim rešewima. koji je Murajama preveo iz švajE carskog åasopisa Studija o arhitekturi. treãi broj åasopisa. Åapeka u Malom pozorištu u Cukiðiju. mavoisti su organizovali pozorišni festival pod naslovom Treãa kategorija pozorišta (Gekiðo no sanka). arts i grafika Petasa iz holandskog åasopisa Het. Fotografija treãeg åina predstave Smrt i ðavo Vedekinda. . Na naslovnoj strani petog broja bila je fotografija scenografije iz predstave Strindbergovog komada Pijanstvo. br. otvoreno Malo pozorište u Cukiðiju (Tsukoji sho gekijo). Kajzera. a rad Kaitoa Janagave (Kaito Yanagawa) Q udi idu ulicom (br. Wegov sedmi broj odvaja nekoliko stranica za rusku savremenu arhitekturu i predstavqa Tatqina. Neki od mavoista i sami su bili aktivni pozorišni umetnici. najboqe ilustruje wihovo pozorišno angaÿovawe: na sceni su kao glumci sami mavoisti Murajama. Maqeviåa i dr. po prvi put u duhu Bewusste-Konstruktionismus. Tadanosuke Nakada u istom broju objavquje rad Arhitektura u Savezu Sovjetskih Socijalistiåkih Republika Rusije (Roshiya shakaishugi rempo sovieto kyowakoku no kenchi24 25 26 Toshiro Sawa. jul 1924. Tolera Lastaviåja kwiga i K. 10. Murajama izraðuje scenografiju. Mavo. U istom pozorištu. 2. 2. Mavo poklawa veliku paÿwu pozorištu.

ÿuta i bledoplava. Mavo objavquje pesmu Šigeðija Cuboija. pomiwuãi izmeðu ostalog i projekat Tatqina Spomenik Treãoj internacionali. Fumiko Hajaši (Fumiko Hayashi). -X-de hajimatta yuseion no shikei. Eisuke Jošijuki (Eisuke Yoshiyuki) i dr. U gotovo svim pesmama radwa je smeštena u urbanu sredinu. Zastupqeni su i pesnici sa dadaistiåkom tendencijom. osuðenik na smrt. što su odjeci futuristiåke poezije. Slika se svodi u jedan stih kao jednu reåenicu. br. pesme konstruisane od elemenata vizuelnih znakova. pesma Hidea Kinošite Pesniåka forma zvuånih suglasnika koja je poåela sa H. Tema „proces dehumanizacije u gradskom ÿivotu". To se naroåito vidi u Takamizavinoj pesmi Pesma.) Ovim stihovima mavoisti ruše dotadašwu konvencionalnu poeziju. pogotovo od petog broja. Karakteristiåne su reåenice taigen-dome.29 u kojoj su direktno i nasumice utisnute reåi otrov i bolest u mawem. smelo eksperimentišuãi s metajeziåkom funkcijom. tj. i pribliÿavaju je likovnoj umetnosti. bogaq. Mavo. nedovršene. i ovde je dominantna. Mavo. Shi. (Postoje i primerci u kojima je umesto reåi bolest upotrebqena reå veseqe. apetit i srce. oktobar 1924. Mavo. Poezija zauzima znaåajan deo ovog åasopisa. br. glavnog urednika C rvenog i crnog . a one ostavqaju na åitaoce snaÿan utisak kao kakva reklamna poruka. koja je bila prisutna u pesmama objavqenih u åasopisu C rveno i crno . . crna. insekt.27 drugo. kakvih nije bilo u C rvenom i crnom . unoseãi novi stil i originalni estetski pristup u oblast komercionalnog dizajna — projektovawem bioskopa. a ritam C je ubrzan. frizerskih salona. S druge strane. Sam Hagivara ne objavquje pesme u ovom åasopisu. izloga itd. na primer pesma Miãinaa Takamizave Crveni otisak prstiju. a omiqene su boje crvena. begunac iz zatvora. kwiÿara. a izraz apsolutni i maksimalni luksuz u krupnom slogu. onanija. Mavoisti su uåestvovali u obnovi Tokija posle velikog zemqotresa Kanto 1923. kao i zapovedne i uzviåne. ali ima nekoliko eseja i likovnih priloga. Treãe. Åeste su proste reåenice. Terutake Onãi (Terutake Onchi). grobqe. gomila sveta. u åasopisu Mavo ima i specifiånih pesama. Pesniåka forma ovog pokreta takoðe pokazuje sliånost sa poezijom rvenog i crnog . Ðun Okamoto. koji åitaocima pruÿa dragocenu informaciju o konstruktivistiåkoj arhitekturi. pesme sastavqene od onomatopejskih izraza napisanih latinicom. tu su pesme sa poreðanim imenicama. recimo. sa uåestalim kolokvijalnim izrazima. 27 28 29 Akaki shimon. kojima nedostaju predikacije. odnosno pesme u „sintaksi krika". Prvo. 9. karakteristiånoj za nemaåki ekspresionizam. Upotrebqava se savremeni govorni jezik. kada je u redakciju došao Kjoðiro Hagivara iz åasopisa C rveno i cr no i kada je pokretu pristupio veliki broj pesnika. 2. 10. potvrdne i odriåne. 4.337 ku). 2. kao što su Ðun Cuði. br. smrad. åesti su zajedniåki motivi kao što su fabrika. 3.28 To znaåi da su pesnici ovog pokreta poåeli da razgraðuju jezik.

radnici i glad. — Mi nismo kowi! — Mi nismo ni psi! Mladiã. br. a na kraju slika se ponovo vraãa u skromnu kuhiwu. motivi iz ÿivota obiånog naroda: baåva. opisuje jutarwu gomilu sveta na stanici i u vozu.338 Eisuke Jošijuki je pesnik koji je svoj dadaistiåki svet proširivao u pravcu groteske i erotike. fabrika. Moje telo je išåeznulo pa se sama lelujavo duša selila […] Pesma Fumiko Hajaši H tela bih da budem pas sadrÿi motive kao što su grad. prazan novåanik. s ÿelucem nepopuwenim od jutros. Inu ni naritai. Tematski i motivski ona spada u univerzalnu urbanu poeziju. kriåuãi mahao je iznošeni radniåki mantil. pored motiva siromaštva i saobraãajne guÿve u velikom gradu. objavqenoj u šestom broju ovog åasopisa. Poåiwe scenom kuhiwe siromašne porodice. Gde je WC? Bezbroj nagih bogaqa iskotrqao se iza ÿute zgrade. 10. Kako je on sreãan… Moj wuh. Mavo. br. 6. 7. novi duh! Negacija akcije i svega postojeãeg. Crveno-crna krv Mefistova. 6. O. ali odiše i neåim autohtonim jer su u wu. U wegovoj pesmi Maåe lepotan. ima ovakvih stihova: MAÅE LE PT OAN 30 […] Progutah crveno proletersko srce. 30 31 Binan no koneko. U mrtvaåkom sanduku cvetna šara pamuåne tkanine budi mi poÿudu. zalagaonica itd. Pesma Jesen Cunea Tomite (Tsuneo Tomita) ima trodelnu strukturu. i izaziva kod åitalaca izvesnu apatiju i oåaj: TE H LA BIHDA BUDE M PAS 31 Onom širokom ulicom Ueno Hirokoðija u koloni kao mravi išli su radnici. k'o pas traÿi komad trulog mesa — na Dan prvomajskog praznika. . a montaÿa je dveju slika. vešto utkani motivi iz tradicionalne japanske poezije kao što je glas cvråka kao znak jeseni. jul 1925. Siva govorqivost pesimista ogrnutog u crnom mantilu. Nad mojim nosom prÿio se mozak tek roðenog odojåeta. Mavo. koji se izgleda naåitao romana.

Staklo.. . krv! 32 33 34 Aki. 6.339 JE SE N 32 Hej. o naborano lice uspavane matere udara cvrka cvråka što peva iza sudopere u kuhiwi. zar ne. br. itd. Oo. hajde da se okaåimo kao losos. bacih ga. Od izlaska sunca ka saobraãajnom špicu — Åovek. opet je haos marsovske magle. Ni glave. 6. krv. napisanog pola japanskim a pola latiniånim slovima. molim vas. pesnik hladno oznaåava nešto što truli. åovek. åovek. br. vozite se u drugo vreme. DD. Svako jutro sunce hladno sja. Izolovan zid od cigala je mesto s kojim nemam veze. Merigorando. Mavo. a on na stolu tmuran zvuk daje. 20. p Postscriptum Ova dozvola trebalo bi da se izda blanko." Oslonio bih se obrazom na nešto hladno da spavam. Krv je. raspada se. Kuc kuc kuc kuc — jesewa kiša udara o baåvu k'o u doboš. Mavo. Tråiš li. 13. pa. PRE PIS DO ZVO LE ZA SAH RAW IVAW E LE ŠA Nema nogu. br. legao bih na policu za prtqag jutarweg voza drÿavne ÿeleznice. Primenom onomatopejskog izraza. ali se posebno izdaje popuwena itd. Slika obrtawa oliåava bezizlaznost i neizvesnost tog vremena: RINGIŠPIL34 U dubokoj. dubokoj magli je prizor Marsa.  Doro doro DORO. 31. Shitai maiso kyokasho fukusei. […] U svojoj pesmi Prepis dozvole za sahrawivawe leša Jošio Fukuda (Yoshio Fukuda) sluÿi se grafiåkim efektima i stvara nihilistiåki prizvuk. tråiš. — onaj debeli grize zlatnike. 6. tråiš. Proverih novåanik pod svetlom. da gledamo po dve dobre ÿene. Mavo. Istrulele oåi. 33 Dai Saito u pesmi Ringišpil koristi se motivom svemira. svako jutro — „Za vreme špica vagoni su prepuni. åovek. Prepun je jutarwi voz.

Slikar Tacuo Okada u svom kratkom eseju Likvidacija svesti piše: „Ideologija? Budalo jedna! Što baš ideologija? Sve je ideologija! Nemoj ni da pomisliš da je ideologija anarhizam. Ona beše izvor suze kome nikad nije dosta plakati. I u ovoj pesmi prisutno je mešawe slova. 7. Ishiki massatsu ron. koji je napisao pesnik Ðun Okamoto. egoizam itd. zapalo u idejnu i versku konfuziju. koja ravnodušno opisuje haotiåno stawe gde je podjednako nemoguãe naãi spokoj i u budizmu i u hrišãanstvu. Izraz Namuamidabucu je budistiåka molitva u znaåewu „Amitaba. On istiåe da su. br. 19. U takvom okruÿewu pesnici hladno oslikavaju åovekove primarne nagone za hranom i seksom. avgust 1925. Tu se nalazi logika nastajawa etatistiåkog anarhizma i imperijalistiåkog internacionalizma". nema teÿišta. tråao. izgubivši jasan kompas. jun 1925. tråao. nihilizam. Jošio Sakata (Yoshio Sakata) objavio je pesmu Ne ostaviti vrata otvorena. Ideološka nedefinisanost i haotiånost primeãuju se i u eseju Åeÿwa za sirenom o nevremenu. i time je ostvaren snaÿan vizuelni efekat. Glagol nema i imenica beda u originalnom tekstu napisani su latinicom. Nema novca. pomiluj". kao da se jedino mogu uzdati u biološku osnovu skrivenu u åovekovom telu. „biološki gledano. Kao 35 36 Kaiho genkin. kao da je taj esej iskrivqeno ogledalo u kome se odraÿava patologija vremena. Sawajuãi to tråao sam. anarhisti i militaristi plemena istog tipa. br. ili boqševizam. Ko nije zadovoqan neka izvrši harakiri!"36 Ove reåi nas podseãaju na stavove åasopisa C rveno i crno . Svi su qudi budale. terorizam. a nikako da izaðem iz zida od cigala. Ringišpil. NE STAVITI VRATA T O OVO RN EA 35 […] Namuamidabucu + Amin. U osnovi pesama objavqenih u åasopisu Mavo nalazi se nihilizam u društvu koje je. Na kraju teksta Okada zapisuje: „Na dan strašne nevrastenije". tvrdeãi da se „racionalnost i iracionalnost u suštini ne razlikuju. U vremenu u kome ÿivi Okamoto vidi „bledu bolest ovog veka — anemiånu nevrasteniju i sterilitet". 9. . […] To je tipiåna slika sna: kad se sve ponavqa. Mavo. a ne moÿe da se pokrene — kao ukleta vezanost. koji se odrekao i nihilizma.340 Sawajuãi to tråao sam. iako mu je bio beskrajno blizak. Beda je i kapitalistiåka ekonomija na globusu. Tråao sam. Tråao sam. 5. Mavo. odnosno delimiåna upotreba latinice.

u kome se kaÿe: „Ko ide korak daqe od svoga vremena. Mavoistiåki duh naslediãe i umetnici nove likovne tendencije 60-ih godina. budale veåno ostaju budale. E femerni åasopisi od Crvenog i crnog do Mavoa Mali åasopisi taåno odraÿavaju stawe u tadašwem japanskom društvu. godine osnovan je Savez proleterskih kwiÿevnika Japana. On je prvi put neposredno proširio umetnost na ÿivot. Mi smo se. Kao da je znala da opstaje samo dok opisuje haos kao haos. kao i za pronalaÿewem novog odnosa izmeðu figurativnog i apstraktnog u likovnoj umetnosti. Jabe. mavoisti su bili uvereni u svoju izvornost. pa se raspao kad je osnovano pozorište Napredak (Zenshinza). U treãem broju åasopisa Mavo nalazi se tekst Na dan završene korekture treãeg broja. taj se najviše muåi. pokret Mavo je tragao za novim horizontom japanske estetike. veã su delovali kao optimistiåki pokret koji istovremeno nosi dve dimenzije: destrukciju i konstrukciju. u izvornu ÿequ za rušewem i za izgradwom. bez jasnog konteksta. Nisu nagiwali ni pohvali mašinskoj civilizaciji ni rušewu kulture."38 Tako se ugasila grupa umetnika koja je opisala patologiju vremena na radikalan naåin. Wihov radikalizam u izraÿavawu i pomiwawu lepog uticao je na japanske kwiÿevnike Jasunarija Kavabatu i Riãija Jokomicu.37 Iako su svoj pokret zapoåeli pod uticajem evropske avangarde. Delujuãi simultano sa svetskim avangardnim pokretima. koji je u sebi imao. najistaknutiji rušiteqi. br.341 što se meðusobno ne razlikuju mnogo socijalizam i kapitalizam. postojale razne ideje i umetniåke tendencije. Murajama. 7. Godine 1925. J. s namerom da ujedini umetniåku i politiåku avangardu. Murajama u svojim memoarima Seãawe na Mavo beleÿi: „Šestog decembra 1925. pored kwiÿevne. dok joj se ne ukaÿe jasan pravac daqeg razvoja. i pozorišnu i likovnu sekciju. 27. — Na kraju krajeva. Bessatsu kaisetsu. Imali su åvrst stav o neophodnosti ravnopravnog ukquåivawa u svetske tokove umetnosti. u duhu nihilizma. 3—7. sa potpisom K. . pa je tako Mavo neprimetno nestao. Tokyo 1991. Mavo. gde su izmešano. koje su jedna za drugom vrtoglavo dospevale u zemqu. 4. Mi smo veã gotovo ubijeni. pokret Mavo se pribliÿio komunistima. a robovi ostaju robovi — sve dok su obuzeti spoqašwim stawem". 37 38 Bofu keihoki eno shibo. (verovatno Kimimaro Jahaši). Okamoto i drugi. U domenu poezije istovremeno su teÿili da izraze ono što je univerzalno kao i ono što je autohtono. uvodio je u društvo i u masu. Tada su im prišli Janase. pokretaåe Novog åula. bez obzira na to koliko su stvarno bili odašiqaåi novih umetniåkih impulsa prema svetu.

39 Mavo. Mavo je bio bogato ilustrovan likovnim prilozima i delovao kao multidisciplinarni umetniåki pokret. duh pobune. . pokret Mavo je bio otvoren C prema svetu. na ðubrištu bednog velegrada. mavoisti se nisu zadovoqili destrukcijom. razoåarali u svemu što je stvarnost. angaÿujuãi se u industrijskoj i sliånoj umetnosti tesno povezanoj sa ÿivotom. u kojoj je åoveku onemoguãeno da uspostavi odnos sa drugima. br. Svoje nihilistiåko oseãawe nije pokušao da izrazi u leviåarskoj literaturi. U oba åasopisa delovali su isti kwiÿevnici — Kjoðiro. Zajedniåki su za oba åasopisa smela negacija svega konvencionalnog. ma koliko on bio radikalan u ÿeqi za nasilnim promenama. To bi. dovodi do temeqne promene u japanskoj avangardnoj umetnosti. na crvenici presušenog sela! A mi ãemo fabrike. i na kraju su pokazali nameru da pokret razvijaju kao jasno definisanu organizaciju. Kjoðiro nagiwe idejama Kropotkina i pokušava da naðe svoj daqi put u anarhizmu. koja se pojavquje i u åasopisu C rveno i crno . veã samo izraÿavaju strah ili gnev gomile za koju nema izlaza. Nije li nas odrÿala u ÿivotu još jedino gola patwa. Posle raspada Mava nije prišao komunistima.342 naravno. osim u gorenavedenom programskom tekstu. Mavoisti su dodali novu kquånu sintagmu narodna masa na dotadašwu gomilu sveta. veã se vratio u svoje rodno mesto. Pesnik Hagivara je igrao znaåajnu ulogu u oba ova åasopisa. koji je rešewe traÿio u aktivnostima Komunistiåke partije. autistiåku tamu. a u åasopisu Mavo nema pomena o selu. nailazi? […] Burno zaigraj. Mavo je od poåetka bio gradski pokret. 3. 5. Ali Mavo je umro upravo onda kada je pronašao narodnu masu kao kquånu sintagmu. Ali period od dve godine. jedino onanija za ono vreme koje. i bile patologije ovog veka. Kao da su predvideli krajwi domet i raspad wihovog pokreta. Mavoisti su nasledili pesnike rvenog i crnog u tome što ne traÿe jasan odgovor u bilo kojoj ideoloC giji. preduzeãa i drÿavne ustanove zaredom farbati u crveno!"39 Mavoisti se veoma åesto koriste reåju onanija. Za razliku od Murajame. Od åetvrtog broja åasopis r C veno i crno premešta svoje „poqe dejstva" sa sela u grad. Dok je pokret rveno i crno bio zatvoren u okviru Japana. u kome se desio veliki zemqotres Kanto. na našu ÿalost. koja se u krvi previja ÿeleãi revoluciju i osvetu svim onim sviwama. odseåenost od društva. Cuboi i ostali pesnici dadaistiåke tendencije. Dok su umetnici åasopisa C rveno i crno delovali u duhu protesta i rušewa. veã su svoje interesovawe usmerili u konstrukciju. nihilizam i duboko razoåarawe u civilizaciji koja pretvara åoveka u deo stroja. prema wemu. ugrušiãe se potamnele krvi. Dok je C rveno i crno bio åasopis skromne opreme i bavio se preteÿno kwiÿevnošãu. Taj izraz asocira na samoãu. To se vidi u wihovom programskom tekstu objavqenom u posledwem broju. koji ãe uskoro doãi.

2. a ispod velikim slovima PUTEVI. koja je okupila prvu i drugu generaciju srpske avangarde. a drugi. Prvi broj nove serije izašao je oktobra 1923. åija je širina ista a duÿina znatno veãa. Uredio ga je Ristiã. a Rastko Petroviã je objavio odlomak znaåajne poeme Vuk. Format je skoro u obliku kvadra. trobroj za jun. do 1924. Prva dva broja iz stare serije štampana su kunstdrukom: format je 19 puta 22 santimetra. februara ili marta 1922. marta 1922. br. štampan je sadrÿaj. Drugi broj je objavqen novembra 1923. Nije izlazio redovno. Na naslovnoj strani prvog i drugog broja u gorwem delu mawim slovima odštampano je „nova serija". A. Krakov i dr. Putevi odraÿavaju postepeno pomerawe u srpskoj kwiÿevnosti od prve faze uticaja ranih pokreta evropske avangarde ka uticaju francuskog nadrealistiåkog pokreta. a ukquåili su se i Rastko Petroviã. zatim naziv grupe MARSIAS — BEOGRAD. Dušan Timotijeviã i Marko Ristiã. mogli bismo lako zakquåiti prema Tokinovom tekstu Putevi. U sredini je veliki redni broj. åija smo imena veã susretali u prvim brojevima Zenita. S. Prazna površina je smawena. koji ãe biti deo åuvenog putopisa Q ubav u Toskani . koji ãe kasnije imati kquånu ulogu u prenošewu francuskog nadrealistiåkog iskustva. Wegov vlasnik je grupa MARSIAS. Sekretar redakcije tada je bio Marko Ristiã. uredili su Ristiã i Crwanski. verovatno. a svi elementi su poreðani simetriåno. U likovnom rešewu naslovne 40 Iako u samom åasopisu nije oznaåen mesec izlaska.. a mawi podnaslov: Meseåne sveske za umetnost i filosofiju. podvuåeno linijom. godine u Beogradu. Lazareviã. Na stranicama åasopisa moÿemo naãi nekoliko veoma vaÿnih dela za razvoj moderne srpske kwiÿevnosti: poemu Straÿilovo M. Dušan Matiã. Sekuliã. jul i avgust 1924. . U novoj seriji format je znatno smawen. Saviã i B. objavqenom u Tribunu.40 koje su uredili Milan Dedinac. što pojaåava utisak zbijenosti. što govori da je åasopis pokušao da izaðe iz jednog uskog kwiÿevnog pokreta. Prvi broj se pojavio januara 1922. a upotrebqen je grubqi papir. 12. Crwanskog i wegov prozni tekst Pred Sienom. Aleksandar Vuåo i dr. Najzad. Putevi Avangardni åasopis Putevi izlazio je od 1922. Vinaver.343 5. Posle pauze više od godinu dana pokreãe se nova serija. Andriã. što na nas ostavqa smiren utisak. I. Na sredini se nalazi kao viweta crteÿ nagog åoveka koji ukršta ruke gledajuãi uvis. Na naslovnoj strani posledwe sveske. a u dowem delu nalazi se naziv grupe MARSIAS i godina 1922. usmerenog ka formirawu nadrealizma. U posledwoj svesci nalazimo meðu saradnicima pisce kao što su I.. U staroj seriji åasopisa meðu saradnicima se pojavquju S. i na kraju cena broja. a u dowem delu najpre mesec i godina. kao i druge male revije. koji su imali sasvim drugaåiju kwiÿevnu orijentaciju. posledwa sveska. Na naslovnoj strani je velikim slovima odštampan naslov PUTEVI.

sadrÿi eseje o likovnoj. koja se redovno pojavqivala u svakom broju. Kolumna H ronika . Ova umetniåka dela su figurativna: nema nijedno apstraktno. bez ustaqenog ureðivaåkog koncepta. pored prikaza kwiÿevnog dela ili nauånog dela. Dada-jazz (Zagreb 1922). istorije umetnosti. osiguravajuãe društvo. kao i u Zenitu i u Mavou. a nema ni komplementarnog odnosa. nisu imali posebnu nameru da razviju saradwu sa drugim. Petroviãu. bez konstruktivistiåkih elemenata koje smo nalazili u Zenitu ili u Mavou.344 strane sve više i više se naglašavala funkcionalnost. Autori priloga. modna kuãa i sl. za razliku od Zenita ili Mavoa. u drugom kao prilog crteÿ P. što nas podseãa na japanski åasopis C rveno i crno . bili su i liåni prijateqi kwiÿevnika Puteva. Za razliku od Zenita i Mavoa. U staroj seriji samo su dva: u prvom broju slika Save Šumanoviãa (Dve ÿene). Izmeðu likovnih priloga i tekstovnog dela ne postoji naroåita tematska povezanost. koji su pokušali da formiraju mreÿu svetskih centara avangardne umetnosti. kao što su Zenit. ili ona japanska Mavo. Na kraju sveske u staroj seriji ima spisak imena drugih åasopisa. Stojanoviãa. uglavnom poezija. u drugom crteÿ Jovana Bijeliãa. ali i teorijski tekstovi iz oblasti filozofije. Putevi su imali krajwi minimalistiåki dizajn. Aleksiãa u sledeãem broju. Iako su kwiÿevnici Puteva veoma dobro poznavali tadašwe evropske kwiÿevne tendencije.. Na kraju svake sveske stare serije nalazi se reklama. dok se u novoj seriji reklamira samo kwiÿara ili izdavaåka kuãa. Pikasa. izdavaåka kuãa. u posledwem trobroju dva crteÿa ÿenskog akta Petra Dobroviãa. estetike. proza i eseji. kafana. koji nikada nije izašao. crteÿ Luke Aleksandra Deroka i drvorez S. Wihov dizajn je klasiåan: slogovi su poreðani na obiåan naåin. U novoj seriji ovaj spisak je ukinut. a Pikaso je crteÿ poslao poštom liåno R. koji se zalagao za revoluciju pesniåkog duha. ali ne i drugih umetniåkih oblasti. pozorišnoj i filmskoj umetno- . psihologije itd. Za razliku od drugih avangardnih revija. svetskim kwiÿevnim centrima. koje su posebnu paÿwu poklawale likovnim elementima naslovne strane. crep od azbesta i portland-cementa. Ova nam åiwenica govori o wihovom sliånom stavu da radikalno promene duh same kwiÿevnosti. Jedino posledwi broj najavquje drame R. koja je odraz tadašweg urbanog ÿivota: štamparija. karakteristiåno za konstruktivizam. U Putevima nema mnogo likovnih priloga. Ali u Putevima spisak je veoma skroman: pored jugoslovenskih åasopisa Misli i Kritika. koja stvara utisak pune napetosti i dinamiånosti. naroåito francuske. ima samo jedan iz inostranstva: L'Esprit Nouveau iz Pariza. Nema ni foto-kolaÿa ili drugih eksperimentalnih radova. Mladenoviãa i D. savremeni slikari preteÿno postimpresionistiåke i kubistiåke orijentacije. nema dramskih tekstova. Dada tank (Zagreb 1922). Ni u novoj seriji nema ih puno: u prvom broju kao ilustracije dva drvoreza Sretena Stojanoviãa. koji su bili vaÿni elementi u revijama sa ekspresionistiåkom ili konstruktivistiåkom orijentacijom. Åasopis ispuwavaju kwiÿevni prilozi.

ovaj åasopis ne namerava da prati najnovije dogaðaje u umetniåkom ÿivotu. ali nikada se nije desilo da jedna sveska bude roman.42 41 42 Putevi. za koju se konstruktivizam zanimao. japanskog åasopisa Mavo. što je skoro sve sliåno sa japanskim avangardnim revijama kao što su r C veno i crno i Pesnik sveta. koji se moÿe smatrati programskim tekstom u kome autor govori o novom duhu umetnosti. åini nam se da promena ureðivaåkog principa Puteva i nije tako radikalna. za razliku od kolumne Makroskop iz Zenita. U okviru H ronike .41 negativan odnos prema prošlosti jedan je od vaÿnih elemenata pesniåkog duha u prvoj seriji Puteva. meðutim. i mesto uobiåajene jednolikosti mewaãe sa mnogo više slobode sastav svoje sadrÿine — tako ãe jedan broj biti po potrebi antologija. nigde nije pomenuta arhitektura. br. Isto. Kao što nam govore i Vinaverovi stihovi „Mi smo u prevlasti" iz pesme Prolazi. analizirajuãi karakteristiåne kinematografske postupke. 3. Putevi ãe smelo voditi najnovijim vidicima. åasopis nema odreðene kolumne osim ronike . antologija ili album. koji je potpuno mewao naåin ureðivawa od broja do broja. Na kraju se dodaje sledeãe: „Putevi ãe uvesti nov naåin ureðivawa. I. itd. januar 1922.345 sti. Umesto toga nalazimo tekstove iz oblasti filozofije i psihologije. H ronika je bila otvoren prostor u kome pisci slobodno raspravqaju o pojavama tadašweg kulturnog ÿivota sa svoga ugla. PUTE VI neãe zastupati nikakav odreðeni pravac ni školu. meðutim. 9—12. Zato su wihovi tekstovi åesto bili programski. U vezi s tom gipkošãu sadrÿine. Beograd. umesto da prikazuje neki savremeni film. veã su nastojali da korenito promene kwiÿevne postupke. negirajuãi laÿnu tradiciju […]. 1. u drugom broju stare serije Boško Tokin pod pseudonimom Filmus objavquje tekst Umetnost moguãnosti: kinematograf (30). Opovrgava se dosadašwe poimawe åasopisa. i ureðivawe uz maksimalno poštovawe svakog autora." Zatim se u tekstu istiåe da „Putevi se neãe baviti politikom i socijalnim pitawima". Istina. što još izrazitije prikazuje manifest Spomenik putevima Rastka Petroviãa. roman. Na primer. mada. niti je ijedan broj tematski ureðen. PUTE VI zadrÿavaju sebi pravo mewawa i formata i opreme åasopisa […]" Iz ovoga teksta takoðe se vidi šta su kquåni stavovi mladih kwiÿevnika: negirawe prošlosti. Kada se H setimo. nepripadawe nekim odreðenim pravcima ili školama. isticawe slobodnog duha. Wihov program ureðivawa jasno se vidi u tekstu na poleðini korica. napisanom kao obaveštewe za åitaoce: „Ureðivani u najslobodnijem duhu. A uz to ukquåivali su druge nauåne oblasti. . Za eksperimente multimedijskog ukrštawa umetnosti nisu se zanimali kwiÿevnici iz Puteva. Pristupaåni svim manifestacijama savremene umetnosti koja se kod nas posle rata afirmisala. album. posebno psihologiju.

18—21. Isto. br. Petroviã negira graðanski moral i ismejava zvaniåne institucije kao što su drÿava i vojska. Isto."44 Neki motivi u Spomeniku putevima imaju tipološku srodnost sa onima u japanskom avangardnom pesništvu. Isto. punog zamora i nagoveštaja smrti.). zbog åega se pesnik morao braniti. 4—5. jer je „samo u znaåewu Boÿanstva i moãi". br. I. upotrebqavajuãi pri tome geografska i liåna imena koja upuãuju na Prvi svetski rat (Kosovo. primeãujemo kod Rastka Petroviãa. Slika Isusa je erotizovana: „Naš Hrist sad u vrtu / Okrugao i crn od mahovine / — Muški mu znak dopire do kolena. saznajemo da je Srpska pravoslavna crkva oštro reagovala na takvo prikazivawe Isusa. / Ah. i na tadašwe politiåke i društveno stawe u tek formiranoj Jugoslaviji. 10. Isto. od osloboðewa od Turaka do savremenog stawa. Isto. 12. objavqenoj u sledeãem broju na prvoj strani. tipiåne za efemerne åasopise. 2. ali.43 „Oni ÿude šumu.46 kao i motive iz oblasti matematiåkih nauka („zakon Wutnov ili Ajnštajnov!"). 10."52 Opisujuãi Hrista kao crnca.346 Parodirawem i ironizacijom R. Putevi. 11.49 motivi mašine („aeroplan i automobil").48 motivi telesne qubavi („qubqewe" i „dojke i gola ÿena"). Isto. kao u ova dva primera: „Sa belim prugama / Ah prugama nekim dolaze vozovi". . 10—11. Sunce i Kosmos. Putevi sadrÿe i druge programske tekstove. 1.54 u kome istiåe višedimenzionalnost i relativnost isti43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 Isto. Dušan Matiã objavio je u prvom i drugom broju tekst Istina kao konstrukcija. istiåuãi da Hrist ima samo „artistiåku vrednost". 11. ironizuje zapadnu hrišãansku civilizaciju i kulturu. Putevi.47 Motivi vezani za kriminalitet (Tamnica).45 Svemir. 11. smeštajuãi srpsku modernu kwiÿevnost u istorijski kontekst. U prvom broju stare serije nalazimo Širim horizontima53 Svetislava Stefanoviãa. Isto. Makedonija. Isto. Isto.51 koje smo åesto sretali u Kjoðiroovoj zbirci Smrtna presuda — svi oni saåiwavaju otuðenu sliku gradskog ÿivota. u åudnom šumu gube se brodovi.50 motivi qudi izopaåenog ponašawa („pijanica". prisutan u Kjoðiroovoj poeziji iz ranije faze. grafiåkim efektima i kalamburima pomoãu homonima. Mišiã. u kome autor istiåe vaÿnost okretawa prema buduãnosti. 20—24. 12. Koristi se pesniåkim postupcima karakteristiånim za avangardu — mešawem stiha i proze. 11. „skitnica" i dr. Isto. Putnik itd. I. Kosmološke motive prisutne u Šinkiãijevim avangardnim pesmama nalazimo i ovde. Albanija. I motiv bogohuqewa. 11. s druge strane.). Prema Izjavi Rastka Petroviãa.

juni-juli-avgust. 21. 60 Putevi."56 Citirajuãi da je „nama ciq stvarawe. nalazimo u izrazu anemiåne tradicije. ima programskih elemenata avangardne kwiÿevnosti. 1924. a na kraju ovoga broja. 28—29. Wegoš i Meštroviã. koji ima konzervativnu koncepciju. 58 Putevi. u åasopisu Sekai shijin.60 ironiåno je prikazan. 62 Putevi. 5). Lazareviã.57 I u drugom broju prve serije jasno se vidi negirawe tradicije. II. poåiwu da istraÿuju åovekov unutarwi svet ili da izraÿavaju ovaj svet sa ugla unutarweg sveta. 1. br. 31. svi 'mladi' urednici". Beograd. ovde su zabelePutevi. 61 Shidan yo daikonran shitamae (Neka nastaje haos u krugovima pesnika!). meðutim. I. 5 i br. 6. parodirawem i ironizacijom. smatrajuãi matematiåku istinu apstraktnom. U Vinaverovom tekstu Dante58 oseãa se negativan odnos prema sredwem veku. umesto da se bave negirawem prošlosti ili tradicije. javqa se i teÿwa ka nadrealizmu. Iako su to citati od francuskog nadrealista Bretona. sam naziv teksta Raskrsnica uzet je od istoimenog åasopisa sa socijalistiåkom orijentacijom. Vinaver). Naime. br. ismejan glavni urednik Srpskog kwiÿevnog glasnika B. što oåigledno nije u skladu sa koncepcijom Puteva. 7). II. objavqenom u prvom broju (str. Dedinac odluåno negira prošlost i tradiciju. a ne ono što je stvoreno" (Sv. I. avgust 1925. sa potpisom Marsias. Prikaz Dnevnik o Åarnojeviãu od Miloša C rwanskog . 4. br. Isto. Motiv anemije. 30—31. Ali shvatiãemo nameru redakcije kad budemo proåitali mali tekst posle Lazareviãevog eseja: ismejava se predratno kome pripada B.62 u kome autor Branko Lazareviã iz starije generacije smatra da su tri najviše vrednosti iz naše istorije narodne pesme. što se vidi u sledeãem: „Nova umetnost je nerazumqiva svima koji su protråali zatvorenih oåiju i slepi kroz naše prolazne varoši.347 ne zbog interaktivne veze izmeðu duha i stvarnosti. Popoviã. 29—32. br. 57 Isto. 39—48. Beograd. 3—4—5. 31. nazvavši ga „drÿavnim glasnikom" („kampo"). preneti iz francuskog åasopisa Littérature (Nove serije. Posle ovoga broja kwiÿevnici Puteva. 1. Sliåan pristup prema drugim revijama sa klasiånom koncepcijom nalazimo i u japanskim avangardnim åasopisima: japanski pesnik Ken Hašizume (Ken Hashizume) u åasopisu Svetskom pesniku vreða åasopis Japanski pesnik. u okviru prikaza.59 Tradicija se negira i u novoj seriji.61 U posledwem broju nove serije objavqen je esej Naše najviše vrednosti. ironiåno se kritikuje Srpski kwiÿevni glasnik. oktobar 1923. 59 Isto. br. br. U novoj seriji. 55 56 .55 koji je Milan Dedinac objavio u okviru r Honike . 5. br. u kome se vreða starija generacija reåima: „Urlaju krezubim ustima. koji smo åesto nalazili u japanskoj avangardnoj poeziji. U tekstu Raskrsnica. Tokyo. što se vidi pri kraju prvog broja: objavqen je ålanak pod naslovom Delovi iz Andre Bretona. a istiåe se posleratno.

god. sveska 82 (kw. 31. 66 Putevi. 21. objavqenom u drugom broju nove serije (24—26). objavqen u istom broju u H ronici (30—31). jer se ponavqawem istiåu bitni stavovi kao u kwiÿevnom manifestu. II."63 U tome.65 koji se sastoji od tri kratka citata. 1. br. koji ãe biti objavqen tek u åetvrtom broju åasopisa Svedoåanstva. ovaj kolaÿirani tekst ima znaåaj manifesta nove serije Puteva. 26.66 Ova åiwenica potvrðuje da je Krv razuma veã napisan 1923. XII. 2. ogromnije. br. svakako. 49—64. što je jedan od kquånih stavova wegove poetike. a naglašena je relativnost odnosa izmeðu reåi i smisla. br. nagon i cenzura. psihijatrija pre pripada istoriji literature. br. 2). br. Isto. javqa se i motiv afazije. a istiåe se relativnost naše realnosti. Nadrealistiåki elementi primeãuju se i u programskim tekstovima. Najpre Matiãev veã pomenuti tekst Bitka oko zida. Prvi citat je iz veã pomenutog Bretonovog teksta (Nova serija. novembar 1923. Za treãi citat navodi se kao da je uzet iz treãeg broja Puteva. podsvest. A u proznom tekstu Rastka Petroviãa Reåi i sila razviãa. oktobra 1923. Pri tome istiåe åvrstu vezu kwiÿevnosti i Frojdove ideje: „Tako posmatrana. Misao. H elioterapija afazije . 63 64 . iako je najavqen veã u prvom broju Nove serije Puteva. Ovaj ålanak — koji ima igrovnost zagonetke. Zato. za vreme izlaska drugog broja Puteva. 16. mada su naznaåeni samo brojevi odakle su ih uzeli. 3—4—5. br. U wemu se Matiã bavi odnosom sna i jave.68 pored motiva sna i motiva qubavnog nagona."64 Zatim sledi ålanak Poezija kroz ÿivot u lepotu. II. što je veoma rano za nadrealistiåku tendenciju u srpskoj kwiÿevnosti: åak i pre nego što je objavqen Bretonov nadrealistiåki manifest (oktobra 1924). U Matiãevom eseju Neka bude voqa tvoja.348 ÿene sve bitne kwiÿevne ideje koje ãe prihvatiti Dušan Matiã. 16. decembra 1924. 68 Isto. Rastko Petroviã. Beograd. Teÿwa koja vodi ka nadrealizmu ovim postaje sve jasnija: poezija je shvaãena kao izraz stvarnog ÿivota. 65 Isto. 69 Up. dolazi do izraÿaja tesna idejna povezanost sa Bretonovim kwiÿevnim programom. izmeðu ostalog se kaÿe: „Ipak sam pomišqao da je ÿivot drugo nešto. znaåajan za recepciju nadrealizma u srpskoj kwiÿevnosti: u wemu autor saÿeto daje objašwewe osnovnih pojmova Frojdove psihoanalize kao što su svest. maj 1923. Rastko Petroviã i drugi: poezija je shvaãena kao snaga koja proizlazi iz ÿivota åoveka. skriva izvor citata — moÿemo smatrati programskim. II. 67 Putevi.69 Putevi. ali je uzet iz nadrealistiåkog teksta Krv razuma. 31—32. Matiãev drugi teorijski tekst O rojdovoj psihoanalizi F . 1).67 objavqen u posledwem broju. 93—101. V. 2). a drugi je odlomak iz takoðe pomenutog Matiãevog Neka bude voqa tvoja (Nova serija. mogli bismo reãi. nepodnošqivije. koji simboliše relativnost znaåewa reåi.

koju je nazvao sumatraizmom. ispuwenog napetostima. Tekst se završava ponavqawem reåi qubav. nalazili smo u Kjoðiroovoj zbirci Smrtna presuda. II. pojavquju crnkiwa i Eskim: autor ih istiåe kao suprotnost. br. . i pri tom još jednom potvrðuje novu nadrealistiåku orijentaciju. u pesništvu. 22—23. Tu se nalazi i reåenica u kojoj se istiåe podsvest. što je karakteristiåno za avangardu. str. poema Straÿilovo76 Miloša Crwanskog nagoveštava novu tendenciju pesniåkoga duha u Putevima. Visoki jablan75 Tina Ujeviãa strofiåna je pesma. Putevi. naroåito u metaforiånom poreðewu. 2. postojawe i nepostojawe. nije toliko naglašeno mešawe stiha i proze što je bilo karakteristiåno za Zenit. Putevi. 126. I. u novoj seriji åasopisa okreãe se unutrašwem åovekovom svetu: oseãawa postaju bitna kwiÿevna tema. Putevi. 1. Motive iz gradskog ÿivota. A u Dedinåevoj se pesmi. u znaåewu 'podsvest'. II. kao što se to vidi u pesmama Aleksandra Vuåa Uzorci78 i Sad siroti. Drugi pesnik — Ranko Mladenoviã u Noãnoj panici74 ukquåuje kosmiåki prostor. 3—9. 2. Daleko je mawe pesama u kojima se pesnik koristi grafiåkim efektima. Avangardnost se primeãuje na dubinskom jeziåkom planu. Koristeãi se postupkom izolacije. kao znak negacije evropske civilizacije. neoåekivanim vezama". 16. vezani stih. 7—8. Pesnik u celoj poemi oponira smrt i ÿivot. Putevi. Što se poezije tiåe. br. Poezija. 122—127. Ovu reå autor upotrebqava pogrešno. Isto. 22—23. 3—4—5. On je u skladu sa svojom teorijom. 3—4—5. U pesmi Milana Dedinca Vartolomejska noã73 ukršta se stvarni prostor iz urbane sredine. pun mirisa benzina. åije su teme tuga i samoãa. br. koja je pre toga bila zaokupqena otuðewem gradskog åoveka. 23. kquåna reå nadrealizma: „Misli su na dnu naše nesvesti.71 krv hrani ih i sve se vrednosti ÿivota vezuju. i imaginarni prostor. koja je jedna od opsesivnih tema. što ãe naslediti åasopis Svedoåanstva. odnosno 'nesvesno'. Najzad. ali su åesto strofiåne. br. U novoj seriji. I. ali je zato melodija napetija. br. S treãe strane. U wima se pojavquje lik lopova koji krade nebo. Putevi. br. Broj se završava Ristiãevom pesmom Za devojaåki blagoslov.349 Posledwi tekst Za Puteve70 i daqe zadrÿava negirawe tradicije i prošlosti kao program.77 koja se moÿe uvrstiti meðu prve automatske tekstove. 1. Prvi broj nove serije na samom poåetku objavquje odlomak pesme Milana Dedinca Zorilo i Loritja.72 I kwiÿevni prilozi odraÿavaju lagano pomerawe pesniåkog duha Puteva. II. Skoro sve pesme su u slobodnom stihu. što je uåinio i Rastko Petroviã u manifestu Putevi. osim toga.79 qud70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 Putevi. Isto. zaviåaj i tuðinu. on je dobio reåenicu åiji su delovi labavije logiåki povezani. Zato je u woj veoma labava logiåka veza meðu stihovima. II. koji se krije iza vidqivog sveta. poåeo da traga za nevidqivim svetom. ali sa ekspresionistiåkom teÿwom. 19. Isto.

tom I. Tipološku sliånost nalazimo u japanskim mavoistiåkim prozama kao što su Izazov88 i Stanica i mrtav miš. „Teishaba to shinda nezumi". 1920. 24—28. I. i ova pesma napisana je povodom velikog zemqotresa Kanto koji je pogodio glavni grad Japana 1. 6. Beograd 1993. 15—18. koji se stvara posle katastrofe. Obe priåe tematski spadaju u nauånu fantastiku. Dela Miloša C rwanskog . II. 2.89 koje sadrÿe mnoge elemente dramskog teksta. 86 Putevi. 1. iz verzije objavqene u Srpskom kwiÿevnom glasniku. SKG. U Saputniku S. on sam otkriva svoje tajne. 88 Michiano Takamizawa. Meðu prilozima jedino u Ristiãevoj pesmi Labud ili zemqotres u Japanu84 nalazimo japanski motiv. Zato je naša metrika spiritualna. 89 Tastuo Okada. 27—29. slobodan.81 U odlomku koji je naslovqen Još godine 1920. on svoju ekstazu pretvara u gore pokrete. Kao što smo videli u Šinkiãijevom dadaistiåkom romanu Dada. Up."83 Ovaj tekst. na poleðini korica. 2. septembra 1923. br. što ih pribliÿava dramskom tekstu. U prvom broju Saputnik Stanislava Krakova. maglovita i liåna. II. Ovde pesnik u snaÿnom doÿivqaju povezuje kosmiåke predstave iz slovenske mitologije sa frojdovskim motivima: sunce kao simbol oca. 84 Putevi. zemqa kao simbol matere. I prozni tekstovi su se mewali od stare do nove serije. kao melodija. 111. sliåno i Kjoðiroovoj poeziji u postavangardnoj fazi. U lirici to nešto znaåi. 82 Putevi. Kao što smo veã videli u Zenitu. br. U staroj seriji istiåe se mešawe stiha i proze. Naroåito je vaÿna pesma u novoj seriji Vuk80 Rastka Petroviãa. S. br. 10—13. 83 Isto.350 ska oseãawa se izraÿavaju opisom predela u prirodi. u tim prozama se nalazi puno dijaloga. 265—270. Mavo. vuk kao simbol wihovog sina. 288—293 i 629—633. N. na primer u pesmi Dolina. koji sadrÿi ekspresionistiåke elemente. br. U posledwem broju preštampan je odlomak iz manifesta Miloša Crwanskog O bjašwewe ' Sumatre' . Krakova opisuju se putnici koji putuju nestvarnim prostorima i gradi se nihilistiåka slika raspadawa tela. 110—112. 3—4—5. br. Ristiã gradi apstraktni misaoni prostor. dok se u Kulunxiãevoj priåi Ideja doktora E lelktra istiåe stav da je napredak nauke doneo nesreãu åoveåanstvu. što potpuno uništava prošlost. Opisujuãi zemqotres kao „kataklizmu sa osmehom åoveka". „Chosen". 80 81 .82 autor istiåe sledeãe: „Davno je Bergson odelio psihološko vreme od fiziåkog. Oslobodili smo jezik od banalnih okova i slušamo ga kako nam. 85 Putevi. 87 Isto. I. ponovo je aktuelan u procesu pomerawa poezije ka nadrealizmu: ka duhovnom i metafiziåkom svetu. 14—16. što nas podseãa na japansku priåu Brilijant (Buririanto) Isto.85 u drugom Ideja doktora E lektra 86 Josipa Kulunxiãa i Praštawe87 Marka Ristiãa. 32. 2. […] Stih je naša zanesena igraåica. što je karakteristiåno za avangardnu prozu. br. Mavo.

Ima i motiva kosti i leševa. I. nagon qubavi.94 Nailazimo i na motiv åasovnika. koji smo nalazili i kod Šinkiãija i Ãuje. åega je bilo u wegovom manifestu u staroj seriji åasopisa. 26. 25. likovi su bez vlastitih imena. A dva teksta Reåi i sila razviãa! 98 Rastka Petroviãa i Pred Sijenom99 Miloša Crwanskog najboqe pokazuju suštinsku promenu poetike ovog åasopisa. bez predikacije. 24—25. 7. raðawa ÿivota i dr. U novoj seriji Marko Ristiã u prozi Bezgrešno zaåeãe. 6. prepliãe elemente iz slovenske mitologije i frojdizma. Shin'ya. Putevi. I. Karakteristiåno je i to što se upotrebqava zeugma. niti se ismejava stvarni svet. na kraju Krakovqeve proze nalazimo sledeãu sliku: „Skazaqka je uvek umorno visila kao maå pobeðenog. 42. 28. 57. br. Zemqa i vasiona). majka i sin) paralelno pomera sa kretawem nebeskih tela (Sunce.90 mada woj nedostaju povezani siÿejni tok i jasna misaonost. br. 70—82. Isto. Mavo. 1. o kojoj se porodiåni odnos (otac. Isto. koji odraÿava napeto oseãawe: u reåenicama se åesto samo reðaju imenice. što je tipiåno za vreme avangarde. 1. Razbijawem sintakse postiÿe se ubrzani ritam. Kyojiro Hagiwara. što su rado åinili i japanski avangardni pesnici. s kojim ima veoma tesnu tematsku povezanost. kada se isti predikat odnosi na dva subjekta."92 U tekstu se nalaze i smeliji oblici personifikacije („Sa sivih zidova kuãa slivala se tuga"). . odnosno sluÿewe eliptiånim reåenicama. 28. izgleda da je neko umro. Isto. Petroviãeva proza Reåi sila razviãa! napisana je kao programski tekst za veã pomenutu pesmu Vuk. Isto. Ipak. bez predikacije. br. 1. br. što je srodno tekstu bez naslova Miãinaoa Takamija (Michinao Takami) iz Mava. a zapaÿa se jaka intuitivnost i asocijativnost.100 Nema više ni parodirawa ili ironizacije."96 Kao što smo to åesto susretali u Zenitu i u Mavu.93 kao i metonimije („autobusi vuku ÿivot"). br. 8—10. koji je ispuwen slutwom smrti. II. Putevi. Ristiãeva proza Praštawe parodijski je tekst koji se bavi ÿivotom savremenika kwiÿevnika. Dok Kjoðiro svoju pesmu Ponoã95 završava stihom: „Ponoãni åasovnik igra". smewuje realni i imaginarni prostor. da bi se pronašao odgovor na iskonska pitawa: šta je åovekov greh. Putevi. br. Mavo. 49—64. jednom u pravom i drugi put u prenesenom znaåewu: „Po bulevarima je pevalo drveãe i neka grupa pijanih invalida. Putevi. I.351 iz åasopisa Mavo. 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 Kenkichi Hashimoto. što odraÿava otuðenost åoveka. Ova priåa. Shikei senkoku. 3—4—5.97 pomerajuãi taåku gledišta.91 U Krakovqevoj prozi primewuje se niz kwiÿevnih postupaka karakteristiånih za avangardu: razgraðivawe sintakse. ponekad samo sa rednim brojem. 27.

što se spuštaju u masline. sveto i svetovno. opis dobija na åulnoj konkretnosti. Miris benzina i miris kiše zajedno se javqaju da bi se oponiralo veštaåko i prirodno. I Šinkiãi se koristi pomerawem taåke gledišta. prizor iz prošlog vremena kao autorovo liåno ili istorijsko (u istoriji zabeleÿeno) seãawe koje se javqa u wegovim mislima. a likovi su svi iz porodiånog okruÿewa. Umesto motiva iz gradskog ÿivota sada motivi iz prirode oblikuju sliku åovekove sudbine. kojom se rado bavio Šinkiãi Takahaši u postdadaistiåkoj fazi. ostavqeno åitaoåevoj uobraziqi. koje sluša ova nebesa. mladi i stari. u kojoj je hladno talasawe. Magare što riåe kontrastira se sa slikom automobila koji vozi sa stanice. Otkrivajuãi polisemiånost naše istine i slojevitost našeg stvarnog ÿivota. kao lokve krvi. prva verzija prvog dela teksta Siena. Meðutim. åovek i ÿena. Senzacijom. ruralno i urbano. U drugoj seriji Miloš Crwanski objavquje putopis Pred Sienom. Mewa se sloÿena taåka gledišta: od sina na oca i obrnuto. Isto. posebno aktivirawem åula mirisa i vida (naroåito se upotrebqavaju boje). 3—4—5.352 Prostor i likovi nisu opisani konkretnim slikama. 70. što je. br. I u ovom tekstu izrazita je teÿwa ka metafiziåkom. hrišãanstvo i islam. što na åitaoce ostavqa snaÿan utisak. Animistiåki elementi. podseãa nas na temu reinkarnacije. Isto. a kretawe nebeskog tela postaje paralelna slika sa raðawem i umirawem qudskog biãa. Siÿejni tok prati gotovo hronološki autorovo putovawe."104 I u ovom tekstu Crwanski postupkom izolacije razvija sintaksu. koja u stvari ne pripada svetu po kome se autor fiziåki kreãe. 81. 82. stoga nema toliko metafiziåkih ili imaginarnih elemenata koji postoje samo u Reåi i sili razviãa!. Opisom prirode stvara se duhovni pejzaÿ. Koristi se oponirawem. Isto. kontrastom i suprotnošãu: katoliåanstvo i pravoslavqe.103 „Åinila se kao uvo. 81. umesto kosmoloških i mitoloških motiva koje smo primetili u Petroviãevoj prozi: prostor i vreme u Šinkiãijevom romanu imaju daleko viši stepen konkretnosti.101 Sa stvarnim prostorom i sadašwim vremenom prepliãe se pejzaÿ iz dalekih krajeva. ukrštawe åoveka i ÿivotiwe. religija i komunizam. a u wemu se gradi transcendentalna slika. . II. Šinkiãijev roman Dada takoðe sadrÿi frojdovske elemente. da bi se što više 101 102 103 104 Putevi. izgleda. tuðina i zaviåaj. uvodeãi „åetvrto lice jednine". Šinkiãijev roman ima više autobiografskih elemenata iz svoga sopstvenog iskustva ludila. Rastko Petroviã je rekonstruisao unutarwu stvarnost qudskog postojawa. siromaštvo i bogatstvo. nad nama. […] Pre šesto stoleãa izgledala je kao škoqka. kao što je na primer: „Po zemqi donesenoj iz Galileje anemone i ruÿe. koji ãe biti drugo poglavqe Q ubavi u Toskani (Beograd 1930)."102 Neretko se javqaju metaforiåko poreðewe disparatnih slika i personifikacije kao postupci oåuðewa: „Siena plovi u susret mesecu […]".

a veåno […]. meðutim. Putevi. Crwanski na putu po Italiji ima za ciq da otkrije onaj drugi. iako su skoro svi saradnici odliåni poznavaoci stranih jezika. Bretona. Matiã. Meðu avangardnim pesnicima ima nekoliko onih koji su boravili u Evropi. Augusta Štrama. Elijara. 1. Sandrara. 16."106 Tragao je za onim duhovnim svetom. dok u drugom broju u H ronici nalazimo prikaz kwige Emila Majersona i vest o smrti francuskog filozofa Emila Butrua. 13. I prevodi u Putevima jasno pokazuju smewivawe wihove kwiÿevne tendencije. br. koji ãe imati kquånu ulogu u nadrealistiåkom pokretu. iznad vidqivog. uz tekst u kome se vidi novi ureðivaåki prinicip: „PUTEVI donosiãe od sada vaÿnija kraãa dela svetske kwiÿevnosti. osim Ÿidovog teksta. dok su Sinkiãijevi postupci empirijski. mada su neki postupci zajedniåki: aktivirawe åula. Resela u Matiãevom tekstu Istina kao konstrukcija. Crwanskog su. Isto. koju je napisao D. metaforiåno poreðewe udaqenih slika i dr. Na kraju prvog broja objavqen je citat programskog teksta od predstavnika francuskog nadrealizma Ÿorÿa Rimbon Desewa. Švitersa. br. takvih putopisa skoro nigde nema. U prvom broju jedva nalazimo samo citate od B. ali wihovo iskustvo u inostranstvu nije zabeleÿeno u obliku putopisa u åasopisima. pesme Maksa Ÿakoba. . II. nevidqivo.353 pribliÿio onoj sloÿenoj slojevitosti sveta: „Ima ih bledih i srebrnih.109 105 106 107 108 109 Isto. vrlo je malo prevedenih tekstova. I. dakle preteÿno francuskih avangardnih pisaca. Dok se u japanskom romanu taåka gledišta vezuje za pesniåki subjekat ja. kao na primer Murajama."108 Najavili su prevode Stranice iz Lakfadijevog dnevnika Andrea Ÿida. koji i sƒm uåestvuje u siÿeu o neprikladnom i izopaåenom ponašawu u društvu. koji se bave doÿivqajima u tuðini. golubijski plavih i rumenih kao vino. 1. Jedan od retkih putopisa za vreme avangarde jeste Šinkiãijev autobiografski roman Dada. nevidqiv svet. Isto. mada se. Šinkiãi to postiÿe mešawem stihova i proze. 13. Majakovskog itd. nalazimo Malarmeovu pesmu Izvina. pored onih veã pomenutih citata od A. analitiåki..107 povodom dvadesetogodišwice pesnikove smrti. meðutim. U prvom broju. Putevi. kao što piše: „Ÿivot je blagost i ono. U staroj seriji. što se iza wega krije. prevodna kwiÿevnost odigrava bitnu ulogu. kao posmatraå koji ne pripada prostoru što se opisuje: sa distancom beleÿi pojave kao stranac."105 U japanskim malim revijama. U novoj seriji. kao i fragmente ili kraãe stvari od Apolinera. zelenih i pomodrelih. 73. 73. u prozi Pred Sienom pesniåki subjekat ja ne uåestvuje u siÿejnom toku. mogli bismo reãi. neãe pojaviti najavqeni prevodi. Xemsa Xojsa. Dok Crwanski pribliÿava svoj prozni tekst poeziji postupkom izolacije.

Kada se setimo da je Ÿidov roman Les Faux Monnayeurs. prevodi su uglavnom sa francuskog. u kome se predstavqa rad beåkog istoriåara umetnosti Jozefa Stÿigovskog. karakteristiåne za nadrealizam: „Svaka pesma je jedna strana cele slike. Isto. Putevi. ukazujuãi na åiwenicu da je centar umetniåkog pokreta bio nekada Mesopotamija. II. Isidora Dikasa Kont de Lotreamona. kwiÿevnici Puteva birali su dela prema svom kwiÿevnom programu. zatim s engleskog. u celini završen tek 1925. drugi jezici nisu zastupqeni. koji negira evrocentrizam. što ãe naslediti i revija Svedoåanstva. Odlomak je prenet iz francuskog åasopisa Littérature (br. autor ålanka istiåe slede110 111 112 Putevi.111 što moÿe svedoåiti da je Crwanski osetio neku bliskost prema Aziji preko Rusije. Skoro su sva dela sa francuskog vezana za nadrealizam. 35—38. koja je na Istoku doprinela i obrazovawu japanske umetnosti. 115. koji je uticao na imaÿiste. 121. Za izbor i prevoðewe imali su vaÿnu ulogu Matiã. R. Meðutim. najvaÿniji ålanak u kome se pomiwe azijska kultura jeste Razvoj umetnosti u novoj svetlosti112 dr Vlad. Kao opozicija prema zapadnoj civilizaciji javqa se afriåka kultura. koji izlazi novembra 1923. nalazimo sledeãe stavove. Šelija (Percy Bysshe Shelley. fotografija jednog od wenih mnogobrojnih izgleda. pod naslovom Stranica iz Lafkadijevog dnevnika. br. 3—4—5. mada prestankom ove revije ovaj plan nije ostvaren. . na samom poåetku donosi najavqeni odlomak iz Ÿidovog tada još neobjavqenog romana Les Faux Monnayeurs. Mada u posledwem broju. a meðu savremenicima Pjer Reverdi i Luj Aragon. Malarme u prevodu Rastka Petroviãa. Dok je za zenitiste prevodna kwiÿevnost znaåila razmenu sa svetskim centrima avangardne umetnosti. Xemsa Xojsa. 11). 3—4—5." „Stvarnost pesme je zavisna od teÿwe pesnikove duše ka stvarnome. Trobroj koji je izašao leta 1924. prevedeni su odlomci wegovih programskih tekstova. Rembo i S. 1792—1822) u prevodu Anice Saviã. u tekstu Crwanskog Bivše kulise. Kao što se vidi. koji nam deluju kao neka vrsta manifesta. autor primeãuje u ruskoj muzici „azijski tople" pevaåe i igraåe. U Putevima nema skoro nigde ålanaka koji sadrÿe motive vezane za Japan ili za Istok. kao što smo to videli u manifestu Rastka Petroviãa. koji veã nagoveštava egzistencijalistiåku tendenciju. i pesme Persija B. Izmeðu ostalog. osim veã pomenute Ristiãeve pesme. II. Petkoviãa. Ima i pesama francuskih autora: kao „preci" nadrealizma izabrani su A. moÿe se reãi da se prevod na srpski veoma brzo pojavio. br."110 Ovaj broj najavquje engleskog metafiziåara Xona Dana. kao i zakquåak Bergsonov o Ajnštajnu. na primer. u kojima. Brauninga. a ima samo nekoliko koja se tiåu imaÿizma. Uz kratko objašwewe o Reverdiju. Ristiã i Petroviã.354 Drugi broj nove serije. objavquje iz savremene ameriåke kwiÿevnosti pesme Amija Lovela (Amy Lowell) i Alfreda Krejmborga (Alfred Kreymborg) u prevodu Isidore Sekuliã. Spenserovog Epitamiona. åije je pesme preveo Marko Ristiã „iz najnovijeg broja åasopisa L'oeuf dur.

primeãuje se nekoliko zajedniåkih ili dodirnih taåaka. u revijama C rveno i crno i Pesnik sveta kwiÿevni prilozi 113 114 115 Isto. Ovaj kratak tekst dobro prikazuje duhovnu klimu Puteva. moÿe se reãi. Kada se poredi åasopis Putevi sa japanskim avangardnim åasopisima. onih dela savremenog sveta u kojima leÿi ma kakva moguãnost plodnosti…"114 Mladi pesnici Puteva nastaviãe da pronalaze puteve kwiÿevne umetnosti koji je vode u stvarni ÿivot u åasopisu Svedoåanstva. ima i proznih tekstova: izmeðu poezije i proze postoji åvrsta veza po motivima. što je tipiåno za avangardu. niti sama po sebi predstavqa jednu celinu. sintezu. Åasopis Putevi. Putevi. . åini se. I. Iako u Putevima najviše ima priloga iz poezije. kwiÿevnici Puteva su naš svet posmatrali u istorijskom i geopolitiåkom kontekstu. Meðutim. u japanskim avangardnim åasopisima veoma su retki prozni tekstovi. Pri kraju posledweg broja Marko Ristiã piše sledeãe: „PUTEVI moraju kod nas da predstavqaju minijaturu. japanska avangarda potpuno gubi interaktivnu vezu sa vremenom u kome se ona raða. Frojdove psihoanalize i Bergsonove ideje o vremenu.355 ãe: „Evropa. koja se raðala pod uticajem Ajnštajnove teorije relativiteta. 1. koji u avangardnu poeziju unosi ono iskonsko. koji je u prvoj fazi naglašavao negirawe tradicije i zvaniånog autoriteta. Petroviãa. u opštem razvoju umetnosti niti se moÿe zamisliti bez veze sa Azijom (Evrazija) i Afrikom (Evrafrika). ne sadrÿi takve geopolitiåke ili istorijske elemente. Videli smo u manifestu Spomenik putevima Rastka Petroviãa da je istaknuto nekoliko geografskih i liånih imena. nijedan manifest meðu objavqenima u japanskim malim revijama kao što su Pesnik sveta. parodirawem i ironizirawem. odraz je procesa sazrevawa same srpske avangardne kwiÿevnosti. u drugoj fazi svoje interesovawe preusmerava od spoqnog ka unutarwem svetu. C rveno i crno. temama i kwiÿevnim postupcima. kao što je negirawe prošlosti ili kwiÿevne tradicije. 36. Crwanskog i R. a sve one istiåu relativnost našeg stvarnog ÿivota. Ali ima i bitnih razlika. 4—6. Wegovo pomerawe ka metafiziåkom. koji ãe oni sami pokrenuti. 127. koji zapoåiwe oslobaðawem srpskog naroda. Petroviãa. Ne vidimo ni teÿwu ka neomitologizmu. prekinuta je veza sa duhovnom prošlošãu. Mavo i dr. i kritiåki odnos prema vlastima i samom društvu. što smo videli kod R. Na taj naåin. a Stanislav Stefanoviã u svom eseju Širim horizontima115 avangardni pokret smešta u širok istorijski kontekst. Isto. Meðutim. ali istovremeno i zbir. br. kao što smo videli kod M."113 Stÿigovski naglašava pomerqivost središta kulture i civilizacije: u tom kontekstu u Evropi se raðalo interesovawe za vanevropske kulture. što konkretno znaåi kulture Azije i Afrike. Prvo. Druga razlika nalazi se na ÿanrovskom planu. Na primer.

u Japanu avangardni pokret prestaje da deluje kad je nastupila ideologizacija ili politizacija umetnosti: Mavo se raspao Murajaminim prelaskom na angaÿovanu umetnost leve orijentacije. koji ãe biti kquåni pokretaåi kasnije revije Svedoåanstva. koje je vrlo .356 su samo pesme. Ureðivali su ga kolektivno. razvijala se imajuãi åvrstu vezu sa razvojnim procesom proze. Meðutim. Jedino se mewaju boja papira i boja linija. Marko Ristiã. marta 1925. Format åasopisa je mali: 23 puta 17 santimetara. u wima više ne nalazimo duh protesta ili teÿwu ka demolirawu. od broja do broja prema osnovnoj temi. Jedino je Šinkiãi napisao roman Dada. godine do 1. zatim se školovali u Francuskoj u izbeglištvu. debelih linija. Izlazio je od 21. zbog åega nastaje rez izmeðu avangardne poezije prve polovine 1920-ih i nadrealistiåke poezije koja se javqa u drugoj polovini 1920-ih. koji je tada prestao da izlazi. To su. ali i sa širokim vidikom i visokim obrazovawem tadašwe Evrope. bez ijedne proze. Milan Dedinac. Matiã. Kao što nam to nagoveštava veã i samo likovno rešewe. kao da su ruåno nacrtane u odreðenim razmacima. u srpskoj kwiÿevnoj istoriji avangardna poezija prelazi na poeziju sa nadrealistiåkom tendencijom u idejnom kontinuitetu. M. Srpska avangardna poezija. Postojawe kwiÿevnika sa surovim iskustvom rata. 6. Kao što smo ranije istakli. Dušan Matiã i Aleksandar Vuåo. Svedoåanstva Åasopis Svedoåanstva jedno je od najzanimqivih avangardnih glasila u srpskoj kwiÿevnosti. bez pojedinaånog isticawa. Dedinac i dr.. sa još jasnijom nadrealistiåkom teÿwom. ali wegovi prozni tekstovi nisu se pojavqivali u efemernim åasopisima. kao što su Rastko Petroviã. Pokrenula ga je grupa mlaðih saradnika åasopisa Putevi (1922—1924). R. zahvaqujuãi kwiÿevnicima iz Puteva. u Beogradu. Petroviã. veã primeãujemo dubqe tragawe za duhovnim vrednostima. Na naslovnoj strani svakoga broja paralelno je povuåeno 12 dijagonalnih. ali sve su veoma fragmentarne i nisu imale znaåajnu ulogu u japanskoj kwiÿevnoj istoriji. u prvoj polovini dvadesetih godina. dok u razvoju japanske avangardne kwiÿevnosti ne vidimo tu uzajamnost izmeðu proze i poezije. U Mavu ima nekoliko proza. novembra 1924. kao što su D. omoguãilo je da se u srpskoj kwiÿevnosti vrlo brzo stvori novi kwiÿevni izraz. koji su doÿiveli Prvi svetski rat u svome deåaštvu. Dušan Matiã i Marko Ristiã. Pošto su Svedoåanstva pokrenuta kada je u srpskoj kwiÿevnosti skoro okonåana prva faza usvajawa i proklamovawa avangardnih programa. mada su najveãi doprinos imali sam Rastko Petroviã i Marko Ristiã. Rastko Petroviã. I Kjoðiro i Ãuja skoro iskquåivo su se bavili poezijom: nisu nam ostavili znaåajna prozna dela. u duhu Rastka Petroviãa o apersonalnosti moderne kwiÿevnosti. pre svega. mogli bismo reãi.

a izopaåene pojave kao što su duševni bolesnici. prosjaka. san. gluvonemih. kao neki drugi. novembar 1924. strahove. svaki broj je tematski ureðivan. prosjaci. što smo åesto imali priliku da vidimo i u Šinkiãijevoj poeziji. i koji bi. Beograd. Osnovne teme bile su sledeãe: 1) Ujeviã — pesniåko odricawe. rešilo je da se objavi ograniåen niz brojeva jednog åasopisa. unutrašwa strana predwe ko- rice. . koji bi izlazili u razmacima od po deset dana. uåesnicima je drago što je uzajamna sloboda u mišqewu i izraÿaju apsolutna. bili posveãeni po jednoj od gorwih pojava. Åasopis nastoji da otkrije onaj još uvek nedovoqno rasvetqen unutrašwi åovekov svet — podsvest. 21. objavio svoj manifest. 3) pesniåko stvaralaštvo. mrÿwu. i kao takav posveãen je pesniku Ujeviãu. Laÿ. iz koga se jasno vidi osnovna orijentacija ovoga åasopisa. javne ÿene ili samoubice smatraju se izrazom podsvesti društva (društveno nesvesnog). ludilo. umobolnih. U narodnom stvaralaštvu nalaze se podsvest kolektiva (kolektivno nesvesno). 5) boÿiãni broj. emocionalnih pojava. vredeãe kao svedoåanstva od naroåite vaÿnosti. U åasopisu se rasvetqava unutarwi svet ne samo jedinke veã i društva. Ovaj prvi broj shvaãen je kao svedoåanstvo zajedniåkih simpatija prema pesniåkom odricawu. kriminalci. svaki zasebno. prepunih prejakih izraza i ekstremnih tvrdwi. javnih ÿena i samoubica.357 jednostavno ali i dinamiåno. Detiwstvo je shvaãeno kao razvojno doba u kome još razum ne potiskuje bogatstvo åovekove podsvesti."116 Ova beleška. ali se na unutrašwoj strani predwe korice prvog broja nalazi kratak tekst. iluzija i proroštvo pozitivno se prihvataju kao izvor stvaralaåke moãi. qubav. nagon. 4) prisnost i poÿrtvovanost oseãawa. koje smo imali prilike da proåitamo u Zenitu. 116 Svedoåanstva. koja je napisana informativno-deskriptivnim stilom. Kao što nam je veã nagovestio ovaj tekst. „Nekoliko qudi smatrajuãi se svedocima velikih savremenih duhovnih i socijalnih. Dva mišqewa koja se na istom intelektualnim poqu pobijaju. Pri sklapawu jednoga broja. Takav tekst teško bismo našli i meðu srodnim japanskim åasopisima. odnosno sve što je iracionalno. åasopisu je veã u poåetku odreðena sudbina da se ugasi åim se iscrpu teme vezane za „gore navedene pojave". oseãawa. i time ãe samo plastiånije isticati umetniåki dodatak. 8) raj. br. 1. razlikuje se od manifesta. 6) zapisi iz pomraåenog doma stvarawe ludila)— stvaralaštvo umobolnih . Ovaj åasopis nije. 7) pakao — stvaralaštvo ( i dokumenti slepih. kada se prekoraåuje granica istine i priviðewa. 2) slovenski broj — slovenstvo. a sve brojeve spaja jedinstvena koncepcija åasopisa. zatvorenika. sna i jave. koji ãe svaki broj takoðe sadrÿavati. nesvest.

Teme i stilovi pisawa još su raznolikiji u proznim tekstovima. zatvorenici.. metaforiåni izrazi su sve sloÿeniji. Na primer. koja ukquåuje iskonske i kosmološke motive iz prirode kao što su Sunce. zapis.358 Pesnici se interesuju za abnormalne pojave ne samo na sociološkom planu veã i na fiziološkom. što dokazuje da je on na deåje izraÿavawe gledao kao na efektan kwiÿevni postupak. u Zenitu i Mavu. što nas podseãa na Kjoðiroovu poeziju. karakteristiånog za nadrealizam. u wima se åesto mešaju razliåite funkcije jezika. pesme su uglavnom napisane u slobodnom stihu i najåešãe bez rimovawa. åiji su autori umobolni. likovne umetnosti. vezane za raskomadano telo. napisao je u stvari Rastko Petroviã. Od šestog do osmog broja zastupqene su i amaterske pesme. novinski ålanci koji su doku117 Pesma je iz poeme Vuk. naroåito poezije i proze. slepi. Osim kwiÿevnih tekstova. muzike. radovi uåenika Milivoja Stepanoviãa. Svedoåanstva sadrÿe poeziju. dnevnik. Odrekavši se mimetiåkog postupka. na primer. Dve pesme — Molitve i Tri matere. U wima nema dramskih tekstova koji su obilato zastupqeni u drugim avangardnim åasopisima kao. Mada nema više eksperimenata koji se koriste u grafiåkim efektima. objavqena u treãem broju. Ali je zato naglašeno tragawe za novim formama i postupcima u okviru kwiÿevnih ÿanrova. teÿi ka mistiånom i metafiziåkom svetu.117 objavqena u drugom broju. gluvonemi. nebo. nalazimo raznolike nekwiÿevne ÿanrove: autentiåna pisma. krvarewe. Letonska. otkinuta glava i dr. samoubice. Petroviãeva pesma Sunåane lestvice. bolest ili smrt. limena proteza umesto noge. Osim nekoliko Petroviãevih pesama u obliku soneta. U prozi se još više primeãuju vankwiÿevni elementi. objavqene u prvom broju. A proza Primer. zabeleške snova. poåeli su da istraÿuju ona poqa koja se ne mogu objašwavati razumom da bi dostigli realnost višeg stepena. kao što se vidi u stihovima R. Izuzev Ujeviãeve pesme Zadrÿane sile biãa. prozu i eseje. oponašajuãi deåji pisani stil. znaåajna je kao jedan od prvih eksperimenata automatskog pisawa. Dok se u Kjoðiroovoj poeziji kao fiziološka abnormalnost åesto javqaju hromost. I ovde se primeãuju odlike avangarde: bez jasnog ÿanrovskog okvira. U Svedoåanstvima ne nalazimo eksperiment mešawa razliåitih umetniåkih medijuma: pozorišta. vojnici ili deca. u poeziji Svedoåanstava upotrebqavaju se najåešãe motivi vezani za slepe i gluvoneme — fiziåka ometenost se posmatra kao nova moguãnost stvarawa. . dok peti broj objavquje srpsku boÿiãnu pesmu kao razbrajalicu. mnoge pesme ne ukquåuju realni prostor ili konkretno vreme. filma i dr. Petroviãa ili A. Objavqene pesme imaju uglavnom bitne karakteristike avangardnih pokreta. trava i dr. Objavqivane su i narodne pesme. poqska pesma i pesma iz Boke nalaze se u drugom broju. Vuåa. objavqene u petom broju. i snaÿne telesne pokrete pesniåkog „ja" kao izraz dubokog oseãawa. sa mitološkom podlogom.

Ta ogromna åeÿwa za stvaralaštvom.121 U reåima senzaciju slabi logiånost i konvencionalnost. kao i ålanak o xelatu koji nudi svoje usluge u Poqskoj. u bloku „šest pisama". U osmom broju objavqena su još dva pisma: jedno nalik na uzbudqivu ispovest koje je napisao izvesni Popoviã iz Wujorka svojoj bivšoj ÿeni i drugo. osveÿiti. pismo poginulog pilota. preporoditi". uz ilustracije. 7. Pored toga. 121 Isto. zatim pisma kwiÿevnika Edgara Poa. pismo knegiwe Qubice kwazu Milošu. qubav i strahovito saznawe […]. iza utiska se širi paÿwa. U sedmom broju objavqeni su sastavi i dnevnici gluvonemih uåenika. jasno nam pokazuju teÿwu ka vankwiÿevnom. u petom broju. U åetvrtom broju. Dostojevskog. umobolnih i dr. zapis kako prosi prosjak. pismo samoubice. Artura Remboa i Ÿaka Vašea. Matica srpska — Srpska kwiÿevna zadruga. Interesovawe Rastka Petroviãa za takve jeziåke nepravilnosti kao izvor stvaralaåke snage jasno se vidi u wegovom programskom tekstu Uvod u sedmom broju. Beograd. objavqena su još dva pisma malih Obrenoviãa. dnevnik osuðenika. Beograd. reå najzad poåiwe da gubi svoje direktno i osnovno znaåewe". što je odraz åvrstog stava redakcije åasopisa da se kwiÿevnost što je moguãe više pribliÿi našem golom ÿivotu. objavqena su pismo srpskih vojvoda Proti Mateji. 16.: „Uvek ta wihova nepojmqiva privrÿenost za ÿivot. 360—370. preštampan ålanak o samoubistvu dvoje zaqubqenih iz Politike. iz paÿwe podsveSvedoåanstva. 11. 362. u petom broju objavqena su tumaåewa snova iz dela O niro kritika (Sanovnik) Artemidora iz Efesa. U šestom broju nalaze se sastavi umobolnih i ispovest javne ÿene. 118 119 .120 i smatrao je da bi se mogao „postaviti åitav sistem kojim se jedna reå moÿe izleåiti. sa svim jeziåkim greškama. U kwizi Rastko Petroviã. 120 Isto. u kome su objavqeni prilozi gluvonemih. Izbor. Taj neizrazivi veliåanstveni Pakao izmeðu nas na zemqi. Na primer. maj 1923. sveska 82."118 Rastko Petroviã je veã u svome eseju H elioterapija afazije 119 istakao da „od stalne upotrebe jedne reåi. Vankwiÿevni tekstovi objavqeni su skoro bez ikakve intervencije redakcije. Rastko Petroviã u tom tekstu tvrdi sledeãe: „Iza reåi postoji znaåewe koje je šire od we. koje upuãuje izvesni N. 361. Zato se iz deåje perspektive moÿe dospeti do sveÿije senzacije stvarnosti. tom I. Novi Sad 1958. od wenog stalnog sliånog poloÿaja u reåenici. slepih. seãawa i pesme slepih. u sedmom broju sastavi gluvoneme dece sadrÿe niz gramatiåkih nepravilnosti. br. Kasnije. iza znaåewa je utisak koji je još širi. N.359 mentarnog karaktera. Misao. od asocijacija sa sliånim stalno reåima i oblicima. što nas podseãa na razgraðivawe jezika koje su smelo sprovodili dadaisti i drugi avangardni pesnici. koje nisu napisali kwiÿevnici. qubavno. koja je preciznija i taånija. od upotrebqavawa wenog za najrazliåitije pojmove. Gorenavedeni prilozi. 1. prenet iz lista Rabotnik. pismo seqanke iz Baåke. zajedno sa pismom pod naslovom Boÿiã u progonstvu F. februar 1925.

Nuvoa i Ujeviãa spaja boemski ÿivot. 367. prevodi su tesno povezani i sa osnovnom temom svakoga broja. Åeste su imenske reåenice. koji se bavi pesniåkim odricawem. A. Takva teÿwa prisutna je takoðe u mnogobrojnim esejima japanskog dadaiste Ðuna Cuðija. Vaše. 6. 4."123 I autobiografski elementi i mešawe proznog i stihovnog. a u šestom i sedmom broju eseji su pod naslovom Uvod da se åitaocima teorijski otkrije namera uredništva. Ima i stilskih odlika koje su karakteristiåne za stihovni tekst. U slovenskom broju nalaze se narodne pesme. Nuvo. francuski pesnik Ÿermen Nuvo. br. seãawe na trbušni ÿivot. U proznim tekstovima autobiografski elementi jedna su od znaåajnih odlika. Ÿermen Nuvo. prevedene sa poqskog i litvanskog. veånost. utroba iz koje izlaze veånosti. Na samom poåetku skoro svakoga broja nalazi se programski tekst. reåenice bez predikacije.360 sni ÿivot. U nekim tekstovima pisci se koriste rimovawem. Gogoqa. Odlomak iz Venåawa neba i pakla V. Blejk. åiju je pesmu Ruke preveo Rastko Petroviã. zajedniåka je osobina koju nalazimo i u japanskom dadaistiåkom romanu Dada Šinkiãija Takahašija. ipak „ludilo" i „detiwstvo" bili su bitni elementi poezije N. o etici. Dakle. u kome se nalazi punija istina o ÿivotu. Po i Blejk). oåigledno. Ovi tekstovi nas podseãaju na srodne eseje Tomojošija Murajame ili Kjoðira Hagivare iz åasopisa Mavo. Dostojevski. decembar 1924. predstavqen je u okviru teme Ujeviã u prvom broju. nesvest. Time se ÿelela postiãi realnost ili autentiånost višeg stepena. Sa engleskog su prevedeni E. dok su iz ruske kwiÿevnosti objavqeni odlomci Dostojevskog. ali åesto na poetski naåin. Blejka objavqen je u treãem broju. Svedoåanstva. tekst ne mora da bude poznat ili od nekog osobitog kwiÿevnog znaåaja. koji se odraÿava u stvaralaštvu. u kojima se mešaju teorijski i poetski elementi. Po i V. Takahašija. Ãuje ili S. u kome se govori o nadrealistiåkim pesniåkim postupcima kao što su automatizam ili 122 123 Isto. Esej je veoma bitan ÿanr Svedoåanstava. Na primer. o tici. 21. u kome se reåeniåni ålanovi (objekti) rimuju: „Reå je o estetici. Mada se u izboru primeãuje uticaj tadašweg francuskog nadrealizma. Gorkog. Ÿak Vaše. Bloka i dr. Iz francuske kwiÿevnosti zastupqeni su Paskal. kao što se vidi u tekstu Krv razuma Marka Ristiãa. Prevodi su prisutni u svakom broju Svedoåanstava. veã zavisi od teme pa moÿe da bude neki zapis ili liåno pismo. Meðu wima su skoro svi kquåni pisci koje su francuski nadrealisti nazvali svojim preteåama (Rembo. Tolstoja. Rembo. Beograd. Mada u japanskim avangardnim åasopisima teško da bismo mogli naãi programski tekst u kome se teorijski rasvetqava govor qudi sa fiziološkim ili mentalnim ošteãewima ili govor deteta. . nuÿde da se naðe još nešto šire od najšireg!"122 Ideja da je svet iza reåi širi od same reåi upuãuje od konceptualnog ka nekonceptualnom svetu.

Remboa. Ali retko bismo našli neki japanski mali åasopis u kome su prevodi organski povezani sa odreðenom temom."124 Wegov stav da razum osiromašuje bogatstvo našeg saznawa ima dodirnu taåku sa nadrealistiåkom idejom: „Da su prozori saznawa oåišãeni." Negirajuãi utilitarnost. redakcija nije sluåajno odabrala za osmi broj. a treãa ÿena. oktobar 1924). a u petom broju (Boÿiãni). meðu kojima je i Kjoðiro. tvrdi sledeãe: „Kultura seåe prave puteve."125 Pesma Pijani brod A. U drugom broju (Slovenski) objavili su reprodukciju jedne slike panåevaåkog prote Konstantina Arsenoviãa iz 19. i japanski kwiÿevnik Omi Komaki piše esej pod naslovom Åovek po imenu Ÿak Vaše u åetvrtom broju åasopisa Mavo (1. decembar 1924). zagledana u daqinu sa prekrštenim rukama. O Ÿaku Vašeu. preplavqen zanosom. U osmom broju crteÿ P. bez koje. naroåito od šestog do osmog broja. 4. Isto. U Svedoåanstvima nema kolumne ili odreðene rubrike u nastavcima. Pikasa. br. . takoðe je Ãuja pomiwao u svome dnevniku u nekoliko navrata. Japanski avangardni pisci prevoðewem su se bavili uglavnom sa ciqem da upoznaju åitalaåku publiku sa savremenim pesmama iz odreðene kwiÿevne orijentacije kojoj je i sam åasopis pripadao. Ovaj prizor. Ne objavquju se informativni tekstovi u kojima åitaoce upoznaju s aktivnostima i dogaðajima vezanim za redakcije. druga leÿi na travi sa kwigom u ruci. veã su birani prema osnovnoj temi svakog broja. godine. nalazi se crteÿ Andrije Rajåeviãa (1649) pod naslovom Borba åoveka sa zodijakom. veka. 15. saradnike ili uopšte za savremenike. sa temom Raj. ali vijugavi beskorisni putevi su baš putevi genija. preštampan je iz drugog broja nove serije Puteva iz 1923. Ima i amaterskih radova. prema wemu. koji je liåno poklonio R. odigrala je vaÿnu ulogu kada se Ãuja udaqavao od dade. Osim deåjih crteÿa. niti za odreðeni period. nema napretka ni åovekovog postojawa: „Dobro je Nebo. a objavqivawe kwiÿevnih tekstova bila je praksa koja je dopuwavala to prouåavawe. Petroviãu.361 medijumsko pisawe. a E. koji objavquje i tekstove vezane za proroåanstvo i tumaåewe snova. radošãu i svetlostima. stoji na obali. zlo je Pakao. Beograd. — onakva kakva je — beskrajna. Ovaj åasopis nije bio zamišqen kao mesto okupqawa kwiÿevnika odreðenog kwiÿevnog pravca. decembar 1924. svaka bi se stvar pokazala åoveku. umobolnih i glu124 125 Svedoåanstva. koji nisu bili vezani ni za odreðene savremene pravce. objavqeni su radovi zatvorenika. U wemu su tri nage ÿene sa dugom kosom: jedna gleda nebo u vodi. åije je pismo objavqeno u åetvrtom broju Svedoåanstava (21. 14. zastupqenog u ovom åasopisu. koju je preveo Rastko Petroviã u treãem broju. U prevedenom tekstu Blejk istiåe vaÿnost „suprotnosti". Jer åovek je samog sebe zatvorio da više ne vidi do kroz uske pukotine svoje peãine. Dostojevski je pisac koji je snaÿno uticao na japanske avangardne pesnike. veã je prednost davao prouåavawu pojedinih tema. Sliåni ureðivaåki princip vaÿi i za likovne priloge. A. Poa. 11.

15. u Svedoåanstvima nije prisutno. priviðewe. karakteristiåno za francuski nadrealizam. svakako je odigrao kquånu ulogu. qubav. u prenošewu nadrealistiåkog iskustva u srpsku kwiÿevnost. Prouåavawe onih pojava koje se ne mogu razumom otkrivati kao što su podsvest. — ona dopuštaju svojim saradnicima beleÿewa o nadrealizmu. bez komentara. prvo: svesni da su pozitivistiåka rešewa nedovoqna. u moã misli. Beograd. Kao što je dada imao budistiåki element. pribliÿavawe samom ÿivotu — mogli bismo reãi da su to odlike nadrealizma. nadrealistiåke ideje imale su. ako ih ovaj privlaåi. san. br. ali je prirodno da. znaåajno mesto u koncepciji Svedoåanstava. imali su komplementarni odnos: dopuwavali su se meðusobno. Zatim Rastko Petroviã u tekstu Ÿivo stvaralaštvo i neposredni podaci podsvesti daje takoðe negativno mišqewe o wima sa kwiÿevnoteorijskog gledišta. što je sigurno dalo podsticaje za teme i sadrÿaj šestog. Zanimqivo je da okretawe Istoku. U petom broju Ristiã u prikazu francuskog åasopisa La Révolution Surréaliste (Nadrealistiåka revolucija) odgovara na prethodni Petroviãev tekst: „Svedoåanstva nisu glasilo nadrealizma u Jugoslaviji i ne ÿele to biti. Treãi broj Nadrealistiåke revolucije bio je tematski posveãen vrednostima istoåwaåkih kultura. . i nadrealizam se zanimao za Istok. januar 1925. broja)". Polazi se od uverewa da se tvrðava svih nada nalazi u 126 Svedoåanstva. Kao što je Ristiã u gorenavedenom tekstu spomenuo. 5. da bi što bogatije i slojevitije prikazali datu temu. objavquje dva teksta koji negativno ocewuju upravo automatsko pisawe. a fotografija ÿene sa tetovaÿom dokazuje wihovo interesovawe za supkulturne pojave. drugo: verujuãi u poeziju Sna nad ÿivotom. Ali je zanimqivo da je meðu saradnicima u vezi s tim voðena i polemika. zajedno sa Ristiãevim prvim pokušajem automatskog pisawa Primer. 1. gde se sa medicinskog stanovišta ukazuje na nedostatke i medijumskog i automatskog pisawa. Svi brojevi skupa uzeti. koji teorijski objašwava osnovne stavove iz Bretonovog manifesta. interesovawe za fiziološku i mentalnu abnormalnost.. bez ijednog suvišnog priloga. emocije itd. koji su ureðivani strogo prema izabranoj temi. pri samom poåetku. Najpre je to odlomak iz kwige Jedan primer medijumskog pisawa i automatizma F.126 Pa ipak. usmerenost na vankwiÿevne pojave. Meðutim.362 vonemih. Prvi broj Svedoåanstava donosi ålanak Nadrealizam Marka Ristiãa. Remona i Pjera Ÿanea. Åasopis koji je poåeo da izlazi samo mesec dana nakon što je objavqen Bretonov Manifest nadrealizma. sedmog i osmog broja Svedoåanstava. iako u naåelu nije pripadao nijednom poretku. treãi broj. dakle. kao i pobijawe wegovo (završena beleška 3. prvi broj francuskog åasopisa Nadrealistiåka revolucija objavio je autentiåne novinske ålanke o samoubistvima. Likovni i tekstualni prilozi. predstavqaju jednu skladnu tvorevinu: ona odraÿava novi vid kwiÿevnog mišqewa i kwiÿevne prakse. ludilo. i treãe: ÿeleãi da ostanu svedoåanstvo eksperimenata i idealizma našeg vremena. bez sumwe.

br. sinu uglednog zagrebaåkog fabrikanta."129 A u Ristiãevom tekstu Nadrealizam iz prvog broja Svedoåanstava jedva primeãujemo jedan jedini. Luj Aragon je u predavawu koje je 28. nego je samo ponavqao ideju o „balkanizaciji Evrope". 131 Up. sa jasnom teorijskom orijentacijom. 14. U 36. odnosno o Miroslavu Feleru. Izdawe na japanskom: Shururearisumu no rekishi.128 Autor se tu koristi pozajmqenicom iz japanskog jezika koja znaåi 'car'. koga su sa pogrešnom dijagnozom smestili u beogradsku ludnicu. objavqenog pod inicijalima F. br. […] — a sloboda nada svime (i to bi…!!) […] Da Azija bude svetlosna kako je ranije bila —. što se vidi u Dedinåevim stihovima u prvom broju (7). nadarenom piscu. u kome oštro napada redakciju Svedoåanstava i bolniåke lekare koji su joj ustupili graðu za šesti broj. Miciã je objavio ålanak Pesnik u ludnici. 10. Historie du surréalisme. aprila 1925. Osava. Maurice Nadeau. a lekare diletantima. 129 Isto. da zora bude preporod svetlosti sunca.130 U Svedoåanstvima postoji åeÿwa za nepoznatim krajevima. kao internacionalna revija koja je dobijala kwiÿevne i likovne priloge od svetski poznatih avangardnih umetnika. Shichosha. kao što su egipatska i azijska. decembar 1924. U tom tekstu nalazimo okretawe Aziji kao novoj nadi: „Mi hoãemo da Azija dobije novi jasni smisao — i da progovori mnogozvuåno — jezikom Pravde i Istine. ili u pesmi Aleksandra Vuåa Kolebawe u petom broju (2). br.363 Aziji. Taj nepoznati svet.131 Dok je Zenit. 2. posle svoje konstruktivistiåke faze prelazio na jednu iskquåivo geopolitiåku ideju. Zenit. a naroåito zbog odlomka iz romana Vampir. Inada i K. broju Zenita. N. u otkrivawu još nedovoqno otkrivenih poqa åovekovog postojawa po127 Up.127 U Svedoåanstvima ne primeãujemo interesovawe za Istok. . Miciã otkriva da je reå o wegovom poznaniku. 17. 10. podseãa na Ãujinu poeziju. 36. Vreme izlaÿewa Svedoåanstava podudara se sa periodom kada åasopis Zenit više nije donosio ništa novo. 130 Svedoåanstva. kao nastavak „sumatraizma" Miloša Crwanskog. i to slikovito upotrebqen izraz samurajski („dosta sa krokodilskim zubima na oklopima samurajskih ratnika"). u šestom broju (9—12). 1. dotle su Svedoåanstva. koji je izašao oktobra 1925. objavqenom u drugom broju. preveli na japanski S. Jedino se u Ujeviãevom eseju Beleške iz kafane Topole. 115. br. da donose plodove. 2. Miciã tu saradnike Svedoåanstava naziva snobovima. Tokyo 1966. A isticao je nove moguãnosti vanevropskih kultura. a dan wegovo blistavo oåitovawe" (I to bi…!!). 1. godine odrÿao u madridskom studentskom centru negirao tekovine zapadwaåke civilizacije i åak kazao da je izreåena smrtna presuda zapadnom svetu. koji je u Ristiãevoj pesmi Boÿiã qubavi u treãem broju (12) prikazan na granici smrti i ÿivota. Paris 1945. nalazi reåenica „I to bi imalo biti posveãeno Mikadu!!". Beograd. 128 Svedoåanstva.

do februara 1928. Meðu japanskim efemernim åasopisima. koji je saraðivao sa Zenitom. Wima se pridruÿuju i pesnici Kazuhiko Jamada (Kazuhiko Yamada) i Seiãi Fuÿivara (Seichi Fujiwara). Japanskim nadrealistima. Majutsu. U drugom broju. Pesnik Jukio Harujama (Yukio Haruyama) pokrenuo je reviju sa nadrealistiåkom orijentacijom Poezija i poetika (Shi to shiron. Slovenskom. P. Ali kada se poredi japanska nadrealistiåka kwiÿevna praksa sa pesnicima iz Svedoåanstava. zamerajuãi na udaqavawu od realnog sveta i nedostatku klasne svesti. Gewitsu. Meðutim.364 novo povratila poeziji metafiziåku i mistiåku dimenziju. Teorija (Bara. Bretona. Aragona. 1930—1931). Gakusetsu). O zbivawima u francuskom nadrealizmu Nišivakijevi uåenici su dosta precizno i verno obaveštavali Japan. drugi nadrealistiåki åasopis Sunce kostima (Isho no taiyo) objavio je prevod Golovog nadrealistiåkog manifesta u svom petom broju (april 1929). Nišivaki. On je izlazio od novembra 1927. veã ga doÿivqavaju kao svoj iskonski zaåetak. okupio je studente koji su kao mladi pesnici pokrenuli nadrealistiåki åasopis E stetizam kwiÿevnosti (Bungei tambi). da bi onda sƒm pokrenuo åasopis Poezija. Nišivaki analizira razliku izmeðu Bretonove i Reverdijeve poezije. Godine 1926. nedostajao je pogled na društvo. objavqen u tom broju. . Åasopis je negovao i kwiÿevni eksperiment. u kome je predstavio nadrealizam kao nadnaturalizam. i kao rezultat toga nalazimo „kino-poeziju" („sine poem"). koji su poslali neposredno pariskim nadrealistima. Tamocu Ueda (Tamotsu Ueda) i bivši mavoista Kenkiãi Hašimoto. objavili su svoje stihove mladi pesnici Tošio Ueda (Toshio Ueda). Åasopis prvi put upoznaje japanske åitaoce sa francuskim nadrealizmom 1925. koja se koristi kimematiografskim postupcima. U prenošewu nadrealizma najveãu zaslugu imao je pesnik Ðunzaburo Nišivaki. kao što je veã Kambara zapazio. gde je boravio od 1922. ali on ne sadrÿi nijednu zajedniåku karakteristiku s nadrealizmom. delovao je Mavo (od jula 1924. saradnici uopšte ne istiåu superiornost slovenstva nad evropskom civilizacijom. bivši futurista. koji se vratio u Japan iz Londona. ovaj åasopis je oštro kritikovao jedan od wegovih saradnika Tai Kambara. da bi pokrenuli drugi nadrealistiåki åasopis Ruÿa. A ålanak Lewin Maksima Gorkog. do avgusta 1925). koji je postao predavaå engleske kwiÿevnosti na univerzitetu Keio. za vreme izlaÿewa Svedoåanstava. u kome je pokušao da spoji larpurlarizam sa socijalnom angaÿovanošãu. meðu kojima je i Bretonov nadrealistiåki manifest. Stvarnost (Shi. Elijara i A. godine. Magija. zatim åitaocima predstavqa Golov nadrealistiåki manifest. 1928—1932). ne sadrÿi politiåki veã qudski pristup. godine: pored prevoda tekstova L. Ovde su objavili prvi japanski nadrealistiåki manifest na japanskom i na engleskom jeziku. Zatim. jasno se vidi ono što mawka u japanskom pokretu. koja ãe se još aktivnije baviti prevoðewem teorijskih tekstova vezanih za nadrealizam. u åasopisu Mita kwiÿevnosti (Mita bungaku) objavio je ålanak Profanus. pod novim pseudonimom Kacue Kitasono (Katsue Kitasono).

Ova åiwenica produbiãe pukotinu izmeðu „umetniåke struje" i „socijalne struje". pokretaåi japanskog nadrealizma bili su mladi studenti bez prethodnog avangardnog iskustva. meðutim. kao i tehniku pisawa. mi koji nastavqamo nadrealizam. zapis umobolnih ili javnih ÿena. da bi kasnije prešli uglavnom na poeziju anarhizma. . U Francuskoj nadrealizam su pokrenuli pesnici sa dadaistiåkim iskustvom. 100—101. åija su središta bili åasopisi kao što su Škola (Gakko) i Gong (Dora). suštinski je nedostajala takva pozadina. snovi. dnevnici. Na istom mestu tvrdi i sledeãe: „Francuski nadrealizam iza sebe je imao nemir izazvan Prvim svetskim ratom i tradiciju koju treba negirati. koji bi mogli da nam otkriju kolektivne i åak istorijske podsvesti. 133 Joshihisa Tsuruoka. sa futuristiåkim iskustvom. U našoj zemqi. nagon i automatsko pisawe iz Evrope. Tamocu Ueda i Tošio Ueda. deåji sastavi. […] Proslavqamo vrlinu zasiãewa. bivšeg mavoiste.365 što dobro pokazuje japanski nadrealistiåki manifest: „Dolazi krštewe nama koji smo otpevali pohvalu razvoju nagona za umetnošãu u nadrealizmu. Nihon cho gewitsu shugi shiron (O japanskoj nadrealistiåkoj poe ziji). narodno stvaralaštvo. odnosno razvoju åulnih sposobnosti. poåiwe kwiÿevnoteorijskim raz132 Kaichi Nakano. Japanski mali åasopisi sa nadrealistiåkom tendencijom od mavoista su nasledili internacionalni karakter. Setimo se da ni koncepcija åasopisa Poezija i poetika nije imala društvo u svome vidiku. Pesnici kao bivši avangardni umetnici iz ranijeg perioda bili su socijalno svesni."132 Manifest potpisuju Kacue Kitasono. Tokyo 1986. Shichosa. a pesnici Svedoåanstava imali su avangardno iskustvo iz prethodnog åasopisa Putevi. Hobunkan. koje nije mogao da sjedini ni åasopis Poezija. razmewujuãi kwiÿevne tekstove s autorima iz srodne kwiÿevne orijentacije. Nama je data tehnika da donosimo graðu kroz åula. Japanci su preneli nadrealistiåke elemente kao što su podsvest. nisu imali nameru da ukquåuju autentiåne elemente našeg golog ÿivota. Moderunizumu shi no jidai (Vreme poezije modernizma). koja nam više ništa ne ograniåuju. Meðutim. 19."133 Proza O pšti podaci i ÿivot pesnika Rastka Petroviãa. Niti ima interesovawa za religiju. Ali nisu se zanimali za dokumentarnost tog pokreta: u wihovim åasopisima nema vankwiÿevnih tekstova kao što su pisma. Za wegov nastanak postojala je jasna istorijska pozadina. ukquåio se u nadrealistiåki pokret. Drugim reåima. Tai Kamabara. objavqena u treãem broju Svedoåanstava (1—6). Tokyo 1966. Stvarnost: vihori nacionalistiåke tendencije uoåi Drugog svetskog rata potisnuli su nadrealistiåki pokret. Kwiÿevnik Jošihisa Curuoka (Yoshihisa Tsuruoka) u svom delu O japanskoj nadrealistiåkoj poeziji istiåe da u kwiÿevnoj praksi japanskog nadrealizma uopšte nema „nasilnog razgraðivawa sintakse": pesme su veãinom napisane u duhu „estetike tradicionalne lirike". ali je upravo on bio taj koji je zamerio pomawkawe socijalne svesti kod japanskih nadrealista. osim Hašimota (kasnije pod pseudonimom Kitasono).

dok ih je veoma malo u Petroviãevom tekstu. meðutim. da bi se stvorio utisak objektivnosti. nisu prihvatili takav pogled na kwiÿevnost."134 Smatrajuãi Nišivakijevu poetiku eklekticizmom. Chikuma shobo. pomerili su kwiÿevnost od rušewa tradicionalnog ka stvarawu novog. 5. 1. koji je potisnuo talas konstruktivizma. 443. nakon što je preÿiveo Drugi svetski rat. Osim toga. konaåno je sagradio svoju poetiku. Junzaburo Nishiwaki. niti da ih kwiÿevnoteorijski integriše. uma i dubokih nagona"136 — rasvetqavajuãi tamu åovekovog unutarweg sveta. U Šinkiãijevom autobiografskom romanu Dada. U Japanu je recepcija nadrealizma donela prave plodove kasnije. tek posle Drugog svetskog rata. Ãiba je ocenio da je Nišivaki „sjedinio esenciju tradicionalnog pojma lepog sa Istoka i sa Zapada. i to iz ugla egzistencijalizma". nadrealisti su kwiÿevnost shvatili kao interaktivni odnos meðu spoqnim i unutarwim svetovima. kod Šinkiãija nalazimo više opisa prirodnih pojava. I dok je bogohuqewe bilo karakteristiåno za prethodne avangardne pesnike. kao što se vidi u pogovoru za wegovu Poetiku (Shigaku. 4. zatim prelazi na autobiografski opis. Shigaku (Poetika). 136 Svedoåanstva. Tokyo 1971. Beograd. u kome Rastko Petroviã istiåe: „Mi verujemo u novo carstvo oseãawa. smeštajuãi taåku gledišta u treãe lice jednine. dobra poezija je 'raskoš ništavila'.366 matrawem. Pesnici Svedoåanstava — kao što se vidi iz teksta Proroåanstva. ima se utisak. 134 135 . mogli bismo zakquåiti da postoji izmeðu „wega" i vremena interaktivni odnos. nije imao nameru da u svoje delo ukquåi društvene okolnosti ili istorijsku pozadinu. u kwizi Nihon kindai bungaku no hikakubungakuteki kenkyu (Komparativno prouåavawe o japanskoj modernoj kwiÿevnosti). Izmeðu srpskog i japanskog pisca. januar 1925.135 Kao što nam nagoveštava kquåni izraz qubav i revolucija. u Svedoåanstvima je religija ponovo postala zanimqiva kao odraz kolektivne podsvesti. Sen'ichi Chiba. dok japanski pesnici. Šinkiãi. br. Nišivaki. 1963): „Poetika je uåewe o veliåanstvenosti 'ništavila'. ponovo doÿivqavaju patos. objavqenog u petom broju. koji je pokušavao da u svojim stihovima sjedini helenski svet shvaãen po naåinu Xona Kitsa i imaÿizam. Pesnici Svedoåanstva bili su svesni tog uzajamnog odnosa. ako Šinkiãijevo ludilo shvatimo kao odraz vremena. 304. U ovoj prozi „on" (alter ego) i vreme koje ga okruÿuje tesno su povezani u interaktivnom odnosu. åini se. Tokyo 1968. Tekst se završava autorovim zapaÿawem o sadašwem društvu i civilizaciji i åvrstim stavom o odricawu od spoqnog bogatstva svoga ÿivota „u velikome trenutku". u kojoj se vraãa i budizmu. postoji suštinska razlika kako u shvatawu odnosa kolektiva i jedinke tako i u pogledu na prirodu. shvativši stvarnost kao jedan veoma sloÿen sistem koji se sastoji od uzajamnog odnosa izmeðu kolektivnog sveta i individualnog (svesti i podsvesti). „Nishiwaki Junzaburo to shururearizmu" („Ðuzanburo Nišivaki i nadrealizam"). Shimizu Kobundo. Pesnici Svedoåanstava.

The paper discusses parallel phenomena in very distant literatures (both spatially and traditionally) like the Japanese and Serbian ones. including the translated literature present in them. . iako ih nisu sistematski analizirali u teorijskim tekstovima. izvesna zajedniåka atmosfera obavijala je zemaqsku kuglu od Zapada do Istoka. but also the differences in the reception of European avant-garde movements in one and the other literature. Red and Black (Tokyo). Putevi/Roads (Belgrade) and Svedoåanstva/Testimonies (Belgrade). i japanski pesnici su u svojoj kwiÿevnoj praksi ukquåivali detiwstvo. Pa ipak.367 U japanskoj poeziji u procesu usvajawa nadrealizma nije se mogla pronaãi dodirna taåka izmeðu unutarweg i spoqnog sveta: pesnici su bili i daqe podeqeni izmeðu onih koji su socijalno angaÿovani i onih larpurlaristiåki nastrojenih. Uprkos tome. editorial policy and literary works. ludilo i abnormalne pojave kao kquåne motive. paying special attention to their programme. Kayoko Yamasaki COMPARATIVE DESCRIPTION OF JAPANESE AND SERBIAN AVANT-GARDE MAGAZINES Summary This paper deals with the comparative analysis of Japanese and Serbian avant-garde magazines: Mawo (Tokyo).

.

episkop.PRILOZI I GRAÐA UDC 821. koji su onoga puta ovamo izlazili. septembra 1920 (v. Kragujevac 1999. jula 1893.163. Pismo je pisano 2. sasvim razumqivo. pri svakoj rijeåi hvaqahu Bokeze i Vas liåno govoroãi: „Bokezi su nam obraz osvijetlili — Vukotiã je junaåki ošamario neprijateqe Srpstva"! 1 Mitropolit Mitrofan (u svetu Marko Ban) roðen je u selu Glavatima. 102—103). Osnovno pitawe odnosilo se na nacionalnu pripadnost Ivana Gunduliãa koga su oba naroda proglašavali svojim pesnikom. Grobna mesta srpskih arhijereja. svaki na svoj naåin. Umro je na Cetiwu 30. istupao kao poslanik u korist priznawa ravnopravnosti srpskog i hrvatskog naroda u vreme Zadarske revolucije 1905. opština Grbaqska. Sava. izazvalo i odgovarajuãe politiåke nesporazume izmeðu Srba i Hrvata. marta 1841. . 2 Dr Ðuro Vukotiã. ako sam se obradovao åasti i poštewu diånije Bokeza u opãe i milijeh mi Grbqana na osob. Ålan srpskog poslaniåkog kluba u Saboru Dalmacije.41-6 PISMO MITORPOLITA MITROFANA BANA DR ÐURI VUKOTIÃU Uspomeni Boška Petroviãa Dejan Medakoviã Dobrotom novinarke gospoðe Vjere Vlahoviã u moguãnosti sam da objavim jedno veoma zanimqivo pismo crnogorskog mitropolita Mitrofana Bana1 dr Ðuri Vukotiãu. Bila je to prilika da predstavnici srpskog i hrvatskog naroda. 15. što je.2 advokatu u Kotoru i poslaniku na dalmatinskom Saboru. donosimo ga u celini. taånije sve one borbe vezane za wihovu nacionalnu afirmaciju.3 to je bilo prilikom Gunduliãeve proslave u Dubrovniku! Svi Srbi. 3 Mitropolit Ban je rodom Grbqanin. advokat u Kotoru i politiåar. odaju poštu velikom pesniku. na Cetiwu. Kako pismo Mitrofana Bana verno odraÿava politiåke prilike kod Srba i Hrvata. neposredno posle odrÿane proslave povodom otkrivawa spomenika Ivanu Gunduliãu u Dubrovniku. Ono glasi: Dragi Ðuro! Ikada.

Sava. Uåesnik srpske Zadarske revolucije 1905. pošto viðahu junaåku wenu zastavu na katarci parobroda. februara 1903.6 da mu naðe jedno dijete u smislu u kome je i Vama govorio — pošto mi je to G. d. Grbqani su jako tijelo i ono ãe svagda biti moãno dokle bude imalo mudre glave koja ãe im upravqati. zaista niko radosniji od mene! Moja duša u radosti plivaše i u tome entuzijazmu promislih: ÿiva je moja mila domovina. namjeravate li prilikom nastupajuãe 400. u kojoj su me izvozili na kraj. da o tome ništa kwazu ne govorim. za koje neka vam je vjeåita blagodarnost. slavna je Boka i weni junaåki sinovi. Svijem putem od kuãe Radanoviãa do Troice srijetao sam slavqenike Gunduliãeve proslave i od sviju slušao dobre glasove o Vama i Bokezima. koja je izvirala iz åistoga srpskoga bratoqubqa i odanosti ka zemqi kojoj ja sluÿim. ako se zato drugome kome nijeste obratili veã do sada. te Vas jednoga (i ako najmilijega) ne bih ÿelio meðu nama mantijašima priåisliti. Ali opet ja bih se postarao. Jedno vreme bio je predsednik vlade u Crnoj Gori. Sa Budvanima zajedno bijaše i lijepa kita našijeh Grbqana od Pobora i Majina. 5 Dr Bogdan Medakoviã. Kad sam parobrodom prispio pod Budvu došli su Paštroviãi. Lazaru Tomanoviãu. Roðen je 27. u selu Miqaniãima u Hercegovini.370 Ko je mogao biti radosniji pri takvima glasovima. gde je ÿiveo kao umirovqeni mipropolit (v. nav. da Vam po moguãstvu naðem mjesto. 157). Najverovatnije. Ništa mi ne javqate. predsednik Hrvatsko-srpske koalicije i Hrvatskog sabora 1908— 1918. januara 1839. godine. s obzirom na to da je Medakoviã bio i jedan od osnivaåa ovoga društva 1897. Takvu moralnu pobjedu stekoše Grbqani Vašom — dragi Ðuro mudrošãu. Tomanoviã kazao — dodavši k tome i to. ali uåinio bih sve ono što se uåiniti moÿe. Mitropolita Kosanoviãa. zahtev se odnosi na izbor nekog „Privrednikovog" pitomca. 6 Reå je o dr Lazaru Tomanoviãu (1845—1932). 7 O celoj proslavi v. . koji su se o Vama i Bokezima ovde crnogorskim sokolovima pronosili. da je on veã i dijete odredio. advokat i srpski politiåar (1854—1930). koji se bijahu vratili iz Dubrovnika. duboko me ganula!! Ja sam im se sa mojijem u Hristu bratom. episkop. Budvani takoðe poslali su mi pristojno spremqenu barku. ðe su nas svi doåekali pozdravima i sa zvonima pravoslavne crkve ispratili. 4 Reå je o dabro-bosanskom mitropolitu Savi Kosanoviãu. Doktor B. koji se iz Dubrovnika onog dana vraãahu. te su barjacima okiãenima barkama stali okolo parobroda i gromoglasno pozdravili mene i moga kolegu G. Proslavna Spomenica åetiristogodišwice O bodske štampari je. Medakoviã5 (koga ja nijesam imao åast viðeti) preporuåio je ovde G. po tome ja sam se uzdrÿao. Kosanoviãem svesrdno zahvalio. G.4 Ta wihova dobrota. god. kulturnom radniku i politiåaru. Cetiwe 1895. Umro u Ulciwu 13. Istina — da ãe teško biti pri onoj navali tako komodno mjesto naãi.. proslave Obodske štamparije7 doãi ovamo? Kod mene ãe biti veãi broj „gostiju" sveštenika samijeh.

da sam jedva uluåio priliku da Vam pišem. . kao i to: oãeli doãi G. Rucoviã8 ili drugi koji sveštenik Grbaqski? U takvome smo velikome poslu sada više nego ikada. Do viðewa najqubeznije Vas pozdravqam imajuãi åast biti Cetiwe 2/7 1893 Vaš iskreni poštovateq Mitropolit Mitrofan Ban 8 Reå je o grbaqskom svešteniku. proti Gavrilu Rucoviãu.371 Javite mi dakle što preðe. Proto Gav.

41-22 821. ali bez spiska komediografskih lica. nalazi u Rukopisnom odeqewu Matice srpske u Novom Sadu.163. godine. godine. Broj u zagradi nakon navoda oznaåava preuzetu stranu. naglasiti da u savremenoj kwiÿevnoj istoriografiji postoje izvjesna neslagawa i nedoumice i oko toga da li su Dva veseqa i Pevaåko društvo jedno ili dva komediografska djela Milutina Iliãa. Za ÿivota Milutina Iliãa objavqena je samo komedija Novo doba (najprije u åasopisu Straÿilovo 1887. Beograd 1954). komedija u dva åina. Milutin Iliã napisao najmawe još dvije komedije: Pevaåko društvo i Dva veseqa. Za wih se dugo vjerovalo da su izgubqene. tako da je ovaj srpski kwiÿevnik danas poznatiji kao najstariji brat Vojislava Iliãa (1860—1894). Beograd 1891. 2 Milutin Iliã. 1892).41-95 PRED RUKOPISOM KOMEDIJE DVA VESEQA MILUTINA ILIÃA Goran Maksimoviã U srpskoj kwiÿevnoj istoriografiji postoje oskudna saznawa o kwiÿevnom i komediografskom radu Milutina Iliãa (Šabac. Dva veseqa. Novija istraÿivawa kwiÿevne zaostavštine porodice Iliã pokazala su da je rukopis komedije Dva veseqa saåuvan1 i da se u integralnom obliku. godine). rodonaåelnika najznatnije kwiÿevniåke porodice u Srba.) .41-22-09 IliãM.UDC 821. 1856 — Kwaÿevac. meðutim. a zatim i u Letopisu Matice srpske 1894.163. Iliã (autorsko izdawe. Boÿidar Kovaåeviã u predgovoru za roman Haxi-Diša 1 Paÿwu na postojawe rukopisa skrenula nam je dr Marta Frajnd.163. a o tome da su zaista postojale. pored navedenih tekstova. te prvoroðeni sin srpskog pjesniåkog barda Jovana Iliãa (1824—1901). svjedoåile su zabiqeške Milana Saviãa (o komediji Dva veseqa u åasopisu Preodnica 1891. ROMS. o komediji Pevaåko društvo u åasopisu Straÿilovo 1892. rukopis autora. I ovom prilikom se koristimo da joj se zahvalimo na tome. a zatim iste godine i kao posebna kwiga u izdawu Matice srpske u Novom Sadu). Osnovana je pretpostavka da je. negoli kao pisac i kao komediograf. godine. 47. 821. (Svi kasniji citati komedije Dva veseqa preuzeti su iz navedenog rukopisa.2 Rukopis komedije Pevaåko društvo još uvijek nije pronaðen. Potrebno je. Iz pišåeve rukopisne zaostavštine Jelena Šauliã je objavila „komediju u dva åina" Beograd pre bombardovawa u okviru kwiÿevne studije Milutin J. signatura broj M 8975.

Drama. priredio Petar Marjanoviã. Milutin Iliã je ostavio u rukopisu i jednu istorijsku dramu.8 nema u sebi komiånih elemenata niti komediografskog zapleta. Haxi-Diša. godinu i beleške o svakoj od ovih komedija kao posebnoj u tadašwim kwiÿevnim åasopisima: u Preodnici za 1891. 3 4 . preciznije „dramatski spev u tri åina". Nolit. Beograd 1952. rukopis autora. broj 146—148. åini nam se da je pretpostavka Jelene Šauliã najbliÿa istini i da se radi o dva posebna komediografska ostvarewa. o komediji Pevaåko društvo" (Jelena Šauliã. kwiga 12. Beograd 1954. Marjanoviã navodi: „Drama Kraq Voislav (1884) i komedija Pevaåko društvo ili Dva veseqa (podnesena Matici srpskoj na ocenu 1893) nisu dosad objavqivane. god. 1887. 444. g. 8 Prvi åin komedije objavqen je za ÿivota Milutina Iliãa u nastavcima u Novom beogradskom dnevniku.7 a kazuju o tragiånoj qubavi srpskog kraqeviãa Vojislava i gråke princeze Jelene.374 Dragutina Iliãa osvrãe se ukratko i na kwiÿevni rad Milutina Iliãa i navodi Pevaåko društvo ili Dva veseqa kao jednu komediju. godine. drugi i treãi — 1039. predgovor. Ako tome dodamo i åiwenicu da dramski tekst koji je objavila Jelena Šauliã pod pišåevim naslovom Beograd pre bombardovawa. Beograd 1981. Beograd 1981). Zbivawa su mu smještena u Carigrad i Crnu Goru u prvoj polovini H¡ vijeka. ROMS. Dragutin Iliã. ¡—¡¢. Sabrana dela Vojislava Iliãa. Prosveta. 5 Milorad Paviã. Paviã i Marjanoviã ne navode nikakve argumente za svoje tvrdwe. 255—256. osim podnaslova koji upuãuje na to da se radi o „komediji u dva åina". Beograd b. „Izgleda da su Dva veseqa i Pevaåko društvo posebne komedije a ne jedna. Iliã. dramatski spev u tri åina. koja kazuje o dramatiånim srpsko-turskim sukobima u Beogradu 1862. Pored navedenih komedija. godine. 8). Milutin J. „prvi åin u godini 1036. onda je jasno Boÿidar Kovaåeviã. 6 Komedije i narodni komadi H¡H veka. Rukopis je nastao 1884. izdawe Jelene Šauliã. predstavqa prvo autorovo dramsko djelo. U prilog ovoj pretpostavci ide referat Milana Saviãa o komediji Dva veseqa u Letopisu za 1893."6 Buduãi da Kovaåeviã. u pribliÿno isto vrijeme kad i rukopis komedije Novo doba. a meðu wegovim kwiÿevnim radovima navodi i komediju Pevaåko društvo ili Dva veseqa kao jedno djelo.4 Milorad Paviã u Sabranim delima Vojislava Iliãa (prvo izdawe u dvije kwige. Milutin J. drugo izdawe u åetiri kwige. Uostalom. prema sudu Jelene Šauliã. 31. a zbog istorijskog konteksta i nekoliko ubistava na sceni prije ga moÿemo smatrati istorijskom dramom sa elementima tragedije. Beograd 1987. pod naslovom Kraq Vojislav. VIII. o komediji Dva veseqa.5 Petar Marjanoviã u kwizi Komedije i narodni komadi H¡H veka piše o tome sliåan naåin. Kraq Vojislav. Beograd 1961. to na izvjestan naåin potvrðuje i sam pronaðeni rukopis komedije Dva veseqa u kojem nema nikakvog pomena o dvojnom naslovu djela.. Pošto je u pomenutu kwigu uvrstio komediju Novo doba u biografskoj zabiqešci o Milutinu Iliãu. Vuk Karaxiã. Iliã. kao što Boÿidar Kovaåeviã tvrdi. signatura broj M 8959.".3 Jelena Šauliã pretpostavqa da se radi o posebnim djelima. ispisuje i zabiqešku o Milutinu Iliãu. 7 Milutin Iliã. a kao argumentaciju navodi posebne zabiqeške Milana Saviãa o svakoj od pomenutih komedija. a u Straÿilovu za 1892. Vuk Karaxiã. Srpska kwiÿevnost.

Za komediografski rasplet presudnu ulogu ima Maksim Ludaja. a iskupquje se tako što mu daje sinovicu za ÿenu. što se zove novo doba. Moÿemo ga posmatrati i kao komediju naravi u kojoj su razobliåene naše politiåke strasti. kazujuãi im u oštrim invektivama da je xin. U ÿanrovskom smislu za Novo doba moÿemo reãi da objediwuje razliåite tipove komedije. Takve razliåite i raznovrsne umjetniåke teÿwe doprinose i posebnosti umjetniåke strukture. Nasuprot politiåkim nesporazumima. Naporedo sa tom osnovnom komediografskom qubavnom priåom Iliã je ukquåio i qubavnu epizodu o Staninoj drugarici Milevi i Alimpiju Ripidi. vijeku praktiåno obogaãen za dva komediografska teksta Milutina Iliãa Novo doba i Dva veseqa. Ulogu politiåkog intriganta i podstrekaåa wegove smjene zauzima palanaåki krojaå Prodan Komarac. koji su uspjeli da savladaju sve prepreke i bili pred ostvarewem ÿeqenog braka. ukupno 47 strana. Moÿemo ga posmatrati i kao komediju qubavne intrige u åijem središtu je qubavni zaplet sa preprekama. koji se u matorim godinama oÿenio lijepom i mladom ÿenom. pisara okruÿnog suda. Moÿemo ga posmatrati kao komediju politiåke intrige u åijem središtu je prikazan pokušaj smjene palanaåkog narodnog poslanika. Dragomir Krasiã je zaqubqen u sinovicu Trivuna Tutimraka Stanu. ali se kao ozbiqna prepreka za ostvarewe wihove qubavi pojavquje imuãni palanaåki bakalin Ocilo Cifriã. a motivisan je preobraÿajem Trivuna Tutimraka u tip komediografskog rezonera. a u wegovom gorwem lijevom uglu datiran . svršenom bogoslovu. palanaåkom krojaåu Maksimu Ludaji. proistekao usqed prodirawa novih socijalistiåkih ideja u politiåki ÿivot obrenoviãevske Srbije. suprotstavqa socijalista Komarac i poput komediografskog rezonera na kraju se obraãa politiåkim kalkulantima i neistomišqenicima. koji je zaprosio djevojku i Trivun je spreman da mu je dƒ za ÿenu. zbog vjeåitog ãutawa u skupštini i nedovoqnog zalagawa za narodne interese. Rukopis komedije Dva veseqa zahvata nepunih trinaest kancelarijskih tabaka. ali i bezuspješno. Komediografski zaplet je proistekao iz ukrštawa tri naporedna niza dogaðaja. bogatog palanaåkog trgovca.375 da je ÿanr srpske komedije u 19. sebiånosti i mentalitet obiånog åovjeka u trenucima kad wime ovladaju politiåke intrige. Tome se jedino. qubomora. zbog kojih je ministar namjeravao za kaznu da ga pošaqe u koju udaqenu varošicu. Treãi zaplet kazuje o qubavi sa zaprekama. qubavni zaplet ima sreãan epilog. Prvi zaplet se odnosi na kazivawe o qubomornom muÿu. koji poput vještog intriganta na vijeãawu oko novog kandidata za narodnog poslanika uspijeva da nagovori sve glavne zagovornike smjene da ponovo glasaju za Trivuna. a organizovan je na principu uslovnog qubavnog trougla. Drugi zaplet kazuje o palanaåkim politiåkim potresima i pokušajima smjene narodnog poslanika Trivuna Tutimraka. domarširao krupnim koracima i da ga nikako ne mogu zaustaviti. Povukao je svoje optuÿbe protiv Dragomira Krasiãa. Dodatno wegovu qubomoru i sumwiåavost podstiåe to što je u kuãi imao mladog podstanara Dragomira Krasiãa. sebiånost i osvetoqubivost. pristalica socijalistiåkih ideja i zagovornik naprednog „novog doba".

Radi se o replici u kojoj Jelica tješi zabrinutog mladiãa Miluna zbog prepreka koje su se našle na putu do ostvarewa wihove qubavi. a na kraju ponovo u kuãu gazda Teše Duãanxijãa. Komediografska radwa organizovana je u dva prostorna i ambijentalna plana srpske varoši. precrtavawa ili dorada. te u wegovim kazivawima o teškim socijalnim prilikama srpskih åinovnika. zatim u ulicu ispred Tešine i Savkine kuãe. Na poåetku prizorâ nisu izdvojena i imenovana lica koja uåestvuju u wima. mada to nigdje izriåito nije reåeno. drugi u dva. predstavqen je nehotiåni susret Jelice i Miluna iz kojeg se prepoznaje da oni nisu ravnodušni jedno prema drugom. U dva komediografska åina pojavquje se ukupno osam junaka. a da od neko doba samo o wemu misli. Vaqda zato što je dobar. . jedno dijete i jedna muziåka banda. iz druge polovine 19. zabuna i zamjena liånosti. U drugom åinu radwa je najprije preseqena u kafanu kod „Narodnog vojnika".376 je sqedeãi autorov zapis: „Proåitano 20. Jelica na kraju dodaje da ga voli. Takav pojednostavqeni ÿanrovski pristup manifestuje se naroåito na planu komediografskog zapleta i umjetniåke kompozicije. a zatim i u samoj Tešinoj kuãi. dok je komiåni zaplet uglavnom utemeqen na komiånim situacijama proisteklim iz dva nezavisna niza dogaðaja. a s druge strane. Milun je zbog qubavne opsjednutosti zamišqen i ne zapaÿa odmah Jelicu. Tešina i Stankina kãi Jelica u monologu priznaje da je svaki put proðe neka milina kad ugleda oåevog kalfu Miluna. U samom tekstu rukopisa nema izrazitijih autorovih prepravki. vijeka. nespretnosti. te iz nesporazuma. što je u suglasju sa dvostrukim qubavnim zapletom i ukrštawem dva naporedna niza dogaðaja. Prvi åin je realizovan najprije u dvorištu izmeðu gazda Tešine kuãe i kuãe udovice Savke. U poetiåkom smislu znaåajne su dvije dopune rukopisa u lijevom dowem uglu posqedwe stranice åetvrtog tabaka i u desnom gorwem uglu prve strane petog tabaka. J. što je oåigledna autorova autopoetiåka igra. U ÿanrovskom smislu komedija Dva veseqa jeste jednostavna.". iza åega ponovo slijedi dopuna: „Inaåe bi bila tragedija!". Jelica naglašava kako predosjeãa sretan svršetak wihove qubavi. Uvodni ili ekspozicioni dio komedije znatno je redukovan i zasnovan je na principu komiånog paralelizma. Prvi åin je podijeqen u tri prizora. Uvodni komediografski prizor ostvaren je kao paralelna komiåna situacija u kojoj je prikazana komšijska svaða i netrpeqivost Tešine ÿene Stanke i udovice Savke. Izmeðu ostalog. iza åega je uslijedila dopuna: „jer to je tok svake šaqive igre!" Potom ga hrabri i uvjerava da ãe biti sretni. najvjerovatnije prestonice. Gdje je rukopis proåitan i pred kim zasad nemamo pouzdanog saznawa? Na prvoj strani rukopisa nije dat uobiåajeni katalog lica uåesnika u komediji. što oåigledno upuãuje na prvo javno åitawe i predstavqawe djela. aprila 1891. mada ne zna zašto. åak i snu.". dok su elementi društvene komedije znatno oskudniji i prepoznajemo ih samo u epizodama koje prikazuju zelenašku aktivnost Mate Oštroperiãa. U osnovi se radi o veseloj qubavnoj igri. ispod kojeg se nalaze inicijali „M. I.

te da se ne nada kako ãe ga pridobiti za sebe pored tolikih djevojaka. Sa izvjesnom razloÿnošãu komediografskog rezonera sitniåar Teša priznaje da je veã razmišqao o tome i da mu se åini kako bi kalfa Milun bio najboqa prilika za wihovog zeta. . Dodatnu motivaciju komediografski zaplet dobija uvoðewem na scenu Mate Oštroperiãa. koju Milun i Jelica sluåajno slušaju. u kojem Stanka zatiåe Tešu baš dok je meditirao o ÿivotu kao stalnoj i besmislenoj borbi za sticawem i uveãawem kapitala i kritikuje ga što se veã nije postarao da pronaðe bogatog mladoÿewu za kãerku. protiv svoje stvarne voqe i znawa. nekadašweg drÿavnog åinovnika. Pošto Jelica stidqivo ãuti. Nakanu mu je utoliko bilo lakše ostvariti što se Slavko odranije bio odao kafanskom i bekrijskom ÿivotu. a kao wegov zemqak. da li ga voli i hoãe li biti wegova. Razrešewu wihove qubavne neizvjesnosti doprinosi i svaða iz dvorišta. Milun joj nudi prsten koji mu je jedina uspomena na pokojne roditeqe. a ako ga odbije. advokaturi i ponajviše zelenašewu i davawu novca pod interes. a ponajviše u wenu imovinu. a izgleda mu da ga ni djevojka ne mrzi. koji je napustio slabo plaãenu sluÿbu i posvetio se nadripisarstvu. Mata ga radoznalo ispituje i doznaje da je Slavko. To saznawe podstiåe Miluna da zapita Jelicu da li se zaista zagledala u wega. a potom da ga iskompromituje i kod gazda Teše kako bi Milun mogao da se oÿeni Jelicom. postao prepreka wegovoj ÿenidbi sa Jelicom. ne preostaje mu drugo nego da ide u svijet. Do daqweg komediografskog usloÿwavawa i motivisawa zapleta dolazi u drugom prizoru komedije. Savka podrugqivo kazuje da se Jelica zagledala u kalfu Miluna. stari poznanik i prijateq. Svaða sa udovicom Savkom potpuno izbacuje iz ÿivotne ravnoteÿe Stanku tako da i ona zapoåiwe da pravi planove kako da svoju kãer uda za bogatog nasqednika Slavka. Pošto je Milun nehotiåno otkrio da je za Slavka zainteresovana i udovica Savka. a Stanka uzvraãa udovici da je uzalud zainteresovana za bogatog masaroša i neÿewu Slavka. Razgoropaðena Stanka sa podsmijehom odbacuje takav plan i odluåuje da sama preuzme stvar u ruke. tako da ga je uvukao u svoje zelenaške kanxe i davao mu novac na zajam pod nepovoqnim uslovima i sa dobrim izgledom da jednoga dana cjelokupno wegovo nasqedstvo pripadne Mati. zato je prinuðena da na svaki naåin sprijeåi nagoviještenu qubav i eventualni brak izmeðu Jelice i Miluna. Pri tome smišqa da Miluna iskquåi iz moguãe konkurencije tako što ãe zatraÿiti od wega da bude posrednik u upoznavawu Slavka i Jelice. Pošto zatiåe Miluna rastuÿenog i ophrvanog qubavnim jadima. pogotovo što im je odrastao u kuãi. Mata se gotovo izbezumio jer se ispostavilo da se odavno i sƒm zagledao u udovicu.377 te joj i sƒm nehotiåno u monologu otkriva da je voli i da joj to mora priznati. pouzdano je vrijedan i pošten. Jelica prima prsten i tako potvrðuje da prihvata wegovu qubav. Pri tome ga tjera da poånu da se druÿe sa mlaðim svijetom i da idu na zabave i u društva u kojima je najlakše pronaãi imuãne mladiãe. Takvo saznawe podstiåe Matu da stvari preuzme u svoje ruke i da vještim intrigama najprije eliminiše Slavka kod udovice Savke.

Mata vješto poveãava iznos i zaduÿuje ga znatno veãom sumom od one koju mu stvarno pozajmquje. Savjetuje joj da mu se osveti tako što ãe iz svoje avlije postaviti merdevine uz plot i kad uvreba priliku zaliti ga vodom. Nestrpqivome rasipniku i bogatom nasqedniku Slavku. ali i u wegovoj komediografiji u cjelini. U komediografskom smislu navedena scena je izvedena kao komiåna situacija utemeqena na podvali. To su obiåno omalena rasta. Neposredni prikaz navedene intrige namjerno je odloÿen zanimqivom epizodom u kojoj Mata uz zelenašku kamatu pravi obligaciju i daje Slavku novac na zajam. zadobija nepredviðene razmjere jer je Mata u zabuni stao na „pogrešno mesto". Mata predoåava i društvenu sliku Srbije u drugoj polovini 19. odluåuju da za osvetu polome Tešine prozore. što je inaåe åesta slabost Iliãevog komediografskog postupka u ovome djelu. meðutim. sa bajaderima. Maga — Ono. åime je vješto postignuta komediografska napetost i išåekivawe pred neposrednu realizaciju središwe scene komiånog zapleta. U drugome åinu dolazi do neposredne realizacije Oštroperiãeve intrige. Poslao joj je pismo u kojem je obavještava da se Slavko toboÿe zaqubio u Tešinu Jelicu i da ãe joj noãas pjevati pod prozorom. Postiÿe to kroz kontrastirawe starog i novog doba i kroz ÿal za prošlim: „Sve je sad postalo fikfik! Nema više onih starih ÿena. Sam kulminativni dogaðaj. Sa sjetom raspravqa o ÿenskim imenima. Taj nepredviðeni slijed dogaðaja izaziva pravi skandal. Retko koja od wih da nema bundu… Mage su išåezle zajedno sa starim esnafima!" (18—19). Podsmijava se na raåun propale varoške kaldrme i Opštinskog suda koji je zaboravio da izda naredbu za wenu popravku. naravima i oblaåewima. gazda Teša poput komediografskog rezonera odluåuje da se više ne osvrãe na ÿeqe svoje ÿene i da preduhitri sve åaršijske glasine tako što ãe blagosloviti brak izmeðu Je- . Naroåito se kritiåki osvrãe na tragikomiåan poloÿaj srpskih åinovnika. ali i podstiåe efikasan komediografski rasplet. ali ih niko više ne zove: Jeca! Nastasija se naðe još po neka. a on ãe veã objasniti društvu da su Slavka polili iz Tešine kuãe. plavim libadetima i krmezli vesovima — pa nema više ni onih imena: Jeca. da bi iza toga uslijedio i neposredni prikaz komiåne intrige na pozornici. Nastasija. Slavko i wegovo pijano društvo. pošto im je Mata objasnio da su ga zalili iz Tešine kuãe jer je zaqubqen u Jelicu. a zatim i na nehotiånoj zabuni i zamjeni liånosti.378 Kazujuãi o svome ÿivotu. koji od lijenosti i pijanåewa jedva uspijeva svojeruåno da ispiše duÿniåku obligaciju. Mata je vješto povrijedio sujetu udovice Savke. pa je umjesto Slavka bio zaliven vodom. Navedena scena realizovana je kao komiåna situacija utemeqena na ponavqawu identiånih postupaka i na kaišarskoj podvali. vijeka. U umjetniåkom smislu åitav plan je nepotrebno najprije izloÿen kroz dugi monolog Mate Oštroperiãa. Marta. sitne ÿenske i vrlo ÿive naravi. Pošto je policija uhapsila sve vinovnike noãnog lumpovawa. koji su imali lijepo ime i prazan xep jer su im plate bile regulisane još prije pedeset godina. Jelena ima i sad.

da ãemo biti sretni! Inaåe bi bila tragedija!" (14—15). kad se izmiruje sa Tešinima i ÿeli da ima dobre susjedske odnose s wima. Slavko je flegmatiåan i dekadentan.379 lice i Miluna. Milutin Iliã mu je samo prividno dao osobenosti tipskog komediografskog intriganta. zelenaške gramzivosti i bezobzirnosti. . Lik Mate Oštroperiãa najpotpuniji je komiåni karakter u komediji Dva veseqa. nego što je stvarno razvijen i komediografski funkcionalan. ustava. U poetiåkom smislu znaåajno je izdvojiti lik djevojke Jelice. jer se na kraju komedije razotkriva i wegovo qudsko lice. alazonske rjeåitosti i spremnosti na prevaru i podvalu. koja pored toga što je djelatni uåesnik qubavnog zapleta nosi i odlike „povlašãenog junaka". jer to je tok svake šaqive igre! Samo se ti åini nevešt. ali je saåuvao ponešto od boemske åistote i ÿala za iskrenom qubavqu. više je skiciran i nagoviješten u liku bogatog masaroša Slavka Sreãkoviãa. Pri svemu tome. izviwavaju se za sve dotadašwe svaðe i nesporazume. koji je kao takav postao i laka ÿrtva za bezobzirnog zelenaša. a po svemu ostalom to je neobiåno sloÿen karakter u kojem se ukrštaju odlike pustolovne i nemirne naravi. te zato i poznaje „logiku" vesele komiåne igre i u dva navrata tješi uzmenirenog Miluna da ãe sve prepreke biti sreãno savladane na putu do ostvarewa wihove qubavi: „Oseãam unapred sretan svršetak po nas Milune. Rasipni mladiã sklon trošewu naslijeðene imovine i olakom kafanskom ÿivotu. Ali. Pri tome donosi odluku da Miluna ubuduãe uzme za ortaka u radwi i da im se firma zove „Ortaåka radwa Teše Duãanxijãa i Zeta". Mata Oštroperiã je i lik kroz åije duhovito kazivawe Milutin Iliã raspravqa o starim i novim vremenima. Komiåni zaplet je znatno jednostavniji. materijalnog poloÿaja åinovništva i sliåno. zbog novca pomalo i pokondiren. koja se manifestuje i kroz karakteristiånu upotrebu profesionalnog govora. U umjetniåkom pogledu Dva veseqa su slabije djelo od komedije Novo doba. to je utoliko neobiåniji lik što nije doÿivio „taåku zamrzavawa". åinovniåke deformisanosti. a nesumwivo je da mu pripada i znaåajno mjesto u galeriji junaka srpske komediografije u cjelini. Ja ne umem unapredak reãi šta ãu sve raditi. policije. Iza toga je uslijedio i komediografski epilog sasvim u skladu sa logikom vesele igre. a zatim upuãuje oštre invektive na raåun srbijanskog društva. intelektualno potpuno zapušten. U Tešinu kuãu upravo u trenutku åestitawa ulaze Mata i Savka. dajuãi tako ovoj veseloj qubavnoj igri pored nesumwive humoristiåke i zabavne dimenzije i satiriåku. ti budi bezbriÿan! Oseãam. te kroz poštapalicu u obliku pitawa: „Kako? Zašto? Poradi åega?" i sliåno. mire se sa komšijama i najavquju da su i sami odluåili da se vjenåaju. koji je jedini u „dosluhu" s autorom. znam. dok je postupak oblikovawa komiånih tipova junaka cjelovitije ostvaren samo u liku Mate Oštroperiãa. a time i svojevrsnog poetiåkog rezonera. o negdašwim i sadašwim ÿenskim naravima i prohtjevima. oporu i kritiåku perspektivu. neotesanosti i nezgrapnosti.

podjednako su prisutne u obje komedije. vijeka. za Milutina Iliãa moÿemo reãi da je kao komediograf više nagovještavao nego što je postigao. Komiåne situacije su komediografski funkcionalne. Iliãev talenat komiåara dolaza do izraÿaja u dobrom voðewu zapleta. umjesto wihovog djelatnog prikazivawa na pozornici. . Karakteristiåna je scena u kojoj Mata Oštroperiã pravi zelenašku obligaciju sa nestrpqivim Slavkom u kafani kod „Narodnog vojnika". vijeka. koji upuãuju na autorovu ÿequ da parodira kruti i izvještaåeni jezik åinovništva i administracije u Srbiji druge polovine 19. Kao komediograf Milutin Iliã nije dostigao znaåajne prethodnike Jovana Steriju Popoviãa i Kostu Trifkoviãa. a naroåito tumaåima kwiÿevnosti i teatrolozima. ali i pored toga svojim ostvarewima znatno obogaãuje tradiciju komediografskog ÿanra u srpskoj kwiÿevnosti 19. naroåito u ravni jeziåke i situacijske komike. Slabosti zbog monološkog prepriåavawa dogaðaja. U qubavnim zapletima komedijâ preovlaðuje humoristiåki smijeh (dobroãudan i zabavan).380 Jeziåka komika je oskudna i kao znaåajne izdvajamo samo primjere tzv. u nenametqivim dijalozima. te u wihovim solidno motivisanim preobraÿajima u komiåne karaktere. umjetniåki ubjedqivije i od wegovih pjesama i od priåa. u raznovrsnom oblikovawu tipova komiånih junaka. te u oåiglednim nedostacima i mawkavostima komedijske tehnike. ponešto je slabiji i od Milovana Glišiãa. ali su malobrojne za jednu dinamiånu veselu igru. dok u politiåkom zapletu sijevaju satiriåke ÿaoke i oštra didaktika. umjetniåku vještinu i privlaånost svoga savremenika Branislava Nušiãa. a pogotovo kulminativna scena komiånog zapleta u ulici ispred Tešine i Savkine kuãe. nema ni onu smjehotvornu raznovrsnost. komediju Dva veseqa potrebno je objelodaniti po prvi put. Vidqivo je to u oskudnom izboru komiånih sredstava. i tako ovog zanemarenog i potisnutog pisca istinski pribliÿiti savremenoj åitalaåkoj publici. koji se prepoznaju u åestim i nepotrebnim monološkim prepriåavawima dogaðaja. poslije koje je uslijedilo brzo razrešewe oba qubavna dogaðaja. koja Iliãevom smijehu daje obiqeÿja oporosti i gorkog pesimizma. Otuda wegova veã objavqena djela vaqa iznova štampati. te da je wegov nesumwivi talenat komiåara ostao neostvaren. Mada su komedije Novo doba i Dva veseqa svakako ono najboqe što je srpskoj kwiÿevnosti ostavio. profesionalnog govora u kazivawima Mate Oštroperiãa.

) <Prvi glas. Prvi glas: Ha. kalfa u Tešinom duãanu Savka. 2 Neåitko u rukopisu. to moj Teša! Drugi glas: Ne zna se. U rukopisu komedije Dva veseqa nema uobiåajenog kataloga junaka. udovica Slavko Sreãkoviã. ha! Moj muÿ kome treba poloÿio je u svoje vreme raåune! Šteta što i kojekakvim udovicama. bome. . kelner u kafani kod „Narodnog vojnika" Drugi momak. Milun. nije došo da poloÿi raåun. Savka> Prvi glas: Šta. sitniåar Stanka. Do we visok plot pa malo daqe kuãa udovice Savke itd. ko zna kako? Govori. kako bi došla u red sa ostalim kuãama. ti. Pretpostavqamo na osnovu oblika prve rukopisne stranice da ga Milutin Iliã nije ni saåinio.381 DVA VESEQA komedija u dva åina od M. Muzikanti Patrolxije Dete — sinåiã udovice Savke PRVI ÅIN ¡ prizor (Vidi se kuãa ograðena filaretama. wegova ÿena Jelica. Stanka. drugo! Nešto åesto preko plota pogleda amo u moju avliju — 1 Spisak lica je prireðivaåev. J. Ilijãa LICA:1 Teša Duãanxijã. koji sluÿi vino pijanom društvu na ulici ispred Tešine kuãe. Jelica. alapaåo! Drugi glas: Sama si alapaåa! Tako te u åaršiji i zovu! Kako ste stekli? Pitaj [naslednike]2 pokojnog Kurjaka. Neãe. šta? Zar ti meni to? Ti. ha. ti! Drugi glas: A kao zašto da ti se baš i ne kaÿe? Kao šta si ti? Ÿena sitniåara Teše. bivši åinovnik. Drugi glas. Iza prve kuãe åuju se dva ÿenska glasa. zelenaš Prvi momak. kao što si npr. u sretno ste vreme zavezali neku crkavicu i ko zna kako? Prvi glas: Šta. ha. kojima je tvoj muÿ tutor bio. bogati masaroš i rasipnik Mata Oštroperiã. wihova kãi Milun. tako da je ušla vrlo malo unutra.

kãi Tešina. Jelice? Jelica: Ja. ako hoãeš moja biti — . ne znam ni sama zašto? Vaqda što je dobar? Milun (zamišqen i ne spazi je): Badava! Moram biti naåisto! Ja veã vidim da sam upao u qubav. masu veliku nasledio.) Milun: Ko? Zar ja? … Ovaj… Ništa! Onako tek — Drugi glas: Zar i ti imaš šta priåati? Eno i tvoja kãi: više muško nego ÿensko! Sušta slika oca Gligorija! Prvi glas: A tvoj malikan? Pravi Sredoje mumxija! Malo dete. da ti. i kad åuje larmu uzdahne. (S druge strane dolazi najstariji kalfa Tešin Milun. dakle: ako me voleš. onaj — Jelica (qutito): Pa šta. da ti mene — ali ja tebe volem.) Jelica: Ah! Evo ga gde ide! Ne znam šta mi je? Ali. pa i u — snu! Volem ga. teško da proðu jedna pored druge mirno.) Jelica: To se opet svaðaju majka i udovica Savka! Ah! To mi je veã dosadilo! Åim ode tata i one se u avliji sluåajno vide. kono! Ona je našla sebi priliku. kad ga ugledam. šta? Milun: Jelice! Ne znam da l' je istina što ona maloåas reåe. braca Milune.) A to si ti. Nego: šta je tebi? Što si tako zamišqen? (Prilazi mu. lepa prilika! Ama nema! Ima on malo boqi. Moram je pitati: 'oãe li biti moja? Pa kud puklo! Ne htedne li? Meni onda nema stanka ovde! Uzeãu ono malo zarade što imam kod gazde i moje prwe pa u svet! (Spazi Jelicu pa se trgne. Drugi glas: Vaqda tvoju 'ãerku? Batali. proðe me neka milina! Od neko doba poåela sam o wemu misliti. a onoliki vrat! Jelica (zastiðena): Ah! Milun: Batali! Nemo' se stideti! One su tako nauåile. Nikad se ne rastaje od Miluna! Priveÿi je ti wemu. Eto ti kaÿem! Reci. a ko wih sluša… Nego… Jelica (qubopitqivo): Šta? Milun: Pa ovaj… Znaš… Hteo sam te tek onako upitati — Jelica (qubopitqivo): Šta? Prvi glas: Bacila si oko na Slavka! Ko veliš: neÿewen. zlato moje! Nemo' da bude posle reåi! Jelica (plaåe): Ovo je strašno! Ta ÿena ne moÿe da se okane mene.382 Prvi glas: Alapaåo! Drugi glas: Aspido! (Iz kuãe izlazi Jelica. A i majka! Šta ima posla sa wom. te joj daje samo prilike da veåito ispira usta sa mojim imenom — Milun: Okani se plaåa! Ko još onaku sluša šta govori? Nego reci: da li je istina što ona reåe.

stolovima. ali — drugi put! (Odlazi) (Zavesa) ¡¡ prizor (Obiåna gazdinska soba sa minderlucima. pa da se åeše iza ušiju! U qutini uvek tako zaboravim da kaÿem sve! A ona se mora biti izodavna spremala! Ona za moje dete onako da govori! Vidiãemo 'oãe li ti upaliti za Slavka.383 Jelica (åupka kecequ): Pa eno tate i mame — Milun: Ne. ali. iza toga Milun i Stanka. 'Oãu da åujem glas tvoga srca. drugo! Poÿuri se pa udomi što pre svoju 'ãerku! Devojka je. ko zna?! Vešta je ona! Moÿe ga domamiti u kuãu. ti pristaješ biti moja? Ti me voleš? Jelica: Volem te. pa naviše do najdubqe starosti. ja tebe pitam. to ne bi rðavo bilo! Ali. Koja vajda i da poðeš za mene. Milune! Milun: Onda da pritvrdimo. dok je Stanki na ramenu glave! Ali. zvoniãe mi to u ušima kao varoška banda. Ona se izvije i utekne u kuãu) Milun (sam): Jedva sam se mogao ovome nadati! Ko. Miluna?! Ah. to je znak da pristaješ! Taj je prsten svo blago koje sam nasledio od svojih pokojni' roditeqa — Jelica (okreãe glavu): Naposletku! (Pruÿa ruku) Milun (pun radosti): Dakle. Ono kako za koga! Za nekog više. zar ona mene vole? Još mi zuji u ušima: 'Ja te volem!' Mene. ono (skida s ruke prsten) ako primiš ovaj prsten.) <Teša i Stanka. što joj ne reko' još koju. ormanima itd. do groba! Ona me vole! (Odlazi. šta mu treba udovica. Moram se poÿuriti da spreåim to. za nekog mawe. više muka. Nego: reci! (Ona ãuti) Pa lepo! Ako te je stid i drÿiš da nije u redu da o tome govoriš. prostiãeš. ako voleš drugoga: sa'ranila bi tvoju i moju sreãu za navek. pa zar i moja kãi da se zarobi za jednoga goqu? Nikada! Nikada! Åuje se glas: Tako. S druge strane dolazi Stanka) Stanka (razjarena): Ona meni onakve reåi da izgovori? Ah. veã zašla u godine! I ja ãu za wu koju lepu reãi! Samo nemo' da podmeãeš drugome tvoje prqavo rubqe! Stanka (sa stisnutim pesnicama): Alapaåo! Pokazaãu ti. ali. kod toliki' devojaka! Kako bi bilo da pokušam za moju Jelicu? Boÿe. pa Milun i Jelica> Teša (zamišqen 'oda po sobi): Muåan ti je ÿivot åoveåiji s koje ga god strane pogledaš! Poåni od detiwstva. ona reåe nešto o Milunu? Kakav Milun? Nema od toga ništa! Dosta sam ja argatovala i muåila se kod ovoga moga. zagrli <je> i poqubi. pa još sa detetom. Svako doba ÿivota åoveåija ima odista svojih radosti. Zar ona da zgrne onoliko blago? Ako 'oãe da se ÿeni. (Ãušne joj prsten u ruke. pa mu turiti što u slatko ili kavu. Boga mi. Kako je .

steko svoj naåin ÿivota. r! (Ulazi Stanka) Stanka: Baš dobro te te trevi'. Teša: A šta da mislim? Jelica je dobro. Ÿena mora sa svojim muÿem. Ti ne smeš zaboraviti da imaš u kuãi kãer za udaju. vaqanog i mladog åinovnika. da rekneš. da se po vazdan svaðam s onom aspidom. svoje navike i svoj pogled na svet… Da dam svoju jedinicu kãer za kakvog obrazovanog. Stanka: Samo što je preturila 18-tu! Još nekoliko godina pa da postane usedelica! Vaqa izranije gledati priliku. muåeãi se i pateãi. za sreãu i napredak svoga deteta. a ti pošto svršiš poso u duãanu. sve je to lepo! Nego: vaqali <bi> mi kao roditeqi da promislimo malo i o wenoj buduãnosti? Ona ne moÿe ovako doveka ostati. uveåe u mehanu. Teša: Ene! Stanka: Devojka s dana na dan zalazi u godine. došao do nešto malo kapitala i podigo svoju kuãu i svoju porodicu. Teša: Pa lepo! Šta da radim? Stanka: Da se upoznaš malo s mlaðim svetom. to bi zar mogo. a šta da reknem za one koji su svršili više škole i postali gospoda? Tast i zet nikad se ne bi razumeli! Naposletku. po današwem shvatawu. Ja sam kao siroma' åovek. Teša: Batali! Meni se åini da se juåe rodila. dakle. mene u ova åetiri zida ili avliju. na sasvim drugi korak. kapitala i — naravi. Ali. posluÿujuãi. Razume se. oseãaje itd. pa onda u društvo — Teša: Ih. brate slatki! Ko sve to da izdrÿi? Stanka: E. Ali. Stanka (ozbiqno): Ama.384 poklonio kome Bog: zdravqa. åoveåe! Misliš li ti štogod za ono dete? Teša: Šta ti priåaš? Kakvo dete? Stanka: Pa našu Jelicu. Ali mi ne ide u glavu! Drukåijim danas ÿivotom ÿivi mlaði trgovaåki i zanatlijski svet. ne moÿe tako i daqe ostati kao što si nauåio! 'Ãerku u mutvak. šta da radimo mi bez našeg deteta. jer imam priliåno spremqeno para za svoje dete. ali pusta narav! Sve mi se åini nekako malo! (Trqa zadovoqno ruke) Br. ðavo bi ga znao uvek veseo i zadovoqan. kako bi mogla i devojka åešãe puta doãi u dodir sa mlaðim odliånijim qudima… Odavna nismo bili ni na kakvu zabavu! Pa onda nedeqom pred veåe u šetwu. Stanka: Ama. Teša: Pravo da kaÿem i sƒm sam o tome åesto pomišqao i naposletku sam sveo sve na jedno. naše zabave u starosti? Jeza me prolazi kad pomislim samo na to! Rešio sam se. I sam mrzim da imam u kuãi odraslu devojku i veåitu glavoboqu: . niti mu Bog zna kako radwa ide. da teslimim sve moje moÿda odista. A gde je Jelica? Teša: Sigurno u mutvaku oko ruåka. evo muke: dobija zet klasu i premešta se negde tamo na kraj Srbije. r. Ali. vaqano i poslušno dete. ja sam u svom priliåno dugom veku. Eno Slavka! Niti ima šta. ja se raåunam jedan ponajsigurniji od svojih drugova po radwi i. ruÿne navike. nije da nisam svezo nikakvu crkavicu. Jedva svezuje kraj s krajem. Meðutim.

Boga mi! Ja mislim åovek odista nešto ozbiqno smislio a ono — naopako! Boÿe prosti! Ko da te je savetovala udovica Savka! Za Miluna? Nikada. kad se na svim drugim mestima izgubi! Ja mislim malo boqe o svojoj 'ãerki. A zar je prijatequ zabraweno svratiti kod svoje prije. koji pošto spiskaju svoju oåevinu. moja ãe briga biti. naposletku. lepo! Samo ja od toga posla diÿem ruke. otkud ti znaš da on 'oãe Jelicu? A posle. Video sam ja u ÿivotu svom mnogo bogati gotovana. makar sede plela! Naposletku. što bi najboqe bilo. (Ulazi Milun) Stanka (za sebe): Baš kao poruåen! . i naše dete — Stanka (qubopitqivo): Pa ti to moÿeš toliko vreme da tajiš od mene i ne kaÿeš mi? Teša (produÿuje): Momka koji. naposletku. Kad na wega moÿe baciti oko ova i ona. On bi nam bio zahvalan na sreãi koju smo mu dragovoqno dali. kakvim ãe ÿivotom on ÿiveti i na kakav ãe naåin upotrebiti svoj kapital? Teša: Lepo. Slavka! Teša: Ama. ako me oåi ne varaju. (Izlazi qutit) Stanka: Samo kad sam dobila izun! A veã ja ãu gledati. ako doðe do toga. ha. On nam i inaåe pada izdaleka neki prijateq. i. i posledwu nadu sa srca. Milun moÿe biti. ali koji je od malena nauåio na rad na koji i ja. a postaraãu se. koja ne bi mogla ni meni izuti obuãu. onda zašto da ne pomislim ja i na svoje dete? Teša: Ama. da udesim stvar kako treba. no i u radwi. ako bi sluåajno ispalo za rukom. i nadati se da ãe je uzeti. ako ima.385 šta da radim s wom? Ja sam joj našao takvu priliku koja ãe zadovoqiti i nas starije a. pitawe je na kakav naåin on ÿivot vodi otkako je primio imawe u ruke. istina. da mu izbijem. ha! Lepo. ÿeno! Šta ti to govoriš? Stanka: Govorim ono. da postane muÿ Jeliåin a naš zet? Nisam mogla na wemu ništa primetiti. da li odista i on ima tu bubu u glavi. na slatko i kavu? Samo mi malo kvari raåun onaj Milun! Ama. ha. (Uzima kapu) A tebi ostaje briga i odgovornost za sreãu našeg deteta. na koju se pogleda tek. A veã kad on postane moj zet. Teša: Milo mi je i kud bi ja bio protivan? Nego: kakvu ti priliku misliš? Stanka: Eto. ali samo — posledwa prilika! Prilika. on bi — Stanka: Ha. to je. Stanka: Pa baš zato vaqa pohiteti i — ako je moguãe — svršiti ovu stvar što pre. npr. ukoliko sam primetio. idu u prošwu. koga i devojka ne mrzi — Stanka: Kalfa Miluna? Teša: A što ti je kao åudo? Vredan pošten momak! On bi nam odista bio potpora ne samo u starosti. sve lepo! Nego. koji ima åist karakter i åiste ruke. ima nešto malo zarade kod mene. da li ãe mu za koju godinu — ako tako produÿi — ostati koj<i> groš da kupi oku 'leba za ruåak.

da se okane ãorava posla. Milun (sebi): Poåiwe! Došlo mi je da joj ruke poqubim. (Sebi) Kako bi bilo prvo sa wome da poånem? Stanka: Izvesno o radwi? Nego. Ona nam je sve i sva. Milune sinko. batali ti sad svu brigu o poslu. Svakojako zgodnom prilikom gledaãeš. ja mislim da sam našla priliku — Milun (stidqivo obara oåi i krši ruke): Blagodarim. sinko! Ti si kao dete malo. ja ãu ti dati. gazdarice. što ste mi uåinili. 'oãe li tu sreãe biti? Teša: Ÿeno. bez svojih roditeqa. da li ãe wega i devojka? Ko zna! Moÿda ona sluåajno ne mari za wega? Stanka: Ostavi ti to meni! O tome slobodno ne beri brigu. pa smo se sloÿili. ÿeno! Milun (zbuwen): Kako? Šta da obeãam? Stanka: Pa da budeš posrednik — Milun: Ama. A davno je. ja ãu tebi biti blagodarna. Milun (zaåuðen): Kakav poso? Stanka: Razgovarala sam se s gazdom. na onolikom dobru. Stanka: Ona je veã stigla na udaju. bacila oko na wega. mi uputili radwi: gajili smo te ko našu Jelicu. Ti se poznaješ s wime? Ako se ne poznaješ. sad ãu! Što se ti toliko brineš o wihovoj sreãi? (Sebi) Izgleda da je ovaj odista bacio oko na Jelicu? Sad sam mu. (Viåe) Evo me. Stanka: I tako! Ti mi obeãavaš? (Åuje se iz avlije Tešin glas): O. da bi za našu Jelicu kao ponajboqa prilika bio Slavko — Milun (skoåi): Kako? Šta reåe? Slavko? Stanka: A kao zašto? Bogat. Ali. što skorije! Ako ti bude potreba malo više za novcem. gazdarice! Stanka (meri ga oštro): Kako? Na åemu? Ako svršiš dobro poso. ti se upoznaj. Stanka: Bog pomogo. pa eto. doveden od dobri' qudi. more! Stanka (viåe): Evo me. Imam priliåno svoje uštede. mlad. Sedi. da ga nedeqom ili drugim kojim svecem svratiš našoj kuãi. pa svratih jer imam nešto vaÿno s wime da razgovaram. Sebi): Šta li ãe biti? Da ne bude o onom poslu? Stanka: Milune. Stanka: Zato se tebi i obraãam kao svom roðenom detetu! Ti znaš da mi van Jelice nemamo deteta. Mi smo te od'ranili. Milun (zbuwen): Ama. i slušaj! Milun (seda na minderluk. kako sam doznala.386 Milun: Pomoz' Bog. Milun: Kamo te lepe sreãe. našoj kuãi. dakle. . samo drugim reåima kazala. u kavani ili drugom kojom prilikom. Kod vas qudi to ide lako: u društvu. gazdarice — Stanka: Nema tu oklevawa! Ako mi budemo oklevali. imam nešto s tobom ja da porazgovaram. da je i on na wu bacio oko. A koje dobro? Milun: Rekli mi da je ovde gazda. udovica Savka neãe. zdrav — Milun: Ama. Milun: Bogu pa vami fala.

Jelica (hvata ga za ruku): Reci. Poånem. ti budi bezbriÿan! Oseãam. „jer to je tok svake šaqive igre!"3 Samo se ti åini nevešt. sto. (Viåe) Šta viåeš toliko? Evo me! (Izlazi) Milun (ostaje sam): Sad sam ubijen! I kud baš mene da naðe za posrednika izmeðu Jelice i Slavka? (Ulazi Jelica) Jelica (veselo): Šta je. tako je! Sad je bila tu gazdarica i molila me. protivu moje voqe neãe ni otac pristati. ali se na vratima osvrne i uzvikne): Drugi put! Milun (veseo): Divota! Samo da i posle ne bude — drugi put! (Zavesa) ¡¡¡ prizor (Obiåna momaåka soba sa prostim drvenim krevetom. gazdarica mi se popela na vrh glave! Kako 3 Ovaj dio reåenice Milutin Iliã je naknadno umetnuo. ha. ipak. da se s tobom upozna — Jelica (potresena): To je odista nesreãa! Mati kad što naumi. Ona potråi napoqe. Milune sinko. Milune? Što si zamišqen tako? Milun: Kad me ne bi bilo sramota. 4 Kao u prethodnom sluåaju i ovaj dio reåenice naknadno je umetnut. da ãemo biti sretni! [Inaåe bi bila tragedija!]4 Milun: Pa da pritvrdimo! ('Oãe da je poqubi. ne beri brige. znam. bih se zaplakao. Eto šta je! Ja sam odreðen. koga drugog ima van mene? I ona ãe se naposletku slomiti! Oseãam unapred sretan svršetak po nas Milune. pa uåini sve onako kako sam ti kazala. Jelica (uplašena): Govori! Šta je? Milun: Boqe bi uåinila da mi nikad nisi kazala da me voleš. ha! Ti se šališ! Milun: Kamo lepa sreãa? Ali. pa ne ide! Zastane mi reå u grlu ka' vaqušak! Nego. za Boga! Milun: A šta da åuješ! Kamo lepe sreãe.) <Milun i Mata> Milun: Veã je prošlo dve nedeqe a stvar nikako da se okrene ni na gore. teško da ne izvrši! Ali. da naðem zgodnu priliku i dovedem Slavka u kuãu. ha. Dopisan je u gorwem desnom uglu prve strane petog rukopisnog tabaka.387 tek što nisam! O Jeliåinoj sreãi. dve stolice itd. to ne moÿe biti! Naposletku. odelo okaåeno o zidu. . da i ja nisam ništa åuo. Milun 'oda po sobi. Jelica: Ha. Sve ãu ja to udesiti! Samo ti ne zaboravi. Napisan je u lijevom dowem uglu posqedwe stranice åetvrtog rukopisnog tabaka. pa i majka. Ja ne umem unapredak reãi šta ãu sve raditi. da ga malo ispitam. da budem provodaxija tvoj za Slavka. ni na boqe! Šta li ãe naposletku biti? Onoga bogatoga bekriju ne mogu oåima gledati! Bio sam u dva maha s wime u društvu i probao za svoj raåun. Ali. Bar ne bi ovako nesretan bio.

Video sam. ma kakvim poslom došo. Napravio sam lep kapitalåiã. na ÿalost. jer me svi poznaju. pa me na molbu. Seqak neãe. triput sam bolno uzdahnu<o>: dušo bednoga Mate! Posluÿi još koju godinicu. ÿalostan ÿivot i tih visokih osoba: plate im regulisane pre 50 godina… potrebe za ÿivot poskupile a plate ostale po starinski. da mi se otme iz ruku ono. ne ostavqaj u najveãim mukama sada wegovu trošnu zemaqsku odeãu. no ma koji advokat u varoši. Ali. Priliåno sam se tamo bavio. Duãan vidim zatvoren — vaqda zbog današweg sveca? — pa svratih amo tebi — Milun: Hvala brate. danas su sudije. mnogima ja dajem novac u zajam. Nisam mislio praviti karijere ni u Sudu ni u policiji. (Åuje se kucawe i odmah zatim ulazi u sobu Mata Oštroperiã. takoðe. Tumarao sam iz opštine u opštinu kao ãata.5 kao i brinuo o tebi. ðene! Ama. Imam više rada i prihoda. Budi strpqiva. najboqa radwa u Srbiji! Razume se da nisam napustio ni stari zanat: piskarawe. naåelnici itd. Otud smo se i poznali. Ti si vrlo mali došo i poåeo uåiti kao šegrt trgovinu. Moji drugovi po sluÿbi drÿavnoj. pored advokacije. Premestio sam se ovde u varoš i odavde poåeo u narod rasturati novac pod interes: 50 pa i 100 na 100! To je. A otkud ti? Mata: Sa sela! Bejah otišo poslom nekim. zatim se po molbi premestim u Sud da se „prakticiram". ko ãe tako i daqe ÿiveti? Pa još kad se na moje oåi radi. ha. pa sam se latio drugog. da nije Jelice. teslimim dotiåno lice za dobar bakšiš kome od gospode advokata.) Mata: Pomoz' Bog. pa drumom ðene. Kupio sam sad i jedno lepo imawce — 5 Neåitko u rukopisu. koji me se seãaš! Pa kako ti? Sedi! Mata (seda): Priliåno sam umoran! Tarnice neke seqaåke. brzo sam uvideo kakva je sudbina srpskog zanatlije. a ja sam tada veã svršavao zanat. dajem novac pod interes itd. mene <za>obiãi i zapitati me za savet. Meðutim. ne znam šta bih åinio! Ona to i nekako lepo udesi. sitnu deåicu i lepo ime: gospodin åovek! Napustio sam i taj poso ko i zanat. Bog dao ÿenu. stari naåelnik Savatije — Bog da mu dušu prosti! — preporuåi prezidijalno<m> ministru i ja dobijem u policiji za praktikanta. iste. molbe. pa sam pohitao još za mlaðih godina da se postaram za svoju buduãnost i starost. Bio sam štedqiv a zarada dobra. Imao sam lep rukopis. pa su se kmetovi grabili za mene a otud mi i plata povišivana. Ali. da naposletku ispadne dobro. Kao zemqaka svog ja sam te „doåekao". Razume se da sam imao od sviju ostalih najlepše preporuke iz Suda i policije. . ha! Tako i nikako drukåe! Pa kako inaåe? Mata: Pitaš: kako inaåe? Bogu 'vala! Boqe ne traÿim. na kojima sam se vozio. što mi je najmilije. Milune! Milun: Bog pomogo. Ja im pišem tuÿbe.388 ne umem da se naðem u tim ÿenskim poslovima. Ali. a pored toga stekao poznanstvo sa celim okrugom. Gde nemam prava na rad. dok Opštinski sud ne izda naredbu za opravku kaldrme — Milun: Ha. kad naiðosmo na ovu nesretnu varošku kaldrmu. Mato.

Marta. Nastasija. Milun: A što od tebe kriti? (U zanosu) Zateko sam je još dosta malenu. Od malena me znaš. Retko koja od wih da nema bundu… Mage su išåezle zajedno sa starim esnafima! Milun: Ama. Takav ti je zanat. ti teraš komendiju? Mata: Nije. . sa bajaderima. kanda su promenile i narav! Ako si još potrevio neku. To su obiåno omalena rasta. tebi vrlo lepo ide! Mata: Bogu 'vala! A sad reci: kako ti? Milun: Ja? Onaj… Pravo da ti kaÿem: ne znam ni sam u istini! Mata: Onda mi je jasno! Ti si zaqubqen u neku? A? Govori. Kome drugom da se ispovedim do tebi? Mata: Tako je! Milun: Ti si åovek izveÿban u ovakvim poslovima. Ali. Tek.389 Milun: Pa onda. Kata! Milun: Naposletku. molim te! Sa ÿenama teško je izaãi na kraj — Mata: Znaåi: nešto smeta tvojoj qubavi? E. brate. Pokretaå. brate slatki! Nego ti priåam pripovetku o ÿenama! Današwe ÿenskiwe sa promenom imena. prvi vlasnik i odgovorni urednik lista bio je Branko Petroviã. duša vaqa! Drukåije je negda bilo. znaš šta je? Kad smo veã poåeli govor o tome. sitne ÿenske i vrlo ÿive naravi. a ja drugim. da i ona mene vole — Mata: Sve lepo! Ali. Ti si udario jednim putem. Gledao sam svojim roðenim oåima. ja i sada ne znam: koja po imenu? 6 Popularni „šaqivi list za svakoga" koji je izlazio u Beogradu (1882—1915. Onomad sam je pitao i doznao. Pruÿio sam ruku da se wime zakitim — Mata: Priliåna stilizacija! Vidi se da imaš duha! Izvesno primaš „Brku"?6 Milun: Okani se šale. a drukåije sad! Sve je sad postalo fikfik! Nema više onih starih ÿena. upravo. ali ih niko više ne zove: Jeca! Nastasija se naðe još po neka. Milun: A i ona mene vole! Mata: Koja? Milun: Zar i to treba? Mata: Ti izvesno nisi nikad protokolarno saslušavan kod Suda i policije? Moraš kazati ime i prezime svoje i weno. kojoj ime npr. Maga — Ono. ono da ti se ispovedim. Treãa serija lista (1927—1931) izlazila je pod izmijewenim nazivom Mladi Brka. kako kome! Što se tiåe mene. ispruÿi noge) Ono. Jelena ima i sad. he. 1927—1931). he. brate! Mata: To vidim. kako se krasan pupoqak razvija u jedan lep cvet. zajedno smo se muåili a i zemqak si mi. plavim libadetima i krmezli vesovima — pa nema više ni onih imena: Jeca. budi potpuno siguran. ipak naša stara druÿba i prijateqstvo ostali su nepokolebqivi. he! (Izvali se u stolicu. 1918—1926. jer je cenzura list prethodno zabranila. ni da ti åestito ispriåam… Ja je volem. more! Milun: Ostavi. Tvoj bi mi prijateqski savet mnogo pomogao — Mata: Nema razgovora! (Pali cigaru) Milun: Stvar je nekako sasvim zapletena! Ne umem.

usanuãe more. a uzmem kvitu na 600 i tako daqe! Milun: Vaqda 'oãe da se kurtališe takva ÿivota? Mata: Nikada! (Deklamuje) Pre ãe mesec dawu sjati. Fala Bogu. . ko da ti s pravnog gledišta pomogne? Milun: Ama. ha! I ti se toga zar plašiš? Taj se ne oÿeni dok ne spiska ono imawe i gotovinu što ima primati iz mase. zašto ne bi u Jelicu? Vaqda se åovek rešio na ÿenidbu? Mata (skoåi ko oparen): Šta ti to govoriš. da se upoznam s wime i udesnom prilikom. Mata: A što joj nisi kazao? Milun: Ko to da uåini od stida? Mata: Propas' tvoja od tebe Izraiqu! Ti si neka svezana vreãa! Zar se tako bori za svoju buduãnost i pravo s pogledom na pozitivne zakone? Kad sam sebi neãeš da pomogneš. ni da mi je reå dala. pa mu udesnom prilikom i ja „novac"7 dam u zajam. zar ona mene da prevari? Mala je ona za tako velika posla! Nisam ja wen pokojnik. 300 din. radi viðewa — Mata: Koga. Gazdarica me od'ranila kao svoje roðeno dete. brate! Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: Odrastao sam u wihovoj kuãi. bre! Milun: Kako govoriš to? Kad moÿe da se zagleda u udovicu Savku.<est>. Razume se. pa i molila. sramota. Kud bih ja sada protivu wene voqe? A ona 'oãe i ÿeli. ha. more? Milun: Onoga bogatog masaroša Slavka — Mata (izvali se u stolicu): Ha. ako sluåajno slaÿeš? Milun: A kao: zašto bih te lagao? Izmeðu we i moje gazdarice åitava košija koja ãe Slavka ugrabiti: Savka za sebe. da je dƒ za drugoga! Åak mi to i kazala. imuãna a. a gazdarica za svoju kãer — Mata: Vrlo lasno moÿe biti! Ama. kad mu zatreba. dobra i lepa devojka! Pa šta tu ima da ti smeta? Milun: To je taj ðavo! Ono što moÿe ponajviše da smeta! Wena majka — Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: T. ha. more? Koju udovicu Savku? Da nisi moÿda poludio? Milun: Pa komšinicu… udovicu… Mata: Znaš li da ãu te za gušu. a nema para pri sebi — a tu se ja åesto naðem — dam mu 200. ona i ne zna da mene devojka vole.390 Milun: Jelica — Mata (diÿe se sa stolice): Tešina kãi? Milun: Jeste! Ona! Mata: Prilika odista vrlo dobra! Jedinica u oca i matere. Milun: Šta ti bi ujedanput? 7 Neåitko u rukopisu. te je nije još primio. Ima i meni duÿan priliånu sumicu.<ara>. posle.<o> j. dovedem ga ovde kuãi.

vrlo dobro! (Uzima kapu da ide) Milun: Åekaj. Ali. (Polaze) Mata (zastane): Pamtiãe svi oni koji su pokušali da povrede moje materijalne interese! S perom u ruci stojim na biqezi. molim te? Pa ti mi nikad ne priåa. odmah! Šta zapovedate? Mata: Prvo satqik vina! Je<o> sam maloåas ãevapåiãa. da ãu što pametno iskumstirati. Ja sam unapred znao. åim sam åuo sentimentalne glasove. Zatim zapeåati pismo i digne se sa stola. (Momak donosi vino i ostavi na sto) Mata: Pa sad. Sam Mata za jednim stolom piše i vrti glavom.9 gde se grade veliki planovi.) <najprije Mata i Momak. da si se zagledao u wu? Mata (tapše ga po ramenu): Burazeru! Zagledao sam se u weno i masalsko8 imawe. da mi odista onaj lopov ne pokvari raåune? Vaqa raditi brzo. nešto mi pade na um! Vrlo dobro. udovi poåivšeg Tretaka… U ruke… Neizostavno… Jesi li me razumeo? Momak: Razumeo sam. zajedno ãemo! Mata: Ovo je neodloÿno! Moram odmah iãi! Milun: Šta li ãe to biti. (Uzima i on kapu) Idem i ja u åaršiju. (Kuca) Keler! Momak: Odmah. Qubav ostavqam da teraju takvi vetropiri kao što si ti! Nego. zatim dolazi Slavko> Mata: Tako! Sad keleru da dam ovo pismo da ga preda Savki. pa nisam za pivo. 8 9 Misli na nasqeðe iz mase koja pripada Savkinom djetetu. Neåitko u rukopisu. . ovo pismo da pošaqeš po kome da ga neizostavno preda u ruke Savki. 'Vata se pområina. kako? Tu je åvor! Milun: Ako ti što i ja zatrebam — Mata: Sitne pameti [slabo tu pomaÿu]. A znatno je ono! (Zavesa) DRUGI ÅIN ¡ prizor (Kafana kod „Narodnog vojnika". åoveåe. da se tome stane na put. Nego.391 Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: Izgleda da te je moje priåawe uznemirilo? Mata: Nije nego još nešto! (Turi ruke otrag i 'oda) Savka me izneverila! Milun: Gledaj. rode moj.

a što bih ti ja ovde došo — u kakvu si me pråvarnicu doveo? (Zavali se u stolicu) Mata: Šta ãeš. uzvišenih klica u svome srcu… Ali sam i dobro smislio! Pisao sam joj. A nije pravo da on onoliko Slavkovo imawe zgrne. ono maloåas — Mata: Ne upadaj u reå starijemu! Kad si razumeo. To neãe biti teško! Znam unapred. pa da mu se osvetim. evo ti pismo. Momak: Znam Savku. Slavko se åini nevešt) Slavko (leno): Samo da mi ne trebaju novci. Za ovo ãe ona prosuti Slavku i kantu za vrat… Naroåito ako je odista bacila oko na wega. da mi bez ikakva izgovora pomogne. nek doðe k meni da me izvesti o prijemu istog — Momak: Koga? Mata: More! Pa ti nisi ništa razumeo?! Momak: Sad me nekako zbuniste. skoåi): Pomoz' Bog i dobro mi došao! (Pruÿi ruku da se rukuje. (Seda za sto i sipa vino) Oh! Oh! Kao kristal! U tvoje zdravqe.392 Mata: Kad se momak vrati. jer sam odavno qut na Tešu. 'oãu! Mata: Kud ãe åovek s prostacima. Kazao sam i Slavku. do- . kako se zove udovica Savka? Momak: Savka! Mata: Pa tako. da se ona budala zaqubila u Tešinu Jelicu i da ãe joj noãas pevati pod prozore. Kazao sam joj da iz avlije turi merdevine uz plot. Još nije primio gotovinu iz mase. dok se ne vratiš. Reci: kako je ime adresantu? Momak: Odista ne razumem! Mata: Ovo je åovek da poludi! Moÿe odista predati pismo drugoj udovici! Reci. sretnome pastiru! Ulazi Slavko u kavanu) Mata (kad ga opazi. udova poåivšeg Tretaka. brate? Kavana po planu kod „Narodnog vojnika". oseãa. pa drÿi da je obmanuo! Sutra ãu pustiti glas da je vodu Savka prosula. ja. kao npr. Savka dušo. Nego. Mata: E moj lepi brate! Pa ti moÿeš predati pismo drugoj nekoj udovici. pa s Bogom! (Momak polazi) Samo kad se vratiš. da ãe svi biti ãeflejisani! Dodao sam. prospe lonac s vodom Slavku za vrat! Ja ãu veã objasniti društvu. Apsolutno si nepismen i šašav. sad dabome! Ali. <Da joj se nameãem> Onde odma' nema smisla. a drugi momak neka te zastupa u radwi. Znam ja dobro Savku! Neãe imati kad u qutwi da razmišqa. burazeru! Šta se buniš vazdan? Savka. glavo? Momak: E. a wemu pare uvek trebaju. pa kad uvreba zgodnu priliku. da je to uåiweno iz kuãe Tešine. da mi javiš: jesi li joj predao pismo? Momak (polazeãi): 'Oãu. da izvršim taj vic. Doneo sam mu priliånu sumicu. da doðe ovde. more. (Izvali se u stolicu i peva: Blago mi na viru. a naroåito kad pored pravnih znawa. Jesi li sad razumeo. Naposletku. znaš kako je! Za sirotiwu i <nije> druga kavana. Tako ãu je zavaditi sa Slavkom. more! Mata: Lepo! Woj da odneseš ovo pismo i to glavom ti. jer bi opet Savka mislila da sam joj podvalio.

sebi): Novac mu treba? Vrlo dobro! (Glasno) Piši! (Turi ruke u xep<ove> i 'odajuãi diktira.<ara>. ni za jedno veåe. a posle stil… Evo. Šta veliš ti kaišaru. što nas tu neãe niko uznemiravati. brate slatki! Zar još pitaš? Ko ne bi! Osobito s tobom! Ja i 'nako zbog svojih poslova retko se mogu provesti sa pouåno-obrazovanim društvom. Znaš kako je? Radenici. pa kad svrše poso. dakle. kako ti veliš! Nemam kad da se zanosim tu vazdan sa tobom.<ara> koju sumu… (Slavko ostavqa pero) Slavko: Vrlo dobro! I onako mi treba para. odma' tu na stolu spremqena 'artija i pero. veã sve sa ovom prostotom. Slavko: Pa dede. bolan. pa im. a spavao sam celo posle podne. Slavko: Pi! Pa to nije. a ono drugo stila radi — Slavko: Neka te ðavo nosi! Uvek me uhvatiš kad nemam ÿivaca. Mata: Svojeruåno napisati i potpisati. ti. åudo mi je zašto policija ne pripazi na ovakve lopove. kad moram leãi da spavam s kokoškama. Slavko piše) Obligacija Na 800 din. jer ovde tek docnije dolaze gosti. moÿemo nasamo svršiti naše raåune. reåe 600 din.<ara>? Mata: Šta se buniš. kad uzmem pero. kako bi bilo da se malo provede noãas? Mata: O. Ovde. To mi je sve što imam za sada. åini mi se. pa mi ruka. Slavko (uzima pero): Pa sad vaqa pisati? Mata: Ozgo turi: Obligacija — Slavko: Jesi li doneo koliko? Mata: Svega 600 din. Mata (radosno. jer novac treba da mi je veã u xepu. Mata se nagviruje) Mata: Ih! Kako nemaš stila! A kamo interes u obligaciji metnut kao glavnica? Kamo uraåunata izvesna suma za trud itd. izgleda teška ko olovo. A srce me bole. samo pruÿi ruku — Slavko (zeva): Åudo mi je nešto dugo vreme.393 zvao sam te amo i zato. Slavko: Šta da radim sad? Gotovo sam se oduåio sasvim od pisawa. samo znaš kako je? Prvo da stilizujemo obligaciju — Slavko: Doðavola! To onda vaqa pisati. ne zabrani radwu. Nego: jesi li novac doneo? Mata: Pa kud bih te mogao zvati da dolaziš ovde i åiniš toliki put xabe? Novac je tu. Zaboravio bi' sasvim. ako hoãeš. da se ne upropašãuje mladeÿ — . Ama. Åisto ne vredi åovek da kuluåi oko pisawa za tako neznatnu sumu. Nego. zanatlije. pored kazne. da ne moram pisati ovakvim lopovima priznanice. Slavko: Vrlo dobro. (Piše. Mata: Zar tu treba Bog zna kakav rukopis? Glavno je svojom rukom napisati. brate? Razume se gotovi 600 din<ara>.

inaåe ãu te udaviti! Mata: Ama. brate slatki! Kad si pogrešio. Novac vlada svetom! Slavko: Sve mi voda pqušti na usta. graðanski postupak — Slavko: Doðavola i ti i tvoj postupak! Mata: A i šta ãe bogatim qudima da uzimqu zakone radi åitawa. veã <je> napisao i potpisao svojeruåno. Slavko: U åemu sam pogrešio. s tim.<ara> narasla na 900 din. brate slatki! Kud bi mi onda duša? (Daje kesu s novcima.<ara>. da mu primqenu i goreoznaåenu sumu od danas pa za mesec dana vratim sa pripadajuãim godišwim int. kad pomene samo novac. Slavko uzima i meãe u xep) Slavko: Još pitaš? U pakao! . (Vadi kesu s novcima) Ako ãeš da brojimo? Slavko: Do vraga i sa brojawem! Znoj me i onako od pisawa sveg oblio. Samo da prqaju ruke. odmah! (Sebi) Budala! U qutini nije ni primetio da je suma od 800 din. Eno.394 Mata (åini se nevešt): Pa da poånemo na drugom tabaku? (Slavko uzima pero i piše.<ašweg> privatijera. Mata 'odajuãi diktira) Obligacija Na 800 din. (Briše se maramom). lopove? Mata: Po zakonu vaqa i slovima i cifrom oznaåiti u obligaciji dotiånu sumu duga. Jesu li sve pare tu? Mata: Zar moÿeš i sumwati? Kud bih ja mogao varati na takav naåin i drugog a kamo li tebe.<eresom> 12% Radi bezbednosti poveriteqeve. lopove. da åas pre svršimo poso. 1. priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate Oštroperiãa ovd. Osto sam bez krštene pare. maja 18… Svojeruåno napisao i potpisao Slavko Sreãkoviã Slavko (baci mu obligaciju): Evo ti je! A sad pare! Mata (diÿe je radosno i pregleda): Odmah. (Uzima pero. dozvoqavam mu i pre roka da moÿe traÿiti zabranu na pokretno i intabulaciju na nepokretno moje imawe. brÿe! Ne zanovetaj tu vazdan.<ara> koju sumu ja dolepotpisani priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate… (Prilazi s leða Slavku. qutito) De. brate! Ti jednako grešiš — Slavko (baca pero qutito na sto): Pare ovamo. pa gleda šta piše) Mata: Eh. Ti si napisao samo cifrom. (Mata diktira) Obligacija Na 900 (devetstotina) dinara koju sumu ja dolepotpisani.

biãe više i qubavi u svetu. Mata. Eno pare na stolu. Naposletku se javqa na pozornici Slavko.395 Mata (sebi): Makar posle i tamo! Ali. Mata i ostali s muzikantima) <Slavko. Iz daqine se åuje pesma praãena muzikom. Mata uzvikuje. more! (gologlav momak s punom bocom u ruci toåi) Slavko (diÿe åašu uvis): U zdravqe lepše polovine roda qudskoga! U slavu i åast lepih devojaka. samo na jednu reå — Slavko: Govori. ja mako' iz kese dve banke! Slavko (diÿe se): Sad da se ide! Nego: ima li šta da se plati? Mata: Samo moje vino. brate. (Pokazuje na sebe) Ne bi bilo ovaki'! Zavesa ¡¡ prizor (Noã. ha. ha! Zar i ti. zaqubio do ušiju. A ja vrlo rado åitam tu kwigu što se zove: qubav ÿenska. napred. kod Milovanåiãa — Mata: Molim te. Muzikanti prate pevawe) Mata: Izvijaš. kad bih i ja bio tako lud. imaš srca još i za qubav? . Ja sam se. ki slavuj! Slavko: A sad. slavu mu. Što sam popio ono da platim. Vide se kuãe: Tešina. ha. ÿena — Mata (uzima od momka bocu): I udovica! Slavko (produÿuje): I udovica! Neka ih Bog podrÿi i umnoÿi! Što ih više bude. patrolxija> Slavko: Vina.<ara>) Slavko (momku prolazeãi): Laku noã. Slavko: Ha. Na toj je kwizi na prvom listu naslikana lepa slika momka i devojke — Mata: Levom rukom zagrlio devojku a desnom punu flašu! Slavko: Neka se mnoÿe vinogradi i vinova lozica! Jer ÿena daje qubavi a vino duha! Ÿivelo! Dakle. da åuju i ovi drugi. Mata (pokazuje na wega i uzvikne): Da nije onaki'. (Polazi) Mata (diÿe dinar): Jest ðavola. Meseåina. staro vino i mlade devojke! (Ispija i baca åašu) Mata: Odavna se nisam ovako raspoloÿio! (Ispija i predaje bokal momku) Vaqda što je xabe? (Briše usta) (Slavko peva sevdalijsku narodnu pesmu. jedan iz gomile. (Uzima dinar a mesto wega meãe na sto 60 p. Mata: Nisam znaš rad. Boÿija utvaro. Teša. Savkina itd. Slavko (baca na sto dinar): Ne treba kusura.

396 Mata: Snašla nesreãa. koje su me vezivale za moju nekadawu — ah! — verenicu! Zarad Nikole omrzo mi i Sveti Nikola! Kud ãe iver od klade. s tobom? Mata: Eto šta! Izruåiše mi lonac s vodom za vrat! Jedan iz gomile: Åini mi se neko preko plota — Mata (sebi): Sad ako i ostali potvrde. Takva nevesta morala bi mi raðati decu nalik na sitniåara Tešu. Vaqda si i tu 'teo da udariš kaiš? Onaj iz gomile: Mene se sve åini preko plota — Mata: Šta preko plota? Vaqda sam ãorav. lezi ako hoãeš u gvozden krevet. nije daleko! Kuãa je tu! (Pokazuje na kuãu Tešinu) Slavko: Da ÿivi kaišar Mata i wegova — mora biti — kaišarska qubav! Sviraåi! (Polaze i kad doðu pred Tešinu kuãu) Mata: Sad da se rasporedimo! (Ãuška Slavka do plota Savkinog. more. opet. Slavko åim svrši pesmu. more. Šta da radim? Da begam. da poånem… Digni se pa 'odaj. a on utekne u daqinu) Slavko (okreãe se sviraåima): Lagano samo! (Oni sviraju a on peva kakvu sevdalijsku narodnu pesmu. pa mi izruåio za vrat lonac s vodom — (Svi se smeju) Slavko: To je. izvali se u perjane jastuke. Ne treba mi! Neka umre od qubavi! To je moja osveta! Slavko: A moja — da mu za ovaj bezobrazluk porazbijam prozore — (Uzima on i ostali kamenice i lupaju prozore) Mata: Ovo ispade sad naopako. Mogu napasti na kuãu Savkinu. ja neãu da slušam samo o novcu — govori o qubavi! Mata: Uvek tako pogrešim! Ele. uhvati Matu i gurne ga uz plot) Slavko: Gledaj. jer je protivan da ona poðe za mene. brate! Šta ãu mu ja sad? I srce je meso! Vaqda mi je suðeno da materijalno propadnem? Slavko: Ama. pokri se — ako imaš — svilenim jorganom — ne vidiš od ti' stvari ništa. divota! Ÿiveo kaišar Mata i wegova kaišarska qubav. (Glasno) Kako preko plota? Ozgo. da ne ispadne po mene rðavo. video sam! Wen otac i niko drugi. da joj onako malo otpevamo pod prozore. gospodo! . (Pobegne) Teša (kroz prozor): Lopovi! Ubice! (Dolazi patrola policijska i teraju Matu) Prvi patrolxija: Stoj! Šta je to? Teša: Napasti u ponoãi na domove mirnih graðana i rušiti im kuãe! Sve u 'aps! Prvi patrolxija: Napred. (Za sebe) Kad sam poåeo moram do kraja izvesti. Tako sam joj i obeãao… Meðutim. tamo! Izvesno je ona! (U taj mah udovica brzo preko plota prospe za vrat Mati lonac s vodom i nestane je) Mata (sagne se i uhvati za jaku od kaputa. biãe naopako! Pokvariãe mi ceo plan. a ona drÿati da sam ih ja podgovorio. Pred oåi: ona. a za ostale? Šta me se tiåe! (Glasno) Sad sam se sasvim istreznio! Raskidam svojom vlastitom rukom dragovoqno najsvetije veze. to da bude kao znak moje qubavi. pa ona! … Pa ako bi hteo. Neka slika u belo<m> pojavquje se na Tešinom prozoru. pa stresa vodu): Slavu joj ÿensku! Slavko: Šta bi to.

da vam pribeleÿi samo imena. Jelica. drukåije bi bilo. za koju ne vredi Ustav i wegova nareðewa.<xija>: Mi ãemo vas odvesti jednome od kmetova. Patrol. inaåe ãu pucati u gomilu. åim se . ha. Od bede. da je Ustav Kraqevine Srbije štampan. Bar u ovom sluåaju. pa u 'aps bez rešewa! Ili. znaš li ti.<olxija>: Svi u 'aps. ti Bome znaš kad. kad si prav. pa ako hoãe neka vas pusti! Slavko (Mati): Ne zanovetaj vazdan tu! Mene poznaju svi kmetovi. kod kmeta. nigde ustavotvorac ne spomiwe patrolxije! Izneãu na javnost tako groznu omašku pera! Teša: Traÿim da patrola ukloni te bitange ispred moje kuãe. Mata: Silu? E. ha! Boqe reci: ne pristajem da mi se kundacima åešu — leða! Napred. Milun.397 Mata (viåe): Ja nisam kriv! Ko je pravio nered i lupao prozore. da je nisam slušao. pa odande kod Milovanåiãa. brat' Mato. pa i obnarodovan. patrolxije opštinske izdati kome rešewe o zatvoru i to noãu. ustavni graðanin. Soba koju smo veã ranije videli) <Teša. ispred sile ja se ponizno uklawam oslawajuãi se na svoje pravo! Slavko: Ha. meni se åini. Da sam se drÿao svoje pameti. dolaze Mata. Mata. (Polaze) Mata (uzdahne): Preko sve moje pameti. ukoliko se seãam. To su patrolxije! (Sebi) Odista. a ovako? Badava! Ÿena pomete åoveka. da bi boqe uåinio.<xija>: A što begaš. Patrol. boqe reãi: u 'aps na osnovu prostog usmenog patrolxijskog rešewa! Slavko: Ne zanovetaj vazdan Mata: Ne dam da se gaze ustavna prava graðana! Ja sam iz onog kola qudi koji ne mogu to dozvoliti! 'Oãu da se zna da u Srbiji ima jedna klasa qudi. Stanka. gospodo! Jer ãemo u protivnom upotrebiti silu. kako literarnom svetu tako i nepismenoj masi! Sad nastaje drugo pitawe s pravnog gledišta: mogu li po Ustavu. ha. Savka i dete> Teša ('oda qutito): I tako sa mnom da se trevi! Pod starost da me osramote! Kaÿu: ÿenu vaqa slušati! Ali. wega i teraj.<xija>: Napred! Mata: Slobodan srpski graðanin. pa ga zatim odmah i sprovesti u zatvor? Patrol. ovo ispade naopako! (Odlazi s ostalima) (Zavesa) ¡¡ prizor (U kuãi Tešinoj. Patrola: Napred. pa posle se pravdajte! Mata: U 'aps bez rešewa snabdevenog razlozima? Ama. brate! Znaš kako je! Patr.

Ali mi je opet oca najÿalije. naopako! Stanka: Kako to. Ne dam sa mojim detetom cela åaršija da ispira usta! Ali. dete moje? Ti se ne qutiš ništa na tvoju majku? (Qubi je) Jelica: A kao zašto? Šta si kriva? Palo na um nekim besposliåarima da pijani napadnu na našu kuãu. (Ulazi Milun) Jelica: Vrlo dobro. majko. Sad ovolika bruka! Svaki ãe se. Malo zatim dolazi Jelica) Jelica: Ne znam da li ãe doãi a poslala sam mu poruku. niti pije a dve su noãi. ni s kim o toj stvari nisam govorila. Ali. pa da on ako naðe udesnu priliku oko oca. a ti onda oko oca. kako ja hoãu! (Uzima kapu i odlazi. te da prekinemo stvar. dete moje? Milun: Eh. Vaqa kidati odmah. Imala sam preðe muke s majkom. deteta i åoveka?! Šta sad da radim? Gde da zagrejem mesto? Kako da popravim celu stvar? Jelica: Majka! Stanka (trgne se): To si ti. sad mi je opet ÿao! Ide kao ubijena. Ja ãu veã oko majke. Milune! U ovoj brizi izgubila sam i vid.398 umeša u wegove poslove. moÿe popraviti — Milun: Samo kad bi gazdarica htela — Stanka: Ama. deco? Govorite! Ja sam sasvim izgubila glavu! . Stanka: Gle! Pa i ti si tu. ko nagovori onu bekriju. Da nije on? Ali. Pa šta ti radiš? Milun: Bome. osim s tobom. Boÿe! Šta da se radi? Pa onda — svet! Jelica: Pa to se. te si se poÿurio — Milun: A kako i ne bih? Izgleda da su se naše stvari iznenadno okrenule — Jelica: I kako izgleda: vrlo dobro. Ne sme ocu na oåi. Ona se sirota slomila usled onog dogaðaja — Milun (zamišqen): Ama. gazdarice! Da me poslušaste onda — Stanka: Zar sam ja znala? Zar mi je ko kazao? Naposletku. a ja ãu veã nast<oj>ati oko majke. da uåini onu komendiju? Åuo sam da je te noãi u društvu sa wime bio i Mata. kako oka sklopio nije. Siromah otac! Niti šta jede. šta? To je ono što me plaši! Jedva åekam da doðe Milun. Pa kako je smeo bez uzroka napasti na tuðu kuãu? Da nije nagovoren od one? Ah. zapitati: što baš Teši da lupaju prozore? Eto ti onda razne pripovetke. da se ova naša stvar povoqno svrši. Poåela sam se i plašiti: izvesno nešto rešava o meni. To se moÿe i drugom desiti. kako. to je ne moguãe i kao zašto bi to radio? Jelica: Nemamo šta vazdan razmišqati! Åim ja svršim s majkom odmah ãu ti javiti. Ne znam gde mi je glava. Milun: Pa sad ja mislim da bi vaqalo i mi odluåno da poånemo. pa ãu ti javiti šta budem uåinila. razume se. sad neka samo pomoli ko sme zuba! Udomiãu je onako. A zašto sve to? Što sam slušao — ÿenu! Šta sad da se radi? Druga izlaza nema. Jelica: Zato sam te i zvala. (Ulazi Stanka zamišqena i ne videãi ih) Stanka: Kuku meni kukavici! Šta uåini od sebe.

nisi što protivna tome (Seva oåima na Stanku). tata — Milun: Ja sam vas. qut malo na mene. qubi u ruke) Stanka (zagrli ih oboje): Deco moja! (U taj mah ulazi Mata. bacimo sve u zaborav (Pruÿa Teši ruku): pa da ostanemo ko i uvek prijateqi (Rukuju se). dakle. ispod ruke vodi Savku i nosi štap. Gazdarica je tvoja quta i u zavadi sa mojom buduãom. da se vas dvoje rado imate. Na mojim je oåima odrasto. da mi kao mlaði. opet. Svi ga zaåuðeno gledaju) Teša (qutito): Ama. dragi moj gazda Tešo. vaqa prvi da poånemo. Naposletku. Sad ako ti. Naposletku. oåe? Stanka: Tešo! Teša (uzima Miluna i Jelicu za ruke): Odavna sam primetio. deco. Firma ãe od sad glasiti: Ortaåka radwa Teše Duãanxijãa i Zeta. S toga sam ja drÿao. dete moje. koje sam zamenuo novcem na troškove itd. uvek slušao — Teša: E onda nek' je blagosloveno deco! Ali. deco? Jelica: Pa da svršiš stvar! Milun: Samo kad bi htela! Stanka: Vi me još više zbuwujete! Sad su mi sasvim zbrkane misli! (Ulazi Teša. dete. ÿelim! Dobar dan! Ali — kanda je i ovde neko veseqe? Neka je sretno i beriãetno. recite — Jelica: Kako ti veliš. Jelica: Oåe! Milun: Gazda Tešo! Teša: Ja ne znam boqu priliku. a . Neãu. od danas prestaješ biti momak kod mene. to kao buduãe prve komšije vaqa da se izmirimo. ja sam se sasvim sluåajno trevio u onom društvu — Teša: Ne spomiwi mi to! Mata: Ama sam sa ostalima xumle osuðen na tri dana zatvora. Levom rukom drÿi Savkinog sinåiãa) Mata: Dobar dan. zar ti? Mata: Znam unapred šta si naumio reãi. za tebe od Miluna. a ti. Pošto sam juåe isprosio ruku i prstenovao Savku a kroz koji dan — ako Bog da zdravqa — gradimo i svadbu. da kvarim vašu i moju sreãu.399 Milun: Nije vajde… vaqa reãi… Jelica: Kad bi ti majka oko oca — Milun: A mogla bi gazdarica — Stanka: Ama. (Pušta Savku i dete. a uzima štap u ruke. a vaqda sam za toliko godina imao dobre prilike proceniti wegov rad i wegovo poštewe. takoðe. gazda — Jelica: Ti si qut. Uzimam te za ortaka u svojoj radwi. dakle. šta. ili ako ti nije ko turio kakvu bubu u glavu? (Pušta im ruke) Oboje. gazda. Što je Bog naumio da sastavi neãu ni ja da rastavim. Milun (potresen skida kapu i prilazi te ga qubi u ruku): Fala gazda! (Tako isto i Stanku) Fala gazdarice! (Jelica ih. Svi se trgnu) Teša (prilazeãi im): Vrlo dobro! Svi ste tu! Milun: Ja znam.

a i mi mladenci sa wima! (Kucaju se. Mata (uzima ga obema rukama za glavu): Šta je.400 veã moje ãe biti da što više seqaka iz okruga ubuduãe kupuje iz tvoje radwe. da ne kmeåi! (U taj mah Jelica unosi posluÿavnik i na wemu poredane tri åaše s vinom. dosjetiti se Košija — utrka. na dete. bilo! Stanka (Savki): I — ne povratilo se! (Qube se) Mata: E ovo ti je: „'Asan aga dva veseqa gradi!" — Samo. U zdravqe i naših dobrih prijateqa. dušo! Dete: Ti si tata! Mata (radosno trqa ruke): Pametno neko dete! Izvesno mu kazala mama. momak drÿi puno staklo. purpuran Libade — kratka ÿenska gorwa haqina . dogodine doåekali i treãe. napredno. da Bog da. ja kad uðo' spazi' neko qubqewe! Da nije Miluna? Teša: U ime Boÿije i s blagoslovom wegovim — Miluna! Mata (ispusti štap od radosti): Savka! Qubi se ti tamo s gazdaricom… komšijkom… a ja ãu ovamo. pa ozbiqno se okrene Savki) Mata: Pripaz' de ti. Dete: Majka. oba veseqa. Teša (ponosno): Ortaåke radwe: Teše Duãanxijãa i Zeta — Mata: Ama. U taj mah åuje se muzika. Viåu: Ÿiveli! Mata poåiwe uz pomagawe ostalih da peva: Mnogaja leta! Ali tako. (Uzima s<a> zida štap. rivalstvo Krmezli — tamnocrven. svira svatovac) Mata (uzima punu åašu): U zdravqe sviju nas ovde koji se nalazimo. da se wegov glas najviše åuje. Ÿiveli naši stariji. Savka. utrkivawe. Mi danas gradili ova „dva veseqa" a. nasloni se na wega. drugova i roðaka i svakom bratu Srbinu i na putu i na sudu i na svakoj junaåkoj raboti. mali? Ko ti je tata? Reci. takmiåewe. zagasitocrven. razume se. Dete poåiwe da plaåe) (Zavesa) i Svršetak RJEÅNIK mawe poznatih rijeåi i izraza Bajadera — vrsta male marame Beriãetno — obilno. (Zagrli Miluna i qube se) Savka (Stanki): Što je bilo. rodno Izun — dozvola Intabulacija — hipotekarno upisivawe mjeniånog duga Iskumstirati — vješto smisliti.

najåešãe ne odvaja zarezom. radenici. pisawe velikog slova. jednaåewe suglasnika po zvuånosti. što je u našem izdawu usklaðeno sa savremenom pravopisnom normom i nuÿnostima logiåke interpunkcije. zamenuo…). vaqali…. crta. pa to je do- . interpunkcija (zarez. begam. kuhiwa Prezidijal — predsjednik Prezidijalni ministar — ministar predsjednik Tarnice — drvena zapreÿna kola Teslimiti — prepustiti Filareta — drvena letva Ãeflejisati — uÿivati u dobrom raspoloÿewu NAPOMENA PRIREÐIVAÅA Prilikom pripreme rukopisa komedije Dva veseqa za štampu prireðivaå je nastojao da u svemu ostane što vjerniji autorovom izvorniku. nemoÿe. neznam. Sloÿene priloge piše kao dvije rijeåi: za navek. teo. nebude. uðo…). te u odnosnim reåenicama. nepoznaješ. Milutin Iliã redovno piše sastavqeno negaciju uz glagole: nekaÿe.401 Masa — zavještana ostavština umrlog Masaroš — onaj koji je naslijedio zavještanu masu umrlog Minderluk — mekana niska sjedišta duÿ zida Mutvak — prostorija za spravqawe jela. Pisawe taåke je prema negdašwim normama prisutno i iza naslova i podnaslova. nepokvari. nespazi. U dijaloškim iskazima koji su prekinuti sagovornikovom replikom. Odstupawa su prisutna samo u onim dijelovima koji su usaglašeni sa savremenom pravopisnom normom: sastavqeno i rastavqeno pisawe rijeåi. netreba. oãu. što je u našem izdawu zadrÿano i oznaåeno apostrofom. siroma. Slovo h najåešãe ne piše tamo gdje mu je mjesto (oãe. oda. leba. nezanovetaj. što je u našem izdawu redovno otkloweno. što je u našem izdawu zadrÿano i oznaåeno apostrofom. od kako… Povremeno odstupa i od jednaåewa suglasnika po zvuånosti: od kako. neide. artija. neoÿeni. nezaboravi. volem. nehtedneli. odranili. rjeåcu ama i sl. Upitnu rijeåcu li uglavno piše sastavqeno: oãeli. Saåuvani su i arhaiåni i lokalni oblici rijeåi (vami. neumem. modalne rijeåi åesto ne odvaja zarezom (dakle i sl. umjesto taåke stavqena je crta. netraÿim. mako. nesme…. ali ga neujednaåeno piše u sintaksiåkim konstrukcijama kao što su imenice u vokativu i nabrajawa. nehtedne. taåka. nerastaje. kao osoben intonaciono-semantiåki znak. odma. ki. na sliåan naåin je izostavqen suglasnik t na kraju rijeåi kad se naðe u suglasniåkoj skupini st (propas…). apostrof). komendija. na više. Suglasnik j povremeno izostaje na kraju rijeåi (nemo…).). Milutin Iliã dosqedno upotrebqava zarez u zavisnim reåenicama sa veznikom da. kao i suprotne reåenice sa veznikom ali. dali. suprotni veznik ali. nepomislim. odajuãi.

osto. s' pravnog. U rijeåima koje su normirane s pokretnim samoglasnikom (u znaåewu sa/s). s' tobom…). ko. s' onom. s' dana. pošo. s' kim. mogo…). poso. U tekstu su prisutna i gubqewa vokala u sredini rijeåi (došo. Upotreba apostrofa je nedosqedna i neujednaåena. što je zadrÿano i u našem izdawu kao posebna govorna osobina junaka i sliåno. s' krajem. M. . s' toga.402 sqedno poštovano i u našem izdawu. G. apostrof je izostavqen (s' mlaðim.

blisko je mitu po pripovedawu o nastanku (åoveka. Trideset šest pripovedaka zabeleÿeno je u velikom vremenskom rasponu: od 13. a umesto kratkog predawa stoji razvijen prozni oblik. na Filološkom fakultetu odbranio doktorsku tezu Uporedna analiza srpskih i korejskih narodnih pripovedaka (basne. Ova zbirka popuwava jednu prazninu na našim policama i zato je treba pozdraviti.. Pripovetka Dan-Gun. a umesto priåe o stvarawu sveta govori se o stvarawu korejske zemqe — dolazi do istorizacije mita. Ovako predstavqene. kao i predgovor prof. ali za folkloristiku vaÿne napomene o kazivaåima i varijantama. Åitalac je ranije s korejskom usmenom prozom mogao da se upozna preko popularnijih. Kršna).OCENE I PRIKAZI UDC 821. imena planine). Graða upotrebqena za sastavqawe teze posluÿila je i za sastavqawe ove antologije. prvi korejski kraq poseduje odlike mita — govori o nastanku prvih qudi i ima karakter priåe u koju se veruje. 2. roðewe junaka u jajetu (kao Helena i Dioskuri u gråkoj mitologiji). bezuspešni pokušaji da se novoroðeni usmrti (Zaratustra. kraq dinastije Kogurjo nalazimo motive osobene za mit: åudesno zaåeãe od sunåevog zraka (sliåna paralela u jednoj priåi Hopi Indijanaca). likovi nisu više ni kraqevi nego obiåni. U pripovetki Go-Zu Mong. Prevedena s originala. što ãe posebno interesovati one koji se bave prouåavawem usmenog stvaralaštva. U drugim priåama etiologija se izvodi na poåetku ili na kraju (poreklo sazveÿða. dr Nade Miloševiã-Ðorðeviã. prevedena s engleskog. prireðivawe i predgovor Nada Miloševiã-Ðorðeviã.09:398 KOREJSKE NARODNE PRIPOVETKE Prevod s korejskog i pogovor Sang-Hun Kim. Zbirka koja je pred nama uvodi nas u nedovoqno poznat svet korejske usmene kwiÿevnosti na struåan naåin. nebeskih tela i sl. U seriji „Bajke naroda sveta".) i po to- . veka. deåijih izdawa. i jedna antologija korejskih bajki. U Vatrenim psima pomraåewa Sunca i Meseca tumaåe se kao pokušaji stanovnika tamne zemqe da ukradu nebeska tela. Ali i åitalac koji ÿeli da se samo upozna s pripovetkama naãi ãe ovde zanimqivu lektiru. 3. 23 cm. Bajke i legendarne priåe. anonimni qudi. 128 str. Sang Hun Kim je 2001. naroåito etiološko. do 20. Anegdote i šaqive priåe. kwiga sadrÿi saÿete. Podeqene su u åetiri grupe: 1. Predawe. Beograd 2002. U drugim zapisima ove grupe humanizovawe je još upadqivije. priåe o ÿivotiwama i bajke). Mitovi i predawa. Basne i priåe o ÿivotiwama. ove pripovetke nas podseãaju na pitawe odnosa meðu usmenim ÿanrovima. Motiv nebeskog porekla junaka se oåoveåuje. koju je izdavala „Narodna kwiga". odreðenog hrama. „Sunce i Mesec" ima oblik bajke kojoj se na kraju pridodaje etiološko predawe — bajkolika priåa o siromašnoj deci koju goni tigar završava se wihovim pretvarawem u Sunce i Mesec (što je opet u skladu s mitovima koji odnose ova dva nebeska tela objašwavaju srodstvom ili brakom). objavqena je 1961.531-34. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. 4.

Prilozi za kwiÿevnost. uslovno reåeno. zapušta kuãu i posao i isto krade. kao i u anegdoti o monahu i wegovom uåeniku. uzima od wega šešir i takoðe poåiwe da krade. spasavawe princeze). gde su i skonåali. još više pribliÿava ovu tvorevinu bajci. a za istoånu da zlo bude kaÿweno — kaÿwavawem zlotvora odrÿavaju se kolektivne moralne norme. ali loše postupa i biva kaÿwen. U mitu. Povremeno se i stvarnost pojavquje u svetu mita. koji bi trebalo da je bogat. dok zapadnu priåu više zanima individualna sreãa (Sang Hun Kim. Sang Hun Kim primeãuje da je za evropsku varijantu vaÿnije da dobro bude nagraðeno (venåawe sa kraqeviãem). u korejskoj varijanti jelen (zahvalna ÿivotiwa). Pripovetke Maq obiqa i Hung-bu i Nol-bu slede tok dvoepizodiåne priåe: 1. nalazimo i ovaj detaq: „Kada se priåa o wegovom podvigu raširila po selu. U Åarobnom šeširu pravda åak narušava oblik bajke. u vidu suda i zatvora. ali su zato wena maãeha i maãehina kãi kaÿwene na naåin koji upuãuje na arhaiånost — maãeha u neznawu pojede svoju ubijenu i skuvanu kãer. Ova odvojena epizoda se pribliÿava predawu i tako dovodi do dodira bajke. Ovde je zanimqivo odstupawe od odobravawa „amoralnog" ponašawa likova. istoriju i folklor. Teÿwu ka didaktici. vlasnik zlatare. Odbeglu nebesku devojku åovek nalazi. £H¢—£H¢¡. boravak u tigrovoj utrobi. åesta u deåijim maštawima. kao i u bajci. Na bajku podseãaju završeci pripovedaka Tigar i patuqak i Tigar-devojka jer se junak venåava s princezom. mita i predawa. didaktiåki prevodi priåu od åudesnog ka realistiånom. odraše mrtve tigrove i od prodaje tigrovih koÿa zaradiše mnogo para. kada vlasnik zlatare otkrije muÿa lopova. punoj åudesnog (patuqak pobeðuje tigra. åudesno povezano s kršewem normi kaÿwava se." Realije se javqaju i u prikazivawu duhovnog sveta. tj. negativan junak zbog ÿeqe za nagradom dolazi u istu situaciju. Šešir nevidqivosti (Horang Gamte) dospeva od ðavolaka u ruke braånog para koji se odaje kraðama. svadba se poklapa s krajem priåe. Bajke u zbirci odgovaraju u meðunarodnim klasifikacijama utvrðenim tipovima bajki. Ipak.404 me što se oåekuje da se u wega veruje. zanimqivo je uoåiti i neka odstupawa od nama poznatog bajkovnog oblika. daje idealnu sliku obaveza u porodiånim odnosima. Qudi se mewaju kada doðu u dodir sa šeširom: braåni par napušta kuãu i poåiwe da krade. sv. 1999—2000. Mewawe negativca. meðutim." Stara ÿeqa za nevidqivošãu i moãi koja iz we proizilazi. Zajedniåke teme u srpskoj i korejskoj narodnoj prozi. fantazija se ruši. ali se od mita i razlikuje svojom saÿetošãu. sreãemo i u obliku drugaåijem od kazne. pozitivan junak za svoj postupak biva nagraðen. Na kraju od tuge åovek umire i postaje petao — zato petao kukuriåe prema nebu. govoreãi o povezanosti natprirodnog (koje ovde ostaje tajanstveno i neimenovano) i morala. Na kraju vlasti hvataju sve kradqivce — vlasnike åarobnog šešira: „I gazdi zlatare. 1—4). ovde je povezana s prestupom. Tako u priåi Tigar i patuqak. Ove dve pripovetke. ali nakon drugog rastanka nema ponovnog nalaÿewa. kw. Pripovetka Åovek koji je hteo da zakopa svog sina. Time se tok priåe pribliÿava mitu. Na kraju stvarnost. Tako se korejska Pepequga — Kongzui ne sreãe ponovo sa svojim suprugom. javqa se motiv ÿenidbe åoveka vilom. Za problem odnosa ÿanrova naroåito je zanimqiva priåa Drvoseåa i nebeska devojka. neuobiåajeno za odsustvo psihologije u . seqaci poðoše u planinu. kakvo je åesto u bajkama. koji se javqa kao pomoãnik. jezik. imaju i dodatak — negativni junak promeni ponašawe. 2. Poredeãi korejsku varijantu Pepequge (Kongzui i Patzui) sa srpskom. kao i onom muÿu i ÿeni sudili su za kraðe. i svi su osuðeni na dugogodišwu kaznu zatvora. Šešir potiåe od ðavolaka — veã je time naglašeno ne toliko wegovo natprirodno poreklo koliko zla priroda. jednoepizodiånošãu i vrstom slika.

Ali u drugim epizodama saåuvani su mladoÿewini natprirodni postupci. stalno se sreãemo s dobro poznatim internacionalnim motivima (ÿab