KWIGA

SVESKA 12/2003.

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK /12

Besede: Dr Jovan Deli, Pola vijeka Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik" 7 / Dr Tomislav Beki, Slovo o Mladenu Leskovcu 17 / Akademik Miroslav Panti, Re o slavodobitniku 23 / Dr Nada Miloevi-orevi, Beseda pri uruewu nagrade Mladen Leskovac" 27 / Studije i lanci: Dr Mirka Zogovi, Primeri sheme sumacije u dubrovakoj renesansnoj i baroknoj poeziji 31 / Dr Bojan orevi, Farse Nikole Naqekovia poetika anra 47 / Dr Sava Anelkovi, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popovia 59 / Vesna Simovi, Viktor Igo u Srpskom kwievnom glasniku" 83 / Dr Radmilo Marojevi, Znaewe 1914. stiha Gorskog vijenca" 95 / Dr Radovan Vukovi, Sinia Kordi u dodiru i u sukobu s avangardom 109 / Lidija Bokovi, Mit i fedar kao predloci za Smrt u Veneciji" Tomasa Mana 123 / Dr Jelena Novakovi, Vidovi konflikta u nadrealizmu 161 / Dr eqko uri, Gvido Tartaqa i italijanska kwievnost 171 / Mr Slaana Mili, Parnasosimbolistika poezija R. Drainca 181 / Mr Vladimir Jovanovi, Dela naih muzikih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimovi 207 / Anela Ivani, Mitski modeli u Bati sqezove boje" Branka opia 243 / Mr Neboja Lazi, Utopija i antiutopija kao kwievni projekat 273 / Mr Goran Radowi, Pekieva gotska hronika 293 / Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Duana Kovaevia 299 / Kratki prilozi: Dr Duan Ivani, Ka jednom obliku tekstolokih komentara (uz djela Dositeja Obradovia) 317 / Istraivawa: Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih asopisa 321 / Prilozi i graa: Akademik Dejan Medakovi, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr uri Vukotiu: Uspomeni Boka Petrovia 369 / Dr Goran Maksimovi, Pred rukopisom komedije Dva veseqa" Milutina Ilia 373 / Ocene i prikazi: Nemawa Radulovi, Korejske narodne pripovetke 403 / Dr Zoja Karanovi, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa 406 / Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazarevi 409 / Mr Dragana Vukievi, Ovladavawe priom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priama (o studijama Duana Ivania Svijet i pria") 411 / Branislava Vasi, Sto godina Srpskog kwievnog glasnika" 419 / Dr Mladen ukalo, Brevijar komparativne metodologije 420 / Lidija Bokovi, Orfejev dvojnik 423 / In memoriam: Ivan Negriorac, Aleksandar Tima (19242003) 427 / Jovan Deli, Aleksandar Tima (19242003) 431 / Bogdan Kosanovi, Mila Stojni (19242003) 435 / Uputstvo za pripremu rukopisa za tampu 439

MS

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82 (05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK Pokrenut 1953.

Glavni urednici Akademik MLADEN LESKOVAC (19531978) Dr DRAGIA IVKOVI (19791994) Dr TOMISLAV BEKI (19951998) Dr JOVAN DELI (1999 )

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82(05)

Ureivaki odbor Dr TOMISLAV BEKI, dr JOVAN DELI, dr JOVAN DERETI , dr MARIJA KLEUT, dr NOVICA PETKOVI, dr QIQANA SUBOTI, dr IVO TARTAQA

Glavni i odgovorni urednik Dr JOVAN DELI

KWIGA PEDESET PRVA (2003), SVESKA 12

SADRAJ
Besede Dr Jovan Deli, Pola vijeka Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Tomislav Beki, Slovo o Mladenu Leskovcu . . . . . . . . . . . Akademik Miroslav Panti, Re o slavodobitniku . . . . . . . . . Dr Nada Miloevi-orevi, Beseda pri uruewu nagrade Mladen Leskovac" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Studije i lanci Dr Mirka Zogovi, Primeri sheme sumacije u dubrovakoj renesansnoj i baroknoj poeziji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Bojan orevi, Farse Nikole Naqekovia poetika anra . . . Dr Sava Anelkovi, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popovia . . Vesna Simovi, Viktor Igo u Srpskom kwievnom glasniku" . . . . . Dr Radmilo Marojevi, Znaewe 1914. stiha Gorskog vijenca" . . . . . Dr Radovan Vukovi, Sinia Kordi u dodiru i u sukobu s avangardom . Lidija Bokovi, Mit i fedar kao predloci za Smrt u Veneciji" Tomasa Mana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Jelena Novakovi, Vidovi konflikta u nadrealizmu . . . . . . . Dr eqko uri, Gvido Tartaqa i italijanska kwievnost . . . . . Mr Slaana Mili, Parnasosimbolistika poezija R. Drainca . . . . Mr Vladimir Jovanovi, Dela naih muzikih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimovi . . . . . . . . . . . . . . . . Anela Ivani, Mitski modeli u Bati sqezove boje" Branka opia . Mr Neboja Lazi, Utopija i antiutopija kao kwievni projekat . . Mr Goran Radowi, Pekieva gotska hronika . . . . . . . . . . . Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Duana Kovaevia . . . Kratki prilozi Dr Duan Ivani, Ka jednom obliku tekstolokih komentara (uz djela Dositeja Obradovia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 17 23 27

31 47 59 83 95 109 123 161 171 181 207 243 273 293 299

317

Istraivawa Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih asopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilozi i graa Akademik Dejan Medakovi, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr uri Vukotiu: Uspomeni Boka Petrovia . . . . . . . . . . . Dr Goran Maksimovi, Pred rukopisom komedije Dva veseqa" Milutina Ilia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocene i prikazi Nemawa Radulovi, Korejske narodne pripovetke . . . . . . . . . . Dr Zoja Karanovi, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa . . . . . . . Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazarevi . . . . . . . . . . . . . Mr Dragana Vukievi, Ovladavawe priom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priama (o studijama Duana Ivania Svijet i pria") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Branislava Vasi, Sto godina Srpskog kwievnog glasnika" . . . . . Dr Mladen ukalo, Brevijar komparativne metodologije . . . . . . . Lidija Bokovi, Orfejev dvojnik . . . . . . . . . . . . . . . . In memoriam Ivan Negriorac, Aleksandar Tima (19242003) . . . . . . . . . Jovan Deli, Aleksandar Tima (19242003) . . . . . . . . . . . . Bogdan Kosanovi, Mila Stojni (19242003) . . . . . . . . . . . Uputstvo za pripremu rukopisa za tampu . . . . . . . . . . . . . 427 431 435 439 403 406 409

321

369 373

411 419 420 423

BESEDE
UDC 050.488(497.113) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KNJIEVNOST I JEZIK

POLA VIJEKA ZBORNIKA MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK Jovan Deli

Mladen Leskovac je a wegovo ime mora biti prva rije kojom se zapoiwe govor o Zborniku Matice srpske za kwievnost i jezik zajedno sa Teodorom Petroviem pripremio, uredio i 1. septembra 1953. godine zakquio prvi broj ovoga naunog asopisa, koji se i danas, poslije pola stoqea, s razlogom zove Leskovev Zbornik. Prva sveska, koja je istovremeno bila i prva kwiga Zbornika, ugledala je svijet tek 1954, i od tada je utvren obiaj da na stranicama asopisa ostaje zapisano kada je neki broj zakquen i kada je tampan. Ima neke pravde u tome to je obiqeavawe pedesetogodiwice Zbornika uvod u obiqeavawe stogodiwice Leskovevog roewa, to e Matica srpska sqedee godine, nesumwivo, znati radno da proslavi. Osnivawe Zbornika za kwievnost i jezik jeste datum u razvoju Matice srpske, Novoga Sada i srpske nauke o kwievnosti. Matice, jer to bjee prvi zbornik koji se izdvojio i osamostalio kao poseban nauni asopis iz Serije za drutvene nauke Matiinog Naunog zbornika, a pridruie mu se etiri godine kasnije, 1957, svjetski poznati Zbornik za filologiju i lingvistiku. Novog Sada, jer osnivawe ovoga Zbornika uzdie ovaj grad u red naunih centara za prouavawe kwievnosti i jezika i prati razvoj Novog Sada kao univerzitetskog centra, odnosno Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na kojem je Mladen Leskovac bio ne samo najugledniji profesor ve i jedan od najuticajnijih i vodeih qudi. Matica srpska, wena dva zbornika i nekoliko wihovih vodeih urednika i saradnika podigli su i pronijeli svijetom ime i glas ovoga grada, to ni grad, ni Vojvodina nijesu uvijek ni dovoqno cijenili, a pogotovo nijesu uvijek dobrom vraali. Srpske nauke o kwievnosti, jer je ona ovim asopisom stekla izuzetno nauno kwievno glasilo u vrijeme oseke asopisa slinog profila, u vrijeme duhovnog posta, u ideologizovano vrijeme, i na ast slui i Mladenu Leskovcu i wegovom Zborniku to nijesu podlegli ideolokim iskuewima i ograniewima.

8 Prvi tekst, tampan na petoj i estoj stranici prve sveske, bio je bez naslova programski tekst a potpisao ga je Mladen Leskovac. Ve u prvoj reenici on je jasno i precizno formulisao zadatak novog asopisa i skicirao wegov profil: Zadatak Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik jasan je: na stranicama ovog asopisa prouavae se srpska kwievnost i srpski jezik, tj. tampae se mawe monografije i rasprave, lanci, sitniji prilozi, arhivska graa i bibliografije, kao to e se prikazivati vaniji radovi i ocewivati novija dela iz ove oblasti." Pojava Zbornika, za wegovog osnivaa, izraz je nasune potrebe, poto Srbi danas nemaju jo nijednog naunog organa posveenog prouavawu iskquivo srpske kwievne prolosti". To to se jedan nauni asopis za prouavawe nacionalne kwievnosti pojavquje ba u Vojvodini Leskovac obrazlae kao stvar posve prirodnu, kwievnoistorijski opravdanu i gotovo nunu: Jer kwievne i naune tradicije nae pokrajine, neto due i dubqe nego u drugim krajevima gde Srbi ive, upuuju nas iz vie razloga da ba, pitawima srpske kwievne prolosti i pitawima srpskog jezika i nadaqe poklawamo posebnu i tradicionalno paqivu brigu", pa dodaje da se znatan deo srpske kwievne prolosti razvijao ba na terenu danawe Vojvodine" i da stoga ovde ima i izvesne arhivske grae koja se sama nudi takvom ispitivawu". Ali odmah Leskovac precizira da nije zamislio Zbornik kao neki lokalni i provincijalni asopis, ogranien iskquivo na Vojvodinu i za Vojvoane, i to dokumentuje spiskom saradnika prve kwige: Naposletku, kao to i spisak imena saradnika ve ove prve kwige Zbornika pokazuje, a to je i sasvim prirodno, daleko je vei broj naunika van Vojvodine koji se bave studijom srpske kwievnosti. Svima wima Zbornik e odsada stajati na raspolagawu. Iz vie krupnih i nauno zasnovanih razloga meutim Zborniku nije i ne moe biti zadatak da se bavi prouavawem srpske kwievnosti iskquivo u Vojvodini ak i u sluaju ako bi se wegove teme, to nije nemogue, postupno ograniavale preteno na H i HH vek (). Pre svega drugog, mnogi, i ba najkrupniji ideoloki pokreti i umetnike pojave te kwievnosti, i onda kada su se zaiwale i prvobitno delovale samo u Vojvodini, ubrzo su postajale i sve do danaweg dana ostale nerazdvojno sastavni delovi duhovne batine svih Srba; one se stoga niti mogu niti smeju izdvajati iz takve svoje ire organske celine kao nasilno sueni svet za sebe, poto to nisu." Znalac stranih jezika ne samo velikih" ve i malih" naroda, s kojima je srpska kwievnost bila u kontaktu, Leskovac je boqe i vie od drugih znao da nacionalna kwievnost ne postoji, niti se vaqano moe prouavati, kao usamqena, jedina, izolovana od svijeta, i da upravo iz nacionalnih razloga vaqa poznavati i prouavati druge kwievnosti i kulture, posebno u kontaktu sa srpskom kwievnou: () ne moe se u prouavawu novije srpske kwievnosti zanemarivati i kwievnost onih naroda i kultura sa kojima su Srbi, u blioj ili daqoj

9 prolosti, imali estih i tesnih dodira, pa ih imaju i danas a imae ih i ubudue. Stoga je razumqivo da e na stranicama ovog Zbornika morati biti svaki as rei o kwievnosti ruskoj, latinskoj, nemakoj, maarskoj, slovakoj, italijanskoj, rumunskoj, o onim pojavama u wima koje su nalazile bilo kakva odjeka kod nas, a u onoj srazmeri i sa onim naglaskom kako su se te veze u prolosti kod nas smewivale i manifestovale." Ta dva momenta bi izuavawe srpske kwievnosti i izuavawe meunarodnih duhovnih dodira, proimawa i uticaja" ila uporedo, u razboritoj harmoniji", snuje Leskovac osnovu svoga asopisa. Mladen Leskovac je, dakle, osnovao asopis prevashodno za prouavawe nacionalne kwievnosti, vie okrenut vremenu prije dvadesetog stoqea, ali asopis nuno otvoren prema drugim narodima i kulturama, sa eqom da dovede u razboritu harmoniju" i ono srpsko, do kojeg mu je najvie stalo, i ono meunarodno, komparativno, za ta je imao sposobnosti i sklonosti. I u tome je uspijevao. S presudnim, gotovo apsolutnim uticajem u Matici srpskoj, pa i na Filozofskom fakultetu, s lijepim statusom i visokim potovawem u Srpskoj akademiji nauka, s wegovanim pismenim i razgovornim mnogobrojnim kontaktima s kolegama i saradnicima, odmjerene rijei koju su paqivo sluali politiki monici, s austrougarskom pedantnou i sredwoevropskom gospodstvenou, s vojvoanskim osjeawem za red, sa srpskom odreitou i ponekad glumqenom prijekou, s darom da gradi dobru atmosferu, sa strogou prema sebi koja mu je davala pravo i na strogost prema drugima, s besprekornim uvidom u nauni potencijal zemqe i naroda, s istananim istorijskim osjeawem praenim istinoqubivou, Leskovac je veoma brzo stekao irok krug saradnika i od Zbornika stvorio prvoklasni kwievnoistorijski nauni asopis tradicionalnog kova, koji je pomalo podsjeao na Priloge Pavla Popovia, asopis koji je prvih jedanaest godina izlazio kao godiwak, a potom tri puta godiwe. Leskovac je saradnike birao, pozivao, skupqao i uglavnom zadravao, a sve su prilike da je mnogima davao vrlo konkretne zadatke, tano pretpostavqajui ta od koga moe dobiti. Glavni oslonac su mu bili poslenici na poqu nauke o kwievnosti, nauke o jeziku i istorije iz Novog Sada i Beograda, ali i iz Sarajeva (Dragia ivkovi, Jovan Vukovi, Radovan Vukovi, Zdenko Lei), Zagreba (Antun Barac, Kamila Lucerna, Nika Rai, Svetozar Petrovi), Zadra (Pavao Gali, Milo karica), Splita (Andre Jutroni), Dubrovnika (Vladimir M. Vukmirovi), Cetiwa (Savo Vukmanovi, Vasilije Luki), Kotora (neumorni i vjerni Risto Kovijani), Skopqa (Haralampije Polenakovi), Vrawa (Momilo Zlatanovi), pa iz Budimpete (Stojan Vujii i Itvan Pot), Moskve (Julija Beqajeva), Lewingrada (P. A. Dmitrijev i G. M. Safronov), Varave (Jei Slezinski i eslav Weeqa), Bratislave (Edmund Hleba i Rudo Brtaw), Praga (Vida Zeleni), Londona (Vera Javarek), Bea (Stefan aki), Inzbruka (Zoran Konstantinovi), Firence (Anolo Danti).

10 Zbornik je imao etiri glavna dijela. U prvom su objavqivane studije, ogledi, rasprave, lanci, a nerijetko i obimni prilozi iz batine, uz prireivaev komentar. U drugom dijelu su bili sitni prilozi", prava mala otkria, a trei je dio bio otvoren za obimniju arhivsku grau, prepisku ili zaostavtinu. U etvrtom dijelu su bili prikazi i ocjene, ne mnogo bogata rubrika, ali vrlo dragocjena, naroito zbog prikaza stranih kwiga i asopisa na nae teme. Naalost, esta je bila i rubrika nekrologa, a povremeno je otvaran i prostor za polemike, koje Leskovcu, oevidno, nijesu bile mrske. Od prvog do posqedweg Leskovevog broja postojao je registar, prvo imenski, a onda predmetni i imenski. Prva dva je sastavio Svetislav Mari, pa je onda tu rubriku redovno pripremao (od tree zakquno sa esnaestom kwigom) Boidar Kovaek. Naslijedila ga je Milica Bujas, koja je uradila Registar prvih dvadeset godita Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik (19531972) kao treu svesku dvadesete kwige. To je predragocjen rad; rendgenski snimak dviju decenija ivota asopisa. Zatim je opet registar kratko radio Svetislav Mari, pa Duko Vrtunski. Zbornik je bio irom otvoren za susjedne i pomone discipline nauke o kwievnosti i nauke o jeziku, posebno za istoriju, odnosno kulturnu istoriju. Naroitu pawu posveivao je rubnim srpskim podrujima. Tako e donijeti obimne prevode opisa Slavonije i Srema: prvi Fridriha Vilhelma fon Taubea, a drugi Franca tefana Engela, koji je priredio i prokomentarisao Slavko Gavrilovi. Takoe je objavqen i obiman rad Spiridona Jovia Etnografska slika slavonske vojne granice. Uz Zbornik e se razvijati istaknuti istoriari Slavko Gavrilovi, Vasilije Kresti, Aleksandar Forikovi i Vaso Vojvodi. Stizae mnogobrojni prilozi iz Crne Gore i o Crnoj Gori i Hercegovini Dubrovniku i wegovoj kwievnosti dato je poasno mjesto dobrim dijelom zahvaqujui radovima Miroslava Pantia, koji se javqa ve od tree kwige, odnosno 1955. godine. Za istoriju Matice srpske od velikog je znaaja prilog Vladimira M. Vukmirovia Prilozi istoriji Matice srpske u Dubrovniku, objavqen 1969. godine u prvoj svesci sedamnaeste kwige, u veoma osjetqivom asu. Zbornik je objavio monografiju Ugqee Krstia o prvom Novosaaninu qekaru Petru Miloradoviu, to je dokaz istinskog zanimawa za raznovrsne aspekte kulturne istorije ovoga grada. Leskovac se trudio da doe do priloga iz naunog nasqea tada pokojnih ideoloki sasvim proskribovanih qudi i imena: Momila Nastasijevia, Vladimira orovia i Veselina ajkanovia. Znao je i za tematski broj: prvu svesku trinaeste kwige posvetio je Tihomiru Ostojiu, Matiinom sekretaru i uredniku, povodom wegove stogodiwice roewa.

11 Posebnu ar i likovnu qepotu asopisu su dali mnogobrojni faksimili rukopisa, fotografije i reprodukcije. Wihov popis i opis mogao bi biti predmet posebne studije. Ubjedqivo najvei broj naslova i stranica za Leskovev Zbornik napisao je Svetozar Mati. To su veoma raznovrsni radovi i veina ih zasluuje ponovno itawe, a wihov autor vie naeg pamewa i potovawa. Leskovac je oevidno u wega imao veliko povjerewe. Meu najeim i najvjernijim saradnicima Zbornika u Leskovevo vrijeme bili su: ivojin Bokov, Slavko Gavrilovi, Kreimir Georgijevi, Milorad ivanevi, Boidar Kovaevi, Boidar Kovaek, Risto Kovijani, Mita Kosti, Mladen Leskovac, Borivoje Marinkovi, Svetislav Mari, Svetozar Mati, Vladan Nedi, Miroslav Panti, Teodora Petrovi, ore Sp. Radojii, Nikola Radoji i Lazar uri. U osmoj kwizi Zbornika pojavili su se Memoari Simeona Pievia, s uvodnim komentarom Svetozara Matia. Svakako, blistav trenutak u istoriji asopisa. Hrvatsku kulturu su trajno i neizmjerno zaduili i Zbornik i Milorad ivanevi ogromnom graom o Mauraniima i Dimitriju Demetru. Leskovcu i Zborniku poseban rad darovao je Miroslav Panti 1977. godine za treu svesku HH kwige: Nepoznata bugartica o despotu uru i Sibiwanin Janku iz H veka. Na stranicama Zbornika objavqene su mnogobrojne studije, danas nezaobilazne u kwievnoj nauci, iz kojih e se kasnije razviti znamenite kwige i sistematska istraivawa, a neke od wih imale su i snaan meunarodni odjek: Vladana Nedia o Vukovim pevaima, Dragie ivkovia o Steriji i Jakovu Igwatoviu, Iva Tartaqe: Kako je nastajala Prokleta avlija", Nike Stipevia o italijansko-srpskim kulturnim vezama, Ksenije Maricki-Gaanski o helenskoj glotologiji, Svetozara Petrovia: Poredbeno prouavawe srpskohrvatskoga epskog deseterca i sporna pitawa wegovoga opisa, i mnogobrojne druge kojima, u nedostatku vremena, naalost, inimo nepravdu. Nauci o jeziku vea pawa poklawana je u prvim trima kwigama, do pojave Zbornika za filologiju i lingvistiku, i tu su asopisu dali svoj peat Milka Ivi, Ivan Popovi i Jovan Vukovi. Deset godina od 1953. do 1963 Zbornik je ureivalo samo dvoje qudi: wegov osniva i glavni i odgovorni urednik Mladen Leskovac i Teodora Petrovi, a od 1963, odnosno od H kwige, pridruie im se ivojin Bokov, Boidar Kovaek, Boko Novakovi i ore Sp. Radojii, ijom smru 1969. asopis gubi dragocjenog urednika i jednog od svojih prvih i najboqih saradnika. Od 1972 (kw. HH) lanovi urednitva su i Ivanka Veselinov i Lazar uri. Leskovac je sve ove promjene smatrao prirodnim razvojem jedne te iste prve redakcije. Ova redakcija e voditi asopis do 1979, kada na mjesto glavnog urednika dolazi Dragia ivkovi.

12 Mladen Leskovac je, dakle, na elu Zbornika bio dvadeset i est godina, uredio etrdeset pet svezaka, odnosno preko 1000 autorskih tabaka, na stotine studija, lanaka i rasprava, sitnih priloga" i svakovrsne bogate grae. Zbornik je tada donio niz istinskih kwievnoistorijskih otkria, novih uvida i dokumenata, ostavivi bogato nauno nasqee, nezaobilazno u daqem prouavawu ne samo srpske kwievnosti. Preuzimajui asopis sa HH kwigom, Dragia ivkovi je, programskom tekstu Re urednitva, odao niz priznawa prethodnoj redakciji ocijenivi da je Zbornik, pored beogradskih Priloga za kwievnost jezik, istoriju i folklor, predstavqao fundamentalni nauni periodik za pitawa kwievnosti i nauke o kwievnosti". Kao istoriar kwievnosti koji vrlo dobro zna kako se teko stie ugled i gradi tradicija on istie da novo urednitvo eli da nastavi uglednu tradiciju dosadawih orijentacija i ostvarewa u ureivawu Zbornika", ali akcenat stavqa na inovacije koje namjerava da uvede. Te inovacije bie usmjerene u pravcu savremenih, danas ivo diskutovanih problema nauke o kwievnosti", to e rei otvarawe prema optim, teorijsko-kwievnim pitawima, kao i pojavama i problemima savremene, danawe kwievnosti", ali ne zapostavqajui osnovnu kwievnoistorijsku orijentaciju. Utoliko prije i vie to je istorija kwievnosti postala u posledwe vreme zanemarena oblast u tom prouavawu", to se nala u krizi, pa se zato vaqa usmjeriti na one naune napore koji bi je izveli iz krize. Kao budui autor vietomnog djela Evropski okviri srpske kwievnosti ivkovi se zalae da komparatistiko prouavawe nae kwievnosti treba posebno da doe do izraaja", kako bi se jugoslovenske kwievnosti osvijetlile kao delovi evropske i svetske kwievnosti". Tako bi Zbornik iroko obuhvatio kwievnu problematiku i prostorno i vremenski", i sinhronijski i dijahronijski, i to iz aspekta savremenosti", jer emo samo na taj nain doi do naih danawih, aktuelnih sudova o kwievnoj prolosti". U metodolokom pogledu Zbornik e biti zastupnik modernih, ali ne i pomodnih teorija" i nastojae da se kwievne pojave vide i u svom isto kwievnom, imanentnom razvoju, ali i u sistemu izvankwievnih iwenica". Iako e se o pitawima jezika raspravqati u mawoj meri i moda sasvim retko", Zbornik i daqe zadrava jezik u svome imenu, a urednitvo pokazuje spremnost da se otvori onim meuoblastima zajednikim nauci o kwievnosti i nauci o jeziku, a posebno prema metodolokim zajednikim problemima. Novo urednitvo, dakle, otvara Zbornik u veoj mjeri prema metodologiji, teoriji, komparativistici i savremenoj kwievnosti, modernizuje ga i osavremewuje, i ve u prvom broju donosi rad Nikole Koqevia o kritikim naelima Nortropa Fraja i rad Tomislava Bekia Anica Savi-Rebac i Tomas Man. Komparativisti i metodolozi dobijaju vie mjesta. Sve ee se javqaju Miron Flaar i Vojislav Jeli, pa Svetozar Koqevi, Nikola Koqevi, Novica Petkovi, Petar Milosavqevi, Zoran Konstantinovi, Vitomir Vuleti, Gvozden Eror. Od

13 medijevista su sve prisutniji ore Trifunovi i Mirjana Bokov, iji radovi meu qudima od struke uivaju posebno potovawe. Urednitvo je pod rukovodstvom Dragie ivkovia priredilo cijelu seriju izvanrednih tematskih brojeva: Sterija (HHH/2), Zmaj (HHH/3); Austrijska kwievnost (HHH/2), Laza Kosti (HHH/3), Prilozi za istoriju srpske kwievne kritike (HHH/1), Ilirski pokret (HHH/3), Zdenko kreb (HHH/1), Vuk i svet (HHH/1), Kosta Ruvarac. O pesmi Laze Kostia: Spomen na Ruvarca" (HHH/2), Dositej Obradovi (HHH/1), Uspomeni dr Dragie Vitoevia. Prilozi istorije srpske periodike (HHH/2), Jakov Igwatovi (HHH/1), Laza Lazarevi (HHHH/1), Prilozi istorije srpske kwievne periodike (HHHH/2), Laza Kosti (HHHH/3), Ivo Andri (H/2) i Milo Crwanski (H/23). Ni ivkovi nije pravio velike promjene u ureivakom odboru. Zapoeo je ureivawe asopisa s Boidarom Kovaekom, Zoranom Konstantinoviem i Mironom Flaarom, a od 1984. redakciju su pojaali Marija Kleut i Tomislav Beki. Od H broja povukao se iz urednitva Boidar Kovaek, a izabran je Novica Petkovi. Dragia ivkovi je bio glavni urednk Zbornika petnaest godina i dao mu je svoj snaan peat. Redakcija i Matica su mu se oduile na jedinstven nain, posvetivi mu povodom osamdesetogodiwice ivota trobroj za 1994. godinu, odnosno cijelu H kwigu sa 530 strana. Ta kwiga je impresivna slika ivkovievog ugleda meu tadawim prouavaocima kwievnosti. Sa etrdeset treom kwigom Zbornik se povjerava istaknutom germanisti, germanoslavisti i prevodiocu Tomislavu Bekiu, a sa wim su u ureivakom odboru bili Jovan Dereti, Marija Kleut, Qiqana Suboti, Ivo Tartaqa i Miron Flaar. Posebno istiemo tri tematske sveske koje je uredila ova redakcija. U svesci 23 etrdeset tree kwige objavqeni su radovi s naunog skupa Kwievno naslee Srpske Krajine, odranog 21. i 22. marta 1996. u organizaciji Odeqewa za kwievnost i jezik Matice srpske, a wime su rukovodili Duan Ivani, Slavko Gordi i Dragan Stani, uz veliku pomo Julkice uki kao sekretara skupa. Budui prouavaoci 1847. godine morae paqivo itati etrdeset etvrtu i naroito etrdeset petu kwigu Zbornika u kojoj su objavqeni referati s naunog skupa 1847. u srpskoj kwievnosti i kulturi, odranog u SANU 15, 16. i 17. septembra 1997. u Beogradu i koju je uredio Predrag Palavestra. Devedesete godine prologa i poetak ovoga vijeka u znaku su postepenog i temeqitog razarawa Jugoslavije, i sporog i neizvjesnog definisawa statusa srpskog naroda i wegovih pokrajina, republika i dravica. Te promjene su se to e se tek vidjeti quto odrazile na kulturu i status kulturnih institucija. U procesu takozvane tranzicije Matica srpska se nala u nezavidnom poloaju, davno liena svojih nekadawih ogromnih dobara, a sada i odgovarajue dravne brige. Suavawe drave, najvee seobe i izgoni naega naroda, kulturne emigra-

14 cije i duhovno osiromaewe nae zemqe i naroda, komadawe i suavawe dravnog prostora, ekonomske i kulturne blokade, kidawe svakojakih, a naroito kulturnih veza meu jugoslovenskim narodima i meu djelovima srpskog naroda, nova ideologizacija i funkcionalizacija kulture, ratne traume, inflacijski komari, poratni sindromi, odsustvo novca, izmjene u sistemu finansirawa sve se to izrazito negativno odrazilo na status asopisa, pa i cijelih kulturnih institucija. Ako se tome doda da novoreformisani svjetski univerziteti sve vie ele da se odvoje od humanistikog modela na kojem su formirani i u ijem znaku su se stoqeima razvijali, da se humanistike, a posebno filozofsko-istorijske discipline potiskuju u drugi plan zarad ideje pragmatino-tehniko-tehnolokog napretka, onda jo mawe imamo razloga da optimistiki gledamo na budunost naunokwievnih asopisa. U takvim okolnostima podvig je odrati jedan asopis, a kamoli ouvati wegovu tradiciju i vrijednosti. Teko je okupiti i ouvati saradnike kada im se ne moe obeati kada e im prilozi biti publikovani, primjerci asopisa dostavqeni, da li e i kada dobiti makar i simbolian honorar, a ivimo u surovom vujem vremenu. Rad na asopisu zasad se odvija zahvaqujui prijateqstvu, solidarnosti, portvovawu, potovawu Matice i uspomena na urednike Zbornika, i na naem strahu da na nama ne ostane kletva. Aktuelni glavni urednik doivio je ovo postavqewe kao do sada najvee struno priznawe i najtei radni zadatak. Kao potovalac struke i kontinuiteta zamolio je za saradwu sve lanove prethodnog urednitva i Novicu Petkovia. inilo mu je i ini mu ast to je za urednike imao svoje profesore i prijateqe koji ga u svakom pogledu nadilaze: struno, statusno, generacijski. Zbog toga je danas svaki od lanova urednitva mogao da sa ovoga mjesta govori prije nego on. Takoe je bio privilegovan naklonou profesora Dragie ivkovia kojim se esto savjetovao oko asopisa. Jedan profesorov savjet nije posluao: da u novim, krajwe nepovoqnim uslovima skrati godiwe obaveze na jednu, najvie dvije sveske, odnosno na tridesetak tabaka. Ostao je u uvjerewu da pet univerziteta iz Srbije, dva iz Republike Srpske i jedan iz Crne Gore, uz qude dobre voqe i naunog interesa za saradwu iz ostalih univerzitetskih i naunih centara bive Jugoslavije, i uz ponekoga iz svijeta, uz sve vie mladih postdiplomaca i doktoranada, mogu dati i dovoqno saradnika, i dovoqno kvalitetnih radova za obim koji predviaju tri broja. To znai da se urednitvo nuno orijentisalo na traewe novih naunih snaga jednako kao i na oslawawe na ve provjerene saradnike. Prisna saradwa i istinska bliskost s dvojicom od najveih naih istoriara kwievnosti Dragiom ivkoviem i Jovanom Deretiem kao urednicima i saradnicima asopisa ispuwava nas plemenitim zlatnim talogom sjeawa, ali i dubokom tugom, i osjeawem linog gubitka zbog wihovih smrti. Zbornik sa wima i Zbornik bez wih nije isti asopis. Ovaj e asopis, ipak, izlaziti ova sredina ima smisao za istrajnost i kontinuitet kao periodik za srpsku kwievnost i za srp-

15 sku kwievnu misao, otvoren za sve tokove i stilske formacije srpske kwievnosti, zainteresovan za razvoj kwievne misli u svijetu, usmjeren na prouavawe nacionalne kwievnosti u irim kontekstima junoslovenskom, balkanskom, sredwoevropskom, evropskom i svjetskom. Miqewa smo, dakle, da je prouavawe nacionalne kwievnosti neodvojivo od komparativne i opte, i ve smo dali dokaza da e asopis u tom smislu biti vrlo otvoren. Urednitvo e nastojati da u povremenim tematskim brojevima fokusira svoju pawu na pojedine pisce; djela, procese, epohe. Ve su ove nekolike sveske to su se pojavile imale tematski profil: Hilandar, usmena tradicija, komparativistiki uglovi, minuli vijek, teorijsko-metodoloka pitawa, a zakquen je broj s temom Trei milenijum hrianstva. Pruiemo ruku saradwe svim qudima dobre voqe, ali je neemo ostaviti da ponizno visi u vazduhu. Dvije sjeni glavnih urednika Zbornika Leskoveva i ivkovieva izduile su se iznad wihovog stoqea i opomiwu nas da se moramo truditi da ih dostignemo ak i kada znamo da su nai dometi mnogo skromniji. Naim dobronamjernim kritiarima, koji nas upozoravaju da imamo previe priloga iz dvadesetoga stoqea, moramo odgovoriti da smo poeli s Hilandarom, da imamo cio broj posveen usmenoj tradiciji, da je dvadeseti vijek danas proli vijek i da se, na primjer, Bogdan Popovi u svojim naunim i urednikim poduhvatima bavio ne samo svojim vrwacima ve i piscima znatno mlaim od sebe. Radove, ipak, piu saradnici, pa ih i ovoga puta pozivamo u pomo. Bez saradnika nema ni urednika, ni asopisa. Zato je danawa rije glavnog urednika bila u slavu saradnika i nezaborava. Na mnogaja qeta, svemu uprkos!

UDC 821.163.41:929 Leskovac M.

SLOVO O MLADENU LESKOVCU Tomislav Beki

Dodela prestine nagrade Mladen Leskovac" svaki put predstavqa lepu priliku da se prisetimo krupne linosti nae kulture koja je svojim razgranatim delovawem i neumornim poslenitvom obeleila i ovaj dom nae kulture i nae vreme. Do sada je nagrada Mladen Leskovac" tri puta dodeqena i svaki put su o Leskovcu govorili wegovi bliski saradnici, koji, rekao bih, s pravom mogu da kau da su bili i wegovi prijateqi, tako da su o wemu govorili ne samo kao o kulturnom posleniku nego i oveku koji im je bio veoma blizak. Kada mi je ponueno da ovom prigodom odrim kratko slovo o Mladenu Leskovcu, doiveo sam to kao veliku poast. Meutim, kada sam se poduhvatio da napiem primereno slovo, koje nee biti ni predugo ni prekratko, ni suvie suvoparno ni suvie patetino, shvatio sam da to nee biti nimalo lak zadatak, pogotovo to ja ak nisam bio wegov neposredni ak, koji bi, dakle, o wemu govorio kao ak koji eli da izrazi zahvalnost svom profesoru i uitequ. Meutim, kao pripadnik prve generacije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1954), u ijem je utemeqewu delotvorno uestvovao i Mladen Leskovac, i to kao jedan od prvih izabranih profesora i prvi dekan, mogu sebe ipak da smatram na neki nain akom profesora Leskovca, pogotovo to je ta prva generacija studenata Filozofskog fakulteta, rasporeena na pet studijskih grupa, sebe doivqavala kao jednu celinu, pa sam shodno tome i ja, kao student germanistike, sve ostale profesore, pa i profesora Leskovca, doivqavao kao svoje profesore. Naime, ta prva generacija je sluala i pohaala gotovo sva predavawa, samo to nismo bili duni da polaemo one ispite koji nisu bili predvieni za odreenu studijsku grupu. I tako sam ja sluao predavawa kod profesora Leskovca, ali nisam kod wega polagao, poto smo mi germanisti i anglisti morali obavezno da polaemo samo ispit iz savremenog srpskohrvatskog jezika kod tada upravo izabrane mlade docentkiwe dr Milke Ivi. Za tu prvu generaciju, a verujem i za potowe generacije, prof. Leskovac je bio neprikosnoveni autoritet, pogotovo za nas prve asistente, koji su imali ast da po zavretku studija budu zadrani na fakultetu.

18 Mladen Leskovac je bio strog i ne ba naroito dostupan profesor. esto sam posle, poto sam imao prilike da studiram u Nemakoj i neposredno upoznam tip nemakog ordinarijusa", imao utisak kao da je Mladen Leskovac u nau sredinu preneo neto od akademskih obiaja i pravila koja su karakteristina za nemaki univerzitet. Meutim, koliko god da je delovao strogo i nedostupno, pa i nedodirqivo, profesor Mladen Leskovac je osvajao svakoga ko bi imao sreu da od wega bude prihvaen. Ni danas mi nije jasno emu imam da zahvalim da me Mladen Leskovac ubrzo poto sam izabran za asistenta za nemaku kwievnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pozvao na saradwu u Zborniku za kwievnost i jezik. A postati saradnik Leskovevog Zbornika", kako smo ga zvali i kako ga mi stariji jo i danas zovemo, bila je posebna ast, pa i svojevrsna potvrda strunih i naunih kvaliteta. Svoj prvi mawi prilog objavio sam u Zborniku za kwievnost i jezik 1964. godine i otada sam bio redovan saradnik prof. Leskovca, koji je 1984. godine svesrdno podrao predlog prof. Dragie ivkovia, tadaweg glavnog i odgovornog urednika, da uem u urednitvo Zbornika, u kojem se i danas nalazim. Taj saradniki odnos sa prof. Leskovcem odrao se sve do wegove smrti. Odlazio sam mu esto na razgovore bilo je to obavezno tano u 5 sati po podne koji su se, dakako, prevashodno odnosili na kwievne teme, posebno na Lazu Kostia i wegove radove na nemakom jeziku, od kojih sam mu neke preveo za wegovo izdawe Sabranih dela Laze Kostia. S obzirom na to da sam prvobitno radio na doktorskoj disertaciji o Letopisu Matice srpske i wegovoj posrednikoj ulozi u prihvatawu nemake kwievnosti kod nas, to sam, prirodno, pomno iitao Leskoveve najvanije, do tada objavqene kwige Srpsko graansko pesnitvo XVIII veka (1946), lanci i eseji (1949), Na naoj postojbini (1951), i kasnije Iz srpske kwievnosti i (1968) i doao do zakquka da neu biti u stawu da vaqano uradim tu temu, poto jo nisu bile uraene neophodne predradwe za primereno tumaewe srpske kwievnosti u prvoj polovini 19. veka, posebno kada je bila u pitawu nemaka kwievnost i na odnos prema woj. Prof. M. Leskovac je paqivo sasluao moje argumente bio je lan komisije koja je napisala referat za prihvatawe teme i sloio se sa mnom da se ta tema u tom obliku ne moe vaqano uraditi. I tako sam se onda odluio za temu o prihvatawu Tomasa Mana u naoj kwievnosti, za koju je takoe pokazao veliko interesovawe. Jer, da i to ovde kaem, Mladen Leskovac je bio dobar poznavalac nemake kwievnosti, a iz razgovora sam zakquio da su wegove velike simpatije Gete i Tomas Man. Dok sam radio na prevodu tetralogije Tomasa Mana Josif i wegova braa, odlazio sam esto na razgovore s wim da ujem wegovo miqewe o nekim mojim reewima krajwe komplikovanih mesta i uvek nanovo me iznenaivao svojim suptilnim zapaawima i predlozima koji su mi pomagali da doem do pravih reewa. Bio je naprosto jedinstven i neponovqiv sagovornik koji je na osnovu naoko beznaajnih i sitnih iwenica umeo stvari da sagleda i osvetli iz sasvim drugog ugla.

19 Za ovu priliku biu slobodan da evociram tri svoja susreta sa Mladenom Leskovcem, koji su za mene od posebnog znaaja, a pri tome bacaju posebnu svetlost na wegovu linost. Naime, prvi moji mawi nauni prilozi o Teodoru Radieviu kao prevodiocu ilera i Vasi Stajiu kao osnivau Geteovog drutva Jugoslavije 1922. godine u Novom Sadu nastali su upravo na podsticaj Mladena Leskovca. Kada me pozvao i predloio da mu uradim prilog o Teodoru Radieviu, ocu Branka Radievia, ja, naravno, u tom trenutku nisam znao da Teodor Radievi spada meu prve prevodioce ilera kod nas. Najpre mi je izloio sve to zna o Teodoru Radieviu, ukazao na postojeu sekundarnu literaturu, i rekao: Ovo je sve to znam o tome, a ostalo vi uradite." Bio je zadovoqan onim to sam uradio i otada sam Mladena Leskovca doivqavao kao svog profesora, kome uvek mogu da se obratim za savet. Jo upeatqiviji je bio razgovor u vezi sa Vasom Stajiem i osnivawem Geteovog drutva Jugoslavije, pri emu je nastojao da mi ocrta atmosferu u kojoj je Vasa Staji odluio da se poduhvati osnivawa Geteovog drutva. Poto je Mladen Leskovac bio blizak Vasi Stajiu, pretpostavqam da je wegovo kazivawe o svemu tome bilo autentino i da je sve to saznao od samog Vase Stajia, a on je od toga napravio pravu priu. Neposredan povod za osnivawe Geteovog drutva bila je jedna krajwe muna scena koja je predstavqala vrhunac primitivizma i prostakluka kojim je Novi Sad bio preplavqen poetkom dvadesetih godina prolog veka. Ta scena se odigrala u zgradi na glavnom novosadskom trgu u kojoj se donedavno nalazio Dom JNA pored negdaweg Filozofskog fakulteta. Vasa Staji je sedeo u kafeu sa jednim prijateqem za jednim skrajnutim stolom, gde im se posle izvesnog vremena pridruio jedan ugledni novosadski Jevrejin. Uto je u kafanu uao izvesni (mislim da se zvao) Jevevi, koji je u Novom Sadu bio na glasu kao kolovoa krajwe desniarski orijentisanih snaga i na brutalan nain se obruio na ovog oveka, vreajui ga i psujui ga naoigled Vase Stajia i wegovog prijateqa. Tada je Vasa Staji odluio da intelektualce i ugledne graane Novog Sada okupi oko jednog drutva koje bi se delotvorno, u duhu humanistikih ideja i ideala, suprotstavilo tada ve pogubnom zamahu primitivizma, koji je zapretio da ugui svaku uqudnost i kulturu u gradu. Za to mu se najpodesniji uinio Gete, pa je osnovao Geteovo drutvo, zamislivi ga veoma iroko kao drutvo sa odreenim konkretnim ciqevima, s tim to se oni nee svoditi samo na puku popularizaciju Getea i Geteovih ideja, nego e se ujedno starati i o izdawu Geteovih dela. Meutim, to drutvo bilo je, naalost, kratkog veka i ono se zbog slabog odziva posle est meseci ugasilo. No M. Leskovac je od toga napravio sjajnu priu, kao to je veoma esto od sitnih otkria umeo da pravi priu, tako da se ponekada pitam nismo li u wemu imali jednog potajnog i skrivenog pripovedaa koji nije stigao da se iskae i na planu pripovedake umetnosti. Kao to je umeo da kazuje, tako je Mladen Leskovac umeo i da pomno slua sagovornika i da izmeu rei uje nagovetaje nekih stvari kojih sam kaziva moda nije ni svestan. Zahvaqujui tom wegovom svoj-

20 stvu da nasluti neke skrivene veze i odnose Mladen Leskovac je bio sudeonik u jednom mom otkriu u vezi sa odnosom izmeu Anice Savi-Rebac i Tomasa Mana. Pri tome je cela stvar imala svoje ishodite na sasvim drugoj strani. Naime, u jednom od tekstova Anice Savi-Rebac naiao sam na mesto na kojem samo uzgred pomiwe da je na molbu nemakog filozofa Hansa Lajzeganga, od koga je zatraila strunu pomo da bi razreila neka pitawa u vezi sa svojim istraivawima uticaja gnoze na Wegoa, prevela Wegoevu Luu mikrokozma na nemaki jezik. Kada sam upitao Mladena Leskovca da li mu je neto poznato u vezi s tim prevodom, odgovorio mi je da se sigurno radi o omaci jer je Luu prevela na engleski jezik. Meutim, kada sam mu pokazao to mesto i kada se sam uverio da se oigledno radi o prevodu na nemaki jezik, odmah mi je stavio na duu da se dam u potragu za tim prevodom. A kako u zaostavtini Anice Savi-Rebac u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu u tom trenutku nije bilo nikakvog traga od toga prevoda (kasnije e biti pronaen, pa sam ga objavio 1986. godine u sklopu publikacije Anica Savi-Rebac i Wegoeva Lua mikrokozma, priredila Darinka Zlii, Kwievna zajednica Novog Sada), to sam poao tragom koji je vodio u Nemaku. Ali ni to uzbudqivo tragawe od Minhena preko Augzburga do Berlina i na kraju do Ciriha nije urodilo plodom, tj. nisam uspeo da doem do prevoda Lue na nemaki, jer se nije mogao nai ni u zaostavtini filozofa Hansa Lajzeganga. Ali ta su me tragawa uputila na jednu drugu vezu Anice Savi-Rebac sa Nemakom na wen do tada nepoznat neposredni kontakt sa Tomasom Manom. U tom trenutku sam znao da je Anica Savi-Rebac 1929. godine Tomasu Manu poslala primerak (u konom povezu) svojih prevoda novela (Tomas Man, Izabrana dela, Beograd 1928) i da joj je on zahvalio na poiqci jednim kratkim pismom, kao i da je odigrala krupnu ulogu u recepciji Tomasa Mana kod nas (o tome u mojoj kwizi Tomas Man u naoj kwievnoj kritici, Matica srpska, Novi Sad 1987, 2140), ali nisam znao da mu je 1937. poslala separat jednog svog rada objavqenog na nemakom jeziku. Tragawa u Arhivu Tomasa Mana u Cirihu na koja me Mladen Leskovac neprestano podsticao urodila su plodom: doao sam i do originalnog primerka separata Anice Savi-Rebac i dela prepiske sa Tomasom Manom koji je sauvan. Preciznom analizom idui tragom napomena koje je Tomas Man ispisao na tom separatu utvrdio sam da je Tomas Man od rei do rei preuzeo dva pasusa iz tog rada i iskoristio ih za veliki dijalog izmeu faraona i Josifa. Plod tih istraivawa bila je jedna mala studija koju je, smo se po sebi razume, prvi proitao Mladen Leskovac i odmah je objavio u svom Zborniku. I danas smatram da je to jedan od mojih najboqih germanistikih priloga, a u wegovom nastajawu, kao to se iz izloenoga d videti, sudelovao je i Mladen Leskovac. Mladen Leskovac je gotovo u svim svojim radovima, i onim krupnim i onim sitnim, podjednako bio istoriar kwievnosti, istoriar kulture, kwievni kritiar i esejista, ali svaki wegov prilog uvek je bio iweniki utemeqen, jer za wega nije bilo nevanih iwenica i

21 pojedinosti. On je nenadmaan u uspostavqawu veza i spona tamo gde se to uopte ne bi oekivalo, pa u prvi mah wegovo kazivawe ponekada deluje prialaki nonalantno i neobavezno. Ali kada se malo boqe pogleda, onda se vidi da se radi o samosvojnom postupku sa ciqem da se odreene pojave posmatraju i sagledaju iz ireg konteksta i obelodani wihov skriveni dubqi smisao. Tako u svojoj besedi Stopedeset godina Matice srpske (1976) na svoj smeli i neponovqivi nain povlai paralelu izmeu Vajmara i Pete, Getea i mladih srpskih poslenika koji su se u februaru 1826. sastali da stvore Srbima toliko potrebno arite i sredite kulturnog stvaralatva u obliju Matice srpske. Evo kako to ini Mladen Leskovac: U etvrtak 16. februara 1826. godine predvee u Vajmaru, Ekerman je po obiaju posetio Getea. Razgovarali su o tipino geteovskoj temi, o fenomenu junaka: i sam izuzetan, Gete je voleo izuzetnost u oveku. Raspitivao se kod Ekermana sa velikim zanimawem o vojvodi Velingtonu, komandantu britanskih armija u bitci kod Vaterloa, onom istom o kojem govori Wego u svojoj posveti Gorskom vijencu, a kojega je Ekerman video uoi tog dana. Gete je uporno traio da uje to vie, pa i najsitnijih pojedinosti o vojvodi, a bio veoma zadovoqan kada je saznao da je ovaj, ve u godinama, jo vitak i mrav, laka hoda, qubazan i jednostavan u ophoewu i da je dovoqno jedanput videti ga pa da se ne zaboravi nikada. 'Videli ste jednog junaka vie' glasio je komentar Geteov 'a to nikada nije makar ta.' A u isti taj dan, moda i u isti as kada je tekao ovaj vajmarski razgovor udvoje, sastali su se sedmorica mladih i odlunih Srba, verovatno u kui jednog od wih, u Peti, i onda se svakako posle iscrpnih savetovawa, u sedam estarom pedantno odvojenih jednakih segmenata na povrini jednog kruga da niko meu wima ne digne suvie glavu to je prvi, a niko ne bude unien to je posledwi ispotpisivali na dokumentu kojim je osnovana Matica srpska. Nisu oni bili junaci po geteovskoj meri i zamisli, zaista nisu ni po emu " (Mladen Leskovac, Srpske kwievne teme, Matica srpska, Novi Sad 1988, 7778). Ovaj odlomak mogao bi da poslui kao dobra osnova i ishodite za razmatrawe osobenog Leskovevog naina povezivawa i vrednovawa stvari tu svaka scena ima svoju posebnu teinu, ali istovremeno ine jednu kompleksnu celinu. Dakako, Peta nije Vajmar, i sedmorica mladih qudi ne mogu se izjednaiti sa dvojicom iz Vajmara, ili kako sm Leskovac kae: nisu oni bili junaci po Geteovoj meri i zamisli. Ali ta sedmorica mladih srpskih graana, okupqeni u pionirskom poduhvatu za koji nisu mogli ni da znaju ni da slute kakva mu budunost predstoji i ta e znaiti za povesnicu srpskog naroda, jesu svojevrsni junaci oni, naime, ine onu vrstu junaka bez kojih ne moe da stasa i opstane nijedna nacionalna kultura. Mladen Leskovac nije mario za teorijska izuavawa kwievnosti. Izdanak filoloke kole Pavla Popovia, Mladen Leskovac je na magistralan i jo uvek podsticajan nain pokazao da odreeni metodski postupak (pa i filoloki postupak koji u nae vreme vie nije na ceni) moe da bude plodonosan samo ako se ne shvati dogmatski i istra-

22 ivawe ne apne u unapred zadate rezultate. Svojim neumornim istraivakim i spisateqskim radom pretoenim u niz sjajnih bisera koji ine jednu nerazluivu nisku i osobenu povesnicu nae kulture, Mladen Leskovac je bio i ostaje obrazac plodotvornog naunog i kulturnog poslenitva.

UDC 821.163.41:929 Leskovac M.

RE O SLAVODOBITNIKU Miroslav Panti

Bila mi je radosna i osobita ast uee u odboru ili kako danas obiavamo da kaemo: u iriju nae stare, mudre i estite Matice srpske za dodelu nagrade koja nosi ime velikana nae nauke o kwievnosti i veoma zaslunog dugogodiweg asnika i predsednika wenog Mladena Leskovca. Osobito sam srean i stoga to po odluci istoga irija u kome su skupa sa mnom bili i moje uvaene kolege i prijateqi, sve vrlo znatnog i dobro poznatog imena i to je ta odluka doneta lako, brzo i jednoglasno. Ta lakoa, brzina i tolika jedinoglasnost proisticala je otuda to i ovoga puta ova nagrada zaista po zasluzi dolazi u prave ruke. Linost koja je ovogodiwi nosilac ovoga visokog i uglednog priznawa mislim da je mnogima, ako ne ba i svima, dobro poznata: nekima kao viedecenijski profesor narodne kwievnosti na Beogradskom univerzitetu, nekima kao delatnik u oblasti kulture, i na nacionalnim i meunarodnim skupovima o usmenoj ili narodnoj kwievnosti i folkloru, naem i svetskom, nekima kao wenim itaocima i potovaocima, nekima kao draga i mila linost, velike i srdane komunikativnosti, s kojom je jednostavno prijatno i lepo susretati se, a nekima opet kao sve to uzeto ili dobijeno zajedno. Ime te linosti, u ije se ruke predaje ovde danas nagrada Mladen Leskovac" i ije se ime ovoga trenutka upisuje u dugu i znamenitu istoriju Matice srpske, koja sa vekom upravo zapoetim ulazi u tree stolee svoga postojawa, objavqeno je i ve dobro poznato, i ja, razume se, ne otkrivam ovde neku tajnu. To je naa vrlo potovana i draga prof. dr Nada Miloevi-orevi. Gospoa nae nauke o narodnom pesnitvu i naem folkloru (jer to dvoje jeste komplementarno i vrlo blisko, ali istovetno sasvim izvesno nije) i dostojni i sigurni naslednik i slebdenik svojih univerzitetskih i naunih uiteqa i prethodnika. Ona je i dobar znanac inostranih univerziteta, na kojima je po pozivu gostovala, i uenih drutava, koja su je birala za lana. Kwiga koja je ovu u oblasti nauke o kwievnosti retku i sada, moram rei, prestinu nagradu donela gospoi Miloevi-orevi nazvana je jednom Vukovom rei za svojstva najboqe kazanih narodnih pe-

24 sama Kazivati redom, a u podnaslovu wenom dodato je skromno stilizovano razjawewe: Prilozi prouavawu Vukove poetike usmenog stvarawa. Kwiga je ukusno opremqena i lepo tampana izala prole godine u izdawu izdavake kue Rad" i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, u okviru poznate Biblioteke Vukov Sabor. Kazivawe redom najnovija je u nizu kwiga profesora Nade Miloevi-orevi o narodnoj ili usmenoj naoj kwievnosti, ili o naem folkloru, kako bi ona moda vie volela da se kae. Te su kwige: Zajednika tematska i siejna osnova srpskohrvatskih istorijskih epskih pesama i prozne tradicije, iz 1971, Narodne kwievnosti, odnosno wen Renik pojmova (u koautorstvu sa dr Radmilom Pei) iz 1985. i 1997, Kosovska etika, Portret kwievnog dela iz 1990. i Od bajke do izreke. Oblici i oblikovawe narodne proze iz 2000. Pored tih kwiga, ili u najtewoj vezi sa wima, gospoa Miloevi-orevi objavila je u najpoznatijim asopisima i drugim periodinim publikacijama, ili zbornicima radova, naim i inostranim, veliki broj naunih radova i studija, ili pak lanaka, od znaajne vrednosti i od kojih su najvredniji ulazili u wene kwige. Sve te kwige, i svi ti odvojeno objavqeni radovi imaju jedan isti pristup velikoj kwievnosti usmenog postawa i narodnog pesnikog i proznog izraza, svi duboko sagledavaju i izuavaju same osnove i bit te kwievnosti, wene korene i izvore u narodnoj tradiciji, wenu poetiku i wenu istoriju, i to kako sa gledita odreenog istorijskog i kwievnog trenutka, naeg i evropskog, tako i pod svetlou i sa stanovita savremenih teorija folklora. Zbog toga priznawe koje Matica srpska s najviim razlozima ukazuje ovom autoru unekoliko je, i istovremeno, priznawe i za sveukupan dosadawi rad i delovawe u oblasti nauke o kwievnosti usmenoga postawa naega naroda, ali i kwievnosti svetske, ija je narodna kwievnost naa jedan deo, i u isti mah i jedan inilac. Kwiga Kazivati redom, koja se danas nagrauje, po predmetu svome, po oblasti prouavawa koje je za wu obavqeno i u woj saopteno, po ishodima i vrednosti i znaaju ponirawa u samu bit usmenog postawa i izraza, i po svesti, istorijskoj i nacionalnoj, iz koje je ona proizila, najzad i po naunim tekstovima koje ova kwiga sadri, nova je i istovremeno stara. Stara je ona, moe se rei, po tome to su svi weni elementi prethodno objavqeni u posebnim studijama, lancima i prilozima. Ali je ona i nova to su svi ti weni delovi sada preoblikovani i organizovani u jednu veu celinu, i u woj vrlo dobro orkestrirani, pa ostavqaju utisak da su kao jedinstveno telo zamiqeni i ostvareni od poetka i odmah. Srediwa je tema i osnovni predmet kwige Kazivati redom, i po autorovim zavrnim napomenama", i po stvarnoj wenoj sadrini, razmatrawa Vukovih pogleda na bit i sutinu usmenog ili narodnog stvarawa, pesnikog i proznog, na weno mesto u svesti stvaralaca wenih u narodu i iz naroda, wenog puta od oseawa, od svesti, i poimawima o woj i wenoj funkciji kod slualaca wenih jer samo sluawem se ona primala vekovima kod onih za koje je i stvarana, o konkretnim we-

25 nim realizovawima u pesnikim tvorevinama koje je proizvodila pesnikim dakako u aristotelovskom, ili antikom, jo najboqe: u vajkadawem poimawu pesnitva kao celine, ne samo onoga to se ostvaruje stihom jednom rei razmatrana je ovde poetika ili filozofija i estetika usmenog ili narodnog stvarawa u pojedinim wegovim oblastima, koje su poezija, tj. pesme ostvarene stihom, pripovedawe i predawe. To nisu svi oblici usmenog stvarawa" i po izjavi samoga autora ali to su po nama wegove bitnije oblasti. Gospoa Miloevi-orevi sama je i samo sebi najboqe i tanije razjasnila puteve i pravce, kao i metod svojih poetikolokih i kwievnoistorijskih razmatrawa koja je obavila u svojoj kwizi. Polazei od dosadawih studija o Vukovoj poetici, trudili smo se da koraknemo malo daqe, da je sagledamo kao spregu Vukovih dinaminih shvatawa u okvirima tradicijskog usmenog pogleda na svet, stavova evropske nauke wegovog vremena, ali i stavova danawe, savremene folkoristike, koje je on u mnogome anticitirao." Te svoje namere gospoa Nada Miloevi-orevi ostvarila je po miqewu i sudu mojih uvaenih kolega u iriju i po miqewu i sudu mome na nain najboqi i u meri najvioj. Wena kwiga bie od trajne vrednosti i ostae kao polazite za svako daqe tragawe za osnovama i sutinom Vukove poetike narodnog ili usmenog pesnitva u onom veitom nadograivawu saznawa o sutinama i vrednosti stvari koje nazivamo naukom. To je najmawe to se u ovom asu moe predvideti i rei o budunosti ove kwige, a istovremeno je to i najvie to se moe zakquiti o wenoj vrednosti i o wenom znaaju.

UDC 821.163.41:929 Leskovac M.

BESEDA PRI URUEWU NAGRADE MLADEN LESKOVAC" Nada Miloevi-orevi

Uvaene kolege, dragi prijateqi, ova nagrada je za mene radost i ogromna ast, kako zbog imena koje nosi tako i zbog mesta na kome se dodequje. Shvatam je pre svega kao priznawe struci kojom se bavim i koja je bila i qubav velikog naunika Mladena Leskovca. Od Leskovevih razmiqawa o Vuku i srpskoj narodnoj kwievnosti mogla bi se nainiti jedna sjajna antologija. Bila bi to antologija koja bi na videlo dana iznela jedan dragocen, specifian, psiholoki i kulturnoistorijski Vukov portret objektivizovan na duhovnim sueqavawima prevashodno sa piscima srpskog severa" prethodnog i wemu savrememog doba. Bio bi to zbornik wihovih slojevitih stavova prema srpskoj narodnoj kwievnosti, wihovim senzibilitetima, intelektualnim i ideolokim opredeqewima, vidovima wihove upotrebe usmene tradicije ili odricawa od we, wenom povratnom dejstvu. Bila bi to najzad, ali ne na posledwem mestu, antologija jasnih, sintetikih sudova Mladena Leskovca, zasnovanih na prethodnim minucioznim analizama kwievnih pojava, istorijskih epoha, ali i qudi. Jer Mladen Leskovac, erudita, poznavalac svekolikih pravaca kwievnoistorijskih i kritikih istraivawa, imao je svoj specifian metod. Skromno nazvana belekom, wegova ispovest u crvenoj svesci" otkriva upravo taj metod: Vaqa znati biti ovean kad ima posla s dokumentima o oveku. Moe znati 999 pisama i 999 akata, pa ipak nisi kadar napisati ni polovinu rei istine o oveku. Dokumente vaqa obuzdati i drati na rastojawu od istine A pravu istinu nai. Ba to i jeste tvoje" I nalazio je. Nekako se mirim s dokumentima. Poneemo se" (193), zakquio je optimistiki. I poneo se. S uspehom. Tajna je bila u onom ovenom", koje je pomenuo, odmah na poetku. Na drugom mestu, govorei o Zmaju, zapitao se: Da li ga volim Na takvo pitawe odgovoriti je jo tee. Samo ga katkad dobro razumem, nita vie, skoro vidim da je morao raditi onako kako je radio, onakav kakav je bio, u prilikama u kakvim je bio" (193). Tako je Leskovac video i Vuka i Muickog, i razumeo ih, obojicu. Iz dokumenata i korespondencije pratio je wihove odnose. Zadrao se na trenutku kada je Muicki traio od svojih aka ako koji zna pro-

28 sti pjesama serbski", a Vuk mislio da je Muicki sa wima momadma koja su po umi kod sviwa, kod koza i kod ovaca odrastla alu provodio"; zaustavio se na vremenu 18161818 periodu Vukova rada na Rjeniku koji je Muicki zvao naim" (wihovim zajednikim) Rjenikom, i odgovarajui na Vukova pitawa, pomagao mu svojim dragocenim komparativno-filolokim znawem. Doarao je dane zebwe Muickog posle napada na Rjenik citirajui wegove rei iz pisma Vuku: Ja sam se nekoliko puta nakawivao da se u novinama pravdam" i prokomentarisao ih: Jadni Muicki kome nije bilo lako, ipak je utao, otmeno." Naveo je rei podrke Vukove prerano ostarelom prijatequ: Qudi neka govore ta im drago, a govorie svakojako. A vama je to jedini nain da se primite kwiestva, pa ete onda i obraz osvijetliti i neprijateqe posramiti i novaca dobiti" (118), ja sam sad u nevoqi, ali se opet veselim i gotovo ponosim: zato me sovjest uverava da sam u ovu nevoqu upao iz qubavi k polzi i slavi roda moga". Wihov odnos, rei e Leskovac, dae nam dovoqno podataka da dubqe zavirimo u sloenu prirodu i junaku duu Vukovu Jer odista i jedna jedina, vaqano osvetqena i svestrano ispitana situacija pomae nam da o oveku dobijemo potpuniju i nepomueniju predstavu nego itav niz praznih tvrdwi i sudova" (105). Svoga, ovakvog stava Leskovac se zaista i drao. U ovoj vrtlonoj eposi", kako ju je nazvao, Leskovac e odnosima Vuka i Magaraevia, wihovih razlika u mentalitetu i u orijentaciji prema evropskoj kwievnosti protumaiti i wihova neslagawa u prilazu usmenoj tradiciji, ali i naglasiti da su obojica u domaem folkloru gledali najprirodniji izvor i podsticaj za osveewe srpske kwievnosti". Zakquak e Leskovev opet biti pun razumevawa: nisu oni krivi to naa tadawa kwievnost jo nije bila sazrela za zamanija dela, to su obojica od ovakvih motiva oekivali spas". Citirajui u predgovoru svog vidovitog remek-dela Antologije stare srpske poezije Vukovu misao: Mi smo nesreni po mnogo kojeemu, ali smo u kwievnosti najnesreniji", uinio je sve da tu misao obrazloi i sloi se s wom, ali da istovremeno opravda izbor svojih odabranika u Antologiji, da progovori o tihom govoru" ove poezije poput kamerne muzike. Dobrog jezika, u danawem smislu rei tada nije ni bilo; dobre poezije, u danawem smislu, bilo je" (HHH). Tokom stolea i ovakav slavenoserbski ispunio se nekom sadrinom. Kazane su wime drage, potresne i brine stvari, ne jednom u ime itavog srpskog naroda" (HH), vremenom i putem tradicionalnih motiva. Srpska usmena tradicija bila je deo prostranog, prefiwenog obrazovawa ovog graanina sveta jo u najranijem detiwstvu. Otkrio nam je to spontano u svojoj Crvenoj svesci, seajui se izleta u Kamenicu sa ocem, Zmajevca. Imao sam" tada, veli, ve nekakvih spisateqskih iskustava, jer sam sa osam godina sroio ubojnu pesmicu, leei u visokoj travi u senci ibqa od malina, me bubama, leptirovima i piliima Delo je bilo komponovano u desetercu a opevalo je tvrdi grad Skadar na Bojani i brdo Tarabo" (189190).

29 Samo neko ko je usmenu kwievnost znao i oseao mogao je tako nadahnuto da protumai Besedu Laze Kostia, veliki monolog vilin istoriju wenoga ivota", zapravo Kostievu metaforu o geniju srpske narodne poezije, koja se odrala neoskvrwene svesti", opstala preobraavajui se, preruavala u kolede, prekrivala u rosne dodole", u prporue u kraqice, poezije kojoj se ist i uroen umetniki ton u dugim vekovima robovawa pod Turcima nije ugasio i iskvario", koja je primila u sebe skorup istona pesnitva", a opet je srpstvo ostalo nepovreeno u woj". Navodei vest iz 1481, kada neki pop Jovan v dni blagoestivoga i hristoqubivoga gospodina despota Vuka" prepisuje jedno jevaneqe ili pronalazei na jednom rukopisnom zborniku zabeleku: sija knig Grgurovika Vuka", Mladen Leskovac ne proputa da blagoestivoga despota nazove i imenom koje nosi u narodnoj poeziji Zmaj Ogweni Vuk". I tako, veran sebi, otkriva onu pravu, viedimenzionalnu istinu, nosi" se sa dokumentom. Pred nama se pojavquje vladar i bibliofil", ali i epski i mitski junak, spaja se pismeno i usmeno, istorija i legenda, opet kao metafora naeg bivstvovawa. Vreme nam ne dozvoqava da progovorimo zato je pojavu Orfelinove pesme Melodija k proleu Mladen Leskovac smatrao datumom u srpskom pesnitvu, nalazei i woj i svim onim iz srpskih rukopisnih pesmarica prototip u Erlangenskom rukopisu, ni kako se pesma Milovana Vidakovia preobrazila i u Bugarskoj pevala kao narodna, bugarska, ni kako je autorska pria smatrana narodnom anegdotom povratnim dejstvom postala okvirni motiv o popovim zubima u Sremevom romanu o popu iri i popu Spiri. Sve to spada u domen Leskovevog irokog uvida u i pojam narodne kwievnosti. Ali ono to je mnogo najvanije, ne smemo propustiti da kaemo, a to je da Mladenu Leskovcu pripada zasluga to je svojom antologijom bearca pomerio granice anrovskog sistema nae narodne poezije, uneo mu novi ivot, udahnuo vedrinu. Retko ko se u svetu takvim potezom moe pohvaliti. Wegov predgovor bio je legalizacija vrste. Ubedqiv i sugestivan, nenametqivim ivotvornim reima, tim jedinim sredstvom naunika i pisca kojima je tako suvereno vladao, doneo je sud i presudio. Pa i tu je bio pun razumevawa za Vuka. Otkrio je da je zapise bearaca Vuk kriom, privatno traio. Potrudio se da iz Vukovog Rjenika izvue sve stihove bearca koje je Vuk u wemu zabeleio zbog jezika, ne mogavi ni da ih stavqa uporedo kao ravnopravne sa ostalima i nudi (ih) kao oruje protiv sebe". I na kraju jedna moja ispovest. Silno sam se obradovala kada sam ponovo proitala Leskovevu definiciju Vukovog naina iskazivawa misli. Vuk voli iwenice On iwenice svrstava, sa nekom qubavqu za red i jasnou: jednu, pa drugu, pa treu i tako u dugom nizu; na isti nain nie i svoje zakquke povodom wih, i u takvom istom uzornom i nepomerqivom poretku" I odjednom sam shvatila, zahvaqujui Mladenu Leskovcu, zato je u stvari Vuk najvie voleo da slua Tea-

30 na Podrugovia. Razumeo ga je i nita vie". Usreilo me je to se moja kwiga zove Kazivati redom. I jo neto. Ovo je prva nagrada u mom naunom ivotu. Ponosim se to je ovako znaajno. Hvala svim lanovima irija koji su me jednoglasno predloili. Hvala Matici srpskoj i svetlom spomenu Mladena Leskovca na ovom svetu. Hvala svima.

STUDIJE I LANCI
UDC 821.163.42-14.0914" 801.631

PRIMERI SHEME SUMACIJE U DUBROVAKOJ RENESANSNOJ I BAROKNOJ POEZIJI Mirka Zogovi

SAETAK: Shema sumacije se sastoji u nabrajawu kroz deo ili itavu pesmu nekoliko elemenata i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme. U literaturi postoje razni nazivi, definicije i klasifikacije. Iako ima primera u helenskoj i latinskoj kwievnosti, kao i u latinskom sredwem veku, shema sumacije se iz italijanske dvorske poezije kraja H veka proirila Evropom. U doba baroka bila je veoma popularna. Autor daje dosad neuoene primere u poeziji X. Dria, D. Rawine, D. Zlataria, H. Maibradia i, pored poznatih, jo jedan kod X. Bunia. Ova artificijelna igrarija moe da pomogne da se doe do novih saznawa o dubrovakim pesnicima, kao i wihovom odnosu prema vaeim zapadnoevropskim modelima. KQUNE REI: formalni manirizmi, artificijelne igrarije, shema sumacije, versus rapportatio, renesansa, barok, dubrovaka poezija, italijanska kwievnost.

Ubeeni da artificijelne igrarije (ili, Kurcijusovom terminologijom, formalni manirizmi)1 mogu imati i ire implikacije, posle versus rapportati2 pozabaviemo se shemom sumacije u dubrovakoj poeziji. Shema sumacije u idealnom obliku sastoji se u nabrajawu nekoliko elemenata, najee imenica, kroz deo ili kroz itavu pesmu i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme ponekad i samo u jednom stihu
1 Preuzeli smo odrednicu artificijelne igrarije iz uvoda u Pocijevu studiju, iji nam je i sam naslov indikativan: Poesia per gioco. Prontuario di figure artificiose (Bolowa 1984). Autor, dodue s rezervom, povezuje dva pojma arteficio i gioco pod kojima su se u XVII veku, tom najplodnijem evropskom periodu ovakvih igrarija", podvodile pesme s rebusima, anaforama, homofonskim poigravawima, jezikim hirovima". S jedne strane, svaki poetski jezik po svojoj sutini je artificijelan, a s druge, pored bitnih razlika, neka pravila igre svojstvena su i poetskom diskursu. Po Kurcijusu, formalni manirizmi predstavqaju konstante evropske literature koje se iz antike preko latinskog sredwovekovqa prenose u sve moderne kwievnosti (E. R. Kurcijus, Evropska kwievnost i latinski sredwi vek, Beograd 1996, 461475). 2 Versus rapportati u dubrovakoj kwievnosti H veka u Stih u pesmi, Metrica et poetica, III, VANU, Novi Sad 1988, 149155.

32 istim reima i istim redosledom.3 Dakle, sastoji se od dve serije: prvu ine lanovi rasuti kroz poetski tekst, a drugu sabrani na kraju teksta: A1 A2 B1 B2 C1 C2 . . . . . . . . . . A1 A2 A3 B1 B2 A3 B3 C3 . . . . . . . . B3 C1 C2 C3

Razni nazivi, definicije i klasifikacije eme govore koliko o teorijskim polazitima autora, odnosno oblasti unutar koje se ema prouava, toliko jednim vidom i o woj samoj. Metrike XVII veka koriste se terminima epilog i entisiloge.4 Kurcijus ovakav raspored stihova zove Summations-schema, koju uvrtava u formalne manirizme, a Lauzberg aditivnom emom kao posebnom mogunou upotrebe figure enumeratio.5 Alonso i Fuila prouavaju je unutar korelativne poezije kao poseban rasipno-sakupqaki tip.6 Kolika nestalnost" postoji u terminolokom odreivawu i u definisawu ovog poetskog fenomena snanog vizuelnog i akustikog efekta, najboqe se vidi praewem radova ovanija Pocija. Ovaj slavni naunik, koji se vie od tri decenije bavio raznim tipovima artificijelnih igrarija, u poetku je ovu emu smatrao retorikom figurom, odnosno vrstom simetrije, da bi je kasnije, uz promenu termina u aditivnu emu, prouavao, uz versus rapportati, kao krajwi oblik korelacije
3 Kurcijusova definicija: iz paralelizma primera prethodnih strofa izvlai se suma. Nav. d., 473. Up. i definiciju iz za nau kulturu preko potrebnog pojmovnika N. Grdinia: Formalni manirizmi, Beograd 2000, 9. Ova ema, iako karakteristina za poeziju, javqa se i u odreenom tipu proze, na primer svetim besedama: P. G. da Lucarno /G. Pozzi/, Saggio sullo stile dell'oratoria sacra nel Seicento (esemplificata sul p. Emmanuele Orchi), Rim 1954, 7778. Koliko je nama poznato, pesma s najveim brojem elemenata u emi 23 jeste Ode in morte di Falvia Coloredo (Fulvia, fu la tua vita) italijanskog baroknog pesnika Gvida Kazonija (Guido Casoni) (Ode, 188, nav. prema Opere scelte di G. B. Marino e dei marinisti, priredio G. eto, Torino 1954, , 472). 4 F. Meninni, Ritratto del sonetto e della canzone, Bertrani, Venecija 1678, 218224. Za ovaj period Poci navodi i termin enthysylloge (J. H. Alstedius, Encyclopaedia, septem tomis distincta, Herborn Nassau 1630, 1, X). Up. G. Pozzi Poesia per gioco, 117. 5 Kurcijus ovu kompozicionu emu", koju pokazuje na Kalderonovoj pesmi La vida es sueno, smatra bliskom tehnici redawa primera (priamuli) s razlikom u zakqucnoj adiciji (nav. d., 474). Hoke je, sluei se terminom rekapitulacija, takoe posmatra kao jedan od formalnih manirizama, u kome se svi motivi pesme okupqaju u zakqunom stihu: G. R. Hocke, Manirizam u knjievnosti, Zagreb 1984, 24. Za Lauzberga aditivna ema u stvari je recapitulatio: H. Lausberg, Elementi di retorica, Bolowa 1969, 160 (nemaki original 1949). 6 D. Alonso, Pluralit e correlazione in poesia, Rim 1976, 127131 (panski original 1944). Ovaj se autor korelativnom poezijom, pa samim tim i ovom emom, bavio i u (zajedno s C. Bousono) Seis calas en la expresin literaria espanola, Madrid 1951, 323. Fuila se nadovezuje na Alonsova prouavawa: J. G. Fucilla, A Rhetorical Pattern in Renaissance and Baroque Poetry, Studies in the Renaissance, III, 1956, 2348. D. ievski ovu emu naziva versus reticulati (K problemam literatur barokko u slavn, Letteraria XIII, Bratislava 1971, 30).

33 i, na kraju, unutar sintaksikih veza i distribucije leksike.7 Poci isnistira da kod ove eme, kao i kod drugih verbalnih ema ponavqawa i poloaja, specifian efekat ne nastaje iz kompozicije same po sebi, ve iz tenzije izmeu dekompozicijskog i rekompozicijskog podsticaja. Prilikom prelaska od prvobitnog ka novom rasporedu, jeziki materijal prinuen je da mewa nain na koji je dotad predstavqao smisao.8 U odnosu na same lanove shema sumacije predstavqa nabrajaku, a u odnosu na sintaksu parataktiku figuru. Po konstitutivnim elementima bliska je versus raportati, ali se po tehnici kompozicije i znaewu razlikuje od ove, sutinski dekompozicijske eme.9 I na planu leksike, grafikog oblika i zvuka kod sheme sumacije osnovni je kompozicijski podsticaj. Iako su pronaeni pojedini primeri sheme sumacije u helenskoj i rimskoj kwievnosti (koliko se zasad zna, najstarija su dva grka satirika epigrama Lukilija iz I veka nae ere),10 a potom u latinskom sredwovekovqu, ema je upravo iz italijanske dvorske poezije kraja XV veka poela da se iri Evropom. Obino se uzima kao sigurno da, posle zauujue malo primera", taj obrazac postaje vrlo popularan u renesansi i baroku. Meutim, Fuila je, radei na izuzetno velikom poetskom korpusu, doao do zakquka da su ga, nakon poetne faze popularnosti, italijanski petrarkisti u periodu od 1525. do 1575, u skladu sa svojom poetikom odnosom prema Petrarki, s jedne, i petrarkistima prethodnog veka, s druge strane11 odbacili kao proizvod kvatroenta.12 Krajem XVI i poetkom XVII veka ema postaje ponovo, i to vr7 G. Pozzi, Saggio sullo stile , 7778; La rosa in mano al professore, Frajburg 1974, 284; Poesia per gioco, 117120. U Poesia per gioco i La parola dipinta (Milano 1981), u kojoj obrauje istu problematiku, ali u granicama jezikog ikonizma, Poci je sakupio i sistematizovao iskustva svog dugogodiweg rada. Sm istie da se nijedna disciplina ne bavi posebno ovom problematikom. 8 Oito implicitno polemiui sa sledbenicima ruskog formalizma u Italiji (eksplicitno je protiv zagovornika formalnih manirizama), Poci tvrdi da se sutinski efekat ovakvih artificijelnih igrarija ne sastoji u oneobiavawu i zatamwewu znaewa, a kad to i postoji, samo je uzgredno, ve u stvarawu novih semantikih relacija, odnosno novog znaewa. Smatrajui distribuciju rei iskquivo elementom znaewa", on shemu sumacije definie kao distribuciju kroz itav tekst fiksirane serije oznaiteqa koja se ponavqa, ali ne u anaforikom poloaju" (nav. d., 117). 9 Ponekad se, kao u Marinovoj pesmi N tanto intorno a s dentro e di fore (La Lira, Rime marittime), zavrna rekapitulacija ostvaruje pomou versus rapportati: Ma tu sola cagion de' miei cordogli / Lilla, la piaga, il foco, il nodo mio, / Che non sani, non tempri, e non disciogli" (1012). 10 tampawe ovih epigrama u Planudovoj antologiji u Firenci 1494. zasigurno je uticalo na irewe mode sheme sumacije. 11 Poznato je da su bembisti, odnosno petrarkisti takozvane druge faze, kao svoj poetiki zahtev istakli vraawe izvornom Petrarki jedinom i savrenom modelu. Sledstveno tome, prezirali su i odbacivali neisti" (itaj: hibridni) petrarkizam H veka. 12 Za period od 12 vekova, odnosno od Tiberijanove pesme (Amnis ibat inter gherbas) koja po Kurcijusu predstavqa najstariji primer sheme sumacije do pesama Panfila Sasa (Panfilo Sasso, 14551527) ovaj autor pronalazi samo jedan, Strabonov (W. Strabon) primer iz karolinkog humanizma, pa se s pravom pita da li je ova ema bila uopte poznata tokom tog perioda. Fuila, uzimajui u obzir ne samo tampana ve i dela u rukopisu, a polazei od Alonsovih dopuna (Antecedentes griegos y latinos de la poesia correla-

34 lo popularna u itavoj Evropi, posebno u paniji i, za razliku od nekih drugih obrazaca svojstvenih Petrarki, samim tim i petrarkistima inkveenta, u baroku zavisi direktno od poezije kvatroenta. Iako e se barokni pesnici esto opredeqivati za mnogolane eme (Kazonijev primer je indikativan), oni se nee uputati u komplikovanije geometrijske obrasce, kao to su to inili wihovi neposredni prethodnici, pre svega Luii Groto (Luigi Grotto). Pored panske, francuske, portugalske, neolatinske, engleske, nemake, poqske poezije, moemo navesti i dubrovaku kao poeziju u koju je ova poetska igrarija, dodue poput nekih drugih, dola direktno iz Italije. Uz sav oprez da uoimo ono to pesnik nije imao nameru da italac uoi, u jednom delu pesme (2963) Gizdave mladosti i vi svi ostali (531) Xora Dria13 prepoznali smo osobenu varijantu sheme sumacije, to bi bio znak da je dubrovaka poezija brzo, 8090. godina XV veka, reagovala na irewe mode ovog obrasca. Na oprez navodi nas iwenica da nismo nali nijedan drugi takav primer u poeziji ovog pesnika, a da je i sama ema dosta neista". Naime, posle uvodnog dela obraawa okupqenima, pesnik sve, a posebno vilu, poziva da uju wegov blagoslov". Pored ostalog, eli i da se zarad we ne samo qudi ve i ivotiwe skladno sjedine (ne samo loviku nu svakoj ivini / da sve za tvu diku skladno se sjedini" 2728). U narednim stihovima, u vidu inicijalne rekapitulacije, pleonastiki se razlau ivine na tri kategorije (2930): zviri zemaljske, ribe vodene i ptice nebeske, od kojih se potom, u sledeih 12 stihova, nepotpuno i obrnutim redom, navode ponaosob: grlice, sokoli, drobne ptice (iz tree) i zec, brzi hrti, vizli slidnici, oholi lavi, zviri trvrdi, kouta, jelen (iz prve). Sledei osnovnu zamisao sveopteg spajawa, a sve radi dragine lepote, pesnik ivotiwe nabraja u antitetikim spojevima i paradoksalnim situacijama.14 Posle eqe da svet poine" od qudi kih volja uzvlada", Dri uvodi novu seriju: kraji, more, vitri studeni, travica zelena, rua rumena, cvitje, rosa (s istom idejom da se sve sdrui") pa opet od ptica, slavuja koji treba da alosno i tuno cviljenje" pretvori u radosno i milo spivanje". Na kraju ovog dugog niza figure enumeratio pesnik i ivotiwe i elemente iz prirode rekapitulie, sumirajui ih zajednikim pojmom stvorewe.15
tiva moderna u Estudios dedicados a Menendez Pidal, Madrid 1953, 323), znatno proiruje geografska i vremenska saznawa o shemi sumacije i mnoga Kurcijusova nagaawa potvruje. Meutim, za period 15251575. Fuila je naao samo dva na italijanskom i tek nekoliko primera na latinskom, od kojih je jedan Ariostov. 13 Pjevau pjesmu u slavu tvoje ljepote u Pjesme ika Menetia i ore (Dria, i ostale pjesme Ranjinina zbornika, priredio M. Reetar, SPH, II, Zagreb 1937, 356358. 14 U toj slavi stei, vas si svit blaenstvom, / da se bude rei drug s rajskim kraljestvom, / gdi udno s grlicom sokoli minuju / i meu drobnim pticam po dubju stanuju; / ni se boji smrti u toj zec travici / gdi su brzi hrti i vizli slidnici. / Oholi jo lavi tere zviri tvrde / neka se ne pravi nejacih da grde; / kouta jo plaha po polju openu / da pase bez straha travicu zelenu, / i jelin lagahti od lovac litnji dan / bez sumnje da dahti gdi k vodi gre edan" (3142). 15 Taj slavna udesna, uvik neskonana / budui s nebesa kroz te, vilo dana, / da svako stvorenje sve dni vika svoga / za tvoje ivljenje vinu moli Boga" (6164).

35 Dok nas Driev sluaj navodi na oprez, za Rawinina tri uoena primera sheme sumacije16 moemo s veom sigurnou pretpostaviti da predstavqaju pesnikovo svesno opredeqewe za ovu emu, ma koliko barem dva puta bili i plod eqe da se iz drugog jezika prenese osnovno kompozicijsko naelo pesme. Pomou prvog primera razreavamo delimino problem izvornika Biv brea mnom mati, otide za mir svoj (160). Naime, uz pesmu kao argomento stoji: Pjesan ova kae, da rijei Boije u sebi nijesu protivne; izeta iz Pula spjevaoca grkoga. Uz pretpostavku, ma koliko neosnovanu, da se ipak radi o italijanskom pesniku XV veka Luiiju Puliju (Luigi Pulci), pitawe izvornika ostalo je otvoreno.17 U stvari, Dinko Rawina je odista preveo, odnosno adaptirao epigram Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo, koji se, izmeu ostalih, pripisuje i pesniku iz sredine XIV veka Enriku Pulieu (Enrico Pulice) iz Kustoce:
Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo, quid pareret fertur consuluisse deos. Mas est, Phoebus ait; Mars, foemina; Junoque neutrum; cumque forem natus, hermaphroditus eram. Quaerenti letum, Juno sic ait: occidet armis; Mars cruce; Phoebus aquis. Sors rata quaeque fuit. Arbor obumbrat aquas: ascendo; decidit ensis quem tuleram; casu labor et ipse super: pes haesit ramis, caput incidit amne. Tulique, foemina vir neutrum, flumina tela crucem.

Poneto skraujui i izostavqajui, a podosta dodajui (vie je nego udvostruio tekst) i mewajui (najupadqivija promena/adaptacija jeste prevod neutrum kao polumu polena, a hermaphrodit kao ena i lovik), Rawina je ipak preneo osnovni smisao epigrama, pa samim tim i shemu
16 U ovom prvom pokuaju prikaza sheme sumacije u dubrovakoj literaturi nismo razmatrali ni poeziju na latinskom, ni na italijanskom. Ipak, za neki budui, sveobuhvatniji pregled napomiwemo da smo u Rawininim pesmama na italijanskom uoili jedan primer trolane, dosledno sprovedene eme u Spesso l'acqua cadendo ni basso loco (19). Up. M. Reetar, Talijanske pjesme Dinka Ranjine, Graa za povijest knjievnosti hrvatske, 4, 1904, 144. 17 Napomena prireivaa Rawininih pesama M. Vaqevca: Ne grkoga; bia to talijanski pjesnik iz Fiorence Luigi Pulci, ali mi izbor pjesmi nai nije polo za rukom" (Pjesni razlike Dinka Ranjine, SPH, XVIII, Zagreb 1891, 90). Ni istraivai koji su se bavili upravo prevodima, odnosno uticajem grke i latinske na poeziju Dinka Rawine, nisu pronali izvornik ovoj pesmi. Tako F. Maisner kae da u cijeloj grkoj literaturi ne ima pjesnika takova imena". I ovaj naunik pretpostavqa da je ipak re o Puliju, a da grki spjevalac" treba shvatiti u smislu pesnika koji se ugledao na grke pesnike, to ga navodi da posumwa da li je Rawina i u drugim sluajevima prevodio iz grkih originala ili s latinskih i italijanskih prevoda (Prievodi Ranjina Dinka iz latinskih i grkih klasika, Rad JAZU, 70, 1884, 218219). Ivan Kasumovi u Utjecaj grkih i rimskih pjesnika na dubrovaku liriku poesiju uopte ne pomiwe ovu Rawininu pesmu, pa samim tim i ne bavi se izvornikom (odeqak Dinko Ranjina, Rad JAZU, 203, 1914, 157219). U najnovije izdawe Rawininih stihova prireiva Zlata Bojovi nije uvrstila Biv brea mnom mati: D. Rawina, Pesme, Beograd 1996. Inae, pesnik Luii Puli, autor vitekog epa Morgante i dijalektalne i poezije na narodnu", teko bi mogao biti tvorac ovakve pesme.

36 sumacije, u ovom sluaju dvostruku. Istina, krajwi stih koji predstavqa vrlo efektno sumirawe prethodne dve serije rasutih lanova u Rawininom prevodu je uproen.18 I sledea Rawinina pesma s ovom emom vrlo osobeno izvedenom (Hod' k meni u tihu tko moru dan i no, 234), takoe je, kako je Kombol ustanovio, prevod/adaptacija, odnosno imitacija", ali sad iz italijanske poezije, strambota Serafina Akvilana (Serafino Aquilano).19 I ta je pesma epigramskog karaktera i cela predstavqa koneto, a pomou sheme sumacije ingeniozno se razreava odnos doslovnog i prenesenog znaewa:
Hod' k meni, u tihu tko moru dan i no sve stoji ne mogu g uenu kraju do. I hodi, tko vode na volju ne ima, obilno da ugodi svim eljam svojima, i hodi, tko zimi vru oganj itui ne moe da sebe studena savrui, za u usteh svud vjetar ja nou idui, sred oi voden vir, u srcu plam vrui.20

U pesmi O tvrdi mramore, kako od me bolesti (228), s tipinim petrarkistikim motivom dragine hladnoe, shema sumacije nije dosledno sprovedena. U tri dvostiha (16) pesnik se pita kako tvrdi mramor" wena srca ne mogu da umilostive wegovi pla, uzdah i muke, a onda, u
18 Biv brea mnom mati, otide za mir svoj / u bogov praati, to se e rodit u njoj. / Febo joj hti riti: od tebe, eno, znaj, / muka se roditi glava e na svit saj; / a Marte: ena e od tebe iziti, / na svitu koja e svim se mo viditi. / Juno pak molena ree joj za tima: / polumu polena rodit se teb' ima. / I tako zgodi se. Kad se ja porodih, / u meni vidi se i ena i lovik. / Opet jo prositi ide ih mimo toj, / kom imam svriti ja smrti ivot moj. / Marte krs, Juno ma, a Febo voden kraj / ree joj, kroz hud pla dat mi e smrtni vaj. / I to se sve takoj na pokon jur sgodi: dognav me stupaj moj, gdi raste dub rodi, / tuj se uspeh ja tade, ki vodu sjenjae, / ma mi van ispade iz pasa, gdi stae, / i na nj tuj pri strani ja padoh lazei, / a noga na grani osta mi visei, doli pak glava mi k vodi se prikui, / ka s udnim mukami jadno me izmui. / Sgodi se meni ta, da svrih ja moj vik / kroz vodu, krs i ma, biv ena i lovik." Moemo izneti pretpostavku da se Rawina posluio Policijanovim prevodom ovoga epigrama na grki, pa da je iz samog naslova (Latinum epigramma Pulicis, antiqui poetae, graecum feci) nastala zbrka". Prireiva Policijanovih grkih epigrama navodi da se ovaj epigram nekad pripisivao Panormiti (Antonio Beccadelli Panormita, 1394 1475) ili Enriku Pulieu, ali, na osnovu novijih istraivawa, izgleda da ga treba pripisati Mateju od Vendoma iz H veka ili, verovatnije, Hildebertu iz Lavardena. Up. Poliziano, Epigrammi greci, priredio A. Ardizzoni, Firenca 1951, 3334; 3839; 65. Ovaj slavni" epigram navodi i Fuila kao potvrdu Kurcijusove hipoteze da izmeu karolinkog perioda, odnosno Strabonovog primera, i kraja H veka moraju postojati karike koje bi svedoile o neprekinutoj tradiciji sheme sumacije (nav. d., 25). 19 M. Kombol, Dinko Ranjina i talijanski petrarkisti, Graa za povijest knjievnosti hrvatske, XI, 1932, 8384. 20 Ako uporedimo s originalom (Castel da crudel oste assediato / Se l'acqua tolta gli , chiami me dentro; / Uom che a solcar il mar sempre sia nato / Chiami me, se a sua vela aver vuol vento. / Chi nell'inverno torbido e agghiacciato / Non ha fuoco, a me venga e fia contento. / Ricco m'ha fatto di tre cose Amore: / Vento in bocca, acqua agli occhi e fuoco in cuore"), videemo da je u ovoj Rawininoj adaptaciji jo vie izmena i izostavqawa, ali da je ema dosledno sprovedena. Kombol (8384) nav. prema A. D'Ancona, Del secentismo nella poesia cortigiana del secolo XV u Studi sulla letteratura italiana ne' primi secoli, 211.

37 vidu rekapitulacije, sabira, sinonimino udvajajui, sve to je podneo: Promisli togaj dil, kolik sam na svit saj / podnil jad, trud i cvil, uzdahe, pla i vaj" (910).21 Prevodei Amintu, D. Zlatari verno prenosi osobenu varijantu sheme sumacije iz ina pastorale (, 1, 234259). Naime, Taso topos o svemoi qubavi22 realizuje tako to prvo nabraja ivotiwe, koje potom, obrnutim redom, rekapitulie, a onda biqke, koje, meutim, sumira samo u jednom kolektivnom pojmu piante (ali za ovu drugu seriju, od 8 lanova, postoji, pre nabrajawa, i inicijalna sumacija: arbori). Zlatari se toliko dri originala da je veran i Tasovim odstupawima od idealnog modela obrasca, pa ni sm u zavrnoj rekapitulaciji ne potuje redosled lanova prve serije:23
La biscia (A1) or lascia il suo veleno e corre Cupida al suo amante. Van le tigri (A2) in amore, Ama il leon (A3) superbo: e tu sol, fera Pi che tutte le fere, Albergo gli dineghi ne 'l tuo petto, Ma che dico leoni (A3) e tigri (A2) e serpi (A1) Che pur han sentimento? Amano ancora Gli arbori (Bx). Veder puoi con quanto affetto E con quanti iterati abbracciamenti La vite (B1) s'avviticchia a 'l suo marito (B1), L'abete (B2) ama l'abete (B2), il pino il pino (B3), L'orno per l'orno (B4), e per la salce il salce (B5), E l'un per l'altro faggio (B6) arde e sospira. Quella querca (B7) che pare S ruvida e selvaggia, Sente anch'ella il potere De l'amoroso foco; e se tu avessi Spirto e senso d'amore, intenderesti
21 22

I ako ne zna, zmija (A1) ostavlja emer svoj i puna elje gre na svoga ljubovnika; srditi tigri (A2) ljube, oholi ljube lavi (A3): neg samo ti, zvijeri svih zvijeri najljua u prseh to tvojih ljubavi stan brani! Da lave (A3) to brojim i tigre (A2) i zmije (A1), koji daj uenje imaju u sebi? Ljube jo dubovi (Bx). Eto mo' vidjeti, s kolikom ljubezni loza (B1) taj brijes (B1)24 grli, odsvud ga obhitiv razbludnim nje pruti; jela ljubi jelu (B2), i bora ljubi bor (B3); jasen za jasenom (B4), i vrba za vrbom (B5), i jedan za druzijem gori buk (B6) i uzdie: oni hras (B7) ki se vidi toli tvrd i divjaan jo i on uti oblas plamena ljuvenoga; i da duh i uenje ti ima od ljubavi, razumjela bi nijeme

Rawinini stihovi citirani prema Pjesni razlike Dinka Ranjine, Zagreb 1892. Ideju da je tolika mo qubavi da moe navesti da se sve u prirodi voli imamo pre Tasa, na primer kod Lukrecija, Vergilija, Ovidija, Klaudijana, potom Petrarke, Policijana. Ovde Dafnine rei kako se u prolee sva iva bia vole treba da poslue da se nimfa Silvija promeni prema zaqubqenom pastiru Aminti. 23 Vaqa napomenuti da Taso (i Zlataric u prevodu) poiwe ovo Dafnino slavqewe moi qubavi i prolea nabrajawem i drugih ivotiwa, da bi zakquio da prolee riconsigla ad amare" svet, i ivotiwe, i mukarce i ene. Za razliku od uobiajenog navoewa ovog primera, moda bi pravilnije bilo poetak eme uzeti od nove serije nabrajawa, od colombo (golub) i usignolo (slavuj), pa bi se moglo govoriti o nepotpunoj shemi sumacije. 24 Zlatari ovde razreava Tasovu metaforu: lozin mu jeste, u klasinoj tradiciji (npr. kod Katula) brest.

38
I suoi muti sospiri. Or tu da meno Esser vuoi de le piante (Bx), Per non esser amante? uzdihaje njegove. Toli sad bjeei od drage ljubavi, hoe ti bit manje od dubja (Bx) gorskoga?25

Meutim, ne moemo sa sigurnou tvrditi da li je shema sumacije u Zlatarievom Qubmiru plod samo vernog prenoewa teksta,26 ili i eqe da se sauva upravo metriko-retoriki obrazac, tada veoma u modi. U prilog ovoj drugoj pretpostavci, moemo navesti tri Zlatarieve pesme: Mnozi bde eleci vaskolik svit vladat (IX), Ako t' moj obraz blijed ugodno ni gledat (XV) i Oh kosi prameni ki ste ta u slavi (CXXXI). U prvoj, vrlo vrste i simetrine strukture, Zlatari je na osobit nain izveo shemu sumacije: razraujui osnovnu zamisao da je, nasuprot htewima drugih (svi ljudi razlici razliki slide put", 5), wemu najvanija draga, on pred kraj pesme (13), u vidu poente, obrnutim redom, rekapitulie prethodno opirno razraene elemente, ali sad putem pojmova koji ih sinonimino saimaju:
Mnozi bde elei vaskolik svit vladat Blaenstvo drei, mo svemu zakon dat (A1); druzi ste nastoje zlata mnoz veliku (B1), ali znat sve to je dano znat loviku (C1). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A mudros (C1) i blaga (B1) i carstva (A1) na svit saj meni su nedraga pri tebi, vilo, znaj (14, 1314).27

U drugoj Zlatarievoj pesmi s ovim obrascem, koja po ulnosti predstavqa kako je drao Kombol28 izuzetak u okviru pesnikove qubavne poezije, ema je trolana. Prvo se, u svakom dvostihu po jedan,
25 Tasovi stihovi citirani prema T. Tasso, Aminta u Opere, priredio B. Majer, , Milano 1963, 100102, a Zlatarievi prema Djela Dominka Zlataria, priredio P. Budmani, SPH, XXI, Zagreb 1899, 7980. 26 Ako se uporedi druga s prvom verzijom prevoda, videe se da je Zlatari sve popravke i izmene vrio da bi tekst wegovog Qubmira bio to verniji originalu. Tako ljute zviri (za tigri) iz prve mewa u drugoj u srditi tigri. Zatim, za razliku od druge verzije, u prvoj je rekapitulirao ivotiwe samo dvolano: zmije, lave. Inae, Zlatari nije uspeo da nae sinonim za zmiju. I u drugoj seriji popravqa prevod naziva nekih drveta. Osim popravki, dubrovaki pesnik je u drugoj verziji adaptirao i izvesna imena likova pastorale: Aminta Torkvata Tasa. Ljubmir u jezik slovisnki prenesen od Gra. Dominka Zlataria, A. Manuzio, Venecija 1580; Ljubmir pripovijes pastijerska Dominka Zlataria, Polak Alda, Venecija 1597 (zajedno s prevodom Elektre, Pirama i Tizbe i Pjesni u smrt razlicijeh). 27 Posle etiri poetna stiha, a pre iz tih stihova izvedenog zakquka, pesnik antitetiki uvodi svoju equ, i to putem apostrofe. Apostrofira prvo delove dragine lepote (pozor", obraz lip i kosi", 8), potom je poziva da bude wegova (10) i izraava ta ona za wega znai (ti s' moje eljenje, ti pokoj, ti rados, / ti milo ivjenje i moja sva slados", 1112), a tek joj se na kraju obraa direktno (vilo"). Apostrofa u dvama dvostisima (710) identine je strukture i gradi paralelizam. Varirajui 5. stih (svi ljudi razlici razliki slide put"), pesnik prvo kae ta drugi qudi ele (svak ima pohlep svoj i to ga zanosi", pod nebom svak stei to hoe i udi"), a onda ta eli on (u funkciji da se naglasi da on samo za wom udi). 28 Inae, Zlatarieva poezija izrazito je platonistikog shvatawa qubavi (M. Kombol, Talijanski utjecaji u Zlataricevoj lirici, Rad JAZU, 247, Zagreb 1933, 248).

39 nabrajaju i razrauju elementi koji bi trebalo da poetski subjekat odvrate od tuge (dragini: pozor, govor, celov, s tim da je prva serija iskomplikovana uvoewem i razgovora za drugi, i usta, za trei elemenat), a onda se na kraju pesme ti elementi, istim redom, rekapituliu (samo to su za prva dva upotrebqeni sinonimi):
Pogled, ri, celov tvoj mogu lik meni bit a vee mimo to podobno ni elit.29

Pesma Oh kosi prameni ki ste ta u slavi apostrofa je atributima dragine lepote, oblikovana figurom enumeratio. Iz dvostiha u dvostih, na isti nain, uvek na poetku prvog stiha, uvode se usklikom kosi prameni, svijetli pogledi, usti rumene, slatki govor, prsi, razrauju do kraja drugog, da bi se, svi, posle deset stihova, skupili u gizde razlike i hvale, ponovo uvedene uzvikom oh!30 U poeziji Horacija Maibradia, i to u takozvanom prvom periodu, zapazili smo ovu emu u dvema pesmama dvostruko rimovanih dvanaesteraca. Srediwi deo Da pozna, gospoje, boljezan, ka travi (16) u stvari je eksplikacija osnovne teme pesme (qubavnih muka) ostvarene petrarkistikim toposom qubavne jadikovke u odnosu s prirodom. Da bi pokazao koliki je wegov bol, pesnik nabraja ivotiwe i druge elemente iz prirode koji bi, kad bi znali, sauestvujui prosuzili". Nepotpuna shema sumacije u funkciji je kompozicijskog naela ovog dela pesme: tri paralelizma (dva od po dva elementa, jedan od jednog), identine strukture, pravilno rasporeena u poetnom stihu svakog dvostiha (712), rekapituliu se, prvo, u jednom zajednikom pojmu (stvorewe), a onda u sledeem stihu ponaosob, obrnutim redom i nepotpuno (nedostaje drugi pluralitet):
Da pozna, gospoje, boljezan, ke travi mu mlados cie tvoje jadovne ljubavi, ljuvena usilos i moj pla priljuti inil bi, da milos tve srce outi. Za taka jes ljubav u meni na sviti, koja mi ne pristav svegj ini cviliti, ter kamen (A1) od gore jurve bi prosuzil, vidjeti da more ovi moj grozni cvil; dubrave (B1) i luzi (B2) gorko bi suzili, kada bi u tuzi mu mlados vidili;
29 Po kratkoi (10 stihova), senzualnosti (a usta ovlai tvoj celov medeni", 7), odreenoj atmosferi koja nalikuje pastoralnoj, a pogotovu po poenti kojom se zavrava, ova pesma podsea na madrigale, ako je o tome uopte dozvoqeno govoriti kad nedostaje metriki oblik. 30 Oh gizde razlike i hvale kojim ni / pod nebom prilike, ni e bit po sve dni" (1112). Ovim se zavrava apostrofa i nabrajawe i tek razaznaje da se radi o jednoj u nizu dubrovakih obrada teme dijeqewa: mene ste dalee, i mojoj tamnosti, / ve sunce ne istjee tolike vridnosti, / ter dale od vas ja tuno se snebivam / i lica sve moja suzami polivam". Poetni uzvik remeti vizuelni efekat vertikalnog grupisawa. Ove tri Zlatarieve pesme citirane su prema SPH, HH, 172, 174, 244245 (u Pjesni razlike).

40
sve zvijeri (C1) i ptice (C2) eljno bi cvilile, kad bi me tuice i pla moj sliile; svako bi stvorenje (H) mu mlados alilo; ptice (C2), zvijer (C1), kamenje (A1) i sama ti, vilo, da more zauti u plau boljezni, ke ivot moj uti zacje tve ljvezni.31

U sledeoj Maibradievoj pesmi, takoe s temom qubavnih muka (Mnoge, vim, jur trave i bilja razlika, 18),32 komplikovanije je izvedena shema sumacije. Sastoji se iz dve serije pluraliteta rasutih kroz tekst, koje se odvojeno rekapituliu, s tim da se u drugoj seriji osim imenica rekapituliu i glagoli koji se odnose ili su izvedeni iz tih imenica. Kontaminacijom petrarkistikih motiva, Maibradi je itavu pesmu osmislio kao koneto koji se zaotrava u zavrnoj poenti: ta bi tek celov drage mogao, kad ve wen pogled i lice mogu da ga izlee (oksimoronska konstrukcija: atributi wene lepote treba da ga izlee od rana koje mu je qubav prema woj zadala). Na nivou kompozicije, dvostruka shema sumacije naglaava binarnu strukturu, a na nivou razvijawa teme niz lanova prve serije treba da predstavi optevaee, za ono doba poznate lekove (trave, bilje, rie, kamenje), a dva elementa druge serije (pogled lice) dotad nepoznate i neuvene.33 Da bi ostvario poentu, Maibradi najpre, drei se istog redosleda, ali nepotpuno, rekapitulie pojaavajui polisindentskom konstrukcijom lanove prve serije, ali sad s negativnim predznakom (optevaee za wega ne vai). Potom rekapitulie lanove druge serije, i to dva puta: prvo glagolima, a onda imenicama.34
Mnoge, vim, jur trave i bilja razlika Boljezni ozdrave nemona ovika. Er da se svak zdravi, narav je podala Mo bilju i travi nada sva ostala. esto rie izvida, to nee znan ovik, u kom se spovida, bol'jezni da zna lik. Kamenje od gore toliku ima mo
31 U zavrnoj sumaciji nedostaju dubrava luzi ali je zato uvedena vila, pa se tako srediwi deo povezuje sa zavrnim. Uopte, ova pesma je majstorski oblikovana: uvodni deo obraawe dragoj (kao gospoji"); srediwi deo eksplikacija teme; zavrni opet obraawe dragoj, sad kao vili". vrsta struktura naglaena je jakim paralelizmima, izokolonom, sinonimijom u stihovima koji grade shemu sumacije, kao i, kroz celu pesmu, izborom rei iz istog semantikog kruga. 32 Maibradieve pesme citirane su prema Pjesme Miha Bunia Babulinova Maroja i Oracia Maibradia Marina Bureia, SPH, XI, Zagreb 1880, 131133 (Pjesni ljuvene). Drugu pesmu, uz neke ispravke, tampao je i M. Panti: Pesnitvo renesanse i baroka, Beograd 1976, 165166. 33 Pre no to e rekapitulisati drugu seriju, pesnik uvodi vilu kao neku vrstu sumarne, inicijalne rekapitulacije. Pesma je dodatno iskomplikovana, jer se prvi i drugi lan prve serije dva puta ponavqaju. 34 Maibradi je uopte u obradi teme qubavnih jada sklon raznim vrstama nabrajawa i to vielanim, za ta su pardigmaticni primeri Recite, o zvizde, jeste li vik vidil' (61) i Sli'te moj pun jada uzdihaj i tubu (62).

41
Da mnogu zled more izvidat' i pomo'. Nu ne uh povas vik, da moe odnit' zled, Ni dati tuzi lik ljuveni sam pogled, ni scijenih do sada, da lice rumeno ranu, ku ljubav da, izvida svreno. Eto, to nijesam mnil, meni se prigodi vidjeti, ova vil kad me zla slobodi, od koga ni trava, ni bilje, ni riei razmi vil gizdava ozdravlja i liei. Pogleda na mene i lice obrati, tijem elje ljuvene u meni sve skrati. Nu ako nje pogled i lice rumeno izvidat' moe zled i srce ranjeno; rad ti bih da meni tko godi sad ree, da sreom ljuveni nje celov tko stee, koju bi on rados u sebi ste' mogal? Er scijeni ma mlados da bi se blaen zval.

U literaturi su ve zapaeni nekoliki primeri sheme sumacije u poeziji X. Bunia.35 Moemo slobodno rei da je Buni od svih dubrovakih pesnika koji su se ogledali u ovoj emi najvei majstor, kao to je, uostalom, majstor u poigravawu svim izraajnim mogunostima poetskog jezika. U trima pesmama (28, 48, 91) strogo se dri broja i redosleda elemenata. Po strukturi same eme, najinteresantnija je Vrhu smrti (Budi nam spomena ljudska su godista, 91). est lanova eme, koji u stvari predstavqaju metafore/embleme bjegueg vremena (vihar, plam, sjena, san, magla i nita), pesnik dva puta sumira: u prvom stihu kao uvod i u posledwem, kao zakquak. U srediwem delu eksplikaciji teme razvija svaki elemenat ponaosob, a poto su ti elementi uvek u inicijalnom poloaju dvostiha, postie vizuelni efekat i tree, vertikalne rekapitulacije. Dvostrukim sumirawem potenciranim treim grupisawem na vertikalnom planu pesma dobija veoma vrstu i zaokruenu strukturu. U ovom, da se posluimo Fuilinim izrazom, komplikovanom geometrijskom obrascu", kao da je Buni jedno od osnovnih stilskih svojstava svoje poezije gomilawe doveo do krajwih granica:
Budi nam spomena: ljudska su godita vihar, plam i sjena, san, magla i nita. Vihar se zamee sred ljetne tiine, svijem svijetom uskree, nu doas pak mine. Plam slame uzgori, k nebesim uzlazi, nu brzo dogori i sam se ugasi. Sjena nas sve slidi, nu kad smo u tmini, tere se ne vidi, i sjene s nami ni. San ludu uskae da ima to udi,
35 D. Tschiewskij, Zu den Gedichten von I. Buni-Vui, Slovo, 25/26, 1976, 407418; Nav. d., 3132; R. Lachmann, Ivan Buni-Vuievi, Dometi, 1/2/3, 1983, 104 (ona je naziva versus rapportatio); D. Falievac, Ivan Buni-Vui, Zagreb 1987, 126132.

42
nu pozna da lae kad se lud probudi. Magla sve pokrije o zori, ma nu pak sve se opet sakrije kad sine sunan zrak. Nita je sve brime, za danom no hodi, za ljetim zle zime, svaka stvar prohodi. Budi nam spomena: ljudska su godita vihar, plam i sjena, san, magla i nita.

U baroku tema bjegueg vremena skoro po pravilu se ostvaruje raznim tipovima akumulacije i raznim vrstama nabrajawa koje ponekad prerastaju u komplikovane kompozicijske obrasce (od dubrovakih, setimo se samo najupadqivijih primera kod X. Gundulia i I. urevia).36 Druge dve Bunieve pesme ija je kompozicija ostvarena dosledno sprovedenom shemom sumacije bave se, svaka na svoj nain, temom dragine lepote. U Bilo je vidjeti kada se raskrili (28) rekapitulacija je u funkciji poente pesme. Da bi istakao atribut u staroj poeziji veoma cewen dragine lepote, wenu belinu, pesnik prvo u svaki dvostih uvodi i razrauje po jedan elemenat onoga to, po wegovom miqewu, predstavqa simbol beline u prirodi. Na kraju pesme, u posledwem dvostihu, sumirajui te elemente (kuf, snijeg, lijer, mlijeko, zora) u vidu poente zakquuje da ona sve te elemente belinom nadhodi". U pesmi br. 48 (Kome hoe, ma Ljubice) u svakoj od etiri strofe pesnik vrlo senzualno pita, uvek na isti nain, kome li e draga dati usti, oi, pram, prsi, da bi na kraju, u petoj, u vidu odgovora, rekapitulirao istim reima i istim redosledom sve eqene atribute wene lepote. Tri od navedenih elemenata enske lepote (oi, pram, usta) razrauju se u po dve i, na kraju, u jednoj strofi sumiraju i u Mandaljeni pokornici (, 133140), ali u potpuno drugaijoj funkciji: (sve) sve to je nekad sluilo grehu Mandaqena zaziva da se pokaje. U zavrnom stihu te celine, uz rekapitulaciju, obrnutim redom, delova lepote, uvodi se i novi elemenat pomast: Tijem sva s kojijeh, Boe od nebi, / svaki grijeh se moj uzroi / odsad slue samo tebi / pomas, usti, pram i oi".37 Pored ovih primera, moemo navesti jo jedan, dosad neuoen. U pesmi Poraza od moga kriviu mu vilu (63), u fingiranoj sudskoj raspravi",38 pesnik, sluei se silogizmima i paralogizmima, u drugom delu pesme opovrgava ono to je u prvom delu tvrdio: za wegov poraz" kri36 U plau drugom (Spoznawe) Suza sina razmetnoga imamo, na primer, tako obraen motiv prolaznosti lepote kao varijante teme bjegueg vremena. Uporedi na primer , 109120 Uzdasi Mandalijene pokornice. Mnogi evropski pesnici, da bi odgovorili vrlo pesimistiki na pitawe ta je ovek, slue se istovetnim repertoarom slika, metafora, simbola koje gomilaju i, ponekad, zaotravaju u shemi sumacije: na primer, francuski pesnik . asiwe (J. Chassignet) (ivot je un confle, un mensogne, un sogne, une fumire", nav. prema J. Rousset, Quelques rflexion en marge d'une antologie mariniste, Lettere italiane, 1954, VI, 293). 37 Uz ove, u literaturi se pomiwe jo jedna Bunieva pesma, ovog puta s nepotpunom shemom sumacije (Dan vieni, vjerovat ko e mo, 103). 38 Sjajnu analizu ovog Bunievog majstorstva daje D. Falievac (nav. d., 190191), s tim da ne primeuje da se ono zasniva i na shemi sumacije. Bunieve pesme navedene su prema Djela Diva Bunia Vuia, priredio M. Ratkovi, SPH, XXXV, Zagreb 1971, 100, 120 121, 130, 162163, 176, 201202.

43 vi su, odnosno nisu, vila, on sm (ja isti) i ljubav nemila. Uz pomo dvostruke, odnosno ponovqene sheme sumacije (identini su elementi, ali je kontekst dijametralno suprotan), Buni dokazuje dve kontradiktorne teze:
Poraza od moga kriviu mu vilu, al mene istoga, al ljubav nemilu? Kriva je ma vila er tuni ivot moj ona je zanila kroz vedri pogled svoj. Kriv sam ja isti sam er zgorjeh hotei ljuveni na ne plam ko ljepir na svijei. I ljubav kriva je koja me obrani, a lijeka ne daje boleoj moj rani. Zato zla za moja i za mu hudu es Kriva 'e vil, kriv sam ja i ljubav kriva jes. Nu ka 'e vil krivina to srce me gori kad Vinji s visina lijepu je satvori? Zato li kriv sam ja er zgledah ljepotu u kojoj sunce sja mojemu ivotu? Ki li je grijeh ljubavi er zlatnu svoju stril put mene upravi kroz ljepu od svijeh vil? Tijem rijeti jes sila istino i uprav: prava je ma vila, prav sam ja i ljubav!

Ve nevelika saznawa iz ove oblasti (uostalom, i u drugim poezijama korpus je nevelik, to je zacelo posledica komplikovanosti same eme) navode nas na neke zakquke o shemi sumacije u dubrovakoj poeziji u odnosu na evropske, pre svega italijanske primere. Ukoliko ostavimo po strani prevod Aminte i stihove iz Mandaljene pokornice, shema sumacije vezuje se obino za krae lirske pesme (samo jedan primer je u duoj), s tim da najee pokriva ceo tekst. Daqe, to se tie metrike podloge, preovlauje dvostruko rimovani dvanaesterac (od 16 sluajeva, pored jednog u polimetriji, samo dva su oba Bunieva u osmercima). Tematski okvir je, opet najee, qubavni (12 primera). U vezi s leksikom eme, Dubrovani uglavnom slede italijanske, odnosno evropske pesnike. Tako nabrajawe elemenata iz prirode u razliitim funkcijama, kao i nabrajawe atributa enske lepote, tipina je evropska leksika podloga emi.39 Po strukturi preovlauju neiste" eme, odnosno eme u kojima se pesnici ne dre strogo broja i redosleda elemenata. Interesanto je da dubrovaki pesnici u nekoliko sluajeva pribegavaju osobenoj varijanti sheme sumacije, odnosno elemente koje posebno obrauju u krajwoj rekapitulaciji ne ponavqaju, ve ih sumiraju zajednikim pojmom (u dva sluaja to je stvorewe). Jo su zanimqivije varijante u kojima pesnici takoe sledei ili se uklapajui u italijansku, odnosno evropsku
39 Da se u poeziji baroka, na primer, za opise dragine lepote izvedene shemom sumacije javqaju slini izbori rei, neka nam poslue, pored tolikih, samo dva primera: G. Marino, Adone, III, 146150 (occhi, bocca, mano, fianco) i C. Rinaldo, Canzoniere (man, capelli, occhi, bocca u Seguasi Amor, Amor dolce foco, 73).

44 praksu elemente koji se razrauju, u zavrnoj rekapitulaciji zamewuju sinonimima, odnosno metaforama, ili, pored imenica, dolaze i iz wih izvedeni glagloli.40 S obzirom na sam postupak, posebno su komplikovane eme s dvostrukom poetnom i krajwom rekapitulacijom, kao i one s vizuelnim efektom vertikalne rekapitulacije. Italijanski pesnici su esto posezali za dodatnim, vertikalnim sumirawem, zapoiwui svaki stih novim elementom.41 Izneli smo ove nekolike primere sheme sumacije bez pretenzije na celovitost slike o prisutnosti eme u dubrovakoj poeziji. Ovo bi trebalo da bude doprinos sagledavawu fortune artificijelnih igrarija u dubrovakoj kwievnosti uopte, ali i mogunosti da te igrarije" pomognu da se doe do nekih novih saznawa o samim dubrovakim pesnicima, kao i wihovom odnosu prema vaeim zapadnoevropskim modama i modelima.42
Mirka Zogovi ESEMPI DELLA SUMMATIONSSCHEMA NELLA POESIA RAGUSEA RINASCIMENTALE E BAROCCA Riassunto Summationsschema, nella sua forma ideale, consiste nell'ennumerare alcuni elementi, prevalentemente sostantivi, in una parte o in tutta la poesia, che si ripetono alla fine dell apoesia usando le stesse parole e lo stesso ordine. A questo schema nella letteratura vengono attribuiti vari nomi, varie classificazioni e definizoni. L'autore l'ha prende in esame come uno dei giochi artificiosi, ovvero dei manierismi formali (Curtzius). Bench esistano alcuni esempi nella letteratura greca e romana, e poi nella letteratura medievale latina, Summationsschema, deve la propria diffusione in tutta l'Europa alla poesia cortese italiana della fine del Quattrocento. Ma, dopo la fase iniziale del successo, i petrarchisti italiani, nel periodo 15251575, la rigettano come il prodotto tipico del petrarchismo quattrocentesco. Nel barocco diventa di nuovo popolare in tutta l'Europa. Il presente lavoro ne riporta finora non individuati esempi nella poesia di D. Dri, D. Ranjin, D. Zlatari, H. Maibradi, e, oltre quattro gi noti, un altro di D. Bunia. Nella poesia ragusea lo Summationsschema si riscontra generalmente nelle poesie brevi, lo sfondo metrico rappresentato dal dodecasillabo doppiamente rimato, la corni40 Italijanski pesnik kraja H veka Kristoforo Fjorentino (Christoforo Fiorentino), zvani Altisimo, u strambotu Non ha la terra tanti arbori e herbe zavrnu rekapitulaciju ostvaruje glagolima izvedenim iz prethodno rasutih imenica, ime, po Fuilinom miqewu, sledi Lukijanov primer: nav. d., 28 (up. izd. Altissimo, Strambotii e sonetti, Torino 1866, 6). 41 Na primer, ve pomiwana Kazonijeva oda koja svih 29 elemenata, odnosno metafora/simbola, kratkoe ivota (aura, folgore, lampo, ombra, sogno, nebbia, ) stavqa na poetak svakog stiha, time efekat vertikalne sumacije biva upadqiviji nego kod Bunia, kod koga su elementi eme (odnosno takoe metafore/simboli kratkoe ivota) na poetku svakog dvostiha. 42 Ili da se bar dovedu u sumwu neka uvreena miqewa, na primer da je Zlatari isti bembista a ne imitator petrarkizma kvatroenta.

45
ce temtica amore. Per quel che ruguarda il lessico dello schema, i ragusei di solito seguono l'esempio dei modelli italiani, ovvero europei, (ennumerazione degli elementi della natura, degli atributi della bellezza femminile). Secondo la struttura, prevalgono gli schemi irregolari", ovvero gli schemi nei quali i poeti non rispettano rigorosamente il numero e la sequenza degli elementi. I poeti ragusei, pur seguendo l'esempio della prassi italiana, optano anche per le varianti particolari. Questo studio, che prossegue la linea iniziata con il versus rapportati, tenderebbe a rappresentare un contributo ulteriore per delineamento della fortuna dei manierismi formali nella poesia ragusea, e di indicare, altrettanto, una possibile via per aquisire le nuove conoscenze sulla letteratura ragusea ed il suo rapporto con le mode e modelli europei.

UDC 821.163.42-2.09 Naljekovi N.

FARSE NIKOLE NAQEKOVIA POETIKA ANRA Bojan orevi

SAETAK: U studiji se raspravqa o poetici farse i wenoj primewivosti na tri tzv. komedije (V, VI i VII) Nikole Naqekovia. Pokazuje se zato sva ova tri dramska dela pripadaju anru farse, koji je, dakle, sa Naqekoviem prvi put stupio na dubrovaku pozornicu. KQUNE REI: farsa, Naqekovi, anr, uticaji, motivi, situacije, jedinstvo mesta, parodija.

Iako se jo u kratkoj beleci uz jedno od izdawa (Joza Bunia) Naqekovieve Komedije tri Naqekovieva dramska teksta sa kominim sadrajem nazivaju farsama,1 terminoloka zbrka nije mogla biti izbegnuta. Stariji prouavaoci Naqekovievog dramskog rada ove su komade nazivali uglavnom komedijama". A. Pavi je ak Naqekovieve tri komine drame hteo da stavi uz bok komediji del arte.2 I M. Medini3 i B. Vodnik4 ove drame zovu komedijama, uostalom kao i P. Popovi5 i M. Kombol.6 Tek u novije doba ponovo se za Naqekovieve komine drame vraa ime farsa,7 ali to lutawe i daqe traje. Tako R. Bogii farsama smatra samo Komediju V i Komediju .8 I drugi,
Dubrovnik, kalendar za 1870. godinu, Dubrovnik 1871, 237. Armin Pavi, Prilog k historiji dubrovake hrvatske knjievnosti, Rad JAZU, XXXI, Zagreb 1875, 146. 3 Milorad Medini, Povjest hrvatske knjievnosti u Dalmaciji i Dubrovniku, knjiga I, Matica hrvatska, Zagreb 1902, 332333. 4 Branko Vodnik, Povijest hrvatske knjievnosti, Zagreb 1913, 160161. 5 Pavle Popovi, Pregled srpske kwievnosti, Geca Kon, Beograd 19203, 163. 6 Mihovil Kombol, Povijest hrvatske knjievnosti do narodnog preporoda, Matica hrvatska, Zagreb 19612, 149. 7 Tako M. Panti kae da je stil Komedije V sasvim slian onom kojim su pisane papreno smene i silno zanimqive farse" (Miroslav Panti, Naqekovieva komedija arecitana" u Mara Klariia na piru, Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik, III, 1955, 70). 8 Rafo Bogii, Nikola Naljekovi, Rad JAZU, knj. 357, 106.
1 2

48 mahom hrvatski prouavaoci, pokuali su da, uglavnom bez argumenata, Komediju VII vide kao pravu komediju u kojoj je farsina struktura prevaziena.9 ak ni Komedija V i Komedija VI nisu uvek uzimane kao farse, pa S. P. Novak, recimo, za Komediju V kae da je to dramski prizor bez vreg ustrojstva",10 ili da je to naturalistiki prizor".11 Uprkos svih ovih lutawa, razloga za daqe polemike nema. Svi Naqekovievi komini komadi tri ih je na broju pripadaju onom dramskom anru koji je jo u XV veku zagospodario, zajedno sa nekim drugim, scenama Francuske i Italije, i koje je Naqekovi tokom svojih trgovakih putovawa tridesetih godina XVI veka imao prilike da gleda, a verovatno i ita. Farsa je u francuskom i italijanskom pozoritu sredweg veka najpre predstavqala samo intermeco u okviru crkvenog prikazawa.12 Wena saetost dovela je vrlo brzo do sve drastinije groteskne radwe koja je svojom suprotnou jasno odstupala od okvira u koji je bila smetena i tako se izdvojila kao poseban dramski rod. Kao takva ona je zatim pretrpela jak uticaj novele, to je dovelo do uslovne podele farsi na one koje svoje teme i motive crpu uglavnom iz svakodnevnog ivota (te farse su, kao u Firenci, esto obilovale folklornim motivima)13 i one koje su, poput Alioneovih, dramatizacija tradicionalnih novelistikih motiva".14 Naravno, sve nijanse ove podele nije, za ovu priliku, potrebno nabrajati. Dovoqno je samo istai da je farsa esto bila podlona eklekticizmu i doticala se sa drugim anrovima: u Francuskoj naroito sa sotijom,15 a u Veneciji sa uenom komedijom, emu su ton davali Rukante i Kalmo.16 Jasno je, prema tome, da sve te raznovrsne komade, bez obzira na to da li su podeqeni u inove ili ne i bez obzira na to koliko se dodirivali sa graninim anrovima, moramo zvati jednim imenom farse. To isto moramo primeniti i na tri sauvane farse Nikole Naqekovia.
9 esto su u tome bili nedosledni, kao Bogii koji prvi Komediju VII zove komedijom, a odmah zatim kae da je radwa tipina za farse (R. Bogii, nav. d., 108). S. P. Novak Komediju VII zove pseudouenom komedijom" (Slobodan P. Novak, Primjeri iz povijesti hrvatske drame, Dubrovnik, XIX, 34, 1976, 191). velec je zove nekom vrstom eruditne komedije" (Franjo velec, Hrvatska renesansna drama, Dani hvarskog kazalita: renesansa, akavski sabor, Split, 1976, 1516). Najzad, M. Muhoberac bez argumentacije zakquuje da je Komedija VII uistinu prava komedija (Mira Muhoberac, Dramaturgija maske Nikole Naljekovia, Mogunosti, XXXVI, 12, 1988, 72). 10 S. P. Novak, nav. d., 190 11 Isto, 193. 12 Ove prvobitne farse u nauci se nazivaju i farse spirituali" (v. Enciclopedia Italiana di scienze, lettere ed arti, Istituto della Enciclopedia Italiana, Roma, 1951, Volume XIV, 838). 13 Ludovico Zorzi, Il teatro e la citt, Giulio Einaudi, Torino 1977, 7980. 14 Irineo Sanesi, La commedia I, Vallardi, Milano, (s. a.), 451. 15 la diffrence entre la farce et les autres genres, surtout la sottie (podvukao B. .) ne rside pas essentiellement dans les ides et le degr d'agressivite qu' elles prsenttent." Halina Lewicka, Etudes sur l' ancienne farce francaise, Edition Klincksieck Edition scientifiques de Pologne, Paris Warszawa 1974, 11. 16 Teatro veneto (a cura di G. A. Cibotto), Guanda, Parma 1960, XXXIXXL.

49 II Moemo pretpostaviti da je Naqekovi veinu farsi gledao u Italiji, gde je najdue bivao tokom svojih trgovakih putovawa u mlaim danima. Ono to je znaajno jeste iwenica da je farsa u Italiji, onda kada je Naqekovi doao u dodir sa wom, ve imala ustaqeni oblik, dobila je izuzetnu popularnost i obogatila svoje dramsko tkivo uticajima drugih dramskih vrsta. Takoe, ona je cvetala u celoj Italiji i u svakoj oblasti dobila neke specifine odlike. U Napuqu je neka farsa izvedena jo 1497. godine, zapravo na karnevalu u obliwem Leeu, u ast Izabele Aragonske.17 Sa tom tradicijom uspeno je nastavio Pjetro Antonio Karaolo, pa su zatim, tokom celog esnaestog veka, pisane farse u tom duhu, popularno nazvane kavajole.18 Karnevalske farse an ora Alionea pak vie su zasnovane na novelistikim temama. Ovaj plemi je svoje farse prikazivao uglavnom u Astiju.19 U Sijeni se farsa ni u jednom trenutku nije odvojila od rustikalnih motiva, a sijenski Rozzi dali su ovoj farsi poseban oblik.20 Meu ostalim vrstama farsi treba istai tzv. farse villerecce, poput Florijane, izvedene u Firenci 1518. godine,21 te padovanske kontraste koji su nosili u sebi farsine motive.22 Farse u Veneciji bliile su se svojim sadrajem i karakterizacijom likova tzv. uenoj komediji. Meutim, ne sme se pretpostaviti da su veze i putevi meu italijanskim gradovima renesanse bili zatvoreni. Sasvim je verovatno da su se i u Veneciji igrale farse cavaiole, kao to je bio jak uticaj sijenskih ekloga i rustikalnih farsi. Uticaji su bili neprekidni, i Naqekovi je, ma gde da je u Italiji bivao, mogao da se upozna sa raznovrsnim primerima farsine dramaturgije. Pri tom on nije pretrpeo uticaj mletakih razvijenih farsi kakve su pisali Rukante i Kalmo. Ve je primeeno da dramske scene Naqekovieve povezane su s onim mletako-padovanskim samo po tome to pripadaju istom tipu".23 Nije teko utvrditi da su do Naqekovia pre dospeli likovi poput onih iz Karaolovih farsi. U wima nije bilo starih tvrdica, gramzivih i oblapornih a lukavih slugu, parazita i kurtizana. Naqekoviu su mogli biti mnogo blii ba likovi koje je Karaolo unosio u svoje farse: graani, notari, muevi i ene, svetenici, sluavke.24 Upravo u Karaolovim farsama na pisac je mogao da sretne istu onu okrenutost svakodnevnom ivotu, obine scene u kui, odnose koji vladaju meu qudima, prikrivene obzire i lai. Pa iako nije preveo ili preradio nijednu
17 Benedetto Croce, I teatri di Napoli dal rinascimento alla fine del secolo decimottavo, Gius. Laterza e figli, Bari 1916, 13. 18 Isto, 16. 19 I. Sanesi, nav. d., 451. 20 Isto, 459. Ova vrsta farsi mnogo je vie uticala na Marina Dria. O tome v. Leo Kouta, Sijena u ivotu i djelu Marina Dria, Prolog, XIV, 5152, 1982, 2456. 21 I. Sanesi, nav. d., 467. 22 Isto, 469470. 23 R. Bogii, nav. d., 105. 24 I. Sanesi, nav. d., 439.

50 odreenu farsu, opet razlog Karaolovog uticaja moemo prepoznati u Naqekovievoj prvoj i drugoj farsi Komediji V i Komediji VI. Kao to kod Naqekovia gospodar i gospoa jedno drugom prebacuju da ne ine ono to im je brana dunost (gospodar ne spava sa enom, ne potuje je, ne ugaa joj; gospoa nije smerna ni pokorna, naprotiv, xangrizava je i zabrawuje muu da se via sa prijateqima,25 tako sline obaveze za koje slutimo da nee biti izvrene nalazimo i u Karaolovoj farsi La Cita e lo Cito od koje nam se sauvalo nekoliko fragmenata. Tako se nevesta obavezuje:
a la sua vita non mancare de maje s'accarezzare co lo Cito26

U Naqekovievoj Komediji V to je ono to ena oekuje od mua, a to oigledno druge ene u gradu imaju:
taj veli: a meni vema mu ini moj kareca neg eni u gradu i jednoj27 (Komedija V, 289290).

Istina, u Karaolovoj farsi i enik i nevesta obavezuju se da zamure pred qubavnim avanturama onoga drugog,28 to u Naqekovievim farsama ene nikako ne prihvataju. Drugi autor farsi koji je Naqekoviu mogao biti blizak jeste Alione. Uprkos tome to je teme esto nalazio u novelama, to predstavqa oigledan uticaj francuskih farsi, Alione je sadrinu svojih farsi obogaivao prizorima iz svakodnevnog ivota, pa su neki kwievni istoriari wegove farse videli i kao notizie intorno ai costumi e agli usi della societ contemporanea".29 Upravo to okretawe socijalnim prilikama i obiajima grada nalazimo i u Naqekovievim farsama. Tako u Alionea imamo svakovrsne nazive jela, odee, nametaja, i to u gotovo svim wegovim farsama. Da je to moglo uticati na Naqekovia, nije teko pokazati. Dovoqno je setiti se kako u Komediji V gospodar nabraja ta sve od odee i nakita ima wegova ena:
Ti ima sajune, kouqe, kolete, rukave, kordune, prstene, fracete, razlike jo veze, kuplice, ubruse, s biserom podveze, naprske, jawuse, pantufe, cokule, bjevice pletene (Komedija V, 269273).
25 Pjesme Nikole Dimitrovia i Nikole Naljekovia (skupili dr. V. Jagi i dr. Gj. Danii), Stari pisci hrvatski, knjiga V, JAZU, Zagreb 1873, 253254. 26 I. Sanesi, nav. d., 440. 27 Sve citate donosimo prema navedenom izdawu u Stari pisci hrvatski, knj. V. Uz naziv farse dati su brojevi odnosnih stihova. 28 I. Sanesi, nav. d., 440. 29 Isto, 451.

51 Takoe, Alione je, oigledno po uzoru na Bokaove novele, ali i francuske fablioe i farse, esto u svojim farsama izvrgavao ruglu svetenike, kao u uvenoj farsi o Zvanu Zavatinu.30 Pop u toj farsi ne samo to je poudan i besraman u svojoj qubavi prema udatoj eni Beatrie ve je i prodrqiv i vinopija. Iako Naqekovieva Komedija VI nema mnogo veze sa ovom Alioneovom farsom, svetenik u woj ima iste osobine, bilo da eli da se doepa gosparove godinice":
Tuj babu opravi i tovjernaricu, a u mene stavi ovu godinicu (Komedija VI, 277278),

bilo da bez snebivawa trai da jede:

Djevojko, ti gdje si? Kuha li to tamo? Slobodno sve reci (Komedija VI, 262263).

Naravno, kod Alionea svetenik biva kawen, i farsa se zavrava wegovom tugovankom nad sopstvenom sudbinom sa moralistikom poukom,31 dok Naqekoviev pop ostaje nedirnut ikakvim moralnim dilemama. Ali Alione je mogao biti blizak Naqekoviu i zbog svoje vezanosti za tradiciju francuske farse. Neke Alioneove farse samo su prerada francuskih,32 dok su druge pretrpele wihov oigledan uticaj.33 A tu ve stiemo i do drugog izvora Naqekovievom zanimawu za farsu. On je, naime, na svojim trgovakim putovawima mogao gledati i francuske farse. Istina, poznato nam je sada samo da je 1533. godine due boravio u Lionu,34 a 1536. u Marseju,35 ali ko danas sme tvrditi da on nije i ee putovao u Francusku. Kako bilo, verovatno je Naqe30 Ovu farsu v. u izdawu Gio. Giorgio Alione, Commedia e farse carnovalesche, G. Dalli e comp., Milano 1865, 5594. 31 Gio. Giorgio Alione, 9394. 32 Tako je Alioneova farsa Comedia de l' omo e de soi cinque sentimenti (1354) gotovo istovetna sa francuskom Farce nouvelle des cinq sens de l' homme moralise et fort joyeuse pour rire et recreative. V. I. Sanesi, nav. d., 451. 33 Farsa de Zoan Zavatino e de Biatrix soa mogliere e del prete ascoso soto el grometto u svom prvom delu nalik je na popularnu francusku Farce du Poulier. I. Sanesi, nav. d., 451. O izvoewima i tampawima francuskih farsi v. najkompletnije: Louis Petit de Julleville, Rpertoire du thtre comique en France, L. Cerf, Paris 1886. Reprint izdawe pojavilo se u enevi 1967. godine. 34 Nikola Naqekovi je 1533. godine uao u jedno trgovako drutvo radi trgovine tkaninama (v. Historijski arhiv Dubrovnika /daqe: HAD/, Diversa cancellariae 121, 24 /20. februar 1533/). Na tom putovawu bio je i u Lionu, odakle je poslao robu u Feraru, na raun Marina Alojzijevog Guetia. Dolo je, meutim, do spora, jer je Gueti odbio da Naqekoviu nadoknadi trokove (v. HAD, Diversa notariae 101, 28' /12. mart 1533/). 35 Konstantin Jireek, Beitrge zur ragusanischen Literaturgeschichte, Archiv fr slavische filologie, XXI, 1899, 481; Miroslav Panti, Sedam salam pokorwijeh kraqa Davida" i wihov pesnik Nikola Dimitrovi, Anali filolokog fakulteta u Beogradu, XII, 1976, 90.

52 kovi tim prilikama gledao francuske farse, a do drugih je mogao doi preko italijanskih prerada. Danas, naravno, ne moemo rei koje je francuske farse Naqekovi znao, ali je sigurno u wima mogao nai sluavke koje su drske, svaaju se meusobno i ogovaraju svoje gospodarice. Jedna takva farsa imala je mnogo verzija. Nalazimo je kao Les Chambrires, i to podeqenu u dva dela: u prvom sluavke ogovaraju, vrlo indiskretno, svoje gospodarice, a u drugom se svaaju i tuku meu sobom.36 Ova dva dla esto su izvoena i kao zasebne farse.37 Slina je tema, a istovetni likovi sluavki i u farsi Caquet de bonnes chambrires.38 I u mnogim drugim francuskim farsama sluavke imaju iste osobine. Te osobine poseduju i Marua i Milica u Naqekovievoj Komediji . I one su drske, prepiru se sa gospodaricom; i one ogovaraju svoju gospodaricu, kao to to pomiwe Marua:
Na vjeru i duu, za utra za vas dan kako u t' rijet' muu tvoj ivot sramotan i diqi svakdawe, i s kijem se vagia (Komedija V, 392394).

Osim toga, Marua je po jednom detaqu slina bezimenoj sluavci iz jedne francuske farse, koja ezne za dobrim paretom peenice.39 Isto to da se dobro najede predstavqa vrhunac zadovoqstva i za Maruu:
al zqe t' bih ja stala i bila prem luda, da peu ukrala ne budem od gruda; a ima i ckvare onamo pod skalom vee po bokare pritopqene s salom; toj bogme nije mala, ter u t' po' zamesti toliko prikala, to mogu izjesti (Komedija V, 395400).

Uprkos svim ovim slinostima motiva i situacija, u sauvanom korpusu italijanskih i francuskih farsi ne moe se nai nijedna koja bi bila direktan predloak nekoj od Naqekovievih farsi. Kao i kada su ekloge u pitawu, i ovde je dubrovaki pisac ispoqio zavidan stepen originalnosti, zahvatajui u tkivo svog grada, i u porodicu kao bitnu socijalnu kategoriju koju je podvrgao svojevrsnoj, farsinoj, estetizaciji.

36 Ovu farsu je objavio Gistav Koen u svom kapitalnom izdawu: Recueil de farces franaises indites du XVe sicle, The Mediaeval Academy of America, Cambridge (Mass.), 1949. U ovom izdawu farsa Les Chambrires nosi broj 51. 37 H. Lewicka, nav. d., 111. 38 A. de Montaiglon, Recueil de posie franaises des XVe et XVIe sicles, t. V, Paris 1862, 7184. 39 Mince de caire, u G. Cohen, nav. d., broj 22.

53 Da su Naqekovieva komina dramska dela farse pa i najsloenije od wih, Komedija VII najlake je pokazati pratei kako se neke od osnovnih odlika farsi prepoznaju u wima. Odnos farse i komedije nije tako jednostavan. Iako farsa po svom unutrawem ustrojstvu prethodi komediji, opet nije daleko od istine i da je farsa krajwi oblik kominog/komedijskog izraavawa u kojoj se smeh istie na utrb verovatnosti, a posebno uz pomo neslane ale i telesnog ataka na aktera".40 Obino se uzima da je osnovni ciq farse, za razliku od komedije, raskalani smeh ostvaren bilo kakvim sredstvima.41 Tako se tipovi nikada ne razvijaju u karaktere, a potpuno izostaje kritika dimenzija ili satira, jer se i drutveni odnosi podvrgavaju uglavnom karikaturalnom predstavqawu. Zato, uprkos ukazivawu na mane, potpuno izostaje didaktika namera.42 to se tie linosti, one su u komediji obino odreene svojim porokom koji postaje spiritus movens dramskog zbivawa. U farsi pak wih karakterie posao kojim se bave, brani i drutveni status",43 a porok samo potcrtava wihovo karikaturalno bie. Zato se linosti u farsama najee uopte ne imenuju ili imaju stalna imena, tek neznatno varirana.44 S obzirom na to da je karikatura, uz otvoreno imenovawe, osnovno sredstvo kome pribegavaju pisci farsi, jasno je da u wima nema linosti koje bi izazivale simpatiju gledalaca.45 Farsa poseduje i jo neke osobine koje je jasno izdvajaju od ostalih kominih anrova. Z. Mrkowi je te osobine grupisao pod pojmove saetost, jezika stilizacija, okrutnost, anegdotinost, parodinost.46 Rukovodei se svim dosad reenim, moemo kazati da farsa mora biti dramatizovana anegdota, kratka i zbijena, u kojoj se izvodi najee surova ala, a linosti su odreene svojim drutvenim ili branim statusom, koriste se rudimentarnim jezikim sredstvima renikom realija i podvrgavaju druge ili same bivaju podvrgnute parodinom preoznaavawu realnog vremena u teatarsko; ovaj mehanizam pak iscrpquje se u odreenom broju tradicionalnih motiva, a bez potovawa jedinstva mesta. Ako ovakvu, dosta iroku definiciju prihvatimo, onThe Oxford Companion to the Theatre, Oxford University Press, London 1967, 308. Ova definicija potie jo iz 1548. godine, a pruio ju je u svojoj kwizi Art potigue franais Tomas Sibile. V. Claude-Alain Chevallier, Thtre comique du Moyen-ge, Union Gnrale d' ditions, Paris 1973, 32. 42 Heinz Kindermann, Theater Geschichte Europes I, Salzburg 1957, 411. 43 Rajmon Lebeg, Komino u duhovnom i svetovnom pozoritu, u knjizi Dragan Klai, Pozorite i drame srednjeg veka, Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1988, 357. 44 Tako je uobiajeno ime za mua u francuskim farsama an (uan, anen), a u italijanskim Zvan. I Naqekoviev mu u prvoj i treoj farsi zove se Xivo. 45 il y en (u farsama, prim. B. .) a peu de franchement antipathiques, mais peu aussi qui attirent notre sympathie; pas de ces bons hros, pas de ces dfenseurs du faible, pas de ces meneurs de jeu brillants et spirituels" (Louis Petit de Julleville, Histoire de la langue et de la littrature franaise des origines 1900, I, Colin et Cie, Paris 1896, 30). 46 Zvonimir Mrkonji, Preobrazbe farse, Ogledalo mahnitosti, Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb 1985, 149150.
40 41

54 da moemo pokazati da se i sva tri Naqekovieva komina dramska dela Komedija , Komedija i Komedija uklapaju u emu farse. IV Obim Naqekovievih farsi kao i wihova inicijalna intriga zasnovana na anegdotskom prizoru sasvim odgovaraju osnovnim postulatima anra. Tako se itava radwa Komedije vrti oko svae besne" ene sa sluavkama i muem, a ovi su, opet, u intimnoj vezi koja se odvija takorei pred oima ene. Zapleta nema, to i jeste jedna od osnovnih odlika farsi, a na kraju svi ostaju na istim pozicijama, neizmewenih sklonosti. Uz tako svedenu radwu ide i saetost, pa Komedija ima 406 stihova. Komedija takoe ima osnovnu situaciju nesnosna ena i pohotni mu, ali i jednu peripetiju: fiktivnu bolest ene i weno izleewe". Ova je Naqekovieva farsa jo kraa i ima samo 282 stiha. To to je Komedija neto dua i jo podeqena na inove, nije smetwa da i wu svrstamo u prave farse. Uostalom, ona ima tek neto vie stihova od Komedije V.47 A i u woj je radwa svedena na osnovni problem: mladi bludni sin" zaqubqen u raspusnu enu, i na jednu jedinu intrigu koju pletu svi oko wega: kako da se ta veza razvrgne, a mladi utera u brak. Osim toga, izrazito je nepotovawe jedinstva mesta, koje je ovde poprimilo dramaturku znakovitost. Naime, iako je radwu svoje posledwe farse podelio u inove atove" Naqekovi nije te inove razloio na scene, pa se scenska dimidijalnost postie promenom mesta zbivawa, a to se naglaava didaskalijama. Uslovno reeno, prva scena odvija se u kui (prostor na desnoj strani pozornice gledano iz publike) gde o Marovim nonim izletima wegova mati razgovara sa godinicom Maruom. Kada se wihov razgovor zavri, Marua odlazi u kuhiwu, ali kuhiwu vie ne vidimo, kao u prethodne dve farse, na pozornici. U Komediji VII drugi deo scenskog prostora rezervisan je za prostor van kue, verovatno Placu na kojoj se sreu Marov otac Xivo i wegov prijateq Petar. Wihov susret je praktino drugi prizor prvog ina. Sve ovo je jasno naznaeno didaskalijom, kao da se pisac plaio da gledaoci nee lako prihvatiti ovakvu podelu scenskog prostora: Marua poe u ogwite, a mati ostane ijui, utoliko na poqu srete se Xivo otac od sina i Petar otac od kere" Dakle, dok na levoj strani pozornice tee dijalog dva oca, na desnoj strani majka nastavqa da ije i sve vreme ostaje na pozornici, ali potpuno zaustavqena u teatarskom vremenu. Vie se ne vre, kao u prethodnim Naqekovievim farsama, simultane radwe, ve dolazi do potpunog razarawa jedinstva mesta, poto je fiziki nemogue da majka u kui vidi i uje ta se deava napoqu. Ako je, dakle, i imao equ da ode korak daqe od farsine rudimentarnosti, Naqekovi to ipak nije uinio.
47 Sudei prema broju stihova u sauvanom delu, Komedija VII je verovatno imala oko 500 stihova.

55 I druga odlika farsi da su linosti odreene branim i socijalnim statusom primetna je u Naqekovievim farsama. Ve je primeeno da u francuskoj farsi agon nije toliko izraen izmeu pripadnika raznih drutvenih slojeva i da to nema onu dramaturku funkciju kakvu, meutim, ta iwenica ima u Naqekovia: Odnos gospodar slukiwa, gospodarica slukiwa, otac sin, pa ak i odnos izmeu mua i ene proistie u Naqekovia iz jasne svijesti o strogom rasporedu unutar socijalnih skupina"48 Zato Naqekovi i ne aktivira tipian novelistiki motiv, prisutan i u francuskim farsama, o umeanosti enine brae u branu razmiricu. Ovaj motiv kod Naqekovia ostaje samo nagoveten i odmah zatim omalovaen, jer se nikako nije mogao nametnuti u onako strogom poretku Grada koji je svojom realnou uticao na teatarski prostor Komedije V. I zaista je, i u vremenu predstave, na pretwu ene da e se aliti brai (Komedija V, 241242), gospodar grubo i mirno mogao odgovoriti:
Ja jebu te bratje, i tebe jo wimi; a nuti gledajte gdje bratjom prijeti mi. Po', dokle s' tej voqe, ter im se istui (Komedija V, 243245)

Jer isti takav odgovor bio bi dat i u realnom vremenu i prostoru Grada. Ta pretwa nije djelotvorna u farsi, kao to nije djelotvorna i u ivotu".49 Nije, jer se u farsinom teatru teatarsko vreme podreuje realnom vremenu. U teatru eruditne komedije, konkretno u Drievom teatru, teatarsko vreme pokuava da se osamostali, i zato je u komediji Mande Dri do kraja iskoristio motiv brae i uinio ih je aktivnim uesnicima radwe. Svest o jasnom drutvenom statusu svojih linosti uva Naqekovi i u Komediji VI, pa su se gledaoci sigurno i tu mogli samo smejati eninoj pretwi da e ii u plemiko vee da vlasteli vide to patim neboga" (Komedija VI, 238239). I okrutnost, kao osobina farse, moe se primetiti u Naqekovievom teatru. U prve dve farse ona je verbalna, izraena pre svega u mnogobrojnim psovkama i uvredama. Tako gospodarica u Komediji V svoje sluavke asti nazivima kao to su ogote smrdee", prikuke smrdee", a mua naziva vrae". Ni mu joj ne ostaje duan i zove je oslom", te je psuje: govna ti je' dua" (Komedija V, 306). I ena u Komediji VI upotrebqava iste uvrede: ogota", kuka", ogote smrdee". Jezika okrutnost ispoqava se, naroito u Komediji V, i u pretwama batinama koje upuuje mu eni:
Al corpo del Dio, kako si mahnita; nijesam te jo bio, zato si srdita (Komedija V, 165166);
48 Nikola Batui, Naljekovieva Komedija peta" i francuska farsa, Mogunosti, XXXVI, 12, 1988, 27. 49 Franjo velec, Farse Nikole Naljekovia, Mogunosti, XXXVI, 12, 1988, 15.

56
Po' s vragom, ti mui, sad ti u bogme dat' (Komedija V , 213).

Nita suptilnija nije ni ena, to se vidi iz iwenice da verbalnu okrutnost i sama ispoqava kada preti sluavkama, udei se kako jo ima strpqewa da se svaa, kada ih moe prebiti cepanicama (Komedija V, 151154). Ako se u prve dve Naqekovieve farse surovost ograniavala na verbalni nivo, onda se u Komediji VII ona ispoqava i praktino.50 Predmet te grube ale jeste Maro, koga na kraju drugog ina najpre wegova amanca" polije fekalijama (istina zabunom, ne poznavi ga"), a onda ga wegov prijateq Frano aranka", pretue i skine mu simboline oznake stalea ogrta, ma, brokijer i elatu. Tako se i u ovoj Naqekovievoj farsi potvruje da se klin klinom izbija, a krutost moralizma kao i mekoa tolerancije nadomjetena je rugawem nasamarenom".51 Ako farsa, s jedne strane, proizvodi komiku direktnim sredstvima, grubom i direktnom alom, onda, s druge strane, izvor komike lei esto i u parodijskom preoznaavawu neke forme u lakrdiju. Tako se ono to na skali vrednosti pripada gorwem" svodi na dowe" ekvivalente. Primer za to jeste parodija molitve u Naqekovievoj Komediji V (319328), te parodija isterivawa avola u Komediji VI (243 254). A. Dakle, ono to bi trebalo da bude uzvieno molitva, ili tajanstveno egzorcizam, svodi se na banalno, svakodnevno, zasnovano na nesporazumu. I prilikom molitve ena neprekidno vodi spor sa muem, kao i prilikom egzorcizma. Tako osnovni motiv farsi natkriquje sve scene i postaje izvor nekontrolisane sprdwe i smeha. Pa ipak, Naqekovieve farse poseduju svest o granici anra, pa parodinost i iznoewe grube istine nikada ne prelaze u alegorinost, te se u wima nikako ne moe otkrivati satirina namera,52 ve su tane opaske prvih prouavalaca da su Naqekovieve farse pre znak razuzdanosti onoga doba, a ne osuda te razuzdanosti",53 te da se u wima, istina, prikazuju grijeke Dubrovana, i to veoma krupne, ali ne zato da ih pjesnik kori i iba, nego ih iznosi, da se qudi od srca nasmiju".54 Zato svaka analiza Naqekovievih farsi mora uzeti u obzir pre svega wihovu omeenost zahtevima anra, kao i vezu sa realnim vremenom u kome su nastale i prikazivane. Tako i na Nikolu Naqekovia kao komediografa vie neemo moi gledati samo kao na nesavrenog i nevetog prethodnika Marina Dria.
50 Istina, i verbalna okrutnost ne mawka, a psovke su upuene Marovoj amanci". Wih uglavnom upuuje Marov prijateq Frano, pa je ona u tom kontekstu kurvina betija", kurvina deserta", putana smrdea". I zabrinuta mati ne bira rei kada govori o woj: pasja trabuqa". Najzad, vrea je na kraju i sam Maro u izlivu besa izazvanom poniewem koje je doiveo pred wenom kuom. 51 Z. Mrkonji, nav. d., 149. 52 Kako to ini F. velec, Farse Nikole Naljekovia, 15. 53 Armin Pavi, Historija dubrovake drame, Zagreb 1871, 80. 54 M. Medini, nav. d., 332.

57
Bojan orevi NIKOLA NALJEKOVI'S FARCES GENRE POETICS Summary On the basis of the poetic characteristics of farce as a drama genre a dramatized anecdote, a cruel joke, characters determined by their social or marital status, realistic vocabulary, parodic quality, absence of place unity it is shown that Nikola Naljekovi's all three comic plays Comedy V, Comedy VI and Comedy VII belong to farces.

UDC 821.163.41.09-2.09 Popovi J. S.

DIJALOG U KOMEDIJAMA JOVANA STERIJE POPOVIA Sava Anelkovi

SAETAK: U radu se razmatra definicija dijaloga (Sterije Popovia i savremenih autora) i osobenosti dijaloga kao najvanijeg inioca primarnog dramskog teksta. Dijalog Sterijinih komedija se analizira prema preuzetim Jakobsonovim imenovawima funkcija govora (replike kontakta, referencijalne, emotivne replike, replike pobude i replike o jeziku), kao i vezivawa odvojenih replika ili serije replika i prelasci sa jedne vrste replika na druge. Uoavaju se replike u obliku tirade, replike u stihovima namewene vokalnom izvoewu, dijalog koji se izvodi na nain apartea dok se odvija paralelno sa 'ujnim' dijalogom, kao i primeri vetaki iniciranog dijaloga uz pomo 'govorne' rekvizite razgovornih karata, upotreba kwievnih zagrada u dijalokom tekstu i obraawe publici. Primeuje se broj govornika u dijalogu u toku razvoja komedije, kao i pravilnosti ukquivawa novih uesnika. KQUNE REI: Jovan Sterija Popovi, komedija, dramski lik, dramski dijalog, funkcije govora.

O dijalogu Izdvajamo definiciju dijaloga koju je formulisao Jovan Sterija Popovi: Uzajamno saoptewe misli izmeu dva, ili vie lica zove se dijalog",1 a koja je primenqiva za sve vrste dijaloga, literarnih i nefiktivnih, usmenih i u pisanom obliku. Kao osnovna vrsta govora u dramskom tekstu dijalog je saiwen od duih ili kraih replika (iskaz jednog lika ije se trajawe zavrava poetkom tueg iskaza, dakle novom replikom). On je najoitiji znak za dramski tekst, mada i drugi literarni anrovi nisu lieni dijaloga. Skoro je nemogue govoriti o dramskom tekstu a da se ne misli o dijalogu. I kada se razmiqa o drugim primarnim vrstama teksta unutar dramskog teksta (monolog, apar1

Retorika, Jovan Sterija Popovi, (ur. V. uri), Zbornik SANU, Beograd 1974

594.

60 te), kao i o sekundarnom tekstu (didaskalije), uvek se ima na umu dijalog kao bitnost svakog dramskog teksta. Na dijalogu poiva karakterizacija dramskih likova, dramska radwa je uslovqena wegovim razvojem, a on sve vreme tei da ostvari efekat realnosti i utisak spontanog qudskog govora. Ma koliko teio da bude veran spontanom govoru, dijalog u dramskom tekstu uvek je mawe spontan od svog uzora, dijaloga iz svakodnevnog ivota. Dijalog u pozorinom tekstu je prilagoeni govor, govor koji je zgusnutuji, sadrajniji i 'hitriji' u svojoj realizaciji i konanosti od obinog govora, kakvom tei, uzimajui ga kao svoj uzor. Razlika izmeu konverzacione razmene u realnom ivotu i pozorinog dijaloga boravi u neprimetnoj, ali za svaki pozorini iskaz osnovnoj iwenici, da on nema samo jedan smisao, ve da je on uinak, boqe reeno, akcija. [] Ovo delovawe pozorinog iskaza centralni je elemenat svake analize dijaloga dramskog teksta, koji nije konverzacija, ak i kada daje takvu iluziju."2 Autor koji je oformio komediju, do tada nepostojei dramski rod u srpskoj kwievnosti, Jovan Sterija Popovi, uoavajui razliku izmeu dijaloga iz svakodnevnog ivota i dijaloga u kwievnom delu, zapisao je zanimqiva zapaawa: Pismeni razgovor razlikuje se od usmenog u tom ponajvie, to peat savrenstva kako u samoj stvari, tako navlastito u slogu nosi; jer kao to u ustmenom govoru, mnogo obstojatelstva ima; koja besedujuem pomau, kao to je dvienije tela, navlastito na ruku i oiju, udarawe i savijawe glasa, i o.p. tako u pismenom govoru sve se ovo rema popuwava, i zato ovaj u toliko savreniji biti mora, to je lake itatequ uviditi pogreke spisateqa, negoli sluatequ govornika."3 Sterijine opaske o napisanom i izreenom dotiu i savremeno posmatrawe dvostrukog iskaza dramskog dela, itateqa i gledaoca, kao dva razliita receptora istog teksta. Od mnogobrojnih definicija dijaloga drugih autora citiramo sledeu: Dijalog definiemo na iskustven nain: deo govora proizveden od strane najmawe dva govornika, u kojem jedan, od onih kojima je govor namewen, i sam postaje makar jednom govornik. Svojstveno dijalogu je da se uzima u obzir komunikativna situacija. Dakle, suprotstavqa se monologu u pragmatinom pogledu zato to postoji povratna smena pozicija poiqaoca i onog od koga se oekuje odgovor; svako preuzima funkcije govornika i sluaoca, kada na wega doe red."4 Na linearan nain, dikursivnom strategijom, nadovezujui se jedna na drugu, replike razliitih funkcija formiraju dijalog u dramskom tekstu. Mada postoje prekidi u dijalogu, kako u obliku drugih vrsta primarnog dramskog teksta (monolog, aparte) tako i privremeni prekidi unutar wega samog (pauze, smene govornika, nove dijaloke situacije ili teme, zatim vremenski prekidi vezani za podelu na inove ili promenu mesta
2 3 4

Anne Ubersfeld, Lire le thtre III Le dialoque de thtre, Belin, Paris, 1996, 8. Retorika, Jovan Sterija Popovi (ur. V. uri), Zbornik SANU, Beograd 1974, 594. Francis Jacques, Dialogiques recherches logiques sur le dialogue, PUF, 1979, 152.

61 radwe), moemo smatrati da jednom zapoeti dijalog traje sve do posledwe replike u komadu. Zavretak jedne slike ne znai i prekid dijaloga, naprotiv, najee nova scena, odnosno dolazak novog lika, predstavqa wegov nastavak, tako da je pieva podela na slike, kada je re o dijalogu, referencijalna samo kada se radi o broju uesnika u dijalogu. Putem izvetaja o vanijim dogaawima vremenski prekidi se najee opravdavaju u nastavku dijalokog teksta. Takoe, u okviru jedne slike, ukoliko se autor (kao npr. Sterija), ne dri striktno podele prema kriterijumu izlazaka likova, dijalog lako preputa svoje mesto monologu, da bi se ponovo ustanovio, dok se aparte govor vrlo lako smeta u trajui dijalog, i pre se moe smatrati wegovim komentarom nego to se moe tvrditi da ga prekida. Drugaija podela dramskog teksta od konvencionalne na scene i inove (u naem radu podrane i izuavane), npr. podela na dramske situacije ili epizode (ili sekvence scena), moda bi boqe svedoila o karakteru trajawa dijaloga u dramskom tekstu. Uinak dijaloga u dramskom tekstu neuporedivo je vei od dijaloga u drugim kwievnim rodovima. Govoriti u dramskom tekstu, znai delovati",5 izreeno je jo u XVII veku. Dijalogom se otkrivaju postojei odnosi izmeu likova ili zasnivaju novi, konstruiu se situacije i dogaaji. Nizawe rei u reenicu, reenica u repliku, replika u dijalog, i konano sled dijalokih situacija nudi nizawe dogaawa, odnosno formirawe akcije u komadu i samog dramskog dela. Dramski dijalog je rezultat promiqenog autorovog rada na ispisivawu replika svojih likova, na konverzacionom toku i smeni osnovnih konverzacionih tema, na ukquivawu novih govornika. On je proizvod briqivije studije na nivou eliminacije redundantnih elemenata u replikama, razmiqawa na nivou opravdanosti svake replike, ali i wihove meusobne povezanosti. Autorov rad se ogleda i na 'tanosti' u dodeli replika likovima, polazei od wihovih osnovnih namera i zamiqenih karaktera u razliitim situacijama. Zatim je, izmeu ostalog, dijalog plod napora autora u odreivawu tempa i naina kako e taj govor pokretati akciju, uz neprestanu brigu da, kao takav, bude dovoqno jasan za krajweg receptora. O Sterijinom komikom dijalogu Komunikacija u dijalogu Sterijinih komedija poiva na varirajuem broju likova i zasnovana je na razliitosti wihovih meusobnih odnosa. Izvesni odnosi su apriori utvreni listom likova putem rodbinske (mati", wegova ki od prve ene", wegova ujna", wina deca") i socijalne pripadnosti (bogati trgovac", graf", sobna sluavka", egrt"), ali to ne znai da se komunikacija striktno zasniva
5 F. H. d'Aubignac, La Pratique du thtre (1re d. 1657), d. P. Martino, Champion, Paris 1927.

62 na potovawu unapred fiksiranog rodbinskog, socijalnog ili generacijskog statusa. Dijaloka komunikacija podrazumeva razliite odnose, izmeu ostalih i odnose zasnovane na kategorijama ili opozicijama kategorija, kao npr. stariji mlai, superiornost potiwenost itd. Tokom dramske radwe status Sterijinih likova moe se promeniti kako rodbinski (Devojka i Mladoewa ena i Mu u enidbi i udadbi) tako i na drutvenom planu (lanstvo u Odboru utie na likove u Rodoqupcima). Ali i bez promene statusa komunikacija se ne odvija na strogom potovawu hijerarhije (npr. sluiteq i izmar u odnosu na groficu u Zloj eni, zbog kiprokoa). Meutim, tee predvidiva kategorija, a koja najvie mewa hijerarhiju odnosa na kojoj poiva dijaloki tekst jesu psiholoka i emotivna stawa likova. Ona su vrlo promenqiva, iz jedne scenske situacije u drugu, i zavise od toka dramske radwe, opet oformqenog dijalogom. U igri ideja i oseawa putem konflikta Sterijin dijalog itqivo razotkriva likove u akciji komedije. U svakom momentu dijaloga postoji izraen odnos izmeu 'ja' i 'ti', odnos govornik i slualac, koji se neprestano smawuju. Pasivni uesnik u dijalogu ne postoji. Kada je due na sceni lik bez teksta, to ne znai da se tekst koji drugi likovi izgovaraju wega ne tie; on je samo lice privremeno lieno razmene replikog teksta. Inae, dijalog se moe posmatrati i kao stalna smena lica koje govori i koje slua. U Sterijinom kominom dijalogu6 uvek postoji jedan lik koji 'nosi', koji vie pokree dijalog od drugog lika ili drugih likova, ali postoji i postepena nivelacija u 'vanosti' govornika u odnosu na pokrenutu temu kada oba lika ili vie likova (u Rodoqupcima, npr.), na krae vreme, postaju dovoqno jaki da budu nosioci dijaloga. Ubrzo potom lik koji se izborio za svoju vanost u dijalogu moe preuzeti ili prepustiti drugom vodeu ulogu u dijalogu. Nizawem replika, istih ili razliitih funkcija, Sterijin dijalog se formira oko jedne dominantne teme koja se vie ili mawe tie osnovne tematike komada. U okviru dominantne teme lako se javqa pratea tema, nova ili ve postojea, uspavana, tokom ranijeg dijalokog toka. Ona najee ostaje na sporednom koloseku, dok se dominantna tema razvija u prvom planu, sve dok se ne istroi u diskursu likova, preovladavawem, izvrewem naumqene akcije ili raawem nove koja je u bliskoj vezi sa osnovnom tematikom komada. Svaki dramski dijalog sastavqen je od niza replika najmawe dva lika i ima najee vie funkcija. Duina replike varira od jedne reenice (kompletne, eliptine ili samo od jedne rei, vokala ak, do veih reeninih blokova, npr. duine jedne tirade). Smena razliitih duina replika, uesnika u wihovoj razmeni i samih funkcija replika odraava se na ritam scene. Izdvajamo jedno miqewe o dijalogu: Pozorini dijalog ima dva sloja sadrine, on aqe dve vrste po6 U ovom radu koristimo se izdawima: Jovan Sterija Popovi, C elokupna dela , 1, Narodna prosveta, Beograd 1927; C elokupna dela , 2, Narodna prosveta, Beograd 1930; kao i Jovan St. Popovi, Pomirewe, Letopis Matice srpske, god. 125 (1949), kw. 364, sv. 5, Novi Sad.

63 ruka; sistem (lingvistikih) znakova nosi u sebi dvostruku sadrinu: a) samu sadrinu iskaza diskursa; b) informacije koje se tiu uslova proizvodwe tih iskaza."7 Bez eqe da Sterijin dijalog tumaimo iskquivo oslawajui se na semiotiku analizu, posmatraemo wegove replike prema wihovim dominantnim lingvistikim funkcijama. Preuzimamo neto izmewena Jakobsonova imenovawa funkcija govora8 autora Gabrijela Koneze9 povodom izuavawa Molijerovog dijaloga, tako da emo govoriti o referencijalnim replikama, replikama kontakta, emotivnim replikama, replikama pobude i replikama o jeziku. Replike kontakta Replike kontakta tee da uspostave, odre, produe ili prekinu informaciju meu sagovornicima. (Odgovaraju Jakobsonovim replikama sa fatikom funkcijom.) Kod Sterije one se izmewuju najee, ali ne iskquivo, izmeu dva lika. Wihova uloga je da stave likove u odreeni odnos na poetku dijaloga, ne pruajui nikakvu informaciju o dramskoj prii. Zbog svoje prirode trajawe ovih replika u okviru korpusa primarnog dramskog teksta ogranieno je zato to mora prepustiti mesto replikama drugih funkcija. Mogu se nai usamqene:
Juca. Evo Petra.10 Devojka. A, gle kumae!11

ili u grupi, kada su homogene:

Smrdi. Evo i gospodina Gavrilovia. Gavrilovi. Dobar dan elim.12 Stanija [] Pa kako ste? Milan. Hvala Bogu, kako ste vi? Stanija. Hvala Bogu, kako ste vi? Milan. Hvala Bogu! (poivka) Stanija. I jo kako ste? Milan. Hvala Bogu!13

ee se pojavquju jedna pored druge, grupisane, ukoliko je to prvi susret meu likovima ili pri prvoj pojavi lika. Da li e kontaktna replika biti sama ili udruena sa jo drugim takvim replikama, zavisi od vrste i vanosti prethodnih vrsta replika, kao i od onih koje e
Anne Ubersfeld, Lire le thatre I, nouv. d. rev., Belin, Paris 1996, 211. Roman Jakobson, Essais de linguistique gnrale, Editions de Minuit, Paris 1963, 220. 9 Gabriel Conesa, Le dialogue moliresque, Socit d'dition d'enseignement suprieur, Paris 1992, 95. 10 Tvrdica, I, 2, 89. 11 enidba i udadba, I, 11, 294. 12 Rodoqupci, I, 4 i 5, 96. 13 Beograd nekad i sad, I, 6, 21.
7 8

64 tek uslediti. U ovome odluuje pievo oseawe koliko treba ubrzati ili usporiti ritam dijaloga. Na poetku komada:
Mita. Aleksa! Aleksa. Oho, Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera?14

ili prilikom prve pojave lika, razmenom iskaza iji je ciq uspostavqawe komunikacije:
Katica (stupi). Juca. ta je, Katice?15 Sreta (malo nakvaen). Dobro vee elim, milostivi gospodine. Trifi. Bog ti dobro dao, Sreto, ta mi ti dobro nosi?16 Dimitrije. Gospodine Crnokraviu, vi ste eleli sa mnom govoriti. rnokravi . Dobar dan, qubezni Dimitrije, oprostite, to smo vas C trudili,17

ovakve replike, u scenskoj realizaciji imaju ulogu da gledalac identifikuje govornike: ko govori i sa kim govori. Takva sluba je suvina itaocu jer je on ve upoznat sa imenom govornika pre nego to je proitao repliku, zahvaqujui nominativnom identitetu lika koji prati sve vrste primarnih tekstova dramskog dela. Komunikativne replike koje poiwu apelacijom radi identifikacije likova Sterija svodi na minimum. A kada in medias res otpoiwe novu scenu, posle promene prostora, kao u Lai i paralai,18 enidbi i udadbi,19 ili kada otpoiwe novi in, kao u Pokondirenoj tikvi,20 Tvrdici,21 Simpatiji i antipatiji,22 Beogradu nekad i sad23 ili u Rodoqupcima,24 on sasvim izostavqa replike komunikacione funkcije. Nedostatak ovakvih replika moe da bude iskorien u komine svrhe, kao u Lai i paralai, kada Aleksa, a potom Mita, aparteom stavqaju do znawa da poznaju Mariju koja je zbog toga liena replika kontakta; im ue, ona moe, ponesena emocijom, da se okomi na jednog, a zatim na drugog. Osim to se kontaktnim replikama zapoiwe komunikacija, da bi usledile replike drugih funkcija vanih za dramsku radwu, replike ovakve funkcije slue i da se takve replike okonaju, da se komunikacija i dijalog prekinu, kako bi usledio dijalog drugih likova ili kako
14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Laa i paralaa, I, 1, 15. Tvrdica, II, 1, 107. Zla ena, I, 5, 237. Simpatija i antipatija, I, 6, 353. Laa i paralaa, I, 2, 23. enidba i udadba, I, 2, 279. Pokondirena tikva, II, 1, 177. Tvrdica, II, 1, 107. Simpatija i antipatija, II, 1, 357. Beograd nekad i sad, II, 1, 43. Rodoqupci, V, 1, 137.

65 bi se postojeim govornicima pridruio novi lik. One su, znai, pokreta dijaloga, ali i wegov ruilac:
Mii (polazei Juci). Oprostite, to sam vas od posla zadrao. Juca. O, molim, vi nama s otim est ukazujete25 ili Sultana. Ih! (stisne zube). Idi mi ispred oiju, ili e biti pokor od nas.26

Meutim, kada uslede posle serije referencijalnih replika, one su u stawu da podre, da produe dijalog, kao u sledeem primeru kada je prva kontaktna replika izreena u ciqu prekida dijaloga, a sledea radi produetka kontakta:
Mita. [] No, ja sam se zadrao, a moe me gospodin traiti. Izvinite! (Poe) Jelica. I jo jedno: jeste li se i vi dogodili u Madridu, kad je gorelo more?27

Kontaktne replike, pored navedenih slubi, imaju osobinu da akcentiraju replike drugih funkcija koje e uslediti, ime dijalog mewa svoj tok. Ovakvu slubu komunikativnih replika u dijalogu moemo nazvati stratekom slubom:
Juca. Gospodaru, vreme je ve, da se jedanput i ja kao ena sa svojim muem razgovorim. Jawa. to i da govori, da mi pravi teta?28 ili Mii. Gospodina, smem li slobodno s vama koju re probesediti?29

Kada je re o strategiji pisca u odnosu na dramaturgiju svog komada, kontaktne replike su efikasno sredstvo. U Sterijinim komedijama ovakve replike su prilika da autor promeni konverzacionu temu:
Mii. [] No, ta ste se vi, gospodina, tako uutali?30

ili da otpone novu scenu. Primeujemo da u takvim sluajevima on ima uvodnu formulu evo!":
Evica. Evo me, majko!31 Quba. Evo Pijade, ba dobro.32 erburi. A, evo gospoe Zelenike, i ona e znati to kazati.33
25 26 27 28 29 30 31 32 33

Tvrdica, I, 7, 99. Zla ena, I, 5, 239 Laa i paralaa, II, 2, 56. Tvrdica, I, 1, 85. Tvrdica, II, 2, 125. Tvrdica, II, 2, 113. Pokondirena tikva, I, 4, 159. Beograd nekad i sad, I, 7, 58. Rodoqupci, I, 5, 85.

66 Osim to kontaktne replike u Sterijinim komedijama istiu promenu scena tokom ina, one su istovremeno za autora najprirodnija veza izmeu dve scene. Tada se nalaze izmeu posledwe referencijalne replike prethodne scene i sledee referencijalne u novoj sceni kao npr. u Pokondirenoj tikvi,34 enidbi i udadbi35 ili u Rodoqupcima.36 Dakle, kontaktne replike u Sterijinim komedijama postoje usamqene ili u grupi istih takvih replika. Veina zapoiwe na isti ili slian nain, dok mawe ovakvih replika sadri apelaciju lika. Wima se zaiwe tema dramskog dijaloga, podrava, mewa ili ukida. Pomou wih Sterija najlake kontrolie ritam i artikulaciju, smenu scena, ali one imaju i strateku ulogu u prelasku na replike drugaijih funkcija, na primer referencijalnih. Referencijalne replike Najmnogobrojnije replike u svakom dramskom tekstu jesu replike sa referencijalnom funkcijom. Znaajne su jer ciqaju da prenesu informacije koje se tiu intrige komada. Wihova velika mo je da pokretaki deluju na razvoj dijaloga. Kao i prethodne, mogu biti usamqene, onda kada se nau izmeu replika drugih funkcija, ali su najee grupisane u nizu. One su motor intrige i od wihovog rasporeda, koliine i vrste informacija zavisi kako se u okviru itavog primarnog dramskog teksta razvijaju ekspozicija, zaplet, kulminacija i rasplet komada. Referencijalne replike Sterijinih komikih likova vrlo su razliite duine. Za informaciju koju prenose nekada je dovoqna kratka afirmacija ili negacija, eliptina reenica, a nekada tirada od preko dvadeset reenica. U okviru jedne replike lik prua razliite koliine informacija, od najkrtijih do itavog obiqa informacija (Bilo je bitke", a potom itav opis bitke od strane istog lika).37 Ponekad jedan lik daje citat drugog lika u jednoj replici ili citira itav jedan dijalog (npr. Mitina izmiqena pria kako je Aleksa postao baron oberterom sa dijalogom carice i Alekse38 ili svaa Kuma i wegove ene).39 Referencijalni momenat dijaloga je potpuno usmeren prema odgovoru koji treba da bude adekvatnog lingvistikog izraza, u odgovarajuem trenutku, na odgovarajuem mestu. To je nije samo stvar govornika ili sluaoca, ve neto to e im biti zajedniko."40 U Sterijinim komedijama referencijalne replike se grupiu u dijalogu jednostavnim postavqawem konkretnih, kratkih pitawa i davawem isto tako kratkih odgovora:
34 35 36 37 38 39 40

Pokondirena tikva, I, 7 i 8, 172. enidba i udadba, I, 10 i 11, 294. Rodoqupci, I, 4 i 5, 96. utilov, Rodoqupci, III, 6, 116 i 117. Laa i paralaa, II 2, 54. andrqiv mu , I, 11, 407. X Francis Jaques, Dialogiques. Recherches logiques sur le dialogue, PUF, Paris 1979, 157.

67
Pijada. ta? Quba. Udajem se. Pijada. E, vraga! Za koga? Quba. Za Milana.41

Pitawa, kao i odgovori, mogu biti formulisana drugaije. Npr. u dijalogu koji informie o dogaaju koji se nije odvijao na sceni. Prva replika je formulisana kao pitawe:
utilov. No, ta si hteha otoi kazati? [1] Nanika. Ovu nau prose. [2] utilov. Mili? [3] Nanika. Ja sam odavno smotrila, gde jedan esto prolazi pored pexera i uvek baca oi gori. Sve sam mislila da se to we ne tie, i sad vidim, da je to istina. [4] utilov. Je li to zacelo, ili kao to vi ene imate obiaj? [5] Nanika. Poslao je jednoga, da je prosi. [6] utilov. ta je on? [7] Nanika. Doktor; ovek vrlo fini [8].42

Drugo pitawe u citiranom odlomku (replika 3) skoro da je suvino, jer je izvesno o kome je re (ova naa" je wihovo jedino dete). Ono slui kao provera koda meu sagovornicima, koliko i mogunost da se izrazi neoekivanost, kao dodatna informacija receptoru. Trea replika u obliku pitawa (br. 5) nema za ciq da dovede u sumwu reeno, ve da prui dodatno obavetewe o karakteru ovakvih informacija, uopte (od strane jedne vrste informatora u odreenoj sredini i vremenu). Tek etvrto pitawe (7) pravo je pitawe koje iznuuje konkretan odgovor. Replike odgovor u navedenom dijalogu takoe zasluuju pawu. Prva replika odgovor (br. 2) vana je informacija koja je motor dijaloga. Druga i trea (4 i 6) replika odgovor premauju svoju formu, donosei dodatne informacije, kakve pitawima nisu zahtevane, a nastale su 'skraewem' suvinog teksta na nivou komunikacije replika pitawe: replika odgovor. utilov bi mogao da postavi nova pitawa odvojeno ili u okviru iste replike (br. 3, kao npr. 'Kako sad to?'; posle informacije u replici odgovoru da je on doktor, moglo bi da postavi novo pitawe 'Kakav je?'), ali Sterija to ne doputa koliko radi pozicije lika toliko radi ekonomije dijalokog teksta. Serijom upitnih replika bez eksplicitnih odgovora Sterija konstituie vei deo jednog dijaloga, pri emu su nove replike pitawa istovremeno i odgovori na prethodno postavqena pitawa. Na ovaj nain dobijen je isti uinak ekonomije, ali i dragoceni komiki efekat u dijalogu tri lika:
Mu (ocu). Gde su novci? ena (muu). Gde je kapa?
41 42

Beograd nekad i sad, II, 7, 60. Rodoqupci, V, 4, 144.

68
Otac. Kog vraga, ta je to? Mu. Jeste li mu pri prstenu obeali da ete mi novce, kad hou, poloiti? ena. Jesi li ti meni kazao, da mi kod tebe ne e nita faliti? Mu. Je l' to lepo? ena. Je l' to poteno?43

U referencijalnim replikama dijalog esto napreduje jednostavnim nizawem informacija radi realizacije osmiqenog dramskog toka ili samo radi podravawa osnovne teme, bez pomoi replika pitawa i replika odgovora:
Doktor. Ti zna da ja razum ne nosim sa sobom. Vi treba da odgovarate. Isailo. Ako je ba do toga, mi emo platiti. Bog zna, vaqda nita i ne vredi. Doktor. To ti kae. Isailo. Evo da vam ja dam moj razum, kad je ba tako od potrebe,44

kao i pokretawem nove teme ili progresivnim razvojem konverzacijske teme u toku, kada svaka sledea referencijalna replika predstavqa korak daqe u wenom razvoju:
Smrdi: Tako je. Srpski je narod nepromotren. utilov. Srpski je narod lud. erburi. Bre, srpski je narod pokvaren. Uzmite vi febirove i solgabirove koje smo imali: Srbiji su uvek bili najgori.45

Kada su u konfliktnoj situaciji dva lika bliskih stavova, Sterija reava unisonost wihovih miqewa tako to novu repliku ispisuje kao dopunu reenice prethodne replike, kao wen prirodni nastavak:
Lepri. Zar ne ujete, da su se u Ditriktu pobunili? Zelenika. I potukli sve, koji su protiv narodnosti,46

ili paralelizmom, u emu su namere dva lika u konfliktu sline, a ciq isti, pri emu se ne zanemaruje komiki efekat:
Evica. Ja u skoiti u bunar. Vasilije. Ja u se ubiti.47

Skladno nadovezivawe referencijalnih replika Sterija postie ponavqawem karakteristinog dela replike sagovornika, varirajui ih:
43 44 45 46 47

enidba i udadba, III, 4, 322. Sudbina jednog razuma, I, 5, 468. Rodoqupci, II, 6, 99. Rodoqupci, I, 5, 86. Pokondirena tikva, III, 6, 210.

69
Nikola. ta je brate, po Bogu? Maksim. ta je? Imam enu ne enu, nego lopova, pustahiju, arambau. Nikola. Tvoja ena pustahija? Maksim. Ne pustahija, to je malo: ubica.48

Primeujemo da se referencijalne replike u Sterijinim komedijama vrlo razliite duine meaju sa replikama drugih funkcija, udruuju se sa wima, prepliu. U jednoj replici moe biti samo jedan wen deo referencijalan. Tako ona replika moe otpoeti kao komunikativna, zatim produiti se kao referencijalna, da bi se nastavila kao emotivna. Inae veliki broj replika u Sterijinim komedijama ima istovremeno referencijalnu i emotivnu funkcuju. Formuliu se parom pitawe i odgovor ili serijom pitawa i odgovora, jednostavnim grupisawem informacija, dopunom prethodne replike ili ponavqawem jednog wenog dela. Sterija wima zapoiwe, elaborira temu ili prelazi na drugu. Emotivne replike Emotivne replike imaju ciq da izraze oseawa govornika. Wihova izraena afektivnost u dramskom tekstu (osnovno distinktivno obeleje emotivnih replika u odnosu na referencijalne) koliko i konflikt koji one mogu proizvesti jesu izuzetno znaajan materijal u konstrukciji dramskog teksta. Raznovrsnost emotivnih replika zavisi od izbora oseawa koja je autor namenio svojim likovima. U Sterijinim komedijama ove replike su najee u tesnoj vezi sa referencijalnim replikama; izazvane su wima ili ih one same izazivaju, tako da je ponekad teko odrediti koja je od ove dve funkcije dominantnija. Izolovane emotivne replike su retke, a u prouavanim komedijama su najee u obliku eksklamativnih:
Fema. To je nesrea! Ja joj govorim o pravom gospodinu, a ona hoe sviwara.49 Sultana. Napoqe iz moje kue! Napoqe, ili u te taki sa sluiteqi izbaciti!50 Jawa. Oh, grom, di si da ga ubi!51

ili upitnih reenica, kada su obino nastale ponavqawem zavrnog dela replike sagovornika u dijalogu:

48 49 50 51

X a ndrqiv mu II, 3, 417. Pokondirena tikva, I, 5, 160. Zla ena, I, 5, 237. Tvrdica, , 2, 131.

70
Fema. [ne sme] Od uje, uja tebe hrani?52 Sultana. Dete? (Plae) Pravo kae da sam kao dete []53 Jawa. [] Hiqada forinti? Otkud hiqadu krajcara?54

Uzvicima, tim najkrtijim fonetskim elementima iskaza, ali dovoqno jasnim sredstvom za izraavawe emocija, Sterijine junakiwe esto zapoiwu svoj diskurs. Tako, na primer, Sultanine replike u Zloj eni, sastavqene od samo jednog uzdaha ah!", pored reakcije na fiziku bol,55 u jednoj istoj sceni izraavaju emotivna stawa koja se manifestuju kao otro protivqewe,56 negodovawe57 i kao mirewe sa namewenom joj sudbinom.58 Vie wenih replika zapoiwe razliitim uzvicima koji su praeni eksklamativnim reenicama i razliitim emocijama: bes zbog uzdravawa od akcije, poetak akcije, konstatacija, samosaaqewe i neprijatnost, dozivawe u pomo i jadikovawe nad sudbinom: Uh! (Trgne se). to ne smem da ga za kose epam!"59 Ih! (cikne). Strvino enska!" (Poleti joj, Trifi je zadri);60 Ah! Ovo je veliko iskuewe. (Klekne)";61 Ej! Teko si ga meni! (Poqubi ga) U! Kako smrdi na duvan i rakiju."62 Jao! Za Boga, ne dajte me! Ne dajte me!"63 Oh, Boe, ta sam ja zgreila!"64 Usaglaenost emotivnih stawa dva lika u dijalogu itqiva je na primeru razliitih uzvika:
Vasilije. Oh! (Sedne). Evica. Ah! []65

Emotivne replike su esto uvod u konfliktnu situaciju ili fiziki konflikt, kakav je u velikoj dijalokoj sceni izmeu Sultane i Srete u Zloj eni.66 Emocije likova u konfliktnoj situaciji Sterija vesto izraava postavqawem pitawa koja ne trae odgovor:
Mu. A zna li ti da sam ja mu u kui? ena. A zna li ti da sam ja ena u kui, a ne slukiwa?67

52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67

Pokondirena tikva, II, 2, 180. Zla ena, I, 4, 237. Tvrdica, I, 6, 97. Zla ena, III, 4, 269. Zla ena, II, 5, 257. Zla ena, II, 5, 259. Zla ena, II, 5, 260. Zla ena, III, 3, 268. Zla ena, III, 4, 268. Zla ena, II, 5, 257. Zla ena, II, 5, 258. Zla ena, III, 3, 264. Zla ena, II, 5, 254. Pokondirena tikva, III, 6, 210. Zla ena, II, 5. enidba i udadba, III, 2, 318.

71 Prelazak iz jedne emotivne situacije u drugu bez ispomoi replika drugih funkcija oit je u sledeem dijalogu; strepwa i zabrinutost jednog roditeqa za sudbinu deteta prerastaju u branu svau. Postupno, sa ireg plana prelazi se na drugi, liniji, na neto blau konfliktnu situaciju putem uzajamnih optubi, kada nove replike nose emotivnu boju replika kojima je otpoeo konflikt:
Mati. hvata. Otac. Mati. Otac. Mati. Otac. Mati. Otac. Huj, kad pomislim da se poklade pribliuju, groznica me Ubi se, ako moe. Kukavna devojka osuila se od plaa. Hajde, ne tandri tu. Da, tebi je lako. Sad je meni lako! Ne ume, ne ume, pa to je. Ve samo kad ti ume.68

Nepaqiv sagovornik u dijalogu moe pogreno protumaiti tua oseawa i reagovati u pravcu koji mu pisac nudi linijom lika ili u ciqu kominog efekta. Tendenciozni ili zaslepqeni tuma obino pogreno prepoznaje tua oseawa kako bi istakao svoja:
Lepri. [] Sad je vreme, da im otmemo i oteramo ih u Tunguziju. Gavrilovi. Mi wih? Lepri. ta, ao vam je? Ha, ha, ha! Vidi se ko je maxaron.69

Pored toga to svedoe o oseawima govornika, replike sa emotivnom funkcijom imaju i zadatak da sakriju oseawa lika govornika, ali ovakve su malobrojne u Sterijinim komedijama. Kada wegovi vani likovi kriju svoje emocije, razlog je poznat itaocu ili gledaocu. To je zbog ve najavqene 'uloge' za koju se lik opredelio ili zbog ve jasno postavqenog zadatka, kao to je to sluaj s Agnicom iz Simpatije i antipatije ('bolesno' stawe) ili Aleksom (izjava qubavi odglumqenim emocijama). Zato ponekad nije sasvim evidentno kakva oseawa pokrivaju iskaz epizodnog lika:
Marija. Ah, ja nemam drugome, nego koji me je izneo na glas. Aleksa! Aleksa. Da te avo nosi! (Naprasno izae). Marija. Ah, ja opet moram za wim! (Otide).70

Emotivne replike su u stawu da prekidaju replike drugih funkcija zbog emotivnog naboja kojim obiluju, ali i one same mogu biti prekinute:
Mladoewa. Vaa lepota Devojka. Vi, opet poiwete komplimentirati. Mladoewa. Vae oi
68 69 70

enidba i udadba, I, 2, 280281. Rodoqupci, I, 3, 81. Laa i paralaa, II, 6, 72.

72
Devojka. Vi tako umete majhlovati, da ovek mora misliti da je istina.71

Meutim, bilo da prekidaju drugu repliku ili da su same prekinute, dijalog koje one ine nije prekinut; moe samo krenuti u drugom pravcu, bilo da se radi o novoj temi ili o preuzimawu dominacije u dijalokoj situaciji. Kada Gavrilovi raskrinkava (ne)dela samozvanih rodoqubaca i kada iznosi dokaze o rodoqubqu iz koristi, replike raskrinkanih nedovoqno govore o wihovim oseawima jer Sterija insistira na efektu projekcije iskrivqenog odraza, na kontraakciji okrivqenih. Replike 'rodoqubaca' u grupi nisu slika wihovih oseawa (to bi, na primer, mogla biti sramota ili kajawe); oni u kontranapadu optuuju Gavrilovia i wegovo shvatawe rodoqubqa kao uzviene vrste oseawa:
Smrdi. Sve je to vae maslo [] Zelenika. Ali ta ga trpite ovde, molim vas! Nanika. I ja se udim. [] Zelenika. Daqe od nas! Smrdi. Da se ne usudite k nama pristupiti! utilov. Koji narodne inovnike oporaava, taj vrea sav narod. Nanika. Maxaron jedan! Zelenika. Razvratan Srbin! Lepri. Koji nema jedne iskre rodoqubqa u sebi.72

Za razliku od gorenavedenog primera iz Lae i paralae, ove replike su ipak emotivno odreenije: dok definitivno iskquuju oveka zdravog razuma i potenih namera, one poivaju na qutwi i oseawu gaewa. Ve na poetku svog stvaralatva nainom iskusnog kominog dramatiara Sterija gradacijom emocija u dijalogu dozira replike emotivne funkcije; ide od slabijih ka jaim, od bujice rei, preko pomawkawa, do wihovog ukidawa. Smeh wegovih junaka uzrokuje replike, dok je pla, koji je odsustvo rei, proizvod diskursa. Ali pla je istovremeno nov diskurs pun oseawa, kao u sledeem sluaju kada pla dva lika ini dijalog sastavqen od samo dva razliita vokala, jedan karakteristian za enski, drugi za muki glas, pri emu nije zanemarqiv komini efekat, potpomognut obrazloewem u produetku replike:
Evica. [] i i i! (Plae) Vasilije. U u u! Sad te opet ne mogu uzeti.73

Ovaj mladi par zaqubqenih tokom itavog komada vodi dijaloge pune emocija, esto promenqivih u jednoj istoj sceni. Replike sa izlivima nenosti do svae i natrag, do ponovnih izliva toplih oseawa, ine ove likove qubavnim duetom. Karakteristika qubavnog dueta je da se
71 72 73

enidba i udadba, II, 2, 298. Rodoqupci, V, 8, 154. Pokondirena tikva, III, 6, 210.

73 pretpostavi dvojni simetrini odnos u kojem se zamewuju subjekat i objekat, u kojem je svako objekat (qubavi) za drugog."74
Evica. Ja drugaije neu. Vasilije. Ali ti mora. Evica. Ja neu. Vasilije. Kad nee, ja ti neu ni jednu haqinu kupiti, zna. Evica. Vaso, srdi se. Vasilije (zagrli je). He, ti si moja. Evica. Ti si moj Vasa (poqubi ga).75

Mnotvo emotivnih replika, bogatih emocionalnim nabojem, naroito obeleavaju poetak Sterijinog rada na komediji, kada je pisao prevashodno za itaoce. Ovakva vrsta replika ne zahteva napor receptora u deifrovawu oseawa likova; one imaju za ciq da neprestano pruaju informacije o bazinim emotivnim stawima likova, o wihovoj promenqivosti, podvlaei wihove opozicije u dijalogu. Na taj nain emotivne replike potpomau recepciju dramske akcije i svedoe o intencijama likova. Sposobne su da stvore izotrenu konfliktnu situaciju i da tako utiu na dramsku radwu, koliko i referencijalne replike. Funkcije sa emotivnim nabojem vie se javqaju u grupi nego izolovane i esto su u obliku eksklamativnih ili upitnih reenica. Emotivna stawa likova o kojima informiu ove replike (uglavnom jasno 'prevedena' reima) ne mewaju se u okviru jedne replike, ali se mogu mewati u toku istog dijaloga tih likova. Replike pobude Dok se ekspresivne replike tiu oseawa govornika, uzimajui sebe kao referencu, replike sa funkcijom pobude (konativne kod Jakobsona), tiu se drugih, onih kojima se upuuju. Izgovaraju se sa namerom da orijentiu ili, tanije, da utiu na akciju ili ponaawe sagovornika, sve u interesu onog koji ih izgovara. To moe biti na nain molbe, direktno ili putem posrednika:
Jelica. No samo to molim: da se u Be preselimo.76 Jawa. Katico, moli gospodina notarijusa. On ti milui. Moli go da mi oprosti,77

kao i naredbom:
Jawa. Da sedi ovde, da se ne makni: da uva tvoja kua! Znai? Kad mu idi po svoja posla, dobru gazdaricu treba da vodi viroft. Razumi to sam kazao? Da si ne makni od tvoja soba! Sad im da doem.78
74 75 76 77 78

Anne Ubersfeld, Lire le thtre III Le dialoque de thtre, Belin, Paris 1996, 27. Pokondirena tikva, II, 1, 179. Laa i paralaa, I, 8, 44. Tvrdica, III, 5, 138. Tvrdica, I, 5, 93.

74 Ova kir Jawina replika sadri reenice koje predstavqaju nareewe, zatim proveru koda, obrazloewe zapovesti, ponovo proveru koda, potom drugaije formulisanu, ve izdatu naredbu i na kraju jednu dodatnu referencijalnu informaciju. Reenice u ovoj replici Sterija nastoji da organizuje briqivo, vodei istovremeno rauna o karakteru lika i postojeoj dramskoj situaciji. Nalazimo i Sterijine replike pobude u kojima se naredba pretvara u prisilu:
Sreta. Digni ruke. Tako. Sad govori. Slatki Sreto. Sultana. Ah! Sreta. Nee? Sultana. Slatki Sreto. Sreta. Molim te, oprosti mi, neu vie. Sultana. Molim te, oprosti mi, neu vie. Sreta. Tako, sad ustani,79

ali i tada, kao i u ostalim replikama sa ovom funkcijom, one imaju isti ciq: da ubede, da izvre pritisak, kako bi drugi lik delovao po govornikovoj voqi, pa makar to bila i puka pasivnost (Prva je molba moja, qubezni Dimitrije, da nita ne govori").80 One utiu na stvarawe ili podizawe tenzije u drami, bilo da su usamqene ili grupisane. Kada nisu imperativnog karaktera, kada su suptilne, skoro prikrivene, mada imaju tano odreen i itqiv ciq, one ne deluju ni kao molba, ni kao prisila, ve samo kao neizbena konstatacija:
Jelica. O, tatice, zar ne vidite? Prisni rod!81

U Sterijinim komedijama replike sa funkcijom pobude ispisuju se i kao imperativne reenice. Udruene sa drugima ili grupisane, pripremaju dramsku radwu ili bitno utiu na wu:
Jevrem. [] Samo mu pokai da tap ima dva kraja, pa e videti kako e reterirati. Sofija. Moja narav nije za to. Pre bih mogla kakvu alu preduzeti. Jevrem. Dobro, pokuaj od ale, pa e videti da je dobro,82

izazivaju replike drugih funkcija, u kojima eho replika pobuda zauzima znaajno mesto u dijalogu:
Mati. [] Hajde, ta si stala, idi oblai se (devojka poe). Opet ramqe? Devojka. Pa ta u da radim?
79 80 81 82

Zla ena, II, 5, 257258. Agnica, Simpatija i antipatija, I, 6, 354. Laa i paralaa, I, 7, 40. andrqiv mu , I, 4, 395. X

75
Mati. Ja sam ti kazala, da se telom sve kao okree, pa e drugi misliti, da ti je takav hod, ili da se mazi. Hajde, sad idi.83

U jednoj duoj sceni, sastavqenoj preteno od replika pobude i emotivnih replika, Sterija varira isti motiv tri puta, principom gradacije: najpre u vidu predloga, bezlinim oblikom, potom ironinom molbom, zatim otrom, suvom naredbom:
Sreta [] Pelo, gledaj, da se namau izme.84 Sreta. Milostiva gospoa, ja molim, da uzete onu stolicu, pa da naviksujete gospodinu izme, zato ja moram druge da ponem.85 Sreta. Da oisti izme.86

Sretine replike pobude u ovoj sceni, uz upotrebu rekvizite i ispoqavawe snage wegovih miica kao osnovnim sredstvima ubeivawa, ostvaruju itavu seriju wegovih namera i uspevaju da primoraju drugi lik da izvri radwe za koje ni najmawe nije voqan da pije rakiju, da klei, da ga moli, da ga poqubi, da mre burmut, da peva i da mu asistira u pravqewu izama. Sterijine replike sa funkcijom pobude pothrawuju osnovnu temu, kao to je sluaj u Rodoqupcima, u kojima sledee replike slue za razradu motiva kokardi, atributa rodoqubqa:
Lepri. Evo, gospoa Nanika bie tako dobra, da nam naini srpske kokarde. erburi. Da, molimo, mi molimo! Nanika. Iz drage voqe.87

Kao obeleje odanosti, ne i pripadnosti naciji, kokarda na grudima grupe 'rodoqubaca' najpre ima maarske boje (I, 2), potom srpske (II, 2) i ponovo maarske na vidqivo istaknutom mestu, dok su srpske prikaene na nevidqivoj, unutrawoj strani odee (II, 4). Grupa na razliite naine deluje na pojedinca Gavrilovia kako bi se ovaj prihvatio simbola rodoqubqa, upravo replikama pobude. One su progresivne u nainu izricawa i u skladu su sa napredovawem dramske radwe: prvo se izriu skoro retorskim pitawem, potom zajedqivom konstatacijom i surovim etiketirawem Gavrilovia:
Svi (uzimaju kokarde [srpske] i sebi pridevaju, osim Gavrilovia). Malika (Gavriloviu). Zar vi neete? Gavrilovi. Zahvaqujem; ja mrzim na te stvari.88
83 84 85 86 87 88

enidba i udadba, I, 4, 282. Zla ena, II, 5, 253. Isto, 254. Isto, 254. Rodoqupci, I, 4, 83. I, 2, 76.

76
Smrdi. Pa gde vam je kokarda maxarska? erburi. E, on nije pridenuo ni srpsku. Gavrilovi. Ja to drim za budalatinu.89 Zelenika. Koji ne metne maxarsku kokardu, taj je maxaron, taj je izdajica. (Gavriloviu). Ja znam, vi neete. Gavrilovi. Pre ste vikali da je maxaron, koji metne, a sad opet, koji ne metne.90

Ovakve replike sa ciqem da utiu na delovawe lika mogu imati povratno dejstvo i uzrokovati, takoe, istu vrstu replika, ali u suprotnom smeru:
Gavrilovi. Narodnost nije budalatina; ali da ovek nije narodan, ako ne metne kokardu, to je budalatina. erburi. Pa zato Maxari nose? Gavrilovi. Mi vaqda neemo u Maxara pamet traiti.91

U obliku imperativnih, upitnih ili potvrdnih reenica replike pobude u Sterijinim komedijama najvie su formulisane kao molba ili naredba. Meutim, mogu biti pritajene, suptilne, kako bi se naumqeno ostvarilo, ili realizovano kao prisila, naroito kada je tenzija komada na vrhuncu. Nalaze se usamqene, u grupi ili udruene sa replikama drugih funkcija. Sterija ume veto da ih varira kada se pojavquju kao lajtmotiv, bitan za osnovnu temu komada. Replike o jeziku Replike o jeziku predstavqaju komentar o jeziku ili o govoru sagovornika uopte. Odgovaraju Jakobsonovoj metalingvistikoj funkciji.92 Predstavqaju jasno odreenu poruku (diskretnu ili agresivnu) onome na koga se odnose, ali mogu biti i retorikog karatera. Kulturoloki, one detektuju lik kako onog koji ih izgovara tako i onih kojima se u dijalogu upuuju. U Sterijinom dijalokom tekstu replike o jeziku su izdvojene, kada se preko wih neometano prelazi:
Aleksa: Pravo! I ti nisi siromah, to se golih rei tie.93 Marta. Mnogo rei, malo smisla.94 Maksim. Sluajte, sluajte, kako joj ide jezik!95
89 90 91 92 93 94 95

II, 3, 97. III, 113. II, 3, 97. Kao i Koneza, ni mi nismo uzeli u obzir poetiku funkciju. Laa i paralaa, I, 1, 216. Simpatija i antipatija, I, 6, 355. andrqiv mu , II, 427. X

77 ili grupisane, kada jezik ili govor postaju preovladavajua tema u dijalogu:
Sultana. [] Misli, ja ne vidim, kako ti rei idu. Trifi. Ti svata naopako tolkuje. Sultana. Naopako? Lepo, tako ovek ni slukiwi ne govori.96

Kada su radi razumqivosti samo dodatna informacija, replike o jeziku su u obliku pitawa posle kojeg sledi odgovor, ime se jeziki nesporazum prevazilazi duim ili kraim objawewem:
Ruii. [] ima li powatija o poeziji? Evica. ta je to poezija? Ruii. Nie neba i previe qudi previe pregrdnih planina lei paezemni prestol na kojemu pesnoslovije tiho torestvuje. Tamo se mi stihotvorci na vozduni krili pewemo, i duh pezemno usmadavamo?97 Sultana. ta je to iri? Sreta. [] Metni tutkala i smole u lonac, pa pristavi vatri.98

Ovako formirane, replike o jeziku ne zaustavqaju dramsku radwu koliko kontaktne replike, jer afirmacijom, negacijom ili stavovima koje zastupaju one su elementi wene progresije. Kao deo dijaloga koji obino ini par replika u obliku pitawa i objawewa, Sterijine replike o jeziku u poodmakloj radwi komada nemaju tendenciju da se jeziki neporazum produava daqim komplikovawem. Na taj nain bi se dijalog nepotrebno oduio i autor, u nastavku dijaloga, radije daje prednost drugoj vrsti replika. Meutim, na poetku komada, model tipa 'replika pitawe o jeziku replika odgovor' moe se razraivati, bez ometawa drugih vrsta dijalokih replika. Tada Sterija ne pouruje dogaawa i vie mu je stalo da istakne jeziko nerazumevawe svojih likova ili da na tome zasniva komiku:
Jelica. [] ah sirota! kako je za svojim qubeznim mermovala. Marko. A ta ti je to mermovala"? Jelica. Ah, mermovati" to to u Beu kau vermeraj". Koliko sam puta ja mermovala; ne mogu vam iskazati, qubezni tatice. Marko. Ali ta je to mermovati"? Jelica. Ta kaem vam: to je vermeraj".99 Jawa. [] Di je toliku lebu? Juca. Izeo se. Jawa. kiqi nemarqivo, nesmotreno! Izio si! Sam si lebac izio? Juca. Pa izeo se u kui.
96 97 98 99

Zla ena, I, 4, 236. Pokondirena tikva, II, 5, 185. Zla ena, II, 5, 260. Laa i paralaa, I, 2, 2021.

78
Jawa. Srpsko hidrokefalos! Ne znai gramatiki? Kako i lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?100

Gramatika kao motiv u replikama o jeziku javqa se preteno kod likova koji se ne dre striktno gramatikih pravila i ne mare za jeziku istotu. Osim kir Jawe, to su Aleksa101 i Ruii,102 dok je Doktor filozofije sluaj za sebe.103 Izdvojene, replike o jeziku u Sterijinim komedijama javqaju se kada lik, kome su upuene, ne obraa pawu na wih, dok su grupisane u seriji kada jezik postaje dominantna tema dijaloga. Izraavaju nerazumevawe odreenog pojma ili sintagme, za ta je potrebna dodatna informacija ili informacija uopte, pri emu se stvaraju nesporazumi, uglavnom komine prirode. Na poetku komada takvi nesporazumi se mogu produbqivati i dograivati (kao npr. u Sudbini jednog razuma), dok ih ima mawe kada se komedija blii kraju, zbog sposobnost ovih replika da usporavaju dramsku radwu. Pomiwemo i da su u vie Sterijinih komedija literarna i jezika rasprava teme koje su izborile primat u domianciji nad drugim vanim temama, na emu se ovde neemo zadravati. Iz prethodnog izuavawa funkcija replika, osnovnih inilaca dijaloga, konstatovali smo neke naine wihovog vezivawa u dijalokom korpusu. Dijalog se formira vezivawem odvojenih replika ili serije replika, pitawima i odgovorima, konstatacijama, seawem, jednostavnim grupisawem informacija, dopuwavawem, nastavqawem ili prekidom diskursa prethodnika. U dijalogu se izdvaja, razvija i troi dominantna tema, osvaja se sledea sve do posledwe replike. Govor u dijalogu je uvek govor upuen nekome, to je oblik delovawa govornika sadrajem govora, znaewem, kao i tonom koji blie odreuje znaewe tog govora. Neretko u Sterijinim komedijama nailazimo na reintepretirawe replika govornika izreenih u okviru istog dijaloga104 ili izreenih ranije, sa kojima smo upoznati,105 ali ima i prenetog dijaloga o kojem nije bilo informacija.106 Primeujemo da se prelazak sa replika jedne funkcije na replike u kojima preovladavaju druge funkcije vri spontano, naroito kada postoji povezanost razliitih vrsta replika leksikim putem (kada replike sadre isti znaajan leksiki elemenat). Isti efekat ostvaruje se nadovezivawem na ve zapoetu repliku ili smenom replike pitawa i replike odgovora. Dramsku situaciju Sterija najee zasniva kon100 101 102

Tvrdica, I, 1, 8485. Laa i paralaa, I, 1, 18. Due gluhi i wemi, o gramatieskom jazice glagoqu ti." Pokondirena tikva, II,

10, 196. Doktor. Na ta je moj jezik oskudan? aqivac. Na pravilima, a bogat je na pogrekama." Sudbina jednog razuma, II, 7, 500. 104 Zla ena, I, 4, 236; Tvrdica, I, 1, 84. 105 enidba i udadba, III, 2, 318. 106 Kum i wegova rasprava sa enom, X andrqiv mu , I, 11, 406, 409 i 410.
103

79 taktnim replikama, da bi u prvi plan izbile funkcije referencijalne prirode, a potom i druge. Na primer, u prvoj sceni Lae i paralae Sterija kontaktne replike vezuje sa serijom referencijalnih replika, vraa se na kontaktne u ciqu odravawa kontakta, zatim ponovo na referencijalne, pa replike jezika. U drugoj sceni, sa sasvim novim likovima, najpre postoje kontaktne, jedna usamqena emocionalna, pa skup referencijalnih, meavina emotivnih i referencijalnih, zatim referencijalnih i replika o jeziku, da bi se scena zavrila sa replikom pobude. Trea scena zapoiwe bez kontaktnih replika, uprkos dolasku novog lika replike su odmah referencijalne jer se nastavqa tematska situacija dijaloga prethodne slike. Ove replike ubrzo smewuju replike druge prirode. Izbor replika sa preovladavajuim funkcijama u dijalogu zavisi od namera autora, zavisno od dramskog toka komada i naina delovawa likova u okviru wega. Ostala zapaawa o Sterijinom dijalogu Dijalog u Sterijinim komedijama delom se odlikuje stilskim razlikama dijalokih replika namewenim razliitim junacima. Dijalogom odabira najpotrebnije, ali to nikad nije krt dijalog, niti wegovi likovi gube zbog potovawa zakona jezike ekonomije. Zagledan u bie svojih likova, Sterija u dijalogu pokazuje prefiweno oseawe za karakterizaciju lika i za individualizaciju wegovog govora. Osim bogatih naslaga jezikih varijanata u jeziku vanijih likova, postoje razliiti stilski nivoi, kao to je uglaen konverzacijski govor (Jelica, Aleksa), 'drveni' jezik (Advokat), zanesen parolaki propagandni stil (Zelenika i Lepri) itd. Ponekad upravo meavina stilskih razina dijalokog teksta izaziva komike nesporazume (Aleksa Marko; Ruii Evica, Jovan). Koliina teksta u okviru jedne dijaloke replike, bez obzira na vanost wenog sadraja, jeste dokaz ko u dijalogu, u odreenom trenutku, vodi glavnu re. Prema volumenu u dijalogu se izdvajaju replike u obliku tirade. To je dui diskurs lika koji se briqivo i zaokrueno bavi samo jednom temom, provociranom dijalogom u okviru kojeg se nalazi. U Sterijinim komedijama najee su smetene u ve uravnoteeni volumen dijalokih replika. Istiemo wihovu lociranost da bismo napravili razliku izmeu duih replika i tirada, razlika koja u teorijskim radovima nije sasvim evidentna (mada postoji pokuaj odreivawa tirade prema broju reenica). Razmatrawe tirada namee razlikovawe kontemplativne tirade i tirade sa priom. I jednih i drugih nema mnogo u Sterijinim komedijama. Postoje tri kontemplativne tirade: Mitrova o modi,107 Stevanova o karakteru zlih ena, prekinuta pitawem koje pomae razvoj teme108 i tirada babe Stanije o promenama u
107 108

Pokondirena tikva, III, 10, 220. Zla ena, II, 3, 249.

80 drutvu,109 dok neto vie ima nekontemplativnog diskursa u tiradama koji svrstavamo u tirade prie: dve Mitine o Aleksinom imenu i dobijawu titule barona,110 Vasilijev san o poqupcima,111 Miieva o bogatau koji gubi na kartama,112 kir Jawino svoewe rauna sa Petrom113 i Jakovqeva pria kako je on postao magarac.114 Osim to u dijalokoj konverzaciji Sterija ponekad umee tekst u stihovima namewen vokalnom izvoewu,115 u wegovom dijalogu postoji i pevawe izvesnih replika u stihu116 (oslonac na postojeu praksu u izvoewima stranih komada u prevodu ili originalu), kao i meavina stiha i proze u jednom istom dijalogu.117 Pored apartea kao specifine vrste dramskog teksta, u Sterijinim komedijama postoji i dijalog koji se izvodi na nain apartea i odvija se paralelno sa 'ujnim' dijalogom. Dok je u istoj prostoriji trei lik ili vie drugih likova, vodi se aparte dijalog udvoje:
Quba (lagano). Danas u vam napisati jedno qubavno pismo. Milan (opet tako). Ja u ga na mom srcu drati. [] Milan (jasno). Dakle nauili ste dosta.118 Aleksa (Miti lagano): Sad smo obrali bostan! Mita (isto tako). Kad si magarac bio119

U Sterijinoj komediografiji nalazimo jedan primer veslaki iniciranog dijaloga u enidbi i udadbi.120 Iz jedne konverzacione situacije likovi prelaze u drugu uz pomo 'govorne' rekvizite razgovornih karata koje sadre unapred data pitawa i odgovore. Kako radi kominosti i komentara na temu mladi i devojka pitawa koja izvlai jedan uesnik dijaloga i nasumice izvueni odgovori, proitani od strane drugog uesnika ove dijaloke igre, ne predstavqaju govor samih likova, ovako iniciran nain voewa dijaloga zasluuje da bude barem delimino citiran jer je jedinstven u junoslovenskoj dramaturkoj praksi:
Devojka [] (Izvue) ta sad mislite? Mladoewa. Moja je najvea briga, kako u vas varati. Devojka. Eto vidite, takvi ste vi muki.
109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120

Beograd nekad i sad, I, 11, 3940. Laa i paralaa, II, 5354 i 5455. Pokondirena tikva, II, 1, 179. Tvrdica, II, 2, 113. Tvrdica, III, 3, 133. Volebni magarac, 3, 379380. Zla ena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 4. Pokondirena tikva, II, 3, 5, 6, 7, 8; III, 8, 10, Zla ena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 2, 4647. Laa i paralaa, II, 7, 71. enidba i udadba, II, 2, 299301.

81
Mladoewa. Gospodina, to su samo karte. Devojka. I karte pogaaju.121

Jo dve neobine pojave u Sterijinom dijalogu: upotreba kwievnih zagrada i obraawe publici. U jednoj sceni nalazimo tekst u zagradama slubi dopune reenice kako bi autor istakao glosu ili pruio dodatno objawewe:
Doktor. Francuski jezik granii se na one iteqe, koji portugalski (ki latinskog jezika s mnogim arapskim rema pomeana) govore.122 Doktor. Poznato vam je da je u Carigradu sve u najveem neporetku, koji (naporedak) prestolni gradovi zahtevaju.123

Izuzetno, samo jednom, Sterijin lik kratkotrajno naputa dijalog da bi se obratio publici:
Sofija (publikumu). E molim vas, sad kako ena da se ne raduje kod takvog mua. Dobrim ne moe, zlo ne pomae, zlu enu mogli su i doterati u uvstvo.124

Ovakvo Sofijino obraawe publici podrazumeva ne samo privremeno naputawe dramskog dijaloga ve i prekid scenske iluzije radi jedne druge scenske iluzije. Wime se lik poziva na raniju Sterijinu komediju, na Zlu enu. Mada je to, kao i svaki drugi postupak obraawa publici iskoraewe iz lika, koliko i iz dijaloga, ovakav dramaturki postupak je vie iskaz samog autora nego wegovog lika. U svim Sterijinim komedijama dijalog zapoiwe razmenom iskaza samo dva lika, osim u jednoinki Volebni magarac (razmewuje se replika utroje) i u komediji Rodoqupci koja poiwe ueem etiri lika i vie statista koji ih podravaju izgovarawem parola. Potom u toku ekspozicije komada dva lika u dijalogu preputaju dijalog drugom paru likova u Lai i paralai i enidbi i udadbi, jedan uesnik ustupa svoje mesto novom liku u Pokondirenoj tikvi, Zloj eni i X andrqivom muu ili se iskazima dva lika pridruuju iskazi treeg, kao u Tvrdici, Sudbini jednog razuma, dok u Simpatiji i antipatiji i Beogradu nekad i sad novi par likova iri zapoeti dijalog na etiri uesnika, dok se u Rodoqupcima poetni dijalog sa vie govornika umnoava sa jo dva nova lika. Kada je akcija u komediji uzela zamaha, dijalog se odvija bez uoqivije pravilnosti u broju govornika. Dijalog u novim inovima, takoe, ima tendenciju da zapone sa mawim brojem uesnika, dok ukquivawe novih najee odgovara prelomnim mestima u komediji, kao to su zaplet, peripetija ili razreewe. Kako se blii kraj komada, Sterija iri dijalog na vei broj likova, sve do posledwe scene. Tako su svi
121 122 123 124

enidba i udadba, II, 2, 300301. Sudbina jednog razuma, I, 9, 483. Sudbina jednog razuma, I, 9, 485. andrqiv mu , III, 11, 449. X

82 likovi aktivni govornici u posledwim scenama Lae i paralae (na kraju tree scene vodi se razgovor samo izmeu dva lika, u sledeoj izmeu tri, zatim etiri, pa pet, dok u posledwoj uestvuje svih est likova), Zle ene (trea slika treeg ina jeste dijalog izmeu etiri, etvrta pet, posledwa svih est uestvujuih likova) i Sudbine jednog razuma (u pretposledwoj sceni tri, a u posledwoj sva etiri lika). Isti postupak progresije uesnika u dijalogu postoji i kada Sterija na kraju komada izostavqa jedan lik sa kompletne liste likova, kao u Tvrdici (peta slika ima tri, zatim etiri, a u posledwoj pet likova u dijalogu), u Pokondirenoj tikvi (u osmoj tri, devetoj pet, u posledwoj sedam uesnika) ili X andrqivom muu (na kraju komada u razmeni replika uestvuje sedam od osam likova), dok u Rodoqupcima osam delujuih likova vode dijalog u zavrnoj sceni. Ovim radom se ne iscrpquju razmatrawa o Sterijinom komikom dijalogu, jer se o wemu moe napisati itava kwiga. Ovde smo samo pokuali da ukaemo na wegovu vanost jednim drugaijim pristupom i da navedemo interesantne pojave koje se tiu Sterijinog naina ispisivawa dijaloga, najvanije vrste teksta u svakom dramskom delu.
Sava Anelkovi LE DIALOGUE DES COMDIES DE JOVAN STERIJA POPOVI Rsum Pour tudier le dialogue (l'change d'noncs entre deux ou plusieurs locuteurs), nous reprenons la terminologie des fonctions de la communication verbale dfinies par Roman Jakobson. Sterija dmarre d'ordinaire la situation dramatique par des rpliques de contact pour mettre ensuite au premier plan les rpliques rfrentielles, auxquelles viennent se mler des rpliques d'autre nature. Les rpliques exhortatives sont nombreuses dans toutes les comdies. Les rpliques motives sont surtout abondantes lorsque Sterija dbute comme auteur comique, parce qu'il vient de quitter le genre de la littrature sentimentale, avec laquelle il entend rgler ses comptes. Le choix pour un dialogue de rpliques majoritairement telle ou telle fonction dpend des intentions de l'auteur quant au cours dramatique de la pice et au type d'action des personnages tel ou tel moment. Le dialogue se constitue en reliant des rpliques isoles ou en sries, des questions et des rponses, des constatations et des rminiscences, de simples regroupements d'informations ou des ajouts au discours d'un autre personnage, la poursuite ou l'interruption du discours qui prcde. Sterija montre dans le dialogue tout son sens de la caractrisation des personnages, auxquels il attribue des parlers trs individualiss. On trouve dans les comdies de Sterija quelques dialogues en apart", qui se droulent paralllement au dialogue audible" (Belgrade autrefois et maintenant, A menteur, menteur et demi). Il existe un exemple, unique dans le thtre serbe, de dialogue instaur artificiellement l'aide de cartes parlantes" (Mariage et vie maritale), l'introduction de gloses, de commentaires entre parenthses, qui semblent s'adresser un lecteur plus qu' un spectateur (Destin d'une raison). Enfin, dans un cas unique, l'un des personnages de Sterija, l'pouse du Mari acaritre, abandonne un bref instant le dialogue avec ses partenaires pour s'adresser au public et se rfrer une autre comdie de Sterija, La femme mchante.

UDC 821.133.1.09 Hugo V.: 050.488(497.11) SRPSKI KNJIEVNI GLASNIK

VIKTOR IGO U SRPSKOM KW IEVNOM GLASNIKU Vesna Simovi

SAETAK: U radu se sagledava prisustvo Viktora Igoa u Srpskom kwievnom glasniku (prva serija 19011914, Nova serija 19201941) kroz prevode Igoove poezije, prikaze wegovih drama objavqivanih u Glasnikovoj rubrici Pozorini pregled, kao i tekstove koji su govorili o Igoovom ivotu i wegovoj delatnosti. KQUNE REI: Viktor Igo, Srpski kwievni glasnik, recepcija, prevodna kwievnost, pozorini prikaz.

Viktor Igo, uz Lamartina, Voltera i wegovog starijeg savremenika Lesaza, spada u francuske pisce koji su poetkom XIX veka meu prvima bili prevoeni kod nas. On je ujedno i pisac o kome vrlo esto pie srpska tampa XIX i prve polovine XX veka.1 Wegovo ime ulo je u nau kwievnost jo 1838. godine, najpre u kratkoj beleci u vojvoanskoj Srbskoj novini, a iste godine i prevodom wegove pripovetke Klod Ge (Claude Gueux, 1834), objavqenog samo nekoliko godina po originalu u Serbskom narodnom listu. Za ovim prvim prevodom proznog dela slede prevodi Igoovih komada Anelo, tiranin iz Padue (Angelo, 1835) i Ernani (Hernani, 1830) oba iz pera Jovana Sterije Popovia. I jedna i druga drama prikazane su kod nas 1842. godine.2 Za razliku od Igoovoih proznih i dramskih dela, wegova poezija prevoena je sporadino. Razlog tome je verovatno tekoa da se Igoovi melodini stihovi prenesu na odgovarajui nain u vezanom stihu na srpski jezik. Paulina Lebl-Albala u svom radu o prisustvu Igoa kod nas, objavqenom u Srpskom kwievnom glasniku 1912. godine,3 navodi kao prvi iz wegove poezije prevod pesme Grob i rua iz zbirke Unutrawi glasovi (Les voix interieures, 1837). Nepoznati prevodilac objavquje
1 U radu je obuhvaen period do 1941. godine kad Srpski kwievni glasnik prestaje da izlazi. 2 O recepciji Igoa kod nas v. Jelena Dani-Stanoji, Viktor Igo u naim novinama i asopisima (18 1918 8 3 ) , Anali Filolokog fakulteta u Beogradu, 1961, 151189. 3 SKG, 1912, XXIX, 7, 11, Paulina Lebl-Albala, Viktor Igo u srpskoj kwievnosti, 527537, 842857.

84 ga gotovo 10 godina posle prevoda pripovetke Klod Ge, 1847. godine, u istom listu. Povodom ove Igoove pesme pisao je prethodno i Glasnik 1903. godine. On donosi prevod Aleksandra Andria navodei kao kuriozitet da je objavqen u Petansko-budimskom Skorotei jo 1844. godine i uz wega daje i original pesme.4 Igo je u naoj kwievnosti i periodici najprisutniji sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka. Tada se prevode wegovi romani sa moralistikom tendencijom, oni koji mogu da zabave, ali i da poue". Tako je jo 1862. godine, kad su objavqeni Jadnici (Les Miserables) u Francuskoj, kod nas preveden poetak ovog romana. Tek e ga, meutim, Mita Raki prevoditi i tampati od 1872. do 1886. godine. U ovom periodu prevodi se veliki broj Igoovih romana Rabotnici na moru, 1866. godine (Les Travailleurs de la Mer, 1866), Siromah Klavdije, 1869. godine, Na belom hlebu, 1886. godine (Le Dernier jour d'un condamne, 1829). Prevod romana Devedeset trea (Quatrevingt-treize, 1874) zapoet je iste godine kad je roman objavqen u Francuskoj, 1874, a drugi deo preveden je i objavqen 1885. godine. Zanimqivo da e Bogorodiina crkva (Notre-Dame de Paris, 1831), na koju je skrenuo pawu Jovan Suboti u Serbskom narodnom listu jo 1838. godine, biti prevedena tek 1898. godine jer se smatralo da ne moe zainteresovati iru publiku.5 Ovo je period i Igoovog intenzivnog prisustva u naim listovima koji, po uestalosti i broju napisa moglo bi se rei, pomno prate pre svega wegovu politiku i drutvenu aktivnost. U lancima tog doba prikazuje se najee ovaj aspekat Igoovog rada wegova istupawa, govori i apeli, pisma i lanci koji ga predstavqaju kao pesnika slobode, borca protiv nepravde, zatitnika slabih. Mawe ima ima lanaka koji govore o wegovom stvaralatvu. Devedesetih godina XIX veka, meutim, sve je vie lanaka u kojima se govori o specifinostima samog Igoovog dela, sa mawe ustaqenih fraza i izraza divqewa ovom pesniku i wegovom ovekoqubqu.6 U vreme pokretawa Srpskog kwievnog glasnika, 1901. godine, Igo je, dakle, i te kako poznat i itan kod nas. Evropski orijentisan, iroko kwievno-kulturno i prosvetiteqski koncipiran, Srpski kwievni glasnik prevodi i pie o najpoznatijim evropskim piscima. Uz to, wegova stalna rubrika Beleke puna je kratkih vesti o novim izdawima dela ili objavqenim studijama o piscima, ne samo kod nas ve i u inostranstvu. Beleke su obavetavale i o raznim kwievno-kulturnim manifestacijama i jubilejima, kako kod nas tako i u irim, evropskim okvirima. U Srpskom kwievnom glasniku Igo je prisutan od samog poetka izlaewa asopisa i wegovo prisustvo prati se kroz vie Glasnikovih rubrika, od prevedenih pesama tampanih na ustaqenom mestu za priloge iz stranih kwievnosti, do najrazliitijih dogaaja vezanih za Igoovo ime i delo godiwi4 5 6

SKG, 1903, VIII, 6, 476477. J. Dani-Stanoji, nav. d. J. Dani-Stanoji, nav. d., P. Lebl-Albala, nav. d.

85 ca, objavqivawa wegovih kwiga ili studija o wemu, koji su se pojavqivali u Belekama i bili prvenstveno informativnog i prigodnog karaktera. Prvi put se Igo pomiwe 1901. godine povodom kwige pisama svojoj verenici za koju Glasnik prenosi da je izazvala mnogo pawe u francuskoj tampi i da je kao dokument intimnog ivota ovog velikog pesnika" vrlo zanimqiva.7 Naredne godine, povodom stogodiwice Igoovog roewa, urednitvo javqa da su na proslavu pozvani Hauptman, Gorki i Kipling kao predstavnici nemake, ruske i engleske kwievnosti.8 Nekoliko brojeva kasnije, istim povodom, podsea se na oprena miqewa koja su vladala o ovom pesniku i koja e, uostalom, biti primetna i u ostalim napisima o Igou objavqivanim u Glasniku dok je za jedne Igo bio polubog, patrijarh francuske kwievnosti", drugi su u wemu videli vetog onglera sa reima", koji razvija opta mesta", bez ideja". Igo je predstavqen u ovoj beleci, kao mnogo puta do tada u naoj tampi, prvenstveno kao pesnik slobode, socijalne pravde i demokratije koji se bori za ugwetene narode. Podsea se da mu Srbi duguju posebnu zahvalnost za wegov plemenit apel 1876. godine za prava junake male nacije".9 Misli se, pri tome, na tekst Za Srbiju koji je Igo objavio u listu Rappel u vreme srpsko-turskog sukoba 18761878. godine. Ovaj apel, u kome Igo ustaje protiv stradawa hrianskog stanovnitva i ravnodunosti koju prema tome pokazuju evropske vlade, postae, naalost, aktuelan ponovo u vreme novih borbi i stradawa na Balkanu, pa e ga Glasnik objaviti 1912. godine. Srpski kwievni glasnik belei i najnovija izdawa Igoovih dela u Francuskoj. Tako saznajemo da je izala Posledwa rukovet (Dernire gerbe), pesme iz zaostavtine Viktora Igoa,10 a da u Lionu izdava Bernoux Cumin e Masson sprema novo, raskono izdawe dela ovog pisca u pedeset tri sveske.11 Od studija posveenih Igou pesniku Glasnik pie o jednoj vrlo kwievnoj i zanimqivoj studiji" mladog Fernana Grega, jednog od najboqih i najpoznatijih pesnika francuskih" (ije e dve pesme biti prevedene u Srpskom kwievnom glasniku nekoliko godina kasnije). U woj Greg ustaje u odbranu velikog pesnika od svih onih koji su mu odricali znaaj i kao pesniku i kao filozofu.12 Igo je, dakle, u Glasniku bio esto prisutan kroz kratke informativne tekstove pre nego to je 1903. godine objavqen prevod pesme Natpis (devet stotina godina pre Hrista), iz wegove epopeje Legenda vekova (Inscription, 1870, in La Legende des siecles, 1859, 1877, 1883).13 Ovo je ujedno prvi i jedan od reih prepeva sa francuskog u Glasniku do 1914. godine. Natpis sastavqen u obliku epitafa prepevao je Sima
7 8 9 10 11 12 13

SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG,

1901, 1902, 1902, 1902, 1902, 1904, 1903,

II, 3, 240. V, 2, 159. V, 4, S., 315316. VI, 2, 794. VII, 2, 157. XIII, 8, 633. VIII, 8, 594595, preveo Sima Pandurovi.

86 Pandurovi, zadravajui dvanaesterac i parnu rimu originala. Da bi ouvao neophodan broj slogova, Pandurovi je pravio ustupke rek'o, dado', zidat', pomog'o, prodav'o. Epski uzvien ton, kao i ujednaen ritam originala, sauvan je zahvaqujui i silaznoj intonaciji na kraju stihova koji su gotovo u celoj pesmi i sintaksiko-semantike celine. Ovaj ravnomerni ritam jedan stih jedna reenica prekidaju samo dva opkoraewa, gde ih u originalu nema. Uvek brina da iz stranih kwievnosti izabere i predstavi ono to bi svojim kvalitetima trebalo da poslui kao uzor za vaspitawe i uzdizawe ukusa, Glasnikova kritika nije prezala pred veliinom i reputacijom pisaca koje je predstavqala itaocima, ukoliko je smatrala da wihovo delo svojim osobinama ne zasluuje pawu koja mu se poklawala. Na otre ocene nailazimo tako povodom drame Viktora Igoa Kraq se zabavqa (Le Roi s'amuse, 1832) koja je bila igrana 1904. godine u Narodnom pozoritu. Milan Raki je u svom prikazu, objavqenom iste godine u Glasnikovoj rubrici Pozorini pregled, predstavqa kao izvetaenu i naivnu.14 Polazei od ove drame, Raki smatra da se svi Igoovi komadi mogu svesti na iwenicu da se oni najneugledniji po poloaju odlikuju najplemenitijim oseawima, odnosno da fizike rugobe kriju moralnu veliinu. Ne samo da su u ovom komadu likovi graeni na takvim suprotnostima ve su i scene zasnovane na kontrastima koji su prema Rakiu esto nategnuti i preterani, tako da izgledaju naivni i primitivni".15 Prepriavajui posledwe scene komada, Raki zakquuje: Tako se melodramatino zavrava ova izvetaena, nategnuta i neprirodna drama, prazna i neukusna kao retko koje delo Higovo."16 Kao jedini kvalitet u woj Raki, koji je i sm prevodio Igoovu poeziju, vidi nenadmane stihove" Igoa, koga naziva velikim i neporonim pesnikom. Meutim, bez obzira na uspelost pesnika, za romantiarsko pozorite, kome i Igoovo pripada, karakteristina je i inae slaba kompozicija, neuverqiva intriga, povrno ocrtane linosti, kao i mnotvo melodramskih elemenata. Igoove drame igrane u Narodnom pozoritu u Beogradu jo od 1869. godine (Marija Tjudor) i za vreme izlaewa Glasnika imale su svoju publiku, posebno Ruj Blas.17 U Glasniku, meutim, one vie nee biti prikazivane za dugi niz godina. Beleke u kojima se pisalo o Igou prvih godina izlaewa asopisa, iako mnogobrojne, bile su preteno prigodnog karaktera. Nijedan tekst nije se odnosio na samo Igoovo delo. Posle ovih prvih napisa o Igou nastala je vea pauza, sve do 1911. godine i studije Bogdana Popovia posveene Erediji. Tek e ovde biti neto vie rei o Igou pesniku, dodue u kontekstu razmatrawa Eredijinog stvaralatva. Naime,
SKG, 1904, XI, 4, 294301. Ibid., 295. 16 Ibid., 301. 17 Lukrecija Borxija igrana 1872, 1882, 1930; Marija Tjudor 1869; Anelo nije izvoen u Beogradu; Marija Delorm 1881; Kraq se zabavqa 1904; Ruj Blas 1875, 1895, 1902, 1908, 1935; Ernani 1880, 1894, v. Petar Volk, Pozorini ivot u Srbiji 18 1944 / 5 3 , Institut FDU, Beograd 1992.
14 15

87 Bogdan Popovi ponavqa stav da je osnova Eredijinog pesnitva u poeziji i Igoovoj Lekonta de Lila. Takoe, iznosi ve poznato i rasprostraweno miqewe, koje nalazimo i kod Lansona, o Igou kao reformatoru koji je u francusku liriku uneo ivopisnost, istoriju, egzotinost, koji je preobrazio pesniki oblik obogativi renik i usavrivi tehniku stiha. Upravo povodom razliitih vrsta stihova i izraajnih mogunosti koje oni pruaju Bogdan Popovi navodi, na francuskom i u prevodu, jednu strofu iz pesme Viteke igre Kraqa Jovana u stihovima od tri sloga, kao i dve strofe Zlih duha u kojima broj slogova u stihu raste od dva do deset, a onda se smawuje, doaravajui pribliavawe i odlazak duhova i ilustrujui time Igoovo majstorstvo.18 Za Popovievim tekstom, koji se dotakao jednog vida Igoovog stvaralatva, sledi vea studija Pauline Lebl-Albala, koja je itana na Beogradskom univerzitetu 1911, a objavqena naredne godine u Srpskom kwievnom glasniku.19 Iscrpno, kroz sve kwievne rodove i vrste u kojima se Igo ogledao, ne samo kroz poeziju i prozu ve i kroz dramsku kwievnost, istorijske i filozofske spise, politiko-socijalne lanke i govore, Paulina Lebl-Albala prati kako su primana i prihvatana Igoova dela kod nas i kako je raslo oduevqewe ovim pesnikom, prvenstveno zbog socijalne tendencije wegovih tekstova. Istovremeno ona prati i vaqanost prevoda navodei i komentariui, na primeru Igoovih dela na srpskom jeziku, loe obiaje naih prevodilaca da mewaju originalne tekstove, izostavqaju iz prevoda tee delove, posrbquju imena linosti ili upotrebqavaju trivijalne izraze. Sasvim u vaspitno-obrazovnom duhu asopisa utemeqenom deset godina ranije u programskom lanku Bogdana Popovia, kojim je zapoeo Srpski kwievni glasnik, Paulina Lebl-Albala naglaava da je svaki dobar i lep prevod datum u srpskoj prevodnoj kwievnosti"20 i dobitak za srpsku kwievnost. Posledwi tekst Viktora Igoa u staroj seriji Glasnika jeste ve pomiwani, uveni pamflet iz 1876. godine u korist Srbije i balkanskog slovenstva, objavqen pred poetak balkanskih ratova.21 Preveo ga je Milan Lukovi, brat rano preminulog pesnika Stevana Lukovia, koji je takoe bio Glasnikov saradnik. U novoj, poratnoj seriji Srpskog kwievnog glasnika, koja je nastavila da izlazi 1920. godine, na Igoovo ime nailazi se tek u godini proslave stogodiwice romantiarskog pokreta, 1930. Glasnik gotovo cele godine prati obeleavawe ovog jubileja u Francuskoj, a i sm uestvuje objavqujui niz tekstova posveenih ovom kwievnom pokretu. Belee se kwige objavqene u Francuskoj koje se bave romantizmom,22
SKG, 1911, XXVI, 1, 2, Hoze Marija de Eredija, 2232, 116131. SKG, 1912, XXIX, 7, 11, Viktor Igo u srpskoj kwievnosti, 527537, 842857. 20 Ibid., 531. 21 SKG, 1912, XXIX, 9, Za Balkansko slovenstvo. Za Srbiju, 711714. 22 SKG, 1930, XXXI, 2, D. Z. Milai, Andr Monglond: Le prromantisme franais, 150153; ibid., 8, Henri Trouchon: Romantizme et prromantisme, 635.
18 19

88 prati se pisawe francuske tampe o ovom dogaaju,23 a wegovi saradnici u svojim tekstovima sagledavaju romantizam iz razliitih uglova.24 Glasnik u neku ruku kroz svoje tekstove i beleke daje istorijat ovog kwievnog pokreta. U jednoj od prvih beleki te godine25 podsea se na burne reakcije izazvane izvoewem Igoovog Ernanija, koji je oznaio pobedu romantizma. U svom lanku Kroz kwige i dogaaje26 autor, potpisan kao Povremeni", vidi u proslavi romantizma dve manifestacije jedna je vezana za stogodiwicu Igoovog Ernanija, koji je bio najvei datum u istoriji francuskog romantizma",27 a drugom se uzdie sama ideologija romantizma sloboda oseawa i mate, neposrednost izraza, iskrenost i autentinost. Na naoj pozornici ovaj jubilej obeleen je izvoewem Igoove Lukrecije Borxije28 (Lucrece Borgia, 1833). Mnogo blae nego svojevremeno Milan Raki, zadravajui kritiku distancu, dr Ranko Markovi u svojoj beleci u Glasniku priznaje da je ovaj komad dokumenat vrlina i u isto vreme nedostataka pozorinog romantizma u Francuskoj".29 Ono to je, primeuje on, bilo smelost u dramskoj konstrukciji, efektna scena, duboko tragino, postalo je vremenom ablon i melodramski naivno. Markovi, meutim, vidi ovaj komad, uz sve wegove scenske nedostatke, kao vrstu intuicije jedne pesnike generacije koja je krila nove puteve, pa ga utoliko smatra vrednim da obelei ovakav jubilej. Meu ogledima koji su se u Glasniku te jubilarne godine ire bavili romantizmom nalazi se i studija Todora Manojlovia Duh i sudbina romantizma.30 U woj Manojlovi prati ovu kwievnu pojavu od pojave termina romantique preko wenih glavnih odlika po kojima se razlikuje od klasiarske umetnosti. On izdvaja najvanije prethodnike i nove impulse koje su oni dali romantizmu, prati etape razvoja ovog pravca u Engleskoj, Rusiji, a posebno u Nemakoj i Francuskoj. Naroito se osvre na ulogu koju je Igo imao u romantiarskom pokretu. Prema Manojloviu, francuski romantizam imao je mnoge oznake nemakog uticaja, a Igo kao neki kraq ili papa francuskog romantizma"31 samo je popularisao romantiarsku ideologiju, ne razvijajui je niti je produbqujui. Kod wega su sutina i duh zaostajali na utrb efekta i deklamacije. Manojlovi vidi Igoa vie kao doktrinara, deklamatora, verbalistu neiscrpne mate i virtuoznog stihotvorca koji je umeo da barata, da galami, da grmi velianstveno i zanosno, kao pravi veliki pesnik".32 Igoov romantizam je, nastavqa Manojlovi, buntovan romantiSKG, 1930, XXXI, 3, Neobjavqena Lamartinova pesma, 230232. SKG, 1930, XXX, 1, Todor Manojlovi, Duh i sudbina romantizma, 1223; 1930, XXX, 2, Milo N. ori, Bolesno" u literaturi, 96105. 25 SKG, 1930, XXIX, 5, 387388. 26 SKG, 1930, XXIX, 8, 625627. 27 Ibid., 625. 28 SKG, 1930, XXIX, 8, dr R. M., 637638. 29 Ibid., 638. 30 SKG, 1930, XXX, 1, 1223. 31 Ibid., 21. 32 Ibid., 21.
23 24

89 zam inata koji prihvata sve to je u opreci sa klasicizmom. Od Igoa odvajaju se Viwi, Marselina Debord-Valmor i or Sand. Manojlovi ide ak dotle da smatra da svi koji u romantici vide neto neozbiqno, ludo i bolesno imaju takav utisak zbog Igoa". Kao to je esto bio sluaj u asopisu, Glasnikovi kritiari su svoje kwievnoteorijske studije ilustrovali odgovarajuim prevodima iz stranih kwievnosti, pa tako i ovde odmah posle Manojlovieve studije Glasnik donosi prilog Iz francuske romantine lirike u kom su prevodi enijea, Igoa i Misea.33 Sve pesme je nerimovanim stihovima preveo sam Todor Manojlovi. Najveim brojem pesama (3) u ovom izboru zastupqen je Igo. Zanimqivo je da ni u ovom izboru, ni tokom te godine, kad je uostalom objavqeno najvie prevoda romantiarskih pesnika u Novoj seriji, nema Lamartina, pesnika ije su Meditacije (Meditations poetiques, 1820) najavile romantizam unevi nov senzibilitet, a sa wim i preokret u dotadawu poeziju.34 Iz Igoove poezije izabrane su dve pesme iz zbirke Jesewe lie (Les Feuilles d'automne, 1831) koja je sledila za virtuoznim Orijentalkama (Les Orientales): Ponekad kad sve spava (1829) i Zalasci sunca (Soleils couchants, 1828). Ponekad kad sve spava" zapravo je prvi stih koji je upotrebqen umesto naslova. Dve dvanaesterake sekstine sa rimom aabccb, estom kod Igoa, Todor Manojlovi je preveo doslovno, nerimovanim stihovima. Isti, Igou drag motiv sumraka i noi imaju i fantazmagorini Zalasci sunca. Strofa (cou), esta kod Igoa, u kojoj posle dva dvanaesterca dolazi osmerac i sa istom rimom kao u prethodnoj pesmi prevedena je takoe nerimovanim stihovima, ali je zadran tipografski oblik orginala. I trea Igoova pesma u ovom izboru Junske noi (Nuits de juin, 1837) iz zbirke Zraci i senke (Les Rayons et les Ombres, 1840), posledwe pre izgnanstva, dva katrena sa ukrtenom rimom abab, prevedena je nerimovanim stihovima. Devet godina kasnije, gotovo pred sam kraj svog izlaewa, 1939. godine, Srpski kwievni glasnik objavquje prevod jo jedne Igoove pesme, uvene Tuge Olimpijeve (Tristesse d'Olympio, 1837) iz zbirke Zraci i senke. Ovu pesmu karakteristinog romantiarskog motiva qubavi i prirode kao wenog svedoka, u ovom sluaju impassible, jer ne uva uspomenu na zaqubqene, prepevao je dr Milo N. ori.35 On zadrava Igoovu strofu i rime. Olimpijeva melanholija pri pogledu na nekadawa zajednika mesta iskazana je sekstinama, sastavqenim od dva dvanaesteraka distiha izmeu kojih su dva esterca rimovana po emi aabccb; ovaj raspored rima sree se jo kod Malerba i Ronsara.36 Posle
33 SKG, 1930, XXX, 2, Andre enije, Kraj obala, Eufrozina; Viktor Igo, Ponekad kad sve spava, Zalasci sunca, Junske noi; Alfred de Mise, Tuga, 9092, preveo T. M. 34 Lamartinova najuvenija pesma Jezero, potom i Raspee bie prevedene u Glasniku tek 1939. 35 SKG, 1939, LVIII, 1, 1823. 36 Michele Aquien, Dictionnaire de poetique, Librairie Generale Francaise, Paris 1993, 242.

90 ovog prvog dela, laganog ritma i deskriptivnog treeg lica dolaze dvanaesteraki katreni sa ukrtenom rimom. Prelazi se na drugo lice i direktno obraawe prirodi, povien ton i uzbuewe pred prizorom prirode koja ne uva uspomenu na qubavnike iskazani su uzvinim reenicama, stihovi postaju sintaksiko-semantike celine da bi posledwi deo pesme doneo smirewe (uspomene postaju ekvivalent venosti) koje pokazuje i izbor rei u rimi klone/tone, vizije/iluzije, senom/koprenom, ini/u tmini, a cela strofa postaje jedna reenica koja nosi znaewe. I dok su prevodi Igoovih pesama, uz ovu, skoncentrisani praktino u jednoj svesci u Novoj seriji Glasnika, Igoov ivot i delatnost uopte zaokupqali su pawu Glasnikovog urednitva niz godina. Belei se da je u Francuskoj objavqeno izdawe izabranih odlomaka iz wegovih dela, pesnikih zbirki Posmatrawe i razmiqewe, Legenda vekova, drama Ruj Blaz i Ernani i romana Bogorodiina crkva u Parizu i Jadnici;37 podsea se na anegdote prilikom slawa satirine zbirke Kazne uperene protiv Napoleona III sa ostrva Xersej, gde je Igo bio u izgnanstvu;38 navodi se da je jedna pesma iz wegove zbirke Strana godina (L'Anne terrible, 1872) objavqena sada u Francuskoj kao ilustracija povodom preteih dogaaja uoi Drugog svetskog rata.39 Srpski kwievni glasnik preneo je 1935. godine, ukratko, i anketu koju je povodom pedeset godina od smrti Viktora Igoa organizovao list Le Mois i u kojoj su mnogi poznati svetski kwievnici izneli podeqena miqewa o ovom piscu. Tako je, na primer, Moris Bering Igou odao priznawe za vizionarstvo i patos, sposobnost da potrese, Hajnrih Man izmeu ostalih pohvala istie Igoovo saaqewe i pravdu. Unamuno, naprotiv, smatra da je Igoova snaga samo verbalna, da on nema oseaj za tragino osim za teatralno tragino, da nije sposoban za mistiku inspiraciju i da je wegov uticaj bio vie irok nego dubok. Adrijan Tilger navodi da nijedan italijanski romantiar nije u Italiji tako omiqen kao Igo, iako ni wegova misao, ni wegov humanizam i uzvienost nemaju vie vrednost i znaaj koji su nekada imali. Najzad Aleksej Tolstoj dotie Igoov drutveno-moralni znaaj za one koji se bave socijalnim reformama.40 Istim povodom Svetislav Petrovi objavio je esej Viktor Igo, koji Duan Z. Milai prikazuje u asopisu.41 Uz izuzetne pohvale autoru on istie kquna mesta wegovog rada stavove Svetislava Petrovia o raznolikosti Igoovog genija, zadivqujuoj plodnosti, bliskost sa danawim ovekom po unutrawem, linom doivqaju stvarnosti, osetqivost za aktuelne politike i drutvene dogaaje, wegovo saoseawe sa potlaenima i nemonima nalazimo i ovde pobrojane sve one Igoove osobine koje su uobiajeno nailazile na pohvale.
37 38 39 40 41

SKG, SKG, SKG, SKG, SKG,

1931, 1938, 1939, 1935, 1936,

XXXII, 3, D. Z. M., 253. LIII, 8, 636. LVII, 5, U., 397. XLVI, 3, U., Viktor Igo u miqewu stranih pisaca. XLIX, 8, 634635.

91 Ovu godiwicu smrti Viktora Igoa Narodno pozorite obeleilo je prikazivawem wegove drame Ruj Blaz (Ruy Blas, 1838). Povodom we napisae Stanislav Vinaver posledwi tekst posveen Igou u Glasniku. On u svome prikazu otro reaguje to je Pozorite neopravdano, iz straha od poezije" i romantinog prenemagawa", svelo Igoa na prozu. Za razliku od Rakia koji je svojevremeno u Igoovim dramama video pre svega izvetaenost i banalnost, preteranost i neuverqivost, Vinaver ustaje u odbranu Igoovog romantiarskog zanosa i pijanstva u rei i stihu i sliku, u boji i sjaju i blesku, u melodiji, zvuku i jeku" i otro reaguje protiv svoewa ovog pesnika na racionalno i umereno. Igo je, govori Vinaver nadahnuto, svoje pozorite gradio na blesku rascvetalih stihova, na velikim gromovnim reima, na ironiji traginih nesporazuma, na antitezama nebosenim, na urnebesu strasti i mrwi, na fatalnim ogwevima koji prodiru. Moda je to naivno ali je naivnije ako se antiteze potkreu kao korov, ogwevi utule".42 Do pojave Srpskog kwievnog glasnika 1901. godine Igo je kod nas ve vaio za jednog od najveih evropskih pisaca. Wegova prozna dela gotovo da su sva prevedena, a miqewe kritike kretalo se od prvobitnih izraza divqewa Igoovom ovekoqubqu, plemenitosti i politikoj angaovanosti do kasnijih razmatrawa kwievne vrednosti wegovih dela. Moda je iwenica da je Igo bio ve toliko odomaen" kao jedan od najitanijih stranih pisaca kod nas dovela do toga da nijedan kritiki napis u Srpskom kwievnom glasniku ne bude posveen wegovom delu. On se esto spomiwe u asopisu, ali uvek u kontekstu nekih drugih kwievnika ili kwievnih pojava. Ocena koju je u Pokretu 1902. godine izneo Glasnikov budui saradnik Uro Petrovi da Igo po dubini svojih misli, originalnosti i jaini oseawa zaostaje za velikim piscima, ali je zato wegova veliina u sjaju, u gipkosti, u savrenstvu i novini forme" moe se pratiti, gotovo istovetno, kroz Glasnik. Slino miqewe iznosi i Bogdan Popovi govorei o Zmaju u svom tekstu ta je veliki pesnik. Naime, ako bi se Igo, jedan od najveih svetskih pesnika, po mati i moi izraza izvesno nikad nenadmaen", cenio kao mislilac, on bi ispao vrlo mali ovek u glavi tog xina nikad se dve zaista duboke i odmerene misli nisu ukrstile".43 Svi kritiari, meutim, i kad ga otro kritikuju, kao Milan Raki ili Todor Manojlovi na primer, istiu uvek kao neprevazieni kvalitet Igoovo versifikatorsko majstorstvo i verbalnu snagu. Igo je, tako, sa pet prevedenih pesama najzastupqeniji francuski romantiarski pesnik u Glasniku. Poreewa radi, prevedene su po tri Viwijeve i Miseove, a dve Lamartinove pesme. Igo je i u drugim asopisima tog
42 SKG, 1936, XLVII, 2, Stanislav Vinaver, Stil i stih na beogradskoj pozornici, Ruj Blaz, 153156. 43 Slino miqewe koje e se i kasnije sretati u Glasniku kod drugih kritiara nalazimo jo kod Lansona u Istoriji francuske kwievnosti (1894). On istie Igoovu imaginaciju, bogatstvo slika i renika, savrenstvo forme, ali ne nalazi originalne i duboke ideje u wegovom delu.

92 doba vrlo esto prevoen, ali to nisu uvek wegove najpoznatije i najboqe pesme. Tako, na primer, uvena Olimpijeva tuga objavqena je po prvi put i jedino u Glasniku, i to tek 1939. godine. Iako su wegovu poeziju prevodili i u asopisima objavqivali nai najpoznatiji pesnici (Milan Raki, Vojislav Ili, Sima Pandurovi) do poetka Drugog svetskog rata tampan je prevod samo jedne Igoove zbirke Protiv tiranije (Les Chatiments), 1925. godine.44 Suprotno je sa proznim delima kojima je Igo uao u nau kwievnost 1838. godine. U istom periodu, do 1941. godine, prevedeni su i objavqeni (neki i po vie puta) gotovo svi Igoovi romani u Glasniku nema prevoda nijednog wegovog proznog dela. O poloaju Igoa u Srpskom kwievnom glasniku ne govore samo zapaawa kritiara iskazana u tekstovima ve i vrsta priloga i wihovo mesto u asopisu. Naime, od ukupno dvadeset tri priloga o Igou (brojani su samo prilozi koji se neposredno odnose na Igoa, ne tekstovi u kojima se on spomiwe) ak trinaest su beleke, tampane u istoimenoj rubrici koja se nalazila uvek na posledwim stranama lista. Gotovo polovina tih beleki (est) prigodnog je karaktera, objavqena povodom znaajnih datuma: stogodiwice roewa, pedesetogodiwice smrti, kao i povodom stogodiwice romantizma. Ima est prevoda, jedna je studija o recepciji wegovih dela kod nas, a tri pozorina prikaza, od kojih dva opet povodom godiwica. Viktor Igo koji je vie od pola veka pre pojave Srpskog kwievnog glasnika bio poznat i priznat kod nas zbog svojih humanistikih ideja i drutvenog angaovawa, iji su govori i pamfleti bili navoeni u naim asopisima, a romani bili ceweni posebno zbog socijalne dimenzije, u Srpskom kwievnom glasniku je prisutan prvenstveno kao pesnik45 (kao tekovina francuske tradicije koja postaje i naa, to pokazuje rad Pauline Lebl-Albala), i to, iako ne u prvom planu, sve vreme izlaewa Glasnika (prva beleka o Igou je iz 1901. godine, posledwi prevod iz 1939. godine).
LITERATURA Michle Aquien, Dictionnaire de potique, Librairie Gnrale Franaise, Paris 1993. Bibliografija rasprava, lanaka i knjievnih radova, IVII, Zagreb 1956. Jelena Dani-Stanoji, Viktor Igo u naim novinama i asopisima (18 8 3 1918 ) , Anali Filolokog fakulteta u Beogradu, 1961, 151189. Qubica orevi, Bibliografija Srpskog kwievnog glasnika, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 1982. Histoire de la littrature franaise, GF-Flammarion, Paris 1996. Lanson, Histoire de la littrature franaise, Hachette, Paris 1952.
44 Izbor pesama iz ove Igoove zbirke objavio je jo 1891. Dragia Stanojevi pod istim naslovom, ali je re o vrlo slobodnom prevodu, tj. o preradi i posrbi Igoovih pesama. 45 Veim brojem prevedenih pesama bie zastupqen samo Bodler.

93
Paulina Lebl-Albala, Viktor Igo u srpskoj kwievnosti, SKG, 1912, XXIX, 7, 11, 527537, 842857. Predrag Palavestra, Istorija moderne srpske kwievnosti, Srpska kwievna zadruga, Beograd 1995. Srpska bibliografija. Kwige 18 68 1944 , Narodna biblioteka Srbije, Beograd 1989. Petar Volk, Pozorini ivot u Srbiji, 18 1944 / 5 3 , Institut FDU, Beograd 1992.

Vesna Simovi VICTOR HUGO DANS LE MESSAGER LITTRAIRE SERBE Rsum Au moment o le Messager littraire serbe apparait en 1901, Victor Hugo est dj clbre et reconnu chez nous surtout pour ses ides humanitaires et son engagement politique. Ses romans sont traduits en serbe et on apprcie leur dimension sociale. Dans le Messager littraire serbe, revue de grand renom de la premire moiti du XX sicle (19011941), Hugo pote domine. Il n'y a pas de traductions de ses oeuvres en prose. Par contre, il est pote romantique franais traduit le plus souvent dans la revue (5 posies traduites parmi lesquelles La Tristesse d'Olympio, publie uniquement dans cette revue). Le Messager publie aussi 3 critiques des pices de Hugo joues au Thtre National de Belgrade et une tude sur la rcption des oeuvres de Hugo en Serbie. Alors que les critiques jugent mal ses pices de thtre, ils admirent sa posie, surtout son imagination, sa puissance verbale et la virtuosit da sa versification. Meme s'il est prsent dans la revue depuis ses premiers numros et qu'on parle de lui souvent, la plupart des textes consernant Hugo sont de courtes nouvelles ou anecdotes, places sur les dernires pages de la revue, ou les notes publies l'occasion des anniversaires de Hugo sa naissance ou sa mort.

UDC 821.163.41-12.09 Petrovi Njego

ZNAEWE 1914. STIHA GORSKOG VIJENC A (oblik rano u drugom stihu Tubalice sestre Batrieve) Radmilo Marojevi

SAETAK: Podrobno se izlae istorija pitawa o tumaewu forme i semantike oblika rano u prvom stihu Tubalice sestre Batrieve. Prvo tumaewe: oblik r no je vokativ imenice (h)r na (Reetar, Banaevi). Drugo tumaewe: oblik rno je vokativ imenice rna (Vuovi, Ostoji, Tomovi). Tree tumaewe: oblik rno je prilog u znaewu 'prerano, premlad' (uki, Stevanovi). etvrto tumaewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vuki M. Miovi, sutinski se svodi na prvo: vokativ r no imenice r na semantiki kontaminirane sa orijentalizmom (arapski pridjev ra'n koji u turskom ima znaewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli'). Autor lanka dokazuje da u kontekstu tubalice sestre Batrieve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rno, kako u znaewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ', 'zatito, uzdanice') tako i u znaewu na kome se bazira etvrto tumaewe ('mili moj', 'duo moja'), i daje prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [rno], koja doputa drugo i tree tumaewe. S obzirom na to da radni glagolski pridjev uletio ima nesumwivo ablativno 'odletio' a ne akuzativno znaewe 'uletio', drugo tumaewe oblika kao vokativa rno gubi na uvjerqivosti. Tree tumaewe je, i s aspekta semantike i s aspekta poetike, ubjedqivije od drugog, i wemu autor daje prednost, s obzirom na posvjedoenost oblika leto u znaewu 'odletio' u narodnim tubalicama u Crnoj Gori Wegoeva vremena, s obzirom na strukturu imenikih sintagmi u pripjevima tubalica i s obzirom na semantizaciju oblika rno u Wegoevom stihu kao priloga od strane samih tubalica. KQUNE RIJEI: Petar Petrovi Wego, Gorski vijenac, Tubalica sestre Batrieve, oblik rano, prilog za vrijeme.

0. U drugom stihu Tubalice sestre Batrieve:

Kuda si mi uletio, moj sokole [skole] ,

96
od divnoga jata tvoga brate rano [rno] , da l nevjerne [nvjrn]ne zna n [ zn (Bog ih kleo!) e e []tebe prevariti, divna glavo, moj svijete izgubqeni, sunce brate, moje rane bez prebola, rano quta, moje oi izvaene, oni vide?

]Turke

[GV 19131919]

oblik rano je tumaen prozodijski na dva, a leksiko-semantiki na tri odnosno na etiri naina. P r v o tumaewe, po kome je oblik r no vokativ imenice (h)r na , obrazlagao je Banaevi, a od wega su prozodijski polazili Reetar i Kovaevi [v. t. 1.1]. D r u g o tumaewe, po kome je oblik rno vokativ imenice rna, obrazloio je Vuovi, a prihvatali su ga Ostoji i Tomovi [v. t. 2.1]. T r e e tumaewe, po kome je oblik rano prilog u znaewu 'prerano, premlad', iznio je uki, a dao mu prednost nad drugim Stevanovi [v. t. 3.1.]. Sva tri tumaewa navodi Antun B a r a c, ali se ne opredjequje ni za jedno: Rije 'rano' povezuje neki s glagolom 'uletio' u stihu 1913., i objanjuju to mjesto: kad [kud R. M.] si mi tako rano, t. j. tako mlad, odletio. Drugi 'rano' tumae kao imenice: hrano, rano" [Barac 1947: 189 (kad" umjesto kud vjerovatno je tamparska greka)]. e t v r t o tumaewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vuki M. Miovi, sutinski se svodi na prvo: vokativ r no imenice r na semantiki kontaminirane orijentalizmom (arapski pridjev ra'n koji u turskom ima znaewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli') [v. t. 4.1]. 1.1. U svojim izdawima Milan Reetar 1914. stih nije objawavao, nego je rije akcentovao: brate rno! [Reetar 1890: 183; Reetar 1940: 98], shvatajui je kao vokativ od imenice r na (hr na )" [Vukovi 1942: 216217]. Za wim je to uinio i Boidar Kovaevi: brate rno! [Kovaevi 1940: 133]. Jovan Vukovi za Reetarevo znaewe kae: Koliko je meni poznato, svi oni kojima su blii po lokalnom jezikom oseawu Wegoevi izrazi, danas ne itaju u ovim stihovima re rano sa dugim nizlaznim akcentom, i, ini mi se, sasvim daleko je izraz brate r no [r no R. M.] od onoga to daje lokalnu boju Wegoevu jeziku i wegovoj pesnikoj dikciji. U Crnoj Gori i woj bliim krajevima, gde ova vrsta poezije i danas postoji u narodu, i gde je ovaj pripev vrlo obian u tubalicama, ne verujem da e se drukije izgovoriti nego brate rno! Svi mi koji smo iz tih krajeva, imali smo prilike da ujemo u ovom pripevu samo ovaj akcenat. Pa ipak ima jedna iwenica koja nam ne doputa da olako preemo preko Reetarova tumaewa ovoga izraza. I pored toga to smo mi navikli samo na akcenat i znaewe brate

97 rno, ima, zbiqa, jedan jasan dokaz da se u tubalicama naim nalazi i izraz brate r no sa Reetarovim znaewem i akcentom", pa navodi da je Vuk na jednom mjestu zabiqeio u tubalicama prozodijski lik r no : uwo rno!" [ivot i obiaji naroda srpskoga, 1867, s. 183]. Taj zabeleeni akcenat nam nesumwivo pokazuje da je Vuk tako uo tu re, i da je hteo oznaiti je da bi se razlikovao ovaj vokativ od vokativa rano koji esto u ovim tubalicama dolazi" [Vukovi 1942: 217]. Reetarevo tumaewe branio je kasnije Nikola Banaevi: Ve je u st. 1140. imenica hrana upotrebqena u obliku r na : Krv je qudska r na naopaka. U refrenu st. 1914, brate rano! znai: brate uzdanico (A. maus je dobro preveo: Bruderhorst du!). Ovakva semantika evolucija imenice rana (hrana) razumqiva je kad se uzmu u obzir nekadawi socijalni odnosi u seqakim sredinama naega naroda, gde su ene i devojke smatrale mukarce kao kune stareine jo od wihova detiwstva. Da bi se potkrepilo ovo objawewe postanka i znaewa imenice rano, moe se dodati da se jedna srodna re davala od milote ak i ivotiwama. Vuk u Rjeniku, uz prevod imenice hraniteq, dodaje: 'hranitequ moj (kau volu kad ga miluju); Kam' volovi, moji hraniteqi!' T. uki je ranije prigovarao da sestra ne oekuje od brata nikakvu materijalnu pomo (hranu), ali on nije vodio rauna o semantikoj evoluciji ove rei na kojoj je ovde ukazano. Prema ukievom tumaewu, refren brate, rno (tako on akcentuje) znai 'tako rano' (tj. prerano), a kao reeniki dodatak udaqen je od glagola, st. 1913, uletio. Tome tumaewu se protivi struktura tubalice: refren 1914. stiha ne moe biti dodatak glagolu 1913. stiha. Sem toga, Crnogorcu se nije prebacivalo kad je rano polazio u borbu. Jo jedno tumaewe ovog refrena, prema kome bi rano znailo rano od oruja (vulnus) nije u saglasnosti s karakterom Batrieve sestre i s prvim refrenom moj sokole. U ovoj tubalici upotrebqava se ova imenica s takvim znaewem, ali u drugim kontekstima i zajedno s nekim epitetom (moje rane, rano quta, proste rane, qute rane)" [Banaevi 1973: 337; isto u: Banaevi 1990: 337]. 1.2. Reetarevo tumaewe ubjedqivo su osporili Trifun uki: Re hrano u ovome smislu koji se pridaje sestri Batrievoj u Crnoj Gori se malo upotrebqava, a sestra brata tako ne oslovqava nigde" [uki 1940: 132]; ovaj smisao ne moe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kae: hrano, a naroito ne u Crnoj Gori, i jo uz to sestra Batrieva, koja je imala jo sedam brata!" [uki 1941: 166], Vuki M. Miovi: U znaewu hrana (brate, hrno) ova re ne dolazi uopte u obzir jer se ona u ovoj vezi i znaewu ne govori u Crnoj Gori, a ak i kad bi se govorila, to ne bi nikad rekla sestra, i to jo udata" [Miovi 1961: 19] i Branislav Ostoji: Crnogorka se nikada ne bi obratila mlaem bratu kao hraniocu, pogotovu ne ena udata koja pored mua ima svekra i djevera" [Ostoji 1976: 13; Ostoji 1997: 106]. Da je sestra Batrieva bila udata, vidi se po tome to ona sa drugim pokajnicama ide uz poqe", to znai u pravcu Cuca; koga ona ima u domu nije poznato, bar ne iz samoga spjeva.

98 Na Banaevievo tumaewe najvie se odnose dvije napomene koje komentarie Mihailo Stevanovi: Dve napomene iwene od strane komentatora: jedna u prilog miqewa da se i bratu moe govoriti hrano, kada se to ak i ivotiwama govori, i druga protiv tumaewa da je rano upotrebqeno kao prilog s napomenom da za Crnogorce nikad nije bilo rano stupiti u borbu protiv neprijateqa svakako su i jedna i druga verbalno tane. Za prvo se navodi kao dokaz da se u narodu vo zove hraniteqem, i da potvrdu za ovo daje Vuk. A mi moemo rei da je to vrlo rasprostraweno, ta vie, u seqakim sredinama, gde su volovi na hlebu, kao glavnoj ishrani naroda, saradnici sa onima to oru zemqu (volovima svakako) i ito seju. Nije nam poznato da se druge ivotiwe nazivaju hraniteqima. Istina, nita ne bi neobino bilo da vlasnik kirixijskog kowa, recimo, ili koji bilo lan porodice toga vlasnika, nazove hraniteqem. Ali potvrde za ovo u dosadawim naim renicima ne nalazimo. Sloiemo se i sa miqewem da za Crnogorce u prolosti uglavnom nikad nije prerano bilo stupiti u borbu s Turcima. Ali emo se opet, i svakako svi, sloiti da se svakome ko mlad pogine u borbi moe rei, i govori se, da je rano poginuo. To se, uostalom, esto kae i za qude u poodmaklim godinama, i kad umru prirodnom smru. Pogotovu ovo kau ene koje nariu za poginulima i umrlima" [Stevanovi 1976: 110111]. 2.1. Drugo tumaewe obrazloio je Danilo Vuovi: [] g. Reetar je pogreno shvatio re rano i oznaio je akcentom r no t. j. hrano. Meutim tu re treba itati rno, jer je poginuli Batri za sestru rna, bol, a ne hrana. / Da je to tako jasno se vidi iz jednog daqeg stiha te tubalice:
Moje rane bez prebola, rano quta!

(t. j. brate, rano quta!) Ali kao najboqi dokaz za takvo tumaewe rei rana, nesumwivo je taj, to se ona u C. Gori, u ovom i slinom sluaju, samo tako razume i izgovara. Navodimo ovde, da su vrlo esti refreni u crnogorskim tubalicama: brate rno!, svekre rno!, babo rno! i sl. i uvek je pokojnik, za enu koja za wim tui, samo rna, a nikad hrana" [Vuovi 1929: 79 (ispravili smo tamparsku greku)]. U skladu sa ovim tumaewem, Vuovi je u svojim izdawima Gorskog vijenca u pripjevu 1914. stiha na analiziranom obliku stavio kratkosilazni akcenat, bez zapete ispred wega: brate rno [Vuovi 1935: 59; up. Vuovi 1936: 65], to je bez komentara prihvatio i uza Radovi [Radovi 1947: 131]. Za Vuovievo znaewe Jovan Vukovi kae: ako bi se pretpostavila naporednost vokativa rno i r no i u Crnoj Gori, onda su Reetarov vokativ r no i Vuoviev rno i jedan i drugi proizvoqna tumaewa od dve mogunosti sasvim jednake verovatnoe. Ali meni se ini da je Reetarov vokativ neobian u Crnoj Gori, ako bi se tamo i mogao nai, pa tim Vuovievo tumaewe ima mnogo vie verovatnosti" [Vu-

99 kovi 1942: 217218]. I u zakquku lanka Vukovi daje prednost Vuovievom tumaewu: Sva tri, dakle, znaewa rei rano u ovim stihovima mogu se dokazivati, ali ja bih rekao da je najverovatnije znaewe koje joj je dao Danilo Vuovi" [Vukovi 1942: 217218]. Vuovievo tumaewe prihvatio je i novom argumentacijom potkrijepio Branislav Ostoji. U posebnom lanku pod naslovom Smisao sintagme brate rano" u Gorskom vijencu on je, suptilnom lingvistikom analizom, pokazao sve prednosti navedenog tumaewa za razumijevawe poetske strukture tubalice. Pri tom autor navodi, kao prvi argumenat, da ni u jednom refrenu od ukupno 51, koliko ih ima navedena tubalica, nema prilokih rijei kojima bi se blokirao glagolski oblik" [Ostoji B. 1976: 13; Ostoji B. 1997: 103] i da su u refrenima naglaeni statiki elementi: Dinamika je blokirana ve odmah refrenom brate rano sa imenicom u svom drugom dijelu da bi zatim produila svoje trajawe u toj zaustavqenosti i na kraju dostigla vrhunac preko kletve glavari se skamenili! kam im u dom!" [Ostoji B. 1976: 13; up. Ostoji B. 1997: 103]. Drugo, ako se poe od vokativa rno, poveava se predvidqivost sadraja u kontekstu sa ostalim refrenima" i ostvaruje se vea koliina informacije na poetskom planu" [Ostoji B. 1976: 13; Ostoji B. 1997: 104105]. Tree, leksema rano stupa u vezu u cjelokupnoj tubalici sa ostalim ne svojim standardnim znaewem, ve daleko irim mogunostima semantikog spektra, odnosno mogunostima asocijativnih veza" [Ostoji B. 1976: 13; Ostoji B. 1997: 105]. Ostoji zakquuje, to bi se moglo smatrati etvrtim argumentom, da se tuiqa majstorski identifikovala s otvorenom ranom": Kroz cijelu tubalicu semantiki dominira imenica rana (vulnus). U refrenima ona je uvijek nosilac semantike vrijednosti cijelog stiha, uvijek je dominantna ne samo semantiki ve i sintaksiki" [Ostoji B. 1976: 13; Ostoji B. 1997: 104, 107]. Za Vuovievo tumaewe opredijelio se i Slobodan Tomovi: 'Brate rano' izaziva znaajne semantike rasprave. Neki komentatori Gorskog vijenca ovo uzimaju u smislu: 'brate hranioe'. Drugi misle da je rije o tome da je brat rano, prerano, mlad poginuo. Postoji i tumaewe po kojem ovo znai: 'brate mili', to dolazi od arapske rijei ra'na. No, najvjerovatnije je tumaewe da sestra psihiki bol za poginulim bratom doivqava kao istinsku ranu. Da je ovo tumaewe najispravnije, tome ide u prilog i jedan od sqedeih stihova u istoimenoj tubalici" [Tomovi 1986: 267; isto u Tomovi 1999: 574], pa i on navodi 1918. stih kao potvrdu. 2.2. Drugo tumaewe su osporavali T. uki i V. M. Miovi. Za Vuovievo objawewe, koji je stajao na gleditu da ova re znai: ranu (na srcu), u smislu rano quta", Trifun uki kae: Rana, takoe, ne odgovara poetskom smislu logici i estetici cele metafore. U ostalom, odmah za ovim stihovima pesnik je istu re upotrebio u tome smislu, i to vrlo lepo", pa navodi 1918. stih [uki 1940: 132 133]. Vuki M. Miovi pak veli da, prema primjerima iz narodnih tubalica u kojima kao odredba oblika rano slui lice koje se oplakuje",

100 na prvi pogled ne bi izgledalo neverovatno da je i kod Wegoa re rana upotrebqena u smislu rna (vulnus), jedino se intonacija ne bi slagala s ostalim tekstom (brate, rno)" [Miovi 1961: 20]. 3.1. Tree tumaewe obrazloio je Trifun uki. Najprije u kritici Kovaevievog izdawa, gdje tvrdi da je ovde posredi prilog, a ne imenica". Na mogui prigovor lingvista i gramatiara da je taj prilog nekako suvie, i nedozvoqeno, pobegao na kraj", uki odgovara da su sline inverzije este u poeziji, i ba kod Wegoa. Kaite ovu misao malo drukije, recimo: / Kuda si mi uletio tako rano / od divnoga jata tvoga, moj sokole! / onda ete videti poetsku logiku gorwih stihova, koja se odnosi na rano poginulog sokola, kome / 'Nemae jot dvadeset godina'. / A da je zaista tako, evo jo jednog dokaza, uzetog iz prostog naroda. Pitao sam i crnogorske tubarice, kojima je, u ostalom, ovakav stih najblii, da vidim kako to one razumeju. I doista, one ovo i razumeju u tom prilokom znaewu, koje je, u stvari, i najloginije" [uki 1940: 133]. Tumaewe uki zatim donosi u komentaru uz svoje izdawe Gorskog vijenca: Inverzija ovakvog tipa stihovane reenice udaqila je prilog od glagola, te se zbog toga ova posledwa re razliito i tumai. Smisao ovih stihova je, dakle, isti kao kad bi se ovako izrazilo: kuda si mi uletio tako rano / od divnoga jata tvoga moj sokole! Ovakvo znaewe upravo odgovara mladom Batriu, 'sivome sokolu', koji, kako se daqe kae, 'nemae jot dvadeset godina', to jest: tek to je razvio svoja mlada krila, a tako je rano odleteo u smrt / (Napomenuemo da je, usled ove inverzije, g. Reetar re rano razumeo kao hrno, pa tako i dodao slovo h, koga kod Wegoa nije bilo. Meutim, nezavisno od ovoga slova, ovaj smisao ne moe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kae: hrano, a naroito ne u Crnoj Gori, i jo uz to sestra Batrieva, koja je imala jo sedam brata!) Drugi su opet miqewa da to moe da znai rano, to jest u smislu rano quta! ali ni oni nemaju pravo; jer uz prvu metaforu kojom sestra Batria apostrofira kao sokola, upotreba druge metafore u smislu rane ne bi, ini nam se, ni pesniki bila podesna. A Wego je izvanredno podesno davao efekat svakom izrazu, kao to je, na primer, upotrebio i to znaewe u stihu: / moje rane bez prebola, / rano quta! / Pesnika logika, dakle, govori u prilog znaewa koje mi dajemo gorwim stihovima" [uki 1941: 166; uki 1944: 172173]. uki i u kritici, i u oba izdawa netano citira 1990. stih: a nemae jot dvadest godinah. Pored toga, nije tano da je Reetar i dodao slovo h"; Reetar je samo akcentom oznaio da polazi od imenice (h)rana:
Kuda si mi uletio, moj sokole! od divnoga jata tvoga? brate r no!

Razlika u samim Reetarevim izdawima tie se interpunkcije: u izdawima Gorskog vijenca u 1914. stihu ispred pripjeva stoji znak pitawa

101 [Reetar 1890: 183; Reetar 1940: 98; isto i u: Reetar 1892, 1920, 1923, 1928], u izdawu Celokupnih dela zapeta [Reetar 1926: 69]. Jovan Vukovi za ukievo znaewe najprije kae: I pored sve loginosti u dokazivawu g. ukia ne ini nam se ubedqivo wegovo tumaewe prilokog znaewa rei rano u ovim Wegoevim stihovima." Inverzija u analiziranim stihovima odgovarala bi stvarno Wegoevu pesnikom stilu, ali ne i stilu narodnih tubalica. Pripevi u tubalicama su redovno uzvinog vokativnog karaktera. Zato ne bi odgovarala tome stilu inversija koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzvini pripev drugoga stiha. Namee se pitawe, je li Wego jednu svoju stilsku osobinu uneo u tubalicu koja je po svemu drugom ouvala osobine narodnog stila. [] Inversija u kojoj bi prilog rano ovako doao u pripevu bila bi neobina u narodnoj poeziji uopte, ne samo u tubalicama. To bi morala biti samo Wegoeva odlika stila" [Vukovi 1942: 218]. Vukovi u nastavku navodi jednu zanimqivu stvar" u kojoj bi uki mogao nai potkrepqewe za svoje shvatawe, i to bi wegovom tumaewu dalo nesumwivo prilog verovatnoe" [Vukovi 1942: 218]. Naime, u posthumno objavqenoj kwizi ivot i obiaji naroda srpskoga (1867), na kraju odjeqka Smrt, Vuk Karaxi kae: Na svretku ovoga narodnog naricawa dodau jo iz Gorskoga vijenca vladike Crnogorskoga P. P. W. naricawe sestre Batrieve za bratom. Ja ne u rei da je ovo sestra Batrieva ili druga kakva Crnogorka sve ovako sloila ili namjestila, ali se za cijelo moe kazati da ovdje nema ni jedne rijei koju pokajnice u Crnoj Gori nijesu govorile. Kamo srea da svi nai spisateqi sva djela svoja, barem kad piu o narodnijem stvarima, ovako piu narodnijem duhom i jezikom! Onda bi se i wihove umotvorine po svijetu hvalile i slavile kao narodne to se hvale i slave. Evo toga naricawa: []", pa u cjelini navodi Wegoevu Tubalicu sestre Batrieve. Pripjev drugog stiha u Vukovoj publikaciji glasi: brate, rano!" [Karaxi 1972 H: 275278]. Odvajawe zapetom rano od vokativa brate pokazuje jasno da je onaj ko je to uinio podrazumevao tu prilog rano, jer Vuk ne odvaja dva vokativa imenica u ovakvim vokativnim izrazima"; ako je to uradio Vuk, onda bi to znailo da se ukievo tumaewe potpuno slae s Vukovim razumevawem Wegoeva teksta" zakquuje Jovan Vukovi [Vukovi 1942: 218]. Znaewu oblika rano u 1913. stihu Gorskog vijenca posvetio je pawu i Mihailo Stevanovi. On ukazuje da je navedeni oblik M. Reetar shvatao kao imenicu hr na (bez poetnog h). A na takvo se tumaewe osvrnuo D. Vuovi s napomenom da brat za sestru nije h r a n a, kao to je sin za majku. Da je to mati za sinom naricala prigovora, ni po Vuoviu, ne bi moglo biti. Sestra poginulog brata, meutim, oslovqava kao rnu (brate rno, rne moje, bratska rno itd.). I to je nesumwivo tano. U naricawu za poginulim, odnosno umrlim, ne oslovqava se, istina, samo brat tako, nego poginuli (odnosno umrli) uopte, pa bio to brat, sin, otac ili drugi neki srodnik, svako, uostalom, ija pogibija odn. smrt uopte, nanosi bol. Pa i u stereotipnom naricawu, u naricawu po zanatu, onaj za kime se narie obino se oslovqa-

102 va s rna. I Vuovievo je identifikovawe ove rei svakako mnogo prihvatqivije. N. Banaevi ipak smatra da i sestra bratu moe rei brate (h)r no . I to je delimice tano. Istina, ne kako on misli, u bukvalnom smislu, nego u znaewu rei z a t i t o , u z d a n i c e []. Trifun uki drukije i od Reetara i od Vuovia, i od svih drugih koji se opredequju za jedno ili drugo znaewe re rano smatra prilogom. I sigurno, ne bez razloga, iako je ona kao prilog, vrlo daleko od mesta koje joj po uobiajenom redu rei pripada. Glagolski pridev uletio koji prilog rano odreuje na kraju je prvog stiha pre pripeva uza w, a rano na samom kraju pripeva, i to i iza drugog stiha. Inverzija je, to ni uki nije propustio da istakne, odista velika, razdaqina izmeu dve rei po funkciji tesno vezane dosta neuobiajena. Ali, ne samo ovde nego i na vie drugih mesta u Wegoevu spevu" [Stevanovi 1976: 108; cit. po Stevanovi 1990: 168169 (ispravili smo tamparske greke)], zakquuje Stevanovi, pa navodi u prvoj monografiji jo jedan, a u drugoj jo tri primjera inverzije. Zatim se osvre na tumaewe od koga polazi Miovi [v. t. 4.1], smatrajui da sporni oblik sestra Batrieva u tome znaewu nije upotrebila. A nije je upotrebila ni u znaewu imenice hr na , ve ili kao imenicu rna ili kao prilog rno. Mi bismo, tavie, bili skloni da verujemo u ovo posledwe znaewe. Na to nas navodi objawewe znaewa drugih nekih rei iz ova dva stiha, odnosno objawewe wihovih funkcija" [Stevanovi 1976: 109; cit. po Stevanovi 1990: 169]. 3.2. Za tree tumaewe, po kome je rno prilog u znaewu 'prerano, suvie rano', V. M. Miovi kae: i ovo znaewe je malo verovatno", ocjewujui da bi sestra mawe alila brata da je junaki pao u boju, gdje je mogao da se brani i da se zamijeni", na to upuuju stihovi 1932 1935, i ukazujui da se u Crnoj Gori esto ginulo u ranoj mladosti [Miovi 1961: 19]. 4.1. etvrto tumaewe, koje je na navedeno mjesto u Gorskom vijencu primijenio V. M. Miovi [Miovi 1961: 1824], kritiki je najprije osporio Nikola Banaevi: Oslawajui se na objawewa starijih ispitivaa da arapska re ra'na znai u turskom lep, dobar, izvrstan, mili, i navodei niz primera gde bi u naim pesmama i pripovetkama ta re imala slino znaewe, Vuki M. Miovi je svoje podue raspravqawe o woj zavrio: 'Na osnovu svega ovog izlagawa moe se zakquiti da izraz brate rano u tubi sestre Batrieve znai brate mili! ' [Miovi 1961: 24]. Re rano u refrenu ovog stiha upotrebqena je imeniki, a ne pridevski; teko je uz to verovati da je ova vrsta rei sa tim znaewem mogla prodreti iz turskog jezika u crnogorske tubalice" [Banaevi 1973: 336337; isto u Banaevi 1990: 336337 (ispravili smo bibliografski podatak)]. Zatim se na ovo tumaewe osvrnuo Mihailo Stevanovi: Ovim trima razlinim miqewima o znaewu rei rano i u pripevu uz stih 1914. V. M. Miovi [] dodaje i etvrto, po kojem rano znai: mili, dragi [Miovi 1961: 1824]. On na celih est strana pokazuje gde se rano upotrebqava kao hr na , gde kao rna, gde kao rno, to, najzad, nije ni bilo nuno navoditi, jer su

103 to znaewa ove rei najire upotrebe. Ali ono to privlai pawu to je ukazivawe na arapsku re ra'n, koja je preko turskoga dospela u na jezik i znai: lep, dobar, izvrstan, vrli (po obavetewu koje je Mioviu dao prof. Fehim Bajraktarevi). Iako je Miovi i za ovo znaewe dao vie dokaza, poev od znaewa koja su davana u starijim renicima (u Reniku . Popovia, npr.), pa i neto primera, izmeanih, istina, najvie s primerima gde ova re znai hrana, mi u verodostojnost tih dokaza ne sumwamo, ali znamo da je ta re, arapskog porekla, u naem jeziku vrlo malo korena hvatala (nemamo je ni u renicima turcizama u naem jeziku), pa smo sigurni, tavie, da je sestra Batrieva u tome znaewu nije upotrebila" [Stevanovi 1976: 108109; cit. (uz redakciju bibliografskog podatka) po Stevanovi 1990: 169]. 4.2. Mi bismo dodali sqedee. Iako je Miovi tananom semantikom analizom pokazao da se primjeri iz narodnih pjesama i iz pisane tradicije ne mogu svesti na metonimijsko znaewe vokativa imenice hr na 'hranitequ', nema nikakvih indicija da je arapski pridjev, posredstvom turskog jezika, uopte mogao biti u srpskom primqen kao leksika pozajmica: on je morao prethodno da bude morfoloki adaptiran kao pridjev, a ako neposvjedoenost te faze i zanemarimo supstantivizirani pridjev u srpskom jeziku nije mogao imati u vokativu fleksiju -o karakteristinu za imenice druge deklinacije. Najvie to se moe pretpostaviti jeste mogui semantiki uticaj navedenog orijentalizma (arapskog pridjeva ra'na koji u turskom ima znaewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli') na vokativ (h)r no imenice (h)r na , pa bi se moglo govoriti o nekoj vrsti semantike kontaminacije turskog pridjeva i srpske imenice. Na taj nain etvrto tumaewe se sutinski svodi na prvo. Treba ipak istai da se izrazi tipa r no moja , kad oni imaju znaewe 'mili moj, srce moje', mogu objasniti unutrawim semantikim razvojem srpske imenice (h)r na , odnosno desemantizacijom wenog vokativa (h)r no 'hranitequ', bez ikakvog posredstva navedenog orijentalizma. 5.1. U kritici prve Stevanovieve monografije mi smo zakquili: Od etiri tumaewa znaewa i gramatike funkcije rei rano u tubalici sestre Batrieve ('Kuda si mi uletio, moj sokole, / Od divnoga jata tvoga, brate rano?' 19131914, s. 107111) Stevanovi opravdano odbacuje dva: da je to arapska re sa znaewem 'mili, dragi' i dijalekatska varijanta imenice hrana. Sestra Batrieva je re upotrebila 'ili kao imenicu rna ili kao prilog rno'. Daqe autor obrazlae ovo posledwe znaewe, koje mu izgleda najprihvatqivije. Navedeni stihovi po ovom tumaewu znae: kamo si mi, brate, tako rano odleteo od svoga divnoga jata"" [Marojevi 1978: 224225; isto (ijekavski) i u Marojevi 1999: 144]. 5.2. Sad bismo mogli dodati sqedee. U kontekstu tubalice sestre Batrieve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rno, kako u znaewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ' 'zatito, uzdanice') tako i u znaewu na kome se bazira etvrto tumaewe ('mili moj', 'duo moja'). Takvu prozodijsku rekonstrukciju iskquujemo, sa

104 obje wene semantike varijante, izmeu ostalog i zato to se obraawe iz milote vokativom rno ne moe zamisliti na neijem odru, odnosno ne moe biti upueno pokojniku. Zato mi dajemo prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [rno], koja doputa poto mi inae u ovakvim sluajevima vokativ ne izdvajamo zapetama drugo i tree tumaewe. Drugo, Vuovievo tumaewe, naroito potkrijepqeno novom lingvopoetikom argumentacijom B. Ostojia, moglo bi se ostaviti kao alternativno. Ako bi se polo od drukije semantizacije glagolskog oblika uletio, koju obrazlae, poev od svog treeg izdawa Gorskog vijenca, Nikola Banaevi: Batri zapravo nije odleteo nego je upravo uleteo u klopku", neoprezno je uleteo u krvnike ruke nevernog Osmana orovia" [Banaevi 1983: 410411; Banaevi 1990: 410411] ono bi se moralo prihvatiti kao osnovno. Banaevievo objawewe glagolskog oblika uletio ne moe se, meutim, lingvistiki odrati [Marojevi 2001: 353366], pa time i Vuovievo i Ostojevievo tumaewe oblika kao vokativa rno gubi na uvjerqivosti. U prilog treeg tumaewa idu dva momenta. Prvi momenat je Vukova interpunkcija stiha u posthumno objavqenoj kwizi ivot i obiaji naroda srpskoga (1867): odvajawe zapetom rano od vokativa brate ukazuje da je i Vuk oblik rano shvatao kao prilog, jer on inae ne odvaja dvije imenice u vokativu [v. t. 3.1]. Veliki znaaj ima drugi momenat ukiev jo jedan dokaz, uzet iz prostog naroda": Pitao sam i crnogorske tubarice, kojima je, u ostalom, ovakav stih najblii, da vidim kako to one razumeju. I doista, one ovo i razumeju u tom prilokom znaewu, koje je, u stvari, i najloginije" [uki 1940: 133]. Sa dosta osnova moglo bi se uzeti da je i sestra Batrieva kao tubalica oblik shvatala kao prilog rno, tj. ona je morala polaziti samo od jednog znaewa oblika. Weni sluaoci su, meutim, mogli uvati dvoznanost: uz znaewe 'prerano' oblik je mogao asocirati i na ranu (qutu, neprebolnu), prejudicirajui oblike iz 1918. stiha. Treba se osvrnuti na objawewe po kojem inverzija koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzvini pripev drugoga stiha" ne bi odgovarala stilu narodnih tubalica, pa bi se moralo dokazivati da je Wego jednu svoju stilsku osobinu uneo u tubalicu koja je po svemu drugom ouvala osobine narodnog stila" [v. t. 3.1]. Inverzije navedenog tipa, ipak, nisu neobine u tubalicama. Inverzija je i upotreba apozicijske sintagme moj sokole u pripjevu prvog a vokativa brate na koji se ta sintagma odnosi u pripjevu drugog stiha Tubalice sestre Batrieve. Prilog rano u znaewu 'prerano, premlad' istaknut je svojom pozicijom u strukturi reenice (versoloki na kraju pripjeva drugog stiha), i to je wegovo prirodno mjesto, tako bismo rekli i u prozi: gdje si mi (to) odletio od divnoga jata svoga (tako) rano. Tree tumaewe, koje su ubjedqivo obrazloili T. uki i M. Stevanovi, mogue je samo ako se poe od toga da glagolski oblik uletio ima znaewe 'odletio', kako ga je, kao Wegoev rusizam, objasnio Rado-

105 sav Bokovi [Bokovi 1964: 2223; Bokovi 1978: 257258] i kako ga treba, ali ne kao Wegoev rusizam, tumaiti [v. podrobnije u Marojevi 2001: 353366]. To tumaewe je, i s aspekta semantike i s aspekta poetike, ubjedqivije od drugog, i wemu se moe dati prednost. To bi opet znailo da se na pjesnik u stihovima 1914. i 1918. ne ponavqa, nego varira leksiko-gramatike homonime prilog rno u 1914, vokativ imenice rna u 1918. stihu. Treba jo istai da se u pripjevima tubalica mogu nai dvije imenice, od kojih je jedna apozicija druge, ali uvijek inicijalnu poziciju zauzima ona koja ima atributivnu funkciju. Tako je i u 1917. stihu Gorskog vijenca: moj svijete izgubqeni, / sunce brate [GV 1917], a tako je i u tubalicama koje u kwizi ivot i obiaji C rnogoraca (1860) navodi Milorad Medakovi, a koje su Wegoevoj najblie i vremenski, i prostorno: A od roda, brata moga, / Falo brate! [Medakovi 1860: 55]; Ti e nima pravo kazat / Falo brate! [Medakovi 1860: 59]. A u drugoj od navedenih tubalica posvjedoen je dvaput i oblik uletio u znaewu 'odletio' [Medakovi 1860: 59, 60], to je ve krunski dokaz ne samo za ablativno znaewe nego i za narodni karakter glagolskog oblika u prvom stihu Wegoeve tubalice [v. podrobnije u Marojevi 2001: 353366].
LITERATURA Banaevi 1973: P. P. Wego, Gorski vijenac, kritiko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaevi, Beograd 1973. Banaevi 1983: P. P. Wego, Gorski vijenac, kritiko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaevi, tree izdawe, Beograd 1983. Banaevi 1990: P. P. Wego, Gorski vijenac, kritiko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaevi, esto izdawe, Beograd 1990. Barac 1947: P. P. Njego, Gorski vijenac, u spomen stogodinjice prvog izdanja. [Priredio: Antun Barac], Zagreb 1947. Bokovi 1964: R. Bokovi, Je li Vuk u Rjenik unosio rei iz Gorskoga vijenca?, Na jezik, nova serija, Beograd 1964, kw. H, sv. 1, 2026. [Pretampano u: Bokovi 1978: 255260]. Bokovi 1978: Radosav Bokovi, Odabrani lanci i rasprave, Titograd 1978. Vukovi 1942: Jovan L. Vukovi, Tumaewe jednog izraza u Gorskom vijencu", Prosvetni glasnik, [Beograd], mart-april-maj 1942, , br. 35, 216 218. Vuovi 1929: Danilo Vuovi, Nekoliko mesta u Gorskom vijencu", Misao, Beograd, januar 1929, kw. HHH sv. 12 (217218), 7680. Vuovi 1935: C jelokupna djela Petra Petrovia e W goa , u redakciji Danila Vuovia, Beograd 1935. Vuovi 1936: C jelokupna djela Petra Petrovia e W goa , u redakciji Danila Vuovia, drugo izdawe, Beograd 1936. GV: Petar Petrovi-Wego, Gorski vijenac, kritiko izdawe, u redakciji Radmila Marojevia. [U pripremi]. uki 1940: Trifun uki, Gorski Vijenac sa komentarom g. Boidara Kovaevia, Glasnik Jugoslovenskog profesorskog drutva, Beograd, oktobar 1940, kw. HH, sv. 2, 129134.

106
uki 1941: P. P. Wego, Gorski vijenac, predgovor i komentar T. ukia, Beograd 1941. uki 1944: P. P. Wego, Gorski vijenac, predgovor i komentar T. ukia. [Drugo izdawe], Beograd 1944. Karaxi 1972 H: Sabrana dela Vuka Karaxia, kw. H, Etnografski spisi, priredio Mil. S. Filipovi, Beograd [1972]. Kovaevi 1940: Gorski vijenac: Istoriesko sobitije pri svretku H vijeka, soinenije Petra Petrovia Wegoa. [Priredio B. Kovaevi], Beograd 1940. Marojevi 1978: Radmilo Marojevi [Kritika na kwigu: Stevanovi 1976], Junoslovenski filolog, Beograd 1978, kw. HHH, 215225. [Pretampano u ijekaviziranom obliku u: Marojevi 1999, 131145]. Marojevi 1999: Radmilo Marojevi, Gorski vijenac: izvorno itawe, Niki Beograd 1999 (Wegoev glasnik. Kw. ). Marojevi 2001: Radmilo Marojevi, Znaewe 1913 . stiha Gorskog vijenca (oblik uletio u prvom stihu Tubalice sestre Batrieve), Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik, Novi Sad, 2001, kw. HH, sv. 3, 353366. Medakovi 1860: ivot i obiai r C nogoraca , Napisao V[ovoda] M[ilorad] G. Medakovi, u Novom Sadu 1860. [Milorad G. Medakovi. ivot i obiaji rnogoraca . Reprint izdawa iz 1860. godine. Beograd 2001 (podaci na koC ricama)]. Miovi 1961: V. M. Miovi, O tumaewu nekih rei i izraza u Gorskom Vijencu, Na jezik, nova serija, Beograd 1961, kw. H, sv. 12, 1629. Ostoji 1976: Branislav Ostoji, Smisao sintagme brate rano" u Gorskom vijencu, Ovdje, Titograd, decembar 1976, , br. 91, 13. [Pretampano pod naslovom Jedan pogled na sintagmu brate rano" iz Gorskog vijenca u: Ostoji 1997: 101108]. Ostoji 1997: Branislav Ostoji, Prilozi o e W goevu jeziku , Niki 1997. Radovi 1947: Vladimir Popovi, W ego i nae vrijeme . P. Petrovi Wego, Gorski vijenac. 18471947, uza Radovi. Redakcija i Komentar, Zagreb 1947. Reetar 1890: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petrovia Wegoa, uvod i komentar napisao Milan Reetar, u Zagrebu 1890. Reetar 1892: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petrovia Wegoa, protumaio ga Milan Reetar, jedanaesto, dravno, izdawe, [Drugo izdawe s komentarom Milana Reetara]. U Biogradu 1892. Reetar 1920: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petrovia Wegoa, sedmo izdawe s komentarom Milana Reetara, u Biogradu 1920. Reetar 1923: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petrovia Wegoa, osmo izdawe s komentarom Milana Reetara, Biograd 1923. Reetar 1926: [Celokupna dela Petra Petrovia Wegoa. Kw. 1. Vea dela], Gorski vijenac. Lua mikrokozma. epan Mali, u redakciji Milana Reetara, Beograd 1926. Reetar 1928: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petrovia Wegoa, deveto izdawe s komentarom Milana Reetara, Biograd 1928. Reetar 1940: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petrovia Wegoa, deseto izdawe s uvodom i komentarom Milana Reetara, Beograd 1940. Stevanovi 1976: Mihailo Stevanovi, Jezika tumaewa u komentarima e W go eva Gorskog vijenca, Beograd 1976. Stevanovi 1990: Mihailo Stevanovi, O jeziku Gorskog vijenca, Beograd 1990. Tomovi 1986: Slobodan Tomovi, Komentar Gorskog vijenca, Niki 1986.

107
Tomovi 1999: S. Tomovi, W egoev Gorski vijenac , Enciklopedija Wego, prvi tom, [Glavni i odgovorni urednik Slobodan Tomovi], Podgorica 1999.

Radmilo Marojevi ZNAENIE 1914-GO STIHA POM GORN VENEC" (forma rano vo vtorom stihe plaa sestr Batria) Rezyme V state rassmatrivayts imevie ranee mesto tolkovani slovoform rano v 1914-m stihe pom Gorn venec" P. Petrovia-Negoa (pervoe, soglasno kotoromu slovoforma r no zvateln pade suestvitelnogo (h)r na v znaenii 'kormilec', vtoroe, soglasno kotoromu slovoforma rno zvateln pade suestvitelnogo rana v znaenii 'rana', i trete, soglasno kotoromu slovo r no vlets orientalizmom arabskoe prilagatelnoe ra'n, imevee v tureckom znaenie 'prekrasn') i obosnovvaets tolkovanie, soglasno kotoromu v pome predstavleno ne im suestvitelnoe v forme zvatelnogo padea, a nareie rano v znaenii 'slikom rano (uletel), slikom molodo (pogib)'.

UDC 821.163.41.09 Kordi S. 821.163.41-95

SINIA KORDI U DODIRU I U SUKOBU S AVANGARDOM Radovan Vukovi

SAETAK: U ovom lanku autor je prikazao kwievnokritiku delatnost Sinie Kordia, jednog od mawe znaajnih pisaca roenih krajem devedesetih godina XIX veka koji je ostavio odreenog traga u kwievnosti tree decenije proteklog stolea. Ukratko je predstavio wegov rad u asopisu Svetski pregled, kao i kwigu eseja Umetnost i neumetnost, zbirku pesama Pesme o meni i roman Neobian svet i na osnovu toga izvukao zakquak o Kordievom dodirivawu i sukobqavawu sa piscima zagovornicima promena u kwievnosti. KQUNE REI: Sinia Kordi, asopis, kritika, poezija, roman, avangarda, tradicija, pamfletizam, neoklasicizam, intuicionizam.

Sinia Kordi (18971977) pripada narataju srpskih pisaca roenih krajem devedesetih godina XIX veka koji su preiveli golgotu Prvog svetskog rata i povlaewe preko Albanije, zatim kolovawe u Francuskoj i aktivno uestvovawe, po povratku u zemqu, u kwievnim zbivawima dvadesetih godina. I on je bio poreklom iz ugledne porodice (otac mu je bio poznati pravnik u Poarevcu), kao i znatan deo wegovih tadawih kwievnih saputnika. I on je, kao i deo wih, podstaknut verovatno onim to je video, doiveo i nauio u Francuskoj, pokuao da se kwievno angauje u irokom rasponu poslova od ureivawa literarne rubrike u listu Svetski pregled (1921) i asopisa Pretea (19271931), preko pisawa pesama (Pesme o meni, 1922), eseja i kritikih osvrta (Umetnost i neumetnost, 1924), do romana Neobian svet (1930) i aforizama Razgovori samim sobom (1936). Ta dela doivqavamo danas kao fragmente i pokuaje jednog tada mladog pisca skromnog dara, ali velikih ambicija, koji se nije izrazio do kraja ni u jednom od anrova ijom se formom posluio. Ipak, ostavio je Kordi odreenog traga u tadawoj kwievnosti upravo tom fragmentarnou i vidqivim raskorakom izmeu onoga to je hteo, to je mogao i to je, na kraju, ostvario i time se potvrdio kao jedan od mnogih mladih pisaca toga vremena koji e ostati zapamen kao nedovreni torzo.

110 Pre nego to je objavio neko od svojih kwievnih dela, Kordi se predstavio kao urednik kwievne rubrike u listu Svetski pregled, koji je izlazio krae vreme 1921. godine kad je kwievno vrewe, iji su nosioci bili predstavnici najmlaeg posleratnog narataja, doseglo vrhunac i kad su se pojavila mnogobrojna dela i glasila slinih ambicija. Treba zato prvo prikazati taj list i ulogu Sinie Kordia u wemu kako bi se moglo shvatiti ono to je posle toga objavio. Bio je to wegov prvi javni nastup na tadawoj kwievnoj sceni, pa je utoliko potrebnije da se ire razmotri kao jedno od wegovih autorskih ostvarewa. Prvi broj Svetskog pregleda izaao je 26. marta 1921. godine, a posledwi 15. maja iste godine. Svetski pregled je, dakle, bila publikacija kratkog veka, formata izmeu novinskog i asopisnog, na trideset dve strane i sa mnogobrojnim reklamama. Bio je, pre svega, politiko glasilo liberalno-demokratskog opredeqewa, u kome se prikazivao politiki i ekonomski ivot u svetu, a delom i kod nas, uz osvrte iz istorije i sociologije. Kwievnost je sastavni deo ukupnog pregleda ostalih drutvenih i duhovnih disciplina. Kao to je to bilo uobiajeno u glasilima posle Prvog svetskog rata, koja su ureivali mladi qudi, i kwievnom delu Svetskog pregleda fizionomiju je profilisao pesnik i kritiar Sinia Kordi. A za Kordia je s razlogom reeno da mu je bila svojstvena crta kominog megalomanstva" koje je u sutini tragino".1 U Prva dva broja Svetskog pregleda ta crta Kordievog karaktera nije dola do izraaja u tolikoj meri kao docnije. Kordi se, naime, u poetku trudio da privue to vie istaknutih linosti tadawe kwievnosti i da daje kritiki uravnoteene ocene, informacije i preglede asopisa, kwiga, izlobi i slino. Posebno su interesantni u prva dva broja Svetskog pregleda kratki osvrti o pozorinom i filmskom ivotu, ali i rubrika Kwievni pregled. U prvom broju tampan je lanak Milana V. Bogdanovia Nekolike ideje o pozorinoj kritici, u kome poznati kwievni kritiar obrazlae uslove koji su neophodni da bi se pisala pozorina kritika (kwievna sprema, poznavawe dramaturgije, ivotno iskustvo). U narednom broju Svetskog pregleda ponovo se u Kwievnom pregledu javqa M. Bogdanovi sa osvrtom o zbirci pesama u prozi I. Andria Nemiri. U Kwievnom pregledu prikazan je i jedan roman Romena Rolana, kwige Vladimira orovia Portreti i dela (br. 1) i Davida S. Pijade Strast (br. 2). Prikazi su potpisani pseudonimom, sa izuzetkom posledweg, gde se iza skraenice S. K. krije verovatno urednik kwievnih priloga, a nije iskqueno da je on pisao i ostale lanke. Kordiev nain pisawa prepoznaje se i u oceni da je orovi samo prijemiv, reproduktivan, ali nikako produktivan duh." Informativna rubrika u prva dva broja Svetskog pregleda prilino je raznovrsna i ocene su koliko-toliko izbalansirane. Informie
1 R. Konstantinovi, Sinia Kordi, Bie i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka, kw. , Udrueni izdavaki, Beograd Novi Sad 1983, 17.

111 se o jednom francuskom pozoritu, o uspehu naih umetnika u Parizu, o vie stranih kwiga, pa i Kroeovoj o Danteu, o tada priznatim avangardnim umetnicima i piscima, kao to su arl Vidrak, Kazimir Edmit, Gustav Landauer, Franc Mark i drugi. Prikazuju se kratko i kwige domaih autora: Pera S. Taletova, Marka Cara, Vladimira Velmar Jankovia i drugih, a nagovetava se i tekst u narednom broju o Ivawskim krijesovima Nike Bartulovia (o ovoj dosta interesantnoj kwizi"). Jedino se po upadqivoj negativnosti suda o Taletovoj kwizi moe zakquiti da je i ostale prikaze pisao S. Kordi, koji se u prvim brojevima jo nije bio razmahao". Pored toga, u prvom broju e se pojaviti i Kordiev osvrt Sluaj Avgustina Ujevia koji e docnije ui u sastav wegove zbirke eseja Umetnost i neumetnost, gde e biti tekst pisan sa najvie dobre voqe, iako je sud o hrvatskom mladom pesniku takoe otar. Ukupnoj povoqnoj slici kwievnog dela Svetskog pregleda doprinose i prilozi drugih saradnika. Kordiu blizak Milo uri pie o kwizi Filozofija qubavi. Zatim, tu je i interesantan prikaz prve kwige Osvalda penglera Propast Zapada, potpisan inicijalom A. Wima se pridruuje i osvrt u obliku dopisa iz Praga pod naslovom Nova eka lirika iz pera austrijskog pesnika Jozefa Konrada i negativan komentar Micievog Zemita. Meutim, sa treim brojem poiwe nazadovawe u kvalitetu ureivawa Svetskog pregleda, kome doprinosi, izgleda, urednik S. Kordi, elei da sve domae pisce i kwige, pogotovo mlaih autora, negativno vrednuje, tako ih diskvalifikuje i istakne samog sebe. Kordi je, izgleda, hteo ono to je Gligori inio u Novoj svetlosti ili Mici u Zenitu: da se dokae kao strog sudija i da istupa u ime suenih i jedino wemu samome prihvatqivih estetikih naela. O promeni Kordievog pristupa domaim piscima i pojavama svedoe dve pojedinosti. Barulovieva kwiga Ivawski krijesovi bila je ranije naznaena kao interesantna, a sada je u treem broju odbaena sa zakqunom opaskom da nije nikakva dobit ni za pisca ni za literaturu". Kordi se potom obruava u lanku Povodom jednog prikaza (br. 3) na Bogdanoviev prikaz Nemira I. Andria, negativno ocenivi i kritiara i kwigu o kojoj je pisao. Posle toga Bogdanovi prestaje sa saradwom u Svetskom pregledu. Na slian nain pie o Bogdanu Popoviu (Bogdan Popovi u Akademiji nauka, br. 3) direktor Svetskog pregleda i politiki komentator u wemu M. Nikoli. Iz reenog bi se moglo zakquiti da je tako negatorski nastup prema tadawoj kwievnosti i kwievnicima bio dogovoren izmeu direktora i urednika kwievne rubrike lista. Ovakvih jednostranosti i iskquivosti bile su poteene informacije o svetskim piscima i pojavama. Tako je u broju etiri Svetskog pregleda tampan krai esej o etiri pesnika utemeqivaa moderne poezije (Bodler, Rembo, Nie i Vitmen), potpisan pseudonimom Aristofan", dok se u pregledu kwiga navode poznati pisci i umetnici, kao to su Oskar Vajld, Gijom Apoliner, Rene ikele i drugi.

112 U narednim brojevima nametqivo istupawe S. Kordia bie jo upadqivije, tako da e on svojim prilozima ispuniti najvei prostor kwievnih rubrika Svetskog pregleda, uz ee javqawe i Duana S. Nikolajevia i povremeno Miloa uria. Kordieva kritika delatnost u Svetskom pregledu odvijae se na dva plana. Na jednoj strani, objavquje teorijske eseje o umetnosti, u kojima nastoji da definie svoje kriterije vrednosti, a na drugoj, pokuava da, na osnovu tih kriterija, negativno vrednuje dela mlaih pisaca svojih savremenika. U teorijski koncipovanim lancima (Shvatawe umetnosti, br. 4; Kritiko razmiqawe, br. 5, 6, 7, 8) Kordi zastupa iracionalistiko shvatawe umetnosti, po kome je umetniki in unutrawa ekspresija due. Prema Kordievom miqewu, stvaralac je pojedinac koji ima sposobnost da prodire unutra i otkriva zapretane sile bia. Stvarati znai oslobaati energiju, stvarati znai presipati se". Otuda je prava umetnost burna, vulkanska". Iskrenost je, prema tome, bitan inilac svih oblika stvaralatva. Konkretizujui takvo poimawe umetnosti na primerima dela tada mladih stvaralaca, Kordi je o svima pisao negativno, odnosno nainom brutalnog pamfletizma".2 Svi tekstovi koje je Kordi tampao u Svetskom pregledu proeti su identinim tonom pamfletskog osporavawa, iako je re o piscima koji danas zauzimaju istaknuto mesto u srpskoj i hrvatskoj kwievnosti XX veka. Pored Andria i Ujevia, pisao je i o kwigama Gustava Krkleca (Srebrna cesta, br. 4), Milana Begovia (Male komedije, br. 5), Sime Pandurovia (br. 6), Svetislava Stefanovia (br. 7), Miloa Crwanskog (Dnevnik o arnojeviu, br. 8). Drei se intuitivistikog naela kao kriterija vrednovawa, Kordi je ove pisce i wihove kwige grubo negirao, sa obrazloewem da u poeziji i umetnosti uopte nije pitawe novoga i staroga, nego je pitawe vrednosti i nevrednosti". U stilu Kordievog pamfletizma jesu i napisi nekih drugih autora koji piu o domaoj kwievnosti i kritici. Tako direktor Svetskog pregleda M. Nikoli pamfletski komentarie pojave i linosti u tadawoj srpskoj kwievnosti (B. Popovi, T. Manojlovi, S. Pandurovi, V. ivojinovi, V. Jovanovi) u lanku pod naslovom Kwievni nemoral (br. 6). Otar ali i povran jeste lanak Boe S. Nikolajevia Kwievno i umetniko stvarawe u Srba (br. 4) namewen slovenakom itaocu (br. 4). Za razliku od tih tekstova o domaoj kwievnosti, jedan lanak o pozoritu (Za budunost pozorita) i jedan o filmu (Nekoliko razloga uspeha kinematografije, br 4), kao i jedno podseawe povodom desetogodiwice smrti A. Strindberga (br. 7) i prikaz Ibzenove Nore (br. 8), pisani su analitiki i objektivno. to se tie beletristikih priloga u Svetskom pregledu, oni potiu prevashodno od S. Kordia. Nisu bili zastupqeni ni radovi te vrste od pisaca iz drugih zemaqa, iako se u informativnim pregledima prilino o wima govorilo. Jedino treba zabeleiti da je Svetski pregled tampao u nastavcima duu putopisnu prozu H. G. Velsa. Objavqe2

Isto, 17.

113 na su i dva Kordieva prozna teksta (Moj prijateq, br. 4; Gospoa Tef, br. 7). U oba je re o pievim linim doivqajima za vreme boravka u Parizu, pa su neposrednijeg i ivqeg izraza nego Kordieve pesme. Meutim, Kordi je upravo drao mnogo do pesama, zbog ega je esto i reklamno najavqivao Pesme Sinie Kordia. I ostali pesniki prilozi, sa izuzetkom po jedne ili dve pesme u brojevima etiri i est od Duana Ristia i Vojislava Kulunxia, bili su Kordievi. Naslove je varirao (iz Pesama o meni, iz Mirnih pesama, Proletwe pesme, iz pesama Tvoja lepota, Pesma u prozi, Pria o ivotu), ali sve su Kordieve pesme duge, razvuene, spekulativne i bez prave pesnike inspiracije. Iz sadraja kwievnih priloga koje je Sinia Kordi tampao u Svetskom pregledu moe se zakquiti da su najprovokativniji meu wima oni kritikog i esejistikog karaktera. Provokativni su, pre svega, wegovi otri sudovi o gotovo svim piscima narataja kome je i sm pripadao. Zanimqiva su mu razmiqawa u esejistikim zapisima, jer otkrivaju neodvojivost Kordieve filozofije kwievnosti, tj. kwievne estetike, od generalnog filozofskog estetikog pravca iroko obuhvaenog pojmom ekspresionizma. Kordi zapravo specifikuje i individualizuje glavne misli Bergsonove filozofije ivota aforistikim stilom koji je karakteristian za deo programskih tekstova ekspresionizma i drugih, avangardnih pokreta. Do tog zakquka italac dolazi kad se upozna sa Kordievom kwigom Umetnost i neumetnost, u kojoj je sabrao tekstove iz Svetskog pregleda, ali je u wu uvrstio i najdui svoj esej Povodom umetnosti Ivana Metrovia. Kordievo razmiqawe o Metroviu sledi ideje i nain na koji je o tom umetniku pred Prvi svetski rat pisao Dimitrije Mitrinovi. Kordi posebno analizira najznaajnija skulptorska ostvarewa Metrovieva, ali mu je prevashodan ciq da iznese vlastitu filozofiju umetnosti. Ono to kae o toj temi, meutim, nije originalno, ve izraava preovlaujue misaono opredelewe tadaweg narataja pisaca i umetnika i moe se kratko oznaiti kao filozofija vitalizma. ivot je izvorite umetnikog stvarawa koje se realizuje u ekspresijama umetnikove due. U umetnikom inu stvaralac otkriva samoga sebe: Zato jedno umetniko delo nije nikako i nikada neto zavreno, neto uoblieno, ve naprotiv, kod wega je forma izraz ivota koji nema samo jedno stawe, ali koji je u svakom svom stawu ivot, pravi ivot, van svega naviknutog i nauenog."3 Tu misao jasnije profilie Kordi u eseju O umetnosti, koji zajedno sa tekstom Moderni duh i raspravom o Metroviu ini jezgro wegovih teorijskih radova. Kratka forma manifestacionog oblika tih tekstova dokazuje u kojoj su meri Kordieva razmiqawa o umetnosti i o modernom duhu u woj samo jedna od varijacija slinih iskaza tadawih mladih stvaralaca iz pokreta ekspresionizma. Kordi u eseju Moderni duh pomiwe Bergsona i tako otkriva itaocu gde su izvori wegovih ideja i suprotstavqawa ivotne dinamike umetnikog dela sta3

Sinia Kordi, Umetnost i neumetnost, pievo izdawe, Beograd 1924, 52.

114 tikoj logici razuma. Mistifikacija ivotnog elana i glorifikacija due vodili su Kordia, kao i druge predstavnike tadawe nove srpske kwievnosti i filozofije, u neku vrstu mistikog idealizma koji je nezamisliv bez uticaja Bergsona. Bergsonovski je i intuicionizam, iji je smisao u ideji da se tajna ivota i umetnosti ne moe spoznati ni razumom ni oseawem ve jedino intuicijom. Sline ideje zastupali su tada i S. Vinaver i R. Petrovi, ali i filozofi Milo uri i Vladimir Vuji. Eksplikativnost Kordievih iskaza ak je blia filozofskom miqewu M. uria i V. Vujia nego pesnikoj retorici S. Vinavera i R. Petrovia. Kordiu nedostaje, meutim, snaan retoriki patos i besedniki dar koji je bio svojstven tadawim srpskim filozofima. Da li zato to nije posedovao pravi stvaralaki talenat ili zato to je pripadao onoj grupi mladih koji su retorikom iskazu pretpostavqali aforistiki stil, Kordi je formulisao svoje ideje o umetnosti na nain koji je bio blii A. B. imiu nego S. Vinaveru i R. Petroviu. Ne udi zato ni pojava docnije Kordieve kwige aforizama Razgovor sa samim sobom, od kojih su neki preuzeti iz pievih ranih eseja. Sadraji kasnijih aforizama su, za razliku od ranih, ponekad i moralistiki intonirani u obliku maksima koje se odnose na svakodnevni drutveni ivot. Karakteristian je i naslov kwige aforizama koji potencira formu samogovora i otkriva jednu od vanih osobina Kordievog naina pisawa u esejima: wegov naglaeni individualizam i narcistiki personalizam.4 Pojedinano bie, odnosno dua umetnika, ogledalo je u kome se prelama spoqawi svet i u toj optici nastaje jedan novi svet, svet umetnosti, koja ne podsea na spoqawu stvarnost. Naglaavawe znaaja individualne kreacije vodilo je Kordievu misao u egocentrizam i samoizolaciju i onda kad je bila u svemu saglasna sa optim duhovnim raspoloewima jednoga vremena. Idui tim putem razmiqawa, Kordi je u eseju Moderni duh stvorio estetiko uporite za obraun sa mladim piscima svoje generacije s kojima je delio istovetnu sudbinu i istu filozofiju ivota i umetnosti. Kordi, naime, dosledan u odbrani mistinog idealizma, smatra da je sutina umetnosti sadrana u unutrawem svetu umetnika, u wegovoj dui. Stvaralac prodire u taj svet i opredmeuje ga reima u umetnikom inu. Smatrao je da mladi, koji sebe nazivaju modernim, ne poseduju koherentan unutrawi svet, pa su i wihove tvorevine rasute, bez organskog jedinstva i logike povezanosti. Zato je u uvodnom razmiqawu kwige Umetnost i neumetnost (Neto kao predgovor), koje prethodi ocenama dela i pisaca savremene kwievnosti, istakao misao da tadawe vreme, ija je odlika drskost i tewa ka slobodi, nije u piscima nalo odgovarajuu rezonancu, jer su mu prili spoqa i nedelo4 R. Konstantinovi je to nazvao patolokim egoizmom: Apstraktni jezik javqa se ovde kao jezik patolokog egoizma" (23). Velibor Gligori upotrebio je prikladniji izraz za Kordiev naglaeni individualizam: U kwievnoj borbi manifestira se oiglednije wegov manijaki egocentrizam" (Velibor Gligori, Sinia Kordi: Umetnost i neumetnost, Raskrsnica, br. 1314, 1924, 81).

115 tvorno. Istakao je istovremeno kriterije procene pisaca i dela, smatrajui da je kriterijum uvek kritiar sam". Opredequjui se za to da daje samo pozitivne ili negativne sudove o kwigama i wihovim tvorcima, Kordi je veoma otro pisao o delima bezmalo svih pisaca modernistiko-ekspresionistikog pokreta u novostvorenoj Jugoslaviji (M. Crwanski, I. Andri, G. Krklec, S. Milii, S. Vinaver, S. Stefanovi), pri emu je bio neto blai jedino u oceni poezije T. Ujevia i M. Krlee. Stanovite da je merilo vrednosti kritiar sm znailo je da se pisawe kritike preputa potpunoj samovoqi pojedinca koji brutalno napada a ne obrazlae ocene, to je Kordi i inio. Kordieva filozofija umetnosti identina je, kao to je reeno filozofiji umetnosti ostalih srpskih mladih pisaca poetkom dvadesetih godina XX veka. Istovetan je vitalistiki dinamizam, mistika due i naglaeni individualizam. Isti su joj izvori i postupci pisane prezentacije u varijanti aforistikog stila. Kordi je, meutim, u oceni dela svojih savremenika poao od poetikih naela koja su u suprotnosti sa wima. Vitalistiki dinamizam i poimawe umetnikog ina kao akta ekspresije umetnikove due pretpostavqalo je poetiku rasute forme i slobodne kompozicije koja odraava duevne procese a ne koheretnu strukturu ne, kako kae na jednom mestu, koheziju koja delo ini celinom, oblikom, ne dajui mu da se raspadne". Kordi je u ostvarewima svojih kwievnih saputnika i istomiqenika otkrivao i igosao upravo rasutu formu koju nikakva koheziona sila ne dri na okupu. Ponekad se otrina Kordievog pamfletskog osporavawa graniila sa neukusom, pa se mogu pretpostaviti i lini razlozi koji su je izazvali. Meutim, u pokuajima obrazloewa negativne ocene moe se naslutiti neprihvatawe osnovnih odlika avangardnog dela, tj. da je wegova rasuta forma nesaglasna sa tradicionalnom pesnikom strukturom, u kojoj preovlauju naela reda i kauzalnosti. Rei e, na primer, povodom romana Dnevnik o arnojeviu M. Crwanskog: Wegov roman, ovaj roman o kome govorim, samo je jedno arenilo: kao kad bi zamoili vaih deset prstiju u deset raznih boja i otresli ih na jedan veliki beo tabak hartije, otresli sa wih deset raznobojnih kapqica."5 U Krleinoj poeziji zasmetae mu postupak simultanizma, podjednako prihvaen u futurizmu, ekspresionizmu i dadaizmu, pa delom i u nadrealizmu dakle u celokupnom pokretu avangarde: Razumqiv je nekakav simultanizam u nekakvoj glavi, ali nikako na hartiji."6
5 Ova kvalifikacija romana Crwanskog naelne je prirode, pa je donekle i svarqiva. Meutim, ostali iskazi o tom piscu i drugim brutalno su negatorski. Povodom Pria o mukom pita se: zar nije bilo boqe razmiqati o sebi i o drugima no itati kwige g. Crwanskog koji je ispod najobinijeg oveka, naeg seqaka". I daqe kae da je to pisac bez vrednosti koji je sav u reawu raznovrsnih stvari, i to, samo u reawu, bez ikavog, i najmaweg dovoewa u vezu, onako, svega to bi moglo jednome oveku najobinijeg mozga i najordinarnijeg znawa doi mu na pamet". Za Siba Miliia napomiwe: Zato mu i mozak nije na mestu: on ima neverovatno besmislenih, glupi ideja, ako su to uopte ideje, da vam se zgadi" (S. Kordi, Umetnost i neumetnost, 96, 62, 68, 71). 6 Isto, 111.

116 Time je Kordi potvrivao da je, iako je generacijski i idejno pripadao avangardi, poetiki i praksom bio izvan we i protiv we, to nije bila retkost u tom vremenu. Nije prihvatao temeqni princip avangardnog dela: princip haotine spontanosti kojom se iskazuje poquqana svest destabilizovanog pojedinca i haos ivota. Zato je uputno pogledati kako je Kordi postupao kad je pokuao sm da stvori delo: u zbirci poezije Pesme o meni i u romanu Neobian svet. Kwiga Pesme o meni pokazuje zato je Kordi tako odbojno istupao protiv najboqih predstavnika svoje generacije, s kojima je delio isto shvatawe ivota i smisla umetnikog stvarawa. Te pesme su napisane u vezanom stihu i pisao ih je mlad ovek obdaren stihotvorakim sposobnostima i sa lakoom pronalazi rime u okviru razliitih strofnih celina (tercina i kvartet najee), sa razliitim rimarijskim sklopovima (ukrtene, uporedne, obgrqene rime) i razliitom stihovnom formom (trofej, jamb, amfibrah). Kordieva stihotvoraka invencija bila je neiscrpna i on je saiwavao pesme jednoga tona, a u wima varirao mnogobrojne zvune i slikovne postupke. I pored toga, Kordieve pesme deluju monotono prepoznatqiva je u wima lakoa pisawa prema poznatom pesnikom obrascu. Jasno se, naime, moe osetiti u Kordievim Pesmama o meni neoklasicistiki model srpske lirike sa kraja XIX i poetkom XX veka i duievski pesniki manir obogaen inovacijama koje su u wega uneli Vladislav Petkovi Dis i Sima Pandurovi. To je, zapravo, lirski model koji je Tin Ujevi uspeo da oivi u Leleku sebra i Kolajni bogatom leksikom i dramatinim psiholokim autoanalizama. Kordiu tako neto nije polo za rukom i on je ostao, uglavnom, u okvirima parnasovakog neoklasicizma gde su pesme, na prvi pogled, skladne i jasne, ali im nedostaje inspiracija i snaniji ritmiki polet. Meutim, i takve Kordieve pesme interesantne su za kwievnoistorijske analize, pogotovo ako se stave u kontekst tadawih kwievnih prilika i ostalih wegovih dela. Nije bez znaaja ni podatak, koji pesnik stavqa u podnaslov zbirke, da su te pesme nastajale izmeu 1914. i 1922. godine. I da nije tog podatka, itawem pesama koje su bez naslova,7 nije teko utvrditi promene i sazrevawe pesnika u osmogodiwem vremenskom periodu, u kome se desio rat i posleratni burni kwievni razvoj. Istorijski kontekst pesama je neprimetan i na osnovu wega ne moe se suditi o vremenu nastanka pojedinih pesama koliko na osnovu promena wihovih tematskih i formalnih osobenosti koje se ogledaju u razlici izmeu pesama stavqenih na poetak i na kraj zbirke. Rane Kordieve pesme su duievske": u okviru pejzane slike pesnik izrie svoje oseawe qubavi, opisuje melanholino stawe due i
7 Kordi je zbirku Pesme o meni, kao i ostale svoje kwige, tampao o svom troku, pa je izbacivawe naslova moglo doneti utedu na broju stranica. U kratkom predgovoru kwizi kae se da su izdavai Pesama o meni pievi prijateqi", ali je sigurno da iza svega stoji autor i wegova izdavaka reija i finansijska konstrukcija".

117 traginost ivqewa. Obino je prva strofa pejzana slika u koju se ukquuje priroda u svom jedinstvu sa kosmosom:
Mesec se raa, die se i ari I zlato svoje oarano topi Kroz plavo vee opija i kropi Snovima pjanim sva bia i stvari8

Daqe slede stihovi u kojima pesnik kazuje kako se wegovo bie spaja sa boanstvom, gde se javqa lepa ena sa oima opala ko vlana jesen to slatko umara snovima to su van dobra i zala". Ali u duievskom maniru pevawa nije teko prepoznati rukopis poetnika ije lirske filozofeme prelaze u sentimentalnosti i fingiranu traginost (I, plaem, plaem sve misli ve kasne"), svojstvene srpskoj spomenarskoj lirici poetkom XX veka. U nastojawu da opeva subjektivnu tragediju i sukob pojedinane due i sveta, tj. da ukae na nedokuivost duevne mistinosti i boanske tajne qubavi, Kordi je iao tragom Vladislava Petkovia Disa. Mogu se prepoznati neposredni odzvuci Disovih stihova u nekim Kordievim pesmama, ali jo u veoj meri wegova filozofija: da su lepota i smrt nedokuive razumu.9 Nije teko uoiti ni maniristika svojstva toga tipa srpske lirike u Kordievim pesmama koja se ogledaju u uestaloj upotrebi imenica i epiteta sa oznakom mrtvog i kobnog, kao i u nametawu izvetaenog jezika, ija apstraktnost ne dozvoqava proirivawe leksikog registra izvan kruga standardnih poetinih rei.10 Isto tako, primetni su tragovi Ujevieve poezije: nametnula ih je eqa da se na simbolistiki nain opeva draga iji je spiritualni lik toliko nezemaqski i suptilan da prelazi u oblije nedosenog boanstva koje struji prostorom i vremenom, izazivajui nadraaje u pesnikovoj dui.11 Meutim, Ujevi je uvoewem u registar svog pesnikog jezika rei lokalnog kolorita (i to u velikoj meri i retke poetske sugestivnosti) i remeewem versifikacijskog reda neoekivanim ali
Sinia Kordi, Pesme o meni, Pievo izdawe, Beograd 1922, 67. Pored patetinog ritma, u kome bi trebalo da se kazuje iskustvo traginog ivqewa i neumitne smrti, disovski zazvue i neki stihovi Kordievi, kao na primer: Izvan svih crta, izvan svih pokreta, izvan svih boja, mirisa i zvuka". Ili: S ko zna koje zvezde sa koje sam pao", posredstvom Boga, van dobra i zala". 10 Jo je davno Velibor Gligori u eseju o Veqku Milieviu uoio da je epitet mrtav est u srpskoj kwievnosti pred Prvi svetski rat: Mrtvi ivot postae pojam za jedan deo srpske poezije i proze, kao to je Domanovievo mrtvo more postalo pojam za sebe, kao to su mrtva jesen ili mrtva no ve sticale pravo na originalnost i osobenost, kao poetske metafore" (Velibor Gligori, Senke i snovi, Nolit, Beograd 1970, 18). Kordieva zbirka Pesme o meni prepuna je takvih metaforinih konstrukcija predratne poezije: mrtvih dana", mrtvim malim niskim nebom", tiina mrtva", svet mrtvih", mrtvih uma", mrtvo lie" i slino. 11 Neposredni odjeci Ujevieve poezije nisu tako upadqivi kao Disove, ali kad proita stih: I bih tako nejak, i bih tako jak", italac ne moe a da se ne priseti Svakidawe jadikovke. A sve to, kao i upotreba standardnih metaforikih konstrukcija i metrikih ritmova, govori da je Kordi ipak bio vet reproduktivni stihotvorac a ne autentini pesnik.
8 9

118 efektnim prekoraewima, iskoraewima iz uobiajenog toka i iznenaewima uspevao da ostvari upeatqive lirske slike i senzacije. Kordi tako neto nije bio u moi da uini. Zbog toga wegovi pravilni i sreeni stihovi i danas deluju hladno i ukoeno.12 Najuspelije su, ini se, Kordieve pesme iz posledweg dela zbirke Pesme o meni koje znaewski korespondiraju sa iskazima iz wegovih eseja. U wima se na mestima direktno eksplicira kquna misao kwige i Kordieve pesnike filozofije: da je sve sadrano u pojedinanoj dui koja neposredno uspostavqa veze sa boanstvom i lepotom, a zatvara se prema materijalnom svetu. Tako ivi ivot iste duhovnosti. Kordieva refleksivna lirika dobija prizvuk religioznosti i pravoslavne mistike koja e postati temeq wegove ideologije u trenutku kad e sa Ratkom Pareanimom pokrenuti asopis Pretea i odrediti wegovo mesto i ulogu u srpskoj kwievnosti i kulturi tridesetih godina. U poetskom filozofirawu, stavqenog u funkciju iskazivawa sopstvene due i duhovnog bia, pronalazi Kordi i linu izraajnu formulu iskazanu sledeim stihovima, koji otkrivaju pesnikov naglaeni autizam:
Niega dobrog izvan mene nije! Zato sam sebi izvor i kraj puta. Ja mrzim na svet istine i lai I sumwam u sve to se wime krije I to se wime oajniki trai Ni prst mi nikad izvan due nije! Ja ivim za se i u sebi samo I sve mi sobom oarano edno Zalud me zovu svakoga minuta!13

Pesnik se obraa na drugom mestu Bogu da razgori skriveno unutrawe blago i tako na nov nain uspostavi vezu izmeu boanstva i pojedinane due:
O Boe, Boe, ja vie sadrim U sebi zvezda, to im ne da moi Da sinu jednom zauvek, no ceo Tvoj grdan svemir u svemirskoj noi I sav sam od wih kao ogaw vreo, Gorim, i opet u srcu ih drim!
12 Tu osobinu isticali su kritiari koji su o Kordievoj poeziji pisali negativno. Boko Tokin, koji se, izgleda, sa Kordiem druio u Parizu, oekivao od wega uspeh i isticao neke wegove stihove, kae: Uzevi pojedinano, neke wegove boqe pesme, to bi moda i danas tako izgledalo, ali uzevi kao 'celinu', kao kwigu sa nekih 120 pesama, to ini utisak neeg strahovitog tekog i olovnog" (Boko Tokin, Pesnik nemoi i bez moi, Kritika, br. 4, 1922, 188). 13 S. Kordi, Pesme o meni, 48.

119
Gorim i opet ceo se veselim! Gorim, i kliem velikim i malim: Od sebe samog hou da se spalim I nita van sebe ne elim!14

Iskra u dui otkriva oblije boanstvo i oblik je wegovog postojawa u pojedincu, ali pesnik, kako samog sebe zamiqa Kordi, raspolae svojim biem i van sebe nita ne eli. Prizivajui Boga da se probudi i raspali mrane instikte i elei da ostvari pesniku ekspresiju takvog ina, Kordi se indirektno pribliavao predratnom nemakom ekspresionizmu, osobito pesniku Georgu Hajmu, koji je u vezanom stihu stvarao poarne vizije, gde je goreo ceo svemir i svet u wemu. Kordi nije posedovao Hajmovu snagu ekspresije, ali se neke wegove pesme mogu shvatiti danas kao zakasneli pokuaji lirskog teolokog ekspresionizma. Rei e, na primer, da usta drage gore od strasti kao cvet krvav to bukti i nie iz plamenog srca". Ili e mu se uiniti da crven mesec bukti iznad gora". Kao i drugi teoloki liriari, koji su stvarali u okriqu poznog simbolizma, Kordi viziju drage identifikuje sa boanstvom i, traei je u venom prostranstvu, nalazi je u boijem liku:
O, poznah Boga gledajui u te, Viziju moje misterije vene, Tajnu istine krajwe, neizrene, I moja dua ostavqa sve pute to je kroz wenu beskonanost vode, Da bi u tebi svetlu meu srela, Oreol svoje besciqne slobode I prvo to bi elela i htela15

Zato je u posebnom delu zbirke Pesme o meni (pod naslovom Wene misli) dao re dragoj da se iskae u obliku aforistikih sentenci pesme u prozi. Draga govori iz poloaja irealnog i apstraktnog bia i mistifikuje svog partnera kao Erudika koja bi se iz tame podzemnog sveta obraala Orfeju. Pesniki prostor Kordievih pesama zapravo je jedna literarizovana apstrakcija vetakih obrisa (Nebo trepti kao velika raskona bata sa bisernim cvetovima"), u kojoj se ogleda pusto pesnikove due. Od praznine, gde se prepoznaje retko ta stvarno i od spoqaweg sveta, pesnik produkuje vizije koje su istovremeno i opsesivne slike wegove svesti. Tako, na primer, u pesmi iji poetni stihovi glase Jednog mi dana udno, iznenada" pesnik pria u osam tercina sloene rimarijske konstrukcije kako su mu prili neki qudi tiho neosetno" i s wim su ili dugo ulicama ogromnoga grada. Nita mu nisu rekli, a on je oseao wihove razgovore, pa kae na kraju:
14 15

Isto, 4041. Isto, 43.

120
Oi im behu teke, pune stvari, Da im se pogled po nebu proeta I kroz prostore to se silno plave I koje sunce kroz sve dane ari A tu se raa vizija mog sveta Najdubqeg, krajweg, iznad sna i jave!16

Ova pesma kao da saeto reprodukuje neke none scene iz Kordievog romana Neobian svet, gde se junak esto psihotiki podvaja i sluti na pustim ulicama nonog Pariza prisustvo drugih lica koja ga progawaju. I upravo takve pesme vizije, koje oblikuju pustonu apstrakciju, tj. koje prevode misao u apstraktnu sliku, mogle bi biti poetski prolozi romana Neobian svet. I jedna i druga tvorevina (takve pesme i roman Neobian svet) karakteristine su po tom rigoroznom apstrakcionizmu koji ih pribliava apstrakcijama jednog dela avangarde i onda kad je wihov tvorac bio eksplicitno protiv we. Zato je potrebno ukratko razmotriti i to Kordievo delo. Roman je, kako saoptava autor u kratkom predgovoru, nastao izmeu 1917. i 1925. godine, kad je bio pripremqen za tampu, a objavqen je 1930. I da nije te napomene, poznavalac tadawih prilika i kwievnih konvencija proznog ekspresionizma lako bi osetio da je to jedno od najtipinijih ostvarewa srpske ekspresionistike proze. I pored, dakle, otpora novatorskim tendencijama tada najmlaih pisaca, S. Kordi je stvorio romansijersko delo koje je i svedoanstvo o tadawim duhovnim i stilskim menama u krilu avangarde. Zato je ak i renik kritiara koji su pisali o wemu slian pamfletskim kvalifikacijama Kordievim pojedinih ostvarewa wegovih savremenika avangardista.17 Kordiev roman udan svet zatvara, potpunije od bilo kojeg dela te vrste, poznati tematski luk proze pisaca koji su doiveli srpsku golgotu posle 1914. godine: poetak rata, povlaewe preko Albanije, ivot u pariskom izbeglitvu i povratak u zemqu. Tako se, prema mestu odigravawa radwe, izdvajaju tri celine romana, iako je numeracija poglavqa znatno usitwenija. Svaki od tri dela kompoziciono je razliit od drugoga, a prvi je najboqi i najzanimqiviji. Dosledno je, naime, u wemu primewena poznata shema kompozicije kretawa u prostoru i povezivawa fragmenata monologa pojedinca koji je monomanski okrenut u sebe i u ijoj se svesti ratne slike slau kao na filmskom ekranu. Taj deo Kordievog romana u zbiru rasutih situacija, komara i doivqaja, udnih i apstrahovanih od istorijske pozadine dogaaja, gde u prii treega lica ipak preovlauju unutrawi monolozi deluje danas kao
Isto, 35. Primedbe se svode najee na tvrdwu da je to nekoherentno i rasuto prozno delo. Tako V. Bogdanovi kae: Neobian svet nije roman zato to je slabo povezan, sav izlomqen, neveto i neinteligentno sklopqen, bez veza sa glavnim predmetom, dozlaboga pretrpan beznaajnim sitnicama, pisan dosadno, razvueno i mrtvo, sa nekakvim natezawem i digresijama: jednom reju, zbuwen i neuspeo" (Vladimir Bogdanovi, Jedan 'roman' Sinie Kordia, Kritika, kw. II, br. 2, 1930, 5354).
16 17

121 neka vrsta sinopsisa za docnije napisani roman Dan esti (1934) Rastka Petrovia. U globalnom preseku na istovetan nain je sabrana gomila junakovih utisaka na golgotskom putu kroz Albaniju, pa je i zavretak oba dela poentiran slikom mora kojom se otvaraju novi vidici i oekivawa.18 U romanu Neobian svet provokativan je lik glavnog junaka, ije je ime stavqeno u podnaslov dela (ivot i doivqaji Ivana Petrovia). On je izofrena linost, pa je s wim u vezi i neizbena ekspresionistika tema ludila i distorzije slike spoqawe ratne slike stvarnosti koja izgleda kao da je prelomqena u krivom ogledalu i fantastina u svojoj neobinosti. Optereen strahom i udvajawem lika, i oseawem da je uvek neki dvojnik, neko nepoznat i bezimen uz wega, Kordiev junak se ponaa kao junaci predratne nemake ekspresionistike proze lii na marionetu koju pokree nevidqivi i udnovati mehanizam. I tako ponaawe junaka objediwava tri dela romana: junak je opsednut istim strahovima i progoniteqima i na pustim i snenim prostorima Albanije, na pariskim ulicama i u kuama, a i docnije kad se nae u oevoj vili blizu Beograda. Najblii je junaku predratne ekspresionistike proze kad je u Parizu u prostoru velegradske xungle, gde su udvajawa logina posledica pritiska mnotva na pojedinca i dvosmislenih emisija zatamwenog scenarija prigradskih kuerina i hotela. Tu se progoniteq Kordievog junaka javqa u liku pesnika, to je povod da razmiqa o smislu umetnosti, na slian nain kao i Kulunxi u Lunaru. Zato nije bez razloga pomenut i Kafka povodom romana Neobian svet.19 I drugi toposi ekspresionistike proze javqaju se u Kordievom romanu. Suprotnost nenom, delikatnom i intelektualnom protagonisti jeste grubi, surovi i ulni otac i wegov problematini ivot (osobito odnos prema tetki Milki) koji zatamwuje junakovo poreklo i majinu smrt. Kordi je bio na putu da u toj prii o ocu, kao i docnije o pariskim doivqajima svoga junaka, ocrta paklene ulne bahanalije i razvrat, kako su predstavqeni u delovima romana Aleksandra Ilia Gluvne ini, s kojim mu je zajedniko opisivawe pariskog predgraa i tamoweg polusveta. Ali Kordi je dozvolio, u duhu svojih estetikih zamisli, da se gruba stvarnost preobrazi u junakovoj svesti u apstraktne konfiguracije sna. Zato Kordi nije uspeo da kreira karakteristinu za tu vrstu proze atmosferu i brutalne ulne scene kao redovne pratioce porodinih sukoba. Meutim, za Kordiev roman Neobian svet karakteristine su brutalnosti motivisane drugim razlozima: ludilom i strahom junakovim. On ubija u Parizu poznanika, a docnije u Beogra18 Razume se, R. Petrovi prikazuje kretawe povorki i bez tekoa izlazi izvan vidokruga glavnog junaka, a na kraju se koncentrie na grupu izmrcvarenih ratnika koji se ekstatino gube u morskoj stihiji. Kordi, naprotiv, ostaje u uskoj perspektivi svog narcisoidnog junaka i kae: urio je prema moru, kuda je iao i itav jedan narod s wim u eqi da ostavi za sobom svoj put, pun mranih doivqaja" (Sinia Kordi, Neobian svet, Pievo izdawe, Beograd 1930, 88). 19 Stanko Kora, S. Kordi: Neobian svet, Srpski roman izmeu dva rata, Nolit", Beograd 1982, 227).

122 du, oenivi se i doavi u sukob sa nekadawom izabranicom, a potom suprugom, davi vlastito dete i bei u no. Zavretak romana vrlo je slian ekspresionistikom proznom modelu: prolivena je krv, zloin izvren iz oseawa straha, provalilo ludilo. Sinia Kordi je i sm donekle krivac to su wegova dela u kritici doekivana sa najgorim pogrdma. On je na slian nain osporavao druge, pa su mu oni vraali istom merom. Meutim, kad se danas proitaju rubrike koje je ureivao (u Svetskom pregledu), zatim teorijski eseji iz kwige Umetnost i neumetnost, zbirka poezije Pesme o meni i roman Neobian svet, stie se utisak da zasluuju da se o wima kritiki progovori. Pogotovo ako se ne ide za tim da se samo procewuju kao relativno ostvarene vrednosti, ve da se odredi wihovo mesto u okviru avangardnih nastojawa u srpskoj kwievnosti dvadesetih godina XX veka, odnosno u sudarima dva koncepta kwievnosti: jednog tradicionalnog i drugog novatorskog. Sinia Kordi bio je pisac skromnoga dara i prepun kontroverzi, pa ne iznenauje ni wegovo balansirawe izmeu ta dva koncepta. Negde je blii zagovornicima jednog, a negde drugog. U esejima je, na primer, zastupao bergsonovsku intuitivistiku i vitalistiku filozofiju umetnosti, roman Neobian svet predstavqa model apstraktnog ekspresionistikog ostvarewa disperzne kompozicije i simbolikih likova, dok je u dnevnokritikim obraunima osporavao izrazito avangardna dela, a u poeziji negovao duievski manir retorike lirike vezanog stiha. Sve to pokazuje kako je u praksi teko povui granicu izmeu tradicije i avangarde i kako je potrebno povremeno oiveti" te pisce sa granice da bi se to celovitije predstavila jedna veoma iva i plodna epoha u srpskoj kwievnosti prve polovine XX veka.
Radovan Vukovi SINIA KORDI IN TOUCH AND CONFLICT WITH AVANT-GARDE Summary Sinia Kordi was a less significant writer who was very active in the literature of the 1920s. After the analysis of his activities in the journal Svetski pregled (World Review), of his poems, essays and his novel Neobian svet (Unusual World), the author of this paper came to the conclusion that he although belonging to the generation and ideas of the then avant-garde was outside and against it in his poetics and practice, which was not rare at that time. He did not accept an essential principle of avant-garde work: the principle of chaotic spontaneity which implied awareness of the destabilized individual and the chaos of living. Therefore, certain intentions in some Kordi's works are mutually exclusive or incompatible. In his essays, he advocated Bergsonian intuitivist and vitalist philosophy of art, his novel Neobian svet represents a model of an abstract expressionist creation with a disperse composition and symbolic characters; but in his daily critical reviews he challenged typical avant-garde works, and in his poetry cherished a Dui-like manner of rhetorical lyric poetry with the linked verse.

UDC 821.112.2-32.09 Mann T. 821.163.41-95

MIT I FEDAR KAO PREDLOCI ZA SMRT U VENECIJI TOMASA MANA Lidija Bokovi

SAETAK: U radu se opisuju veze izmeu Smrti u Veneciji Tomasa Mana, s jedne, i Platonovih dijaloga, grkog mita i mitskih predstava uopte, s druge strane. Iz sloenog sistema intertekstualnih relacija proishode simbolika znaewa Manovog romana, kao i wegova autopoetika. Autorovo viewe umetnosti, umetnika i umetnikog stvarawa po pravilu se projektuje na ambivalentan odnos apolonsko dionisko. Kompleksnost odnosa meu tekstovima i izuzetan preplet znaewa uslovili su veoma sloenu strukturu romana i neke inovativne narativne postupke. KQUNE REI: dionisko, apolonsko (mitoloki, socioloki, psiholoki i estetsko-poetiki aspekti), mit, profano i sveto vreme, ritual, inverzija, psihopompos, simbolika znaewa (voda, most, more, brod, stranac, eir), umetnost, lepo(ta), Eros, Tanatos, Platonovi dijalozi, autopoetika, intertekstualnost, paralelizam (likova, motiva, situacija), glosirawe, pseudocitatnost, autobiografija.

1. Kada se potegne pitawe odnosa dioniskog i apolonskog, a od wega emo krenuti u analizi mitskih slojeva u romanu Smrt u Veneciji, prva i neizbena asocijacija jeste Nie i wegova pesniko-filozofska teorija o poreklu tragedije iz duha muzike. Poto emo se u radu pozivati i na znaewa koja je ovim terminima pridavao Nie,1 neophodno je kratko se osvrnuti na wegovo poznato delo Roewe tragedije.2 Ova Nieova kwiga je u vreme pojavqivawa izazvala razliite reakcije od oduevqewa do potpunog osporavawa ovo prvo uglavnom
1 Znaewe pomenutih termina bie u radu proireno na socioloki, psiholoki i poetski plan i usloweno ukquivawem jo nekih mitskih predstava o Apolonu i Dionisu, o kojima je Nie (a svakako bi i moderan italac) mawe vodio rauna. 2 Kwiga je objavqena 1872. godine pod nazivom Roewe tragedije iz duha muzike.

124 od strane umetnika (Vagner), a drugo od strogih i kritikih mislilaca. Kasnije, s vremenske distance od etrnaest godina, i sam Nie se veoma kritiki osvrnuo na svoje prvene, priznajui u wemu nedostatak logikog izvoewa i preteno pesniki, kitwast stil izraavawa: Ponavqam, danas je za mene to nemogua kwiga loe napisana, muna, pomamna na slikovno izraavawe i zbrkana zbog silne slikovitosti, sentimentalna, tu i tamo zaeerena do enstvenosti, nejednaka u tempu, bez voqe da postigne logiku istotu, veoma uverena u sebe pa zato prenebegava dokazivawe, nepoverqiva ak i prema pristojnosti dokazivawa, kao kwiga za posveene ()"3 (podvukao autor F. N.). Specifina metaforinost i slikovnost izraza, kao i entuzijazam i ekstatinost kojom zrai, bili su za umetnike znatna vrednost Nieove kwige, ali su za strog filozofski nain miqewa predstavqali manu, a u pokuaju da se dosegnu koreni antike tragedije i neke od metafizikih istina bili su, zapravo, najvea prepreka, jer je za wihovu eksplikaciju ipak neophodno diskurzivno izraavawe. Upravo je zbog ovog pomerawa u jeziku, odnosno pokuaja da se filozofske istine saopte pesnikim jezikom dolo do nepreciznosti i ne sasvim uspelog i prihvatqivog posezawa za terminima i simbolima. Za na ugao ispitivawa od posebnog je znaaja Nieovo odreewe dioniskog principa: Protiv morala, dakle, ustao je tada ovom spornom kwigom moj nagon, kao nagon zatitnik ivota, i smislio sebi jedno naelno suprotno uewe i suprotno ocewivawe ivota, isto artistiko antihriansko. Kakvo ime da mu dam? Kao filolog i privrenik rei krstio sam ga, ne bez izvesne slobode jer ko bi znao pravo ime Antihrista? imenom jednog helenskog boga: nazvao sam ga dioniskim"4 (podvukao autor F. N.). Nie je opoziciju izmeu apolonskog i dioniskog, odnosno izmeu reda, s jedne, i pobune protiv zvaninih vrednosti i poretka, s druge strane, prilino slobodno projektovao na hrianski sistem predstava i identifikovao je s parom Hrist Antihrist. U kojoj meri je, meutim, ovakvo uspostavqawe analogije legitimno i zasnovano? Rekli bismo veoma malo. Pre svega, zato to je dioniski princip pozajmqen" iz arhajskog, mitolokog sistema predstava utemeqenog na vremenskoj ciklinosti, a onda (nelegitimno) prebaen" u hrianski sistem sutinski razliit po linearnom poimawu vremena. Dve vremenske koncepcije ciklina i linearna uslovile su i dva odnosa prema destruktivnim, razarajuim silama ili principima. U mitolokom kquu ta sila ujedno je uslov obnavqawa sveta, pa se u krajwim konsekvencama moe smatrati pozitivnom i vitalistikom. U hrianskom se, suprotno tome, destruktivni princip doivqava kao apsolutna negacija. Zato se teko Antihrist moe krstiti" imenom helenskog boga Dionisa. Uostalom, Dionis je najdirektnije vezan za
3 Fridrih Nie, Roewe tragedije, prevod Vera Stoji, BIGZ, Beograd 1983, 29. Nieov Pokuaj samokritike, iz koga je i citirani deo, objavqen je 1886. godine. 4 Isto, 33.

125 kult plodnosti, to se za Antihrista ni u kom sluaju ne bi moglo tvrditi. Antihrist nije nagon zatitnik ivota". U daqem radu bie nam od znaaja i jedna distinkcija koju je Nie, vie usput, nainio. On je, naime, uoio da liminalne drutvene periode (praznike, svetkovine) karakterie inverzija uobiajene hijerarhije i sistema vrednosti: Sad je rob slobodan ovek, sad se lome sva kruta, neprijateqska omeavawa kojima su nuda, samovoqstvo ili 'drska moda' odvojili oveka od oveka. () Pevajui i igrajui ovek se ispoqava kao lan jedne vie zajednice."5 Ovo podvajawe sveukupne drutvene stvarnosti na periode kada se kruta pravila potuju i periode wihovog odbacivawa i ponitavawa odgovara profanom (svakodnevnom) i svetom (ritualnom) vremenu, a po dominaciji reda ili nereda apolonskom i dioniskom principu. Socijalne dimenzije pojmova apolonskog i dioniskog Nie se, oigledno, dotakao usput (da ne kaemo sluajno) i bez namere da ih podrobnije razrauje. On se u kwizi zanima, pre svega, za estetski aspekt dvaju pomenutih fenomena: ta znae suprotni pojmovi apolonsko i dionisko koje sam ja uveo u estetiku oba shvaeni kao vrste opojnosti? Apolonska opojnost, pre svega, uzbuuje oko, i ono dobija mo vizije. Slikar, plastiar, epiar, vizionari su par excellence. U dioniskom stawu, naprotiv, uzbuen je i pojaan itav sistem afekata: u tom sluaju, on se odjednom oslobaa svih svojih sredstava izraza i u isti mah isteruje iz sebe snagu predstavqawa, podraavawa, transfigurirawa, preobraavawa, svih vrsta mimike i pozorine umetnosti."6 U navedenom citatu, kao i u najveem delu kwige, Nie pod apolonskim i dioniskim podrazumeva dva tipa umetnikog stvarawa, iako se oni, kao to smo prethodno videli, mogu posmatrati i kao dva oblika drutvenog ponaawa koja samo u totalitetu omoguavaju ivot i funkcionisawe zajednice: apolonsko kao red, zakon, pravila, hijerarhija i dionisko kao privremena inverzija ovog ponaawa, negacija zvaninog sistema vrednosti (morala), odnosno drutvena antistruktura ili communitas.7 Ovakvo univerzalnije podvajawe legitimnim ini priroda antikih boanstava koja su uzeta za simbole Apolona i Dionisa. Naime, Apolon je u grkoj mitologiji bio vo muza, helikonskih bogiwa, zatitnica duhovnih delatnosti i uiteqica pesnika i sviraa, potom uvar duhovne vedrine i spokojstva, jasne svesti, budnog znawa. On je voleo ono to je odmereno, odreeno i uoblieno, pravu meru koja se pojavquje kako u dravnom ustavu tako i u sagraenom hramu, kako u zakonodavstvu tako i u pojedinanoj epinikiji, ili tragediji, ili u vajarskom i slikarskom radu.8 Dionis, brat Apolonov, bog je prazninog pijanstva, besa zanosa, entuzijastike ekstaze, raskliktalog ivota, razIsto, 44. Isto, 9. 7 Termin V. Tarnera (Viktor Tarner, Varijacije na temu liminalnosti , Gradina, broj 10, god. HH, 1986, 50). 8 Fridrih Nie, nav. d., 11.
5 6

126 obruenih nagona, orgijastike huke.9 Za razliku od Apolona, koji je boanski simbol naela individuacije",10 Dionis je uvek sa silnom svitom Panom, silenima, bahantkiwama, to odgovara kolektivnom duhu rituala. Dakle apolonsko i dionisko jesu dva komplementarna oblika drutvene stvarnosti, ali i dva naina umetnikog stvarawa artificijelno, samosvesno, s usmerewem na preciznu formu i impulsivno, ekstatiko i entuzijastiko. U wihovoj sintezi Nie je video sutinu antike tragedije, pri emu je dioniski elemenat bila muzika, odnosno hor, a apolonski dijalog. Nie je svakako bio u pravu kada je prirodu stare grke tragedije video u spoju ovih suprotnosti, s tim to bi trebalo naglasiti da tragawe za wenim ishoditem i wenom sutinom u muzici i dionisijskim ritualima nije ni neobino ni neoekivano, jer tu smernicu namee obredni kontekst izvoewa trilogija, odnosno tragedija. Uz to, takvim razmiqawem se, ipak, dobrim delom ostaje na tragu Aristotelovih zapaawa u vezi sa poreklom i prirodom antike tragedije.11 Bilo kako bilo, Nie je pawu novije nauke i filozofije usmerio na fenomene apolonskog i dioniskog, a ini se da je to imalo velikog uticaja i na pisce HH veka, koji su ih onda literarno transponovali i problematizovali na razliite naine.

2. Priroda apolonskog i dioniskog nije, dakle, provocirala samo filozofska promiqawa i studije, ve je, kako je reeno, bila prijemiva i za umetnike, konkretno za kwievne stvaraoce, koji su voeni razliitim idejama i potrebama posezali za ovim dvama fenomenima i wihovim meusobnim odnosom. Pri tom su apolonsko i dionisko posmatrani u simbolikim aspektima o kojima je ve bilo rei kao oznake za dva oblika drutvenog ponaawa (svakodnevno, uobiajeno ritualno, inverzno) ili dva tipa umetnikog stvarawa (artificijelnost inspiracija, nadahnue). Videli smo da je Nie, prema wegovom miqewu, savrenu umetnost antiku tragediju video u sintezi prethodnih dvaju principa artificijelnosti i inspiracije, odnosno apolonskog i dioniskog. Izgleda da je Tomas Man, o ijem romanu e biti rei, sutinu umetniIsto. Isto, 52. 11 Aristotel govori o postanku tragedije i komedije iz improvizacija", i to tragedije od onih koji su zaiwali ditiramb, a komedija od onih koji su zaiwali falike pesme, koje su se sve do danas u mnogim varoima odrale u obiaju". (Radi se, znai, o tada jo ivim obiajima.) Uz to, on detaqno opisuje strukturu tragedije wene kvalitativne i kvantitativne delove (Aristotel, O pesnikoj umetnosti, s originala preveo i objawewa u registru imena dodao dr Milo uri, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1990, 51, 5463). Aristotel je, dakle, svestan ritualnog supstrata u tragediji, ali i wene precizne i standardizovane forme.
9 10

127 kog stvarawa video u slinom kquu: Ko moe odgonetnuti bie i karakter umetnitva! Ko razume ono duboko nagonsko slivawe discipline i razuzdanosti na kojem poiva!"12 Slivawe discipline i razuzdanosti, poretka i haosa, dijaloga i hora predstavqaju, dakle, bie i karakter umetnitva. Dva osnovna principa apolonsko i dionisko, pod koje se mogu podvesti sve prethodno nabrojane opozicije, u Manovom romanu i dodatnoj su simboliki usloweni uspostavqawem paralele s dvama delovima qudske prirode. Naime, podvojenost oveka na apolonski i dioniski deo, odnosno na deo koji potuje zvaninu hijerarhiju i pravila i dri se reda i mere i na deo koji se tom redu opire, koji se vodi strau i nagonima, koji ide za nedozvoqenim i kri tabue i pravila ponaawa, kao tema dominirala je nekim znaajnijim romanima HH i HH veka, a videemo jedna je od noseih i u delu o kome e biti rei. Uz to, apolonsko i dionisko, kao polovi ambivalentne qudske prirode, ne samo da su kao tema bili prijemivi za umetnike ve su se u kwievnim delima za umetnike prevashodno i vezivali pre svega za pisce ili teoretiare kwievnosti, odnosno za osobe koje pisanu umetnost stvaraju ili tumae.13 Interesantno je da se i u vezi s Nieom moe govoriti o ambivalentnoj prirodi umetnika, to je on jednim svojim delom svakako bio. Prema svedoewu prijateqa koji su ga poznavali u doba wegovog najplodnijeg stvaralatva, Nie je bio veoma blaga, qubazna i otmena linost. Govorio je lagano, hodao odmereno i svojim telesnim ivotom bio muenik".14 Isti ovaj Nie afirmisao je dioniski princip, pisao da je uenik filozofa Dionisa" i da bi pre voleo biti satir nego svetac". Konano umro je pomraenog uma. Razapetost oveka izmeu apolonske i dioniske prirode, odnosno izmeu one koja insistira na svesti, harmoniji, formi, poretku, drutvenom priznawu i one koja joj se suprotstavqa kao nagon, pouda, halucinacija, orgija, kao krewe tabua i poricawe zvaninih vrednosti bila je interesantna mnogim piscima, ali se paradigmom ove qudske drame moe smatrati uvena novela roman15 Tomasa Mana Smrt u Vene12 Tomas Man, Smrt u Veneciji, prevela Anica Savi-Rebac, Nova, Beograd 1994, 69. Sve u okviru citata ovde i daqe u radu podvukla L. B., ukoliko nije drugaije naznaeno. 13 Imaju se u vidu Proqea Ivana Galeba Vladana Desnice, Peva Boka Petrovia, Putovawe na kraj prolea Vitomila Zupana i Gospoda Glembajevi Miroslava Krlee, koja u pojedinim svojim aspektima reflektuju naznaeni problem, ali o ovom komparativnom kontekstu nekom drugom prilikom. 14 Fridrih Nie, nav. d., 9. 15 Sm Man je Smrt u Veneciji smatrao novelom i za tim su se uglavnom povodili izuavaoci wegovog dela i istoriari nemake kwievnosti (up. Fric Martini, Istorija nemake kwievnosti, prevod i predgovor Vera Stoji, Branimir ivojinovi, Nolit, Beograd 1971, 531; ili kod nas Milo orevi, Tomas Man, u kwizi grupe autora Wemaka kwievnost, kwiga , Svjetlost, OOUR Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Sarajevo, Nolit, Beograd 1987). Ovaj Manov stav je, meutim, deo wegovih predstava o anrovima koji se moe iitati i iz iskaza povodom nekih drugih wegovih kwiga: Zamislio sam Budembrokove u 15 glava kao novelu, izaao je veliki roman u etiri genera-

128 ciji (1912). Podvojenost umetnika je, meutim, samo jedan od akcenata pomenutog Manovog dela, koje je, zapravo, eklatantan primer u svetskoj literaturi za poigravawe razliitim simbolikim aspektima fenomena dioniskog i apolonskog i, uopte, razliitim mitolokim motivima i znaewima.

3. Na poetku smo videli da je Nie u Roewu tragedije apolonsko i dionisko, izmeu ostalog, video i kao potovawe ili kao krewe zvaninog morala i elementarnih normi kolektivnog ponaawa. Iz ove take krenuemo u opisivawe strukture i znaewa Smrti u Veneciji i wenog glavnog lika Gustava Aenbaha. U momentu kada poiwe radwa romana, Gustav Aenbah ili fon Aenbah ve je afirmisan kwievnik u pedesetim godinama. On je pisac jasne i mone prozne epopeje o ivotu Fridriha Pruskog () tvorac snane prie sa naslovom Bednik, koja je itavoj jednoj zahvalnoj omladini predoila mogunost da nae moralnu odlunost i s onu stranu najdubqeg saznawa; i najzad, (da ukratko obeleimo dela wegovog zrelog doba), spisateq strasne rasprave o Duhu i Umetnosti". Za doprinos kulturi i naciji Aenbah je dobio plemiku titulu, dakle zvanino priznawe dravnog vrha, ime je stekao status reprezentativnog i uzoritog lana zajednice. O tome govori i iwenica da su prosvetne vlasti unosile odabrane strane iz wegovih dela u kolske itanke". Ovakav odnos vlasti prema Aenbahu svakako je bio uslovqen karakterom i stilom wegovih tekstova. Pria o Bedniku je, kako smo videli, omladini predoila mogunost da nae moralnu odlunost", jer je autor u woj odbacivao ono to je nedostojno i jer je napustio svaki duh sumwe u moralu, svaku simpatiju za ponor". Tom priom se, dakle, Aenbah naao na liniji zvanine etike i vitalistike orijentacije koju je, oigledno, i drava proklamovala. Pored toga, stilom koji je odisao smislom za lepotu i koji je obeleila plemenita istota, jednostavnost i skladna razmernost uobliavawa", a koji je godinama postajao sve preieniji i umereniji, bez neposrednih smelosti, bez suptilnih i novih osenewa () ugledno ustanovqen, uglaano ublien", bez prostakih rei i doveden gotovo do formulativnosti morao je takoe biti jedan od razloga da se Aenbah nae u kolskoj lektiri,
cije" (Pero Slijepevi, Pogledi Tomasa Mana, Letopis Matice srpske, god. 110, kw. 345, Novi Sad 1936, 167). Novela u 15 glava" teko da bi ostala novela" u opisu bilo kog ozbiqnog teoretiara kwievnosti. Autopoetiki stavovi su, naravno, dragoceni, ali nas ne obavezuju. Smatramo, naime, da bi Smrt u Veneciji trebalo anrovski definisati kao roman zbog izuzetno sloene motivske, tematske i narativne strukture, zbog prisustva razliitih znaewskih slojeva, zbog jasne i intenzivne viestruke intertekstualne igre i, da se posluimo nekim ranijim poetikim zahtevima, zbog toga to se junakova biografija daje u celini od porekla do smrti, naravno, s nejednakim zadravawem na pojedinim fazama u ivotu kwievnog lika. O svim ovim aspektima dela bie rei daqe u radu.

129 dakle u odabranom opusu kwievnih dela kojima se vaspita i formira omladina i nacija. Posebno je signifikantno odsustvo eksperimenata i novina u Aenbahovim delima i svedenost izraavawa na formule, jer se time ukazuje na okotalost, stabilnost, nepromewivost, samim tim i na ostajawe u okvirima zadatih obrazaca i tradicije, to zapravo znai da se zvanini sistem vrednosti ne dovodi u pitawe i da se ne tei wegovoj promeni. Aenbah, s te strane, verifikuje postojei poredak i hijerarhiju. Kada se u jednom momentu oslobodi wegova latentna i potiskivana dioniska priroda, Aenbah e se ponaati potpuno suprotno zvaninom moralu: on e zavoleti mladog Poqaka i time se ogreiti o elementarne propise zajednice. Opredeqewe za isti pol, posmatrano u irem kontekstu, predstavqa opredeqewe za nereproduktivnu zajednicu, pa se time i direktno ugroava opstanak drutva. Onaj isti Aenbah, koji je visokom vetinom i susprezawem zadobio potovawe nacije, u momentu kada popuste brane samokontrole, ponaae se drutveno inverzno krei osnovne drutvene tabue. Meutim, kada se u vezi s ovim sluajem inverznog ponaawa posegne za terminom dioniskog, neophodno je ukazati i na razlike koje postoje u odnosu na izvorni kontekst iz koga je izvedeno wegovo znaewe. Naime, ishodite termina i znaewa dioniskog jeste u obredu, a on podrazumeva privremeno ukidawe vaee drutvene hijerarhije i negirawe postojeih pravila i vrednosti. To je situacija koju je, kako smo ranije videli, Nie opisao kao momenat kada rob postaje slobodan" i kada se ukidaju kruta pravila". Meutim, ta inverzija je privremena i itavim sistemom tabua dri se pod kontrolom. Wena je funkcija da do kraja srui ono staro, ve istroeno vreme ili kraqa, koji je reprezent zajednice, i omogui wihovu regeneraciju. U sluaju Aenbaha izostaje ta elementarna funkcija inverzije. Ona vie nije privremena ni vezana za neki jak" vremenski period, kao to nije ni od znaaja za ceo kolektiv. Ona postaje lino i trajno opredeqewe koje definitivno rui pravila jedne zajednice.

4. Naravno, Manovo majstorstvo je u tome to je celu priu smestio u kontekst raspravqawa o lepom, dakle u kontekst jednog od filozofskih problema i, uz to, veoma jasno asocirao na Platonove dijaloge i wegovu estetsku (i etiku)16 teoriju, o emu e biti rei kasnije. Ovo Platonovo uewe, koje je postavqeno kao neka vrsta fona na kome se gradi pria u romanu, posluilo je Manu i da bi u igru uveo jednog grkog boga Erosa, kao i odnos Erosa i lepog. Time je obezbeeno voewe prie
16 Na Platonovu politiu teoriju ne asocira se direktno, ali se moe smatrati implicitno prisutnom, jer lepota (umetnost) dovodi do devijantnog i drutveno tetnog ponaawa, to je na tragu ideja iznetih u Dravi.

130 na dva plana paralelno: na prvom koji prati odnos apolonskog i dioniskog u svoj wegovoj poliseminosti, o emu je poneto ve reeno, i na drugom koji je u najdirektnijoj vezi s Erosom i idejom lepog. Potrebno je, meutim, ukazati na kompleksnost mitolokih predstava o Erosu, odnosno na iwenicu da se on u tom sistemu miqewa ne razlikuje mnogo od neega to emo za poetak oznaiti kao sintezu apolonskog i dioniskog. Pre svega, poznata je veza izmeu Erosa i Tanatosa i wihova esta identifikacija. U naoj usmenoj kwievnosti ona se javqa u metafori svadbe kojom se ponekad imenuje smrt. Na wu nailazimo i u ranim zapisima, recimo u pesmi Marko Kraqevi i brat mu Andrija, koju je Petar Hektorovi zabeleio 1556. godine, gde mlai brat Andrija na samrti zavetava Marku da majci ne kae da je poginuo, ve da se oenio:
I kada te joe bude naju majka upraati: 'Da gdi ti je, knee Marko, tvoj brajen Andrijau?' Ne reci mi naoj majci istine po nitore: 'Ostao je, reci, junak, mila majko, u tujoj zemqi, Iz koje se ne moe od miliwa odiliti, Andrijau. Onde mi je obqubio jednu gizdavu devojku",17

ili u Erlangenskom rukopisu, datiranom izmeu 17161733. godine:

Ne budal'te, sestre Sekuline, Sekulu sam davno oenio crnom zemqom i travom zelenom",18

ali i u klasinom Vukovom beleewu u pesmi Marko Kraqevi i Arapin, gde devojka koja namerava da skoi u jezero i udavi se govori:
Boja pomo, zeleno jezero! Boja pomo, moja kuo vjena! U tebe u vijek vjekovati, Udau se za tebe, jezero, Volim za te, nego za Arapa."19

Smrt se, kao to vidimo, imenuje enidbom ili udajom, koji su kquni reproduktivni i erotski principi. Tanatos je, dakle, imenovan Erosom. Pored toga, postoje i direktniji znaci izjednaavawa Erosa i Tanatosa. Grevs navodi da su rani Grci Erosa opisivali kao Kera, ili
17 Narodne pesme u zapisima HH veka, antologija, izbor i predgovor Miroslav Panti, Prosveta, Beograd 1964, 45. 18 Erlangenski rukopis, Zbornik starih srpskohrvatskih narodnih pesama, Univerzitetska rije, Niki 1987, 308. 19 Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef. Karaxi, kwiga druga, u kojoj su pjesme junake najstarije, u Beu, u tampariji jermenskoga manastira, 1845, prema Sabrana dela Vuka Karaxia, kw. 5, Beograd 1988, 287 (daqe u tekstu SNP, ).

131 krilatog 'Duha', kao Starost, ili Kugu"20 (podvukao R. G.). I ker i starost i kuga jesu znaci smrti poistoveewe je jasno. Aktivirawem kolere, koja je u mitskom poimawu sveta izosemina s kugom, Man se, dakle, doslovno dri mitske matrice, poto se u romanu Smrt u Veneciji ona javqa upravo u vezi s Erosom. Na kraju, u vezi s Erosom i Tanatosom da pomenemo jo i jedan na frazeologizam koji je zbog svoje este upotrebe postao gotovo otrcan Qubav je slepa. U vezi s wim obino se pomiqa na moderna psiholoka znaewa na nesposobnost da se kod voqene osobe uoe mane i nedostaci. Meutim, izgleda da je wegova mitska potka zaboravqena i vrlo je verovatno da on ima ishodite u arhajskoj predstavi o neraskidivosti i preklapawu Erosa i Tanatosa, poto je slepilo prvi znak smrti.21 (Ne sklapaju se oi pokojniku sluajno.) Qubav je slepa, jer je isto to i Tanatos! Eros je, dakle, kompleksno, ambivalentno boanstvo, koje poseduje i mo da stvara i mo da unitava. Upravo ovog arhajskog znaewa dri se Tomas Man Aenbaha u smrt odvodi lepi Poqak Tao u koga je zaqubqen. Naravno, u celom romanu oigledna je Manova namera da izgledom deaka Taa asocira na grka boanstva. On Erosa i direktno pomiwe u vezi s mladim Poqakom: () i sada pogotovo, kako je okrenuo gledaocu svoj potpuni profil, zaudio se ovaj, ak se uplaio videi zaista boansku lepotu toga qudskog bia. () Ali na tom okovratniku, koji ba i nije bio naroito elegantno podeen prema odelu, poivao je cvet glave sa nesravwivo umilnom ari, glava Erosa, sa ukastim prelivawem parskog mramora, sa finim i ozbiqnim veama, a po slepoonicama i uima tamno i meko osenena uvojcima kose koji su padali u pravom uglu."22 Uz to, jasna je Manova namera da predstavu o Erosu prizove nainom na koji se Tao pojavquje pred Aenbahom wegovim stalnim etwama po moru i kretawem ivicom koja razmeuje zemqu i vodu, ali i vodu i nebo na horizontu: On se vrati, potra kroz talase zavaqene glave, a voda koja se opirala penuala se oko wegovih nogu; i ko je video kako ta iva prilika, sa predmukom umilnou i oporou, nakvaene kose i lepa kao mladi bog dolazi iz dubina neba i mora, kako roni iz elemenata i izmie mu: ovaj mu je prizor ulivao mitske predstave, bio je kao pria pesnika o prapoetnim vremenima, o poreklu oblika i roewu bogova."23 Kao da su Manova lektira i predloak bili homerski i orfiki mitovi o stvarawu sveta: Neki kau da svi bogovi i sva iva bia voRobert Grevs, Grki mitovi, prevela Gordana Mitrinovi, Nolit, Beograd 1990, 55. Kod starih naroda gledati znai iveti () a 'slepac' = 'mrtvac', na primer u ruskom dijalektu 'murko', oznaava umrlog oveka" (Olga Mihajlovna Frejdenberg, Mit i antika kwievnost, prevod Radmila Meanin, Prosveta, Beograd 1987, 377). Pogledati i Vladimir Jakovljevi Prop, Historijski korijeni bajke, prevod Vida Flaker, Svjetlost, Sarajevo 1990, 114119. 22 Tomas Man, nav. d., 43. 23 Isto, 49.
20 21

132 de poreklo iz vrela okeana, koji je opasao svet, a da je Tetija bila majka sve wegove dece. Ali orfiari priaju () da se iz tog jajeta izlegao Erot, koga neki zovu Fan, i pokrenuo svet iz mirovawa. Erot je bio dvopolan i zlatokrili."24 Eros je, dakle, dvopolan, kao i poluodrasli" Poqak, koji se nalazi u pubertetskoj, androginoj polno jo nedefinisanoj fazi. Uz to, Taova kosa boje meda nedvosmislena je asocijacija na Erosovu zlatokrilost. No nije samo na Erosa asocirano izgledom i ponaawem deaka Taa. Po savrenom skladu i proporcionalnosti delova wegovog tela, po harmoniji u kojoj su svi oni uklopqeni, po odmerenosti pokreta i savreno pristojnom ponaawu Tao je i simbol Apolona. Meutim, on je, pomalo neoekivano, Apolonu blizak i po tome to je osnovnim deavawem u romanu doveden u vezu s boleu. Naime, kako Grevs navodi: Jedna komponenta Apolonove boanske prirode izgleda da je bio proroki mi koji je konsultovan u svetilitu Velike Bogiwe, to moda objawava zato Apolon nije roen pod suncem nebeskim, ve pod zemqom. 'Apolon Smintijski' jedna je od Apolonovih najranijih titula. Mievi su dovoeni u vezu sa bolesnima i wihovim leewem."25 Apolon je, dakle, kao i Eros imao u sebi i htonsku komponentu. On je, prema woj, bio blizak i Dionisu, a u Delfima su ak svetenici smatrali da je Apolon besmrtan vid Dionisa.26 Dionis je bog koji umire i obnavqa se, a wegova besmrtnost je implicirana i mitom o wegovom izlasku iz Zevsovog bedra, koje iskquuje svako postojawe majke, samim tim i istinsko raawe.27 Vratimo se na momenat konstataciji s poetka ovog poglavqa da je Eros u svojoj mitolokoj kompleksnosti slian sintezi apolonskog i dioniskog. Nakon prethodnog citata i uvid, wu moemo unekoliko preformulisati: i Eros, i Apolon, i Dionis, kao i veina arhajskih boanstava, u svom izvornom znaewu i obliku jesu ambivalentni. Meutim, u modernim predstavama o antikim bogovima oni su uglavnom svedeni na jedan od svojih oprenih polova. Termini apolonsko i dionisko, na kojima je insistirao Nie i koje je, kako on tvrdi, uveo u estetiku", zasnovani su na ovoj modernoj, pojednostavqenoj formi boanstava. To, naravno, ne znai da su zato mawe relevantni naprotiv, moderno miqewe je nama jedino priroeno i u ovom radu tim znaewem termina uglavnom se i koristimo. Meutim, ni posezawe za drevnim znaewima ne moe se smatrati pogrenim, pogotovo kada je jasno da ona nisu strana piscu i da on na wih nedvosmisleno asocira u svom delu a to je, svakako, sluaj s Tomasom Manom. Mreu mitskih znaewa Man plete uvodei u priu i neke od likova iz grke mitologije koji nisu bogovi, ali se tematski daju vezati
24 25 26 27

Robert Grevs, nav. d., 32. Isto, 54. Isto, 98. Isto.

133 za roman Smrt u Veneciji. To je, kao prvo, Ganimed, na kog je jasno upueno poreewem Aenbahove eqe da Taovu lepotu odnese u duhovne regije, kao to je nekada orao odneo u eter trojanskog pastira".28 Ovaj pastir zapravo je sin kraqa Troja i najlepi ovek na svetu, koga je Zevs poeleo za qubavnika i preruen u orla ukrao s trojanske ravnice.29 Tu su, dakle, motivi savreno lepog mladia i homoseksualne qubavi,30 koji su nosei i u Manovom romanu. Tehnikom poreewa uveden je u naraciju jo jedan lik grke mitologije: () on je sedeo na klupi u parku da gleda Taa koji se zabavqao na poravwenom qunku igrajui se lopte, u belom odelu sa pojasom u boji, i mislio je da gleda Hijacinta koji je morao umreti jer su ga dva boga volela. Oseao je ak bolnu zavist Zefirovu prema suparniku koji je zaboravqao prorotvo, luk i kitaru, samo da bi se uvek igrao sa lepim deakom."31 Hijakint je, prema mitu, bio lepi spartanski princ u koga se zaqubio pesnik Tamirij prvi mukarac za koga se zna da se udvarao mukarcu".32 U wega su se, meutim, zaqubili i Apolon i Zapadni vetar, a u wihovom meusobnom rivalstvu stradao je Hijakint, poto je disk, koji je on bacio, Zefir (Zapadni vetar) iz qubomore vratio mladiu u glavu i ubio ga. Iz wegove krvi nikao je zumbul.33 Motivi zbog kojih Man posee za ovim mitom prepoznatqivi su i identini s prethodnim sluajem. Posebno je zanimqivo uvoewe Narcisa u tkivo romana Smrt u Veneciji. Ako imamo u vidu poznatu, zvaninu" varijantu mita o ovom junaku, teko emo uspostaviti paralelu izmeu wega i deaka Taa. Meutim, Man je oito dobro poznavao i mawe poznate verzije i tumaewa pria; prema jednom od wih, zbog nastavaka -issus i -inthus, koji su kretski zavreci, izgleda da su Narcissus i Hyacinthus imena za kretskog heroja prolenog cvea".34 Time se Narcis dovodi u vezu s Hijakintom i posredno s kqunim motivima romana. Tu je, naravno, i motiv fatalne qubavi one koja vodi u smrt, samo to je u Narcisovom sluaju smrt uzrokovana qubavqu prema sebi, a kod Aenbaha qubavqu prema drugome. Kada je u pitawu Narcis, jo jedan momenat mogao bi biti zanimqiv. To je wegovo uveno ogledawe nad vodom, koje se moe smatrati i androginim udvajawem postojawem i s ove" i s one" strane, po emu bi onda bio blizak Erosu (podsetimo se, Eros je dvopolan i u spregu je s Tanatosom). Ogledawe nad vodom upravo je i apostrofirano u romanu: () i toga aska se zbilo da se Tao nasmeio: nasmeio se na wega, reito, blisko, umilno i otvoreno, sa usnama koTomas Man, nav. d., 68. Robert Grevs, nav. d., 104. 30 Mit o Zevsu i Ganimedu bio je veoma rasprostrawen u Grkoj i Rimu, jer se u wemu nalazi religiozno opravdawe za strasnu qubav zrelog oveka prema deaku" (Robert Grevs, nav. d., 105). 31 Tomas Man, nav. d., 72, 73. 32 Robert Grevs, nav. d., 73. 33 Isto. 34 Isto, 251.
28 29

134 je se tek polako u osmejku otvarahu. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo, onaj duboki, oarani, privueni osmeh sa kojim on prua ruke prema odsevu roene lepote",35 a ono to je posebno signifikantno jeste iwenica da je posle tog osmeha upuenog Aenbahu ovaj bio toliko potresen da je morao da bei sa svetlosti terase i vrta pred hotelom, i urnim koracima je potraio mrak parka iza hotela".36 Beawe sa svetlosti u mrak na simbolikom, mitskom planu analogno je kretawu iz ivota u smrt! Uz to, izmeu Narcisa i Dionisa takoe je mogue uspostaviti vezu, jer se na nekim mestima lepi mladi zvao i Antej, a to je drugo Dionisovo ime".37 Oigledno je da je Man veoma planski uvodio bogove i mitske junake u svoj roman, vodei rauna o motivskom poklapawu, ali i raunajui s wihovim kompleksnim i ambivalentnim karakterom. Htonske komponente, koja je, kako smo ranije videli, prisutna kod Erosa, Apolona i, naravno, Dionisa, nije lien ni zavodqivi lik mladog Taa ona, recimo, izbija u momentu kada naie na porodicu Rusa koju zbog neega38 smatra neprijateqskom: elo mu se namrai, usta mu se izdigoe, sa usana mu se irilo ogoreno trzawe i kidalo mu obraz, a vee mu se nabrae tako muno da su mu oi izgledale upale pod wihovim pritiskom, a iz wih je, zlih i tamnih, izbijala mrwa."39 Ne samo qubav ve i mrwa je, dakle, prisutna kod Taa, ime je on blii mitskim predstavama o Erosu, Apolonu i Dionisu. Uostalom, i naglaena razlika u vaspitawu i odevawu izmeu wega i sestara akcentuju wegovu prirodu koja se opire redu, strogosti i kontroli wemu je dozvoqeno da bude razmaen, udqiv, da due spava ili da kasni na ruak. O tome da je Tao zamiqen kao pandan grkih bogova govori i to to se uvek nalazi u pratwi guvernante i sestara koje svojim izgledom i ponaawem u potpunosti asociraju na svetenice, koje uvek prate i odravaju kultove.40 Sestre, guvernanta i majka jesu ene koje su uvale Taa". U romanu su sestre, uostalom, i opisane kao kaluerice: () primeti kako se u svetlosti lune sijalice ukazuju sestre kaluerika izgleda sa vaspitaicom, a etiri koraka iza wih Tao."41 I ne samo porodica ve i drugovi koji se okupqaju oko wega smatraju ga voom i ponaaju se prema wemu kao prema idolu: S wime je bilo desetak deaka i devojica () No wegovo ime se najee ulo. Videlo se da ga trae, da mu se dive, i da ele da mu se umile",42 naroTomas Man, nav. d., 75. Isto. 37 Robert Grevs, nav. d., 251. 38 Istorijske i (geo)politike konotacije ne mogu se izbei: tradicionalan odnos Rusi Poqaci! 39 Tomas Man, nav. d., 46. 40 Setimo se bahantkiwa antikih sledbenica Dionisa, ili wihovog hrianskog pandana kaluerica i asnih sestara, koje se smatraju Isusovim nevestama. 41 Tomas Man, nav. d., 74. 42 Isto, 47, 48.
35 36

135 ito deak Jau, koga Tao pogleda s arobnim osmehom kao na niega koji mu je sluio".43 I sm Aenbah osea se kao jedan od vernika" mladog Poqaka: Gotovo da mu se inilo da on tu sedi da ga uva dok se odmara, zauzet svojim poslovima, pa ipak stalno bdijui nad plemenitom qudskom prilikom koja lei tu desno, nedaleko od wega."44 Nije bez znaaja ni iwenica da se u poqskoj porodici pojavquje samo majka, poto je odsustvo oca u tradicionalnom poimawu sveta znak boanskog porekla deteta. I u naoj usmenoj kwievnosti gotovo svi znameniti junaci, dakle oni koji u sebi imaju supstrat i potencijal boanskog, jesu kopilani.45 Tao je, dakle, zamiqen kao oliewe savrene harmonije i lepote (koju titi i reprezentuje Apolon) i sposoban je da inspirie46 i za sobom povede umetnika. On je, meutim, i oliewe suprotnog principa, onog koji provocira ruewe postojeeg morala i tabua. A u krajwim konsekvencama Tao odvodi Aenbaha u smrt, ime se konstituie i ponaa kao ambivalentno arhajsko boanstvo, a ne kao wegova pojednostavqena i jednostrana moderna verzija. Man je dobro poznavao mitove i drao se wihovih izvornih i kompleksnih znaewa.

5. Manova manipulacija mitovima oigledna je i u izboru mesta na kome e se kquni dogaaji odigrati i u nainu na koji Aenbah do wega dolazi. Naime, svoje egzotino putovawe Aenbah zapoiwe krstarewem jadranskom obalom. Kratko se zadrava na jednom ostrvu blizu Pule, ali ubrzo uvia da to nije mesto wegove tewe i ukrcava se na brod za Veneciju grad s druge strane mora. Ve na ovom, prvom koraku puta do Venecije oigledna je Manova namera da u priu uvede smrt prizivawem arhajskih predstava o woj. Pri tom se pisac veto posluio jednom prethodnom smernicom naslovom kwige da nau pawu usmeri u naznaenom pravcu i omogui uspostavqawe mitskih asocijacija. Ono to nas prvo usmerava u tom pravcu jeste iwenica da se Venecija nalazi s druge strane Jadranskog mora. Time ona zauzima poziciju koju u mitskom poimawu sveta ima zemqa mrtvih, odnosno onaj" svet. Granina voda" voda koja deli ovaj" od onog" sveta jeste
Isto, 64. Isto, 49. 45 () tradicionalnim predstavama i verovawima, nelegitimnost roewa mogla je ukazivati na boansku ili demonsku prirodu nepoznatog oca, a time i na natprirodnost, potencijalnu nadqudsku i (ne)qudsku prirodu samog junaka" (Qiqana Peikan-Qutanovi, Zmaj despot Vuk mit, istorija, pesma, Matica srpska, Novi Sad 2002, 35). 46 Odjednom je zaeleo da pie. Dodue vele da Eros voli dokolicu i da je samo za wu stvoren. Ali na ovoj taki krize, u napasti koja ga je snala, wegovo uzbuewe je bilo upravqeno na stvarawe" (Tomas Man, nav. d., 67).
43 44

136 opte mesto svetskih mitologija,47 setimo se samo vode preko koje Gilgame ide do Utnapitima. Usmena poezija, koja je refleks mitova i mitskog poimawa, koristi se vodom u istom znaewu kao granicom preko koje moraju prei mrtvi ili inicijanti prilikom reavawa tekih zadataka". Odlazak daleko, preko mora siwa" identian je odlasku u drugi svet". U wemu se moe ostati (pokojnici), ali iz wega se moe i vratiti o emu pevaju, recimo, svadbene lirske pesme:
Zaeni se Janko Srbijanko I isprosi od dalek' devojku, Od daleko, otkud Crno more, () Nikoj ne sme more da zagazi; Progovara gizdava devojka: 'Kuj se eni, tija e da gazi!",48

ili epske pesme o junakoj enidbi:

Podie se Crnojevi Ivo, Te otide preko mora siwa, I ponese tri tovara blaga, Da on prosi lijepu evojku Za Maksima za sina svojega Milu ercu duda od Mletaka."49

Ali i sm grki mit, koji je u podtekstu Manovog romana, u tom pogledu bio bi dovoqno reit: mrtve due Haron prevozi preko reke Stiks. Voda je, dakle, granica izmeu svetova i smrt podrazumeva prelazak preko we. Ako ovo imamo u vidu, onda postaje jasan Manov manevar da Aenbaha u Veneciju dovede preko mora a ne kopnom, kako bi to iz Minhena bilo oekivano i jednostavnije i kako je Aenbah svaki prethodni put i dolazio do tog grada. Aenbah je, uostalom, i svestan da ovog puta nee doi u istu Veneciju: () i on se mirio s tim da e vodenim putem doi u neku drugu Veneciju razliitu od one koju je nalazio dolazei suvim."50 iwenica da more prelazi brodom takoe je optereena" mitskim konotacijama: brod je jedna od varijanti prenosioca" s ovog" na onaj" svet,51 a ve je pomenuto da su stari Grci verovali da Haron prevozi due mrtvih preko Stiksa. Aenbah Jadran prelazi vremenim italijanskim brodom, zastarelim, aavim i tmurnim", a zatim ga iz
47 Put u drugo carstvo prolazi kroz zmajevu gubicu i preko vode kao i kroz vodu, i kasnije po vodi" (Vladimir Jakovljevi Prop, nav. d., 400). 48 Antologija srpske lirske usmene poezije, priredila Zoja Karanovi, Svetovi, Novi Sad 1996, 209. 49 SNP, , 378. 50 Tomas Man, nav. d., 28. 51 Neki od tipinih naina prelaska jesu: junak () putuje na lai ili se prebacuje na leteem brodu, na brodu prelazi rijeku uz pomo laara ()" (Vladimir Jakovljevi Prop, nav. d., 309). Pogledati i strane 322323. i 369 372.

137 pristanita u Veneciju uvodi gondolijer koji sa svojom gondolom nedvosmisleno podsea na Harona i wegov amac: udnovati brodi, bez izmena nasleen iz doba balada, i tako naroito crn kao to su inae meu svim stvarima crni samo kovezi, on je podseao na bezglasne i zloinake pustolovine u noi punoj pquskawa, podseao je jo vie na samu smrt, na nosila i turoban sprovod i posledwi, utqivi put. I je li primeeno da je sedite takve jedne barke, ta naslowaa lakovana crno kao koveg, sa besjajno crnom navlakom, da je to najmeke, najrazbludnije sedite na svetu, i na kom se najpre malake? () i pogleda gore u lice gondolijera () To je bio ovek nedopadqive, ak brutalne fizionomije, u modrom mornarskom odelu, i opasan utom trakom; drsko je nakrivio svoj eir ija se slama ve poela raspletati."52 I amac i gondolijer asociraju na smrt i pokazuju znake starosti i raspadawa, ali su, uz to, nepokorni i nepodmitqivi, kao to je i onaj koji vozi na drugi" svet: Putnik nije video mogunosti da prodre svojom voqom, sam na talasima sa tim udnovato nepokornim, nelagodno odlunim ovekom."53 Asocijaciju na Harona ne moe da izbegne ni sam Aenbah, kome se ona provlai kroz glavu kao duhovita dosetka: Pa ba i ako ti je stalo do moje gotovine, a mene s lea udari veslom i otpravi me u Adov dom, i tada e me dobro voziti."54 Man je samovoqnog gondolijera markirao i time to on jedini nema koncesiju". On se, dakle, razlikuje od svih drugih koji prevoze putnike do Venecije, i upravo tom razlikom jo vie se insistira na simbolikom znaewu Aenbahovog puta i prelaska preko mora. Jo jedan motiv mogao bi se posmatrati u ovom kquu. To je nekoliko puta ponovqen i variran prelazak Aenbaha preko mosta, prvo, kada se preko mostia od dasaka" popne na lau za Veneciju, a onda jo nekoliko puta u etwi preko venecijanskih kanala. Jedan takav prelazak posebno je markiran: Tao je iao za svojima () okretao je ponekad glavu, da se preko ramena, jednim pokretom svojih osobeno sivih oiju, uveri da ga prati wegov zaqubqenik. On ga je video a nije ga odao. To saznawe je opijalo zaqubqenoga, te oi su ga mamile napred () Poqaci su bili preli preko nekoga kratko svedenog mosta, visina luka bila ih je skrila od pogleda pratioca, a kad je on sam gore prispeo, nije ih vie pronaao."55 Mladi Poqak mami Aenbaha za sobom i ponaa se kao psihopompos, psihagog vodi dua. Idui za Taom, Aenbah prelazi most, ime se na jo jedan nain aktivira mitska predstava o odlasku u smrt, jer most se u arhajskom kodu smatra jednim oblikom granice" koju pokojnik na svom putu prelazi, ba kao i prethodno pomiwana voda.56
Tomas Man, nav. d., 31, 32. Isto, 33. 54 Isto, 34. 55 Isto, 104. 56 Golema koliina materijala pokazuje da taj motiv potjee iz predoxbe da carstvo mrtvih dijeli od carstva ivih uzak, katkada od kose, most preko kojeg prelaze mrtvi ili due umrlih" (Vladimir Jakovljevi Prop, nav. d., 513).
52 53

138 6. Na putu brodom preko Jadrana deava se i scena koja e se takoe pokazati simbolikom. Ona e biti neka vrsta prasituacije koja e se u neto izmewenom obliku pojaviti i na kraju romana, samo u vezi s Aenbahom. Naime, na pomenutom brodu jedan od putnika privlai Aenbahovu pawu. To je neko ko se nalazi u drutvu grupe mladia i ko se ponaa kao i oni, to navodi Aenbaha na pomisao da bi mogao biti neki od wihovih drugova. Meutim, sa nekom vrstom uasa" Aenbah primeuje da je mladi laan": On je bio star, u to nije moglo biti sumwe. Oko usta i oiju imao je bore. Besjajno rumenilo na wegovim obrazima bilo je vetako, zagasita kosa pod eirom sa arenom trakom bila je vlasuqa, vrat mu je bio opao i ilav, wegovi obojeni prilepqeni brii i bradica pod dowom usnom, jevtin nadomestak wegovih utih zuba, svih na broju, koje je pokazivao smejui se, a wegove ruke, ukraene prstenom s peatom na svakom kaiprstu, bile su ruke starca."57 Uz to, pod uticajem vina starac poiwe da se ponaa perverzno: Wegov stari mozak nije se mogao odupreti vinu kao glave mlade i otporne, on je bio alosno pijan. Teturao se na mestu, oblesavelog pogleda () nije se usuivao da se makne s mesta, no ipak je pokazivao bednu neku raskalanost, hvatao za dugme svakoga ko mu se pribliavao, zaplitao jezikom, namigivao, cerio se tiho, dizao u blesavom zadirkivawu svoj naborani, prstenom ukraeni kaiprst, i sa gnusnom dvosmislenou lizao je vrhom jezika uglove usana. () kao da svet pokazuje neku laku ali nezadrivu sklonost da se promeni i nagrdi u pravcu udnovatog i nakaznog."58 Interesantno je da na ovaj nain Man u priu uvodi motiv vina i wegovu vezu s bioloki inverznim i erotski pervertiranim ponaawem starac pokuava da bude mlad i da emanira seksualnu privlanost. Time smo opet u domenu prie o dioniskom, ali samo u wenom redukovanom obliku u onom koji se odnosi na ritualno inverzno ponaawe i krewe uobiajenih normi kolektiva, dok je afirmativna, plodonosna strana rituala opet izostala. Naravno, na dionisko je nedvosmisleno asocirano i motivom vina. Tako su se inverzno i erotsko nali zdrueni u nekoj vrsti prasituacije, koja e se pri kraju kwige ponoviti u vezi s Aenbahom. Naime, u momentu kada poeli da privue pawu deaka Taa, Aenbah e postupiti slino pijanom starcu s broda pokuae da se preobrazi u mladia: Kao bilo koji zaqubqeni on je eleo da se dopadne, i silno je strahovao da to ne moe biti. Dodavao je svome odelu mladalaki vesele pojedinosti, stavqao na se drago kamewe i upotrebqavao miris () esto je pohodio hotelskog frizera. () Reiti ovek (frizer prim. L. B.) opra tada kosu gosta dvema razliitim vodama, jednom sve57 58

Tomas Man, nav. d., 26. Isto, 29.

139 tlom i jednom tamnom, i ona postade crna kao u mladosti. () video je u zrcalu gde se wegove obrve svode odlunije i srazmernije, gde se produuje kroj wegovih oiju, gde im se sjaj poveava poto je kapak lako potcrtan, video je kako se pod wima, tamo gde je koa bila mrka i nabrana, budi nean karmin, meko stavqen na wu, kako wegove usne, do malopre jo malokrvne, bujaju kao maline."59 Aenbah se, kao i starac s palube, preruava" u mladia veselim pojedinostima u odelu, dragim kamewem, farbawem kose i minkawem. Ni naoko beznaajna pojedinost, kakva je dizawe kaiprsta, u Manovom romanu nije bez funkcije. I ona je sredstvo kojim se dodatno uspostavqa paralela izmeu dvojice staraca koji simuliraju mladost u jednom momentu i Aenbah e zamalo nainiti slian gest: () a onaj koga su zvali 'Jau' poqubio je lepoga. Aenbah doe u iskuewe da mu popreti prstom."60 Slinost izmeu dva lika ide i dubqe i jedan i drugi pokuavaju da emaniraju erosom, samo to je u sluaju neimenovanog starca taj motiv tek u naznaci, dok je kod Aenbaha on razvijen u kqunu narativnu i tematsku nit. Motivsko udvajawe, kakvo smo upravo opisali, jeste tipian postupak voewa prie u romanu Smrt u Veneciji. Wime Man uspostavqa paralelu izmeu likova koji su fabulom malo ili nimalo povezani. Tako je Aenbah tek svedok nakaznog ponaawa starca na palubi i ta scena u poetku nam se ini samo ornamentom u prii. Meutim, kasnijim postupcima Gustava Aenbaha (farbawe kose, minkawe, stavqawe nakita) u itaoevoj svesti se priziva raniji prizor i, to je jo bitnije, Aenbahov komentar i utisak povodom prvobitne scene wegovo gaewe i prezrewe. Novonastala situacija se, dakle, vrednuje stavom samog lika u jednom prethodnom, analognom sluaju. Kao da se radi o neobinoj metatekstualnosti u kojoj se konkretnim fragmentom ne komentarie neki raniji deo kwige, ve se jednim ranijim momentom kvalifikuje ono to e se tek nakon wega desiti! Varirawe situacije u kojoj starac pokuava da izgleda kao mladi moda je najoiglednije i najuoqivije udvajawe motiva, ali svakako nije jedino. Ponavqawe analognih momenata u dvema razliitim siejnim takama javie se u romanu jo nekoliko puta i ona nee biti od maweg znaaja ni za kompoziciju romana, ni za wegovo razumevawe i tumaewe. Jedno od vanijih udvajawa jeste ono kojim se uspostavqa paralela izmeu rieg neznanca s poetka romana i mladog Poqaka Taa. Ova dva lika jo su udaqenija nego stari putnik i Aenbah, jer se ni u jednom momentu ne nalaze zajedno na sceni". Oni se, prosto, u romanu nijednom ne sreu. Meutim, Man jednom neobinom podudarnou meu wima ipak uspostavqa vezu, koja se, kao ni u prvom sluaju, nee pokazati samo formalno ve sutinskom.
59 60

Isto, 102, 103. Isto, 48.

140 Naime, nepoznati ovek divqeg" izgleda koji je u Aenbahu pobudio equ za putovawem u momentu kada ga ovaj prvi put vidi zauzima sledeu pozu: () pri tome je nosio domau platnenu torbu okaenu o plea, ukasto, kako se inilo, sukneno odelo s pojasom, siv ogrta o levoj ruci kojom se podboio, a u desnoj tap s gvozdenim iqkom; upirui wime koso o tle, naslawao se kukom na wegovu drku, stojei tako s prekrtenim nogama. Pod uzdignutom glavom, iz prostrane sportske kouqe, pruao se wegov mravi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuica, wegove oi, bezbojne i sa riim trepavicama, gledale su otro motrei u daqinu () Ovako a moda delom i zbog wegovog uzdignutog i uzdiueg poloaja on je imao oholi stav gledawa s visine."61 Slian poloaj tela ima Tao dok posmatra uline svirae s terase hotela: Tamo je stajao on u svome belom odelu s pojasom () levu ruku je stavio na ogradu, desnu na kuk na koji se naslawao, noge je ukrstio, i gledao je dole na uline pevae sa izrazom koji je jedva bio osmeh, samo daleka radoznalost i qubazna predusretqivost."62 I jedan i drugi posmatraju s visine, iskoenih tela i prekrtenih nogu. Ova vizuelna podudarnost jeste piev signal kojim nam je stavio do znawa da se izmeu dva lika moe i mora uspostaviti dubqa paralela. Kada boqe pogledamo, i rii neznanac i mladi Tao u jednom segmentu prie imaju istu funkciju: oni mame", vuku" Aenbaha u avanturu, u nepoznato, u egzotino i, u krajwim konsekvencama u smrt. Obojica su, dakle, varijante psihopomposa, to je u Taovom sluaju i eksplicirano: A wemu se inilo kao da se smei onaj bledi umilni psihagog tamo napoqu () I kao toliko puta krenuo je da ga prati."63 U prilog iwenici da bi i nepoznatog oveka s poetka romana trebalo posmatrati kao psihagoga govori i to to ga Aenbah sree hodajui kraj ograda kamenorezakih radwi gde stoje na prodaju krstovi, ploe i spomenici, kao drugo, nenastaweno grobqe".64 Tu je i kapela gde se dre opela i odabrani stavovi iz Svetog pisma o buduem ivotu: 'Oni odlaze u Boji stan', ili 'I vena svetlost neka im sija'."65 Na kraju, indikativno je i to to je Aenbah primetio oveka: () meu stubovima prilaza, nad dvema apokaliptikim zverima koje uvaju stepenice."66 Apokaliptike zveri i uvar prolaza mitske su asocijacije koje nedvosmisleno upuuju na smrt. Tako je Tomas Man, koristei se dvema simbolikim situaciajma, zatvorio svoj roman u krug. Tanije, mitske predstave o smrti i prelasku u drugi" svet posluile su mu kao kom61 62 63 64 65 66

Isto, Isto, Isto, Isto, Isto. Isto.

7. 87. 110. 6.

141 pozicioni okvir za Smrt u Veneciji. Ovim se Man poigrao i sa prirodom prstenaste kompozicije umesto doslovnog ili blago variranog motiva koji bi doao i na poetku i na kraju dela (to je uobiajen postupak) ovde se javqaju razliiti motivi (situacije), ali s identinim simbolikim znaewem dakle neka vrsta simbolikog umesto motivskog okvira teksta. Da bismo preciznije utvrdili znaewa motivskih udvajawa, potrebno je jo jednom vratiti se opisu rieg oveka: Osredweg rasta, mrav, golobrad, i upadqivo zatubastog nosa, taj je ovek pripadao tipu riokosih qudi () Pod uzdignutom glavom, iz prostrane sportske kouqe, pruao se wegov mravi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuica, wegove oi, bezbojne i sa riim trepavicama, gledale su otro motrei u daqinu, a meu wima, u udnom skladu sa wegovim kratkim, uzdignutim nosom, ocrtavahu se dve uspravne energine brazde."67 Pogledajmo sada kako izgleda jedan od ulinih sviraa koji zabavqaju goste hotela: Bio je sitna rasta, u licu mrav i iznuren; stajao je izdvojen od svojih, zaturivi pohabani eir, tako da je ispod oboda izvirala guva wegove rie kose; imao je, tamo na qunku, drsku bravuru u svome drawu, i tako dobacivao na terasu svoje ale u ivom reitativu uz kotrqawe ica () Wegova pesma, samo glupa u reima, dobijala je u wegovim ustima neega dvosmislenog, neodreeno sablawivog wegovom mimikom, wegovim pokretima, kako je namigivao nagovetavajui, kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. Iz meke ogrlice sportske kouqe koju je obukao uz odelo inae varokog kroja, pruao se wegov mravi vrat na kojem je odskakala jabuica, krupna i nekako naroito naga. Wegovo bledo lice zatubasta nosa, golobrado i neodreene starosti, bilo je kao uzorano grimasama i porocima, a uz keewe pokretnih usta udno su izgledale dve bore koje su se pruale izmeu wegovih riih obrva, jogunaste, uporne, skoro divqe."68 Vie je nego jasno da Man osmiqeno vue paralelu i izmeu ova dva lika, koji su takoe odvojeni fabularnim linijama, odnosno koji se ni u jednom momentu ne sreu niti pojavquju u istoj sceni". Da ni pomenuta veza nije sluajna i samo periferna, videemo neto kasnije. Ono to celu Manovu konstrukciju ini jo zanimqivijom jeste iwenica da u ulinom svirau moemo prepoznati ne samo riokosog oveka s poetka romana ve i dvojicu likova o kojima je ve bilo rei pijanog starca na brodu i samovoqnog gondolijera. Na pijanog starca nedvosmisleno je asocirano ponaawem ulinog sviraa: () i tako dobacivao na terasu svoje ale u ivom reitativu uz kotrqawe ica () Wegova pesma, samo glupa u reima, dobijala je u wegovim ustima neega dvosmislenog, neodreeno sablaqivog wegovom mimikom, wegovim pokretima, kako je namigivao nagovetavajui, kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana."69
67 68 69

Isto, 7. Isto, 88, 89. Isto, 88.

142 A na Harona gondolijera upueni smo prvim delom opisa: Bio je sitna rasta, u licu mrav i iznuren; stajao je izdvojen od svojih, zaturivi pohabani eir, tako da je ispod oboda izvirala guva wegove rie kose."70 Pohabani eir, ria kosa i izdvojenost (setimo se da jedino voza koji Aenbaha dovodi do Venecije nema koncesiju dakle on je izdvojen od svojih) jesu motivi s kojima smo se ve susreli u opisu udqivog gondolijera: () i pogleda gore u lice gondolijera, koji se, na povienoj ivici stojei, izdizao pred bledim nebom. To je bio ovek nedopadqive, ak brutalne fizionomije, u modrom mornarskom odelu, i opasan utom trakom; drsko je nakrivio svoj eir ija se slama ve poela raspletati. Oblik wegovog lica, i plavi, kovrxavi brkovi nisu nikako odavali italijanski soj. () Nekoliko puta, napreui se, on je razvlaio usne i otkrivao pri tom svoje bele zube. Nabranih riih vea, gledao je uvis mimo gosta, i odgovarao odluno, skoro osorno."71 U ovom opisu, meutim, ima i elemenata koji su gondolijeru zajedniki s riim neznancem to je, naravno, ria kosa, a potom i drskost, razvlaewe usana, pokazivawe zuba i opasanost, odnosno noewe pojasa. Ova posledwa pojedinost zajednika im je s Taom. Gondolijer, uz to, stoji na povienoj ivici", po emu je slian i Tau, koji sa hotelske terase gleda svirae, i riem neznancu, koji je na uzdignutom i uzdiuem poloaju", i pijanom starcu, koji se s grupom mladia nalazi na krovu prvoga razreda". Ovim likovima je, pored pozicije, zajedniki i jedan odevni detaq svi oni imaju neku vrstu eira, a eir sa irokim obodom () omotan trakom u vie boja" stavie i Aenbah izlazei od hotelskog frizera, dakle u momentu pokuaja metamorfoze iz starca u mladog oveka. Hadov lem i kapa nevidimka", na koje je ovim asocirano, upuuju na podzemni svet, odnosno na svet mrtvih. Pored toga, zajedniko im je i to to u svojim sredinama izgledaju kao stranci za rieg neznanca Aenbah pomiqa da je stranac i doqak", gondolijerovi brkovi i oblik lica nisu odavali italijanski soj", a za ulinog sviraa se inilo da nije venecijanskog soja". Trebalo bi imati na umu da je u mitskom sistemu miqewa i stranac oznaka za smrt. Man je, oigledno, potezima koji na prvi pogled izgledaju ovla izvueni uspostavio veoma sloen sistem relacija meu likovima koje sama radwa ne povezuje. U igri su rii neznanac, gondolijer, pijani starac s broda i ulini svira, ali se povremeno u mreu veza nekim detaqima ukquuju Tao i Aenbah. Kakvo je znaewe u pozadini ovog sloenog tkawa? Ve je u vezi s funkcijom psihagoga povuena paralela izmeu Taa i rieg oveka s poetka romana. S ne mawe zasnovanosti, pod ovaj zajedniki imeniteq mogli bi se podvesti i gondolijer i ulini gitari70 71

Isto. Isto, 32, 33.

143 sta. Ovaj posledwi svojim raskalanim ponaawem i insistirawem na opscenim gestovima i na smehu priprema ritualnu situaciju koja je prelomna taka u romanu i koja je konano Aenbahovo predavawe tuem bogu". Uz to, on dolazi neposredno pod Aenbahovo mesto na terasi, razgovara s wim i, pri tom, sa sobom donosi miris karbola kojim se dezinfikuje grad. On je, dakle, mogui izvor zaraze, ali je i bez toga na indijsku koleru koja uzima maha i uzrokuje smrt u Veneciji posredstvom ovog lika jasno asocirano. Zato su, meutim, Manu bili potrebni i rii neznanac i gondolijer i pijani starac i svira i, naravno, Tao da bi ispriao u sutini jednu istu priu priu u kojoj je podloga mitska predstava o umirawu, odnosno o potrebi da pokojnika neki medijator (psihagog, psihopompos) prevede u svet mrtvih preko vode, mosta, stepenica ili na bilo koji drugi autentian nain? Izgleda da je Tomas Man pre folklorista i istraivaa koji su se bavili mitologijom doao do wene osnovne strukture. Mislimo pri tom na iwenicu da je Man, po svoj prilici, uvideo da se u jednom kompleksu mitskih pria ista ideja aktuelizuje na razliite naine, odnosno da se prie, prenosei isto znaewe, samo formalno razlikuju. Varijacije su, dakle, prisutne samo spoqa, na manifestnom planu, ali se simboliko znaewe ne mewa.72 Ovakvu strukturu varirawa jedne osnovne mitske predstave putem nekoliko likova pokuao je da ostvari i Man u Smrti u Veneciji i zauujue autentino u tome uspeo. U grkom mitu, na kome je Man prevashodno gradio svoj roman, Apolon, Dionis i Eros su, kao to smo videli, u pojedinim segmentima pria meusobno zamewivi, imaju iste atribute ili sline domene
72 U vezi sa strukturom mita uglavnom je prva asocijacija istraivawe Klod Levi Strosa (Strukturalna antropologija 1950, Strukturalno izuavawe mita 1955, Mitologike 1964, 1967, 1968). Ono se, naravno, podrazumeva i ovde, i u krajwe pojednostavqenom i saetom obliku moe se svesti na konstataciju da se iza izraenog smisla pria krije jedan ne-smisao, odnosno jedna poruka zavijena u kd", ili da se iza ogromne raznorodnosti trivijalnih dogaawa obrauju krajwe elementarne teme: incest, oceubistvo i bratoubistvo, qudoderstvo (Edmund Li, Klod Levi Stros, prevela s engleskog Milica Mihajlovi, Novinsko izdavako preduzee Duga, Beograd 1972, 71) Ali, pravde radi, navedimo fragmente predavawa Olge Mihajlovne Frejdenberg odranih na Lewingradskom univerzitetu 1939/40. godine, a sistematizovane i napisane za vreme opsade Lewingrada 19411943: Delovi ili motivi mita su metafore () sve metafore podjednako predstavqaju sliku, ali u razliitim oblicima i odredbama; one su meusobno jednake, udvostruavaju jedna drugu u bilo kojoj koliini i okupqaju se, sasvim antikauzalno, oko te opte slike koju izraavaju razliitim sredstvima. () U mitolokoj metafori postoji jedno isto znaewe, statino znaewe slike, mada i metafore imaju razliit oblik." Jedna od ilustracija ovih udvajawa u mitu jeste pria o Atridima: Wih su dvojica braa Agamemnon i Menelaj. Paris otima Menelajevu enu Helenu i to dovodi do trojanskog rata. Iz tog rata Agamemnon se vraa kui ali ga za trpezom, u toku jela, ubijaju ena i wen qubavnik Egist. Kasnije, Agamemnonov sin Orest i kerka Elektra ubijaju Egista i majku. Atridi su Atrejevi sinovi. Atrej takoe ima brata, Tijesta. Oni ubijaju Hrisipa, svog polubrata. Zatim Atrej ubija Tijestove sinove i daje ih, u vidu jela, samom Tijestu. Atreja ubija Egist, Tijestov sin. Atrej je Pelopov sin. Pelopa je ubio wegov otac, Tantal, i dao ga bogovima u obliku jela. Dakle, tri strukturno iste verzije mita rasporeene su genealoki" (Olga Mihajlova Frejdenberg, nav. d., 62, 63, 66).

144 dejstva i sudbine ba kao i Ganimed, Hijacint i Narcis. Po tom modelu zamiqeni su i likovi romana Smrt u Veneciji. Svaki od wih je individualizovan i izdvojen u posebnu narativnu liniju tako da se sa sebi slinim likovima ne ukrta. Jedino to ih vezuje jeste Aenbah. Ali oni ujedno imaju osobine ili ponaawe po kome su identini drugim likovima, zbog ega su meusobno funkcionalno ekvivalentni. Motivska udvajawa o kojima je do sada bilo rei, bilo da su na nivou dogaaja, opisa ili ponaawa junaka zadravaju se u okvirima Manovog romana i iskquivo su plod pieve imaginacije i invencije. Misli se, pri tom, na motive kojima se uspostavqa paralela meu likovima: ria kosa, eir, iskoeni poloaj tela, pojas, prekrtene noge, mrav vrat, sportska kouqa, oblizivawe jezikom Meutim, u ovom romanu prisutna su i udvajawa koja se uspostavqaju izmeu motiva i situacija dvaju razliitih dela Manove Smrti u Veneciji i Platonovih dijaloga, Fedra i Gozbe pre svega. O ovim drugim intertekstualnim analogijama i znaewima koja iz wih proishode bie rei kasnije.

7. O prirodi Aenbahove umetnosti ve je bilo rei, pre svega o wenoj priklowenosti tradicionalnim obrascima i zvaninom moralu, zbog ega je stekla visok status u nacionalnoj kulturi i imala zapaenu drutvenu ulogu. Nameu se, meutim, i neki drugi pravci u kojima bi se ona morala posmatrati, kao i paralele koje postoje izmeu umetnosti, odnosno dela, i privatnog ivota Gustava Aenbaha. Aenbahovo stvaralatvo skladnog uobliewa, sa smislom za lepotu, umetnost koja daje utisak majstorstva i klasinosti" neizbeno asocira na apolonski princip harmonije, ravnotee i orijentacije na formu. Ali nije samo Aenbahova umetnost obeleena apolonskim principom ceo wegov prethodni ivot voen je upravo u takvom kquu: odrastao je posamce, bez drugarstva (Apolon je usamqen, za razliku od Dionisa), nikada nije poznavao dokolicu, nikada bezbrian nemar mladosti, wegova najmilija re je bila izdrati; oduvek spregnut disciplinom, elegantno je vladao sobom, voen razumom i stegom koje je rano uvebao, podjarmqenog uvstva. Wegova vetina u pisawu bila je odraz vebe, strpqewa i promiqawa a ne inspiracije i zanosa, zbog ega je i sumwiio talenat i samo bie umetnosti. Aenbahov ivot je, dakle, bio podreen redu, propisu, nauenom, osmiqenom. Svodei u jednom momentu raune sa svojim precima, on razmiqa o tome da je bio ratnik i vojnik kao i mnogi od wih: jer umetnost je rat, borba koja iznuruje, i za koju danas retko ko dugo ima snage. ivot samosavlaivawa i upornosti, ivot opor, postojan i uzdrqiv."73
73

Tomas Man, nav. d., 83.

145 Na poetku romana Aenbah je jo uvek u tim koordinatama bavi se radom koji trai paqivost, opreznost, ivu upornost i tanost voqe". Wegova druga strana, dioniska, ona koja e se pokloniti nagonu, prekraju i amoralnom, izbie tek u trenutku suoewa s idejom lepote, dakle u kontaktu s metafizikim i onostranim, iako posredovanim kroz zemaqski sklad i lepotu deaka Taa. Nije, meutim, samo lepota vezana za lik poqskog deaka ve i sklonost ivotu bez krutih ograniewa i pravila. Voewe umilno nitavnog, besposleno nestalnog ivota, ivota koji je bio igra i odmor" jeste dodatni impuls koji je isprovocirao javqawe potisnutog dela Aenbahove prirode u kontaktu sa Taom. Aenbah ide" za lepotom, ali i za ivotom koji je igra i odmor". Dualizam unutar Aenbaha nagoveten je ve wegovim poreklom, odnosno dvema razliitim krvima koje su se u wemu stekle: oeve, s ije strane su mu preci bili oficiri, sudije, inovnici, disciplinovani u slubi kraqu i dravi i majine, intenzivnije i toplije, bre i ulnije. Iz tog braka slubeno trezvene savesnosti sa tamnijim, vatrenijim impulsima ponikao je ovaj umetnik, ovaj naroiti umetnik". Ve svojim genetskim nasleem Aenbah je, dakle, bio predodreen na raspetost izmeu slube i impulsa, izmeu apolonskog i dioniskog.74 Zato je i prirodno to ova druga dioniska strana tiwa negde u pozadini Aenbahove linosti. Kao prvo, ona se pomaqa u vidu podsvesnog opredeqewa Gustava Aenbaha za jedan tip junaka po kome je celokupan wegov opus bio prepoznatqiv: O novome tipu junaka koji je ovom kwievniku bio najmiliji, i ponavqao se kod wega u raznovrsnim individualnim pojavama, rano je ve pisao jedan razborit analizator, odredivi ga kao zamisao 'intelektualne i mladike mukosti, koja mirno stoji, stegnuvi zube u gordoj stidqivosti, dok joj maevi i kopqa prolaze kroz telo."75 Poseui za tehnikom pseudocitatnosti, odnosno navoewa fiktivne kritike koja e, kao to znamo, postati jedan od kqunih po74 Interesantno je da se u pozadini razliitih krvi koje determiniu Aenbahovu podvojenost krije autobiografski iskaz. Naime, Man je svoju slinost s Geteom video ovako: I ja imam od majke veselu ud, a od oca zbiqu, graanski peat, i etinost mesto umetnikog epikurejstva! I ja sam nemaki birgner, ponesen birgnerskom qubavqu za red i rad. I ja volim mirni, naporni, organski nain kwievnog rada mesto genijalnog stvarawa; i ja volim 'trajne odnose', ono to je pravilno i trajno u ivotu, ono to je od Boga dato, kao familija i poredak () I ja volim etiku zdravog zanatlijskog majstorstva ()" (Pero Slijepevi, nav. d., 160). Autobiografskim podatkom moe se smatrati i to to je Aenbah autor jasne i mone prozne epopeje o ivotu Fridriha Pruskog", poto Man takoe ima delo posveeno tom vladaru: Friedrich und die grosse Koalition (1915). Ona je, dodue, nastala dve-tri godine posle Smrti u Veneciji, ali je Man u vreme pisawa tog romana morao imati ideju ili nacrt za wu. U Manovoj sklonosti zdravom zanatlijskom majstorstvu" takoe nije teko prepoznati tip umetnikog stvarawa Gustava Aenbaha. Na kraju, Man je Aenbahu blizak i po nainu rada: Man formulie svoj pesniki rad kao samoodricawe, Entsagung, to jest kao odricawe od fantazirawa u beskraj, od slatkog predavawa niz vodu ula i oseawa, kao unutarwi zapt i dunost prema sebi" (Pero Slijepevi, nav. d., 161) (podvukao autor P. S.). 75 Tomas Man, nav. d., 17.

146 stupaka (post)moderne literature Tomas Man je, u stvari, dao jedan dvostepen metapoetski iskaz: intelektualna i mladika mukost, koja mirno stoji, stegnuvi zube u gordoj stidqivosti, dok joj maevi i kopqa prolaze kroz telo" odnosi se na junake Aenbahovih kwievnih ostvarewa, ali i na samog Aenbaha junaka Manovog romana: kroz Aenbahovo telo prolaze maevi i kopqa", dok on dri pozu smirenosti i zadovoqstva. Autorski tekst koji sledi za ovim pseudocitatom slinog je znaewa, samo to se wime jo i daju smernice buduih deavawa i Aenbahove evolucije: Ko je pogledao u ovaj ispriani svet, video je: elegantno vladawe sobom, koje do posledweg aska skriva pred oima sveta unutrawu podrivenost, bioloko opadawe; utu runou, ulno uskraenu, koja je sposobna da svoj dimqiv ar raspali do istog plamena, ak da se vine do vladarstva u carstvu lepote."76 U Manovom opisu Aenbahovih junaka takoe prepoznajemo samog Aenbaha koji elegantno vlada sobom", skrivajui unutrawu podrivenost i bioloko opadawe", ali nasluujemo i rasplamsavawe dimqivog ara" i uzdizawe ka carstvu lepote". Druga dioniska, strasna, rasplamsala" Aenbahova priroda ne zahvata, meutim, samo wegovu podsvest, ve se javqa i u vidu salijerijevske svesti o visokoj sopstvenoj vetini i tehnici, ali i o nedostatku igrivog i iracionalnog elementa koji bi delo uinili genijalnim: No, dok ju je nacija potovala, wega samoga nije radovala; inilo mu se da wegovom delu nedostaju oznake vatreno razigrane udi, proizvodi radosti, koje vie raduju primaoce no ikoja unutrawa sadrina ili znaajna odlika."77 Ovaj drugi segment Aenbahove qudske i umetnike prirode, koji je, kako smo videli, tiwao negde u pozadini i obeleio piev odnos prema sopstvenom delu, poee polako da se oslobaa. Dioniska strast i impulsivnost probie opnu uzdranosti i samokontrole i pre nego to Aenbah ugleda Taa. Wu moemo identifikovati ve u samoj eqi znamenitog pisca da otputuje iz Minhena u kome godinama ivi i koji nerado naputa (samo kao zdravstvenu meru"), a naroito u iwenici da je tu equ direktno isprovocirao nepoznati ri ovek koga Aenbah smatra strancem i doqakom", smelog, ak divqeg stava, ije su usne odve kratke, bile izdignute nad zubima, a ovi, otkriveni do desni, beleli su se meu usnama, dugi i iskeeni". Agresivan i gotovo animalan izgled neznanca podstakao je u Aenbahu nemir koji trai i luta, neku mladalaku ednu ewu za daqinom, oseawe neko, tako ivo i novo, ili bar odavno zanemareno i zaboravqeno". ewa koja se pojavila kao napad, pojaana do strasti, i ak do ulne obmane" bila je, u stvari, nagon da se udaqi od dela, od svakidawe pozornice jedne krute, hladne i strasne slube". Ta odve razuzdana i nesreena" eqa dovela je i do priviewa u kome se pojavio predeo, movaran kraj u tropima, pod nebom punim gu76 77

Isto. Isto, 11.

147 stih isparewa, vlaan, bujan, i udovino ogroman, kao neku prasvetsku divqinu sa ostrvima, mlakama i renim rukavcima punim gliba, video je kako se, iz nedoglednog spleta bujnih paprati, iz dolina pokrivenih biqem preobilnim i nabubrelim i udnovato procvalim, uzdiu, tu i tamo, vlasasta stabla palmi". Daqe u opisu halucinantnog pejzaa javqaju se ustajale vode zelenkastih preliva, ptice udnog izgleda, bambus, trska i tigar koji vreba. Jasno je da se priziva egzotian predeo u kome se lako prepoznaju divqine daleke, tropske Azije. Ovim se u roman uvodi geografski prostor sa koga e indijska kolera krenuti prema Evropi i u Veneciji stii Aenbaha. Predeo koji se Aenbahu privideo posle susreta s nepoznatim ovekom analogan je onom koji se javqa na kraju kwige u vezi s putem kojim je fatalna zaraza dola do Venecije: Ima ve vie godina otkako je indijska kolera pokazala pojaanu naklonost da se iri i da obilazi jednu zemqu za drugom. Pomor je nastao iz toplih blatita delte Ganga, digao se iz mefitskog daha onog bujno-neupotrebqivog prasveta ostrva kojeg se klone qudi, a tigar vreba u wegovom bambusovu ipraju, pa je otuda bez prestanka i neobino estoko besneo po celom Hindustanu, na istoku je preao u Kinu, na zapadu u Avganistan, i idui tragom karavanskog saobraaja, proirio svoj uas do Astrahana, i ak do same Moskve."78 Ovaj pejza, meutim, ne funkcionie samo kao kompozicioni i ritmiki elemenat u naraciji kojim se pravi neka vrsta okvira u romanu. Wime se ukazuje i na karakter odavno zanemarenog i zaboravqenog" dela Aenbahove prirode na divqi, dioniski deo koji se u poetku javqa u vidu podsvesnog (halucinacija, priviewe), ali se do kraja dela osamostaquje i izbija u sferu svesnog. Dionisov kult je, uostalom, i doao u Heladu iz Azije, mada, po svoj prilici, iz wenog zapadnijeg dela.79 Na latentni, dioniski poriv Gustava Aenbaha, kome odgovara sklonost k amorfnosti i bezmerju, ukazuju i razlozi wegove qubavi prema moru: Voleo je more iz dubokih povoda: kao umetnik koji je eqan odmora jer radi naporno, koji uri da se spase i skloni od zahteva punog mnogolija pojava na grudi jednostavnog, ogromnog; od zabrawene, wegovom zadatku protivne, i ba zato zavodqive sklonosti ka nerazluenom, neumerenom, venom, ka niemu. Odmarati se u savrenome () a nije li nita jedan oblik savrenoga?"80 Nita i sve, nerazlueno i uoblieno, raspusnost i strogost podjednako su, dakle, savreni i potrebni. Ovo filozofsko (i mitoloko) uoptavawe, koje se u krajwim konsekvecama odnosi na smrt i ivot, prisutno je i na drugim mestima u delu i povremeno koincidira sa dvama oblicima drutvene stvarnosti ritualnim, svetim i svakodnevnim, profanim.81 U pojedinim sluajevima na tu, inae kompleksnu
Isto, 94. Robert Grevs, nav. d., 97. 80 Tomas Man, 45. 81 Izgleda da je ovo bila jedna od opsesivnih tema u Manovom stvaralatvu i sutina wegovog pogleda na svet moda srenije i direktnije formulisana u romanu Jo78 79

148 opoziciju naslojeni su i neki etiki aspekti neophodnost i dobra i zla ili discipline i samovoqe: Ali moralna odlunost, s onu stranu znawa, s onu stranu razornog i spreavajueg saznawa, ne znai li opet i ona uproavawe, vraawe sveta i due prvobitnoj prostoti, pa prema tome i snaewe sposobnosti za zlo, za ono to je zabraweno i moralno nemogue? A sam oblik, nema li on dva lika? Nije li on u isti mah i moralan i nemoralan, moralan, ukoliko je rezultat i izraz discipline, nemoralan pak, i ak protivan moralu, ukoliko, po svojoj prirodi, sadri u sebi ravnodunost prema moralu, i ak bitno tei da savije moralnost pod svoje gordo i neogranieno ezlo?"82 Moralna odlunost, dakle, snai sposobnost za zlo". Psihologija i psihoanaliza ovde bi svakako nale mesto: podjarmqivawe uvstava i pokoravawe moralnim uzusima dovodi u jednom momentu do eskalacije i erupcije strasti, ma koliko se time krile norme zajednice. Najvie to se u vezi s tim moe uiniti jeste da se te erupcije ukrote tako to se odreuje vreme (svetkovina, praznik) i bar neki okviri wihovog deavawa. A to se ritualom upravo ini. Kod Aenbaha e do konanog preputawa nagonu i odbacivawa elementarnih normi ponaawa doi takoe u jednoj (pseudo)ritualnoj situaciji. Naime, posledwe stege i mehanizmi samokontrole popustie nakon sna koji je neka vrsta rekonstrukcije i evokacije bahanalijskih, odnosno dionisijskih orgija: Vladala je no a ula mu oslukivahu; bliila se buka, galama, pomean agor svake vrste: zveka, tretawe, i mukla grmqavina, resko klicawe uz to i neki odreeni urlik u kome se razvlaio glas 'u',83 a u sva se uvlaila, jasnije od svega, i sa uasnom slau je zvuala pesma frule,84 bezbono istrajna i puna dubokog gukawa, i bestidno oaravala utrobu. No, on je znao re, tamnu ali koja kazuje ono to dolazi: 'Tuinski bog!' () ene, zapiwui o preduge krznene odee koje su im visile o pasu, tresle su doboe sa praporcima, izvraajui glave nauznak i stewui, vitlale su prtave zapaqene lue i gole maeve, po sredini su drale telo palacave zmije, ili su viui nosile u obema rukama svoje dojke. Mukarci, sa rogovima na elu, opasani krznom i rutave koe, savijali su vratove i dizali miice i butine, udarali besno u tuane kotlove i talambase, dok su glatki deaci boli jarce uvenanim prutovima, hvatali se za wihove rogove, i putali kliui da ih vuku svojim skokovima."85
sif i wegova braa: Je li onda udo da je u svetkovini uvek uzaviralo ono qudsko i da je u saglasju sa obiajima umelo da se izopai do nedolinosti, budui da su se u woj prepoznavali ivot i smrt?" (Tomas Man, Josif i wegova braa, preveo Toma Beki, Matica srpska, Novi Sad 1990, 54). Izopaenost je, dakle, deo qudskog i primerena je ritualu u kome se ispoqavaju i ivot i smrt. 82 Tomas Man, Smrt u Veneciji, 20. 83 Ovaj glas je osnovna obrada" otegnutog uzvika u u dozivawu mladog Poqaka na plai: Tau! Tau!" 84 Frula je instrument koji se vezuje za satire, silene, Pana, dakle pratioce Dionisa. Wena funkcija je medijacijska, odnosno ona je sposobna da prevede s ovog" na onaj" svet (v. Lidija Bokovi, Mitsko u delima Borislava Pekia, Savremena srpska proza, broj 13, Trstenik 2001, 111135). 85 Tomas Man, nav. d., 98, 99.

149 Aenbahova predaja nije bila bez otpora: Veliko je bilo wegovo gnuawe, veliki wegov strah, potena wegova voqa da titi do kraja svoje od tuinskog, od neprijateqa prisebnog i dostojnog duha."86 Meutim, kako je svetkovina odmicala i postajala sve uzavrelija, Aenbah se sve mawe buni i polako poiwe da se utapa u pobesneli opor: Opsceni simbol, ogroman, od drveta, bi otkriven i uzdignut: tada razuzdanije urlikahu lozinku. Pena im izlaae na usta, vitlahu se besno, draei jedno drugo bestidnim pokretima i razbludnim rukama, ubadahu jedno drugome palce u meso i lizahu krv sa udova. Ali onaj koji je sawao bio je sada sa wima, u wima, pripadao je tuinskom bogu. () I wegova dua okusi blud i bes propadawa."87 Aenbah, koji je slavu i priznawe stekao piui o Bedniku i koji se, pri tom, u tako uzorno istom obliku odrekao boemstva i mutne dubine, koji je otkazao simpatiju ponoru i odbacio odbaeno", bio je sada predan bez otpora demonu". I eto nas u jednom zatvorenom, zaaranom krugu Manovom circulos vitiosus-u: Bednik je lik Aenbahovog romana onaj koji je pristao na pad i ponor, ali je Bednik i Aenbah koji je mislio da se padu i ponoru moe beskrajno, apsolutno i puritanski odolevati! Wega kao da stie osveta Dionisa zbog poricawa i borbe protiv dioniskog u sebi i u svetu, zbog odbijawa da svetkuje: Aenbah nije voleo uivawe. Kad god i gde god je vaqalo svetkovati, predavati se odmoru, provoditi dane u nasladi, uskoro je on a naroito se tako zbivalo u mlaim godinama sa nemirom i odvratnou poeleo da se vrati visokoj trudbi, svetoj i trezvenoj slubi svoje svakidawice."88 Odbijawe svetkovawa i odmora u mitskom i obiajnom kodu, koji je u romanu aktiviran, adekvatno je velikom sagreewu kao, na primer, rad u nedequ ili neslavqewe slave, Boia ili Vaskrsa, pa je osveta sile" na koju huli" Aenbah, oekivana. Kao prvo, ona je Aenbaha priklonila odmoru: Ve nije vie budno pazio da ne protee vreme odmora koje je sam sebi odredio; nije ga ak ni dodirivala misao na povratak. Pisao je da mu poaqu obilato novca. () i kao to je inae bio navikao da svako okrepqewe koje mu prui san, hrana ili priroda odmah utroi na neko delo, tako je sada putao da se sve snaewe koje mu donoahu sunce, dokolica i morski vazduh, velikoduno-netedqivo izlije u zanos i uvstvo."89 To je otilo dotle da ga je i pomisao na povratak, na prisebnost, trezvenost, trudbu i visoku umetnost ispunila tolikim gnuawem da mu se lice iskrivilo kao da mu se fiziki stuilo".90 On odbacuje umetnost i vrlinu zarad haosa: ta mu je nena srea o kojoj je malopre sawao jednoga trenutka, prema ovim oekivawima? ta mu jo znai umetnost i vrlina prema onome to prua haos?"91
86 87 88 89 90 91

Isto, Isto. Isto, Isto, Isto, Isto,

100. 61. 70. 97. 98.

150 A onda, da bi se do kraja i u punoj meri pokazala mo dioniskog, Aenbah je asimiliran i iniciran u kult: on (u snu) prodire vrue, otkinute komade ivotiwe koju prilau bogu na rtvu ime se prieuje", postaje est",92 odnosno deo" u tuinskom" bogu, zajedno sa svim ostalim uesnicima rituala. Na kraju wegov hibris i teomahija se, kao u antikim tragedijama, kawavaju ludilom i smru! Posezawe za snom kao nainom da se Aenbah inicira u dioniski kult jeste lucidno Manovo reewe da Aenbahovo devijantno, ekscitirano ponaawe povee s bahanalijama i Dionisom, jer rituali u tom prvobitnom obliku danas ne postoje, bar ne u civilizaciji kojoj junak romana pripada. Mogua je bila, dakle, samo jedna ovakva izvitoperena, pseudoveza" kojom se izvorni kontekst obavqawa rituala ne uspostavqa san je iskquivo domen linog doivqaja pojedinca i nema kolektivnosti, koja je prvi uslov obreda.93 Uz to, ne uspostavqaju se ni wegove izvorne funkcije ne smiruju se tenzije unutar drutva i ne uspostavqa se komunikacija oveka s prirodom sve ostaje samo na linom, pervertiranom nagonu. Naravno, ovo je samo jedna od ravni romana, koja se moe i ovako izolovano posmatrati. Meutim, mora se imati u vidu da wenim uklapawem u kompleksnu strukturu teksta i preklapawem s drugim znaewskim slojevima Aenbahova devijacija gubi na odbojnosti i postaje gotovo prihvatqiva, jer se smeta u filozofski (estetski) kontekst i modifikuje se u opiwenost umetnika savrenim skladom i oblikom u fascinaciju umetnika lepim.

8. Man se, kao to smo videli, dosledno dri mitskih znaewa, ali se i veto poigrava s wima uklapajui ih u (pseudo)filozofsku94 teoriju o lepom jasno je da se na umu ima Platonov dijalog Fedar ili O
92 Petar Skok, Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga prva (AJ), Zagreb 1971, 313. Porodica rei etimoloki vezanih za st: esnica, esnik, uesnik, uee, priest Naroito je interesantno da priest ima leksike paralele u grkom xoinona, odnosno latinskom jeziku communio, communicare, u starom jeziku dionitvo". Skok smatra da je leksema priest prevedenica grkih i latinskih originala. Nama se, meutim, ini moguim da je ona autohtona, s obzirom na to da ima pokrie i u srpskim tradicionalnim predstavama konkretno, boina esnica je hlebna rtva, koju lanovi zajednice komadaju i jedu, postajui na taj nain udeonici, odnosno uesnici u bogu kome rtvuju. Pravoslavna hostija je istog znaewa: pojesti deo hleba, koji je svetom tajnom pretvoren u telo Hristovo, znai postati udeonik, tj. uesnik u Hristu. 93 Kao ilustracija za iwenicu da je kolektivnost neophodan element u izvoewu obreda moe se navesti nama blia pravoslavna obredna praksa: liturgija se moe sluiti jedino ako je u crkvi dvoje qudi, koji onda simbolizuju zajednicu sm svetenik to ne moe da ini. 94 Man, zapravo, simulira navoewe Platonovih rei u svom delu. Apostrofirawem Fedra on direktno asocira na dijalog Fedar, u kome se raspravqa o lepom, ali navedene rei nisu citat. One samo podseaju na Platonov diskurs i aktiviraju u itaocu filozofsku problematiku Platonovog dela.

151 lepoti. Na ovo Platonovo delo itaoca upuuje prvo Aenbah priseajui se poetka antikog teksta u kome Sokrat i Fedar lee pod platanima i razgovaraju: Tako mi Here: ba je lepo mesto za odmarawe! Ta ova je platana i veoma irokih grana i visoka, pa kako je prelepa visina konopqike koja se najraskonije rascvetala da ceo kraj ispuni najslaim mirisom; a pod platanom opet umilno izvire izvor veoma studene vode, tako da se nogom moe osetiti. Po slikama i zavetnim poklonima ini se da je to sveteno mesto, posveeno nekim Nimfama i Aheloju. Pa onda, molim te, kako ovde vetri qupko arlija, kako je prijatan i pun mirisa. I svojim letwim umorom zvonko prihvata horsku pesmu zrikavaca. Ali od svega je najumilnija trava, koja je na blagu pristranku bujno izrasla, tako da moe, kad legne, glavu nasloniti kao na meko uzglavqe. Tako si se pokazao kao odlian vodi stranaca, dragi moj Fedre" (Fedar, 115).95 Ovaj fragment Platonovog dijaloga Man je samo stilski preradio, zadravajui pri tom sve kqune motive platane, izvor, mirise, zrikavce, nimfe i Aheloja i, za nau priu najbitnije, iste sabesednike: Bila je to drevna platana nedaleko od gradskih zidina Atine, ono sveto-oseneno mesto, ispuweno mirisom procvalog stabla ednosti, okieno pobonim darima u ast nimfa i Aheloja. Potpuno bistar, slivao se potok preko uglaanih qunaka u podnoju iroko razgranatog drveta; popci su gudili. A na busewu koje se sputalo u blagom nagibu, tako da se pri leawu glava mogla drati visoko, poivala su dvojica, skrivena tu od dnevne ege: jedan stariji a drugi mlai, jedan ruan a drugi lep, mudrac kraj milokrvnoga. I uz qubaznosti i duhovno privlane ale pouavao je Sokrat Fedra o ewi i vrlini" (Man, 66). Drugi signal koji nas upuuje na Fedra jeste wegova tematska podudarnost s Manovim romanom. Naime, i u jednom i u drugom delu tema koja natkriquje sve ostale slojeve teksta jeste qubav mukarca prema deaku. U oba sluaja problem homoseksualne privlanosti uklopqen je u iri teorijski i estetski kompleks, s tim to se u Platonovom delu on vie filozofski promiqa nego to se konkretizuje u fabuli, dok je kod Mana obrnut sluaj. Ovo posledwe mimoilaewe posledica je, pre svega, prirode dvaju tekstova kod Platona je u pitawu filozofska rasprava, dijalog, gde dominira problemska, refleksivna ravan, a kod Mana je re o fiktivnoj prozi, s oekivanim akcentom na dogaawu. To, meutim, ne znai da kod Platona nema fabularnih detaqa koji bi se dali uporediti s pojedinim momentima iz Smrti u Veneciji. Recimo, i u jednom i u drugom delu deava se da se starac zanese mladiem kod Mana Aenbah deakom Taom, a kod Platona Sokrat mladim Fedrom: Boanstvena, u stvari, dragi moj prijatequ; ja sam se sa95 Zbog velike slinosti Manovog teksta s Platonovim u zagradama e se navoditi autor i stranica kwige kada je u pitawu Smrt u Veneciji, a delo i stranica kada su u pitawu Platonovi dijalozi. Platon, Ijon, Gozba, Fedor, preveo, napomene i objawewa napisao Milo N. uri, Kultura, Beograd 1955, 115.

152 svim zaneo! I to mi se dogodilo zbog tebe, Fedre, dok sam u tebe gledao, jer se meni inilo da te ozarivala radost dok si itao. Ta mislio sam da ti takve stvari boqe razume nego ja, pa sam te pratio, a pratei te zanosio sam se kao i ti, boanstvena glavo!" (Fedar, 122). U Sokratovom sluaju nema aktivne zaqubqenosti i poude za Fedrom, ali se u celoj wegovoj besedi insistira jedino na ovakvoj vrsti privlanosti, iako je Sokratu (Platonu) za teorijsko promiqawe u vezi s lepim i Erosom kao primer mogla posluiti i qubav mukarca prema eni. Meutim, i u ovom dijalogu, i u Gozbi, iji je podnaslov O qubavi, govori se prevashodno o homoseksualnosti. Platon ak i u konceptu reinkarnacije i seobe dua nakon ciklusa od deset hiqada godina povoqnije predispozicije daje onima koji su poteno filozofirali ili filozofski qubili mladie" (Fedar, 143). Sokratove replike se takoe kreu u ovim okvirima u wima se opisuje jedino fascinacija mukarca istim polom i to na nain koji e Man podraavati u svom romanu: () nemogue je da mnogi ne uju i ne vide kako qubavnici prate svoje qubqenike, i to smatraju kao svoj posao" (Fedar, 118), ili: Jer stariji, druei se s mlaim, ne voli da ga ostavqa ni dawu ni nou, nego se predaje navali neodoqivog nagona, koji mu, dodue, uvek stvara zadovoqstvo kad qubqenika gleda, slua, dodiruje i svima ulima osea, tako da se s uivawem uz wega priqubquje i wemu slui" (Fedar, 131). Moda je najilustrativniji primer za takvo podraavawe sledei citat: () dui je veoma neprijatno u tom neobinom stawu, i ona, ne znajui ta bi, besni, i od besnila ne moe ni nou spavati ni dawu ostajati na mestu gde je, nego iz eznua tri mestima gde misli da e videti onoga ko blista lepotom" (Fedar, 147). Lako emo u ovom posledwem navodu prepoznati detaqe iz Smrti u Veneciji Aenbahovo besomuno lutawe za Taom: I tako pometeni dugo nita nije ni znao ni hteo, no da bez prestanka ide za predmetom koji ga je rasplamtio, da o wemu sawa kad je daleko, i po obiaju onih koji vole, da govori nene rei samoj wegovoj senci" (Man, 82), kao i wegov zastraujui, bahanalijski san. Iako je priroda pomenutog sna, kao to smo ranije videli, u vezi s mitskim i psiholokim aspektima Manovog romana, podsticaj je takoe mogao doi i od Platona: Svaki, dakle, prema svojoj udi odabira sebi qubav izmeu lepih mladia i, kao da je on isti onaj bog, gradi ga i kiti sebi kao kip, da ga potuje i orgijama slavi" (Fedar, 148). Interesantno je i to to Platon posee za dvama mitskim motivima koji e se javiti i u romanu Tomasa Mana on, prvo, pomiwe Ganimeda: () tada se izvor one reke, koju je Div, kad je qubio Ganimeda, nazvao qubavnom drai ()" (Fedar, 152), a onda na posredan nain asocira i na priu o Narcisu: On qubi, dakle, ali koga, to ne zna; a ne razume ni svoje stawe, niti ga moe opisati, nego kao da se od drugoga zarazio onom boleu, ne moe rei kako i kada; a ne zna da u qubavniku kao u ogledalu gleda samo sebe" (Fedar, 152, 153).

153 Na slinu vrstu udvajawa i projekcije nailazimo i kod Mana: () i toga aska se zbilo da se Tao nasmeio: nasmeio se na wega, reito, blisko, umilno i otvoreno, sa usnama koje se tek polako u osmejku otvarahu. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo, onaj duboki, oarani, privueni osmeh sa kojim on prua ruke prema odsevu roene lepote, jedan sasvim malo greviti osmeh, grevit zbog beznadnosti svoje tewe da poqubi draesne usne svoje senke, koketan, radoznao, i neto malo izmuen, zaluen i zauujui" (Man, 75). U Fedru su se, dakle, stekli mitoloki (Ganimed, Narcis) i (pseudo)istorijski motivi (Sokrat) vezani za devijantno privlaewe mukaraca istim polom, pa je otuda i logino to je Man posegao za Platonovim dijalogom piui o qubavi Aenbaha prema Tau. Tu je, naravno, i pitawe Erosa i lepog, ali, videemo, to nisu jedini razlozi za Manovu intertekstualnu igru s antikim delom. Vratimo se sada citatu kojim je asocirano na razgovor Sokrata i Fedra pod platanom. Nakon skicirawa spoqawih okvira dogaawa (platan, mirisi, izvor, zrikavci) Man u svoj roman uvodi i temu wihovog razgovora i probleme o kojima razmiqaju: I uz qubaznosti i duhovno privlane ale pouavao je Sokrat Fedra o ewi i vrlini. Priao mu je o tome kako se arko preplai ovek pun oseawa kad mu oko ugleda simbol vene lepote; govorio mu je o poudama neprosveenoga i ravoga koji ne moe da zamisli lepotu kad vidi wenu sliku, koji nije sposoban da oseti potovawe; govorio mu je o svetome strahu koji obuzme plemenitog oveka kad mu se ukae lice slino boanskom, telo savreno, kako ustreperi, kako gubi svest i jedva sme da gleda onamo, kako oboava lepotu i onoga koji ima lepotu, i ak bi mu rtvovao kao i statui kad se ne bi morao bojati da e qudima izgledati bezuman ()" (Man, 66, 67). Man je, oito, imao na umu fragment iz Fedra: A tek posveeni, koji se mnogih stvari nagledao pre, taj, kad opazi bogu slino lice koje lepotu savreno prikazuje, ili kad vidi koju drugu priliku tela, najpre protrne, pa ga obuzme nekakav strah kao onda; pa gleda to lice i odaje mu potu kao bogu; i kad se ne bi bojao da bi izgledao suvie pomaman, rtvovao bi svome qubimcu kao svetenom kipu i bogu; a kad ga je sagledao, promeni se kao posle one jeze, pa ga obuzme neobina vruina i znoj" (Fedar, 146). Prvi deo ovog citata onaj koji se odnosi na posveenog koji se mnogih stvari nagledao pre i koji je sposoban da prepozna lice slino bogu implicira Platonovu teoriju seawa", pa je neophodno da se kratko osvrnemo na wu, tim pre to je ona, kako emo videti, kompatibilna (auto)poetikim stavovima Tomasa Mana. Ova Platonova teorija izloena je u dijalogu Fedon povodom problema besmrtnosti. Platon je u wemu dokazivao besmrtnost due, izmeu ostalog, i polazei od iwenice da je ovek sposoban da stvari prosuuje kao vie ili mawe jednake, vie ili mawe lepe. Da bi to mogao, on mora da poseduje merila jednakosti ili lepote, odnosno mora imati predstavu o jednakom i lepom, a ta merila ovek ima zahvaqujui tome

154 to je dua postojala i pre roewa, u nekom stawu preegzistencije, gde je spoznala sutine ili ideje. Pojedinana otelovqewa sutastva koja opaamo u ivotu ili umetnikim delima podseaju nas na prethodno opaene sutine, a svako uewe i saznavawe pojmova samo je priseawe na preegzistentno znawe.96 U Gozbi i Fedru Platon e stajati na slinim pozicijama, primewenim na problem lepote sva zemaqska lepota jeste samo senka istinske lepote,97 koju dua prepoznaje po seawu i kojoj tei preko Erosa.98 Slina predstava o prirodi i funkciji Erosa odnosno Amora javqa se i u Manovom romanu: Amor zbiqa ini ono to rade matematiari, koji nesposobnoj deci pokazuju opipqive slike istih oblika: tako se i bog rado slui oblikom i bojom qudske mladosti, da bi nam predoio duhovni svet, i da bi postala oruem seawa, kiti je svim odblescima lepote, i mi bismo, gledajui je, podlegali bolu i nadi" (Man, 66). Negde na Platonovom tragu, odnosno na tragu teorije seawa, jeste i Manovo shvatawe umetnosti i umetnikog stvarawa. U jednom kraem eseju, inkorporiranom u roman, Tomas Man uspostavqa paralelu izmeu bojeg i umetnikog delawa: Kakva li je disciplina, kakva preciznost misli bila izraena u ovom protegnutom i mladalaki savrenom telu! Ali ta stroga i ista voqa, koja je u tami delajui uspela da istera na svetlost ovu boansku sliku,99 nije li ona bila poznata i bliska wemu, umetniku? Nije li ona delala i u wemu, kad je, trezvene strasti pun, iz mramorne mase jezika oslobaao vitki oblik koji je video u duhu, i prikazivao ga qudima kao plastinu sliku i ogledalo duhovne lepote. () i zanosei se ushiewem mislio je da tim pogledom shvata samu lepotu, oblik kao boju misao,100 savrenstvo jedno i isto koje ivi u du96 Kebet, jedan od Sokratovih sagovornika iz Fedona, rezimira wegovo uewe ovako: A i po onoj tvrdwi, Sokrate, kojom si esto umeo pomiwati da nae uewe nije, u stvari, nita drugo nego seawe, i po toj tvrdwi, ako je istinita, morali smo negde u neko ranije doba nauiti ono ega se sad seamo. A to ne bi moglo biti ako nam dua nije negde ve ranije bila, pre nego je dola u ovaj qudski lik" (Platon, Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova, Kriton, Fedon), preveo, predgovor napisao i objawewa i napomene dodao Milo N. uri, Kultura, Beograd 1959, 88, 89; up. i Fedar: poglavqe HH). 97 U Fedonu je takoe pomenut pojam lepog u ovom smislu: () nita drugo ne ini to lepim nego ba prisustvo onoga pralepog ili zajednitvo u onom pralepom, postala ta veza ovako ili onako. () onim to je lepo ono to je lepo postaje lepo" (Platon, Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova, Kriton, Fedon), 133). 98 Odista je Erot takav i tako postao; on je, dakle, qubav za lepotom" (Gozba, 78). 99 Stroga i ista voqa, koja je u tami delajui uspela da istera na svetlost ovu boansku sliku" podsea na demijurga iz dijaloga Timaj, koji stvara stvari ovog sveta po modelu formi ili ideja odvojenih od ulnih stvari. Te su ideje, meutim, sudei po ovom dijalogu, odvojene i od demijurga, odnosno Boga tvorca, koji je zamiqen, oigledno, kao delovawe Uma u kosmosu". Objediwujue (nad)naelo je ideja dobrog ili jednog (tumaewe Frederika Koplstona: Frederik Koplston, Istorija filozofije, tom , Grka i Rim, predgovor i prevod Slobodan uwi, BIGZ, Beograd 1991, 213214). Platonov filozofski sistem zato se pokazuje pogodnim da Man uspostavi korelaciju sa svojom poetikom: demijurg stvara prema uzoru ideja, kao i umetnik prema uzoru oblika koje je video u duhu". Ni u jednom sluaju ne posee se za vrhovnim, apsolutnim principom, koji je po definiciji nedelatan, nepromenqiv i sebi identian. 100 Za novoplatonovce ideje su bile boje misli." Platon se ne izraava najjasnije o ovom pitawu. Koplston smatra da bi se moglo rei da je on uio da boanski um na

155 hu, a ovde je postavqena qudska slika i simbol tog savrenstva, i lako i umilno izloena oboavawu" (Man, 65). Dakle, sila koja stvara oveka poseduje voqu poznatu i umetniku, a umetniko delo je izlueni oblik koji je umetnik video u duhu. Umetnik je, znai, sposoban da poseti" svet savrenih oblika, analogan Platonovom carstvu ideja" ili svetu transcedentnih sutina, a to mu onda omoguava da ta ista savrenstva koja ive u duhu prevodi u konkretna dela. On oblike koje je video na jednom drugom egzistencijalnom nivou artikulie u svetu ulnog i pojavnog. Platon je teoriju seawa, kao to smo videli, aplicirao na pojedine delove dijaloga Fedar da bi objasnio privlaewe koje izaziva lepo(ta).101 Man je vrlo veto pomenutu teoriju pozajmio" ne iz Fedona, gde je jasnije artikulisana, ve iz Fedra, to mu je omoguilo da je iskoristi na dva plana svoje prie na fabularnom, gde prepoznavawem ideje lepog u deaku Tau motivie devijantnu qubav Gustava Aenbaha, i na poetikom gde stvarawe umetnikih dela tumai uobliewem materije po uzoru na savrenstva opaena na viem egzistencijalnom nivou. Sokrat i Fedar, koji vode dijalog, opisani su kod Mana kao stariji i mlai, ruan i lep, mudrac i milokrvni. Oigledna je paralela s Aenbahom i Taom. Ali Fedar je prototip za Taa i po tome to se ponaa kao psihagog: Jer kao to qudi pred gladnom stokom nose zelenu granu ili kakvu hranu, pa je tako mame i vode, tako e zacelo i ti mene, ako mi tako pokazuje besede u kwigama, voditi oko cele Atike i kuda god inae hoe" (Fedar, 116). Za Sokrata Fedar ak izriito kae da lii na nekakva stranca koga vode". Jasno je da je i Aenbah stranac u Veneciji koga Tao vodi" preko mostova, kanala i trgova. Aenbah, uz to, posledwi put prati Taa na isti nain kao i Sokrat Fedra kroz vodu, koja je u mitskom kquu, kako smo ve videli, granica meu svetovima. Sokrat i Fedar idu uz potok kvasei noge", pri emu je Fedar napred, a Sokrat ga sledi,102 to je praslika kraja romana Smrt u Veneciji u kome Aenbah (u mati, halucinaciji) prati Taa koji se eta morskim pliakom: A wemu se inilo kao da se smei onaj umilni psihagog tamo napoqu, kao da mu mae rukom; i odvajajui ruku od kuka, da ukazuje u daqinu, da lebdi pred wim u bezmernost punu obeawa. I kao toliko puta, krenuo je da ga prati" (Man, 110). Na kraju, moda najvanija paralela izmeu Fedra i Smrti u Veneciji jeste motivacija devijantne, homoseksualne privlanosti nezemaqneki nain (bezvremenski, naravno) proizilazi iz Jednog, i da taj um ili sadri ideje kao misli, ili postoji 'uz' ideje" (Frederik Koplston, nav. d., 226, 228). 101 () A to saznavawe jeste seawe onoga to je naa dua nekad videla () Kad se, naime, neko, gledajui ovdawu lepotu, sea prave, pa dobije krila () Jer, kao to je reeno, svaka qudska dua po prirodi svojoj gledala je ono to jeste, inae ne bi dola u taj oblik ivota. Ali docnije na zemqi seati se gorwih stvari nije lako svakoj" (Fedar, 144, 145). 102 Sokrat: Idi, dakle, napred, i u isti mah pogledom trai mesto gde emo sesti." I ponovo Sokrat: A ti idi napred!" (Fedar, 113, 114).

156 skom, savrenom lepotom. To je lepota koju je dua videla obitavajui u sferi istinskog bia, a koju na zemqi, zahvaqujui ulu vida, prepoznaje u pojedinim oblicima: A to se tie lepote, ona je, kao to rekosmo, sjala meu onim pojavama: kad smo doli ovamo, prihvatili smo je posredstvom naeg najotrijeg ula kao lepotu koja najjae sja. Vid nam se, naime, pojavquje kao najotrije od telesnih ula, ali se wime mudrost ne vidi: jer ona bi naroitu qubav izazivala u nama kad bi nam davala onakvu jasnu priliku svoga bia posredstvom vida, a isto tako i ostalo to je dostojno qubavi. A tako je samo lepoti palo u deo da je u isti mah i najvidqivija i qubavi najdostojnija" (Fedar, 146). Tomas Man je ovu ideju samo blago modifikovao uklapajui je u tkivo svog romana: Jer lepota, moj Fedre, samo ona je u isti mah draga i vidna: ona je, upamti to! jedini oblik duhovnoga sveta koji moemo primiti ulima, podneti ulima. () I tako je za oveka koji osea lepota put ka duhu, samo put, samo sredstvo, mali Fedre" (Man, 67). Ideja o tome da je lepota put ka duhu" kao da je pozajmqena iz drugog Platonovog dijaloga iz Gozbe: () kad se ko, preko prave qubavi prema deacima, uspiwe od ovih stvari na zemqi i kad pone da sagleda onu pralepotu, mogao bi gotovo dospeti do ciqa" (Gozba, 87). Sledei, dakle, ideju lepote, ili bar mislei da sledi tu ideju, Aenbah se povodi za Taom, a Sokrat, mada u mawoj meri, za Fedrom. Nastavak Manovog citata: A zatim je izrekao najfinije lukavstvo, taj prepredeni udvara: to, naime, da je onaj koji qubi boanskiji od qubqenoga, jer je u onome bog, a u ovome nije ()" (Man, 67) takoe je intertekstualno poigravawe sa Sokratovim replikama iz Gozbe: Dakle, Erotu je potrebna lepota i nema je? Nuno sleduje, odgovorio je Agaton. A ta? emu je potrebna lepota, i to lepote nikako nema, zar misli da je to lepo?" (Gozba, 72). Onaj kome je potrebna lepota i to lepote nikako nema, naravno, jeste Aenbah. Ali to ujedno znai da je u wemu Eros, odnosno bog, pa je on boanskiji od qubqenoga". Najfinije lukavstvo" prepredenog udvaraa zaista!103 Iako je Sokratovo zanoewe Fedrom mawe intenzivno i znatno marginalnije nego Aenbahovo mladim Poqakom, on problem lepog i erosa posmatra u irim okvirima od Aenbaha u okvirima teorije o dui i transcedentnom svetu ideja. Sokrat (Platon) razmiqa o lepoti i odreuje vrste privlanosti koje ona uslovqava na nain koji bi mogao stajati kao moto Manovog romana: A tek posveeni, koji se mnogih stvari nagledao pre, taj, kad opazi bogu slino lice koje lepotu savreno prikazuje, ili kad vidi koju drugu priliku tela, najpre protrne, pa ga obuzme nekakav strah kao onda; pa gleda to lice i odaje mu potu kao bogu; i kad se ne bi bojao da bi izgledao suvie pomaman, rtvovao bi
103 Sokratove replike su Platonu posluile u svrhe suprotne Manu, odnosno Aenbahu da dokae kako Eros nije u rangu ostalih bogova, jer nije sebi dovoqan i ide za lepotom i dobrim koje sm nema: Dakle, ako Erotu treba lepote, a ono to je dobro ako je lepo, onda i wemu trebalo i dobrote" (Gozba, 73).

157 svome qubimcu kao svetenom kipu i bogu; a kad ga je sagledao, promeni se kao posle one jeze, pa ga obuzme neobina vruina i znoj" (Fedar, 146). Ovaj i ostale navedene delove Fedra Man je u neku ruku glosirao u svom romanu. Skoro svaki od pojedinanih motiva i elemenata Platonovih iskaza osamostalili su se i razvili u scene ili vee narativne celine Smrti u Veneciji. Manova namera da se poslui postupkom, dodue obrnutog (inverznog) glosirawa, gde moto koji se razrauje dolazi na kraju umesto na poetku teksta, postae oiglednija ako u priu uvedemo i pseudocitat Platonovog dijaloga s posledwih stranica romana. Radi se, naime, o simuliranom navoewu Platonovog teksta, s prepoznatqivim stilom (dijalog, mada redukovan samo na jednu repliku), akterima (neimenovani govornik obraa se Fedru) i problemima o kojima se raspravqa (lepota, umetnost, Eros): Jer lepota, Fedre, dobro to upamti, samo je lepota u isti mah boanska i vidna, i tako je ona put ulnoga, ona je, mali Fedre, put umetnika ka duhu ()" (Man, 105, 106). Jasna je namera da se asocira na Fedra, ali ako taj Platonov dijalog uporedimo s Manovim tekstom, postaje oigledno da su podudarnosti samo pribline, pa ak i prividne. Manu je Fedar kao podtekst bio neophodan iz razloga na koje smo ve ukazali. Meutim, wegova poetska transpozicija filozofskih i literarnih problema nije ila za pukim preslikavawem Platona. I zato nam je Man upravo ovim lanim citatom skrenuo pawu na sopstvenu imaginaciju i konstrukciju zapleta u romanu. Ona se znatno razlikuje od one koju bismo dobili ukoliko bismo se dosledno drali Platona. Ceo ovaj pseudocitat napisan je kao idejni i fabularni saetak romana Smrt u Veneciji. Ono to je posebno interesantno jeste iwenica da je Manu polo za rukom da filozofska pitawa i probleme, dakle nenarativne elemente koji su sadrani u pseudocitatu, prevede u fabulu romana, koja je po prirodi narativna. Tako se, recimo, stav da pesnici ne mogu ii putem lepote a da im se ne pridrui Eros, i ne nametne im se za vou" (Man, 106) modifikuje u priu o pesniku" Aenbahu koji se, poveden lepotom mladog Taa, u wega i zaqubquje i koga poiwe da prati i sledi kao svog vou. U sledea dva citata takoe emo lako prepoznati prasituacije za osnovne narativne linije u romanu: Uzorno drawe naega stila je la i gluma budale, naa slava i poasni poloaj je lakrdija, veoma je smeno poverewe mase prema nama, vaspitawe naroda i omladine putem umetnosti i suvie je smeo podvig"104 (Man, 106), ili: A oblik i
104 Ve je ranije skrenuta pawa na podudarnost romana Smrt u Veneciji sa biografijom Tomasa Mana i wegovim stavovima o umetnosti. Ovde se to jo jednom potvruje. On je, naime, govorio: oni koji su prelistali moje spise setie se da sam na ivot umetnika i pesnika uvek gledao s najveim nepoverewem. I zaista, ja nikad neu prestati da se udim asti koju drutvo ukazuje ovoj vrsti qudi. Ja znam ta je pesnik, jer kako okolnosti potvruju, tom rodu pripadam i ja. Pesnik je, kratko reeno, na svim podrujima ozbiqne delatnosti apsolutno neupotrebqiv, jedino na neozbiqnost spreman, za dr-

158 bezazlenost vode zanosu i poudi, Fedre, vode plemenitoga moda ka uasnom skrnavqewu oseawa koje i wegova lepa strogost odbacuje kao infamno, vode ka ponoru" (Man, 107). Man je, dakle, posegao za Platonovim dijalogom Fedar da bi lako i prepoznatqivo skrenuo pawu na estetske i etike probleme kojima i sm ima nameru da se bavi, kao i zbog toga to je u Platonovom filozofskom sistemu prepoznao paralelu ili neku vrstu analogije sa sopstvenim viewem umetnikog stvarawa. Meutim, Fedar je Manu posluio samo kao polazite, iako se zbog permanentnih upuivawa na stariji tekst ini da ga se pisac dosledno dri. To je, ipak, samo varka i Man je razobliava pseudocitatom s kraja kwige. Uz to, plan radwe koji prati kretawe umetnika za idejom lepote, kojoj se onda pridruuje i Eros, uklopqen je, kako smo videli, u iri socijalni, psiholoki i mitoloki kontekst, zbog ega je roman Smrt u Veneciji postao daleko sloeniji od svog antikog predloka. * * * Smrt u Veneciji je, kako smo videli, veoma sloena tekstura zasnovana na konkretnim mitovima (o Apolonu, Dionisu, Erosu, Ganimedu, Narcisu, Hijakintu), mitskom tipu miqewa i organizovawa naracije (predstave o smrti; prenoewe istog simbolikog znaewa formalno razliitim priama) i Platonovim dijalozima, Fedru prevashodno. Man je Platona veto izabrao za predloak svog romana, jer mu je to omoguilo da, s jedne strane asocira na fabulu, odnosno na neke situacije u Fedru, a s druge strane, da uspostavi paralelu izmeu sopstvene (auto)poetike i Platonove filozofije (estetike, ontologije). Platonova teorija seawa" pokazala se adekvatnim modelom za Manovu koncepciju umetnikog stvarawa koncepciju po kojoj pisac iz mramorne mase jezika oslobaa vitki oblik koji je video u duhu, i prikazuje ga qudima kao plastinu sliku i ogledalo duhovne lepote". Umetnik, dakle, savrenstvo jedno i isto koje ivi u duhu" prevodi u nie sfere egzistencije, pa se analogija s Platonovim svetom transcedentnih oblika i wihovim nesavrenim odrazom na zemqi prosto namee. Ona je, svakako, motivisala i Manovu intertekstualnu igru. S druge strane, mit je Manu omoguio da implicitno predstavi svoja shvatawa o prirodi umetnika i umetnosti. On ih je, oigledno,
avu ne samo nekoristan, ve tavie opasan bratac." Kasnije je umetnika nazivao i avanturistom oseawa i duha sklonog stranputici i ponoru" (Milo orevi, Tomas Man o umetnikom stvaralatvu, Anali Filolokog fakulteta, kwiga , Beograd 1966, 221). Jasno je da Gustav Aenbah, koji uiva poverewe nacije i prosvetnih vlasti, a koji je, kao i svaki umetnik, nepopravno i prirodno upravqen prema ponoru", reflektuje upravo navedena miqewa Tomasa Mana. Kako je i Man pesnik", iza ovoga se krije autobiografski i autopoetiki iskaz. Tim pre to je Man bio protivnik izmiqawa" u kwievnosti i to je smatrao da dar dar iznalaewa nije dar kwievnika", odnosno da su se najboqi najradije oslawali na stvarnost". Idui za tom poetskom logikom, Man je, piui o piscima, polazio od sebe samog.

159 video u spoju discipline i razuzdanosti" u emu je lako mogao prepoznati arhajske principe apolonskog i dioniskog, intenzivno prisutne u mitu, kao i wihovu sintezu ostvarenu u najstarijim autorskim delima: grkim tragedijama (to vodi ka Nieu). Smrt u Veneciji status remek-dela ne stie samo vetom i motivisanom intertekstualnom igrom s mitom i Platonovim dijalozima zahvaqujui kojoj je umetniki transponovana Manova estetika ve i sloenim, delom i inovatorskim, literarnim, odnosno poetskim postupcima. Kao prvo, tu je anrovska neodreenost dela ili bar otvarawe mogunosti da se problematizuje pripadawe Smrti u Veneciji noveli ili romanu. Potom, u delu je istaknut dijalog s tekstovima iz sveukupne tradicije (eliotovski shvaene), odnosno intertekstualnost koja e postati dominantan postupak tek u postmoderni. Man je, dakle, naslutio i anticipirao kwievna dogaawa u drugoj polovini HH veka. Naroito je interesantna iwenica da Man posee za pseudocitatnou (simulirani citati Platonovih dijaloga) kao jednim od vidova intertekstualnosti. Pri tom, ovaj postupak nije samo dekor i kwievni eksperiment, ve je duboko motivisan: upravo izvitoperewem" Platonovog teksta Man ukazuje na sopstvenu imaginativnost u voewu radwe, asocirajui i daqe na osnovne ideje dijalog uzetih za predloke. Naravno, kada govorimo o umetnikom postupku, mora se pomenuti i viestruko varirawe likova i motiva, odnosno sloen sistem ponavqawa kojim se meu wima uspostavqaju relacije i kada to kroz fabulu nije mogue. Time je Man izgradio mreu kwievnih junaka s analognim funkcijama (psihopompos-a) mreu izomorfnih likova slinu mitu. Uz to, pomenuta pseudocitatnost ostvarena je postupkom inverznog glosirawa", to e praktikovati samo retki i veti pisci tek znatno posle wega (Danilo Ki, recimo, u Peaniku).105 Kod Mana je ovo glosirawe" dodatno spojeno i sa zaista ingenioznim prevoewem nenarativne, diskurzivne (refleksivne, apodiktike) strukture u narativnu: Man je (pseudo)filozofske iskaze i postavke razvio u pojedine narativne linije svog romana. Tomas Man je, dakle, veliko znawe i erudiciju, pesniku vetinu i invenciju upleo u ovo prozno remek-delo. Smrt u Veneciji upravo i pleni izuzetnom kompleksnou, bogatstvom simbolikih i znaewskih ravni, sloenim intertekstualnim fonom i, svakako, raskonom imaginacijom.

105 V. Jovan Deli, Kroz prozu Danila Kia: ka poetici Kiove proze , BIGZ, Beograd 1997.

160
Lidija Bokovi MYTH AND PHAEDRUS AS THE BASES FOR THOMAS MANN'S DEATH IN VENICE Summary Thomas Mann's novel Death in Venice is based on some specific myths (on Apollo, Dionysus, Eros, Ganymede, Narcissus, Hyacinthus), on the mythical type of thinking and organization of narration (ideas about death; transfer of the same symbolic meaning in formally different stories) and on Plato's dialogues, primarily Phaedrus. Mann artfully chose Plato as a basis for his novel, because this enabled him, on the one hand, to create associations with some situations in Phaedrus in the plot, and on the other to establish a parallel between his own (auto)poetics and Plato's philosophy (esthetics, ontology). Plato's theory of rememering" appeared to be an adequate model for Mann's concept of artistic creation, which certainly further motivated Mann's inter-textual game. On the other hand, myth enabled Mann to present implicitly his concepts about the nature of artists and art. Obviously, he viewed them within the link between the discipline and unrestraint" in which he could easily recognize the archaic principles of the Apollonian and Dionysian qualities, intensively present in myth. Death in Venice is characterized by complex, partly innovative literary techniques. First, there is a genre indefiniteness, so it is possible ask the question if Death in Venice is a short story or a novel. Then, this work implies a dialogue with the texts from the entire tradition (understood in an Elliot-like sense), that is an intertextuality which would become the dominant technique only in the post-modern period. It is specially interesting to mention the fact that Mann uses pseudo-quotations (simulated quotations from Plato's dialogues) as one of the aspects of intertextuality. Furthermore, this technique is not only a setting and a literary experiment, but is deeply motivated: precisely by distorting" Plato's text, Mann indicates his own imaginativeness in developing the plot, still creating associations with the basic ideas from the dialogues used as literary bases. In addition, the mentioned pseudoquotations procedure was realized with the technique of the inverse glossing", which would be used significantly later, only by the rare and skillful writers after him (Danilo Ki in Peanik / The Hour-Glass). In Mann's work, this glossing" is additionally linked to the reallly ingenious transformation of the non-narrative, discursive (reflexive, apodictic) structure into a narrative one: Mann developed (pseudo philosophical statements and assumptions into specific narrative lines of his novel. One should also take into account manifold variations related to the characters and motives, that is a complex system of repetitions which establishes relations between them even when it is not possible to do within the plot itself. Thus Mann built a network of literary heroes with the analogue functions (psychopompos) a network of isomorphic characters similar to myth. Therefore, Thomas Mann intertwined great knowledge and erudition, poetic skill and invention into this prose masterpiece. Death in Venice precisely captures us by its extraordinary complexity, richness of symbolic and meaningful levels, complex intertextual overtone and, certainly, by magnificent imagination.

UDC 82.09192/193" 821.163.41-4

VIDOVI KONFLIKTA U NADREALIZMU Jelena Novakovi

SAETAK: U radu se ispituju naini ispoqavawa konflikta u okviru nadrealistikog projekta, a na osnovu tekstova Andrea Bretona, Marka Ristia i Vana Bora. KQUNE REI: konflikt, nadrealizam, antinomija, stvarnost, kultura, moral, eqa, san, akcija, revolucija, Istok, Zapad.

Definisan u renicima kao 'sudar oprenih snaga, tewi, pojava, otro suprotstavqawe, sukob',1 kao 'susret suprotnih elemenata, oseawa, koji se suprotstavqaju',2 ili u filozofskom smislu kao 'sukob, spor, borba suprotnih ideja ili moralnih naela',3 kao 'odnos izmeu dve snage ili dva naela ije primene iziskuju protivrene odluke u istom predmetu',4 konflikt, kome u srpskom jeziku odgovara re sukob, zauzima vano mesto u zapadnoj civilizaciji, gde predstavqa konstitutivni i formativni element linosti, istorije i misli,5 gde je, dakle, ne samo prisutan nego je na odreeni nain vrednovan i nalazi se u osnovi mnogih kulturnih fenomena6 i psihikih pojava koje je otkrio Frojd. Frojd je ovaj pojam i uveo u psihijatrijsku upotrebu gde se on odreuje, kako itamo u Enciklopediji psihijatrije, kao postojawe dve protivrene tewe kod jedne iste osobe". Te tewe mogu biti drutvenokulturne ili moralne prirode (uloga ideala i nad-ja, s jedne strane, i emocionalnih i nagonskih zahteva, s druge), a konflikt proizlazi iz nekog svesnog ili mawe svesnog oseawa prinude i pojavquje se kao primordijalni inilac nastanka neurotinih simptoma" kroz koje se
1 Renik srpskohrvatskog kwievnog i narodnog jezika, Institut za srpskohrvatski jezik, Beograd 1978. 2 Paul Robert, Dictionnaire alphabtique et analogique da la langue franaise, Paris 1970. 3 Filozofski rjenik, redakciji Vladimira Filipovia, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb 1989. 4 Andr Lalande, Vocabulaire technique et critique de la philosophie, PUF, Paris 1960. 5 Za razliku, na primer, od kineske civilizacije u kojoj se konflikt vie posmatra kao mesto nereda, prilika u kojoj se ispoqavaju inioci koji tee da se suprotstave prirodnom toku stvari" (v. Ivan P. Kamenarovi, Le conflit. Perceptions chinoise et occidentale, La nuit surveille, Paris 2001, 53). 6 Isto, 23.

162 ostvaruje neka vrsta kompromisa" izmeu wegovih razliitih elemenata.7 Posebno znaewe konflikt dobija u kontekstu nadrealistikog projekta, iji je ciq da razrei konfliktnu situaciju u kojoj se nalazi zapadni ovek, ali se i sm suoava sa svojim unutrawim protivrenostima. U nadrealizmu konflikt se posmatra u isto vreme kao modalitet neprihvatqive ovekove sudbine"8 i kao sredstvo vlastitog ukidawa. Svet je ukrtawe konflikata koji, u oima svakog iole obavetenog oveka, prevazilaze okvir proste politike ili socijalne rasprave. Naem dobu veoma nedostaju vidovwaci", itamo u tekstu Revolucija pre svega i uvek, koji su grupno potpisali francuski i neki beogradski nadrealisti, a koji je objavqen u asopisu La Rvolution surraliste.9 A pre svega, preduzmimo osnovne mere predostronosti i ponovimo da smo na Zapadu, to jest da, daleko od toga da prisustvujemo i uestvujemo, kao nai ruski drugovi, u izgradwi jednog novog sveta, sveta ije nastajawe otvara qudskoj nadi neogranieno poqe [], mi ivimo u otvorenom sukobu sa neposrednim svetom koji nas okruuje, ultrasoficistiranim svetom, svetom koji, u bilo kome vidu da ga posmatramo, otkriva, pred slobodnom miqu, da je nema alibi", pie Breton u tekstu Politika pozicija nadrealizma (1935).10 Pojedinac sa svojim potrebama i svojim eqama nalazi se u dvostrukom konfliktu: u odnosu na drutvo koje mu namee svoj zakon i sputava wegove eqe, i unutar sopstvenog bia u kome se sukobqavaju suprotne tewe, razum i nagon, dobro" i zlo". Frojd je pokazao da je ovek nagonsko bie, ali da se na razne naine sudara sa preprekama koje predstavqaju zakoni i moralne konvencije, kao i wegova sopstvena svest, i da je primoran da svoje nagone potiskuje. Kako konstatuje Jung, u pitawu je jedan moral suprotnosti gde dobro i zlo vode bespotednu borbu i gde zlo, ma kakvo bilo, mora biti okajano".11 Iz te borbe, koja se esto pojavquje kao sukob izmeu tela i due, proizlazi niz drugih konflikata i uopte svi vidovi qudske tragike.12 Samo po cenu patwe koju iziskuju suprotne snage to upravqaju ovekom snana qubav pobeuje", konstatuje Breton u romanu Luda qubav.13 U kwizi Spojeni sudovi (1932) on govori o neprekidnom sukobu koji postoji kod pojedinca izmeu teorijske i praktine misli koje su same po sebi nedovoqne i osuene da jedna drugu ograniavaju",14 a u tekstu Trijumf galske umetnosti (1954) konstatuje da, ako rastui konflikt izmeu pristalica i protivnika apstraktne umetnosti tei da poprimi, u danawe vreme,
Antoan Poro, Enciklopedija psihijatrije, Nolit, Beograd 1990. Andr Breton, Clairement, Les pas perdus, Gallimard, Paris 1924, 112. 9 La Rvolution surraliste, 1925/5, 31. 10 Andr Breton, Position politique du surralisme, Manifestes du surralisme, Paris, Pauvert, 1962, 252. 11 Roberto Cacciola, 'La lumire qui brille dans les tnbres'. Jung, le mal, l'alchimie, Cahiers jungiens de psychanalyse 88, Prolee, 1997, 94. 12 Carl-Gustav Jung, Problmes de l'me moderne, Buchet-Chastel, Paris 1996, 107. 13 Andr Breton, L'amour fou, Gallimard, Paris 1937, 144. 14 Andr Breton, Les vases communicants, Gallimard, Paris 1955, 142.
7 8

163 razmere svae izmeu starih i modernih, s razlogom se moe prihvatiti da on oznaava krizu koja je isto tako znaajna i moda na sasvim drugaiji nain presudna".15 Konflikt o kome govori Breton ima socijalni i moralni vid: u svetu sa kojim smo u sukobu, kae on, sve intelektualne vrednosti [su] izvrgnute ruglu, sve moralne ideje su u rasulu, sva dobroinstva u ivotu iskvarena, nevidqiva", novac je sve zagadio", a ono to oznaava re otaxbina, ili re pravda, ili re dunost postalo nam je tue".16 Ali on ima i egzistencijalni i gnoseoloki vid, vezuje se za otuenost oveka koji se sm odvojio od sveta nameui mu svoju vladavinu17 i proizlazi iz jednog drugog konflikta koji prethodi drutvenom poretku u kome je ivela nadrealistika generacija,18 sukobu izmeu prirode i kulture o kome govori jedan od glavnih teoretiara srpskog nadrealizma Vane Bor u tekstovima Uvod za metafiziku duha (1930) i Talenat i kultura (1934). Pozivajui se na Frojdovu kwigu Nelagodnost u kulturi, u kojoj osniva psihoanalize razvija ideju da naa takozvana kultura snosi veliki deo krivice za nau bedu"19 i predstavqa razvitak oveka i drutva kao potiskivawe prirodnih nagona, a celokupnu kulturu kao oblik represije koji ograniava mogunost zadovoqewa eqa, Vane Bor konstatuje da je potiskivawem eqa prekinut [] spontani odnos oveka sa spoqnim svetom",20 to je oveka primoralo da sa svetom uspostavi jedan vetaki odnos koji je u funkciji dogmatskog morala i u wemu izazvalo sukob suprotnih tewi. Na moralni ideal koji potiskuje equ i otuuje oveka nadovezuje se predstava o stvarnosti koja uzima u obzir samo ono to je oigledno i dostupno logikom umu, a zanemaruje sve to izlazi iz okvira racionalne percepcije: kako konstatuje Marko Risti u antiromanu" Bez mere (1928), ovek je izneverio veni krug udesa",21 izgubio se u pustiwi konvencija i hipokrizije", nasiqa i poniewa, kamate i nadnice",22 zarobio se u stupcima svakodnevnog",23 u jednoj bolesnoj"24 realnosti u kojoj vie ne nalazi smisao svome postojawu. Odbacujui pesimistiko uverewe da je ovek baen" u svet koji mu ostaje zauvek tu i neprijateqski i da je alijenacija wegova sudbina,
Andr Breton, Le surralisme et la peinture, Gallimard, Paris 1962, 324. Manifestes du surralisme, 252. 17 U Prolegomenama za trei manifest nadrealizma ili ne (1942) Breton suprotstavqa antropocentrizmu zapadnog oveka jedan novi mit: ovek moda nije sredite, ciq sveta. Mogli bismo prihvatiti da postoje iznad wega, na ivotiwskoj lestvici, bia ije mu je ponaawe isto tako tue kao to wegovo moe biti tue kukcu ili kitu", hipotetina bia koja nam se neodreeno javqaju u strahu ili oseawu sluaja", a koje on naziva velikim prozirnim biima" (Manifestes du surralisme, 350). 18 Andr Breton, Limites non-frontires du surralisme (1937), La cl des champs, Pauvert, Paris 1967, 20. 19 Sigmund Frojd, Iz kulture i umetnosti, Matica srpska, Novi Sad 1979, 290. 20 Stevan ivadinovi Bor, priredili Z. Gavri, R. Mati-Pani i D. Sretenovi, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1990, 55. 21 Marko Risti, Bez mere, Nolit, Beograd 1986, 37. 22 Isto, 21. 23 Isto, 38. 24 Isto, 37.
15 16

164 nadrealisti smatraju da je ovek nekada iveo u skladu sa prirodom i da je wegova otuenost posledica laganog opadawa wegove prvobitne sposobnosti optewa, wegovog udaqavawa od prvobitnih naina saznavawa pod prevlau logikog uma koji je potisnuo wegove iracionalne snage i odvojio ga od prirode. Pozivajui se na Remboovu formulu da je pravi ivot odsutan", Breton konstatuje da smo mi izgubili pristup u ivot zbog pogrenog koraka pre mnogo vekova", ali da emo, ako taj korak ponovimo", moi da obuhvatimo sve to vidimo a to je od nas skriveno u istoj zaslepqujuoj svetlosti".25 Misao o alijenaciji, prema wegovom miqewu, vezuje se za mit o padu i izgubqenom raju, ali osloboena svake religijske konotacije koja upuuje na neprekidnu i esto uzaludnu borbu oveka sa svojom grenom prirodom. Sa tog stanovita rascep od koga potie dvostruki konflikt koji razdire oveka nije nepremostiv i moe se prevazii, a ovek moe da povrati svoje prvobitno jedinstvo. Breton to izriito i kae, zamewujui esto re konflikt reju antinomija, kojoj daje veoma iroko znaewe suprotnosti ili protivrenosti, i predstavqajui poloaj zapadnog oveka kao niz antinomija koje treba ukinuti da bi se pristupilo pravom ivotu": Moemo se nadati da emo samo prizivawem automatizma i niim drugim razreiti, izvan ekonomske ravni, sve antinomije za koje, poto su postojale i pre onog oblika drutvenog poretka u kome mi ivimo, mogu sa wim da ne ieznu. Te antinomije zahtevaju da se potrudimo da ih ukinemo zato to su bolno doivqene, kao da i one podrazumevaju robovawe, ali dubqe, konanije od robovawa vremenu i to ta patwa, kao i ona druga, ne sme da zatekne oveka nespremnog. To su antinomije izmeu budnog stawa i spavawa (stvarnosti i sna), razuma i ludila, objektivnog i subjektivnog, zapaawa i predstave, prolosti i budunosti, oseawa zajednitva i qubavi, pa ak i ivota i smrti."26 Svakodnevnom ivotu, podreenom drutvenim i moralnim prinudama i antinomijama logike misli, suprotstavqa se jedno ranije stawe kada je ovek iveo u skladu sa spoqawim svetom i samim sobom, slino detiwstvu koje je obasjano rajskom svetlou bezuzronosti, besciqnosti, nekonvencionalnosti"27 i koje nas moda najvie pribliava pravom ivotu"28 ili prvobitnom dobu oveanstva, kada ovekov pogled nije bio iskrivqen 'nainom gledawa' koji mu je na Zapadu vekovima nametan",29 izgubqeni raj pravoga ivota" u kome vlada eqa, u kome svi sukobi iezavaju a iju sliku nadrealisti nalaze u primitivnoj umetnosti koja nagovetava izvesno izmirewe oveka sa prirodom i sa samim sobom".30 Na suprotnost izmeu primitivnog" i civilizovanog" oveka nadovezuje se jedna druga suprotnost,
25 Grard Durozoi et Bernard Lecherbonnier, Le surraslisme. Thories, thmes, techniques, Larousse, Paris 1972, 145. 26 La cl des champs, 20. 27 Marko Risti, Raj, Uoi nadrealizma, Nolit, Beograd 1985, 131. 28 Manifestes du surralisme, 56. 29 Andr Breton, Main premire (1962), Perspective cavalire, Gallimard, Paris 1970, 221. 30 Henri Bhar, Maryvonne Barbe et Roland Fournier, Les penses d'Andr Breton, L'Age d'Homme, Lauzanne 1988, 68.

165 suprotnost izmeu Zapada, gde su prekinute sve qudske spone osim onih iji je razlog bio interes",31 a koji nadrealisti smatraju carstvom otuenosti i neautentinosti i ija kulturna iskvarenost" povlai za sobom nemogunost, za onoga koji govori sa izvesnom strogou, da ga slua veliki broj onih za koje govori",32 i Istoka, koji u nadrealistikom diskursu ima dosta iroko i neodreeno znaewe i predstavqa izraz pobune protiv ovekovog poloaja u savremenom svetu,33 oznaavajui katkad pokuaj ruskih drugova" da izgrade jedan novi svet", kako to nagovetava Breton,34 ili slovensku iracionalnost otelotvorenu u Dostojevskom koji se, kako zapaa Marko Risti, borio protiv zarobqavawa logikom u najspoqawijem smislu te rei, propovedajui logiku sna, traei jednu dubqu istinu iza istine razuma".35 Verujui u mogunost da ovek pronae izgubqeni raj ako u duhu Frojdovih, nadrealizmu prilagoenih teorija prihvati svoje iracionalno, Breton i drugi nadrealisti, kako je konstatovao Miel Bour, stvaraju temeqe jedne nove kosmologije u kojoj e antropocentrina" vizija biti prevaziena u jednoj analokoj viziji u ijem e okriqu humanizovana priroda i naturalizovani ovek nesmetano voditi dijalog, u zanosnoj prozirnosti".36 Ta nova kosmologija saeta je u nekoliko novih pojmova koje oni pronalaze da bi izrazili svoj pokuaj, kao to je pojam nadstvarnosti. U tekstu Talas snova Aragon konstatuje da, uoivi odnos stvarnog kojim neodreeno obuhvata sve to postoji, duh mu prirodno suprotstavqa odnos nestvarnog. A kada prevazie ova dva pojma, on zamiqa jedan optiji odnos, u kome se ova dva odnosa dodiruju, a koji predstavqa nadstvarno".37 Ova konstatacija nalazi odjeka kod Marka Ristia koji se na wu izriito poziva u Marginalijama (1929),38 ali koji u vie navrata i sm izraava istu misao, odbijajui da svome antorimanu" Bez mere potini svoje zakquke plitkim uobiajenim razlikovawima izmeu stvarnog i nestvarnog, kao i onim izmeu dobrog i zlog, izmeu istinitog i neistinitog, izmeu lepog i runog, izmeu prirodnog i natprirodnog, izmeu velikog i malog",39
La Rvolution d'abord et toujours, La Rvolution surraliste, 1925/5, 31. Andr Breton, Lgitime dfense (1926), Point du jour, Gallimard, Paris 1970, 44. 33 Ta re [] mora odgovarati nekom posebnom nemiru ovoga vremena, wegovoj najskrivenijoj nadi, nekom nesvesnom predviawu" (Point du jour, 47). Latinska civilizacija je odsluila svoje i ja lino traim da se odreknemo wenog spasavawa Istoku, pobedniki Istoku, ti koji ima samo simbolinu vrednost, raspolai mnome, Istoku gneva i bisera! Dopusti mi da prepoznam tvoja sredstva kako u kuqawu neke reenice, kako u tajanstvenom vihoru xeza, tako i u narednim Revolucijama" (isto, 25). Istok je svuda. On predstavqa sukob metafizike i wenih neprijateqa, koji su i neprijateqi slobode i misli. I u samoj Evropi, ko moe rei gde nije Istok? Na ulici, ovek kraj koga prolazite nosi ga u sebi: Istok je u wegovoj svesti" (La Rvolution surraliste, 1925/5, 31). 34 Manifestes du surralisme, 252. 35 Uoi nadrealizma, 121. 36 Michel Beaujour, Terreur et rhtorique. Breton, Bataille, Leiris, Paulhan, Bafrthes & Cie. Autour du surralisme, Jean-Michel Place, Paris 1999, 120. 37 Louis Aragon, Une vague de rves, Le commerce, 1924/2, 103. 38 Uoi nadrealizma, 165. 39 Bez mere, 215216.
31 32

166 i konstatujui u svome odgovoru na pitawe o snu u anketi equst dijalektike, objavqenoj u almanahu Nemogue, da je podjednako realno biti u snu ili biti na javi", da je san prirodni deo nadrealnog", a da je nadrealno" sama stvarnost".40 Polaritet izmeu stvarnosti i sna ustupa mesto jednom novom polaritetu izmeu uobiajene, parcijalne, svedene stvarnosti, podreene zakonima logike i drutvenim i moralnim konvencijama, i jedne celovite stvarnosti ili nadstvarnosti koja obuhvata i racionalno i iracionalno i u kojoj se sve suprotnosti izmiruju a konflikti ukidaju. Pojam nadsvarnosti" izraava nadrealistiku veru u mogunost postojawa jednog sveta koji se lako prilagoava ovekovim eqama, u kome se prepreke izmeu sna i stvarnosti raspliwavaju, a ovek prelazi bez napora iz jedne oblasti u drugu, jedne zemqe uda koju nadrealisti ele ponovo da osvoje. U prvom manifestu (1924) Breton izraava veru u budue razreewe onih dvaju naizgled tako protivrenih stawa koja predstavqaju san i stvarnost u nekoj vrsti apsolutne stvarnosti, nadstvarnost, ako se tako moe rei",41 a u tekstu Nadrealizam i slikarstvo (1928) konstatuje da je ta nadstvarnost sadrana u samoj stvarnosti, i nije ni iznad ni izvan we".42 Nadstvarnost je deo imanentnog sveta i ne suprotstavqa se stvarnosti nego wenoj suenoj predstavi koja je svodi na izvestan broj razumu shvatqivih iwenica, ona predstavqa pravu" stvarnost, osloboenu okova apstraktne misli koja je svodi na oblast razumu prihvatqivih iwenica i proirenu i na oblast iracionalnog, stvarnost otkrivenu u jednoj novoj svetlosti koja pokazuje i wene skrivene vidove i obestvaruje uobiajenu viziju, otvarajui put ka jednoj novoj viziji u kojoj se suprotnosti vie ne nalaze u odnosu antagonizma nego u odnosu komplementarnosti. Nadstvarnost nije ni odreeno mesto u prostoru i vremenu, nego, kako uoava Risti u svome odgovoru na pitawe o ulima u anketi equst dijalektike, ne mawe stvarna od stvarnosti", pojavquje se kao neka natulna oblast", tako da ono to omoguava prodor u wu nije svodqivo na kategoriju ula". U drugom manifestu (1930) Breton govori o izvesnoj taki u ovekovom duhu sa koje ivot i smrt, stvarno i imaginarno, prolost i budunost, saoptivo i nesaoptivo, uzvieno i nisko prestaju da se opaaju kao meusobno protivreni", podvlaei da nadrealistika aktivnost nema drugog pokretaa osim nade u odreewe te take" i posmatrajui to odreewe" kao unitewe bia u jednom unutrawem i slepom sjaju, koji ne bi bio ni dua leda kao ni dua vatre",43 ali u romanu Luda qubav precizira da nikada nije bilo rei o tome da se u toj taki smesti" jer bi ona tada prestala da bude uzviena", a on bi prestao da bude ovek".44
40 41 42 43 44

Nemogue L'impossible, Beograd 1930, 15. Isto, 27 Le Surralisme et la peinture, Gallimard, Paris 1965, 46. Manifestes du surralisme, 154. L'Amour fou, 171.

167 Razmatrajui misao o krajwoj taki", Miel Karu govori o wenom ezoterijskom i religijskom poreklu,45 a ilijen Grak u woj otkriva analogiju sa satorijem u Zenu, koji predstavqa neku vrstu iznenadne iluminacije ili nagloga skoka, kada se pojmovi subjekta i objekta ponitavaju a svaka protivrenost iezava", konstatujui da to ostvarewe, koje moe da ukine suprotnost izmeu oseawa ja i postojawa ulnog sveta" predstavqa jedinu stvar koju vredi traiti". Ono se kree u pravcu ne-vrednosti akcije", vrlina pasivnosti, potpunog duevnog oputawa, upijawa",46 to odgovara wegovoj sopstvenoj viziji oveka kao qudske biqke", izraenoj u wegovim romanima. Nije dakle re o nekom okamewenom" apsolutu koji se pojavquje kao ugaena zvezda, pa je dovoqno samo odrediti wegovo mesto, nego o izvesnoj taki u duhu" koja se nikako ne moe smestiti u mistinu ravan"47 i kojoj vodi ono to Breton, posle ida, naziva raspoloivou", lirskim" stavom prema svetu, odnosno poetska aktivnost koja se za Ristia pojavquje kao sauesnitvo u stvarnom i nadstvarnom"48 i koja nije beawe od ivota" nego egzaltirawe ivota u onome to je najtajanstvenije, najnadahnutije, najnatprirodnije, ali to bezuslovno pripada samo wemu: ivotu",49 taki u kojoj, po reima Bretona, umetniko stvarawe, iji je ciq da potvrdi neprijateqstvo koje moe podstai equ bia u odnosu na spoqawi svet, stvarno dovodi do usklaivawa te eqe sa spoqawim predmetom, a time i do izmirewa sa biem, u izvesnoj meri, samog tog sveta".50 Ali, za razliku od pustolovine Grakovog junaka, nadrealistika pustolovina je mawe pasivno preputawe snagama iracionalnog, a vie kretawe u kome se san spaja sa delawem, razarawe sa stvarawem, da bi dovelo do potpunog obnavqawa nae psihike snage".51 U drugom manifestu Breton kae da bi bilo besmisleno pripisivati nadrealistikoj aktivnosti samo destruktivni, ili konstruktivni smisao",52 a u Spojenim sudovima da e budui pesnik prevazii obeshrabrujuu misao o neotklowivom rascepu izmeu akcije i sna".53 Da bi se dospelo do krajwe take" u kojoj svi konflikti nestaju, ne treba naputati stvarnost, nego, prema Remboovoj formuli, obogaenoj tekovinama psihoanalize, izmeniti ivot" afirmacijom iracionalnog i, prema marksistikoj formuli, preobraziti svet" ukidawem drutvenih prepreka koje koe ovekov slobodan razvoj.
45 Michel Carrouges, Andr Breton et les donnes fondamentales du surralisme, Gallimard, Paris 1950, 33. 46 Fotokopija rukopisa Grakovog odgovora na pitawe Da li vas zanima budizam?, u Bernhild Boe, Houptmotive im Werke Julien Gracqs, Wilhem Fink Verlag, Mnchen 1966, 197. 47 Andr Breton, Entretiens (19131952), Gallimard, Paris 1969, 153. 48 Bez mere, 216. 49 Uoi nadrealizma, 131. 50 Point du jour, 149. 51 Manifestes du surralisme, 167168. 52 Isto, 14. 53 Les vases communicants, 170.

168 Taj poduhvat predstavqa istraivawe nesvesnog, pomou ludila, posmatranog kao oblik odbijawa postojee stvarnosti i kao izraz pobune protiv drutva, sna, koji moe doprineti reavawu osnovnih ivotnih pitawa" otkrivajui postisnute eqe,54 i automatskog pisawa pomou koga nadrealisti nastoje da izraze stvarno funkcionisawe misli". Ali on je i subverzivna aktivnost. Neka ovek, koji danas jedva preivqava, tu odmeri svoje izgubqene moi" i neka se u optoj otuenosti odupre svojoj sopstvenoj otuenosti", kae Breton.55 Nadrealistika pobuna koja se raa iz nezadovoqstva postojeom stvarnou ispoqava se kroz estoki konflikt sa svim oblicima vlasti, sa svim to sputava ovekove eqe, konflikt u kome je Sartr video nain da se likvidira Edipov kompleks. U drugom manifestu Breton konstatuje da se nadrealizam nije plaio da pretvori u svoju dogmu apsolutnu pobunu, potpunu nepokornost, sistematsku sabotau" i da polae nadu jo samo u nasiqe".56 A u tekstu Revolucija pre svega i uvek itamo: Upravo nas odbacivawe svakog prihvaenog zakona, nada u nove snage, skrivene i kadre da uzdrmaju istoriju, da prekinu smeno ulanavawe iwenica, navodi da skrenemo pogled k Aziji".57 Smisao koji nadrealisti daju reci Istok postaje odreeniji: ta re oznaava prevratnike i obnavqake snage. Kako zapaa Moris Nado, Istok nije samo domovina Mudraca, on je za nadrealiste i rezervoar sirovih snaga, veita domovina 'varvara', velikih ruilaca, neprijateqa kulture, umetnosti, smenih igrarija Zapadwaka. Stalni revolucionari, naoruani goruom buktiwom poara, oni su s tragom Atiline kowice ostavqali propast i smrt, kako bi moglo doi do novog preporoda. Pa i sama ruska revolucija, tajanstvena jer je azijatska, prestala je u oima Bretona i wegovih prijateqa da izgleda kao 'mutna kriza vlade' ".58 Nadrealistika pobuna u poetku ima oblik skandala, inspirisanog Lafkadijevim bezrazlonim inom", a naroito ponaawem aka Vaea koji je uao na premijeru jednog Apolinerovog komada sa revolverom u ruci, govorei da e pucati u publiku i tim inom nadahnuo Bretona da u drugom manifestu definie najjednostavniji nadrealistiki in" kao izlazak na ulicu sa revolverom u ruci i nasumino pucawe u gomilu,59 a moda donekle i Aleksandra Vua da napie tekst Ako se jo jednom setim ili naela (1929) u kome je re o slinom postupku60 da bi se zatim pretvorio u revolucionarnu akciju koja je u znaku marksistike ideologije i koja treba da dovede do promene drutvenih struktura. Nadrealisti su, uporedo sa veliawem ovekove nevinosti, verovali da mogu da veliaju smrt i samoubistvo", kae Alber Kami.61
54 55 56 57 58 59 60 61

Manifestes du surralisme, 20. Perspective cavalire, 225. Manifestes du surralisme, 155. La Rvolution surraliste, 1925/5, 31. Moris Nado, Istorija nadrealizma, BIGZ, Beograd 1980, 105. Manifestes du surralisme, 155. Aleksandar Vuo, Pesme i poeme, Srpska kwievna zadruga, Beograd 1980, 35. Albert Camus, L'Hommne rvolt, Gallimard, Paris 1951, 123.

169 Za nadrealiste se, dakle, konflikt koji mui zapadnog oveka razreava subverzivnim inom koji dobija obeleje skandala, dakle kroz jedan novi konflikt, prema postupku dvostruke negacije" kojim se posledice prve negativnosti ukidaju novim negativnim delovawm.62 Protiv sukoba oni prizivaju novi sukob, koji dobija pozitivnu vrednost i pretvara se u konstruktivni element, u nunu etapu u reavawu nekih ivotnih pitawa. Ukidawe antinomija i izmirewe suprotnosti kome oni tee pojavquje se kao ishod jedne krizne situacije koja se nikada konano ne razreava. Ako u asopis La Rvolution surraliste unose citat Lao Cea: Vratiu ih upotrebi vezanih struna",63 wihovo tragawe za jedinstvom ipak ostaje u okvirima zapadwakog mentaliteta gde predstavqa tragawe za moguim putem koji e nam omoguiti da se suoimo, da ga pogledamo u lice, sa neizbenim, nepobitnim, sutinskim prvobitnim rascepom kako bismo bili kadri da savladamo bol koji on nuno izaziva", dok kinesko, na primer, ima za ciq da otkrije u analokom skladu jedan nain ivota, bilo da to tragawe poprimi taoistiki oblik simbolinog mesta smetenog iznad dvojstva, mesta u dui koje se nalazi ispod mogueg sukoba, ili konfuijanski oblik potvrde jedinstva nae svesti sa svetom koji je okruuje".64 Ako nadrealisti veruju da e ovek pronai izgubqeni raj i stupiti u jedno novo zlatno doba u kome e ieznuti svi konflikti, kako spoqawi tako i unutrawi, oni ciq svoga poduhvata ne pronalaze u harmoniji. Zlatno doba nije za wih udobna ravnotea nego neprekidno obnavqawe ivotnih snaga, koje katkad poprima marksistike konotacije, a koje Breton naziva raspoloivou" ili slobodom", upotrebqavajui ovaj posledwi termin u jednom krajwe dinaminom znaewu koje ne iskquuje pojam konflikta (iva sila koja povlai za sobom stalno napredovawe",65 neprekidno skidawe okova", velianstveni niz koraka koje je oveku doputeno da naini bez okova".66 S druge strane, ispostavqa se da je nadrealistiki pokuaj povezivawa sna i delawa, psihoanalize i marksizma osuen na poraz. Za Bretona onirike aktivnosti odnose na kraju prevagu nad revolucionarnom akcijom, tako da on ostaje, da upotrebimo Tirionov izraz, jedan od revolucionara bez revolucije".67 to se tie Marka Ristia i drugih beogradskih nadrealista, oni se, u duhu Marksove formule preobraziti svet", opredequju za revolucionarnu akciju koja e dovesti do promene politikog i drutvenog sistema, ali je wihovo angaovawe ujedno i kraj srpskog nadrealistikog pokreta koji se utapa u marksistiku ideologiju.
V. Gilbert Durand, Les structures anthropologiques de l'imaginaire, PUF, Paris 1963, Je les ferai revenir l'usage des cordes noues (La Rvolution surraliste, 1925/3, 21). I. P. Kamenarovi, Le conflit. Perceptions chinoise et occidentale, 22. Arcane 17, 117. Naa, Gallimard, Paris 1964, 79. Cf. Andr Thirion, Rvolutionnaires sans rvolution, Laffont, Paris 1972.

62

215
63 64 65 66 67

170
Jelena Novakovi LES ASPECTS DU CONFLIT DANS LE SURREALISME Rsum Ce travail examine les aspects du conflit dans le surralisme en se rfrant aux textes de ses reprsentants minents, tels Andr Breton, le chef du mouvement surraliste franais, et Marko Risti et Vane Bor, thoriciens du mouvement surraliste serbe qui s'est dvelopp Belgrade paralllement celui de Paris. Dans le surralisme, qui se confronte lui-mme ses propres contradictions intrieures, le conflit est considr la fois comme une modalit de l'incacceptable condition humaine" et comme un moyen de sa propre abolition. Le point de dpart de l'entreprise surraliste est la constatation que, dans le monde occidental, l'individu, avec ses besoins et ses dsirs, se trouve dans un double conflit avec la socit qui lui impose sa loi et repousse ses dsirs et entre ses propres tendances opposees, la raison et l'instinct, le bien" et le mal". Ce conflit se manifeste par une srie d'antinomies que les surralistes se proposent d'abolir (le conscient l'inconscient, le rel l'imaginaire, le dsir la loi, l'amour la mort, le rve l'action) et qui se rsolvent dans le concept de surralit". Cette notion, qui englobe la ralit dans sa totalit et qu'ils inventent pour exprimer leur tentative, n'exclut pourtant pas l'ide de conflit car on accde la surralit" par un cheminement o le rve s'unit l'action, la destruction la construction, et par un acte de subversion qui prend la forme de scandale. Contre le conflit les surralistes invoquent un autre conflit, qui obtient une valeur positive en se transformant en un lment constructif, en une tape ncessaire au rglement de certaines questions vitales. Cette tentative est cependant condamne l'chec. Pour Breton, les activits oniriques l'emportent en fin de compte sur l'action rvolutionnaire, tandis que Marko Risti et les autres surralistes de Belgrade acceptent l'idologie marxiste et s'engagent dans une vritable action rvolutionnaire qui fait disparatre le mouvement surraliste serbe.

UDC 821.163.41.09 Tartalja G.: 821.131.1.09 821.163.41-95

GVIDO TARTAQA I ITALIJANSKA KWIEVNOST eqko uri

SAETAK: U radu se prikazuje rad Gvida Tartaqa na prdstavqawu italijanskih pisaca jugoslovenskoj kwievnoj publici i wegovo prisustvo u italijanskoj kwievnosti. KQUNE REI: prevodi, prikazi, arhivski materijal, antologija, izbor, beleke, poema.

Interesovawe za italijansku kwievnost meu srpskim i hrvatskim piscima izmeu dva svetska rata bilo je i intenzivno i produktivno. Srpski i hrvatski pisci mlae i sredwe generacije, eqni kwievnog preporoda i modernizacije, pratili su pomno ono to se u italijanskoj kwievnosti deavalo uoi, za vreme i posle Prvog svetskog rata, od D'Anuncija, krepuskolara i futurista do itavog niza mlaih autora, buduih velikih i znaajnih imena italijanske kwievnosti, kakvi su postali Ungareti, Montale, Saba i drugi. Jedan od onih koji je u posleratnom periodu ako ne vie, a ono blagovremenije od drugih uinio mnogo na obavetavawu nae kwievne javnosti o zbivawima i novinama u italijanskoj kwievnosti bio je Gvido Tartaqa, kwievnik, pesnik, prevodilac, najvie poznat kao autor kwievnih dela za decu. U periodu izmeu 1920. i 1930. godine Gvido Tartaqa je veoma aktivno pratio zbivawa u novijoj italijanskoj kwievnosti, za wih je, na izvestan nain, bio vezao i sopstvenu kwievnu karijeru. Svakako da pri tom nije bez znaaja spomenuti da su takva interesovawa predstavqala i deo porodine tradicije. Pored nemalog broja raznovrsnih kwievnih priloga, pre svega prevoda i prikaza, i pored originalne pesnike delatnosti, o odnosima Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwievnosti moemo suditi i na osnovu jedne koliine arhivskog materijala koju smo qubaznou gospodina Iva Tartaqe dobili na uvid. Meu tim materijalom nalazi se jedna antologija italijanske poezije koja se pojavila 1920. godine pod naslovom Poeti d'oggi.1 Sastavili su je ovani Papini, pisac i mislilac protivrenih opredeqewa,
1

Poeti d'oggi, Vallecchi editore, Firenze 1920.

172 uesnik u futuristikom pokretu, tanije u wegovom firentinskom krilu, i Pjetro Pankraci, kwievni kritiar, hteli su da u antologiji predstave upravo svoju generaciju i wen kwievni rad. Kwiga je naila na veliki publicitet, bila osporavana i hvaqena, u svakom sluaju weno izlaewe predstavqalo je prvorazredni kwievni doivqaj. Gvidu Tartaqi, koji je prikaz te kwige objavio u Kritici 1921. godine,2 ona je, ini nam se, bila viestruko inspirativna; druei se s wom, a o tom druewu svedoe mnogobrojne beleke i prevodi pisani po kwizi olovkom, upoznao je noviju italijansku poeziju i poeleo da je predstavi naoj italakoj publici. Prvi put je to uinio u boinom prilogu Novog lista za 1922. godinu kada je pod skupnim naslovom Primeri iz savremene italijanske poezije objavio prevode nekoliko pesama Vinenca Kardarelija, Nikole Moskardelija, Alda Palaceskija, Artura Onofrija, Sera Koracinija i Korada Govonija, uz osnovne biografske beleke o wima.3 Zanimqivo je da taj prilog Bibliografija Leksigografskog zavoda ne registruje, to nije bez znaaja, jer je u sluajevima veine tih italijanskih autora re o wihovom apsolutno prvom pojavqivawu u naoj tampi. Godine 1928. godine u Letopisu Matice srpske Gvido Tartaqa je ponovio poduhvat iz Novog lista i pod naslovom Novija italijanska lirika objavio jo iri izbor tekstova savremenih italijanskih pesnika, uz vie podataka o wima i uz uvodni prikaz o italijanskoj poeziji novijeg vremena. Uz imena koja su se pojavila u Novom listu tu su jo i Kamilo Zbarbaro, Paolo Buci, Rikardo Bakeli i Sibila Aleramo,4 jedino ova posledwa autorka nije zastupqena u antologiji Poeti d'oggi. Inae, u zaostavtini koju smo pogledali nalaze se listovi sa prevodima kucanim pisaom mainom za koje pretpostavqamo da ih je Gvido Tartaqa hteo uvrstiti u izbor poezije za Letopis. Poreewem pripremqenog materijala sa objavqenim otkriva se da su iz konane verzije ispali prevodi pesama uzepea Liparinija, Ade Negri, ovanija Papinija i, to je najvea teta, uzepea Ungaretija. Primerak antologije kojim se sluio Gvido Tartaqa upeatqivo je i sugestivno svedoanstvo o wegovoj prevodilakoj i, na neki nain, kritiarskoj delatnosti. Neke od autora prisutnih u antologiji Poeti d'oggi Tartaqa je predstavio i u zasebnim prilozima: Koracinija5 pa onda i Puinija6 1922. opet u Kritici. Moemo ovde spomenuti jo neke italijanistike priloge Gvida Tartaqe: o savremenoj italijanskoj prozi pisao je u dva navrata: prvi put 1930. godine o Masimu Bontempeliju, tvorcu takozvanog maginog realizma, tanije o prevodu Nika Bartulovia wegovog romana Figlio di due madri (Sin dveju majki);7 potom 1931, kada pod naPoeti d'oggi, Kritika, 2/1921, 11/12, Zagreb 449. Novi list (boini prilog), 1922. 4 Novija italijanska lirika (priredio i preveo Gvido Tartaqa), Letopis Matice srpske 102/1928, CCCXVII/2, Novi Sad 244257. 5 Sergio Corazzini, Kritika, 3/1922, 2, 8586. 6 Mario Puccini, Kritika, 3/1922, 8/9, 400401. 7 Masimo Bontempeli (Sin dveju majki), Letopis Matice srpske 104/1930, CCCXXV/ 13, 270272.
2 3

173 slovom Godina dana italijanske proze daje jedan ivahni presek prozne produkcije u Italiji 1930. godine; zatiemo obiqe imena italijanskih autora i onih ije ime i danas neto znai (Bontempeli, Alvaro, Govoni) i mnogih drugih koje je prekrio zaborav.8 itawe i bavqewe italijanskom modernom poezijom ostavilo je, po svoj prilici, traga i na pesniko stvaralatvo Gvida Tartaqe. Wegove kwige poezije objavqene dvadesetih godina, Zaarani krug,9 zatim Lirika,10 za koju je predgovor napisao Jovan Dui, a posebno Pesma i grad,11 svedoe o wegovim pesnikim traewima u kojima se esto zaustavqao upravo pred stihovima pesnika koji se nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. Zbirka Pesma i grad, na primer, sledi neke italijanske modele (fragmentarizam italijanske poezije iz prvih decenija XX veka, teme i postupci u kojima oseamo prisustvo, na primer, Palaceskija i Sofiija). To je najboqe osetio jedan drugi dobar poznavalac italijanske moderne kwievnosti dadaista Dragan Aleksi, koji o toj Tartaqinoj zbirci u jednoj kratkoj beleci pie izmeu ostalog: Moramo priznati da g. Tartaqa ima jo jednu notu, koja je moderna i dobra, a to je spontani izraz, intuicija forme i spoqna sinteza dogaawa. Mogue pesnik nije ni primetio koliko je blagotvorno dejstvovao na wega Aldo Palaceski, koji je u toj formi izraza dao najboqe delove moderne talijanske lirike."12 U zaostavtini koju smo spomenuli nalazi se i nekoliko pisama, dopisnica i listova koji osvetqavaju jednu intimniju, ivotniju stranu odnosa Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwievnosti; govore nam o nekim kwievnim idejama, zamislima, pokuajima, snovima, na kraju krajeva, o buduoj kwievnoj karijeri. Najvaniji deo tog materijala jesu dva pisma ovanija Papinija iz 1922. godine u kojima on odgovara na molbu Tartaqe da se saglasi sa objavqivawem jedne zbirke svojih pria koje bi Tartaqa odabrao, preveo i priredio za tampu. Papinijeve krae tekstove Tartaqa je prevodio jo 1921. i 1922. godine u Kritici13 i u Srpskom kwievnom glasniku.14 Pisma upuena Tartaqi konvencionalno su qubazna, saglasnost se daje, Papini moli da mu se po izlasku iz tampe poaqe primerak kwige. Ovako glase pisma:
Pieve S. Stefano (Arrezzo) 24. VIII. 1921 Caro Signore, non ho nessuna difficolta' a concederle il diritto di tradurre le mie opere in serbo, tanto piu' che ho sentito parlar di Lei e mi pare anche di averla conosciuta a Roma nel 1917.
8

Godina dana italijanske proze, Letopis Matice srpske, 105/1931, CCCXVIII/12, Zaarani krug, Vuk", Beograd 1924. Lirika, Vuk", Beograd 1924. Pesma i grad, tamparija i litografija Save Radenkovia i brata, Beograd 1923. Iseak iz novina pronaen u zaostavtini. U broju 9/10 za 1921. i u broju 5/6 za 1921/22. U broju VI/5 za 1922.

99102.
9 10 11 12 13 14

174
Ma bisogna che Lei si metta d'accordo anche col mio editore (Attilio Vallecchi, 8, via Ricasoli, Firenze) al quale puo' scrivere a nome mio. L'avverto anche che ho concesso al sig. Ivan Gruden di Lubiana il diritto di tradurre in sloveno il mio ultimo libro (La Storia di Creisto). Cordiali ringraziamenti e saluti dal suo G. Papini

Pieve S. Stefano (Arezzo) 22. IX. 1922 Caro Tartaglia, grazie della notizia e dei giornali. Non saprei (e non potrei) ora scrivere una prefazione speciale per il volume credo che la sua bastera'. La scriverei, forse, per un libro piu' importante. La prego di darmi anche una copia della traduzione appena sara' uscita per tutto ottobre saro' quassu' (Pieve S. Stefano, Arrezzo) poi a Firenze (10, Via Colletta). Ha notizie di Cerina? Come sta?? Dov'e'? Cordiali saluti dal suo G. Papini15

O tom projektu Gvida Tartaqe postoje jo neka svedoanstva. Meu kwigama koje je posedovao Tartaqa postoji i kwiga Papinijevih pria Il Tragico Quotidiano i Il Pilota Cieco i u kojoj su vidno obeleene pripovetke odabrane za prevod: na unutrawoj strani zadwih korica kwige Tartaqa je olovkom skicirao naslovnu stranu svoje budue kwige u dve verzije: Matawa i krv (sa naznakom: odabrao i preveo Gvido Tartaqa, Beograd 1923); u drugoj verziji sve je isto izuzev naznake: preveo i predgovorom propratio Gvido Tartaqa. Postoji i poseban list na kojem je ispisan sadraj kwige: izabranih 11 pripovedaka pod zajednikim naslovom Rei i krv, dok u zagradi stoji Matawa i krv. Ovaj naslov potie od jedne druge Papinijeve kwige pripovedaka koja se zove upravo Parole e sangue (Rei i krv). Postoje i listovi, rukom pisani,
15

Pisma iz zaostavtine koju smo pregledali. U prevodu glase ovako:

Dragi gospodine, nemam nikakvih tekoa da Vam ustupim pravo da prevodite moja dela na srpski, utoliko vie to sam uo za Vas, a ini mi se ak i da sam Vas upoznao u Rimu 1917. godine. Potrebno je pak da se dogovorite i sa mojim izdavaem (Atilio Valeki, 8, ul. Rikazoli, Firenca) kome moete u moje ime pisati. Obavetavam Vas da sam g. Ivanu Grudenu iz Qubqane ustupio pravo za prevoewe moje posledwe kwige (La Storia di Cristo). Srdani pozdravi i zahvalnost od vaeg . Papinija Dragi Tartaqa, hvala na vestima i na novinama. Ne bih umeo (i ne bih mogao) da sada napiem nekakav poseban predgovor za tu kwigu mislim da e Va biti dovoqan. Napisao bih moda za neku vaniju kwigu. Molim Vas da mi primerak prevoda date im izae tokom itavog oktobra biu ovde gore (Pjeve S. Stefano, Areco) potom u Firenci (ul. Coleta 10) Imate li vesti o erini? Kako je? Gde je? Srdani pozdravi od vaeg . Papinija

175 gde Tartaqa govori o Papiniju; verovatno je re o spomenutom predgovoru za kwigu. Nekoliko pisama i dopisnica (tanije sedam dopisnica i tri pisma) upuenih Tartaqi tokom 1922. i 1923. godine na adrese u Splitu, Zagrebu i Beogradu iz pera su ve spomenutog Marija Puinija, danas malo poznatog kwievnika, koji je, meutim, bio uvren u antologiju Poeti d'oggi. Srediwa tema wihove prepiske jeste eventualna pomo u pogledu uzajamnog predstavqawa italijanskoj odnosno jugoslovenskoj publici. Mario Puini je nastojao da preko Tartaqe jugoslovenska kwievna javnost bude upoznata sa wegovim romanima. Ve smo spomenuli Tartaqino predstavqawe Puinija u zagrebakoj Kritici; Puinijev tekst protiv D'Anuncija objavqen je uz pomo i u prevodu Tartaqe 1923. godine u beogradskom asopisu Budunost.16 Karakteristina je s tim u vezi jedna Puinijeva reenica sa jedne dopisnice u kojoj govori o teti koju je D'Anuncio naneo jugoslovenskim narodima i nastavqa: ja se slaem sa Precolinijem i verujem, poput Macinija, u bratsku saradwu Italijana i Slovena". Reenica koja ilustruje jedan veoma vaan istorijsko-politiki trenutak vezan, s jedne strane, za privrenost ideji jugoslovenstva Gvida Tartaqe i, s druge strane, za prihvatawe, sasvim atipino, te nove politike tvorevine od strane intelektualnih krugova oko uzepea Precolinija, u ono doba veoma uticajnog intelektualca, osnivaa, izmeu ostalog, i znaajnog asopisa La Voce. Evo teksta spomenute dopisnice u celini:
Egregio amico, a quest'ora Ella sara' anche in possesso, credo, del mio ultimo volume di racconti (il 1. e il 3. mi sembrano assai degni). Speravo di poterle mandare la rivista Aperusen coi suoi versi, ma ancora non si e' pubblicato il n. di agosto-settembre. Appena uscito, mi faro' un onere d'inviar alcune copie. Sono intanto assai lieto che le sia piaciuta la mia filippica antidannunziana, la quale ha infatti avuto all'estero molto successo (e anche in Italia). Se lei la tradurra', sara' letta con piacere, credo, in Jugoslavia che' la montatura D'Annunzio ha dato fastidio e ne da a tutti, ma al popolo Jugoslavo piu' che mai (io sono con Prezzolini: e credo mazzinianamente a una collaborazione fraterna tra italiani e slavi). Mi scriva di Lei e del suo lavoro; e creda alla mia buona amicizia. Suo aff. Mario Puccini P.S. mi pare di averLe mandato due copie dell'opuscolo antidanunnziano. Se una Le e' di troppo e puo' rimandarmela, mi fara piacere. Grazie17
16 M. Puini, Zato smo protivdanunzianci. Presliavawe savesti jednog oveka iz nove generacije, preveo Gvido Tartaqa, Budunost", III/2, 9096, 3, Beograd 1923, 139143. 17 Iz zaostavtine; tekst u prevodu glasi ovako:

Potovani prijatequ, sada ste ve verovatno dobili moju posledwu kwigu pria (prva i trea mi deluju prilino dostojne pawe). Nadao sam se da u Vam moi poslati asopis Aperusen sa Vaim stihovima, ali jo nije objavqen broj avgust-septembar. im izae, postarau se da Vam bude poslato nekoliko primeraka. Veoma se, inae, radujem to vam se svidela moja fi-

176 to se tie uzvratnog predstavqawa kwievnog rada Gvida Tartaqe italijanskoj publici, u Puinijevim pismima u vie navrata spomiwe se objavqivawe pesama i propratnog teksta o Tartaqi najpre u uglednom asopisu Nuova Antologia (to je propalo), a onda u lokalnom asopisu iz Foliwa (Foligno) koji je najpre izlazio pod imenom Aperusen (1922), da bi potom promenio ime u Il Concilio (1923). Na jednoj od dopisnica itamo da e Tartaqine pesme biti objavqene u broju za oktobar 1922. godine. Uspeli smo da doemo do primerka spomenutog asopisa Aperusen18 i ovde u celini objavqujemo prilog posveen Gvidu Tartaqi; utoliko pre to se iz zaostavtine koju smo pregledali ne vidi da li je sam Tartaqa ikada dobio primerak tog broja Aperusen-a. Prilog je objavqen u rubrici Letterature straniere i sastoji se od etiri pesme Gvida Tartaqe (Intima, Dogaaj, Prolee, Blizanci), koje je po svoj prilici on sm preveo na italijanski, i od propratne beleke koju je potpisao Mario Puini:
Letterature straniere I. Intima II mio sogno di stanotte era ingenuo e romantico. Ho sognato un fiore grande e bianco, lo colsi in qualche luogo dalla terra umida ed in sogno sono passato presso il cancello della cara e ho lasciato il fiore sulla finestra che odori o che muoia, Dio lo sa. Cara, quando ti svegliasti questa mattina, all'alba dimmi: col primo sole dalla finestra ti si effuse l'odore del fiore del mio sogno? II. L'avvenimento Mi tormenta il pensiero se io non sia stato, nell'infanzia, un sonnambulo. Poich' tutti quegli avvenimenti piccoli, che ricordo, a tratti, ad intervalli come scie di lapislazzuli sul ciclo vespertino e che rinascono di tempo in tempo come spente visioni notturne, col guardare il mondo dall'altezza d'oltre i tetti con luna
lipika protiv D'Anuncija koja je i u inostranstvu imala uspeha (kao i u Italiji). Ako je prevedete, mislim da e biti rado itana u Jugoslaviji zato to D'Anuncijeva podvala smeta svima a jugoslovenskom narodu pogotovo (ja se slaem sa Precolinijem i verujem, poput Macinija, u bratsku saradwu Italijana i Slovena). Piite mi o sebi i o svom radu i verujte u moje iskreno prijateqstvo. Srdano va Mario Puini P. S. ini mi se da sam Vam poslao dva primerka kwiice o D'Anunciju. Ako vam jedan ne treba i ako mi ga moete poslati, bie mi drago. Hvala
18

Zahvaqujui koleginici Persidi Lazarevi sa Univerziteta u Peskari.

177
piena tra larghi rami di noce li' dietro cancelli silenziosi ed i quali significano pure una vita intera e totale un fanciullo va nella notte e fissa la luna e stende le mani inconscio verso prati lontani io credo che fossero stati e che non sono sogni, Eppure spesso sento con rincrescimento disperato, che la traccia loro impallidisce, impallidisce sempre piu'. E qualche volta, cosi', solo durante la pioggia estiva del pomeriggio mi viene da piangere la coscienza mia stanca, che lamenta e che viaggia per sentieri abbandonati e che rode se stessa, follemente la quale soffre come puerpera nelle doglie del parto e tutto causa uno scialbo pensiero di avvenimento il quale soltanto forse avvenne e forse no, ed il quale, anche se avvenne, non si ripetera' a dispetto della carne giovanile e dell'inquietudine dello spirto che soltanto sogna la ribellione. dell'avvenimento che il tempo ha ingoiato fatalmente, e che non si ripetera' mai piu'. III. Primavera E' caduto un uomo dal terzo piano: un muratore della Slavonia, con maniche rimboccate, dall'alta costruzione al sole mentre l'odore di lilla' s'effondeva per l'aere primaverile. Lo videro iersera in un'osteria, alla periferia, dinanzi un bicchiere di vino gli occhi lacrimanti gli lucicavano sotto la lampada. Ed una ragazzina portando Grieg sotto il braccio passando per la via fatale cantava sottovoce un'argentea aria primaverile, nel mattino d'aprile. IV. Gemelli Deve essere maestoso anche quello che non fu creato nelle sette prime epoche di creazione, ne' poi. Il cervello mi hanno tormentato i racconti di visioni gigantesche che si intralciano con musica negra nello spazio e circolano nell'aere mio impossibile di fantasie trafiggendo il cielo gelato nel petto dell'Orsa maggiore nel giorno della Purificazione e che portano nei fianchi fiamme d'altri mondi come segni miracolosi ed amuleti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ha sognato qualcuno stanotte la propria morte? il prprio morire? Lo sento: egli deve avere fratellanza spirituale con me

178
che questa notte sognai la stessa cosa. Chi sa se ha quando, in sogno, prima, forse nell'infanzia veduto la sua trasformazione in stella lontana? Questo dev'essere un viandante, mio compagno spirituale, il quale crede nella realta' dell'impossibile e nella realta' di cio' che non esiste nel monco senso umano per lo spazio ed il tempo. Egli, lo presento, morira' con me nello stesso istante e con me s'innalzera' oltre le nuvole e salira' sui Gemelli per disegnare col tremolio del suo splendore sopra mari e laghi nuove e mirabili forme magiche, prima imaginate a gioai dei viandanti venturi Guido Tartaglia Guido Tartaglia e' un poeta di Spalato, jugoslavo. C'e', nella sua poesia, il candore e talvolta l'imprecisione della poesia popolare: soprattutto di un popolo giovane ancora in atto di crescenza. Ma c'e' anche, cosi' nella tecnica, come nel pensiero di Guido Tartaglia, un artista consumato: che s'e' giovato, e sapientemente, di tutte le esperienze modernissime perche' il suo nobile animo e la sua sensibilita' finissima si definissero in termini il piu' possibile lirici. E' un vero poeta che Aperusen e' lieta di far conoscere, per prima, in Italia. M. P.19

Posebnu pawu zavreuje jedan list iz spomenute zaostavtine koji svedoi o jo jednom kwievnom projektu, naalost nerealizovanom, koji je vezan za italijansku kwievnost i u kojem je trebalo da uestvuje i Gvido Tartaqa. Na listu je ispisano, hronolokim redom, 25 imena velikana i znaajnih autora italijanske kwievnosti od Dantea i Petrarke do mladih autora koji se upravo nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. Naporedo sa tim imenima, nekad u zagradi nekad bez zagrade, nalaze se imena srpskih i hrvatskih pisaca i prevodilaca, meu kojima i Tartaqa, koji bi bili, pretpostavqamo, zadueni za prevode pojedinih navedenih autora. Nije uvek jasno da li je podela definitivna ili ne; od imena tu su Mihovil Kombol, Ante Cetineo, Olinko Delorko, Ante Petravi, Vladimir Nazor, Sibe Milii, Todor Manojlovi, Boidar Kovaevi; Gvido Tartaqa je sebe beleio slovom T i ono se nalazi iza imena D'Anuncija, Palaceskija, Ungaretija i Kardarelija. Ne znamo, naravno, da li je Gvido Tartaqa sm smislio nacrt za tu ambicioznu antologiju italijanske kwievnosti ili je to rezultat zajednikih dogovarawa sa nekim od potencijalnih saradnika. Sigurni smo, meutim, da je na tom listu krug najznaajnijih delatnika u obla19 Aperusen, Foligno, br. 10, 536538; beleka u prevodu glasi: Gvido Tartaqa je jugoslovenski pesnik iz Splita. U wegovoj poeziji ima istote i, ponekad, nedoreenosti narodne poezije: jednog, pre svega, mladog naroda koji se jo uvek razvija. Ima, takoe, kako u tehnici tako i u mislima Gvida Tartaqe neto od zrelog umetnika koji se koristio, i to umeno, svim modernim iskustvima kako bi se wegov plemeniti duh i wegov veoma fini senzibilitet mogli to lirskije izraziti. Re je o pravom pesniku i asopis Aperusen veoma je srean to ga pre svih moe predstaviti u Italiji. M. P.

179 sti prevoewa i irewa znawa o italijanskoj kwievnosti na naim prostorima dobro omeen i da u wemu Gvido Tartaqa zauzima svoje zaslueno mesto.
eljko uri GVIDO TARTALJA AND ITALIAN LITERATURE Summary Gvido Tartalja was a writer, poet, translator, best known as an author of literary works for children. In the period between 1920 and 1930, he very actively observed trends in recent Italian literature, in a way relating his own literary career to them, too. Certainly, it should be mentioned that such interests also represented a part of his family tradition. He was one of those who in the post-war period, if not more comprehensively, then more promptly than others, did quite a lot in informing our literary public about the events and novelties in Italian literature. In addition to a significant number of various literary contributions, primarily translations and reviews, as well as to his original poetic work, we can also evaluate Gvido Tartalja's attitude to Italian literature on the basis of a certain amount of archive material which we were able to study by the courtesy of Mr. Ivo Tartalja. This research endeavour is dedicated to shedding light on these above-mentioned dimensions of Gvido Tartalja's literary work.

UDC 821.163.41-14.09 Drainac R. 821.163.41-95

PARNASOSIMBOLISTIKA POEZIJA R. DRAINCA Slaana Mili

SAETAK: Poezija R. Drainca je od svog poetka 1916. do 1922. godine parnasosimbolistika i tada se pesnik potpisivao svojim pravim imenom Radojko Jovanovi. Ovom periodu pripadaju prve dve zbirke: Modri smeh (1920) i Afroditin vrt (1921). Obeleen je oiglednim uticajem Duia, Rakia, i u mawoj meri Vojislava Ilia, Disa i Pandurovia. U prvoj zbirci i pesmama pre we dominiraju motivi platonske qubavi, smrti i Boga. Druga zbirka u celini je ispevana u slavu qubavi i ene, uz smeliju erotiku u odnosu na raniju poeziju. Drainac se dosledno drao i omiqenog stiha svojih uzora, dvanaesterca, a preuzeo je i postupke poentirawa, kadencirawa i rimovawe. KQUNE REI: parnaso-simbolizam, dvanaesterac (aleksandrinac), poentirawe, kadencirawe, qubav, smrt, Bog, deskripcija, rima, erotika.

Rade Drainac (selo Trbuwe kod Blaca, 1899 Beograd, 1943) znaajan je srpski meuratni kwievnik. Pisao je poeziju, pripovetke i romane, manifeste, putopise, kwievnu i likovnu kritiku, drame, polemisao sa savremenicima, bavio se novinarstvom. Jedan je od najplodnijih pesnika svog vremena sa jedanaest zbirki poezije izalih u razdobqu od 1920. do 1940. godine. To su: Modri smeh, Afroditin vrt, Erotikon, Voz odlazi, Iskrcavawe na Javu, Lirske minijature, Bandit ili pesnik, Banket, Ulis, ovek peva, Dah zemqe. Drainac je kao pesnik proao kroz vie faza. Zapoeo je kao sledbenik Duia i Rakia, u emu se nije mogao naslutiti veliki preokret koji nastaje 1922. godine, kada Drainac svoje pravo ime (Radojko Jovanovi) mewa i postaje avangardni pesnik. Avangardna faza traje do 1930. godine. Nakon toga Drainac neguje uporedo nadrealistike elemente i socijalnu poeziju, a od 1938. tradicionalizuje svoje pesnitvo, pa su mu posledwe pesme u duhu parnasosimbolizma. Prva faza Drainevog stvaralatva, parnasosimbolistika, iako je u kritici navoena, nije izuavana. Mnogobrojni su kritiari koji su o Drainevoj poeziji pisali, ali je wihovo interesovawe najee privlaila avangardna faza jer je, saobraena sa evropskim pesni-

182 tvom, najvredniji deo Drainevog kwievnog rada. I u izborima Draineve poezije situacija je ista. Pesme nastale pre 1922. retko se nalaze u izborima i antologijama. Teko je utvrditi koja je Draineva prva pesma jer veinom nije beleio kada i gde su nastajale. Ono to se pouzdano zna jeste da je kwievnim radom poeo da se bavi kao ak izbeglica u Francuskoj. Povlaei se preko Albanije, sredinom decembra 1915. dospeo je u Valonu, odakle je upuen u Francusku. Pohaa licej Sv. Rambera kod Liona, iji su aci izdavali list Naa nada. U wemu marta 1916. izlazi Draineva Pria bez naslova. To je prvi objavqen Drainev kwievni rad. Iz tog su perioda i pesniki poeci. Ispod pesme U sumraku (objavqene 1919) Drainac je zapisao: Lion, 1916", to je najranija godina o kojoj imamo pouzdano svedoanstvo. Od ostalih pesama objavqenih 1919. godine samo jo dve su datirane: Viewe (1917) i Jesenski uzdah (1917). Jesenski uzdah je prva objavqena Draineva pesma. Izala je u 3abavniku lista Epoha u novembru 1919. Ispod we je zapisano Saint-Jen sur mer", to je smeta u drugu polovinu 1917. godine koju je Drainac proveo u Srpskoj koli u Sen anu. Najvei broj ranih pesama izaao je u Epohi, a sredinom 1920. Drainac prekida saradwu sa ovim asopisom i poiwe da objavquje u Balkanu. Jedna pesma je objavqena u Beogradskom dnevniku. Nijedna od pesama objavqenih u asopisima nije ula u Modri smeh iako su u ovoj zbirci i pesme iz ratnog razdobqa. U napomeni na kraju Drainac belei: Sve ove pesme napisao sam od sedamnaeste do devetnaeste godine"1 Sem navedene beleke, to dokazuju i beleke uz pesme Jesen (Saint-Jen sur mer, 1917) i Jesen u mom selu (Devese, 1917). Za pesmu Zimski snovi Drainac je zabeleio da je nastala u Park Sent Moru, blizu Pariza, 1918. godine. U ovom mestu obreo se nakon naputawa kole poetkom godine. Sledee godine (1919) Drainac se vraa u Srbiju i neke od pesama Modrog smeha nastale su tada: U junske noi, San, Ispovesti, Jesewa etwa, Epilog. Modri smeh i pesme pre wega nisu imale veeg odjeka u kritici. Prvu ocenu izrekao je Velibor Gligori, Drainev kolski drug u Francuskoj. On je u izvetaju o godiwem radu ake druine u Srpskoj koli u Sen anu spomenuo i Drainca. Pohvalio je iskrenost, a kritikovao sve ostalo. Jedina kritika Modrog smeha saeta je i sarkastina: U kwizi su zastupqeni svi nai pesnici. Oba naa Vojislava, Dui, Raki, Pandurovi, Dis i cela plejada mladih i najmlaih. U svesci ima i nekoliko vlastitih pesama autora." (Beleka je objavqena u listu Progres od 25. maja 1920, a ovde se citira iz Dela R. Drainca, kw. I, 449.) Iako porazna, ocena je u sutini tana. Drainac je zaista na svojim poecima verni sledbenik parnasosimbolizma i to je vidqivo svuda u motivima, skali oseawa, leksici, stilskim sredstvima, u izboru stiha i strofe, u ritmiko-intonacionim postupcima. Najuoqiviji su uticaji Vojislava Ilia, Jovana Duia i Milana Rakia. Poto zbirka izlazi 1920, u jeku nastupa avangarde, navedena
1

Dela R. Drainca, kw. I, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1999, 61.

183 kritika otra je i stoga to u takvoj kwievnoj klimi Drainac deluje jo vie kao zakasneli epigon, van savremenih kwievnih tokova. Vojislav Ili uticao je na Drainca deskriptivnom poezijom, dok antiki motivi i satirina poezija nisu uopte inspirisali Drainca. Takoe ne preuzima ni u jednoj pesmi Iliev stih, heksametar. Drainac, kao i Vojislav Ili, pejzau daje simbolino znaewe on treba da iskae stawe pesnikove due. Nema pesama u kojima se lirski subjekt gubi kao to je sluaj u Ilievim pesmama Jesen, Vee, U poznu jesen, /Sivo, sumorno nebo/. To lirsko ja dominira Drainevim ranim pesmama i daje im ispovedni ton. Sa pejzaa se uvek prelazi na emocije. Priroda je podstreka seawa i oseawa. Ako se neko i pojavi pored lirskog subjekta, to je draga, kao u pesmama Tiine me plae, Jesen u mom selu, Jesewa etwa, Atia, Aprilski uzdah. On uglavnom luta sm i bez ikakve utehe, a u pesmi Svakom onom koji pati Drainac se ak vraa romantizmu i romantiarskom sawaru i usamqeniku:
Drue i brate, ma sa koje strane! Kad ti bol nanese ovaj narod grubi, Znaj da jedan ovek tvoje teke rane Oplakuje bolno i iskreno qubi.2

Drainac je naroito prihvatio Ilievu sliku jeseweg pejzaa. Jesen je najzastupqenije godiwe doba u Drainevim ranim pesmama. Posledwi ciklus Modrog smeha i zove se Jesewi uzdah. U skoro svim detaqima Drainac gradi jesewi pejza iz Ilievih pesama Elegija (1880), San (1883), Pod qupkim nebo (1883), Gospoici N. (1886), /Sivo, sumorno nebo/ (1886), U poznu jesen (1889). Od pomenutih pesama tri se nalaze u Popovievoj Antologiji novije srpske lirike (Jesen, /Sivo, sumorno nebo/, U poznu jesen) i one su mogle da budu dovoqne za uticaj na mladog pesnika, ali je po svemu sudei Drainac Ilievu poeziju poznavao iz ireg izbora. Na wega su uticale i mawe poznate Ilieve pesme. U Ilievoj pesmi Elegija (1880) javqa se strah pred jesewim predelom:
I strahom srce uas se pritaji Gledajui mutno na jesewi dan.3

Draineva pesma Zimski snovi razvija taj motiv. Nakon opisa zamrzlog pejzaa i neizbenog jecawa" vetra, lirski subjekt ispoveda svoj strah:
Sam sam Drhtim Stra me ini mi se sada Da se diu mrtvi

Kod oba pesnika jesewi odnosno zimski pejza, u ovom sluaju, izazivaju patwu, teskobu, strah i misao o smrti. Doivqaj nestajawa naglaa2 Sve Draineve pesme u ovom radu citiraju se iz Dela, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1999. 3 Ilieve pesme navode se iz Pesme, Matica srpska, Novi Sad 1975.

184 vaju i boje: crna, siva, uta kao i mutni vidik u kome se gubi sve to okruuje lirskog subjekta. Evo nekoliko karakteristinih stihova kod Ilia:
Sve obavi jesen maglovitim velom (Zadocweli putnik) Jesewa magla zemqu krije (Gosdoici N., 1886) Mutno je nebo svo (U poznu jesen).

I Drainac ima sline slike:

I duboka seta ovih mutnih dana (Jesewi uzdah) Jesen Mutno vee Neprozirna magla (Jesewa etwa).

Na smrt asociraju i uvelo lie, vrane ili gavranovi. Sve se to nalazi i kod Ilia i kod Drainca. Ili:
I uvelo lie na zemqicu pada (Zadocweli putnik) Uveli ladole ve je sumorno spustio vree I listak posledwi vene od zimskog studenog daha (Zimska idila) A dole, skrhane vetrom, po zemqi granice lee (/Sivo, sumorno nebo/)

Drainac:
Kroz spletove crnih ogolelih grana (Jesewi uzdah) Sa drvea esto, mrtav listak padne (Jesen) U mom selu sada mrtvo lie pada (Jesen u mom selu)

185
A ja mislim, tuan, na uvele grane, Na opalo lie i na lednu jesen (Jesewa etwa) Pada svelo lie (Prokletstvo).

Nestajawem predmetnog sveta i vizuelne slike pojavquje se zvuk. Kod obojice pesnika to je zvuk zvona kao najava opela. Drainac insistira na tom znaewu personifikujui zvona. Dok kod Ilia zvona jeknu" (Molitva) ili zatutwe" (Jutro na Hisaru), kod Drainca zvono plae" (O, da l' znate, Zvono u sumraku) i jeca" (Vee), ime se s deskripcije prelazi na doivqaj lirskog subjekta. Isti postupak se uoava u slici vetra. Ilieve slike iz pesme U poznu jesen:
uj kako jaue vetar kroz puste poqane nae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A vetar sumorno zvidi

Drainac ne samo da preuzima kroz istu personifikaciju nego ih pojaava poreewem koje kazuje qudsku alost i patwu:
I jaue vetar k'o bolesna deca (O da l' znate) Svu no vetar plae k'o za bratom sestra (Svu no dugu).

U pesmi Zimski snovi Drainac razvija to poreewe i vezuje ga za duu, uspostavqajui direktno vezu izmeu pejzaa i preivqavawa:
Umrli su glasi Samo vetar jeca Zimska no mirie na veite rane. Moja bona dua, k'o plaqiva deca, Zaplae se gorko pa opet prestane (Zimski snovi).

Preteu silu koja unitava ivot, istovremeno unosei dinamiku u umrtvqen i statian pejza, Drainac uvodi kroz vihor. U nekoliko stihova on varira i razvija sliku iz Ilieve pesme Zimska idila, ali joj daje pesimistino znaewe:
Dok s planina vihor besnom hukom brie (Jesenski uzdah) I dok vihor lomi gole jablanove (Jesenski uzdah)

186
I vihor ledni obalama briu (Jesen).

Studen se u pesmama sa zimskim pejzaem pretvara u studen due, u oseawa usamqenosti, nedostatka qubavi i radosti. Ovakvu sliku Drainac je mogao da nae u Ilievoj pesmi Elegija (1880). Upotrebio ju je u pesmama Zimski snovni i Prokletstvo, koje takoe poivaju na eleginom raspoloewu. U prvoj studen brie nad umornim selom", a u drugoj ona davi". Jedan od estih Ilievih epiteta je sumoran. I Drainac ga upotrebqava vrlo esto da bi uspostavio vezu izmeu prirode i emocija:
Oh! Kako je jesen sumorna i ledna! (Jesen) Ceo svod sumorni zgrlila bi ruka (U duboku jesen) U sumornoj tuzi crni vidik ami (Krik) Ja se mrznem ceo i sumor me davi (Prokletstvo).

Drainac je iz Ilieve poezije preuzeo sliku jeseni za iskazivawe pesimizma, ali na wega nije uticala pesma Jesen iz 1883. godine u kojoj se jesen slavi kao vreme obiqa i plodnosti, a time i spokojstva. Draineva slika jeseni nastaje varirawem istih motiva, uz mawe-vie ogranien leksiki fond, a osnovno znaewe jeseweg i zimskog pejzaa nikad se ne mewa. I kao to je jesen sinonim za patwu, smrt, pesimizam, tako su prolee i leto sinonim radosti, qubavi i sree. U takvim pesnikim slikama primetniji je uticaj simbolista jer se Ilieve pesme zasnivaju na slovenskoj mitologiji, a ona se kod Drainca ne pojavquje. Jai uticaj simbolista ogleda se i u leksici, kao i u tewi da se pejzau d metafiziko znaewe. Kod Ilia bledi mesec sja" (U noi, Zvezda), a kod Drainca se ceri" (Viewe). Kod Ilia zvezdice mile rasipaju zrak" (Zvezda) ili trepere udnim krasom" (Duh prolosti), a kod Drainca izazivaju strah: I plae me zvezde to se nebom krune" (Tiine me plae). Ili je blii romantiarima sa tavnom noi" (U noi), bajnom noi" (Qubav), Drainev modri suton" unosi Duiev kolorit u pesmu. Dui i Raki su dominantni uzori Draineve parnasosimbolistike faze. Dis se moe prepoznati u nekim pesmama, a Pandurovi samo u optem pesimistinom pogledu na ivot. anti nije meu onima za koje se moe tvrditi da su ostavili veeg traga u Drainevom pesnitvu, to ne znai da ga nije itao. Drainac i anti povezani

187 su optim odlikama naeg parnasosimbolizma. antieve qubavne pesme u zbirkama iz 1901, 1908. i 1911. mogu se povezati sa Drainevom qubavnom lirikom nekim motivima (oekivawe drage u vrtu, qubavna patwa, simbolika pejzaa), ali to ni izdaleka nije uticaj koji su izvrili na Drainca Dui i Raki. Uticaj Duievih Dubrovakih poema vidqiv je u Drainevim pesmama Dubrovaka serenada, Anelkovi vezir i Debarska vraara. U wima Drainac eli da postigne sliku jednog trenutka. Dubrovaka serenada je pesma sa motivom trubadurskog udvarawa gospi pod prozorom. Pejza je preuzet iz Duievih Jadranskih soneta. Meseev srebrn put" (Pored vode)4 i hladno srebro" u Drainevoj pesmi nalaze svoje mesto u stihu I puina mora srebrom mesec boji" (Dubrovaka serenada). Pesma Anelkovi vezir, sa podnaslovom Iz davne prolosti, spaja istorijsko i mistino: pesma mujezina jeca u mistinoj stravi". Posledwa strofa, kao poenta, nudi fantastinu sliku:
Jer sa dugim krstom, kroz nebo beskrajno Jedno udno bie prelete sa hukom I mesec se potom zaceri nad lukom.

Nebesko predskazawe pobede hrianstva nad islamom je kroz fantastiku uoblien motiv nepobedivosti i siline srpske sredwovekovne drave iz Duievih pesama Car, itije, Kopqanici, Radovite, Slava. Takav uticaj je jo vidqiviji u pesmi Debarska vraara, koja takoe ima podnaslov Sonet iz davne prolosti. Tewa da se postigne mistina atmosfera prisutna je i ovde u slikawu vraare koja treba da predskae kraqu Milutinu budue pobede. U posledwoj strofi Milutin
Pobede prosniva, i sam sebe vide, Gde putawom slave vrstom nogom ide.

Na isti nain u Duievoj pesmi itije car Duan vidi svoje pobede:
kako proe svodom strana sen Nemawe pobednikim hodom.

Iz ovih stihova se vidi i odakle Draincu slika nebeskog predskazawa. U obe Draineve pesme uoava se paralelizam izmeu pejzaa i dogaaja (mrana no i mistino predskazawe), kao i kontrast tamnog okruewa i istaknutog junaka. Kao to je u Debarskoj vraari svetli kraq u tamnoj noi, tako je u pesmi Anelkovi vezir junak u noi bez meseine, ali sa sjajnim nakitom (S prstiju wegovih sjaje madoperi"). Obe pesme su stvorene istim postupkom, usmerenim da efekat postiu vizuelnou pesnike slike i simbolikim poentirawem u posledwoj strofi. Uti4 Sve Duieve pesme, sem posebno navedenih, citiraju se iz Pesme, Srpska kwievna zadruga, Beograd 1908.

188 caj Duievih Carskih soneta ogleda se i u sonetnoj formi navedenih Drainevih pesama. Slavu srpske prolosti Drainac je naao i kod Rakia u Kosovskom ciklusu iako nije direktno preuzeo nijedan motiv. Povezuje ih vraawe u prolost u kojoj se trai izgubqen sjaj biveg carstva. U Drainevim pesmama iz prve dve zbirke dominiraju motivi qubavi i ene. Polovina pesama iz periodike i Modrog smeha jesu qubavne pesme, a ceo Afroditin vrt ispevan je u slavu ene i qubavi. Drainac je u ovom periodu napisao i etiri pripovetke. Wihova tematika je takoe qubavna. Moto pripovetke Jedna bolna uspomena (1919) odgovara svim ovim pripovetkama i pesmama, a glasi: Qubav, bol i srea iznenadno dolaze."5 Jedan deo pesama ispovednog je karaktera i govori o nesrenoj, neuzvraenoj i proloj qubavi, o eni koja nanosi bol i u wima je primetniji Duiev uticaj. Drugi deo qubavne poezije slavi uivawe u qubavi u rasponu od platonskog do ulnog i to vodi do nekih Rakievih pesama. Motiv nesrene qubavi Drainac esto povezuje sa deskripcijom, sa jesewim pejzaem, u nameri da ih sjedini u sliku potpunog pesimizma i nesree. Pesma O da l' znate? zavrava se sledeom strofom:
O da l' znate samo, da vas neko sada U oaju udi i za vama jeca Dok nad tmurnim gradom vejavica pada I jaue vetar ko bolesna deca.

Pesma Jesen u mom selu po naslovu i prve dve strofe tipina je deskriptivna pesma, ali se na wenom kraju pojavquje motiv rastavqenih qubavnika. Lirski subjekt se pita:
A ta radi Ona usred moga sela? Da li stalno plau wene lepe oi? Kolika je tuga wenog dobrog srca? Kolike su patwe wene nene due? Boe! ta je s wome? Da li tuno grca Dokle lie pada? ta li radi sada?

Pesma je nastala u Deveseu 1917. godine i podsea na Disovu pesmu Meu svojima, koja je takoe nastala u izbeglitvu, ali ostaje otvoreno pitawe da li je Drainac tada mogao da je proita. I u pesmi Krik patwa zbog qubavi uveana je doivqajem prirode:
Jesen Pusto Ladno I samrt se blii Dosada i ama Jecawe i suze O s oiju mojih val crnine dii, Ti, to prolog leta, moje srce uze.
5

Jedna bolna uspomena, SD, III, 213.

189 Ako pejza nije dekor, poreewe se zasniva na detaqima jesewe slike. U pesmi Slatko pie qubav se javqa u proletwe noi", ali se wen gubitak poredi sa jesewim liem:
Dua mi je pusta i trune lagano, K'o uvelo lie od jesewe kie.

Smrt prirode kao simbol sveopte smrti dovodi Drainca do motiva mrtve drage. No u kojoj lirski subjekt doivqava susret sa mrtvom dragom jeste zimska no, ini mu se da se diu mrtvi", ime je nagoveteno prisustvo onostranog. Draga je najpre crna senka", zatim bie", a na kraju stupa u bledome sjaju". Ona se pojavquje iz sveta tame i zadobija svetaku svetlost, ali je sva nematerijalna, ona je senka i miris:
To je ona! Eno u bledome sjaju Kako mirno stupa. Wene bujne vlasi Napupelih rua mirise odaju; U oku se wenom jedna zvezda gasi.

Glavni delovi ove slike ve su nam poznati. Nalaze se u Disovoj pesmi Moda spava. I tamo pesnik u pojavi mrtve drage uoava oi, kosu i cvet:
Da me vide, dou oi i ja vidim tad: Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I wen pogled to me gleda kao iz cvea6

Motiv mrtve drage javqa se i u pesmi Zvuci wenog glasa. I tamo je smrt nagovetena zamrlom prirodom:
Dok su poqa tiha k'o u velu smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dok snovima mrtvim poivaju vrti.

Nestanak qubavi u ovim pesmama oznaava i kraj ivota, ivotne snage i radosti. Qubav je neprebolna, seawe i san samo su nedovoqna uteha (u pesmama San, Zvono u sumraku). Neke pesme sueqavaju prolost i sadawost, pri emu se srea vidi samo u prolosti, npr. u Uspomenama). Qubav postoji samo kroz patwu, potvruje se u bolu, ali we se lirski subjekt nikad ne odrie, pristajui zarad qubavi i na sopstveno nestajawe. Qubav vodi ka smrti:
ini mi se da mi vema kosa sedi, I da srce moje zadwe kida ice, Da mi oi gasnu i da kopni lice,
6 Sve Disove pesme citiraju se iz Pesme, Matica srpska SKZ, Novi Sad Beograd 1970.

190
I uskoro da u crni svet da molim, Pa ipak oseam da te Bogom volim, O osmehu due, sa usana bledi!

ena je u ovim pesmama kobna. Ona je bie kome je mukarac podreen. Ona uzima ono to eli. U pesmi Bez naslova pije kap po kap vina" wegovog bia, a u Ispovesti uzima krv" (Svu krv sam ti dao mladalake moi"). Krv i vino (u metaforikoj zameni) predstavqaju ivotnu snagu. U doba kada je pesma nastala, savremena poezija je stvarala vrlo sloena znaewa koristei se pojmovima krvi ili hrianskih simbola (to vino moe da bude). Drainac tu mogunost nije iskoristio, kod wega oni imaju iskquivo znaewe patwe, to pokazuje koliko je u tom trenutku udaqen od savremene poezije. ena je neshvatqiva i nedodirqiva. U pesmi Viewe pojavquje se samo na trenutak, i to u sumrak, a smesta i nestaje kao priviewe. Ona je uz to tajanstvena i tuna poput ene u Duievom Zalasku sunca. I ostali elementi ove pesme odjek su Duia: sve se odigrava u nekoj mirisnoj luci", du aleja cvetni", ona e minuti ka vili uz obalu strmu". Izmeu ene i mukarca jeste jaz, meu wima nema razumevawa. Pesma U sumraku zavrava se stihovima:
Ali Dal' oseti to sam hteo rei, to od tebe bee beskrajno daleko?

Qubav je neiskaziva. U meni se bee sve preobratilo u oseawa bez izraza"7, kae pripoveda u Jednoj bolnoj uspomeni. Neki put osetim potrebu za reima, za izrazima, jer ono to je najdubqe u mojoj dui ostaje nereeno"8, objawava u pripoveci ar meu zvezdama (1919). Qubav koja se zavrava utawem pojavquje se u Duievoj pesmi Susret. ena odlazi
plana, zamrzla i nema, Ko to bee dola, tuno i polako.

I u Drainevoj pesmi utawe draga ne deli emocije lirskog subjekta:

A ti si mi tuna, k'o bez iskre moi, Ko da nisi srena pored mene draga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tvoje oi negde u daqinu glede, I ledne me steu tvoje ruke male.

I druge Duieve pesme iz ciklusa Dua uticale su na Drainevo viewe ene u ranim pesmama.
7 8

Jedna bolna uspomena, SD, III, 215. ar meu zvezdama, SD, III, 219.

191 Drugu grupu Drainevih qubavnih pesama ine one koje opevaju ostvarenu qubav, qubav kao ispuwewe ovekovog bia, sreu i elan. Kao to su pesme prve grupe bile vezane za motive jeseni i smrti, tako se ove vezuju za prolee i leto. Raawe prirode stapa se sa raawem qudskih oseawa. U pesmi Smirite kae se:
eqe su mi blage k'o proletwe vee

a i draga se poredi sa prolenom veeri:

Ja te hou, bajnu, k'o proletwe vee

Draga se vidi ispod cvetnih grana, / U mirisnoj bati kud su rue spile". I kada nije u prirodi, lirski subjekt e je poeleti meu cveem: Na krevetu mekom, meu hrpom cvea." Pesma Aprilski uzdah cela je ne samo poziv na qubav ve i himna proleu:
Doao je april pun sjaja i pesme Kroz radosno nebo smeh zrakova kapqe I uti se cvee rascvetalih zova, Dok zeleno grawe vrelu qubav aqe Kao da uzdie od tegobnih snova. Doao je april, pun sjaja i pesme

Slika se i u ovim pesmama gradi utiscima svih ula i personifikacijom. Draineve boje nisu raznovrsne: priroda je uglavnom zelena, nebo modro, a svetlost je najee meseeva. Simbolistiko muziko naelo javqa se u pesmama Qubavi i Jednoj ednoj qubavi. U prvoj je qubav izjednaena sa muzikom:
U asima munim i beskrajno tunim Hrani duu moju skladnim muzikama.

Poezija se poredi sa muzikom u drugoj pesmi:

Neka zvone tobom pesme moje svete, K'o u toplom zraku koncert ednih ptica, Nek iz srca moga stihovi polete, K'o akordi zvuni sa treptavih ica.

Dve svoje pesme Drainac je nazvao serenadama. To su pesme Pesnika serenada i Serenada. Wihovi motivi sasvim su adekvatni naslovima. Pesnika serenada zapoiwe stihovima:
Kad u letwe vee struna te probudi I zajeca bono u zvezdanom zraku, Ne uzdrhti tada, niti stegni grudi, Od stihova to u prosuti u mraku.

192 Pesma Serenada sadri iste elemente: no, qubavni ar, pesmu pod prozorom:
Zadrhtae bono mandolina stara, I dok licem tvojim trepte zlatne boje, Melodiju punu qubavnoga ara Probudiu prstom

Ovde se ponovo pokazuje koliko je Drainac daleko u tom trenutku od avangarde. Godinu dana pre Modrog smeha, u Lirici Itake, Crwanski je objavio pesmu sa naslovom Nova serenata, ali ona nema nieg zajednikog sa Drainevim pesmama. Pesma Crwanskog parodira tradicionalnu serenadu, a zatim razvija ozbiqno-meditativni ton. Crwanski razgrauje anr podoknice, Drainac anr sledi u svim detaqima. Ali ako se nije ugledao na Crwanskog, ugledao se na Rakia. I Raki ima pesmu Serenada i naroito je wen prvi deo (Allegro) uticao na Drainca. Draineva letwa i prolena qubav je sa juga, qubav egzotina, strasna. Takvu enu, strasnu i sa juga opevao je Dui u pesmi Leto. ena je tu strasna kao leto", koje se kod Duia doarava i obiqem mirisa. I kod Drainca nalazimo takve stihove:
Svi mirisi juni usnama ti trepte (Bez naslova) U noima zvezda nektarima junim Prieuje duu, bez bola i srama (Qubavi).

Odjek Duievih Jadranskih soneta moemo nai u pesmi Bez naslova, u poreewu draginih oiju sa zvezdama:
Svu dubinu neba oi ti popile Sto sawivih zvezda zenama ti cepte.

U Duievoj pesmi Zvezda dragine oi su pune zvezda. Draga kod Drainca ipak nije apstraktna i idealna kao kod Duua. Dui je govorio o snu, o eni veoj no sve ene" (ena). Drainac se opredequje za konkretnost:
Iluzija nisi, jer oseam lepo Da si stvarno neto, koje ivot nosi; (Iluzija i stvarnost).

Wegovo viewe ene blie je Rakiu. On u qubavi vidi potvrdu ivotne sile i bekstvo od smrti. U pesmi Tiine me plae draga se pojavquje kao spasewe, ona je ta koja moe da odagna strah. Lirski subjekt

193 suoen je u ovoj pesmi sa metafizikim silama (kao u Duievim Jablanovima).

Oseam, da tonem u pustoi plave. No je ova udna. Nigde jedne strune, I gui me miris polegnule trave, I plae me zvezde to se nebom krune.

Izlaz nalazi u qubavi, obraa se dragoj: Uzmi me za ruku i vodi me lako". I Raki poziva dragu da ga spomene u svojim molitvama jer je uplaen i nesrean:
Jer znaj da mene kobne misli more, I da se, kao slabo dete, bojim.9

Na Draineve qubavne pesme uticala je i Rakieva erotika. Ona je u veini sluajeva kod Drainca tek nagovetena. U Pesnikoj serenadi erotika je nagovetena kroz smeli poziv na qubav. Lirski subjekt eli da eni uputi slobodne rei", istinske i smele", vrele / Stihe kao prve mladoewske noi". Ipak, za razliku od Rakia, koji u Iskrenoj pesmi takoe upuuje eni iskrene rei o ulnoj qubavi, ali je naziva i bednom enom", Draineva draga ostaje uzvieno bie u odnosu na mukarca, bez obzira na to to se sada u woj vidi i erotski objekat. Pesme u kojima je Drainac krenuo ka smelijoj erotici, to e nastaviti u Afroditinom vrtu, jesu Atia i Pesma strasti. Atia ima posvetu koja treba da pesmi d obrise egzotike kao i weno ime: Tebi, draga Atia, ostavqenoj na dalekom jugu." Pesma erotski in uzdie do kosmikog i metafizikog doivqaja. Takav prelazak zapoet je u drugoj strofi, razvijen u treoj i zaokruen poentirawem u etvrtoj strofi. Druga strofa u prva tri stiha opisuje erotski in, a etvrti stih doivqaj iz fizikog sveta pomera u nepoznato, ali veno negde":
Qubio sam oi, wene duge kose I grlio dugo weno meso mleno; Qubio sam strasno wene noge bose I tonuo negde u pijanstvo veno.

U treoj strofi erotski doivqaj se stapa sa oseawem prisustva tajanstvenih prirodnih sila, simboliki shvaenih kao muzika (melodija sfera"). Seni koje lebde" pomeraju sliku od ulnog, fizikog i vode do spiritualnog:
Padale su zvezde kroz prostore plave edervan je apt'o melodije strasne, Melodije sfera, pune tamne strave, Lebdele su kroz zrakove jasne.
9 Sve Rakisve pesme citiraju se iz kwige Pesme, Matica srpska SKZ, Novi Sad Beograd 1970.

194 Posledwa strofa erotski doivqaj dovodi do boanskog ime se uzdie iznad svega postojeeg. Trenutak erotskog spajawa postaje trenutak dodira boanskog. Lirski subjekt tada osea snagu i veliinu sopstvenog bia. On je tada Tiranin ko Alah, velik kao Buda". U Rakievoj pesmi Mutna impresija, koja se u drugim elementima razlikuje od Atie, Drainac je naao poreewe qubavnog doivqaja sa budistikim blaenstvom:
Da spokojan budem i tih kao Buda! Daj mi usta tvoja, daj mogunost tajnu!

I u Pesmi strasti ne postoje granice ulnog doivqaja. Strast se uzdie do nesvesnog i spaja sa smru:
Oh! Kako bi umro u zanosu tome! Da mi strast nesvesna eqnu smrt oglasi; Da se sve utia u ivotu mome, Dok me jote kriju tvoje guste vlasi.

Rakieva Oajna pesma takoe upuuje poziv eni da se preda strasti, od erotskog ina ne oekuje samo telesno zadovoqstvo ve i vrhunski duhovni doivqaj:
Da sav iznemognem pod vitkim ti telom, I da dua moja najzad bude sita

Pesmama Atia i Pesma strasti Drainac je sa platonske qubavi preao na erotsku, a to ga je daqe vodilo do Afroditinog vrta i Erotikona. Obe pesme su iz 1920. godine; da tada erotika ulazi u Drainevo stvaralatvo, pokazuje se i u prozi. Jedina pripovetka iz 1920. ima temu erotskog matawa, a onda i ostvarewa erotskih eqa glavne junakiwe Lole. I ovde se iz ulnog prelazi u besvesno i nematerijalno: Osea da se teret sve vie navaquje na wu i da gubi svest, a da se celo weno bie razliva u mlaki miris."10 Kao to poqubac u Pesmi strasti trepti i pee", tako ovde Lola prua svoje upaqene usne."11 Meu ranim Drainevim pesmama ima i misaonih, ali ni tu on nije samostalan. ovekovu egzistenciju sagledava pod uticajem Rakia, Disa i Pandurovia, a o Bogu razmiqa kao i Dui. Pesma Poetak i kraj ovekov ivot prikazuje u duhu Disovog i Pandurovievog pesimizma. Srea se nalazi samo u idealnom svetu nebeske preegzistencije. Kao to u Disovoj Tamnici bie pada" u ovaj svet s nevinih daqina" i s oima zvezda", tako je i kod Drainca bie na poetku nebesno dete" u carstvu lepote":
Nebesno sam dete. Nita me ne boli. Ja uivam carstva lepote spokoja;
10 11

Jedna uspomena (Lola), SD, IX, 396. Isto, 397.

195
Sve mi prua snage, opija i voli; Sve me grli igrom oaranih boja.

Daqi ivot se svodi na bol, patwu i razoarawe kao u Pandurovievim pesmama Osramoeni san, Ambicije, Redom, Na kamenoj klupi, Rezignacija, Jambi o svretku. Disov i Panduroviev splin vidqivi su u Drainevoj misaonoj poeziji. Javqa se i misao o uzaludnosti ivota jer je ceo ivot samo hod ka grobu. Naturalistiku sliku grobqa Drainac je preuzeo iz Pandurovieve pesme Jambi o svretku, gde se kae:
Rastoie nas beda, bolest i smrt U itku masu i nesnoqiv smrad.12

Drainac dodatno ini sliku jezivijom time to lirski subjekt gazi i posre preko leeva:
I grobqa se neka, uasna i mrska Ukau. A miris ve umrlih qudi Silno um im muti. Pod nogom mi rska Neko trulo telo, puno ledne studi. I ja posrem

I za Drainca je sutina ivota pad i on time zavrava pesmu. Pad je istaknut kao poenta pesme jer je izdvojen povlakom, a poto se nalazi na kraju stiha i reenice, obeleava ga i pad reenine intonacije:
Bez svesti, odjednom, me' mrtvace smradne Ne znajui zato i zbog ega padam.

U pesmi Pred kraj smrt je smirewe, zaborav i nestanak svih qudskih patwi i ovozemaqskih bolova kao u Disovoj Nirvani. To su noi, bez zvezda i zraka", tiine beskrajne" u koje se uplovqava ko u more snova". Misaonim pesmama pripadaju ciklus Svome Bogu i pesme Duboka re i I ja imam taku. Govore o odnosu izmeu Boga i oveka i pod oiglednim su uticajem Duia. Ciklus od tri pesme Svome Bogu iskazuje apsolutno predavawe Bogu i qubav prema wemu. Tom qubavqu ovek se uzdie do boanskog, kako se kazuje u prvoj pesmi:
Jeste, ti si moj Bog. I ja ti se molim. O kad uje nekad svete pesme moje, Oseti li tada koliko te volim, I kol'ko sam ravan veliine Tvoje.

I u drugoj pesmi se varira isti motiv:

12 Svi Pandurovievi stihovi citiraju se iz Pesme, Matica srpska SKG, Novi Sad, Beograd 1969.

196
Tebe dua slavi i toliko voli Kao tvoje to su tajne neizrene.

Oseaj boanskog prisustva javqa se nou, u trenucima mira i samoe, kao i kod Duia, a susret sa Bogom istovremeno je i katarzino proiewe due, spoznaja samog sebe:
Dugo si mi pri'o o tajnama neba. Izrek'o si noas beskrajne lepote. Ja sad dobro znadem sve to biu treba; Dua mi je puna znawa i dobrote (Svome Bogu, III).

Bog je sveprisutan i jedino preko wega ovek spoznaje svet, ali ne i sutinu samog boanskog. Wegove tajne su neizrene", a ovekova misao mala sve da shvati sada". Drainev odnos prema Bogu emotivan je a ne racionalan, ali je i odnos Boga prema oveku takav. Drainev bog je bog pratawa i qubavi, on prilazi kao dobra mati" i miluje". Pesme I ja imam taku i Duboka re u prvi plan stavqaju oveka, ali oveka kao boije bie. On je neodvojivi deo boijeg sveta i samog Boga jer je neto od neega venog" i iskra neeg neizrenog" (Duboka re). Ponavqawe neodreenih zamenica pokazuje nepojmqivost i neizrecivost Boga. U pesmi I ja imam taku ovek je deo prirode i kosmikog poretka:
Ja sam prah zvezdani, to u noi trepti Svi vetrovi mnome oajniki huje, Al' i sunce duom upaqeno cepti, Svi ivoti sveta u me ivo struje.

Obe pesme se zavravaju miqu da, bez obzira na poreklo i prirodu ovekovog bia, postoje granice wegovog saznawa i wegovih moi. Ogranien je prostorom i vremenom, za razliku od venog i neogranienog boijeg prisustva, kao to kae u treoj pesmi ciklusa Svome Bogu:
Al' je miso mala sve da shvati sada, Prostore vremena, pustoi beskrajne, I kud bie tvoje za vekove vlada.

Meu ranim pesmama Drainevim nalazi se i jedna rodoqubiva pesma Iz tuine sa podnaslovom Na Krfu. Objavqena je u Epohi decembra 1919, a mogue je da je nastala u vreme izbeglitva. Inspirisana je rodoqubivim ciklusima srpske moderne (Duievim Moja otaxbina, Disovim Mi ekamo cara, Rakievim Kosovskim ciklusom, Bojiem i Panduroviem). U prvom planu su tradicionalne nacionalne i epske vrednosti kao to su ast, junatvo, slobodoqubqe. Drainac se poziva na ep slave", ne sluajno, jer su sve te vrednosti utvrene u naoj epici,

197 to je vidovdanska etika koju, u isto vreme kad izlazi ova pesma, Crwanski rui. Drainac se koristi i tradicionalnim atributima epskih junaka, maevima i sabqama:
I spustismo mae I smrt e oivet' na sabqama starim.

Sabqe i maeve kao simbole srpskog vitetva nalazimo i u Duievim pesmama Bregalnica, Himna pobednika, Vardar, Ave Serbia. Duieva pesma Hercegovina kao vrhovno naelo jednog naroda istie ast:
Znae da je samo ona zemqa svetla Gde nikad jo nije pala suza srama.13

Drainac svoju pesmu takoe zavrava pozivom da se brani ast:

U boj, brao mila, za ast nae majke!

U Duievoj pesmi Ave Serbia otaxbina se naziva svetom majkom", a odnos heroja prema woj poredi se sa bliskou majke i wenih sinova. Otud se i kod Drainca spomiwe majka kao metafora otaxbine. Osloboewe je predstavqeno kao zora kod Duia, Pandurovia i Drainca:
Pandurovi: Uz krvave zubqe to nas zori vode Dui: Samo zore koje iz oaja svanu Drainac: I ekamo, gordi, da nam zora svane.

Draineva pesma poiva na motivu konanog obrauna sa neprijateqem, u buduem velikom boju koji treba da pokae snagu naroda da se izdigne i uzvisi u pobedi. Sve Draineve pesme do 1921. ispevane su u dvanaestercu, stihu koji su negovali parnasosimbolisti, pre svega Dui. Drainac nije upotrebqavao jedanaesterac, stih koji se javqa kod Rakia paralelno s aleksandrincem. U pesmama Serenada, Vee i Zvono u sumraku (objavqenim u periodici) i Ispovest due, Poetak i kraj, Iluzija i stvarnost (iz Modrog smeha) javqaju se i stihovi krai od dvanaesterca, ali to ne znai da ga Drainac naputa od 1920. Krai stihovi su usamqeni u dominantnom dvanaestercu, a ako se boqe pogledaju, uoava se da su identini polustihovima dvanaesterca. Kao primer mogu se navesti stihovi Serenade koja sadri, u odnosu na ostale pesme, najvie stihova kraih od aleksandrinca: od dvadeset jednog stiha sedam je esteraca i jedan stih je peterac. Prvi i drugi stih druge strofe glase:
Veeras u doi / pod prozore tvoje, Nasmejan i srean.
13 Pesme Hercegovina, Ave Serbia, Himna pobednika citiraju se iz kwige Pesme, Rad, Oktoih, Duieve veeri poezije, 2000.

198 U istoj strofi drugi esterac je ak regularniji od prethodnog stiha, dvanaesterca, kod koga dolazi do pomerawa cezure za dva sloga unapred:
Melodiju / punu qubavnoga ara Probudiu prstom

Stihovi Tajne venosti takoe se mogu uzeti za primer. U drugoj strofi su sledei stihovi:
San prirode cele / trepti kao gama Drhtava i bona.

Trea strofa glasi:

I mislim. / Ko qubav, to plamenom svojim Umara i gori, / jedna ewa duga Toplu krv talasa / u grudima mojim

esterac iz druge strofe ritmiki i metriki istovetan je polustihu Umara i gori" iz tree strofe. Pokazuje se da Drainac nije naputao ni u jednom trenutku dvanaesterac, ve ga je samo u nekim sluajevima prekidao na polovini. Veina esteraca dolazi nakon opkoraewa. Drainac nije mnogo upotrebqavao opkoraewe, bar ne ukoliko se uporedi sa svojim uiteqima u ovom postupku Duiem i Rakiem, koji su ga u nekim svojim pesmama doveli do savrenstva. Opkoraewe izmeu strofa kod Drainca se javqa u dva sluaja: u pesmama Ispovest due i Debarska vraara. Drainac je preuzeo od Duia i Rakia postupke poentirawa. Jedan od tih postupaka je ritmiko-intonaciono izdvajawe rei koja oznaava prelazak na simbolino znaewe, kao na primer u Duievoj pesmi Zimski pastel:
Niti smrzlo zvono as da kucne koji, Ukoeno, mirno, jo skazaqka stoji, Pokazuju tako sred doline neme Sat, kada je najzad umrlo i vreme.

Ovakav postupak susreemo u Drainevoj pesmi Tajna venosti:

I veno, u noi, kad san oi moje Ne sklapa umorno; kad nad gradom ovim, Kao bone ewe, trepte blede boje, Sa ranama novim O patwama mislim, to alosno piju One, koji venost u grudima kriju.

Intonaciono izdvajawe Drainac nije upotrebqavao samo za poentirawe u posledwem stihu. Na primer, u pesmi Aprilski uzdah nalazi se u drugoj strofi, izdvajajui qubav kao vrhunsko oseawe:

199
I ti nee znati kako snova cepti Qubav, koja bee unitena snegom

Pojavquje se ovakav postupak i u pesmama Poetak i kraj, Prvi sneg, a nije vezan za poentirawe. Drugi postupak koji je Drainac oponaao jeste kadencirawe od tri takta, s tim to cezura kod Duia dolazi iza prvog takta, a kod Drainca iza drugog. Stih iz Duieve pesme Podne izgleda ovako:
Svod se svetli topal' / staklen, iznad voda.

Evo nekih Drainevih stihova:

Sve pokrio, davno, / jedan pokrov taman (Jesen) U boj, brao mila, / za ast nae majke! (Iztuine) Sniva, dugo sniva, / moja dua mlada (Jesenski uzdah).

U nekim stihovima Drainac taktove postie samostalnim reenicama unutar stiha i kada nisu u funkciji kadencirawa, na primer u stihovima:
Sve je prazno. Pusto! Nigde jednog zvuka (Koraci smrti) Ne znam Sve je prolo Samo rane stoje (Zimski snovi)

Jedan od eih postupaka kadencirawa kod Drainca jeste pojaavawe metrike pauze u pretposledwem stihu jakom sintaksikom pauzom, povlakom, ime posledwi stih dolazi posle intonacionog preloma i postaje kadenca. Na primer:
I kobno, oajno kao um fantoma Nad ivotom svojim ludaki se smeje (Svu no dugu) Jedine qubavi, koja bee ista Duge pesme u grob poneu sa sobom (Jednoj ednoj qubavi)

200
Preko moje due, sawive i bone Snova nekog Boga rasipqe se svila (U majske veeri).

Koliko se Drainac trudio da primewuje kadencirawe, pokazuju i stihovi pesme Tiine me plae. Insistirajui na pauzi nakon pretposledweg stiha, primenio je sasvim neuobiajeno pravopisno reewe, zajedno je stavio taku i zarez i crtu:
Zadwi su mi dasi s due otkinuti; O uzmi mi ruku, vodi me i uti!

Primewivawe ritmiko-intonacionih postupaka koje su usavrili Dui i Raki pokazuje stepen uticaja ova dva pesnika na Drainca. Zahvaqujui tim postupcima, Draineva pesma, ak i kad se ne vezuje za neki od motiva parnasosimbolizma ili neku od pesama prethodnika, ipak asocira na Duia i Rakia. Zbirka Afroditin vrt izala je 1921. godine u pievom izdawu. Potpisana je, kao i prethodna, pravim imenom autorovim Radojko Jovanovi. U godini kada izlaze Manifest ekspresionistike desnike kole i Aleksiev manifest dadaizma, Drainac izdaje esnaest pesama koje ne donose nita novo i prevratniko srpskoj poeziji, ve su daqe razvijawe naslea parnasosimbolizma. Naslov zbirke odgovara sadrini. U woj se reaju slike qubavi i prirode. Deskripcija ima znaajno mesto u Afroditinom vrtu. Prva pesma zapoiwe i zavrava se deskriptivnom slikom:
Tiho plae melodija plava pod razbludnim nitom meseine sive, snivaju o ewi suncokret i trava kroz no kad bludni meseari ive.

Petnaesta pesma u celini je deskriptivna i tek u posledwim stihovima vezuje se za qubav:

Glogovi lisni krili su uzdah veeri a ja te qubqah, qubqah

Ako deskripcija nije razvijena, onda se u pesmi priroda pojavquje u vidu metafora i komparacija. Razvijene deskriptivne slike u svojoj osnovi imaju biqni svet, a dopuwene su detaqima iz ivotiwskog sveta, nebeskog prostranstva, zvucima i mirisima. Sve to u Drainevoj pesmi ivi u nerazdeqivom jedinstvu. Priroda je personifikovana (to se uoava i u ve navedenim stihovima), a ula ujediwena u sinesteziji: tiho plae melodija plava" (I pesma), draga je tiha kao magla (VIII pesma), tonovi su mlaki" (XI pesma), melodija venog kolorita" (XV), seni su tihe" i tiine granitne" (XVI). U odnosu na pesme pre Afroditinog vrta, slike prirode su raznovrsnije, a zajedno stvaraju

201 predstavu prirodnog obiqa i sveta kao rajskog vrta. Predmetni svet, kao vetaki, sveden je na minimum. U drugoj pesmi stvari nestaju dolaskom noi, gube se pred venim zakonima prirode:
Izdahnule stvari pred velom tiina; kroz vidokrug to sawa padaju zvezde iz modrih visina i zamiru bolno sred pospanog grawa.

etvrta pesma suprotstavqa zanete qubavnike ostatku sveta:

Poguren prosjak odlazi s naih vrata o vratu sa probuenom harmonikom.

Prosjak dolazi iz siromanog sveta, nasuprot obiqu u prirodi, a probuena harmonika je nepotrebna stvar, kao to je i taj svet nepotreban qubavnicima. Oni su se od sveta izolovali i nita ne moe da narui idilu i harmoniju vrta qubavi. Sve pesme Afroditinog vrta obraawe su dragoj po imenu Mema. Ona je stopqena sa prirodom i vegetativno je bie. Weno telo je sono" (V pesma) i moe biti natopqena rumenilom jutra:
bie natopqena rumenilom jutra ko mak morem ita, kao divqa rada zamorna i snena u dnu ume skrita.

Metaforinim prenoewem Mema je oaza", ali je i ta oaza priroda:

Ti si ona oaza od sunca ita, poqana rose, rubina i svetlosti.

Memine ruke su sline golubima belim", a qubav prema woj takoe se prikazuje slikom iz vegetativnog sveta:
Pustila si ile u krv moju i tvoje se stablo veno plavi ko list lovora kroz junsku boju.

Mema na dojkama ima pupoqke":

ja te neu stezat jer znam da te, izujedan, boli pupoqak na dojki modar kao nedozrele kupine.

Dojke sa pupoqkom pojavquju se kod Crwanskog u pesmi Mramor u vrtu iz Lirike Itake, ali Draineva pesma i pesma Crwanskog imaju potpuno razliito znaewe. Crwanski erotiku dovodi u vezu sa nasiqem i

202 smru, a Draineva pesma slavi uivawe u erotskoj qubavi, a time i u ivotu. Ova slika kod Drainca ima iskquivo erotski naboj, a kod Crwanskog se ukquuje u mreu sloenih znaewa. Erotika se prenosi i na prirodu. U prvoj pesmi meseina je razbludna (pod razbludnim nitom meseine sive"), a u noi ive bludni meseari". Lirski subjekt ekstazu podjednako doivqava i kroz prirodu i sa enom:
sa ekstazom sam pio nonu srebrnu kiu i mirise tvojih grudi to strau odiu.

Priroda i ena stapaju se u jedinstven erotski objekat koji ula lirskog subjekta (piti" kao ukus, miris, srebrna boja vid). Zato se i odnos prema jesewem pejzau promenio. On oznaava prestanak qubavi, jer qubav ovde pobeuje sve, ve plodnoj prirodi:
pijemo rasko zrelih kukuruza i snosimo mirno okraale dane.

budi sva aktivira vie ne spokoj u

I u Afroditinom vrtu javqa se trubadurski motiv. Pesma koju e dragoj pevati noni peva" izjednaena je sa samim ivotom, a time i qubav. Strast je hiperbolisana i kao i u Pesmi strasti pretvara se u krajnost, dovodi do nestajawa:
i u vreloj strasti umrimo polako.

Qubav je takoe krajnost. Ona je boansko oseawe" (XIV pesma), ali i nagon veni samrtnika sviju" (II pesma). Qubav je spoj erotskog i duhovnog, Mema je u isto vreme vera" i greh" (IX pesma), ona je i ulna i patrijarhalno stidqiva. U V pesmi ona drhti jo u ritmu strasnom", a u VI se srami zbog obnaenih grudi. Spoj platonskog iskazivawa qubavi i duhovnog doivqaja sa erotskim motivima javqa se nekad u istoj pesmi. Primer je esta pesma u kojoj lirski subjekt najpre eli da spozna duu svoje voqene:
Zato sklapa oi sred podnevne sete, te moje zene ne mogu u wih da se udube da kroz wih i duu ti prelete.

Nakon toga se javqa pouda, podstaknuta wenim obnaenim grudima kao erotskim delom enskog tela. Neke od pesama zadravaju se na emocijama, na duhovnom doivqaju i nemaju erotskih slika. Pesme u kojima se javqaju erotske slike smelije su od Pesme strasti i Rakia koji je bio Draincu prvobitni uzor za uvoewe erotike u poeziju. Sem enskog tela, pesme Afroditinog vrta opisuju erotsku igru kao vrhunac ivotne radosti. ulno uivawe je zapravo uivawe u ivotu i tu nema mesta stidu jer se radi o ovekovoj prirodi:

203
Igramo se na krevetu, smejemo se, uzimamo razne poze, ti mi prua sisu kao majka detetu ne srami se vie, govorimo jezikom strasne proze, izmeu tvojih uti moja noga

Drainac opisuje snagu udwe i ulnosti, snagu nagona. Metafora za nagon kod Drainca jeste krv: u III pesmi, na primer, udwa je krvava". Kao i u pesmi Bez naslova, besvesno pijanstvo ula povezuje se sa vinom. Ta veza vie nije sluajna, ponavqa se u nekoliko pesama i uvodi u slike erotske simbolike. U II pesmi pijanstvo od vina pretvara se u pijanstvo krvi, ali se ta krv moe popiti iz krunice krina":
O kap krvi tvoje u krunicu krina daj mi da popijem ko rumenu kapqu korintskoga vina.

Krin (qiqan) jo od Biblije simbol je nevinosti jer ga Bogorodica dobija uz vest o bezgrenom zaeu. Povezivawem krvi i simbola nevinosti Drainac gradi sliku koja aludira na gubqewe devianstva. Traei da popije kap iz krunice krina, lirski subjekt zapravo trai dragino podavawe i zadovoqavawe wegovih erotskih eqa. Erotika Afroditinog vrta jeste smela i otkrivena u pojedinim slikama, naroito u odnosu na raniju Drainevu liriku i liriku wegovih prethodnika, ali nije provokativna na nain na koji je to (u isto vreme) kod avangardnih pesnika, niti na koji e biti u kasnijem Drainevom stvaralatvu. Ona iskorauje iz patrijarhalnog odnosa prema erotici time to otvoreno o woj govori, ali ne rui tabue, odnosno ne spaja je sa do tada nespojivim motivima. Drugim reima, ostaje u okvirima normalnog" i dozvoqenog", smelost je u stepenu otkrivenosti erotskog sadraja a ne u vrsti samog sadraja. U Afroditinom vrtu Drainac delimino naputa strofinu organizaciju pesme i dvanaesterac. Od esnaest pesama ove zbirke samo tri pesme su sa katrenima koji ranije dominiraju. Ove tri pesme (X, XII, XIII) zadrale su dvanaesterac i dosledno rimovawe ukrtenom rimom. One su tradicionalnije i po sadrini, u wima nema naglaene erotike. Peta pesma sastoji se iz jednog katrena, jednog distiha i jedanaest stihova koji nisu podeqeni u strofe. Posledwa dva stiha sedme pesme takoe su izdvojeni u distih. U ostalim pesmama nema strofine organizacije, ali to ne znai znaajnu inovaciju forme. Ako se pogledaju stihovi pete pesme, zapaa se da posledwa etiri stiha, ukoliko se izdvoje, mogu da ine sasvim pravilan katren. Oni predstavqaju i sintaksiki i ritmiko-intonaciono zaokruenu celinu:
Ostani jo malo; snaga jote udi ujed tvojih zubi udno sladotvoran, jo u ritmu strasnom drhte tvoji udi; o Mema, ostani, ja nisam umoran.

204 Jednu sintaksiku celinu u etiri pravilna dvanaesterca ine i posledwi stihovi IX pesme:
Ti si ona oaza od sunca uta, poqana rose, rubina i svetlosti, draesni teatr i arobna flauta kroz koju rasipqem arije mladosti.

I u ostalim pesmama moe se pokazati kako po etiri stiha ine sintaksiku i ritmiko-intonacionu celinu, ak i kad nisu iste duine. Drainac nije napustio katren, samo ga nije grafiki izdvajao. Afroditin vrt se od prethodnih pesama razlikuje pojavom nerimovanih stihova i stihova koji nisu aleksandrinci. Od ukupno 267 stihova Afroditinog vrta, 51 stih nije rimovan (odnos je 4 : 1), to pokazuje da je rima ipak zadrana u Afroditinom vrtu. Ni u metrici se Drainac nije lako oslobaao ranije upotrebqenog oblika. Dvanaesterac dominira: od ukupnog broja, 101 stih je aleksandrinac. Na drugom mestu su deseterci, a na treem jedanaesterci. Najmawe ima petnaesteraca i stihova od tri sloga (samo po dva). Kao ni u ostalim elementima pesme, radikalnih promena u duini stiha nije bilo. Meu stihovima kraim od dvanaesterca najvie je esteraca, kao i u pesmama pre Afroditinog vrta. Statistika pokazuje i neto to se ne moe uoiti na prvi pogled: stihovi krai od esterca pokazuju tendenciju nerimovawa. Ima ukupno jedanaest takvih stihova, a samo dva su rimovana. Situacija kod dvanaesterca je obrnuta: najvei broj ovih stihova je rimovan (94 : 7). Pokazuje se da je oslobaawe od aleksandrinca ilo preko wegove podele na esterce, a to je daqe vodilo oslobaawu od rime. Ali to oslobaawe nije dominantno naelo Afroditinog vrta, pa i ova zbirka ostaje u okvirima parnasosimbolizma i van tadawih savremenih kwievnih tokova. Draineva parnasosimbolistika faza interesantna je ne samo kao slika Drainevih poetaka. Ona pokazuje kako su srpski avangardni pesnici, pre nego to e proklamovati pobunu protiv tradicionalnog pesnitva, bili wegovi sledbenici. Po tome Drainac nije nikakav izuzetak jer simbolistike pesme nalazimo i kod Nastasijevia, Vinavera, Crwanskog. Tako se Drainac i svojim poecima uklapa u optu razvojnu liniju srpske poezije izmeu dva rata. Ti poeci svakako nisu vrhunska ostvarewa naeg parnasosimbolizma, ve i zbog same iwenice da je u wima Drainac isuvie verni sledbenik, a malo svoj i originalan, a nipoto u wima ne treba videti ni vrhunce Drainevog pesnikog puta (kako su neki meuratni kritiari smatrali). Pa ipak, ne treba ih ni olako odbacivati i zapostavqati. Bez wih slika o Draincu nije potpuna. Drainac je znaajan, izmeu ostalog, i po tome to odraava svojim pesnikim razvojem razvoj srpske meuratne poezije, a ako mu se oduzmu" poeci, ta slika nee biti ista.

205
Slaana Mili PARNASO-SYMBOLIC POETRY OF R. DRAINAC Summary The poetry of R. Drainac is parnaso-symbolic from its very beginning, from 1916. to 1922. and the poet used his real name of Radojko Jovanovi. First two collections of poetry belong to this period: The Blue Laughter (1920) and The Garden of Aphrodite (1921). His poetry was obviosly influenced by Dui, Raki and in a way by Vojislav Ili, Dis and Pandurovi. Motifs of love, death and the god predominate his first collection and the poems written before it. His second collection presents the glory of love and woman, and eroticism is more evident than is his early poetry. Drainac was faithful to his favourite verse, 12-syllable, and he accepted some methods as pointing and rhiming.

UDC 821.163.41-14.09 Maksimovi D. 784.7:786.2

DELA NAIH MUZIKIH STVARALACA KOMPONOVANA NA STIHOVE DESANKE MAKSIMOVI Vladimir Jovanovi

SAETAK: U radu se navode sve muzike kompozicije koje su nai muziki stvaraoci komponovali na stihove Desanke Maksimovi od 1939. do 2001. godine. Ukazuje se na razliitost wihovih muzikih oblika i anrova, kao i na wihovu dosadawu zastupqenost na koncertnom podijumu, radiju i televiziji. Naglaava se izuzetan domet muzike transpozicije pesnike rei ove pesnikiwe ostvaren u pojedinim pesmana za glas i klavir i wihov doprinos obogaivawu nae muzike batine. KQUNE REI: nai muziki stvaraoci, pesme za glas i klavir, muziko transponovawe pesnike rei Desanke Maksimovi.

Od objavqivawa pesama Jedna smrt i Pitawe u beogradskom asopisu Misao, u januaru 1920. godine,1 Desanka Maksimovi je i kao pesnik i kao linost neprestano privlaila pawu nae i svetske kulturne javnosti, kwievne kritike i italaca svih uzrasta. U minulih osam decenija napisano je o mnogoznanosti i umetnikom kvalitetu wene poezije ukupno hiqadu etiri stotine trideset prikaza, kritika, ogleda i studija,2 u kojima su Sima Pandurovi, Velimir ivojinovi Masuka, Milan Bogdanovi, Velibor Gligori, Borislav Mihajlovi Mihiz, Dragan M. Jeremi, Zoran Gavrilovi, Qubica orevi, Stevan Raikovi, Nikola Miloevi, Ivan V. Lali, Qubomir Simovi, Andrej Voznesenski, Natalija Korenevska, Georgi Stalev, Manfred Jenihen, Zoltan uka, akomo koti i drugi nai i inostrani ugledni kwievni kritiari, istoriari i teoretiari kwievnosti i pesnici ukazivali na bogatstvo renika, versifikacije i nijansi u poetskim slikama ove pesnikiwe, kao i na wenu rafiniranu muzikalnost, neizmernu oseajnost, stvaralaku iskrenost i neponovqivu mudrost. Saglasni da je Desanka Maksimovi u svakoj svojoj pesmi uvek bila lovac srca svog roenog" (Pria o pesniku), jednostavna i svakom
1 2

Misao, kw. 2, sv. 1, 1920, 422 i 424. Aleksandra Vrane, Bibliografija dela Desanke Maksimovi 19721998, Beograd

2001.

208 razumqiva i bliska, pomenuti kritiari, istoriari i teoretiari kwievnosti i pesnici isticali su da se ona nikada nije povodila za raznim -izmima" (simbolizam, impresionizam, ekspresionizam, dadaizam), koji su tokom wenog sedamdesetogodiweg kwievnog rada nastajali i nestajali na ovim prostorima, nego je ostala dosledna sebi i stvarala poeziju od najtananijih i najpriguenijih intimnih doivqaja do slikovitih izliva qubavi i nenosti prema oveku, prirodi, zaviaju i svetu. Zahvatajui mnogim svojim pesmama samu sutinu ovekovog postojawa, borei se svakim svojim stihom za pobedu dobra nad zlim ili bar za osudu zla i istiui qubav kao najveu vrednost divota, Desanka Maksimovi je svojim bogatim i raznovrsnim pesnikim delom ve krajem tree decenije prologa veka poela da privlai patwu i naih muzikih stvaralaca. Od tada do danas, prema saznawima do kojih sam doao posle viegodiweg istraivawa, etrdeset tri kompozitora sa ovih prostora napisali su u razliitim muzikim oblicima i anrovima ak sto sedamdeset pet vokalno-instrumentalnih, vokalnih i instrumentalnih kompozicija na stihove ove pesnikiwe, s tim to sam uspeo da pronaem sto pedeset pet wihovih partitura i rukopisa, zatim tonske zapise jedanaest muzikih kompozicija iji notni zapisi nisu sauvani, kao i naslove devet izgubqenih muzikih dela tri kantate, jedne poeme, etiri pesme za glas i klavir i jedne horske kompozicije. Vokalno-instrumentalne kompozicije a) Umetnika muzika Zbog nae ve mnogo puta ispoqene i dokazane nebrige za ouvawe dela iz srpske kulturne batine, od ukupno pet kantata koje su napisane na stihove Desanke Maksimovi sauvane su samo dve Poema 1941 kompozitora i dirigenta Jovana Bandura i Samoglasnici kompozitora i horskog dirigenta Zlatana Vaude, dok su partiture kantata Spomen na ustanak (1950) dirigenta i kompozitora Vojislava Ilia, Krvava bajka (1954) kompozitora i horskog dirigenta Radosava Anelkovia i Traim pomilovawe (19651966) kompozitora Vojislava Kostia izgubqene, kao i wihovi tonski zapisi. Kantata za bas-bariton solo, meoviti hor i simfonijski orkestar Poema 1941, koju je Jovan Bandur napisao 1947. godine na stihove pesme Na grobu streqanih aka, ini prvi deo wegove trilogije kantata Narodnooslobodilaka trilogija.3 U woj Bandur muziki uobliava tragediju kragujevakih gimnazijalaca iz 1941. godine po uzoru na stare
3 Trilogiju kantata Narodnooslobodilaka trilogija Jovana Bandura saiwavaju kantate Poema 1941 (1947), Jugoslovenska partizanska rapsodija (1947) za soliste, hor i orkestar i Raspeva se zemqa (1949) za sopran i tenor solo, meoviti hor i simfonijski orkestar.

209 barokne lamente", koji su bili graeni na nain pasakaqe, zbog ega ova kantata i ima podnaslov Quasi una passacaglia in 7 variazioni. Kantatu za bariton, deji hor i kamerni orkestar Samoglasnici komponovao je Zlatan Vauda 1953. godine. Wenu transkripciju za klavir uradio je u rukopisu 1975. godine, koji je sa mawim ispravkama tampao 1991. godine. Ova mladalaka Vaudina kompozicija ritmiko-muziki oslikava stihove pesme Samoglasnici i ostvaruje odreene boje i zvune osobenosti svakog samoglasnika zahvaqujui odgovarajuim promenama tonaliteta. Vokalno-simfonijsku poemu za meoviti hor i simfonijski orkestar Kragujevac napisao je kompozitor Duan Kosti 1961. godine. Posveena kragujevakim uenicima koji su streqani 1941. godine, ona ima dva orkestarska stava Viewe i Tama, dok u treem stavu Krvava bajka nastupa i meoviti hor kao kolektivni tuma ozvuenih" stihova iz istoimene pesme Desanke Maksimovi. Simfonijsku poemu za recitatora, meoviti hor i simfonijski orkestar Kraqevaki oktobar 1941 zavrio je kompozitor Vitomir Trifunovi 1996. godine i posvetio je streqanim drugovima u Kraqevu 1941. godine. Prva dva wena stava Okupacija attacca 14. oktobar i In memoriam orkestarska su, a u treem stavu Verujem, koji je autor komponovao inspirisan stihovima pesme Moja zemqa propasti nee, nastupaju jo recitator i hor. Poemu za recitatora, enski hor i simfonijski orkestar Traim pomilovawe napisala je kompozitorka Mirjana istek 1976. godine. Naalost, to je jo jedno delo iz nae muzike batine ija je partitura izgubqena. Trojica beogradskih kompozitora Nikola aneti, Stanojlo Rajii i Aleksandar Obradovi jedini su nai muziki stvaraoci koji su komponovali pesme za glas i simfonijski ili kamerni orkestar na stihove Desanke Maksimovi. Nikola aneti je napisao 1959. godine pesmu za solo bas i simfonijski orkestar Krvava bajka, Stanojlo Rajii je zavrio 1980. godine ciklus pesama za solo sopran i simfonijski orkestar Traim pomilovawe, koji ima etiri pesme O pratawu, Za suwe pomilovane, O enidbi sina i Za vojnika grobqa, dok je Aleksandar Obradovi deset godina kasnije napisao ciklus pesama za solo sopran i kamerni orkestar Zeleni vitez. Prvu od pet pesama ovog ciklusa Zeleni vitez odabrao je iz istoimene pesnike zbirke Desanke Maksimovi, a ostale etiri Po rastanku, Proletwa pesma, Strepwa i Na buri pripadaju prvoj pesnikoj kwizi ove pesnikiwe Pesme. Dvadeset etiri naa muzika stvaraoca komponovali su u posledwih est decenija XX veka osamdeset sedam pesama za glas i klavir i jednu pesmu za glas, violonelo i klavir na stihove sedamdeset pet pesama iz dvanaest pesnikih zbirki Desanke Maksimovi. etrdeset osam prokomponovanih, trideset strofinih i est varirano strofinih solo pesama Petra Krstia (Pokoena livada i Devojaka molba), Miloja Milojevia (ciklus pesama za glas i klavir Gozba na livadi 1939, Tiina, Qubav, ekawe, Jutro, Tamniar), Mihovila Logara (e-

210 ne-vojnici, izgubqena), Stanojla Rajiia (Ciklus pesama za glas i klavir Traim pomilovawe 1979, O pratawu, Za suwe pomilovane, O enidbi sina, Za vojnika grobqa; ciklus pesama za glas i klavir Nemam vie vremena 1988, Obeala si da e biti vena, Sneg na grobu, Usahle reke; solo pesme Traim pomilovawe za nerotkiwe 1977, Opomena i Zla no 1991, ewa, Zbog mene i Qubavno pismo 1992), Nikole anetia (Krvava bajka 1959), Dragutina Gostukog (Vowa, izgubqena), Aleksandra Obradovia (ciklus pesama za glas i klavir Zeleni vitez 1990, Zeleni vitez, Po rastanku, Proletwa pesma, Strepwa, Na buri; solo pesma Pesma kraj izvora 1952), Rudolfa Bruija (Veerwa pesma 1952), Duana Kostia (Krvava bajka 1949, izgubqena i Opomena 1996), Nadede Mosusove (Srebrne plesaice 1950), Duana Trbojevia (Ciklus pesama za glas i klavir Traim pomilovawe 1972, Prolog, Pastorala, Molba, Pretwa, Pobuna samo klavir, Epilog umesto Proglas, Za pesnikiwu, zemqu starinsku, Za one koji ne umiru na vreme, Za qude koji jasno vide, O pratawu; solo pesma Za pesnikiwu, zemqu starinsku 1998), Nikole Petina (ovek 1998, Predoseawe 2000), Dejana Despia (ciklus pesama za glas i klavir Ozon zaviaja 1991), Vojina Komadine (ciklus pesama za glas i klavir Traim pomilovawe 1986, Za vojnika grobqa, Za pastvu srca), Aleksandra Koraa (Proletwe pesme: I, izgubqena), Mirjane ivkovi (ciklus pesama za glas i klavir Niija zemqa 1986, Dodir, Iskustvo, Meu planetama), Zorana Jovanovia (ciklus pesama za glas i klavir Nemam vie vremena 1975, Ruka, Sad je izvesno, Ptija sahrana; ciklus pesama za glas i klavir Poslovi su zavreni 1995, Potopiqeni brod, Rekvijem, Poslovi su zavreni; solo pesme Strepwa i Opomena 1975, ewa 1980, Bajka i Razgovor u grawu 1993, Smrt gavrana, Posledwi dani i Objavite jednom na velika zvona 1995, Krvava bajka, U ropstvu, Srbija je velika tajna, Majke optuuju i Na buri 1996), Milanke Mievi (Predoseawe i U zimski dan 1966), Vere Milankovi (Odazvale su se samo ptice 1972), Rastislava Kambaskovia (Qubavno pismo 1987), Ivane Stefanovi (ciklus pesama za glas i klavir Moj svet 1974, Moj svet, Svod nebeski, umesto Moj svet, Svod nebeski je hladan, Nedeqna propoved), Dimitrija Golemovia (U gostima 1973), Natalije Benderovi (Tajni sastanak 1975, Tiina spava 1978, Oporuka 1980) i Natae Danilovi (Selice 1993) pokazuju da su nai kompozitori najee bili inspirisani pesmama iz prve pesnike zbirke Desanke Maksimovi Pesme (1924, godine; 14 pesama; 21 pesma za glas i klavir), za kojom slede pesnike zbirke Nemam vie vremena (1973; 12; 12), Traim pomilovawe (1964; 10; 13), Niija zemqa (1979; 10; 10), Ozon zaviaja (1990; 10; 10), Pesnik i zaviaj (1946; 8; 11), Gozba na livadi (1932; 5; 5), Zeleni vitez (1930; 2; 2), Nove pesme (1936; 1; 1), Proleni sastanak (1954; 1; 1), umska quqaka (1959; 1; 1) i Zarobqenik snova (1960; 1; 1). Istovremeno, moe se rei da su navedene pesme za glas i klavir najmnogobrojnija skupina muzikih kompozicija napisanih na stihove ove pesnikiwe, najmnogobrojnija skupina solo pesama koja je do danas kod nas komponovana na stihove jednog naeg pesnika i najmno-

211 gobrojnija skupina celovitih i u izrazu veoma samosvojnih i snanih muzikih ostvarewa u kojima je dosegnut najvii domet muzike transpozicije pesnike rei Desanke Maksimovi, s obzirom na to da su u wima oseajnost i misaonost ove pesnikiwe znaajno produbqeni i intenzivirani minuciozno uraenom vokalnom i klavirskom deonicom, kao i estim metrikim, agogikim i dinamikim promenama. Upravo zbog tih i takvih pesama za glas i klavir koje nadahnuto muziki tumae poeziju Desanke Maksimovi i obogauju nau muziku batinu, solo pesme i jesu najznaajnija skupina muzikih kompozicija koje su nai muziki stvaraoci komponovali inspirisani poetskim delom ove pesnikiwe, bez obzira na to to je u nekima od wih poetika i jezika melodija poetskog izvornika dominantnija od wegove muzike transpozicije. b) Muzika za decu Malu operu za decu Deja soba napisao je kompozitor Milenko ivkovi 1940. godine na tekst istoimenog pozorinog komada za decu Desanke Maksimovi, ije je qupke scene iz ivota, rada, igre i snoviewa dece odenuo u muziko ruho vedrog i pristupanog sadraja. Muzika pria za decu Medvedova enidba, u kojoj je Zoran Jovanovi muziki nadogradio" stihove istoimene pesme Desanke Maksimovi, ima jednostavan i deci razumqiv muziki jezik, raspevanu vokalnu deonicu i harmonski bogat zvuk. Komponovana je za osam solista i klavir 1974. godine. Wenu transkripciju za kamerni orkestar autor je uradio 1993. godine. Duhoviti i qupki stihovi o igri i matarijama devojici deak , koje je Desanka Maksimovi sa izuzetnom qubavqu pisala nekoliko decenija, inspirisali su petoricu beogradskih muzikih stvaralaca da komponuju ukupno devetnaest pesama za decu ija je zajednika odlika jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. Aleksandar Kora i Petar Popovi napisali su po dve takve pesme za solistu, deji hor i instrumentalni ansambl Lutke raunaju i Prvak, odnosno Al' je lep deji svet i umska quqaka (1998), Boidar Stani im se pridruio pesmom za deji hor, flautu i klavir Blii se, blii leto, dok je Zoran Jovanovi, u drugoj polovini 1995. godine, napisao za decu ak trinaest pesama za glas i klavir Mali uvar, U gostima, Starinari, arena torbica, Kos i nos, Puniar, Baka, Krtice, Ide jesen, Vodonoa, Telad i obanica, Vetrova uspavanka i Molba malog ira. Enriko Josif komponovao je pesmu za deji hor i kamerni orkestar Raduj se, ali su weni i notni i tonski zapisi izgubqeni. v) Popularna muzika Ovoj grupi vokalno-instrumentalnih kompozicija pripadaju pesme za pevaa solistu, grupu pevaa i narodni orkestar koje su na stihove Desanke Maksimovi napisali Radoslav Grai Otii u u pastire, Srea i Seqankina uspavanka (1974) i Petar Popovi Predoseawe (1983), kao i pesme za pevaa solistu i zabavni orkestar Darka Kraqia

212 Strepwa (1996) i Gordane Ili Predoseawe, Strepwa, Pesma, Prolena pesma i Opomena (1998). Vokalne kompozicije a) Umetnika muzika Kompoziciju za meoviti hor Osloboewe Cvete Andri napisao je kompozitor Josip Slavenski 1947. godine na osnovu poetskog teksta koji je oblikovao od prve dve strofe prve pesme i posledwe strofe etvrte pesme istoimene poeme Desanke Maksimovi. Ova horska kompozicija ima jednostavnu melodijsku i harmonsku fakturu. Balada za meoviti hor Krvava bajka, koju je bawaluki kompozitor i folklorista Vlado Miloevi zavrio 1951. godine, prati ritmiki tok stihova istoimene pesme Desanke Maksimovi i koristi se elementima naeg muzikog folklora. Horsku kompoziciju Svatovska pesma napisao je kompozitor Mihovil Logar na poetski tekst Desanke Maksimovi u dve verzije: za enski hor i za enski hor i klavir. Obe verzije su komponovane na principu ricercare-a, kontrapunktskog oblika u kojem je naao primenu imitacioni postupak. Horsku kompoziciju Vojniko grobqe u Solunu, horskog dirigenta i kompozitora Dragoquba arkovia inspirisali su stihovi Desanke Maksimovi o grobqu Zejtinlik u Solunu, gde su sahraweni srpski i savezniki vojnici koji su poginuli na Solunskom frontu 1918. godine. Ona ima tri verzije: za enski hor i klavir (1986), za enski hor i simfonijski orkestar (1988) i za enski hor i recitatora (1994). I druga horska kompozicija ovog autora ewa takoe pokazuje wegovo interesovawe za enski hor. Wena prva verzija nastala je 1980. godine, dok je wena druga verzija uraena 2001. godine. Na stihove pesme Prolee, a ja venem novosadski kompozitor Nikola Petin napisao je 1998. godine kompoziciju za solo sopran i enski hor Devojaka ewa, u kojoj je intenzivirao wen igraki karakter da bi to slikovitije doarao proleni zanos i veselost ivota. b) Muzika za decu Tri pesme za decu Desanke Maksimovi Prvi maj, U gostima i Pozdrav planinara umi inspirisale su dvojicu naih muzikih stvaralaca da napiu jednostavne i vesele istoimene kompozicije za troglasni deji hor Radosav Anelkovi pesmu Prvi maj, a Stanislav Preprek pesme U gostima i Pozdrav planinara umi (1974). v) Popularna muzika Zoran Jovanovi komponovao je 1996. godine na stihove Desanke Maksimovi ukupno dvadeset jednu istoimenu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe Mladieva tubalica, Sestrina tubalica, Majina tubalica, Devojke-vojnici, Sen poginulog ratnika, Proletwa

213 pesma, Obudovela nevesta, Romantiarska uspavanka, Pokajawe, Priznawe (Bina), Jedna smrt, Po rastanku: , Predoseawe, Po rastanku: , Po rastanku: , Devojaka molba, Strah, Pitawe, Pesma kraj izvora, Qubavna pesma i Seqankina tubalica. g) Muzika u edukativne svrhe Zahvaqujui uxbeniku Solfeo kroz pesmu Qiqane Pantovi, pojedine pesme komponovane za decu poele su da se upotrebqavaju, osim za javne nastupe i u edukativne svrhe u nastavi solfea za uvebavawe i savladavawe odreenih intervala, ritma i jednoglasnog i dvoglasnog pevawa. Meu wima je i pet pesama koje su napisane na stihove Desanke Maksimovi: uk, uk, Tiho, zvezde, gazite, Vetrova uspavanka i Ide jesen Qiqane Pantovi i Hvalisavi zeevi Aleksandra Obradovia. Instrumentalne kompozicije Umetnika muzika U klavirskim kompozicijama Pjesma o duama umrlih trava to lebde nad pokoenom livadom i Sunce nad livadom petrovaradinskog kompozitora Stanislava Prepreka oslikane su wegovim osobenim harmonskim jezikom situacije i raspoloewa u pesmama Desanke Maksimovi Pokoena livada (prva, druga i peta strofa) i Zmija. Igrani film Krvava bajka snimqen je 1969. godine u reiji Branimira Torija Jankovia. Jedna od bitnih komponenti velikog uspeha sa kojim je tada prikazivan u zemqi i inostranstvu bila je i muzika Vojislava Kostia. * * *

Sve u svemu, sto sedamdeset pet muzikih kompozicijai i razliiti anrovi kojima one pripadaju pokazuju da je poezija Desanke Maksimovi, u svim wenim vidovima i pesnikim rodovima, u razdobqu od 1939. do 2001. godine, neprekidno inspirisala nae kompozitore. Imajui u vidu sve pesme ove pesnikiwe koje su oni muziki transponovali, moglo bi se rei da su pokazali neto vee interesovawe za pesme iz wene posledwe etiri pesnike zbirke; Traim pomilovawe (1964), Nemam vie vremena (1973), Niija zemqa (1979) i Ozon zaviaja (1990), pre svega zbog tematske raznovrsnosti i snage oseawa, nemira misli i iskustvene mudrosti same pesnikiwe, ali takoe zbog wene sposobnosti da svoju poruku podjednako dobro ispeva u strofama i rimama, kao i u slobodnom stihu najrazliitijeg metra, to im je svakako omoguavalo ostvarivawe nadahnutog, samosvojnog i esto veoma modernog muzikog iskaza. Nai muziki stvaraoci najee su nalazili inspiraciju u qubavnim i misaonim pesmama Desanke Maksimovi, a zatim u wenim pesmama za decu i rodoqubivim pesmama.

214 Qubavne pesme ove pesnikiwe imaju tematsko i emotivno sredite u qubavi i prirodi i ispevane su u strofama s razliitim brojem stihova i rasporedom rima ili u katrenima iji su stihovi rimovani ukrteno (abab) i obgrqeno (abba), to je veoma pogodovalo komponovawu strofinih pesama za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar, pesama za enski hor i vokalnih i vokalno-instrumentalnih kompozicija koje pripadaju popularnoj muzici. U misaonim pesmama Desanka Maksimovi postavqa izuzetno znaajna pitawa o naoj prolosti, sadawosti i budunosti, o smislu stvaralatva, o prolaznosti svega i konanoj pobedi smrti, na koja pokuava da d ili bar da nagovesti prave odgovore, koristei se pri tom slobodnijim nainom izraavawa u pogledu strofa i rima ili iskquivo slobodnim stihom, zbog ega ove wene pesme i jesu najee ozvuene" u obliku prokomponovane pesme za glas i klavir. Wene odabrane pesme za decu opevaju igru, matawa, ake dane, drugarstvo i boravak maliana u prirodi preteno u katrenskim strofama sa istim brojem slogova u svakom stihu i sa ukrtenin (abab) ili obgrqenin rimovawem (abba), to je omoguilo kompozitorima da napiu vei broj solistikih i horskih vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu ija je zajednika odlika jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. Sve rodoqubive pesme ove pesnikiwe, koje su nai muziki stvaraoci komponovali kao kantate, poeme, horske pesme ili pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar, imaju izvanrednu ekspresivnost i dramski naboj, uglavnom su strofine i wihovo rimovawe je najee ukrteno, ali sa gotovo redovnim prekidawem rime ( abab), (ab ab) ili (ababc a c). Stvaralaki pristup naih kompozitora stihovima Desanke Maksimovi bio je dvojak: neki od wih su uvaavali izvorni poetski tekst u potpunosti ili uz neznatna odstupawa, dok su drugi pravili wegove znatnije izmene koje su podrazumevale ponavqawe ili izostavqawe pojedinih wegovih strofa, stihova i rei, zatim promenu redosleda rei i dodavawe rei koje se u wemu ne nalaze, kao i spajawe pojedinih wegovih stihova sa stihovima iz drugih pesama ove pesnikuwe. Prvoj grupi muzikih stvaralaca pripadaju, pored ostalih, Petar Krsti, Miloje Milojevi, Aleksandar Obradovi, Nikola Petin, Mirjana ivkovi, Zoran Jovanovi, Rastislav Kambaskovi i jo nekoliko naih kompozitora, dok su najizrazitiji predstavnici druge grupe Stanojlo Rajii, Duan Trbojevi, Dejan Despi, Duan Kosti, Rudolf Brui i Ivana Stefanovi, koji su znalakim preoblikovawem pesama Desanke Maksimovi potrebama svojih stvaralakih zamisli postajali i uspeni libretisti" sopstvenih muzikih kompozicija.4
4 Na primer, u pesmi za glas i klavir Prolog, prvoj od pet pesama iz ciklusa pesama za glas i klavir Traim pomilovawe Duana Trbojevia, kompozitor je uinio sledee izmene u stihovima pesme Proglas Desanke Maksimovi: od 10 stihova 1. strofe odabrao je samo 1, 2, 3. i 8. stih, u kome je umesto dajem zakonik" napisao zakonik dajem"; od 8 stihova 2. strofe odabrao je delove 1. i 3. stiha, kao i 6, 7. i 8. stih u celosti, s tim

215 Zoran Jovanovi je napisao najvei broj kompozicija na stihove Desanke Maksimovi dvadeset jednu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe, devetnaest pesama za glas i klavir, trinaest pesama za decu za glas i klavir i muziku priu za decu Medvedova enidba za osam solista i kamerni orkestar ili klavir. Takoe, znaajno interesovawe za poeziju ove pesnikiwe pokazali su i Stanojlo Rajii, koji je trinaest wenih pesama muziki transponovao u pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar, zatim Dejan Despi (deset pesama), Aleksandar Obradovi (est pesama), Duan Trbojevi (est pesama), Miloje Milojevi (pet pesama), kao i Milenko ivkovi (mala opera za decu Deja soba). Najee komponovana pesma Desanke Maksimovi jeste Krvava bajka, iji su stihovi inspirisali nastanak istoimenih pesama za glas i klavir Duana Kostia, Nikole anetia i Zorana Jovanovia, zatim kantate Radosava Anelkovia i balade za meoviti hor Vlada Miloevia, kao i treeg stava vokalno-simfonijske poeme Kragujevac Duana Kostia. Nai muziki stvaraoci umetnike muzike Stanojlo Rajii, Duan Kosti, Zoran Jovanovi, Nikola Petin, Milanka Mievi, Aleksandar Obradovi, Dragoqub arkovi, Dimitrije Golemovi, Stanislav Preprek, Rastislav Kambaskovi, Vojin Komadina i Duan Trbojevi, muzike za decu Qiqana Pantovi i Zoran Jovanovi i popularne muzike Darko Kraqi, Petar Popovi i Gordana Ili pokazali su znatno interesovawe i za pesme Opomena, Predoseawe, Strepwa, ewa, U gostima, Na buri, Qubavno pismo, Za vojnika grobqa i O pratawu, koje su komponovali kao istoimene kompozicije u razliitim muzikim oblicima i anrovima. S obzirom na to da poezija Desanke Maksimovi neprestano inspirie nae kompozitore ve vie od est decenija, uveren sam da e ona i ubudue biti zahvalan i podsticajan materijal" za stvarawe novih vokalno-instrumentalnih, vokalnih i instrumentalnih dela u razliitim muzikim oblicima i anrovima, od kojih e ona najboqa, kao i do sada, obogaivati nau muziku batinu.

to je u 1, 7. i 8. stihu umesto rei edoubica, ali i nego napisao oceubica, al' i no; od 8 stihova 3. strofe odabrao je 38. stih, a u 5. i 8. stihu umesto rei ali i nego napisao je al' i no; od 10 stihova 4. strofe odabrao je 4. i 610. stih, a u 9. i 10. stihu umesto rei ali i nego napisao je al' i no; na kraju solo pesme dodao je stih Ja zakonik dajem" koji se, inae, ne nalazi u pesmi Proglas. Dakle, moe se rei da se Trbojevi libretista" u pesmi za glas i klavir Prolog najee koristio principom skraivawa poetskog teksta izvornika (od ukupno 36 stihova pesme Proglas upotrebio je samo 21 stih za komponovawe solo pesme Prolog), zatim principom inverzije rei u stihovima da bi pojaao arhainost pesnikog jezika Desanke Maksimovi, kao i principom dodavawa stihova originalnom poetskom predloku da bi postigao jo vee isticawe vladarske osionosti cara Duana i autoritarizma wegovog Zakonika i wegove pravde.

216 Prilog Pesme Desanke Maksimovi koje su inspirisale nae muzike stvaraoce
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. Al' je lep deji svet Baka Blii se, blii leto Vetrova uspavanka Vodenica Vowa Vojniko grobqe u Solunu Devojaka molba Devojke vojnici Dodir Za vojnika grobqa Za qude koji jasno vide Za nerotkiwe Za one koji ne umiru na vreme Za pastvu srca Za pesnikiwu, zemqu starinsku Za suwe pomilovane Zbog mene Zeleni vitez Zla no Zmija Ide jesen Iskustvo Jedna smrt Jutro Kos i nos Krvava bajka Krtice Lutke raunaju Qubav Qubavna pesma Qubavno pismo Majke optuuju Majina tubalica Mali uvar Medvedova enidba Meu planetama Mladieva tubalica Moja zemqa propasti nee (Verujem) Moj svet Molba malog ira Na buri Na grobu streqanih aka Nedeqna propoved Obeala si da e biti vena Objavite jednom na velika zvona Obudovela nevesta

217
48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. Odazvale su se samo ptice O enidbi sina Opomena Oporuka O pratawu Osloboewe Cvete Andri Otii u u pastire Pesma Pesma kraj izvora Pitawe Pozdrav planinara umi Pokajawe Pokoena livada Po rastanku: I Po rastanku: II Po rastanku: III Po rastanku: V Posledwi dani Poslovi su zavreni Potopqeni brod Prvak Prvi maj Predoseawe Priznawe Proglas Proletwa pesma: I Proletwa pesma: II Prolee, a ja venem Prolena pesma Ptija sahrana Puniar Raduj se Razgovor u grawu Rekvijem Romantiarska uspavanka Ruka Sad je izvesno Samoglasnici Svatovska pesma Svod nebeskije hladan Selice Seqankina tubalica Seqankina uspavanka Sen poginulog ratnika Sestrina tubalica Smrt gavrana Sneg na grobu Srbija je velika tajna (Spomen na ustanak) Srebrne plesaice Srea Starinari Strah

218
100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. 108. 109. 110. 111. 112. 113. 114. 115. 116. 117. 118. Strepwa Tajni sastanak Tamniar Telad i obanica Tiho, zvezde, gazite Tiina Tiina spava uk, uk U gostima U zimski dan U ropstvu Usahle reke Hvalisavi zeevi ewa ekawe ovek arena torbica umska quqaka Haiku stihovi iz pesnike zbirke Ozon zaviaja

219 Prilog Pesme za glas i klavir na stihove Desanke Maksimovi

220

221

222

223

224

225

226

227

228

229

230

231

232

233

234

235

236

237

238

239

240

241

242
Vladimir Jovanovi WORKS OF OUR MUSICAL CREATORS COMPOSED FOR DESANKA MAKSIMOVI'S VERSES Summary According to the insights gained by the author of this paper after the research lasting several years, out musical composers most often found inspiration in Desanka Maksimovi's love and reflexive poems, and then in her poems for children and patriotic poems. In the last six decades of the 20th century, our forty three composers wrote different music forms and genres, i.e. one hundred and seventy five vocal-instrumental, vocal and instrumental compositions for the verses of this poetess, nine of which were lost three cantatas, one poem, four songs for the voice and piano, and one choir composition. Eighty eighth songs for the voice and piano composed by our twenty four musical artists represent the most numerous group of music compositions written for Desanka Maksimovi's verses; it is the most numerous group of solo songs so far composed in our country for the verses of any domestic poet, and the most numerous group of completed works specific in their expression, very strong music creations which reached the highest peak of music transposition of the poetic words of this poetess, because in them her sensitivity and reflexivity were deepened and intensified by the meticulously done vocal and piano sections, as well as by the frequent metric, agogic and dynamic changes. Precisely because of the features of these and such songs for the voice and piano which in a musical, inspired way interpret Desanka Maksimovi's poetry and enrich our musical heritage, these solo songs are the most significant group of music compositions created by our musical artists inspired by the poetic opus of this poetess, regardless of the fact that in some of them poetic and linguistic melody of the poetic source is more dominant than their musical transposition.

UDC 821.163.41.32.09 opi B. 821.163.41-95

MITSKI MODELI U BATI SQEZOVE BOJE BRANKA OPIA Anela Ivani

SAETAK: Tumaewe slike sveta Bate sqezove boje zasniva se na kqunim reima opievog dela, kwievnoteoretskim kategorijama (motiv, junak, vreme i prostor) i tri grupe mitova (o izgonu iz raja, odnosno Dolini plaa, zatim o Demetri i Persefoni ili Hristovom vaskrsnuu, i o zlatnom dobu, potopu ili Atlantidi). KQUNE REI: naslov, motiv, reminiscencija, simbolika, mit, raj, svet, djed Rade, pria, predgovor, boje, idilino, htonsko, vreme i prostor, junak pripoveda, inicijacija, saznawe, binarne opozicije.

Bata Neobina naslovna sintagma Bata sqezove boje zapoiwe kqunom rei, prvom prostornom i metaforinom odrednicom bitnom za daqe razumevawe teksta. Bata se pojavquje na svega tri mesta u celoj zbirci pria: u naslovu, u predgovoru i u uvodnoj prii. Ova posledwa je motiv sa osnovnim znaewem i tie se konkretne batice kraj nae kue" gde bi se u jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noi, rascvjetao [] crni sqez i qupko prosinuo iza kopqaste pocrwele ograde". Druga bata je ona iz pievog predgovora, metaforinog znaewa: sjedim nad svojim rukopisima i priam o jednoj bati sqezove boje". To vie nije nikakva batica kraj nae kue" ve itav niz, zbirka pria o detiwstvu, djedu, starcima, qudima iz rata (o dobrim starcima i zanesenim djeacima", o dobrim qudima i svetim bojovnicima"). Uostalom, jo su stari Grci zbirke svojih pesama poredili sa skupqawem i zbirom cvetova. Na kraju, na treem mestu (zapravo na prvom kada uzimamo kwigu u ruke), nalazi se opti, nadreeni i simbolini pojam bata, koji bez obzira na sadrinu oznaava isto to i vrt, ograen prostor (u uvodnoj prii ove zbirke pomiwe se kopqasta pocrwela ograda" i potamwela batenska ograda"), ureen prostor, mesto gde raste gajeno biqe (cvee i/ili voe) i nosi sa sobom remi-

244 niscencije na neke poznate" bate i vrtove: rajski (persijska pozajmqenica raj oznaava ograen vrt"), boji, edenski, carski, predstavqa zapravo poseban prostor i svet, u kojem ponekad vladaju drugi zakoni od ovozemaqskih. Koje su odlike tih vrtova i u kakvom smo mi odnosu prema wima, najboqe emo odrediti ako se setimo mita o prvom oveku: Adam je izagnan iz edenskog vrta, izgubivi ga zauvek, a vrt mu je postao nedostupan i zabrawen. Bez obzira na ovekovu sudbinu u toj prii, raj je ostao bajoslovan, u wemu vlada svekoliko obiqe (to je boanskog karaktera), tee med i mleko", traje stawe venog blaenstva, nastawen je raznim pticama i ivotiwama, biqkama i drveem, u wemu teku reke, ima zlata i dragog kamewa U judeo-hrianskom raju ive" Bog i wegovo delo, ovek, sve do greha saznawa, kada Bog ostaje sm. Antika grka predstava o detiwstvu qudskog roda vezana je za mit o zlatnom dobu, srenom i bezbrinom, bez zla, rada, kada je smrt dolazila lako kao san. Da se podsetimo ta kae sam pisac u predgovoru o kakvoj bati pie: [] sjedim nad svojim rukopisima i priam o jednoj bati sqezove boje, o dobrim starcima i zanesenim djeacima [] urim da ispriam zlatnu bajku o qudima. Weno su mi sjeme posijali u srce jo u djetiwstvu i ono bez prestanka nie, cvjeta i obnavqa se." (Ovaj predgovor sadri nekoliko uputstava za itawe zbirke, stoga emo se vie puta vraati na wega.) Biqke Motivi kao to su bata, sqez ili prolee imaju zajedniko znaewe sa motivom biqke koji inae nije posebno razvijen. Ako se obrati pawa na konkretno pomiwawe odreenog cvea, a to je uglavnom samo slez, i samo u prvoj prii, onda uoavamo dve wegove karakteristike koje su bitne za razumevawe koncepcije itave zbirke. Djed Rade jedne godine boji" slez u bati plavom bojom, a druge crvenom. Dva dela zbirke u svojim naslovima imaju ove dve boje. Nicawe biqke u prolee znak je novog poetka, raawa, obnove prirode, mladosti, snage, ivota, a u agrarnoj kulturi simbolizovan je itom, kao u mitu o Persefoni i Demetri. ito se pojavquje kao motiv i u ovim priama kao sastavni deo podnebqa. Svi simboli motiva nicawa nove biqke podudarni su sa znaewima zelene boje. U predgovoru pisac, kao to je ve navedeno, kae: [] elim da ispriam zlatnu bajku o qudima. Weno su mi sjeme posijali u srce jo u djetiwstvu i ono bez prestanka nie, cvjeta i obnavqa se." Ovde je oigledno re o metafori koja u sebi pored humanistike ideje sadri i sliku poznate jevaneqske parabole, i sliku zrna ita koje svake godine ispoetka nie. Metafore su i boje sleza, ovde nazvane plavom i crvenom. Oigledna je ideja obnavqawa ili krunog kretawa vremena. Boja zlatne bajke o qudima", kao i ita, podudarne su jedna drugoj, a to je je uta boja. U prvoj prii po kojoj se zove itava zbirka, ovako je opisan djed Rade: [] takav neznaja u bojama kakav je bio moj djed, e, ta-

245 kvog je bilo teko nai. Wegov spektar svodio se na svega etiri osnovne boje []" (13). U toj uvodnoj prii pomiwu se zaista samo etiri boje: uta, modra (plava), crvena, i zelena. Siva se pomiwe, ali nije prihvaena u djedovoj viziji sveta, dok je utom nazivao sve emu nije umeo tano da odredi boju. Biqka se pojavquje kao konkretni slez u bati, zatim kao zbir cvetova bata metafora zbirke pria (o detiwstvu plavi slez, i o kasnijem ivotu crveni slez), i na kraju (tj. na poetku, u predgovoru), zlatna bajka biqka vena je pria o qudima tema koja zaokupqa pievu misao. Bata sqezove boje predstavqa prie o qudima. Boje Zelena. Prethodno su nabrojane boje koje je pisac naveo u uvodnoj prii i predgovoru, a koje su u vezi sa biqnim svetom pomenutim u navedenim tekstovima. Kasnije se u priama nigde ne pomiwe slez, a od itarica samo u prii Dane Drmogaa ona dva svijetla perca [] (koja se) zazelene na mrkoj oranici" (79). U narodnom govoru ova se boja upotrebqava za oznaavawe odreenih ivotiwa sive boje, to su kow zelenko, zatim vuk (kako tvrdi djed Rade), i kako je Milka Ivi primetila, jo i u narodnoj poeziji ma zeleni", i siv zelen soko". Mnogim domaim ivotiwama daje se ime prema toj boji, pa e se vo zvati Zekowa, krava Zekuqa, pas Zeqov, a kow Zelenko, Zekan, ili kratko Zeko, to moda ima veze i sa prqavosivom zeijom, odnosno vujom bojom, koja se sliva sa bojom trave i okolia, tako neophodnom ovim divqim ivotiwama. Sveti ore, prethrianski asimilovani bog prolea, prvobitno jae na kowu zelenku, tek kasnije na belcu. Zekom se zovu jo i maka, sviwa, vrsta male ribe, jarac, morski pu, pa ak i ovek zelenih oiju, to samo govori o optoj rasprostrawenosti naziva za ovu posebnu nijansu boje. opi tu boju naziva upravo tako: Ostala samo ujova? [] to nije bar neka zekuqa, marvine zatitne boje, mogao bi se nainiti da je nije vidio" (Dobri momak Vasilije, 112). U Dani Drmogai, gde se pria o mladosti djeda Rade, pomiwu se daleka vuja vremena", to ovoj boji daje znaewe izmeu dve suprotne strane wene simbolike, izmeu prirodnog i demonskog, to bi se moglo nazvati bojom divqine. To u potpunosti odgovara odlici mesta i vremena u kojima je iveo ovek u stalnoj borbi za zalogaj u surovoj likoj prirodi i sa divqim ivotiwama. Odbrana vukove boje bila bi svojevrsna odbrana djedovog integriteta. O zelenoj boji bi trebalo rei jo samo to da se ne pomiwe nigde vie, ali to ne znai da je uopte nema, jer je wena supstitucija uvek u slici prolea, livada i gajeva, estih motiva pria i to iskquivo Jutara plavog sqeza. U Danima crvenog sqeza ta boja se skoro uopte i ne spomiwe, a poto te prie nisu o detiwstvu, dobija se utisak da zeleno simbolie mladosti, s obzirom na sadrinu tih pria iz prvog dela, radost, komediju ili ak erotiku. Trebalo bi ipak ovu boju izdvojiti od narednih, koje se zaista nalaze u zbirci kao po-

246 stojei motivi, a vie pawe dati motivu prolea i wegovih znaewa nego zelenoj boji kao wegovom svetlosnom ekvivalentu. Tome u prilog idu i mnogobrojne slike zelene prirode koja okruuje aktere pria drugog dela zbirke, jer se radwe, usled ratnih, vojnih i narodnih kretawa, esto odvijaju u nekakvom spoqawem prostoru. Siva. Vrlo retko se pojavquje kao boja u Bati. esta supstitucija su izvedenice od rei pepeo. Povezuje se sa tugom (u spregu sa plavom bojom) i senkama (sa znaewem htonskog). Sivom i tunom bestragijom", na primer, naziva se ivot (Dane Drmogaa, 80), ili kad pripoveda kae da se kroz siv sutonski pepeo, provue [] nevesela arija", to onda oznaava tugovanku strica Nixe za deaki slobodnim ivotom (Marijana, 49). Djedovo tvrewe da vuk ne moe biti siv nego zelen u potpunosti odgovara opoziciji ovek (ropstvo) vuk (sloboda i divqina). Sqezova boja." Prvo to nam sam naslov nudi pored kqune rei naslova jeste neodreenost slike sveta: odredba sqezova boja" kao boja tog posebnog prostora/sveta ostaje nedefinisana. Boje su izdvojene u podnaslovima (plava i crvena), a u priama ne predstavqaju izrazitu pievu preokupaciju, ali se ipak mogu uoiti kao neka vrsta lajtmotiva. One ine sastavni deo naslovnih metafora (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) i nose sopstvenu simboliku koja je zbog arhetipskog porekla simbolike boja uoptena, veim delom zajednika za sve kulture i narode. Od predgovora preko podnaslova i samo ponekad u priama mogu se izdvojiti sledee osnovne boje: sqezova", crna, plava, zlatna, i crvena, ali se u tekstu javqaju wihove slikovite supstitucije (golubiji, sivi, pepeqasti, boja sutona, boje jeseni, bakarna, rujna). Ako elimo da odredimo sqezovu boju", setiemo se da je slez svetlih latica, ruiast, qubiast, teko je rei kakav, naroito gradskom oveku. I sam pripoveda ima problema s odreivawem boja, ali sa razlogom: [] ja jo ni danas posigurno ne znam kakve je boje sqez" (15), jer na sqezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu batu da se crveni, i onda za tu godinu tako i vai" (13). U podnaslovima jasno su obeleene ba te dve boje: plava (ili modra kako kae djed) i crvena. Zapravo naslov ba zbog nejasne definisanosti moe da objedini obe boje iz podnaslova. I obrnuto, u podnaslovima su odabrane one dve boje kojima je djed Rade bojio batu. Radivoje Miki u kwizi Opis prie (Prosveta, Ni 1998) zakquuje za glavnog junaka prvog dela zbirke: brkawe boja i svesno prenebregavawe upozorewa da lisica nije 'uta' niti je pak vuk 'zelen', mogu znaiti samo jedno potrebu djeda Rada da ima svoj svet i da u tom svetu, opet, mogu vladati sasvim posebne zakonitosti" (114). Bata" je, dakle, metafora za poseban (ograen ili unutarwi) svet, a svoju neobinost i neodredivost prima jo dok je konkretna bata (kraj nae kue"), kroz djedovo tumaewe i unukovo shvatawe sveta, ili jo daqe, kroz pripovedaevo seawe.

247 Plava. Naslov prvog ciklusa pria o detiwstvu glasi Jutra plavog sqeza. Povrinskim razumevawem ove metafore italac bi mogao da se zadri na slici nebesko prozranih, istih, jasnih, veselih plavih jutara kao nebeski istog, veselog i nevinog detiwstva. U ovom objawewu jedino sigurno tvrewe jeste da se jutra mogu porediti sa detiwstvom. Prastara su poreewa i paralele izmeu oveka i prirode, izmeu perioda u ovekovom ivotu i periodinih smewivawa prirodnih pojava. Tako e prema kretawu sunca (boanstva) svaki poetak biti predstavqen zorom, jutrom, sunevim ishodom, a kraj ili smrt zalaskom, slikom veeri (smrt boanstva). Prema tome, trebalo bi razdvojiti tumaewe slike jutra" od slike plavog sqeza". S jedne strane, prva metafora se odnosi na vreme, na ovekovo ivotno doba, dok se druga odnosi na batu koja je sqezove boje", i koja je ovde posebna (plava) boja, posebna zajedno sa simbolikom koju nosi i koja ini sastavni deo pripovedne slike sveta. Obe oznake za boje (plava i crvena) prastare su simbolike. U Rjeniku simbola evalijea i erbrana (Nakladni zavod MH, Zagreb 1987) pod odrednicom plavo stoji: Od svih boja [] je najdubqa: pogled u wu tone ne susreui zapreka i gubi se u beskraju kao da boja neprestano uzmie. Plava je najmawe materijalna boja: u prirodi se obino prikazuje kao da je saiwena od prozirnosti, to jest od nagomilane praznine, praznine zraka, vode, kristala ili dijamanta [] dematerijalizuje sve ono to se u wu uhvati. Ona je put u beskonanost, gdje se zbiqsko pretvara u imaginarno. To je boja ptice sree [] nedohvatne, a sasvim blize [] Kad je svijetla, plava je boja put sawarewa, a kad potamni, to i jest u skladu s wezinom prirodnom tewom, tada postaje putem sna. Svjesna misao u woj malo-pomalo preputa mjesto nesvjesnoj, kao to i dawe svjetlo u woj neosjetno postaje nonim [] plava boja nije od ovog svijeta: upuuje na predoxbu o mirnoj i uzvienoj vjenosti, koja je nadqudska ili nequdska. U wezinu gibawu Kandinski vidi istodobno udaqavawe od ovjeka i kretawe usmjereno jedino prema wegovu vlastitom sreditu, koje ovjeka ipak privlai beskonanosti i budi u wemu equ za istoom i e za nadnaravnim [] nudi samo bijeg [] koji naposlijetku odvodi u potitenost [] dubina plave boje ima sveanu nadzemaqsku ozbiqnost. Ta ozbiqnost priziva pomisao na smrt []." Ovako obiman citat naveden je zato to svim izabranim osobinama i simbolikama plave boje mogu da se dodaju primeri iz Bate sqezove boje. Ti primeri govore esto i sami za sebe. Naroito se ceo prvi deo Jutra plavog sqeza moe tumaiti znaewima ove boje, iako se u priama, ini se, nigde ne insistira na woj. Postoje mesta koja se ne istiu naroito, opta su, na primer: Sutradan, u golubije sunano jutro, sve je ve bilo iza mene kao san, samo san" (Pohod na mjesec, 29); ili [] kroz siv sutonski pepeo, provue se nevesela arija []" (49), ili [] izvadio iz plave hartije Petrakov sat []" (18). Indirektno toj plavoj boji (modroj kao ivit) odgovara tamna boja nonog neba, esta u ovim priama. U itaoevoj uobraziqi svakako e se pojaviti ta no-

248 na, tamna boja neba u situacijama kada glavni junaci, djed Rade i unuk, gledaju u pun mesec na nebu (udesna sprava) ili kada Petrak samarxija vodi petogodiweg deaka u nonu pustolovinu (Pohod na mjesec), kao to e to nono plavilo i itav doivqaj ujutru ostati u nesvesnom pamewu iza mene kao san, samo san", zatim u pomiwawu nonih kraa starog lopova Save. U prve dve nabrojane prie takva plava boja e imati znaewe onostranog, nesvesnog, venosti, zaborava (sat izvaen iz plave hartije) ili u drugoj prii nedodirqivog, beskonanog, nequdskog i bega u nepoznato. Pria Mlin potoar takoe sadri neto od simbolike none boje neba sa znaewem nesvesno i smrt: Ima tako po naim potplaninskim selima tajnovitih mjesta oko kojih se pletu raznorazne prie, obino pune strave, vezane za no, smrt, neiste sile i gubqewe due" (31). U prii Dane Drmogaa uvee u mraku i tiini potee duga pria, nevesela tamna ponornica iji se ubor samo nou uje" (80). Posledwa pria o djedu Radi Slijepi kow sadri isti motiv nonoplave boje: U qeto, jedne iste ivawdanske veeri, naeg kowa nestade []" (88). Taj motiv se moe preko dosad nabrojane simbolike objasniti i motivima nestanka, odnosno smrti u vezi sa sudbinom kowa i djeda Rade. Uticaj plave boje, tj. wene simbolike, protee se i kroz Dane crvenog sqeza, na primer u prii Plavi lonii ili moda ak odslikano nebo u jezeru Potopqenog djetiwstva. U Plavim loniima motiv plave boje ugraen je u sliku rodne planine Grme koju deak borac vidi na horizontu, a nalazi se i u motivu lonia. Obe slike imaju direktan i jednak odnos prema glavnom junaku ove prie i povezane su motivom iste boje: [] Grme, roena planina, tek tu i tamo pokae svoja grbava lea, ve uveliko izbrisana daqinom, prozirnoplava, i jest i nije kao san. Kume Perajica, jesmo li ono mi? [] E, da mi je iko kazao da Grme moe biti ovako plav, ne bi' mu vjerovao. U nas, kod kue, ima jedan taki loni, donio i Vuk iz Krupe" (128129). S jedne strane, deak borac odreuje rodni kraj nesvesno se poistoveujui sa Grmeom upotrebivi frazu jesmo li ono mi, a s druge strane, pravi poreewe Grmea i lonia na temu povratka, bega rodnom kraju i kui, potitenosti zbog otrgnutosti od doma, kao to e se otkriti u daqem sledu prie. I ovde se simbolika plave boje delom tie samo boje (daqine, prozirnosti, imaginarno kao san, potitenost, tuga). U prii Potopqeno djetiwstvo nalazimo sliku [] blijedo nebo odslikano u mirnoj vodi prostranog vjetakog jezera", nasuprot slici graje negdawih jutara" (ovde re jutro ve nosi svojstvo da je plavo, primivi ga iz prvog podnaslova zbirke) ili vedra, sunana dana", kao mogue vedre slike budunosti pune ivota, sada potopqenog kraja. Plava boja (kao i svaka druga boja) ima dve suprotne varijante, svetlu i tamnu. Svetla, bistra, prozirna, boja potoka, sadri znaewa sree, sawarewa, zanesenosti (Petrak bi [] jednog dana izronio iz

249 prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta i to se odmah znalo: [] itav e se svijet pretvoriti u zaquqan djeji san"). Tamna varijanta, zbog prisustva crne boje, blia je htonskom i tuzi. Crvena. Postoji svakako jak razlog za provlaewe delova" plave boje kroz drugi ciklus pria Dani crvenog sqeza. Ako smo prema poreewu doba dana i ovekovog ivotnog doba poredili jutro sa detiwstvom, onda e dan odgovarati zrelom dobu. Neki kritiari su metaforu ovog podnaslova tumaili zbog crvene boje simbolom za revolucionarnu borbu koja je sastavni deo tematike drugog dela zbirke. Pod odrednicom crveno u navedenom reniku simbola stoji (i pored nekih dvojnih ili suprotnih znaewa: ivot, radost, borba, ali i rat, krv, smrt, pakao, avo) i ono koje nam sada najvie odgovara: inicijacija, u ivot ili u smrt. Crvena je boja raawa (Qubinko Radenkovi, Simbolika sveta u narodnoj magiji Junih Slovena, Prosveta, Ni 1996), to se podudara sa dvostrukom inicijacijom: raamo se prvi put u ivotu, a drugi put u smrti. Ako se u prvom ciklusu pria o detiwstvu, u drugom o mladosti i odrastawu, vrlo lako emo simboliku crvene boje, u kojoj se jo uvek javqa neto plave, shvatiti upravo kao drugo roewe, drugi ivot, drugaiji svet od onog prvog, plavog. Plava i crvena bile bi po tome suprotnih tewi, jin-jang boje. Jo u prvim pokuajima odrastawa (Pohod na mjesec) javqa se boja inicijacije: Nad nama razgoreno nebo najavquje blizinu najtajanstvenijeg putnika mjeseca" (27). Deaka silovito vue u nepoznato" sve rujniji i iri poar meseca. Ovo su dve inicijacije, ka tajni nepoznatog i onostranom, ali i preuraweno osamostaqivawe: [] pred hladwikavim nezemaqskim vidikom kakvi se javqaju samo u snu, pomalo je i strano i tuno Daqe se ili ne moe ili se ne ide []" (28). Tragovi plave boje u dominantnoj crvenoj nagovetavaju ostatke detiwstva u procesu odrastawa (Plavi lonii). Crvena boja nije uopte uneta jasno i dosledno u sadraj pria drugog dela zbirke, iako bi to bilo oekivano. Umesto na woj pisac instistira na jednoj drugoj boji sa kojom se slae u prikazivawu demonskog. Crna. Ovu boju jo u predgovoru pisac naznaava kao simbolinu: crna slutwa, Crni su im kowi, crne potkovice (navodi Lorkine stihove). Jasno je da i slutwa i kowi mogu imati i pozitivnu i negativnu konotaciju, ali u ovoj boji nema ambivalencije, to je inae karakteristino za svaku drugu boju. Crna je data kao proimajui element nekih motiva: vraji sumrak" (Braa, 121), aavo sunce", mrki rub planine" (Bombai pred muzejom, 124), vre avo po crnom trwu", u najveoj tmini" (Koliko je sati, 145146), ivot ukletih senki" (Potopqeno djetiwstvo, 170). Crno je boja smrti, takav je htonski svet, kowi smrti (kow je, naroito kada je crne boje, htonska ivotiwa), duboke vode (osim plave i bistre, mogu biti mutne i crne), simbolizuje haos i nitavilo, nonu tminu, zlo, teskobu, tugu, nesvesnost, povezuje se sa svime to ometa i usporuje razvoj po voqi bojoj" (Rjenik simbola, odrednica crno).

250 U priama drugog dela Bate sqezove boje dolazi do meawa crvene i crne boje, na primer ve pomenuto aavo sunce", zatim pakao od vatre", po asfaltu, eno krv tee kao potoi" (Koliko je sati, 147). Kombinacija ove dve boje, wihove simbolike ivota i smrti, daje sledee reewe: inicijacija (crveno) u ivot kao u smrt (crno), jer prestanak detiwstva je svojevrsna smrt za deaka, a daqi ivot zagoran je smru, ratnim paklom To je vidqivo ve u prvoj prii drugog dela Djeak s tavana, koja simbolie svojim mestom u zbirci prelomni trenutak u ivotu. Posle pale bombe na ujakovu kuu stradao je tavan skroviti, lini kutak deaka: [] rastrgnut eksplozijom, smrtno rawen, na umoru" (smrt crno, rana crveno), a pripoveda se i daqe pita posle toliko godina: ta je ovo, zar se jo uvijek nisam konano razbudio?" (to su ostaci plave boje sa znaewem san"), Na ovom svijetu, izgleda, nema u isto vrijeme mjesta i za bombardere i za opiwene djeake []" (99). Re je o odbijawu da se odraste. Uloga crne boje pomalo je podreena simbolici crvene boje. Sa crvenom e se povremeno meati ostaci plave. Da tako stoje stvari, dokazae i mnogi primeri stalne alopojke za zanesenim djeacima" (Orasi, Potopqeno djetiwstvo, Treba naloiti vatru, Relejna stanica, Plavi lonii). Meutim, postoji, kako smo videli u primerima plave boje, i meawe plave i crne u slikama none tame, nonog neba, tamnih slutwi u detiwstvu (Petrakov nestanak, nestanak djedovog kowa). Kopqasta, pocrwela ograda" iz uvodne prie motiv je koji ima viestruku ulogu: da bi ograniila prostor bate, kao kopqima, i to crne boje. To vrlo podsea na crne kowanike crnih potkovica (iz predgovora), na zlo koje vreba svuda unaokolo, jer kada djedov unuk zaista izae iz dedine zatite, kada odrastawem pone da stie iskustvo, naii e na surovost, haos i razoarawe, i patie za deatvom, detiwstvom, odnosno dedinom batom", kao i prvi ovek za rajem iz kog je zauvek izbaen zbog greha saznawa. Zlatna boja. Ova boja je (kao i crna) najavqena jo u predgovoru. Ona je sastavni, nerazdvojni deo Jutara plavog sqeza. opi u pismu mrtvom prijatequ pie: [] urim da ispriam zlatnu bajku o qudima", bajku o jednoj bati sqezove boje, o dobrim starcima i zanesenim djeacima" (10). Metafora zlatna bajka prvo asocira na antiko mitsko zlatno qudsko doba. Idilinoj predstavi zlatnog doba pandan je svakako i biblijski, rajski vrt, kao i opieva bata". Ova boja ima boanski i solarni karakter i samim tim i ivotvorni, pozitivan aspekt. Kada je re o zlatnom dobu", simbolie savrenstvo i idilu. Da je re o idili (izuzetno u Jutrima plavog sqeza), pokazuju mnogi motivi svojstveni idilinom hronotopu: rodna kua, preci, domae ivotiwe, dobrodunost i estitost, mlin, potoci, rodni kraj, uma, religiozni motivi, kao i ciklino ponavqawe nekih radwi i dogaaja, pomiwawe odreenih godiwih doba. Dva godiwa doba stalno e se pomiwati: prolee i jesen. Motiv jeseni se najvie javqa, a vezan je najee za lik samarxije Petraka. U

251 jesen je i Mihoqdan, krsna slava djeda Rade, tu je sjaj kasnog babqeg leta, peewe rakije, zreli kukuruzi, a verovatno i sve ute i zlatne boje zrelosti u tekstu nepomenute, a podrazumevane u itaoevom unutrawem oku". Samarxija Petrak kao da je sastavni deo jeseni, on osvie svakog Mihoqdana da estita slavu. Wegovo pojavqivawe prati zlatna boja plavog" detiwstva: On bi tako istom jednog dana izronio iz prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta []" (Ti si kow, 20); u jesen je i nestao: Te jeseni niko ga pod Grmeom nije vidio" (udesna sprava, 18), i rasplinuo (se) u sjaj i tiinu babqeg qeta" (24). A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obino su uvijek bili praznini, sjajni i puni apata" (Pohod na mjesec, 25). U jesen e naii i Dane Drmogaa, jo jedan starac, djedov prijateq. Zlatna boja nigde nije direktno pomenuta (sem u predgovoru), ali se mogu nai neke zamene u predmetima i pojavama slinim wenim odlikama (sjaj, prazninost, slava, ikona, mesec, svetlost sunca, vatra). Primeuje se da svaka od dosad nabrojanih boja ima dvostruko znaewe (analizirajui boje, Qubinko Radenkovi u pomenutoj kwizi navodi za svaku dvostruka znaewa i korelacije sa drugim bojama), tako e meseeva hladna vatra na nebu biti suprotstavqena toploj smirenoj djedovoj vatrici" u dolini. Hladni meseev poar suprotan je i toplom sunevom zraku. Zatim mesec koji vue u nepoznato protivan je djedovoj vatrici oliewu doma, zatite, kunog ogwita, idile. U motivu vatre, uta/zlatna mea se sa crvenom. U Danima crvenog sqeza postoji motiv pandan djedovoj vatrici" (u Treba zapaliti vatru), ali je suprotan: zaneseni starac oekuje deake koji su stradali za vreme rata, pre dvadeset godina, ba na tom mestu, oekuje nepostojee deake, sada moda odrasle qude, a vatru do kraja prie uopte nije zapalio (we i nema). Zapravo te boje u drugom delu zbirke uopte nema. Kalajxija Muli, junak iz drugog ciklusa pria Bate sqezove boje, posledwi je izdanak takozvanih zlatnih vremena. U prii Posqedwi kalajxija stari zanatlija e se setiti zlatnih bakarnih vremena" (102), jer pred propast starog Austrougarskog carstva, kad je sve bakreno (tada najkvalitetnije) posue pokupqeno za livewe ratne municije (negativan aspekt crvene boje), naslutila se promena vremena, a usledie kalajisano posue, i na kraju gvourija ratnog otpada, slino kao smena narataja u grkom mitu o generacijama qudskog roda. Zlatna boja se podrazumeva i u priama gde se pojavquje lik slikara bradowe koji ide po selima i slika qudima ikone. Ona je naroito obeleje sa svetakih oreola i moe se dovesti u direktnu vezu sa utom bojom svetlosti koja sja oko svetih qudi. Samo zlato kao metal simbolizuje svetlost. U prii Sveti Rade lopovski zlatna boja se iri i na samog glavnog junaka Jutara. Ako se ima u vidu kako je djedov pobratim Petrak dolazio i na kraju nestao, onda bi zaista trebalo pomisliti da u tom nainu priawa postoji nekakva tendencija ka, recimo, htonskim znaewima ili simbolizovawu obeleja onog sveta". Jer uto kao jesewa boja opalog lia i zrelih plodova, kao i boja mrtvaca (kuge, groznice i vetice), boja sunca boanstva, odnosno boja zlata

252 venog metala koji zbog svoje trajnosti simbolizuje raj i nalazi se u wemu, nije sluajno data kao obeleje junacima o kojima se pria kada su oni ve odavno mrtvi; odnosno nije sluajno data junacima koji su bili gospodari sveta u kojem je iveo junak pripoveda, tj. junacima koji su i daqe gospodari tog, nepovratno izgubqenog sveta. uto postaje boja prolosti i u woj se izjednaava sa wenom tipinom, plavom bojom. Oigledna je podudarnost plave i ute boje, a toliko prisustvo zlatne u Jutrima plavog sqeza kao da protivrei ovom podnaslovu. U svojoj studiji o bojama Qubinko Radenkovi navodi za plavu boju da se wome u narodu esto naziva i uta. To su tipine boje Jutara koje meajui se meusobno znae i idilino detiwstvo. Ako se u slici potopqenog i nestalog zaviaja u prii Potopqeno djetiwstvo pomisli na boje, u woj e korelirati zlatna (kao nepovratna i vredna prolost, nazvana u mitu zlatnim dobom) i plava boja vode jezera. Primer meawa crne i ute kao boja smrti jeste nepostojea bakica" iz istoimene prie, obuena u crno i u utim opancima. Ona je proglaena mrtvom, bez dokaza da je ikada roena, a namerava da okona sa sobom kao sa priinom, u Uni. Poetike smernice se najverovatnije nalaze u prvoj, naslovnoj prii gde je djed sve to nije stalo u wegov spektar od etiri osnovne boje neodreeno opisivao tom bojom dvostrukog znaewa: uto je, a kao i nije uto, nego neto onako i jeste i nije" (13). Znakovi vremena i prostora Od najstarijih vremena qudski ivot se poredi sa prirodom, wenim kretawima i promenama. Na primer, prema etiri godiwa doba mogu se zvati etiri ovekova ivotna doba: proleem mladost, letom zrelost, jeseni starost, a zimom smrt. Takoe, rei emo za nekoga da je u zenitu svoga ivotnog/radnog napona", to dolazi od dnevnog raunawa vremena. Sunce i Mesec, nebeske pojave, bili su stara boanstva, ije je ponaawe" praeno i prema kojima je proricana budunost. Kao to je ve pomenuto, zora, praskozorje ili jutro od pradavnih vremena simbolisali su bilo kakav poetak ili roewe, a zalazak sunca, predveerje, vee, nasuprot tome, znaili su kraj ili smrt. Nazivi za doba dana uzeti kao metafore u dva podnaslova (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) svakako su preuzeti iz starog mitskog poreewa oveka i prirode, to je zadrano i u svakodnevnom govoru. Dva godiwa doba uvek e se ponavqati u Jutrima plavog sqeza: prolee i jesen. Prolee. Ovo godiwe doba tradicionalno je u kwievnosti vezano, jo od antike, za veseo" pogled na ivot i svet, za bukoliku i komediju. Sve prie ili epizode koje poiwu u prolee bie protkane humorom, komikom, ak e neke prie imati tipine odlike komedije (Rade s Brdara, Marijana). Narodni izrazi bukoliko-hrianskog po-

253 rekla, s obzirom na seosko, domae okruewe, sastavni su deo tih pria: djed Rade e podii ruke zadivqen blaenim goveim neznawem" svog najmenika s Brdara, kojeg nazva i beslovesnim bravetom koje ni beknuti ne zna". Prolee se pomiwe i u prii iz mladosti djeda Rade o drugovawu i prvoj qubavi, to se prirodno dovodi u vezu sa ovim godiwim dobom. Sledei stepen u nizu prolenih motiva bile bi erotske seoske dogodovtine oko mlina potoara", koje dolaze sa Velikim Jovom, najmenikom primqenim oko urevdana u kuu opia, dakle u prolee. Sevdah strica Nixe, qubavna pesma nepoznatoj Marijani, deava se takoe u ovo godiwe doba. Leto. U graninom trenutku nasilnog naputawa detiwstva i prelaska u svet zbiqe, borbe za ivot, nasilnog odrastawa, onda kada bude stradao tavan ujakove kue, kao i roakovo prvo druewe sa upavim djevojurcima", bie leto (Djeak s tavana). Jesen. Ovo godiwe doba najvie se pomiwe jer je najei okvir za prie u kojima se pria o starcima. Vezano je posebno za motiv slave, Mihoqdana, na koju je uvek dolazio samarxija Petrak. Prisustvo samarxije predstavqa poseban period koji se stalno obnavqao i imao posebno ime: A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obino su uvijek bili praznini, sjajni i puni apata, pa me tako povuku i oamute da ne znam kud bih prije: kroz kukuruze, niz potok, uz brijeg" (Pohod na mjesec, 25). Postoji sprega motiva koji ine sliku jeseni: svetlost, zlatna boja zrewa, ita, slavske sveanosti, zanosna atmosfera, zatim dolasci djedovih pobratima i prijateqa Petraka i Dane Drmogae, kao i najava smrti staraca. Jesen kao simbol starosti u priama Jutara vezuje se za staraku mudrost (mudri smijeak zrele jeseni", 80), ali i za trenutke posveene izuavawu starina (deak s tavana" s jeseni istrauje ostavtinu predaka). Zima. Zima e se samo jednom pomenuti u prvom delu zbirke, onda kada umire djed Rade. Bela boja koja upotpuwuje sliku dvorita s utabanim snegom podreena je, u motivskom smislu, snegu, zimi i meavi udovitu koja neumorno zasipa sve pod sobom" (89), a s obzirom na wihovu ulogu u prirodnom godiwem ciklusu, ovde je u funkciji samo htonska simbolika ove boje. U drugom delu zbirke zima/smrt bie doivqena kao sastavni, gorki deo ivota. U prii Storuki seqaak djed Rade se pomiwe kao pandan seqaiu koji se snalazi" u optoj pometwi, skupqajui ta nae, pri raznim akcijama vojske, samo da neprijatequ ne ostane. Junak pripoveda komentarie: Kako ga neu braniti kad noas, negdje tu oko Bawe Luke, isto ovako ei i moj djed Rade s torbom o ramenu pobunih se ja. to da propusti ovakvu zgodu i da se zeriak ne okoristi [] Tetak Aim, naprotiv, zinu u mene zabezeknuto i bez rijei: zna on dobro, kao i ja, da se djed Rade jo prije dvadeset godina upokojio, blago, u Gospodu [] pa mu, greniku, i ne pada na um da se sa praznom torbom lomata oko Bawe Luke [] a kanda ipak

254 nije sasvim uvjeren da se i djed Rade nee odjednom prikazati u ovoj aavoj ratnoj noi. Kakav mu je samo unuk, namiqalica i fantazija, ne bi bilo udo da se i dobri deka povukodlai" (118). Mogunost pojavqivawa djeda aveti u srazmeri je sa godiwim dobom, zimom, djed Rade ivi" zajedno sa prirodom u svim priama, a poto je ve toliko godina upokojen, javqa se upravo u zimu, u doba koje simbolie smrt. U narodu, inae, postoji verovawe u takozvane bele dane, koji padaju izmeu Boia i Bogojavqewa, koji se jo zovu i nekrteni dani", kada se, navodno, po zemqi kreu due umrlih i ostale neiste sile. Mesec. Motiv meseca ima nekoliko znaewa. Ne pojavquje se u svim priama gde i motiv noi, jer se no, naroito u drugom delu zbirke, javqa i bez wega, kao supstitucija htonskog i crne boje (za razliku od zvezdane ili letwe noi, naroito iz Jutara). Ovo nebesko telo u itavoj zbirci nazvano je najtajanstvenijim ili veitim putnikom, a na toj simbolici je izgraena i jedna od opievih pria Pohod na mjesec. Kao vladar noi i snova, u istoj prii e meseevo pojavqivawe uzrokovati pustolovne, sawarske ambicije za putovawem, za onostranim (ak do neba i meseca), odnosno za odlaskom od kue. Drugo znaewe meseeve slike (wegovog lica koje se poredi sa qudskim) pronalazimo u prii udesna sprava. Na kraju prie, poto je djeda uverilo kucawe Petrakovog sata u mogunost da je i wegov vlasnik ipak iv (tj. da mu kuca srce), sa unukom sedi do kasno u no" na mlinskom pragu, odakle posmatraju pun mesec. Ako poveemo motive ove prie: 1) brigu oko Petrakovog nestanka, 2) prag (koji na kunim vratima predstavqa sveto mesto gde su se jo u praindoevropska vremena sahrawivali mrtvi ili pod kojim se nalaze due predaka, ili konkretno kao granica izmeu unutraweg i spoqaweg prostora, izmeu dva sveta), 3) mlin (kao mesto gde se skupqaju neiste sile, to saznajemo tek nekoliko pria kasnije), 4) do kasno u no (to znai i viestepenu zanesenost svim onim na ta ona asocira), 5) mesec (simbol onostranog, htonskog, sablasnog, venog putnika i gospodara mrtvih, veno putujuih dua), i 6) pun mesec (kao lice oveka), onda u nekom viestruko prenesenom smislu razumemo ovu sliku s kraja prie kao nesvesno deakovo saznawe o sudbini samarxije Petraka. Ako se jo podsetimo s poetka prie kako se Petrak kree (luta od sela do sela"), kada dolazi (Na Mihoqdan, krsnu slavu [] je osvitao kod nae kue"), kako izgleda (svean i obrijan"), pa sve te karakteristike lika uporedimo sa slikom meseca koji je veiti putnik, pokazateq je vremena, i ima sjajan i qudski lik, onda slika meseca na kraju zaista izgleda kao neka vrsta slike Petrakovog uskrsnua (to nije usamqen primer u kwievnosti). Sat. U istoj prii glavni, naslovni motiv jeste sat, odnosno sprava za merewe vremena. Merewe takve apstraktne kategorije kao to je vreme kod djeda Rade moglo se porediti samo sa magijskim inom, pa e se gledawe na sat" ovde nazivati gledawem u sat" i porediti se sa gatawem u dlan. Neobina je koncentracija rei koje se odnose na ulo

255 vida: vaser-vaga, kao urokqivo oko, od koje je djed zakretao glavu, navedeni primeri sa glagolom gledati, izraz paziti kao oi u glavi, kao i slika sa kraja prie (gledawe u mesec). Svi ti motivi potenciraju ideju o eqi za saznawem ili o pogledu u neto pred nama, u sliku sveta, o viewu te slike, kao i pokuaju wenog razumevawa (uporedi nemaku re Wissenschaft, nae izraze uvidiati neto, videti sutinu ili sanskrtsku veda). U tom smislu kretawe pomou sata (koji kuca kao srce) kroz prostor i vreme moe se porediti i sa kretawem due (srca) pomou wenog unutraweg oka. Ona je ponekad veiti putnik, upravo kao i mesec, a sposobna je da se svuda kree i sve vidi, upravo kao i mesec kome su se za odgovor na kraju prie obratili" djed Rade i deak pripoveda. Sat kao pokaziva vremena, delo qudskih ruku, pokazao se zapravo kao lo, u najmawu ruku netaan savetodavac, iako bi se moglo rei i obrnuto, jer sat je prestao da radi, a ovek mu je sm pripisao netaan odgovor. U drugom delu zbirke runi sat je opisan motivima identinih asocijacija i znaewa: [] Iliji, otkad je dobio sat, zaista se neto razbistrilo pred oima kao da pri sebi ima neku tajanstvenu lampu pa je samo digne u visinu oiju i gle! sve stvari pokau svoj pravi lik i pofronte se kao za paradu" (Koliko je sati). Ideja unutraweg oka iz prie udesna sprava poziva se kroz prvi izdvojeni primer koji potie od izraza bistar pogled/oko (odaje razboritog oveka) ili bistar vid (koji daleko i dobro vidi), zatim u drugoj slici gde e nas stajai epitet" ove zbirke tajanstven vratiti na sliku meseca nebeske lampe. Pitawe saznawa istine (takoe iz prve prie) dato je ovde u slici nastaloj od izraza pokazati svoje pravo lice i nauno-vojniki ureene slike sveta. Da je saznawe pogubno, dokazae i posledice nastale kada usred nonog ekawa na odbranu glavnog grada Ilija upita naglas nepoznatu jedinicu iz mraka Ehej, vabo, koliko je sati, zdravqa ti?!" da bi navio sat. Tu nastaje haos, pravi pakao od vatre i grmqavine, pa su se sve do jutra makqali i nosili i sa vabom i sa svojima" (147). U istoj prii postoji jo jedno poreewe sata sa unutrawim okom" (intuicijom): Dolo nekako Iliji tako pri dui kao da se u ovoj [] noi izgubio i skrenuo nekud s linije [], a wegova jedina zvijezda-vodiqa, uzdanica wegova, ugasila mu se na roenoj ruci i ostavila ga samog u pustoj nemjerqivoj bestragiji" (146). U proirenom, drugom izdawu Bate sqezove boje, koje nije ulo u sabrana dela, postoji pria Banatska sprava, jo jedan nastavak udesne sprave. Ideja unutraweg oka" ovde nije jasno naznaena, ali se moe preinaena prepoznati u motivu putokaza". U toj prii grupa izgubqenih boraca pokuava pomou vaser-vage (koja je kod djeda Rade bila kao neko urokqivo oko) da doe do svoga zaviaja. Kada stignu na ciq, ovakav e biti susret wihovog vodnika Malete i neobinog putokaza rodnog zaviaja: Uze Maleta tu vaser-vagu, okreni-obrni, mee je na sto, na pod, na gredu, pa e ti istom grgutnuti: Nema ta, vaqana stvarica, ispravna, ali e to, oko sve prilike, biti neto za Banat, za ravnu zemqu. Jeste li vidjeli da se ona samo na ravnom smiri i pokae svoju trepetqiku. Da, da, banatska

256 sprava, uprav tako. Nije woj roenoj ravniarki, ba najlake bilo da se lomata s vama po onim pustim brderinama. Sirota mainica, kud zabasa u ove nae kamenite podbiguze" (Branko opi, Bata sqezove boje, Prosveta, Beograd 1972, 305). Kao to je djedu Radi sat bio iv a gledawe u sat kao gatawe, tako e i Maleta svojim gledawem u vasericu, spravu sa trepetqikom/duom/unutrawim okom, prorei skore migracije krajikog naroda u Vojvodinu. Vaser-vaga je ovde udesna ili tajanstvena lampa koja osvetqava i pokazuje put u skrivenu budunost. Voda. Vreme se ponekad ponaa kao prostor: mogue je kretawe kroz wega, a ponekad se pretvara u nepremostive prepreke. Potoci su opte mesto, lajtmotiv Jutara, idilian motiv koji simbolizuje sreu, ivot, radost, igru. Nasuprot wima, u Danima dominira slika jezera. U prii Potopqeno djetiwstvo junak se vraa u rodni kraj i ne nalazi ga, ve zatie vetako jezero koje je sve prekrilo, kao to je i prolost u qudskoj svesti prekrivena slojevima ili dubinama vremena. Mogue je napraviti dva poreewa ove slike i poznatih mitskih pria. Jedna je biblijski potop, kojim se zavrava jedna epoha, a zapoiwe nova. Druga je antiki grki mit o Atlantidi, bajoslovnom kontinentu koji u jednom danu nestaje pod vodom. opi nigde ne insistira na vezi sa ovim mitovima, ve samo postoje eventualne itaoeve asocijacije na wih, zbog nekih slinosti. U sve tri prie velika voda prekriva prethodni svet, koji samim tim postaje nepovratan, zaboravqen, prekriven prolou. Potop simbolie brisawe, prekid ili nestanak prethodnog stawa, to verovatno proizilazi iz poreewa sa izmewenom slikom kraja ili pustoi zemqita posle povlaewa vode. Arhetipska osnova za stvarawe mitskih pria posluila je i u slikawu prolosti prekrivene vetakim jezerom. Qudski faktor, negativna odredba novog doba, pored drugih faktora, razlog je nestanka starog sveta. Neprobojna voda za qudsko oko je i granica svetova (Tu, na jo novoj nezasjeenoj ivici jezera, sve se prekida, nestaje", 170) i ivotvorni element ( Ne tu sve poiwe [] Ovo malo mirno more, sada tako pusto i tue nama obojici, postae sjutra zaviajni vidik nekog novog djeaka", 172), ali i materijalizovana metafora prolosti kao nepromenqivog i sahrawenog" vremena. opi povezuje motive vode i vremena upravo wihovom zajednikom simbolikom, venou: svemona voda, ivotvorni vjeiti elemenat koji ne stari, bez godina, bez promjena" (Potopqeno djetiwstvo, 172). Motivi vode, vreme i ivot ekvivalenti su. U istoj prii izraz suprotnog znaewa u odnosu na sliku stajae vode, hladna struja vremena", tie se bolnog toka ivota. Nesvreni glagolski vid. U Jutrima plavog sqeza junaci se esto ponaaju na isti nain ili se neki dogaaj prikazuje u periodinim razmacima. Skoro svi junaci tako su opisani: djed Rade je uvek u nekakvom razgovoru, u sporu sa sagovornikom, pomiwe vile ili oprata; Petrak uvek dolazi na slavu i pria o kowima; Sava zadeva djeda i pria o svojim lopovlucima; unuk pripoveda slua prie starijih, posmatra djeda Radu

257 Najoigledniji primer tog pripovedakog postupka jeste graewe lika samarxije Petraka. On je itave godine lutao ispod Grmea, [] i qudima pravio i popravqao samare, propijajui svoju zaradu", a [] Na Mihoqdan [] je osvitao kod nae kue, [] i zdravio se s djedom" (udesna sprava, 17), doekivan s najveom radosti", on se, meutim, najprije propituje za kowe" (Ti si kow, 20). Izdvojeni glagoli i rei izvedene od takvih glagola oznaavaju radwu koja je due vreme trajala ili se ponavqala. Kada se opisuju Petrakovi dani, kae se da su oni obino [] uvijek bili praznini, sjajni []". Ali nije prikaz uestalosti i trajnosti vezan samo za ovog junaka. To se iri i na druge junake, na ukuane, na dogaaje, kao uobiajena ponaawa. Na primer, poeci pria u tom su smislu uvek uopteni uvodi sa naglaenim znaewem da je to to je ispriano tako uvek bivalo": U naoj kui svaki lan familije imao je svoje goste. Stricu Nixi dolazili su srpski dobrovoqci, ameriki rudari [] Mamu su obilazile kume [] pa ak sam i ja imao svoje roene goste koji, istina, obino nisu ni smjeli da zavire u kuu, nego su me zvidukawem i raznim znacima zivkali da doem virei iza plota, sviwca, aborta, [] ali, mene su, ipak, najvie privlaili gosti moga djeda Rade []" (Ti si kow, 20). Ili o mladosti djeda Rade: Dok se glasna bratija razmetala [], on je sjedio meu wima [] uivajui u wihovim priama, divei se i udei" (Dane Drmogaa, 74). Fraze i sintagme koje odreuju vreme Petrakovi dani", kad je stric Nixo kod kue", dok je moj djed Rade momkovao u Lici", skoro svake godine u proqee", kad je umrla djedova baba Milica", ba u te emerne dane" skoro po pravilu stoje na poetku prie, smetajui je na taj nain u petrificirani vremenski okvir Jutara plavog sqeza. Kasnije u Danima crvenog sqeza, u jednoj od prvih pria uvoda u drugaiji svet, prekida se takva slika sveta. Petrakov pandan, stari zanatlija kalajxija Muli, ivahan speen Ciganin", koji je obilazio [] preko pedeset godina naa sela i kalajisao bakarno sue" (100), besmisleno gine od zaostalog ratnog otpada bombe koju baca pred prag seqaka ne pogodivi se s wim u otkupnu cenu. Besmisao novog doba olien je i u neplemenitom postupku zanatlije, birtaa simbolinog prezimena Marka Benia, koji je inae godinama", tiho i nikom na smetwi, iveo", provodei dane za izlizanim ankom svoje radwe" (Ne trai Jazbeca, 149). Ako se glagoli i izrazi koji oznaavaju da je neka radwa due trajala nau u uvodima pria drugog ciklusa, ne nose isti smisao kao u prethodno opisanom periodu detiwstva koje je trajalo desetak i vie godina, gde je slika obnavqawa dala utisak trajnosti ili ponovqivosti. Situacije i stawa u kojima nalazimo junake Dana traju najvie do nekoliko nedeqa, u skladu sa dinamikom i raznolikou radwi ovog ciklusa: sipa sa zidova malter i ujeda dim za oi [] vie se rve, bubeta i grize. [] Mikanov brat Jova prepucava se sa grupom ustaa [] Dotuili su mu ve od ranog jutra" (Braa, 121), quti Krajinici, potamweli od nespavawa, praine i svakog drugog avola koji im, evo ve drugi dan neprekidno jae za vratom" (Bombai pred muzejom, 124), konano i esta lika naputa brda rodnoga kraja, Podgr-

258 mea, i kree nekuda prema Vrbasu" (Plavi lonii, 128), ve danima i nedjeqama brigada se varaka s premonim neprijateqem" (Milo lisac, 136), quqa se ve satima" (Orasi, 142), danonono u borbi [] gura uvena Krajika divizija" (Koliko je sati, 145). Za razliku od navedenih primera iz prvog dela zbirke, gde je radwa vrena due vreme u prolosti, u ovim primerima je upotrebqeno sadawe vreme. To na neki nain, iako govori o dogaajima koji su se zbili pre vie decenija u ratu, poziva na poreewe sa bilo kojim sadawim" trenutkom. Idilini hronotop. Kruewe radwi, ponavqawe dogaaja, wihova uestalost u prolosti, opisi naina ivota kao da zatvaraju sve ono staro vreme u jednu izolovanu, okamewenu celinu, detiwstvo, vreme naih dedova" u nepovratnu prolost, koja je postala naa batina, a ije su specifine slike simboli krajwe idilinog znaewa: kua, selo, potok, gaj, Podgrmeki kraj, qudi, lepote prirode, domae ivotiwe. Kao to kae Bahtin, organska povezanost, sraslost ivota i wegovih dogaaja s mestom s rodnom zemqom i svakim wenim kutkom, s rodnim planinama, rodnom dolinom, rodnim poqima, rekom i umom, s rodnom kuom. Idilini ivot i wegovi dogaaji neodvojivi su od tog konkretnog prostornog kutka u kojem su iveli oevi i dedovi, u kojem e iveti deca i unuci. Taj prostorni mikrosvet, ogranien i dovoqan sebi, stvarno nije povezan sa drugim mestima, sa ostalim svetom. Ali lokalizovan u tom ogranienom prostornom mikrosvetu, niz ivota pokolewa moe biti neogranieno dug. Jedinstvo ivota pokolewa (uopte ivota qudi) u idili, u veini sluajeva, stvarno se odreuje jedinstvom mesta (kurziv A. I.) [] To jedinstvo mesta uslovqava ublaavawe svih vremenskih granica i stvarno doprinosi stvarawu cikline ritminosti vremena koja je karakteristina za idilu" (O romanu, 352353). U prilog tumaewu slike sveta Jutara plavog sqeza mogu se dodati jo neki primeri: grejawe djedovih lea, za deaka zanimqivi razgovori staraca, naivnost i dobroudnost djedova, bukolika poreewa, kow kao plemenita domaa ivotiwa, stajai motivi odlike kraja kao to su dogodovtine sa najamnicima, prie o lopovlucima, spadalima, andarima, o rakiji, religiozni momenti (slava, ikona, svea, svetac), ratarsko okruewe (ito, kukuruz, mlin, wiva), prie o carevima i carevinama, idilina prolena ili jesewa slika sveta. Bahtin to prikazuje kao spoj qudskog ivota sa ivotom prirode, jedinstvo wihovog ritma, zajedniki jezik za prirodne pojave i dogaaje qudskog ivota. Naravno, u idili je taj zajedniki jezik mahom postao potpuno metaforian i samo mawim delom ostao realan (najvie u zemqoradniko-radenikoj idili)" (isto, 355). Bahtinova ideja vraa na poreewe smene perioda u prirodi sa qudskim dobima ivota, prolea kao mladosti i wenog veseqa ili starosti kao zlatne jeseni bogate prezrelim plodom. Idilino-bukolika slika iz junakove prapostojbine dalekih vujih vremena", djedove Like, gde nalee na ramena jezero zgusnutih zvijezda, a duu izvlai ojkava pjesma nevidqivih djevojaka", zalazi u le-

259 gendarno i kosmogonijsko, sa tek razdvojenom zemqom od neba, kao i preinaenim motivima vila/sirena/zlih sila koje odvlae ovekovu duu. Povratak ishoditu A je l' iv moj Radoja, moja veseqaina? opet graknu putnik irei se na ulazu u dvorite. Tek sad se djedove oi netremice zakovae za pridolicu. Taj glas, odnekuda dobro poznat, ali kao da dolazi s drugog svijeta, proe djeda udnom, nezemaqskom jezom. ta je sad ovo, evo, kanda, ve i mrtvi ustaju, a? Pa ta, kad je preko noi nestalo silne carevine i wezine moi, onda mogu, vala, serbez i pokojnici hodati okolo, dokoni su. Tako u sebi zakqui moj dobri djed, pa e ti se osokoliti da zapodjene razgovor i s tim daleko od nas bilo! ustavim iz mrtvih. [] E, Rade, Rade, zar se vie ne sjea Dragiwe Keine, hajduk-cure iz Drenove Uvale? odvrati putnik novom zagonetkom. Opet uz djeda novi trnci: otkuda to ape mladost, kako li se to prolost vraa? Nije li ivot okrenuo natrake, svome ishoditu? Svaka su uda danas mogua, osobito u ovaj umni dan prezrele jeseni, kad avka glasno vake o smrti i rastanku, a oteao ko, pun kukuruza, smireno najavquje da se vaqa zeriak odmoriti, pa opet Jovo nanovo u sjetvu, u vjeito obnavqawe, ekati ona dva svijetla perca da se zazelene na mrkoj oranici. I okrenu djedov ivot nazad, pusti se trkom u prolost, sustiui dve durane djeaine [] Ajme meni, zar natovarih na plea ve ezdeset godina! Kuku, jadni Rade, ta se ovo zbi s tobom! S jaukom, srui se djed na svog gosta. Pograbi ga vrsto, utopqeniki, kao da se spasava od itavog svog varqivog ivota koji ga odvue niz maticu, u tunu i sivu bestragiju. Dane, Dane, kamarate moj, odakle mi ti doe! Odakle? Iz one skrovite vrtae gdje su, zajedniki, ostavili djetiwstvo. Ostavili, a evo ga ni do danas preboqeli nijesu" (Dane Drmogaa, 7980). Navedeni odlomak predstavqa djedov model ewe za deatvom. Wegova uloga u Jutrima mitska je, jer ta je pria o pramodelu, o idilinom praprostoru, odakle je djed potekao, i o pravremenu, idilinoj djedovoj mladosti, pre preseqewa u Bosnu. Kao to junak pripoveda u itavoj zbirci govori o jednoj istoj temi, o takozvanoj patwi za izgubqenim rajem, tako i junakov uzor, kome se vraa kroz sve ove prie, pati za nepovratnom prolou, za nemoguim. Osnovna ideja ovog mitskog uzora ima i drugu, slinu varijantu u mitu o Persefoni i Demetri (o Izidi i Ozirisu ili o Isusovom vaskrsnuu). Metaforina

260 slika iz predgovora o biqci koja bez prestanka nie, cveta i obnavqa se, iji je koren neunitiv, sadri ideju o krunom kretawu: postoji poetak od kojeg se kree, prolaze se razne faze puta, i vraa se na kraj poetnu taku, odakle se moe krenuti ponovo. eqa za odlaskom i povratkom nekakvoj sebi svojstvenoj sutini, za sigurnou koja se nalazi u sopstvenom korenu, u itavoj se zbirci rasprostire kroz najrazliitije motive i prie: od navedenog motiva iz predgovora, preko djedove vatrice u dolini kojoj se unuk vraa, odluke strica Nixe da se naseli u Banat, zatim ve navedenog susreta djeda i Dane Drmogae, gde se motiv povratka poredi i s motivom klijawa ita na prolenoj oranici, ali i sa povratkom u htonsko, prenatalno, onostrano, odnosno sa slikom ustavih iz mrtvih", zatim dezertera iz Plavih lonia, potom zamiqenog djedovog vukodlaewa, zakquka da treba naloiti vatru" kao to je bila djedova i saekati nekog izgubqenog deaka plavojka, kao zreo jeam" (168), vraawe u potopqeni rodni kraj (na jo novoj, nezasjeenoj ivici jezera, sve se prekida, nestaje. Ne, tu sve poiwe apue doqaku negdawi djeak", Potopqeno djetiwstvo, 170), sve do Nepostojee bakice koja se vraa ak iz Afabrike", do prihvatawa religioznosti naih starih roditeqa u Magarcu s eqadeim nogama, ili u Zatoniku Stevanova odluka da treba ii trbuvom za kruvom kao i nai stari", to je svojevrsna poenta na optu temu nepriznatog i raseqenog naroda, generacijskom odlaewu, kao mitsko-istorijski model o lutajuem narodu: otii i vratiti se majci zemqi (kao i djed Rade pravoj zemqi, tlu). Na kraju krajeva, nije li sama pieva odluka da pie o svom detiwstvu, dedovini i zemqacima, odluka da se, onako kako bi on to najboqe mogao, vrati svome ishoditu? Glavni junak Centar sveta. Iz perspektive junaka pripovedaa u itavoj zbirci, srediwa taka oslonca je djed Rade kao glavni junak pripovesti, ali prema perspektivama ostalih junaka svet ima vie glavnih taaka oko kojih se okree. Na primer, djed Rade je okruen sa dve strane, prvo ukuanima, a s druge strane nalazi se itava roako-pobratimska bratija: brat Vuk i brat Sava, zatim pobratim Petrak i kamarat Dane Drmogaa. S Vukom i Savom u nekoj je vrsti stalnog duela. Oni su slini po rodbinskom odnosu sa djedom Radom, ali se razlikuju po linom opredeqewu ili sklonostima, jedan je bivi andarmerijski feldvebel, a drugi nekadawi kradqivac sitne stoke i kowa. Wih trojica se ak nazivaju mrtvi austrijski vor lopov andarm pokorni podanik" (u Nixinoj rakiji). Dok Vuk Radu destabilizuje surovim istinama o mlinarewu ili o Nixinoj rakiji po selu na glas izaloj (u Nesmirenom ratniku), dotle Sava stavqa svog brata u svaku nepriliku: pronosi glas da je brat Rade fantazirao kod mlina, upuuje ga da vidi gde se slikaju sveci, glatko i reito" se moli novopeenom svecu Radi i qubi ga u ruku pred qudima, ali mu, recimo, nikada ne bi palo na pamet da mu

261 ukrade i posmrtnu sveu, i ne odrie se svog brata i pravog svetiteqa" ni pred andarima, jer to je skroman i estit lopov koji ima due i srca" (Rade s Brdara, 48). Drugi par je pobratimski, od toga je jedan zanatlija sa kojim se esto via, drugi hajduk koji izrawa iz zaboravqene prolosti. U susretu sa wima djed Rade deli iskrenu radost, esto ostaje iznenaen, ali i duboko potresen wihovim ivotnim istinama: da je ovek (ako je uopte dostojan takvog poreewa) isto to i kow ili da su neki posebni trenuci i qudi u naim ivotima presudni. Brat Vuk i kamarat Dane Drmogaa na sasvim su suprotnim stranama neke pretpostavqene skale vrednovawa sveta i qudi. Ova dva lika nigde se ne susreu, za razliku od Vuka i Save (u Nesmirenom ratniku). Ako pratimo perspektivu koja polazi od tih likova, dobijaju se ovakve, uproene slike sveta: za brata Vuka bi, kao za biveg austrijskog andarmerijskog feqbabu, svet bio pun lopova koje vlast treba da uhapsi; za brata Savu svet je pun stoke i stvari koje treba dii"; za Petraka svet je pun kowa; za Danu Drmogau pun hajdukih neprijateqa andara i ostalih predstavnika vlasti, a samim tim i povoda za kavgu. Za strica Nixu svet je ak do Amerike, a za unuka pripovedaa pun je zanimqivih qudi i pria avantura. Svi oni pripadaju grupi qudi lutalica iji je centar sveta u obliku puta. Oni dolaze, zadravaju se i odlaze, prolaze, besposlie, putuju, sele se To su putujue zanatlije, slikar bradowa, samarxija Petrak, i kalajxija Muli, pa ak i lopov Sava i bivi progoniteq lopova" Vuk, najmenici, ali i junak pripoveda, sa svojim prvim odlaskom za najtajanstvenijim putnikom mesecom. Jedini djed Rade ostaje uvek na jednom mestu, u svojoj kui, doekuje, razgovara, pije s wima rakiju ili potee svoje vile na neposlunike. Sav svet se kree pored djeda Rade, a on kao da je nepokretan otkad je doao iz Like. Odlazi samo u mlin zbog ita ili se tamo preputa seawima na drage pokojnike. Iz unukove take gledita svet se i fiziki rasprostire u nekoj vrsti koncentrinih krugova oko djeda. Centar je djed u svojoj sobici, sa slikom mlina kao jedinog preostalog svetog mesta (crkava u tim krajevima nije bilo u blizini, a i brat Vuk toliko nablati" seoski mlin da preostaje jedino onaj na slici, koji simbolino stoji umesto slike neke crkve). Toj sobici unuk ima pristupa, grejui dedi lea. Sledea, ira granica tog centralnog mesta svakako je kua sa batom, dvoritem i okunicom. Centar sveta se daqe iri na selo sa livadama, potocima, wivama i gajevima, a zatim i na itava sela pod Grmeom, rodnom planinom kao obelejem kraja. Wegova grbava lea" asociraju na sliku pogrbqenog starca Grmea kome se vraaju" dezerteri iz Plavih lonia (kao to se i unuk pripoveda vraa svome dedi ili se pentra [] preko djeda, preko nevidqiva iva brda" /37/ da mu greje lea). Granice tog sveta delimino su neodreene i uvek se ire u zavisnosti od djedovog sagovornika i iskustva prialaca i slualaca: jednom saznajemo da je to Biha (Savin svijet prostire se do Bihaa, jer je ia nekoliko puta tamo leao u hapsu", udesna sprava, 14), zatim Una, pa Cazin (varo s kraja svijeta" ili iza krajwe granice svijeta, ta-

262 mo negdje za svetlucavim srebrnim Cazinom, gradom iz samarxijinih pria", Sveti Rade lopovski, 64). Meutim, ima jo daqih krajeva van granica poznatog ili predstavqenog pripovadaevog sveta detiwstva, na primer Amerika iz pustolovina strica Nixe ili u drugom delu zbirke uvena Afabrika iz prie nepostojee bakice", vedska u koju se odlazi trbuvom za kruvom". Deda i unuk dele centralno mesto u zbirci, jer centar je i pripoveda, u detiwstvu nerazdvojan od svog djeda Rade o kom pria. Centralizacija prostora se prekida djedovom smru. To potvruju sami naslovi, na primer posledwa pripovetka Jutara Svak svoju pjesmu, zatim u prvoj i drugoj prii drugog dela (Djeak s tavana i Posqedwi kalajxija) efekti eksplozije i rasprivawa anticipiraju difuznu sliku sveta i razbijawe slike koncentrinih krugova, kao i pomerawe centra perspektive sa djeda Rade na nepoznate qude. Savrenstvo starog sveta simbolizovano prostorom u obliku kruga (ili koncentrinih krugova) prestaje sa prelaskom junaka pripovedaa iz jednog u drugaiji svet. Tema pria u Danima crvenog sqeza nije vie jedan ve takozvani kolektivni junak. To je slika sveta puna mitraqezaca i raznih obinih, esto dobronamernih qudi, zateenih u razliitim ratnim i poratnim situacijama (dobri qudi i sveti bojovnici"). Nekadawi pripovedaev centar sveta iz detiwstva i kasnije postoji kroz wegovo seawe, kojem e se vraati konkretno kao rodnom tlu u Potopqenom djetiwstvu. Pokuaj reanimacije tog centra u svom sopstvenom ja (u Treba naloiti vatru) odvija se razlagawem na prvo i tree lice, na sebe i na staria, zanesenog kao to je i sam pripoveda, koji, kao nekada djed Rade u Pohodu na mjesec, eka kod vatre (dodue jo nenaloene) neke svoje ozeble deake koje je sreo u ratu, pre dvadesetak godina, o kojima bi se brinuo. Ovo je razloeno bive bipolarno ja + djed Rade" rascepqeno posle dedine smrti i ostalo bez svoje druge polovine. To je pomalo ironino, groteskno i sablasno izvitopereno sopstveno ja koje pokuava da udvajawem vaskrsne nekadawu celovitost svoje dvostruke prirode. U sledeoj prii vetako jezero nad zaviajem, koje preseca sliku kraja, a potom je i udvaja, na prirodu je preslikano pripovedaevo duevno stawe: po wegovim ivicama, nepotrebno udvojeni i suvini, okrenuti naglavce, ute okolni bregovi. Ti novi bregovi nijemi su kao i svi utopqenici, ali ipak ive nekakvim svojim ivotom ukletih sjenki" (170). Pripoveda unuk je nema senka svoga djeda Rade. Sveti Rade. Samo letimian pogled na naslove u prvom delu zbirke ukazuje na to da u woj postoje sakralni motivi: Kowska ikona, Sveti Rade lopovski, Muenik Sava. Ve se u drugoj prii po redu udesnoj spravi nailazi na fraze nastale pri crkvenim obredima (djed prima sat pobono kao naforu pred oltarom", 17). U prii Rade s Brdara, poduavajui najamnika, djed pomiwe svetog Petra na nebesima, Oena, Bogorodice djevo, posmrtnu sveu, svetu nedequ, crkvu, pa ak se moe tu uvrstiti i izraz blaeno govee neznawe" bukoliko stawe raja. Djedov doivqaj mlina povreen erotskim priama brata Vuka po-

263 tie iz agrarno-hrianske sakralnosti: [] Zar u mlinu, u svetiwi, gdje se meqe brano za kruv, [] za esnicu []" (36). Tu je i niz ikona svetaca, muenika i bogougodnika, preko potrebnih oveku seqaku" (Kowska ikona, 39). Neobinosti djeda Rade pomiwu se u svakoj prii. Uglavnom saznajemo da je pomalo sujeveran, sasvim religiozan, pravedan, dobronameran, blagonaklono gleda na qudske mane, prata Wegov specifian lik ilustrovan je u Dani Drmogai ovako: Djed Rade bio je dobroduno i estito seosko mome, prava bijela vrana meu pustopanom i raspojasanom gomilom svojih vrwaka, likih spadala i lopova od svake ruke. Dok se glasna bratija razmetala tokakvim kradqivakim podvizima i drugim nepodoptinama, on je sjedio meu wima i nasmijan i radoznao, uivajui u wihovim priama, divei se i udei, najboqi slualac kakav se dade zamisliti. Nije mu ni na um padalo da nekad nekog ukori za kakav lopovluk, a wegovi pajdai, opet nisu ni pomiqali da mu zamjere to je drukiji od ostalih. Neka naeg Rade, nije on za te poslove. Rodio se kao svetac, pa e se kao svetac i poderati bez imalo zlobe govorili su oni, a kad bi mu ispriali kakav svoj nov hajduki podvig, osjeali su se olakani i isti, kao da su bili kod popa na ispovijedi. uo Rade, nasmijao se i oprostio, kao to bi, vaqda, i dragi bog uinio. Momcima je lake bilo izai na kraj i sa andarmima, lugarima i raznim drugim podozrivcima kad je Rade bio meu wima. Iz wega je zraila takva djeaka prostodunost da je odmah, 'na licu mjesta', poput vraxbine, sjenila budne oi uvara reda, pa im se, za trenutak, inilo da pred sobom imaju sve samo boje cvijee u proqee, a ne zgoqne prepredewake i macane, koji samo drakaju ta bi se dalo pridii i to nije za nebo vrsto prikovano" (74). Dane Drmogaa e i posle pola veka utvrditi djedov karakter: Ama, Radoje, ko te stvori tako dobra i nezlobiva, to mi ne staje pod kapu. uma me pokupila ako ti gore, kod svetog Petra, ne izmoli kakvo lijepo mjestace ak i za ove xandarske vucare []" (81). U jednom razgovoru sa samarxijom Petrakom djed u poreewu s kowem dobija najboqe atribute i pohvale: dua od kowa (odnosno dua od oveka), vernost, uteha, jer je plemenit: ne vara, ne zakliwe se lano, ne lae, nije pakostan i zavidqiv, ne otima enu drugome (kao u deset bojih zapovesti!). Pri takvom poreewu slualac zaista zaeli jednim svojim delom da se poistoveti sa plemenitim biem. Ali tu je i indirektno poreewe oveka i kowa po wihovom tekom radnom veku: ti kao da ovjeku pravi samar" udi se djed Petrakovoj osetqivosti prema kowima (u Ti si kow). Vanost koja se pridavala kowima u tim krajevima skoro sasvim je podjednaka onoj prema qudima, tako da se moe govoriti o izvesnoj totemizaciji kowa kao lana ili izrazitog predstavnika zajednice. Roewe" drebeta je povod za neodlazak u kolu, a starog slepog kowa, iz saoseajnosti, starci prihvataju kao nekakvog zajednikog prijateqa: Kad sqedee jeseni, kao i obino, sa-

264 marxija Petrak stie na nau slavu, Mihoqdan, on i djed prosto se pomamie oko slijepog kowa. Vie su se bavili wime nego, boe nas prosti, samim svetim Kirijakom Mihailom. [] ostavie slavsku sofru i ostale goste i preselie se u talu, kod kowa. Tamo su, pijui, naizmjenino pjevali, plakali i qubili dorata, sve dok tako i ne pospae u sijenu pod jaslama. [] Toliki kumovi, prijateqi i dostovi, a stari Rade otiao da s paripom slavu slavi i ae ispija. Prei je wemu dorat nego mi svi" (8788). Kow jeste tipina oznaka zajednice, pa su i jezik i frazeologija specifian idiom koji odaje sliku takvog kraja i naina ivota. Lopovi su esto kowokradice, a andari, kad hoe neto da kau, zaru", kao uostalom i kowski svetenik" samarxija; onaj ko je dosadan naziva se kowskom muvom", dok e za namernike lutalice stric Nixo rei s glave skinuto, ispod repa izvaeno", tj. da su razulareni i rasamareni. (I u drugom delu zbirke prikazan je isti pogled na svet: medresa je zbog svoje fasade putasta kua", a mitraqez se naziva arcem.) Krug pria kowsko-sakralne" tematike zavrava se pomalo sofistiki: djed je kow (trea pria), kow je svetac (esta pria), znai i djed je svetac (deveta pria), i to kowokradiki, lopovski. Aha, sipqivi moj paripe, evo i tebe posvetie!", kao da potvruje ovaj redosled i samarxija u prii Sveti Rade lopovski (61). ak je i oreol na slici djeda Rade nazvan svetakom potkovicom". U posledwoj prii o djedu, kow, totem zajednice, ima simbolino i htonsko obeleje vodia dua u onaj svet. Ali moglo bi se rei i to da ova pria sa kraja jednog perioda simbolino nagovetava da, kad nestane tradicije oliene u naim starinama i nainima ivota, nestaje i itav jedan svet. opi naglaava da je ovaj junak bio kao svetac, kao dragi bog" i na druge naine. Djedov brat Sava, uzimajui bradowinog novopeenog bojeg pravednika Radu lopovskog" (66), ali se na svog svetog Jovana jer mu se ini da je uvee, kada poe po svom poslu", i sam svetac krenuo nazorice za wim sa onom svojom sekirom, a ovaj novi e mu, kao svome, progledati kroz prste. Motiv svetakog atributa razvija se jo od prvih pria o ivopiscu raznoraznih pa i vuijih svetaca", kojima je umesto krsta slikao lovake puke ili karabine. Djedov atribut su vile, koje su verovatno potekle od vaspitne, takozvane rajske batine. On ih vrlo esto pomiwe ili potee" na svoje neposlunike, sinovca Nixu (vriti djed u sebi, a ve vidi svoje presvete vile kako sijevaju kao bi svetog Ilije", Marijana, 53) i na brata Savu kada se vratio iz sreskog zatvora: I de ti reci, ko je sad vee govee [] il' ti, il' oni [] ili, na kraju, ja glavom koji sveca izigravam i sluam tak'u benu, a ne traim vile da te vaqano izmjerim preko lea zbog tvog trtqawa, lopovije i tvoje magaree vjere? Oei, brate, koliko boqe moe, posvetila ti se draga ruka!" (72). Sa svetakim se meaju neki paganski motivi sveta umrlih. Tako e slika djeda Rade sveca pasti odnekle odozgo, iz raskone orahove krowe", iz krowe drveta pod kojim se, po narodnom verovawu,

265 skupqaju neiste sile. To uopte nije neobian spoj, jer umetnost je avoqa rabota", to e potvrditi i u tom drutvu prisutni kalajxija Muli, musliman, trpko mrtei lice", jer za wega je svaka crtarija bila nedoputena". Slikawe ivog oveka kao sveca nespojivo je sa hrianskim religioznim kanonom. Pogaajui koji bi to mogao biti naslikani svetac, samarxija Petrak pomiqa na vuije svece" na koje on inae ne radi, da se zbog krivice opor umskih razbojnika (ne) okomi na kowe" (60). Neka vrsta poreewa oveka i vuka, totema divqine, postoji od samog poetka zbirke: djed staje u odbranu vuka (da je zelen) kao u odbranu sopstvenog integriteta, potie iz dalekih vujih vremena": Ja se s vucima rodio i odrastao, itavog vijeka s wima muku muim" (15), pomiwe se mogunost djedovog vukodlaewa (u aqivom smislu), a u proirenim Danima Bate sqezove boje iz 1972. godine postoji pria o pripitomqenom vuku s qudskim imenom, uvaru koji jede suvu kukuruzu i surutku, isto kao i ovek. Vuk iz te prie epav je, a ovek ga nikako ne moe nauiti da laje, nego ovaj ponekad samo, za vjetrovite noi, pone da zavija, oslobodi, boe! Kao da sluti na neiju smrt" (drugo izdawe, 1972, 358). Veselin ajkanovi u Mitu i religiji kod Srba navodi hromog vuka kao atribut podzemnog boga Hromog Daboga. U nizu pria o naputawu rodnog kraja, gde ostaju samo starci, crni izglodani sagovornici" koji druguju" s vukovima, simbolika pribliavawa oveka i ove ivotiwe iskquivo se odnosi na povratak vujim vremenima" simboliui smrt drutva niklog u toj diviqini. Djed Rade kao svetac i tipini predstavnik odreene starine i kraja zapravo ima tri atributa: kowa, vuka i vile. Ova tri atributa ponikla su iz svakodnevice, simboliui 1) plemenitu ali i htonsku ivotiwu, 2) prirodu, divqinu i smrt, i 3) govee i ito (vilama se skupqaju i seno za zimsku ishranu goveda, i slama posle etve). Branko opi je pisao o qudima, tradiciji i vrednostima kojih odavno nema. Ti qudi ive samo u seawu, i zato ih je bojio u htonsku utozlatnu i svetaku zlatnu boju, koja nije od ovoga sveta. U razliitim situacijama djedu Radi, kao junaku prie, pripisuje se svest o tome, te on zakquuje da ne pripada ovom svetu: Ja vie nijesam ovjek od ove drave, dolo vrijeme da se umire, pa to ti je" (Mlin potoar, 36), ili e preneraeno utati kao da nije eqade od ovoga svijeta" (61), kad prepozna sebe u naslikanom svecu, rei e: ta e, dolo vrijeme da se umire, pa to ti je" (62). Pobratim samarxija Petrak, ija je smrt u prethodnim priama unapred slikovito nagovetena, doekuje novog sveca kao da ve ima neko iskustvo o tome, kao kad kobila osjeti da joj je drijebe negdje u blizini" (62). Drugi prijateq djedov kamarat Dane ima glas kao sa drugog sveta, a upotrebqeno je i poreewe sa dokonim pokojnicima koji hodaju uokolo. Posledwi kalajxija e stradati na poetku drugog dela zbirke. Sav taj svet staraca ispripovedan je kao svet mrtvih, oivqenih samo za priu. Nestanak svih navedenih staraca svetaca prikazan je pomou biblijskih motiva emanacija Jehove: motiva svetlosti, vatre, vetra i glasa. Petrak e se rasplinuti u sjaj i tiinu babqeg leta, Dane Drmogaa se obraa djedu glasom koji je kao sa onog

266 sveta, a poto nestane, vaskrsnue u pripovedaevoj intuiciji kao jesewi vetar koji kovitla celu prirodu, a djed Rade e se neopazice i ugasiti" (89) kao svea ili vatra, ne doekavi da uje kowsko rzawe. Veliki neznaja. To to djed priznaje da nije od ove drave, u razgovoru sa bratom Vukom govori o drugaijem svetu u kom on ivi. To nije svet iskustva ve naivnosti i dobronamernosti. On se na neki nain stalno spotie o stvarnost", dolazi u sukob sa wom, ostaje iznenaen, jer ivi u viteko-sakralnim normama: kobila ne moe biti model za kowa svetog ora, ovek se ne sme uzvisiti iznad sebe, sablawive erotske prie ne eli znati, jer ne padaju pod normirani kodeks ponaawa religioznog oveka Boje iz prve prie simboliu razliita iskustva, a djed Rade je jo u prvoj prii prozvan neznajom" u bojama, to je imalo odreene posledice: Kako je na ovome naem arenom svijetu veina stvorewa i predmeta obojena 'i jest i nije' bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika" (Bata sqezove boje, 13). Slian motiv raznolikosti i neizvesnosti u slici sveta dat je u sintagmi arena, arala-varala bata (uvod Nesmirenog ratnika, izdawe iz 1972, 109). Pripovedaevoj slici sveta kao da nedostaje slika ene. One su u najboqu ruku, bile neto na formu dosadnih, vjeito prisutnih maaka: motaju ti se oko nogu, taru o kouh, mijauu i grebu, a bez wih ipak nije nijedna kua. ta e, boja kazna, trpi i uti" (Ti si kow, 21). Meutim, za skoro svakog junaka vezana je neka pria o eni. Djedu je umrla baba rakijaica Milica, strica su na silu oenili (enidbe moga strica u Nesmirenom ratniku), lopov Sava u qubavniku svoje ene vidi lopova koji iskae iz wegove kue, Vuk samo pria o erotskim dogodovtinama, inae ne pomiwe se da ima enu, Petrak je duboko razoaran enom uopte (a je l' ikada kow oteo enu svom najboqem drugu? ta je mene nekad okrenulo ovim putem?", 23), slino Dani Drmogai, razoaranom u hajduk-curu, koji se oenio nije nikad. Deak pripoveda retko pomiwe majku (umro mu je otac, a posle dedine smrti odlazi u ujakovu kuu i kasnije je nikada vie ne pomiwe). Oigledno postoji frustriranost enom i zato je ona potisnuta u zadwi plan pria. Ako se uopte pomiwe, ona je ili za podsmeh ili za uzor. S jedne strane naslikana je galerija niskih enskih likova: pozadrune snae" i bezobrazne ene", junakiwe iz Suewa", neka Mikaa, grom-baba, udovietina, koja je znala i kositi barabar s mukarcima, a inae nije imala uzla na jeziku" (3536), strieva Evica, sramna qubav iz Zagreba, simbolinog imena i pejorativnog nadimka, koji postaje taka sukoba djeda i unuka zbog deje (mladalake) radoznalosti kao eqe za saznawem (Izuzetan doivqaj, 171, u Nesmirenom ratniku). A s druge strane je idealizovani tip ene u vie varijanti: hajduk-cura Dragiwa Keina iz Drenove Uvale (kojoj vrednost pada posle udaje za acmana", ali se iskupquje stradawem), xorlava tetka birtaa Marka, lik brine majke u Artiqercu Marku Mediu, curetak" koji je ispratio nekada pripovedaa ovih seawa na rastanku s rodnim krajem, ne-

267 postojea bakica" iji je konani ciq rodna kua i muev grob, pomajka koja veruje u uda (Magarac s eqadeim nogama). Najidealniji i najneviniji tip bukolikog stvorewa blizak slici ene svetice nalazi se u liku grmeke obanice kao modelu za slikareve ikone: ene su [] najee poruivale Djevu s Mladencem i svetu Petku, pa bi se na blagoestivoj ikoni nale ovjekoveene i pitome golubije oi kakve grmeke obanice koja, onako trtasta i dukasta, jedva zna izmucati kako joj se zove aa i mater, a ve kod strica Todora zapiwe u grdnoj neprilici: i Todor? E, ne znam kako je wemu ime" (Kowska ikona, 39). Ne moe se govoriti o pravoj junakiwi nigde u zbirci. U tom svetu pawu privlae samo deda, stric, starci, prijateqi, pobratimi, kamarati, braa, deako drugovawe, ratno drugovawe, generacijsko drugovawe. ena moe samo da razdvoji ili ugrozi prijateqstvo dva druga (dok se junak bavio starim stvarima sa tavana, roak se druio sa devojicama). To je stara mitsko-epska situacija, a dovoqno je setiti se samo Gilgamea i Enkidua da bi se i u Bati uoili neki osnovni modeli obrednog ponaawa (drugovawe, put, saznawe istine, enidba). To su (1) strieve enidbe", koje samo govore o neprihvatawu da se odraste, oeni, ve da se ostane veiti deak (zato se ciklus o ovom junaku i zove Nesmireni ratnik); zatim (2) djedovo i Danino prvo meusobno brijawe pod krqavom lijeskom", prethrianskim oltarom (uporedi izraz sastaviti oko lijeske, takoe biti krten ili normalan, odnosno zdravog ili zrelog rasuivawa i ponaawa); (3) svi odlasci na daleki put (na mesec, u Ameriku, u vedsku); (4) navijawe sata; (5) dozvola za sluawe pria kao prastari obred pristupa u svet odraslih (ve izustih da kaem [] pa pametno zautah, vaqda prvi put u ivotu", Sveti Rade lopovski, 60). Kada deak poeli da uje Petrakovu jadikovku do kraja (a je l' ikada kow oteo enu svom najboqem drugu? ta je mene nekad okrenulo ovim putem?"), to mu uskrauje djed aqui ga u kuu po no, koji je inae bio u djedovom xepu (Eh, u xepu! A meni zbog wega promae dobar komad"). Nije sluajno izabran no kao neophodan predmet u tom trenutku kada pria postaje nerazumqiva (ili preteka) detetu. Bilo je potrebno udaqiti dete od razgovora odraslih i pronai mu dovoqno vaan razlog zbog kojeg bi i samo otilo. No je obredni rekvizit kojim se ubija, rtvuje, priprema hrana, deqaju predmeti, kojim se ovek ukraava, ali i slui pri poroaju. Za wega se vezuje prvenstveno slika krvi, crvene boje zabrane, tabua i inicijacije. Dete nema pravo na upotrebu noa do trenutka inicijacije, zato i udi da ga poseduje, podjednako kao i za nedosluanom priom. eqa za saznawem (Koliko je sati) kao i u biblijskoj prii izaziva ovekovu propast (ulogu rajske zmije preuzima ratni neprijateq: Ehej, vabo, koliko je sati, zdravqa ti?!", 147). Petrakov, odnosno djedov, zatim Ilijin sat, Joviina vaserica", nebesko telo, kao i oko/ulo vida, mediji su i voe pri kretawu kroz vreme i prostor, a simboli su metoniminog porekla za unutrawe oko" ili intuiciju. eqa za saznawem, medij i viewe jesu trojstvo. Kretawe kroz venost, saznavawe onog to je bilo,

268 jeste ili bie, proricawe, predstavqa zapravo spoj sa Bogom, sudbinom, odnosno proviewem, iji je simbol takoe oko (poreklo arhetipske slike tog odnosa moe se ilustrovati frazom po oima sam te poznao). Pretpostavqeni motiv sveprisutnog, bojeg oka nalazi se u prii Djeak s tavana, u trenutku koji jo nije bio pogodno vreme za odrastawe: Golubovi! apnu roak [] Lov nam nije poao za rukom. Nemilosrdno oprezne, ptice su panino sunule u budnu okatu pusto qetweg neba, koja nas je grubo odgurnula s malog tavanskog prozora. Zalutasmo u umu ofarbana drveta, gvoa, mesinga, stakla i hartije. Tu, iza svake sprave i suda, kanda se krio jo neki djeak, na vrwak" (98). U prii postoji opozicija izmeu junakovog prouavawa tavanske starudije kao igre i jedinog interesovawa, s jedne strane, i prvih roakovih dejih qubavnih iskustava datih slikom pojave upavih opaqenih djevojuraka" oko kue, s druge strane. Motiv golubova sa tavana tradicionalni je simbol zaqubqenog para, a lov na golubove je predskazivawe qubavnog lova, koji se u poetku ne ostvaruje, a kasnije samo roak izlazi iz tavanskog prostora u svet meu devojurke, potom u borbi postaje mitraqezac (zapravo doivqava dve inicijacije). Grgutawem" ili gugutawem" pisac naziva boju glasa svojih junaka kada oni govore iz qubavi, i to je est motiv cele zbirke (na primer Drmogaa o Dragiwi Keinoj, deak o plavim loniima", kumovi na rampi"). Junak pripoveda, zabavqen literaturom sa potkrovqa, zaboravqa na golubove, a wegove oi su dva puta zasewene letwim svetlom, kada ga odbija budna okata pusto" i kada izlazi iz potkrovqa u dan i ivot kao u tuinu, kada je kasno, vrlo kasno zapazio" devojurke. Spoznajne opozicije ja/svet (arena, arala-varala bata"), mukarac/ena, ili ja/Bog prevazilaze se saznawem ije je osnovno sredstvo oko i ulo vida. Zaveti Bogu U hrianstvu su dva najpoznatija saveza sa Bogom: onaj iz Starog zaveta, rtvovawe Isakovo, i drugi iz Novog zaveta, raspee Hrista. Ugovor" koji ovek sklapa sa Bogom ima za ciq da se obezbedi siguran opstanak i budunost oveka, a Bog zauzvrat dobija potovawe i kult. rtvovawe Isakovo predstavqa simboliki prelaz sa qudske rtve na ivotiwsku na odreenom stupwu razvoja qudske zajednice. etvrta pria u Danima crvenog sqeza, posle prve tri kao simbolinih prekida sa prethodnim vremenima, tradicijom i moralnim vrednostima, govori o savezu sa bogom rata" (iji je svetiteq, na primer, sveta Enobe" iz Plavih lonia, nasuprot starom premorenom i ravnodunom" boanstvu, suncu, u Bombaima pred muzejom). Umesto krave za gladnu vojsku, umesto rtve priesnice intendant odvodi na seqakov nagovor wegovog sinovca: Jak je, mlad, mogo bi topa vui, a kamoli nee mitraqez" (Dobri momak Vasilije, 112). Pisac se u opisivawu lika stalno poigrava wegovom pojavnou: dobroudna momina se esto okree sporim

269 goveim pokretom", a i s lakim trakom nade, intendant osmotri svoju prinovu nee li se, kojom sreom, ipak preobratiti u govee, ali Vasilije je tvrdoglavo ostajao ono to jeste []" (113). Pa i sam Vasilije, nezadovoqan to je pristao na neobinu trampu, kao i loijim poloajem nego to ga ima sad ona wegova ujova, prebacivae sebi da je govee. Intendantovo oekivawe da se momak preobrati" u govee sasvim odgovara oekivawu poznavaoca i itaoca biblijske prie o rtvovawu Isaka, da se u inu rtvovawa sina ostvari udo preobraawa u ovna. Smisao rtve u opievoj prii obrnut je onom u biblijskoj, iako je u osnovi iste funkcije (ugovor sa bogom). Ako je u rtvovawu Isaka prikazan napredak civilizacije, u Danima crvenog sqeza prikazana je degradacija, nazadak, jer ratnoj stihiji potrebne su prvenstveno qudske rtve (ali i kulturne rtve crkve, xamije, muzeji, kao u Brai i u Bombaima pred muzejom). Drugi, hrianski savez sa Bogom razapiwawe Hrista i iskupqivawe itavog qudskog roda jednom rtvom kod opia nije toliko parafraziran kao rtvovawe Isaka. Motiv raspea, odnosno raspetosti, pojavquje se prvi po redosledu jo u Pohodu na mjesec, u posledwoj slici prie: I kako tada, tako i do danaweg dana: stojim raspet izmeu smirene djedove vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i stranog bqetavog mjeseevog poara, hladnog i nevjernog, koji raste nad horizontom i silovito vue u nepoznato" (30). Zajedniko za oba saveza jeste to da se vre na nekakvoj uzvisini, brdu (Morija, Golgota), to simbolizuje blizinu gorwem svetu" i Bogu. I kod opia nalazimo dolinu i brdo kao prostorne, mitske opozicije: intendant se sputa po kravu, a na vrhu brdske kose shvata prevaru, deak pripoveda nalazi se negde na nekakvoj uzvisini iznad doline u kojoj je djedova vatrica. (To nisu jedini primeri opozicije gore dole ili duhovno svetovno; na primer, drugarstvo djeda i Drmogae zapoiwe izlaskom iz vrtae u kojoj su se obrijali.) U ovom drugom sluaju ugovor sa Bogom ini se da ne donosi neke naroite garancije za ivot i budunost, jer ovek je uglavnom rastrzan izmeu nekih svojih unutarwih suprotnosti, ak je ponekad i vie puta rascepqeno ja, kao u priama Potopqeno djetiwstvo i Treba naloiti vatru. Pohod na mesec zavrava se ovako posle navedene slike raspetosti: Je li pametnije biti mjesear ili s mirom sjediti kod svoje kue, pa kad zagusti, tjeiti se rakijom kao moj strikan?", to zapravo govori o bolu s kojim ovek ivi na ovome svetu, sa kojim se raa, odrasta i umire. Susret dva kamarata" propraen je jaucima i plaom: Ajme meni [] Kuku, jadni Rade []", S jaukom srui se djed na svog gosta. Pograbi ga, utopqeniki, kao da se spasava od itavog svog varqivog ivota koji ga odvue niz maticu, u tunu i sivu bestragiju. [] zajedniki (su) ostavili djetiwstvo [] a evo ga ni do danas preboqeli nijesu. [] Zaplakae zagrqeni kamarati" (80). Moda bi se mogla pronai neka poetika uputstva za temu bolnog i planog qudskog ivota i u posledwoj reenici prve, uvodne prie zbirke: pa ti se prosto plae, iako ne zna ni ta te boli ni ta si izgubio". Tri izdvojene rei kao da odgovaraju znaewima boja u naslovu

270 i dva podnaslova: suza je simbol plaa i bola, moe biti deja ili staraka, radosnica ili krvava, ovek plae od tuge ili se smeje do suza. Bol pripada obredu inicijacije, crvenoj boji i krvi, a gubitak je oznaen plavom bojom prolosti i tuge upravo kao to je nagoveteno u podnaslovima dva dela zbirke. Neodreena sqezova boja" nadreena im je, a odgovarala bi iskustvu plaa ili suza, to se moe izvesti i etimolokim poreewem sa reju slez sluz i suza. To bi mogla biti ne samo rajska ve i bata suzave boje", poznata jo i kao Dolina plaa". Bol se ponekad ispoqava kao rugawe ivota oveku, kao u sluaju Marijane, iz tune strieve pesme, koja se pretvara" u kobilu: Ipak je strikanu najtee padalo da koijai, kad bi se putovalo nekud u okolinu [] a na metar ispred wega quqaju se sjajne okrugle Marijanine sapi. Daj sad zini i zapjevaj, majin sine, u ovoj tjeskobi [] ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa, nikud od we pobjei. To ti je ovaj tijesni ivot []" (55). Unuk pripoveda jo kao petogodiwak osea da se svet oko wega zatvara i stee: Ovo moe, ono ne moe, ovo je dobro, ono nije, ovo smije kazati, ono ne smije" (Pohod na mjesec, 25). Momak Vasilije se obzire lijevo-desno kao da trai kud bi iz ove tjeskobe (tijesno u kui, tijesno kraj strica, tijesno u wihovoj dolini, stijesnile ih razne vojske!)" (111). Prema tom dvogubom odnosu u prirodi djedovo tumaewe sveta e se svoditi na i jest i nije" boju. Dvostrukost se ogleda i u samom oveku. Sava je, recimo, jedan ovek preko dana, a sasvim drugi kada padne mrak. ovek je pomalo kao luda iz Dogaaja u miliciji, koja jednom naputa svoje dete, drugi put ga uzima nazad. A i djed Rade za sebe kae: Ja svetiteq, je li? Bolan, oe, ja sam stotinu puta poelio da manem i kuu i eqad, i svoje selo, pa da zadijem kroz bijeli svijet, stranputicama mog veselog Nixe" (63). Binarne mitske opozicije mogu se pratiti kroz prie i motive: dete starac, prolee jesen, veno zavaena i nerazdvojna braa", nai" i wihovi" mitraqesci koji podjednako vole orahe, niske ene ene svetice, prolost sadawost, rodni dom ili zaviaj svet, andar lopov ili hajduk, kow ovek, tragina zbiqa laki humor, san java Postoji izvesna jednakost simbolike izmeu dvostrukosti jednog bia, i zajednikog u dve suprotstavqene strane, bitan je samo ugao iz kog se posmatra, iznutra ili spoqa. ovek ivi na uskom prostoru izmeu dva sveta (u teskobi"), u kratkom intervalu izmeu roewa i smrti, na mei (koja jeste krajwi deo jedne strane, ali podjednako i druge), i ako iskorai isuvie u bilo koju stranu, sukobie se sa iskquivou jednog od tih svetova: pomalo je i strano i tuno Daqe se ili ne moe ili se ne ide, ako ve putnik nije budala i 'vantazija', to bi kazao moj djed, predobri duevni starac ija me qubav grije i ovdje, na ovoj opasnoj granici gdje se kida sa zemqom i tvrdim svakodnevnim ivotom" (Pohod na mjesec, 28). Tako e djed i unuk sedeti i na mlinskom pragu i, gledajui u mesec, nee znati da li su na zemqi ili rone kroz oblake zajedno s mesecom; na ivici vetakog jezera sve poiwe i sve se zavrava; oko seoskog mlina vodi se dvostruki ivot, a to mesto je samo zajednika mea; postoji pravi mlin i onaj idi-

271 lini sa slike; podeqenost sveta i qudi naroito dolazi do izraaja posle djedove smrti: pria koja sledi ima izrazit naslov Svak svoju pjesmu; nepostojea bakica" ne postoji u papirima, a postoji kao ivo eqade, pri tom nijedno od ta dva stawa nije povoqno jer se meusobno iskquuju, osim u smrti. Slika ivota na mei simbolizovana je otuenou lika Pantelije Hinia, komandira na rampi" (158): s jedne strane rampe grli se i qubi s kumom (bojim zamenikom na zemqi!) da sve rampa kripi izmeu wih", a kad se odmakne na drugu stranu, slubeno i hladno trai legitimaciju od druga". Na kraju krajeva, i sam bogoovek, kao polazite za slikawe oveka i wegove autoprojekcije na svet koji ga okruuje, dvostruke je prirode. Stvarnost se ne prihvata samo racionalno, zato e djed rei uto je, a kao i nije uto, nego neto onako i jeste i nije", a i deak iz Plavih lonia za prizor na horizontu kae I jest, i nije kao san". Na isti nain se toliko meaju i ta plava i woj suprotna crvena boja u itavoj zbirci. Onda kada ovek prihvati svoju sopstvenu raspetost, kad pogrei i oprosti, postii e onaj isti savez sa Bogom kao to ga je simbolino i Hrist umesto svih nas uinio: uo Rade, nasmijao se i oprostio, kao to bi, vaqda, i dragi bog uinio" (74). * * *

Izborom odreenih motiva i pronalaewem meumotivskih asocijacija unutar dela i wihovog grupisawa uoeno je da prie u ciklusu Bata sqezove boje streme simbolinim znaewima, koja uveliko podseaju na osnovne ideje i okosnice pria nekih poznatih svetskih mitova ili odaju mitski pogled na svet. Iako opi polazi od uobiajenog, svakodnevnog i konkretnog, od naslovnih motiva pa sve do posledwe prie, ne mogu se prevideti takvi elementi. U seoskoj sredini Podgrmekog kraja gajeni su kukuruz i goveda, a kow je bio najplemenitije domae ivine. Otuda poreewa oveka i kowa ili oveka i goveeta, ali i oveka i tipine biqke, itarice. To istovremeno ini i prvi, mimetiki plan pria. opi se koristi frazama i izrazima podnebqa o kom pie, poslovicama, kao i specifinostima kraja, qudi i obiaja, utkivajui u wih i ove tri navedene odlike. Kowi, goveda i ito totemi su zajednice, a istovremeno i atributi glavnog junaka s kojim su u neraskidivoj motivskoj i kompozicionoj sprezi. Ispitivana su simbolina znaewa motiva prostora i vremena, a preko wih i sama mitska povezanost sa onim koga u potpunosti predstavqaju sa Bogom, prirodom, svetom ili ak sa sopstvenim ja. Tu su tipine slike qudi i pomalo izdvojenog i arhainog sveta u kom su iveli, a koje su posluile Branku opiu kao osnove za priu o kraju i narodu iji je potpuni nestanak ili odlazak predosetio jo sredinom prolog veka. Nije neobino da Bata sqezove boje, koja pria o tom svetu, kakav je bio i kako je polako nestajao, sadri sve odlike i opta mesta mitskih pria o nestaloj zemqi, zlatnom dobu, potopqenom kraju ili izgubqenom raju. Naslovna metafora i wena kquna re bata sadre arhetipsku osnovu i samim tim mogunost dvostrukog tu-

272 maewa: bata" se moe podjednako odnositi i na rajski vrt, i na svet u kom danas ivimo. Ona simbolie prolost i gubitak ili bolnu sadawost.
Anela Ivani MYTHICAL MODELS IN BRANKO OPI'S BATA SLJEZOVE BOJE (THE MALLOW-COLOURED GARDEN) Summary The three basic mythical models discussed in this paper could be named after the content of several myths: expulsion from Paradise or the Valley of Tears, Demeter and Persephone or Christ's Resurrection, and The Golden Age/Atlantis or The Flood. Although opi starts from the mimetic level of narration, one should not disregard the symbolic meanings and archetype structure of the motives and inter-motive links. Horses, cattle and wheat, an inseparable part of the main hero's everyday life, are at the same time the totems of the presented reality, while horses, fairies and wolves are the saintly attributes of the main protagonist. The paper also studied the symbolic meanings of the motives of space and time, and through them the mythical link with what they represent, with God, Nature and one's self.

UDC 821.163.41.09 Peki B. 821.163.41-95

UTOPIJA I ANTIUTOPIJA KAO KWIEVNI PROJEKAT Neboja Lazi

SAETAK: U radu se daje pregled pogleda na utopiju i antiutopiju s posebnim akcentom na Borislava Pekia i srpsku kwievnost. Rad je uvod u analizu Pekievih antiutopija. KQUNE REI: utopija, antiutopija, mit, grad, drava, prostor.

Romane Borislava Pekia Besnilo, 1999 i Atlantidu nazvali smo antiutopijskim. Ukoliko postoje antiutopijska, logino je oekivati da postoje i utopijska dela. Kada je ser Tomas Mor 1516. godine napisao kwigu na latinskom jeziku i nazvao je Utopija, verovatno niko nije mogao znati da e sva dela koja budu nakon we obraivala neko nepostojee ali idealno ureeno drutvo nositi zajedniki naziv utopije. Morovo delo je znaajnije za sociologiju i politiku nego za kwievnost, ali je ipak upravo u woj nastalo najvie utopijskih dela. Naziv kwige Tomasa Mora nastao je autorovim kombinovawem dveju grkih rei: sy, to znai 'ne', i topoj, rei koja ima znaewe mesta. Ako ih spojimo, dobijamo kovanicu ne-mesto, to upuuje na to da je re, zapravo, o nepostojeem mestu (dravi). Ako i re antiutopija podvrgnemo etimolokom ispitivawu, otkriemo da ona sadri ak dve negacije. Pored one Morove, izvorne, u terminu antiutopija druga negacija dobijena je tako to je na re utopija dodat jo jedan prefiks, takoe grki. To je anti, a poto i on ima znaewe negacije i protivqewa, dobili smo termin koji sadri dvostruko protivqewe neemu. Upravo stoga je antiutopijska kwievnost oznaka za onaj deo kwievnog stvarawa kojim se snano negira postojee ili potencijalno, realno ili izmiqeno drutvo ili stawe. Zaslugom Tomasa Mora, ili iz nekih drugih razloga, tek najvie dela s utopijskim i antiutopijskim sadrajem napisano je upravo u engleskoj kwievnosti. Naveemo samo najpoznatije stvaraoce ovog anra poput Xorxa Orvela i wegova uvena dela 1984 i ivotiwsku farmu, kao i ne mawe poznati roman Oldosa Hakslija Vrli novi svet. Herberta Xorxa Velsa pomiwemo na kraju iako hronoloki stoji na poetku zbog jedne zanimqivosti vezane za wegov opus: kao to je naporedo pisao naunofantastine i obine" romane, on je istovremeno pisao

274 dela utopijskog i antiutopijskog sadraja. Wegove najznaajnije kwige su Vremenska maina, Ostrvo doktora Moroa, Kada se zaspali probude i druge. Pored Mora, mislioca koji je kritiki sagledavao tadawe englesko drutvo, ne bi trebalo da zaboravimo da su u Engleskoj stvarali i veliki satiriari Danijel Defo i Xonatan Svift. Svi oni uticali su na to da se u engleskoj kwievnosti snano razvije ovaj vid kwievnog stvarawa. Unapred se ograujui od bilo koje vrste biografizma i pozitivizma, moramo pomenuti jednu dobro poznatu iwenicu iz ivota Borislava Pekia: dobar wegov deo on je proveo u Londonu gde se mogao dobro upoznati s tom tradicijom engleske kwievnosti. Setimo se da je radwa romana koji prethode wegovoj antiutopijskoj trilogiji uglavnom na Balkanu, u Jugoslaviji i Beogradu, dok se ona u antiutopijskim romanima premeta u zapadni svet. Uz to, epidemija besnila u istoimenom romanu izbija na londonskom aerodromu Hitrou. I ruska kwievnost ima bogatu tradiciju antiutopijskih dela. Neke najuvenije svetske antiutopije napisali su ruski pisci, npr. Jevgenij Zamjatin roman Mi, zatim Vladimir Vojnovi Moskvu 2042, Vladimir Nabokov roman U znaku nezakonito roenih. Meu wih spadaju neki nezavreni romani Valerija Brjusova i jedno delo koje nije roman, ali je jedna od najstranijih dosad napisanih antiutopija: Arhipelag Gulag Aleksandra Solewicina. Kao to se moe videti, antiutopijska dela su se dosta brzo proirila u raznim nacionalnim kwievnostima i kulturama. Interesantno je da tako bogata kwievnost kakva je nemaka nije iznedrila znaajnije utopijsko ili antiutopijsko delo, ali su zato nemaki mislioci dali nemerqiv doprinos teorijskom razmatrawu ovog pitawa. Srpska kwievnost, ve smo to kazali, nema dugu i znaajnu tradiciju pisawa ovakvih dela. Iako Tomasu Moru duguje ime, utopija svoj nastanak duguje jednom drugom velikanu qudske civilizacije grkom filozofu Platonu. Ovom misliocu, tanije Pekievoj vezanosti za mnoge wegove ideje vraaemo se puno puta tokom ovog rada poto pisac antiutopijske trilogije nije skrivao svoju duhovnu srodnost s tvorcem idealistike filozofije. Videemo da ona nije prevashodno filozofske ve vie ideoloke i politike prirode. Uostalom, posledwi roman trilogije dobio je ime po jednom od najuvenijih mitova iji nastanak dugujemo Platonu mitu o Atlantidi. Kada u svojoj poznatoj kwizi Istorija zapadne filosofije Bertrand Rasel naslovi 14. glavu kao Platonova Utopija, italac se nae u udu jer dobro zna da Platon nikada nije napisao delo s ovakvim naslovom. Meutim, posle nekoliko reenica shvata da Rasel u stvari govori o poznatom Platonovom dijalogu Drava: Platonov najvaniji dijalog, Drava, sastoji se uglavnom iz tri dela. Prvi (otprilike do kraja kwige) sastoji se iz konstrukcije jedne idealne dravne zajednice, koja predstavqa najpoznatiju od svih Utopija."1
1

Bertrand Rasel, Istorija zapadne filosofije, Beograd 1962, 123.

275 Poznati kanadski teoretiar kwievnosti Nortrop Fraj je u lanku Vrste kwievnih utopija ustvrdio kako je utopija spekulativni mit", tj. mit za koji se unapred zna da nikada nee biti realizovan u realnom ivotu. Fraj daqe u ovom svom esto citiranom lanku primeuje da je bilo pokuaja jedan ili dva da se utopijske konstrukcije shvate doslovno, te da se na wima zasnuju stvarna drutva, ali je povest tih zajednica neveselo tivo". On zatim duhovito primeuje da ivot podraava literaturu do odreene take, ali ne i do te take".2 Ne znamo tano da li je Fraj, kada je pomiwao jedan ili dva sluaja, imao na umu ba sledei, ali je on svakako dobra ilustracija situacije koja nastaje kada se poruka mita ne shvati alegorino ve doslovno. Nastavqai Platonovog uewa u novom veku nazivali su se novoplatoniarima, a najpoznatiji meu wima Plotin doao je na jednu pomalo bizarnu ideju o kojoj nas obavetava Frederik Koplston u prvom tomu svog kapitalnog dela Istorija filozofije: Zanosi se miqu [Plotin] da u Kampaniji osnuje grad, Platonopolis, koji je trebalo da bude konkretna realizacija Platonove drave, a ini se da je za taj projekat dobio i imperatorov pristanak; ali iz drugih razloga imperator posle nekog vremena povlai svoju saglasnost i tako ovaj plan propadne."3 Nezavisno od ovog podatka, kod Bertranda Rasela moemo nai jednu reenicu koja premouje Frajovu ideju o utopijama kao spekulativnim mitovima" i o plemenitoj ali neuspeloj Plotinovoj zamisli. Rasel je zakquio kako, za razliku od modernih Utopija, Platonova Drava bila je moda usmerena na to da se stvarno osnuje".4 Ako je i postojala bilo kakva ansa da se ostvare mnogobrojne utopije, one su ipak sve propale, jer da nije tako, ne bi bilo antiutopija, pa ni Pekieve antiutopijske trilogije. Nesumwivo je da su, istorijski posmatrano, prvo nastale utopije, a tek mnogo kasnije i antiutopije. Jedino mogue objawewe za pojavu antiutopija jeste razoarawe zbog nemogunosti da se realizuju utopijski projekti. I ne samo to, nagli razvoj nauke i tehnike poeo je u oveku da izaziva zebwu za wegov dotad privilegovani poloaj u svetu. Nemogunost da ostvari san o utopijskom drutvu izazvala je u wemu uverewe da je sasvim izvesno ostvarewe i najgorih pesimistikih vizija. Opte je poznata stvar da su se oba svetska rata prvo desila u glavama qudi, a tek onda i na bojitima irom Evrope i sveta. Nortrop Fraj je u ve pomenutom lanku Vrste kwievnih utopija pokuao tano da odredi vreme kada su se utopije prometnule u svoju suprotnost, u antiutopije. On smatra da je polovina 19. veka onaj datum u qudskoj civilizaciji kada se prvobitno jedinstvena utopija pocepala u dva opozitna dela. Prema Frajovom miqewu, utopija kao forma najboqe uspeva onda kada anarhija predstavqa najveu pretwu".5 Ovo we2 Nortrop Fraj, Vrste kwievnih utopija, Kwievna kritika, br. 2 (tematski broj: utopija), Beograd 1985, 21. 3 Frederik Koplston, Istorija filozofije. Grka i Rim, Beograd 1999, 567. 4 Nav. d., 132. 5 Nav. d., 23.

276 govo tvrewe, mutatis mutandis, moemo preformulisati u to da antiutopija najboqe uspeva onda kada diktatura predstavqa najveu pretwu drutvu. I, zaista, najvei broj antiutopija nastao je kao reakcija na neispuwena obeawa prethodnih utopija. Stefan Moravski u lanku O utopijama u umetnosti naeg vremena iznosi nekoliko teza o utopiji kao umetnikom i kwievnom fenomenu. Wegova najvanija teza je da postoje pisci koji poseduju utopijski nastrojenu svest", koja ih, po prirodi stvari, nagoni da piu dela utopijskog sadraja. Istovremeno Moravski eli da naglasi kako svaka utopija ili antiutopija, pre svega, govori o vremenu u kome autor takvog dela ivi: To znai da je svaki projekat boqeg stawa stvari samo jedna vrsta odgovora istorijskom ovde i sada (podvukao N. L.), kao i nagomilanim negativnim iskustvima o ovekovom tekom poloaju u odreenom trenutku."6 Ovo zapaawe Stefana Moravskog da su pojedini stvaraoci predodreeni" za pisawe utopijskih, odnosno antiutopijskih dela, smatramo veoma znaajnim za posmatrawe opusa Borislava Pekia kao celine. U Pekievom sluaju to je jo znaajnije, jer nam je namera da pokaemo kako romani antiutopijske trilogije nisu periferni" u wegovom opusu, to bi se moda moglo zakquiti po neto slabijem interesovawu kritike i kwievne nauke za wih. Ako usvojimo takvo gledite, onda emo i romane antiutopijske trilogije prouavati kao integralni deo Pekievog proznog izraza. Bitno je istai da se romani trilogije sutinski, dakle strukturalno i kompozicijski, ne razlikuju mnogo od bilo kojeg romana iz pieve klasine" faze. Razlike su, ukoliko insistiramo na wima, u domenu tematike romana i pribliavawu graninom podruju izmeu trivijalne i umetnike kwievnosti. Pomenuta teza Stefana Moravskog korenspondira s rezultatima do kojih je dola Jasmina Luki i koje je izloila u lanku Utopijski projekti u romanima Borislava Pekia. Sagledavajui Pekieve romane kao celinu, zapazila je jednu zakonomernost u svim pievim delima: Utopijsko se miqewe u Pekievoj prozi javqa u razliitim formama i dobija neuobiajeno veliki znaaj. Ako bismo pojam utopije tumaili u najirem smislu, kao neostvarivu tewu, zanemarujui pri tome pitawe tie li se ona individualne ili kolektivne sudbine, mogli bismo ak da ustvrdimo kako se u praktino svim Pekievim romanima pojavquje neka forma utopijskog miqewa ili neki utopijski projekat."7 Tako Jasmina Luki primeuje neostvarenu equ Ikara Gubelkijana da naini idealni skok, equ Andrije Gavrilovia da spase bar jednog davqenika ili udwu Arsenija Wegovana da uspostavi idealan,
6 Stefan Moravski, O utopijama u umetnosti naeg vremena, Kwievna kritika br. 2, Beograd 1985, 9. 7 Jasmina Luki, Utopijski projekti u romanima Borislava Pekia, SRPSKA FANTASTIKA. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwievnosti, SANU, Beograd 1989, 588.

277 ne samo materijalno-posedniki, ve duhovno-suvlasniki odnos prema svojim kuama".8 Da bismo potkrepili tvrdwu Stefana Moravskog da su neki pisci predodreeni da piu utopijska ili antiutopijska dela, moemo se pozvati na jednu od najkraih, ali i najefektnijih definicija strukture, onu Jurija Mihajlovia Lotmana, prema kojoj je struktura model odraavawa stvarnosti u autorovoj svesti".9 Ukoliko primenimo Lotmanovu definiciju strukture na tekstove Borislava Pekia, videemo veliku podudarnost u pievom sagledavawu stvarnosti i wenoj (antiutopijskoj) prezentaciji. Vratimo se za trenutak Platonu i wegovoj viziji idealne drave. Kada se bavimo ovim pitawem, mora nam biti jasno da je Platonova konstrukcija nastala kao rezultat wegovog sloenog sistema idealistike filozofije, wegovog uewa o idejama. Iako je smatrao da je realan svet samo bledi odraz veitog i nepromenqivog sveta istih ideja, Platon, izgleda, nije eleo da odustane od zamisli da i na zemqi ponovi sklad koji postoji u svetu ideja. Iako pisana s najboqim namerama, wegova Drava sadri u sebi klice kasnijih autoritarnih sistema. Na ovaj aspekat Platonovog dijaloga ukazao je Luis Mamford: Ono na ta bi trebalo obratiti pawu kod Platona su ta jedinstvena ograniewa koja wegovi oboavaoci a ja sam jo uvek jedan od wih previe milostivo previaju sve do naih dana, sve dok se iznenada nismo sami suoili sa modernizovanom verzijom totalitarne drave koju je Platon opisao. Bertrand Rasel je to prvi otkrio prilikom posete Sovjetskoj Rusiji ranih dvadesetih godina, skoro dve decenije pre nego to su Riard Krosman i drugi ukazali da je Platonova Drava, daleko od toga da bude poeqan model, bila prototip faistike drave, iako se ni Hitler niti Musolini, jo mawe Staqin, nisu kvalifikovali za titulu Filozofa Kraqa."10 Mamford daqe u tekstu razvija tezu da u osnovi svake ideje o utopiji lei mit o prosperitetnom dobu, koji se, prenoen usmenim putem i nadahnut mitskom sveu, najee javqa kao mit o zlatnom dobu". Sasvim je verovatno, nastavqa daqe Mamford, da je wegova osnova poduprta sveu o nekom prosperitetnom dobu, koje se zatim projektovalo u svest obinih qudi kao ostvarewe veitog qudskog sna o srei i harmoniji. On ak daje i pribline vremenske koordinate: to zlatno doba postojalo je pri kraju zadweg ledenog doba. Ovaj podatak i ne bi bio od neke velike vanosti da u antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekia tako esto ne nalazimo sintagmu zlatno doba. Mamford ne demistifikuje samo nacrt Platonovog plana o idealnoj dravi ve pomalo sarkastino zapaa da je ak i humani Mor, mada tolerantan i velikoduan po pitawu religioznih ubeewa, prihvatio ropstvo i rat".11
8 9 10 11

Isto, 588. J. M. Lotman, Predavanja iz strukturalne poetike, Sarajevo 1970, 257. Luis Mamford, Utopija, grad i maina, Kwievna kritika, br. 2, Beograd 1985, 6. Isto, 10.

278 ta nam mogu rei podaci da se osniva utopije i onaj koji joj je podario ime nisu uvek pridravali naela humanosti na kojima su bila sazdana wihova dela? Uglavnom to da je Nortrop Fraj ipak bio u pravu kada je utopiju oznaio kao spekulativni mit, kao mit koji ne moe imati svoje ostvarewe u realnosti. ak i prema etimologiji, utopije nas upuuju na prostor, uz vreme, osnovnu kategoriju fizikog sveta. Izgleda da one zahtevaju izolovan prostor; stoga je najvei broj wih smeten u gradu ili na ostrvu. I u jednom i u drugom sluaju radi se o izolovanim mestima, znai o prostoru koji se moe dobro urediti, u krajwem sluaju, mestu koje se moe efikasno i strogo nadzirati. Platon, tvorac mita o utopiji i tvorac mita o Atlantidi, uvek je imao na umu svoju Atinu, ali je u skladu s podelom stvarnosti: na svet ideja i realni svet, smatrao da je ak i jedan tako napredan grad kakva je Atina nesumwivo bila u to vreme dobar samo za svet realnosti. U prvom romanu antiutopijske trilogije u Besnilu Peki se pridrava nepisanog pravila da se utopijska, u wegovom sluaju antiutopijska konstrukcija gradi na izolovanom segmentu prostora, to aerodrom jeste. Pojava, irewe i epidemija besnila u istoimenom romanu odigrava se iskquivo na londonskom aerodromu Hitrou. Sociolozi i filozofi obino izbegavaju da jednoznano definiu pojam utopije, ipak, Karl Manhajm je u svojoj uticajnoj kwizi Ideologija i utopija dao kratku i jezgrovitu definiciju utopijske svesti. Sa stanovita sociologije saznawa, on kae sledee: Utopijska je ona svest koja nije kongruentna sa 'biem' koje tu svest okruava."12 Na nekoliko mesta u kwizi Manhajm doputa mogunost da danawe utopije postanu sutrawa stvarnost", to opet sugerie na to da i najmranije antiutopije takoe mogu jednoga dana postati stvarnost. Kwiga Ideologija i saznawe postavqa problem utopije na pravo mesto jer se u woj pokuava dati odgovor na pitawe da li se moe poistovetiti utopijska s ideolokom sveu. Taj odgovor je, prema miqewu Karla Manhajma, odrian; on razliku izmeu utopijske i ideoloke svesti vidi u iwenici da utopijsko miqewe u isto vreme transcendira stvarnost" i pokuava da razori postojei poredak stvari. Ovaj zakquak Karla Manhajma o znaajnoj razlici izmeu utopijske i ideoloke sfere miqewa moe nam pomoi da u dovoqnoj meri razluimo drutvene aktivnosti autora trilogije u odnosu na wegov umetniki rad u procesu izgradwe anti(utopijskih) projekata u kwievnosti. Time, naravno, izbegavamo da nainimo i metodoloku pogreku i poistovetimo ideje pisca sa, na primer, idejama nekog lika u wegovom romanu ili s porukom itavog dela. Zavodqiva ali istovremeno i pogrena zamisao da emo izgradwu antiutopijskih svetova u Pekievoj trilogiji jednostavno objasniti time to se ideologija prelila" iz wegovog ivota u wegovo delo mora
12

Karl Manhajm, Ideologija i utopija, Beograd 1978, 191.

279 se odmah odbaciti u svetlu saznawa o distinkciji izmeu utopijske i ideoloke svesti na koju je upozorio Manhajm. Bilo bi takoe veoma daleko od istine ponitavawe oigledne povezanosti utopijskih i antiutopijskih projekata, bili oni spekulativni ili ne, s ideolokom i, u krajwem sluaju, s politikom misli. Meutim, evidentnost te veze ne doputa nam da jednu pojavu automatski objasnimo postojawem druge; takav nain zakquivawa bio bi svojevrsna tautologija u razmatrawu ovog pitawa. A da je ve bilo sluajeva da se Pekievo kwievno delo tumai wegovom biografijom i nemilim dogaajima iz wegovog ivota, ilustrovaemo samo jednim primerom: Srpski pisac Borislav Peki robijao je u zatvorima socijalistike Jugoslavije, te je deo ivotnog iskustva uneo u antiutopijske predstave svojih romana Besnilo, Atlantida, Novi Jerusalim, 1999."13 Uzgred, pored metodoloke, autoru ovog lanka potkrala se i jedna materijalna greka: Novi Jerusalim nije roman ve zbirka pripovedaka, a pogreno ju je svrstavati zajedno s romanima jer su oni koncepcijski povezani u trilogiju. Ipak, tano je zapaawe da je Novi Jerusalim u vrlo bliskim intertekstualnim vezama s itavom antiutopijskom trilogijom, naroito s romanom 1999, iz koga je i nastao. Ali o tom odnosu emo govoriti kada budemo interpretirali roman 1999. Uporedo s porastom dela s utopijskom i antiutopijskom sadrinom raslo je i interesovawe teorije kwievnosti za wihovo istraivawe. Ta teorijska misao se u prilinoj meri fragmentizovala i specijalizovala za pojedine anrovske kategorije anti(utopijskih) ostvarewa: tako se, na primer, neki teoretiari bave iskquivo anti(utopijskom) idejom u naunofantastinoj literaturi. U novije vreme, naroito u anglosaksonskoj kritici, osetila se potreba da se, pored najfrekventnijih termina utopije i antiutopije, uvedu i neki novi. Oni bi, po prirodi stvari, morali biti oznaka za nove pojave u antiutopijskoj ideji i u vezi s wom. Jedan od wih, na kome se posebno insistira u posledwe vreme, jeste distopija. ta je to, dakle, to razlikuje klasinu utopiju i antiutopiju od distopije, u emu je wena differentia specifica? Jedan od moguih odgovora pruio je Darko Suvin koji predlae da distopijom nazovemo zajednicu u kojoj su drutveno politike institucije, norme i odnosi izmeu pojedinaca organizovani na znatno loiji nain nego u zajednici u kojoj ivi autor".14 Pored termina distopije, iji se autori zalau za to da se on na sutinski nain razlikuje od termina antiutopije, postoji i vie drugih termina uglavnom sinonimnih s antiutopijom. Poto su nastali na engleskom govornom podruju, naveemo ih u originalu: negative utopia, satirical utopia, inverted utopia, false utopia, contra-utopia. (U srp13 Dejan Ajdai, Tajno i javno u topografiji slovenskih antiutopija, Antiutopije u slovenskim kwievnostima, uredio Dejan Ajdai, Beograd 1999, 92. 14 Darko Suvin, Utopizam od orijentacije do akcije, Antiutopije u slovenskim kwievnostima, uredio Dejan Ajdai, Beograd 1999, 1718.

280 skom prevodu: negativna utopija, satirina utopija, izokrenuta (izvrnuta) utopija, lana utopija i kontrautopija.) Kao to se moe videti, dobijeni su varirawem osnovnog pojma utopije, odnosno dodavawem raznih prefiksa koji mewaju wegov osnovni sadraj. Ponekad se u toj fragmentaciji i specijalizaciji preteruje, pa se kao rezultat tog preterivawa utopijski i antiutopijski sadraji pronalaze i tamo gde ih nema ili gde ne preovlauju. O ovoj pojavi pisao je Peter Kuon u lanku U prilog kwievnonaunom pristupu utopiji, a tekst je objavqen u tematskom broju asopisa Kwievna kritika posveenom utopijskoj kwievnosti: Pojam utopija postao je, zapravo, besadrajna, pomodna re, ne samo u nauci o kwievnosti nego i u svakoj duhovno-naunoj esejistici. Danas kao da i nema fenomena o kojem se odmah ne raspravqa kao o 'utopiji' ili 'anti-utopiji'. Atraktivnost ovog pojma je upravo u wegovoj osobenosti da se odnosi na najraznorodnije predmete (gradove, predele, zajednitva, pojedince, pomisli, ideale, programe, umetnika dela) i da pritom izaziva najoprenije predstave (beawe od realnosti i mewawe stvarnosti, sawarewa i predviawa, nedostatnosti i ostvarqivosti, nadawa u boqe i straha od totalnog ugwetavawa)."15 Posebno je interesantan termin koji je nastao kao palindrom izvorne oznake, to je aipotu. Wime se i ortografijski elelo pokazati da su utopija i antiuopija u stvari jedan kwievni oblik, samo sa suprotnim predznakom. Inae, ni piscu antiutopijske trilogije nije strana virtuozna igra reima, koja ipak ima i sutinski, a ne samo formalni znaaj. Mislimo na ime Noemis izvedeno iz imena Simeon u romanu Zlatno runo. Ali, kao to smo ve kazali, ovaj Pekiev palindrom veto je naena igra rei kojom je autor stilski efektno prikazao mistino Simeonovo preobraewe. Da se utopija ne mora pojaviti iskquivo kao ideoloko, socioloko ili filozofsko, ve i kao isto jeziko pitawe, pokazuje primer iz mitske prolosti na koji upuuje poznati italijanski teoretiar umetnosti ilo Dorfles. U svojoj kwizi Pohvala disharmoniji on je prouavao mit o izgradwi Vavilonske kule, i to s onog aspekta po kome je taj mit i najpoznatiji: disperzije jednog monolitnog jezika na veliki broj meusobno nerazumqivih. Kao veoma znaajna, wemu se uinila bliskost jezikih oblika balbus, balbutiens, barbar s imenom Vavilon. Svi navedeni oblici opisuju one koji nisu govorili teno, koji su mucali". Dorfles ne pripisuje samo sebi ovo otkrie ve navodi da je i jedan od najvanijih predstavnika nemake klasine idealistike filozofije eling primetio podudarnost navedenih znaewa rei. Na ta bi to mogla da upuuje veza izmeu drevnog mita o Vavilonskoj kuli i pojave raznoglasja meu qudima, pita se ilo Dorfles. Wegov nastanak Dorfles objawava potrebom da se prevlada aktuelna pometwa jezika", pometwa koja je postojala u vreme formirawa mita. Naravno, stepen rastakawa jezika tokom civilizacijskog razvoja
15 Peter Kuon, U prilog kwievnonaunom pristupu utopiji, Kwievna kritika, br. 2, Beograd 1985, 27.

281 samo se uveavao i time se smawivala mogunost povratka na jedan monolitan jezik. Govorei jezikom lingvistike: heteroglosija je neumitno potisnula homoglosiju. ilo Dorfles smatra da se i ovaj mit moe objasniti na slian nain kao i ostali u kojima se opisuje nestajawe vanosti nekog drevnog rituala. U ovom sluaju izgubqena je primordijalna komunikacija koja je ako vavilonski mit shvatimo doslovno postojala u zori" qudske civilizacije. aqewe za gubitkom te prvobitne harmonije dovelo je do stvarawa mita koji nam govori da bi se homoglosija moda jednom mogla ponovo vratiti. A ta tewa za povratkom u stawe visoke saglasnosti i razumevawa je, u ovom sluaju, utopijski projekat, ali u jeziku. Dorfles na jednom mestu u kwizi i govori o toj prevavilonskoj situaciji" poredei je s poloajem oveka pre nego to je izgnan iz raja: U-topia se, u krajwem sluaju, sastoji u verovawu da postoji sadawi ili budui 'topos' gde bi bio mogu povratak homoglosiji. () Vie nego pretskazawa, ova utopija, koja bi spasila oveanstvo od neprestanih suprotnosti i stalnih nerazumevawa u sporovima izmee istoka i zapada, izmeu severa i juga, izmeu Kastiqanaca i Katalonaca, izmeu Flamanaca i Valonaca, izmeu Slovenaca i Hrvata, izmeu Retroromana i Nemaca, itd. pre je nesaglediva, i ako se ikad ostvari to e biti na vetaki nain, stavqajui u prvi plan samo jedan jezik, nametnut ekonomskim i politikim nunostima."16 Pisac kwige ne govori direktno o tome, ali je jasno da je jedan jezik engleski ve nametnut kao globalni i da se time jezika utopija" donekle ostvarila. Ali pojavio se svojevrstan paradoks: engleski se kao svetski jezik upotrebqava na toliko mnogo razliitih naina izgovora da oni nalikuju mucawu (balbettavano), o emu je pisao Dorfles i ime se ponovo vraamo sumornom zakquku kako je utopijski san ipak nedostian. Kada paqivo prouimo ambijent u kome se projektuje utopijski ili antiutopijski projekat, otkriemo da se uvek radi o jednom jasno omeenom prostoru. Ta prostorna ogranienost anti(utopije) najee se ispoqava u dva vida: kao grad i kao ostrvo. U oba sluaja radi se o izdvojenim delovima realnosti, to ima svoje duboko opravdawe poto se anti(utopijski) svetovi i zamiqaju kao antipod obinoj svakodnevici. A da je mesto (topos) presudno u nastanku utopija, govori i etimoloka analiza samog termina, o emu smo ve govorili na poetku rada. Platonova Drava pisana je s autorovom stalnom podsvesnom miqu da u stvari pie o svome gradu polisu Atini. Opsesivna Platonova zamisao sastojala se u tome da d opis idealne drave organizovane prema principima i odrazu wegove idealistiki koncipirane filozofije. Zato je dijalog Drava, uz Zakone, wegovo najambicioznije zamiqeno delo. Neki drugi dijalozi poput Fileba ili Kritona uspeli su da se nametnu nainom postavqawa sutinskih estetskih pitawa,
16

ilo Dorfles, Pohvala disharmoniji, Novi Sad 1991, 1920.

282 ali su ti i drugi dijalozi Platonu ostali mawe vani poto u wegovoj idealno zamiqenoj dravi nije bilo mesta za podraavaoce" (mimetiare) idealnog sveta. Ova prva poznata utopija ne moe se dovoqno dobro shvatiti ukoliko se wen nastanak ne smesti u iri okvir sloenog Platonovog sistema idealistike filozofije. Uticaj i znaaj wegove filozofije protee se punih dve i po hiqade godina kroz qudsku istoriju i civilizaciju. Borislav Peki kao pisac takoe nije odoleo zavodqivim idejama ovog velikog mislioca; videemo da je prihvatio neke od wih, recimo onu o veitom (ciklinom) hodu istorije, i da ju je ugradio u svoj poetiki kredo. Osnova Platonove filozofije jeste paralelno postojawe dvaju razliitih svetova, i to: 1) s v e t r e l a t i v n e s t v a r n o s t i, svet stvari koje postaju i nestaju (to gignomenon kai apollymenon) i 2) s v e t p r a v e ili a p s o l u t n e s t v a r n o s t i, svet ideja, koji svagda ostaje sam sebi jednak (to aei kata tayta on); prvi je predmet ulnog, a drugi predmet pojmovnog saznawa."17 Ovaj Platonov fundamentalni princip zasnivawa promiqawa sveta i pojava u wemu bitan je za wegovo, ali i za sva kasnija zasnivawa utopijskih, odnosno antiutopijskih projekata. Posmatran s aspekta sveta istih i nepromenqivih ideja, realni svet izgleda prolazan i nuno nesavren, moda je tanije rei vezano za prirodu anti(utopijskih) poduhvata nedovren. Iz tog dizbalansa javqa se kod nekih autora potreba da premoste ponor izmeu dva, da upotrebimo termin iz formalne logike, nesamerqiva sveta. Otuda je i utopijski nastrojena svest" tewa da se popravi nesavrena kreacija postojeeg sveta i da se on priblii ili sasvim poklopi s predstavom idealnih odnosa savrenog sveta. Antiutopije su kao kontrapunkt utopijama nastale usled sazrevawa svesti i uviawa da je opisani postupak poboqavawa" postojee kreacije jednostavno nemogu. Najkrae reeno: utopija i antiutopija su teza i antiteza o nadi. Iz svega reenog do sada ini se sasvim jasnim smer kojim se odvijao proces nastanka utopijske i antiutopijske literature, ali i svakog drugog anti(utopijskog) projekta; taj smer je uvek odreen kretawem od utopije k antiutopiji. Zato se pitawe utopije i antiutopije tako esto posmatra i kao ideoloko jer, kao nijedno drugo u kwievnosti, ono podlee raznim sociolokim i ideolokim analizama. Kada smo pomenuli grad kao mesto deavawa utopijskih i antiutopijskih projekcija, moramo postaviti pitawe: zato ba grad? Luis Mamford u ve pomiwanom lanku Utopija, grad i maina daje odgovor na wega: Veina sadraja koji su postojali u gradu kue, oltari, skladita za ito i vino, rovovi, imigracioni radovi ve su postojali u mawim drutvima; ali, mada su ova bila neophodna prethod17 Milo N. uri, Platonov ivot i delo (uvod), u Platon, Odbrana Sokratova, Kriton, Fedon, Beograd 1985, 28.

283 nica gradu, sam grad bio je preobraen u idealnu formu odsjaj veitog reda, vidqivo nebo na zemqi, sredite preobilnog ivota drugim reima, utopija."18 U takvom idealno ureenom gradu uoava se izraena hijerarhija, o ijem se potovawu i odravawu brine dobro organizaovana drutvena sila. Upravo zbog tog elementa prisile mnogi mislioci su korene modernih antiutopijskih realizacija pronali u arhetipskim utopijama. U antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekia, u romanu Besnilo, najdoslednije je sprovedeno nepisano pravilo da se radwa dela mora odigravati na jasno omeenoj teritoriji. U svetu poznati londonski aerodrom Hitrou, sa svojim relativno malim prostorom, ali zato s puno kwievnih likova razliitih nacija, rasa i konfesija, upuuje na autorovu intenciju da ga shvatimo kao mikrokosmos realne stvarnosti ili, kako se to obino kae, svet u malom. U romanu 1999 kao izolovani deo stvarnosti pojavquje se izrovani pawak s krticama", i on se takoe moe razumeti kao mikrokosmiki antiutopijski prostor, naroito kada se uporedi s ogromnim prostornim i vremenskim koordinatama u samom delu. to se tie posledweg romana trilogije Atlantide, u wemu je prostor antiutopijskog projekta proiren do najvee mogue mere, naime, on je itava planeta i moemo, za razliku od prethodna dva romana, prepoznati tewu da se antiutopijska stvarnost prikae na planu makrokosmosa. Ipak, u Besnilu je jedinstvo mesta (toposa) najstroe primeweno, kao to je to ve uiweno u nekim najpoznatijim utopijama i antiutopijama, poput Grada sunca Tomaza Kampanele ili romana 1984 Xorxa Orvela, u kojima se deavawa odvijaju ba u gradu. Pored grada, najee mesto anti(utopijskih) zamisli je ostrvo, koje jeste jo izolovanije i otuenije od realnog sveta. Platonu dugujemo jo jedan uveni mit evropske i svetske civilizacije, mit o mistinom ostrvu Atlantidi. Wemu i pitawu da li je re o spekulativnom" ili istoriografski utemeqenom mitu vratiemo se kada zaponemo s interpretacijom romana koji duguje ime ali ne samo to Platonovom turom opisu nestalog ostrva u sokratskim dijalozima" Timej i Kritija. Usled snanog razvitka naunog i tehnikog znawa i mogunosti da se sagledaju teko pojmqiva meugalaktika rastojawa, utopije nadrastaju skuene okvire grada drave ili ostrva i projektuju se na nepoznate svetove udaqene svetlosnim godinama od Zemqe. Na toj relativizaciji vremena i prekoraewu granica prostora temeqi se anr naunofantastine kwievnosti. uveni mit o Atlantidi izazvao je mnogobrojne kontroverze meu teoretiarima kwievnosti ije je poqe prouavawa mit, pre svih predstavnika arhetipske i mitske kritike. Na najosnovnije pitawe da li je ova napredna civilizacija stvarno mogla postojati, a onda u stranoj katastrofi odjednom nestati, ni do danas nije pruen kategorian odgovor. Zato je on i mogao biti uzor kasnijim piscima utopija da
18

Nav. d., 13.

284 saiwavaju svoje tekstove uz puno stvaralake slobode, koju mit ionako doputa. Tako je Frensis Bekon svoje delo Nova Atlantida ostavio nedovrenim elei da i tim inom oda poast Platonu i wegovom arhetipskom tekstu. Ako se vratimo na drugi deo Frajove sintagme spekulativni mit, potrebno je da se zapitamo o pravoj prirodi mita na kojoj poiva anti(utopijska) kwievnost. Najvei broj mitova nastao je u dalekoj prolosti i usmeno se prenosio iz generacije u generaciju. Kasnija fiksiranost u tekstu oduzela je mitu semantiku gipkost, kvalitet koji je usmeni sadraj dobijao tokom mnogo vekova upornog predawa. Na drugoj strani, mitovi beleewem dobijaju mawe-vie konani tekstualni oblik i postaju pouzdaniji ukoliko je ta osobina uopte relevantna za mit kao kulturnu pojavu. Imajui u vidu znaaj one nevidqive granice kojom je hrianstvo razdelilo tok qudske civilizacije, mitovi se najjednostavnije mogu podeliti u dve velike grupe: na paganske i hrianske mitove. Ponekad se mitsko miqewe protee i na one oblasti kulturnog i umetnikog delovawa za koje nikada ne bismo pomislili da se nalaze pod uticajem wegove poruke. Piui o kwievnim pojavama koje su prevashodno karakteristine za 20. vek, o naunoj fantastici" i o negativnoj utopiji", Jovan Deli u kwizi Hazarska prizma postavqa jedno pomalo i retorski intonirano" pitawe: Ne batini li svaka 'negativna utopija' nekolika biblijsko-hrianska mita, ak i onda kada izgleda da je od wih savreno daleko. Kao to svaka utopija moe nalaziti svoj oslonac u hrianskoj predstavi o raju, tako i antiutopija rauna s arhetipom pakla. Predstava o paklu povezana je sa jo dva hrianska mita: to je mit o stranom, posqedwem sudu, i apokalipsa, odnosno mit o definitivnom kraju ovog grenog svijeta koji izaziva boanski gwev i nestaje, ali ga zato zamjewuje novi, bezgrean, sjajan i pravedan, koji e donijeti raj na zemqu."19 Nije sluajno da je ba 20. vek vek smrti utopija i doba u kome preovladavaju razni oblici antiutopijskog pisawa. Antiutopije se obino kriju" iza anrovski profilisane proze, najee je to nauna fantastika, a jedan od bitnih razloga ovoj pojavi moe biti vremenska distanca koja je ovoga puta usmerena u budunost. I Peki u svojim antiutopijskim romanima o najvanijim, sudbinskim pitawima oveanstva progovara u formi nalik na neobaveznu, trivijalnu prozu. Wegova proza o najbitnijim teleolokim i eshatolokim pitawima, koja bi prema kwievnoj logici zahtevala visoki" stil na tragu Xona Miltona, Vilijema Blejka ili, kod nas, Wegoa, jeste amalgam sudbinskih ovekovih pitawa iskazanih jezikom bliskim trivijalnom pismu. Meutim, antiutopije ne daju nimalo vere u vreme koje dolazi, pa otuda i niski" stil trivijalne literature potpuno odgovara nameri autora da prikae mrani svet ka kojemu se kree oveanstvo.
19

Jovan Deli, Hazarska prizma, Beograd Titograd Gorwi Milanovac 1991, 291.

285 Antiutopija se formirala kao neostvarena utopija, potpuno izokrenuta vizija utopijskih idilinih slika, kao konano otrewewe i odustajawe od tewe za boqim i savrenijim svetom. U epistemologiji je ve prihvaen postupak kojim se neka pojava objawava modelom koji predstavqa ono to ona u stvari nije. U slinu vrstu odnosa ulaze utopija i antiutopija, ponaajui se kao lik i odraz tog lika u ogledalu. Stvarnost ogledala desnu ruku oveka prepoznaje kao levu i obrnuto. Ukoliko pozovemo u pomo matematiku kao nauku koja na najformalniji, a mnogi smatraju i na najegzaktniji mogui nain uspostavqa vezu sa stvarnou, onda bismo kao analogiju odnosu utopijske i antiutopijske kwievnosti mogli iskoristiti relaciju pozitivnih i negativnih brojeva: oni su istog kvantitativnog sadraja ali razliitog predznaka. Idui tragom drugih analogija, mogli bismo wihov odnos i drugaije ilustrovati, ali svi ti primeri govore jedno: utopija i antiutopija su jedan isti kwievni oblik. Razlika je samo u autorovoj nameri, wegovoj tewi da svet prikae u pozitivnom ili negativnom svetlu. Nije redak sluaj da se o utopijskoj, pa, dakle, i antiutopijskoj kwievnosti, apriorno negativno sudi. Takav jedan sud o utopijskoj kwievnosti iznela je Marija Mitrovi u tekstu Utopija, fantastika, realizam, u kome se bavila estetskom vrednou utopije kao kwievnog anra: Utopija ne spada u velike i znaajne kwievne anrove. Iako postoji od antikih vremena do danas, wena ostvarewa ne stoje u najblistavijem kwievnom sazveu, a wenu formu italac danas osea kao isluenu, mehaniku, nedovoqno ivotnu i nematovitu. Wena vrsta vezanost i oslawawe na politiku teoriju, kao i weno nastojawe da izrazi pre svega politiku teoriju, kao i weno nastojawe da izrazi pre svega autorova drutveno-politika shvatawa i ciqeve, odvajala je utopiju od literarnih dela zasnovanih na estetskim premisama."20 Ovo miqewe bi se i moglo prihvatiti da je autorka ograniila otrinu suda na (zlo)upotrebu utopijskih i antiutopijskih oblika u onim delima masovne kulture gde je anti(utopijska) poruka samo pomono poetiko sredstvo. U wima se, po pravilu, banalan zaplet i shematian stil pokrivaju ozbiqnou anti(utopijske) teme, koja je, videli smo ve, imanentna ovoj vrsti literature. Po optem sudu, jedan od najboqih romana nakon Drugog svetskog rata u, sada ve prolom veku, Gospodar muva Vilijama Goldinga napisan je kao utopijska satira na mawe poznati roman Koralno ostrvo Roberta Majkla Balentajna iz 1855. godine. Idilinu priu o grupi deaka na koralnom ostrvu Golding je preoblikovao u antiutopijsku postnuklearnu pripovest o, takoe, grupi deaka. Ali oni vremenom poiwu da imitiraju odrasle i ponavqaju iste one greke koje su i dovele do propasti oveanstva. Ono to elimo pokazati ovim primerom sasto20 Marija Mitrovi, Utopija, fantastika, realizam, SRPSKA FANTASTIKA, Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwievnosti, SANU, Beograd 1989, 393.

286 ji se u tome da ne zavisi uspelost romana od estetskih premisa" ve od naina i kvaliteta primene konkretnih kwievnih postupaka (kompozicija, stil i dr.). Inae, Goldingov roman moe se itati kao vrhunsko delo i bez znawa da je pisano kao antiutopija nekog drugog romana. Ovde je pravo mesto za jedno razjawewe o odnosu utopijske i antiutopijske kwievnosti. esto se u literaturi o antiutopijskoj kwievnosti moemo sresti sa stavom da ona uspostavqa parodijski odnos prema izvornoj utopiji. Odmah emo rei da je ovaj stav pogrean, a pokuaemo da pokaemo i zato je pogrean. Pre svega antiutopije nisu nastale kao reakcija na ovu ili onu pojedinanu utopiju ve kao reakcija na itavu utopijski usmerenu kwievnost, na utopiju kao anr. Upravo stoga antiutopijska dela nisu parodija utopijskih ve su wihova negacija koja se oformila kao saznawe o nemogunosti ostvarewa utopijskih zamisli. Roman Borislava Pekia Odbrana i posledwi dani pisan je upravo u parodijskom kquu, i to prema uvenom Platonovom dijalogu Odbrana Sokratova. Dakle, pored toga to je esto eksperimentisao s formom, Peki je stupio u sloen intertekstualni odnos s ovim klasinim filozofskim ali i kwievnim delom. Neemo govoriti na ovome mestu o tome koliko je u Pekievom romanu uspeno sproveden parodijski postupak, ali kada smo ve toliko puta pomenuli parodiju, ukratko emo rei neto i o woj. Pojam i uloga parodije u kwievnosti u izuavawima ruskih formalista, Jurija Tiwanova pre svih, zadobio je skoro srediwe mesto; a zatim se formirao krug poetikih naela koja su dovoena u vezu s wom. Meutim, J. M. Lotman, kao kquna figura sovjetske semiotike,21 revidirao je neke stavove ruskih formalista iako se esto pozivao na wihove teorijske postavke. Jurij Mihajlovi Lotman u kwizi Predavawa iz strukturalne poetike navodi kako je uloga parodije u razvoju kwievnosti predimenzionisana i da je destruktivni tekst parodije u izvesnom smislu laboratorijski anr, parodija uvek u istoriji kwievnosti igra pomonu, a ne centralnu ulogu".22 Najvei broj antiutopijskih dela okrenut je budunosti, to je jo jedan razlog da se ona poveu s naunofantastinom prozom. Jo od vremena kada je nastala, dakle od romana ila Verna i H. X. Velsa, nauna fantastika je ispostavila pred autore tih ostvarewa jedan zadatak, a wegova sutina sadrana je u sposobnosti dela da sa to veom verovatnoom predvide budunost. Od pisaca naune fantastike trai se da predvide mogui stepen razvoja nauke i tehnike, dok se od autora antiutopijske literature zahteva da procene kako e se razvijati drutveni odnosi u vremenu koje dolazi. Ti drutveni odnosi se mogu svesti
21 V. Novica Petkovi, Od formalizma ka semiotici, Beograd Pritina 1984, 238269. 22 J. M. Lotman, Predavanja iz strukturalne poetike, Sarajevo 1970, 251.

287 na relaciju oveka prema drugom oveku i na postojawe ili odsustvo slobode u nekom buduem drutvu. Time to je antiutopija odavno potisnula utopiju i nainila od we samo kwievnoistorijsku iwenicu, na sasvim odreen nain pokazuje kako pisci sagledavaju i danawu stvarnost. Peki je pisac iji razvojni put svedoi o nemogunosti ostvarewa utopijske ewe, ma kakva ona bila; iz tog poraza qudskosti (humanitas) u wemu je sazrela svest o ugroenosti osnovnih vrednosti civilizacije i on je u svojim delima taj problem postavio kao srediwi. Tako se autorov proroki dar okrenuo najpesimistikijim projekcijama vremena koje je pred nama, ime smo dobili stvaralaku viziju nihilistike i neizvesne budunosti. Pekiev razarajui pesimizam jedino bi mogao da se poredi s onim u romanima Miodraga Bulatovia. Oni su do slinih estetskih rezultata doli sasvim razliitim poetikim trasama. Kod Borislava Pekia zlo je sloen sistem koji poseduje osobinu da se samoregenerie kroz istoriju; autor mu pristupa trezveno, analitiki i, naizgled, nezainteresovano. On prosto belei poraze koje trpi civilizacija, prikazuje zlo kao planirani drutveni projekat, kao logiki sled konstantnog opadawa ovekovih potencijalnih moi. U wegovim romanima, a to se najjasnije moe videti u antiutopijskoj trilogiji, prikazan je konaan nestanak civilizacije koja je davno krenula pogrenim smerom. U romanima Miodraga Bulatovia zlo je, naprotiv, instinktivno, nagonsko, uroeno (predestinirano), haotino, bez reda i smisla. Borislav Peki stalno osea potrebu da ispita uzroke koji su doveli do pobede negativnih sila, da mnogobrojnim diskurzivnim upadicama pokua da nekontrolisanoj eroziji qudskosti d privid sistematskog raspada. Bulatovi, nasuprot tome, nagomilava sve stranije i stranije slike i, kao rezultat tog baroknog gomilawa grotesknosti savremenog sveta, preputa itaoevoj svesti da formira estetski predmet" ponitavawa i nemogunosti postojawa ovenosti. I u wegovim su delima, samo ne tako eksplicitno, anticipirani budui dogaaji. U itavom opusu Borislava Pekia, kao i u romanima Besnilo, 1999 i Atlantida, uoiemo zakonomerno pozivawe na paganske i hrianske mitove podjednako. Paganski mitovi su uglavnom antikog porekla,23 dok su hrianski najee iz Novog zaveta. Peki je delove pojedinih hrianskih spisa najee upotrebqavao za epigrafe, mota svojih dela. Na jedan od osnovnih problema u vezi s mitom i na wemu zasnovanoj poetici ukazao je nemaki filozof neokantovac Ernst Kasirer: Svaki naunik je i daqe u mitu nalazio one objekte koji su mu bili najprisniji. U sutini, razne kole videle su u arobnom ogledalu mita samo vlastita lica. Lingvist je nalazio u wemu svet rei i ime23

V. Jasmina Ahmetagi, Antiki mit u prozi Borislava Pekia, Beograd 2001.

288 na, filozof 'primitivnu filozofiju', psihijatar veoma sloen i zanimqiv neurotian problem."24 Kasirer eli rei da se mit ponekad zloupotrebqava i da se wime pokuava objasniti sve i svata. Naravno, potpuno je jasno da nijedna nauna disciplina nema ekskluzivno pravo na mit, pa bila to etnologija, antropologija, lingvistika, nauka o kwievnosti, istorija kulture, filozofija, psihologija ili bilo koja druga disciplina koja u mitu prepoznaje glavni predmet svog naunog interesovawa. Inae, kada je re o pojedinim osobinama mita, moemo rei da on uvek uva osnovne koordinate qudskog delovawa ili, kako je to formulisao uveni tuma mitova Mire Elijade, da mit izrie samo ono to se stvarno dogodilo, govori o onome to se u potpunosti oitovalo".25 U svakom mitu postoje tzv. binarne opozicije, najbitnije su ivot smrt, dobro zlo, heroj kukavica. U wima se jasno ogleda nesavitqivost mitske svesti, odsustvo voqe da relativizuje bilo ta. Upravo je visoka etinost shvaena kao Kantov kategoriki imperativ duhovna vertikala koja drevne mitove ini tako bliskim. I zato, uvek kada se pozivamo na neki mit, mi u stvari iz prolosti prizivamo arhetipski ritual, ijim je neprekidnim ponavqawem on i nastao. Borislav Peki je nepogreivo prepoznao osnove svoje poetike: mit i konsekvence miqewa zasnovanog na mitskom sagledavawu istorije (povesti).26 Ta svoja razmatrawa izloio je u eseju Mit kwievnosti i mit stvarnosti: U teorijskim komentarima kwievne prakse krije se, naunom metodologijom inspirisan, pokuaj da se u ravni inteligencije objasni neto to se uistini zbiva u ravni intuicije, (a inteligencija mu je tek mawe vie spretni posrednik), da se ba ne kae u mutnim, vraxbinskim prostorima crne magije () Racionalna objawewa iracionalnog doivqavaju, stoga, sudbinu svake filosofije koja putem ogranienog razuma hoe da nas pomiri sa egzistencijom neogranienog Boga."27 Iz obimnog teksta izdvojili smo ovaj segment koji, ini se, dobro ilustruje autorovo shvatawe procesa nastanka kwievnog dela, ali i sasvim vidqivu skepsu prema mogunosti da se to isto kwievno delo tumai. Borislav Peki je ovim postavio neka sutinska pitawa, pa i sumwe s kojima se suoava nauka o kwievnosti. Meutim, jednom drugom prilikom i drugim povodom Peki je, mutatis mutandis, ponovio ovaj stav. To se dogodilo kada se naao u ulozi tumaa sopstvenog dela, fantazmagorije" Zlatno runo. Ovoga puta kao
Ernst Kasirer, Mit o dravi, Beograd 1972, 40. Mircea Eliade, Mit i zbilja, Zagreb 1970, 9. 26 Ovde smo naporedo naveli termin koji je autoru antiutopijske trilogije mnogo blii i koji ee upotrebqava. Peki poveu, odnosno antropolokom poveu, specifikuje i anrovski objawava tekstove svoja dva prozna dela (Vreme uda, 1999), a upotrebqava ga i u naslovu svog drugog dela Sentimentalna povest britanskog carstva. 27 Borislav Peki, Mit kwievnosti i mit stvarnosti, Odabrana dela Borislava Pekia, kw. 1, Beograd 1984, 69.
24 25

289 italac svog dela, Peki je napisao: Kada mi je zatraena definicija fantastike i fantastinog u kwievnosti, prvo to sam u pokuajima da je izvedem iskusio bio je utisak protivureja, inherentan, izgleda, nameri da se dubqe okarakterie a ne samo povrno opie fenomen ija se priroda ne poznaje, da se racionalnim umom shvati jer to je pretpostavka svakog definisawa neto to je, kao iracionalno, izvan wegovog domaaja."28 U ovom izvodu Peki je, umesto ranije upotrebqenih pojmova inteligencija i intuicija, iskoristio drugi opozitni binarni par: racionalno i iracionalno. U oba sluaja ove pojmove ija se znaewa umnogome preklapaju Peki je upotrebio kako bi pokazao da nije mogue pomiriti dva nepomirqiva principa, odnosno da se neki procesi u qudskoj svesti ne mogu shvatiti, pa tako ni na zadovoqavajui nain opisati. To wegovo stanovite je, dakle, bilo toliko vrsto utemeqeno da bismo wegov odnos prema mogunosti razumevawa kwievnog stvarawa mogli nazvati agnostikim, tj. nedostupnom moi saznavawa. Prvo ime za koje vezujemo intuiciju kao filozofsku kategoriju sigurno je francuski filozof Anri Bergson, koji ju je stavio u sam centar svoje filozofije. Dotad pomalo i zanemarena od drugih filozofa, kod Bergsona intuicija je postala osnovna spoznajna metoda. U sloenom i strogom, ali u posledwe vreme pomalo i zaboravqenom sistemu miqewa Anrija Bergsona, osnovna razlika izmeu filozofije i duhovnih nauka uopte i tzv. egzaktnih nauka jeste u sledeem: filozofija ispituje kategoriju vremena, a egzaktne nauke kategoriju prostora. Pri tom, od Kanta naovamo prostor i vreme su prihvaeni kao osnovne kategorije u kojima je mogue postojawe bia. Bila bi to predugaka digresija da detaqno predstavqamo Bergsonovu suptilno razraenu i stilski besprekorno napisanu filozofsku teoriju o intuiciji; rei emo samo da se intuicijom u jednom sintetinom vidu otkriva trajawe, a to je onaj pravi ivot a ne postojawe okamewene stvari kojima se bave na geometrijskim principima zasnovane nauke.29 Anri Bergson kao najoriginalniji predstavnik filozofije ivota" svojom filozofijom uticao je i na stvaralatvo Marsela Prusta, pisca uvenog romana U tragawu za izgubqenim vremenom. Borislav Peki se duhovno pribliio Anriju Bergsonu tvrdwom da su intuicija i inteligencija dve suprotne metode, tanije metode kojima se istrauju razliite kategorije stvarnosti. Koliko je nama poznato, prvi mislilac koji je ukazao na podvojenost naizgled monolitnog qudskog duha jeste Blez Paskal, naunik i
28 Borislav Peki, Fantastika i pseudo-fantastika Zlatnog runa" sa stanovita autora, SRPSKA FANTASTIKA. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwievnosti, SANU, Beograd 1989, 621. 29 V. Anri Bergson, Stvaralaka evolucija, Sremski Karlovci Novi Sad 1991. Slian intuiciji jeste i pojam epifanije koji se vie vezuje za hrianstvo i ija je sutina u direktnoj spoznaji boanske prirode. Na epifaniju kao sredstvo spoznaje i wenu ulogu u kwievnom stvarawu naroito je polagao Xejms Xojs.

290 filozof ije se nezavreno delo naslovqeno jednostavno Misli sve vie otkriva kao izvor sveih ideja za pomalo posustalu evropsku filozofsku misao. Ve u prvom odeqku Misli o duhu i stilu Paskal nastoji da ukae na otru podeqenost izmeu matematikog (naunog)" duha esprit de geometrie i otroumnog" duha esprit de finesse. Iako ga nije nazvao intuicijom, nema mesta sumwi da Paskalov otroumni duh" koji sudi jednim jedinim pogledom potpuno odgovara Bergsonovom pojmu intuicije. Naveemo jedan krai citat iz Paskalovih Misli, iz koga e se moi videti znatna podudarnost sa stavovima koje je Peki izneo u eseju Mit kwievnosti i mit stvarnosti: ta ini, dakle, da izvesni otroumni duhovi nisu matematiari, to je to oni nikako ne mogu da se priviknu matematikim naelima () ovek ih jedva vidi [naela, prim. N. L.]; on ih vie osea no to ih vidi; beskrajno mu je teko da ukae na wih onima koji ih sami ne oseaju. To su stvari tako tanane, i toliko ih je, da je potreban veoma i veoma bistar um pa da ih ovek oseti, i da sudi pravilno i pouzdano po tome oseawu, ne mogui to najee dokazati po redu kao u matematici, zato to ne raspolae wenim naelima i zato to bi to bio beskrajno teak poduhvat."30 Ono to ovde moemo proitati srodno je Pekievom stavu o pisawu i tumaewu. U nauci o kwievnosti ve dugo postoji metodoloka konstanta, ija je sutina u tome da se jedna pojava u kwievnosti javqa kao reakcija na ve postojeu. Ovim naelom ruski formalisti su objawavali smewivawe stilskih formacija i pri tome su u mlaoj stilskoj formaciji zapaali poetike odlike suprotne starijim stilskim formacijama. Ukoliko odemo jo daqe u kwievnu prolost, neto nalik tome otkriemo i kod Fridriha ilera, koji nije bio samo veliki pesnik ve i pronicqiv tuma nastajawa kwievnog dela. Glasovita je wegova rasprava O naivnom i sentimentalnom pesnitvu,31 koja je takoe nastala na binarnoj opoziciji dveju suprotstavqenih vrsta pesnitva. Zaista je mnogo pojava u kwievnosti koje su nastajale ili bile tumaene na tom naelu suprotnosti, ali je to svojevrsno kwievno manihejstvo dobilo najradikalniji oblik kada se itava kwievnost poela sagledavati kroz wegovu prizmu. Ruski simbolista Valerij Brjusov razvio je ideju da je celokupna dotadawa kwievnost nastala iz, kako je kazao, dva korena": Jedan [koren] koji vodi od Sofokla, prema ekspiru i daqe ka Geteu i Pukinu, koji su smatrali da je u poeziji najbitnije 'prikazivati ivot u wegovim najkarakteristinijim crtama', i drugi, 'nepriznat', koji je ciq poezije video u wenoj 'tewi da izrazi tajne due, da prodre u ponore duha'. Koren te poezije 'moe se
30 31

Blez Paskal, Misli, Beograd 1988, 34. V. Fridrih iler, O lepom, Beograd 1967, 221312.

291 pratiti od tajanstvenih Eshilovih horova preko dela sredwovekovnih mistika do nepojamnih stihova Edgara Poa i naeg Tjuteva."32 Kao to smo mogli videti, naelo suprotnosti ne mora uvek biti prepreka, ve moe biti i novi kvalitet nastao iz dodira meusobno oprenih principa. Sada se moemo vratiti odlomku iz Pekievog eseja Mit kwievnosti i mit stvarnosti i zakquiti da je autor antiutopijske trilogije veoma temeqno istraivao procese nastajawa i tumaewa dela. Na presudan uticaj mita u zasnivawu Pekieve poetike kritika je vrlo rano upozorila. A jedan od termina kojim se objawava pieva vezanost za mitsko miqewe jeste i mitomahija, termin koji je Nikola Miloevi upotrebio u predgovoru Pekievim Odabranim delima iz 1984. godine. Miloevi u predgovoru kae: Kovanica 'mitomahija' sazdana je po analogiji sa izrazom 'gigantomahija' i trebalo bi da poslui da wome oznaimo Pekiev globalan umetniki stav prema svetu, ili, prostije reeno, ono to ini sutinu wegove kwievne poruke."33 Bilo koji italac Borislava Pekia sigurno je ve primetio da svaki roman, a esto i svako poglavqe romana, ima moto iji sadraj korenspondira s tekstom koji sledi. Najvei broj tih citata je iz zavrnog spisa Novog zaveta Otkrovewa sv. Jovana Bogoslova. Ovo je tekst mistinog sadraja, za koji Vistan Hju Odn kae da pesnik koji sebe naziva hrianinom mora se oseati nelagodno kada shvati da Novi Zavet ne sadri stihove ve samo prozu (osim u apokrifnom i gnostikom Otkrovewu Jovanovom)".34 Odn ovaj deo Biblije naziva apokrifnim i gnostikim, dakle nepravovernim i jeretikim tekstom. Iz takvog spisa Peki je preuzeo najvei broj stihova, a najvie wih odnosi se na mistino raawe novog Jerusalima. S Pekievim insistirawem na simbolici novog Jerusalima potpuno se poklapa jedan stav iz nekoliko puta pomiwanog lanka Nortropa Fraja Vrste kwievnih utopija. Taj Frajov stav je koncizan i na jedan dosta neobian nain dolazi u blisku vezu s Pekievom motivskom opsednutou novozavetnim opisom stvarawa novog Jerusalima. Fraj, govorei o mitskoj osnovi utopija, navodi: Hrianski oblik mita o telosu* je grad, Novi Jerusalim, kraj i ciq ovekovog hodoaa."35 Moemo lako zamisliti da je jednu ovakvu reenicu mogao napisati i Peki poto je u woj toliko rei kqunih za wegovo stvaralatvo i poetiku: hrianstvo, mit, grad (kao utopijski projekat), novi Jerusalim, kraj, ovek, hodoae.
32 Mila Stojni, Teorija Andreja Belog u kontekstu ruskog simbolizma, u Andrej Beli, Simbolizam, Beograd 1984, 15. 33 Nikola Miloevi, Borislav Peki i wegova mitomahija" (predgovor), Odabrana dela Borislava Pekia, kwiga 1, Beograd 1984, 4. 34 Vistan Hju Odn, Izabrani eseji, Beograd 2000, 226. * Telos (grki) 'ciq'. 35 Nav. d., 32.

292 Mogui odgovor na ukazanu podudarnost moda je u iwenici da tekstovi koji plediraju da imaju arhetipski karakter zahtevaju i rei arhetipskog znaewa. Na osnovu svega reenog, dve rei, tanije dva termina, esto su se i jo e se ee pojavqivati u tumaewu svakoga romana antiutopijske trilogije: anti(utopija) i mit. Konano, za (anti)utopijsku kwievnost sa sigurnou se moe rei da jedino u woj, od svih drugih (fikcionalnih) vidova ispoqavawa to iskquuje forme kao to su putopisi i sl. kategorija prostora dominira nad vremenskom.36 Izneta teorijska razmatrawa problema (anti)utopijske kwievnosti mogu se pronai, ali i proveriti, u tekstovima antiutopijskih romana Borislava Pekia.
Neboja Lazi UTOPIA AND ANTI-UTOPIA AS A LITERARY PROJECT Summary Utopia and anti-utopia have been discussed at length in philosophy, sociology, history and other related disciplines, but literature has not studied the nature of their relation so much. As one of the starting postulates, we adopted Northorp Frye's wellknown opinion according to which Utopia is a speculative myth". Chronology of the development of the myth about (anti)utopia is obvious: Utopia precedes anti-utopia and by its appearance influences the creation of the anti-utopian response. The original anti-utopias even according to their etymology direct us toward space as one of the basic categories of physical world. Therefore the greatest number of (anti)utopias is located in the geometrically restricted space, most often in a town or an island. In a diachronic string, the paper follows the development of thoughts about the Utopian, i. e. anti-utopian elements in the society, literature and art. At the very beginning of the deliberation about this issue, there is Plato with his doctrine about the world of ideas and the world of reality. On the basis of these researches, one could come to only one conclusion: utopian and anti-utopian literature are just two poles of one and the same literary phenomenon.

36 Ve smo naveli da u Bahtinovom hronotopu, po reima samog autora, vreme predstavqa vodee naelo". Na slian nain govori o supremaciji vremena nad prostorom u kwievnom delu i erar enet u eseju Kwievnost i prostor. enet to objawava reima: Nain postojawa jednog kwievnog dela prevashodno je vremenski" (erar enet, Figure, Beograd 1985, 35).

UDC 821.163.41-32.09 Peki B. 821.163.41-95

PEKIEVA GOTSKA HRONIKA Goran Radowi

SAETAK: U radu se razmatraju osnovni kwievni postupci u Pekievom vencu pripovedaka Novi Jerusalim i dolazi se do zakquka da se u wima problematizuje sama kwievnost i wena funkcija. KQUNE REI: vijenac pripovedaka, naslov, podnaslov, moto, vrijeme, teme, kompozicija, mo, revolucije, istorija, Gulag, kwievnost, funkcija.

Kwigom Novi Jerusalim (1988)1 Borislav Peki se ponovo, nakon svoje prve kwige Vreme uda, ukquuje u tradiciju vijenca pripovjedaka. Specifinost ovog anra je u wegovoj dvoaspekatskoj strukturi: s jedne strane, pripovijetke su cjeloviti i razgranieni tekstovi, koji prema tome predstavqaju posebna djela; s druge strane, postoje signali da pripovijetke, uzete zajedno, stvaraju tekst koji je obimnou pripovijedawa i irinom fiktivnog svijeta slian romanu. Naslov Novi Jerusalim i podnaslov Gotska hronika spoqni su signali cjeline u pragmatikoj funkciji, a to je i moto, uzet iz Otkrovewa Jovanovog. Oni sugeriu da postoji tematska povezanost pripovjedaka. Moto najee saima osnovnu ideju djela. Ovdje, umjesto da kwiga daje potvrdu biblijskim stihovima o novom Jerusalimu, ona ih negira i rui wihov smisao, stvarajui citatnu polemiku.2 Naime, ne samo da se u kwizi ne opisuje biblijski sveti grad nego se u toj gotskoj hronici (gotskoj, to znai da je puna jeze, mranih zapleta i tajanstvenih zbivawa")3 opisuje wegova suprotnost. Naslovi pojedinih pripovjedaka istiu parcijalnost teme i sugeriu hronoloki niz, jer u naslovima stoji i neka godina: Megalos Mastoras i wegovo delo, 1347", Otisak srca na zidu, 1649", ovek koji je jeo smrt, 1793" itd. Zbivawa o kojima govore pripovijetke jesu dolazak Turaka u Evropu, engleska revolu1 Koristiemo se drugim izdawem: Borislav Peki, Novi Jerusalim: gotska hronika, SKZ, Beograd 1997. 2 O pojmu citatne polemike v. Dubravka Orai-Toli, Teorija citatnosti, Grafiki zavod Hrvatske, Zagreb 1990, 40. 3 V.[eselin] K.[osti], Gotski roman, Renik kwievnih termina, Nolit, Beograd 1992, 242.

294 cija, francuska revolucija, tu je zatim naa" pria iz 1987, dok godina 2999. u naslovu posqedwe pripovijetke oznaava vrijeme naracije, a govori se o stvarnosti Gulaga. Da pripovijetke ine cjelinu vieg reda, pokazuje se i s aspekta kompozicije. U srediwi svijet svake pripovijetke italac ulazi postepeno. I ne samo to je taj ulazak postepen nego je sa istog nivoa, kao u klasinoj okvirnoj prii. italac zauzima najprije spoqnu poziciju,4 npr. na poetku prve pripovijetke: Ima qudi iji je ivot trag vrelog eleza u tle utisnut. Gde stupe, pod wima gori. Kad minu, dim spaqene zemqe dugo jo vrea oi. Oni su kao zvezde ije raawe vidimo milionima godina poto su zgasle ali ga nikad ne ujemo. Smrt starog sunca izgleda kao raawe novog; umirawe ovakvih qudi uvek je raawe novog i neizvesnog. Oni su bia Vatre. Vatra je wihov Element. Wihova priroda i sudbina."5 Ono to se pripovijeda treba shvatiti kao neto tipino, kao jedan od mnogobrojnih slinih sluajeva. U ostalim pripovijetkama nalazimo varijacije ovog poetka, a umjesto vatre javqaju se redom zemqa, voda, vazduh i metal. Prva etiri elementa su, kao to se zna, Empedokleovi korijeni svega", od kojih nastaju sve stvari, a wima je pridodat metal. Stvara se, dakle, jedan znaewski okvir koji usmjerava itawe. Moe se primijetiti da nakon poetna dva pasusa italac jo nije stupio u svijet pripovijetke. Jo uvijek nije zapravo poelo pripovijedawe, nego je tu data jedna misao, jedno uoptavawe, priprema za samu priu. To je slino situaciji koju moemo sresti u usmenoj komunikaciji, kada jedan od uesnika u razgovoru nekom napomenom (tipa Svata biva ili ak Ima takvih i takvih qudi) odvoji ono to slijedi od prethodnog govora, pa nakon kratke stanke pone svoju priu (npr. Takav je).6 Odvojenost uvoda od srediweg dijela teksta naglaena je u Pekievim pripovijetkama i grafiki, jer su pasusi odijeqeni od ostatka teksta bjelinom, poput strofe. Ta bjelina odgovara pauzi koju pravi govornik tim trenutkom tiine govornik se koristi da probudi interesovawe kod slualaca, tada u wima bijesnu pitawa poput kako to?", ko je takav?", i nastaje iekivawe odgovora. U Novom Jerusalimu nakon bjeline, sasvim analogno usmenoj komunikaciji, imamo npr. u prvoj pripovijeci: Dimitrijus Kir-Angelos () bee takav ovek." Nadaqe, u svakoj pripovijeci dva poetna pasusa predstavqaju saetak onoga to e se pripovijedati. Ono to slijedi u neku ruku je ilustracija misli koja je kazana na poetku. Ovakav odnos moemo nai i u ne4 Smjewivawe spoqne i unutarwe take gledita, tj prelaska u fiktivni svijet, oznaava okvir kwievnog djela (v. B. A. Uspenski, Poetika kompozicije. Semiotika ikone, Nolit, Beograd 1979). Ono to smo nazvali klasinom okvirnom priom, u kojoj je uokviravawe najoiglednije, nalazimo u djelima tipa Dekamerona, u kojima primarni pripovjeda preputa rije drugom. Slian tome je postupak objavqivawa rukopisa". 5 Novi Jerusalim, 7. 6 O ovim signalima prelaska sa jednog na drugi tekst u usmenoj komunikaciji v. Novica Petkovi, Problemi kompozicije u semiotikome osvetqewu Borisa Uspenskog, predgovor u B. A. Uspenski, nav. d., XIIXIII.

295 kim drugim djelima. Tako kod Tolstoja, nakon uvene uvodne reenice o srenim i nesrenim porodicama, slijedi tekst koji objawava" tu misao.7 Asocijativna poqa koja se stvaraju na poetku svake pripovijetke u Novom Jerusalimu meusobno su veoma slina. italac se uvijek postavqa u istu poziciju, na isti nivo, odakle e sagledati svijet pripovijetke, a istovremeno i svijet itavog vijenca pripovjedaka. Nakon ovog jasno oznaenog okvira italac opet ne ulazi unutar srediweg pripovijedanog svijeta. On se pribliava tom svijetu, ali ponovo zauzima spoqnu poziciju neto drugaije vrste jo jednom se nalazi na okviru. Dok sa pozicije prvog okvira italac sagledava znaewe pripovijetke, wenu osnovnu ideju, novi okvir otvara mu pogled na samo pripovijedawe. Taj unutarwi okvir, koji bi se mogao odrediti kao poetiki, vie je razvijen i u svakoj pripovijeci zauzima otprilike nekoliko stranica. Tako u prvoj pripovijeci narator nas obavjetava da e ispriati legendu o kir Angelosu, koju je uo od jednog kaluera tokom pisawa Zlatnog runa; u drugoj je poetiki okvir ujedno i klasina okvirna pria navodno se objavquje rukopis glavnog lika Xona Bleksmita; u treoj se dokazuje postojawe an Luja Popjea, junaka legende (opet) iz francuske revolucije itd. Na nekoliko stranica se, dakle, daju izvori prie, komentariu se ti izvori (stvara se iluzija istinitosti), objawava se tehnika izlagawa i slino. Kao da se u svakoj pripovijeci odlae poetak pripovijedawa. Ne samo to su okviri vani s aspekta cjeline vijenca ve oni imaju veliku ulogu i u samim pripovijetkama. Karakteristina je u tom pogledu posqedwa Lue Novog Jerusalima, 2999. Srediwi wen dio je, kako ga wen pripovjeda naziva, kompendijum, tj. nauni rad, a to je zapravo pasti naunog rada o Gulagu. Samim tim srediwi dio teksta te pripovijetke (to je i najvei wen dio) uopte nije narativan. Narativnost toj pripovijeci daje upravo poetiki, unutarwi okvir: on nam govori da taj istraiva na kraju treeg milenijuma pokuava da na osnovu iskopina objasni nestalu civilizaciju Gulaga. Na osnovu svega toga jasno se uoava isti kompozicioni model (spoqni okvir, unutarwi okvir, srediwi dio teksta) u svim pripovijetkama, koji upuuje na postojawe vee cjeline i na znaewa koja se pod uticajem konteksta javqaju. Dogaaji i likovi pojedinanih pripovjedaka udaqeni su i prostorno i vremenski. No time nije ukinuta mogunost povezivawa na nivou pripovijedanog svijeta. Najprije, te se granice prelaze onamo gdje se sve barijere savlauju u snu. Kir Angelos iz prve pripovijetke sawa kako se nalazi na trgu gdje muziar Bleksmit iz druge pripovijetke otkriva vjeticu u Rebeki Vinslou.8 Pripovijetke zatim povezuju
7 Uvodna reenica Stankovievog Gazda-Mladena (Celog ivota, uvek, samo je radio ono to jedan ovek treba da radi), mada sa mawim stepenom optosti i blia svijetu djela nego to je to sluaj kod Tolstoja i Pekia, ima istu ulogu u kompoziciji. Ona u jednom potezu iznosi ono to e roman iroko razviti; izmeu we i ostalog teksta sutinska se razlika moe svesti na obim (Novica Petkovi, Dva srpska romana: studije o Neistoj krvi i Seobama, Narodna kwiga, Beograd 1988, 41). 8 Novi Jerusalim, 46.

296 i druge sline niti. Tako vreteno, demonska alatka" Rebeke Vinslou jedina stvar koja nije izgorjela u wenoj kui nakon Bleksmitovog prepoznavawa, pojavie se ponovo u treoj pripovijeci kao vreteno preqe ermen itje, prve ene iju e smrt pojesti" an Luj Popje. Vreteno e ui u Popjeov san u kome giqotina ima oblik vretena. Frula, avolovo dobro" za kojim u podrumu bez povratka traga svira Bleksmit, javqa se u pripovijeci Svira iz Zlatnih vremena, 1987, a frulu e nai u posqedwoj pripovijeci i arheolog Gulaga, koji e, nakon to od we dobije prve zvuke, zapisati: oseam se kao Svira iz Zlatnih vremena koji je izaao iz bajke da qude u wu tom pesmom povede".9 Mreom lajtmotiva pripovijetke su vrsto povezane. Svaka pripovijetka rauna na istovremeno postojawe ostalih. Ti detaqi ne samo to povezuju svjetove pripovjedaka nego istiu da je avo, zlo, u sreditu sloene slike koja se na nivou cjeline gradi. Osim na nivou likova, i na nivou dogaaja zapaamo analogije. Pripovijedaju se ivoti pojedinaca na fonu krupnih, prelomnih drutvenih zbivawa. Uvijek su i jedna i druga zbivawa ona u kojima je u sreditu pojedinac i ona opta, obiqeena patwama i smru. U prve tri pripovijetke narator ima ulogu histora" istraivaa koji navodno pripovijeda na osnovu izvora koje je prikupio.10 U etvrtoj pripovijeci Svira iz Zlatnih vremena, 1987 pripovjeda je protagonist, pa se ja" histora pretvara u pripovjedaa u prvom licu.11 On uporeuje svoj poloaj sa pozicijom koju ima u prethodnim pripovijetkama (pokazuje se dakle tek tada kako je to isti pripovjeda), razgovara sa prijateqem o pripovijeci ovek koji je jeo smrt i govori o tome kako se tu razvija metafora o genezi kaligulijanske moi. Onaj koji tu mo ima jeste an Luj Popje, pisar Revolucionarnog tribunala. Najprije sluajno, a zatim po svom izboru, on spasava od giqotine osuenike, i to na jedan bizaran nain: jedui wihove presude (osuenika je u doba terora bilo toliko da zadugo niko ne primjeuje ta pisar ini). Postajui svjestan kakvu mo posjeduje, Popje se od blijedog i ispijenog pisara transformie u dvojnika onog koji tu istu mo upotrebqava na suprotan nain Robespjera. Popje e sa svojim dvojnikom istog dana zavriti na giqotini. Dok ih vode na pogubqewe, prva koja e primijetiti Popjeovu slinost sa slavnim dvojnikom i s podsmijehom ga gaati kamenom bie ba preqa ermen itje, prva osoba koju je spasao. To to pripovjeda mo odluivawa o ivotu i smrti naziva kaligulijanskom ponovo sugerie univerzalnost. Pripovijetke nisu izolovani sluajevi. itaocu se sugerie i da svijet pripovijetke Svira iz Zlatnih vremena shvati kao kaligulijanski", ovog puta opisan iz drugaije perspektive, perspektive onih koji pruaju otpor toj moi
Isto, 252. O historu v. Robert Scholes Robert Kellog, Nature of Narrative, Oxford University Press, London Oxford, New York 1968, 265. 11 Drugim rijeima, koristei se enetovim terminima (v. Grard Genette, Figures III, ditions du Seuil, Paris 1972, 255256), heterodijegetiki pripovjeda postaje u toj pripovijeci homodijegetiki.
9 10

297 ili bar misle da pruaju, da bi se na kraju otkrilo da je taj otpor samo privid koji prikriva stvarno podanitvo. I ne samo u te dvije pripovijetke nego u svim pripovijetkama u Novom Jerusalimu svijet je sutinski isti. Razlika je samo u tome koji tip qudi se u kojoj pripovijeci posmatra. I kompozicija to potvruje, jer spoqni okvir ukazuje na to da se pripovijeda o tipovima qudi, naglaeno je univerzalno u karakteru i situaciji. Ovako posmatrano, pojavquje se novo znaewe i prostora i vremena. Prostor se pokazuje kao jedinstven to je Evropa. Bez obzira na to gdje se deava i ko su protagonisti, pria je sutinski ista to je pria o unitewu ovjeka i nestanku qudskosti.12 Isto tako, sukcesivnost dogaaja se povlai u drugi plan. Za itaoca pripovijetke predstavqaju paralelne aspekte istog svijeta. To onda nije pria o nekom vremenu, nekom narodu ili nekom drutvu, ve je to univerzalna pria o propadawu. Ako je dozvoqeno govoriti o poruci ovog vijenca pripovjedaka, ona bi bila, najuprotenije reeno, da je svijet saiwen od zla. Prve etiri pripovijetke u kojima po jedan element oliava glavni lik sugeriu da ti Empedokleovi elementi djeluju na isti nain kao jahai apokalipse. Posqedwa pripovijetka tim elementima dodaje metal: Ima qudi ije tragove sledimo kao umetnika dela. Wihove stope nisu u ivot utisnute, one su izvajane kao to se vajaju kipovi. Ne moemo misliti da su mogle biti drukije, drugog oblika, niti u drugom pravcu voditi. I oblik i smer odreen je wihovom idejom."13 Na osnovu ovakvog uvoda moe se pretpostaviti da je osnovnim elementima koji su u ovom kontekstu dati kao prirodne i razarajue stihije dodat element koji ovdje simbolie ovjekov duh i wegov uticaj na svijet. U toj pripovijeci javqa se novi pripovjeda, koji ivi u individualistikoj civilizaciji na kraju treeg milenijuma. On pie nauni rad o Gulagu, pokuavajui da tu sebi potpuno nepoznatu stvarnost protumai na osnovu arheolokih istraivawa. Posebno istie znaaj koji logika ima za naunika: Ako mu je [] logika ispravna, mora mu biti ispravna i misao."14 Rezultat wegovog strogog naunog metoda jeste uewe o Gulagu kao idealnoj civilizaciji, otjelotvorewu biblijskog novog Jerusalima, gdje vlada zajednitvo, sjediwenost ovjeka sa prirodom, trijumf duhovnosti uz potpuno odbacivawe materijalnog. Tumaei sve wemu poznate ostatke te civilizacije (dodue malobrojne, kako sm priznaje, ali to je po istraivau dokaz vie o odbacivawu materijalnog kao wenoj sutini), on stvara koherentan rad. Pripovjedaev ciq je, nakon to je, ipak, uoio neke nesavrenosti (otud naslov Lue
12 I u Kiovoj Grobnici za Borisa Davidovia prostor (i to takoe prostor Evrope) ima vanu funkciju u integraciji pripovjedaka u vijenac (v. o tome Jovan Deli, Kroz prozu Danila Kia: Ka poetici Kiove proze II, BIGZ, Beograd 1997, 323). Postoji izmeu Grobnice i Novog Jerusalima vie analogija, kako na kompozicionom tako i na tematskom planu. 13 Novi Jerusalim, 199. 14 Isto, 244.

298 novog Jerusalima), da taj rad doprinese stvarawu idealnog Jerusalima, iji je Gulag ohrabrujui nagovjetaj. Pripovijetka je dakle ne pria o logoru nego o tome do kakvih apsurdnih rezultata dolazi nauni metod. Pekieva ironija nije okrenuta samo spoqa, izvan teksta, ve je to i autoironija. Metod ovog istraivawa iz budunosti samo je do krajnosti doveden metod koji primjewuje primarni pripovjeda u prethodnim pripovijetkama. Postupak razara samog sebe. U ovoj gotskoj hronici poraavajua je slika svijeta i ovjekovog djelawa. I nije samo nauka loe prola u toj umjetnikoj poruci. Tako se u prvoj pripovijeci opisuje tatina umjetnika kir Angelosa. U pripovijeci Svira iz Zlatnih vremena pjesnik, nosilac zasluenih kwievnih priznawa, nestaje nakon saznawa o samoizdaji. No i pripovjeda, nakon to spali dokaze o prijateqevoj izdaji (prije svega partijsku kwiicu), i sm uje pjesmu sviraa iz zlatnih vremena mladosti, koja mu potvruje sopstvenu skrivenu misao da se orvelovsko pod kestenom senke duge / izdali smo jedni druge" odnosi i na wega. Novi Jerusalim problematizuje, dakle, i samu kwievnost i wenu funkciju. Neka bude doputeno da se iz ove mrane kwige izvue, ipak, neto drukiji zakquak. Ne samo zbog presokratovskih osnovnih elemenata zbog simetrine, gotovo geometrijske kompozicije ve i zbog toga to saznawe o tatini umjetnosti nije unitilo djelo, ve se ono domoglo milosti uobliewa (izraz je Kiov), kwievnost, lijepa kwievnost, moe u buci i bijesu" da djeluje umirujue na naravi, kako se u antici govorilo za muziku. To nije mnogo. To je sve.
Goran Radonji PEKI'S GOTHIC CHRONICLE Summary The paper analyzes Borislav Peki's collection of stories Novi Jerusalim (New Jerusalem), which is read not as a mere book of short stories, but as a series of connected texts, a "wreath of stories". It creates a specific whole that resembles a novel, but is different from it. Signals of that bigger structure are found on various levels. Because of network of leitmotifs, Peki's book becomes a European "gothic chronicle", a universal story of decay. It gives a critique of science and its method based on logical thinking, and also an implicit critique of literature itself.

UDC 821.163.41-2.09 Kovaevi D. 821.163.41-95

ELEMENTI FARSE U DRAMAMA DUANA KOVAEVIA Dragana Besara

SAETAK: Dramsko delo Duana Kovaevia, neretko odreivano kao farsa, u ovom radu se tretira kao primer upotrebe starog komikog anra radi stvarawa posebnog dramskog kvaliteta, koji se, u nedostatku adekvatnijeg termina, naziva crnom komedijom. Od prvih komada Kovaevi upotrebqava farsine postupke (ubrzawe radwe, prenaglaavawe, izneveravawe prirodnih zakona) da bi ostvario specifinu farsinu, a time i kominu, stilizaciju. Farsa postaje neophodni element u graewu ambivalentnog dramskog sveta, u kojem su tragino i komino vrsto povezani, a iji je ciq izazivawe uznemirujueg", nelagodnog oseawa kod gledalaca. Takva reakcija, najzad, postaje osnovni preduslov za reakciju: ove drame ne pruaju odgovore, ali navode na postavqawe pitawa. KQUNE REI: Duan Kovaevi, farsa, Maratonci tre poasni krug, Radovan Trei, Balkanski pijun, Profesionalac, Urnebesna tragedija, Lari Tompson, tragedija jedne mladosti.

U jednom razgovoru objavqenom 1977. godine Duan Kovaevi je, kao ve afirmisani dramski pisac sa etiri izvedene drame (Maratonci tre poasni krug, 1973, Radovan Trei, 1974, Prolee u januaru, 1977, ta je to u qudskom biu to ga vodi prema piu, 1977), na pitawe ta ga privlai anru farse odgovorio: To to piem nije farsa. Izvesna stilizacija postoji, ali uvek proizilazi iz naeg udnovatog mentaliteta." Mentalitet u kojem je preterivawe odomaeno i u kojem iwenice obaraju razum", moda, kae Kovaevi, jeste farsa".1 Opovrgavawe nametnutog odreewa od strane samog autora ne mora se, naravno, shvatiti kao neophodan argument u raspravi o anrovskoj pripadnosti wegovih drama, ve kao ilustracija stava da anrovske nedoumice i nedoreenosti prate ovaj opus od samog poetka. tavie, u prvim kritikim tekstovima o Kovaevievim dramama primeeno je da se o radu ovog komediografa moe misliti na vie naina: Maratonci su i vesela komedija, uspeo pretekst za stvarawe ive, razigrane, zabav1

Duan Kovaevi, Tek mi se razdawuje, Scena, 13, kw. 1, br. 3, 1977, 70.

300 ne predstave, ali i komad sa ozbiqnim pretenzijama.2 Deceniju kasnije, posle prikazivawa komada kao to su Radovan Trei, Balkanski pijun i Sabirni centar, Vladimir Stamenkovi je u tekstu o Kovaevievoj dramaturgiji istakao pojedine osobine ovih komada koje ih unekoliko odvajaju od klasine komedije i naroito od farse: Junaci Kovaevievih drama nemaju sueni unutrawi ivot, ve su linosti sa sloenim psihikim ustrojstvom ponekad () individualizovani i vie nego to dozvoqava priroda komedije, junaci svojim delawem formiraju fabulu, a glavna radwa je poistoveena sa prikazom ivota u kome trijumfuje Zlo nad dobrim."3 Stoga kritiar zakquuje: U stvari, Kovaevieve komedije su oslowene na dramske prie u koje je utkan humor, saiwene su od grae koja moe da se unese i u traginu dramu."4 Ritam uspona i pada, gubqewa i nestajawa, ritam koji se odreuje kao tragini",5 jeste mawe ili vie prisutan u svim Kovaevievim komadima. Status junaka s poetka komada drastino se mewa upravo delovawem samog junaka, wegovom opsesijom ili upletenou u nesrean sticaj okolnosti. Propast nije ipak fizika smrt ili pogibija ve pre moralni pad (Radovan Trei), rezignacija (Profesionalac), razoreno zdravqe (Balkanski pijun) ili trenutak koji je samo na korak od potpune psihike i fizike propasti (Urnebesna tragedija, Lari Tompson). Faktika fizika smrt u Sabirnom centru, meutim, ne doivqava se kao potpuni nestanak, jer je upravo sadrajem komada smrt oivotvorena", i postojawe posle smrti postaje neki oblik ivota", tako da propast" profesora Pavlovia podrazumeva pre svega razoarewe nakon saznavawa istine o ovozemaqskom ivotu. Odsustvo fizike smrti u ovim dramama suspenduje traginu dimenziju, ali je ne ukida. U isto vreme takva priguena traginost omoguava uspostavqawe neupadqivije i prirodnije veze sa svojim kontrapunktom, stvarajui tip drame ija upeatqivost lei upravo u wenom ambivalentnom karakteru, a koju emo, u nedostatku boqeg termina, nazvati crnom komedijom. U kwizi The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy Xon Stajen govori o povezivawu raznorodnih elemenata u novi dramski kvalitet, koji je naroito blizak modernom gledaocu. U posledwem poglavqu Stajen pravi sintezu prouavawa tragikomedije, ije je zaetke pratio od Molijera i ekspira, a procvat prepoznao u dramaturgiji XX veka, pozivajui se najpre na senzibilitet modernog gledaoca koga vie ne zadovoqavaju kruta razdvajawa kominog od traginog i koji podjednako intenzivno eli da se saivi sa junacima na sceni, ali i da sauva distancu u odnosu prema wima: Komad je specifian mikrokosmos prirodnog ivota. Zarad svojih skrivenih namera on moe da
2 Vladimir Stamenkovi, Pozorite u dramatizovanom drutvu: kritike i eseji: 19561986, Beograd 1987, 263. 3 Isto, 278. 4 Isto. 5 O pojmu traginog ritma v. Suzana Langer, Velike dramske forme: tragini ritam, prev. Radmila evi, u Teorija tragedije, Beograd 1984.

301 podvue i izdvoji posebni oblik reakcije, misaoni ili emotivni, ili pak moe da ih pomea i povee. Neke od najboqih drama iz ekspirovog zrelog perioda, ili Molijerovi najvei uspesi, kao to smo videli, jesu izuzetni upravo zbog takve meavine."6 elei da predoi ambivalentnost ivota, moderni dramaturg stoji na neugodnoj poziciji koja se trudi da ne pripadne nijednoj strani: On mora da kontrolie naa stalna mentalna i emotivna opredeqewa () Udaqavawe svojstveno komediji nam nije dozvoqeno, ali ni saivqavawe svojstveno tragediji."7 Crna komedija sa nerazluivim dvojstvom kominog i traginog, apsurdnog i realnog, uspostavqa novi i kompleksniji dramski svet u kojem upravo svaka od komponenti prua dodatno senewe svom antipodu. Elementi kominog ne predstavqaju, dakle, samo olakawe", ve ine smisaoni dodatak traginom. Junaci takvih drama i sami moraju biti kompleksni i ambivalentni: Ovakav dvostruki odgovor proizilazi kada nae primarno prepoznavawe klovna u wegovoj tradicionalnoj ulozi spadala i zabavqaa bude poreknuto i opovrgnuto, kada on pokae da je sposoban da trpi patwe () ivota, patwe koje ne bi smetale ni wemu ni nama da on jeste artificijelan."8 Nedostatak samosvesti, specifian za farsu, gde junak trpi sve, ne oseajui posledice, i ne podnosei patwu, jeste upravo ono to crna komedija izbegava. Pri tom, isticawe samosvesti nije primarni zadatak crne komedije, ve stvarawe krajwe napetosti meu elementima kominog i traginog, tako da je tewu ka samosvesti zapravo zamenila tewa ka nedoreenosti, odnosno ka stvarawu dvojakog nerazluivog odgovora na dramsku radwu. Junaci Kovaevievih drama teko da mogu biti bez ostatka svrstani u neku, unapred datu kategoriju: porodica Topalovi iz Maratonaca izaziva smeh isto koliko i strah, Ilija vorovi iz Balkanskog lijuna, mada nespretan i komian u svojoj neprilagoenosti, zapravo je nosilac opasne opsednutosti u kojoj se nasluuju duboka nesrea i razoarewe, nesvakidawi profesionalizam Luke Labana iz Profesionalca deluje uznemirujue, ali u isto vreme ima i formu kominog preterivawa, Beli iz Larija Tompsona najotvorenije skida masku klovna da bi otkrio patwu. Govorei o jo jednom aspektu crne komedije moralizmu, Xon Stajen napomiwe da je upravo ova vrsta drame neretko didaktina", ali da, za razliku od sredwovekovnih komada, moralizam modernih dramskih tekstova ne poiva na jasnom razdvajawu dobra od zla: U najboqem sluaju ona ne odobrava, ali nee olako okriviti ili estoko osuditi: nee povui jake i otre linije."9 Otuda se sukobi u crnoj komediji retko okonavaju, te ovakva drama ne donosi odluke umesto nas", ve stimulie svojim implikacijama".10 Gledalac ne uiva u odgovorima,
6 John L Styan, The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy, Cambridge 1962, 242. 7 Isto, 246. 8 Isto, 261. 9 Isto, 292. 10 Isto, 275.

302 ve u nainu na koji su postavqena i naeta pitawa, kao i u nerazluivom jedinstvu tona", koje se po Stajenu moe odrediti kao etvrto" jedinstvo, pored klasinih jedinstava mesta, vremena i radwe. U dramama Duana Kovaevia identifikuju se i razotkrivaju teke negativne naslage u srpskom mentalitetu, odnosno fokusiraju se duboke, iskonske qudske izopaenosti koje su nale plodno tle u odgovarajuim drutvenim okolnostima. Pri tom se upravo ta tendencija ka smetawu uzroka zla u konkretno drutveno i istorijsko okruewe u opusu Duana Kovaevia razvijala postepeno: od mranih i ini se svevremenih Topalovia, koji tek u grubim obrisima predstavqaju ovdawu sredinu, preko Radovana Treeg, iji se primitivizam doivqava kao odlika mentaliteta, podsticana i razvijana drutvenim sistemom, do Luke Labana iji negativni potencijal jeste posledica drutvene nakaradnosti. Meutim, i u tim oslikavawima ne dozvoqava se olaka osuda vienog, jer se neprekidno meaju pojmovi krivice i nevinosti, greke i iskupqewa. Od Maratonaca, gde pored farsinog prosedea koji omoguava distancu nije sasvim lako bespogovorno osuditi porodicu Topalovi, jer se u wima prepoznaju stilizovani obrasci patrijarhalnog mentaliteta, do Profesionalca u kojem je odnos izmeu xelata i rtve potpuno relativizovan, Kovaevi je u svojim dramama gotovo dosledno stvarao dvojaki svet crne komedije.11 Takav ambivalentni karakter crne komedije navodi nas da se za trenutak vratimo nekim optim odreewima farse, kako bismo napravili izvesna razgraniewa. Farsa jeste ambivalentan anr, u kojem se sjediwuju razliiti impulsi (mehanizam radwe naspram ivog tela, izraeno telesno nasiqe koje, meutim, ne ostavqa posledice), ali takva ambivalentnost je sasvim druge prirode od one kojom se odreuje crna komedija: mada ukquuje u sebe razliite i suprotstavqene elemente, farsa uspeva da napregnuti odnos izmeu wih prevazie isticawem dominacije principa vitalnosti, koji joj obezbeuje kominost. Crna komedija, na drugoj strani, takav potencijal farse u celini uzima kao jedan konstitutivni element, kojem se daqe suprotstavqa drugi, potpuno suprotan, pri emu se ne nasluuje postojawe nekog nadreenog elementa koji bi mogao da se shvati kao sinteza. Ono to se takvim sklopom postie jeste pre napeta i, upravo zbog svoje nereivosti, privlana dvojnost. Prema tome, u crnoj komediji se pre radi o upotrebi ili funkcionalizaciji elemenata farse u stvarawu novog dramskog kvaliteta.12 Povran pogled na opus Duana Kovaevia dovoqan je da potvrdi pievu tvdrwu izreenu na samom poetku wegovog dramskog rada da
11 Rad na nedovrenom opusu Duana Kovaevia uslovio je ograniavawe predmeta izuavawa. Stoga smo se odluili da posledwe delo koje ulazi u okvir ovog rada bude drama Lari Tompson. 12 Povezivawe disparantnih elemenata, te nepostojawe pomenutog nadreenog kvaliteta, to se u ovom radu vezuje za crnu komediju, na drugoj stani nagovetava jo jedan pojam grotesku. Smatrajui da bi zadravawe na ovom pojmu otvorilo itav niz novih pitawa, te da pitawe groteske kod Duana Kovaevia zasluuje daleko iru obradu, zaustavili smo se na, uslovno reeno, neutralnijem odreewu.

303 to to pie nije farsa". Time se ujedno i doputa postavqawe hipoteze o angaovawu farsinih presedea u ovom opusu kako bi se stvorio dramski svet sutinski drugaiji od veselog sveta farse. Opus Duana Kovaevia pokazuje ta se farsom, wenim specifinim odlikama, ili kako sam autor kae wenom stilizacijom, moe postii. 1) Dvoznanost farse Maratonci tre poasni krug i Radovan Trei Upotreba elemenata farse u dramama Duana Kovaevia nikada nije istovetna, ak ni u prvim komadima, koji se mahom, kao u pomenutom razgovoru, odreuju kao farse. Uopteno govorei, upotreba farsinih prosedea jeste u funkciji stvarawa dvojakog i nesvodivog sveta crne komedije, ali skloni smo da tvrdimo da je teite tog uznemirujueg" kvaliteta u svakom Kovaevievom komadu usmereno prema donekle modifikovanim i specifinim znaewima. U tom smislu, bavqewe elementima farse u delu Duana Kovaevia navodi na paqivo premeravawe svakog segmenta, to nam, najzad, izgleda kao vaqan put ka neemu to i nije primaran ciq ovakvog teksta, a to ovaj nesumwivo popularan i znaajan moderni komediografski rad zasluuje boqem razumevawu i adekvatnom vrednovawu. Komad Maratonci tre poasni krug pokazuje na koji se nain moe ostvariti pomenuta stilizacija" i do kakvih efekata to dovodi. Farsini prosede se u Maratoncima pre svega ispoqava kroz autentino farsinu prenaglaenost: iwenica da Topalovia ima mnogo i da su svi dugoveni predstavqa multiplikovawe koje poprima karakter farsinog preterivawa. Preterivawe ili prenaglaavawe u farsi, ostvareno kroz isticawe jedne dominantne osobine junaka, ili kroz ubrzavawe pokreta, i potpomognuto autentino farsinim bezopasnim nasiqem", u funkciji je stvarawa dosledno iskonstruisanog sveta, u kojem se razvija pogodno tle za (u farsi doputeno) prekoraewe granica prirode i izneveravawe prirodnih zakona. Farsini svet takvim instrumentima uporno istie samosvojnost, nestvarnost i izmatanost, odnosno otkriva da jeste potpuno artificijelni odgovor na preuzetu ivotnu grau. Farsinost Topalovia obezbeena je upravo ovakvim prenaglaavawem, ali funkcija ovog elementa farse time nije iscrpqena. Porodica Topalovi svojim morbidnim poslom i nesvakidawim sastavom nosi u sebi lik duboko ukorewenog i nepatvorenog zla: kao vlasnici pogrebnog preduzea koji profitiraju na tuim smrtima, pod sloganom da je smrt jedini siguran posao", Topalovii ine autentinu destruktivnu silu. Demonska" priroda Topalovia dobija i dimenzije iskonskog, odnosno drutveno neuslovqenog zla, jer ne postoji precizno vremensko i socijalno odreewe wihovog porekla. Dugovenost Topalovia jeste i izraz svojevrsnog vitalizma, koji je dodatno podstaknut wihovom grozniavom aktivnou, neutaivom glau za ivotom (svako od wih se boji smrti i estoko joj se opire),

304 i, najzad, u opstanku porodinog klana najmlai lan porodice se, i pored svih pokuaja da se otrgne, pridruuje porodinom poslu, da bi ga dosledno nastavio. Ovakav vitalizam, uz hiperaktivnost i energinost, s druge strane, predstavqa dodatnu spregu sa farsom: farsa kao formalizacija principa vitalnosti tematizuje upravo sposobnost bia da preivi i da opstane. Meutim, upravo kada je re o vitalizmu i o nainu na koji se on ispoqava kod Topalovia, moe se uoiti osnovna taka razdvajawa izmeu farinog i topalovievskog" vitalizma: zbog svog destruktivnog karaktera vitalizam klana Topalovi nije istog kvaliteta kao sposobnost snalaewa farsinog junaka lakrdijaa. Vitalizam lakrdijaa, koji se trudi da izdri sve udare sudbine", oliene u neumoqivoj maini, i da iz svih iskuewa izae nepovreen, ima pre svega pasivan karakter: junak prima udarce, pada i doekuje se na noge, vie pokuavajui da se odbrani, nego to je reen da napada.13 Upravo stoga, na primeru Maratonaca moe se uoiti na koji nain jedna evidentno farsina odlika moe biti upotrebqena i kakav smisao komino-farsini impuls dobija takvim angamanom. Naime, farsini prosede u ovom komadu nema funkciju da istakne vitalizam Topalovia, jer je wega previe, ve da suspenduje ili ublai oseawe stranog koje takva priroda moe da izazove. Ovakva tvrdwa moe na prvi pogled da zvui paradoksalno: farsa, iji je kvalitet bitno odreen vitalistikim principom, angauje se da bi taj kvalitet bio ukinut. Odgovor lei upravo u farsinoj artificijelnosti, ostvarenoj prenaglaavawem ili preuveliavawem, emu je podreena i ovakva izdrqivost, makar i sa negativnim predznakom. Drugim reima, farsa ima funkciju da kanalie negativni potencijal: klasine farsine scene, kao to je ona na kraju prvog ina, kada svi stariji lanovi porodice bacaju predmete na izroda" Mirka, i opti haos koji potom sledi, zajedno sa ostalim arsenalom (farsinog) nasiqa amarawa, pretwe i psovke, predstavqaju regulatore farsinog karaktera. Svojim iracionalnim i grubim impulsom ovakvi prizori nose farsini naboj, odnosno gotovo a priori doivqavaju se kao farsine, pa samim tim i komine, te kao takve unose neophodno olakawe u zastraujui kontekst. Upravo zbog takvog prepoznavawa" farsinog impulsa (preuveliavawe, grubost) mogue je skretawe pawe i zanemarivawe pravog karaktera vitalizma koji lei u osnovi aktivnosti Kovaevievih junaka. Farsina artificijelnost stoga omoguava da iskonsko zlo bude donekle estetizovano": farsini usmeriva daje bar donekle iluziju izmatanosti, koja je, pri tom, nesumwivo komina. Ako se ova funkcija elementa farse moe odrediti kao, uslovno reeno, ublaavajua (svet morbidnih maratonaca" preko farse ita
13 ak i ona vrsta farse koju Xesika Milner Dejvis naziva humiliation farce", u kojoj je radwa pravolinijska i usmerena prema poniewu rtve, predstavqa samo jedan od moguih vidova uspostavqawa farsine strukture, koji ni tada ne znai unitewe protivnika". tavie, dobar deo farsine tradicije upravo tei umekavawu" farse to podrazumeva pasivizirawe junaka, wegovo svoewe na suner za kawavawe" prema Jessica Milner Davis, Farce, London 1978.

305 se kao izmiqen"), bilo bi pogreno prevideti drugi konotativni sloj koji je sasvim suprotan. Naime, farsa krije u sebi napet odnos izmeu realistinosti i artificijelnosti: mada se zahvaqujui preterivawu i karikirawu stvara utisak izmiqenog ivota, farsini junaci zadravaju odreenu koliinu atributa koji uspevaju da ih lokalizuju, kao to su porodini status ili zanimawe. Zato upotreba farsinih elemenata dovodi i do svojevrsnog realizma" komada: realistiki potencijal farse, ispoqen kroz topalovievski (maksimalizovani i stoga farsino upotrebqiv) patrijarhalni sastav, prilino prepoznatqivu sklonost ka prevari i pri tom zaiwen specifino domaom psovakom" atmosferom, omoguio je da maratonci" ne ostaju na bezbednoj udaqenosti od gledaoca, kao nedokuivi demoni iji postupci i poreklo izmiu mogunosti poimawa. Prvi Kovaeviev komad Maratonci tre poasni krug otkriva inicijalno autorsko opredeqewe koje podrazumeva stvarawe ambivalentnog dramskog sveta, istovremeno kominog i uznemirujueg. Potencijali farse upotrebqeni su potpuno i dosledno, uvek u funkciji izazivawa pomenute napetosti": farsinom artificijelnou se ublaava zastraujui vitalizam junaka, ali se zato takvo ublaavawe na drugoj strani naplauje" postupkom koji je ponovo farsian iako stilizovani, obrasci patrijarhalnog mentaliteta kod Topalovia su neugodno prepoznatqivi. Slian postupak primewen je i u narednom komadu Radovan Trei (1973), pri emu je modifikacija jednom upotrebqene formule" uslovqena pre svega samom graom ili uslovno reeno veom realistinou prikazanog. Radwa komada je, naime, smetena u porodini krug u kojem svako ima svoju scensku funkciju ispuwenu porodinim statusom: otac, majka, ki, tast, nesueni zet. Na stewenom prostoru novobeogradskog solitera ova grupa, koja nosi svoj klasinu farsinu auru qudi sa periferije", uputa se u porodine okraje i podmetawa noge, neprekidno otkrivajui primitivizam, glupost i ogranienost. Upravo te osobine, fokusirane u odreenoj drutvenoj zajednici", postaju predmet pievog interesovawa, ali se Kovaevi ne zadrava samo na tom slikawu mana domaeg oveka", to bi i omoguilo unekoliko ostvarewe farse u wenom autentinom vidu. Farsa u ovom Kovaevievom komadu dobija ponovo dvostruku ulogu, kako bi se i ostvarilo ono to je Kovaevieva namera: nemilosrdno pokazati da na" mentalitet ne moe biti samo predmet ismevawa, jer je pre svega opasan. Farsini postupak uoava se pre svega u organizaciji dramske radwe: vrtoglavi preokreti, upotpuweni osnovnim sukobom" sa mrskim Vilotiima", proizvode efekat ubrzawa, pa ak i utisak da su junaci vie noeni mehanizmom radwe, nego to je sami pokreu, uvodei tipino farsinu neloginu logiku".14 S druge strane, izrae14 Prema reima Vladimira Stamenkovia, u tom komadu, koji ima posebno mesto u wegovom opusu, gde se i osea, i kada je u pitawu pria, direktniji uticaj Beketa i Joneska, postepeno dolazi do neopisive zbrke u radwi" (nav. d., 280).

306 nije nego u Maratoncima, iju je dugovenost kritiar Vladimir Stamenkovi odredio kao komediografsko preterivawe, ali nita nije nemogue",15 farsi svojstveno preterivawe u Radovanu Treem potpuno izlazi iz okvira stvarnosti: nesrena Georgina je trudna pet godina, lanovi porodice skau sa dvanaestog sprata i vraaju se nepovreeni i iznenada se pojavquje davno umrli roak. Ekstravagantnost farse, koja doputa najneverovatnije motive i naputawe prirodnih zakona, Kovaeviu je pomogla da stvori posebnu, farsinu, urnebesnu" atmosferu. Meutim, ponovo, upotreba farse nije jednoznana: ovakvo drastino naruavawe prirodnih zakona otkriva i autorsko insistirawe na fantastinosti farse, odnosno insistirawe na samoj farsi. Neverovatni motivi, dakle, ne znae samo intenzivirawe farsinog potencijala grae, ve su znak autorskog odnosa prema anru ili autorove namere da farsu angauje. Razlog za takav angaman vidimo upravo u nameri da se postupak primewen u Maratoncima, a koji se moe odrediti kao dvostruka usmerenost farse, jo jednom primeni, mada u ovom sluaju donekle izmewen. Primitivizam junaka bio bi, bez distance koja se uspostavqa farsom, suvie upadqiv i veristian, jer Radovan sa svojom porodicom jeste izuzetno prepoznatqiv kao predstavnik nove klase beogradskih nedovoqno urbanizovanih doqaka iz neizbenog Zaviaja. Meutim, izbegavawe verizma nije osnovni motiv taj i takav Radovan, koji se, kako smo rekli, moe isuvie lako prepoznati, jeste u isto vreme i veoma opasan. Mada nema toliko demonski lik kao Topalovii, Radovan nosi u sebi opasnost koja je upravo zbog svoje obinosti" jo stranija. Farsa, dakle, ponovo pomae da se ublai mrana i negativna strana prikazanog, ali zbog svog realistinog potencijala takav zastraujui smisao ne moe da se ukine. Autorski stav, koji se zasniva na otvorenom baratawu mogunostima anra, paradoksalno, omoguava prodor ozbiqnog" sadraja u tkivo drame: kao to se anr moe svesno upotrebiti, tako se moe i napustiti. U takvim poigravawima nije neobian i Radovanov apsurdni"16 preokret na kraju komada, kada na videlo eklatantno izbija negativna razorna snaga koju junak nosi. Zavretak Radovana Treeg, kao i posledwa scena Maratonaca, kada Topalovii jure po gradu, gazei sve pred sobom, pokazuje ta se dogaa kada se instrument farse, do tog trenutka upotrebqavan, iskqui: destruktivnost junaka putena je na slobodu. Farsa u Radovanu Treem postaje katalizator kominosti ili sredstvo da relativna ordinarnost prikazanog (porodini krug i wemu svojstveni sukobi sa suprotnim porodinim klanom) budu dramaturki i komediografski plodotvorni. Farsini regulator ponovo suspenduje negativni potencijal likova, oslobaajui komini impuls, ali ne doputa da Kovaevieva tematska preokupacija problem naeg mentaliteta" bude olako shvaena. Stoga se pomenutim funkcijama farse
15 16

Isto. Isto, 280.

307 (suspenzija stranog putem aktivirawa farsine artificijelnosti, ali i nedoputawe, ponovo kroz realistini potencijal farse, da takva artificijelnost ostane u domenu komine igre) moe dodati jo jedna: farsino preterivawe omoguava da primitivizam bude potpuno ogoqen, pa samim tim i da se ukae u svojoj destruktivnosti. Tokom rada farsine maine negativni sadraj moe ak i, na trenutke, da se previdi, ali ne moe da nestane. Zavrna scena Radovana Treeg u tom smislu postaje svojevrsni balans: ono to je nagovetavano sada je otkriveno, a oscilirawe izmeu smenog i stranog, u krajwoj instanci, u fuknciji je stvarawa pomenutog uznemirujueg" stawa, koje je karakteristino za crnu komediju. 2) Tragovi farse Ovakva upotreba anra pokazuje da je farsa za Kovaevia tek jedno od raspoloivih sredstava u stvarawu drame, a ne dominantno anrovsko opredeqewe. Neke teme naznaene u prvim komadima, kao to je kritika mranih i primitivnih naslaga u domaem mentalitetu, to se farsom, kako smo videli, na specifian nain seni, i daqe e biti nezaobilazan sadraj Kovaevievih drama. Ipak, mrana strana Topalovia i Radovana prikazana je vie kao talog nesvesnog, duboko uvreenog i iskoenog gledawa na svet ovdaweg oveka, ali su ve u Radovanu Treem naznaeni i obrisi drutveno-politikog okruewa koji pogoduju razvoju takvog mentaliteta. Zato nije neobina pojava komada, koji su u kritikama o komediografskoj delatnosti Duana Kovaevia uglavnom ostali zanemareni, kao to su Prolee u januaru (1974) i ta je to u qudskom biu to ga vodi prema piu (1976), koji se mogu razumeti kao prilino ogoqene alegorije o uspostavqawu sistema manipulacije i kontrole. Preko prie o drawu qudi u podrumu, wihovom zavaravawu, zastraivawu i iskoriavawu, iz Prolea u januaru, ili prikazivawem monomanskog eksperimenta gde se qudi upotrebqavaju kao zamorii u ta je to u qudskom biu to ga vodi prema piu, Kovaevi ispituje" razliita sredstva upravqawa qudima od strane jednog oveka ili grupe qudi. Ukazivawe na politiko drawe u mraku" ili na neke ideoloke eksperimente" da bi se stvorili boqi qudi", a kojima savremena istorija obiluje, u ovim dramama vie je nego upadqivo. Pieva usredsreenost na samu strukturu takvih sistema praktino je onemoguila i potpuno ukinula farsu. Ovim komadima Kovaevi je doao do krajwe take u ispitivawu nametnutih drutvenih okvira koji uspostavqaju specifinu saradwu" sa negativnim naslagama u nacionalnom biu. Najzad, u drami koja je takoe u odnosu na ostatak opusa Duana Kovaevia skrajnuta Limunacija, napisana po motivima pripovetke Stevana Sremca, odnos kategorija impulsi i svest mase, na jednoj, i vlast i politika, na dru-

308 goj, posmatra se na materijalu koji je za to najpogodniji, na mentalitetu srpskog sela. U narednim komadima Sabirni centar (1982), Balkanski pijun (1983), Klaustrofobina komedija (1987) i Profesionalac (1990) odnos ovek i politiko okruewe bie tretiran na nain na koji to ini crna komedija: uspostavqa se nerazluivo jedinstvo traginih i kominih elemenata, to ne dozvoqava jednostavno povlaewe linija razgraniewa, dozvoqavajui samo ambivalentni odgovor, koji, kada je re o razumevawu likova, znai da je nemogue razluiti ko je krivac a ko rtva. Najzad, u komadu Sveti Georgije ubiva adahu (1986) pomenuto okruewe postaje konkretni istorijski trenutak, oteao od politikih zaevica, sitnih qudskih nezadovoqstava, tegoba ili obogaqenosti, duhovne ili fizike. Komini elementi koji se nuno pojavquju u takvom jedinstvu vie nisu strogo farsini, odnosno mogu se identifikovati tek povremeno, i to kao jedan od raspoloivih prosedea. Blaga ironija ili podsmeh na raun qudskih mana u Sabirnom centru, nespretnost Ilije vorovia, galerija bogaqa iz Svetog Georgija, nesporazumi do kojih dovodi ukrtawe pozorinog i ivotnog u Klaustrofobinoj komediji, ili bizarnost situacije u Profesionalcu, postaju nosioci kominog kontrapunkta u traginom okruewu. U nekim od tih komedija elementi farse pojavquju se tek mawe ili vie naznaeni i uvek intenziviraju komini kontrapunkt. Tako farsu u Balkanskom pijunu prepoznajemo u postupcima Ilije vorovia koji su slini hipervitalizmu Topalovia: Ilijino padawe i povreivawe u akcijama pijunirawa podstanara nose farsini potencijal, jer za nespretnog Iliju znae fiziko kawavawe na koje se on, kao junak farse, uopte ne osvre. tavie, iako je izloen telesnom ugroavawu, Ilija u svojoj vitalnosti takvu opasnost zanemaruje: Kad je tresno u kombi, on je mene zakaio zadwim delom, a on se odbio i naleteo na zid. Oneli su ga u bolnicu Dola milicija, pravila uviaj. S wima sam se na krv posvaao. Napali mene to sam prelazio ulicu van peakog prelaza () Reko sam mu, dok su ga bolniari ubacivali u ambulantna kola: 'Za ovo u ti se krvi napiti. Platie mi glavom kad-tad' " (Balkanski pijun i druge drame, 254255). Lik Ilije vorovia nosi komini potencijal, upravo zbog svojevrsne mehanizacije" wegove svesti, odnosno krutog drawa za ideju koja nema veze sa stvarnou i koja ga zato dovodi do kominih nesporazuma. Takva opsednutost, koja je jedna od najplodotvornijih tema komedije, meutim, u sluaju Ilije vorovia samo donekle moe da izazove smeh. Ilijina mana se ne prepoznaje kao sitna" i bezopasna, ve, slino Topaloviima i Radovanu Treem, nosi mranu snagu, ugroavajui druge i podreujui sebi celokupnu Ilijinu linost.17
17 Pojam sitne" ili bezopasne mane Anri Bergson i Vladimir Prop odreuju kao krucijalan za razumevawe komedije i smeha. Tako Prop kae da smeh ne izazivaju svi nedostaci, ve samo oni sitni", te da poroci nikako ne mogu biti tema komedije: oni su sastavni deo nekih tragedija" (v. Prop, Problemi komike i smeha, prev. Bogdan Kosano-

309 Pomenuta farsina scena otkriva ponovo dvostruku upotrebu farse, ali na drugaiji nain: i pored povreivawa junak ostaje preterano aktivan i zagrien u svojoj borbi protiv imperijalistike bande", ime se porie sudbonosnost povreevawa i uvodi farsini, olakavajui impuls. Meutim, upravo iwenica da se sve deava van scene, koja je prirodni ambijent farse, takav impuls je znatno suspendovan. S druge strane, ono to se deava na sceni oigledna destruktivna snaga Ilijine opsednutosti, koja razara i wega i wegovu porodicu, kao i nezaobilazna iwenica da i sam Ilija pati, odnosno da je i on bio rtva, tako da se koren opsednutosti nasluuje u wegovoj tekoj frustraciji, znaajno obeleava komad, ne dozvoqavajui mu farsino-komini zamah. Upravo pod pritiskom tog sadraja, i sam farsini element mora drugaije da se iita: koliko god da je re o hiperaktivnosti i vitalnosti, to je vitalnost negativnog karaktera. U ovakvoj konstelaciji elemenata (komini potencijal lika, koji se ne iskoriava na nain primeren komediji; farsino zasnovano na negativnoj vitalnosti), potpunu distancu je nemogue uspostaviti. Element farse, zajedno sa kominim elementom koji se prepoznaje u opsesiji glavnog junaka, tako suspendovan dobija, dakle, dvostruku funkciju: postaje komino olakawe, koje se suprotstavqa traginom i stranom elementu da bi se realizovala crnohumorna ambivalentnost, ali i dodatno odreuje taj negativni i tragini sadraj, jer otkriva intenzitet energije koju junak nosi. Strogo ograniavawe farsinog, koje postaje jedan, ogranieni segment u strukturi dela, obeleie i kasnije drame, tako da u nekima od wih jedva da elemente farse moemo prepoznati. U liku Luke Labana iz Profesionalca samo se povremeno nasluuje krajwe suspendovan element farse: Lukin profesionalizam dobija donekle oblik farsine prenaglaenosti, koji moe biti daqe razraen na nain primeren farsi. Naime, kada Luka objawava na koji nain je vrio svoju dunost i kada odaje da se za tu priliku adekvatno preruavao, kao elezniar ili prodavac novina, element farse dobija na snazi: preruavawe ima farsinu konotaciju, jer uvodi, makar i suspregnuto, elemente pozorinosti, izmatanosti, ali i farsine prevare, ili stavqawa maske. Meutim, iwenica da se to preruavawe dogaa ponovo van scene bitno odreuje status farsinog elementa: on je redukovan gotovo do zamenarqivosti, mada zadrava svoju uoqivo kominu ulogu. Ovakvo ograniavawe farse omogui e da se na drugoj strani razvije ambivalentni svet crne komedije, u kojem se radwa usporava, i da od neloginih skokova poiwe postepeno i logino da se razvija. Prenaglaene osobine junaka dobijaju sve realistinije konture, tako da se oni pre mogu odrediti kao karakteri" nego kao tipovi", koji, u sklavi, Novi Sad 1984, 41). Na slian nain govori i Bergson: Ona [krtost] se moe nastaniti u dui, moe postati gospodarica kue, pa ipak e i daqe ostati strankiwa. Sasvim drugaija bila bi krtost tragine vrste. Vidjeli bismo je kako privlai k sebi, upija, prisvaja preoblikujui ih, razne snage bia" (Bergson, Smijeh, prev. Bosiqka Brlei, Zagreb 1987, 93).

310 du sa dvojakou crne komedije, ne mogu biti svedeni na jednu dominantnu osobinu. Od samovoqnog oca porodice, koji u potpunosti ispuwava svoju funkciju pokretaa radwe i wenog dovoewa do potpunog usijawa kao to je Radovan, dolazi se tako do Luke Labana, ija se uloga teko moe odrediti, jer se on doivqava i kao xelat i kao spasilac, i kao kruti policajac i kao retki uvar kwievnosti. Suspendovawe elemenata farse u poznijim Kovaevievim dramama ne znai i potpuno odbacivawe wenih mogunosti, tim pre to se ni u prvim komadima ostvarivawe anra nije postavqalo kao ciq. Stoga nije neobjawivo prepoznavawe farse u kasnijim dramama kao to su Urnebesna tragedija (1991) ili Lari Tompson, tragedija jedne mladosti (1996), jer se radi o ponovnom iskoriavawu potencijala farse na nain koji je autor smatrao najadekvatnijim za stvarawe autentinog crnohumornog dramskog sveta. 3) Povratak farsi Farsino ubrzavawe ritma radwe dominira u prvom i delimino u drugom inu Urnebesne tragedije. Radwa ovog komada zadrava se na prelomnom trenutku u ivotu jedne tipine srpske porodice iz devedesetih godina, te stoga nosi tematski korpus koji je neretko bio predmet farsine obrade: na jednom mestu, iznenada, okupqaju se svi lanovi porodice, voqeni i nevoqeni, tako da su nepoeqni susreti, koji mogu da dovedu do kominih sukoba, neizbeni. Upravo u prvom inu takav tematski potencijal maksimalno je iskorien upotrebom klasinih farsinih postupaka: jurwava, buka, zvowava telefona i neprekidno vikawe ukuana i pridolica stvaraju atmosferu uzavrelog i neprirodnog kretawa koje je zbog svoje prenaglaenosti komino. Junaci, otac, majka, kao i ostali akteri na sceni (stric, strina), tako prestaju da lie na bia koja upravqaju svojim ivotima, ve na ive lutke koje pokree nepoznata sila. Farsini efekat se postie i svojevrsnim maskirawem" junaka, odnosno posebnim oblicima wihovog obeleavawa svako na sceni dobija neobinu masku kao to su nagaravqeno lice, zavoj ili gips. Najzad, iskoriena je i mogunost farsinog nesporazuma Milan ne moe da se objasni sa svojim psihiki obolelim ocem, koji pak, mislei da je wegov unuk jo uvek beba, kupuje deju igraku. U trenutku kada euforini ritam radwe dostigne kulminaciju, autorskom intervencijom dolazi do iskquivawa tona": kada mu se sve smui, mali Neven, potpuno skrajnut tokom porodine rasprave, ukquuje muziku i posmatra svoju rodbinu kao u nemom filmu. U sceni koja sledi farsina apstraktnost, ve nagovetena sumanutim ubrzawem, dobija na snazi, mada eksplozija kretawa na sceni bez zvuka zapravo dovodi do take do koje i farsa kao anr moe da ide, a koju smo odredili kao sliku apsurda: () otac vue strica prema kunim vratima, stric vitla pitoqem, strina ide za wima povremeno pretei podig-

311 nutom takom, doktor i majka uvode Rajnu u kuu, koja daqe peva ()" (Urnebesna tragedija, 70). Trenutak u kojem je besmisao uzeo zamah jeste ujedno i oznaavawe prelomnog momenta kada farsa prelazi u traginu dramu. Farsa, koja moe da prui sliku apsurda, ne dozvoqava da apsurd postane sebe svestan. Kulminaciju zaumnosti Kovaevi smeta u kontekst motiva koji predstavqa dramsku potku radwe sa traginim implikacijama. Ovom scenom Kovaevi je ispunio ono to Bentli naziva posebni svet, osvetqen sopstvenim mranim i neprirodnim suncem () Oseamo da bi jednim dodirom svi otili u vazduh".18 Sudbina malog Nevena, koji je do tada bio posmatra, nakon dostizawa farsino-apsurdne krajnosti izbija u prvi plan. Kao to je na kraju prvog ina tragino pitawe Nevenovog identiteta postavqeno, tako na kraju drugog ono postaje potpuno ogoqeno: deda isledniki ispituje unuka, koji, pritewen izopaenim razmiqawem, gubi i posledwe uporite koje ima u sluenom svetu svoj identitet. Farsini ritam ubrzawa s poetka se zbog traginog kontrapunkta nuno iitava na drugaiji nain, jer se otkriva tek kao stilizacija ija funkcija nije samo komino olakawe, ve pre svojevrsna dopuna traginom. Ma koliko da farsini prosede obezbeuje komini impuls komada, u konstelaciji sa traginim kontrapunktom on gubi svoju bezazlenost: svet koji je sulud nije samo smean. Nevenov tragini pad nije samo posledica iskoenog pogleda na svet wegovog dede, ve i nedostatka oslonca u neposrednom okruewu, a upravo izmetenost" Nevenove porodice podvuena je farsinom ludou" ili slikom sveta koji je izgubio smisao i usmerewe. Drugim reima, farsa u Urnebesnoj tragediji postaje na poseban nain osmiqena", odnosno elementi anra se uzimaju kao obrasci koji e otkriti inicijalnu ideju. Ponovo se, dakle, kao u Radovanu Treem, radi o funkcionalizaciji anra, i to na nain koji omoguava dvostruko iitavawe farse: farsa je, ovoga puta izrazitije, dobila zadatak da pored zabavqake i smehotvorne uloge dobije jo jednu koja podrazumeva tumaewe sebi suprotstavqenog sadraja. Prilikom takvog angamana nad osnovnom koncepcijom farse, koja podrazumeva ivotnu radost i veseqe, te formalizaciju principa vitalnosti, nadvija se senka sasvim drugaijeg, farsi neprimerenog smisla. Takav postupak, meutim, jo uvek ne znai razarawe farse: ako je farsa pomogla svom opozitu u tumaewu slike sveta, i sama mora da dopusti da wena osnovna ideja bude protumaena", to i jeste jedini relativno besopasan nain za ouvawe wene komine sutine. U takvom procesu element farse nije izmewen: da bi se ostvarila crnohumorna ambivalentnost, neophodno je da svaki segment (komian, farsian ili tragian) bude potpun, a svako eventualno naruavawe" segmenata dolazi od spoqa, od wemu suprotstavqenog elementa. Postupak ukrtawa traginog i farsinog, odnosno wihovog povezivawa u jednom segmentu dramske radwe ili neposrednog nadoveziva18

Eric Bentley, The Life of the Drama, New York 1967, 247.

312 wa, Kovaevi primewuje kako u itavom komadu tako i u pojedinanim motivskim celinama. Prvi pomen problema identiteta na kraju prvog ina sledi neposredno posle farsino zahuktale scene, ali scene koja nije dostigla najvii mogui nivo, tako da se ni tragini kontrapunkt nije ispoqio u svom najstranijem obliku. Tek u drugom inu, kada je farsino ostvarilo svoje mogunosti do kraja, tragino, po svom intenzitetu jednako kominom, moglo je najpotpunije da bude izraeno, jer je mali Neven na samom kraju dobio izgled rtve koja nezaslueno pati. Pomenuto maskirawe" junaka (gips, zavoj) predstavqa protivreno znaewsko jezgro, jer sa jedne strane nosi strukturu maske i ponekad moe da proizvede komini efekat (nespretnost, smean hod), ali u isto vreme sadri ozbiqni pa ak i tragini smisao, poto su junaci zaista povreeni i, to je neprimereno farsi, pate. Na slian nain komini nesporazumi od svoje naivne i bezazlene forme (senilni deda kupuje kowia, mislei da je wegov unuk jo uvek beba) dobijaju strahovite implikacije (deda razara unukov identitet). Nakon nekoliko komada u kojima je farsa ustupila mesto drugim komikim prosedeima ili zajedno sa wima intenzivirala komini kontrapunkt Kovaevi je u Urnebesnoj tragediji ponovo upotrebio wene mogunosti na nain koji je ve u prvim komadima Maratoncima i Radovanu Treem bio nagoveten, a koji je podrazumevao mawe ili vie vrsto ukrtawe razliitih impulsa: pojedini motivi podjednako nose u sebi i farsini i sasvim suprotni, strani ili tragini smisao. Za razliku od Radovana Treeg ili Maratonaca u kojima se farsini mehanizam povremeno toliko zahuktava da zamagquje uoavawe negativnog ili stranog, Urnebesnoj tragediji odnos razliitih elemenata unekoliko je uravnoteen. To svakako dovodi do suspenzije kominog, ali na drugoj strani omoguava dosledniju realizaciju dramskog efekta zasnovanog na napetom odnosu traginog i kominog. Produktivnost takvog postupka postae vidqiva ve u sledeem komadu Duana Kovaevia Lari Tompson, tragedija jedne mladosti, koji e se tematski donekle nadovezati na Urnebesnu tragediju: glumac koji odbija da igra i rasulo u pozoritu, to je u Urnebesnoj tragediji bilo samo deo nagovetenog drutvenog konteksta, u Lariju Tompsonu postaju centralna tema. Preplitawe pozorine i ivotne" scene i neprekidno poigravawe nivoima stvarnosti, zapoeto u Klaustrofobinoj komediji, u ovoj drami se konkretizuju. Pozorite ovoga puta ne potkazuje ivot, ve se ivot i pozorite neprekidno nadmudruju, uslovqeni drutveno-istorijskom situacijom. Na nivou postupka Kovaevi je ponovo iskoristio mogunosti farse, odnosno mehanizme koji su vieni u Urnebesnoj tragediji: jurwava, dreka, krici i istravawe pozorinog osobqa nose farsini ritam ubrzawa i gubqewa kontrole. Dogaaji iza sputene zavese, haotini i agresivni, upravo zbog odsustva slike" postiu efekat, poput iskquivawa tona" iz Urnebesne tragedije, apstraktnog i nestvarnog kretawa. Meutim, ovoga puta to ne predstavqa za sebe komini ele-

313 ment koji e ustupiti mesto traginom, ve se, jo tewe nego u Urnebesnoj tragediji, elementi proimaju: zbog odsustva slike, zbog ukidawa oiglednog pristupa sceni, nedorenost ostavqa prostor za nelagodno oseawe ispuweno strepwom. Gledalac, koji i pored uzbuewa izazvanog energinou i agresivnou, a koje ima svoju farsinu konotaciju, ipak nije razuveren kada je u pitawu bezazlenost takve scene. Najzad, ma koliko da je jurwava iza scene farsina, upravo iwenica da se to ne vidi podriva ideju farse, koja je uvek vezana za scenu, kao najpozoriniji od svih dramskih anrova".19 Postupak koji smo uoili u Balkanskom pijunu i Profesionalcu, a koji se moe odrediti kao suspendovawe farse, upravo kroz weno uklawawe sa scene, ovde postaje modifikovan. Naime, ako je u Balkanskom pijunu i Profesionalcu takav postupak uvodio farsu kao komino olakawe, kojem se, opet, ne doputa zamah, u Lariju Tomsponu se, upravo kroz ovakvo deavawe na sceni, insistira na nerazluivom meawu traginih i kominih elemenata. Upad milicionara na scenu ponovo je znak proimawa farsinog i traginog: zateen na sceni, milicionar se naglo ubacuje u nametnutu mu ulogu. Kao nosilac dravne sile u funkciji zatite reda i mira" miliconar samog sebe svrstava u odreeni pozorini tip, odnosno predstavqa se kao nosilac jedne dominantne osobine koji odreuje itavu linost, i upravo zbog tog svoewa na jednu crtu karaktera postaje farsino upotrebqiv. U tom smislu wegovo upadawe" u ulogu poprima ambivalentno znaewe koje se istovremeno ita i kao stavqawe maske", jer on de facto predstavqa" nekog na sceni, ali i kao svojevrsno skidawe maske", jer se time otkriva da je maska pravo lice. Zbog toga wegova pojava, i pored farsinog potencijala, nosi i svoju antitezu, jer otkrie da je ovek sveden na masku ili ulogu, ovoga puta u kontekstu ivota, a ne samo pozorita, jeste ono saznawe koje gui farsini zamah. S druge strane, u liku Belog na istovetan nain saimaju se dijametralni dramski elementi: kostimiran i maskiran, Beli sobom nosi sliku pozorinog izmatanog sveta, ali sliku koja je opasno naeta i degradirana. Wegovi uporni pokuaju da animira najstrpqiviju publiku na svetu" imaju formu lakrdijakog snalaewa, prevrtawa i igrawa radi puke zabave, s tim to se iza svih verbalnih akrobacija koje Beli izvodi vide, vie nego jasno, oajawe i bezizlaz. Likovi Belog i milicionara tako otkrivaju autorski mehanizam koji polazi od kominog da bi ga odmah obezvredio, stvarajui ubedqivi i napeti amalgam sueqenih elemenata koji izazivaju protivrenu reakciju: iracionalni i vitalistiki smeh je onemoguen, ali i potresenost svojstvena tragediji. Neke postupke upotrebqene u prvim, najfarsinijim" komadima Kovaevi e upotrebiti i u Lariju Tompsonu, kao to su multipliko19 Prema odreewu Erika Bentlija da je farsa kvintesencija pozorita" (The Life of the Drama).

314 vawe junaka ili prelaewe granice mogueg. Utrostruavawe junaka (tri brata blizanca oeweni sa tri sestre bliznakiwe), osim to je znak farsine neverovatnosti, poseduje i esto iskoriavanu strukturu kominih zapleta zasnovanih na nesporazumu, ali je ovoga puta takva mogunost postala potpuno neiskoriena. Predstavqawe neobinih branih parova tako poseduje samo formu kominog, ali bez adekvatnog sadraja. Neverovatan broj smrti koje se niu suludom brzinom, s druge strane, ini tragini kontrapunkt, tim pre to je scensko reewe mnogih veoma nalik klasinoj tragediji: leevi na sceni ili neposredno iza we. Meutim, uvoewe motiva volebnog oivqavawa ponovo komad dovodi u neodredivi fon crne komedije, u koji se ak uplie jo jedan element parodija, jer se tragina forma ispuwava netraginim sadrajem. Oivqavawe mrtvih znai da na kraju komada zaista svi preivqavaju, tako da se u tom smislu farsino ogleda u nesvakidawem vitalizmu junaka. Ovakav postupak ponovo je znak autorskog namernog angaovawa farse: junaci bivaju oivqeni da bi se realizovao farsini vitalizam i da bi se time obrazac kominog ritma ostvario u komadu. Pri tom komini ritam naprosto ne moe da se razvije do kraja, jer, formalno, wegovo kretawe ne dolazi iznutra, iz zakona samog anra, ve spoqa, nekom vrstom intervencije deus ex machina. Najzad, poto ni sam sadraj dizawa iz mrtvih" ne znai i apsolutnu revitalizaciju, odnosno potpuno vraawe u ivot, jer su spaseni" postali tek Prividno ivi Qudi", vitalistiki princip, pa samim tim i farsini impuls postaju ozbiqno narueni. Konani efekat takvog najpotpunijeg i najdoslednijeg meawa kominog i traginog (tragina scena, koja je ipak dovedena do srenog zavretka") jeste neodredivo stawe svesti koje nuno pokuava da racionalizuje i svede ambivalentna znaewa. Smatramo da se upravo taj pokuaj razreewa napetosti krije u neemu to smo naveli kao odliku crne komedije: u moralizmu. Postojawe prividno ivih qudi, u krajwoj instanci, referenca je na drastino obezvreivawe qudskog ivota u aktuelnoj stvarnosti, odnosno umetniko dijagnosticirawe dubokog sociolokog, psiholokog pa i politikog problema istorijskog trenutka. Ova krajwe artificijelna referenca, na prvi pogled udaqena od prizora apsurda sa kojima se susree ovek u takvom okruewu, a koje savremeni gledalac prepoznaje gotovo kao veristike (prazna pozorina kasa, pozorite bez struje, opijawe maratonskim serijama dok u neposrednoj blizini neko oduzima sebi ivot) otkriva evidentno satirini odnos prema politikoj i drutvenoj strukturi koja doputa toliku degradaciju. Uzronika traginih dogaaja, dakle, autor ni ovde, ni u ostalim komadima, ne vidi u apstraktnoj sudbini ili kobi, ve ga identifikuje u drutvenom i politikom sistemu. Meutim, Kovaevi se ne zadrava na jednosmernoj negaciji i kritici sistema, ne dajui naznake bilo kakvog ideala" politikog kataktera, koji se podrazumeva i koji bi trebalo da zameni onaj prikazani. Upravo zadravawem na pojedinanim sudbinama, kao i nerazlu-

315 ivim povezivawem traginog i kominog, Kovaevi ne doputa svrstavawe svojih drama u satiru. Junaci Kovaevievih drama, od Ilije vorovia do Luke Labana, nemaju jednoznano odreewe, jer nije jasno da li su oni proizvod takvog sistema ili su wegovi tvorci, odnosno da li ine qudski potencijal na kojem se takav sistem temeqi. Krivca za negativne pojave Kovaevi zato ne nalazi samo u drutvenom sistemu i ideologiji ve i u pojedincu i mentalitetu. Isto tako, i pored krivice" Kovaevievih junaka, neretko je izraena i wihova patwa, osujeenost i bezizlaz, sputanost spoqawim okolnostima, to im daje traginu dimenziju. Napeta koegzistencija traginih i kominih elemenata koja izaziva ambivalentnu reakciju dobija svakako jo jedan element koji bi se mogao nazvati satirinim, ali ak ni tada u onom smislu koji podrazumeva prikazivawe negativnih drutvenih pojava da bi se one promenile", jer zapravo nije jasno od ega treba poeti. Drugim reima, ak i ako podrazumeva i promenu drutva i promenu oveka, Kovaevi unapred formulisane odgovore ne daje niti ih nagovetava. Kovaeviev, sada uslovno reeno, moralizam znai slikawe svih aspekata ivota, aktuelnog i prepoznatqivog, iz vie uglova, to vodi do stvarawa napetosti meu raznorodnim elementima, od kojih nijedan ne dominira u potpunosti. Ta napetost jeste ono oseawe koje autor smatra da mora da ostavi gledaocu to jeste moralizam" koji zapravo ne moralie" nelagodno oseawe koje moe da predstavqa preduslov za postavqawe pitawa i, moda, davawe odgovora. Dramsko delo Duana Kovaevia pokazuje na koji nain farsa moe biti funkcionalizovana ili kako se neki postupci, karakteristini za anr, mogu iskoristiti. Istina, angaovawe farse, da bi se ostvario dvojaki svet crne komedije, dovodi do toga da elementi anra trpe pritisak drugaijeg, traginog sadraja. Ne radi se o promeni elementa farse, jer je Kovaeviu, kada je u pitawu vitalizam junaka ili neki drugi farsini element (ubrzavawe pokreta, maskirawe), upravo kao takav potreban. Re je pre svega o vrstom povezivawu farse sa neim to farsa nije, to dovodi do toga da svaki pojedinani motiv, pa i drama u celini, moe biti dvostruko iitan. Dvojaka funkcija farsinog elementa ni u jednom komadu nije potpuno identina (farsa, na primer, nema potpuno istu funkciju u Maratoncima, Radovanu Treem i Balkanskom pijunu, mada jeste vezana za negativnu hiperaktivnost), odnosno, ako i izgleda kao sredstvo kominog olakawa (farsina artificijelnost kao sredstvo za uspostavqawe distance), ona to postaje samo donekle. Naime, i farsa postaje tumaena" od strane sopstvenog kontrapunkta, kao u Urnebesnoj tragediji, kada se upravo pod pritiskom traginog sadraja, farsini deo radwe, koji, dakle, jeste ostao farsian, drugaije iitava. Osnovni princip starog kominog anra farse princip vitalnosti ili kontinuiteta, iracionalnog i impulsivnog oseawa ivota moe se uzeti kao posledwi raspoloivi kontrolni instrument u odreivawu kovaevievske" farse, odnosno za proveru autorove tvrdwe, navedene na poetku, da wegove drame nisu farsa. Princip vital-

316 nosti u opusu Duana Kovaevia, naime, jeste ozbiqno naruen: junaci na kraju komada jesu ivi (ak i kada to oivqavawe postaje potpuno fantastino kao u Lariju Tompsonu), ali duboko povreeni, razoreni ili razoarani. Nesvesno i amoralno provlaewe kroz nametnute mehanizme, karakteristino za lakrdijae kao autentine farsine heroje, neprimereno je Kovaevievim junacima: negativni vitalizam, na jednoj, ili ugroeni vitalizam, na drugoj strani, onemoguavaju potpuno ostvarewe farse. Upotreba elemenata farse, bez tog integralnog i odreujueg kvaliteta anra, ukazuje na to da Kovaevi svojim dramama i ne pokuava da govori o opstanku i sposobnosti preivqavawa, ve da, u skladu sa naelima crne komedije, postavi pitawe o nainu na koji ovek moe da ivi boqe.
Dragana Besara THE ELEMENTS OF FARCE IN DUAN KOVAEVI'S DRAMAS Summary In the dramatic work of Duan Kovaevi we can observe the utilization of one old and popular comic genre of farce for the purpose of a new dramatic quality, here named black or dark comedy. Although first Kovaevi's plays were considered as farces, the author himself in his interviews denied such determinations. From the first dramas (Maratonci tre poasni krug or Radovan Trei) Kovaevi used the elements of farce never to create pure comic effects, but rather to evoke disturbing reactions, unable to be easily determined as comical, farcical or tragic; that kind of effect is realized by tight connecting the opposite elements. The functions of farce in the first plays is ambivalent: farce became the regulator of horror, by activating its unrealistic potential (farce as an artificial dramatic form), on the other side, with its realistic qualities (word of farce is always familiar) the distance from the represented world is made impossible. As a result of such proceed, those dramas produce comic effects, but still they avoid detachment in the characters of those plays can be recognized some patterns of patriarchal mentality. That kind of mentality is drawn not just in the broad lines (for that the elements of farce are much helpful), but also as dangerous and destructive. Creation of ambiguous world of dark comedy is continuing in this opus, even when the comical elements, as a comic balance to the tragic contrariety, are not only farcical. In the plays like Balkanski pijun or Profesionalac elements of farce are much suspended, and its function is to provide the comic relief, or to intensify the comic element. The latest plays of Duan Kovaevi show that this orientation toward black comedy is a constant of his dramatic work: the connection between tragic and comic elements are much stronger, and sometimes it is very difficult to separate them. Nevertheless, the quality of these elements stayed unchanged: the only change" of one element is coming from its opposite. Farce can be read" differently, under the pressure of the other (tragic) motives. Unpleasant feeling which these dramas are evoking can be determined as some kind of didacticism", as a characteristics of dark comedy: the aim of such didactic" mission is to provoke audience to react, and to pose question. These questions are considered as a primary condition for betterment of human life, and as the final task of dramatic writer.

KRATKI PRILOZI
UDC 821.163.41.09 Obradovi D.

KA JEDNOM OBLIKU TEKSTOLOKIH KOMENTARA (UZ DJELA DOSITEJA OBRADOVIA) Duan Ivani

Savremeno kritiko izdawe ima kanonizovane komentare: u wima se saoptavaju podaci o genezi i objavqivawu, odnosno o stvaralakoj i izdavakoj istoriji djela, te o izvorima i nejasnim mjestima. U starijim izdawima opirno je opisivana i istorija tumaewa djela, obino u predgovorima ili pogovorima. Malo je, meutim, bilo nastojawa da se zasnuje onaj vid komentara koji bi pratio preoblikovawe odreenog djela (ili wegovih dijelova) u novim kwievnim tvorevinama drugih autora. Koliko nas zanima stvarni smisao odreenog teksta, smisao koji je imao na umu wegov autor, ili koji je potrebno da zna italac, toliko bi nas mogao zanimati odjek toga djela u potowim, tuim tekstovima. Radi se o uoavawima neposrednih ekvivalenata izvornog djela u okvirima teksta drugog autora. Takva bi pawa trebalo da se posveti prije svega onim tekstovima koji su imali irok i dugotrajan, svakako vaan uticaj u kwievnoj tradiciji. Meu wima, mislimo s razlogom, treba jedno od prvih mjesta da zauzme ivot i prikquenija Dositeja Obradovia: tragovi toga teksta rasijani su po anrovski raznovrsnim djelima, sve do sredine 19. vijeka. Pomenimo romane Milovana Vidakovia, Memoare Prote Mateje Nenadovia ili itije Gerasima Zelia. Idui u ovom pravcu, filoloki komentari koji objawavaju/tumae stawe u tekstu i wegovu predistoriju dopuwavali bi se tumaewima odjeka teksta, odnosno wegovog djelovawa na djela poznijih pisaca. U stvari, kako komentator/prireiva nastoji da odgonetne odnos novonastalog teksta prema starim tekstovima (kao izvorima, podsticajima, grai) tako se isti tekst moe posmatrati s obzirom na prijem u drugim, mlaim djelima (citat, aluzija, oponaawe, podstrek, mistifikacija, falsifikat), u kojima stari tekst slui konstituisawu novoga teksta ne toliko globalno koliko u pojedinostima i u tekstovno vrlo samjerqivim odnosima. Poznato je kako su silne disertacije nastale na ispitivawu citata, posudbi ili aluzija i podsticaja stranih pisaca u domaoj tradiciji. Sasvim je malo (ili nimalo), meutim, specijalistikih istraivawa u kojima bi se s punom filolokom

318 akribinou prikupili takvi podaci za odnos izmeu domaeg pisca i domae kwievnosti i za izuavawe kwievnih, intertekstualnih procesa u smjeru genotekst (tekst izvor) > fenotekst (tekst novo djelo), kako se govori u novijoj terminologiji. Razumije se, to pred prireivaa, autora komentara postavqa visoke zahtjeve. A naa filologija bila bi u stawu da na taj nain izda svoje znaajne pisce samo uz usredsreen grupni rad. Takvim komentarima mogla bi se obuhvatiti doslovno najkrupnija djela ili autori nove kwievnosti, na prvom mjestu Dositej, pa Vuk, Wego ili Andri. Takoe bi u grau za izuavawe recepcije drugih djela trebalo uzeti opet samo znaajnije autore, npr. Muickog, Vidakovia, Igwatovia, Sremca (da ostanemo u okvirima starijih razdobqa), poto nije mogue u naim prilikama da se ovim postupkom ispita kwievno nasqee u cjelini. Uzimajui u obzir kompleks ovakvih istraivawa, danas to sve nudi teorijski izazovne i raznostrane mogunosti. Najoptiji plan zahvata ono to bi se moglo nazvati odreewem modela: npr. ivot i prikquenija kao model teksta/anra/djela. Komentatora i wegovog itaoca moglo bi zanimati kako se taj model rasprostire, kojim svojim anrovskim crtama utie na stvarawe novih djela. Da li samo primjerom o pojedinanom ivotnom putu, ili priom o sazrijevawu i razarawu iluzija, ili obrascem prosvijeene linost? Ve sama iwenica da se u prvoj polovini 19. vijeka pojavquje srazmjerno mnogo autobiografija govori i o razgranavawu jednog oblika (afirmacija genoteksta) i o wegovom preobraavawu. A svakako bi se mogli nai i primjeri u kojima se taj oblik odbija, parodira ili destruira. Paqivim prouavawem tradicije utvrdilo bi se ta je od izvornog modela (genotekst) preuzeto, ta preoblikovano, a ta naputeno, odbaeno ili zamijeweno. Ako bi prethodni plan istraivawa/komentarisawa bio oito globalan, drugi bi mogao biti sasvim lokalan. On bi obuhvatio intertekstualne aspekte sa stanovita recepcije (vie nego uticaja), stavqajui, dakle, na prvo mjesto status primaoca (fenoteksta) koji se prema genotekstu ponaa aktivno, kao prema izvoru ili kao prema grai, a ne kao prema umjetniki oblikovanoj cjelini, mada, inae, tu cjelinu moe visoko cijeniti. Odlian primjer tome prua Serbijanka Sime Milutinovia Sarajlije, kad je rije o odnosu prema Basnama Dositeja Obradovia. To su dva djela izmeu kojih nema neposredne anrovske veze, pa se ne moe govoriti o homolognosti modela ili morfolokim vezama izmeu wih. Basne su fragmentarna prozna cjelina, sastavqena kao zbirka jednostavnih oblika, mjeovite izvornosti (prevodi, prerade i autorski komentari). Serbijanka je tematski povezan niz pjesama o Prvom i Drugom srpskom ustanku. Basne imaju otvoren denotativan smisao, koncentriu se u poentu, poruku ili pouku, postajui time vrlo prilagodqive razliitim sadrajima i okolnostima. One su saoptive u preoblikovanim, po pravilu saetim i lokalizovanim, prilagoenim znaewima. Kao i drugi mali oblici, poslovice, vicevi, igre rijeima, zagonetke, primjeri i basne se lako integriu u obimnija i uop-

319 te u druga i drugaija djela. Wihova poruka je ne samo lako prenosiva nego je i podlona parafrazi i novoj denotaciji. Oito je Sarajlija, inae veliki potovalac Dositeja Obradovia, wegove Basne osjeao kao intimno tivo, nalazei im mjesta prije svega u uoptavawima etikih aspekata djelovawa ustanikih starjeina. D se pokazati na nekoliko primjera, pri emu se ne nastoji obuhvatiti sve djelo, kako se uspostavqa veza izmeu Dositejevih Basana i Serbijanke. Slina ispitivawa trebalo bi da se obave i na drugim Dositejevim djelima, a pri tom vaqa zahvatiti kao wihove itaoce i sqedbenike glavne pisce devetnaestog vijeka. Kad, na primer, Stevan Sremac daje svojim junacima da itaju Adelaidu, pastirku alpijsku ili neki drugi Dositejev spis, to nije samo znak prisustva naeg prosvjetiteqa ve i odreene koncepcije junaka kao itaoca. Dositej je, kao i Milovan Vidakovi, tokom epohe realizma postao dio daqe tradicije i znak odreenog tipa literature. Naveemo nekoliko primjera iz Serbijanke da bi se pojasnile gorwe teze. Govorei o porazu Hafis-pae, koji se hvalio da e ustanike pokoriti, Milutinovi wegovu sudbinu komentarie jednim stihom, Uzvieno kiselo je ee" (13: 41, citira se prema naem izdawu u SKZ, 1993). Ta misao nesumwivo odgovara situaciji u Dositejevoj basni Lisica i groe (SD, 1: 439), gdje lisica, pokuavajui da dohvati groe na visokoj grani, ode govorei Jot je kiselo, nita ne vaqa, trnu od wega zubi". Opisujui stawe meu dahijama poslije ustanka, Milutinovi kae: Vjeat im se ko bez qenik' mi'ma, / Il' zecovski topit se u vodu?" (31, 3337), to odgovara, u drugom stihu, Dositejevoj basni Zecovi i abe (SD, 1: 501502). Kritikujui drugom prilikom srpske starjeine i saradnike Karaoreve, zbog wihovih neumjerenih zahtjeva, rei e (67: 172/3): Nego nekud! Preko dobra boqe / I traiti, nadimat se apski, / Dok i pui ne dorastav bika." Oito se radi o parafrazi (koja se pretoila u komentar) Dositejeve basne aba i junac (SD, 1: 493494). Slino je u pjevawu 74 (289/291), gdje Sarajlija govori o tiraniji Antonija Pqakia, Karaorevog zeta i vojvode. Jadne bake razgowati revom, / Navukavi lavetinu na se, / A ne mare to mu stre ui." Slika je donekle analogna Dositejevoj basni Lav i magarac (SD, 1: 416), gdje magarac revawem plai ivotiwe, a lav ih lovi, mada bi se mogla povezati s jo nekim od basana, npr. Magarac u lavovoj koi (SD, 1: 459), te je rije o povezivawu vie podsticaja ovom Sarajlijinom komentaru. Isti izvor, Dositejeve Basne, djelovalo je i na 92. stih u pjevawu 77, gdje se govori o runim postupcima ustanika, koji zarobqavaju ene hriana pqakajui ih: Kako l' bi se to nazvati moglo / Hudna pomo lisici kupine", to je parafraza basne Lisica i kupina (SD, 1: 440), u kojoj se lisica oklizne i, da ne bi pala, pridri se kupine. Poto se okrvavi, zakqui da bi boqe bilo da je pala nego to je iskala pomo. Komentariui ponaawe srpskih velikaa, vojvoda oko propasti ustanka, Milutinovi e rei, Velikae srpske / Malo koga

320 da ne vaqadjae, / Nauiti vlast i blago to je / Ko enonog Egiptu tirana / Sasvim gwurnuv u volebnu kacu, / Nek poznadu, kako ivjet duno", to je parafraza jedne parabole u naravoueniju uz basnu Vran i slavuj (SD, 1: 674). Milutinovi je saimao Dositejeve basne u aforistiki iskaz, koristei se slikovitim jezgrom ili poentom izvornika kao podlogom uoptavawa i komentarisawa istorijskih dogaaja, pojava ili linosti. Meutim, ve sam postupak i wegova uestalost kazuju kako je Dositejevo djelo paqivo itano, povoqno primano i djelovalo na glavna podruja novih umjetnikih tvorevina. Ali umjesto uputstva/pouke ili alegorijskog smisla, svojstvenih basnama, wihove transpozicije u Serbijanki ukazuju na konkretne qude i wihova ponaawa, dok se slikovitou komentara (nastalom saimawem i prilagoavawem basne) pojaava uoptavawe poruke i wen izrazit retoriki profil, otvarajui se ka umjetnikoj, estetizovanoj transpoziciji stvarnosnog. Tako se s tekstolokim komentarima daje prvorazredna graa raspravqawu raznolikih genolokih pitawa, izmeu ostalih prirode odnosa izmeu anrova, poetika epoha, koliko i pitawima recepcije jednog opusa u nastajawu novih kwievnih tvorevina.
LITERATURA 1. Simo Milutinovi Sarajlija, Serbijanka, priredio Duan Ivani, kw. 573, SKZ, Beograd 1993. 2. Dositej Obradovi, Sabrana dela, 13, priredili uro Gavela, Jelena auli i Borivoje Marinkovi, Prosveta, Beograd 1961.

ISTRAIVAWA
UDC 050(497 .11:520)

KOMPARATIVNI OPIS JAPANSKIH I SRPSKIH AVANGARDNIH ASOPISA Kajoko Jamasaki

Avangarda se kolebala, poput klatna, izmeu dve tendencije: ruilakog i stvaralakog, individualnog i kolektivnog, racionalnog i iracionalnog i dr., to je odraz tadawe Evrope, prepune paradoksalnosti koje je donela zapadna civilizacija. Upravo nam to kolebawe i govori o tragawu za novom slikom sveta koju su umetnici poetkom dvadesetog veka eleli da izraze. I Japan se tada nalazio u prekretnici. Naglom industrijalizacijom i razvijawem privrednog ivota stanovnitvo se preliva sa sela u gradove: formiraju se novi gradovi, koji e bitno promeniti nain ivota. Posle meii perioda (18681912) monarhistiko-apsolutistikog duha, u taio periodu (19121926) nastaje demokratsko raspoloewe dolaskom novog cara, koje e kratko trajati, da bi se ubrzo javila nacionalistika tendencija. I japanski pesnici, svesni protivrenosti koje je donela evropska civilizacija nakon meii restauracija (1868), tragali su za novim pesnikim izrazom. an Vajsgerber naveo je dva uslova za nastanak avangarde: minimum slobode" i razvoj industrijske i urbane civilizacije".1 Oba su prisutna u japanskom drutvu dvadesetih godina prolog veka. I evropski i japanski pesnici nalazili su se, dakle, u tipoloki veoma slinom okruewu, iz ega je proizaao niz paralelnih pojava. Zajedniki su, na primer, neke ve na prvi pogled vidqive nove pojave u kwievnom ivotu. Tako moemo pomenuti pojavu efemernih asopisa" ili malih asopisa". Oni se pojavquju i u Evropi i u Japanu za vreme avangarde. Istraivawe malih asopisa omoguuje nam da izbliza pratimo aktivnost avangardnih pokreta. Ovaj rad ima za ciq da prikae paralelne pojave u avangardnim pokretima u prostorno i po tradiciji tako udaqenim kwievnostima kao to su japanska i srpska. I u srpsku su kwievnost, naime, kao i u japansku, prenoena iskustva izvornih evropskih avangardnih pokreta.
1 an Vajsgerber, Kwievne avangarde: pregled i istraivawa, u kwizi Avangarda Teorija i istorija pojma, 1, Beograd 1997, 170.

322 Na je zadatak da pokaemo neke najuoqivije slinosti i razlike u recepciji avangardnih pokreta u jednoj i drugoj kwievnosti. Srpska kwievnost, koja je sastavni deo evropske, hrianske kulture, u sredwem veku bila je izloena uticaju islamske civilizacije, od koje se oslobaa tek u XIX veku, da bi se ponovo vratila tekovinama hrianske kulture. Japanska kwievnost razvijala se van evropske civilizacije, s kojom e se istinski susresti tek u drugoj polovini XIX veka, posle izolacije koja je trajala vie od dve stotine godine u edo periodu (16001867), za vreme samurajske vladavine. Za komparativnu i tipoloku analizu izabrali smo dva japanska avangardna asopisa C rveno i crno i Mavo, i dva srpska Puteve i Svedoanstva, koji su, ini se, najboqi pokazateqi veoma sloenog kwievnog ivota za vreme avangarde. Posebno emo obratiti pawu na wihov program, nain ureivawa i kwievna dela, ukquujui i prevodnu kwievnost koja je u wima prisutna. Oekujemo, pored izvesnih razlika, i niz tipolokih srodnosti, koje proizlaze iz slinog ili zajednikog programa, jer se poetika avangarde zasniva na kosmopolitskom duhu. 1. E femerni asopisi A. Vreme efemernih asopisa Istoriari kwievnosti ve su zapazili da su se zajedno sa optim promenama u kwievnosti mewali i asopisi. Mewala se ne samo wihova priroda, wihove osobine nego i wihova funkcija. Ta se promena u evropskim kwievnostima naroito dobro vidi na prelazu od realizma i naturalizma ka impresionizmu, parnasovstvu i simbolizmu. asopisi postaju sve ekskluzivniji, jer se vezuju za mawe i zatvorene grupe pisaca, koje objediwuju slini ili ak isti program. Suava se i krug italaca. Osnovni uzrok se svakako nalazi u isticawu umetnikog momenta, u estetizmu ili larpurlarizmu (l'art pour l'art). Zbog toga se sasvim prirodno mewa i izgled asopisa i sastav wihovih saradnika. Po pravilu grafika oprema je finija, sa likovnim prilozima koji su sami po sebi vredni i dovedeni u ravnopravan poloaj sa kwievnim prilozima. Isto tako meu saradnicima se nalazi veliki broj slikara. Zajedno sa raspravama o kwievnosti objavquju se i rasprave iz opte estetike. Drugi talas velikih promena u asopisima zapaa se na poetku dvadesetog veka, kada parnasovstvo i simbolizam smewuju avangardni pokreti. Nije sluajno to se naziv kola zamewuje nazivom pokret. Jer kola podrazumeva da postoje sledbenici koji odreenu kwievnu vetinu nasleuju i usavravaju, dok se u pokretu okupqaju kwievni istomiqenici oko zajednikog programa. Programi se najee iznose u vidu borbenih manifesta. I kao to su manifesti borbeni, jer razaraju tradicionalne oblike, borbeni su i avangardni asopisi. Moglo bi se rei da je i asopis u celini i

323 svaki wegov deo zasebno jedna vrsta kwievne akcije. Poznati asopis nemakog ekspresionizma upravo se tako i zove Die Aktion. Akciju i borbenost takoe nalazimo u imenu najslavnijeg ekspresionistikog asopisa Der Sturm, koji je ureivao Hervart Valden (Herwarth Walden), i koji je imao izvesnog odjeka i u Japanu. Druga osobina avangardnih asopisa proizlazi iz prve: svaki od wih traje onoliko koliko je potrebno da se program iznese i odreena kwievna akcija" izvede. Zato su po pravilu kratkotrajni. Ranije su asopisi izlazili godinama i decenijama, a sada nekoliko meseci i najvie nekoliko godina. Druga wihova osobina je, prema tome, efemernost. Ali efemernost ima i druge uzroke: zatvoren krug istomiqenika, koji se brzo raspadao, i vrlo uzak krug italaca, koji su eqni kwievnih senzacija kao jedne vrste kwievne mode, a ona se brzo mewa. Oigledno je da su tek avangardni asopisi u pravom smislu postali male revije ili, kako se na engleskom nazivaju, little magazines. Pregled i naroito paqiv opis ovih malih revija omoguuje nam da sagledamo svu dinamiku kwievnog ivota, koji je u vreme avangarde dosta udqiv, kapriciozan i nije ga uvek lako objawavati. Objawewe je oteano i zato to je avangarda, kao to je poznato, negirala kwievnost kao posebnu instituciju. Tako su dadaizam i posle wega nadrealizam odbacivali sve kwievne konvencije, odnosno literaturu koju je graanska kultura kanonizovala, da bi se traili novi izvori poezije u samom ivotu. Zato avangardni asopisi po pravilu donose dokumente i opise ne samo iz obinog ivota nego jo vie iz neoficijelnog, zapostavqenog, prezrenog ivota. Nekadawi saloni zamewivani su kafeima i kabareima u kojima se odvija pravi kwievni ivot. isto kwievni prevrat pribliava se socijalnom prevratu: kwievna revolucija ide u susret drutvenoj revoluciji. U tome se zapravo najvie i ogleda promewena funkcija kwievnih asopisa. Ona vie nije isto estetska kao u vreme simbolizma. Poto u vreme avangarde ne dolazi samo do meawa anrova" nego i do meawa raznih vrsta umetnosti", asopisi nisu vie usko kwievni, nego otvaraju svoje stranice svim umetnicima i svim vrstama umetnosti. Zato se kao opta moe izdvojiti jo jedna wihova osobina: umetniko arenilo" od kwievnosti, preko slikarstva i vajarstva, do baleta i ak do cirkuskih predstava, sa sve primamqivijim klovnovima, lutkama i maskama. Maske su, uostalom, postale popularne posle Apolinerovog i Sandrarovog otkria crnake plastike. Otkrie crnake plastike nije, naravno, sluajno. Do wega je dolo upravo zato to je evropska umetnika avangarda pokazala izuzetno veliko interesovawe za vanevropske umetnike tradicije i kulture. Negativan odnos prema ovekovom iskustvu iz drugih, vanevropskih kultura zamewen je pozitivnim, a izmeu ostalog i pozitivnim odnosom prema iskustvu koje je otkrivano u budizmu. Zbog svega toga evropski avangardni kwievni asopisi dobili su jo jednu osobinu koju elimo da istaknemo: od nekadawih nacionalnih postali su u najirem smislu internacionalni. Vidi se to, izmeu ostalog, ne samo po tema-

324 ma i prilozima nego i po saradnicima iz razliitih delova sveta. A kao internacionalni lake su proirili svoj uticaj, toliko da se on osetio i u japanskoj kwievnosti. Osetio se, naravno, i u japanskim kwievnim asopisima, koji su takoe brzo poeli da se mewaju. B. Efemerni asopisi u Japanu U Japanu se efemerni asopisi nazivaju ritoru magain, odnosno malim revijama, po engleskom izrazu little magazines. Taj izraz je prvobitno oznaavao one nekonvencionalne kwievne asopise, namewene uim italakim krugovima, koji su izlazili poetkom dvadesetog veka u Americi i Engleskoj, dok su se u Japanu pod tim terminom razumevali oni nekomercijalni asopisi koje u malom tirau izdaju pojedinci ili male grupe, dakle sve porodine publikacije koje nisu bile masmedijskog karaktera. Na poetku su to bili asopisi koji su se krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka pojavili u slubi irewa socijalistikih ili hrianskih ideja, kao to je Novo selo (Atarashiki mura), glasnik jednog humanistikog pokreta. Broj tih malih asopisa naglo se poveava tokom 1920-ih, kada poiwe intenzivna recepcija avangardnih pokreta. U istoriji japanske moderne kwievnosti neki asopisi su odigrali veoma vanu ulogu u formirawu kwievnih pravaca. asopis Danica (Myojo, 19001908. i 19211927) bio je sredite japanskog romantizma, Plejada (Subaru, 19091911) predstavqala je estetizam, a Bela breza (Shirakaba, 19101923) okupqala je humanistiki nastrojene pisce. Oni su izlazili redovno, imali su stabilan program, trajali su due i nameweni su bili iroj intelektualnoj publici. U wima su se itaoci mogli obavestiti kako o kwievnim tako i likovnim kretawima u Evropi. Igrali su, u izvesnom smislu, prosvetiteqsku ulogu u procesu modernizacije japanske kwievnosti. Za razliku od ovih, starijih kwievnih asopisa, male revije" poiwu da izlaze tek u vreme avangarde, u veoma malom tirau, okupqae oko sebe pisce i pesnike mawe-vie odreene kwievne, umetnike pa i ideoloke orijentacije. Skoro nijedna od wih nije mogla da izlazi due, retko koja je doivela trei broj. One sadre, pored poezije, proze, drame, romana i kwievnih kritika, i tekstove o filozofskim, psiholokim i politikim pitawima, za wih piu i likovni i pozorini umetnici, kao i arhitekti, tako da su esto prevazilazile okvire kwievnih revija u najuem smislu te rei, izrastajui u asopise multidisiplinarnog karaktera. U to vreme, poetkom dvadesetih, objavqeno je u Japanu nekoliko znaajnih umetnikih manifesta. Naime, oktobra 1920. slikar Tai Kambara objavquje u katalogu za svoju izlobu Prvi manifest Kambare Taija, koji sadri futuristike ideje. Decembra 1921. pesnik Renkii Hirato na ulicama deli letke sa svojim Manifestom japanskog futurizma. Sledee, 1922. godine pesnik inkii Takahai u svojoj zbirci pesama objavquje i pesmu Potvrda je dadaista (Dangen wa dadaisuto), koja se smatra prvim dadaistikim manifestom u Japanu. Pojava malih revija

325 upravo se poklapa sa vruim" periodom avangardnih manifesta, i one e se prosto utrkivati u objavqivawu svojih manifesta. Manifest dobija karakter zasebnog oblika ili anra avangardne kwievnosti od vremena italijanskih futurista, koji su uzastopno objavqivali mnotvo manifesta, ali prototip manifesta u modernom drutvu nalazi se u Manifestu Komunistike partije iz 1848. godine. Imao je socijalni karakter i sluio je agitaciji. Vreme takozvanih little magazines karakterisalo se upravo bezbrojnim manifestima koje su mladi umetnici agitatori objavqivali u revijama efemernim poput jutarwe rose. U malim asopisima nisu objavqeni samo avangardni manifesti, napisani u duhu futurizma, dadaizma, konstruktivizma ili ekspresionizma. Na primer, asopis Seja semena (Tanemaku hito, 19211924), sa jasnom socijalistikom orijentacijom, takoe je objavio svoj manifest, a pisac Takeo Ariima (Takeo Arishima, 18781923) iz kwievne grupe Bela breza, koja je okupqala pristalice Tolstojevih humanistikih ideja, isto tako je objavio Manifest jedan (Sengen hitotsu) kao rezultat bolnog razmiqawa o odnosu pisca prema drutvenim protivrenostima. Seja semena je pokrenuo Omi Komaki (18941978), koji se vratio iz Pariza, pod snanim uticajem Barbisovog (Henri Barbusse, 1873 1935) internacionalistikog pokreta za mir Klarte (Clarte). asopis se deklarisao kao kosmopolitska kwievna revija i pod geslom akcija i kritika" zalagao se za internacionalizam, davao podrku radniko-seqakoj Rusiji, izjawavao se za mir i protiv rata. Mada u wemu nije bilo literarnih ostvarewa znaajnih za kwievnu istoriju, on je zanimqiv po tome to je Komaki na wegovim stranicama predstavio Treu internacionalu", to e imati veliki uticaj na razvoj proleterske kwievnosti u Japanu. Manifest, objavqen oktobra 1921. u prvom broju asopisa, napisali su pesnik Masatoi Muramacu (Masatoshi Muramatsu, 18951981) i reiser Takamaru Sasaki (18981986). U wemu su jasno podvuene ideje o suprotnosti izmeu klasa, klasnoj borbi i internacionalizmu, uz neke elemente anarhizma. Nekada je ovek stvorio Boga. Sada ga je ovek ubio. Neka se zna sudbina stvorenog. Danas ne postoji Bog. I pored toga svuda je puno wegovih varijanti. On mora da bude ubijen. Mi smo ti koji e ga ubiti. Sve dok traje ovo stawe suprotstavqenosti dva tabora, ovek je oveku neprijateq. Tu nema kompromisa. 'Da' ili 'ne'. 'Istina' ili 'ne'. Istina je apsolutna. Zato govorimo onu istinu koju drugi nee. ovek je oveku vuk. Bez obzira na drave ili rase. Pod svetlou istine dolazi do spajawa i razdvajawa. Gledajte! Mi se borimo za danawu istinu. Gospodari smo ivota. Ko ne priznaje ivot, definitivno nije ovek sadawosti. Zbog ivota branimo istinu revolucije. Sad ustaje seja semena zajedno sa svim drugovima sveta!"2
2 Yusuke Komata, Zen'eishi no jidai Nihon no 1920 nendai ( Vreme avangardne poezije 1920 -ih u Japanu) , Soseisha, Tokyo 1992, 108.

326 Takeo Ariima je svoj Manifest jedan objavio u januarskom broju asopisa Rekonstrukcija, 1922. godine. Roen sam, odrastao i stekao obrazovawe izvan etvrte klase. Prema tome, ja sam jedan od onih koji nemaju veze sa etvrtom klasom. Poto je apsolutno nemogue da postanem pripadnik te nove klase, ne pomiqam da me prihvate u wu. Glupo mi je slagati sebe da bih je branio, raspravqao u wen prilog i stupio u pokret za wu. Na kraju krajeva, ja u ostati plod postojee vladajue klase, ma kako se promenio moj daqi ivot, kao to bi crnac ostao crn ma koliko ga prali sapunom. Stoga bi moj zadatak uvek bio i ostao samo da se obratim onima izvan etvrte klase."3 U ovom tekstu, gde autor iznosi svoj skepticizam u pogledu plodova koje su narodu donele Francuska i Ruska revolucija, uopte nema radikalizma ni optimizma. Ve sam naslov Manifest jedan upuuje nas na autorov pristup koji se bitno razlikuje od drugih tadawih manifesta poviene temperature, kao i na pievu usamqenost. Wega mui pitawe kako intelektualac moe da se uhvati u kotac sa stvarnim socijalnim problemima, dok kwievnost ubrzano nagiwe ka leviarewu. Sav oajan, pisac e oktobra sledee 1923. godine izvriti samoubistvo. Gore navedeni manifesti uglavnom govore o zadacima kwievnosti ili o duhu kwievnosti, ali se ne bave problemima kwievne forme. S druge strane, avangardni manifesti kao to su Prvi manifest Taija Kambare i Manifest japanskog futurizma, i pored jasno izraene imitacije italijanskog futurizma, govore ne samo o duhu nove poetike ve i o umetnikoj formi. Takve avangardne tokove slede male revije. Meu wima se nalazi Ge. Gjmgjgam. Prrr. Gjmgem (G. G. P. G.), svedok usmeravawa avangardne poezije ka nadrealizmu, koji je izlazio od juna 1924. do januara 1926, ukupno 10 brojeva, i kosmopolitski Pesnik sveta (Sekai shijin), koji je izlazio od avgusta 1924. do novembra, ukupno tri broja, kao i niz drugih asopisa. Pesnik sveta u prvom broju objavquje svoje planove aktivnosti: izdavawe glasnika Pesnik sveta, tampawe godiwaka poezije, organizovawe predavawa, recitovawa i izlobi, izbor lanova odbora, kontakt sa pesnicima sveta. U planu je bilo, takoe, da se jedna pesma, predloena na mesenoj redovnoj sesiji, prevede na engleski, nemaki, francuski i ruski jezik, objavi u narednom broju i poaqe istovremeno redakcijama inostranih asopisa, kao i da se objave originali i prevodi dela avangardnih pesnika irom sveta". Pokreta ovog asopisa Tomoo Tozaki bio je u to vreme poznat kao dadaistiki pesnik. U Odboru akademije poezije Dalekog istoka okupilo se ezdesetak, a u redakciji trideset umetnika, meu kojima su dadaisti un Cui i un Okamoto (Jun Okamoto), Kjoiro Hagivara i igei Cuboi (Shigeji Tsuboi) iz aso3 Nihon gendai bungaku zenshu, Arishima Takeo (Sabrana dela savremene japanske kwievnosti, Takeo Ariima), tom 20, Kodansha, Tokyo 1969, 409.

327 pisa C rveno i crno (Aka to kuro), Tomojoi Murajama iz asopisa Mavo i drugi. Prvi broj asopisa Pesnik sveta skromnog je izgleda i ima svega 26 strana. Sadri manifest, pesme, kwievne kritike i prevedene stihove. Letimian pregled sadraja sva tri broja ovog asopisa, koliko je izalo, pokazuje da su, pored pesama japanske avangarde, objavqene u dosta velikom broju prevedene pesme. Zastupqeni su ruski avangardni pesnici Vladimir Majakovski (18931930) i Vadim erewevi (18921942), a od nemakih pesnika kubista Maks Veber (Max Weber), dadaista F. V. Vagner (F. V. Wagner), revolucionarni pesnici Oskar Marija Graf (Oskar Maria Graf), Kurt Hajnike (Kurt Heynicke), Klabund (pravo ime Alfred Henke /Alfred Henschk/), Albert Erentajn (Albert Ehrenstein), Armin T. Vagner, ekspresionisti Varter Hazen Krefel i Karl Cukermajer (Karl Zuckermayer). Ima i francuskih pesama. Nekoliko prevedenih pesama savremenih kineskih pesnika potvruje da asopis nije pratio samo tokove evropske poezije. Ne moemo pouzdano utvrditi da li je i koliko uspeo da uspostavi kontakt sa svetskim avangardnim revijama. Ali se osea, makar u planovima, entuzijazam i voqa da se japanska savremena poezija predstavi inostranoj publici. U prvom broju objavqen je i manifest pod naslovom Prvi manifest Don kreacionista (Don kurieshonisuto daiichi sengen),4 koji je najverovatnije napisao glavni i odgovorni urednik Don Zaki (pravo ime Tomoo Tozaki). U tom manifestu autor se zalae za Don kreacionizam". Tekst, koji sadri est taaka, poiwe reenicama: Svet konvencionalne umetnosti je u svim oblastima sruen. Mi, qudska vrsta, nismo mogli da ga obeleimo nijednim nadgrobnim spomenikom. To je istinski tuna istorija poraza qudske vrste." U wemu se jasno ogledaju osobine futurizma i dadaizma, kao to su negirawe konvencionalne umetnosti i davawe prioriteta ivotu, ali i tewa ka prirodnim naukama: na vie mesta upotrebqeni su struni termini kao to su kosmos, elektron, gravitaciona sila itd. Tekst se zavrava ovako: Granice su izbrisane, beskrajni su objekti. Relativna voqa bezbrojnih simultanosti pospeuje novu usmenu kwievnost, industrijalnu umetnost, dinamini ples, narodno pozorite, ulinu umetnost, ivot jednak umetnosti i wihove sveobuhvatne meusobne odnose." Objavqen nacrt organizacione eme wihove ete Don gasa koja se sastoji od odeqewa za poeziju, za ples, za likovnu umetnost, za pozorinu umetnost, za kreativnost, za kritiku, za nauku, za prevoewe, za propagandu i za izdavatvo nagovetava da su nameravali da deluju kao organizovan drutveni pokret. Iz samog manifesta jasno proizlazi wihova tewa ka kosmopolitizmu i multidisciplinarnoj umetnosti. Mada ovaj manifest, dosta apstraktan i pun euforinih izraza kao to je osvajawe svemira, ne govori neposredno o umetnikoj formi, programski tekst objavqen u istom broju pod naslovom Poetak kreaci4

Sekai shijin, br. 1, avgust 1925, 19.

328 onizma (Sozoshugi no shuppatsu),5 sa potpisom Don Zaki, sadri nekoliko konkretnih predloga koji se odnose na formu. Negirajui konvencionalnu umetnost i istiui neogranienost objekata, on se zalae za revolucionarnu umetnost, definie stav umetnika kao religiozan, dijalektian i aktivan, dok elementi umetnosti treba da budu kritiko-filozofski, nauni, relativno-estetski i arhitektonski. Kao projekat za rad na rehabilitaciji oajnika" on navodi progon dekadencije, udo dadaizma, sutrawicu nihilizma, polet bratstva, prosveewe proletarijata. Tekst istie da su ciqevi pokreta industrijski i masovni i da wihova umetnika forma sadri simultanost, konstruktivnost i slobodu efekata, a govori afirmativno o groteski. Kao oblike umetnosti Don Zaki pomiwe usmenu kwievnost, ulinu likovnu umetnost, dinamiki ples i stvaralaku kritiku. Stie se utisak da je ovaj programski tekst preplavqen svim idejama koje su privlaile tadawe japanske intelektualce, od dadaizma, konstruktivizma i drugih evropskih avangardnih ideja pa sve do marksizma, internacionalizma, misticizma i teorije relativiteta. Umetnost je pribliavana ivotu, da bude narodna, masovna i industrijska, a umetniki pokret drutvenom pokretu. Ovaj Tozakijev tekst koji kritikuje pasivnost recepcije evropske civilizacije kod Japanaca proteklih pedeset godina i otro zamera tzv. umetnosti radi umetnosti, bez dodirnih taaka sa stvarnim ivotom, pun je samouverenosti kao da je wegov pokret izvoran u svom duhu. Meutim, kreacionizam" nije bio Tozakijev izum. On je samo jedan od avangardnih pokreta koji su se posle Prvog svetskog rata pojavili u Evropi. Wegov rodonaelnik je ileanski pesnik Uidobro (Vincente Huidobro), koji ga je pokrenuo 1916. godine u Buenos Airesu. Kasnije je francuski pesnik Reverdi uveo taj pokret u Francusku. Podstaknuti Uidobrovom posetom paniji 1918, panski pesnici su razvili ultraizam". Uidobro se zalae za poeziju koju pesnik stvara kao novu kosmiku realnost koju umetnik dodaje prirodi". Polazei od potrebe da pesnik stvori pesmu uzimajui iz ivota motive i mewajui ih da bi im se udahnuo novi i samostalni ivot", on odbacuje anegdotsko i deskriptivno. Sr wegove umetnosti je ideja: Stvoriti pesmu kao to priroda stvara drvo." O sutini kreacionizma najboqe govore wegovi stihovi: Zato opevate ruu, o pesnici? / Uinite da procveta u pesmi! / Pesnik je mali bog."6 U asopisu Pesnik sveta nema nijedne panske pesme, niti se pomiwe ime Uidobra ni Reverdija. Meutim, u japanskom manifestu se nalazi jedna od kqunih rei kreacionistike ideje kao to je kosmos, kao i insistirawe na kreativnosti, to bi moglo da budu tragovi ove evropske avangardne ideje. Bezbrojni manifesti, objavqivani u tim malim revijama, sadravali su esto ekstremni pa i prazni heroizam i narcizam. Meutim, od
Isto, 910. Up. Renik kwievnih termina, Institut za kwievnost i umetnost, Nolit, Beograd 1985, 379380.
5 6

329 wih se izdvajaju dva asopisa po tome to su ostavili jasne tragove u japanskoj kwievnoj istoriji. To su C rveno i crno (Aka to kuro) i Mavo. 2. C rveno i crno ta je poezija? ta je pesnik? Odbacujui sve ideje iz prolosti, smelo tvrdimo! Poezija je bomba! Pesnik je crni zloinac koji baca bombu na vrsti zid i vrata zatvora!"7 Sa ovim nepotpisanim Manifestom asopis C rveno i crno prvi put izlazi prvog januara 1923. u Tokiju. tampano je ukupno pet brojeva za godinu i po dana, koliko je trajao wegov ivot. Posle prvog broja, koji ima 24 strane, u februaru izlazi drugi broj sa 8, u aprilu trei sa 8, u maju etvrti sa 16 strana, a posle velikog zemqotresa u oblasti Kanto septembra 1923. izdat je juna 1924. vanredni broj sa 4 strane, koji e ujedno biti i posledwi. Ovaj prvi avangardni asopis za poeziju, formata A5 i veoma skromnog izgleda, odmah je ostavio snaan utisak na tadawe itaoce svojim krupnim slovima C rveno i crno na naslovnoj strani, ruei tada konvencionalnu koncepciju kwievne revije. Glavni i odgovorni urednik bio je pesnik Sigei Cuboi, a lanovi redakcije bili su pesnici un Okamoto, otaro Kavasaki i Kjoiro Hagivara. U vanrednom broju wima se prikquio i pesnik Tozaburo Ono. Uz reprint izdawe ovog asopisa, seajui se tog vremena, pesnik inkii Ito pie da je asopis C rveno i crno bio neobian fenomen, prvi te vrste, da mu je skromnost bila snaga". Crvena boja asocira na komunizam, a crna na anarhizam. Sam naslov asopisa nije bilo toliko neobian za italaku publiku s obzirom na popularnost tada ve prevedenog Stendalovog romana s istim naslovom, tvrdi Ito, ali su pesnici okupqeni u wemu imali samosvest da su i crveni" i crni" i time priznali i istakli da su neto to je nemirno i nezdravo, opasno stvorewe".8 U svakom broju objavqivane su pesme lanova redakcije, kratki eseji i zavrna re urednika. Ovaj ureivaki koncept bio je gotovo zajedniki svim brojevima od prvog do posledweg. Nema proznih dela, romana, dramskih tekstova ni prevoda dela stranih autora. U prvom i drugom broju objavquju se samo radovi lanova redakcije, pa i u kasnijim brojevima, kad se asopis otvara za spoqne saradnike, wihova dela ostaju glavna. U tom smislu moemo rei da je asopis bio delo zatvorenog kruga pesnika. Nasuprot estokim retorikama koje se reaju u Manifestu, same pesme u prvom broju asopisa nisu bile toliko radikalne. Kjoiro objavquje dve pesme o seoskom ivotu u svom zaviaju W iva i ovek (Hatake to ningen) i Jesen (Aki), a Cuboi naturalistiko-realistiku pesmu Prosjak na vetru (Kaze no naka no kojiki). Tek u Okamotovom ciklusu pe7 8

Aka to kuro, br. 1, januar 1923, na naslovnoj strani. Puroretaria shi zasshi shusei (Zbirka asopisa proleterske poezije), prvi deo, Tokyo

1978, 2.

330 sama O brtawe (Kaiten) osea se izvesna avangardna atmosfera. Meutim, kako se asopis razvija, pojavquje se vie pesama napisanih u duhu protesta, negacije i ruewa. U etvrtom broju, na primer, tri od pet objavqenih pesama, tj. pesme Cuboija, Kavasakija i Okamota, bile su eksperimentalnog karaktera i imale su isti naslov Bez naslova (Mudai), dok se u Kjoiroovoj pesmi pod naslovom " opisuje grad na veoma radikalan nain. U etvrtom broju je objavqen i wihov novi manifest Prvi manifest pokreta C rvenog i crnog (Aka to kuro undo daiichi sengen). Autor tog nepotpisanog teksta nije utvren, mada se pretpostavqa da je re o Kjoirou Hagivari. U wemu je jasno podvuena namera wihovog avangardnog pokreta: promena i pesnike forme i pesnikog duha. Odluno se odbacuju konvencionalna umetnost i wen autoritet, podsmevaju se idealizmu i humanizmu, redu i obiaju, i tu moemo da naemo dodirnu taku sa futurizmom i dadaizmom. Tekst poiwe pozivom na prezir materijalnih vrednosti kao to je novac i na pohvalu ludila. Kritika je u manifestu bila ustremqena na pesnike koji su u to vreme inili glavnu struju u poeziji u Japanu, na populiste i tzv. slobodne pesnike, koji su se zalagali samo za formalnu nevezanost stihova bez novog pesnikog duha. Da opinimo glupe, anemine japanske pesnike! Slikare! Muziare! Vajare! koji su zaboravili na ludilo, a ele novac! Da znamo za degradaciju qubavi izmeu dame i gospodina! Daleko su modernija dva psa, enka i mujak koji su se li na ulazu radwe kimona Micukoi. Budala je onaj ko ne zna da umetnost postoji zato to je ona masturbacija oveka. ovek koji ne moe da ispusti na pismo od svoje dragane ne razume je istinski. Demokratski pesnici u Japanu koji ne znaju da reaju slova naopake! [] Sad je dolo vreme da sahranimo slobodne pesnike koji su dali nogom kukavikim pesnicima novog stila! Da unitimo slobodne pesnike! Da razbijemo stari, stari, kao albatros razvuen i usporen ritam slobodnih pesnika."9 Zapravo su konvencionalna forma i tup ritam bili razlozi wihovog nezadovoqstva poezijom savremenika. U manifestu je snano prisutan nihilistiki duh i citirana je reenica Sve je za mene nita" od tirnera, koga je dadaista un Cui preveo i predstavio japanskim intelektualcima. Negirajmo! Negirajmo! Negirajmo! Svu svoju snagu usmerimo ka negaciji! Jedino tako mi postojimo! Mi moemo iveti ivot!"10 Manifest negira sve izme". ta nam onda nudi wihov pesniki duh u kome se istie negacija"?
9 10

Aka to kuro, br. 4, maj 1923, 28. Isto.

331 Prodavali smo svoj ivot komad po komad, a na kraju nam je ostalo presahnulo srce ta treba da kupimo ovim presahnulim srcem? Bacimo ga u kanalizaciju! Jaue klica! [] Hteli smo da kupimo ideal i sreu ivota, a izgubili smo srce. Vie nema nita ta bismo mogli kupiti ovim presahnulim srcem. to nas briga za ideal i sreu? [] Sada mi moramo izbaciti svoje leeve. Da bismo ih izbacili ive, iznad svega nam je potrebna vatra, vatra nam je potrebna."11 Dakle, pre svega, razgraivawe ivota i gubitak srca. I razumqivo je onda to se u manifestu tadawe vreme izraava slikama iz patologije. Proces raspadawa oveka i dehumanizacije u tadawem japanskom drutvu, punom suprotnosti, opisuje se pribrano i bez sentimentalnosti. Odbacuje se boqevizam, kapitalizam, buroazija, a prazno obeawe" je i vlast anarhista. Pa ta onda priznaju? Ne moemo da krenemo putem istine i ideala, ni putem revolucionarnog humanizma da ivi za proletere. Volim samog sebe vie od istine, vie od hh."12 Ovde se prihvata samo ja" i goli ivot. Radikalni egotizam, koji, meutim, prati slika smrti. I s drutvenog aspekta, pred nama su samo grobovi. Moj ivot je igra na grobovima."13 Wihov egotizam, ispoqen u ovom Prvom manifestu, zato je nosio u sebi pesimizam, kao da su predvideli raspad drutva. Slike raspadawa urbanog oveka, wegove otuenosti, slike seksa ili hrane koji su vezani za goli ivot, misaoni haos, nemiri vremena i nasiqe to su esti motivi i u wihovim pesmama. Zatvor, praznina, srce, krv, grobqe, duhovi, obrtawe to su rei kojim su pesnici pokreta C rveno i crno opisivali slike vremena. Wihove pesme, objavqene na stranicama asopisa C rveno i crno , gde su otro kritikovali svoje savremenike slobodne pesnike, takoe su napisane na savremenom govornom jeziku, ali imaju ubrzani ritam, slike su im ivqe i jasnije, sa sklonou da se jedna slika zaokruuje u jednom stihu. un Okamoto (Jun Okamoto):
SAKATA SRC A
14

Bezbrojna srca lee. Bijen nevremenom, zapquskivan au, zgruak potamnele krvi. Srce, srce, srce Izloba sakatih srca.
11 12 13 14

Isto. Isto. Isto. Katawa no shinzo, Aka to kuro, br. 1, januar 1923, 9.

332
Ta bezbrojna srca. namrtenog lica, samo to se nisu raspuknula, tiho i beumno lee na ulici kojom besni severni vetar.

Kijomi Hatajama (Kiyomi Hatayama):

IGRAJ! 15 Odrei meso! Iscedi krv! Ubaci je u pehar lobawa Hajd', ispij! Ako si se napio, zaigraj, Igraj, igraj, igraj! Prasak plamena. Migoqewe crne struje. To je dua vremena! I ako te uhvati muka, igraj daqe! Igraj sve dok ne povrati i ne padne. Povrati, povrati, povrati! Izbquvana krv U moru izbquvane krvi hhhhhhh! I srce hhhhhhhhh Neka odleti na pareta!

igei Cuboi (Shigeji Tsuboi):

BE Z NASLO VA
16

Moje srce je list izguvane hartije. Da ga iscepam i bacim u vatru? Zar ti nije tako lake i lepe? Noni zamor, zevawe, zevawe, Progutaj vatru! Progutaj razbuktali plamen!

asopis C rveno i crno esto je svrstavan u grupu anarhistikih revija, zato to su etiri lana redakcije nagiwala anarhizmu: Kjoiro, Cuboi, Ono i Okamoto. Ali taj asopis nije samo pokuavao da izmeni pesniki duh. On je istovremeno bio i izazov za tadawu japansku poeziju lienu ritamskog oseaja, pa je stoga jasno pokazivao elemente revolucije pesnike forme. On je bio pokret za poeziju u kojoj su duh i oblik tesno povezani i deluju jedan na drugi. Prikazi i kritike objavqeni u svakom broju ovog asopisa govore da su rastegnut ritam" i sentimentalizam" bile stalno wihove mete
15 16

Odore, Aka to kuro, br. 2, februar 1923, 4. Mudai, Aka to kuro, br. 3, april, 3.

333 napada. Zbog toga su padale teke rei na slobodne pesnike i pesnike populiste. Eksperimenti koje su pokretai asopisa C rvenog i crnog ponavqali u drugoj polovini wegovog postojawa bili su usmereni ka tragawu za novim ritmom i novim pristupom poeziji kako bi razbili patetiku i sentimentalnost i stvorili duhovni pejza pomou suvih i neobinih vizuelnih slika. Iako je bilo samo pet brojeva, asopis C rveno i crno snano je delovao na tadawe itaoce. Kjoiro Hagivara u etvrtom broju pod pseudonimom Ludi iro belei: Ropin kae: 'Uvek sam do sada imao neki izgovor, te radi ideologije, te radi posla, itd. Ali ovoga puta sam ubio za sebe, ubio sam jer samo to eleo ja.' [] A mi samo tvrdimo: elimo da ivimo, elimo da umremo, i nita vie. Savladati nasrtaje jeste jedino savladati smrt. A sada, savladajmo sve nasrtaje i samo napred!"17 asopis C rveno i crno bio je pretea mnogobrojnih malih kwievnih revija koje su se pojavile na avangardnoj sceni u Japanu. Podstaknuti wegovom nihilistikom estetikom, posle wega e poput pene nastajati i nestajati bezbrojni mali asopisi sa svojim pretencioznim manifestima. 3. Mavo asopis Mavo izlazio je od jula 1924. do avgusta 1925 (ukupno 7 brojeva). Wegov prvi broj pojavio se u julu 1924. i imao je svega 8 stranica. Drugi broj, sa 12 stranica, izlazi u avgustu iste godine, trei (22 stranice) u septembru, etvrti (16 stranica) u oktobru, dok je peti broj, sa 32 stranice, posle izvesne pauze objavqen u junu sledee, 1925. godine, da bi zatim usledili esti (32 stranice) u julu i sedmi (38 stranica) u avgustu iste godine. Trei broj je zabrawen na osnovu Zakona o eksplozivima, jer je na naslovnoj strani bila nalepqena petarda uz autentini pramen enske kose. Re mavo na japanskom jeziku ne znai nita. Kwievnik Takamaru Sasaki tvrdi da M znai Masse (prostor), V Vitesse (vreme), a A i O predstavqaju oznake alfa i omega (poetak i kraj). Ovo objawewe smatra se prilino pouzdanim.18 Pokreta asopisa je bio slikar i pozorini umetnik Tomojoi Murajama, koji je upoznao Japance s nemakim ekspresionizmom i konstruktivizmom, kao i uzo Oura (Shuzo Oura) i drugi umetnici. Kasnije, od petog broja, ukquuje se u redakciju i pesnik Kjoiro Hagivara. Posle jednogodiweg boravka u Berlinu Murajama se krajem januara 1923. vraa u Japan i sa etvoricom slikara organizuje prvu izlobu pod nazivom Mavo u prostorijama budistikog hrama Dempoin u Tokiju.
Aka to kuro, br. 4, maj 1923, 15. Bungei sensen, septembar 1925. Up. Bessatsu kaisetsu (Sveska sa komentarima za reprint izdawe Mavoa), Tokyo 1991, 1213.
17 18

334 Izloba, koja je trajala od 28. jula do 3. avgusta 1923, oznaila je poetak pokreta Mavo. Meu 185 izloenih radova isticao se Murajamin objekat pod naslovom Delo u kome su upotrebqeni cvee i cipela. Leva cipela s visokom potpeticom postavqena je u praznoj drvenoj kutiji pored koje je korpica sa cveem i manicom. Na dnu kutije se nazire lik deaka, kao nekakva ilustracija za slikovnicu, kao i ispisana re automobil, a na samoj kutiji rua. U katalogu za ovu izlobu nalazi se wihov manifest od tri dela. U prvom delu se razjawava karakter grupe koja ini ovaj pokret: Mi smo se kao grupa okupili jer smo likovni umetnici iste sklonosti. Ali ne zato to delimo istu umetniku ideju ili ubeewe. Zato naa grupa nee pozitivno da odredi nekakav svoj stav o umetnosti."19 U drugom delu se definie duh umetnosti za koji se zalau: Mi stojimo na elnom poloaju. I veno emo tu ostati. Mi nismo niim vezani. Mi smo ekstremni. Mi revolucioniemo. Mi napredujemo. Mi stvaramo. Mi neprestano potvrujemo i odriemo. Mi ivimo u punom smislu te rei, da se ni s im uporediti ne moemo []."20 Trei deo je posveen planu konkretnih aktivnosti kao to je organizovawe izlobi. Murajama zastupa tzv. Bewusste-Konstruktionismus, zalaui se da umetnici svesno konstruiu lepo i runo, vizuelne i druge ulne elemente, destruktivne i konstruktivne eqe". Da bi se ogledao u sveobuhvatnim mogunostima umetnikog tragawa", on pokree asopis Mavo. U treem broju asopisa objavqen je programski tekst Pojavio se asopis Mavo koji izraava mavoistiki duh": Mavo je grupa bledolikih zloinaca koji nose crvenu masku i crne naoare. To je posledwa bomba kojom e biti zasuti svi oni intelektualni zloinci (tzv. gospodsko pleme) koji lelujaju u ovom svetu, lewi i tromi poput sviwa, poput fatamorgana seksualnog nagona."21 Estetika pobune i zloina zajednika je i drugim malim asopisima kao to je C rveno i crno . Mada mavoistiki pokret istie da nema nieg novijeg strasnijeg i istinitijeg od ovog",22 jasno je da se on rodio kao proizvod evropskih avangardnih pokreta i da su u wegovoj osnovi elementi nemakog ekspresionizma, ruskog futurizma, dadaizma i konstruktivizma, koje wegovi protagonisti poriu. U posledwem, sedmom broju, koji je izaao kao specijalni broj pod naslovom Arhitektura i pozorite, proglaava se osnivawe Saveza graditeqa gradova i energetike. Raspisan je konkurs za investitore, donatore, privrene lanove i aktiviste. U tekstu se reaju rei kao to su konstruktivizam, industrijalizam, supstancijalizam, neodadaizam, neomavoizam, a kao projekti navode se elektrika, gas, avion, ureewe izloga, scenografija, upotreba otpadaka i drugi novi urbanistiki planovi, pa ak i isterivawe qubiteqa ednosti.
19 Mavo no sengen (Manifest Mavoa), u katalogu Prve izlobe Mavoa, Tokyo 1923. Reprint izdawe, 1991, 12. 20 Isto. 21 Zasshi Mavo arawaru, Mavo, br. 3, septembar 1924, 17. 22 Mavo, br. 3, 20.

335 Mavoizam je uneo dve novine u istoriju moderne umetnosti u Japanu: internacionalnost i multidisciplinarnost. Mavo je prvi japanski avangardni asopis koji kao svoju misiju zastupa kosmopolitizam i solidarnost sa umetnicima sveta. U osnivawu pokreta bila je ukquena Varvara Bubnova, ruska slikarka, koja je emigrirala u Japan 1922. godine, a japanski slikar Hide Kinoita, koji je aktivno saraivao sa Mavoom, bio je uenik D. Burquka. asopis Mavo uspostavqa saradwu sa inostranim avangardnim asopisima kao to su Der Sturm (Berlin), Das Werk (Cirih), L'effrot moderne (Pariz) i dr. Po uzoru na srodne asopise iz Evrope, na posledwoj strani se objavquje spisak znaajnih asopisa sveta". Na tom spisku u petom (jun 1925) i estom (jul 1925) i sedmom broju (avgust 1925) asopisa naao se i Zenit, sa podacima o Qubomiru Miciu (L. Mizitch, 12, Rue de Birtchanine, Belgrado). Koliko nam je poznato, to je jedina vidqiva veza izmeu ova dva asopisa, ali je posrednih veza svakako bilo vie. Na primer, u kwizi gostiju Nel i Hervarta Valdena, urednika ekspresionistikog asopisa Der Sturm u Berlinu, nalaze se potpisi Anuke i Qubomira Micia na strani 54, pod datumom 8. avgust 1922. godine, a na sledeoj strani potpisi japanskih arhitekata Toraira Koime (Torajiro Kojima), sa datumom 15. avgust, odnosno Kikuija Iimota (Kikuji Ishimoto) i Sadanosuke Nakade (Sadanosuke Nakada), sa datumom 25. avgust.23 Nakada je bio saradnik asopisa Mavo i objavio je u petom broju lanak Uloga optih asopisa (Sogo zasshi no shimei) o maarskom umetniku Moholiju Nau (Moholy Nagy) i ekom asopisu Pasmo, a u sedmom rad Tatqin i Radovski (Tatorin to Radobusuki), o stvaralatvu ovih ruskih arhitekata. Sadraj i struktura asopisa odraava kosmopolitski duh. Objavquje se prilino veliki broj prevedenih kwievnih dela. U prvom broju Murajama objavquje u svom prevodu tri pesme V. Kandinskog Zemqa, Zvuk i Pesma iz zbirke Zvuk, a u drugom broju pesme E. Tolera F a briki dimwak pred zoru i Ja vas optuujem. Drugi broj sadri i pesmu Fjodora Sologuba (18631927), O zemqi u prevodu Seio Save (Seicho Sawa). Kao izraz multidisciplinarnosti, asopis obuhvata ne samo kwievnu i likovnu umetnost ve i umetnosti kao to su pozorite, ples i performans. On posveuje vie stranica grafikama i kolaima, a objavqivane su i fotografije scenografija i elemenata arhitekture, to je u to vreme bilo potpuno novo za tu vrstu periodike. Mavo je pun vizuelnih elemenata. Meu likovnim prilozima nalaze se linorezi, kolai i fotografije objekata japanskih autora kao to su Hide Kinoita, Tacuo Okada (Tatsuo Okada), Seio Sava, Kimimaro Jahai (Kimimaro Yahashi), Tacuo Toda (Tatsuo Toda), omu Janase (Shomu Yanase) i dr. Za kolae su esto upotrebqavali iseke iz inostranih novina i revija. Sava se za kola Konstrukcija u prvom broju asopisa koristio ruskim novinama, a Oura za Konstruktion F nemakim
23 Zenit i avangarda 20 -ih godina , Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 1983, 16.

336 listovima. U delima visoke apstraktnosti ovih autora naslovi imaju vanu funkciju. Na primer, jedan Murajamin rad nosi naslov Bludnica koja sedi (br. 3), Tojotaka Okada (Toyotaka Okada) svoj rad je nazvao Muna neuralgija (br. 3), delo Jahaija zove se Moja onanija (br. 4), delo Janasea Dobro uvebani vojnici (br. 4), a rad Kaitoa Janagave (Kaito Yanagawa) Q udi idu ulicom (br. 7). esto se slui nekonvencionalnim reewima, npr. trei broj asopisa, u kome je kao podloga takvih reprodukcija upotrebqena stara novinska hartija. Od ovih likovnih priloga linorezi Tacua Okade i drugih bie kasnije upotrebqeni za ilustracije u zbirkama pesama E. Tolera Lastavija kwiga i K. Hagivare Smrtna presuda. Kwievnost i likovna umetnost pribliavaju se i dopuwuju jedna s drugom. Objavqena su i dela savremenih evropskih slikara. U estom broju je grafika Karela Maesa (Karel Maes), a u sedmom su reprodukovani drvorez Maesa iz belgijskog asopisa 7. arts i grafika Petasa iz holandskog asopisa Het. Overziht. Pored wih, predstavqeni su takoe Arhipenko i Kandinski, koji su saraivali sa Zenitom. Mavo poklawa veliku pawu pozoritu. Objavqeno je nekoliko dramskih tekstova, kao to su Ubijawe senke,24 Urnebesno otklawawe maglovite ice,25 Izazov26 i dr. Svi ovi pozorini komadi imaju zajednike crte pri upotrebi boja, oblika i senki, kao i mirisa, u neobinim svetlosnim i zvunim efektima, u odsustvu geografskih i linih imena, u autohtonim, ivotnim i senzualnim motivima. Neki od mavoista i sami su bili aktivni pozorini umetnici. Murajama izrauje scenografiju, po prvi put u duhu Bewusste-Konstruktionismus, za predstavu O d jutra do ponoi G. Kajzera, kojom je juna 1924. otvoreno Malo pozorite u Cukiiju (Tsukoji sho gekijo). U istom pozoritu, sledee godine, mavoisti su organizovali pozorini festival pod naslovom Trea kategorija pozorita (Gekio no sanka). Fotografija treeg ina predstave Smrt i avo Vedekinda, objavqena u treem broju, najboqe ilustruje wihovo pozorino angaovawe: na sceni su kao glumci sami mavoisti Murajama, Jahai i ostali prerueni u ene, nosei cipele sa visokom potpeticom. Na naslovnoj strani petog broja bila je fotografija scenografije iz predstave Strindbergovog komada Pijanstvo, a u etvrtom broju su kostimografski crtei Kenkiija Joide (Kenkichi Yoshida) za predstavu ivot bube K. apeka u Malom pozoritu u Cukiiju. Arhitektura ini takoe bitan deo asopisa Mavo. Wegov sedmi broj odvaja nekoliko stranica za rusku savremenu arhitekturu i predstavqa Tatqina, Maqevia i dr. U wemu se nalazi i tekst Lisickog lementi i otkrie (Yoso to hakken), koji je Murajama preveo iz vajE carskog asopisa Studija o arhitekturi. Tadanosuke Nakada u istom broju objavquje rad Arhitektura u Savezu Sovjetskih Socijalistikih Republika Rusije (Roshiya shakaishugi rempo sovieto kyowakoku no kenchi24 25 26

Toshiro Sawa, In'ei o korosu, Mavo, br. 1, jul 1924, 24. i br. 2, avgust 1924, 10. Tatsuo Okada, Morosen tekkai sawagi, Mavo, br. 2, avgust 1924, 2. Michinao Takamizawa, Chosen, Mavo, br. 2, 11.

337 ku), koji itaocima prua dragocenu informaciju o konstruktivistikoj arhitekturi, pomiwui izmeu ostalog i projekat Tatqina Spomenik Treoj internacionali. Mavoisti su uestvovali u obnovi Tokija posle velikog zemqotresa Kanto 1923, unosei novi stil i originalni estetski pristup u oblast komercionalnog dizajna projektovawem bioskopa, frizerskih salona, kwiara, izloga itd. Poezija zauzima znaajan deo ovog asopisa, pogotovo od petog broja, kada je u redakciju doao Kjoiro Hagivara iz asopisa C rveno i cr no i kada je pokretu pristupio veliki broj pesnika. Mavo objavquje pesmu igeija Cuboija, glavnog urednika C rvenog i crnog . Zastupqeni su i pesnici sa dadaistikom tendencijom, kao to su un Cui, un Okamoto, Fumiko Hajai (Fumiko Hayashi), Terutake Oni (Terutake Onchi), Eisuke Joijuki (Eisuke Yoshiyuki) i dr. Sam Hagivara ne objavquje pesme u ovom asopisu, ali ima nekoliko eseja i likovnih priloga. Tema proces dehumanizacije u gradskom ivotu", koja je bila prisutna u pesmama objavqenih u asopisu C rveno i crno , i ovde je dominantna. U gotovo svim pesmama radwa je smetena u urbanu sredinu, esti su zajedniki motivi kao to su fabrika, grobqe, gomila sveta, bogaq, begunac iz zatvora, osuenik na smrt, insekt, smrad, onanija, apetit i srce, a omiqene su boje crvena, crna, uta i bledoplava. Pesnika forma ovog pokreta takoe pokazuje slinost sa poezijom rvenog i crnog . Slika se svodi u jedan stih kao jednu reenicu, a ritam C je ubrzan. Upotrebqava se savremeni govorni jezik, sa uestalim kolokvijalnim izrazima. este su proste reenice, potvrdne i odrine, kao i zapovedne i uzvine. Karakteristine su reenice taigen-dome, tj. nedovrene, kojima nedostaju predikacije, a one ostavqaju na itaoce snaan utisak kao kakva reklamna poruka. S druge strane, u asopisu Mavo ima i specifinih pesama, kakvih nije bilo u C rvenom i crnom . Prvo, tu su pesme sa poreanim imenicama, odnosno pesme u sintaksi krika", karakteristinoj za nemaki ekspresionizam, na primer pesma Miinaa Takamizave Crveni otisak prstiju;27 drugo, pesme sastavqene od onomatopejskih izraza napisanih latinicom, to su odjeci futuristike poezije, recimo, pesma Hidea Kinoite Pesnika forma zvunih suglasnika koja je poela sa H.28 To znai da su pesnici ovog pokreta poeli da razgrauju jezik. Tree, pesme konstruisane od elemenata vizuelnih znakova. To se naroito vidi u Takamizavinoj pesmi Pesma,29 u kojoj su direktno i nasumice utisnute rei otrov i bolest u mawem, a izraz apsolutni i maksimalni luksuz u krupnom slogu. (Postoje i primerci u kojima je umesto rei bolest upotrebqena re veseqe.) Ovim stihovima mavoisti rue dotadawu konvencionalnu poeziju, smelo eksperimentiui s metajezikom funkcijom, i pribliavaju je likovnoj umetnosti.
27 28 29

Akaki shimon, Mavo, br. 2, 10. -X-de hajimatta yuseion no shikei, Mavo, br. 2, 9. Shi, Mavo, br. 4, oktobar 1924, 3.

338 Eisuke Joijuki je pesnik koji je svoj dadaistiki svet proirivao u pravcu groteske i erotike. U wegovoj pesmi Mae lepotan, objavqenoj u estom broju ovog asopisa, ima ovakvih stihova:
MAE LE PT OAN
30

[] Progutah crveno proletersko srce. Nad mojim nosom prio se mozak tek roenog odojeta. O, novi duh! Negacija akcije i svega postojeeg. U mrtvakom sanduku cvetna ara pamune tkanine budi mi poudu. Siva govorqivost pesimista ogrnutog u crnom mantilu. Gde je WC? Bezbroj nagih bogaqa iskotrqao se iza ute zgrade. Crveno-crna krv Mefistova. Moje telo je ieznulo pa se sama lelujavo dua selila []

Pesma Fumiko Hajai H tela bih da budem pas sadri motive kao to su grad, fabrika, radnici i glad, i izaziva kod italaca izvesnu apatiju i oaj:
TE H LA BIHDA BUDE M PAS
31

Onom irokom ulicom Ueno Hirokoija u koloni kao mravi ili su radnici. Mi nismo kowi! Mi nismo ni psi! Mladi, koji se izgleda naitao romana, kriui mahao je iznoeni radniki mantil. Kako je on srean Moj wuh, s elucem nepopuwenim od jutros, k'o pas trai komad trulog mesa na Dan prvomajskog praznika.

Pesma Jesen Cunea Tomite (Tsuneo Tomita) ima trodelnu strukturu, a montaa je dveju slika. Poiwe scenom kuhiwe siromane porodice, opisuje jutarwu gomilu sveta na stanici i u vozu, a na kraju slika se ponovo vraa u skromnu kuhiwu. Tematski i motivski ona spada u univerzalnu urbanu poeziju, ali odie i neim autohtonim jer su u wu, pored motiva siromatva i saobraajne guve u velikom gradu, veto utkani motivi iz tradicionalne japanske poezije kao to je glas cvrka kao znak jeseni, motivi iz ivota obinog naroda: bava, prazan novanik, zalagaonica itd.
30 31

Binan no koneko, Mavo, br. 6, jul 1925, 7. Inu ni naritai, Mavo, br. 6, 10.

339
JE SE N
32

Hej, o naborano lice uspavane matere udara cvrka cvrka to peva iza sudopere u kuhiwi. Kuc kuc kuc kuc jesewa kia udara o bavu k'o u dobo. Proverih novanik pod svetlom, bacih ga, a on na stolu tmuran zvuk daje. Prepun je jutarwi voz, hajde da se okaimo kao losos, da gledamo po dve dobre ene. Svako jutro sunce hladno sja, zar ne, svako jutro Za vreme pica vagoni su prepuni, pa, molim vas, vozite se u drugo vreme." Oslonio bih se obrazom na neto hladno da spavam, legao bih na policu za prtqag jutarweg voza dravne eleznice. Od izlaska sunca ka saobraajnom picu ovek, ovek, ovek, ovek, onaj debeli grize zlatnike. []

U svojoj pesmi Prepis dozvole za sahrawivawe lea Joio Fukuda (Yoshio Fukuda) slui se grafikim efektima i stvara nihilistiki prizvuk. Primenom onomatopejskog izraza, napisanog pola japanskim a pola latininim slovima, pesnik hladno oznaava neto to truli, raspada se.
PRE PIS DO ZVO LE ZA SAH RAW IVAW E LE A Nema nogu. Ni glave. Istrulele oi. Staklo. Doro doro DORO. DD. Oo. p Postscriptum Ova dozvola trebalo bi da se izda blanko, ali se posebno izdaje popuwena itd., itd.
33

Dai Saito u pesmi Ringipil koristi se motivom svemira. Slika obrtawa oliava bezizlaznost i neizvesnost tog vremena:
RINGIPIL34 U dubokoj, dubokoj magli je prizor Marsa. Izolovan zid od cigala je mesto s kojim nemam veze. Tri li, tri, tri, opet je haos marsovske magle. Krv je, krv, krv!
32 33 34

Aki, Mavo, br. 6, 13. Shitai maiso kyokasho fukusei, Mavo, br. 6, 31. Merigorando, Mavo, br. 6, 20.

340
Sawajui to trao sam. Sawajui to trao sam. Trao sam, trao. Ona bee izvor suze kome nikad nije dosta plakati. Ringipil. Trao sam, trao, a nikako da izaem iz zida od cigala. []

To je tipina slika sna: kad se sve ponavqa, a ne moe da se pokrene kao ukleta vezanost. Joio Sakata (Yoshio Sakata) objavio je pesmu Ne ostaviti vrata otvorena, koja ravnoduno opisuje haotino stawe gde je podjednako nemogue nai spokoj i u budizmu i u hrianstvu. Izraz Namuamidabucu je budistika molitva u znaewu Amitaba, pomiluj". I u ovoj pesmi prisutno je meawe slova, odnosno delimina upotreba latinice. Glagol nema i imenica beda u originalnom tekstu napisani su latinicom, i time je ostvaren snaan vizuelni efekat.
NE STAVITI VRATA T O OVO RN EA
35

[] Namuamidabucu + Amin. Nema novca, nema teita. Beda je i kapitalistika ekonomija na globusu.

U osnovi pesama objavqenih u asopisu Mavo nalazi se nihilizam u drutvu koje je, izgubivi jasan kompas, zapalo u idejnu i versku konfuziju. U takvom okruewu pesnici hladno oslikavaju ovekove primarne nagone za hranom i seksom, kao da se jedino mogu uzdati u bioloku osnovu skrivenu u ovekovom telu. Slikar Tacuo Okada u svom kratkom eseju Likvidacija svesti pie: Ideologija? Budalo jedna! to ba ideologija? Sve je ideologija! Nemoj ni da pomisli da je ideologija anarhizam, ili boqevizam, nihilizam, terorizam, egoizam itd. Svi su qudi budale. Ko nije zadovoqan neka izvri harakiri!"36 Ove rei nas podseaju na stavove asopisa C rveno i crno , koji se odrekao i nihilizma, iako mu je bio beskrajno blizak. Na kraju teksta Okada zapisuje: Na dan strane nevrastenije", kao da je taj esej iskrivqeno ogledalo u kome se odraava patologija vremena. Ideoloka nedefinisanost i haotinost primeuju se i u eseju ewa za sirenom o nevremenu, koji je napisao pesnik un Okamoto. U vremenu u kome ivi Okamoto vidi bledu bolest ovog veka aneminu nevrasteniju i sterilitet". On istie da su, bioloki gledano, anarhisti i militaristi plemena istog tipa. Tu se nalazi logika nastajawa etatistikog anarhizma i imperijalistikog internacionalizma", tvrdei da se racionalnost i iracionalnost u sutini ne razlikuju. Kao
35 36

Kaiho genkin, Mavo, br. 7, avgust 1925, 19. Ishiki massatsu ron, Mavo, br. 5, jun 1925, 9.

341 to se meusobno ne razlikuju mnogo socijalizam i kapitalizam. Na kraju krajeva, budale veno ostaju budale, a robovi ostaju robovi sve dok su obuzeti spoqawim stawem".37 Iako su svoj pokret zapoeli pod uticajem evropske avangarde, mavoisti su bili uvereni u svoju izvornost, u izvornu equ za ruewem i za izgradwom, kao i za pronalaewem novog odnosa izmeu figurativnog i apstraktnog u likovnoj umetnosti. Imali su vrst stav o neophodnosti ravnopravnog ukquivawa u svetske tokove umetnosti, bez obzira na to koliko su stvarno bili odaiqai novih umetnikih impulsa prema svetu. Nisu nagiwali ni pohvali mainskoj civilizaciji ni ruewu kulture, ve su delovali kao optimistiki pokret koji istovremeno nosi dve dimenzije: destrukciju i konstrukciju. U domenu poezije istovremeno su teili da izraze ono to je univerzalno kao i ono to je autohtono. Delujui simultano sa svetskim avangardnim pokretima, pokret Mavo je tragao za novim horizontom japanske estetike. On je prvi put neposredno proirio umetnost na ivot, uvodio je u drutvo i u masu. Wihov radikalizam u izraavawu i pomiwawu lepog uticao je na japanske kwievnike Jasunarija Kavabatu i Riija Jokomicu, pokretae Novog ula. Mavoistiki duh nasledie i umetnici nove likovne tendencije 60-ih godina. Godine 1925. pokret Mavo se pribliio komunistima, pa se raspao kad je osnovano pozorite Napredak (Zenshinza), s namerom da ujedini umetniku i politiku avangardu. Murajama u svojim memoarima Seawe na Mavo belei: estog decembra 1925. godine osnovan je Savez proleterskih kwievnika Japana, koji je u sebi imao, pored kwievne, i pozorinu i likovnu sekciju. Tada su im prili Janase, Murajama, Jabe, Okamoto i drugi, pa je tako Mavo neprimetno nestao."38 Tako se ugasila grupa umetnika koja je opisala patologiju vremena na radikalan nain, u duhu nihilizma. Kao da je znala da opstaje samo dok opisuje haos kao haos, dok joj se ne ukae jasan pravac daqeg razvoja. 4. E femerni asopisi od Crvenog i crnog do Mavoa

Mali asopisi tano odraavaju stawe u tadawem japanskom drutvu, gde su izmeano, bez jasnog konteksta, postojale razne ideje i umetnike tendencije, koje su jedna za drugom vrtoglavo dospevale u zemqu. U treem broju asopisa Mavo nalazi se tekst Na dan zavrene korekture treeg broja, sa potpisom K. J. (verovatno Kimimaro Jahai), u kome se kae: Ko ide korak daqe od svoga vremena, najistaknutiji ruiteqi, taj se najvie mui. Mi smo ve gotovo ubijeni. Mi smo se,
37 38

Bofu keihoki eno shibo, Mavo, br. 7, 27. Bessatsu kaisetsu, Tokyo 1991, 37.

342 naravno, razoarali u svemu to je stvarnost. Nije li nas odrala u ivotu jo jedino gola patwa, koja se u krvi previja elei revoluciju i osvetu svim onim sviwama, jedino onanija za ono vreme koje, na nau alost, nailazi? [] Burno zaigraj, ugruie se potamnele krvi, na ubritu bednog velegrada, na crvenici presuenog sela! A mi emo fabrike, preduzea i dravne ustanove zaredom farbati u crveno!"39 Mavoisti se veoma esto koriste reju onanija, koja se pojavquje i u asopisu C rveno i crno . Taj izraz asocira na samou, odseenost od drutva, autistiku tamu, u kojoj je oveku onemogueno da uspostavi odnos sa drugima, ma koliko on bio radikalan u eqi za nasilnim promenama. Kao da su predvideli krajwi domet i raspad wihovog pokreta, koji e uskoro doi. Zajedniki su za oba asopisa smela negacija svega konvencionalnog, duh pobune, nihilizam i duboko razoarawe u civilizaciji koja pretvara oveka u deo stroja. Mavoisti su nasledili pesnike rvenog i crnog u tome to ne trae jasan odgovor u bilo kojoj ideoloC giji, ve samo izraavaju strah ili gnev gomile za koju nema izlaza. To bi, prema wemu, i bile patologije ovog veka. U oba asopisa delovali su isti kwievnici Kjoiro, Cuboi i ostali pesnici dadaistike tendencije. Ali period od dve godine, u kome se desio veliki zemqotres Kanto, dovodi do temeqne promene u japanskoj avangardnoj umetnosti. Od etvrtog broja asopis r C veno i crno premeta svoje poqe dejstva" sa sela u grad, a u asopisu Mavo nema pomena o selu, osim u gorenavedenom programskom tekstu. Mavo je od poetka bio gradski pokret. Dok je C rveno i crno bio asopis skromne opreme i bavio se preteno kwievnou, Mavo je bio bogato ilustrovan likovnim prilozima i delovao kao multidisciplinarni umetniki pokret. Dok je pokret rveno i crno bio zatvoren u okviru Japana, pokret Mavo je bio otvoren C prema svetu. Dok su umetnici asopisa C rveno i crno delovali u duhu protesta i ruewa, mavoisti se nisu zadovoqili destrukcijom, ve su svoje interesovawe usmerili u konstrukciju, angaujui se u industrijskoj i slinoj umetnosti tesno povezanoj sa ivotom. Mavoisti su dodali novu kqunu sintagmu narodna masa na dotadawu gomilu sveta, i na kraju su pokazali nameru da pokret razvijaju kao jasno definisanu organizaciju. To se vidi u wihovom programskom tekstu objavqenom u posledwem broju. Ali Mavo je umro upravo onda kada je pronaao narodnu masu kao kqunu sintagmu. Pesnik Hagivara je igrao znaajnu ulogu u oba ova asopisa. Posle raspada Mava nije priao komunistima, ve se vratio u svoje rodno mesto. Svoje nihilistiko oseawe nije pokuao da izrazi u leviarskoj literaturi. Za razliku od Murajame, koji je reewe traio u aktivnostima Komunistike partije, Kjoiro nagiwe idejama Kropotkina i pokuava da nae svoj daqi put u anarhizmu.
39

Mavo, br. 3, 5.

343 5. Putevi Avangardni asopis Putevi izlazio je od 1922. do 1924. godine u Beogradu. Wegov vlasnik je grupa MARSIAS, koja je okupila prvu i drugu generaciju srpske avangarde. Nije izlazio redovno, kao i druge male revije. Prvi broj se pojavio januara 1922, a drugi, verovatno, februara ili marta 1922,40 koje su uredili Milan Dedinac, Duan Timotijevi i Marko Risti. Posle pauze vie od godinu dana pokree se nova serija. Prvi broj nove serije izaao je oktobra 1923. Sekretar redakcije tada je bio Marko Risti. Drugi broj je objavqen novembra 1923. Uredio ga je Risti. Najzad, posledwa sveska, trobroj za jun, jul i avgust 1924, uredili su Risti i Crwanski. Putevi odraavaju postepeno pomerawe u srpskoj kwievnosti od prve faze uticaja ranih pokreta evropske avangarde ka uticaju francuskog nadrealistikog pokreta. U staroj seriji asopisa meu saradnicima se pojavquju S. Vinaver, S. Krakov i dr., ija smo imena ve susretali u prvim brojevima Zenita, a ukquili su se i Rastko Petrovi, Duan Mati, Aleksandar Vuo i dr., koji e kasnije imati kqunu ulogu u prenoewu francuskog nadrealistikog iskustva. U posledwoj svesci nalazimo meu saradnicima pisce kao to su I. Andri, I. Sekuli, A. Savi i B. Lazarevi, koji su imali sasvim drugaiju kwievnu orijentaciju, to govori da je asopis pokuao da izae iz jednog uskog kwievnog pokreta, usmerenog ka formirawu nadrealizma. Na stranicama asopisa moemo nai nekoliko veoma vanih dela za razvoj moderne srpske kwievnosti: poemu Strailovo M. Crwanskog i wegov prozni tekst Pred Sienom, koji e biti deo uvenog putopisa Q ubav u Toskani , a Rastko Petrovi je objavio odlomak znaajne poeme Vuk. Prva dva broja iz stare serije tampana su kunstdrukom: format je 19 puta 22 santimetra. Na naslovnoj strani je velikim slovima odtampan naslov PUTEVI, a mawi podnaslov: Mesene sveske za umetnost i filosofiju. Na sredini se nalazi kao viweta crte nagog oveka koji ukrta ruke gledajui uvis, a u dowem delu nalazi se naziv grupe MARSIAS i godina 1922. Format je skoro u obliku kvadra, a svi elementi su poreani simetrino, to na nas ostavqa smiren utisak. U novoj seriji format je znatno smawen, a upotrebqen je grubqi papir. Prazna povrina je smawena, to pojaava utisak zbijenosti. Na naslovnoj strani prvog i drugog broja u gorwem delu mawim slovima odtampano je nova serija", a ispod velikim slovima PUTEVI, podvueno linijom. U sredini je veliki redni broj, a u dowem delu najpre mesec i godina, zatim naziv grupe MARSIAS BEOGRAD, i na kraju cena broja. Na naslovnoj strani posledwe sveske, ija je irina ista a duina znatno vea, tampan je sadraj. U likovnom reewu naslovne
40 Iako u samom asopisu nije oznaen mesec izlaska, mogli bismo lako zakquiti prema Tokinovom tekstu Putevi, br. 2, objavqenom u Tribunu, 12. marta 1922.

344 strane sve vie i vie se naglaavala funkcionalnost, koja stvara utisak pune napetosti i dinaminosti. Za razliku od drugih avangardnih revija, kao to su Zenit, Dada tank (Zagreb 1922), Dada-jazz (Zagreb 1922), ili ona japanska Mavo, koje su posebnu pawu poklawale likovnim elementima naslovne strane, Putevi su imali krajwi minimalistiki dizajn, to nas podsea na japanski asopis C rveno i crno , koji se zalagao za revoluciju pesnikog duha. Ova nam iwenica govori o wihovom slinom stavu da radikalno promene duh same kwievnosti, ali ne i drugih umetnikih oblasti. U Putevima nema mnogo likovnih priloga. U staroj seriji samo su dva: u prvom broju slika Save umanovia (Dve ene), u drugom crte Jovana Bijelia. Ni u novoj seriji nema ih puno: u prvom broju kao ilustracije dva drvoreza Sretena Stojanovia, u drugom kao prilog crte P. Pikasa, u posledwem trobroju dva crtea enskog akta Petra Dobrovia, crte Luke Aleksandra Deroka i drvorez S. Stojanovia. Autori priloga, savremeni slikari preteno postimpresionistike i kubistike orijentacije, bili su i lini prijateqi kwievnika Puteva, a Pikaso je crte poslao potom lino R. Petroviu. Ova umetnika dela su figurativna: nema nijedno apstraktno, karakteristino za konstruktivizam. Nema ni foto-kolaa ili drugih eksperimentalnih radova. Izmeu likovnih priloga i tekstovnog dela ne postoji naroita tematska povezanost, a nema ni komplementarnog odnosa. Na kraju svake sveske stare serije nalazi se reklama, koja je odraz tadaweg urbanog ivota: tamparija, kafana, osiguravajue drutvo, crep od azbesta i portland-cementa, izdavaka kua, modna kua i sl., dok se u novoj seriji reklamira samo kwiara ili izdavaka kua. Wihov dizajn je klasian: slogovi su poreani na obian nain, bez konstruktivistikih elemenata koje smo nalazili u Zenitu ili u Mavou. Na kraju sveske u staroj seriji ima spisak imena drugih asopisa, kao i u Zenitu i u Mavou. Ali u Putevima spisak je veoma skroman: pored jugoslovenskih asopisa Misli i Kritika, ima samo jedan iz inostranstva: L'Esprit Nouveau iz Pariza. U novoj seriji ovaj spisak je ukinut. Iako su kwievnici Puteva veoma dobro poznavali tadawe evropske kwievne tendencije, naroito francuske, nisu imali posebnu nameru da razviju saradwu sa drugim, svetskim kwievnim centrima, za razliku od Zenita ili Mavoa, koji su pokuali da formiraju mreu svetskih centara avangardne umetnosti. asopis ispuwavaju kwievni prilozi, uglavnom poezija, proza i eseji, ali i teorijski tekstovi iz oblasti filozofije, estetike, istorije umetnosti, psihologije itd. Za razliku od Zenita i Mavoa, nema dramskih tekstova, koji su bili vani elementi u revijama sa ekspresionistikom ili konstruktivistikom orijentacijom. Jedino posledwi broj najavquje drame R. Mladenovia i D. Aleksia u sledeem broju, koji nikada nije izaao. Kolumna H ronika , koja se redovno pojavqivala u svakom broju, bez ustaqenog ureivakog koncepta, pored prikaza kwievnog dela ili naunog dela, sadri eseje o likovnoj, pozorinoj i filmskoj umetno-

345 sti, mada, za razliku od kolumne Makroskop iz Zenita, ovaj asopis ne namerava da prati najnovije dogaaje u umetnikom ivotu. H ronika je bila otvoren prostor u kome pisci slobodno raspravqaju o pojavama tadaweg kulturnog ivota sa svoga ugla. Zato su wihovi tekstovi esto bili programski. Na primer, u drugom broju stare serije Boko Tokin pod pseudonimom Filmus objavquje tekst Umetnost mogunosti: kinematograf (30), koji se moe smatrati programskim tekstom u kome autor govori o novom duhu umetnosti, analizirajui karakteristine kinematografske postupke, umesto da prikazuje neki savremeni film. U okviru H ronike , meutim, nigde nije pomenuta arhitektura, za koju se konstruktivizam zanimao. Umesto toga nalazimo tekstove iz oblasti filozofije i psihologije. Za eksperimente multimedijskog ukrtawa umetnosti nisu se zanimali kwievnici iz Puteva, ve su nastojali da korenito promene kwievne postupke. A uz to ukquivali su druge naune oblasti, posebno psihologiju. Wihov program ureivawa jasno se vidi u tekstu na poleini korica, napisanom kao obavetewe za itaoce: Ureivani u najslobodnijem duhu, PUTE VI nee zastupati nikakav odreeni pravac ni kolu. Pristupani svim manifestacijama savremene umetnosti koja se kod nas posle rata afirmisala, Putevi e smelo voditi najnovijim vidicima, negirajui lanu tradiciju []." Zatim se u tekstu istie da Putevi se nee baviti politikom i socijalnim pitawima". Na kraju se dodaje sledee: Putevi e uvesti nov nain ureivawa, i mesto uobiajene jednolikosti mewae sa mnogo vie slobode sastav svoje sadrine tako e jedan broj biti po potrebi antologija, roman, album, itd. U vezi s tom gipkou sadrine, PUTE VI zadravaju sebi pravo mewawa i formata i opreme asopisa []" Iz ovoga teksta takoe se vidi ta su kquni stavovi mladih kwievnika: negirawe prolosti, isticawe slobodnog duha, nepripadawe nekim odreenim pravcima ili kolama, to je skoro sve slino sa japanskim avangardnim revijama kao to su r C veno i crno i Pesnik sveta. Opovrgava se dosadawe poimawe asopisa, ali nikada se nije desilo da jedna sveska bude roman, antologija ili album, niti je ijedan broj tematski ureen. Istina, asopis nema odreene kolumne osim ronike , i ureivawe uz maksimalno potovawe svakog autora. Kada se H setimo, meutim, japanskog asopisa Mavo, koji je potpuno mewao nain ureivawa od broja do broja, ini nam se da promena ureivakog principa Puteva i nije tako radikalna. Kao to nam govore i Vinaverovi stihovi Mi smo u prevlasti" iz pesme Prolazi,41 negativan odnos prema prolosti jedan je od vanih elemenata pesnikog duha u prvoj seriji Puteva, to jo izrazitije prikazuje manifest Spomenik putevima Rastka Petrovia.42
41 42

Putevi, I, br. 1, Beograd, januar 1922, 3. Isto, 912.

346 Parodirawem i ironizacijom R. Petrovi negira graanski moral i ismejava zvanine institucije kao to su drava i vojska, upotrebqavajui pri tome geografska i lina imena koja upuuju na Prvi svetski rat (Kosovo, Albanija, Makedonija, Mii, Putnik itd.), ali, s druge strane, i na tadawe politike i drutveno stawe u tek formiranoj Jugoslaviji. Koristi se pesnikim postupcima karakteristinim za avangardu meawem stiha i proze, grafikim efektima i kalamburima pomou homonima, kao u ova dva primera: Sa belim prugama / Ah prugama nekim dolaze vozovi";43 Oni ude umu, / Ah, u udnom umu gube se brodovi."44 Neki motivi u Spomeniku putevima imaju tipoloku srodnost sa onima u japanskom avangardnom pesnitvu. Kosmoloke motive prisutne u inkiijevim avangardnim pesmama nalazimo i ovde, Sunce i Kosmos,45 Svemir,46 kao i motive iz oblasti matematikih nauka (zakon Wutnov ili Ajntajnov!").47 Motivi vezani za kriminalitet (Tamnica),48 motivi telesne qubavi (qubqewe" i dojke i gola ena"),49 motivi maine (aeroplan i automobil"),50 motivi qudi izopaenog ponaawa (pijanica", skitnica" i dr.),51 koje smo esto sretali u Kjoiroovoj zbirci Smrtna presuda svi oni saiwavaju otuenu sliku gradskog ivota, punog zamora i nagovetaja smrti. I motiv bogohuqewa, prisutan u Kjoiroovoj poeziji iz ranije faze, primeujemo kod Rastka Petrovia. Slika Isusa je erotizovana: Na Hrist sad u vrtu / Okrugao i crn od mahovine / Muki mu znak dopire do kolena."52 Opisujui Hrista kao crnca, ironizuje zapadnu hriansku civilizaciju i kulturu. Prema Izjavi Rastka Petrovia, objavqenoj u sledeem broju na prvoj strani, saznajemo da je Srpska pravoslavna crkva otro reagovala na takvo prikazivawe Isusa, zbog ega se pesnik morao braniti, istiui da Hrist ima samo artistiku vrednost", jer je samo u znaewu Boanstva i moi". Putevi sadre i druge programske tekstove, tipine za efemerne asopise. U prvom broju stare serije nalazimo irim horizontima53 Svetislava Stefanovia, u kome autor istie vanost okretawa prema budunosti, smetajui srpsku modernu kwievnost u istorijski kontekst, od osloboewa od Turaka do savremenog stawa. Duan Mati objavio je u prvom i drugom broju tekst Istina kao konstrukcija,54 u kome istie viedimenzionalnost i relativnost isti43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54

Isto, 10. Isto, 11. Isto, 11. Isto, 12. Isto, 11. Isto, 10. Isto, 11. Isto, 11. Isto, 1011. Isto, 12. Isto, 45. Putevi, I, br. 1, 1821; Putevi, I, br. 2, 2024.

347 ne zbog interaktivne veze izmeu duha i stvarnosti, smatrajui matematiku istinu apstraktnom. Prikaz Dnevnik o arnojeviu od Miloa C rwanskog ,55 koji je Milan Dedinac objavio u okviru r Honike , ima programskih elemenata avangardne kwievnosti, to se vidi u sledeem: Nova umetnost je nerazumqiva svima koji su protrali zatvorenih oiju i slepi kroz nae prolazne varoi."56 Citirajui da je nama ciq stvarawe, a ne ono to je stvoreno" (Sv. Vinaver), Dedinac odluno negira prolost i tradiciju. Motiv anemije, koji smo esto nalazili u japanskoj avangardnoj poeziji, nalazimo u izrazu anemine tradicije.57 I u drugom broju prve serije jasno se vidi negirawe tradicije. U Vinaverovom tekstu Dante58 osea se negativan odnos prema sredwem veku, a na kraju ovoga broja, u okviru prikaza, ironino se kritikuje Srpski kwievni glasnik, koji ima konzervativnu koncepciju.59 Tradicija se negira i u novoj seriji, parodirawem i ironizacijom. U tekstu Raskrsnica, objavqenom u prvom broju (str. 5), sa potpisom Marsias, u kome se vrea starija generacija reima: Urlaju krezubim ustima, svi 'mladi' urednici",60 ironino je prikazan, ismejan glavni urednik Srpskog kwievnog glasnika B. Popovi. Naime, sam naziv teksta Raskrsnica uzet je od istoimenog asopisa sa socijalistikom orijentacijom. Slian pristup prema drugim revijama sa klasinom koncepcijom nalazimo i u japanskim avangardnim asopisima: japanski pesnik Ken Haizume (Ken Hashizume) u asopisu Svetskom pesniku vrea asopis Japanski pesnik, nazvavi ga dravnim glasnikom" (kampo").61 U posledwem broju nove serije objavqen je esej Nae najvie vrednosti,62 u kome autor Branko Lazarevi iz starije generacije smatra da su tri najvie vrednosti iz nae istorije narodne pesme, Wego i Metrovi, to oigledno nije u skladu sa koncepcijom Puteva. Ali shvatiemo nameru redakcije kad budemo proitali mali tekst posle Lazarevievog eseja: ismejava se predratno kome pripada B. Lazarevi, a istie se posleratno. U novoj seriji, meutim, javqa se i tewa ka nadrealizmu, to se vidi pri kraju prvog broja: objavqen je lanak pod naslovom Delovi iz Andre Bretona, preneti iz francuskog asopisa Littrature (Nove serije, br. 4, br. 5 i br. 7). Posle ovoga broja kwievnici Puteva, umesto da se bave negirawem prolosti ili tradicije, poiwu da istrauju ovekov unutarwi svet ili da izraavaju ovaj svet sa ugla unutarweg sveta. Iako su to citati od francuskog nadrealista Bretona, ovde su zabelePutevi, I, br. 1, 2932. Isto, 31. 57 Isto, 31. 58 Putevi, I, br. 2829. 59 Isto, 3031. 60 Putevi, II, br. 21, Beograd, oktobar 1923, 5. 61 Shidan yo daikonran shitamae (Neka nastaje haos u krugovima pesnika!), u asopisu Sekai shijin, br. 1, Tokyo, avgust 1925, 6. 62 Putevi, II, br. 345, Beograd, juni-juli-avgust, 1924, 3948.
55 56

348 ene sve bitne kwievne ideje koje e prihvatiti Duan Mati, Rastko Petrovi i drugi: poezija je shvaena kao snaga koja proizlazi iz ivota oveka, a naglaena je relativnost odnosa izmeu rei i smisla. Zato, mogli bismo rei, ovaj kolairani tekst ima znaaj manifesta nove serije Puteva. U Matievom eseju Neka bude voqa tvoja, objavqenom u drugom broju nove serije (2426), izmeu ostalog se kae: Ipak sam pomiqao da je ivot drugo neto, ogromnije, nepodnoqivije."63 U tome, svakako, dolazi do izraaja tesna idejna povezanost sa Bretonovim kwievnim programom. Matiev drugi teorijski tekst O rojdovoj psihoanalizi F , objavqen u istom broju u H ronici (3031), znaajan za recepciju nadrealizma u srpskoj kwievnosti: u wemu autor saeto daje objawewe osnovnih pojmova Frojdove psihoanalize kao to su svest, podsvest, nagon i cenzura. Pri tome istie vrstu vezu kwievnosti i Frojdove ideje: Tako posmatrana, psihijatrija pre pripada istoriji literature."64 Zatim sledi lanak Poezija kroz ivot u lepotu,65 koji se sastoji od tri kratka citata. Ovaj lanak koji ima igrovnost zagonetke, skriva izvor citata moemo smatrati programskim, jer se ponavqawem istiu bitni stavovi kao u kwievnom manifestu. Tewa koja vodi ka nadrealizmu ovim postaje sve jasnija: poezija je shvaena kao izraz stvarnog ivota, a istie se relativnost nae realnosti. Prvi citat je iz ve pomenutog Bretonovog teksta (Nova serija, br. 1), a drugi je odlomak iz takoe pomenutog Matievog Neka bude voqa tvoja (Nova serija, br. 2), mada su naznaeni samo brojevi odakle su ih uzeli. Za trei citat navodi se kao da je uzet iz treeg broja Puteva, ali je uzet iz nadrealistikog teksta Krv razuma, koji e biti objavqen tek u etvrtom broju asopisa Svedoanstva, 21. decembra 1924, iako je najavqen ve u prvom broju Nove serije Puteva, oktobra 1923.66 Ova iwenica potvruje da je Krv razuma ve napisan 1923, za vreme izlaska drugog broja Puteva, to je veoma rano za nadrealistiku tendenciju u srpskoj kwievnosti: ak i pre nego to je objavqen Bretonov nadrealistiki manifest (oktobra 1924). Nadrealistiki elementi primeuju se i u programskim tekstovima. Najpre Matiev ve pomenuti tekst Bitka oko zida,67 objavqen u posledwem broju. U wemu se Mati bavi odnosom sna i jave. A u proznom tekstu Rastka Petrovia Rei i sila razvia,68 pored motiva sna i motiva qubavnog nagona, javqa se i motiv afazije, koji simbolie relativnost znaewa rei, to je jedan od kqunih stavova wegove poetike.69
Putevi, II, br. 2, Beograd, novembar 1923, 26. Isto, 31. 65 Isto, 3132. 66 Putevi, II, br. 1, 16. 67 Putevi, II, br. 345, 93101. 68 Isto, 4964. 69 Up. Rastko Petrovi, H elioterapija afazije , Misao, god. V, sveska 82 (kw. XII, br. 2), 16. maj 1923.
63 64

349 Posledwi tekst Za Puteve70 i daqe zadrava negirawe tradicije i prolosti kao program, i pri tom jo jednom potvruje novu nadrealistiku orijentaciju, to e naslediti asopis Svedoanstva. Tekst se zavrava ponavqawem rei qubav, koja je jedna od opsesivnih tema. Tu se nalazi i reenica u kojoj se istie podsvest, kquna re nadrealizma: Misli su na dnu nae nesvesti,71 krv hrani ih i sve se vrednosti ivota vezuju, u pesnitvu, neoekivanim vezama".72 I kwievni prilozi odraavaju lagano pomerawe pesnikog duha Puteva. to se poezije tie, nije toliko naglaeno meawe stiha i proze to je bilo karakteristino za Zenit. Skoro sve pesme su u slobodnom stihu, ali su esto strofine. Daleko je mawe pesama u kojima se pesnik koristi grafikim efektima. Avangardnost se primeuje na dubinskom jezikom planu, naroito u metaforinom poreewu. U pesmi Milana Dedinca Vartolomejska no73 ukrta se stvarni prostor iz urbane sredine, pun mirisa benzina, i imaginarni prostor. U wima se pojavquje lik lopova koji krade nebo. Motive iz gradskog ivota, ispuwenog napetostima, nalazili smo u Kjoiroovoj zbirci Smrtna presuda. A u Dedinevoj se pesmi, osim toga, pojavquju crnkiwa i Eskim: autor ih istie kao suprotnost, kao znak negacije evropske civilizacije, to je uinio i Rastko Petrovi u manifestu Putevi. Drugi pesnik Ranko Mladenovi u Nonoj panici74 ukquuje kosmiki prostor, to je karakteristino za avangardu. S tree strane, Visoki jablan75 Tina Ujevia strofina je pesma, vezani stih, ali sa ekspresionistikom tewom. Najzad, poema Strailovo76 Miloa Crwanskog nagovetava novu tendenciju pesnikoga duha u Putevima. Koristei se postupkom izolacije, on je dobio reenicu iji su delovi labavije logiki povezani, ali je zato melodija napetija. Pesnik u celoj poemi oponira smrt i ivot, postojawe i nepostojawe, zaviaj i tuinu. On je u skladu sa svojom teorijom, koju je nazvao sumatraizmom, poeo da traga za nevidqivim svetom, koji se krije iza vidqivog sveta. Poezija, koja je pre toga bila zaokupqena otuewem gradskog oveka, u novoj seriji asopisa okree se unutrawem ovekovom svetu: oseawa postaju bitna kwievna tema. Prvi broj nove serije na samom poetku objavquje odlomak pesme Milana Dedinca Zorilo i Loritja, ije su teme tuga i samoa. Broj se zavrava Ristievom pesmom Za devojaki blagoslov,77 koja se moe uvrstiti meu prve automatske tekstove. Zato je u woj veoma labava logika veza meu stihovima. U novoj seriji, kao to se to vidi u pesmama Aleksandra Vua Uzorci78 i Sad siroti,79 qud70 71 72 73 74 75 76 77 78 79

Putevi, II, br. 345, 122127. Ovu re autor upotrebqava pogreno, u znaewu 'podsvest', odnosno 'nesvesno'. Putevi, II, br. 345, 126. Putevi, I, br. 1, 78. Isto, str. 2223. Putevi, I, br. 2, 19. Isto, 39. Putevi, II, br. 1, 16. Putevi, II, br. 2, 2223. Isto, 23.

350 ska oseawa se izraavaju opisom predela u prirodi, slino i Kjoiroovoj poeziji u postavangardnoj fazi, na primer u pesmi Dolina. Naroito je vana pesma u novoj seriji Vuk80 Rastka Petrovia. Ovde pesnik u snanom doivqaju povezuje kosmike predstave iz slovenske mitologije sa frojdovskim motivima: sunce kao simbol oca, zemqa kao simbol matere, vuk kao simbol wihovog sina. U posledwem broju pretampan je odlomak iz manifesta Miloa Crwanskog O bjawewe ' Sumatre' , iz verzije objavqene u Srpskom kwievnom glasniku.81 U odlomku koji je naslovqen Jo godine 1920.82 autor istie sledee: Davno je Bergson odelio psiholoko vreme od fizikog. Zato je naa metrika spiritualna, maglovita i lina, kao melodija. [] Stih je naa zanesena igraica, on svoju ekstazu pretvara u gore pokrete. U lirici to neto znai. Oslobodili smo jezik od banalnih okova i sluamo ga kako nam, slobodan, on sam otkriva svoje tajne."83 Ovaj tekst, koji sadri ekspresionistike elemente, ponovo je aktuelan u procesu pomerawa poezije ka nadrealizmu: ka duhovnom i metafizikom svetu. Meu prilozima jedino u Ristievoj pesmi Labud ili zemqotres u Japanu84 nalazimo japanski motiv. Kao to smo ve videli u Zenitu, i ova pesma napisana je povodom velikog zemqotresa Kanto koji je pogodio glavni grad Japana 1. septembra 1923. Opisujui zemqotres kao kataklizmu sa osmehom oveka", Risti gradi apstraktni misaoni prostor, koji se stvara posle katastrofe, to potpuno unitava prolost. I prozni tekstovi su se mewali od stare do nove serije. U staroj seriji istie se meawe stiha i proze, to je karakteristino za avangardnu prozu. U prvom broju Saputnik Stanislava Krakova,85 u drugom Ideja doktora E lektra 86 Josipa Kulunxia i Pratawe87 Marka Ristia. Kao to smo videli u inkiijevom dadaistikom romanu Dada, u tim prozama se nalazi puno dijaloga, to ih pribliava dramskom tekstu. Tipoloku slinost nalazimo u japanskim mavoistikim prozama kao to su Izazov88 i Stanica i mrtav mi,89 koje sadre mnoge elemente dramskog teksta. U Saputniku S. Krakova opisuju se putnici koji putuju nestvarnim prostorima i gradi se nihilistika slika raspadawa tela, dok se u Kulunxievoj prii Ideja doktora E lelktra istie stav da je napredak nauke doneo nesreu oveanstvu. Obe prie tematski spadaju u naunu fantastiku, to nas podsea na japansku priu Brilijant (Buririanto)
Isto, 2729. SKG, N. S, 1920, 265270. Up. Dela Miloa C rwanskog , tom I, Beograd 1993, 288293 i 629633. 82 Putevi, II, br. 345, 110112. 83 Isto, 111. 84 Putevi, II, br. 2, 32. 85 Putevi, I, br. 1, 2428. 86 Putevi, I, br. 2, 1013. 87 Isto, 1518. 88 Michiano Takamizawa, Chosen", Mavo, br. 2, na poleini korica. 89 Tastuo Okada, Teishaba to shinda nezumi", Mavo, br. 6, 1416.
80 81

351 iz asopisa Mavo,90 mada woj nedostaju povezani siejni tok i jasna misaonost. Ristieva proza Pratawe parodijski je tekst koji se bavi ivotom savremenika kwievnika, to je srodno tekstu bez naslova Miinaoa Takamija (Michinao Takami) iz Mava.91 U Krakovqevoj prozi primewuje se niz kwievnih postupaka karakteristinih za avangardu: razgraivawe sintakse, odnosno sluewe eliptinim reenicama, bez predikacije, a zapaa se jaka intuitivnost i asocijativnost. Karakteristino je i to to se upotrebqava zeugma, kada se isti predikat odnosi na dva subjekta, jednom u pravom i drugi put u prenesenom znaewu: Po bulevarima je pevalo drvee i neka grupa pijanih invalida."92 U tekstu se nalaze i smeliji oblici personifikacije (Sa sivih zidova kua slivala se tuga"),93 kao i metonimije (autobusi vuku ivot").94 Nailazimo i na motiv asovnika, koji je ispuwen slutwom smrti, to su rado inili i japanski avangardni pesnici. Dok Kjoiro svoju pesmu Pono95 zavrava stihom: Pononi asovnik igra", na kraju Krakovqeve proze nalazimo sledeu sliku: Skazaqka je uvek umorno visila kao ma pobeenog. Ipak, izgleda da je neko umro."96 Kao to smo to esto susretali u Zenitu i u Mavu, likovi su bez vlastitih imena, ponekad samo sa rednim brojem, to odraava otuenost oveka. Ima i motiva kosti i leeva, koji smo nalazili i kod inkiija i uje. U novoj seriji Marko Risti u prozi Bezgreno zaee,97 pomerajui taku gledita, smewuje realni i imaginarni prostor, to je tipino za vreme avangarde. A dva teksta Rei i sila razvia! 98 Rastka Petrovia i Pred Sijenom99 Miloa Crwanskog najboqe pokazuju sutinsku promenu poetike ovog asopisa. Petrovieva proza Rei sila razvia! napisana je kao programski tekst za ve pomenutu pesmu Vuk, s kojim ima veoma tesnu tematsku povezanost. Ova pria, o kojoj se porodini odnos (otac, majka i sin) paralelno pomera sa kretawem nebeskih tela (Sunce, Zemqa i vasiona), preplie elemente iz slovenske mitologije i frojdizma, da bi se pronaao odgovor na iskonska pitawa: ta je ovekov greh, nagon qubavi, raawa ivota i dr. Razbijawem sintakse postie se ubrzani ritam, koji odraava napeto oseawe: u reenicama se esto samo reaju imenice, bez predikacije.100 Nema vie ni parodirawa ili ironizacije, niti se ismejava stvarni svet, ega je bilo u wegovom manifestu u staroj seriji asopisa.
90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

Kenkichi Hashimoto, Mavo, br. 7, 25. Mavo, br. 6, 2425. Putevi, I, br. 1, 26. Isto, 28. Isto, 27. Kyojiro Hagiwara, Shin'ya, Shikei senkoku, 42. Putevi, I, br. 1, 28. Putevi, I, br. 1, 810. Putevi, II, br. 345, 4964. Isto, 7082. Isto, 57.

352 Prostor i likovi nisu opisani konkretnim slikama, to je, izgleda, ostavqeno itaoevoj uobraziqi. Umesto motiva iz gradskog ivota sada motivi iz prirode oblikuju sliku ovekove sudbine, a kretawe nebeskog tela postaje paralelna slika sa raawem i umirawem qudskog bia. Mewa se sloena taka gledita: od sina na oca i obrnuto. Animistiki elementi, ukrtawe oveka i ivotiwe, podsea nas na temu reinkarnacije, kojom se rado bavio inkii Takahai u postdadaistikoj fazi. Otkrivajui poliseminost nae istine i slojevitost naeg stvarnog ivota, Rastko Petrovi je rekonstruisao unutarwu stvarnost qudskog postojawa. inkiijev roman Dada takoe sadri frojdovske elemente, a likovi su svi iz porodinog okruewa. I inkii se koristi pomerawem take gledita, uvodei etvrto lice jednine". Meutim, inkiijev roman ima vie autobiografskih elemenata iz svoga sopstvenog iskustva ludila, umesto kosmolokih i mitolokih motiva koje smo primetili u Petrovievoj prozi: prostor i vreme u inkiijevom romanu imaju daleko vii stepen konkretnosti, stoga nema toliko metafizikih ili imaginarnih elemenata koji postoje samo u Rei i sili razvia!. U drugoj seriji Milo Crwanski objavquje putopis Pred Sienom, prva verzija prvog dela teksta Siena, koji e biti drugo poglavqe Q ubavi u Toskani (Beograd 1930). I u ovom tekstu izrazita je tewa ka metafizikom. Siejni tok prati gotovo hronoloki autorovo putovawe, a u wemu se gradi transcendentalna slika, koja u stvari ne pripada svetu po kome se autor fiziki kree. Koristi se oponirawem, kontrastom i suprotnou: katolianstvo i pravoslavqe; hrianstvo i islam; religija i komunizam; siromatvo i bogatstvo; ovek i ena; mladi i stari; ruralno i urbano; sveto i svetovno; tuina i zaviaj. Miris benzina i miris kie zajedno se javqaju da bi se oponiralo vetako i prirodno. Magare to rie kontrastira se sa slikom automobila koji vozi sa stanice.101 Sa stvarnim prostorom i sadawim vremenom preplie se pejza iz dalekih krajeva, prizor iz prolog vremena kao autorovo lino ili istorijsko (u istoriji zabeleeno) seawe koje se javqa u wegovim mislima. Opisom prirode stvara se duhovni pejza, kao to je na primer: Po zemqi donesenoj iz Galileje anemone i rue, kao lokve krvi."102 Neretko se javqaju metaforiko poreewe disparatnih slika i personifikacije kao postupci ouewa: Siena plovi u susret mesecu []",103 inila se kao uvo, koje slua ova nebesa, nad nama, to se sputaju u masline. [] Pre esto stolea izgledala je kao koqka, u kojoj je hladno talasawe."104 I u ovom tekstu Crwanski postupkom izolacije razvija sintaksu, to na itaoce ostavqa snaan utisak. Senzacijom, posebno aktivirawem ula mirisa i vida (naroito se upotrebqavaju boje), opis dobija na ulnoj konkretnosti, da bi se to vie
101 102 103 104

Putevi, II, br. 345, 81. Isto, 70. Isto, 81. Isto, 82.

353 pribliio onoj sloenoj slojevitosti sveta: Ima ih bledih i srebrnih, zelenih i pomodrelih, golubijski plavih i rumenih kao vino."105 U japanskim malim revijama, meutim, takvih putopisa skoro nigde nema, koji se bave doivqajima u tuini. Meu avangardnim pesnicima ima nekoliko onih koji su boravili u Evropi, kao na primer Murajama, ali wihovo iskustvo u inostranstvu nije zabeleeno u obliku putopisa u asopisima. Jedan od retkih putopisa za vreme avangarde jeste inkiijev autobiografski roman Dada. Dok se u japanskom romanu taka gledita vezuje za pesniki subjekat ja, koji i sm uestvuje u sieu o neprikladnom i izopaenom ponaawu u drutvu, u prozi Pred Sienom pesniki subjekat ja ne uestvuje u siejnom toku, kao posmatra koji ne pripada prostoru to se opisuje: sa distancom belei pojave kao stranac, dok su Sinkiijevi postupci empirijski, Crwanskog su, mogli bismo rei, analitiki, mada su neki postupci zajedniki: aktivirawe ula, metaforino poreewe udaqenih slika i dr. Dok Crwanski pribliava svoj prozni tekst poeziji postupkom izolacije, inkii to postie meawem stihova i proze. Crwanski na putu po Italiji ima za ciq da otkrije onaj drugi, nevidqiv svet, kao to pie: ivot je blagost i ono, to se iza wega krije, nevidqivo, a veno []."106 Tragao je za onim duhovnim svetom, iznad vidqivog. I prevodi u Putevima jasno pokazuju smewivawe wihove kwievne tendencije. U staroj seriji, iako su skoro svi saradnici odlini poznavaoci stranih jezika, vrlo je malo prevedenih tekstova. U prvom broju jedva nalazimo samo citate od B. Resela u Matievom tekstu Istina kao konstrukcija, dok u drugom broju u H ronici nalazimo prikaz kwige Emila Majersona i vest o smrti francuskog filozofa Emila Butrua, koju je napisao D. Mati. U novoj seriji, meutim, prevodna kwievnost odigrava bitnu ulogu. U prvom broju, pored onih ve pomenutih citata od A. Bretona, nalazimo Malarmeovu pesmu Izvina,107 povodom dvadesetogodiwice pesnikove smrti, uz tekst u kome se vidi novi ureivaki prinicip: PUTEVI donosie od sada vanija kraa dela svetske kwievnosti."108 Najavili su prevode Stranice iz Lakfadijevog dnevnika Andrea ida, pesme Maksa akoba, kao i fragmente ili krae stvari od Apolinera, Sandrara, Xemsa Xojsa, Augusta trama, vitersa, Elijara, Majakovskog itd., dakle preteno francuskih avangardnih pisaca, koji e imati kqunu ulogu u nadrealistikom pokretu, mada se, osim idovog teksta, nee pojaviti najavqeni prevodi. Na kraju prvog broja objavqen je citat programskog teksta od predstavnika francuskog nadrealizma ora Rimbon Desewa.109
105 106 107 108 109

Isto, 73. Isto, 73. Putevi, II, br. 1, 13. Isto, 13. Putevi, I, br. 1, 16.

354 Drugi broj nove serije, koji izlazi novembra 1923, na samom poetku donosi najavqeni odlomak iz idovog tada jo neobjavqenog romana Les Faux Monnayeurs, pod naslovom Stranica iz Lafkadijevog dnevnika. Odlomak je prenet iz francuskog asopisa Littrature (br. 11). Kada se setimo da je idov roman Les Faux Monnayeurs, koji ve nagovetava egzistencijalistiku tendenciju, u celini zavren tek 1925, moe se rei da se prevod na srpski veoma brzo pojavio. Trobroj koji je izaao leta 1924. objavquje iz savremene amerike kwievnosti pesme Amija Lovela (Amy Lowell) i Alfreda Krejmborga (Alfred Kreymborg) u prevodu Isidore Sekuli, i pesme Persija B. elija (Percy Bysshe Shelley, 17921822) u prevodu Anice Savi. Ima i pesama francuskih autora: kao preci" nadrealizma izabrani su A. Rembo i S. Malarme u prevodu Rastka Petrovia, a meu savremenicima Pjer Reverdi i Luj Aragon, ije je pesme preveo Marko Risti iz najnovijeg broja asopisa L'oeuf dur. Uz kratko objawewe o Reverdiju, prevedeni su odlomci wegovih programskih tekstova, koji nam deluju kao neka vrsta manifesta; u kojima, na primer, nalazimo sledee stavove, karakteristine za nadrealizam: Svaka pesma je jedna strana cele slike, fotografija jednog od wenih mnogobrojnih izgleda." Stvarnost pesme je zavisna od tewe pesnikove due ka stvarnome."110 Ovaj broj najavquje engleskog metafiziara Xona Dana, koji je uticao na imaiste, Spenserovog Epitamiona, Brauninga, Xemsa Xojsa, Isidora Dikasa Kont de Lotreamona, kao i zakquak Bergsonov o Ajntajnu, mada prestankom ove revije ovaj plan nije ostvaren. Kao to se vidi, prevodi su uglavnom sa francuskog, zatim s engleskog; drugi jezici nisu zastupqeni. Skoro su sva dela sa francuskog vezana za nadrealizam, a ima samo nekoliko koja se tiu imaizma. Dok je za zenitiste prevodna kwievnost znaila razmenu sa svetskim centrima avangardne umetnosti, kwievnici Puteva birali su dela prema svom kwievnom programu. Za izbor i prevoewe imali su vanu ulogu Mati, Risti i Petrovi, to e naslediti i revija Svedoanstva. U Putevima nema skoro nigde lanaka koji sadre motive vezane za Japan ili za Istok, osim ve pomenute Ristieve pesme. Kao opozicija prema zapadnoj civilizaciji javqa se afrika kultura, kao to smo to videli u manifestu Rastka Petrovia. Mada u posledwem broju, u tekstu Crwanskog Bive kulise, autor primeuje u ruskoj muzici azijski tople" pevae i igrae,111 to moe svedoiti da je Crwanski osetio neku bliskost prema Aziji preko Rusije. Meutim, najvaniji lanak u kome se pomiwe azijska kultura jeste Razvoj umetnosti u novoj svetlosti112 dr Vlad. R. Petkovia, u kome se predstavqa rad bekog istoriara umetnosti Jozefa Stigovskog, koji negira evrocentrizam, ukazujui na iwenicu da je centar umetnikog pokreta bio nekada Mesopotamija, koja je na Istoku doprinela i obrazovawu japanske umetnosti. Izmeu ostalog, autor lanka istie slede110 111 112

Putevi, II, br. 345, 121. Putevi, II, br. 345, 115. Isto, 3538.

355 e: Evropa, u optem razvoju umetnosti niti se moe zamisliti bez veze sa Azijom (Evrazija) i Afrikom (Evrafrika), niti sama po sebi predstavqa jednu celinu."113 Stigovski naglaava pomerqivost sredita kulture i civilizacije: u tom kontekstu u Evropi se raalo interesovawe za vanevropske kulture, to konkretno znai kulture Azije i Afrike. Ovaj kratak tekst dobro prikazuje duhovnu klimu Puteva, koja se raala pod uticajem Ajntajnove teorije relativiteta, Frojdove psihoanalize i Bergsonove ideje o vremenu, a sve one istiu relativnost naeg stvarnog ivota. asopis Putevi, koji je u prvoj fazi naglaavao negirawe tradicije i zvaninog autoriteta, parodirawem i ironizirawem, to je tipino za avangardu, u drugoj fazi svoje interesovawe preusmerava od spoqnog ka unutarwem svetu. Wegovo pomerawe ka metafizikom, moe se rei, odraz je procesa sazrevawa same srpske avangardne kwievnosti. Pri kraju posledweg broja Marko Risti pie sledee: PUTEVI moraju kod nas da predstavqaju minijaturu, ali istovremeno i zbir, sintezu, onih dela savremenog sveta u kojima lei ma kakva mogunost plodnosti"114 Mladi pesnici Puteva nastavie da pronalaze puteve kwievne umetnosti koji je vode u stvarni ivot u asopisu Svedoanstva, koji e oni sami pokrenuti. Kada se poredi asopis Putevi sa japanskim avangardnim asopisima, primeuje se nekoliko zajednikih ili dodirnih taaka, kao to je negirawe prolosti ili kwievne tradicije, i kritiki odnos prema vlastima i samom drutvu. Ali ima i bitnih razlika. Prvo, kwievnici Puteva su na svet posmatrali u istorijskom i geopolitikom kontekstu. Videli smo u manifestu Spomenik putevima Rastka Petrovia da je istaknuto nekoliko geografskih i linih imena, a Stanislav Stefanovi u svom eseju irim horizontima115 avangardni pokret smeta u irok istorijski kontekst, koji zapoiwe oslobaawem srpskog naroda. Meutim, nijedan manifest meu objavqenima u japanskim malim revijama kao to su Pesnik sveta, C rveno i crno, Mavo i dr. ne sadri takve geopolitike ili istorijske elemente. Ne vidimo ni tewu ka neomitologizmu, koji u avangardnu poeziju unosi ono iskonsko, to smo videli kod R. Petrovia. Na taj nain, ini se, japanska avangarda potpuno gubi interaktivnu vezu sa vremenom u kome se ona raa, prekinuta je veza sa duhovnom prolou. Druga razlika nalazi se na anrovskom planu. Iako u Putevima najvie ima priloga iz poezije, ima i proznih tekstova: izmeu poezije i proze postoji vrsta veza po motivima, temama i kwievnim postupcima, kao to smo videli kod M. Crwanskog i R. Petrovia. Meutim, u japanskim avangardnim asopisima veoma su retki prozni tekstovi. Na primer, u revijama C rveno i crno i Pesnik sveta kwievni prilozi
113 114 115

Isto, 36. Isto, 127. Putevi, I, br. 1, 46.

356 su samo pesme, bez ijedne proze. U Mavu ima nekoliko proza, ali sve su veoma fragmentarne i nisu imale znaajnu ulogu u japanskoj kwievnoj istoriji. I Kjoiro i uja skoro iskquivo su se bavili poezijom: nisu nam ostavili znaajna prozna dela. Jedino je inkii napisao roman Dada, ali wegovi prozni tekstovi nisu se pojavqivali u efemernim asopisima. Srpska avangardna poezija, mogli bismo rei, razvijala se imajui vrstu vezu sa razvojnim procesom proze, dok u razvoju japanske avangardne kwievnosti ne vidimo tu uzajamnost izmeu proze i poezije. Kao to smo ranije istakli, u Japanu avangardni pokret prestaje da deluje kad je nastupila ideologizacija ili politizacija umetnosti: Mavo se raspao Murajaminim prelaskom na angaovanu umetnost leve orijentacije, zbog ega nastaje rez izmeu avangardne poezije prve polovine 1920-ih i nadrealistike poezije koja se javqa u drugoj polovini 1920-ih. Meutim, u srpskoj kwievnoj istoriji avangardna poezija prelazi na poeziju sa nadrealistikom tendencijom u idejnom kontinuitetu, zahvaqujui kwievnicima iz Puteva, kao to su Rastko Petrovi, Duan Mati i Marko Risti, koji e biti kquni pokretai kasnije revije Svedoanstva, sa jo jasnijom nadrealistikom tewom. Postojawe kwievnika sa surovim iskustvom rata, ali i sa irokim vidikom i visokim obrazovawem tadawe Evrope, kao to su D. Mati, R. Petrovi, M. Dedinac i dr., koji su doiveli Prvi svetski rat u svome deatvu, zatim se kolovali u Francuskoj u izbeglitvu, omoguilo je da se u srpskoj kwievnosti vrlo brzo stvori novi kwievni izraz, u prvoj polovini dvadesetih godina. 6. Svedoanstva asopis Svedoanstva jedno je od najzanimqivih avangardnih glasila u srpskoj kwievnosti. Izlazio je od 21. novembra 1924. godine do 1. marta 1925. u Beogradu. Pokrenula ga je grupa mlaih saradnika asopisa Putevi (19221924), koji je tada prestao da izlazi. To su, pre svega, Milan Dedinac, Marko Risti, Rastko Petrovi, Duan Mati i Aleksandar Vuo. Ureivali su ga kolektivno, bez pojedinanog isticawa, u duhu Rastka Petrovia o apersonalnosti moderne kwievnosti, mada su najvei doprinos imali sam Rastko Petrovi i Marko Risti. Poto su Svedoanstva pokrenuta kada je u srpskoj kwievnosti skoro okonana prva faza usvajawa i proklamovawa avangardnih programa, u wima vie ne nalazimo duh protesta ili tewu ka demolirawu, ve primeujemo dubqe tragawe za duhovnim vrednostima. Format asopisa je mali: 23 puta 17 santimetara. Na naslovnoj strani svakoga broja paralelno je povueno 12 dijagonalnih, debelih linija, kao da su runo nacrtane u odreenim razmacima. Jedino se mewaju boja papira i boja linija, od broja do broja prema osnovnoj temi. Kao to nam to nagovetava ve i samo likovno reewe, koje je vrlo

357 jednostavno ali i dinamino, svaki broj je tematski ureivan, a sve brojeve spaja jedinstvena koncepcija asopisa. Ovaj asopis nije, kao neki drugi, objavio svoj manifest, ali se na unutrawoj strani predwe korice prvog broja nalazi kratak tekst, iz koga se jasno vidi osnovna orijentacija ovoga asopisa. Nekoliko qudi smatrajui se svedocima velikih savremenih duhovnih i socijalnih, emocionalnih pojava, reilo je da se objavi ogranien niz brojeva jednog asopisa, koji bi izlazili u razmacima od po deset dana, i koji bi, svaki zasebno, bili posveeni po jednoj od gorwih pojava. Pri sklapawu jednoga broja, uesnicima je drago to je uzajamna sloboda u miqewu i izraaju apsolutna. Dva miqewa koja se na istom intelektualnim poqu pobijaju, vredee kao svedoanstva od naroite vanosti, i time e samo plastinije isticati umetniki dodatak, koji e svaki broj takoe sadravati. Ovaj prvi broj shvaen je kao svedoanstvo zajednikih simpatija prema pesnikom odricawu, i kao takav posveen je pesniku Ujeviu."116 Ova beleka, koja je napisana informativno-deskriptivnim stilom, razlikuje se od manifesta, prepunih prejakih izraza i ekstremnih tvrdwi, koje smo imali prilike da proitamo u Zenitu. Takav tekst teko bismo nali i meu srodnim japanskim asopisima. Kao to nam je ve nagovestio ovaj tekst, asopisu je ve u poetku odreena sudbina da se ugasi im se iscrpu teme vezane za gore navedene pojave". Osnovne teme bile su sledee: 1) Ujevi pesniko odricawe; 2) slovenski broj slovenstvo; 3) pesniko stvaralatvo; 4) prisnost i portvovanost oseawa; 5) boini broj; 6) zapisi iz pomraenog doma stvarawe ludila) stvaralatvo umobolnih ; 7) pakao stvaralatvo ( i dokumenti slepih, gluvonemih, umobolnih, zatvorenika; prosjaka, javnih ena i samoubica; 8) raj. asopis nastoji da otkrije onaj jo uvek nedovoqno rasvetqen unutrawi ovekov svet podsvest, nesvest, san, nagon, qubav, mrwu, strahove, oseawa, odnosno sve to je iracionalno. Detiwstvo je shvaeno kao razvojno doba u kome jo razum ne potiskuje bogatstvo ovekove podsvesti. La, ludilo, iluzija i prorotvo pozitivno se prihvataju kao izvor stvaralake moi, kada se prekorauje granica istine i priviewa, sna i jave, to smo esto imali priliku da vidimo i u inkiijevoj poeziji. U asopisu se rasvetqava unutarwi svet ne samo jedinke ve i drutva. U narodnom stvaralatvu nalaze se podsvest kolektiva (kolektivno nesvesno), a izopaene pojave kao to su duevni bolesnici, kriminalci, prosjaci, javne ene ili samoubice smatraju se izrazom podsvesti drutva (drutveno nesvesnog).
116

Svedoanstva, br. 1, Beograd, 21. novembar 1924, unutrawa strana predwe ko-

rice.

358 Pesnici se interesuju za abnormalne pojave ne samo na sociolokom planu ve i na fiziolokom, to nas podsea na Kjoiroovu poeziju. Dok se u Kjoiroovoj poeziji kao fizioloka abnormalnost esto javqaju hromost, krvarewe, limena proteza umesto noge, otkinuta glava i dr., vezane za raskomadano telo, bolest ili smrt, u poeziji Svedoanstava upotrebqavaju se najee motivi vezani za slepe i gluvoneme fizika ometenost se posmatra kao nova mogunost stvarawa. Odrekavi se mimetikog postupka, poeli su da istrauju ona poqa koja se ne mogu objawavati razumom da bi dostigli realnost vieg stepena. Svedoanstva sadre poeziju, prozu i eseje. U wima nema dramskih tekstova koji su obilato zastupqeni u drugim avangardnim asopisima kao, na primer, u Zenitu i Mavu. U Svedoanstvima ne nalazimo eksperiment meawa razliitih umetnikih medijuma: pozorita, likovne umetnosti, muzike, filma i dr. Ali je zato naglaeno tragawe za novim formama i postupcima u okviru kwievnih anrova, naroito poezije i proze. Objavqene pesme imaju uglavnom bitne karakteristike avangardnih pokreta. Mada nema vie eksperimenata koji se koriste u grafikim efektima, metaforini izrazi su sve sloeniji, kao to se vidi u stihovima R. Petrovia ili A. Vua. Osim nekoliko Petrovievih pesama u obliku soneta, pesme su uglavnom napisane u slobodnom stihu i najee bez rimovawa. Izuzev Ujevieve pesme Zadrane sile bia, objavqene u prvom broju, mnoge pesme ne ukquuju realni prostor ili konkretno vreme. Na primer, Petrovieva pesma Sunane lestvice,117 objavqena u drugom broju, sa mitolokom podlogom, koja ukquuje iskonske i kosmoloke motive iz prirode kao to su Sunce, nebo, trava i dr. i snane telesne pokrete pesnikog ja" kao izraz dubokog oseawa, tei ka mistinom i metafizikom svetu. Objavqivane su i narodne pesme. Letonska, poqska pesma i pesma iz Boke nalaze se u drugom broju, dok peti broj objavquje srpsku boinu pesmu kao razbrajalicu. Od estog do osmog broja zastupqene su i amaterske pesme, iji su autori umobolni, slepi, gluvonemi, zatvorenici, samoubice, vojnici ili deca. Dve pesme Molitve i Tri matere, objavqene u petom broju, radovi uenika Milivoja Stepanovia, napisao je u stvari Rastko Petrovi, oponaajui deji pisani stil, to dokazuje da je on na deje izraavawe gledao kao na efektan kwievni postupak. Teme i stilovi pisawa jo su raznolikiji u proznim tekstovima. I ovde se primeuju odlike avangarde: bez jasnog anrovskog okvira, u wima se esto meaju razliite funkcije jezika. A proza Primer, objavqena u treem broju, znaajna je kao jedan od prvih eksperimenata automatskog pisawa, karakteristinog za nadrealizam. U prozi se jo vie primeuju vankwievni elementi. Osim kwievnih tekstova, nalazimo raznolike nekwievne anrove: autentina pisma, dnevnik, zapis, zabeleke snova, novinski lanci koji su doku117

Pesma je iz poeme Vuk.

359 mentarnog karaktera. U etvrtom broju, u bloku est pisama", objavqena su pismo srpskih vojvoda Proti Mateji, pismo knegiwe Qubice kwazu Milou, pismo seqanke iz Bake, zatim pisma kwievnika Edgara Poa, Artura Remboa i aka Vaea. Kasnije, u petom broju, objavqena su jo dva pisma malih Obrenovia, zajedno sa pismom pod naslovom Boi u progonstvu F. Dostojevskog. U estom broju nalaze se sastavi umobolnih i ispovest javne ene. U sedmom broju objavqeni su sastavi i dnevnici gluvonemih uenika, seawa i pesme slepih, pismo poginulog pilota, dnevnik osuenika, pismo samoubice, pretampan lanak o samoubistvu dvoje zaqubqenih iz Politike, zapis kako prosi prosjak, kao i lanak o xelatu koji nudi svoje usluge u Poqskoj, prenet iz lista Rabotnik. U osmom broju objavqena su jo dva pisma: jedno nalik na uzbudqivu ispovest koje je napisao izvesni Popovi iz Wujorka svojoj bivoj eni i drugo, qubavno, koje upuuje izvesni N. N. Pored toga, u petom broju objavqena su tumaewa snova iz dela O niro kritika (Sanovnik) Artemidora iz Efesa, uz ilustracije. Gorenavedeni prilozi, koje nisu napisali kwievnici, jasno nam pokazuju tewu ka vankwievnom, to je odraz vrstog stava redakcije asopisa da se kwievnost to je mogue vie priblii naem golom ivotu. Vankwievni tekstovi objavqeni su skoro bez ikakve intervencije redakcije, sa svim jezikim grekama. Na primer, u sedmom broju sastavi gluvoneme dece sadre niz gramatikih nepravilnosti, to nas podsea na razgraivawe jezika koje su smelo sprovodili dadaisti i drugi avangardni pesnici. Interesovawe Rastka Petrovia za takve jezike nepravilnosti kao izvor stvaralake snage jasno se vidi u wegovom programskom tekstu Uvod u sedmom broju, u kome su objavqeni prilozi gluvonemih, slepih, umobolnih i dr.: Uvek ta wihova nepojmqiva privrenost za ivot, qubav i strahovito saznawe []. Taj neizrazivi velianstveni Pakao izmeu nas na zemqi. Ta ogromna ewa za stvaralatvom."118 Rastko Petrovi je ve u svome eseju H elioterapija afazije 119 istakao da od stalne upotrebe jedne rei, od wenog stalnog slinog poloaja u reenici, od asocijacija sa slinim stalno reima i oblicima, od upotrebqavawa wenog za najrazliitije pojmove, re najzad poiwe da gubi svoje direktno i osnovno znaewe",120 i smatrao je da bi se mogao postaviti itav sistem kojim se jedna re moe izleiti, osveiti, preporoditi".121 U reima senzaciju slabi loginost i konvencionalnost. Zato se iz deje perspektive moe dospeti do sveije senzacije stvarnosti, koja je preciznija i tanija. Rastko Petrovi u tom tekstu tvrdi sledee: Iza rei postoji znaewe koje je ire od we, iza znaewa je utisak koji je jo iri, iza utiska se iri pawa, iz pawe podsveSvedoanstva, br. 7, Beograd, 11. februar 1925, 1. Misao, sveska 82, Beograd, 16. maj 1923. U kwizi Rastko Petrovi, Izbor, tom I, Matica srpska Srpska kwievna zadruga, Novi Sad 1958, 360370. 120 Isto, 361. 121 Isto, 362.
118 119

360 sni ivot, seawe na trbuni ivot, nesvest, venost, utroba iz koje izlaze venosti, nude da se nae jo neto ire od najireg!"122 Ideja da je svet iza rei iri od same rei upuuje od konceptualnog ka nekonceptualnom svetu, u kome se nalazi punija istina o ivotu. Mada u japanskim avangardnim asopisima teko da bismo mogli nai programski tekst u kome se teorijski rasvetqava govor qudi sa fiziolokim ili mentalnim oteewima ili govor deteta, ipak ludilo" i detiwstvo" bili su bitni elementi poezije N. uje ili S. Takahaija. U proznim tekstovima autobiografski elementi jedna su od znaajnih odlika. Time se elela postii realnost ili autentinost vieg stepena. Ima i stilskih odlika koje su karakteristine za stihovni tekst. este su imenske reenice, reenice bez predikacije. U nekim tekstovima pisci se koriste rimovawem, kao to se vidi u tekstu Krv razuma Marka Ristia, u kome se reenini lanovi (objekti) rimuju: Re je o estetici, o etici, o tici."123 I autobiografski elementi i meawe proznog i stihovnog, oigledno, zajednika je osobina koju nalazimo i u japanskom dadaistikom romanu Dada inkiija Takahaija. Esej je veoma bitan anr Svedoanstava. Na samom poetku skoro svakoga broja nalazi se programski tekst, a u estom i sedmom broju eseji su pod naslovom Uvod da se itaocima teorijski otkrije namera urednitva, ali esto na poetski nain. Ovi tekstovi nas podseaju na srodne eseje Tomojoija Murajame ili Kjoira Hagivare iz asopisa Mavo, u kojima se meaju teorijski i poetski elementi. Takva tewa prisutna je takoe u mnogobrojnim esejima japanskog dadaiste una Cuija. Prevodi su prisutni u svakom broju Svedoanstava. Iz francuske kwievnosti zastupqeni su Paskal, Rembo, ermen Nuvo, ak Vae, dok su iz ruske kwievnosti objavqeni odlomci Dostojevskog, Tolstoja, Gogoqa, Gorkog, Bloka i dr. Sa engleskog su prevedeni E. A. Po i V. Blejk. Meu wima su skoro svi kquni pisci koje su francuski nadrealisti nazvali svojim preteama (Rembo, Nuvo, Vae, Dostojevski, Po i Blejk). U slovenskom broju nalaze se narodne pesme, prevedene sa poqskog i litvanskog. Mada se u izboru primeuje uticaj tadaweg francuskog nadrealizma, prevodi su tesno povezani i sa osnovnom temom svakoga broja. Na primer, francuski pesnik ermen Nuvo, iju je pesmu Ruke preveo Rastko Petrovi, predstavqen je u okviru teme Ujevi u prvom broju, koji se bavi pesnikim odricawem. Nuvoa i Ujevia spaja boemski ivot, koji se odraava u stvaralatvu. Dakle, tekst ne mora da bude poznat ili od nekog osobitog kwievnog znaaja, ve zavisi od teme pa moe da bude neki zapis ili lino pismo. Odlomak iz Venawa neba i pakla V. Blejka objavqen je u treem broju, u kome se govori o nadrealistikim pesnikim postupcima kao to su automatizam ili
122 123

Isto, 367. Svedoanstva, br. 4, Beograd, 21. decembar 1924, 6.

361 medijumsko pisawe. U prevedenom tekstu Blejk istie vanost suprotnosti", bez koje, prema wemu, nema napretka ni ovekovog postojawa: Dobro je Nebo, zlo je Pakao." Negirajui utilitarnost, tvrdi sledee: Kultura see prave puteve; ali vijugavi beskorisni putevi su ba putevi genija."124 Wegov stav da razum osiromauje bogatstvo naeg saznawa ima dodirnu taku sa nadrealistikom idejom: Da su prozori saznawa oieni, svaka bi se stvar pokazala oveku, onakva kakva je beskrajna. Jer ovek je samog sebe zatvorio da vie ne vidi do kroz uske pukotine svoje peine."125 Pesma Pijani brod A. Remboa, koju je preveo Rastko Petrovi u treem broju, odigrala je vanu ulogu kada se uja udaqavao od dade, a E. A. Poa, zastupqenog u ovom asopisu, takoe je uja pomiwao u svome dnevniku u nekoliko navrata. Dostojevski je pisac koji je snano uticao na japanske avangardne pesnike, meu kojima je i Kjoiro. O aku Vaeu, ije je pismo objavqeno u etvrtom broju Svedoanstava (21. decembar 1924), i japanski kwievnik Omi Komaki pie esej pod naslovom ovek po imenu ak Vae u etvrtom broju asopisa Mavo (1. oktobar 1924). Ali retko bismo nali neki japanski mali asopis u kome su prevodi organski povezani sa odreenom temom. Japanski avangardni pisci prevoewem su se bavili uglavnom sa ciqem da upoznaju italaku publiku sa savremenim pesmama iz odreene kwievne orijentacije kojoj je i sam asopis pripadao. U Svedoanstvima nema kolumne ili odreene rubrike u nastavcima. Ne objavquju se informativni tekstovi u kojima itaoce upoznaju s aktivnostima i dogaajima vezanim za redakcije, saradnike ili uopte za savremenike. Ovaj asopis nije bio zamiqen kao mesto okupqawa kwievnika odreenog kwievnog pravca, ve je prednost davao prouavawu pojedinih tema, a objavqivawe kwievnih tekstova bila je praksa koja je dopuwavala to prouavawe. Slini ureivaki princip vai i za likovne priloge, koji nisu bili vezani ni za odreene savremene pravce, niti za odreeni period, ve su birani prema osnovnoj temi svakog broja. U osmom broju crte P. Pikasa, koji je lino poklonio R. Petroviu, pretampan je iz drugog broja nove serije Puteva iz 1923. godine. U wemu su tri nage ene sa dugom kosom: jedna gleda nebo u vodi, druga lei na travi sa kwigom u ruci, a trea ena, zagledana u daqinu sa prekrtenim rukama, stoji na obali. Ovaj prizor, preplavqen zanosom, radou i svetlostima, redakcija nije sluajno odabrala za osmi broj, sa temom Raj. U drugom broju (Slovenski) objavili su reprodukciju jedne slike panevakog prote Konstantina Arsenovia iz 19. veka, a u petom broju (Boini), koji objavquje i tekstove vezane za proroanstvo i tumaewe snova, nalazi se crte Andrije Rajevia (1649) pod naslovom Borba oveka sa zodijakom. Ima i amaterskih radova, naroito od estog do osmog broja. Osim dejih crtea, objavqeni su radovi zatvorenika, umobolnih i glu124 125

Svedoanstva, br. 4, Beograd, 11. decembar 1924, 14. Isto, 15.

362 vonemih, a fotografija ene sa tetovaom dokazuje wihovo interesovawe za supkulturne pojave. Likovni i tekstualni prilozi, dakle, imali su komplementarni odnos: dopuwavali su se meusobno, da bi to bogatije i slojevitije prikazali datu temu. Svi brojevi skupa uzeti, koji su ureivani strogo prema izabranoj temi, bez ijednog suvinog priloga, predstavqaju jednu skladnu tvorevinu: ona odraava novi vid kwievnog miqewa i kwievne prakse. asopis koji je poeo da izlazi samo mesec dana nakon to je objavqen Bretonov Manifest nadrealizma, iako u naelu nije pripadao nijednom poretku, svakako je odigrao kqunu ulogu, pri samom poetku, u prenoewu nadrealistikog iskustva u srpsku kwievnost. Ali je zanimqivo da je meu saradnicima u vezi s tim voena i polemika. Prvi broj Svedoanstava donosi lanak Nadrealizam Marka Ristia, koji teorijski objawava osnovne stavove iz Bretonovog manifesta. Meutim, trei broj, zajedno sa Ristievim prvim pokuajem automatskog pisawa Primer, objavquje dva teksta koji negativno ocewuju upravo automatsko pisawe. Najpre je to odlomak iz kwige Jedan primer medijumskog pisawa i automatizma F. Remona i Pjera anea, gde se sa medicinskog stanovita ukazuje na nedostatke i medijumskog i automatskog pisawa. Zatim Rastko Petrovi u tekstu ivo stvaralatvo i neposredni podaci podsvesti daje takoe negativno miqewe o wima sa kwievnoteorijskog gledita. U petom broju Risti u prikazu francuskog asopisa La Rvolution Surraliste (Nadrealistika revolucija) odgovara na prethodni Petroviev tekst: Svedoanstva nisu glasilo nadrealizma u Jugoslaviji i ne ele to biti, ali je prirodno da, prvo: svesni da su pozitivistika reewa nedovoqna, drugo: verujui u poeziju Sna nad ivotom, u mo misli, i tree: elei da ostanu svedoanstvo eksperimenata i idealizma naeg vremena, ona doputaju svojim saradnicima beleewa o nadrealizmu, ako ih ovaj privlai, kao i pobijawe wegovo (zavrena beleka 3. broja)".126 Pa ipak, nadrealistike ideje imale su, bez sumwe, znaajno mesto u koncepciji Svedoanstava. Prouavawe onih pojava koje se ne mogu razumom otkrivati kao to su podsvest, san, priviewe, ludilo, qubav, emocije itd., interesovawe za fizioloku i mentalnu abnormalnost, usmerenost na vankwievne pojave, pribliavawe samom ivotu mogli bismo rei da su to odlike nadrealizma. Kao to je Risti u gorenavedenom tekstu spomenuo, prvi broj francuskog asopisa Nadrealistika revolucija objavio je autentine novinske lanke o samoubistvima, bez komentara, to je sigurno dalo podsticaje za teme i sadraj estog, sedmog i osmog broja Svedoanstava. Zanimqivo je da okretawe Istoku, karakteristino za francuski nadrealizam, u Svedoanstvima nije prisutno. Kao to je dada imao budistiki element, i nadrealizam se zanimao za Istok. Trei broj Nadrealistike revolucije bio je tematski posveen vrednostima istowakih kultura. Polazi se od uverewa da se tvrava svih nada nalazi u
126

Svedoanstva, br. 5, Beograd, 1. januar 1925, 15.

363 Aziji. Luj Aragon je u predavawu koje je 28. aprila 1925. godine odrao u madridskom studentskom centru negirao tekovine zapadwake civilizacije i ak kazao da je izreena smrtna presuda zapadnom svetu. A isticao je nove mogunosti vanevropskih kultura, kao to su egipatska i azijska.127 U Svedoanstvima ne primeujemo interesovawe za Istok. Jedino se u Ujevievom eseju Beleke iz kafane Topole, objavqenom u drugom broju, nalazi reenica I to bi imalo biti posveeno Mikadu!!".128 Autor se tu koristi pozajmqenicom iz japanskog jezika koja znai 'car'. U tom tekstu nalazimo okretawe Aziji kao novoj nadi: Mi hoemo da Azija dobije novi jasni smisao i da progovori mnogozvuno jezikom Pravde i Istine; [] a sloboda nada svime (i to bi!!) [] Da Azija bude svetlosna kako je ranije bila , da donose plodove, da zora bude preporod svetlosti sunca, a dan wegovo blistavo oitovawe" (I to bi!!)."129 A u Ristievom tekstu Nadrealizam iz prvog broja Svedoanstava jedva primeujemo jedan jedini, i to slikovito upotrebqen izraz samurajski (dosta sa krokodilskim zubima na oklopima samurajskih ratnika").130 U Svedoanstvima postoji ewa za nepoznatim krajevima, kao nastavak sumatraizma" Miloa Crwanskog, to se vidi u Dedinevim stihovima u prvom broju (7), ili u pesmi Aleksandra Vua Kolebawe u petom broju (2). Taj nepoznati svet, koji je u Ristievoj pesmi Boi qubavi u treem broju (12) prikazan na granici smrti i ivota, podsea na ujinu poeziju. Vreme izlaewa Svedoanstava podudara se sa periodom kada asopis Zenit vie nije donosio nita novo, nego je samo ponavqao ideju o balkanizaciji Evrope". U 36. broju Zenita, koji je izaao oktobra 1925, Mici je objavio lanak Pesnik u ludnici, u kome otro napada redakciju Svedoanstava i bolnike lekare koji su joj ustupili grau za esti broj, a naroito zbog odlomka iz romana Vampir, objavqenog pod inicijalima F. N. u estom broju (912). Mici otkriva da je re o wegovom poznaniku, nadarenom piscu, odnosno o Miroslavu Feleru, sinu uglednog zagrebakog fabrikanta, koga su sa pogrenom dijagnozom smestili u beogradsku ludnicu. Mici tu saradnike Svedoanstava naziva snobovima, a lekare diletantima.131 Dok je Zenit, kao internacionalna revija koja je dobijala kwievne i likovne priloge od svetski poznatih avangardnih umetnika, posle svoje konstruktivistike faze prelazio na jednu iskquivo geopolitiku ideju, dotle su Svedoanstva, sa jasnom teorijskom orijentacijom, u otkrivawu jo nedovoqno otkrivenih poqa ovekovog postojawa po127 Up. Maurice Nadeau, Historie du surralisme, Paris 1945, Izdawe na japanskom: Shururearisumu no rekishi, Shichosha, preveli na japanski S. Inada i K. Osava, Tokyo 1966, 115. 128 Svedoanstva, br. 2, Beograd, 1. decembar 1924, 10. 129 Isto, br. 2, 10. 130 Svedoanstva, br. 1, 14. 131 Up. Zenit, br. 36, 17.

364 novo povratila poeziji metafiziku i mistiku dimenziju. U drugom broju, Slovenskom, saradnici uopte ne istiu superiornost slovenstva nad evropskom civilizacijom, ve ga doivqavaju kao svoj iskonski zaetak. A lanak Lewin Maksima Gorkog, objavqen u tom broju, ne sadri politiki ve qudski pristup. Meu japanskim efemernim asopisima, za vreme izlaewa Svedoanstava, delovao je Mavo (od jula 1924. do avgusta 1925), koji je saraivao sa Zenitom, ali on ne sadri nijednu zajedniku karakteristiku s nadrealizmom. U prenoewu nadrealizma najveu zaslugu imao je pesnik unzaburo Niivaki, koji se vratio u Japan iz Londona, gde je boravio od 1922. godine. Godine 1926. u asopisu Mita kwievnosti (Mita bungaku) objavio je lanak Profanus, u kome je predstavio nadrealizam kao nadnaturalizam. Niivaki analizira razliku izmeu Bretonove i Reverdijeve poezije, zatim itaocima predstavqa Golov nadrealistiki manifest. Niivaki, koji je postao predava engleske kwievnosti na univerzitetu Keio, okupio je studente koji su kao mladi pesnici pokrenuli nadrealistiki asopis E stetizam kwievnosti (Bungei tambi). asopis prvi put upoznaje japanske itaoce sa francuskim nadrealizmom 1925. godine: pored prevoda tekstova L. Aragona, P. Elijara i A. Bretona, objavili su svoje stihove mladi pesnici Toio Ueda (Toshio Ueda), Tamocu Ueda (Tamotsu Ueda) i bivi mavoista Kenkii Haimoto, pod novim pseudonimom Kacue Kitasono (Katsue Kitasono). Wima se pridruuju i pesnici Kazuhiko Jamada (Kazuhiko Yamada) i Seii Fuivara (Seichi Fujiwara), da bi pokrenuli drugi nadrealistiki asopis Rua. Magija. Teorija (Bara. Majutsu. Gakusetsu). On je izlazio od novembra 1927. do februara 1928. Ovde su objavili prvi japanski nadrealistiki manifest na japanskom i na engleskom jeziku, koji su poslali neposredno pariskim nadrealistima. Zatim, drugi nadrealistiki asopis Sunce kostima (Isho no taiyo) objavio je prevod Golovog nadrealistikog manifesta u svom petom broju (april 1929). Pesnik Jukio Harujama (Yukio Haruyama) pokrenuo je reviju sa nadrealistikom orijentacijom Poezija i poetika (Shi to shiron, 19281932), koja e se jo aktivnije baviti prevoewem teorijskih tekstova vezanih za nadrealizam, meu kojima je i Bretonov nadrealistiki manifest. asopis je negovao i kwievni eksperiment, i kao rezultat toga nalazimo kino-poeziju" (sine poem"), koja se koristi kimematiografskim postupcima. Meutim, ovaj asopis je otro kritikovao jedan od wegovih saradnika Tai Kambara, bivi futurista, zamerajui na udaqavawu od realnog sveta i nedostatku klasne svesti, da bi onda sm pokrenuo asopis Poezija. Stvarnost (Shi. Gewitsu, 19301931), u kome je pokuao da spoji larpurlarizam sa socijalnom angaovanou. O zbivawima u francuskom nadrealizmu Niivakijevi uenici su dosta precizno i verno obavetavali Japan. Ali kada se poredi japanska nadrealistika kwievna praksa sa pesnicima iz Svedoanstava, jasno se vidi ono to mawka u japanskom pokretu. Japanskim nadrealistima, kao to je ve Kambara zapazio, nedostajao je pogled na drutvo,

365 to dobro pokazuje japanski nadrealistiki manifest: Dolazi krtewe nama koji smo otpevali pohvalu razvoju nagona za umetnou u nadrealizmu, odnosno razvoju ulnih sposobnosti. Nama je data tehnika da donosimo grau kroz ula, koja nam vie nita ne ograniuju. [] Proslavqamo vrlinu zasiewa, mi koji nastavqamo nadrealizam."132 Manifest potpisuju Kacue Kitasono, Tamocu Ueda i Toio Ueda. Setimo se da ni koncepcija asopisa Poezija i poetika nije imala drutvo u svome vidiku. Ova iwenica produbie pukotinu izmeu umetnike struje" i socijalne struje", koje nije mogao da sjedini ni asopis Poezija. Stvarnost: vihori nacionalistike tendencije uoi Drugog svetskog rata potisnuli su nadrealistiki pokret. U Francuskoj nadrealizam su pokrenuli pesnici sa dadaistikim iskustvom, a pesnici Svedoanstava imali su avangardno iskustvo iz prethodnog asopisa Putevi. Meutim, pokretai japanskog nadrealizma bili su mladi studenti bez prethodnog avangardnog iskustva, osim Haimota (kasnije pod pseudonimom Kitasono), biveg mavoiste. Pesnici kao bivi avangardni umetnici iz ranijeg perioda bili su socijalno svesni, da bi kasnije preli uglavnom na poeziju anarhizma, ija su sredita bili asopisi kao to su kola (Gakko) i Gong (Dora). Tai Kamabara, sa futuristikim iskustvom, ukquio se u nadrealistiki pokret, ali je upravo on bio taj koji je zamerio pomawkawe socijalne svesti kod japanskih nadrealista. Japanski mali asopisi sa nadrealistikom tendencijom od mavoista su nasledili internacionalni karakter, razmewujui kwievne tekstove s autorima iz srodne kwievne orijentacije. Japanci su preneli nadrealistike elemente kao to su podsvest, snovi, nagon i automatsko pisawe iz Evrope, kao i tehniku pisawa. Ali nisu se zanimali za dokumentarnost tog pokreta: u wihovim asopisima nema vankwievnih tekstova kao to su pisma, dnevnici, deji sastavi, zapis umobolnih ili javnih ena. Niti ima interesovawa za religiju, narodno stvaralatvo, koji bi mogli da nam otkriju kolektivne i ak istorijske podsvesti. Drugim reima, nisu imali nameru da ukquuju autentine elemente naeg golog ivota. Kwievnik Joihisa Curuoka (Yoshihisa Tsuruoka) u svom delu O japanskoj nadrealistikoj poeziji istie da u kwievnoj praksi japanskog nadrealizma uopte nema nasilnog razgraivawa sintakse": pesme su veinom napisane u duhu estetike tradicionalne lirike". Na istom mestu tvrdi i sledee: Francuski nadrealizam iza sebe je imao nemir izazvan Prvim svetskim ratom i tradiciju koju treba negirati. Za wegov nastanak postojala je jasna istorijska pozadina. U naoj zemqi, meutim, sutinski je nedostajala takva pozadina."133 Proza O pti podaci i ivot pesnika Rastka Petrovia, objavqena u treem broju Svedoanstava (16), poiwe kwievnoteorijskim raz132 Kaichi Nakano, Moderunizumu shi no jidai (Vreme poezije modernizma), Hobunkan, Tokyo 1986, 100101. 133 Joshihisa Tsuruoka, Nihon cho gewitsu shugi shiron (O japanskoj nadrealistikoj poe ziji), Shichosa, Tokyo 1966, 19.

366 matrawem, zatim prelazi na autobiografski opis, smetajui taku gledita u tree lice jednine, da bi se stvorio utisak objektivnosti. Tekst se zavrava autorovim zapaawem o sadawem drutvu i civilizaciji i vrstim stavom o odricawu od spoqnog bogatstva svoga ivota u velikome trenutku". U ovoj prozi on" (alter ego) i vreme koje ga okruuje tesno su povezani u interaktivnom odnosu. U inkiijevom autobiografskom romanu Dada, ako inkiijevo ludilo shvatimo kao odraz vremena, mogli bismo zakquiti da postoji izmeu wega" i vremena interaktivni odnos. inkii, meutim, nije imao nameru da u svoje delo ukqui drutvene okolnosti ili istorijsku pozadinu, niti da ih kwievnoteorijski integrie. Osim toga, kod inkiija nalazimo vie opisa prirodnih pojava, dok ih je veoma malo u Petrovievom tekstu. Izmeu srpskog i japanskog pisca, ima se utisak, postoji sutinska razlika kako u shvatawu odnosa kolektiva i jedinke tako i u pogledu na prirodu. U Japanu je recepcija nadrealizma donela prave plodove kasnije, tek posle Drugog svetskog rata. Niivaki, koji je pokuavao da u svojim stihovima sjedini helenski svet shvaen po nainu Xona Kitsa i imaizam, nakon to je preiveo Drugi svetski rat, konano je sagradio svoju poetiku, u kojoj se vraa i budizmu, kao to se vidi u pogovoru za wegovu Poetiku (Shigaku, 1963): Poetika je uewe o velianstvenosti 'nitavila', dobra poezija je 'rasko nitavila'."134 Smatrajui Niivakijevu poetiku eklekticizmom, iba je ocenio da je Niivaki sjedinio esenciju tradicionalnog pojma lepog sa Istoka i sa Zapada, i to iz ugla egzistencijalizma".135 Kao to nam nagovetava kquni izraz qubav i revolucija, nadrealisti su kwievnost shvatili kao interaktivni odnos meu spoqnim i unutarwim svetovima. Pesnici Svedoanstva bili su svesni tog uzajamnog odnosa, dok japanski pesnici, ini se, nisu prihvatili takav pogled na kwievnost. Pesnici Svedoanstava kao to se vidi iz teksta Proroanstva, objavqenog u petom broju, u kome Rastko Petrovi istie: Mi verujemo u novo carstvo oseawa, uma i dubokih nagona"136 rasvetqavajui tamu ovekovog unutarweg sveta, ponovo doivqavaju patos, koji je potisnuo talas konstruktivizma. I dok je bogohuqewe bilo karakteristino za prethodne avangardne pesnike, u Svedoanstvima je religija ponovo postala zanimqiva kao odraz kolektivne podsvesti. Pesnici Svedoanstava, shvativi stvarnost kao jedan veoma sloen sistem koji se sastoji od uzajamnog odnosa izmeu kolektivnog sveta i individualnog (svesti i podsvesti), pomerili su kwievnost od ruewa tradicionalnog ka stvarawu novog.
Junzaburo Nishiwaki, Shigaku (Poetika), Chikuma shobo, Tokyo 1968, 304. Sen'ichi Chiba, Nishiwaki Junzaburo to shururearizmu" (uzanburo Niivaki i nadrealizam"), u kwizi Nihon kindai bungaku no hikakubungakuteki kenkyu (Komparativno prouavawe o japanskoj modernoj kwievnosti), Shimizu Kobundo, Tokyo 1971, 443. 136 Svedoanstva, br. 5, Beograd, 1. januar 1925, 4.
134 135

367 U japanskoj poeziji u procesu usvajawa nadrealizma nije se mogla pronai dodirna taka izmeu unutarweg i spoqnog sveta: pesnici su bili i daqe podeqeni izmeu onih koji su socijalno angaovani i onih larpurlaristiki nastrojenih. Uprkos tome, i japanski pesnici su u svojoj kwievnoj praksi ukquivali detiwstvo, ludilo i abnormalne pojave kao kqune motive, iako ih nisu sistematski analizirali u teorijskim tekstovima. Pa ipak, izvesna zajednika atmosfera obavijala je zemaqsku kuglu od Zapada do Istoka.
Kayoko Yamasaki COMPARATIVE DESCRIPTION OF JAPANESE AND SERBIAN AVANT-GARDE MAGAZINES Summary This paper deals with the comparative analysis of Japanese and Serbian avant-garde magazines: Mawo (Tokyo), Red and Black (Tokyo), Putevi/Roads (Belgrade) and Svedoanstva/Testimonies (Belgrade), paying special attention to their programme, editorial policy and literary works, including the translated literature present in them. The paper discusses parallel phenomena in very distant literatures (both spatially and traditionally) like the Japanese and Serbian ones, but also the differences in the reception of European avant-garde movements in one and the other literature.

PRILOZI I GRAA
UDC 821.163.41-6

PISMO MITORPOLITA MITROFANA BANA DR URI VUKOTIU Uspomeni Boka Petrovia Dejan Medakovi

Dobrotom novinarke gospoe Vjere Vlahovi u mogunosti sam da objavim jedno veoma zanimqivo pismo crnogorskog mitropolita Mitrofana Bana1 dr uri Vukotiu,2 advokatu u Kotoru i poslaniku na dalmatinskom Saboru. Pismo je pisano 2. jula 1893. na Cetiwu, neposredno posle odrane proslave povodom otkrivawa spomenika Ivanu Gunduliu u Dubrovniku. Bila je to prilika da predstavnici srpskog i hrvatskog naroda, svaki na svoj nain, odaju potu velikom pesniku, to je, sasvim razumqivo, izazvalo i odgovarajue politike nesporazume izmeu Srba i Hrvata. Osnovno pitawe odnosilo se na nacionalnu pripadnost Ivana Gundulia koga su oba naroda proglaavali svojim pesnikom. Kako pismo Mitrofana Bana verno odraava politike prilike kod Srba i Hrvata, tanije sve one borbe vezane za wihovu nacionalnu afirmaciju, donosimo ga u celini. Ono glasi: Dragi uro! Ikada, ako sam se obradovao asti i potewu dinije Bokeza u ope i milijeh mi Grbqana na osob,3 to je bilo prilikom Gundulieve proslave u Dubrovniku! Svi Srbi, koji su onoga puta ovamo izlazili, pri svakoj rijei hvaqahu Bokeze i Vas lino govoroi: Bokezi su nam obraz osvijetlili Vukoti je junaki oamario neprijateqe Srpstva"!
1 Mitropolit Mitrofan (u svetu Marko Ban) roen je u selu Glavatima, optina Grbaqska, 15. marta 1841. Umro je na Cetiwu 30. septembra 1920 (v. Sava, episkop, Grobna mesta srpskih arhijereja, Kragujevac 1999, 102103). 2 Dr uro Vukoti, advokat u Kotoru i politiar. lan srpskog poslanikog kluba u Saboru Dalmacije, istupao kao poslanik u korist priznawa ravnopravnosti srpskog i hrvatskog naroda u vreme Zadarske revolucije 1905. 3 Mitropolit Ban je rodom Grbqanin.

370 Ko je mogao biti radosniji pri takvima glasovima, koji su se o Vama i Bokezima ovde crnogorskim sokolovima pronosili, zaista niko radosniji od mene! Moja dua u radosti plivae i u tome entuzijazmu promislih: iva je moja mila domovina, slavna je Boka i weni junaki sinovi. Takvu moralnu pobjedu stekoe Grbqani Vaom dragi uro mudrou, za koje neka vam je vjeita blagodarnost. Grbqani su jako tijelo i ono e svagda biti mono dokle bude imalo mudre glave koja e im upravqati. Kad sam parobrodom prispio pod Budvu doli su Patrovii, koji se iz Dubrovnika onog dana vraahu, te su barjacima okienima barkama stali okolo parobroda i gromoglasno pozdravili mene i moga kolegu G. Mitropolita Kosanovia.4 Ta wihova dobrota, koja je izvirala iz istoga srpskoga bratoqubqa i odanosti ka zemqi kojoj ja sluim, poto viahu junaku wenu zastavu na katarci parobroda, duboko me ganula!! Ja sam im se sa mojijem u Hristu bratom. G. Kosanoviem svesrdno zahvalio. Budvani takoe poslali su mi pristojno spremqenu barku, u kojoj su me izvozili na kraj, e su nas svi doekali pozdravima i sa zvonima pravoslavne crkve ispratili. Sa Budvanima zajedno bijae i lijepa kita naijeh Grbqana od Pobora i Majina, koji se bijahu vratili iz Dubrovnika. Svijem putem od kue Radanovia do Troice srijetao sam slavqenike Gundulieve proslave i od sviju sluao dobre glasove o Vama i Bokezima. Doktor B. Medakovi5 (koga ja nijesam imao ast vieti) preporuio je ovde G. Lazaru Tomanoviu,6 da mu nae jedno dijete u smislu u kome je i Vama govorio poto mi je to G. Tomanovi kazao dodavi k tome i to, da je on ve i dijete odredio; po tome ja sam se uzdrao, da o tome nita kwazu ne govorim. Nita mi ne javqate, namjeravate li prilikom nastupajue 400. god. proslave Obodske tamparije7 doi ovamo? Kod mene e biti vei broj gostiju" svetenika samijeh, te Vas jednoga (i ako najmilijega) ne bih elio meu nama mantijaima priisliti. Ali opet ja bih se postarao, da Vam po mogustvu naem mjesto, ako se zato drugome kome nijeste obratili ve do sada. Istina da e teko biti pri onoj navali tako komodno mjesto nai, ali uinio bih sve ono to se uiniti moe.
4 Re je o dabro-bosanskom mitropolitu Savi Kosanoviu. Roen je 27. januara 1839. u selu Miqaniima u Hercegovini. Umro u Ulciwu 13. februara 1903. gde je iveo kao umirovqeni mipropolit (v. Sava, episkop, nav. d., 157). 5 Dr Bogdan Medakovi, advokat i srpski politiar (18541930). Uesnik srpske Zadarske revolucije 1905, predsednik Hrvatsko-srpske koalicije i Hrvatskog sabora 1908 1918. Najverovatnije, zahtev se odnosi na izbor nekog Privrednikovog" pitomca, s obzirom na to da je Medakovi bio i jedan od osnivaa ovoga drutva 1897. godine. 6 Re je o dr Lazaru Tomanoviu (18451932), kulturnom radniku i politiaru. Jedno vreme bio je predsednik vlade u Crnoj Gori. 7 O celoj proslavi v. Proslavna Spomenica etiristogodiwice O bodske tampari je, Cetiwe 1895.

371 Javite mi dakle to pree, kao i to: oeli doi G. Proto Gav. Rucovi8 ili drugi koji svetenik Grbaqski? U takvome smo velikome poslu sada vie nego ikada, da sam jedva uluio priliku da Vam piem. Do viewa najqubeznije Vas pozdravqam imajui ast biti Cetiwe 2/7 1893 Va iskreni potovateq Mitropolit Mitrofan Ban

Re je o grbaqskom sveteniku, proti Gavrilu Rucoviu.

UDC 821.163.41-22-09 IliM. 821.163.41-22 821.163.41-95

PRED RUKOPISOM KOMEDIJE DVA VESEQA MILUTINA ILIA Goran Maksimovi

U srpskoj kwievnoj istoriografiji postoje oskudna saznawa o kwievnom i komediografskom radu Milutina Ilia (abac, 1856 Kwaevac, 1892), tako da je ovaj srpski kwievnik danas poznatiji kao najstariji brat Vojislava Ilia (18601894), te prvoroeni sin srpskog pjesnikog barda Jovana Ilia (18241901), rodonaelnika najznatnije kwievnike porodice u Srba, negoli kao pisac i kao komediograf. Za ivota Milutina Ilia objavqena je samo komedija Novo doba (najprije u asopisu Strailovo 1887. godine, a zatim iste godine i kao posebna kwiga u izdawu Matice srpske u Novom Sadu). Iz pieve rukopisne zaostavtine Jelena auli je objavila komediju u dva ina" Beograd pre bombardovawa u okviru kwievne studije Milutin J. Ili (autorsko izdawe, Beograd 1954). Osnovana je pretpostavka da je, pored navedenih tekstova, Milutin Ili napisao najmawe jo dvije komedije: Pevako drutvo i Dva veseqa. Za wih se dugo vjerovalo da su izgubqene, a o tome da su zaista postojale, svjedoile su zabiqeke Milana Savia (o komediji Dva veseqa u asopisu Preodnica 1891. godine, a zatim i u Letopisu Matice srpske 1894. godine, o komediji Pevako drutvo u asopisu Strailovo 1892. godine). Novija istraivawa kwievne zaostavtine porodice Ili pokazala su da je rukopis komedije Dva veseqa sauvan1 i da se u integralnom obliku, ali bez spiska komediografskih lica, nalazi u Rukopisnom odeqewu Matice srpske u Novom Sadu.2 Rukopis komedije Pevako drutvo jo uvijek nije pronaen. Potrebno je, meutim, naglasiti da u savremenoj kwievnoj istoriografiji postoje izvjesna neslagawa i nedoumice i oko toga da li su Dva veseqa i Pevako drutvo jedno ili dva komediografska djela Milutina Ilia. Boidar Kovaevi u predgovoru za roman Haxi-Dia
1 Pawu na postojawe rukopisa skrenula nam je dr Marta Frajnd. I ovom prilikom se koristimo da joj se zahvalimo na tome. 2 Milutin Ili, Dva veseqa, komedija u dva ina, rukopis autora, Beograd 1891, 47, ROMS, signatura broj M 8975. (Svi kasniji citati komedije Dva veseqa preuzeti su iz navedenog rukopisa. Broj u zagradi nakon navoda oznaava preuzetu stranu.)

374 Dragutina Ilia osvre se ukratko i na kwievni rad Milutina Ilia i navodi Pevako drutvo ili Dva veseqa kao jednu komediju.3 Jelena auli pretpostavqa da se radi o posebnim djelima, a kao argumentaciju navodi posebne zabiqeke Milana Savia o svakoj od pomenutih komedija.4 Milorad Pavi u Sabranim delima Vojislava Ilia (prvo izdawe u dvije kwige, Prosveta, Beograd 1961; drugo izdawe u etiri kwige, Vuk Karaxi, Beograd 1981), ispisuje i zabiqeku o Milutinu Iliu, a meu wegovim kwievnim radovima navodi i komediju Pevako drutvo ili Dva veseqa kao jedno djelo.5 Petar Marjanovi u kwizi Komedije i narodni komadi HH veka pie o tome slian nain. Poto je u pomenutu kwigu uvrstio komediju Novo doba u biografskoj zabiqeci o Milutinu Iliu, Marjanovi navodi: Drama Kraq Voislav (1884) i komedija Pevako drutvo ili Dva veseqa (podnesena Matici srpskoj na ocenu 1893) nisu dosad objavqivane."6 Budui da Kovaevi, Pavi i Marjanovi ne navode nikakve argumente za svoje tvrdwe, ini nam se da je pretpostavka Jelene auli najblia istini i da se radi o dva posebna komediografska ostvarewa. Uostalom, to na izvjestan nain potvruje i sam pronaeni rukopis komedije Dva veseqa u kojem nema nikakvog pomena o dvojnom naslovu djela. Pored navedenih komedija, Milutin Ili je ostavio u rukopisu i jednu istorijsku dramu, preciznije dramatski spev u tri ina", pod naslovom Kraq Vojislav. Rukopis je nastao 1884. godine, u priblino isto vrijeme kad i rukopis komedije Novo doba; prema sudu Jelene auli, predstavqa prvo autorovo dramsko djelo. Zbivawa su mu smjetena u Carigrad i Crnu Goru u prvoj polovini H vijeka, prvi in u godini 1036. drugi i trei 1039. god.",7 a kazuju o traginoj qubavi srpskog kraqevia Vojislava i grke princeze Jelene. Ako tome dodamo i iwenicu da dramski tekst koji je objavila Jelena auli pod pievim naslovom Beograd pre bombardovawa, osim podnaslova koji upuuje na to da se radi o komediji u dva ina",8 nema u sebi kominih elemenata niti komediografskog zapleta, a zbog istorijskog konteksta i nekoliko ubistava na sceni prije ga moemo smatrati istorijskom dramom sa elementima tragedije, koja kazuje o dramatinim srpsko-turskim sukobima u Beogradu 1862. godine, onda je jasno
Boidar Kovaevi, predgovor, Dragutin Ili, Haxi-Dia, Beograd 1952, VIII. Izgleda da su Dva veseqa i Pevako drutvo posebne komedije a ne jedna, kao to Boidar Kovaevi tvrdi. U prilog ovoj pretpostavci ide referat Milana Savia o komediji Dva veseqa u Letopisu za 1893. godinu i beleke o svakoj od ovih komedija kao posebnoj u tadawim kwievnim asopisima: u Preodnici za 1891. o komediji Dva veseqa, a u Strailovu za 1892. o komediji Pevako drutvo" (Jelena auli, Milutin J. Ili, izdawe Jelene auli, Beograd 1954, 8). 5 Milorad Pavi, Milutin J. Ili, Sabrana dela Vojislava Ilia, , Vuk Karaxi, Beograd 1981, 255256. 6 Komedije i narodni komadi HH veka, priredio Petar Marjanovi, Srpska kwievnost, Drama, kwiga 12, Nolit, Beograd 1987, 444. 7 Milutin Ili, Kraq Vojislav, dramatski spev u tri ina, Beograd b. g., 31, rukopis autora, ROMS, signatura broj M 8959. 8 Prvi in komedije objavqen je za ivota Milutina Ilia u nastavcima u Novom beogradskom dnevniku, 1887, broj 146148.
3 4

375 da je anr srpske komedije u 19. vijeku praktino obogaen za dva komediografska teksta Milutina Ilia Novo doba i Dva veseqa. U anrovskom smislu za Novo doba moemo rei da objediwuje razliite tipove komedije. Moemo ga posmatrati kao komediju politike intrige u ijem sreditu je prikazan pokuaj smjene palanakog narodnog poslanika, proistekao usqed prodirawa novih socijalistikih ideja u politiki ivot obrenovievske Srbije. Moemo ga posmatrati i kao komediju naravi u kojoj su razobliene nae politike strasti, sebinosti i mentalitet obinog ovjeka u trenucima kad wime ovladaju politike intrige, qubomora, sebinost i osvetoqubivost. Moemo ga posmatrati i kao komediju qubavne intrige u ijem sreditu je qubavni zaplet sa preprekama. Takve razliite i raznovrsne umjetnike tewe doprinose i posebnosti umjetnike strukture. Komediografski zaplet je proistekao iz ukrtawa tri naporedna niza dogaaja. Prvi zaplet se odnosi na kazivawe o qubomornom muu, palanakom krojau Maksimu Ludaji, koji se u matorim godinama oenio lijepom i mladom enom. Dodatno wegovu qubomoru i sumwiavost podstie to to je u kui imao mladog podstanara Dragomira Krasia, pisara okrunog suda. Drugi zaplet kazuje o palanakim politikim potresima i pokuajima smjene narodnog poslanika Trivuna Tutimraka, bogatog palanakog trgovca, zbog vjeitog utawa u skuptini i nedovoqnog zalagawa za narodne interese. Ulogu politikog intriganta i podstrekaa wegove smjene zauzima palanaki kroja Prodan Komarac, pristalica socijalistikih ideja i zagovornik naprednog novog doba". Trei zaplet kazuje o qubavi sa zaprekama, a organizovan je na principu uslovnog qubavnog trougla. Dragomir Krasi je zaqubqen u sinovicu Trivuna Tutimraka Stanu, ali se kao ozbiqna prepreka za ostvarewe wihove qubavi pojavquje imuni palanaki bakalin Ocilo Cifri, koji je zaprosio djevojku i Trivun je spreman da mu je d za enu. Naporedo sa tom osnovnom komediografskom qubavnom priom Ili je ukquio i qubavnu epizodu o Staninoj drugarici Milevi i Alimpiju Ripidi, svrenom bogoslovu, koji su uspjeli da savladaju sve prepreke i bili pred ostvarewem eqenog braka. Za komediografski rasplet presudnu ulogu ima Maksim Ludaja, koji poput vjetog intriganta na vijeawu oko novog kandidata za narodnog poslanika uspijeva da nagovori sve glavne zagovornike smjene da ponovo glasaju za Trivuna. Tome se jedino, ali i bezuspjeno, suprotstavqa socijalista Komarac i poput komediografskog rezonera na kraju se obraa politikim kalkulantima i neistomiqenicima, kazujui im u otrim invektivama da je xin, to se zove novo doba, domarirao krupnim koracima i da ga nikako ne mogu zaustaviti. Nasuprot politikim nesporazumima, qubavni zaplet ima srean epilog, a motivisan je preobraajem Trivuna Tutimraka u tip komediografskog rezonera. Povukao je svoje optube protiv Dragomira Krasia, zbog kojih je ministar namjeravao za kaznu da ga poaqe u koju udaqenu varoicu, a iskupquje se tako to mu daje sinovicu za enu. Rukopis komedije Dva veseqa zahvata nepunih trinaest kancelarijskih tabaka, ukupno 47 strana, a u wegovom gorwem lijevom uglu datiran

376 je sqedei autorov zapis: Proitano 20. aprila 1891.", ispod kojeg se nalaze inicijali M. J. I.", to oigledno upuuje na prvo javno itawe i predstavqawe djela. Gdje je rukopis proitan i pred kim zasad nemamo pouzdanog saznawa? Na prvoj strani rukopisa nije dat uobiajeni katalog lica uesnika u komediji. U dva komediografska ina pojavquje se ukupno osam junaka, jedno dijete i jedna muzika banda, to je u suglasju sa dvostrukim qubavnim zapletom i ukrtawem dva naporedna niza dogaaja. Prvi in je podijeqen u tri prizora, drugi u dva. Na poetku prizor nisu izdvojena i imenovana lica koja uestvuju u wima. U samom tekstu rukopisa nema izrazitijih autorovih prepravki, precrtavawa ili dorada. U poetikom smislu znaajne su dvije dopune rukopisa u lijevom dowem uglu posqedwe stranice etvrtog tabaka i u desnom gorwem uglu prve strane petog tabaka. Radi se o replici u kojoj Jelica tjei zabrinutog mladia Miluna zbog prepreka koje su se nale na putu do ostvarewa wihove qubavi. Izmeu ostalog, Jelica naglaava kako predosjea sretan svretak wihove qubavi, iza ega je uslijedila dopuna: jer to je tok svake aqive igre!" Potom ga hrabri i uvjerava da e biti sretni, iza ega ponovo slijedi dopuna: Inae bi bila tragedija!", to je oigledna autorova autopoetika igra. Komediografska radwa organizovana je u dva prostorna i ambijentalna plana srpske varoi, najvjerovatnije prestonice, mada to nigdje izriito nije reeno, iz druge polovine 19. vijeka. Prvi in je realizovan najprije u dvoritu izmeu gazda Teine kue i kue udovice Savke, a zatim i u samoj Teinoj kui. U drugom inu radwa je najprije preseqena u kafanu kod Narodnog vojnika", zatim u ulicu ispred Teine i Savkine kue, a na kraju ponovo u kuu gazda Tee Duanxija. U anrovskom smislu komedija Dva veseqa jeste jednostavna. U osnovi se radi o veseloj qubavnoj igri, dok su elementi drutvene komedije znatno oskudniji i prepoznajemo ih samo u epizodama koje prikazuju zelenaku aktivnost Mate Otroperia, te u wegovim kazivawima o tekim socijalnim prilikama srpskih inovnika. Takav pojednostavqeni anrovski pristup manifestuje se naroito na planu komediografskog zapleta i umjetnike kompozicije. Uvodni ili ekspozicioni dio komedije znatno je redukovan i zasnovan je na principu kominog paralelizma, dok je komini zaplet uglavnom utemeqen na kominim situacijama proisteklim iz dva nezavisna niza dogaaja, te iz nesporazuma, nespretnosti, zabuna i zamjena linosti. Uvodni komediografski prizor ostvaren je kao paralelna komina situacija u kojoj je prikazana komijska svaa i netrpeqivost Teine ene Stanke i udovice Savke, a s druge strane, predstavqen je nehotini susret Jelice i Miluna iz kojeg se prepoznaje da oni nisu ravnoduni jedno prema drugom. Teina i Stankina ki Jelica u monologu priznaje da je svaki put proe neka milina kad ugleda oevog kalfu Miluna, a da od neko doba samo o wemu misli, ak i snu. Jelica na kraju dodaje da ga voli, mada ne zna zato. Vaqda zato to je dobar. Milun je zbog qubavne opsjednutosti zamiqen i ne zapaa odmah Jelicu,

377 te joj i sm nehotino u monologu otkriva da je voli i da joj to mora priznati, a ako ga odbije, ne preostaje mu drugo nego da ide u svijet. Razreewu wihove qubavne neizvjesnosti doprinosi i svaa iz dvorita, koju Milun i Jelica sluajno sluaju. Savka podrugqivo kazuje da se Jelica zagledala u kalfu Miluna, a Stanka uzvraa udovici da je uzalud zainteresovana za bogatog masaroa i neewu Slavka, te da se ne nada kako e ga pridobiti za sebe pored tolikih djevojaka. To saznawe podstie Miluna da zapita Jelicu da li se zaista zagledala u wega, da li ga voli i hoe li biti wegova. Poto Jelica stidqivo uti, Milun joj nudi prsten koji mu je jedina uspomena na pokojne roditeqe. Jelica prima prsten i tako potvruje da prihvata wegovu qubav. Svaa sa udovicom Savkom potpuno izbacuje iz ivotne ravnotee Stanku tako da i ona zapoiwe da pravi planove kako da svoju ker uda za bogatog nasqednika Slavka, zato je prinuena da na svaki nain sprijei nagovijetenu qubav i eventualni brak izmeu Jelice i Miluna. Do daqweg komediografskog uslowavawa i motivisawa zapleta dolazi u drugom prizoru komedije, u kojem Stanka zatie Teu ba dok je meditirao o ivotu kao stalnoj i besmislenoj borbi za sticawem i uveawem kapitala i kritikuje ga to se ve nije postarao da pronae bogatog mladoewu za kerku. Pri tome ga tjera da ponu da se drue sa mlaim svijetom i da idu na zabave i u drutva u kojima je najlake pronai imune mladie. Sa izvjesnom razlonou komediografskog rezonera sitniar Tea priznaje da je ve razmiqao o tome i da mu se ini kako bi kalfa Milun bio najboqa prilika za wihovog zeta, pogotovo to im je odrastao u kui, pouzdano je vrijedan i poten, a izgleda mu da ga ni djevojka ne mrzi. Razgoropaena Stanka sa podsmijehom odbacuje takav plan i odluuje da sama preuzme stvar u ruke. Pri tome smiqa da Miluna iskqui iz mogue konkurencije tako to e zatraiti od wega da bude posrednik u upoznavawu Slavka i Jelice. Dodatnu motivaciju komediografski zaplet dobija uvoewem na scenu Mate Otroperia, nekadaweg dravnog inovnika, koji je napustio slabo plaenu slubu i posvetio se nadripisarstvu, advokaturi i ponajvie zelenaewu i davawu novca pod interes. Poto zatie Miluna rastuenog i ophrvanog qubavnim jadima, a kao wegov zemqak, stari poznanik i prijateq, Mata ga radoznalo ispituje i doznaje da je Slavko, protiv svoje stvarne voqe i znawa, postao prepreka wegovoj enidbi sa Jelicom. Poto je Milun nehotino otkrio da je za Slavka zainteresovana i udovica Savka, Mata se gotovo izbezumio jer se ispostavilo da se odavno i sm zagledao u udovicu, a ponajvie u wenu imovinu. Takvo saznawe podstie Matu da stvari preuzme u svoje ruke i da vjetim intrigama najprije eliminie Slavka kod udovice Savke, a potom da ga iskompromituje i kod gazda Tee kako bi Milun mogao da se oeni Jelicom. Nakanu mu je utoliko bilo lake ostvariti to se Slavko odranije bio odao kafanskom i bekrijskom ivotu, tako da ga je uvukao u svoje zelenake kanxe i davao mu novac na zajam pod nepovoqnim uslovima i sa dobrim izgledom da jednoga dana cjelokupno wegovo nasqedstvo pripadne Mati.

378 Kazujui o svome ivotu, Mata predoava i drutvenu sliku Srbije u drugoj polovini 19. vijeka. Podsmijava se na raun propale varoke kaldrme i Optinskog suda koji je zaboravio da izda naredbu za wenu popravku. Naroito se kritiki osvre na tragikomian poloaj srpskih inovnika, koji su imali lijepo ime i prazan xep jer su im plate bile regulisane jo prije pedeset godina. Sa sjetom raspravqa o enskim imenima, naravima i oblaewima. Postie to kroz kontrastirawe starog i novog doba i kroz al za prolim: Sve je sad postalo fikfik! Nema vie onih starih ena, sa bajaderima, plavim libadetima i krmezli vesovima pa nema vie ni onih imena: Jeca, Marta, Nastasija, Maga Ono, Jelena ima i sad, ali ih niko vie ne zove: Jeca! Nastasija se nae jo po neka. To su obino omalena rasta, sitne enske i vrlo ive naravi. Retko koja od wih da nema bundu Mage su iezle zajedno sa starim esnafima!" (1819). U drugome inu dolazi do neposredne realizacije Otroperieve intrige. U komediografskom smislu navedena scena je izvedena kao komina situacija utemeqena na podvali, a zatim i na nehotinoj zabuni i zamjeni linosti. U umjetnikom smislu itav plan je nepotrebno najprije izloen kroz dugi monolog Mate Otroperia, to je inae esta slabost Ilievog komediografskog postupka u ovome djelu, ali i u wegovoj komediografiji u cjelini, da bi iza toga uslijedio i neposredni prikaz komine intrige na pozornici. Mata je vjeto povrijedio sujetu udovice Savke. Poslao joj je pismo u kojem je obavjetava da se Slavko toboe zaqubio u Teinu Jelicu i da e joj noas pjevati pod prozorom. Savjetuje joj da mu se osveti tako to e iz svoje avlije postaviti merdevine uz plot i kad uvreba priliku zaliti ga vodom, a on e ve objasniti drutvu da su Slavka polili iz Teine kue. Neposredni prikaz navedene intrige namjerno je odloen zanimqivom epizodom u kojoj Mata uz zelenaku kamatu pravi obligaciju i daje Slavku novac na zajam, ime je vjeto postignuta komediografska napetost i iekivawe pred neposrednu realizaciju srediwe scene kominog zapleta. Navedena scena realizovana je kao komina situacija utemeqena na ponavqawu identinih postupaka i na kaiarskoj podvali. Nestrpqivome rasipniku i bogatom nasqedniku Slavku, koji od lijenosti i pijanewa jedva uspijeva svojeruno da ispie duniku obligaciju, Mata vjeto poveava iznos i zaduuje ga znatno veom sumom od one koju mu stvarno pozajmquje. Sam kulminativni dogaaj, meutim, zadobija nepredviene razmjere jer je Mata u zabuni stao na pogreno mesto", pa je umjesto Slavka bio zaliven vodom. Slavko i wegovo pijano drutvo, poto im je Mata objasnio da su ga zalili iz Teine kue jer je zaqubqen u Jelicu, odluuju da za osvetu polome Teine prozore. Taj nepredvieni slijed dogaaja izaziva pravi skandal, ali i podstie efikasan komediografski rasplet. Poto je policija uhapsila sve vinovnike nonog lumpovawa, gazda Tea poput komediografskog rezonera odluuje da se vie ne osvre na eqe svoje ene i da preduhitri sve arijske glasine tako to e blagosloviti brak izmeu Je-

379 lice i Miluna. Pri tome donosi odluku da Miluna ubudue uzme za ortaka u radwi i da im se firma zove Ortaka radwa Tee Duanxija i Zeta". Iza toga je uslijedio i komediografski epilog sasvim u skladu sa logikom vesele igre. U Teinu kuu upravo u trenutku estitawa ulaze Mata i Savka, izviwavaju se za sve dotadawe svae i nesporazume, mire se sa komijama i najavquju da su i sami odluili da se vjenaju. Lik Mate Otroperia najpotpuniji je komini karakter u komediji Dva veseqa, a nesumwivo je da mu pripada i znaajno mjesto u galeriji junaka srpske komediografije u cjelini. Milutin Ili mu je samo prividno dao osobenosti tipskog komediografskog intriganta, a po svemu ostalom to je neobino sloen karakter u kojem se ukrtaju odlike pustolovne i nemirne naravi, alazonske rjeitosti i spremnosti na prevaru i podvalu, neotesanosti i nezgrapnosti, zelenake gramzivosti i bezobzirnosti, inovnike deformisanosti, koja se manifestuje i kroz karakteristinu upotrebu profesionalnog govora, te kroz potapalicu u obliku pitawa: Kako? Zato? Poradi ega?" i slino. Pri svemu tome, to je utoliko neobiniji lik to nije doivio taku zamrzavawa", jer se na kraju komedije razotkriva i wegovo qudsko lice, kad se izmiruje sa Teinima i eli da ima dobre susjedske odnose s wima. Mata Otroperi je i lik kroz ije duhovito kazivawe Milutin Ili raspravqa o starim i novim vremenima, o negdawim i sadawim enskim naravima i prohtjevima, a zatim upuuje otre invektive na raun srbijanskog drutva, ustava, policije, materijalnog poloaja inovnitva i slino, dajui tako ovoj veseloj qubavnoj igri pored nesumwive humoristike i zabavne dimenzije i satiriku, oporu i kritiku perspektivu. U poetikom smislu znaajno je izdvojiti lik djevojke Jelice, koja pored toga to je djelatni uesnik qubavnog zapleta nosi i odlike povlaenog junaka", a time i svojevrsnog poetikog rezonera, koji je jedini u dosluhu" s autorom, te zato i poznaje logiku" vesele komine igre i u dva navrata tjei uzmenirenog Miluna da e sve prepreke biti sreno savladane na putu do ostvarewa wihove qubavi: Oseam unapred sretan svretak po nas Milune, jer to je tok svake aqive igre! Samo se ti ini nevet. Ja ne umem unapredak rei ta u sve raditi. Ali, ti budi bezbrian! Oseam, znam, da emo biti sretni! Inae bi bila tragedija!" (1415). U umjetnikom pogledu Dva veseqa su slabije djelo od komedije Novo doba. Komini zaplet je znatno jednostavniji, dok je postupak oblikovawa kominih tipova junaka cjelovitije ostvaren samo u liku Mate Otroperia. Rasipni mladi sklon troewu naslijeene imovine i olakom kafanskom ivotu, koji je kao takav postao i laka rtva za bezobzirnog zelenaa, vie je skiciran i nagovijeten u liku bogatog masaroa Slavka Srekovia, nego to je stvarno razvijen i komediografski funkcionalan. Slavko je flegmatian i dekadentan, intelektualno potpuno zaputen, zbog novca pomalo i pokondiren, ali je sauvao poneto od boemske istote i ala za iskrenom qubavqu.

380 Jezika komika je oskudna i kao znaajne izdvajamo samo primjere tzv. profesionalnog govora u kazivawima Mate Otroperia, koji upuuju na autorovu equ da parodira kruti i izvjetaeni jezik inovnitva i administracije u Srbiji druge polovine 19. vijeka. Komine situacije su komediografski funkcionalne, ali su malobrojne za jednu dinaminu veselu igru. Karakteristina je scena u kojoj Mata Otroperi pravi zelenaku obligaciju sa nestrpqivim Slavkom u kafani kod Narodnog vojnika", a pogotovo kulminativna scena kominog zapleta u ulici ispred Teine i Savkine kue, poslije koje je uslijedilo brzo razreewe oba qubavna dogaaja. Slabosti zbog monolokog prepriavawa dogaaja, umjesto wihovog djelatnog prikazivawa na pozornici, podjednako su prisutne u obje komedije. Mada su komedije Novo doba i Dva veseqa svakako ono najboqe to je srpskoj kwievnosti ostavio, umjetniki ubjedqivije i od wegovih pjesama i od pria, za Milutina Ilia moemo rei da je kao komediograf vie nagovjetavao nego to je postigao, te da je wegov nesumwivi talenat komiara ostao neostvaren. Vidqivo je to u oskudnom izboru kominih sredstava, naroito u ravni jezike i situacijske komike, te u oiglednim nedostacima i mawkavostima komedijske tehnike, koji se prepoznaju u estim i nepotrebnim monolokim prepriavawima dogaaja. Iliev talenat komiara dolaza do izraaja u dobrom voewu zapleta, u nenametqivim dijalozima, u raznovrsnom oblikovawu tipova kominih junaka, te u wihovim solidno motivisanim preobraajima u komine karaktere. U qubavnim zapletima komedij preovlauje humoristiki smijeh (dobroudan i zabavan), dok u politikom zapletu sijevaju satirike aoke i otra didaktika, koja Ilievom smijehu daje obiqeja oporosti i gorkog pesimizma. Kao komediograf Milutin Ili nije dostigao znaajne prethodnike Jovana Steriju Popovia i Kostu Trifkovia, nema ni onu smjehotvornu raznovrsnost, umjetniku vjetinu i privlanost svoga savremenika Branislava Nuia, poneto je slabiji i od Milovana Gliia, ali i pored toga svojim ostvarewima znatno obogauje tradiciju komediografskog anra u srpskoj kwievnosti 19. vijeka. Otuda wegova ve objavqena djela vaqa iznova tampati, komediju Dva veseqa potrebno je objelodaniti po prvi put, i tako ovog zanemarenog i potisnutog pisca istinski pribliiti savremenoj italakoj publici, a naroito tumaima kwievnosti i teatrolozima.

381 DVA VESEQA komedija u dva ina od M. J. Ilija LICA:1 Tea Duanxij, sitniar Stanka, wegova ena Jelica, wihova ki Milun, kalfa u Teinom duanu Savka, udovica Slavko Srekovi, bogati masaro i rasipnik Mata Otroperi, bivi inovnik, zelena Prvi momak, kelner u kafani kod Narodnog vojnika" Drugi momak, koji slui vino pijanom drutvu na ulici ispred Teine kue. Muzikanti Patrolxije Dete sini udovice Savke

PRVI IN prizor (Vidi se kua ograena filaretama, tako da je ula vrlo malo unutra, kako bi dola u red sa ostalim kuama. Do we visok plot pa malo daqe kua udovice Savke itd. Iza prve kue uju se dva enska glasa.) <Prvi glas, Drugi glas, Jelica, Milun, Stanka, Savka> Prvi glas: ta, ta? Zar ti meni to? Ti, ti! Drugi glas: A kao zato da ti se ba i ne kae? Kao ta si ti? ena sitniara Tee, u sretno ste vreme zavezali neku crkavicu i ko zna kako? Prvi glas: ta, ko zna kako? Govori, alapao! Drugi glas: Sama si alapaa! Tako te u ariji i zovu! Kako ste stekli? Pitaj [naslednike]2 pokojnog Kurjaka, kojima je tvoj mu tutor bio. Prvi glas: Ha, ha, ha, ha! Moj mu kome treba poloio je u svoje vreme raune! teta to i kojekakvim udovicama, kao to si npr. ti, nije doo da poloi raun. Nee, bome, to moj Tea! Drugi glas: Ne zna se, drugo! Neto esto preko plota pogleda amo u moju avliju
1 Spisak lica je prireivaev. U rukopisu komedije Dva veseqa nema uobiajenog kataloga junaka. Pretpostavqamo na osnovu oblika prve rukopisne stranice da ga Milutin Ili nije ni sainio. 2 Neitko u rukopisu.

382 Prvi glas: Alapao! Drugi glas: Aspido! (Iz kue izlazi Jelica, ki Teina, i kad uje larmu uzdahne.) Jelica: To se opet svaaju majka i udovica Savka! Ah! To mi je ve dosadilo! im ode tata i one se u avliji sluajno vide, teko da prou jedna pored druge mirno. (S druge strane dolazi najstariji kalfa Tein Milun.) Jelica: Ah! Evo ga gde ide! Ne znam ta mi je? Ali, kad ga ugledam, proe me neka milina! Od neko doba poela sam o wemu misliti, pa i u snu! Volem ga, ne znam ni sama zato? Vaqda to je dobar? Milun (zamiqen i ne spazi je): Badava! Moram biti naisto! Ja ve vidim da sam upao u qubav. Moram je pitati: 'oe li biti moja? Pa kud puklo! Ne htedne li? Meni onda nema stanka ovde! Uzeu ono malo zarade to imam kod gazde i moje prwe pa u svet! (Spazi Jelicu pa se trgne.) A to si ti, Jelice? Jelica: Ja, braca Milune. Nego: ta je tebi? to si tako zamiqen? (Prilazi mu.) Milun: Ko? Zar ja? Ovaj Nita! Onako tek Drugi glas: Zar i ti ima ta priati? Eno i tvoja ki: vie muko nego ensko! Suta slika oca Gligorija! Prvi glas: A tvoj malikan? Pravi Sredoje mumxija! Malo dete, a onoliki vrat! Jelica (zastiena): Ah! Milun: Batali! Nemo' se stideti! One su tako nauile, a ko wih slua Nego Jelica (qubopitqivo): ta? Milun: Pa ovaj Zna Hteo sam te tek onako upitati Jelica (qubopitqivo): ta? Prvi glas: Bacila si oko na Slavka! Ko veli: neewen, masu veliku nasledio, lepa prilika! Ama nema! Ima on malo boqi. Drugi glas: Vaqda tvoju 'erku? Batali, kono! Ona je nala sebi priliku. Nikad se ne rastaje od Miluna! Privei je ti wemu, zlato moje! Nemo' da bude posle rei! Jelica (plae): Ovo je strano! Ta ena ne moe da se okane mene. A i majka! ta ima posla sa wom, te joj daje samo prilike da veito ispira usta sa mojim imenom Milun: Okani se plaa! Ko jo onaku slua ta govori? Nego reci: da li je istina to ona ree, da ti, onaj Jelica (qutito): Pa ta, ta? Milun: Jelice! Ne znam da l' je istina to ona maloas ree, da ti mene ali ja tebe volem. Eto ti kaem! Reci, dakle: ako me vole, ako hoe moja biti

383 Jelica (upka kecequ): Pa eno tate i mame Milun: Ne, ja tebe pitam. 'Ou da ujem glas tvoga srca. Koja vajda i da poe za mene, ako vole drugoga: sa'ranila bi tvoju i moju sreu za navek. Nego: reci! (Ona uti) Pa lepo! Ako te je stid i dri da nije u redu da o tome govori, ono (skida s ruke prsten) ako primi ovaj prsten, to je znak da pristaje! Taj je prsten svo blago koje sam nasledio od svojih pokojni' roditeqa Jelica (okree glavu): Naposletku! (Prua ruku) Milun (pun radosti): Dakle, ti pristaje biti moja? Ti me vole? Jelica: Volem te, Milune! Milun: Onda da pritvrdimo. (une joj prsten u ruke, zagrli <je> i poqubi. Ona se izvije i utekne u kuu) Milun (sam): Jedva sam se mogao ovome nadati! Ko, zar ona mene vole? Jo mi zuji u uima: 'Ja te volem!' Mene, Miluna?! Ah, zvonie mi to u uima kao varoka banda, do groba! Ona me vole! (Odlazi. S druge strane dolazi Stanka) Stanka (razjarena): Ona meni onakve rei da izgovori? Ah, to joj ne reko' jo koju, pa da se ee iza uiju! U qutini uvek tako zaboravim da kaem sve! A ona se mora biti izodavna spremala! Ona za moje dete onako da govori! Vidiemo 'oe li ti upaliti za Slavka, dok je Stanki na ramenu glave! Ali, ko zna?! Veta je ona! Moe ga domamiti u kuu, pa mu turiti to u slatko ili kavu. Moram se pouriti da spreim to. Zar ona da zgrne onoliko blago? Ako 'oe da se eni, ta mu treba udovica, pa jo sa detetom, kod toliki' devojaka! Kako bi bilo da pokuam za moju Jelicu? Boe, to ne bi ravo bilo! Ali, ona ree neto o Milunu? Kakav Milun? Nema od toga nita! Dosta sam ja argatovala i muila se kod ovoga moga, pa zar i moja ki da se zarobi za jednoga goqu? Nikada! Nikada! uje se glas: Tako, drugo! Pouri se pa udomi to pre svoju 'erku! Devojka je, ali, prostie, ve zala u godine! I ja u za wu koju lepu rei! Samo nemo' da podmee drugome tvoje prqavo rubqe! Stanka (sa stisnutim pesnicama): Alapao! Pokazau ti, ali drugi put! (Odlazi) (Zavesa)

prizor (Obina gazdinska soba sa minderlucima, stolovima, ormanima itd.) <Tea i Stanka, iza toga Milun i Stanka, pa Milun i Jelica> Tea (zamiqen 'oda po sobi): Muan ti je ivot oveiji s koje ga god strane pogleda! Poni od detiwstva, pa navie do najdubqe starosti. Svako doba ivota oveija ima odista svojih radosti, ali, Boga mi, vie muka. Ono kako za koga! Za nekog vie, za nekog mawe. Kako je

384 poklonio kome Bog: zdravqa, kapitala i naravi. Eno Slavka! Niti ima ta, niti mu Bog zna kako radwa ide. Jedva svezuje kraj s krajem. Ali, avo bi ga znao uvek veseo i zadovoqan. Meutim, ja se raunam jedan ponajsigurniji od svojih drugova po radwi i, da rekne, nije da nisam svezo nikakvu crkavicu, ali pusta narav! Sve mi se ini nekako malo! (Trqa zadovoqno ruke) Br, r, r! (Ulazi Stanka) Stanka: Ba dobro te te trevi'. A gde je Jelica? Tea: Sigurno u mutvaku oko ruka. Stanka (ozbiqno): Ama, ovee! Misli li ti togod za ono dete? Tea: ta ti pria? Kakvo dete? Stanka: Pa nau Jelicu. Tea: A ta da mislim? Jelica je dobro, vaqano i posluno dete. Stanka: Ama, sve je to lepo! Nego: vaqali <bi> mi kao roditeqi da promislimo malo i o wenoj budunosti? Ona ne moe ovako doveka ostati. Tea: Ene! Stanka: Devojka s dana na dan zalazi u godine. Tea: Batali! Meni se ini da se jue rodila. Stanka: Samo to je preturila 18-tu! Jo nekoliko godina pa da postane usedelica! Vaqa izranije gledati priliku. Tea: Pa lepo! ta da radim? Stanka: Da se upozna malo s mlaim svetom, kako bi mogla i devojka ee puta doi u dodir sa mlaim odlinijim qudima Odavna nismo bili ni na kakvu zabavu! Pa onda nedeqom pred vee u etwu, pa onda u drutvo Tea: Ih, brate slatki! Ko sve to da izdri? Stanka: E, ne moe tako i daqe ostati kao to si nauio! 'erku u mutvak, mene u ova etiri zida ili avliju, da se po vazdan svaam s onom aspidom, a ti poto svri poso u duanu, uvee u mehanu. Ti ne sme zaboraviti da ima u kui ker za udaju. Tea: Pravo da kaem i sm sam o tome esto pomiqao i naposletku sam sveo sve na jedno. Ja sam kao siroma' ovek, posluujui, muei se i patei, doao do neto malo kapitala i podigo svoju kuu i svoju porodicu. Razume se, ja sam u svom prilino dugom veku, steko svoj nain ivota, svoje navike i svoj pogled na svet Da dam svoju jedinicu ker za kakvog obrazovanog, vaqanog i mladog inovnika, to bi zar mogo, jer imam prilino spremqeno para za svoje dete. Ali mi ne ide u glavu! Drukijim danas ivotom ivi mlai trgovaki i zanatlijski svet, a ta da reknem za one koji su svrili vie kole i postali gospoda? Tast i zet nikad se ne bi razumeli! Naposletku, da teslimim sve moje moda odista, po danawem shvatawu, rune navike, oseaje itd. za sreu i napredak svoga deteta. Ali, evo muke: dobija zet klasu i premeta se negde tamo na kraj Srbije. ena mora sa svojim muem. Ali, ta da radimo mi bez naeg deteta, nae zabave u starosti? Jeza me prolazi kad pomislim samo na to! Reio sam se, dakle, na sasvim drugi korak. I sam mrzim da imam u kui odraslu devojku i veitu glavoboqu:

385 ta da radim s wom? Ja sam joj naao takvu priliku koja e zadovoqiti i nas starije a, ako me oi ne varaju, i nae dete Stanka (qubopitqivo): Pa ti to moe toliko vreme da taji od mene i ne kae mi? Tea (produuje): Momka koji, istina, ima neto malo zarade kod mene, ali koji je od malena nauio na rad na koji i ja, koji ima ist karakter i iste ruke, i, naposletku, ukoliko sam primetio, koga i devojka ne mrzi Stanka: Kalfa Miluna? Tea: A to ti je kao udo? Vredan poten momak! On bi nam odista bio potpora ne samo u starosti, no i u radwi. On bi nam bio zahvalan na srei koju smo mu dragovoqno dali, on bi Stanka: Ha, ha, ha, ha! Lepo, Boga mi! Ja mislim ovek odista neto ozbiqno smislio a ono naopako! Boe prosti! Ko da te je savetovala udovica Savka! Za Miluna? Nikada, makar sede plela! Naposletku, ako doe do toga, Milun moe biti, ali samo posledwa prilika! Prilika, na koju se pogleda tek, kad se na svim drugim mestima izgubi! Ja mislim malo boqe o svojoj 'erki. Tea: Milo mi je i kud bi ja bio protivan? Nego: kakvu ti priliku misli? Stanka: Eto, npr. Slavka! Tea: Ama, eno! ta ti to govori? Stanka: Govorim ono, to bi najboqe bilo, ako bi sluajno ispalo za rukom. Kad na wega moe baciti oko ova i ona, koja ne bi mogla ni meni izuti obuu, i nadati se da e je uzeti, onda zato da ne pomislim ja i na svoje dete? Tea: Ama, to je, naposletku, sve lepo! Nego, otkud ti zna da on 'oe Jelicu? A posle, pitawe je na kakav nain on ivot vodi otkako je primio imawe u ruke, da li e mu za koju godinu ako tako produi ostati koj<i> gro da kupi oku 'leba za ruak. Video sam ja u ivotu svom mnogo bogati gotovana, koji poto spiskaju svoju oevinu, idu u prowu. Stanka: Pa ba zato vaqa pohiteti i ako je mogue svriti ovu stvar to pre. A ve kad on postane moj zet, moja e briga biti, kakvim e ivotom on iveti i na kakav e nain upotrebiti svoj kapital? Tea: Lepo, lepo! Samo ja od toga posla diem ruke. (Uzima kapu) A tebi ostaje briga i odgovornost za sreu naeg deteta. (Izlazi qutit) Stanka: Samo kad sam dobila izun! A ve ja u gledati, da udesim stvar kako treba. On nam i inae pada izdaleka neki prijateq. A zar je prijatequ zabraweno svratiti kod svoje prije, na slatko i kavu? Samo mi malo kvari raun onaj Milun! Ama, da li odista i on ima tu bubu u glavi, da postane mu Jeliin a na zet? Nisam mogla na wemu nita primetiti, a postarau se, da mu izbijem, ako ima, i posledwu nadu sa srca. (Ulazi Milun) Stanka (za sebe): Ba kao poruen!

386 Milun: Pomoz' Bog, gazdarice. Stanka: Bog pomogo, Milune sinko. A koje dobro? Milun: Rekli mi da je ovde gazda, pa svratih jer imam neto vano s wime da razgovaram. (Sebi) Kako bi bilo prvo sa wome da ponem? Stanka: Izvesno o radwi? Nego, batali ti sad svu brigu o poslu, imam neto s tobom ja da porazgovaram. Sedi, dakle, i sluaj! Milun (seda na minderluk. Sebi): ta li e biti? Da ne bude o onom poslu? Stanka: Milune, sinko! Ti si kao dete malo, bez svojih roditeqa, doveden od dobri' qudi, naoj kui. Mi smo te od'ranili, mi uputili radwi: gajili smo te ko nau Jelicu. Milun: Bogu pa vami fala, na onolikom dobru, to ste mi uinili. Stanka: Zato se tebi i obraam kao svom roenom detetu! Ti zna da mi van Jelice nemamo deteta. Ona nam je sve i sva. Milun (sebi): Poiwe! Dolo mi je da joj ruke poqubim. Stanka: Ona je ve stigla na udaju, pa eto, ja mislim da sam nala priliku Milun (stidqivo obara oi i kri ruke): Blagodarim, gazdarice! Stanka (meri ga otro): Kako? Na emu? Ako svri dobro poso, ja u tebi biti blagodarna. Milun (zauen): Kakav poso? Stanka: Razgovarala sam se s gazdom, pa smo se sloili, da bi za nau Jelicu kao ponajboqa prilika bio Slavko Milun (skoi): Kako? ta ree? Slavko? Stanka: A kao zato? Bogat, mlad, zdrav Milun: Ama, da li e wega i devojka? Ko zna! Moda ona sluajno ne mari za wega? Stanka: Ostavi ti to meni! O tome slobodno ne beri brigu. Ti se poznaje s wime? Ako se ne poznaje, ti se upoznaj. Kod vas qudi to ide lako: u drutvu, u kavani ili drugom kojom prilikom. Ali, to skorije! Ako ti bude potreba malo vie za novcem, ja u ti dati. Imam prilino svoje utede. Svakojako zgodnom prilikom gledae, da ga nedeqom ili drugim kojim svecem svrati naoj kui. Milun (zbuwen): Ama, gazdarice Stanka: Nema tu oklevawa! Ako mi budemo oklevali, udovica Savka nee. A davno je, kako sam doznala, bacila oko na wega. Milun: Kamo te lepe sree, da je i on na wu bacio oko. Stanka: I tako! Ti mi obeava? (uje se iz avlije Tein glas): O, eno! Milun (zbuwen): Kako? ta da obeam? Stanka: Pa da bude posrednik Milun: Ama, 'oe li tu sree biti? Tea: eno, more! Stanka (vie): Evo me, sad u! to se ti toliko brine o wihovoj srei? (Sebi) Izgleda da je ovaj odista bacio oko na Jelicu? Sad sam mu, samo drugim reima kazala, da se okane orava posla. (Vie) Evo me,

387 tek to nisam! O Jeliinoj srei, Milune sinko, ne beri brige. Sve u ja to udesiti! Samo ti ne zaboravi, pa uini sve onako kako sam ti kazala. (Vie) ta vie toliko? Evo me! (Izlazi) Milun (ostaje sam): Sad sam ubijen! I kud ba mene da nae za posrednika izmeu Jelice i Slavka? (Ulazi Jelica) Jelica (veselo): ta je, Milune? to si zamiqen tako? Milun: Kad me ne bi bilo sramota, bih se zaplakao. Jelica (uplaena): Govori! ta je? Milun: Boqe bi uinila da mi nikad nisi kazala da me vole. Bar ne bi ovako nesretan bio. Jelica (hvata ga za ruku): Reci, za Boga! Milun: A ta da uje! Kamo lepe sree, da i ja nisam nita uo. Eto ta je! Ja sam odreen, da budem provodaxija tvoj za Slavka. Jelica: Ha, ha, ha, ha! Ti se ali! Milun: Kamo lepa srea? Ali, tako je! Sad je bila tu gazdarica i molila me, da naem zgodnu priliku i dovedem Slavka u kuu, da se s tobom upozna Jelica (potresena): To je odista nesrea! Mati kad to naumi, teko da ne izvri! Ali, ipak, to ne moe biti! Naposletku, protivu moje voqe nee ni otac pristati, pa i majka, koga drugog ima van mene? I ona e se naposletku slomiti! Oseam unapred sretan svretak po nas Milune, jer to je tok svake aqive igre!"3 Samo se ti ini nevet. Ja ne umem unapredak rei ta u sve raditi. Ali, ti budi bezbrian! Oseam, znam, da emo biti sretni! [Inae bi bila tragedija!]4 Milun: Pa da pritvrdimo! ('Oe da je poqubi. Ona potri napoqe, ali se na vratima osvrne i uzvikne): Drugi put! Milun (veseo): Divota! Samo da i posle ne bude drugi put! (Zavesa)

prizor (Obina momaka soba sa prostim drvenim krevetom; odelo okaeno o zidu, sto, dve stolice itd. Milun 'oda po sobi.) <Milun i Mata> Milun: Ve je prolo dve nedeqe a stvar nikako da se okrene ni na gore, ni na boqe! ta li e naposletku biti? Onoga bogatoga bekriju ne mogu oima gledati! Bio sam u dva maha s wime u drutvu i probao za svoj raun, da ga malo ispitam. Ponem, pa ne ide! Zastane mi re u grlu ka' vaquak! Nego, gazdarica mi se popela na vrh glave! Kako
3 Ovaj dio reenice Milutin Ili je naknadno umetnuo. Napisan je u lijevom dowem uglu posqedwe stranice etvrtog rukopisnog tabaka. 4 Kao u prethodnom sluaju i ovaj dio reenice naknadno je umetnut. Dopisan je u gorwem desnom uglu prve strane petog rukopisnog tabaka.

388 ne umem da se naem u tim enskim poslovima, da nije Jelice, ne znam ta bih inio! Ona to i nekako lepo udesi, da naposletku ispadne dobro. Ali, ko e tako i daqe iveti? Pa jo kad se na moje oi radi, da mi se otme iz ruku ono, to mi je najmilije. (uje se kucawe i odmah zatim ulazi u sobu Mata Otroperi.) Mata: Pomoz' Bog, Milune! Milun: Bog pomogo, Mato. A otkud ti? Mata: Sa sela! Bejah otio poslom nekim. Duan vidim zatvoren vaqda zbog danaweg sveca? pa svratih amo tebi Milun: Hvala brate, koji me se sea! Pa kako ti? Sedi! Mata (seda): Prilino sam umoran! Tarnice neke seqake, na kojima sam se vozio, pa drumom ene, ene! Ama, kad naiosmo na ovu nesretnu varoku kaldrmu, triput sam bolno uzdahnu<o>: duo bednoga Mate! Poslui jo koju godinicu, ne ostavqaj u najveim mukama sada wegovu tronu zemaqsku odeu. Budi strpqiva, dok Optinski sud ne izda naredbu za opravku kaldrme Milun: Ha, ha, ha! Tako i nikako druke! Pa kako inae? Mata: Pita: kako inae? Bogu 'vala! Boqe ne traim. Ti si vrlo mali doo i poeo uiti kao egrt trgovinu, a ja sam tada ve svravao zanat. Kao zemqaka svog ja sam te doekao",5 kao i brinuo o tebi. Otud smo se i poznali. Ali, na alost, brzo sam uvideo kakva je sudbina srpskog zanatlije, pa sam pohitao jo za mlaih godina da se postaram za svoju budunost i starost. Imao sam lep rukopis, pa me na molbu, stari naelnik Savatije Bog da mu duu prosti! preporui prezidijalno<m> ministru i ja dobijem u policiji za praktikanta. Prilino sam se tamo bavio, zatim se po molbi premestim u Sud da se prakticiram". Nisam mislio praviti karijere ni u Sudu ni u policiji. Video sam, takoe, alostan ivot i tih visokih osoba: plate im regulisane pre 50 godina potrebe za ivot poskupile a plate ostale po starinski, iste. Meutim, Bog dao enu, sitnu deicu i lepo ime: gospodin ovek! Napustio sam i taj poso ko i zanat, pa sam se latio drugog. Tumarao sam iz optine u optinu kao ata. Razume se da sam imao od sviju ostalih najlepe preporuke iz Suda i policije, pa su se kmetovi grabili za mene a otud mi i plata poviivana. Bio sam tedqiv a zarada dobra. Napravio sam lep kapitali, a pored toga stekao poznanstvo sa celim okrugom. Premestio sam se ovde u varo i odavde poeo u narod rasturati novac pod interes: 50 pa i 100 na 100! To je, pored advokacije, najboqa radwa u Srbiji! Razume se da nisam napustio ni stari zanat: piskarawe. Imam vie rada i prihoda, no ma koji advokat u varoi. Seqak nee, ma kakvim poslom doo, mene <za>obii i zapitati me za savet, jer me svi poznaju. Ja im piem tube, molbe, dajem novac pod interes itd. Gde nemam prava na rad, teslimim dotino lice za dobar baki kome od gospode advokata. Moji drugovi po slubi dravnoj, danas su sudije, naelnici itd. Ali, mnogima ja dajem novac u zajam. Kupio sam sad i jedno lepo imawce
5

Neitko u rukopisu.

389 Milun: Pa onda, tebi vrlo lepo ide! Mata: Bogu 'vala! A sad reci: kako ti? Milun: Ja? Onaj Pravo da ti kaem: ne znam ni sam u istini! Mata: Onda mi je jasno! Ti si zaqubqen u neku? A? Govori, more! Milun: Ostavi, molim te! Sa enama teko je izai na kraj Mata: Znai: neto smeta tvojoj qubavi? E, he, he, he! (Izvali se u stolicu, isprui noge) Ono, kako kome! to se tie mene, budi potpuno siguran. Tek, dua vaqa! Drukije je negda bilo, a drukije sad! Sve je sad postalo fikfik! Nema vie onih starih ena, sa bajaderima, plavim libadetima i krmezli vesovima pa nema vie ni onih imena: Jeca, Marta, Nastasija, Maga Ono, Jelena ima i sad, ali ih niko vie ne zove: Jeca! Nastasija se nae jo po neka. To su obino omalena rasta, sitne enske i vrlo ive naravi. Retko koja od wih da nema bundu Mage su iezle zajedno sa starim esnafima! Milun: Ama, ti tera komendiju? Mata: Nije, brate slatki! Nego ti priam pripovetku o enama! Danawe enskiwe sa promenom imena, kanda su promenile i narav! Ako si jo potrevio neku, kojoj ime npr. Kata! Milun: Naposletku, zna ta je? Kad smo ve poeli govor o tome, ono da ti se ispovedim. Od malena me zna, zajedno smo se muili a i zemqak si mi. Ti si udario jednim putem, a ja drugim. Ali, ipak naa stara druba i prijateqstvo ostali su nepokolebqivi. Kome drugom da se ispovedim do tebi? Mata: Tako je! Milun: Ti si ovek izveban u ovakvim poslovima. Takav ti je zanat. Tvoj bi mi prijateqski savet mnogo pomogao Mata: Nema razgovora! (Pali cigaru) Milun: Stvar je nekako sasvim zapletena! Ne umem, upravo, ni da ti estito ispriam Ja je volem, brate! Mata: To vidim. Milun: A i ona mene vole! Mata: Koja? Milun: Zar i to treba? Mata: Ti izvesno nisi nikad protokolarno sasluavan kod Suda i policije? Mora kazati ime i prezime svoje i weno. Milun: A to od tebe kriti? (U zanosu) Zateko sam je jo dosta malenu. Gledao sam svojim roenim oima, kako se krasan pupoqak razvija u jedan lep cvet. Pruio sam ruku da se wime zakitim Mata: Prilina stilizacija! Vidi se da ima duha! Izvesno prima Brku"?6 Milun: Okani se ale. Onomad sam je pitao i doznao, brate, da i ona mene vole Mata: Sve lepo! Ali, ja i sada ne znam: koja po imenu?
6 Popularni aqivi list za svakoga" koji je izlazio u Beogradu (18821915; 19181926; 19271931). Trea serija lista (19271931) izlazila je pod izmijewenim nazivom Mladi Brka, jer je cenzura list prethodno zabranila. Pokreta, prvi vlasnik i odgovorni urednik lista bio je Branko Petrovi.

390 Milun: Jelica Mata (die se sa stolice): Teina ki? Milun: Jeste! Ona! Mata: Prilika odista vrlo dobra! Jedinica u oca i matere, imuna a, posle, dobra i lepa devojka! Pa ta tu ima da ti smeta? Milun: To je taj avo! Ono to moe ponajvie da smeta! Wena majka Mata (qutito): Kako? Zato? Poradi ega? Milun: T.<o> j.<est>, ona i ne zna da mene devojka vole, ni da mi je re dala. Mata: A to joj nisi kazao? Milun: Ko to da uini od stida? Mata: Propas' tvoja od tebe Izraiqu! Ti si neka svezana vrea! Zar se tako bori za svoju budunost i pravo s pogledom na pozitivne zakone? Kad sam sebi nee da pomogne, ko da ti s pravnog gledita pomogne? Milun: Ama, sramota, brate! Mata (qutito): Kako? Zato? Poradi ega? Milun: Odrastao sam u wihovoj kui. Gazdarica me od'ranila kao svoje roeno dete. Kud bih ja sada protivu wene voqe? A ona 'oe i eli, da je d za drugoga! ak mi to i kazala, pa i molila, da se upoznam s wime i udesnom prilikom, dovedem ga ovde kui, radi viewa Mata: Koga, more? Milun: Onoga bogatog masaroa Slavka Mata (izvali se u stolicu): Ha, ha, ha, ha! I ti se toga zar plai? Taj se ne oeni dok ne spiska ono imawe i gotovinu to ima primati iz mase. Fala Bogu, te je nije jo primio, pa mu udesnom prilikom i ja novac"7 dam u zajam. Ima i meni duan prilinu sumicu. Razume se, kad mu zatreba, a nema para pri sebi a tu se ja esto naem dam mu 200, 300 din.<ara>, a uzmem kvitu na 600 i tako daqe! Milun: Vaqda 'oe da se kurtalie takva ivota? Mata: Nikada! (Deklamuje) Pre e mesec dawu sjati, usanue more, bre! Milun: Kako govori to? Kad moe da se zagleda u udovicu Savku, zato ne bi u Jelicu? Vaqda se ovek reio na enidbu? Mata (skoi ko oparen): ta ti to govori, more? Koju udovicu Savku? Da nisi moda poludio? Milun: Pa kominicu udovicu Mata: Zna li da u te za guu, ako sluajno slae? Milun: A kao: zato bih te lagao? Izmeu we i moje gazdarice itava koija koja e Slavka ugrabiti: Savka za sebe, a gazdarica za svoju ker Mata: Vrlo lasno moe biti! Ama, zar ona mene da prevari? Mala je ona za tako velika posla! Nisam ja wen pokojnik. Milun: ta ti bi ujedanput?
7

Neitko u rukopisu.

391 Mata (qutito): Kako? Zato? Poradi ega? Milun: Izgleda da te je moje priawe uznemirilo? Mata: Nije nego jo neto! (Turi ruke otrag i 'oda) Savka me izneverila! Milun: Gledaj, molim te? Pa ti mi nikad ne pria, da si se zagledao u wu? Mata (tape ga po ramenu): Burazeru! Zagledao sam se u weno i masalsko8 imawe. Qubav ostavqam da teraju takvi vetropiri kao to si ti! Nego, da mi odista onaj lopov ne pokvari raune? Vaqa raditi brzo, da se tome stane na put. Ali, kako? Tu je vor! Milun: Ako ti to i ja zatrebam Mata: Sitne pameti [slabo tu pomau],9 gde se grade veliki planovi. Nego, neto mi pade na um! Vrlo dobro, vrlo dobro! (Uzima kapu da ide) Milun: ekaj, ovee, zajedno emo! Mata: Ovo je neodlono! Moram odmah ii! Milun: ta li e to biti. (Uzima i on kapu) Idem i ja u ariju. (Polaze) Mata (zastane): Pamtie svi oni koji su pokuali da povrede moje materijalne interese! S perom u ruci stojim na biqezi. A znatno je ono! (Zavesa)

DRUGI IN prizor (Kafana kod Narodnog vojnika". 'Vata se pomrina. Sam Mata za jednim stolom pie i vrti glavom. Zatim zapeati pismo i digne se sa stola.) <najprije Mata i Momak, zatim dolazi Slavko> Mata: Tako! Sad keleru da dam ovo pismo da ga preda Savki. Ja sam unapred znao, im sam uo sentimentalne glasove, da u to pametno iskumstirati. (Kuca) Keler! Momak: Odmah, odmah! ta zapovedate? Mata: Prvo satqik vina! Je<o> sam maloas evapia, pa nisam za pivo. (Momak donosi vino i ostavi na sto) Mata: Pa sad, rode moj, ovo pismo da poaqe po kome da ga neizostavno preda u ruke Savki, udovi poiveg Tretaka U ruke Neizostavno Jesi li me razumeo? Momak: Razumeo sam.
8 9

Misli na nasqee iz mase koja pripada Savkinom djetetu. Neitko u rukopisu.

392 Mata: Kad se momak vrati, nek doe k meni da me izvesti o prijemu istog Momak: Koga? Mata: More! Pa ti nisi nita razumeo?! Momak: Sad me nekako zbuniste. Mata: E moj lepi brate! Pa ti moe predati pismo drugoj nekoj udovici. Apsolutno si nepismen i aav. Reci: kako je ime adresantu? Momak: Odista ne razumem! Mata: Ovo je ovek da poludi! Moe odista predati pismo drugoj udovici! Reci, more, kako se zove udovica Savka? Momak: Savka! Mata: Pa tako, burazeru! ta se buni vazdan? Savka, udova poiveg Tretaka. Momak: Znam Savku, more! Mata: Lepo! Woj da odnese ovo pismo i to glavom ti, a drugi momak neka te zastupa u radwi, dok se ne vrati. Jesi li sad razumeo, glavo? Momak: E, sad dabome! Ali, ono maloas Mata: Ne upadaj u re starijemu! Kad si razumeo, evo ti pismo, pa s Bogom! (Momak polazi) Samo kad se vrati, da mi javi: jesi li joj predao pismo? Momak (polazei): 'Ou, 'ou! Mata: Kud e ovek s prostacima, a naroito kad pored pravnih znawa, osea, kao npr. ja, uzvienih klica u svome srcu Ali sam i dobro smislio! Pisao sam joj, da se ona budala zaqubila u Teinu Jelicu i da e joj noas pevati pod prozore. Kazao sam joj da iz avlije turi merdevine uz plot, pa kad uvreba zgodnu priliku, prospe lonac s vodom Slavku za vrat! Ja u ve objasniti drutvu, da je to uiweno iz kue Teine. To nee biti teko! Znam unapred, da e svi biti eflejisani! Dodao sam, da mi bez ikakva izgovora pomogne, da izvrim taj vic, jer sam odavno qut na Teu, pa da mu se osvetim. A nije pravo da on onoliko Slavkovo imawe zgrne. Znam ja dobro Savku! Nee imati kad u qutwi da razmiqa. Za ovo e ona prosuti Slavku i kantu za vrat Naroito ako je odista bacila oko na wega, pa dri da je obmanuo! Sutra u pustiti glas da je vodu Savka prosula. Tako u je zavaditi sa Slavkom. <Da joj se nameem> Onde odma' nema smisla, jer bi opet Savka mislila da sam joj podvalio. Kazao sam i Slavku, da doe ovde. Doneo sam mu prilinu sumicu. Jo nije primio gotovinu iz mase, a wemu pare uvek trebaju. (Seda za sto i sipa vino) Oh! Oh! Kao kristal! U tvoje zdravqe, Savka duo. (Izvali se u stolicu i peva: Blago mi na viru, sretnome pastiru! Ulazi Slavko u kavanu) Mata (kad ga opazi, skoi): Pomoz' Bog i dobro mi doao! (Prui ruku da se rukuje, Slavko se ini nevet) Slavko (leno): Samo da mi ne trebaju novci, a to bih ti ja ovde doo u kakvu si me prvarnicu doveo? (Zavali se u stolicu) Mata: ta e, brate? Kavana po planu kod Narodnog vojnika". Naposletku, zna kako je! Za sirotiwu i <nije> druga kavana. Nego, do-

393 zvao sam te amo i zato, to nas tu nee niko uznemiravati, jer ovde tek docnije dolaze gosti. Zna kako je? Radenici, zanatlije, pa kad svre poso. Ovde, dakle, moemo nasamo svriti nae raune. Slavko: Vrlo dobro. Nego: jesi li novac doneo? Mata: Pa kud bih te mogao zvati da dolazi ovde i ini toliki put xabe? Novac je tu, samo zna kako je? Prvo da stilizujemo obligaciju Slavko: Doavola! To onda vaqa pisati. Mata: Svojeruno napisati i potpisati. Slavko: ta da radim sad? Gotovo sam se oduio sasvim od pisawa, pa mi ruka, kad uzmem pero, izgleda teka ko olovo. Zaboravio bi' sasvim, da ne moram pisati ovakvim lopovima priznanice. Mata: Zar tu treba Bog zna kakav rukopis? Glavno je svojom rukom napisati, a posle stil Evo, ako hoe, odma' tu na stolu spremqena 'artija i pero, samo prui ruku Slavko (zeva): udo mi je neto dugo vreme, a spavao sam celo posle podne. ta veli ti kaiaru, kako bi bilo da se malo provede noas? Mata: O, brate slatki! Zar jo pita? Ko ne bi! Osobito s tobom! Ja i 'nako zbog svojih poslova retko se mogu provesti sa pouno-obrazovanim drutvom, ve sve sa ovom prostotom. A srce me bole, kad moram lei da spavam s kokokama. Slavko (uzima pero): Pa sad vaqa pisati? Mata: Ozgo turi: Obligacija Slavko: Jesi li doneo koliko? Mata: Svega 600 din.<ara>. To mi je sve to imam za sada. Slavko: Pi! Pa to nije, bolan, ni za jedno vee. isto ne vredi ovek da kului oko pisawa za tako neznatnu sumu. (Pie. Mata se nagviruje) Mata: Ih! Kako nema stila! A kamo interes u obligaciji metnut kao glavnica? Kamo uraunata izvesna suma za trud itd. Slavko: Pa dede, kako ti veli! Nemam kad da se zanosim tu vazdan sa tobom, jer novac treba da mi je ve u xepu. Mata (radosno, sebi): Novac mu treba? Vrlo dobro! (Glasno) Pii! (Turi ruke u xep<ove> i 'odajui diktira. Slavko pie) Obligacija Na 800 din.<ara> koju sumu (Slavko ostavqa pero) Slavko: Vrlo dobro! I onako mi treba para. Nego, ti, ini mi se, ree 600 din.<ara>? Mata: ta se buni, brate? Razume se gotovi 600 din<ara>, a ono drugo stila radi Slavko: Neka te avo nosi! Uvek me uhvati kad nemam ivaca. Ama, udo mi je zato policija ne pripazi na ovakve lopove, pa im, pored kazne, ne zabrani radwu, da se ne upropauje mlade

394 Mata (ini se nevet): Pa da ponemo na drugom tabaku? (Slavko uzima pero i pie, Mata 'odajui diktira) Obligacija Na 800 din.<ara> koju sumu ja dolepotpisani priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate (Prilazi s lea Slavku, pa gleda ta pie) Mata: Eh, brate! Ti jednako grei Slavko (baca pero qutito na sto): Pare ovamo, lopove, inae u te udaviti! Mata: Ama, brate slatki! Kad si pogreio. Slavko: U emu sam pogreio, lopove? Mata: Po zakonu vaqa i slovima i cifrom oznaiti u obligaciji dotinu sumu duga. Ti si napisao samo cifrom. Eno, graanski postupak Slavko: Doavola i ti i tvoj postupak! Mata: A i ta e bogatim qudima da uzimqu zakone radi itawa. Samo da prqaju ruke. Novac vlada svetom! Slavko: Sve mi voda pquti na usta, kad pomene samo novac. Osto sam bez krtene pare. (Uzima pero, qutito) De, bre! Ne zanovetaj tu vazdan, da as pre svrimo poso. (Mata diktira) Obligacija Na 900 (devetstotina) dinara koju sumu ja dolepotpisani, priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate Otroperia ovd.<aweg> privatijera, s tim, da mu primqenu i goreoznaenu sumu od danas pa za mesec dana vratim sa pripadajuim godiwim int.<eresom> 12% Radi bezbednosti poveriteqeve, dozvoqavam mu i pre roka da moe traiti zabranu na pokretno i intabulaciju na nepokretno moje imawe. 1. maja 18 Svojeruno napisao i potpisao Slavko Srekovi

Slavko (baci mu obligaciju): Evo ti je! A sad pare! Mata (die je radosno i pregleda): Odmah, odmah! (Sebi) Budala! U qutini nije ni primetio da je suma od 800 din.<ara> narasla na 900 din.<ara>, ve <je> napisao i potpisao svojeruno. (Vadi kesu s novcima) Ako e da brojimo? Slavko: Do vraga i sa brojawem! Znoj me i onako od pisawa sveg oblio. (Brie se maramom). Jesu li sve pare tu? Mata: Zar moe i sumwati? Kud bih ja mogao varati na takav nain i drugog a kamo li tebe, brate slatki! Kud bi mi onda dua? (Daje kesu s novcima. Slavko uzima i mee u xep) Slavko: Jo pita? U pakao!

395 Mata (sebi): Makar posle i tamo! Ali, ja mako' iz kese dve banke! Slavko (die se): Sad da se ide! Nego: ima li ta da se plati? Mata: Samo moje vino. Slavko (baca na sto dinar): Ne treba kusura. (Polazi) Mata (die dinar): Jest avola, kad bih i ja bio tako lud. to sam popio ono da platim. (Uzima dinar a mesto wega mee na sto 60 p.<ara>) Slavko (momku prolazei): Laku no. Eno pare na stolu. Mata (pokazuje na wega i uzvikne): Da nije onaki'. (Pokazuje na sebe) Ne bi bilo ovaki'! Zavesa

prizor (No. Meseina. Vide se kue: Teina, Savkina itd. Iz daqine se uje pesma praena muzikom. Naposletku se javqa na pozornici Slavko, Mata i ostali s muzikantima) <Slavko, Mata, jedan iz gomile, Tea, patrolxija> Slavko: Vina, more! (gologlav momak s punom bocom u ruci toi) Slavko (die au uvis): U zdravqe lepe polovine roda qudskoga! U slavu i ast lepih devojaka, ena Mata (uzima od momka bocu): I udovica! Slavko (produuje): I udovica! Neka ih Bog podri i umnoi! to ih vie bude, bie vie i qubavi u svetu. A ja vrlo rado itam tu kwigu to se zove: qubav enska. Na toj je kwizi na prvom listu naslikana lepa slika momka i devojke Mata: Levom rukom zagrlio devojku a desnom punu flau! Slavko: Neka se mnoe vinogradi i vinova lozica! Jer ena daje qubavi a vino duha! ivelo! Dakle, staro vino i mlade devojke! (Ispija i baca au) Mata: Odavna se nisam ovako raspoloio! (Ispija i predaje bokal momku) Vaqda to je xabe? (Brie usta) (Slavko peva sevdalijsku narodnu pesmu. Mata uzvikuje. Muzikanti prate pevawe) Mata: Izvija, slavu mu, ki slavuj! Slavko: A sad, napred, kod Milovania Mata: Molim te, samo na jednu re Slavko: Govori. Mata: Nisam zna rad, da uju i ovi drugi. Ja sam se, brate, zaqubio do uiju. Slavko: Ha, ha, ha, ha! Zar i ti, Boija utvaro, ima srca jo i za qubav?

396 Mata: Snala nesrea, brate! ta u mu ja sad? I srce je meso! Vaqda mi je sueno da materijalno propadnem? Slavko: Ama, ja neu da sluam samo o novcu govori o qubavi! Mata: Uvek tako pogreim! Ele, da ponem Digni se pa 'odaj, lezi ako hoe u gvozden krevet, izvali se u perjane jastuke, pokri se ako ima svilenim jorganom ne vidi od ti' stvari nita. Pred oi: ona, pa ona! Pa ako bi hteo, da joj onako malo otpevamo pod prozore, to da bude kao znak moje qubavi. Tako sam joj i obeao Meutim, nije daleko! Kua je tu! (Pokazuje na kuu Teinu) Slavko: Da ivi kaiar Mata i wegova mora biti kaiarska qubav! Svirai! (Polaze i kad dou pred Teinu kuu) Mata: Sad da se rasporedimo! (uka Slavka do plota Savkinog, a on utekne u daqinu) Slavko (okree se sviraima): Lagano samo! (Oni sviraju a on peva kakvu sevdalijsku narodnu pesmu. Neka slika u belo<m> pojavquje se na Teinom prozoru. Slavko im svri pesmu, uhvati Matu i gurne ga uz plot) Slavko: Gledaj, more, tamo! Izvesno je ona! (U taj mah udovica brzo preko plota prospe za vrat Mati lonac s vodom i nestane je) Mata (sagne se i uhvati za jaku od kaputa, pa stresa vodu): Slavu joj ensku! Slavko: ta bi to, more, s tobom? Mata: Eto ta! Izruie mi lonac s vodom za vrat! Jedan iz gomile: ini mi se neko preko plota Mata (sebi): Sad ako i ostali potvrde, bie naopako! Pokvarie mi ceo plan. Mogu napasti na kuu Savkinu, a ona drati da sam ih ja podgovorio. (Glasno) Kako preko plota? Ozgo, video sam! Wen otac i niko drugi, jer je protivan da ona poe za mene, pa mi izruio za vrat lonac s vodom (Svi se smeju) Slavko: To je, opet, divota! iveo kaiar Mata i wegova kaiarska qubav. Vaqda si i tu 'teo da udari kai? Onaj iz gomile: Mene se sve ini preko plota Mata: ta preko plota? Vaqda sam orav. (Za sebe) Kad sam poeo moram do kraja izvesti, da ne ispadne po mene ravo, a za ostale? ta me se tie! (Glasno) Sad sam se sasvim istreznio! Raskidam svojom vlastitom rukom dragovoqno najsvetije veze, koje su me vezivale za moju nekadawu ah! verenicu! Zarad Nikole omrzo mi i Sveti Nikola! Kud e iver od klade. Takva nevesta morala bi mi raati decu nalik na sitniara Teu. Ne treba mi! Neka umre od qubavi! To je moja osveta! Slavko: A moja da mu za ovaj bezobrazluk porazbijam prozore (Uzima on i ostali kamenice i lupaju prozore) Mata: Ovo ispade sad naopako. ta da radim? Da begam. (Pobegne) Tea (kroz prozor): Lopovi! Ubice! (Dolazi patrola policijska i teraju Matu) Prvi patrolxija: Stoj! ta je to? Tea: Napasti u ponoi na domove mirnih graana i ruiti im kue! Sve u 'aps! Prvi patrolxija: Napred, gospodo!

397 Mata (vie): Ja nisam kriv! Ko je pravio nered i lupao prozore, wega i teraj. Patrol.<xija>: A to bega, kad si prav. Mata. Od bede, brate! Zna kako je! Patr.<olxija>: Svi u 'aps, pa posle se pravdajte! Mata: U 'aps bez reewa snabdevenog razlozima? Ama, zna li ti, da je Ustav Kraqevine Srbije tampan, ti Bome zna kad, pa i obnarodovan, kako literarnom svetu tako i nepismenoj masi! Sad nastaje drugo pitawe s pravnog gledita: mogu li po Ustavu, patrolxije optinske izdati kome reewe o zatvoru i to nou, pa ga zatim odmah i sprovesti u zatvor? Patrol.<xija>: Mi emo vas odvesti jednome od kmetova, da vam pribelei samo imena, pa ako hoe neka vas pusti! Slavko (Mati): Ne zanovetaj vazdan tu! Mene poznaju svi kmetovi. Patrol.<xija>: Napred! Mata: Slobodan srpski graanin, ustavni graanin, pa u 'aps bez reewa! Ili, boqe rei: u 'aps na osnovu prostog usmenog patrolxijskog reewa! Slavko: Ne zanovetaj vazdan Mata: Ne dam da se gaze ustavna prava graana! Ja sam iz onog kola qudi koji ne mogu to dozvoliti! 'Ou da se zna da u Srbiji ima jedna klasa qudi, za koju ne vredi Ustav i wegova nareewa. To su patrolxije! (Sebi) Odista, ukoliko se seam, nigde ustavotvorac ne spomiwe patrolxije! Izneu na javnost tako groznu omaku pera! Tea: Traim da patrola ukloni te bitange ispred moje kue, inae u pucati u gomilu. Patrola: Napred, gospodo! Jer emo u protivnom upotrebiti silu. Mata: Silu? E, ispred sile ja se ponizno uklawam oslawajui se na svoje pravo! Slavko: Ha, ha, ha, ha! Boqe reci: ne pristajem da mi se kundacima eu lea! Napred, brat' Mato, kod kmeta, pa odande kod Milovania. (Polaze) Mata (uzdahne): Preko sve moje pameti, ovo ispade naopako! (Odlazi s ostalima) (Zavesa)

prizor (U kui Teinoj. Soba koju smo ve ranije videli) <Tea, Jelica, Milun, Stanka, dolaze Mata, Savka i dete> Tea ('oda qutito): I tako sa mnom da se trevi! Pod starost da me osramote! Kau: enu vaqa sluati! Ali, meni se ini, da bi boqe uinio, da je nisam sluao. Bar u ovom sluaju. Da sam se drao svoje pameti, drukije bi bilo, a ovako? Badava! ena pomete oveka, im se

398 umea u wegove poslove. Sad ovolika bruka! Svaki e se, razume se, zapitati: to ba Tei da lupaju prozore? Eto ti onda razne pripovetke. A zato sve to? to sam sluao enu! ta sad da se radi? Druga izlaza nema. Vaqa kidati odmah. Ne dam sa mojim detetom cela arija da ispira usta! Ali, sad neka samo pomoli ko sme zuba! Udomiu je onako, kako ja hou! (Uzima kapu i odlazi. Malo zatim dolazi Jelica) Jelica: Ne znam da li e doi a poslala sam mu poruku. Imala sam pree muke s majkom, sad mi je opet ao! Ide kao ubijena. Ne sme ocu na oi. Ali mi je opet oca najalije. Siromah otac! Niti ta jede, niti pije a dve su noi, kako oka sklopio nije. Poela sam se i plaiti: izvesno neto reava o meni. Ali, ta? To je ono to me plai! Jedva ekam da doe Milun, pa da on ako nae udesnu priliku oko oca, a ja u ve nast<oj>ati oko majke, da se ova naa stvar povoqno svri. (Ulazi Milun) Jelica: Vrlo dobro, te si se pourio Milun: A kako i ne bih? Izgleda da su se nae stvari iznenadno okrenule Jelica: I kako izgleda: vrlo dobro. Milun: Pa sad ja mislim da bi vaqalo i mi odluno da ponemo, te da prekinemo stvar. Jelica: Zato sam te i zvala. Ja u ve oko majke, pa u ti javiti ta budem uinila. Ona se sirota slomila usled onog dogaaja Milun (zamiqen): Ama, ko nagovori onu bekriju, da uini onu komendiju? uo sam da je te noi u drutvu sa wime bio i Mata. Da nije on? Ali, to je ne mogue i kao zato bi to radio? Jelica: Nemamo ta vazdan razmiqati! im ja svrim s majkom odmah u ti javiti, a ti onda oko oca. (Ulazi Stanka zamiqena i ne videi ih) Stanka: Kuku meni kukavici! ta uini od sebe, deteta i oveka?! ta sad da radim? Gde da zagrejem mesto? Kako da popravim celu stvar? Jelica: Majka! Stanka (trgne se): To si ti, dete moje? Ti se ne quti nita na tvoju majku? (Qubi je) Jelica: A kao zato? ta si kriva? Palo na um nekim besposliarima da pijani napadnu na nau kuu. To se moe i drugom desiti. Stanka: Gle! Pa i ti si tu, Milune! U ovoj brizi izgubila sam i vid. Ne znam gde mi je glava. Pa ta ti radi? Milun: Bome, naopako! Stanka: Kako to, dete moje? Milun: Eh, gazdarice! Da me posluaste onda Stanka: Zar sam ja znala? Zar mi je ko kazao? Naposletku, ni s kim o toj stvari nisam govorila, osim s tobom. Pa kako je smeo bez uzroka napasti na tuu kuu? Da nije nagovoren od one? Ah, Boe! ta da se radi? Pa onda svet! Jelica: Pa to se, majko, moe popraviti Milun: Samo kad bi gazdarica htela Stanka: Ama, kako, deco? Govorite! Ja sam sasvim izgubila glavu!

399 Milun: Nije vajde vaqa rei Jelica: Kad bi ti majka oko oca Milun: A mogla bi gazdarica Stanka: Ama, ta, deco? Jelica: Pa da svri stvar! Milun: Samo kad bi htela! Stanka: Vi me jo vie zbuwujete! Sad su mi sasvim zbrkane misli! (Ulazi Tea. Svi se trgnu) Tea (prilazei im): Vrlo dobro! Svi ste tu! Milun: Ja znam, gazda Jelica: Ti si qut, oe? Stanka: Teo! Tea (uzima Miluna i Jelicu za ruke): Odavna sam primetio, deco, da se vas dvoje rado imate. Neu, dakle, da kvarim vau i moju sreu. to je Bog naumio da sastavi neu ni ja da rastavim. Jelica: Oe! Milun: Gazda Teo! Tea: Ja ne znam boqu priliku, dete moje, za tebe od Miluna. Na mojim je oima odrasto, a vaqda sam za toliko godina imao dobre prilike proceniti wegov rad i wegovo potewe. Sad ako ti, dete, nisi to protivna tome (Seva oima na Stanku), ili ako ti nije ko turio kakvu bubu u glavu? (Puta im ruke) Oboje, dakle, recite Jelica: Kako ti veli, tata Milun: Ja sam vas, gazda, uvek sluao Tea: E onda nek' je blagosloveno deco! Ali, od danas prestaje biti momak kod mene. Uzimam te za ortaka u svojoj radwi. Firma e od sad glasiti: Ortaka radwa Tee Duanxija i Zeta. Milun (potresen skida kapu i prilazi te ga qubi u ruku): Fala gazda! (Tako isto i Stanku) Fala gazdarice! (Jelica ih, takoe, qubi u ruke) Stanka (zagrli ih oboje): Deco moja! (U taj mah ulazi Mata, ispod ruke vodi Savku i nosi tap. Levom rukom dri Savkinog sinia) Mata: Dobar dan, elim! Dobar dan! Ali kanda je i ovde neko veseqe? Neka je sretno i berietno. (Puta Savku i dete, a uzima tap u ruke. Svi ga zaueno gledaju) Tea (qutito): Ama, zar ti? Mata: Znam unapred ta si naumio rei, dragi moj gazda Teo. Gazdarica je tvoja quta i u zavadi sa mojom buduom, a ti, opet, qut malo na mene. Poto sam jue isprosio ruku i prstenovao Savku a kroz koji dan ako Bog da zdravqa gradimo i svadbu, to kao budue prve komije vaqa da se izmirimo. S toga sam ja drao, da mi kao mlai, vaqa prvi da ponemo. Naposletku, ja sam se sasvim sluajno trevio u onom drutvu Tea: Ne spomiwi mi to! Mata: Ama sam sa ostalima xumle osuen na tri dana zatvora, koje sam zamenuo novcem na trokove itd. Naposletku, bacimo sve u zaborav (Prua Tei ruku): pa da ostanemo ko i uvek prijateqi (Rukuju se), a

400 ve moje e biti da to vie seqaka iz okruga ubudue kupuje iz tvoje radwe. Tea (ponosno): Ortake radwe: Tee Duanxija i Zeta Mata: Ama, ja kad uo' spazi' neko qubqewe! Da nije Miluna? Tea: U ime Boije i s blagoslovom wegovim Miluna! Mata (ispusti tap od radosti): Savka! Qubi se ti tamo s gazdaricom komijkom a ja u ovamo. (Zagrli Miluna i qube se) Savka (Stanki): to je bilo, bilo! Stanka (Savki): I ne povratilo se! (Qube se) Mata: E ovo ti je: 'Asan aga dva veseqa gradi!" Samo, razume se, oba veseqa. Dete: Majka. Mata (uzima ga obema rukama za glavu): ta je, mali? Ko ti je tata? Reci, duo! Dete: Ti si tata! Mata (radosno trqa ruke): Pametno neko dete! Izvesno mu kazala mama. (Uzima s<a> zida tap, nasloni se na wega, pa ozbiqno se okrene Savki) Mata: Pripaz' de ti, Savka, na dete, da ne kmei! (U taj mah Jelica unosi posluavnik i na wemu poredane tri ae s vinom, momak dri puno staklo. U taj mah uje se muzika, svira svatovac) Mata (uzima punu au): U zdravqe sviju nas ovde koji se nalazimo. U zdravqe i naih dobrih prijateqa, drugova i roaka i svakom bratu Srbinu i na putu i na sudu i na svakoj junakoj raboti. Mi danas gradili ova dva veseqa" a, da Bog da, dogodine doekali i tree. iveli nai stariji, a i mi mladenci sa wima! (Kucaju se. Viu: iveli! Mata poiwe uz pomagawe ostalih da peva: Mnogaja leta! Ali tako, da se wegov glas najvie uje. Dete poiwe da plae) (Zavesa) i Svretak

RJENIK mawe poznatih rijei i izraza

Bajadera vrsta male marame Berietno obilno, napredno, rodno Izun dozvola Intabulacija hipotekarno upisivawe mjeninog duga Iskumstirati vjeto smisliti, dosjetiti se Koija utrka, utrkivawe, takmiewe, rivalstvo Krmezli tamnocrven, zagasitocrven, purpuran Libade kratka enska gorwa haqina

401
Masa zavjetana ostavtina umrlog Masaro onaj koji je naslijedio zavjetanu masu umrlog Minderluk mekana niska sjedita du zida Mutvak prostorija za spravqawe jela, kuhiwa Prezidijal predsjednik Prezidijalni ministar ministar predsjednik Tarnice drvena zaprena kola Teslimiti prepustiti Filareta drvena letva eflejisati uivati u dobrom raspoloewu

NAPOMENA PRIREIVAA Prilikom pripreme rukopisa komedije Dva veseqa za tampu prireiva je nastojao da u svemu ostane to vjerniji autorovom izvorniku. Odstupawa su prisutna samo u onim dijelovima koji su usaglaeni sa savremenom pravopisnom normom: sastavqeno i rastavqeno pisawe rijei, jednaewe suglasnika po zvunosti, pisawe velikog slova, interpunkcija (zarez, taka, crta, apostrof). Milutin Ili redovno pie sastavqeno negaciju uz glagole: nekae, neznam, nespazi, nehtedne, nerastaje, nemoe, neide, nepoznaje, nezaboravi, neumem, netraim, nebude, neoeni, nepokvari, nepomislim, netreba, nezanovetaj, nesme. Upitnu rijecu li uglavno pie sastavqeno: oeli, nehtedneli, dali, vaqali. Sloene priloge pie kao dvije rijei: za navek, na vie, od kako Povremeno odstupa i od jednaewa suglasnika po zvunosti: od kako. Slovo h najee ne pie tamo gdje mu je mjesto (oe, ou, artija, oda, odajui, odma, teo, mako, leba, odranili, siroma, uo), to je u naem izdawu zadrano i oznaeno apostrofom. Suglasnik j povremeno izostaje na kraju rijei (nemo), na slian nain je izostavqen suglasnik t na kraju rijei kad se nae u suglasnikoj skupini st (propas), to je u naem izdawu zadrano i oznaeno apostrofom. Sauvani su i arhaini i lokalni oblici rijei (vami, ki, radenici, begam, volem, komendija, zamenuo). Milutin Ili dosqedno upotrebqava zarez u zavisnim reenicama sa veznikom da, te u odnosnim reenicama, ali ga neujednaeno pie u sintaksikim konstrukcijama kao to su imenice u vokativu i nabrajawa, modalne rijei esto ne odvaja zarezom (dakle i sl.), suprotni veznik ali, kao i suprotne reenice sa veznikom ali, rjecu ama i sl. najee ne odvaja zarezom, to je u naem izdawu usklaeno sa savremenom pravopisnom normom i nunostima logike interpunkcije. Pisawe take je prema negdawim normama prisutno i iza naslova i podnaslova, to je u naem izdawu redovno otkloweno. U dijalokim iskazima koji su prekinuti sagovornikovom replikom, umjesto take stavqena je crta, kao osoben intonaciono-semantiki znak, pa to je do-

402 sqedno potovano i u naem izdawu. Upotreba apostrofa je nedosqedna i neujednaena. U rijeima koje su normirane s pokretnim samoglasnikom (u znaewu sa/s), apostrof je izostavqen (s' mlaim, s' dana, s' krajem, s' onom, s' toga, s' pravnog, s' kim, s' tobom). U tekstu su prisutna i gubqewa vokala u sredini rijei (doo, osto, poo, poso, ko, mogo), to je zadrano i u naem izdawu kao posebna govorna osobina junaka i slino.
G. M.

OCENE I PRIKAZI
UDC 821.531-34.09:398

KOREJSKE NARODNE PRIPOVETKE

Prevod s korejskog i pogovor Sang-Hun Kim, prireivawe i predgovor Nada Miloevi-orevi, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2002, 128 str., 23 cm.

Ova zbirka popuwava jednu prazninu na naim policama i zato je treba pozdraviti. italac je ranije s korejskom usmenom prozom mogao da se upozna preko popularnijih, deijih izdawa. U seriji Bajke naroda sveta", koju je izdavala Narodna kwiga", objavqena je 1961. i jedna antologija korejskih bajki, prevedena s engleskog. Zbirka koja je pred nama uvodi nas u nedovoqno poznat svet korejske usmene kwievnosti na struan nain. Prevedena s originala, kwiga sadri saete, ali za folkloristiku vane napomene o kazivaima i varijantama, kao i predgovor prof. dr Nade Miloevi-orevi, to e posebno interesovati one koji se bave prouavawem usmenog stvaralatva. Ali i italac koji eli da se samo upozna s pripovetkama nai e ovde zanimqivu lektiru. Sang Hun Kim je 2001. na Filolokom fakultetu odbranio doktorsku tezu Uporedna analiza srpskih i korejskih narodnih pripovedaka (basne, prie o ivotiwama i bajke). Graa upotrebqena za sastavqawe teze posluila je i za sastavqawe ove antologije. Trideset est pripovedaka zabeleeno je u velikom vremenskom rasponu: od 13. do 20. veka. Podeqene su u etiri grupe: 1. Mitovi i predawa, 2. Bajke i legendarne prie, 3. Basne i prie o ivotiwama, 4. Anegdote i aqive prie. Ovako predstavqene, ove pripovetke nas podseaju na pitawe odnosa meu usmenim anrovima. Pripovetka Dan-Gun, prvi korejski kraq poseduje odlike mita govori o nastanku prvih qudi i ima karakter prie u koju se veruje. Motiv nebeskog porekla junaka se ooveuje, a umesto prie o stvarawu sveta govori se o stvarawu korejske zemqe dolazi do istorizacije mita. U pripovetki Go-Zu Mong, kraq dinastije Kogurjo nalazimo motive osobene za mit: udesno zaee od sunevog zraka (slina paralela u jednoj prii Hopi Indijanaca), roewe junaka u jajetu (kao Helena i Dioskuri u grkoj mitologiji), bezuspeni pokuaji da se novoroeni usmrti (Zaratustra, Krna). U Vatrenim psima pomraewa Sunca i Meseca tumae se kao pokuaji stanovnika tamne zemqe da ukradu nebeska tela. U drugim zapisima ove grupe humanizovawe je jo upadqivije, likovi nisu vie ni kraqevi nego obini, anonimni qudi. Sunce i Mesec" ima oblik bajke kojoj se na kraju pridodaje etioloko predawe bajkolika pria o siromanoj deci koju goni tigar zavrava se wihovim pretvarawem u Sunce i Mesec (to je opet u skladu s mitovima koji odnose ova dva nebeska tela objawavaju srodstvom ili brakom). U drugim priama etiologija se izvodi na poetku ili na kraju (poreklo sazvea, odreenog hrama, imena planine), a umesto kratkog predawa stoji razvijen prozni oblik. Predawe, naroito etioloko, blisko je mitu po pripovedawu o nastanku (oveka, nebeskih tela i sl.) i po to-

404
me to se oekuje da se u wega veruje, ali se od mita i razlikuje svojom saetou, jednoepizodinou i vrstom slika. Na bajku podseaju zavreci pripovedaka Tigar i patuqak i Tigar-devojka jer se junak venava s princezom, tj. svadba se poklapa s krajem prie. Za problem odnosa anrova naroito je zanimqiva pria Drvosea i nebeska devojka. U mitu, kao i u bajci, javqa se motiv enidbe oveka vilom; u korejskoj varijanti jelen (zahvalna ivotiwa), koji se javqa kao pomonik, jo vie pribliava ovu tvorevinu bajci. Odbeglu nebesku devojku ovek nalazi, ali nakon drugog rastanka nema ponovnog nalaewa. Time se tok prie pribliava mitu. Na kraju od tuge ovek umire i postaje petao zato petao kukurie prema nebu. Ova odvojena epizoda se pribliava predawu i tako dovodi do dodira bajke, mita i predawa. Povremeno se i stvarnost pojavquje u svetu mita. Tako u prii Tigar i patuqak, punoj udesnog (patuqak pobeuje tigra, boravak u tigrovoj utrobi, spasavawe princeze), nalazimo i ovaj detaq: Kada se pria o wegovom podvigu rairila po selu, seqaci pooe u planinu, odrae mrtve tigrove i od prodaje tigrovih koa zaradie mnogo para." Realije se javqaju i u prikazivawu duhovnog sveta. Pripovetka ovek koji je hteo da zakopa svog sina, govorei o povezanosti natprirodnog (koje ovde ostaje tajanstveno i neimenovano) i morala, daje idealnu sliku obaveza u porodinim odnosima. Bajke u zbirci odgovaraju u meunarodnim klasifikacijama utvrenim tipovima bajki. Ipak, zanimqivo je uoiti i neka odstupawa od nama poznatog bajkovnog oblika. Poredei korejsku varijantu Pepequge (Kongzui i Patzui) sa srpskom, Sang Hun Kim primeuje da je za evropsku varijantu vanije da dobro bude nagraeno (venawe sa kraqeviem), a za istonu da zlo bude kaweno kawavawem zlotvora odravaju se kolektivne moralne norme, dok zapadnu priu vie zanima individualna srea (Sang Hun Kim, Zajednike teme u srpskoj i korejskoj narodnoj prozi, Prilozi za kwievnost, jezik, istoriju i folklor, 19992000, kw. HH, sv. 14). Tako se korejska Pepequga Kongzui ne sree ponovo sa svojim suprugom, ali su zato wena maeha i maehina ki kawene na nain koji upuuje na arhainost maeha u neznawu pojede svoju ubijenu i skuvanu ker. U arobnom eiru pravda ak naruava oblik bajke. eir nevidqivosti (Horang Gamte) dospeva od avolaka u ruke branog para koji se odaje kraama; kada vlasnik zlatare otkrije mua lopova, uzima od wega eir i takoe poiwe da krade. Na kraju vlasti hvataju sve kradqivce vlasnike arobnog eira: I gazdi zlatare, kao i onom muu i eni sudili su za krae, i svi su osueni na dugogodiwu kaznu zatvora, gde su i skonali." Stara eqa za nevidqivou i moi koja iz we proizilazi, esta u deijim matawima, ovde je povezana s prestupom. eir potie od avolaka ve je time naglaeno ne toliko wegovo natprirodno poreklo koliko zla priroda. Qudi se mewaju kada dou u dodir sa eirom: brani par naputa kuu i poiwe da krade, vlasnik zlatare, koji bi trebalo da je bogat, zaputa kuu i posao i isto krade. Na kraju stvarnost, u vidu suda i zatvora, didaktiki prevodi priu od udesnog ka realistinom; udesno povezano s krewem normi kawava se, fantazija se rui. Ovde je zanimqivo odstupawe od odobravawa amoralnog" ponaawa likova, kakvo je esto u bajkama. Tewu ka didaktici, uslovno reeno, sreemo i u obliku drugaijem od kazne. Pripovetke Maq obiqa i Hung-bu i Nol-bu slede tok dvoepizodine prie: 1. pozitivan junak za svoj postupak biva nagraen, 2. negativan junak zbog eqe za nagradom dolazi u istu situaciju, ali loe postupa i biva kawen. Ove dve pripovetke, meutim, imaju i dodatak negativni junak promeni ponaawe, kao i u anegdoti o monahu i wegovom ueniku. Mewawe negativca, neuobiajeno za odsustvo psihologije u

405
bajkama u kojima se lik ne mewa, vodi ka uklapawu takvog lika u drutvene okvire. eleli bismo da saznamo vie o tome u kojoj je meri ovaj didaktizam" pokazateq uticaja religijskog morala (konfucijanskog, budistikog), a koliko narodnog porekla, kao i to da li je re o moguem procesu proimawa usmene i pisane kwievnosti. U abi-mladoewi nalazimo motiv varawa, koji naruava oblik bajke, gotovo ga parodira: aba mladoewa vara devojine roditeqe, dok obino u bajci takav lik mladoewe ispuwava zadatke koji su uslov za davawe neveste. Ali u drugim epizodama sauvani su mladoewini natprirodni postupci. Kao posebnu grupu moemo da razmatramo pripovetke o duhovima i natprirodnim biima koja uzimaju qudski vid; neke su svrstane u bajke i legendarne prie (Planinska vetica i kraq-zmaj, Devojka-lisica i wen brat, Mladi i svetenik), a druge u mitove i predawa (Nevina devojka Arang, Tigar-devojka). Mada su svrstane u razliite grupe, ovim pripovetkama zajednika je slinost postupka kao da su nastale razradom predawa o susretu s duhovima (Arang je duh qudskog bia, dok su ostalo ivotiwe u qudskom obliku). Preobraavaju se enski likovi, i to najee u lisicu (pripovetke o devojci lisici nalazimo i u kineskoj kwievnosti). Karakteri tih bia su, meutim, razliiti: u jednoj pripoveci (br. 12) devojka tigar rtvuje svoj ivot zbog onog kog voli, dok je u pripoveci br. 25 devojka tigar zloduh koji eli da nanese zlo (ovu priu legendi pribliava Budina intervencija koja spasava junaka). Lisica u prii br. 14 takoe voli junaka, ali je spremna da ga ubije zbog prevare. Jasno je da su takva bia opasna i klone ih se junaci pripovedaka. Dok u bajci dolazi do venawa qudskog i natprirodnog bia, ovde je takva veza nemogua, a oseawe opasnosti koje je povezano s wima podsea na predawe. I u priama o ivotiwama sreemo sve poznate odlike ovog anra i internacionalne motive. Motiv nadmetawa lukavog i glupog predstavqen je lukavim zecom i glupim tigrom (slino lisici i vuku srpskih pria). Ali i kada nisu u istoj prii, zec je lukav, a tigar glup. Veoma razvijena Pria o zecu, u kojoj je zec prvo prevaren a potom varalica, zapravo govori o nadmetawu korwae i zeca u lukavstvu. Razreewe pripovetke donosi natprirodna intervencija koja nagrauje korwainu odanost gospodaru. Pripovetka Zrno prosa zapravo je novela, vieepizodinog tipa, o snalaqivom oveku kog do bajkolikog venawa s ministrovom kerkom ne dovode arobni pomonici nego sopstven um, potpuno u skladu s poetikom novele. Tri pripovetke u odeqku Anegdote i aqive prie predstavqaju razliite oblike humora. General bundeva hiperbolino razrauje jedan skaredan motiv snaga bajkolikog junaka u borbi protiv neprijateqa ovde je parodirana na skaredan nain. Otrovni kotkam jeste pria o nadmudrivawu, s opozicijama stariji mlai, uiteq uenik i s ismevawem mane pohlepe. Budalasti narika govori o naopakom, aloginom ponaawu budalastog oveka, koje ovde ne ide na wegovu tetu, nego ak dovodi do toga da luda bude nagraen za smeh koji je izazvao. itajui ovaj izbor pripovedaka, stalno se sreemo s dobro poznatim internacionalnim motivima (aba mladoewa, vila qubovca, zahvalna ivotiwa). S druge strane, same pripovetke esto deluju kao da su nastale meawem proznih oblika, koji su u klasifikacijama razgranieni. Suoavawe s tom pojavom podsea nas na uslovnost klasifikacija i upozorava na na mogui evrocentrizam u analizi vanevropskog folklora, ali i podstie na daqe razmatrawe samog fenomena usmenog stvaralatva.
Nemawa Radulovi

406
UDC 821.163.41.09:398 821.163.41-95

KA VUKOVOJ POETICI USMENOG STVARAWA

Nada Miloevi-Borevi, Kazivati redom, prilozi prouavawu Vukove poetike usmenog stvarawa, Rad, KPZ Srbije, Beograd 2002.

Kwiga Nade Miloevi-orevi Kazivati redom, koja svojim podnaslovom Prilozi prouavawu Vukove poetike usmenog stvarawa deifruje metaforu iz naslova i time otkriva osnovni predmet interesovawa wene autorke, pokuava da odgovori na sloeno pitawe o tome ta se moe podrazumevati pod Vukovom poetikom i kako se o woj moe govoriti. Vukova poetika, kako to Nada Miloevi vidi, manifestuje se, pre svega, u wegovom odnosu prema svemu to predstavqa nacionalni, drutveni, moralni i verbalno-umetniki aparat usmene srpske kulture". Ili, drugim reima, wegova poetika zasniva se na poimawu sveukupnog ivota, obiaja, verovawa i istorije naroda", iskazanih u srpskoj narodnoj kwievnosti, kao i primeni datih stavova u redaktorskoj praksi. I zato je ta poetika znatno ira od uobiajeno shvaenog pojma o kojem je re. U datom kontestu, u prvom delu kwige, N. Miloevi-orevi nastoji da odgovori na pitawe ne samo kakvi su bili Vukovi stavovi o narodnoj kwievnosti ve i ime su oni uslovqeni, odnosno koliko su ti stavovi bili rezultat upuenosti u ondawu nauku, a koliko rezultiraju Vukovim poznavawem pesnike grae i uslova pod kojima je ona nastajala na terenu. I konano, koliko su i da li su wegovi stavovi evoluirali i u kojoj meri se oni mogu prihvatiti i danas sa stanovita savremene nauke. Da bi dola do odgovora na ova pitawa, autorka sueqava razliita shvatawa koja u nauci postoje o izvoritima Vukove poetike, komentarie ih i donosi svoje zakquke o wima. Izdvajajui miqewe po kojem je Vuk lako prihvatao i u delo sprovodio Kopitareve ideje, poto je pre susreta s wim bio, kako se kae, ist od svake nauke" (Q. Stojanovi), ona taj stav sueqava s tvrdwama da je Vuk i pre odlaska u Be, odnosno pre susreta s Kopitarem, imao odreeno kwievno obrazovawe (N. Banaevi, V. Nedi, N. Qubinkovi). Jer dok su Kopitarevo poznavawe kulturne atmosfere i najvanijih qudi epohe Vuka pribliili herderijanstvu i idejama o prirodnoj poeziji i nunosti zasnivawa svake nacionalne umetnike kwievnosti na narodnoj", Vuk je pre susreta sa wim, kako pokazuje autorka, drugujui sa srpskim intelektualcima, poneto od ovoga mogao uti i usvojiti i od wih. U tom kontekstu posebno se istie vanost prijateqstva Vukovog s Lukijanom Muickim (T. Petrovi), ije je rano interesovawe za narodnu poeziju na wega moralo uticati. Jer upravo preko Muickog, koji je poznavao Herderove ideje, a ne preko Kopitara, autorka smatra, Vuk je rano mogao doi u kontakt i s wima. A Herderove ideje najvie su, kako je u nauci i pokazano (M. Kleut), inspirisale predgovor wegovoj prvoj Pjesnarici. Iz Herdera je, po svemu sudei, izveden i jedan od osnovnih Vukovih postulata, po kojem narodne umotvorine sadre: negdawe bitije Serbsko i ime". A Vuk, svakako, sledi Herdera, i romantiare uopte, i onda kad u Objavleniju za pesmaricu 1815. istie kako narodne pesme u sebi sadre narodni jezik, karakter i obiaje". Grimov uticaj na Vuka, kako kae autorka, mogao je zapoeti u Sremu, 1815, kad mu je od Kopitara stiglo uveno cirkularno pismo Jakoba Grima, koje govori o potrebi i nainu beleewa narodnih umotvorina: verno i istinito, po-

407
drobno i tano, onako kako se one priaju i pevaju, posebno u udaqenim i nepristupanim selima, raznim povodima u toku godine, na sveanostima i u razliitim varijantama. I bez wihovog izuavawa, po Grimovom miqewu, ne mogu se shvatiti ni poeci poezije, ni istorije, ni jezika uopte. Neke od ovih stavova Vuk je, meutim, kako autorka pokazuje, artikulisao i pre dodira s Grimovim idejama, u Pjesnarici (1814). I od samog poetka svojim radom sprovodio ih je u delo. Obeleewu umotvorina on, na primer, u predgovoru toj pesmarici kae: Ja sam pjesne pisao onako kao to sam uo da se pjevaju." A i svoj sakupqaki rad Vuk Stefanovi Karaxi, kao to to Grim i savetuje, ali jo pre dodira s wim, fokusira na obredne i obiajne pesme i traga za wihovim varijantama. Svi ti raznorodni uticaji nisu, meutim, bili jednosmerni. Tako je, kako autorka pokazuje, Kopitar u Vuku pronaao oivotvorewe svoje formulacije o trojstvu istorizma kao simbioze istinskog, starog i domaeg". A Grim je u wemu video dokaz svoje teorije o praiskonskoj sprezi jezika i narodne kwievnosti. Moe se, dakle, rei, to i pokazuje Nada Miloevi orevi, da su Vukovi stavovi o narodnoj kwievnosti formirani pod uticajima evropskih romantiara, kao to i da su oni u wemu nalazili oivotvorewe svojih ideja. Ali je iwenica to je on odrastao u sredini u kojoj je usmena tradicija bila nain miqewa i to je sam bio deo stawa duha kojem se poezija uklapala u kolektivnu svest i te kako uticala na to kako e Vuk oblikovati svoje stavove o woj. Vuk Stefanovi Karaxi tako, potaknut iskustvom, naputa neke romantiarske ideje, kao to je, na primer, viewe narodne poezije kao boanskog nadahnua. I u svom opisivawu funkcionisawa sistema usmene tradicije, kroz weno prenoewe od izvoaa do izvoaa, koje iskazuje miqu da postoji jedni pjesama razliito pjevawe", apostrofira gledita koje e docnija folkloristika definisati terminima individualno i kolektivno u folkloru. I time, kako autorka pokazuje, nagovetava one probleme kojima e se ta folkloristika posebno baviti u nae dane. U tom kontekstu, odnosa individualnog i kolektivnog u narodnoj kwievnosti, Nada Miloevi-orevi smatra vanim Vukov odnos prema prenosiocima, odnosno bavi se daqe pitawem onoga to Vuk kazuje o svojim pevaima i priaocima. Tako ona posebno razmatra wegovo viewe prirode stvarawa, odnosno, kako Vuk kae, spjevavawa" na osnovi postojeih obrazaca, iju tehniku je, uostalom, kako se i iz ove kwige vidi, Vuk dobro poznavao. U datim okvirima vano je, smatra autorka, Vukovo poreewe izmeu pevawa i govorewa, iskazano reima: kakaogo to jedan ovjek qepe i jasnije govori od drugog, tako i pjesme qepe pjeva i kazuje". I u tom stavu, koji je rezultat Vukovog neprestanog povezivawa jezika i kwievnosti, asocira se, kako autorka kae, na poreewe izmeu jezika i folklora, koje e mnogo kasnije aritkulisati R. Jakobson i P. Bogatirjov. iwenicu da je narodna poezija spontani verbalni izraz duhovne kulture jednog naroda, Vuk, kako autorka kwige pokazuje, ipak ne naputa i na razliite naine je ponavqa i varira. Tako, po wenom miqewu, u datom kontekstu treba razumeti i Vukov stav: da u narodu niko ne dri za kakvu majstoriju ili slavu novu pjesmu spjevati, nego odbija od sebe i kae kako je uo od drugoga". Takav odnos, koji govori o uslovnosti autorstva u narodnoj kwievnosti, moe se, kako Nada Miloevi smatra, dovoditi u vezu s onim to su otkrili i dociniji istrivai, a posebno A. Lord, koji o ovom pitawu govori na slian nain.

408
Kao pripadnik tradicionalne kulture, lan zatvorene srpske patrijarhalne zajednice koja je vekovima postojala i koja je, kako autorka smatra, zahvaqujui svojoj zatvorenosti, u simbiozi istorijske tradicije i savremenog ivota, i opstala, Vuk Stefanovi Karaxi, razumqivo, insistira na jedinstvu nacionalnog oseawa i tradicije. I, po tvrewu autorke, to jedinstvo demonstrira primerima iz ivota i obiaja, priama i pesamama, u svojoj antologiji na svetlo dana iznosei samo one primere koji, kako ona kae, predstavqaju savrenstvo jezika i misli", ime se, zapravo, ovde impliciraju i razlozi koji su autorku potakli da kwizi d naslov Kazivati redom. Upravo zbog pomenute logike pripovedawa, kao i zbog potrebe da pesme budu ugled narodnog" poetskog, a prie proznog jezika, kako autorka ove kwige smatra, Vuk je vrio odreene redakcije teksta koje su, i s time se i autorka slae, sa stanovita savremene folkloristike nedopustive. Te redakcije, koje Nada Miloevi-orevi detaqno opisuje uglavnom u drugom delu svoje kwige, ona, meutim, vidi kao legitimne. I wihovu legitimnost obrazlae pomenutim potrebama, kao i Vukovim poznavawem poetske gramatike narodne kwievnosti, u skladu s kojom je on, kako autorka pokazuje, i delovao. Vukove intervencije zaista se, s take gledita onog to je reeno, mogu smatrati legitimnim, posebno kad su u pitawu prie, koje on, uglavnom, nije zapisao direktno od kazivaa, ve ih je dobio gotove, od pomagaa, odnosno nije ih imao zabeleene neposredno ispriane. U prilog tome govori i iwenica da je Vuk, kao i bilo koji od wegovih savremenika, teko mogao verno beleiti prie, ak i kad ih je i sm sluao, u nedostatku onih tehnikih pomagala kojima raspolau folkloristi danas. Ovakav redaktorski postupak Vuka Karaxia, istovremeno, odlino se uklapao u romantiarsku duhovnu atmosferu, a wegova potreba da prii i pesmi vrati wihov prvobitni, izvorni, mitoloki smisao" savreno je odgovarala onom to su romantiari u woj videli. Vuk je, meutim, redigujui prie, ponekad dovodio u pitawe svoje teorijske stavove u kojima je insistirao na vernosti beleewa, iako je i sm morao znati da je, pod datim oklonostima, to bilo nemogue. I sa ovom kontradikcijom, izgleda, treba se pomiriti. Moda prirodi Vukovog redaktorskog postupka najboqe odgovara opis autorke ove kwige kao prevoewa teksta iz usmenog na pismeni nivo". Ali u tom sluaju apsolutizovawe Vukovog redaktorskog postupka, koje se u kwizi ponekad primeuje, moralo bi se iskquiti. A tvrdwa da je Vuk priama vraao wihov po svoj prilici, prvobitni, izvorni, mitoloki smisao" okree problem na poetak, odnosno u ovom sluaju ide se ka zanemarivawu nekih od vanih otkria iz prvog dela kwige, u kojem se govori o Vukovom poimawu kompleksnih procesa odnosa tradicije i improvizacije, naslojavawa i akulturacije, odnosno dinaminosti ivota i razvoja narodne kwievnosti, to daqe ozbiqno dovodi u pitawe svrsishodnost rekonstruisawa idealne praforme, o kojoj je upravo govoreno. Bez obzira, meutim, na neduoumice koje se ovom prilikom javqaju, posmatrano u celini, Nada Miloevi-orevi, u svojoj kwizi s punom ozbiqnou razmatra genezu Vukovih stavova o usmenoj poeziji i bavi se wihovom primenom u sakupqakoj i redaktorskoj praksi. U okviru svojih ispitivawa ona uoava i pokazuje kako je Vuk Stefanovi Karaxi, poznajui stvarno stawe tradicije, procese wenog stvarawa i odravawa, prihvatao iz evropske nauke kojom je bio podstaknut i koju je delotvorno apsorbovao samo ono to je odgovaralo wegovom sopstvenom iskustvu. Drugim reima, Vuk je u savremenu Evropu uneo znawa o srpskoj kulturi. Wegovo delo korespondira sa sloenim procesima koji su se u to doba u woj

409
odvijali. I u wemu se prvi put u modernom dobu plodotvorno susreu savremene evropske ideje sa srpskom nacionalnom kulturom, ije posmatrawe i prouavawe pojava u woj ponekad predstavqa anticipaciju tzv. nove folkloristike teorije. Tako se Vuk moe posmatrati i kao na savremenik, na ta nas je Nada Miloevi-orevi svojom kwigom podstakla.
Zoja Karanovi

UDC 821.163.41:929 LazareviL. 821.163.41-95

NOVI LAZA LAZAREVI

Gorana Raievi, Laza Lazarevi junak naih dana, Savez pedagokih drutava Vojvodine Via kola za obrazovawe vaspitaa, Novi Sad Vrac 2002.

Preterano je rei da je slika o Lazi Lazareviu u srpskoj kwievnosti okamewena. Ali mawe-vie sve se tu ve zna, sve je popisano, poreano gotovo da nema nikakvih spornih mesta. Vrednosti u Lazarevievom svetu postavqene su: kad se suprotstave staro i novo ili pak srpsko i vapsko, uvek se zna na ijoj je strani na pisac. Pogotovo se zna na ijoj je strani Laza Lazarevi kad se suprotstave porodina zadruga (sa svojim patrijarhalnim moralom) s jedne i drava s druge strane. Pojedinac nalazi sigurnost i zatitu u porodinoj zadruzi a drava je ta koja uopte ne brine o oveku. (To se lako dokumentovalo na primerima pripovedaka Na bunaru i Sve e to narod pozlatiti.) Protiv takve slike o jasno razgranienim vrednostima u svetu Lazarevieve proze, izmeu ostalog, ustala je" Gorana Raievi. Ispred mene je wena kwiica Laza Lazarevi junak naih dana, od jedva osamdeset strana, tampana u dvesta primeraka, kod mawe poznatih izdavaa. Ali moramo odmah na poetku rei da je Gorana Raievi napisala ne kwiicu ve kwigu. Moda bismo odmah mogli istai i to da je napisala duboko linu kwigu. Gorana Raievi pie pregledno, jasno (postoji neto to je tok teksta i oseawe za prostor kwievnog); ali ono to u wenom pisawu izbija u prvi plan jeste eqa da se italac ubedi u ono to ona pie. (Svesna je Gorana Raievi da je weno tumaewe jedno od moguih tumaewa barem tako kae u napomeni na poetku ove kwige ali, ponavqam, svuda izbija" eqa da se dokae ono o emu se pie kao neto to se ne moe dovesti u pitawe.) Dakle, nije to neutralan, bezbojan, objektivan, zvanini stav" (u smislu preovlaujui) kwievne kritike ili, preciznije, kwievne istorije o Lazi Lazareviu, ve se u ovoj kwizi Gorana Raievi najpre (ostraeno) spori, dokazuje, nalazi i nudi novu taku gledita. Najgrubqe reeno: nudi svog Lazu Lazarevia. A u emu se ogleda ta nova taka gledita? Najpre u tome to se razbijaju predrasude o naem piscu. Nije Laza Lazarevi opisujui sudar pojedinca sa patrijarhalnom zajednicom ili dravom birao stranu na koju e stati, kojoj e se prikloniti ve je ispisao ironinu, suptilnu tragediju pojedinca. Moda sve ovo zvui kao fraza, kao opte mesto ali svaku re u ovom nizu Gorana Raievi pravda (mada ovo nesretno zvui): poevi od termina ironija, pa nadaqe. (Prvi nagovetaji pobune oveka kao individue protiv kalupa i stereotipa, po Gorani Raievi, javili su se upravo u pripovednoj prozi Lazarevievoj. A te pobune ne bi bilo da su se Lazarevievi junaci skrivali iza kolektiva.) Da li postoji ironija Laze Lazarevia i da li je kritika tu ironiju

410
uoila? itam ponovo i paqivo Jovana Skerlia kritiara kroz iju vizuru jo uvek gledamo istoriju srpske kwievnosti o ironiji ni rei. Onda je nuno sentimentalan i onaj koji parodira suze ako ta parodija ne bude uoena! (Uzgred, Kaanin veliki Milan Kaanin itajui vabicu, vidi ironiju. Kae da su u vabicu veto ubaene ironine napomene, koje joj ublauju sentimentalnu boju. Dodaje pri tom da je ironian ve naslov.) Ali zato ne itati vabicu uz Vertera, naravno Lazarevievog Vertera? Tek bi se onda videla neobina snaga pisca. Zato Lazarevia ne itati u izvesnom ironijskom kquu? Tada bi se uistinu ukazao kao junak naih dana. U kwizi koja je pred nama imamo ukupno etiri eseja o Lazi Lazareviu. Prvi esej pisan kao predgovor izboru iz Lazarevievog dela baca jedan opti pogled na delo Laze Lazarevia i odlian je uvod u itawe naeg pisca, dok su drugi i trei esej posveeni, na prvi pogled, ve uraenim poslovima. Naet je problem autentine i kwike emocije; potom se govori o motivu stranog u prozi Laze Lazarevia. Na kraju imamo esej o epifaniji u pripoveci Prvi put s ocem na jutrewe. (Tako se i u posledwem tekstu, jo jednom, razara utvrena slika o Lazi Lazareviu, preciznijeg razara se slika o sentimentalnim reewima" i o romantiarskim intervencijama pri zavretku pripovedaka. Zapravo Gorana Raievi pokazuje da je pojam epifanije, koji definie jedan vid recepcije kwievnog dela, nezaslueno potisnut. Pri tom, to je posebno zanimqivo, epifanijski efekat u literaturi odvaja se od religijskog doivqaja u uem smislu.) Da kojim sluajem u ovoj kwizi postoji registar imena, lake bi se videlo da se od kwievnih kritiara najee pomiwe Jovan Skerli, mada Gorana Raievi svojim itawem literature o Lazareviu stie sve do Slobodana Vladuia, dakle sve do naih dana. (Kao da je Skerli postavio okvire za tumaewe Laze Lazarevia i kao da su se drugi kritiari kretali samo unutar tih okvira retko ih naputajui.) A Gorana Raievi trai, to smo ve istakli, novu taku gledita, trai novo itawe. A to novo itawe najpre trai odvajawe od biografije, odnosno trai povratak tekstu. I drugaije itawe tog teksta: itawe koje e neto rei danawem itaocu. (No postoji i neto to je uticaj" teksta na biografiju. Prosean student e, na primer, povodei se za veitim mladoewama" u Lazarevievoj prozi, i wemu pripisati da nije imao ni enu ni decu!) Ne moe se Laza Lazarevi nikako poistovetiti sa junakom prie vabica. Moda bismo, ako ve moramo da se drimo Lazarevieve biografije, wegovu literaturu pre mogli nazvati bekstvom od biografije. Tu bismo lako nali i kquni argument: zar nije sam Laza Lazarevi uestvovao u tri rata, a da nije prie Sve e to narod pozlatiti (u kojoj se rat uje u daqini), gotovo da bismo mogli napisati da se rat i ne pomiwe! Da li je to dovoqan dokaz? Ili pria o qudima slabe i jake voqe. ta kae Kaanin o kojim qudima pie Lazarevi. Najpre o qudima bez svoje voqe. A da li je Laza Lazarevi bio ovek slabe voqe? I da ne nastavqamo sa tim i slinim pitawima. U svakom sluaju jedna provokativna kwiga u kojoj postoji sluh za neto to su nijanse i suptilnost. Zaudie se Gorana Raievi na jednom mestu u ovoj kwizi ta je Lazu Lazarevia, prevodioca ernievskog i Faradeja, dovelo do toga da napie pripovetku kakva je kolska ikona. I mi bismo se isto tako mogli zauditi kako se Gorana Raievi, asistent na predmetu srpska kwievnost XX veka, s amerike verzije teorije recepcije prebacila na prozu Laze Lazarevia. (Iako nam ona o tome delimino polae raun ipak ostajemo uskraeni za odgovor.)

411
I ono to smo skoro zaboravili: u ovoj kwizi postoje i Biografski podaci o Lazi Lazreviu, kao i paqivo uraena Odabrana literatura o Lazi Lazareviu. Isto tako nismo progovorili ni o otmenom neslagawu" Gorane Raievi sa odreenim stavovima kwievne kritike. (Ta neslagawa uglavnom smeta u fusnote najee ih samo konstatuje, poto je u osnovnom tekstu ve ponudila" svoje viewe.) I ta neslagawa, po svojoj smirenosti, kao da su u neskladu sa tonom osnovnog teksta koji kipti od eqe da se svoj stav ponudi kao jedini, iako, ponavqamo, postoji svest o tome da je to samo jedno od tumaewa. Ali i taj nesklad tonova ini ovu kwigu izazovnom.
Milivoj Nenin

UDC 821.163.41-32.09 821.163.41-95

OVLADAVAWE PRIOM KAO OVLADAVAWE SVETOM ILI NESAVLADIV SVET U (NE)SAVLADIVIM PRIAMA (o studijama Duana Ivania Svijet i pria)
Zbirka studija Duana Ivania Svijet i pria (Narodna kwiga Alfa, 2002) tematski se moe podeliti u tri dela. Srediwa studija prvog dela uvodna je studija Folklorni model pripovijedawa u (novoj) srpskoj kwievnosti s kojom korespondiraju studije Govorni anrovi i folklorni model pripovijedawa, Hronotop priawa, Hronotop puta i u pojedinim segmentima studija Ka oblicima i perspektivama pripovijedawa u srpskom realizmu. Drugu celinu ine studije posveene prouavawu komentara (Ka prouavawu komentara, Komentar u prozi Stefana Mitrova Qubie, Komentar u romanima Jakova Igwatovia) a treu sintetike studije i problemske analize: Tradicija oblika (proza Stefana Mitrova Qubie), Primniva" Jovana Gria Milenka (glasovi pripovijedaa), Graewe prie (o pripovijetkama Milovana Gliia), Ritam prolaznosti (Veiti mladoewa Jakova Igwatovia), Poetika feqtona (Pera Todorovi u Samoupravi), Nezamjenqivo djelo (Pripovijetke Laze Lazarevia) i Majstor pripovijedawa (o prozi Sime Matavuqa). Studijama posveenim odnosu usmene i pisane kwievnosti Ivani se prikquio ranijim istraivaima ove problematike: Vladanu Nediu, Dimitriju Vuenovu, Miroslavu Pantiu, Vasi Milineviu i dr. Ideja koja objediwuje wihove pojedinane, na razliite aspekte problema usmerene analize, mogla bi se saeti u dosta uopten zakquak: otvorenost srpskih realistikih pisaca prema folklornoj tradiciji proporcionalna je stepenu wenog korespondirawa sa zahtevima realistike poetike. Folklorni model se pri tom za realistike pisce pokazao trostruko plodotvornim: 1 (na ontolokom planu) oponaawem usmene komunikativne situacije otvarao se put svakodnevnim govornim anrovima i potvrivao ontoloki smisao realistikog teksta kao teksta koji podraava stvarnost; 2 (na teleolokom planu) oponaawem smisla prie (u folkloru se prenosi ono to je od znaaja za kolektiv) potvrivao se teleoloki smisao realistikog teksta, tendencija u objektivnoj (nesubjektivnoj) slici stvarnosti; 3 (na pragmatikom planu) preuzimawe gotovih tematsko-motivskih, stilsko-retorikih, siejnih, idejnih, anrovskih reewa. Zavisno od intenziteta veze i stepena prepoznatqivosti folklornog modela, Ivani razlikuje pet reproduktivo-kreativnih postupaka: 1. ivo pamewe; 2.

412
zapisivawe (etnografsko); 3. stilizovan zapis (Vukove pripovetke); 4. mistifikacija stvaralakog postupka (oponaawe, npr. kod Atanasija Nikolia, Bogoboja Atanackovia, J. G. Milenka, M. apanina); 5. stvaralake sinteze (S. M. Qubia, J. G. Milenko, Glii, Matavuq, Veselinovi). Mawe se zadravajui na znacima preslikavawa jednog modela u drugi (jezikostilska, anrovska, siejna citirawa), Ivani se fokusira na sutinu i svrhu prie koja je zamenila svoj ontoloki kontekst (pisana re koja tei da bude kao usmena re). Kako folklorni model pripovedawa koji se sada javqa u neprirodnoj poziciji", pisanom tekstu, ne moe funkcionisati na principu preslikavawa ve transformacije, u pokuaju stvarawa kao da (npr. pozivawe na narodne izvore, svoewe autorskih intervencija na zapisivawe, fikcionalizacija usmenog pripovedaa), istovremeno se aktuelizovala jedna metanarativna dimenzija teksta, analizirala geneza i struktura primarnog modela, naini priawa ili reakcije slualaca. Na primerima mahom realistikih pisaca Ivani prati procese prenoewa, imitirawa i/ili stvarawa zamena za ono to je sutina usmenog iskaza (varijantnost, autentina govorna situacija, formulativnost, specifina retorika, anrovske konstante, tematsko-motivski kompleksi, recepcija (estetika istovetnosti) a da pri tom najvie prostora posveuje skazu i organizaciji teksta po obrascu primer plus pouka. Pratei dinamiku skaza, on ukazuje na dva granina tipa (moemo ih imenovati kao razvijen i redukovan) jedan u kojem su imenovani hronotopi, priaoci i sluaoci i u kojima se monoloki iskaz priaoca neprestano prekida kontaktnim porukama, i drugi koji je sveden na neki od ovih elemenata.1 Pri tom se tip skaza ne dovodi u vezu sa dijahronijskim razvojem skaza, tj. redukovan skaz nije smenio razvijen ili obratno. Oni su postojali ve u delu M. P. apanina. Promene su se odnosile na objekat naracije (ta se pria romantina povest u realistikom okruewu ili neiji iskustveni doivqaj), na inkluzivnost/polifoninost prvog lica, tj. na wegovu sposobnost da se predvoji na lirsko ja (ja koje osea), pripovedno ja (ja koje se sea, pripoveda sa epske distance) i dramsko ja (ja koje se obraa). U ranom skazu dinamika radwe nije se postizala dinamikom perspektive (nekada, tamo / retrospekcija i sada, ovde / prospekcija), pa je skaz vie bio okvir a mawe unutrawi oblikotvorni inilac prie. U razvijenom realizmu, kada je iluziju usmenog govora (monoloki iskaz koji dominira skazom) poela da potiskuje iluzija dijalokog govora, skaz od produktivnog modela postaje manir, klietirani kompoziciono strukturalni model kojim se i daqe uvala dominacija jednog glasa nad drugim. Tek wegovim naputawem i organizacijom teksta kao niza slika i/ili scena (v. analizu Matavuqa), realistiki pripovedai su uspeli da se oslobode ograniewa u sopstveni govor zatvorene folklorne tradicije. Poto je obrazloio tezu da muza pisane rei nije bespomona pred muzom usmene rei", Ivani sa problema ontolokog statusa usmenog u pisanom tekstu prelazi na teloeoloko pitawe kakva je svrha prie. I kao to je skaz bio idealan transformacioni model usmene rei u pisanu, tako se novim aktuelizovawem starog modela pripovedawa pria se organizuje kao primer i pouka razreava unutrawa tenzija realistike prie koja uveravajui eli da poui (didaktiki potencijal pouke i mimetiki potencijal primera). U radovima S. M. Qubie uvaju se formalne granice dve organizacije jedne kojom
1 Ti elementi mogu biti npr. komunikativna situacija i hronotopini prialac (Milan Naranxi prijateqima u svom stanu pria trideset godina iz svog ivota) ili iskaz dehronotopinog priaoca (u Lazarevievoj pripoveci Prvi put s ocem na jutrewe iluzija usmenosti se postie samim iskazom priaoca, a wegova uvedenost i komunikativna situacija naznaava samo jednom rei: veli).

413
se prenosi iskustveno, individualno, i druge kojom se prenosi univerzalno, kolektivno. I dok u studiji posveenoj komentaru u Qubiinom delu imenuje kompozicione i semantike funkcije primera i pouka, u studiji posveenoj tradiciji oblika" Ivani detaqno opisuje postupke arhaizacije pisanog teksta i ukazuje na dubqe slojeve pripovedawa (prenosi se i pamti u neogranienom komunikativnom lancu ono to je od znaaja za kolektiv, pria/iskustvo prethodnika postaje obrazac ponaawa naslednika itd.). Realistiki pisci se ak ni u razvijenom realizmu nee odrei didaktikog potencijala prie (on moe biti posredovan i ironijom kod L. Lazarevia ili alegorijom kod R. Domanovia), ali e se u samoj organizaciji prie izgubiti granice kojima se retorike imenovawa (tako jeste / primer) odvaja od retorike ubeivawa (tako treba / pouka). Potiskivawe morfoloki osamostaqene pouke na raun anegdote (primera) Ivani prepoznaje i u ranoj realistikoj prozi Milovana Gliia. Analizirajui wegove pripovetke, on uoava ogroman stvaralaki potencijal anegdote (ona e dugo u realizmu biti primarni princip organizacije pripovednog teksta, kako kraeg tako i dueg) koja vie nije samo sredstvo (u slubi) pouke (poslovice) ili efekta (humoristikog npr.). I kod Qubie, ali naroito kod Gliia tematizuje se postupak stvarawa anegdote put od dogaaja do glasa (nepotpune verbalizacije nekog iskustva od strane kwievnih junaka koji nagaaju ta se desilo) i od glasa do zaokruene prie (anegdote) koja sada vie nije samo pria o dogaaju ve i o liku/likovima koji su weni akteri i/ili tvorci (anegdota kao nain portretizacije). Ekvivalentna poetici glasova u pisanom tekstu (moda bi preciznije bilo upotrebiti termin analogna), po miqewu Ivania, jeste poetika verzija/varijanata folklornih tvorevina. Studija posveena Stevanu Sremcu, koji se na vie mesta u Ivanievim tekstovima pomiwe, dopunila bi priu o genezi anegdote i poetici varijanti koja prestaje da se oponaa i poetikom traeva poiwe da se parodira. Sukob sveta i prie (naslovna sintagma), sveta kao glasova, glasova kao pria i pria kao sveta tematizovan je u pripovetkama Sime Matavuqa, ali je kulminirao u prozi Iva Andria na kojoj se autor posebno zadrava. U studiji Govorni anrovi i folklorni model pripovijedawa i Poetika feqtona Ivani prati procese ustaqivawa i razgraivawa folklornog anra, wegove simbioze (u mawe uspenim delima) i sinteze (u uspenijim delima) sa anrovima svakodnevice (primarni govorni anrovi) ili publicistike (upliv politikog govora, feqtonskog govora u prozni tekst i obratno, prepoznavawe folklornih stilizacija u urnalistikom govoru). Ponovo postavqajui pitawe funkcije skaza u proirivawu ili umawivawu govornog potencijala srpske proze, on zakquuje da su realistiki pripovedai, tematizujui genezu folklorne prie (put od dogaaja preko glasa do zaokruene prie anegdote), otvorili put prodoru svakodnevnih govornih anrova, preusmerili monoloki iskaz folklorne prie ka dijalokom, poveali dramatinost, enigmatinost prie i, naravno, liili je tema od univerzalnog znaaja za opstanak kolektiva i vratili je temama od znaaja za grupe (socijalna tematika) ili pojedince (faza razvijenog, visokog realizma). Ova dinamika oblika moe se pratiti i na primeru jednog pisca. Tako u analizi Gliieve proze on ukazuje na meoviti model pripovedawa u kome se svakodnevni govorni anrovi smewuju folklornim, ali i na izvesnu dijahronijsku tendenciju smewivawe monolokog iskaza (No na mostu) meovitim modelom (ulanavawe govornih anrova u Glavi eera, razdvajawe hronotopa radwe i hronotopa pripovedawa). Pri tom folklorni model koji se ranije samo oponaao sada se, u susedstvu svakodnevnih govornih anrova, transformie i iri semantiki potencijal od fantastinog u socijalno, od individualnog, iskustvenog (predawe) u socijalno-etiko i sl.

414
Zakquke kojima odreenu pojavu smeta u iri dijahronijski kontekst Ivani uvek proverava primerima iz konkretnih tekstova. (U gorenavedenoj reenici to su analize pria o kawavawu zelenaa na onom svetu u Glavi eera.) Tako zakquak o funkciji folklorne fraze da potvrdi narodni govor i narodno poimawe" (primer Gliieva proza) relativizuje se primerima iz Todorovievih feqtona u kojima folklorna fraza opsluuje publicistiko-polemike potrebe". Pri tom se ukazuje na znaaj programskog realizma koji je aktivirao govorne anrove karakteristine za javnu re: govor politikog zbora, politike invektive, insinuacije, aluzije. Dva razliita znakovna sistema (jedan koji poiva na obrascu folklorne rei i drugi koji poiva na publicistikom obrascu) u Todorovievim feqtonima, naroito u satirama R. Domanovia, pojavie se u susedstvu stvarajui groteskne sinteze u kojima se narodni frazeologizmi razgrauju u slike epizode i postaju samo parodije. Veran svojim dijahronijskim kontekstualizacijama, Ivani pravi luk od proze S. M. Qubie, u kojoj se takoe prepoznaje saborska retorika, do tekstova u kojima se sa oponaawa, citirawa dolazi do parodirawa, razgraivawa folklorne fraze. Posebnu pawu zasluuje evocirawe studije Slobodana Jovanovia o Peri Todoroviu, ije pionirske zakquke o pogrdnom govoru koji odbacuje kontrolisanu i ideologizovanu rije", Ivani stavqa u savremeni kontekst bahtinovskih promiqawa kwievnosti. U studiji Hronotop priawa Ivani prati procese ukquivawa i razgradwe glavnih inilaca ranorealistikog folklornog hronotopa priawa. Promene hronotopa (mesta i vremena priawa, samim tim i tipa prialaca, tipa slualaca, sadraja prie) praene su nizom drugih promena: potiskivawem prvog lica skaza autobiografskim pripovedaem, umnoavawem pripovedakih perspektiva, poveavawem inkluzivnog potencijala prvog lica (dinamino smewivawe scena, slika, komentara). I daqe na tragu itawa Bahtina Ivani razvija ideju o genezi hronotopa puta ponovo uoavajui plodotvornost folklornog modela pripovedawa. Umesto deskripcijama i tipologijama hronotopa on se bavi wihovim sutinama pokuavajui da odgovori na pitawe kako se pie da i odgovore zato se tako pie, tj. kako i zato je kwievni junak na odreen nain lokalizovan i istorizovan i zato na taj nain i sm lokalizuje i istorizuje. Zato je wegovo promiqawe vremensko-prostornih odrednica istovremeno i neka vrsta antropolokih orijentira koji se u tekstovima realistikih pisaca u nejednakim intenzitetima slede. Re je o aktivirawu (neretko u istom tekstu) razliitih hronotopa: ciklinog vremena i idilinog prostora (neodvojivost oveka i prirode u Gliievim idilinim pripovetkama), hronolokog, istorijskog vremena (neodvojivost oveka iz vremena i inkluzivni prostori jedinke u svet zajednice: soba kao prostor porodice, ulica i trg kao prostor ire zajednice, pleme i drava kao nacionalni prostori) i individualnog vremena i individualnog prostora. Ivania ne zanimaju tipski primeri ve prelazni oblici, oni u kojima se npr. prostori intimnog eksteriorizuju (on bi rekao ospoqavaju) pod jakim uticajem folklornog ekstrovertnog priawa (junaci Qubiini, delom i Gliievi, ono to misle, oseaju, ele najee glasno izgovaraju). Izgovarawe intimnog se pri tom motivie tipom govora (apat, tlapwa, mrmqawe) i prisustvom svedoka koji je jamac izgovorenog. U drugom tipu govora u prostor javne izgovorene rei (Lazarevi, Matavuq) prodire intimna re, re kojom se tekst lirizuje (subjektivizuje) i time naputa svoju folklornu osnovu umesto dijalokog ja koje postoji u odnosu na drugog (na sluaoca) javqa se monoloko ja optereeno unutrawim protivrenostima, najee u sukobu (dijalogu) sa samim sobom. Takvo ja u epohi realizma kulminiralo je u unutrawim monolozima Svetolika Rankovia. I u studiji Hrono-

415
top puta, veran interesovawima za promene oblika, Ivani klasifikacije hronotopa (tip puta / realan ili metaforian, tip putnika, tip prepreka, tip susreta) podreuje analizi wegovih razvojnih mena.2 Tri studije posveene komentaru predstavqaju tri aspekta jedne celine prvom se sintetizuju kwievnoteorijska znawa o komentaru, a u drugima se ukazuje na dve opozitne konceptualizacije sveta amalgirane u komentarima S. M. Qubie i J. Igwatovia. Qubiina je preteno folklorne (nacionalne, na emu su insistirali Q. Nedi ili I. Sekuli) provenijencije, a Igwatovieva preteno urbane, sredwoevropske (na emu su insistirali D. ivkovi i D. Vuenov). Preteno jer Ivani u Qubiinim komentarima prepoznaje ne samo folklorne ideologeme (npr. apologija patrijarhalne zajednice, opozicija svoj/ tu) ve i one koje su aktivirane u epohi prosvetiteqstva ili uvaju tragove arhainijeg pripovedawa. Wegove analize komentara istovremeno su i neka vrsta sociolokih orijentira kojima se otkrivaju duhovna teita epohe, wena opta mjesta, stavovi autora". Studija Ka prouavawu komentara u znaku je enkodirawa komentara kao hermeneutikog/heuristikog pokazateqa smisaone hijerarhije dela i autorove namere". U Ivanievoj interpretaciji komentar je kvantitativno nelimitirana jedinica teksta (od jednog znaka, rei do razvijenog eseja) koja poseduje morfoloku samostalnost, ali je ta samostalnost uvek relativna i uvek kontekstualizovana. Upravo na ovom paradoksu komentara da tekstualno izvlai u vantekstualno, da je sav u naporu da izae iz koe teksta i potvrdi se, kontekstualizuje u itaoevom vidokrugu, Ivani se najvie zadrava. Polazei od Butovih analiza, on zakquuje da tip pripovedaa (personalizovan, nepersonalizovan) nije kriterijum za postojawe komentara, ali moe uticati na wegov profil. Komentari koji se smetaju u jednu re (tipa jadniak, nesrenik i sl.) i kojih su prepuni romantiarski tekstovi, najee su emocionalno obojeni i aktiviraju odnos pripovedaa prema liku (empatian, ironian, humoristiki). U savremenim esejistikim romanima komentar, sada u drugoj funkciji (umesto emotivne moe se aktivirati analitina i sl.), postaje dominantni oblikotvorni element teksta. Ako ni oblik ispoqavawa (re, reenica, poslovica, stilska figura, slika, esej), ni pripadnost komentara odreenom licu (prvom ili treem), ni odreena funkcija (metanarativni, apelativni, eksplikativni, didaktiki komentari) nisu sutinski za komentar, ve predstavqaju samo poqa wegovih varijacija, u emu onda treba traiti wegovu diferentia specifica, tj. kako u tekstu otkriti wegovo postojawe i granice. Za komentar je karakteristino prisustvo drugog glasa, glasa koji prekida ili je tu, glasa koji govori (makar pripadao istom licu). Taj pozadinski glas teksta moe slobodno da se kree i savladava (sve) vremensko-prostorne prepreke kojima su ogranieni likovi. Wegova druga osobina proizlazi upravo iz sposobnosti da se konstituie kao glas sveprisutnog. On uvek vri (bar za jedan stepen) generalizaciju onoga to je wegov objekat ak i kada je i sm svojim predmetom (objektom) kontekstualizovan. U ovoj promeni relacijskog nivoa (od pojedinanog ka tipinom ili od tipinog ka univerzalnom, od sveta likova ka svetu itaoca) Ivani prepoznaje ogroman kompozicijsko-motivacijski potencijal komentara. Naime, komentarom se ne samo objawava, razume, tumai ili vrednuje svet dela, wime se taj svet i gradi. Analizirajui komentar u Igwato2 Proveravajui primenqivost svojih teza na vrlo irokoj i raznovrsnoj pripovednoj grai, on obrazlae postupke transformacija hronotopa puta: potiskivawe tradicionalne siejnosti puta (avanturistiki, viteki i qubavni sie) i jaawe deskriptivnosti, transformisawe tradicionalne uloge hronotopa, prelaz sa moralnih dilema ili demonskih prepreka junaka na putu, emotivna iskuewa (rastanak s bliskima) i socijalne tekoe, dinaminost/smenqivost ciklinog i linearnog modela puta ili uspon i marginalizacija putne novele.

416
vievom delu, Ivani prati pomerawe smisla od pojedinanog ka tipskom (pravqewe kataloga, tipologija odreenih fela qudi) i to je znaajnije, preusmeravawe sa motivacije u fabuli na motivaciju u komentaru. Proizvoqnost pripovedawa (junacima se sutinske stvari iznenada, neoekivano deavaju i oni stoga podseaju na one tradicionalne junake koji su u vlasti sudbine) Igwatovi najee maskira motivacijom u komentaru i to onom koju enet naziva eksplicitnom motivacijom uoptavajueg tipa. Komentarom se pri tom ne tumai ono to ve postoji u tekstu, ve se on javqa i kao formalno naelo, kao nain organizacije teksta (prospektivna i retrospektivna motivacija). Ilustrativna je Ivanieva eksplikacija motiva prolaznosti (koji se javqa u vidu komentara na poetku 12. glave romana Veiti mladoewa) motivacijskog alibija za elipsu. Komentarom, kojim se neutraliu granice tekstualnog i vantekstualnog, otvara se metanarativni diskurs (otvoreni dijalozi pripovedaa sa itaocima, tekstom, samim junacima), koji e od sporednog elementa teksta (v. analizu Grievog i ironinog subverzivnog Igwatovievog pripovedaa) postati wegova dominanta. Studija o Stevanu Sremcu upotpunila bi ovaj luk. Glas komentatora koji podsea na glas reportera (poreewe D. Ivania) u tekstu se moe eksplicitno oznaiti npr. promenom vremena pripovedawa, aforistinim konstrukcijama koje, poput semantizacija tipa kao i svi", tee ka apsolutnoj (vremenom i prostorom junaka) neogranienoj primenqivosti. Meutim, Ivani uoava da u pojedinim tekstovima ne postoje te olakavajue formalne oznake kojima se dograuje (tipizuje, univerzalizuje) smisao posredovan fabulom. Ukoliko komentar ne funkcionie po principu parenteze (ne useca se u govor teksta), on se jedino moe otkriti u naporu stilizacije, u drugom (tuem) glasu koji postoji (eto paradoksa) i paralelno i u jedinom glasu kojim tekst raspolae. Zato analize parodinih i kominih Igwatovievih stilizacija zahtevaju vee angaovawe itaoca i vee majstorstvo tumaa nego Qubiini eksplicitni komentari koji su, u duhu prosvetiteqske tradicije, formalizovani poslovicom kao najavom znaewa (poslovica u naslovu) ili poslovicom poentom, parafrazom prie na kraju. Analizirajui komentar (od Qubie do Igwatovia), Ivani paralelno osvetqava i spisateqske strategije koje raunaju sa odreenim nainom razumijevawa teksta i stvarnosti wegovog itaoca". Komentar postaje stecite prividno nepomirqivih interesovawa, onih iji jedan pol ini naratologija a drugi sociologija kwievnosti. Potpuno svesni iwenice da, analizirajui neke Ivanieve interpretacije folklornog modela, govornih anrova, hronotopa, komentara, ostavqamo u tiini itav niz zanimqivih ideja kojima autor premreava srpsku kwievnost druge polovine 19. veka, nau analizu s Ivanievih studija preusmeravamo na analizu specifinosti Ivanievog pisma. U ii autorovog interesovawa uvek su tekstovi koji su bremeniti protivrenostima i koji najlake mogu da opovrgnu teorijske generalizacije. Ivania zanimaju procesi preobraavawa, promena, onoga to je unutar sebe oponentno.3 Tako se, na primer, ve naslovom studije Ka oblicima i perspektivama pripovijedawa u srpskom realizmu tematizuju prelazni stadijumi, oni u kojima se smewuju, pojavaquju, ustaquju razliiti oblici i razliite perspektive pripovedawa.4 Objawavajui zato je pripovedawe u treem licu postalo obeleje
3 U Lazarevievom opusu prati se unutrawa drama izmeu oblika koji tei da obuhvati totalitet seoskog i gradskog ivota, smenu kulturnih modela (patrijarhalni, nacionalni, zatvoren/moderan, evropski, otvoren kulturni model), s jedne strane, i intimnih ispovesti koje svedoe o intelektualno-duevnoj drami pojedinca, s druge strane. 4 Takvi su procesi kojima se eksterno viewe podreuje internim (luk koji na jednom kraju ima skaz, poetiku oka i uha a na drugom unutrawi monolog, poetiku due, na

417
razvijenog, potpunog realizma,5 Ivani prati razvojnu liniju od lika pripovedaa preko lika reflektora, tj. od lika subjekta koji saoptava svoje znawe i iskustvo o sebi i drugima" do lika objekta pripovedawa koji je samo medij neidentifikovanog izvora znawa, dok se opaawe vee (ili moe vezati) za taku gledita smjetenu u liku ili pomjerenu prema razliitim teitima".6 Pri tom se dinamika perspektiva ne mora podreivati promeni lica (prvo, drugo ili tree lice), ve se moe smestiti i u jedan polifonian glas takav je glas prvog lica u Lazarevievim pripovetkama iji je inkluzivni potencijal (raspon od epskog, preko lirskog do dramskog ja ja koje se sea, ja koje doivqava, ja koje se obraa) mnogo vei nego u prozi Jakova Igwatovia. Druga specifinost je neprestana dijahronijska kontekstualizcija prouavanih tema (komentara, pripovedaa, folklornog predloka, perspektive). Tako, na primer, analizirajui polifunkcionalnost prvog lica (uesnika, svedoka, komentatora, stenografa, evokatora, matara) kao primarnog sredstva dinamizacije prie u Grievoj nedovrenoj pripoveci (studija Primniva J. G. Milenka), autor zakquuje: Ako se izuzme Sterijina parodijska proza, do Jovana Gria Milenka u srpskoj kwievnosti 19. vijeka nema teksta koji bi tako napustio elementarne sklopove pripovijedawa (konfiguracija radwe, zaplet, peripetija i kulminacija do raspleta) gradei se od opisa, scena, citata tue rei i asocijativnih primniva". Trea odlika Ivanievih tekstova jeste specifina distribucija kwievnoteorijskih termina. Pojmovi kojima se pridaje odreen kwievnoteorijski legitimitet preuzimaju se iz samih tekstova (primniva je pojam iz Grievog teksta kojem Ivani oznaava estetski postupak primiqawa kojim se uspostavqa srazmera izmeu opaenog (referentnog) i imaginativnog"), iz opteg fonda kwievnoteorijskih pojmova, iz odreenih interpretacija pojmova ili se pak u tekstu daje wihova nova definicija (retorika stvarnost, govorni anr i sl.) Teorijski pojmovi su pri tom samo instrumenti pri deskripciji, tumaewu konkretnih tekstova. Tako npr. u studiji Govorni anrovi i folklorni model pripovijedawa Ivani daje informativan popis literature koja se odnosi na govorne anrove s kratkim osvrtom na ideje Lea picera, Benvenista, Pea, Kajzera, Lemerta, Mukarovskog, Lotmana, naroito Mihaila Bahtina. Meutim, ve u prvoj reenici primetno je izvesno nepodudarawe sa Bahtinovim odreewem govornog anra, tj. wegova specifikacija. Ako je za Bahtina svaka sfera upotrebe jezika (koja) stvara relativno stabilne tipove iskaza" govorni anr,7 za Ivania je to odreena sfera upotreba. Re je zapravo o Bahtinovom
jednom monolitnog pripovedaa s relativno malim morfolokim potencijalom prie a na drugom polifoninog pripovedaa ija pria raspolae najrazliitijim morfolokim potencijalima). 5 Pripovedawem se u treem licu ostvaruju raznoliki uvidi u svijet, raznoliki govorni stilovi, vrednovawa i slike, viestruke (esto) ironine perspektive" (D. Ivani, Svijet i pria, 276). 6 Matavuqev roman Bakowa fra Brne on posmatra kao sklop raznolikih perspektiva pripovijedawa (taka gledita), od autorski koncipiranog uvoda i folklorizovanog pripovijedaa kao posrednika optih mjesta o junacima i prilikama do pripovijedaa svjedoka, koji zapaa samo spoqawe u junacima, da bi se uskoro naao u svijesti svojih likova, kao objektivni, sveznajui pripovijeda". 7 Mi zapravo moramo u govorne anrove uvrstiti i kratke replike svakodnevnog dijaloga i priu iz svakidawice u pismo (u svim wegovim raznovrsnim oblicima) i kratku standardnu vojnu komandu, i razvijenu i detaqizovanu naredbu, i dosta aren repertoar poslovnih dokumenata (u veini sluajeva standardan) i raznoliki svet publicistikih izlagawa ali mi moramo ovde uvrstiti i raznovrsne oblike naunih izlagawa i sve kwievne anrove (od poslovice do romana u vie tomova)" (M. Bahtin, Problem govornih anrova, Trei program, jesen 1980, 234).

418
odreewu svakodnevnih (primarnih) govornih anrova koji ulaze u sastav sloenih, transformiu se u wih i stiu poseban karakter". Sloen govorni anr, u kontekstu Ivanievih istraivawa, predstavqala bi srpska realistika pripovetka ili roman. Tema rada nisu, dakle, govorni anrovi uopte ve jedan wihov aspekt i to u relaciji sa folklornim modelom pripovedawa.8 etvrta specifinost jeste stilska konciznost koja ponekad vodi k apstrakcijama ili simbolinom jeziku skraenica: graewe prie Glava eera se npr. predstavqa matematikim jezikom a + b (a) + v (a + b) + g/ (< abv). Ivani se lako kree od problemskih analiza do sinteza uspevajui da kroz genezu pojedinanog (npr. morfolokog, kompozicionog, stilskog) detaqa doara totalitet dela, kao i da kroz totalitet dela (analize npr. celokupnog pripovedakog opusa J. Igwatovia, L. Lazarevia ili S. Matavuqa) ukae i na konkretne pojedinosti koje otkrivaju specifinosti pievog pripovedakog postupka ili ukazuju na dinamiku wegovog razvoja.9 I da zakquimo. Ivanieve interpretacije se sutinski nadovezuju na liniju aristotelovskih interpretacija mimeze i wima konsekventne bahtinovske interpretacije tueg govora. Analogno staroj antikoj stupwevitosti mimeze i kod Ivania se jasno uoava demarkaciona linija izmeu dva tipa mimeze prvostepene, kojom se oponaa amorfna ivotna stvarnost, i drugostepene mimeze, u kojoj se izmeu dela i stvarnosti umee jo jedan lan, u ovom sluaju folklorni model pripovedawa. Umesto iluzije kao u ivotu (primarni ciq realistike poetike) tekst se stavqa u poredbeni odnos sa stvarnou ve imenovanom, posredovanom folklorom. Meutim, Ivani se ne zadrava na starim idejama i novim primerima. Dva tipa mimeze u wegovoj interpretaciji podrazumevaju i razliitu organizaciju teksta. U ovom segmentu istraivawa on aktivira bahtinovske interpretacije jednoglasne rei, dvoglasne rei i tueg govora. Oponaajui primarne govorne anrove, srpski realistiki pisci su stvarali tekstove sa prospektivnom kompozicijom kojom se sugerisala otvorena forma, proizvodio efekat fragmentarnog, junaci podvrgavali prototipskim proverama, tematika aktuelizovala itd. Ovaj tip mimeze najzastupqeniji je u pripovetkama J. Veselinovia u kojima se, u svom najradikalnijem vidu, sveo na govor bez znaewa. Takva su oponaawa konvencionalnih komunikativnih situacija (naroito u susretu zaqubqenih junaka koji pripadaju patrijarhalnoj sredini). Drugi tip mimeze je umesto dijaloke, otvorene forme ee aktuelizovao monoloki iskaz, najee prvo lice skaza, motiviui samim odabirom pripovedaa celovitost i sreenost prie (wenu folklornu stilizaciju) i znawe o svetu koje ima onaj koji pria sa epske distance. Bahtinovska tenzija jednoglasnog i vieglasnog govora prati se i u analizama komentara. Neprestano oslukujui i razdvajajui glasove tueg govora (Bahtinovo znaewe pojma) u tekstovima preteno realistikih pisaca, Ivani nam otkriva kako wihova
8 U studiji posveenoj Jakovu Igwatoviu objawavaju se drugi tipovi veza, npr. svakodnevni govorni anrovi (odreeni tipovi usmenog dijaloga: salonskog, familijarnog, svakodnevnog porodinog) koji ne ukazuju na folklorni ve na bidermajerski model pripovedawa i jedan drugi (urbani) potencijal srpske realistike proze. 9 Ilustrativni su razliiti naini ciklizacija proze: po temama, po stilskim dominantama (humorno, tragino, ozbiqno, trivijalno, karikaturalno, groteskno kod Igwatovia), koncepcijskoj dinamici (prosvetiteqsko, klasicistiko, romantino, realistiko kod Igwatovia; romantiarsko, folklorno, realistiko kod Qubie; folklorni realizam, razvijeni realizam, naturalizam, modernistike struje, jake struje fantastike, humoristiki kompleksi kod Matavuqa), po dominangnim oblicima pripovedawa i perspektivama (L. Lazarevi), po regionalnim odlikama (Matavuq), po tipovima kompozicije (paradigmatska i sintagmatska kod Matavuqa).

419
nova znaewa tako i subverzivno prisustvo autora i epohe kojoj pripadaju. Wegove studije su tragalaki pokuaji da se savlada pria o svetu koji za samu priu uvek ostaje nesavladiv.
Dragana Vukievi

UDC 050.488(497.11) SRPSKI KNJI EVNI GLASNIK

STO GODINA SRPSKOG KWIEVNOG GLASNIKA

Aksioloki aspekt tradicije u srpskoj kwievnoj periodici, Institut za kwievnost i umetnost Matica srpska, Beograd Novi Sad 2003.

Ovaj zbornik saiwen je od radova nastalih kao rezultat naunog skupa Aksioloki aspekt tradicije u srpskoj kwievnoj periodici Srpski kwievni glasnik, odranog 23. i 24. maja 2002. godine. Pri tom je jo vano spomenuti i to da je ovaj skup realizacija projekta Istorija srpske kwievne periodike u prvoj polovini 20. veka. S tim u vezi objavqivawe zbornika znaajno je iz vie razloga. Poznato je da je naa kwievna periodika nedovoqno istraena, a jo mawe cewena, te je buewe interesovawa za ovaj segment od ogromne vanosti. Kwievni asopisi u 20. veku nisu bili samo registratori kwievne situacije u kojoj su egzistirali. Naprotiv, oni su bili nosioci odreene i javne i kulturne misije, obrazujui svest i vaspitavajui ukus svoje italake publike. I kao takvi zasluuju da budu proueni mnogo ozbiqnije nego puki arheoloki materijal. Odreen povodom svog nastajawa, dakle stogodiwicom od osnivawa Srpskog kwievnog glasnika 19012001 (skup je pomeren za godinu kasnije iz razloga tehnike prirode), zbornik predstavqa znaajan deo tog problemskog korpusa. Povratak pitawu odnosa prema tradiciji jo je jedan od veoma vanih strana ove publikacije. Formalno zbornik je ostvaren tako to su radovi grupisani u etiri tematsko-problemske celine. Prva predstavqa radove optijeg tipa, druga celina posveena je pojedinanim piscima ili pitawima, trea donosi radove o zastupqenosti stranih kwievnosti u SKG, dok je etvrta, obimom najmawa, ona koja se bavi politikim temama. Zbornik je, kao to i prireivai u pogovoru napomiwu, zamiqen problemski u skladu sa novijim tendencijama revalorizacije tradicije. Danas se nauka o kwievnosti suoava sa kqunim pitawima kwievne tradicije, te je preispitivawe nekih od premisa na kojima poiva naa istorija kwievnosti zadatak koji lei pred savremenim prouavaocima. Stoga je znaaj ovog zbornika, iako se bavi samo jednim segmentom srpske kwievne batine, u izuzetnoj podsticajnosti. Kroz veliki broj eseja, naroito onih koji se eksplicitno bave ovim problemom, provejava stav iz uvenog Eliotovog eseja Tradicija i individualni talenat, da sadawost mewa prolost isto toliko koliko i prolost upravqa sadawou. Dakle, treba konstatovati da tradicija nije konano formiran, neprikosnoveni fenomen. Naprotiv, ona je iva, pokretqiva forma i samo u sadejstvu sa wom postoji sadawost, kao i to ona postoji zahvaqujui promatrawu sa distance. Izazovu reinterpretacije i revalorizacije tako shvaenog modela nemogue je odoleti. Tako su najzanimqivije i najdalekosenije u okviru ovih analiza upravo one koje su podlegle ovom izazovu. S tim u vezi, ini se, treba istai esej Aleksandra Petrova Srpski kwievni glasnik i procesi osavremewivawa i onesavremewivawa u kwievnosti. Jedan od problema kojima se

420
bavi Petrov jeste upravo sluaj kada nove epohe otkrivaju u prethodnim umetnike vrednosti koje su bile zanemarene".* Ideju da sva nova dela nastaju u dijalogu sa tradicijom i da stoga tradicija ne moe i ne sme biti zanemarena, iako taj dijalog moe biti i kompetentivan, pored ovog dosledno sprovode i drugi autori u svojim esejima. Spomenimo jo Milana Radulovia i esej Modernizacija tradicije. U svom tekstu on polazi od hipoteze da je SKG artikulisao ne samo kwievni program svog doba ve itavu kulturnu ideologiju i da kao takav predstavqa strukturalni deo itave srpske patrijahalne tradicije. Otvorivi vrata Evropi, SKG je svojom kosmopolitskom koncepcijom modernizovao nacionalnu tradiciju i izneo kulturnu reformu u srpskom drutvu u prvoj polovini 20. veka. Drugi deo zbornika donosi takoe zanimqive teme, koje pitawe tradicije svode na konkretniji nivo bavei se problematikom odreenih anrova ili pisaca, iju je kwievnu sudbinu zabeleio i SKG (na primer, esej Bojane Stojanovi-Pantovi Raskorak izmeu stvaralake prakse anra pesme u prozi i wene kritiko-teorijske recepcije u Srpskom kwievnom glasniku (19011904), zatim esej Milivoja Nenina Ilija Ivakovi i Srpski kwievni glasnik). Kada je re o SKG, tekst ora J. Jania svakako predstavqa novum (Religiozne teme i motivi u Srpskom kwievnom glasniku). Trei deo zbornika sa tekstovima o zastupqenosti stranih kwievnosti u SKG sledi ono to se zove program stare serije ovog asopisa, a to je uvena reenica Bogdana Popovia: Strana kwievnost je srpskoj danas najpotrebnija." Zbir sistematizovanih tekstova o francuskoj, ruskoj, nemakoj, engleskoj, neohelenskoj, panskoj i maarskoj kwievnosti u SKG jeste veoma znaajan doprinos nauci. Nezaobilazna tematika, kada smo upoznati sa prirodom, ideologijom i delawem SKG, svakako je politika. Wen upliv u kwievni ivot, naroito u vreme izlaewa ovog asopisa, nemogue je izostaviti. Tako esej Predraga Protia Odnos Srpskog kwievnog glasnika prema totalitarnim ideologijama izmeu dva svetska rata donosi SKG u svetlu pionira u konstituisawu nauke o politici kod Srba. Samo raznolikost i bogatstvo tekstova koji saiwavaju ovaj zbornik garancija su kvaliteta ove publikacije, dok je tema koju je naeo pravi nauni izazov. U tome upravo i jeste wegova najvanija posledica" detaqnog podsticaj kwievne misli u pravcu daqeg temeqnog i istraivawa i vrednovawa srpske kwievne tradicije.
Branislava Vasi

UDC 821.163.41.091 821.163.41-4

BREVIJAR KOMPARATIVNE METODOLOGIJE

Zoran Konstantinovi, Intertekstualna komparatistika. Komparatistiki prilog prouavawu srpske kwievnosti, Narodna kwiga Alfa, Beograd 2002

Zoran Konstantinovi (1920), jedan meu najistaknutijim svjetskim komparatistima druge polovine 20. vijeka, srpskoj italakoj i naunoj javnosti po* Aleksandar Petrov, SKG i procesi osavremewivawa i onesavremewivawa u kwievnosti, u zborniku radova Sto godina SKG, Institut za kwievnost i umetnost Matica srpska, Beograd Novi Sad 2003, 54.

421
dario je jo jedno djelo iz te sfere. Nakon Uvoda u uporedno prouavawe kwievnosti (Srpska kwievna zadruga, Beograd 1984) te Komparativnog viewa srpske kwievnosti (Svetovi, Novi Sad 1993) (ovdje ne bi vaqalo izostaviti ni kwigu Polazita, Izbor iz radova Zorana Konstantinovia povodom osamdesetog roendana, priredili: Zoran ileti, Slobodan Grubai i Srdan Bogosavqevi, Prometej, Novi Sad 2000), pred nama je kwiga izuzetno provokativnog i zanimqivog naslova: Intertekstualna komparatistika. Komparatistiki prilog prouavawu srpske kwievnosti, 2002. Ovo Konstantinovievo najnovije ostvarewe uslovno reeno (kaemo uslovno najnovije jer su u kwigu ukqueni i neki wegovi raniji tekstovi) ne pokazuje toliko autorove pretenzije da ispie jednu vrstu vlastite naune sinteze koliko da nastavi da posreduje svojim prilozima izmeu najsavremenijih komparatistikih tokova i onog to bi trebalo da bude temeq komparatistike nauke i komparatistikih istraivawa u okvirima srpske kwievne nauke. Sintetiki duh i pristup u vlastitim komparatistikim istraivawima iskazan je metodoloki jo u Uvodu u uporedno prouavawe kwievnosti, gdje je upuivao na potrebu ne zastupawa jednog metodolokog obrasca ili jedne kritike teorije ve da na izvjestan nain komparatistiki pristup kwievnosti bude jedna vrsta sinkretikog metodolokog obrasca koji e objediwavati, ali ne formalistiki, sve one najznaajnije aspekte tumaewa kwievnog djela, a na iji izbor bi najveim dijelom uticalo samo kwievno djelo koje je predmet prouavawa/itawa. Time se na posredan nain iskquivalo mehanicistiko preuzimawe bilo metodolokih bilo kritikih obrazaca, ime se pribliio, a povremeno i nagovjetavao nove putawe u savremenoj kwievnoteorijskoj misli, pa ne iznenauje ni Konstantinovievo priklawawe" stavu Iva evrela kako je danawa intencija da se literarno delo ispituje u svim onim wegovim pojavama koje su od znaaja za formirawe odreenih kultura" (12). Konstantinovieva Intertekstualna komparatistika praktino je komponovana iz tri dijela: teorijskog polazita", intertekstualnosti u sinhroniji" i intertekstualnosti u dijahroniji". Premda je prvi dio sam po sebi, kao okvir, najkrai, on sutinski korespondira sa svim ostalim tekstovima upravo na teorijskoj ravni zato to veina pojedinanih rasprava, bilo da su postavqene u sinhronijski bilo u dijahronijski kontekst, predstavqaju produetak teorijskog uobliavawa razliitih aspekata koji se ukquuju u mogua intertekstualna istraivawa. Na taj nain svaka od tih rasprava, bilo kada se radi o fenomenu basne kod Dositeja Obradovia, formulisawa istorijskog promiqawa kwievnosti kod Lazara Bojia, o odnosu pjesnitva i slikarstva na primjeru ure Jakia ili razliitih aspekata citatnosti kod Vojislava Ilia ili Danila Kia, pokazuje mogunost teorijskog proirivawa osnovnih komparatistikih aspekata koji izviru iz vlastitog teorijskog polazita. Polazei od iwenice da je svaki (kwievni) tekst povezan sa drugim tekstovima, Zoran Konstantinovi naglaava da je intertekstualni pristup najsavremenija metoda" pomou koje se otkriva bogatstvo i kwievnosti i kulture" (7). Temeq je preuzet iz semiotikih teorijskih postavki Julije Kristeve (ili kako je Konstantinovi oznaava Krsteve) iz ega izrasta potreba da se uspostavqa dijalog sa drugim tekstovima na svim ravnima, pri emu se konstituie mali metodoloko-komparatistiki prirunik: Vaqa rekonstruisati dijalog, otkriti put od sema do semeiona da bismo doli do obuhvatne slike o razvoju kwievnosti i o wenoj ulozi u graewu kulture." (9) Tim pristupom se utvruju promjene, odnosno pomijerawa smisla i pokazuje kako se bogatila i razvijala kwievnost onog naroda ija se djela posmatraju u kompa-

422
ratistikom kquu, kako bi se, na kraju, prikazao preobraaj duha i mentaliteta tog naroda. Premda su Konstantinoviu polazita ideje Julije Kristeve, on ih proiruje oslawajui se na teorijske postavke kako komparatista tako i nekih kwievnih teoretiara, izmeu ostalih Henrija H. H. Remaka, erara eneta, Hansa R. Jausa, Manfreda melinga, Suzan Holtis, Jerga Helbiga i drugih, s ciqem da se formulie takav intertekstualni obrazac koji bi podrazumijevao razmatrawa kako povezanosti tekstova unutar nae kwievnosti tako i tekstova naih pisaca sa stranim piscima i sa tekstovima nejezikih sistema" (11). Na ovaj nain Zoran Konstantinovi umnogome proiruje podruje komparatistike koja se, do sada, uglavnom zadovoqavala prouavawem tzv. bilateralnih kwievnih veza, odnosno odnosa svedenih najee na fenomene uticaja. U druga dva dijela kwige Intertekstualna komparatistika, bavei se u sinhroniji, dakle pojedinanim aspektima intertekstualnosti, djelom Dositeja Obradovia, Lazara Bojia, Laze Lazarevia, Vojislava Ilia, ure Jakia, Momila Nastasijevia i Danila Kia, Konstantinovi nastoji da provue svoju osnovnu ideju, svoje viewe, svoj pogled na ono to bi se moglo oznaiti kao sistem srpske kwievnosti", dakle ni na trenutak ne isputa dijahronijsku komponentu razvoja kwievnosti unutar vlastitih interpretacija. Tako postavke, nagovijetene ili iskazane u sinhroniji, postaju temeqna okosnica rasprava o intertekstualnosti u dijahroniji kojim se na posredan nain opovrgavaju dosadawa istoriografska tumaewa o diskontinuitetu unutar istorije srpske kwievnosti. Tri teksta (Kontinuirani dijalog nae svesti sa pravoslavnom vizantijsko-slovenskom tradicijom, Prelaz srpske duhovnosti u evropski kontekst i Proces evropeizacije" zahvaen kroz kwievnost) ve i svojim naslovima ukazuju na osnovne aspekte wegove vizije konstituisawa srpske kwievnosti kao sistema zato to je srpska kwievnost kao celovit tekst neosporno prola kroz temeqitu transformaciju, neminovnu zbog toga to je iz jednog konteksta prela u drugi, iz sistema vizantijsko-slovenske kulturne tradicije u evropski, odnosno sredwoevropski sistem vrednosti, ali da je u ovom izuzetno snanom procesu transformacije ipak sauvala tri bitna elementa: jezik, veru i pismo a zahvqaujui tome i nacionalno bie svoga naroda" (149). Da bi dokazao opovrgavajuu tezu o diskontinuitetu u tokovima razvoja srpske kwievnosti, Zoran Konstantinovi se zadrava na dva aspekta. Prvi aspekt je fenomen kwievnog (ili kwievnih) prekida" do kojeg je dolo sa turskim osvajawima Balkana, odnosno nakon propasti srpske srpskih sredwovjekovnih drava, pri emu je dolo do nestanka, odnosno gaewa ili unitewa svih institucija, a time i sveukupnog duhovnog stvarawa u dotadawem smislu. U tom periodu mesto dijaloga u kwievnosti postaje narodna pesma" (140), to znai da dolazi samo do promjene wenih oblika iskazivawa, a ne i da iskazivawe kao takvo nestaje. S druge strane, u seobama srpski narod se kretao kao organizovana etnika celina" (149), to je takoe bitno uticalo na ouvawe ne samo nacionalnog ve i kwievnog identiteta koji se u prethodnim periodima stvarao. Iako je u tim vremenima kwievnost sluila samo crkvenim potrebama, bitno je to je, s jedne strane, ouvala svoju vizantijsko-slovensku tradiciju, premda je postepeno, na novim prostorima i u novoj sredini dolazila u doticaje s novim kontekstom i novim kulturolokim obrascima. To se posebno uoava u odnosu srpske kwievnosti prema klasinoj kulturi, odnosno o razliitosti dijaloga koji namee zapadnoervopski kontekst. Po Konstantinoviu, kwievni klasicizam je po svojim uzorima latinski, za razliku od uzora koji karakteriu vizantijsko-slovensku tradiciju, kao i potowa vre-

423
mena. Iz takvog posmatrawa tokova srpske kwievnosti Zoran Konstantinovi tvrdi da srpsku kwievnost karakteriu tri klasicizma: Srpska duhovnost se, prema tome, u dijalog sa evropskom kulturom kako smo ve istakli ukquila poev od baroka, a samim tim i u evropsku tradiciju latinskog jezika. No ovo ukquivawe je samo jedan moment u velikoj preorijentaciji srpske kulture od Istoka prema Zapadu, izvrenoj tokom H stolea i ono za novu srpsku kwievnost, koja e nastati iz ovog dijaloga, nee biti u toj meri presudno kad je u pitawu wen odnos prema antikom svetu u celini. Jer gotovo svi weni samostalni stvaralaki prodori u antiku ostae ipak i daqe helenski a ne latinski. Na taj nain je na onom viem stvaralakom planu i u ovom sluaju nastavqena tradicija neposrednih veza stare srpske kwievnosti s helenizmom preko Vizantije. () A ovakva tradicija naih stvaralakih dodira sa svetom antike Grke nastavqa se i u HH i potom u HH stoleu. U obnovqenom srpskom modernizmu 50-ih i 60-ih godina HH stolea jedna od glavnih struja po svom karakteru bie klasicistika, ali helenistiki orijentisana. To bi zapravo bio trei klasicizam u srpskoj kwievnosti ukoliko kao prvi raunamo ve spomenuti klasicizam Lukijana Muickog i wegovih uenika, koji je po svojim uzorima bio iskquivo latinski, horacijevski" (155). (Drugi klasicizam je klasicizam Vojislava Ilia!) U okvirima najmodernijih poimawa komparatistikih metoda, prikazujui procese evropeizacije srpske kwievnosti, odnosno o nainu prihvatawa i transformisawa kwievnih tokova oznaenih kao verterizam", bajronizam" i slino, Konstantinovi ispisuje i posrednu sliku o nainu konstituisawa naeg mentaliteta, gdje izmeu ostalog navodi i primjer Srpskog kwievnog glasnika na ijim se stranicama iskazivalo protivqewe prihvatawu simbolizma i Bodlera, to je posqedica jedne od osnovnih crta naeg mentaliteta: naime da se ovaj mentalitet nikako nije mogao pomiriti sa iskquivim esteticizmom, kao ni sa onakvim naturalizmom koji vidi samo nalije ivota" (212). Najkrae reeno, pred italakom i naunom javnou nalo se ostvarewe koje moe da bude i jedna vrsta metodolokog brevijara, koji je iri od komparatistikog, za prouavawe kwievnosti.
Mladen ukalo

UDC 821.163.41-14.09 MiljkoviB. 821.163.41-95

ORFEJEV DVOJNIK
Radivoje Miki, Orfejev dvojnik. O poeziji i poetici Branka Miqkovia, Narodna kwiga Alfa, Beograd 2002

Iz podnaslova kwige Orfejev dvojnik. O poeziji i poetici Branka Miqkovia iitava se usmerewe Radivoja Mikia na pesniki opus jednog od najznaajnijih predstavnika srpskog neosimbolizma, kao i dva osnovna pristupa Miqkovievim tekstovima ispitivawe wegove poetike i interpretcija pojedinih pesama i pesnikih ciklusa. Naravno, preplet Miqkovievih (auto)poetikih iskaza s wegovom konkretnom pesnikom praksom uslovio je da se i dva tipa istraivawa za koje se Miki opredelio meusobno dozivaju i prepliu kroz celu kwigu.

424
U uvodnoj studiji, koja je pozajmila naslov i celoj kwizi Orfejev dvojnik autor uspostavqa osnovne konture Miqkovieve poetike. Ostajui na tragu nekih ranijih izuavawa, on Miqkoviev pesniki obrazac vidi kao sintezu simbolistike i nadrealistike poetike". Pesnikovu potrebu zasnivawa verbalne jave, s drugaijim ontolokim statusom u odnosu na realnost i s autonomijom u odnosu na empirijski svet, Miki vidi kao nadovezivawe na zamisli i ostvarewa dvojice utemeqivaa simbolizma Malarmea i Valerija. Pomenuta Miqkovieva intencija odrazila se, prirodno, i na wegov pesniki postupak, koji je sam pesnik definisao kao tewu da odreeno zameni neodreenim, neposrednu stvar ifrom, konkretno simbolom". Kult forme, koji na jo jednom planu Miqkovia vezuje za simboliste, autor takoe tumai u simbolistikom kquu kao mogunost i nain da se verbalna umetnika tvorevina odvoji od uobiajene jezike prakse i od sveta stvari i pojava koji je u jeziku reprezentovan". U ciqu odvajawa od empirijskog i referentnog, kako navodi Miki, Miqkovi se oslobaa najpre telesno determinisane percepcije" i potrebe da se u pesmi opisuje ono to je vieno", a ukida i uobiajene prostorno-vremenske okvire, odnosno drugaije ih komponuje. O nadrealistikom usmerewu Branka Miqkovia autor prevashodno govori u vezi sa zbirkom Poreklo nade, gde poetske dominante postaju uloga sna i nesvesnog, groteskno-humorni ton, konstituisawe paralelne stvarnosti koja ugroava pesnikovu fiziku egzistenciju, pojaana sintagmatska sloboda i alogini sklopovi, disparatna slika i metafora, a uoena je i mestimina pesnikova tewa drutvenoj angaovanosti, odnosno praktinim vidovima mewawa sveta i stvarnosti". U istoj studiji Miki ukazuje i na Miqkoviev postupak citatnosti i reminiscencija, koji ima ishodite u elitovskom poimawu tradicije i uspostavqawu specifine lirske komunikacije sa svetskom i domaom pesnikom prethodnicom. Iako je dominantan podtekst celokupnog Miqkovievog stvaralatva grki mit o Orfeju, autor ukazuje na iwenicu da se dobar deo pesnikih simbola zasniva na domaoj usmenoj i pisanoj tradiciji, pri emu se naroito istie folklorno-mitoloki sloj koji je citatna podloga u ciklusu Utva zlatokrila. Na primeru motiva frule Miki ukazuje na viestruko upuivako znaewe Miqkovievih simbola i wihov sloen semantiki potencijal: frula je i folklorna iwenica, s asocijacijom na konkretna dela usmenog stvaralatva, ali je i muziki instrument posredstvom kog se u Miqkovievoj poeziji uspostavqa sinteza muzike i rei i iskazuju najsloenija poetika pitawa. Jasna koncepcija pesnikog stvarawa uslovila je izrazitu poetiku koherentnost Miqkovievih tekstova pesnikih i diskurzivnih (esejistikih i kritikih) i uinila ga pesnikom koji samo prividno moe da mewa svoj formalni repertoar i tematiku", ostajui uvek opsesivno vezan za jezgro svoje poetike". S obzirom na to da je Miqkovi bio jedan od pesnika koji je nastojao da sasvim jasno formulie poetika ishodita svoje poezije", Miki se pre itawa i interpretacije pesnikovih kqunih ostvarewa osvrnuo na wegov esejistiki rad. U studiji Poetika osnova Miki se zadrao na esejima Poezija i oblik, Hermetina pesma i Poezija i ontologija, to je bilo dovoqno da se ilustruje Miqkovievo shvatawe umetnikog stvarawa i prirode poezije, kao i da se objasni srodnost naeg pesnika sa simbolizmom i nadrealizmom u evropskim i domaim kwievnim tokovima. Miqkovievu orijentaciju na aluziju, sugestiju i zagonetawe, na linu simboliku i mistinu komponentu u stvarawu autor vidi kao trag i sponu s kqunim Malarmeovim poetikim stavovima. On je identifikuje i u Miqkovievoj predstavi o demijurkom" poslawu pesnika, koji

425
ne ponavqa/preslikava stvari iz prirode ve stvara jedan drugi svet". Opirawem mimetizmu i stavqawem akcenta na ideju, a ne (na) sadraj" (podvukao B. M.), odnosno opredeqewem za patetiku uma", Miqkovi se pribliio, kako navodi autor, i drugom vodeem simbolisti u evropskim okvirima Polu Valeriju. Wemu je na pesnik srodan i po opredeqewu za strogu formu i vezani stih, tanije po nainu na koji je sopstveni izbor obrazlagao: nunou da se izbegne referentnost jezikog iskaza i da se iskaz dodatno modeluje, ime su se oba pesnika nala na istim talasnim duinama s modernim semiotikim i lingvistikim teoretiarima. U kquu Miqkovieve tewe ka konstituisawu autonomne verbalne jave autor ita i wegove eksplicitne zahteve za udaqavawem, zaboravom, oslobaawem, kao i insistirawe na odsutnosti i praznini. Radivoje Miki ukazuje i na take u kojima se stiu poetika naela simbolizma i nadrealizma otpor mimetizmu, odnosno tewa da se subjekt odvoji od realnosti, da zatvori ula prema spoqawem svetu" i da razum dri u stawu slinom snu", meusobna zamewivost stvari ime objawava Miqkovievu vezu s dvama disparatnim pesnikim orijentacijama, kao i mogunost wihove integracije u jednom pesnikom opusu. Tri sledea poglavqa u kwizi Sedam mrtvih pesnika, Pesma i nejasnost i Utva zlatokrila ve naslovi sugeriu, jesu studije u ijim su se fokusima nali Miqkovievi ciklusi pesama, dva se jasno prepoznaju, a predmet drugog ogleda jesu Tragini soneti i Ariqski aneo. U interpretaciji ovih ciklusa Miki ukazuje na wihovu jedinstvenu tematsku, idejnu ili autopoetiku usmerenost, na kontekstualnu vrednost; pesme stiu ove osobine naavi se u okviru veih pesnikih celina i na sloene mree intertekstualnih relacija uspostavqenih u pojedinanim ciklusima. Autor ukazuje na to da tekstovi koji su se nali meu Sedam mrtvih pesnika imaju dvostruku citatnu podlogu mit o Orfeju i, naravno, nacionalnu pesniku tradiciju proirenu s dva hrvatska pesnika. On izdvaja i nosee pesnike teme ovog ciklusa smrt i wen odnos prema pesmi, sudbina pesnika naglaavajui da su one realizovane kroz specifinu simbolizaciju prostora i insistirawe na opoziciji gore dole, to je Miqkoviu omoguilo da asocira, s jedne strane, na arhetipske matrice i konkretne mitove, a s druge, na realne okolnosti i sudbine pesnika koje je izabrao u svoju tradiciju i s kojima vodi svojevrstan dijalog. Ogled Pesma i nejasnost usmeren je na objawewe Miqkovievog poimawa pesnikog hermetizma i na tumaewe Traginih soneta i Ariqskog anela u skladu s tim pesnikovim shvatawem. Miqkovi je, kako navodi autor, pravio razliku izmeu nerazumqivosti i konfuznosti. Za nerazumqivost, kae Miqkovi, uvek postoji kqu i jedna sasvim precizna odgonetka", to znai da je ona rezultat svesne namere i deo poetikog ciqa. U skladu s tim Miki posmatra i tumai i nerazumqivost u Miqkovievoj poeziji ona je deo pesnikove intencije i ima ishodita u potrebi da se poetska stvarnost dematerijalizuje, kao i u promewenim principima komponovawa poetskog govora". Nerazumqivost moe da proizilazi i iz metaforizacije koja se zasniva na spoju dve razliite i udaqene stvarnosti" (Miqkovi). Ovakvo poimawe metafore, zakquuje autor, na tragu je Aristotelovih razmiqawa, a dodatno je utemeqeno u simbolistikom principu univerzalnih analogija, odnosno pankoherencije. Na primeru Traginih soneta ukazano je na jedan od opsesivnih problema u Miqkovievoj poeziji na odnos izmeu bia i pesme, odnosno na ontoloko utemeqewe poetske stvarnosti. I u ovom ciklusu Miki skree pawu na viestruku semantizaciju prostorne opozicije gore dole, koja se javqa i u Ariqskom anelu. Posledwa pomenuta pesma analizirana je u ve opisanom poetikom kquu

426
Branka Miqkovia, s akcentom na aktivirawu mitske simbolike i na odsustvu realnog i ulno-konkretnog. Ciklus pesama Utva zlatokrila, koji autor smatra jednim od najboqih Miqkovievih ostvarewa, posluio je kao ilustracija pesnikovog manipulisawa folklorno-mitolokim nasleem i izgradwe sopstvenih simbola na fonu motiva usmene poezije. Miki je ukazao na iwenicu da je Miqkovi uvoewem konkretnih elemenata iz usmene tradicije zapravo naznaavao kontekst u kome bi wegove pesme trebalo itati i razumevati. On ukazuje i na neobino vanu ulogu naslova u ovom ciklusu, koji, zbog izuzetne hermetinosti pesama, imaju funkciju aktivirawa podteksta koji je ukquen u pesmu". U petom poglavqu kwige U tuem smo srcu svoje srce uli autor pravi presek Miqkovievog kritiarskog rada, bitno obeleenog autopoetikim iskazima. Radivoje Miki skree pawu na iwenicu da je Miqkovi drugim pesnicima () pripisivao vane elemente sopstvene poetike", zbog ega je i ovaj segment wegovog bavqewa kwievnou ukquen u kwigu Orfejev dvojnik. Autor na primerima Miqkovieve interpretacije i osvrta na poeziju Velimira Lukia, Boidara Timotijevia, Milovana Danojlia, Desimira Blagojevia, Tanasija Mladenovia, Vuka Krwevia, ila Sipervjela, Jasne Melvinger, Rejmona Kenoa i Alana Boskea jo jednom rekapitulira osnovna poetska naela Branka Miqkovia spoj simbolizma i nadrealizma, sklonost ka nejasnom i ka slutwi, ontoloko utemeqewe i osamostaqewe pesme, podraavawe sna, metapoetinost i autoreferencijalnost. Posledwi ogled u kwizi, kako autor naznaava, jeste Dodatak etiri tumaewa. U wemu se Miki osvrnuo na tumaewa Miqkovieve poezije koja su ponudili Dragan M. Jeremi, Vjeran Zupa, Petar Xaxi i Aleksandar Jovanovi. Autor je ukazazao na interpretativne orsokake na koje je tumae navodila biografska i filozofska komponenta Miqkovieve poezije (Jeremi, Zupa, Xaxi), kao i disparatna, simbolistiko-nadrealistika struktura wegovih pesama (Zupa), ali i na relevantne i danas aktuelne uvide u vezi sa simbolikim znaewima pojedinih motiva (Xaxi, Jovanovi), kao i na neosimbolistiko odreewe Miqkovieve poezije, s akcentom na usredsreenost na motive pesnitva i kulture" (Jovanovi). Iz svega reenog vidi se da je Radivoje Miki u kwizi Orfejev dvojnik prouio i opisao poetika naela Branka Miqkovia i ukazao na razliite oblike wihove artikulacije diskurzivne i imanentne (u pesmama) kao i na iwenicu da su wima obeleeni raznorodni tekstovi ovog pesnika eseji, poezija, kritika. On je skrenuo pawu i na to da je razumevawe i tumaewe ove poezije nemogue bez uvida u Miqkovievu pesniku intenciju i poetike principe, i to je demonstrirao kroz parcijalne interpretacije Miqkovievih kqunih ostvarewa: ciklusa Sedam mrtvih pesnika, Tragini soneti, Utva zlatokrila i dela Ariqski aneo. Na taj nain stvoren je generalni uvid u poeziju i poetiku jednog od najznaajnijih i najprovokativnijih pesnika druge polovine HH veka i ponuen kqu za wegovo itawe i razumevawe.
Lidija Bokovi

IN MEMORIAM
UDC 821.163.41:929 Ti ma A.

ALEKSANDAR TIMA (19242003) I onima koji nisu blie poznavali Aleksandra Timu jasno je da on nije bio ovek ceremonije i da mu je muno padalo sve to nalikuje na puku drutvenu konvenciju i na kurtoazno ophoewe. Takvim qudima teko je iskazati potovawe, ak i kad je najiskrenije izreeno, i najtanije odmereno, ak i kad nema osobe koja e vas nervozno ili ozlojeeno prekinuti usred reenice. Jasno je, stoga, da je re oprotaja od takvih qudi potrebnija nama, koji privremeno ostajemo na ovom svetu, nego to bi ti qudi na odlasku, makar i u skrivenim primislima, poeleli o sebi neto da uju. Ima mnogo razloga zbog kojih Matica srpska, pogotovo u ovoj prilici, prosto mora da izrekne svoju re potovawa i zahvalnosti. Aleksandar Tima predstavqa u Matici srpskoj jednog od onih retkih, dragocenih delatnika po kojima se odmeravaju neki vani uspesi i ukupni dometi itave ustanove. Zajedno sa Bokom Petroviem, on je uredniki oblikovao izdavaku delatnost Matice srpske, dao joj je duu i onaj lepi lik po kome mnogi pamte celu ustanovu. Ogroman deo svoje radne energije on je uloio u to preduzee na ijem unapreewu je radio od 1949. pa sve do penzionisawa 1981. godine. Na mnogim kwigama, po tadawem obiaju, nije stajala nikakva napomena o urednikim doprinosima pojedinaca, ali je sasvim oigledan Timin trag na takvim edicijama kao to su Danas", Romani", Poezija" i druge. Dobro se pamti veliki udeo Aleksandra Time na ureivawu Letopisa Matice srpske. U Urednitvo toga asopisa Tima ulazi januara 1958. kada je odgovorni urednik postao Mladen Leskovac, a od kada je naredne tri godine mladi pisac obavqao i funkciju sekretara Urednitva. Na urednikim poslovima radie sve do juna 1979. godine, a za to vreme e glavni i odgovorni urednici biti jo Boko Petrovi (19651969) i Dimitrije Vuenov (19741979). Kada Tima, kao glavni i odgovorni urednik, bude preuzeo punu brigu o asopisu, u periodu od januara 1970. do juna 1974. godine, formirae snanu Redakciju u ijem sastavu e biti jo Dragia ivkovi, Sreten Mari i Petar Milosavqevi (kasnije umesto Maria pridruie se Jovan ulum). U tom periodu bie objavqeni mnogi znaajni tekstovi ne samo nae poezije, pripovedne proze i kritike nego i esejistike, filozofije i nauke.

428 Istovremeno, kao saradnik asopisa, Tima je bio dragocen ne samo po svojim kwievnim prilozima ve i itavim nizom kritikih prikaza, kojima 1950. godine i zapoiwe svoj kwievni rad. U tom ranom periodu, tanije od 1953. do 1965. godine, on je, pod pseudonimom Pavle Gost i zajednikim naslovom Listajui asopise, napisao mnotvo kratkih, jezgrovitih tekstova o naim i stranim kwievno-kulturnim temama. Ti tekstovi su, pre svega, informativno-publicistikog karaktera, a opisuju mnoge dogaaje iz kwievnog i kulturnog ivota raznih naroda i zemaqa. Tima se, tako, pojavquje kao svojevrsni hroniar planetarne kulture i stanovnik sveta kao globalnog sela. Dogaaji o kojima on izvetava i koje ponekom, najee britkom reenicom komentarie, najrazliitijeg su karaktera. Tako e 1953. godine u svom prvom prilogu, otvarajui rubriku, on, primera radi, komentarisati domaa zbivawa kao to su predlozi Sekretarijata Socijalistikog saveza Srbije o centralizaciji poslova u oblasti kinematografije, statistiki podaci o izdavakoj delatnosti u Bosni i Hercegovini, polemika Voje Rehara i Borisa Ziherla o egzistencijalizmu, rasprava Miroslava Felera o romanu ili vest o poecima izlaewa asopisa Umetnost i kritika. S druge strane, wega e zanimati i inostrana zbivawa, poput teksta Aleksisa Fransoe o Floberu, Di Kanu i revoluciji 1848. godine, pojave autobiografije Artura Kestlera, autobiografskog romana Vilijama Sarojana Jaha bicikla u Beverli Hilsu ili Kafkinih Pisama Mileni, te prigodne i pohvalne pesme koje engleski pesnik V. Sekvil-Vest posveuje novokrunisanoj kraqici Elizabeti . Svi ovi tekstovi, mozaiki sloeni, veoma se lako i sa zanimawem itaju, ak i dan-danas, kad su sasvim izgubili aktuelnost, a dobili na istorijskom znaaju, kao svedoanstvo jednog prohujalog vremena. Hroniar planetarne kulture Aleksandar Tima pratio je asopisnu literaturu na vie stranih jezika na nemakom, engleskom, francuskom, maarskom i drugim, a komentare je pisao bez velikih pretenzija, reklo bi se iz iste italake radoznalosti i iz eqe da prikae bogatstvo i raznovrsnost fenomena svetske kulture. Pre nego to je postao pisac, Aleksandar Tima je bio veliki italac. U to itawe je unosio sopstvenu prirodu: mnogo iwenica, lucidna opaawa, otroumni komentari, ali sve to proeto je lakoom i odsustvom prejakog udubqivawa. Uostalom, sam pisac je u eseju U ijoj zemqi o sebi izneo sledeu ocenu: Smatram sebe ovekom povrnog uma, koji se radije predaje utiscima nego to proverava wihovu opravdanost i zasnovanost na iwenicama." U navedenim reima izvestan deo, dakako, treba odbiti na raun uobiajenog toposa skromnosti, pa i preotre, gotovo mazohistike samoanalize. Ne treba, meutim, prenebregnuti da u toj povrnosti uma i tom predavawu utiscima lei specifian arm Aleksandra Time, arm koji nalazimo ne samo u najboqim delima wegovog kwievnog opusa ve i u usputnim, publicistikim zapisima naslovqenim tako nonalantno Listajui asopise. I Timini prevodi primetno su obogatili ne samo Matiinu izdavaku delatnost ve i celokupnu srpsku kwievnu scenu, a meu wi-

429 ma najvie nalazimo maarskih (Mor Jokai, Karoq Sirmai, Ferenc Feher, Tibor Deri, Joef Pap, Mihaq Babi, Pal afer, Laslo Vegel, ula Haj, pa nobelovac Imre Kertes i dr.), potom nemakih (tefan Cvajg, Leonhard Frank), ali i nekih engleskih i francuskih pisaca. S druge strane, on pripada jednom sasvim uskom krugu naih izuzetno esto prevoenih pisaca zaslunih za recepciju srpske kwievnosti u svetu. Kwige wegovih pripovedaka i romana predstavqene su maarskom, poqskom, makedonskom, slovenakom, francuskom, ekom, rusinskom, engleskom, norvekom, italijanskom, izraelskom, finskom, albanskom, rumunskom, holandskom, nemakom, vedskom, danskom itaocu. Aleksandar Tima je kwievnik otra, nepotkupqiva pogleda koji je o stvarima, dogaajima i qudima umeo da svedoi sa jedinstvenom, neponovqivom otrinom i sa lekovitom grubou. Ponekad bi se u wegovim sudovima mogla prepoznati surova jednostavnost oveka spremnog da kao to to ini u svojoj mladalakoj pesmi Starinska zapie stihove koji se, u ovom asu opratawa, sami prizivaju, ali sada u tvrdim kontrastima prepoznajemo teku koprenu melanholije: Iao je iao / ne ide vie / jeo je pio je / ne jede ne pije vie / veselio se / vie se ne veseli." Ledena, ogoqena stvarnost wegovih pripovedaka i romana nije nimalo sklona utenom preputawu drugome kao bliwemu svome. Ako se tako neto i desi, desie se tek u trenutku, u magnovewu, ali se sutinski uvidi u jazove koji nas dele nee neutralisati ili ponititi. Prirodnije i ee, zapravo sasvim redovno, qudi se susreu kao neznanci, kao stranci, kao privremeni gosti koji dou, vide se s nekim, popriaju nakratko i onda nestanu, a pri tom rastanku odjekuju rei odlazeeg: Ja sam samo gost. Sluam te / i otii u sa sasluanim da gradim svoj put / koji / ne varaj se / nije tvoj" (Svi smo gosti). Otuda se ta slika gosta i odgovarajua imenica nala, iz mnogih razloga, i u pseudonimu Pavle Gost kojim se Tima vie od decenije koristio. Nita prirodnije no da je takav pisac na svoj konani put krenuo usred zime, premda je kao mlad pesnik verovao da prava sezona smrti to je prolee / kad se razjapi zemqa za klijawe / kad se razjapi nebo za grejawe" (Sezona smrti je prolee). Tako je, ovih ledenih dana, krenuo na svoj posledwi put pisac koji nas je, uporno i temeqito, premda bez ikakvih pedagokih ambicija, poduavao ta, simboliki uzev, znai studen u ovekovom biu i kako to naelo postaje sutinska osobenost qudske zajednice uopte. Iz snane, dramatine suoenosti sa tom studeni ovekove egzistencije ponikla je mnoina lucidnih Timinih uoavawa i dragocenih spoznaja. On je bespotedno ulazio u suoewe sa svim neprijatnostima, bolom i patwom bez kojih ovek ni ne postoji. Sa zlom se ovek mora suoiti, i to ne zato to e mu nakon toga suoewa nuno biti boqe ve zato to mu bez suoewa moe biti samo gore. Ocrtati zlo", veli on u esejistikom zapisu Ustaki satnik i kwievnost, dati wegov umetniki izraz, to znai istovremeno izobliiti ga, jer isti-

430 nit odraz, a svaki umetniki takav mora da bude po samom svom svojstvu umetnikoga, moe zlo samo da razoblii. Guiti zlo utawem ili crno-belim deklaracijama to je isto znai zatakavati ga, dozvoliti mu da latentno traje, ubija, i eka trenutak mraka kada bi moglo da se nametne." Boqe je, dakle, sa zlom nai se oi u oi nego okrenuti mu lea. Iz tog suoewa nee proizai nikakvo spasonosno dobro. Moda e se tek eliminisati vrlo izvesno, vee zlo. Desie se, u najboqem sluaju, da ovek protresen jakim egzistencijalnim iskuewima dopre do neke vie, ali nimalo utene take sa koje se ukau mone spoznajne vertikale. Otprilike onako kako se pripovednom subjektu, u zavrnim pasaima zbirke Krivice, nakon suoewa sa sopstvenom prazninom u sebi ukazala snana, neutena vizija: Mogao je da vidi, sa vrtoglave zvezdane visine, sebe, gde lei, u jednoj majunoj kuici kao smeno tatoj zatiti, ispruen na krevetu kao u grobu, okruen nesvesnim nonim disawem ukuana, koje se kroz razmaknute svodove lagano die, ostavqajui ga sasvim samog, sasvim samog." Egzistencijalna studen i jeziva samoa ne mogu se nikako izbei: ne pomae tu ni kua, ni krevet, ni bliwi, ak ni govor o svemu tome. Aleksandar Tima je, bez sumwe, klasik naeg modernog pripovedawa. Nezaboravnim pripovetkama i romanima on se legitimie kao naslednik monog realistikog pripovedawa, ako pod tom odrednicom podrazumevamo obaveznost pisca da izvetava o ivotima, dogaajima i posebno duevnim nijansama iji je svedok i sauesnik mogao biti. Timina dekonstruktivna snaga, po kojoj se iskazuje kao pisac izrazito modernistikog opredeqewa, proizilazi iz iwenice da je on opsednut svetom zla, nasiqem, ratnim stawem, logorakom duegupkom, mentalnim nestabilnostima, socijalnim dnom, te da iz takve opsednutosti proishodi ak i provokativna decentriranost wegovog pripovednog sveta. Da nije pripovedaka i romana Aleksandra Time, mnogo mawe bismo poznavali ono to elimo da potisnemo, ono to neemo da znamo i o emu nam je muno da govorimo. Bilo bi, po ovu kulturu, veoma opasno ukoliko dozvolimo da pisac takve misije, iz nas, stvarno ode. Neka je slava Aleksandru Timi i nek mu je laka crna zemqa.
Ivan Negriorac

UDC 821.163.41:929 Ti ma A.

ALEKSANDAR TIMA (19242003) Opratamo se od jednog od najveih savremenih proznih pisaca srpskoga jezika. Pardon, opratamo se od jednog od najveih pisaca jezika to ga je Aleksandar Tima, kao i Danilo Ki, smatrao srpskohrvatskim Srbima i Hrvatima uprkos. Rizikujui neizbjena pojednostavqewa, moraemo svesti wegovu prozu na nekoliko arhetipova. On je priao vjenu priu o qubavnicima koji se ewivo trae, a onda se meusobno razaraju. On je priao vjenu priu o ewi za nedostinim, a kada bi se to nedostino kakvim udom dostiglo, pretvaralo bi se u varku i tren i postajalo nezadrivo. On je priao vjenu priu o strasti, krvi i smrti; o zlu, krivici i nasiqu; o rtvi i xelatu koje spaja krvava nit zajednikog prokletstva. On je priao o vjenoj upotrebi ovjeka, o zakonu upotrebqivosti meu qudima; zakonu koga nijedan qudski odnos nije sasvim osloboen. On je vidio surove odnose meu qudima kao kolu bezbonitva, gdje zloin ne podrazumijeva kaznu ni od Boga niti od qudi; gdje patoloki instinkti ubijawa i naslaivawa u muewu drugoga razaraju tanku skramu kulture. On je varirao vjenu priu o ovjeku u ratu, kada se oslobaaju krvoloni ubilaki nagoni, i kada prividno weni, mali, meki i nejaki postaju xelati i perverzne ubice. On je priao priu o logorima, tom civilizacijskom dostignuu dvadesetoga stoqea. On je priao priu stranu, naalost domau, ali i univerzalnu priu o masovnim unitavawima qudi, o rtvama na masovnim gubilitima, koje lijepo vide kako idu na klanicu, kako ih ubijaju, a ipak idu, nosei djecu u narujima, zavaravajui se ludom miqu da wih, moda, nee, a znaju da hoe. On je priao priu o graninom, presudnom trenu, kada se mora donijeti odluka od ivotne vanosti, s tekim konsekvencama za pojedinca, porodicu ili iru zajednicu. Opratamo se od jednog od najveih italaca koje znam, i to italaca na vie jezika: barem na srpskom (srpskohrvatskom), slovenakom,

432 maarskom, francuskom, engleskom i wemakom. On je bio biblioteka koja hoda. Opratamo se od jednog od najveih radoznalaca, od svjetskog putnika koji je volio da bude drugde" tako mu se i kwiga zove i da sa druge strane sagleda sebe i svoj svijet; od jednog putopisca koji je tua mjesta pretvarao u svoje unutarwe pejzae. Opratamo se od velikog zaqubqenika u prirodu, a to znaju biti osobewaci i usamqenici; od ovjeka koji je beskrajno volio Dunav, Dunavski park, sunce, ptice, svoj Novi Sad. Opratamo se od ovjeka koji je udio za dijalogom, za punoom duhovnog kontakta sa drugima, za razumijevawem, a koji je malo razumijevawa nalazio, kome je uvijek bilo malo qubavi i s kojim se malo ko umio sporiti. Otuda wegova reskost i oporost, wegova maska hladnog" ovjeka. To je drugi pojavni oblik preosjetqivosti; vid uvawa od povreda u sudarima sa svijetom. Uvijek mu je bilo malo qubavi i wenosti. Qubav je smatrao krhkim temeqem svijeta, a uskraenost u qubavi uzrokom zla u qudima. Opratamo se od ovjeka koji je ivot smatrao istim, velikim i ni sa im poredivim poklonom, koji je ivot beskrajno volio i cijenio, i znao da je ivot jednokratna rata. Zato ga je tako strasno ispuwavao, stvaralaki i doivqajno. Opratamo se od umjetnika koji je najvei dio svoga ivota upotrebio da to bude istinski umjetnik. Po tome e se pamtiti u svom jeziku, u svom narodu, u svijetu. Opratamo se od prvog graanina Novog Sada i Vojvodine. Ne vidimo drugoga koji bi se u ovom asu s wim mjerio, i ne slutimo ga na vidiku. Opratamo se od jednog od naih najprevoenijih pisaca, koji je potvrdio nae postojawe u svjetskoj kwievnosti i koji je preveden na francuski, wemaki, italijanski, vedski, holandski i druge jezike; od pisca koji se uvrstio u porodicu pisaca svjetske kwievnosti. Timin status u Evropi nije mawi od wegovoga statusa u zemqi. A to je dato samo najveima. Opratamo se od dragocenog prevodioca iji prevodi s maarskog jo miriu na svjeu tampu. Dragi Tima, oprostite mi to ne mogu da naem hladnu rije kao svetojovawski dani 1942, jer prvi moj doivqaj Vae proze bio mi je takav: kao da vrhom ledenice, ledenog pera kao ledenog bodea, neizbrisivo ispisujete priu o ovjeku i wegovoj prirodi na itaoevom srcu, dok srce cvri od vreline doivqaja uasa. Oprostite mi to ne mogu da naem tako vrelu rije kakva je bila vrelina Vaeg doivqaja s kojom ste primali uase ovoga svijeta; doivqaja bez kojega, kako ste tvrdili, nema umjetnike istine. Oprostite mi to ne mogu da obuzdam patetiku; takav je as. Oprostite mi to moram da upotrebim dvije Vae davnawe pjesme; opet ta upotreba ovjeka: Srbin i Jevrejsko grobqe.

433 Celog ivota boi se / protiv nepravde i protiv sebe / psujui. // Umire smiren / kao kolac / srueni / usujana garava lica / svetiteqski meu kukwavom / ena / koje miriu / na tamjan" (Srbin). Tu vie nee biti / novih raka: / sinovi i keri / i unuci i praunuci / tog Brauna i Mendelsona / i te Leipsire Klopoter / ije ostatke oglauju / kamene ploe / do pola utonule / u zemqu i travu / izginuli su / u prolom / ratu / u gasnim komorama / logora za unitavawe / ponevi sa sobom / u nezabeleenost / i ta 'vena seawa' / to su ih starima / na grob / uklesali. // Pa je grobar / dosetivi se / plugom povukao / crtu / wihovog prostirawa / i zasejao boraniju / i krompir / u preostalo tle / to su ga Braun i Mendelson / i Leipsira Klopoter / dok su bili ivi / zakupili / da blizu privuku / svoje tad / u izgledu / jo mnogobrojne potomke" (Jevrejsko grobqe). Dobro je dok se i grobqa obnavqaju. Hvala Vam za sve to ste uinili za nau kwievnost i kao pisac, i kao prevodilac, i kao urednik. U asu kada Va sanduk sputamo u hladnu panonsku zemqu, koju ste toliko voqeli, vjerujem u ono u ta ste Vi mawe vjerovali: da sve, ipak, ne umire i da ste se dokopali Ararata, barem dokle bude italaca, ne samo na ovom jeziku. Mir Vaem umornom tijelu; pokoj Vaoj napaenoj dui! Pratam. Pratajte! Hvala Vam za sve i neka Vam je vjena slava.
Jovan Deli

UDC 80:929 StojniM.

MILA STOJNI (19242003)* Potovani lanovi porodice Mile Stojni. Drage koleginice i kolege. Aksiomatski belodana logika ivota svedoi nam da je ovekovo trajawe samo poetno beskonano, a u krajwem pak sluaju konano. Uzaludni su vapaji koje je Isak Babeq prepisao sa jednog starodavnog nadgrobnog spomenika: O smrti, o koristoqupe, o nezajaqivi lopove, zato se ne saali nad nama, bar jednom?" Pa ipak, teko je poverovati da prof. Mile Stojni nema vie ovde, meu nama. Za ovakve odlaske na narod ima lepu izreku: I Bog sebi bira drutvo!" Od 1. februara 1924. godine, kada je u Beranama zapoet ivotni vek Mile Stojni (roene kao Milosava Carii), do 22. maja 2003. godine, kada je zavren, smestilo se podosta svakojakih istorijskih, socijalnih, kulturnih i dr. dogaaja razliitog porekla i karaktera. Dovoqno je podsetiti se da je ona zavrila gimnaziju u Beogradu ratne 1942. godine, da je teke poratne 1949. godine diplomirala na grupi za ruski jezik i kwievnost Filolokog (tada Filozofskog) fakulteta, kada je i zapoela svoju strunu i naunu karijeru: prvo kao saradnik Srpske akademije nauka, zatim kao profesor Vie pedagoke kole, a od poetka 70-ih godina do penzionisawa kao nastavnik Filolokog fakulteta u Beogradu. Iza ovih turih konvencionalnih podataka krije se jedno zaista duboko proivqeno i intelektualno bogato bivstvo. Dakle, neumitnom logikom ivota nedavno je od nas otila Mila Stojni, osoba dostojna potovawa zbog svoga duhovnog aristokratizma, zbog velike erudicije i kulture. Po prirodi svoga bia bila je pravi homo multiplex, jednako velika i kao ovek i kao naunik. Po svom izvornom prirodnom daru mogla je da bude glumica, pesnik, pripoveda, lingvista, politiar ili neto slino. Ali ona je izabrala profesiju univerzitetskog nastavnika kwievnog istraivaa. Osim to je bila profesor Beogradskog univerziteta, u toku vie decenija predavala je rusku kwievnost i na Novosadskom univerzitetu, ak prvo na wemu jo u vreme dok je bila stalno zaposlena na Vioj pedagokoj koli u Beogradu. Saraivala je u naunoistraivakim projektima
* Re na komemoraciji: Filoloki fakultet, Beograd, 23. juna 2003.

436 Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, rukovodila projektima u Matici srpskoj, bila esti i uvek rado vieni gost na naunim i strunim skupovima, na predstavqawu kwiga. Neka mi sada bude doputeno da najpre oivim, u kratkim slikama, neka seawa na svoje susrete sa blagorodnom i blagovernom prof. Milom Stojni, u nameri da makar ovla i implicitno ukaem na neke osobine wenog karaktera. U kolskoj 1967/68. godini Mila Stojni je drala nastavu ruske kwievnosti u Novom Sadu, zamewujui prof. Vitomira Vuletia, koji je bio na specijalizaciji u SSSR. Bio sam tada asistent poetnik, koji je poznavao wene radove, ali je istovremeno i dosta toga (naravno pogrenog) uo o wenoj pripadnosti vrhuki ondaweg naeg socijalistikog establimenta. Meutim, ispostavilo se da je naa profesorka uistinu predusretqiva, pristupana i skromna. Insistirala je, na primer, da joj preporuim solidan ekspres restoran, da na zakazani sastanak sa mentorom wene disertacije, umesto nekim prevoznim sredstvom, idemo peice. Negde u to vreme sa strahopotovawem prvi put sam uao u wen dom, smeten u Uikoj 29, takorei preko puta Tita i Jovanke", gde sam srdano primqen i poaen kao mladi kolega koji je doao na dogovor o pripremi ispita i po neki tekst iz oblasti ruskog simbolizma. Tada sam prvi put uo kazivawe o sudbinskom spoticawu u gumionkama", sluaju koji ju je zauvek vezao za oveka svog ivota". Istu priu sam u vie navrata sluao i docnije, ali su uvek ta wena pripovedawa bila razliita, neponovqiva i jednako zanimqiva. Mnogo docnije sam jednom nenajavqeno banuo kod we u Uiku, da bi, prema ranijem dogovoru, potpisala referat o unapreewu jednog kolege u vie zvawe. Pokajniki sam se izviwavao, a ona me je prekinula: Ali zaista mi je prijatno to ste ba ovako doli. Evo, upoznajte se sa prof. Milanom Rankoviem." Bilo mi je divno u drutvu ovo dvoje mudrih qudi. Prolaze godine 1973. kolega Bogoqub Stankovi i ja smo na specijalizaciji u Moskvi. Stankovi me je pozvao da na eleznikoj stanici zajedno doekamo delegaciju Matice srpske. Doputovala je i Mila Stojni sa svojim (tada jo malim) sinom Dankom. Ne zna se ko se vie obradovao ovom susretu u tuini: mi woj ili ona nama. Vremenom sam imao prilike da sve ee sluam wene nastupe, itam wena dela, razmewujem sa wom kwige i radove. I kada mi je jedan lan komisije na odbrani moje doktorske disertacije u Zagrebu primetio da poput Mile Stojni emotivno recitujem jednog pisca, ja sam to prihvatio kao kompliment. Posebno se priseam i jedne promocije u Gradskoj biblioteci u Beogradu. Neki najavqeni uesnici tada nisu doli. Mila Stojni mi se skrueno zahvaqivala to sam ja, eto, po kijametu doputovao iz Novog Sada. Postalo mi je neprijatno pa sam rekao: Vi ste u svakom pogledu boqi i vii od mene, ali biste se na slian poziv, bez obzira na nepogodu, svakako odazvali da govorite o meni." Odgovorila je: Da znate da bih sigurno!" Ovo predstavqawe del Mile Stojni prenele su

437 neke radio i TV stanice, pa su mnogi imali priliku da uju rei jednog od promotora: Mila Stojni spada meu najpametnije ene u naoj zemqi." Godine 1993. Mila Stojni mi je ostavila u mom kabinetu jednu obinu, rukom pisanu ceduqicu, objawavajui da su nastupila oskudna vremena, te da me na ovaj nain poziva da prijavim referat na skup o ruskoj emigraciji. Naravno, takvi pozivi se ne mogu mimoii ni pod kakvim izgovorom. Izmeu ostalog i zato to nas je Mila Stojni redovno podravala na naim skupovima o Bahtinu, o mitu, o primewenoj lingvistici i sl. Deavalo se da joj prilikom pripreme za tampu dopunimo fusnotu ili da napiemo nekoliko reenica teksta rezimea. Nije se qutila: Pa ja sam vam zahvalna. Uinili ste mi uslugu" govorila bi. Moda je i ona mogla da se naquti, po logici da nema idealnog oveka. Ali ja o tome ne znam gotovo nita. Bio sam svedok da je jednom prilikom, predsedavajui sekcijom Susreta u Vukove dane, opomenula izvesnu koleginicu zbog prekoraewa vremena, na ta je ova reagovala balkanski nabusito: Ni vi se niste pridravali" S pravom je usledila qutita, ali rekao bih i qupka reakcija. A mogla je biti i stroa, jer u tzv. kulturnom svetu takvim se referentima iskquuje mikrofon. Neprijatan sluaj dogodio se kada je Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj pozvalo prof. Milu Stojni da volonterski recenzira na nauni projekat, ne objasnivi joj pri tom administrativno sloene propozicije, tako da dve treine predloenog projekta nije ni evaluirano. Reagovala je posle odbijawa projekta svojom kompletiranom ocenom, koja je, naalost, ostala bez odgovora i odjeka. Koliko mi je poznato, Mila Stojni je uvek delovala primerno pomirqivo. Vaqda se zato i klonila polemika koje su i woj nametane u naoj esto svadqivoj rusistici. Izvlaim iz zaborava jedan primer wene pomirqivosti. Na skupu o Vladimiru Solovjovu u CANU u Podgorici prof. Nikola Miloevi ozlojeeno pokazuje dopis kojim mu se zabrawuje ulazak na Filoloki fakultet u Beogradu. Jedna naa koleginica reaguje: Ne dirajte mi moga mentora!" Na pomolu je prvorazredni skandal. A onda smo se dosetili i stvar okrenuli na alu: Pa i vi, profesore, moete sada zabraniti nekima da uu u zgradu Filozofskog fakulteta u Nikiu." Nelagodnost je za tren oka nestala, posebno kada je Mila Stojni poela da pria anegdote na svoj raun, to je zduno prihvatio i Nikola Miloevi. Nas nekolicina prisustvovalo je tada nezaboravnoj seansi dvoje briqantnih kozera. Mila Stojni je, izmeu ostalog, bila i rado vieni gost Gradske biblioteke u Novom Sadu. U prolee 2003. godine organizovali su joj promociju wene kwige Tri razgovora o Dostojevskom. Dogovorili smo se o terminu, a onda se ispostavilo da upravo u zakazano vreme poiwe simultani televizijski prenos meunarodnih fudbalskih utakmica Crvene zvezde i Partizana. Naravno, pribojavali smo se za uspeh ove kwievne veeri. Dosta pre poetka dolazi preosveeni vladika Irinej sa svojim saradnicima. Ubrzo se ispostavqa da je sala prepuna, pa

438 se i sami organizatori pribojavaju da e ostati bez slobodnih stolica za sebe. Mnogi stoje, a svi paqivo sluaju. I postavqaju pitawa. Izraavaju equ da se organizuje novi, slini razgovor. Vee se oteglo, a razgovor sa vladikom produio se i posle zvaninog zavretka. Izmeu ostalih, hvalili smo koleginicu Kseniju Konarevi. Mila Stojni je tada sa ponosom istakla kako ona sada mnogo ui od svoje bive uenice. Istakao bih: znala je Mila Stojni itati iz velike kwige ivota i to na odgovarajui nain primewivati. Nije bila brzopleta u prosuivawu i arbitrirawu tako osetqive materije kao to su tui nauni rezultati. Sudila bi na osnovu linog uvida u wih, prenebregavajui netana i pristrasna naklapawa, neke neznalake ocene i falsifikovawe iwenica. Dozvoliu sebi ovde jednu liniju notu. Naime, mi, Kosanovii, zbog ovakvog pristupa biti veno emo joj zahvalni. Jer umela je nenametqivo u vie navrata da saslua referate na meunarodnim konferencijama i kongresima, ubedi se u poznavawe jezik i materijal, te i sama javno istupi u diskusiji. Poto se upoznala sa naunim radovima koji u krajwem sluaju i najboqe legitimiu i istraivaa, rekla je svoju ocenu tamo gde je to bilo potrebno za hleb nasuni. Time se nikad ama ba nikad nije pohvalila pred kandidatima. ini se da je to kod nas mogla samo jedna Mila Stojni. Ponovimo sada, samo na drugi nain, da je Mila Stojni posedovala izuzetnu, aristotelovski shvaenu entelehiju, kao aktivnu i najviu stvaralaku energiju. Bila je u pravom smislu filolog: qubiteq logosa. Wena nauno-struna delatnost veoma je plodotvorna. Izdvojimo ovde samo radove iz kwievne rusistike. Vremensko reeto pokazalo je da su oni u svom domenu ili pionirski, ili izuzetno podsticajni. To jednako vai i za ukupno tri istorije ruske kwievnosti iji je ona autor, kao i za nezaobilaznu monografiju Simbolistika doktrina Andreja Belog. Zatim i za kwige o Prevoewu kwievnog teksta i o Ruskoj civilizaciji. Znaajan impuls naoj komparativistici dat je kwigom Rusko-srpska kwievna preplitawa. Reprezentativna je i wena studija Ruski avangardni roman, ba kao to su to i kwige posveene ruskim filozofskim misliocima preteno bogotraiteqima. Prva, pod naslovom Obzorje ruske misli; druga, naslovqena kao Tri ogleda o Dostojevskom. Dakako, sem pomenutih autorskih kwiga, wen opus sadri i na stotine ogleda, naunih i strunih lanaka, referata, recenzija. Sve su to umotvori koji su ostavili duboki trag u naoj nauci i kulturi. Oni su ogledalo jednog blistavog duha, pretoenog u duboke brazde i korene koje nam vaqa slediti. Da parafraziramo naeg pesnika: Imala se rata i roditi. Svima nama mnogo e nedostajati Mila Stojni. Hvala joj i slava za sve to je uinila!
Bogdan Kosanovi

UPUTSTVO ZA PRIPREMU RUKOPISA ZA TAMPU 1. Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik objavquje originalne radove iz svih oblasti istraivawa kwievnosti (kwievna istorija, teorija kwievnosti, metodologija prouavawa kwievnosti, komparativistika), grau i prikaze, kao i radove o jeziku koji su neposrednije povezani sa istraivawem kwievnosti. Radovi koji su ve objavqeni ili ponueni za objavqivawe u nekoj drugoj publikaciji ne mogu biti prihvaeni. 2. Radovi se publikuju na srpskom jeziku, ekavskim i ijekavskim kwievnim izgovorom, irilicom. Ukoliko autor eli da mu rad bude tampan latinicom, treba to posebno da naglasi. Izuzetno, po dogovoru sa Urednitvom, radovi mogu biti publikovani na nekom stranom jeziku, odnosno mogu se prihvatiti radovi na nekom od stranih jezika, s tim da Urednitvo obezbedi prevod. 3. Rukopis treba da bude ispravan u pogledu gramatike i stila. U Zborniku Matice srpske za kwievnosti i jezik u upotrebi je Pravopis srpskoga jezika autora Mitra Peikana, Jovana Jerkovia i Mata Piurice (Matica srpska, Novi Sad 1993). Pored pravopisnih normi, ovde utvrenih, autori treba da se u pripremi rukopisa za tampu pridravaju i sledeeg: Nazivi umetnikih dela bez obzira na to o kojoj se vrsti ili obimu radi tampaju se kurzivom, odnosno u tekstu rukopisa obeleavaju podvlaewem crnom linijom. Nazivi kwievnih dela, ako ona nisu prevedena na srpski, navode se izvornim jezikom i pismom, a u zagradama se moe dati prevod na srpski jezik. Ukoliko je re o delu prevedenom na srpski jezik, navodi se naslov prevoda (sa neophodnim bibliografskim podacima u podnonim napomenama), a u zagradama moe se navesti izvorni naslov dela. U tekstu rada strana imena piu se prilagoeno srpskom jeziku (transkribuju se), a kada se ime prvi put navede, u zagradi se daje izvorno pisawe. Citati iz dela na stranom jeziku, u zavisnosti od funkcije koju imaju, mogu biti na jeziku izvornog teksta ili u prevodu, a moe se predoiti i izvorni tekst i prevod, ali je potrebno dosledno se pridravati jednog od navedenih naina citirawa. 4. Rukopis treba da ima sledee elemente: ime i prezime autora, naslov rada, saetak, kqune rei, tekst rada, rezime i nauni aparat,

440 redosledom kojim su ovde navedeni. Ime i prezime autora u studijama i lancima stavqaju se u levi gorwi ugao, a u prikazima na kraju teksta. 5. U saetku (na srpskom jeziku) i rezimeu (na jednom od stranih svetskih jezika, engleskom, ruskom, nemakom ili francuskom) treba da budu informativno i jezgrovito prikazani problemi i rezultati istraivawa. U principu, trebalo bi da saetak bude krai, ali ni jedan ni drugi oblik rezimea ne mogu premaiti 10% duine teksta. Ukoliko autor nije u mogunosti da obezbedi korektan prevod, to e uiniti Urednitvo. 6. Kqunim reima treba ukazati na celokupnu problematiku istraivawa, a ne bi trebalo da ih bude vie od deset. 7. Svi prilozi koji ine nauni aparat ili ilustracije (fusnote, faksimili, slike, tabele i sl.) prilau se na kraju teksta. Fusnote se obeleavaju rimskim brojevima (iza pravopisnog znaka, bez taaka ili zagrada) i prilau na kraju teksta (ne u dnu svake stranice rukopisa). Ostali prilozi obeleavaju se arapskim brojevima (na poleini), prilau se takoe na kraju teksta rukopisa, a wihovo se mesto oznaava na levoj margini rukopisa. 8. Podaci o citiranom delu navode se onim pismom i jezikom kojim je tampano. Ukoliko to nije mogue drukije, ispisuju se itko rukom. Ako je delo tampano na savremenoj latinici, to se moe oznaiti podvlaewem crvenom linijom. Od postojeih, mawe ili vie uobiajenih, a raznolikih naina navoewa bibliografskih podataka o delima koja se u radu citiraju Urednitvo se opredelilo za dva. a) Bibliografski podaci daju se u fusnotama; prvi put kada se neko delo navodi, daju se kompletni podaci o bibliografskoj jedinici, a svaki sledei put upotrebqava se neka od uobiajenih skraenica (Isto, Nav. d. Ibid., Op. cit. itd., dosledno srpskim ili latinskim skraenicama). Bibliografska jedinica ukoliko se citira kwiga treba da se sastoji od sledeih podataka: ime i prezime autora, naslov dela (u kurzivu), izdava, mesto i godina izdawa, broj citirane stranice, a kada se navodi lanak objavqen u asopisu, iza naslova lanka sledi broj (godite, tom) asopisa (zbornika) u kojem je delo objavqeno. Bibliografska fusnota, na primer, treba da izgleda ovako: Zoja Karanovi, Antologija srpske lirske usmene poezije, Svetovi", Novi Sad 1996, 297 (odnosno, ako je prekucano mainom, Zoja Karanovi, Antologija srpske lirske usmene poezije, Svetovi", Novi Sad 1996, 297). (Dragia ivkovi, Radoje Domanovi i teorija Sekundenstil"-a, Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik, H/1, 1995, 716). Ovakav nain navoewa pogodan je za radove maweg obima. b) Bibliografski podaci donose se u posebnom prilogu (Literatura) na kraju rada istim redosledom i nainom kao i u prethodnom sluaju, azbunim redosledom po prezimenima autora i sa skraenicama, koje preuzimaju funkciju naslova i navode se u zagradama u tekstu rukopisa. Na primer, u prilogu Literatura jedna jedinica izgledala bi ovako:

441 ivkovi Dragia ivkovi, Radoje Domanovi i teorija Sekundestil"-a, Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik, H/1, 1995, 716, a u tekstu rukopisa: (ivkovi, 10) (kada se citira jedna strana rada) ili samo (ivkovi) (kada se poziva na ceo tekst). Ovakav nain citirawa pogodan je za radove veeg obima, u kojima se vie puta navode pojedina dela. Treba obratiti pawu na to da se slovima azbuke oznae skraenice izvedene iz imena autora od kojih u spisku literature postoji vie radova (npr. ivkovi a; ivkovi b). 9. Svi delovi teksta rada za Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik kucaju se na hartiji veliine 21h29,5 cm, sa proredom i marginama koje daju 30 redova na jednoj strani i 65 slovnih znakova (ukquujui i prored izmeu rei) u jednom redu. 10. Rukopise za objavqivawe treba slati na adresu: Urednitvo Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik, Matica srpska, Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1. 11. Poeqno je da rad bude snimqen i na disketi, s vidnim podacima o autoru, radu i programu u kome je tekst obraen.
Urednitvo Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik

Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik izlazi triput godiwe, u tri sveske, koje ine jednu kwigu. Redakcija 12. sv. kwige Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik zakquena je 5. decembra 2003. tampawe zavreno novembra 2004. Izdaje Matica srpska, Novi Sad .maticasrpska.org w .u y e-mail: zmskj@ maticasrpska.org .y u Struni saradnik: Julkica uki Sekretar Urednitva: dr Qiqana Suboti Lektor i korektor: mr Dejan Miloradov Tehniki urednik: Vukica Tucakov Slova za korice izradio: Dragan Viekruna Kompjuterski slog Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampawe ovog Zbornika omoguili su Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije i Vojvoanska banka

tampa: IDEAL, Novi Sad