KWIGA £¡

SVESKA 1—2/2003.

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK £¡/1—2

Besede: Dr Jovan Deliã, Pola vijeka „Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik" 7 / Dr Tomislav Bekiã, Slovo o Mladenu Leskovcu 17 / Akademik Miroslav Pantiã, Reå o slavodobitniku 23 / Dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã, Beseda pri uruåewu nagrade „Mladen Leskovac" 27 / Studije i ålanci: Dr Mirka Zogoviã, Primeri sheme sumacije u dubrovaåkoj renesansnoj i baroknoj poeziji 31 / Dr Bojan Ðorðeviã, Farse Nikole Naqeškoviãa — poetika ÿanra 47 / Dr Sava Anðelkoviã, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popoviãa 59 / Vesna Simoviã, Viktor Igo u „Srpskom kwiÿevnom glasniku" 83 / Dr Radmilo Marojeviã, Znaåewe 1914. stiha „Gorskog vijenca" 95 / Dr Radovan Vuåkoviã, Siniša Kordiã u dodiru i u sukobu s avangardom 109 / Lidija Boškoviã, Mit i fedar kao predlošci za „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana 123 / Dr Jelena Novakoviã, Vidovi konflikta u nadrealizmu 161 / Dr Ÿeqko Ðuriã, Gvido Tartaqa i italijanska kwiÿevnost 171 / Mr Slaðana Miliã, Parnasosimbolistiåka poezija R. Drainca 181 / Mr Vladimir Jovanoviã, Dela naših muziåkih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimoviã 207 / Anðela Ivaniã, Mitski modeli u „Bašti sqezove boje" Branka Ãopiãa 243 / Mr Nebojša Laziã, Utopija i antiutopija kao kwiÿevni projekat 273 / Mr Goran Radowiã, Pekiãeva gotska hronika 293 / Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Dušana Kovaåeviãa 299 / Kratki prilozi: Dr Dušan Ivaniã, Ka jednom obliku tekstoloških komentara (uz djela Dositeja Obradoviãa) 317 / Istraÿivawa: Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih åasopisa 321 / Prilozi i graða: Akademik Dejan Medakoviã, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr Ðuri Vukotiãu: Uspomeni Boška Petroviãa 369 / Dr Goran Maksimoviã, Pred rukopisom komedije „Dva veseqa" Milutina Iliãa 373 / Ocene i prikazi: Nemawa Raduloviã, Korejske narodne pripovetke 403 / Dr Zoja Karanoviã, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa 406 / Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazareviã 409 / Mr Dragana Vukiãeviã, Ovladavawe priåom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priåama (o studijama Dušana Ivaniãa „Svijet i priåa") 411 / Branislava Vasiã, Sto godina „Srpskog kwiÿevnog glasnika" 419 / Dr Mladen Šukalo, Brevijar komparativne metodologije 420 / Lidija Boškoviã, Orfejev dvojnik 423 / In memoriam: Ivan Negrišorac, Aleksandar Tišma (1924—2003) 427 / Jovan Deliã, Aleksandar Tišma (1924—2003) 431 / Bogdan Kosanoviã, Mila Stojniã (1924—2003) 435 / Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu 439

MS

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82 (05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK Pokrenut 1953.

Glavni urednici Akademik MLADEN LESKOVAC (1953—1978) Dr DRAGIŠA ŸIVKOVIÃ (1979—1994) Dr TOMISLAV BEKIÃ (1995—1998) Dr JOVAN DELIÃ (1999— )

YU ISSN 0543-1220 | UDK 82(05)

Ureðivaåki odbor Dr TOMISLAV BEKIÃ, dr JOVAN DELIÃ, dr JOVAN DERETIÃ , dr MARIJA KLEUT, dr NOVICA PETKOVIÃ, dr QIQANA SUBOTIÃ, dr IVO TARTAQA

Glavni i odgovorni urednik Dr JOVAN DELIÃ

KWIGA PEDESET PRVA (2003), SVESKA 1—2

SADRŸAJ
Besede Dr Jovan Deliã, Pola vijeka „Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Tomislav Bekiã, Slovo o Mladenu Leskovcu . . . . . . . . . . . Akademik Miroslav Pantiã, Reå o slavodobitniku . . . . . . . . . Dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã, Beseda pri uruåewu nagrade „Mladen Leskovac" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Studije i ålanci Dr Mirka Zogoviã, Primeri sheme sumacije u dubrovaåkoj renesansnoj i baroknoj poeziji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Bojan Ðorðeviã, Farse Nikole Naqeškoviãa — poetika ÿanra . . . Dr Sava Anðelkoviã, Dijalog u komedijama Jovana Sterije Popoviãa . . Vesna Simoviã, Viktor Igo u „Srpskom kwiÿevnom glasniku" . . . . . Dr Radmilo Marojeviã, Znaåewe 1914. stiha „Gorskog vijenca" . . . . . Dr Radovan Vuåkoviã, Siniša Kordiã u dodiru i u sukobu s avangardom . Lidija Boškoviã, Mit i fedar kao predlošci za „Smrt u Veneciji" Tomasa Mana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Jelena Novakoviã, Vidovi konflikta u nadrealizmu . . . . . . . Dr Ÿeqko Ðuriã, Gvido Tartaqa i italijanska kwiÿevnost . . . . . Mr Slaðana Miliã, Parnasosimbolistiåka poezija R. Drainca . . . . Mr Vladimir Jovanoviã, Dela naših muziåkih stvaralaca komponovana na stihove Desanke Maksimoviã . . . . . . . . . . . . . . . . Anðela Ivaniã, Mitski modeli u „Bašti sqezove boje" Branka Ãopiãa . Mr Nebojša Laziã, Utopija i antiutopija kao kwiÿevni projekat . . Mr Goran Radowiã, Pekiãeva gotska hronika . . . . . . . . . . . Mr Dragana Besara, Elementi farse u dramama Dušana Kovaåeviãa . . . Kratki prilozi Dr Dušan Ivaniã, Ka jednom obliku tekstoloških komentara (uz djela Dositeja Obradoviãa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 17 23 27

31 47 59 83 95 109 123 161 171 181 207 243 273 293 299

317

Istraÿivawa Dr Kajoko Jamasaki, Komparativni opis japanskih i srpskih avangardnih åasopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilozi i graða Akademik Dejan Medakoviã, Pismo mitropolita Mitrofana Bana dr Ðuri Vukotiãu: Uspomeni Boška Petroviãa . . . . . . . . . . . Dr Goran Maksimoviã, Pred rukopisom komedije „Dva veseqa" Milutina Iliãa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocene i prikazi Nemawa Raduloviã, Korejske narodne pripovetke . . . . . . . . . . Dr Zoja Karanoviã, Ka Vukovoj poetici usmenog stvarawa . . . . . . . Dr Milivoj Nenin, Novi Laza Lazareviã . . . . . . . . . . . . . Mr Dragana Vukiãeviã, Ovladavawe priåom kao ovladavawe svetom ili Nesavladiv svet u (ne)savladivim priåama (o studijama Dušana Ivaniãa „Svijet i priåa") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Branislava Vasiã, Sto godina „Srpskog kwiÿevnog glasnika" . . . . . Dr Mladen Šukalo, Brevijar komparativne metodologije . . . . . . . Lidija Boškoviã, Orfejev dvojnik . . . . . . . . . . . . . . . . In memoriam Ivan Negrišorac, Aleksandar Tišma (1924—2003) . . . . . . . . . Jovan Deliã, Aleksandar Tišma (1924—2003) . . . . . . . . . . . . Bogdan Kosanoviã, Mila Stojniã (1924—2003) . . . . . . . . . . . Uputstvo za pripremu rukopisa za štampu . . . . . . . . . . . . . 427 431 435 439 403 406 409

321

369 373

411 419 420 423

BESEDE
UDC 050.488(497.113) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KNJIŸEVNOST I JEZIK

POLA VIJEKA ZBORNIKA MATICE SRPSKE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK Jovan Deliã

Mladen Leskovac je — a wegovo ime mora biti prva rijeå kojom se zapoåiwe govor o Zborniku Matice srpske za kwiÿevnost i jezik — zajedno sa Teodorom Petroviãem pripremio, uredio i 1. septembra 1953. godine zakquåio prvi broj ovoga nauånog åasopisa, koji se i danas, poslije pola stoqeãa, s razlogom zove Leskovåev Zbornik. Prva sveska, koja je istovremeno bila i prva kwiga Zbornika, ugledala je svijet tek 1954, i od tada je utvrðen obiåaj da na stranicama åasopisa ostaje zapisano kada je neki broj zakquåen i kada je štampan. Ima neke pravde u tome što je obiqeÿavawe pedesetogodišwice Zbornika uvod u obiqeÿavawe stogodišwice Leskovåevog roðewa, što ãe Matica srpska sqedeãe godine, nesumwivo, znati radno da proslavi. Osnivawe Zbornika za kwiÿevnost i jezik jeste datum u razvoju Matice srpske, Novoga Sada i srpske nauke o kwiÿevnosti. Matice, jer to bješe prvi zbornik koji se izdvojio i osamostalio kao poseban nauåni åasopis iz Serije za društvene nauke Matiåinog Nauånog zbornika, a pridruÿiãe mu se åetiri godine kasnije, 1957, svjetski poznati Zbornik za filologiju i lingvistiku. Novog Sada, jer osnivawe ovoga Zbornika uzdiÿe ovaj grad u red nauånih centara za prouåavawe kwiÿevnosti i jezika i prati razvoj Novog Sada kao univerzitetskog centra, odnosno Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na kojem je Mladen Leskovac bio ne samo najugledniji profesor veã i jedan od najuticajnijih i vodeãih qudi. Matica srpska, wena dva zbornika i nekoliko wihovih vodeãih urednika i saradnika podigli su i pronijeli svijetom ime i glas ovoga grada, što ni grad, ni Vojvodina nijesu uvijek ni dovoqno cijenili, a pogotovo nijesu uvijek dobrom vraãali. Srpske nauke o kwiÿevnosti, jer je ona ovim åasopisom stekla izuzetno nauåno kwiÿevno glasilo u vrijeme oseke åasopisa sliånog profila, u vrijeme duhovnog posta, u ideologizovano vrijeme, i na åast sluÿi i Mladenu Leskovcu i wegovom Zborniku što nijesu podlegli ideološkim iskušewima i ograniåewima.

8 Prvi tekst, štampan na petoj i šestoj stranici prve sveske, bio je bez naslova — programski tekst — a potpisao ga je Mladen Leskovac. Veã u prvoj reåenici on je jasno i precizno formulisao zadatak novog åasopisa i skicirao wegov profil: „Zadatak Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik jasan je: na stranicama ovog åasopisa prouåavaãe se srpska kwiÿevnost i srpski jezik, tj. štampaãe se mawe monografije i rasprave, ålanci, sitniji prilozi, arhivska graða i bibliografije, kao što ãe se prikazivati vaÿniji radovi i ocewivati novija dela iz ove oblasti." Pojava Zbornika, za wegovog osnivaåa, izraz je nasušne potrebe, pošto „Srbi danas nemaju još nijednog nauånog organa posveãenog prouåavawu iskquåivo srpske kwiÿevne prošlosti". To što se jedan nauåni åasopis za prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti pojavquje baš u Vojvodini Leskovac obrazlaÿe kao stvar posve prirodnu, kwiÿevnoistorijski opravdanu i gotovo nuÿnu: „Jer kwiÿevne i nauåne tradicije naše pokrajine, nešto duÿe i dubqe nego u drugim krajevima gde Srbi ÿive, upuãuju nas iz više razloga da baš, pitawima srpske kwiÿevne prošlosti i pitawima srpskog jezika i nadaqe poklawamo posebnu i tradicionalno paÿqivu brigu", pa dodaje da se „znatan deo srpske kwiÿevne prošlosti razvijao baš na terenu današwe Vojvodine" i da „stoga ovde ima i izvesne arhivske graðe koja se sama nudi takvom ispitivawu". Ali odmah Leskovac precizira da nije zamislio Zbornik kao neki lokalni i provincijalni åasopis, ograniåen iskquåivo na Vojvodinu i za Vojvoðane, i to dokumentuje spiskom saradnika prve kwige: „Naposletku, kao što i spisak imena saradnika veã ove prve kwige Zbornika pokazuje, a to je i sasvim prirodno, daleko je veãi broj nauånika van Vojvodine koji se bave studijom srpske kwiÿevnosti. Svima wima Zbornik ãe odsada stajati na raspolagawu. Iz više krupnih i nauåno zasnovanih razloga meðutim Zborniku nije i ne moÿe biti zadatak da se bavi prouåavawem srpske kwiÿevnosti iskquåivo u Vojvodini åak i u sluåaju ako bi se wegove teme, što nije nemoguãe, postupno ograniåavale preteÿno na H¢¡¡¡ i H¡H vek (…). Pre svega drugog, mnogi, i baš najkrupniji ideološki pokreti i umetniåke pojave te kwiÿevnosti, i onda kada su se zaåiwale i prvobitno delovale samo u Vojvodini, ubrzo su postajale i sve do današweg dana ostale nerazdvojno sastavni delovi duhovne baštine svih Srba; one se stoga niti mogu niti smeju izdvajati iz takve svoje šire organske celine kao nasilno suÿeni svet za sebe, pošto to nisu." Znalac stranih jezika ne samo „velikih" veã i „malih" naroda, s kojima je srpska kwiÿevnost bila u kontaktu, Leskovac je boqe i više od drugih znao da nacionalna kwiÿevnost ne postoji, niti se vaqano moÿe prouåavati, kao usamqena, jedina, izolovana od svijeta, i da upravo iz nacionalnih razloga vaqa poznavati i prouåavati druge kwiÿevnosti i kulture, posebno u kontaktu sa srpskom kwiÿevnošãu: „(…) ne moÿe se u prouåavawu novije srpske kwiÿevnosti zanemarivati i kwiÿevnost onih naroda i kultura sa kojima su Srbi, u bliÿoj ili daqoj

Bratislave (Edmund Hleba i Rudo Brtaw). osnovao åasopis prevashodno za prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti. o onim pojavama u wima koje su nalazile bilo kakva odjeka kod nas. I u tome je uspijevao. nauke o jeziku i istorije iz Novog Sada i Beograda. s wegovanim pismenim i razgovornim mnogobrojnim kontaktima s kolegama i saradnicima. Splita (Andre Jutroniã). s austrougarskom pedantnošãu i sredwoevropskom gospodstvenošãu. ali i iz Sarajeva (Dragiša Ÿivkoviã. pa iz Budimpešte (Stojan Vujiåiã i Ištvan Pot). Miloš Škarica). u razboritoj harmoniji". sa ÿeqom da dovede „u razboritu harmoniju" i ono srpsko. Zadra (Pavao Galiã. rumunskoj. taåno pretpostavqajuãi šta od koga moÿe dobiti. Londona (Vera Javarek). s vojvoðanskim osjeãawem za red. Safronov). Dubrovnika (Vladimir M. i ono meðunarodno. Mladen Leskovac je. za šta je imao sposobnosti i sklonosti. italijanskoj. . maðarskoj. latinskoj. pozivao. Leskovac je veoma brzo stekao širok krug saradnika i od Zbornika stvorio prvoklasni kwiÿevnoistorijski nauåni åasopis tradicionalnog kova.9 prošlosti. snuje Leskovac osnovu svoga åasopisa. koji je pomalo podsjeãao na Priloge Pavla Popoviãa. Leskovac je saradnike birao. s besprekornim uvidom u nauåni potencijal zemqe i naroda. Firence (Anðolo Danti). sa srpskom odrešitošãu i ponekad glumqenom prijekošãu. do kojeg mu je najviše stalo. Inzbruka (Zoran Konstantinoviã). proÿimawa i uticaja" — „išla uporedo." Ta dva momenta bi — izuåavawe srpske kwiÿevnosti i izuåavawe „meðunarodnih duhovnih dodira. Vukmiroviã). Dmitrijev i G. Lewingrada (P. åasopis koji je prvih jedanaest godina izlazio kao godišwak. odmjerene rijeåi koju su paÿqivo slušali politiåki moãnici. Moskve (Julija Beqajeva). Zdenko Lešiã). A. Varšave (Jeÿi Slezinski i Ÿðeslav Weðeqa). Stoga je razumqivo da ãe na stranicama ovog Zbornika morati biti svaki åas reåi o kwiÿevnosti ruskoj. Vasilije Lukiã). komparativno. M. s istanåanim istorijskim osjeãawem praãenim istinoqubivošãu. Praga (Vida Zeleni). Skopqa (Haralampije Polenakoviã). Svetozar Petroviã). Radovan Vuåkoviã. skupqao i uglavnom zadrÿavao. pa ih imaju i danas a imaãe ih i ubuduãe. Jovan Vukoviã. Zagreba (Antun Barac. slovaåkoj. više okrenut vremenu prije dvadesetog stoqeãa. a potom tri puta godišwe. Kamila Lucerna. Kotora (neumorni i vjerni Risto Kovijaniã). sa strogošãu prema sebi koja mu je davala pravo i na strogost prema drugima. Nikša Raåiã. Beåa (Stefan Åakiã). Glavni oslonac su mu bili poslenici na poqu nauke o kwiÿevnosti. s darom da gradi dobru atmosferu. ali åasopis nuÿno otvoren prema drugim narodima i kulturama. pa i na Filozofskom fakultetu. Vrawa (Momåilo Zlatanoviã). a sve su prilike da je mnogima davao vrlo konkretne zadatke. S presudnim. Cetiwa (Savo Vukmanoviã. — a u onoj srazmeri i sa onim naglaskom kako su se te veze u prošlosti kod nas smewivale i manifestovale. nemaåkoj. dakle. imali åestih i tesnih dodira. s lijepim statusom i visokim poštovawem u Srpskoj akademiji nauka. gotovo apsolutnim uticajem u Matici srpskoj.

prepisku ili zaostavštinu. nijesu bile mrske. Zbornik je bio širom otvoren za susjedne i pomoãne discipline nauke o kwiÿevnosti i nauke o jeziku. Naroåitu paÿwu posveãivao je rubnim srpskim podruåjima. naroåito zbog prikaza stranih kwiga i åasopisa na naše teme. U åetvrtom dijelu su bili prikazi i ocjene. odnosno 1955. ne mnogo bogata rubrika. To je predragocjen rad. Prva dva je sastavio Svetislav Mariã. ali vrlo dragocjena. a povremeno je otvaran i prostor za polemike. Od prvog do posqedweg Leskovåevog broja postojao je registar. Zbornik je objavio monografiju Ugqeše Krstiãa o prvom Novosaðaninu qekaru Petru Miloradoviãu. U drugom dijelu su bili „sitni prilozi". Uz Zbornik ãe se razvijati istaknuti istoriåari Slavko Gavriloviã. Takoðe je objavqen i obiman rad Spiridona Joviãa Etnografska slika slavonske vojne granice. U prvom su objavqivane studije. a onda predmetni i imenski. Za istoriju Matice srpske od velikog je znaåaja prilog Vladimira M. godine. Vasilije Krestiã. Vukmiroviãa Prilozi istoriji Matice srpske u Dubrovniku. povodom wegove stogodišwice roðewa. oåevidno. Leskovac se trudio da doðe do priloga iz nauånog nasqeða tada pokojnih ideološki sasvim proskribovanih qudi i imena: Momåila Nastasijeviãa. a nerijetko i obimni prilozi iz baštine. ogledi. godine u prvoj svesci sedamnaeste kwige. Znao je i za tematski broj: prvu svesku trinaeste kwige posvetio je Tihomiru Ostojiãu. pa je onda tu rubriku redovno pripremao (od treãe zakquåno sa šesnaestom kwigom) Boÿidar Kovaåek. Naÿalost. rasprave. Naslijedila ga je Milica Bujas. Zatim je opet registar kratko radio Svetislav Mariã. ålanci. koje Leskovcu. pa Duško Vrtunski. Stizaãe mnogobrojni prilozi iz Crne Gore i o Crnoj Gori i Hercegovini Dubrovniku i wegovoj kwiÿevnosti dato je poåasno mjesto dobrim dijelom zahvaqujuãi radovima Miroslava Pantiãa. åesta je bila i rubrika nekrologa. koji se javqa veã od treãe kwige.10 Zbornik je imao åetiri glavna dijela. koja je uradila Registar prvih dvadeset godišta Zbornika Matice srpske za kwiÿevnost i jezik (1953—1972) kao treãu svesku dvadesete kwige. a treãi je dio bio otvoren za obimniju arhivsku graðu. objavqen 1969. Tako ãe donijeti obimne prevode opisa Slavonije i Srema: prvi Fridriha Vilhelma fon Taubea. a drugi Franca Štefana Engela. prava mala otkriãa. . u veoma osjetqivom åasu. prvo imenski. Aleksandar Foriškoviã i Vaso Vojvodiã. odnosno kulturnu istoriju. uz prireðivaåev komentar. posebno za istoriju. što je dokaz istinskog zanimawa za raznovrsne aspekte kulturne istorije ovoga grada. Matiåinom sekretaru i uredniku. rendgenski snimak dviju decenija ÿivota åasopisa. Vladimira Ãoroviãa i Veselina Åajkanoviãa. koji je priredio i prokomentarisao Slavko Gavriloviã.

Vladan Nediã. Ova redakcija ãe voditi åasopis do 1979. Radojiåiã. odnosno od ¡H kwige. i mnogobrojne druge kojima. Boÿidar Kovaåek. U osmoj kwizi Zbornika pojavili su se Memoari Simeona Pišåeviãa.11 Posebnu åar i likovnu qepotu åasopisu su dali mnogobrojni faksimili rukopisa. åijom smrãu 1969. Svetozara Petroviãa: Poredbeno prouåavawe srpskohrvatskoga epskog deseterca i sporna pitawa wegovoga opisa. s uvodnim komentarom Svetozara Matiãa. Hrvatsku kulturu su trajno i neizmjerno zaduÿili i Zbornik i Milorad Ÿivanåeviã ogromnom graðom o Maÿuraniãima i Dimitriju Demetru. HH) ålanovi uredništva su i Ivanka Veselinov i Lazar Åuråiã. Leskovcu i Zborniku poseban rad darovao je Miroslav Pantiã 1977. Leskovac je sve ove promjene smatrao prirodnim razvojem jedne te iste — prve — redakcije. Ksenije Maricki-Gaðanski o helenskoj glotologiji. Miroslav Pantiã. iz kojih ãe se kasnije razviti znamenite kwige i sistematska istraÿivawa. Radojiåiã. Boško Novakoviã i Ðorðe Sp. Boÿidar Kovaåeviã. Od 1972 (kw. u nedostatku vremena. blistav trenutak u istoriji åasopisa. Svetislav Mariã. Ðorðe Sp. naÿalost. Krešimir Georgijeviã. Ivan Popoviã i Jovan Vukoviã. Boÿidar Kovaåek. a wihov autor više našeg pamãewa i poštovawa. Nikše Stipåeviãa o italijansko-srpskim kulturnim vezama. To su veoma raznovrsni radovi i veãina ih zasluÿuje ponovno åitawe. Milorad Ÿivanåeviã. Iva Tartaqe: Kako je nastajala „Prokleta avlija". Deset godina — od 1953. Svetozar Matiã. danas nezaobilazne u kwiÿevnoj nauci. Borivoje Marinkoviã. a neke od wih imale su i snaÿan meðunarodni odjek: Vladana Nediãa o Vukovim pevaåima. åinimo nepravdu. åasopis gubi dragocjenog urednika i jednog od svojih prvih i najboqih saradnika. Nauci o jeziku veãa paÿwa poklawana je u prvim trima kwigama. Slavko Gavriloviã. Nikola Radojåiã i Lazar Åuråiã. godine za treãu svesku HH¢ kwige: Nepoznata bugarštica o despotu Ðurðu i Sibiwanin Janku iz H¢¡ veka. Risto Kovijaniã. do pojave Zbornika za filologiju i lingvistiku. Svakako. Wihov popis i opis mogao bi biti predmet posebne studije. Meðu najåešãim i najvjernijim saradnicima Zbornika u Leskovåevo vrijeme bili su: Ÿivojin Boškov. Mita Kostiã. Ubjedqivo najveãi broj naslova i stranica za Leskovåev Zbornik napisao je Svetozar Matiã. pridruÿiãe im se Ÿivojin Boškov. . i tu su åasopisu dali svoj peåat Milka Iviã. Dragiše Ÿivkoviãa o Steriji i Jakovu Igwatoviãu. Teodora Petroviã. kada na mjesto glavnog urednika dolazi Dragiša Ÿivkoviã. do 1963 — Zbornik je ureðivalo samo dvoje qudi: wegov osnivaå i glavni i odgovorni urednik Mladen Leskovac i Teodora Petroviã. fotografije i reprodukcije. Leskovac je oåevidno u wega imao veliko povjerewe. Mladen Leskovac. a od 1963. Na stranicama Zbornika objavqene su mnogobrojne studije.

Komparativisti i metodolozi dobijaju više mjesta. ali ne zapostavqajuãi osnovnu — kwiÿevnoistorijsku — orijentaciju. programskom tekstu Reå uredništva. komparativistici i savremenoj kwiÿevnosti. a uredništvo pokazuje spremnost da se otvori onim meðuoblastima zajedniåkim nauci o kwiÿevnosti i nauci o jeziku. i to „iz aspekta savremenosti". Te inovacije biãe usmjerene „u pravcu savremenih. Novica Petkoviã. dakle. Kao istoriåar kwiÿevnosti koji vrlo dobro zna kako se teško stiåe ugled i gradi tradicija on istiåe da „novo uredništvo ÿeli da nastavi uglednu tradiciju dosadašwih orijentacija i ostvarewa u ureðivawu Zbornika". Od . što ãe reãi otvarawe prema „opštim. Kao buduãi autor višetomnog djela Evropski okviri srpske kwiÿevnosti Ÿivkoviã se zalaÿe da „komparatistiåko prouåavawe naše kwiÿevnosti treba posebno da doðe do izraÿaja". ålanaka i rasprava. Gvozden Eror. odao niz priznawa prethodnoj redakciji ocijenivši da je Zbornik. jer ãemo samo na taj naåin doãi „do naših današwih. teoriji. danas ÿivo diskutovanih problema nauke o kwiÿevnosti". Tako bi Zbornik široko obuhvatio kwiÿevnu problematiku „i prostorno i vremenski". što se našla u krizi. na åelu Zbornika bio dvadeset i šest godina. kako bi se jugoslovenske kwiÿevnosti osvijetlile „kao delovi evropske i svetske kwiÿevnosti". U metodološkom pogledu „Zbornik ãe biti zastupnik modernih. Sve åešãe se javqaju Miron Flašar i Vojislav Jeliã. „sitnih priloga" i svakovrsne bogate graðe. otvara Zbornik u veãoj mjeri prema metodologiji. pa Svetozar Koqeviã. a posebno prema metodološkim zajedniåkim problemima. Zbornik je tada donio niz istinskih kwiÿevnoistorijskih otkriãa. dakle. na stotine studija. Zoran Konstantinoviã. Nikola Koqeviã. Dragiša Ÿivkoviã je. Zbornik i daqe zadrÿava jezik u svome imenu. i sinhronijski i dijahronijski. ali akcenat stavqa na inovacije koje namjerava da uvede. novih uvida i dokumenata. ali ne i pomodnih teorija" i nastojaãe „da se kwiÿevne pojave vide i u svom åisto kwiÿevnom. ali i u sistemu izvankwiÿevnih åiwenica". Novo uredništvo. imanentnom razvoju. kao i pojavama i problemima savremene. Iako ãe se o pitawima jezika „raspravqati u mawoj meri i moÿda sasvim retko". Preuzimajuãi åasopis sa HH¢¡¡ kwigom. Utoliko prije i više što je istorija kwiÿevnosti „postala u posledwe vreme zanemarena oblast u tom prouåavawu". odnosno preko 1000 autorskih tabaka.12 Mladen Leskovac je. nezaobilazno u daqem prouåavawu ne samo srpske kwiÿevnosti. „pored beogradskih Priloga za kwiÿevnost jezik. današwe kwiÿevnosti". aktuelnih sudova o kwiÿevnoj prošlosti". modernizuje ga i osavremewuje. uredio åetrdeset pet svezaka. predstavqao fundamentalni nauåni periodik za pitawa kwiÿevnosti i nauke o kwiÿevnosti". istoriju i folklor. Petar Milosavqeviã. i veã u prvom broju donosi rad Nikole Koqeviãa o kritiåkim naåelima Nortropa Fraja i rad Tomislava Bekiãa Anica Saviã-Rebac i Tomas Man. teorijsko-kwiÿevnim pitawima. ostavivši bogato nauåno nasqeðe. Vitomir Vuletiã. pa se zato vaqa usmjeriti na one nauåne napore koji bi je izveli iz krize.

U procesu takozvane tranzicije Matica srpska se našla u nezavidnom poloÿaju. redakciju su pojaåali Marija Kleut i Tomislav Bekiã. Kosta Ruvarac. i 17. germanoslavisti i prevodiocu Tomislavu Bekiãu. i sporog i neizvjesnog definisawa statusa srpskog naroda i wegovih pokrajina. 16. åiji radovi meðu qudima od struke uÿivaju posebno poštovawe. septembra 1997. a izabran je Novica Petkoviã.13 medijevista su sve prisutniji Ðorðe Trifunoviã i Mirjana Boškov. Jakov Igwatoviã (HHH¢¡¡¡/1). Prilozi za istoriju srpske kwiÿevne kritike (HHH¡¡¡/1). Ivo Tartaqa i Miron Flašar. i 22. Suÿavawe drÿave. Dragiša Ÿivkoviã je bio glavni urednk Zbornika petnaest godina i dao mu je svoj snaÿan peåat. Redakcija i Matica su mu se oduÿile na jedinstven naåin. Uspomeni dr Dragiše Vitoševiãa. godine moraãe paÿqivo åitati åetrdeset åetvrtu i naroåito åetrdeset petu kwigu Zbornika u kojoj su objavqeni referati s nauånog skupa 1847. Laza Kostiã (HHH¡¡/3). U svesci 2—3 åetrdeset treãe kwige objavqeni su radovi s nauånog skupa Kwiÿevno nasleðe Srpske Krajine. Marija Kleut. Prilozi istorije srpske periodike (HHH¢¡¡/2). uz veliku pomoã Julkice Ðukiã kao sekretara skupa. marta 1996. Laza Lazareviã (HHH¡H/1). a sada i odgovarajuãe drÿavne brige. Sa åetrdeset treãom kwigom Zbornik se povjerava istaknutom germanisti. odnosno cijelu H£¡¡ kwigu sa 530 strana. odrÿanog 21. Ivo Andriã (H£/2) i Miloš Crwanski (H£¡/2—3). kulturne emigra- . O pesmi Laze Kostiãa: „Spomen na Ruvarca" (HHH¢¡/2). davno lišena svojih nekadašwih ogromnih dobara. Zoranom Konstantinoviãem i Mironom Flašarom. Posebno istiåemo tri tematske sveske koje je uredila ova redakcija. Te promjene su se — to ãe se tek vidjeti — quto odrazile na kulturu i status kulturnih institucija. u srpskoj kwiÿevnosti i kulturi. Uredništvo je pod rukovodstvom Dragiše Ÿivkoviãa priredilo cijelu seriju izvanrednih tematskih brojeva: Sterija (HH¡H/2). Austrijska kwiÿevnost (HHH¡¡/2). Zapoåeo je ureðivawe åasopisa s Boÿidarom Kovaåekom. Ni Ÿivkoviã nije pravio velike promjene u ureðivaåkom odboru. Laza Kostiã (HHH¡H/3). Ilirski pokret (HHH¡¡¡/3). Vuk i svet (HHH¢/1). republika i drÿavica. Zdenko Škreb (HHH¡¢/1). Zmaj (HHH¡/3). a sa wim su u ureðivaåkom odboru bili Jovan Deretiã. a od 1984. Ta kwiga je impresivna slika Ÿivkoviãevog ugleda meðu tadašwim prouåavaocima kwiÿevnosti. Od H£ broja povukao se iz uredništva Boÿidar Kovaåek. Dositej Obradoviã (HHH¢¡¡/1). odrÿanog u SANU 15. posvetivši mu povodom osamdesetogodišwice ÿivota trobroj za 1994. Prilozi istorije srpske kwiÿevne periodike ¡¡ (HHH¡H/2). a wime su rukovodili Dušan Ivaniã. najveãe seobe i izgoni našega naroda. u Beogradu i koju je uredio Predrag Palavestra. Qiqana Subotiã. Slavko Gordiã i Dragan Staniã. godinu. Buduãi prouåavaoci 1847. Devedesete godine prošloga i poåetak ovoga vijeka u znaku su postepenog i temeqitog razarawa Jugoslavije. u organizaciji Odeqewa za kwiÿevnost i jezik Matice srpske.

Ako se tome doda da novoreformisani svjetski univerziteti sve više ÿele da se odvoje od humanistiåkog modela na kojem su formirani i u åijem znaku su se stoqeãima razvijali. krajwe nepovoqnim uslovima skrati godišwe obaveze na jednu. komadawe i suÿavawe drÿavnog prostora. ipak. a ÿivimo u surovom vuåjem vremenu. mogu dati i dovoqno saradnika. poÿrtvovawu. dva iz Republike Srpske i jedan iz Crne Gore. Jedan profesorov savjet nije poslušao: da u novim. i osjeãawem liånog gubitka zbog wihovih smrti. U takvim okolnostima podvig je odrÿati jedan åasopis. statusno. ekonomske i kulturne blokade. Prisna saradwa i istinska bliskost s dvojicom od najveãih naših istoriåara kwiÿevnosti Dragišom Ÿivkoviãem i Jovanom Deretiãem kao urednicima i saradnicima åasopisa ispuwava nas plemenitim zlatnim talogom sjeãawa. Takoðe je bio privilegovan naklonošãu profesora Dragiše Ÿivkoviãa kojim se åesto savjetovao oko åasopisa. a kamoli oåuvati wegovu tradiciju i vrijednosti. uz qude dobre voqe i nauånog interesa za saradwu iz ostalih univerzitetskih i nauånih centara bivše Jugoslavije. Aktuelni glavni urednik doÿivio je ovo postavqewe kao do sada najveãe struåno priznawe i najteÿi radni zadatak. a naroåito kulturnih veza meðu jugoslovenskim narodima i meðu djelovima srpskog naroda. da se humanistiåke. Åinilo mu je i åini mu åast što je za urednike imao svoje profesore i prijateqe koji ga u svakom pogledu nadilaze: struåno. pa i cijelih kulturnih institucija. uz sve više mladih postdiplomaca i doktoranada. Zbog toga je danas svaki od ålanova uredništva mogao da sa ovoga mjesta govori prije nego on. i dovoqno kvalitetnih radova za obim koji predviðaju tri broja. To znaåi da se uredništvo nuÿno orijentisalo na traÿewe novih nauånih snaga jednako kao i na oslawawe na veã provjerene saradnike. generacijski. da li ãe i kada dobiti makar i simboliåan honorar. nova ideologizacija i funkcionalizacija kulture. onda još mawe imamo razloga da optimistiåki gledamo na buduãnost nauånokwiÿevnih åasopisa. i uz ponekoga iz svijeta. Kao poštovalac struke i kontinuiteta zamolio je za saradwu sve ålanove prethodnog uredništva i Novicu Petkoviãa. Rad na åasopisu zasad se odvija zahvaqujuãi prijateqstvu. a posebno filozofsko-istorijske discipline potiskuju u drugi plan zarad ideje pragmatiåno-tehniåko-tehnološkog napretka. kidawe svakojakih. Zbornik sa wima i Zbornik bez wih nije isti åasopis. inflacijski košmari. solidarnosti. izmjene u sistemu finansirawa — sve se to izrazito negativno odrazilo na status åasopisa. poratni sindromi.14 cije i duhovno osiromašewe naše zemqe i naroda. Teško je okupiti i oåuvati saradnike kada im se ne moÿe obeãati kada ãe im prilozi biti publikovani. Ostao je u uvjerewu da pet univerziteta iz Srbije. najviše dvije sveske. ali i dubokom tugom. izlaziti — ova sredina ima smisao za istrajnost i kontinuitet — kao periodik za srpsku kwiÿevnost i za srp- . Ovaj ãe åasopis. primjerci åasopisa dostavqeni. poštovawu Matice i uspomena na urednike Zbornika. ratne traume. odnosno na tridesetak tabaka. odsustvo novca. i na našem strahu da na nama ne ostane kletva.

Bogdan Popoviã u svojim nauånim i uredniåkim poduhvatima bavio ne samo svojim vršwacima veã i piscima znatno mlaðim od sebe. Zato je današwa rijeå glavnog urednika bila u slavu saradnika i nezaborava. ali je neãemo ostaviti da ponizno visi u vazduhu. Mišqewa smo. Bez saradnika nema ni urednika. Uredništvo ãe nastojati da u povremenim tematskim brojevima fokusira svoju paÿwu na pojedine pisce. teorijsko-metodološka pitawa. Veã su ove nekolike sveske što su se pojavile imale tematski profil: Hilandar. i veã smo dali dokaza da ãe åasopis u tom smislu biti vrlo otvoren. komparativistiåki uglovi. a zakquåen je broj s temom Treãi milenijum hrišãanstva. zainteresovan za razvoj kwiÿevne misli u svijetu. balkanskom. pišu saradnici. Na mnogaja qeta. moramo odgovoriti da smo poåeli s Hilandarom. na primjer. epohe. evropskom i svjetskom. otvoren za sve tokove i stilske formacije srpske kwiÿevnosti. Pruÿiãemo ruku saradwe svim qudima dobre voqe. usmena tradicija. koji nas upozoravaju da imamo previše priloga iz dvadesetoga stoqeãa.15 sku kwiÿevnu misao. Našim dobronamjernim kritiåarima. Radove. da imamo cio broj posveãen usmenoj tradiciji. svemu uprkos! . pa ih i ovoga puta pozivamo u pomoã. da je dvadeseti vijek danas prošli vijek i da se. ipak. usmjeren na prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti u širim kontekstima juÿnoslovenskom. Dvije sjeni glavnih urednika Zbornika — Leskovåeva i Ÿivkoviãeva — izduÿile su se iznad wihovog stoqeãa i opomiwu nas da se moramo truditi da ih dostignemo åak i kada znamo da su naši dometi mnogo skromniji. sredwoevropskom. procese. dakle. djela. ni åasopisa. minuli vijek. da je prouåavawe nacionalne kwiÿevnosti neodvojivo od komparativne i opšte.

.

41:929 Leskovac M. s pravom mogu da kaÿu da su bili i wegovi prijateqi. sebe doÿivqavala kao jednu celinu. doÿiveo sam to kao veliku poåast. prof. rasporeðena na pet studijskih grupa. rekao bih. pa i profesora Leskovca. samo što nismo bili duÿni da polaÿemo one ispite koji nisu bili predviðeni za odreðenu studijsku grupu. u åijem je utemeqewu delotvorno uåestvovao i Mladen Leskovac. Kada mi je ponuðeno da ovom prigodom odrÿim kratko slovo o Mladenu Leskovcu. koji su imali åast da po završetku studija budu zadrÿani na fakultetu. pogotovo što ja åak nisam bio wegov neposredni ðak. SLOVO O MLADENU LESKOVCU Tomislav Bekiã Dodela prestiÿne nagrade „Mladen Leskovac" svaki put predstavqa lepu priliku da se prisetimo krupne liånosti naše kulture koja je svojim razgranatim delovawem i neumornim posleništvom obeleÿila i ovaj dom naše kulture i naše vreme. Leskovac je bio neprikosnoveni autoritet. Do sada je nagrada „Mladen Leskovac" tri puta dodeqena i svaki put su o Leskovcu govorili wegovi bliski saradnici. Meðutim. Za tu prvu generaciju. o wemu govorio kao ðak koji ÿeli da izrazi zahvalnost svom profesoru i uåitequ. koji.UDC 821. Naime. ni suviše suvoparno ni suviše patetiåno. tako da su o wemu govorili ne samo kao o kulturnom posleniku nego i åoveku koji im je bio veoma blizak. ali nisam kod wega polagao. shvatio sam da to neãe biti nimalo lak zadatak. pa sam shodno tome i ja. doÿivqavao kao svoje profesore. pošto smo mi germanisti i anglisti morali obavezno da polaÿemo samo ispit iz savremenog srpskohrvatskog jezika kod tada upravo izabrane mlade docentkiwe dr Milke Iviã. mogu sebe ipak da smatram na neki naåin ðakom profesora Leskovca. i to kao jedan od prvih izabranih profesora i prvi dekan. pogotovo za nas prve asistente. sve ostale profesore.163. koje neãe biti ni predugo ni prekratko. I tako sam ja slušao predavawa kod profesora Leskovca. pogotovo što je ta prva generacija studenata Filozofskog fakulteta. koji bi. dakle. kada sam se poduhvatio da napišem primereno slovo. kao pripadnik prve generacije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1954). a verujem i za potowe generacije. . ta prva generacija je slušala i pohaðala gotovo sva predavawa. Meðutim. kao student germanistike.

godine i otada sam bio redovan saradnik prof. da i to ovde kaÿem. bila je posebna åast. kako smo ga zvali i kako ga mi stariji još i danas zovemo. veka. pa i svojevrsna potvrda struånih i nauånih kvaliteta. za koju je takoðe pokazao veliko interesovawe. Leskovac je paÿqivo saslušao moje argumente — bio je ålan komisije koja je napisala referat za prihvatawe teme — i sloÿio se sa mnom da se ta tema u tom obliku ne moÿe vaqano uraditi. to sam. i kasnije Iz srpske kwiÿevnosti ¡ i ¡¡ (1968) — i došao do zakquåka da neãu biti u stawu da vaqano uradim tu temu. Svoj prvi mawi prilog objavio sam u Zborniku za kwiÿevnost i jezik 1964. A postati saradnik „Leskovåevog Zbornika". S obzirom na to da sam prvobitno radio na doktorskoj disertaciji o Letopisu Matice srpske i wegovoj posredniåkoj ulozi u prihvatawu nemaåke kwiÿevnosti kod nas. I tako sam se onda odluåio za temu o prihvatawu Tomasa Mana u našoj kwiÿevnosti. Leskovca. Prof. koji je 1984. M. tadašweg glavnog i odgovornog urednika. Leskovcem odrÿao se sve do wegove smrti. Åesto sam posle. Taj saradniåki odnos sa prof. odlazio sam åesto na razgovore s wim da åujem wegovo mišqewe o nekim mojim rešewima krajwe komplikovanih mesta i uvek nanovo me iznenaðivao svojim suptilnim zapaÿawima i predlozima koji su mi pomagali da doðem do pravih rešewa. pa i nedodirqivo. Ålanci i eseji (1949). Mladen Leskovac je bio dobar poznavalac nemaåke kwiÿevnosti. godine svesrdno podrÿao predlog prof. Jer. Na našoj postojbini (1951).18 Mladen Leskovac je bio strog i ne baš naroåito dostupan profesor. koliko god da je delovao strogo i nedostupno. Dok sam radio na prevodu tetralogije Tomasa Mana Josif i wegova braãa. posebno na Lazu Kostiãa i wegove radove na nemaåkom jeziku. od kojih sam mu neke preveo za wegovo izdawe Sabranih dela Laze Kostiãa. posebno kada je bila u pitawu nemaåka kwiÿevnost i naš odnos prema woj. Bio je naprosto jedinstven i neponovqiv sagovornik koji je na osnovu naoko beznaåajnih i sitnih åiwenica umeo stvari da sagleda i osvetli iz sasvim drugog ugla. prevashodno odnosili na kwiÿevne teme. do tada objavqene kwige — Srpsko graðansko pesništvo XVIII veka (1946). . a iz razgovora sam zakquåio da su wegove velike simpatije Gete i Tomas Man. prirodno. pošto još nisu bile uraðene neophodne predradwe za primereno tumaåewe srpske kwiÿevnosti u prvoj polovini 19. pomno išåitao Leskovåeve najvaÿnije. Odlazio sam mu åesto na razgovore — bilo je to obavezno taåno u 5 sati po podne — koji su se. da uðem u uredništvo Zbornika. pošto sam imao prilike da studiram u Nemaåkoj i neposredno upoznam tip nemaåkog „ordinarijusa". Meðutim. imao utisak kao da je Mladen Leskovac u našu sredinu preneo nešto od akademskih obiåaja i pravila koja su karakteristiåna za nemaåki univerzitet. dakako. Dragiše Ÿivkoviãa. u kojem se i danas nalazim. profesor Mladen Leskovac je osvajao svakoga ko bi imao sreãu da od wega bude prihvaãen. Ni danas mi nije jasno åemu imam da zahvalim da me Mladen Leskovac ubrzo pošto sam izabran za asistenta za nemaåku kwiÿevnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pozvao na saradwu u Zborniku za kwiÿevnost i jezik.

godine — u Novom Sadu — nastali su upravo na podsticaj Mladena Leskovca. tako je Mladen Leskovac umeo i da pomno sluša sagovornika i da izmeðu reåi åuje nagoveštaje nekih stvari kojih sam kazivaå moÿda nije ni svestan. suprotstavilo tada veã pogubnom zamahu primitivizma. Leskovac je od toga napravio sjajnu priåu. nego ãe se ujedno starati i o izdawu Geteovih dela. i rekao: „Ovo je sve što znam o tome. vreðajuãi ga i psujuãi ga naoåigled Vase Stajiãa i wegovog prijateqa. ukazao na postojeãu sekundarnu literaturu. Kada me pozvao i predloÿio da mu uradim prilog o Teodoru Radiåeviãu. koji je zapretio da uguši svaku uqudnost i kulturu u gradu. Pošto je Mladen Leskovac bio blizak Vasi Stajiãu. tako da se ponekada pitam nismo li u wemu imali jednog potajnog i skrivenog pripovedaåa koji nije stigao da se iskaÿe i na planu pripovedaåke umetnosti. Neposredan povod za osnivawe Geteovog društva bila je jedna krajwe muåna scena koja je predstavqala vrhunac primitivizma i prostakluka kojim je Novi Sad bio preplavqen poåetkom dvadesetih godina prošlog veka." Bio je zadovoqan onim što sam uradio i otada sam Mladena Leskovca doÿivqavao kao svog profesora. Za to mu se najpodesniji uåinio Gete.19 Za ovu priliku biãu slobodan da evociram tri svoja susreta sa Mladenom Leskovcem. kao što je veoma åesto od sitnih otkriãa umeo da pravi priåu. u tom trenutku nisam znao da Teodor Radiåeviã spada meðu prve prevodioce Šilera kod nas. gde im se posle izvesnog vremena pridruÿio jedan ugledni novosadski Jevrejin. ja. Zahvaqujuãi tom wegovom svoj- . a on je od toga napravio pravu priåu. ocu Branka Radiåeviãa. a ostalo vi uradite. zamislivši ga veoma široko kao društvo sa odreðenim konkretnim ciqevima. to društvo bilo je. Vasa Stajiã je sedeo u kafeu sa jednim prijateqem za jednim skrajnutim stolom. kome uvek mogu da se obratim za savet. Još upeåatqiviji je bio razgovor u vezi sa Vasom Stajiãem i osnivawem Geteovog društva Jugoslavije. pa je osnovao Geteovo društvo. Tada je Vasa Stajiã odluåio da intelektualce i ugledne graðane Novog Sada okupi oko jednog društva koje bi se delotvorno. prvi moji mawi nauåni prilozi — o Teodoru Radiåeviãu kao prevodiocu Šilera i Vasi Stajiãu kao osnivaåu Geteovog društva Jugoslavije 1922. Naime. Kao što je umeo da kazuje. naravno. No M. Uto je u kafanu ušao izvesni (mislim da se zvao) Jevðeviã. Ta scena se odigrala u zgradi na glavnom novosadskom trgu u kojoj se donedavno nalazio Dom JNA pored negdašweg Filozofskog fakulteta. s tim što se oni neãe svoditi samo na puku popularizaciju Getea i Geteovih ideja. koji je u Novom Sadu bio na glasu kao kolovoða krajwe desniåarski orijentisanih snaga i na brutalan naåin se obrušio na ovog åoveka. naÿalost. pretpostavqam da je wegovo kazivawe o svemu tome bilo autentiåno i da je sve to saznao od samog Vase Stajiãa. u duhu humanistiåkih ideja i ideala. Meðutim. kratkog veka i ono se zbog slabog odziva posle šest meseci ugasilo. pri åemu je nastojao da mi ocrta atmosferu u kojoj je Vasa Stajiã odluåio da se poduhvati osnivawa Geteovog društva. Najpre mi je izloÿio sve što zna o Teodoru Radiåeviãu. koji su za mene od posebnog znaåaja. a pri tome bacaju posebnu svetlost na wegovu liånost.

od koga je zatraÿila struånu pomoã da bi razrešila neka pitawa u vezi sa svojim istraÿivawima uticaja gnoze na Wegoša. Ali ni to uzbudqivo tragawe od Minhena preko Augzburga do Berlina i na kraju do Ciriha nije urodilo plodom. Matica srpska. prvi proåitao Mladen Leskovac i odmah je objavio u svom Zborniku. tj. nisam uspeo da doðem do prevoda Luåe na nemaåki. Pri tome je cela stvar imala svoje ishodište na sasvim drugoj strani. odgovorio mi je da se sigurno radi o omašci jer je Luåu prevela na engleski jezik. godine Tomasu Manu poslala primerak (u koÿnom povezu) svojih prevoda novela (Tomas Man. jer se nije mogao naãi ni u zaostavštini filozofa Hansa Lajzeganga. U tom trenutku sam znao da je Anica Saviã-Rebac 1929. Tragawa u Arhivu Tomasa Mana u Cirihu — na koja me Mladen Leskovac neprestano podsticao — urodila su plodom: došao sam i do originalnog primerka separata Anice Saviã-Rebac i dela prepiske sa Tomasom Manom koji je saåuvan. godine u sklopu publikacije Anica Saviã-Rebac i Wegoševa Luåa mikrokozma. kao i da je odigrala krupnu ulogu u recepciji Tomasa Mana kod nas (o tome u mojoj kwizi Tomas Man u našoj kwiÿevnoj kritici. Novi Sad 1987. Mladen Leskovac je gotovo u svim svojim radovima.20 stvu — da nasluti neke skrivene veze i odnose — Mladen Leskovac je bio sudeonik u jednom mom otkriãu u vezi sa odnosom izmeðu Anice Saviã-Rebac i Tomasa Mana. Naime. Kwiÿevna zajednica Novog Sada). kwiÿevni kritiåar i esejista. sámo se po sebi razume. poslala separat jednog svog rada objavqenog na nemaåkom jeziku. Kada sam upitao Mladena Leskovca da li mu je nešto poznato u vezi s tim prevodom. Meðutim. istoriåar kulture. i onim krupnim i onim sitnim. Ali ta su me tragawa uputila na jednu drugu vezu Anice Saviã-Rebac sa Nemaåkom — na wen do tada nepoznat neposredni kontakt sa Tomasom Manom. I danas smatram da je to jedan od mojih najboqih germanistiåkih priloga. priredila Darinka Zliåiã. kao što se iz izloÿenoga dƒ videti. kada sam mu pokazao to mesto i kada se sam uverio da se oåigledno radi o prevodu na nemaåki jezik. pa sam ga objavio 1986. Beograd 1928) i da joj je on zahvalio na pošiqci jednim kratkim pismom. odmah mi je stavio na dušu da se dam u potragu za tim prevodom. ali svaki wegov prilog uvek je bio åiweniåki utemeqen. sudelovao je i Mladen Leskovac. ali nisam znao da mu je 1937. to sam pošao tragom koji je vodio u Nemaåku. a u wegovom nastajawu. Izabrana dela. podjednako bio istoriåar kwiÿevnosti. A kako u zaostavštini Anice Saviã-Rebac u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu u tom trenutku nije bilo nikakvog traga od toga prevoda (kasnije ãe biti pronaðen. prevela Wegoševu Luåu mikrokozma na nemaåki jezik. jer za wega nije bilo nevaÿnih åiwenica i . 21—40). Preciznom analizom — iduãi tragom napomena koje je Tomas Man ispisao na tom separatu — utvrdio sam da je Tomas Man od reåi do reåi preuzeo dva pasusa iz tog rada i iskoristio ih za veliki dijalog izmeðu faraona i Josifa. Plod tih istraÿivawa bila je jedna mala studija koju je. u jednom od tekstova Anice Saviã-Rebac naišao sam na mesto na kojem samo uzgred pomiwe da je na molbu nemaåkog filozofa Hansa Lajzeganga.

On je nenadmašan u uspostavqawu veza i spona tamo gde se to uopšte ne bi oåekivalo. qubazan i jednostavan u ophoðewu i da je dovoqno jedanput videti ga pa da se ne zaboravi nikada.' — A u isti taj dan. Raspitivao se kod Ekermana sa velikim zanimawem o vojvodi Velingtonu. 'Videli ste jednog junaka više' — glasio je komentar Geteov — 'a to nikada nije makar šta. verovatno u kuãi jednog od wih. u sedam šestarom pedantno odvojenih jednakih segmenata na površini jednog kruga — da niko meðu wima ne digne suviše glavu što je prvi. a kojega je Ekerman video uoåi tog dana. komandantu britanskih armija u bitci kod Vaterloa. ali istovremeno åine jednu kompleksnu celinu. Ali ta sedmorica mladih srpskih graðana. åine onu vrstu junaka bez kojih ne moÿe da stasa i opstane nijedna nacionalna kultura. pa i najsitnijih pojedinosti o vojvodi. 77—78). Ali kada se malo boqe pogleda. okupqeni u pionirskom poduhvatu za koji nisu mogli ni da znaju ni da slute kakva mu buduãnost predstoji i šta ãe znaåiti za povesnicu srpskog naroda. Novi Sad 1988. zaista nisu ni po åemu …" (Mladen Leskovac. Tako u svojoj besedi Stopedeset godina Matice srpske (1976) na svoj smeli i neponovqivi naåin povlaåi paralelu izmeðu Vajmara i Pešte. Dakako. Gete je voleo izuzetnost u åoveku. a bio veoma zadovoqan kada je saznao da je ovaj. ili kako sƒm Leskovac kaÿe: nisu oni bili junaci po Geteovoj meri i zamisli.21 pojedinosti. pa u prvi mah wegovo kazivawe ponekada deluje priåalaåki nonšalantno i neobavezno. Mladen Leskovac nije mario za teorijska izuåavawa kwiÿevnosti. Ekerman je po obiåaju posetio Getea. još vitak i mršav. i onda se svakako posle iscrpnih savetovawa. sastali da stvore Srbima toliko potrebno ÿarište i središte kulturnog stvaralaštva u obliåju Matice srpske. i sedmorica mladih qudi ne mogu se izjednaåiti sa dvojicom iz Vajmara. u Pešti. Ovaj odlomak mogao bi da posluÿi kao dobra osnova i ishodište za razmatrawe osobenog Leskovåevog naåina povezivawa i vrednovawa stvari — tu svaka scena ima svoju posebnu teÿinu. onda se vidi da se radi o samosvojnom postupku sa ciqem da se odreðene pojave posmatraju i sagledaju iz šireg konteksta i obelodani wihov skriveni dubqi smisao. onom istom o kojem govori Wegoš u svojoj posveti Gorskom vijencu. Izdanak filološke škole Pavla Popoviãa. Srpske kwiÿevne teme. jesu svojevrsni junaci — oni. moÿda i u isti åas kada je tekao ovaj vajmarski razgovor udvoje. februara 1826. Nisu oni bili junaci po geteovskoj meri i zamisli. Getea i mladih srpskih poslenika koji su se u februaru 1826. sastali su se sedmorica mladih i odluånih Srba. veã u godinama. Razgovarali su o tipiåno geteovskoj temi. a niko ne bude uniÿen što je posledwi — ispotpisivali na dokumentu kojim je osnovana Matica srpska. laka hoda. Gete je uporno traÿio da åuje što više. naime. Pešta nije Vajmar. Mladen Leskovac je na magistralan i još uvek podsticajan naåin pokazao da odreðeni metodski postupak (pa i filološki postupak koji u naše vreme više nije na ceni) moÿe da bude plodonosan samo ako se ne shvati dogmatski i istra- . Evo kako to åini Mladen Leskovac: „U åetvrtak 16. Matica srpska. o fenomenu junaka: i sam izuzetan. godine predveåe u Vajmaru.

. Svojim neumornim istraÿivaåkim i spisateqskim radom pretoåenim u niz sjajnih bisera koji åine jednu nerazluåivu nisku i osobenu povesnicu naše kulture.22 ÿivawe ne šapne u unapred zadate rezultate. Mladen Leskovac je bio i ostaje obrazac plodotvornog nauånog i kulturnog posleništva.

dr Nada Miloševiã-Ðorðeviã. To je naša vrlo poštovana i draga prof. i ja. i uåenih društava. velike i srdaåne komunikativnosti. moram reãi. Kwiga koja je ovu u oblasti nauke o kwiÿevnosti retku i sada. ali istovetno sasvim izvesno nije) i dostojni i sigurni naslednik i slebdenik svojih univerzitetskih i nauånih uåiteqa i prethodnika. u åije se ruke predaje ovde danas nagrada „Mladen Leskovac" i åije se ime ovoga trenutka upisuje u dugu i znamenitu istoriju Matice srpske. brzina i tolika jedinoglasnost proisticala je otuda što i ovoga puta ova nagrada zaista po zasluzi dolazi u prave ruke.41:929 Leskovac M. mudre i åestite Matice srpske za dodelu nagrade koja nosi ime velikana naše nauke o kwiÿevnosti i veoma zasluÿnog dugogodišweg åasnika i predsednika wenog Mladena Leskovca. koja sa vekom upravo zapoåetim ulazi u treãe stoleãe svoga postojawa.163. a nekima opet kao sve to uzeto ili dobijeno zajedno. REÅ O SLAVODOBITNIKU Miroslav Pantiã Bila mi je radosna i osobita åast uåešãe u odboru — ili kako danas obiåavamo da kaÿemo: u ÿiriju — naše stare. nekima kao draga i mila liånost. Ime te liånosti. na kojima je po pozivu gostovala. Gospoða naše nauke o narodnom pesništvu i našem folkloru (jer to dvoje jeste komplementarno i vrlo blisko. s kojom je jednostavno prijatno i lepo susretati se. objavqeno je i veã dobro poznato. sve vrlo znatnog i dobro poznatog imena — i što je ta odluka doneta lako. nekima kao wenim åitaocima i poštovaocima. i na nacionalnim i meðunarodnim skupovima o usmenoj ili narodnoj kwiÿevnosti i folkloru. brzo i jednoglasno. našem i svetskom. razume se. koja su je birala za ålana. nekima kao delatnik u oblasti kulture. Ta lakoãa. ako ne baš i svima. Osobito sam sreãan i stoga što po odluci istoga ÿirija — u kome su skupa sa mnom bili i moje uvaÿene kolege i prijateqi. Ona je i dobar znanac inostranih univerziteta. prestiÿnu nagradu donela gospoði Miloševiã-Ðorðeviã nazvana je jednom Vukovom reåi za svojstva najboqe kazanih narodnih pe- . dobro poznata: nekima kao višedecenijski profesor narodne kwiÿevnosti na Beogradskom univerzitetu. ne otkrivam ovde neku tajnu.UDC 821. Liånost koja je ovogodišwi nosilac ovoga visokog i uglednog priznawa mislim da je mnogima.

i po autorovim „završnim napomenama". ili o našem folkloru. ili zbornicima radova. Te su kwige: Zajedniåka tematska i siÿejna osnova srpskohrvatskih istorijskih epskih pesama i prozne tradicije. i u woj vrlo dobro orkestrirani. Ali je ona i nova što su svi ti weni delovi sada preoblikovani i organizovani u jednu veãu celinu. ili pak ålanaka. našeg i evropskog. gospoða Miloševiã-Ðorðeviã objavila je u najpoznatijim åasopisima i drugim periodiånim publikacijama. pa ostavqaju utisak da su kao jedinstveno telo zamišqeni i ostvareni od poåetka i odmah. iz 1971. i 1997. Središwa je tema i osnovni predmet kwige Kazivati redom. Pored tih kwiga. i u isti mah i jedan åinilac. Kwiga Kazivati redom. wenu poetiku i wenu istoriju. Kwiga je — ukusno opremqena i lepo štampana — izašla prošle godine u izdawu izdavaåke kuãe „Rad" i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. nova je i istovremeno stara. od znaåajne vrednosti i od kojih su najvredniji ulazili u wene kwige. Portret kwiÿevnog dela iz 1990. kako bi ona moÿda više volela da se kaÿe. u okviru poznate Biblioteke Vukov Sabor. i to kako sa gledišta odreðenog istorijskog i kwiÿevnog trenutka. po oblasti prouåavawa koje je za wu obavqeno i u woj saopšteno. wenog puta od oseãawa. wene korene i izvore u narodnoj tradiciji. na weno mesto u svesti stvaralaca wenih u narodu i iz naroda. o konkretnim we- . priznawe i za sveukupan dosadašwi rad i delovawe u oblasti nauke o kwiÿevnosti usmenoga postawa našega naroda. ålancima i prilozima. Kosovska etika. i svi ti odvojeno objavqeni radovi imaju jedan isti pristup velikoj kwiÿevnosti usmenog postawa i narodnog pesniåkog i proznog izraza. po predmetu svome. najzad i po nauånim tekstovima koje ova kwiga sadrÿi. razmatrawa Vukovih pogleda na bit i suštinu usmenog ili narodnog stvarawa. ali i kwiÿevnosti svetske. i poimawima o woj i wenoj funkciji kod slušalaca wenih — jer samo slušawem se ona primala vekovima kod onih za koje je i stvarana. Stara je ona. i po svesti. åija je narodna kwiÿevnost naša jedan deo. koja se danas nagraðuje. od svesti. po tome što su svi weni elementi prethodno objavqeni u posebnim studijama. tako i pod svetlošãu i sa stanovišta savremenih teorija folklora. svi duboko sagledavaju i izuåavaju same osnove i bit te kwiÿevnosti. našim i inostranim. Oblici i oblikovawe narodne proze iz 2000. po ishodima i vrednosti i znaåaju ponirawa u samu bit usmenog postawa i izraza.24 sama Kazivati redom. pesniåkog i proznog. i Od bajke do izreke. istorijskoj i nacionalnoj. Sve te kwige. odnosno wen Reånik pojmova (u koautorstvu sa dr Radmilom Pešiã) iz 1985. Kazivawe redom najnovija je u nizu kwiga profesora Nade Miloševiã-Ðorðeviã o narodnoj ili usmenoj našoj kwiÿevnosti. a u podnaslovu wenom dodato je skromno stilizovano razjašwewe: Prilozi prouåavawu Vukove poetike usmenog stvarawa. i po stvarnoj wenoj sadrÿini. Narodne kwiÿevnosti. ili u najtešwoj vezi sa wima. i istovremeno. veliki broj nauånih radova i studija. Zbog toga priznawe koje Matica srpska s najvišim razlozima ukazuje ovom autoru unekoliko je. moÿe se reãi. iz koje je ona proizišla.

da je sagledamo kao spregu Vukovih dinamiånih shvatawa u okvirima tradicijskog usmenog pogleda na svet. tj. koje je on u mnogome anticitirao. još najboqe: u vajkadašwem poimawu pesništva kao celine. Wena kwiga biãe od trajne vrednosti i ostaãe kao polazište za svako daqe tragawe za osnovama i suštinom Vukove poetike narodnog ili usmenog pesništva u onom veåitom nadograðivawu saznawa o suštinama i vrednosti stvari koje nazivamo naukom.25 nim realizovawima u pesniåkim tvorevinama koje je proizvodila — pesniåkim dakako u aristotelovskom. kao i metod svojih poetikoloških i kwiÿevnoistorijskih razmatrawa koja je obavila u svojoj kwizi. pesme ostvarene stihom. . To nisu „svi oblici usmenog stvarawa" — i po izjavi samoga autora — ali to su — po nama — wegove bitnije oblasti. ili antiåkom. trudili smo se da koraknemo malo daqe. stavova evropske nauke wegovog vremena." Te svoje namere gospoða Nada Miloševiã-Ðorðeviã ostvarila je — po mišqewu i sudu mojih uvaÿenih kolega u ÿiriju i po mišqewu i sudu mome — na naåin najboqi i u meri najvišoj. ali i stavova današwe. ne samo onoga što se ostvaruje stihom — jednom reåi razmatrana je ovde poetika ili filozofija i estetika usmenog ili narodnog stvarawa u pojedinim wegovim oblastima. To je najmawe što se u ovom åasu moÿe predvideti i reãi o buduãnosti ove kwige. pripovedawe i predawe. koje su poezija. Gospoða Miloševiã-Ðorðeviã sama je — i samo sebi najboqe i taånije — razjasnila puteve i pravce. „Polazeãi od dosadašwih studija o Vukovoj poetici. a istovremeno je to i najviše što se moÿe zakquåiti o wenoj vrednosti i o wenom znaåaju. savremene folkoristike.

UDC 821.163.41:929 Leskovac M.

BESEDA PRI URUÅEWU NAGRADE „MLADEN LESKOVAC" Nada Miloševiã-Ðorðeviã

Uvaÿene kolege, dragi prijateqi, ova nagrada je za mene radost i ogromna åast, kako zbog imena koje nosi tako i zbog mesta na kome se dodequje. Shvatam je pre svega kao priznawe struci kojom se bavim i koja je bila i qubav velikog nauånika Mladena Leskovca. Od Leskovåevih razmišqawa o Vuku i srpskoj narodnoj kwiÿevnosti mogla bi se naåiniti jedna sjajna antologija. Bila bi to antologija koja bi na videlo dana iznela jedan dragocen, specifiåan, psihološki i kulturnoistorijski Vukov portret — objektivizovan na duhovnim suåeqavawima prevashodno sa piscima „srpskog severa" prethodnog i wemu savrememog doba. Bio bi to zbornik wihovih slojevitih stavova prema srpskoj narodnoj kwiÿevnosti, wihovim senzibilitetima, intelektualnim i ideološkim opredeqewima, vidovima wihove upotrebe usmene tradicije ili odricawa od we, wenom povratnom dejstvu. Bila bi to najzad, ali ne na posledwem mestu, antologija jasnih, sintetiåkih sudova Mladena Leskovca, zasnovanih na prethodnim minucioznim analizama kwiÿevnih pojava, istorijskih epoha, ali i qudi. Jer Mladen Leskovac, erudita, poznavalac svekolikih pravaca kwiÿevnoistorijskih i kritiåkih istraÿivawa, imao je svoj specifiåan metod. Skromno nazvana beleškom, wegova ispovest u „crvenoj svesci" otkriva upravo taj metod: „Vaqa znati biti åoveåan kad imaš posla s dokumentima o åoveku. Moÿeš znati 999 pisama i 999 akata, pa ipak nisi kadar napisati ni polovinu reåi istine o åoveku. Dokumente vaqa obuzdati i drÿati na rastojawu od istine… A pravu istinu — naði. Baš to i jeste tvoje…" I nalazio je. „Nekako se mirim s dokumentima. Poneãemo se…" (193), zakquåio je optimistiåki. I poneo se. S uspehom. Tajna je bila u onom „åoveånom", koje je pomenuo, odmah na poåetku. Na drugom mestu, govoreãi o Zmaju, zapitao se: „Da li ga volim… Na takvo pitawe odgovoriti je još teÿe. Samo ga katkad dobro razumem, ništa više, skoro vidim da je morao raditi onako kako je radio, onakav kakav je bio, u prilikama u kakvim je bio" (193). Tako je Leskovac video i Vuka i Mušickog, i razumeo ih, obojicu. Iz dokumenata i korespondencije pratio je wihove odnose. Zadrÿao se na trenutku kada je Mušicki traÿio od svojih ðaka „ako koji zna pro-

28 sti pjesama serbski", a Vuk mislio da je Mušicki sa wima „momåadma koja su po šumi kod sviwa, kod koza i kod ovaca odrastla… šalu provodio"; zaustavio se na vremenu 1816—1818 — periodu Vukova rada na Rjeåniku koji je Mušicki zvao „našim" (wihovim zajedniåkim) Rjeånikom, i odgovarajuãi na Vukova pitawa, pomagao mu svojim dragocenim komparativno-filološkim znawem. Doåarao je dane zebwe Mušickog posle napada na Rjeånik citirajuãi wegove reåi iz pisma Vuku: „Ja sam se nekoliko puta nakawivao da se u novinama pravdam…" i prokomentarisao ih: „Jadni Mušicki kome nije bilo lako, ipak je ãutao, otmeno." Naveo je reåi podrške Vukove prerano ostarelom prijatequ: „Qudi neka govore šta im drago, a govoriãe svakojako. A vama je to jedini naåin da se primite kwiÿestva, pa ãete onda i obraz osvijetliti i neprijateqe posramiti i novaca dobiti" (118), „…ja sam sad u nevoqi, ali se opet veselim i gotovo ponosim: zašto me sovjest uverava da sam u ovu nevoqu upao iz qubavi k polzi i slavi roda moga". Wihov odnos, reãi ãe Leskovac, „daãe nam dovoqno podataka da dubqe zavirimo u sloÿenu prirodu i junaåku dušu Vukovu… Jer odista i jedna jedina, vaqano osvetqena i svestrano ispitana situacija pomaÿe nam da o åoveku dobijemo potpuniju i nepomuãeniju predstavu nego åitav niz praznih tvrdwi i sudova…" (105). Svoga, ovakvog stava Leskovac se zaista i drÿao. U ovoj „vrtloÿnoj eposi", kako ju je nazvao, Leskovac ãe odnosima Vuka i Magaraševiãa, wihovih razlika u mentalitetu i u orijentaciji prema evropskoj kwiÿevnosti protumaåiti i wihova neslagawa u prilazu usmenoj tradiciji, ali i naglasiti da su obojica „u domaãem folkloru gledali najprirodniji izvor i podsticaj za osveÿewe srpske kwiÿevnosti". Zakquåak ãe Leskovåev opet biti pun razumevawa: „…nisu oni krivi što naša tadašwa kwiÿevnost još nije bila sazrela za zamašnija dela, što su obojica od ovakvih motiva oåekivali spas". Citirajuãi u predgovoru svog vidovitog remek-dela — Antologije stare srpske poezije Vukovu misao: „Mi smo nesreãni po mnogo kojeåemu, ali smo u kwiÿevnosti najnesreãniji…", uåinio je sve da tu misao obrazloÿi i sloÿi se s wom, ali da istovremeno opravda izbor svojih odabranika u Antologiji, da progovori o „tihom govoru" ove poezije poput kamerne muzike. „Dobrog jezika, u današwem smislu reåi tada nije ni bilo; dobre poezije, u današwem smislu, bilo je" (HHH¡). „Tokom stoleãa… i ovakav slavenoserbski ispunio se nekom sadrÿinom. Kazane su wime drage, potresne i briÿne stvari, — ne jednom… u ime åitavog srpskog naroda" (HH¡¡), vremenom i putem tradicionalnih motiva. Srpska usmena tradicija bila je deo prostranog, prefiwenog obrazovawa ovog graðanina sveta još u najranijem detiwstvu. Otkrio nam je to spontano u svojoj Crvenoj svesci, seãajuãi se izleta u Kamenicu sa ocem, Zmajevca. „Imao sam" tada, veli, veã „nekakvih spisateqskih iskustava, jer sam sa osam godina sroåio ubojnu pesmicu, leÿeãi u visokoj travi… u senci šibqa od malina, með bubama, leptirovima i piliãima… Delo je bilo komponovano u desetercu… a opevalo je tvrdi grad Skadar na Bojani i brdo Taraboš" (189—190).

29 Samo neko ko je usmenu kwiÿevnost znao i oseãao mogao je tako nadahnuto da protumaåi Besedu Laze Kostiãa, „veliki monolog vilin — istoriju wenoga ÿivota", zapravo Kostiãevu metaforu o geniju srpske narodne poezije, koja se odrÿala „neoskvrwene svesti", opstala preobraÿavajuãi se, prerušavala u kolede, prekrivala u „rosne dodole", u prporuše… u kraqice…, poezije kojoj se „åist i uroðen umetniåki ton… u dugim vekovima robovawa pod Turcima nije ugasio i iskvario", koja je „primila u sebe skorup istoåna pesništva", a „opet je srpstvo ostalo nepovreðeno u woj". Navodeãi vest iz 1481, kada neki pop Jovan „v dni blagoåestivoga i hristoqubivoga gospodina despota Vuka" prepisuje jedno jevanðeqe ili pronalazeãi na jednom rukopisnom zborniku zabelešku: „sija knig Grgurovika Vuka", Mladen Leskovac ne propušta da blagoåestivoga despota nazove i imenom koje nosi u narodnoj poeziji — „Zmaj Ogweni Vuk". I tako, veran sebi, otkriva onu pravu, višedimenzionalnu istinu, „nosi" se sa dokumentom. Pred nama se pojavquje vladar i „bibliofil", ali i epski i mitski junak, spaja se pismeno i usmeno, istorija i legenda, opet kao metafora našeg bivstvovawa. Vreme nam ne dozvoqava da progovorimo zašto je pojavu Orfelinove pesme Melodija k proleãu Mladen Leskovac smatrao datumom u srpskom pesništvu, nalazeãi i woj i svim onim iz srpskih rukopisnih pesmarica prototip u Erlangenskom rukopisu, ni kako se pesma Milovana Vidakoviãa preobrazila i u Bugarskoj pevala kao narodna, bugarska, ni kako je autorska priåa smatrana narodnom anegdotom povratnim dejstvom postala okvirni motiv o popovim zubima u Sremåevom romanu o popu Ãiri i popu Spiri. Sve to spada u domen Leskovåevog širokog uvida u i pojam narodne kwiÿevnosti. Ali ono što je mnogo najvaÿnije, ne smemo propustiti da kaÿemo, a to je da Mladenu Leskovcu pripada zasluga što je svojom antologijom beãarca pomerio granice ÿanrovskog sistema naše narodne poezije, uneo mu novi ÿivot, udahnuo vedrinu. Retko ko se u svetu takvim potezom moÿe pohvaliti. Wegov predgovor bio je legalizacija vrste. Ubedqiv i sugestivan, nenametqivim ÿivotvornim reåima, tim jedinim sredstvom nauånika i pisca kojima je tako suvereno vladao, doneo je sud i presudio. Pa i tu je bio pun razumevawa za Vuka. Otkrio je da je zapise beãaraca Vuk krišom, privatno traÿio. Potrudio se da iz Vukovog Rjeånika izvuåe sve stihove beãarca koje je Vuk u wemu zabeleÿio zbog jezika, ne mogavši ni „da ih stavqa uporedo kao ravnopravne sa ostalima i nudi (ih) kao oruÿje protiv sebe". I na kraju jedna moja ispovest. Silno sam se obradovala kada sam ponovo proåitala Leskovåevu definiciju Vukovog naåina iskazivawa misli. „Vuk voli åiwenice… On åiwenice … svrstava, sa nekom qubavqu za red i jasnoãu: jednu, pa drugu, pa treãu i tako u dugom nizu; na isti naåin niÿe i svoje zakquåke povodom wih, i u takvom istom uzornom i nepomerqivom poretku…" I odjednom sam shvatila, zahvaqujuãi Mladenu Leskovcu, zašto je u stvari Vuk najviše voleo da sluša Teša-

30 na Podrugoviãa. Razumeo ga je „i ništa više". Usreãilo me je što se moja kwiga zove Kazivati redom. I još nešto. Ovo je prva nagrada u mom nauånom ÿivotu. Ponosim se što je ovako znaåajno. Hvala svim ålanovima ÿirija koji su me jednoglasno predloÿili. Hvala Matici srpskoj i svetlom spomenu Mladena Leskovca na ovom svetu. Hvala svima.

STUDIJE I ÅLANCI
UDC 821.163.42-14.09„14" 801.631

PRIMERI SHEME SUMACIJE U DUBROVAÅKOJ RENESANSNOJ I BAROKNOJ POEZIJI Mirka Zogoviã

SAŸETAK: Shema sumacije se sastoji u nabrajawu — kroz deo ili åitavu pesmu — nekoliko elemenata i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme. U literaturi postoje razni nazivi, definicije i klasifikacije. Iako ima primera u helenskoj i latinskoj kwiÿevnosti, kao i u latinskom sredwem veku, shema sumacije se iz italijanske dvorske poezije kraja H¢ veka proširila Evropom. U doba baroka bila je veoma popularna. Autor daje dosad neuoåene primere u poeziji X. Drÿiãa, D. Rawine, D. Zlatariãa, H. Maÿibradiãa i, pored poznatih, još jedan kod X. Buniãa. Ova artificijelna igrarija moÿe da pomogne da se doðe do novih saznawa o dubrovaåkim pesnicima, kao i wihovom odnosu prema vaÿeãim zapadnoevropskim modelima. KQUÅNE REÅI: formalni manirizmi, artificijelne igrarije, shema sumacije, versus rapportatio, renesansa, barok, dubrovaåka poezija, italijanska kwiÿevnost.

Ubeðeni da artificijelne igrarije (ili, Kurcijusovom terminologijom, formalni manirizmi)1 mogu imati i šire implikacije, posle versus rapportati2 pozabaviãemo se shemom sumacije u dubrovaåkoj poeziji. Shema sumacije u idealnom obliku sastoji se u nabrajawu nekoliko elemenata, najåešãe imenica, kroz deo ili kroz åitavu pesmu i wihovoj rekapitulaciji na kraju pesme — ponekad i samo u jednom stihu —
1 Preuzeli smo odrednicu artificijelne igrarije iz uvoda u Pocijevu studiju, åiji nam je i sam naslov indikativan: Poesia per gioco. Prontuario di figure artificiose (Bolowa 1984). Autor, doduše s rezervom, povezuje dva pojma — arteficio i gioco — pod kojima su se u XVII veku, „tom najplodnijem evropskom periodu ovakvih igrarija", podvodile pesme s rebusima, anaforama, homofonskim poigravawima, „jeziåkim hirovima". S jedne strane, svaki poetski jezik po svojoj suštini je artificijelan, a s druge, pored bitnih razlika, neka pravila igre svojstvena su i poetskom diskursu. Po Kurcijusu, formalni manirizmi predstavqaju konstante evropske literature koje se iz antike preko latinskog sredwovekovqa prenose u sve moderne kwiÿevnosti (E. R. Kurcijus, Evropska kwiÿevnost i latinski sredwi vek, Beograd 1996, 461—475). 2 Versus rapportati u dubrovaåkoj kwiÿevnosti H¢¡¡ veka u Stih u pesmi, Metrica et poetica, III, VANU, Novi Sad 1988, 149—155.

32 istim reåima i istim redosledom.3 Dakle, sastoji se od dve serije: prvu åine ålanovi rasuti kroz poetski tekst, a drugu — sabrani na kraju teksta: A1 A2 B1 B2 C1 C2 . . . . . . . . . . A1 A2 A3… B1 B2 A3… B3… C3… . . . . . . . . B3… C1 C2 C3…

Razni nazivi, definicije i klasifikacije šeme govore koliko o teorijskim polazištima autora, odnosno oblasti unutar koje se šema prouåava, toliko — jednim vidom — i o woj samoj. Metrike XVII veka koriste se terminima epilog i entisiloge.4 Kurcijus ovakav raspored stihova zove Summations-schema, koju uvrštava u formalne manirizme, a Lauzberg aditivnom šemom kao posebnom moguãnošãu upotrebe figure enumeratio.5 Alonso i Fuåila prouåavaju je unutar korelativne poezije kao poseban — rasipno-sakupqaåki — tip.6 Kolika „nestalnost" postoji u terminološkom odreðivawu i u definisawu ovog poetskog fenomena snaÿnog vizuelnog i akustiåkog efekta, najboqe se vidi praãewem radova Ðovanija Pocija. Ovaj slavni nauånik, koji se više od tri decenije bavio raznim tipovima artificijelnih igrarija, u poåetku je ovu šemu smatrao retoriåkom figurom, odnosno vrstom simetrije, da bi je kasnije, uz promenu termina u aditivnu šemu, prouåavao, uz versus rapportati, kao krajwi oblik korelacije
3 Kurcijusova definicija: iz paralelizma primera prethodnih strofa izvlaåi se suma. Nav. d., 473. Up. i definiciju iz — za našu kulturu preko potrebnog — pojmovnika N. Grdiniãa: Formalni manirizmi, Beograd 2000, 9. Ova šema, iako karakteristiåna za poeziju, javqa se i u odreðenom tipu proze, na primer svetim besedama: P. G. da Lucarno /G. Pozzi/, Saggio sullo stile dell'oratoria sacra nel Seicento (esemplificata sul p. Emmanuele Orchi), Rim 1954, 77—78. Koliko je nama poznato, pesma s najveãim brojem elemenata u šemi — 23 — jeste Ode in morte di Falvia Coloredo (Fulvia, fu la tua vita) italijanskog baroknog pesnika Gvida Kazonija (Guido Casoni) (Ode, 188, nav. prema Opere scelte di G. B. Marino e dei marinisti, priredio G. Ðeto, Torino 1954, ¡¡, 472). 4 F. Meninni, Ritratto del sonetto e della canzone, Bertrani, Venecija 1678, 218—224. Za ovaj period Poci navodi i termin enthysylloge (J. H. Alstedius, Encyclopaedia, septem tomis distincta…, Herborn Nassau 1630, 1, X). Up. G. Pozzi Poesia per gioco…, 117. 5 Kurcijus ovu „kompozicionu šemu", koju pokazuje na Kalderonovoj pesmi La vida es sueno, smatra bliskom tehnici redawa primera (priamuli) s razlikom u zakqucnoj adiciji (nav. d., 474). Hoke je, sluÿeãi se terminom rekapitulacija, takoðe posmatra kao jedan od formalnih manirizama, u kome se svi motivi pesme okupqaju u zakquånom stihu: G. R. Hocke, Manirizam u knjiÿevnosti, Zagreb 1984, 24. Za Lauzberga aditivna šema u stvari je recapitulatio: H. Lausberg, Elementi di retorica, Bolowa 1969, 160 (nemaåki original 1949). 6 D. Alonso, Pluralità e correlazione in poesia, Rim 1976, 127—131 (španski original 1944). Ovaj se autor korelativnom poezijom, pa samim tim i ovom šemom, bavio i u (zajedno s C. Bousono) Seis calas en la expresión literaria espanola, Madrid 1951, 3—23. Fuåila se nadovezuje na Alonsova prouåavawa: J. G. Fucilla, A Rhetorical Pattern in Renaissance and Baroque Poetry, Studies in the Renaissance, III, 1956, 23—48. D. Åiÿevski ovu šemu naziva versus reticulati (K problemam literaturœ barokko u slavän, Letteraria XIII, Bratislava 1971, 30).

33 i, na kraju, unutar sintaksiåkih veza i distribucije leksike.7 Poci isnistira da kod ove šeme, kao i kod drugih verbalnih šema ponavqawa i poloÿaja, specifiåan efekat ne nastaje iz kompozicije same po sebi, veã iz tenzije izmeðu dekompozicijskog i rekompozicijskog podsticaja. Prilikom prelaska od prvobitnog ka novom rasporedu, jeziåki materijal prinuðen je da mewa naåin na koji je dotad predstavqao smisao.8 U odnosu na same ålanove shema sumacije predstavqa nabrajaåku, a u odnosu na sintaksu — parataktiåku figuru. Po konstitutivnim elementima bliska je versus raportati, ali se po tehnici kompozicije i znaåewu razlikuje od ove, suštinski dekompozicijske šeme.9 I na planu leksike, grafiåkog oblika i zvuka kod sheme sumacije osnovni je kompozicijski podsticaj. Iako su pronaðeni pojedini primeri sheme sumacije u helenskoj i rimskoj kwiÿevnosti (koliko se zasad zna, najstarija su dva gråka satiriåka epigrama Lukilija iz I veka naše ere),10 a potom u latinskom sredwovekovqu, šema je upravo iz italijanske dvorske poezije kraja XV veka poåela da se širi Evropom. Obiåno se uzima kao sigurno da, posle „zaåuðujuãe malo primera", taj obrazac postaje vrlo popularan u renesansi i baroku. Meðutim, Fuåila je, radeãi na izuzetno velikom poetskom korpusu, došao do zakquåka da su ga, nakon poåetne faze popularnosti, italijanski petrarkisti u periodu od 1525. do 1575, u skladu sa svojom poetikom — odnosom prema Petrarki, s jedne, i petrarkistima prethodnog veka, s druge strane11 — odbacili kao proizvod kvatroåenta.12 Krajem XVI i poåetkom XVII veka šema postaje ponovo, i to vr7 G. Pozzi, Saggio sullo stile …, 77—78; La rosa in mano al professore, Frajburg 1974, 2—84; Poesia per gioco…, 117—120. U Poesia per gioco i La parola dipinta (Milano 1981), u kojoj obraðuje istu problematiku, ali u granicama jeziåkog ikonizma, Poci je sakupio i sistematizovao iskustva svog dugogodišweg rada. Sƒm istiåe da se nijedna disciplina ne bavi posebno ovom problematikom. 8 Oåito implicitno polemišuãi sa sledbenicima ruskog formalizma u Italiji (eksplicitno je protiv zagovornika formalnih manirizama), Poci tvrdi da se suštinski efekat ovakvih artificijelnih igrarija ne sastoji u oneobiåavawu i zatamwewu znaåewa, a kad to i postoji, samo je uzgredno, veã u stvarawu novih semantiåkih relacija, odnosno novog znaåewa. Smatrajuãi distribuciju reåi „iskquåivo elementom znaåewa", on shemu sumacije definiše kao „distribuciju kroz åitav tekst fiksirane serije oznaåiteqa koja se ponavqa, ali ne u anaforiåkom poloÿaju" (nav. d., 117). 9 Ponekad se, kao u Marinovoj pesmi Né tanto intorno a sè dentro e di fore (La Lira, Rime marittime), završna rekapitulacija ostvaruje pomoãu versus rapportati: „Ma tu sola cagion de' miei cordogli / Lilla, la piaga, il foco, il nodo mio, / Che non sani, non tempri, e non disciogli" (10—12). 10 Štampawe ovih epigrama u Planudovoj antologiji u Firenci 1494. zasigurno je uticalo na širewe mode sheme sumacije. 11 Poznato je da su bembisti, odnosno petrarkisti takozvane druge faze, kao svoj poetiåki zahtev istakli vraãawe izvornom Petrarki — jedinom i savršenom modelu. Sledstveno tome, prezirali su i odbacivali „neåisti" (åitaj: hibridni) petrarkizam H¢ veka. 12 Za period od 12 vekova, odnosno od Tiberijanove pesme (Amnis ibat inter gherbas…) koja po Kurcijusu predstavqa najstariji primer sheme sumacije do pesama Panfila Sasa (Panfilo Sasso, 1455—1527) ovaj autor pronalazi samo jedan, Strabonov (W. Strabon) primer iz karolinškog humanizma, pa se s pravom pita da li je ova šema bila uopšte poznata tokom tog perioda. Fuåila, uzimajuãi u obzir ne samo štampana veã i dela u rukopisu, a polazeãi od Alonsovih dopuna (Antecedentes griegos y latinos de la poesia correla-

za period 1525—1575. portugalske. . moÿemo navesti i dubrovaåku kao poeziju u koju je ova poetska igrarija. znatno proširuje geografska i vremenska saznawa o shemi sumacije i mnoga Kurcijusova nagaðawa potvrðuje. Meðutim. vas si svit blaÿenstvom.14 Posle ÿeqe da svet „poåine" od qudi „kih volja uzvlada". što bi bio znak da je dubrovaåka poezija brzo. pleonastiåki se razlaÿu ÿivine na tri kategorije (29—30): zviri zemaljske. 356—358. 80—90. zviri trvrdi. navode ponaosob: grlice. Sledeãi osnovnu zamisao sveopšteg spajawa.15 tiva moderna u Estudios dedicados a Menendez Pidal. U narednim stihovima. poziva da åuju wegov „blagoslov". nemaåke. Pored španske. Rešetar. Drÿiã uvodi novu seriju: kraji. sumirajuãi ih zajedniåkim pojmom stvorewe. ÿeli i da se zarad we ne samo qudi veã i ÿivotiwe skladno sjedine („ne samo åloviku nu svakoj ÿivini / da sve za tvu diku skladno se sjedini" 27—28). brzi hrti. košuta. a sve radi dragine lepote. vizli slidnici. 14 „U toj slavi steãi. u baroku zavisi direktno od poezije kvatroåenta. 3—23). oni se neãe upuštati u komplikovanije geometrijske obrasce. doduše poput nekih drugih. / i jelin lagahti od lovac litnji dan / bez sumnje da dahti gdi k vodi gre ÿedan" (31—42). cvitje. došla direktno iz Italije. / ni se boji smrti u toj zec travici / gdi su brzi hrti i vizli slidnici. ribe vodene i ptice nebeske. sokoli. posle uvodnog dela — obraãawa okupqenima. Naime. pre svega Luiði Groto (Luigi Grotto). godina XV veka. za razliku od nekih drugih obrazaca svojstvenih Petrarki. u vidu inicijalne rekapitulacije. Na kraju ovog dugog niza figure enumeratio pesnik i ÿivotiwe i elemente iz prirode rekapituliše. Na oprez navodi nas åiwenica da nismo našli nijedan drugi takav primer u poeziji ovog pesnika. reagovala na širewe mode ovog obrasca. more.34 lo popularna u åitavoj Evropi. nepotpuno i obrnutim redom. Madrid 1953. Fuåila je našao samo dva na italijanskom i tek nekoliko primera na latinskom. engleske. Pored ostalog. od kojih se potom. drobne ptice (iz treãe) i zec. / košuta još plaha po polju opãenu / da pase bez straha travicu zelenu. i ostale pjesme Ranjinina zbornika. Uz sav oprez da uoåimo ono što pesnik nije imao nameru da åitalac uoåi. rosa (s istom idejom da se sve „sdruÿi") pa opet od ptica. od kojih je jedan Ariostov. ruÿa rumena. / Oholi još lavi tere zviri tvrde / neka se ne pravi nejacih da grde. kao što su to åinili wihovi neposredni prethodnici. poqske … poezije. neolatinske. uvik neskonåana / buduãi s nebesa kroz te. II. u sledeãih 12 stihova. priredio M. posebno u Španiji i. a da je i sama šema dosta „neåista". SPH. francuske. u jednom delu pesme (29—63) Gizdave mladosti i vi svi ostali (531) Xora Drÿiãa13 prepoznali smo osobenu varijantu sheme sumacije. vitri studeni. / da svako stvorenje sve dni vika svoga / za tvoje ÿivljenje vinu moli Boga…" (61—64). a posebno vilu. Iako ãe se barokni pesnici åesto opredeqivati za mnogoålane šeme (Kazonijev primer je indikativan). vilo dana. Zagreb 1937. jelen (iz prve). slavuja koji treba da „ÿalosno i tuÿno cviljenje" pretvori u „radosno i milo spivanje". 15 „Taj slavna åudesna. oholi lavi. travica zelena. / gdi åudno s grlicom sokoli minuju / i meu drobnim pticam po dubju stanuju. / da se bude reãi drug s rajskim kraljestvom. pesnik sve. samim tim i petrarkistima åinkveåenta. 13 Pjevaãu pjesmu u slavu tvoje ljepote u Pjesme Šiška Menåetiãa i Ðore (Drÿiãa. pesnik ÿivotiwe nabraja u antitetiåkim spojevima i paradoksalnim situacijama.

Rešetar. biãa to talijanski pjesnik iz Fiorence Luigi Pulci. Pesme. Juno sic ait: occidet armis. Dinko Rawina je odista preveo. Ivan Kasumoviã u Utjecaj gråkih i rimskih pjesnika na dubrovaåku liriåku poesiju uopšte ne pomiwe ovu Rawininu pesmu. quid pareret fertur consuluisse deos. odnosno uticajem gråke i latinske na poeziju Dinka Rawine.17 U stvari. foemina vir neutrum. I ovaj nauånik pretpostavqa da je ipak reå o Pulåiju. a hermaphrodit kao ÿena i ålovik). Inaåe. za neki buduãi. 70. Ipak. pitawe izvornika ostalo je otvoreno. Maisner kaÿe da „u cijeloj gråkoj literaturi ne ima pjesnika takova imena". da rijeåi Boÿije u sebi nijesu protivne. 4. autor viteškog epa Morgante i dijalektalne i poezije „na narodnu". koji se. casu labor et ipse super: pes haesit ramis. izeta iz Pulåa spjevaoca gråkoga. 144. ni na italijanskom. caput incidit amne. 1904. 1884. ali mi izbor pjesmi naãi nije pošlo za rukom" (Pjesni razlike Dinka Ranjine. Talijanske pjesme Dinka Ranjine. dosledno sprovedene šeme u Spesso l'acqua cadendo ni basso loco (19). Sors rata quaeque fuit. XVIII. Graða za povijest knjiÿevnosti hrvatske. Junoque neutrum. otide za mir svoj (160). Quaerenti letum. decidit ensis quem tuleram. Phoebus ait. Rawina je ipak preneo osnovni smisao epigrama. U najnovije izdawe Rawininih stihova prireðivaå Zlata Bojoviã nije uvrstila Biv breða mnom mati…: D. cumque forem natus. flumina tela crucem. ma koliko neosnovanu. Rad JAZU. sveobuhvatniji pregled napomiwemo da smo u Rawininim pesmama na italijanskom uoåili jedan primer troålane. 218—219). foemina. za Rawinina tri uoåena primera sheme sumacije16 moÿemo s veãom sigurnošãu pretpostaviti da predstavqaju pesnikovo svesno opredeqewe za ovu šemu. Tako F. izmeðu ostalih. M. Rad JAZU. 203. Arbor obumbrat aquas: ascendo. . pa samim tim i shemu 16 U ovom prvom pokušaju prikaza sheme sumacije u dubrovaåkoj literaturi nismo razmatrali ni poeziju na latinskom. 17 Napomena prireðivaåa Rawininih pesama M. teško bi mogao biti tvorac ovakve pesme. Ni istraÿivaåi koji su se bavili upravo prevodima. uz pesmu kao argomento stoji: Pjesan ova kaÿe. Up. nisu pronašli izvornik ovoj pesmi. pripisuje i pesniku iz sredine XIV veka Enriku Puliåeu (Enrico Pulice) iz Kustoce: Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo. pa samim tim i ne bavi se izvornikom (odeqak Dinko Ranjina. hermaphroditus eram. 90). 157—219). SPH. Mars cruce. Beograd 1996.35 Dok nas Drÿiãev sluåaj navodi na oprez. Pomoãu prvog primera razrešavamo — delimiåno — problem izvornika Biv breða mnom mati. Phoebus aquis. pesnik Luiði Pulåi. ma koliko — barem dva puta — bili i plod ÿeqe da se iz drugog jezika prenese osnovno kompozicijsko naåelo pesme. Ponešto skraãujuãi i izostavqajuãi. Vaqevca: „Ne gråkoga. a podosta dodajuãi (više je nego udvostruåio tekst) i mewajuãi (najupadqivija promena/adaptacija jeste prevod neutrum kao polumuÿ polÿena. Zagreb 1891. Rawina. da se ipak radi o italijanskom pesniku XV veka Luiðiju Pulåiju (Luigi Pulci). Tulique. što ga navodi da posumwa da li je Rawina i u drugim sluåajevima prevodio iz gråkih originala ili s latinskih i italijanskih prevoda (Prievodi Ranjina Dinka iz latinskih i gråkih klasika. Naime. Mars. a da „gråki spjevalac" treba shvatiti u smislu pesnika koji se ugledao na gråke pesnike. odnosno adaptirao epigram Cum mea me genetrix gravida gestaret in alvo. Mas est. 1914. Uz pretpostavku.

gdi rasteã dub rodi.18 I sledeãa Rawinina pesma s ovom šemom vrlo osobeno izvedenom (Hod' k meni u tihu tko moru dan i noã. a onda. / a Marte: ÿena ãe od tebe iziti. Kombol. ali. za å u usteh svud vjetar ja nošu iduãi. ÿeno. uzdah i muke. Hildebertu iz Lavardena. D'Ancona. kako je Kombol ustanovio. / maå mi van ispade iz pasa. u srcu plam vruãi. a Febo voden kraj / reåe joj. 20 Ako uporedimo s originalom („Castel da crudel oste assediato / Se l'acqua tolta gli è. videãemo da je u ovoj Rawininoj adaptaciji još više izmena i izostavqawa. 65. / kom imam svršiti ja smrti ÿivot moj. s tipiånim petrarkistiåkim motivom dragine hladnoãe. ali sad iz italijanske poezije. 33—34. 211. Kombol (83—84) nav. a pomoãu sheme sumacije ingeniozno se razrešava odnos doslovnog i prenesenog znaåewa: Hod' k meni. doli pak glava mi k vodi se prikuãi. / Uom che a solcar il mar sempre sia nato / Chiami me. odnosno Strabonovog primera. / Sgodi se meni taå. Del secentismo nella poesia cortigiana del secolo XV u Studi sulla letteratura italiana ne' primi secoli. Dinko Ranjina i talijanski petrarkisti. na osnovu novijih istraÿivawa. što se ãe rodit u njoj. 38—39. acqua agli occhi e fuoco in cuore"). a me venga e fia contento. / I to se sve takoj na pokon jur sgodi: dognav me stupaj moj. Up. Kad se ja porodih. u tihu tko moru dan i noã sve stoji ne moguã g ÿuðenu kraju doã. tko vode na volju ne ima. tko zimi vruã oganj ištuãi ne moÿe da sebe studena savruãi. se a sua vela aver vuol vento. sred oåi voden vir. / I tako zgodi se. i hodi. I hodi. chiami me dentro. kako od me bolesti (228). / ka s åudnim mukami jadno me izmuåi. / Febo joj hti riti: od tebe. / muška se roditi glava ãe na svit saj. prema A. / a noga na grani osta mi viseãi. XI. obilno da ugodi svim ÿeljam svojima. pa da je iz samog naslova (Latinum epigramma Pulicis.36 sumacije. 25). Ardizzoni. znaj. graecum feci…) nastala „zbrka". krajwi stih koji predstavqa vrlo efektno sumirawe prethodne dve serije rasutih ålanova u Rawininom prevodu je uprošãen. prevod/adaptacija. da svrših ja moj vik / kroz vodu. / tuj se uspeh ja tade. odnosno „imitacija". / u meni vidi se i ÿena i ålovik. Istina. takoðe je. krs i maå. / Chi nell'inverno torbido e agghiacciato / Non ha fuoco. / Ricco m'ha fatto di tre cose Amore: / Vento in bocca. antiqui poetae. Firenca 1951. Prireðivaå Policijanovih gråkih epigrama navodi da se ovaj epigram nekad pripisivao Panormiti (Antonio Beccadelli Panormita. priredio A. Graða za povijest knjiÿevnosti hrvatske. 83—84. . / i na nj tuj pri strani ja padoh lazeãi. shema sumacije nije dosledno sprovedena. Juno maå. strambota Serafina Akvilana (Serafino Aquilano).. biv ÿena i ålovik. ki vodu sjenjaše. / na svitu koja ãe svim se moã viditi. d. gdi staše. Poliziano. 1394— 1475) ili Enriku Puliåeu.19 I ta je pesma epigramskog karaktera i cela predstavqa konåeto. u 18 „Biv breða mnom mati. 1932. kroz hud plaå dat mi ãe smrtni vaj. u ovom sluåaju dvostruku.20 U pesmi O tvrdi mramore. 234). Ovaj „slavni" epigram navodi i Fuåila kao potvrdu Kurcijusove hipoteze da izmeðu karolinškog perioda. / Opet još prositi ide ih mimo toj. / Marte krs. U tri dvostiha (1—6) pesnik se pita kako „tvrdi mramor" wena srca ne mogu da umilostive wegovi plaå." Moÿemo izneti pretpostavku da se Rawina posluÿio Policijanovim prevodom ovoga epigrama na gråki. / Juno pak molena reåe joj za tima: / polumuÿ polÿena rodit se teb' ima. otide za mir svoj / u bogov prašati. i kraja H¢ veka moraju postojati karike koje bi svedoåile o neprekinutoj tradiciji sheme sumacije (nav. izgleda da ga treba pripisati Mateju od Vendoma iz H¡¡ veka ili. Epigrammi greci. ali da je šema dosledno sprovedena. 19 M. verovatnije.

plaå i vaj" (9—10). pa ni sƒm u završnoj rekapitulaciji ne poštuje redosled ålanova prve serije:23 La biscia (A1) or lascia il suo veleno e corre Cupida al suo amante. D. fera Più che tutte le fere. jela ljubi jelu (B2). Ovidija. L'orno per l'orno (B4). kolik sam na svit saj / podnil jad. kod Katula) — brest. Quella querca (B7) che pare Sì ruvida e selvaggia. Sente anch'ella il potere De l'amoroso foco. koje. rekapituliše. Ideju da je tolika moã qubavi da moÿe navesti da se sve u prirodi voli imamo pre Tasa. s kolikom ljubezni loza (B1) taj brijes (B1)24 grli. e se tu avessi Spirto e senso d'amore. i da duh i ãuãenje ti imaš od ljubavi. Ovde Dafnine reåi kako se u proleãe sva ÿiva biãa vole treba da posluÿe da se nimfa Silvija promeni prema zaqubqenom pastiru Aminti. zmija (A1) ostavlja åemer svoj i puna ÿelje gre naã svoga ljubovnika. Ama il leon (A3) superbo: e tu sol. pre nabrajawa. e per la salce il salce (B5). Policijana. u klasiånoj tradiciji (npr.37 vidu rekapitulacije.21 Prevodeãi Amintu. da bi zakquåio da proleãe „riconsigla ad amare" svet. od 8 ålanova. na primer kod Lukrecija. koje potom. sinonimiåno udvajajuãi. i ÿivotiwe. oholi ljube lavi (A3): neg samo ti. potom Petrarke. 1. Naime. 23 Vaqa napomenuti da Taso (i Zlataric u prevodu) poåiwe ovo Dafnino slavqewe moãi qubavi i proleãa nabrajawem i drugih ÿivotiwa. pa bi se moglo govoriti o nepotpunoj shemi sumacije. Klaudijana. E l'un per l'altro faggio (B6) arde e sospira. Taso topos o svemoãi qubavi22 realizuje tako što prvo nabraja ÿivotiwe. Veder puoi con quanto affetto E con quanti iterati abbracciamenti La vite (B1) s'avviticchia a 'l suo marito (B1). trud i cvil. intenderesti 21 22 I ako ne znaš. koji daj ãuãenje imaju u sebi? Ljube još dubovi (Bx). razumjela bi nijeme Rawinini stihovi citirani prema Pjesni razlike Dinka Ranjine. zvijeri svih zvijeri najljuãa u prseh što tvojih ljubavi stan braniš! Da lave (A3) što brojim i tigre (A2) i zmije (A1). postoji. 234—259). od colombo (golub) i usignolo (slavuj). srditi tigri (A2) ljube. meðutim. Albergo gli dineghi ne 'l tuo petto. uzdahe. Zagreb 1892. i muškarce i ÿene. a onda biqke. Vergilija. Eto moÿ' vidjeti. sabira. jasen za jasenom (B4). il pino il pino (B3). 24 Zlatariã ovde razrešava Tasovu metaforu: lozin muÿ jeste. sve što je podneo: „Promisli togaj dil. L'abete (B2) ama l'abete (B2). Van le tigri (A2) in amore. Zlatariã verno prenosi osobenu varijantu sheme sumacije iz ¡ åina pastorale (¡. odsvud ga obhitiv razbludnim nje pruti. Za razliku od uobiåajenog navoðewa ovog primera. Ma che dico leoni (A3) e tigri (A2) e serpi (A1) Che pur han sentimento? Amano ancora Gli arbori (Bx). Zlatariã se toliko drÿi originala da je veran i Tasovim odstupawima od idealnog modela obrasca. i jedan za druzijem gori buk (B6) i uzdiše: oni hras (B7) ki se vidi toli tvrd i divjaåan još i on ãuti oblas plamena ljuvenoga. sumira samo u jednom kolektivnom pojmu piante (ali za ovu drugu seriju. obrnutim redom. moÿda bi pravilnije bilo poåetak šeme uzeti od nove serije nabrajawa. . i inicijalna sumacija: arbori). i vrba za vrbom (B5). i bora ljubi bor (B3).

100—102. ali sad putem pojmova koji ih sinonimiåno saÿimaju: Mnozi bde ÿeleãi vaskolik svit vladat Blaÿenstvo drÿeãi. znaj (1—4. 27 Posle åetiri poåetna stiha. Zatim. pesnik prvo kaÿe šta drugi qudi ÿele („svak ima pohlep svoj i što ga zanosi". „pod nebom svak steãi što hoãe i ÿudi"). on pred kraj pesme (13). . „obraz lip i kosi". pesnik antitetiåki uvodi svoju ÿequ. a onda šta ÿeli on (u funkciji da se naglasi da on samo za wom ÿudi). Zagreb 1933.27 U drugoj Zlatariãevoj pesmi s ovim obrascem. Apostrofa u dvama dvostisima (7—10) identiåne je strukture i gradi paralelizam. moÿemo navesti tri Zlatariãeve pesme: Mnozi bde ÿeleci vaskolik svit vladat (IX). Prvo se. . . Rad JAZU. ¡. tada veoma u modi. Polak Alda. priredio P. Or tu da meno Esser vuoi de le piante (Bx). A mudros (C1) i blaga (B1) i carstva (A1) na svit saj meni su nedraga pri tebi. Per non esser amante? uzdihaje njegove. 28 Inaåe. 26 Ako se uporedi druga s prvom verzijom prevoda. ne moÿemo sa sigurnošãu tvrditi da li je shema sumacije u Zlatariãevom Qubmiru plod samo vernog prenošewa teksta. . . I u drugoj seriji popravqa prevod naziva nekih drveta. Venecija 1597 (zajedno s prevodom Elektre. Toli sad bjeÿeãi od drage ljubavi. Ako t' moj obraz blijed ugodno ni gledat (XV) i Oh kosi prameni ki ste taå u slavi (CXXXI). rekapituliše prethodno opširno razraðene elemente. . a tek joj se na kraju obraãa direktno („vilo"). Tasso. u prvoj je rekapitulirao ÿivotiwe samo dvoålano: zmije. wemu najvaÿnija draga. stih („svi ljudi razlici razliki slide put"). 247. vrlo åvrste i simetriåne strukture. Kombol. Ljubmir u jezik slovisnki prenesen od Gra. Osim popravki. . a Zlatariãevi prema Djela Dominka Zlatariãa. . druzi steã nastoje zlata mnoz veliku (B1). Zlatariã je na osobit naåin izveo shemu sumacije: razraðujuãi osnovnu zamisao da je. Aminta u Opere. . Talijanski utjecaji u Zlataricevoj lirici. priredio B. Manuzio. . . . obrnutim redom. koja po åulnosti predstavqa — kako je drÿao Kombol28 — izuzetak u okviru pesnikove qubavne poezije. Zlatariãeva poezija izrazito je platonistiåkog shvatawa qubavi (M. 8).26 ili i ÿeqe da se saåuva upravo metriåko-retoriåki obrazac. . . 248). . za razliku od druge verzije. Inaåe. šema je troålana. ali znat sve što je dano znat åloviku (C1). vilo. ti rados. Majer. Milano 1963. 11—12). Venecija 1580. videãe se da je Zlatariã sve popravke i izmene vršio da bi tekst wegovog Qubmira bio što verniji originalu. Apostrofira prvo delove dragine lepote („pozor". . . u vidu poente. SPH. . Zagreb 1899. Zlatariã nije uspeo da naðe sinonim za zmiju. moã svemu zakon dat (A1). u svakom dvostihu po jedan. 25 Tasovi stihovi citirani prema T. 5). dubrovaåki pesnik je u drugoj verziji adaptirao i izvesna imena likova pastorale: Aminta Torkvata Tasa. potom je poziva da bude wegova (10) i izraÿava šta ona za wega znaåi („ti s' moje ÿeljenje. . Dominka Zlatariãa. a pre iz tih stihova izvedenog zakquåka. A. Tako ljute zviri (za tigri) iz prve mewa u drugoj u srditi tigri. . nasuprot htewima drugih („svi ljudi razlici razliki slide put". hoãeš ti bit manje od dubja (Bx) gorskoga?25 Meðutim. XXI. 79—80. Ljubmir pripovijes pastijerska Dominka Zlatariãa. . Pirama i Tizbe i Pjesni u smrt razlicijeh). / ti milo ÿivjenje i moja sva slados". i to putem apostrofe. Budmani. . Varirajuãi 5.38 I suoi muti sospiri. lave. ti pokoj. 13—14). . . . U prilog ovoj drugoj pretpostavci. U prvoj.

i mojoj tamnosti. ova pesma podseãa na madrigale. Središwi deo Da poznaš. i usta. celov tvoj mogu lik meni bit a veãe mimo to podobno ni ÿelit. da bi se. na isti naåin. identiåne strukture. slatki govor. Ove tri Zlatariãeve pesme citirane su prema SPH. 244—245 (u Pjesni razlike). dubrave (B1) i luzi (B2) gorko bi suzili. posle deset stihova. Nepotpuna shema sumacije u funkciji je kompozicijskog naåela ovog dela pesme: tri paralelizma (dva od po dva elementa. s tim da je prva serija iskomplikovana uvoðewem i razgovora za drugi. za treãi elemenat). zapazili smo ovu šemu u dvema pesmama dvostruko rimovanih dvanaesteraca. . obrnutim redom i nepotpuno (nedostaje drugi pluralitet): Da poznaš. i to u takozvanom prvom periodu. a onda u sledeãem stihu ponaosob. ni ãe bit po sve dni" (11—12). vidjeti da more ovi moj grozni cvil. sauåestvujuãi „prosuzili". razraðuju do kraja drugog. istim redom. skupili u gizde razlike i hvale. Iz dvostiha u dvostih.39 nabrajaju i razraðuju elementi koji bi trebalo da poetski subjekat odvrate od tuge (dragini: pozor. 172. svi. prsi. ke travi mu mlados cieã tvoje jadovne ljubavi. govor. riå. / veã sunce ne istjeåe tolike vridnosti. ponovo uvedene uzvikom oh!30 U poeziji Horacija Maÿibradiãa. HH¡. koja mi ne pristav svegj åini cviliti. boljezan. gospoje. ako je o tome uopšte dozvoqeno govoriti kad nedostaje metriåki oblik. Ovim se završava apostrofa i nabrajawe i tek razaznaje da se radi o jednoj u nizu dubrovaåkih obrada teme dijeqewa: „mene ste daleåe. oblikovana figurom enumeratio. / ter daleå od vas ja tuÿno se snebivam / i lica sveð moja suzami polivam". 29 Po kratkoãi (10 stihova). kada bi u tuzi mu mlados vidili. a pogotovu po poenti kojom se završava. pesnik nabraja ÿivotiwe i druge elemente iz prirode koji bi. rekapitulišu (samo što su za prva dva upotrebqeni sinonimi): Pogled. gospoje. senzualnosti („a usta ovlaÿi tvoj celov medeni". boljezan. ka travi (16) u stvari je eksplikacija osnovne teme pesme (qubavnih muka) ostvarene petrarkistiåkim toposom qubavne jadikovke u odnosu s prirodom. da milos tve srce oãuti. celov. odreðenoj atmosferi koja nalikuje pastoralnoj. u jednom zajedniåkom pojmu (stvorewe). ter kamen (A1) od gore jurve bi prosuzil. kad bi znali. Poåetni uzvik remeti vizuelni efekat vertikalnog grupisawa. ljuvena usilos i moj plaå priljuti åinil bi. prvo. svijetli pogledi. pravilno rasporeðena u poåetnom stihu svakog dvostiha (7—12). Da bi pokazao koliki je wegov bol. 7). uvode se usklikom kosi prameni. Za å taka jes ljubav u meni na sviti. rekapitulišu se. jedan od jednog). a onda se na kraju pesme ti elementi.29 Pesma Oh kosi prameni ki ste taå u slavi apostrofa je atributima dragine lepote. 30 „Oh gizde razlike i hvale kojim ni / pod nebom prilike. uvek na poåetku prvog stiha. usti rumene. 174.

XI. Maÿibradiã najpre. Pesma je dodatno iskomplikovana. kad veã wen pogled i lice mogu da ga izleåe (oksimoronska konstrukcija: atributi wene lepote treba da ga izleåe od rana koje mu je qubav prema woj zadala). što neãe znan åovik. s tim da se u drugoj seriji osim imenica rekapitulišu i glagoli koji se odnose ili su izvedeni iz tih imenica. jur trave i bilja razlika. pa se tako središwi deo povezuje sa završnim. drÿeãi se istog redosleda.32 komplikovanije je izvedena shema sumacije. Pantiã: Pesništvo renesanse i baroka. rekapituliše — pojaåavajuãi polisindentskom konstrukcijom — ålanove prve serije. dvostruka shema sumacije naglašava binarnu strukturu. 165—166. bol'jezni da zna lik. 34 Maÿibradiã je uopšte u obradi teme qubavnih jada sklon raznim vrstama nabrajawa i to višeålanim. Uopšte. zvijer (C1). SPH.34 Mnoge. jur trave i bilja razlika Boljezni ozdrave nemoãna åovika.33 Da bi ostvario poentu. Zagreb 1880. o zvizde.31 U sledeãoj Maÿibradiãevoj pesmi. ke ÿivot moj ãuti zacjeã tve ljvezni. ova pesma je majstorski oblikovana: uvodni deo — obraãawe dragoj (kao „gospoji"). ptice (C2). Sastoji se iz dve serije pluraliteta rasutih kroz tekst. kao i. Beograd 1976. kad bi me tuÿice i plaå moj slišile. za ono doba poznate lekove (trave. pesnik uvodi vilu kao neku vrstu sumarne. vilo. uz neke ispravke. . kroz celu pesmu. i to dva puta: prvo glagolima. Maÿibradiã je åitavu pesmu osmislio kao konåeto koji se zaoštrava u završnoj poenti: šta bi tek celov drage mogao. sinonimijom u stihovima koji grade shemu sumacije. 33 Pre no što ãe rekapitulisati drugu seriju. središwi deo — eksplikacija teme. a dva elementa druge serije (pogled — lice) — dotad nepoznate i neåuvene. ali sad s negativnim predznakom (opštevaÿeãe za wega ne vaÿi). da moreš zaåuti u plaåu boljezni. svako bi stvorenje (H) mu mlados ÿalilo. koje se odvojeno rekapitulišu. Kamenje od gore toliku ima moã 31 U završnoj sumaciji nedostaju dubrava — luzi ali je zato uvedena vila. Kontaminacijom petrarkistiåkih motiva. Er da se svak zdravi. inicijalne rekapitulacije. bilje. završni — opet obraãawe dragoj. narav je podala Moã bilju i travi nada sva ostala. za šta su pardigmaticni primeri Recite. a onda imenicama. jer se prvi i drugi ålan prve serije dva puta ponavqaju. kamenje (A1) i sama ti. štampao je i M. 131—133 (Pjesni ljuvene).40 sve zvijeri (C1) i ptice (C2) ÿeljno bi cvilile. 32 Maÿibradiãeve pesme citirane su prema Pjesme Miha Buniãa Babulinova Maroja i Oracia Maÿibradiãa Marina Burešiãa. ali nepotpuno. Åesto rieå izvida. rieå. takoðe s temom qubavnih muka (Mnoge. kamenje). a na nivou razvijawa teme niz ålanova prve serije treba da predstavi opštevaÿeãe. jeste li vik vidil' (61) i Sliš'te moj pun jada uzdihaj i tuÿbu (62). u kom se spovida. izokolonom. izborom reåi iz istog semantiåkog kruga. Åvrsta struktura naglašena je jakim paralelizmima. 18). sad kao „vili". vim. vim. Na nivou kompozicije. Potom rekapituliše ålanove druge serije. Drugu pesmu.

meni se prigodi vidjeti. 104 (ona je naziva versus rapportatio). kao da je Buniã jedno od osnovnih stilskih svojstava svoje poezije — gomilawe — doveo do krajwih granica: Budi nam spomena: ljudska su godišta vihar.41 Da mnogu zled more izvidat' i pomoã'. Nav. da sreãom ljuveni nje celov tko steåe. 1983. Sjena nas sveð slidi. 91). Šest ålanova šeme. Pogleda na mene i lice obrati. koju bi on rados u sebi steã' mogal? Er scijeni ma mlados da bi se blaÿen zval. U trima pesmama (28. od koga ni trava. magla i ništa). ni bilje. k nebesim uzlazi. nu brzo dogori i sam se ugasi. pesnik dva puta sumira: u prvom stihu kao uvod i u posledwem. Ivan Buniã-Vuåiã. koji u stvari predstavqaju metafore/embleme bjeguãeg vremena (vihar. nu doåas pak mine. Plam slame uzgori. 35 D. 91) strogo se drÿi broja i redosleda elemenata. Po strukturi same šeme. Ivan Buniã-Vuåiåeviã. plam i sjena. U ovom. Tschiÿewskij. majstor u poigravawu svim izraÿajnim moguãnostima poetskog jezika. 126—132. što nijesam mnil. i sjene s nami ni. vertikalne rekapitulacije. ku ljubav da. Zu den Gedichten von I. Nu ne åuh povas vik. sjena. D. 407—418. Ni dati tuzi lik ljuveni sam pogled. 48. najinteresantnija je Vrhu smrti (Budi nam spomena ljudska su godista. tere se ne vidi. rad ti bih da meni tko godi sad reåe. d. da lice rumeno ranu. ni scijenih do sada. U literaturi su veã zapaÿeni nekoliki primeri sheme sumacije u poeziji X. 1976. Dvostrukim sumirawem potenciranim treãim grupisawem na vertikalnom planu pesma dobija veoma åvrstu i zaokruÿenu strukturu. da moÿe odnit' zled. tijem ÿelje ljuvene u meni sve skrati. magla i ništa. ova vil kad me zla slobodi. da se posluÿimo Fuåilinim izrazom. a pošto su ti elementi uvek u inicijalnom poloÿaju dvostiha. san. Nu ako nje pogled i lice rumeno izvidat' moÿe zled i srce ranjeno. Zagreb 1987. Buniã-Vuåiã. kao što je. Lachmann. svijem svijetom uskreãe. San ludu uskaÿe da ima što ÿudi. uostalom. Buniãa.35 Moÿemo slobodno reãi da je Buniã od svih dubrovaåkih pesnika koji su se ogledali u ovoj šemi najveãi majstor. U središwem delu — eksplikaciji teme — razvija svaki elemenat ponaosob. postiÿe vizuelni efekat i treãe. Slovo. R. ni rieåi razmi vil gizdava ozdravlja i lieåi. izvida svršeno. „komplikovanom geometrijskom obrascu". plam. kao zakquåak. 25/26. 31—32.. nu kad smo u tmini. . Dometi. Fališevac. Vihar se zameãe sred ljetne tišine. Eto. 1/2/3. san.

u „fingiranoj sudskoj raspravi". Ðurðeviãa). 109—120 Uzdasi Mandalijene pokornice. tako obraðen motiv prolaznosti lepote kao varijante teme bjeguãeg vremena. Zagreb 1971. Uporedi na primer ¡¡¡. ma Ljubice) u svakoj od åetiri strofe pesnik — vrlo senzualno — pita. SPH. prsi. . svaka na svoj naåin. Na kraju pesme. Gunduliãa i I. pesnik prvo u svaki dvostih uvodi i razraðuje po jedan elemenat onoga što. oåi. U pesmi br. lijer.37 Pored ovih primera. Lettere italiane. VI. mlijeko. vjerovat ko ãe moã. sumirajuãi te elemente (kuf.38 pesnik. U završnom stihu te celine. snijeg. u literaturi se pomiwe još jedna Buniãeva pesma. za danom noã hodi.36 Druge dve Buniãeve pesme åija je kompozicija ostvarena dosledno sprovedenom shemom sumacije bave se. s tim da ne primeãuje da se ono zasniva i na shemi sumacije. san. Šasiwe (J. moÿemo navesti još jedan. temom dragine lepote. 133—140). ponekad. wenu belinu. priredio M. 162—163. da bi na kraju. u jednoj strofi sumiraju i u Mandaljeni pokornici (¡¡. Budi nam spomena: ljudska su godišta vihar. metafora. ma nu pak sve se opet sakrije kad sine sunåan zrak. 120— 121. obrnutim redom. 176. Buniãeve pesme navedene su prema Djela Dÿiva Buniãa Vuåiãa. simbola koje gomilaju i. za ljetim zle zime. dosad neuoåen. Ništa je sve brime. Rousset. 201—202. usti. uvodi se i novi elemenat — pomast: „Tijem sva s kojijeh. u petoj. ali u potpuno drugaåijoj funkciji: (sve) sve što je nekad sluÿilo grehu Mandaqena zaziva da se pokaje. 293). Magla sve pokrije o zori. 190—191). U baroku tema bjeguãeg vremena skoro po pravilu se ostvaruje raznim tipovima akumulacije i raznim vrstama nabrajawa koje ponekad prerastaju u komplikovane kompozicijske obrasce (od dubrovaåkih.42 nu pozna da laÿe kad se lud probudi. 100. Boÿe od nebi. sluÿeãi se silogizmima i paralogizmima. u posledwem dvostihu. 37 Uz ove. U Bilo je vidjeti kada se raskrili (28) rekapitulacija je u funkciji poente pesme. 1954. 38 Sjajnu analizu ovog Buniãevog majstorstva daje D. pram. rekapitulirao istim reåima i istim redosledom sve ÿeqene atribute wene lepote. po wegovom mišqewu. u vidu odgovora. Da bi istakao atribut — u staroj poeziji veoma cewen — dragine lepote. na kraju. uvek na isti naåin. Quelques réflexion en marge d'une antologie mariniste. predstavqa simbol beline u prirodi. XXXV. sluÿe se istovetnim repertoarom slika. magla i ništa. nav. setimo se samo najupadqivijih primera kod X. / svaki grijeh se moj uzroåi / odsad sluÿe samo tebi / pomas. pram. svaka stvar prohodi.. na primer. Fališevac (nav. d. une fumière". prema J. un sogne. uz rekapitulaciju. 130. zora) u vidu poente zakquåuje da ona sve te elemente belinom „nadhodi". U pesmi Poraza od moga kriviãu mu vilu (63). Ratkoviã. Chassignet) (ÿivot je „… un confle. 48 (Kome hoãeš. 103). Tri od navedenih elemenata ÿenske lepote (oåi. pram i oåi". un mensogne. Mnogi evropski pesnici. da bi odgovorili — vrlo pesimistiåki — na pitawe šta je åovek. plam i sjena. u drugom delu pesme opovrgava ono što je u prvom delu tvrdio: za wegov „poraz" kri36 U plaåu drugom (Spoznawe) Suza sina razmetnoga imamo. zaoštravaju u shemi sumacije: na primer. delova lepote. ovog puta s nepotpunom shemom sumacije (Dan viðeni. usta) razraðuju se u po dve i. kome li ãe draga dati usti. francuski pesnik Ÿ.

Daqe. pored tolikih. occhi. neka nam posluÿe. Rinaldo. mano. a lijeka ne daje boleãoj moj rani. što se tiåe metriåke podloge. Kriv sam ja isti sam er zgorjeh hoteãi ljuveni na ne plam ko ljepir na svijeãi. Još su zanimqivije varijante u kojima pesnici — takoðe sledeãi ili se uklapajuãi u italijansku. 146—150 (occhi. kao i nabrajawe atributa ÿenske lepote. na primer. pored jednog u polimetriji. odnosno šeme u kojima se pesnici ne drÿe strogo broja i redosleda elemenata. odnosno evropsku 39 Da se u poeziji baroka. Tematski okvir je. capelli. prav sam ja i ljubav! Veã nevelika saznawa iz ove oblasti (uostalom. pre svega italijanske primere. odnosno ponovqene sheme sumacije (identiåni su elementi. i u drugim poezijama korpus je nevelik. Buniã dokazuje dve kontradiktorne teze: Poraza od moga kriviãu mu vilu. bocca u Seguasi Amor. Dubrovåani uglavnom slede italijanske. on sƒm (ja isti) i ljubav nemila. Interesanto je da dubrovaåki pesnici u nekoliko sluåajeva pribegavaju osobenoj varijanti sheme sumacije. odnosno nisu. tipiåna je evropska leksiåka podloga šemi.43 vi su. U vezi s leksikom šeme. s tim da najåešãe pokriva ceo tekst. Tako nabrajawe elemenata iz prirode u razliåitim funkcijama. Amor è dolce foco. bocca. Nu ka 'e vil krivina što srce me gori kad Višnji s visina lijepu je satvori? Zašto li kriv sam ja er zgledah ljepotu u kojoj sunce sja mojemu ÿivotu? Ki li je grijeh ljubavi er zlatnu svoju stril put mene upravi kroz ljepšu od svijeh vil? Tijem rijeti jes sila istino i uprav: prava je ma vila. 73). samo dva su — oba Buniãeva — u osmercima). odnosno evropske pesnike. Adone. Uz pomoã dvostruke. . odnosno elemente koje posebno obraðuju u krajwoj rekapitulaciji ne ponavqaju. Marino. vila. Canzoniere (man. veã ih sumiraju zajedniåkim pojmom (u dva sluåaja to je stvorewe). Ukoliko ostavimo po strani prevod Aminte i stihove iz Mandaljene pokornice.39 Po strukturi preovlaðuju „neåiste" šeme. al ljubav nemilu? Kriva je ma vila er tuÿni ÿivot moj ona je zanila kroz vedri pogled svoj. samo dva primera: G. qubavni (12 primera). I ljubav kriva je koja me obrani. preovlaðuje dvostruko rimovani dvanaesterac (od 16 sluåajeva. za opise dragine lepote izvedene shemom sumacije javqaju sliåni izbori reåi. III. shema sumacije vezuje se obiåno za kraãe lirske pesme (samo jedan primer je u duÿoj). što je zacelo posledica komplikovanosti same šeme) navode nas na neke zakquåke o shemi sumacije u dubrovaåkoj poeziji u odnosu na evropske. opet najåešãe. fianco) i C. Zato zla za moja i za mu hudu åes Kriva 'e vil. al mene istoga. kriv sam ja i ljubav kriva jes. ali je kontekst dijametralno suprotan).

kod koga su elementi šeme (odnosno takoðe metafore/simboli kratkoãe ÿivota) na poåetku svakog dvostiha. Ma. sogno. 41 Na primer.44 praksu — elemente koji se razraðuju. D. posebno su komplikovane šeme s dvostrukom — poåetnom i krajwom — rekapitulacijom. 42 Ili da se bar dovedu u sumwu neka uvreÿena mišqewa. 6). Summationsschema. Ovo bi trebalo da bude doprinos sagledavawu fortune artificijelnih igrarija u dubrovaåkoj kwiÿevnosti uopšte. nebbia. Nel barocco diventa di nuovo popolare in tutta l'Europa. Benché esistano alcuni esempi nella letteratura greca e romana. Torino 1866. . D.. 28 (up. ili. u završnoj rekapitulaciji zamewuju sinonimima. consiste nell'ennumerare alcuni elementi. dolaze i iz wih izvedeni glagloli. un altro di Dÿ. la corni40 Italijanski pesnik kraja H¢ veka Kristoforo Fjorentino (Christoforo Fiorentino). d. vertikalnim sumirawem. odnosno metafora/simbola. Maÿibradiã.40 S obzirom na sam postupak. in una parte o in tutta la poesia. kratkoãe ÿivota (aura. izd. kao i one s vizuelnim efektom vertikalne rekapitulacije. Nella poesia ragusea lo Summationsschema si riscontra generalmente nelle poesie brevi. ali i moguãnosti da te „igrarije" pomognu da se doðe do nekih novih saznawa o samim dubrovaåkim pesnicima. u strambotu Non ha la terra tanti arbori e herbe završnu rekapitulaciju ostvaruje glagolima izvedenim iz prethodno rasutih imenica. prevalentemente sostantivi. A questo schema nella letteratura vengono attribuiti vari nomi. sledi Lukijanov primer: nav.42 Mirka Zogoviã ESEMPI DELLA SUMMATIONSSCHEMA NELLA POESIA RAGUSEA RINASCIMENTALE E BAROCCA Riassunto Summationsschema. ombra. Buniãa. …) stavqa na poåetak svakog stiha.41 Izneli smo ove nekolike primere sheme sumacije bez pretenzije na celovitost slike o prisutnosti šeme u dubrovaåkoj poeziji. i petrarchisti italiani. po Fuåilinom mišqewu. ovvero dei manierismi formali (Curtzius). veã pomiwana Kazonijeva oda koja svih 29 elemenata. L'autore l'ha prende in esame come uno dei giochi artificiosi. che si ripetono alla fine dell apoesia usando le stesse parole e lo stesso ordine. e poi nella letteratura medievale latina. pored imenica. Ranjin. Il presente lavoro ne riporta finora non individuati esempi nella poesia di Dÿ. nella sua forma ideale. kao i wihovom odnosu prema vaÿeãim zapadnoevropskim modama i modelima. time efekat vertikalne sumacije biva upadqiviji nego kod Buniãa. la rigettano come il prodotto tipico del petrarchismo quattrocentesco. nel periodo 1525—1575. na primer da je Zlatariã åisti bembista a ne imitator petrarkizma kvatroåenta. Italijanski pesnici su åesto posezali za dodatnim. zapoåiwuãi svaki stih novim elementom. lo sfondo metrico è rappresentato dal dodecasillabo doppiamente rimato. varie classificazioni e definizoni. lampo. Altissimo. Drÿiã. H. Zlatariã. deve la propria diffusione in tutta l'Europa alla poesia cortese italiana della fine del Quattrocento. folgore. oltre quattro già noti. Strambotii e sonetti. zvani Altisimo. e. åime. dopo la fase iniziale del successo. odnosno metaforama.

una possibile via per aquisire le nuove conoscenze sulla letteratura ragusea ed il suo rapporto con le mode e modelli europei. altrettanto. pur seguendo l'esempio della prassi italiana. Secondo la struttura. optano anche per le varianti particolari. degli atributi della bellezza femminile). ovvero gli schemi nei quali i poeti non rispettano rigorosamente il numero e la sequenza degli elementi. prevalgono gli schemi „irregolari". Questo studio.45 ce temtica — amore. tenderebbe a rappresentare un contributo ulteriore per delineamento della fortuna dei manierismi formali nella poesia ragusea. I poeti ragusei. che prossegue la linea iniziata con il versus rapportati. (ennumerazione degli elementi della natura. i ragusei di solito seguono l'esempio dei modelli italiani. . e di indicare. Per quel che ruguarda il lessico dello schema. ovvero europei.

.

uticaji. motivi. VI i VII) Nikole Naqeškoviãa. Rad JAZU. 70). Pregled srpske kwiÿevnosti. Naqeškoviã. komedije (V. Popoviã5 i M. 163. Paviã je åak Naqeškoviãeve tri komiåne drame hteo da stavi uz bok komediji del arte. III. Dubrovnik. 237. Dubrovnik 1871. Pokazuje se zašto sva ova tri dramska dela pripadaju ÿanru farse. XXXI. 149. 1955. Naqeškoviãeva komedija „arecitana" u Mara Klariåiãa na piru. Povijest hrvatske knjiÿevnosti do narodnog preporoda.6 Tek u novije doba ponovo se za Naqeškoviãeve komiåne drame vraãa ime farsa. jedinstvo mesta. Medini3 i B. Prilog k historiji dubrovaåke hrvatske knjiÿevnosti. Zagreb 1875. 3 Milorad Medini. 6 Mihovil Kombol. FARSE NIKOLE NAQEŠKOVIÃA — POETIKA ŸANRA Bojan Ðorðeviã SAŸETAK: U studiji se raspravqa o poetici farse i wenoj primewivosti na tri tzv. 106. situacije. koji je. Rad JAZU. kalendar za 1870. Geca Kon. Zagreb 1913. Stariji prouåavaoci Naqeškoviãevog dramskog rada ove su komade nazivali uglavnom „komedijama". Armin Paviã. dakle. 8 Rafo Bogišiã. 160—161. Pantiã kaÿe da je stil Komedije V sasvim sliåan onom kojim su pisane „papreno smešne i silno zanimqive farse" (Miroslav Pantiã. KQUÅNE REÅI: farsa. Beograd 19203. Povijest hrvatske knjiÿevnosti. Matica hrvatska.8 I drugi.163. godinu. Vodnik4 ove drame zovu komedijama. 4 Branko Vodnik. 7 Tako M. parodija. Matica hrvatska. A. 1 2 . sa Naqeškoviãem prvi put stupio na dubrovaåku pozornicu. Nikola Nalješkoviã. Zagreb 1902. ÿanr. 5 Pavle Popoviã. ¡ Iako se još u kratkoj belešci uz jedno od izdawa (Joza Buniãa) Naqeškoviãeve Komedije ¢ tri Naqeškoviãeva dramska teksta sa komiånim sadrÿajem nazivaju farsama. knj.42-2.7 ali to lutawe i daqe traje. 146. Tako R.2 I M. Zbornik Matice srpske za kwiÿevnost i jezik. uostalom kao i P.1 terminološka zbrka nije mogla biti izbegnuta. Kombol. Povjest hrvatske knjiÿevnosti u Dalmaciji i Dubrovniku. 357. Bogišiã farsama smatra samo Komediju V i Komediju ¢¡.09 Nalješkoviã N. Zagreb 19612. 332—333. knjiga I.UDC 821.

potrebno nabrajati. poput Alioneovih.). 79—80. Åakavski sabor. P. 193. To isto moramo primeniti i na tri saåuvane farse Nikole Naqeškoviãa. da sve te raznovrsne komade. nav.10 ili da je to „naturalistiåki prizor". Bogišiã. 838). . Cibotto). Volume XIV." Halina Lewicka. i koje je Naqeškoviã tokom svojih trgovaåkih putovawa tridesetih godina XVI veka imao prilike da gleda. åemu su ton davali Rukante i Kalmo.) ne réside pas essentiellement dans les idées et le degré d'agressivite qu' elles présenttent. d.11 Uprkos svih ovih lutawa. pa S.16 Jasno je. åesto obilovale folklornim motivima)13 i one koje su. 3—4. Novak. surtout la sottie (podvukao B. XXXIX—XL. Torino 1977. Primjeri iz povijesti hrvatske drame. A.. Etudes sur l' ancienne farce francaise. Dani hvarskog kazališta: renesansa. 1976. Farsa je u francuskom i italijanskom pozorištu sredweg veka najpre predstavqala samo intermeco u okviru crkvenog prikazawa. bez obzira na to da li su podeqeni u åinove ili ne i bez obzira na to koliko se dodirivali sa graniånim ÿanrovima. Novak. 451. razloga za daqe polemike nema. Komediju VII vide kao pravu komediju u kojoj je farsiåna struktura prevaziðena. zajedno sa nekim drugim. S. Vallardi.9 Åak ni Komedija V i Komedija VI nisu uvek uzimane kao farse. 9 Åesto su u tome bili nedosledni. Kao takva ona je zatim pretrpela jak uticaj novele. Dovoqno je samo istaãi da je farsa åesto bila podloÿna eklekticizmu i doticala se sa drugim ÿanrovima: u Francuskoj naroåito sa sotijom. Paris — Warszawa 1974.14 Naravno.. XIX. lettere ed arti. recimo. 16 Teatro veneto (a cura di G. Milano. M. 1976. 12 Ove prvobitne farse u nauci se nazivaju i „farse spirituali" (v. Guanda. a. XXXVI. a verovatno i åita. Edition Klincksieck — Edition scientifiques de Pologne. kao u Firenci. što je dovelo do uslovne podele farsi na one koje svoje teme i motive crpu uglavnom iz svakodnevnog ÿivota (te farse su. Novak. La commedia I. 11. Roma. prema tome. Svi Naqeškoviãevi komiåni komadi — tri ih je na broju — pripadaju onom dramskom ÿanru koji je još u XV veku zagospodario. a odmah zatim kaÿe da je radwa tipiåna za farse (R. Parma 1960. P. Enciclopedia Italiana di scienze. d. moramo zvati jednim imenom — farse. 10 S. za ovu priliku.15 a u Veneciji sa uåenom komedijom. Il teatro e la città. Dramaturgija maske Nikole Nalješkoviãa. 15 „… la différence entre la farce et les autres genres. Moguãnosti. 13 Ludovico Zorzi. Hrvatska renesansna drama. Dubrovnik.48 mahom hrvatski prouåavaoci. Istituto della Enciclopedia Italiana. za Komediju V kaÿe da je to „dramski prizor bez åvršãeg ustrojstva". 1951. Split. scenama Francuske i Italije. 108). Novak Komediju VII zove „pseudouåenom komedijom" (Slobodan P. 1988. Švelec je zove „nekom vrstom eruditne komedije" (Franjo Švelec.12 Wena saÿetost dovela je vrlo brzo do sve drastiånije groteskne radwe koja je svojom suprotnošãu jasno odstupala od okvira u koji je bila smeštena i tako se izdvojila kao poseban dramski rod. kao Bogišiã koji prvi Komediju VII zove komedijom. 1—2. Najzad. Giulio Einaudi. 191). 15—16). Muhoberac bez argumentacije zakquåuje da je Komedija VII uistinu prava komedija (Mira Muhoberac. uglavnom bez argumenata. 190 11 Isto. sve nijanse ove podele nije. 14 Irineo Sanesi. nav. Ð. „dramatizacija tradicionalnih novelistiåkih motiva". pokušali su da. 72). P. (s.

17 Sa tom tradicijom uspešno je nastavio Pjetro Antonio Karaãolo. Naqeškoviãu su mogli biti mnogo bliÿi baš likovi koje je Karaãolo unosio u svoje farse: graðani. Leo Košuta. 24 I. odnose koji vladaju meðu qudima. Gius.. Meðutim. d. 459. Ova vrsta farsi mnogo je više uticala na Marina Drÿiãa. nav. ma gde da je u Italiji bivao.24 Upravo u Karaãolovim farsama naš pisac je mogao da sretne istu onu okrenutost svakodnevnom ÿivotu. 469—470. dobila je izuzetnu popularnost i obogatila svoje dramsko tkivo uticajima drugih dramskih vrsta. Veã je primeãeno da „dramske scene Naqeškoviãeve povezane su s onim mletaåko-padovanskim samo po tome što pripadaju istom tipu".22 Farse u Veneciji bliÿile su se svojim sadrÿajem i karakterizacijom likova tzv. Bari 1916. u åast Izabele Aragonske. poput Florijane. farse villerecce. zapravo na karnevalu u obliÿwem Leåeu. O tome v. gramzivih i oblapornih a lukavih slugu. 20 Isto. godine. 105. 21 I. 13. nav. a sijenski Rozzi dali su ovoj farsi poseban oblik. I teatri di Napoli dal rinascimento alla fine del secolo decimottavo. Sanesi. godine. muÿevi i ÿene. izvedene u Firenci 1518. 451. pisane farse u tom duhu. i Naqeškoviã je. Sijena u ÿivotu i djelu Marina Drÿiãa.. d. pa su zatim. d. 51—52. Takoðe. notari. kao što je bio jak uticaj sijenskih ekloga i rustikalnih farsi.49 II Moÿemo pretpostaviti da je Naqeškoviã veãinu farsi gledao u Italiji. Pri tom on nije pretrpeo uticaj mletaåkih razvijenih farsi kakve su pisali Rukante i Kalmo.23 Nije teško utvrditi da su do Naqeškoviãa pre dospeli likovi poput onih iz Karaãolovih farsi. 23 R. 18 Isto. Laterza e figli. mogao da se upozna sa raznovrsnim primerima farsiåne dramaturgije. ne sme se pretpostaviti da su veze i putevi meðu italijanskim gradovima renesanse bili zatvoreni. 16. Uticaji su bili neprekidni. tokom celog šesnaestog veka. popularno nazvane kavajole. 467.18 Karnevalske farse Ðan Ðorða Alionea pak više su zasnovane na novelistiåkim temama. Prolog. Bogišiã. nav. onda kada je Naqeškoviã došao u dodir sa wom. 19 I. 24—56. sluÿavke. prikrivene obzire i laÿi. XIV. U Napuqu je neka farsa izvedena još 1497. d. 1982.19 U Sijeni se farsa ni u jednom trenutku nije odvojila od rustikalnih motiva. nav. Pa iako nije preveo ili preradio nijednu 17 Benedetto Croce.21 te padovanske kontraste koji su nosili u sebi farsiåne motive. Sanesi. veã imala ustaqeni oblik. uåenoj komediji.20 Meðu ostalim vrstama farsi treba istaãi tzv. Sasvim je verovatno da su se i u Veneciji igrale farse cavaiole. . sveštenici. parazita i kurtizana. Ono što je znaåajno jeste åiwenica da je farsa u Italiji. obiåne scene u kuãi. 22 Isto. Ovaj plemiã je svoje farse prikazivao uglavnom u Astiju. gde je najduÿe bivao tokom svojih trgovaåkih putovawa u mlaðim danima. Sanesi.. 439. U wima nije bilo starih tvrdica.. ona je cvetala u celoj Italiji i u svakoj oblasti dobila neke specifiåne odlike.

Istina. kolete. cokule. pa su neki kwiÿevni istoriåari wegove farse videli i kao „notizie intorno ai costumi e agli usi della società contemporanea". 27 Sve citate donosimo prema navedenom izdawu u Stari pisci hrvatski. 451. Jagiã i dr. Zagreb 1873. razlike još veze..50 odreðenu farsu. Sanesi. Tako u Alionea imamo svakovrsne nazive jela. V. Tako se nevesta obavezuje: … a la sua vita non mancare de maje s'accarezzare co lo Cito…26 U Naqeškoviãevoj Komediji V to je ono što ÿena oåekuje od muÿa. jawuse. gospoða nije smerna ni pokorna.. a što oåigledno druge ÿene u gradu imaju: taj veli: a meni veãma muÿ åini moj kareca neg ÿeni u gradu i jednoj…27 (Komedija V. d. košuqe. kuplice. naprske. što predstavqa oåigledan uticaj francuskih farsi. rukave. Uz naziv farse dati su brojevi odnosnih stihova. nav. ne ugaða joj. nije teško pokazati. Drugi autor farsi koji je Naqeškoviãu mogao biti blizak jeste Alione. prstene.28 što u Naqeškoviãevim farsama ÿene nikako ne prihvataju.25 tako sliåne obaveze — za koje slutimo da neãe biti izvršene — nalazimo i u Karaãolovoj farsi La Cita e lo Cito od koje nam se saåuvalo nekoliko fragmenata. knjiga V. s biserom podveze. 25 Pjesme Nikole Dimitroviãa i Nikole Nalješkoviãa (skupili dr.29 Upravo to okretawe socijalnim prilikama i obiåajima grada nalazimo i u Naqeškoviãevim farsama. 29 Isto. Da je to moglo uticati na Naqeškoviãa. bjeåvice pletene… (Komedija V. nav. xangrizava je i zabrawuje muÿu da se viða sa prijateqima. ubruse. 440. Kao što kod Naqeškoviãa gospodar i gospoða jedno drugom prebacuju da ne åine ono što im je braåna duÿnost (gospodar ne spava sa ÿenom. i to u gotovo svim wegovim farsama. Daniåiã). d. ne poštuje je. JAZU. opet razlog Karaãolovog uticaja moÿemo prepoznati u Naqeškoviãevoj prvoj i drugoj farsi — Komediji V i Komediji VI. pantufe. fracete. Dovoqno je setiti se kako u Komediji V gospodar nabraja šta sve od odeãe i nakita ima wegova ÿena: Ti imaš sajune. 28 I. Uprkos tome što je teme åesto nalazio u novelama. V. Sanesi. knj. . Stari pisci hrvatski. u Karaãolovoj farsi i ÿenik i nevesta obavezuju se da zaÿmure pred qubavnim avanturama onoga drugog. Gj. Alione je sadrÿinu svojih farsi obogaãivao prizorima iz svakodnevnog ÿivota. odeãe. kordune. naprotiv. 269—273). 440. 253—254. 26 I. nameštaja. 289—290).

Na tom putovawu bio je i u Lionu. On je. ali i francuske fablioe i farse. nav. XXI. Commedia e farse carnovalesche. do spora.. najkompletnije: Louis Petit de Julleville. Archiv für slavische filologie.30 Pop u toj farsi ne samo što je poÿudan i besraman u svojoj qubavi prema udatoj ÿeni Beatriåe veã je i proÿdrqiv i vinopija. XII. jer je Guåetiã odbio da Naqeškoviãu nadoknadi troškove (v. sveštenik u woj ima iste osobine.35 ali ko danas sme tvrditi da on nije i åešãe putovao u Francusku. bilo da ÿeli da se doåepa gosparove „godišnice": Tuj babu opravi i tovjernaricu. Reprint izdawe pojavilo se u Ÿenevi 1967.33 A tu veã stiÿemo i do drugog izvora Naqeškoviãevom zanimawu za farsu.. godine. u izdawu Gio. Giorgio Alione. 31 Gio. 277—278). kao u åuvenoj farsi o Zvanu Zavatinu. Cerf..32 dok su druge pretrpele wihov oåigledan uticaj. Diversa cancellariae 121. 32 Tako je Alioneova farsa Comedia de l' omo e de soi cinque sentimenti (13—54) gotovo istovetna sa francuskom Farce nouvelle des cinq sens de l' homme moralisée et fort joyeuse pour rire et recreative. Sanesi. Dalli e comp. V. godine ušao u jedno trgovaåko društvo radi trgovine tkaninama (v. Kako bilo. ti gdje si? Kuhaš li što tamo? Slobodno sve reci (Komedija VI. u Marseju. Neke Alioneove farse samo su prerada francuskih. verovatno je Naqe30 Ovu farsu v. 55—94. Iako Naqeškoviãeva Komedija VI nema mnogo veze sa ovom Alioneovom farsom. naime. d.31 dok Naqeškoviãev pop ostaje nedirnut ikakvim moralnim dilemama. meðutim. Historijski arhiv Dubrovnika /daqe: HAD/. poznato nam je sada samo da je 1533. G. 28' /12. mart 1533/). Répertoire du théâtre comique en France. 451. 262—263). 33 Farsa de Zoan Zavatino e de Biatrix soa mogliere e del prete ascoso soto el grometto u svom prvom delu nalik je na popularnu francusku Farce du Poulier. 451. 24 /20. na svojim trgovaåkim putovawima mogao gledati i francuske farse. åesto u svojim farsama izvrgavao ruglu sveštenike. a u mene stavi ovu godišnicu… (Komedija VI. 1899. d. Beiträge zur ragusanischen Literaturgeschichte. Paris 1886. Milano 1865. I. Naravno. februar 1533/). Sanesi. Alione je. Giorgio Alione. Diversa notariae 101.51 Takoðe. Miroslav Pantiã. 34 Nikola Naqeškoviã je 1533.34 a 1536. 90. na raåun Marina Alojzijevog Guåetiãa. „Sedam salam pokorwijeh kraqa Davida" i wihov pesnik Nikola Dimitroviã. odakle je poslao robu u Feraru. bilo da bez snebivawa traÿi da jede: … Djevojko. Došlo je. oåigledno po uzoru na Bokaåove novele. Istina. I. 481. L. . 93—94. 1976. 35 Konstantin Jireåek. HAD. Ali Alione je mogao biti blizak Naqeškoviãu i zbog svoje vezanosti za tradiciju francuske farse. Anali filološkog fakulteta u Beogradu. kod Alionea sveštenik biva kaÿwen. O izvoðewima i štampawima francuskih farsi v. godine duÿe boravio u Lionu. nav. i farsa se završava wegovom tugovankom nad sopstvenom sudbinom sa moralistiåkom poukom.

ali je sigurno u wima mogao naãi sluÿavke koje su drske. estetizaciji. u saåuvanom korpusu italijanskih i francuskih farsi ne moÿe se naãi nijedna koja bi bila direktan predloÿak nekoj od Naqeškoviãevih farsi. nav. za utra za vas dan kako ãu t' rijet' muÿu tvoj ÿivot sramotan i diqi svakdawe. Danas. a do drugih je mogao doãi preko italijanskih prerada. farsiånoj. Paris 1862. U ovom izdawu farsa Les Chambrières nosi broj 51. kao što to pomiwe Maruša: Na vjeru i dušu. prepiru se sa gospodaricom. d. t. Cohen. da peåu ukrala ne budem od gruda. svaðaju se meðusobno i ogovaraju svoje gospodarice.38 I u mnogim drugim francuskim farsama sluÿavke imaju iste osobine. Te osobine poseduju i Maruša i Milica u Naqeškoviãevoj Komediji ¢. u G. Lewicka. Uprkos svim ovim sliånostima motiva i situacija. naravno. Maruša je po jednom detaqu sliåna bezimenoj sluÿavci iz jedne francuske farse. ne moÿemo reãi koje je francuske farse Naqeškoviã znao. što mogu izjesti (Komedija V.52 škoviã tim prilikama gledao francuske farse. i ovde je dubrovaåki pisac ispoqio zavidan stepen originalnosti. broj 22. Nalazimo je kao Les Chambrières. vrlo indiskretno. Cambridge (Mass. Recueil de poésie françaises des XVe et XVIe siécles. d. 395—400). a u drugom se svaðaju i tuku meðu sobom... ter ãu t' poã' zamesti toliko prikala. 111. Jedna takva farsa imala je mnogo verzija. de Montaiglon. i to podeqenu u dva dela: u prvom sluÿavke ogovaraju. i one ogovaraju svoju gospodaricu.39 Isto to — da se dobro najede — predstavqa vrhunac zadovoqstva i za Marušu: al zqe t' bih ja stala i bila prem luda.37 Sliåna je tema.). 1949. 38 A. 71—84. a istovetni likovi sluÿavki i u farsi Caquet de bonnes chambrières. 39 Mince de caire. Kao i kada su ekloge u pitawu.36 Ova dva dŒla åesto su izvoðena i kao zasebne farse. i u porodicu kao bitnu socijalnu kategoriju koju je podvrgao svojevrsnoj. 37 H. toj bogme nije mala. zahvatajuãi u tkivo svog grada. nav. a ima i ckvare onamo pod skalom veãe po bokare pritopqene s salom. koja åezne za dobrim paråetom peåenice. 36 Ovu farsu je objavio Gistav Koen u svom kapitalnom izdawu: Recueil de farces françaises inédites du XVe siécle. svoje gospodarice. Osim toga. . V. 392—394). I one su drske. The Mediaeval Academy of America. i s kijem se vagiðaš… (Komedija V.

Paris 1973. Union Générale d' éditions. braåni i društveni status". Ð. parodiånost. Centar za kulturnu djelatnost.46 Rukovodeãi se svim dosad reåenim. 40 41 . dosta široku definiciju prihvatimo. Colin et Cie. 43 Rajmon Lebeg. uprkos ukazivawu na mane. 44 Tako je uobiåajeno ime za muÿa u francuskim farsama Ÿan (Ÿuan. ovaj mehanizam pak iscrpquje se u odreðenom broju tradicionalnih motiva. 46 Zvonimir Mrkonjiã. Odnos farse i komedije nije tako jednostavan. okrutnost. pas de ces bons héros. pas de ces meneurs de jeu brillants et spirituels…" (Louis Petit de Julleville. Z. Ako ovakvu. Paris 1896. a u italijanskim Zvan. kratka i zbijena. prim. London 1967. Zagreb 1985. Théâtre comique du Moyen-âge. Knjiÿevna zajednica Novog Sada. Zato se liånosti u farsama najåešãe uopšte ne imenuju ili imaju stalna imena. anegdotiånost. uz otvoreno imenovawe. a posebno uz pomoã neslane šale i telesnog ataka na aktera". za razliku od komedije. Ova definicija potiåe još iz 1548. Theater Geschichte Europes I. 42 Heinz Kindermann. osnovno sredstvo kome pribegavaju pisci farsi. Preobrazbe farse. jeziåka stilizacija. moÿemo kazati da farsa mora biti dramatizovana anegdota. 32.40 Obiåno se uzima da je osnovni ciq farse. Ogledalo mahnitosti. u knjizi Dragan Klaiã. Novi Sad 1988. I. a pruÿio ju je u svojoj kwizi Art poétigue français Tomas Sibile. 45 „… il y en (u farsama. V. opet nije daleko od istine i da je „farsa krajwi oblik komiånog/komedijskog izraÿavawa u kojoj se smeh istiåe na uštrb verovatnosti. a potpuno izostaje kritiåka dimenzija ili satira. Iako farsa po svom unutrašwem ustrojstvu prethodi komediji. 411. Pozorište i drame srednjeg veka. Komedija VII — najlakše je pokazati prateãi kako se neke od osnovnih odlika farsi prepoznaju u wima. 308. Ÿanen).) a peu de franchement antipathiques.45 Farsa poseduje i još neke osobine koje je jasno izdvajaju od ostalih komiånih ÿanrova. godine. potpuno izostaje didaktiåka namera. pas de ces défenseurs du faible. Histoire de la langue et de la littérature française des origines à 1900. 149—150. a liånosti su odreðene svojim društvenim ili braånim statusom. koriste se rudimentarnim jeziåkim sredstvima — reånikom realija — i podvrgavaju druge ili same bivaju podvrgnute parodiånom preoznaåavawu realnog vremena u teatarsko. onThe Oxford Companion to the Theatre.53 ¡¡¡ Da su Naqeškoviãeva komiåna dramska dela farse — pa i najsloÿenije od wih. jer se i društveni odnosi podvrgavaju uglavnom karikaturalnom predstavqawu.43 a porok samo potcrtava wihovo karikaturalno biãe. u kojoj se izvodi najåešãe surova šala. Komiåno u duhovnom i svetovnom pozorištu.44 S obzirom na to da je karikatura. Oxford University Press. mais peu aussi qui attirent notre sympathie. 30).42 Što se tiåe liånosti. jasno je da u wima nema liånosti koje bi izazivale simpatiju gledalaca. raskalašni smeh ostvaren bilo kakvim sredstvima. Salzburg 1957. 357. B. Zato. I Naqeškoviãev muÿ u prvoj i treãoj farsi zove se Xivo. a bez poštovawa jedinstva mesta. Claude-Alain Chevallier. tek neznatno varirana. one su u komediji obiåno odreðene svojim porokom koji postaje spiritus movens dramskog zbivawa.41 Tako se tipovi nikada ne razvijaju u karaktere. Mrkowiã je te osobine grupisao pod pojmove saÿetost. U farsi pak „wih karakteriše posao kojim se bave.

Ova je Naqeškoviãeva farsa još kraãa i ima samo 282 stiha. Uostalom. veã dolazi do potpunog razarawa jedinstva mesta. Naqeškoviã to ipak nije uåinio. nije smetwa da i wu svrstamo u prave farse. IV Obim Naqeškoviãevih farsi kao i wihova inicijalna intriga zasnovana na anegdotskom prizoru sasvim odgovaraju osnovnim postulatima ÿanra. i imao ÿequ da ode korak daqe od farsiåne rudimentarnosti. na pozornici. a to se naglašava didaskalijama. što i jeste jedna od osnovnih odlika farsi. U Komediji VII drugi deo scenskog prostora rezervisan je za prostor van kuãe.47 A i u woj je radwa svedena na osnovni problem: mladiã — „bludni sin" — zaqubqen u raspusnu ÿenu. . utoliko na poqu srete se Xivo otac od sina i Petar otac od kãere…" Dakle. Uz tako svedenu radwu ide i saÿetost. koje je ovde poprimilo dramaturšku znakovitost. kao da se pisac plašio da gledaoci neãe lako prihvatiti ovakvu podelu scenskog prostora: „Maruša poðe u ogwište. iako je radwu svoje posledwe farse podelio u åinove — „atove" — Naqeškoviã nije te åinove razloÿio na scene. dok na levoj strani pozornice teåe dijalog dva oca. Uslovno reåeno. kao u prethodnim Naqeškoviãevim farsama. na desnoj strani majka nastavqa da šije i sve vreme ostaje na pozornici. Više se ne vrše. opet. a mati ostane šijuãi. Sve ovo je jasno naznaåeno didaskalijom. Maruša odlazi u kuhiwu. dakle. 47 Sudeãi prema broju stihova u saåuvanom delu. ona ima tek nešto više stihova od Komedije V. u intimnoj vezi koja se odvija takoreãi pred oåima ÿene. a na kraju svi ostaju na istim pozicijama. ali kuhiwu više ne vidimo.54 da moÿemo pokazati da se i sva tri Naqeškoviãeva komiåna dramska dela — Komedija ¢. Ako je. Naime. ali potpuno zaustavqena u teatarskom vremenu. Kada se wihov razgovor završi. kao u prethodne dve farse. To što je Komedija ¢¡¡ nešto duÿa i još podeqena na åinove. i na jednu jedinu intrigu koju pletu svi oko wega: kako da se ta veza razvrgne. Komedija ¢¡ i Komedija ¢¡¡ — uklapaju u šemu farse. Tako se åitava radwa Komedije ¢ vrti oko svaðe „besne" ÿene sa sluÿavkama i muÿem. prva scena odvija se u kuãi (prostor na desnoj strani pozornice gledano iz publike) gde o Marovim noãnim izletima wegova mati razgovara sa godišnicom Marušom. a mladiã utera u brak. izrazito je nepoštovawe jedinstva mesta. Wihov susret je praktiåno drugi prizor prvog åina. pošto je fiziåki nemoguãe da majka u kuãi vidi i åuje šta se dešava napoqu. Zapleta nema. pa se scenska dimidijalnost postiÿe promenom mesta zbivawa. Komedija VII je verovatno imala oko 500 stihova. verovatno Placu na kojoj se sreãu Marov otac Xivo i wegov prijateq Petar. pa Komedija ¢ ima 406 stihova. ali i jednu peripetiju: fiktivnu bolest ÿene i weno „izleåewe". neizmewenih sklonosti. simultane radwe. Komedija ¢¡ takoðe ima osnovnu situaciju — nesnosna ÿena i pohotni muÿ. Osim toga. a ovi su.

„prikuåke smrdeãe". gospodarica — sluškiwa. i u pretwama batinama koje upuãuje muÿ ÿeni: Al corpo del Dio. kako si mahnita. Poð'. i u vremenu predstave. teatarsko vreme pokušava da se osamostali. Tako gospodarica u Komediji V svoje sluÿavke åasti nazivima kao što su „ogote smrdeãe". I okrutnost. a muÿa naziva „vraÿe". XXXVI.49 Nije. I zaista je. Ta pretwa „nije djelotvorna u farsi. Veã je primeãeno da u francuskoj farsi agon nije toliko izraÿen izmeðu pripadnika raznih društvenih slojeva i da to nema onu dramaturšku funkciju kakvu. 48 Nikola Batušiã. meðutim. „ogote smrdeãe". 306). ter im se istuÿi (Komedija V. i tebe još š wimi. a nuti gledajte gdje bratjom prijeti mi. kao što nije djelotvorna i u ÿivotu". 1988. 238—239). 1—2. izraÿena pre svega u mnogobrojnim psovkama i uvredama. i zato je u komediji Mande Drÿiã do kraja iskoristio motiv braãe i uåinio ih je aktivnim uåesnicima radwe. I ÿena u Komediji VI upotrebqava iste uvrede: „ogota".55 I druga odlika farsi — da su liånosti odreðene braånim i socijalnim statusom — primetna je u Naqeškoviãevim farsama. Ovaj motiv kod Naqeškoviãa ostaje samo nagovešten i odmah zatim omalovaÿen. U teatru eruditne komedije. Farse Nikole Nalješkoviãa. prisutan i u francuskim farsama. nijesam te još bio. XXXVI. Moguãnosti. otac — sin. na pretwu ÿene da ãe se ÿaliti braãi (Komedija V. 1—2. dokle s' tej voqe. ta åiwenica ima u Naqeškoviãa: „Odnos gospodar — sluškiwa. Jeziåka okrutnost ispoqava se. U prve dve farse ona je verbalna. jer se nikako nije mogao nametnuti u onako strogom poretku Grada koji je svojom realnošãu uticao na teatarski prostor Komedije V. moÿe se primetiti u Naqeškoviãevom teatru. „kuåka". Moguãnosti. 49 Franjo Švelec. Ni muÿ joj ne ostaje duÿan i zove je „oslom". Svest o jasnom društvenom statusu svojih liånosti åuva Naqeškoviã i u Komediji VI. 241—242). o umešanosti ÿenine braãe u braånu razmiricu. pa su se gledaoci sigurno i tu mogli samo smejati ÿeninoj pretwi da ãe iãi u plemiãko veãe da „vlasteli vide što patim neboga" (Komedija VI. naroåito u Komediji V. pa åak i odnos izmeðu muÿa i ÿene proistiåe u Naqeškoviãa iz jasne svijesti o strogom rasporedu unutar socijalnih skupina…"48 Zato Naqeškoviã i ne aktivira tipiåan novelistiåki motiv. . kao osobina farse. 27. zato si srdita (Komedija V. 165—166). te je psuje: „govna ti jeð' duša" (Komedija V. gospodar grubo i mirno mogao odgovoriti: Ja jebu te bratje. 243—245) Jer isti takav odgovor bio bi dat i u realnom vremenu i prostoru Grada. 15. Nalješkoviãeva „Komedija peta" i francuska farsa. konkretno u Drÿiãevom teatru. 1988. jer se u farsiånom teatru teatarsko vreme podreðuje realnom vremenu.

51 Z. 151—154). s druge strane. maå. Primer za to jeste parodija molitve u Naqeškoviãevoj Komediji V (319—328). Wih uglavnom upuãuje Marov prijateq Frano. svodi se na banalno.53 te da se „u wima. a onda ga wegov prijateq Frano „aranka".50 Predmet te grube šale jeste Maro. onda se u Komediji VII ona ispoqava i praktiåno. kada ih moÿe prebiti cepanicama (Komedija V. koga na kraju drugog åina najpre wegova „amanca" polije fekalijama (istina zabunom. Naqeškoviãeve farse poseduju svest o granici ÿanra. a „krutost moralizma kao i mekoãa tolerancije nadomještena je rugawem nasamarenom". te se u wima nikako ne moÿe otkrivati satiriåna namera. 15. pretuåe i skine mu simboliåne oznake staleÿa — ogrtaå. „kurvina deserta".. 213). istina. pa parodiånost i iznošewe grube istine nikada ne prelaze u alegoriånost. s jedne strane. Švelec. 53 Armin Paviã. onda. åudeãi se kako još ima strpqewa da se svaða. Ako se u prve dve Naqeškoviãeve farse surovost ograniåavala na verbalni nivo.56 Poð' s vragom. kao i prilikom egzorcizma. nav. 52 Kako to åini F. pa je ona u tom kontekstu „kurvina beštija". „ne poznavši ga"). A. Pa ipak. 80. Dakle. zasnovano na nesporazumu. te parodija isterivawa ðavola u Komediji VI (243— 254). 332. 54 M. i to veoma krupne. I zabrinuta mati ne bira reåi kada govori o woj: „pasja trabuqa". proizvodi komiku direktnim sredstvima. nego ih iznosi. Ništa suptilnija nije ni ÿena. d. grubom i direktnom šalom. sad ti ãu bogme dat' (Komedija V . I prilikom molitve ÿena neprekidno vodi spor sa muÿem. Tako osnovni motiv farsi natkriquje sve scene i postaje izvor nekontrolisane sprdwe i smeha. vreða je na kraju i sam Maro u izlivu besa izazvanom poniÿewem koje je doÿiveo pred wenom kuãom. i verbalna okrutnost ne mawka. d. nav. . Tako se i u ovoj Naqeškoviãevoj farsi potvrðuje da se klin klinom izbija. a psovke su upuãene Marovoj „amanci". svakodnevno. ono što bi trebalo da bude uzvišeno — molitva. Zagreb 1871. ili tajanstveno — egzorcizam. Farse Nikole Nalješkoviãa. Historija dubrovaåke drame.52 veã su taåne opaske prvih prouåavalaca da su Naqeškoviãeve farse „pre znak razuzdanosti onoga doba. ti muåi. što se vidi iz åiwenice da verbalnu okrutnost i sama ispoqava kada preti sluÿavkama.51 Ako farsa. Tako se ono što na skali vrednosti pripada „gorwem" svodi na „dowe" ekvivalente. prikazuju griješke Dubrovåana.. Mrkonjiã. Medini. Tako i na Nikolu Naqeškoviãa kao komediografa više neãemo moãi gledati samo kao na nesavršenog i neveštog prethodnika Marina Drÿiãa. ali ne zato da ih pjesnik kori i šiba. „putana smrdeãa". 50 Istina.54 Zato svaka analiza Naqeškoviãevih farsi mora uzeti u obzir pre svega wihovu omeðenost zahtevima ÿanra. brokijer i åelatu. Najzad. kao i vezu sa realnim vremenom u kome su nastale i prikazivane. izvor komike leÿi åesto i u parodijskom preoznaåavawu neke forme u lakrdiju. 149. da se qudi od srca nasmiju". a ne osuda te razuzdanosti".

. realistic vocabulary.57 Bojan Ðorðeviã NIKOLA NALJEŠKOVIÃ'S FARCES — GENRE POETICS Summary On the basis of the poetic characteristics of farce as a drama genre — a dramatized anecdote. parodic quality. characters determined by their social or marital status. a cruel joke. absence of place unity — it is shown that Nikola Nalješkoviã's all three comic plays — Comedy V. Comedy VI and Comedy VII — belong to farces.

apar1 Retorika. Zbornik SANU. Uoåavaju se replike u obliku tirade. replike pobude i replike o jeziku). dijalog koji se izvodi na naåin apartea dok se odvija paralelno sa 'åujnim' dijalogom. kao i vezivawa odvojenih replika ili serije replika i prelasci sa jedne vrste replika na druge. Primeãuje se broj govornika u dijalogu u toku razvoja komedije.1 a koja je primenqiva za sve vrste dijaloga. ili više lica zove se dijalog". Jovan Sterija Popoviã. literarnih i nefiktivnih.09 Popoviã J. V. replike u stihovima namewene vokalnom izvoðewu. dramski dijalog. Dijalog Sterijinih komedija se analizira prema preuzetim Jakobsonovim imenovawima funkcija govora (replike kontakta. kao i primeri veštaåki iniciranog dijaloga uz pomoã 'govorne' rekvizite — razgovornih karata. S. On je najoåitiji znak za dramski tekst. Beograd 1974 594. kao i pravilnosti ukquåivawa novih uåesnika. . emotivne replike.41. I kada se razmišqa o drugim primarnim vrstama teksta unutar dramskog teksta (monolog. KQUÅNE REÅI: Jovan Sterija Popoviã. mada i drugi literarni ÿanrovi nisu lišeni dijaloga.163. funkcije govora. upotreba kwiÿevnih zagrada u dijaloškom tekstu i obraãawe publici. dakle novom replikom). Kao osnovna vrsta govora u dramskom tekstu dijalog je saåiwen od duÿih ili kraãih replika (iskaz jednog lika åije se trajawe završava poåetkom tuðeg iskaza. Skoro je nemoguãe govoriti o dramskom tekstu a da se ne misli o dijalogu. usmenih i u pisanom obliku. komedija.09-2. Ðuriã). O dijalogu Izdvajamo definiciju dijaloga koju je formulisao Jovan Sterija Popoviã: „Uzajamno saopštewe misli izmeðu dva. referencijalne. (ur. DIJALOG U KOMEDIJAMA JOVANA STERIJE POPOVIÃA Sava Anðelkoviã SAŸETAK: U radu se razmatra definicija dijaloga (Sterije Popoviãa i savremenih autora) i osobenosti dijaloga kao najvaÿnijeg åinioca primarnog dramskog teksta. dramski lik.UDC 821.

zatim vremenski prekidi vezani za podelu na åinove ili promenu mesta 2 3 4 Anne Ubersfeld. dijalog u dramskom tekstu uvek je mawe spontan od svog uzora. suprotstavqa se monologu u pragmatiånom pogledu zato što postoji povratna smena pozicija pošiqaoca i onog od koga se oåekuje odgovor. replike razliåitih funkcija formiraju dijalog u dramskom tekstu. 1979. aparte…) tako i privremeni prekidi unutar wega samog (pauze. navlastito na ruku i oåiju. što je lakše åitatequ uviditi pogreške spisateqa. nadovezujuãi se jedna na drugu. svako preuzima funkcije govornika i slušaoca. Dakle. a on sve vreme teÿi da ostvari efekat realnosti i utisak spontanog qudskog govora. do tada nepostojeãi dramski rod u srpskoj kwiÿevnosti. i zato ovaj u toliko savršeniji biti mora. dijaloga iz svakodnevnog ÿivota. kakvom teÿi. i sam postaje makar jednom govornik. 152. åak i kada daje takvu iluziju. kada na wega doðe red."3 Sterijine opaske o napisanom i izreåenom dotiåu i savremeno posmatrawe dvostrukog iskaza dramskog dela. Ma koliko teÿio da bude veran spontanom govoru. zapisao je zanimqiva zapaÿawa: „Pismeni razgovor razlikuje se od usmenog u tom ponajviše. mnogo obstojatelstva ima. kao dva razliåita receptora istog teksta. smene govornika. veã da je on uåinak. tako navlastito u slogu nosi. od onih kojima je govor namewen. boqe reåeno. […] Ovo delovawe pozorišnog iskaza centralni je elemenat svake analize dijaloga dramskog teksta. Na dijalogu poåiva karakterizacija dramskih likova. kao i o sekundarnom tekstu (didaskalije). tako u pismenom govoru sve se ovo reåma popuwava. govor koji je zgusnutuji. koja besedujuãem pomaÿu. Svojstveno dijalogu je da se uzima u obzir komunikativna situacija. kao što je dviÿenije tela. . dramska radwa je uslovqena wegovim razvojem. Francis Jacques. Zbornik SANU. uvek se ima na umu dijalog kao bitnost svakog dramskog teksta. akcija. PUF. Od mnogobrojnih definicija dijaloga drugih autora citiramo sledeãu: „Dijalog definišemo na iskustven naåin: deo govora proizveden od strane najmawe dva govornika. koji nije konverzacija."4 Na linearan naåin. da on nema samo jedan smisao. Jovan Sterija Popoviã (ur. åitateqa i gledaoca. Ðuriã). Beograd 1974. Dialogiques — recherches logiques sur le dialogue. Lire le théâtre III — Le dialoque de théâtre.60 te…). 1996. i o. 594."2 Autor koji je oformio komediju. ali za svaki pozorišni iskaz osnovnoj åiwenici. „Razlika izmeðu konverzacione razmene u realnom ÿivotu i pozorišnog dijaloga boravi u neprimetnoj. uoåavajuãi razliku izmeðu dijaloga iz svakodnevnog ÿivota i dijaloga u kwiÿevnom delu. dikursivnom strategijom. negoli slušatequ govornika. što peåat savršenstva kako u samoj stvari.p. V. u kojem jedan. Jovan Sterija Popoviã. uzimajuãi ga kao svoj uzor. Retorika. kako u obliku drugih vrsta primarnog dramskog teksta (monolog. jer kao što u ustmenom govoru. 8. udarawe i savijawe glasa. Dijalog u pozorišnom tekstu je prilagoðeni govor. sadrÿajniji i 'hitriji' u svojoj realizaciji i konaånosti od obiånog govora. Paris. Mada postoje prekidi u dijalogu. nove dijaloške situacije ili teme. Belin.

Uåinak dijaloga u dramskom tekstu neuporedivo je veãi od dijaloga u drugim kwiÿevnim rodovima. O Sterijinom komiåkom dijalogu Komunikacija u dijalogu Sterijinih komedija poåiva na varirajuãem broju likova i zasnovana je na razliåitosti wihovih meðusobnih odnosa. Dijalogom se otkrivaju postojeãi odnosi izmeðu likova ili zasnivaju novi. ali to ne znaåi da se komunikacija striktno zasniva 5 F. Dramski dijalog je rezultat promišqenog autorovog rada na ispisivawu replika svojih likova. d'Aubignac. podela na dramske situacije ili epizode (ili sekvence scena).5 izreåeno je još u XVII veku. P. La Pratique du théâtre (1ère éd. kao takav. Završetak jedne slike ne znaåi i prekid dijaloga. „Govoriti u dramskom tekstu. u okviru jedne slike. dijalog lako prepušta svoje mesto monologu. npr. Autorov rad se ogleda i na 'taånosti' u dodeli replika likovima. razmišqawa na nivou opravdanosti svake replike. „wegova kãi od prve ÿene". Putem izveštaja o vaÿnijim dogaðawima vremenski prekidi se najåešãe opravdavaju u nastavku dijaloškog teksta. bude dovoqno jasan za krajweg receptora. moÿda bi boqe svedoåila o karakteru trajawa dijaloga u dramskom tekstu. „šegrt"). On je proizvod briÿqivije studije na nivou eliminacije redundantnih elemenata u replikama. „wegova ujna". Takoðe. 1657). na ukquåivawu novih govornika. znaåi delovati". ne drÿi striktno podele prema kriterijumu izlazaka likova. da bi se ponovo ustanovio. Nizawe reåi u reåenicu. ali i wihove meðusobne povezanosti. „wina deca") i socijalne pripadnosti („bogati trgovac". referencijalna samo kada se radi o broju uåesnika u dijalogu. Izvesni odnosi su apriori utvrðeni listom likova putem rodbinske („mati". Zatim je. Drugaåija podela dramskog teksta od konvencionalne — na scene i åinove (u našem radu podrÿane i izuåavane). Champion. moÿemo smatrati da jednom zapoåeti dijalog traje sve do posledwe replike u komadu. odnosno dolazak novog lika. Sterija). . konstruišu se situacije i dogaðaji. na konverzacionom toku i smeni osnovnih konverzacionih tema. tako da je pišåeva podela na slike. „graf". predstavqa wegov nastavak. Paris 1927. i pre se moÿe smatrati wegovim komentarom nego što se moÿe tvrditi da ga prekida. polazeãi od wihovih osnovnih namera i zamišqenih karaktera u razliåitim situacijama. dijalog plod napora autora u odreðivawu tempa i naåina kako ãe taj govor pokretati akciju. uz neprestanu brigu da. „sobna sluÿavka". replika u dijalog. H. éd.61 radwe). reåenica u repliku. ukoliko se autor (kao npr. odnosno formirawe akcije u komadu i samog dramskog dela. i konaåno sled dijaloških situacija nudi nizawe dogaðawa. naprotiv. najåešãe nova scena. izmeðu ostalog. dok se aparte govor vrlo lako smešta u trajuãi dijalog. kada je reå o dijalogu. Martino.

uspavana. Ubrzo potom lik koji se izborio za svoju vaÿnost u dijalogu moÿe preuzeti ili prepustiti drugom vodeãu ulogu u dijalogu. dok se dominantna tema razvija u prvom planu. socijalnog ili generacijskog statusa. npr. Svaki dramski dijalog sastavqen je od niza replika najmawe dva lika i ima najåešãe više funkcija. C elokupna dela . Ona najåešãe ostaje na sporednom koloseku. U igri ideja i oseãawa putem konflikta Sterijin dijalog åitqivo razotkriva likove u akciji komedije. na kraãe vreme. opet oformqenog dijalogom. 125 (1949). Inaåe. odnos govornik i slušalac. eliptiåne ili samo od jedne reåi. nova ili veã postojeãa. duÿine jedne tirade). kw. Narodna prosveta. izvršewem naumqene akcije ili raðawem nove koja je u bliskoj vezi sa osnovnom tematikom komada. 2. preovladavawem. i zavise od toka dramske radwe. Pasivni uåesnik u dijalogu ne postoji. Letopis Matice srpske. postaju dovoqno jaki da budu nosioci dijaloga. on je samo lice privremeno lišeno razmene repliåkog teksta. Smena razliåitih duÿina replika. god. Novi Sad. Tokom dramske radwe status Sterijinih likova moÿe se promeniti kako rodbinski (Devojka i Mladoÿewa — Ÿena i Muÿ u Ÿenidbi i udadbi) tako i na društvenom planu (ålanstvo u Odboru utiåe na likove u Rodoqupcima). 5. Popoviã. teÿe predvidiva kategorija. Dijaloška komunikacija podrazumeva razliåite odnose. on šaqe dve vrste po6 U ovom radu koristimo se izdawima: Jovan Sterija Popoviã. U svakom momentu dijaloga postoji izraÿen odnos izmeðu 'ja' i 'ti'.62 na poštovawu unapred fiksiranog rodbinskog. Kada je duÿe na sceni lik bez teksta. 364. superiornost — potåiwenost itd. zbog kiprokoa). Ona su vrlo promenqiva. . stariji — mlaði. Beograd 1930. ali postoji i postepena nivelacija u 'vaÿnosti' govornika u odnosu na pokrenutu temu kada oba lika ili više likova (u Rodoqupcima. iz jedne scenske situacije u drugu. kao i Jovan St. U Sterijinom komiånom dijalogu6 uvek postoji jedan lik koji 'nosi'. U okviru dominantne teme lako se javqa prateãa tema. koji više pokreãe dijalog od drugog lika ili drugih likova. koji se neprestano smawuju. Sterijin dijalog se formira oko jedne dominantne teme koja se više ili mawe tiåe osnovne tematike komada. Ali i bez promene statusa komunikacija se ne odvija na strogom poštovawu hijerarhije (npr. Beograd 1927. C elokupna dela . 1. Pomirewe. npr. Meðutim. Izdvajamo jedno mišqewe o dijalogu: „Pozorišni dijalog ima dva sloja sadrÿine. to ne znaåi da se tekst koji drugi likovi izgovaraju wega ne tiåe. Nizawem replika. do veãih reåeniånih blokova. dijalog se moÿe posmatrati i kao stalna smena lica koje govori i koje sluša. uåesnika u wihovoj razmeni i samih funkcija replika odraÿava se na ritam scene.). Duÿina replike varira od jedne reåenice (kompletne. sv. istih ili razliåitih funkcija. kao npr. sve dok se ne istroši u diskursu likova. a koja najviše mewa hijerarhiju odnosa na kojoj poåiva dijaloški tekst jesu psihološka i emotivna stawa likova. izmeðu ostalih i odnose zasnovane na kategorijama ili opozicijama kategorija. tokom ranijeg dijaloškog toka. vokala åak. sluÿiteq i åizmar u odnosu na groficu u Zloj ÿeni. Narodna prosveta.

Paris 1963. I još kako ste? Milan. rev. kako ste vi? Stanija. Roman Jakobson. b) informacije koje se tiåu uslova proizvodwe tih iskaza. I."7 Bez ÿeqe da Sterijin dijalog tumaåimo iskquåivo oslawajuãi se na semiotiåku analizu. 2. 89. ukoliko je to prvi susret meðu likovima ili pri prvoj pojavi lika. Da li ãe kontaktna replika biti sama ili udruÿena sa još drugim takvim replikama. tako da ãemo govoriti o referencijalnim replikama.63 ruka. Wihova uloga je da stave likove u odreðeni odnos na poåetku dijaloga. nouv. grupisane. Dobar dan ÿelim. 95. Hvala Bogu!13 Åešãe se pojavquju jedna pored druge. replikama kontakta. Le dialogue moliéresque. A. Mogu se naãi usamqene: Juca. 13 Beograd nekad i sad. Hvala Bogu! (poåivka) Stanija. 11 Ÿenidba i udadba. produÿe ili prekinu informaciju meðu sagovornicima. 10 Tvrdica.10 Devojka. kako ste vi? Milan. 4 i 5. Hvala Bogu. 96. izmeðu dva lika. Editions de Minuit. I. 294.) Kod Sterije one se izmewuju najåešãe. Replike kontakta Replike kontakta teÿe da uspostave. Société d'édition d'enseignement supérieur. Paris 1992. 11. 6. 7 8 . sistem (lingvistiåkih) znakova nosi u sebi dvostruku sadrÿinu: a) samu sadrÿinu iskaza diskursa. odrÿe. éd. Essais de linguistique générale. Belin. 9 Gabriel Conesa.12 Stanija […] Pa kako ste? Milan. emotivnim replikama. Lire le théatre I. 21. replikama pobude i replikama o jeziku. ali ne iskquåivo. gle kumaåe!11 ili u grupi. kada su homogene: Smrdiã. posmatraãemo wegove replike prema wihovim dominantnim lingvistiåkim funkcijama. Preuzimamo nešto izmewena Jakobsonova imenovawa funkcija govora8 autora Gabrijela Koneze9 povodom izuåavawa Molijerovog dijaloga. Zbog svoje prirode trajawe ovih replika u okviru korpusa primarnog dramskog teksta ograniåeno je zato što mora prepustiti mesto replikama drugih funkcija.. Evo Petra. I. kao i od onih koje ãe Anne Ubersfeld. 220. 12 Rodoqupci. zavisi od vrste i vaÿnosti prethodnih vrsta replika. I. (Odgovaraju Jakobsonovim replikama sa fatiåkom funkcijom. Gavriloviã. Evo i gospodina Gavriloviãa. Hvala Bogu. 211. ne pruÿajuãi nikakvu informaciju o dramskoj priåi. Paris 1996.

Juca. kao u Laÿi i paralaÿi. razmenom iskaza åiji je ciq uspostavqawe komunikacije: Katica (stupi). 2. kada Aleksa. Simpatija i antipatija. Aleksa! Aleksa. da bi usledile replike drugih funkcija vaÿnih za dramsku radwu. Oho. Komunikativne replike koje poåiwu apelacijom radi identifikacije likova Sterija svodi na minimum.64 tek uslediti. 177. Sreto. posle promene prostora. oprostite. 353. II. Trifiã. II. Pokondirena tikva. kako bi usledio dijalog drugih likova ili kako 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Laÿa i paralaÿa. Osim što se kontaktnim replikama zapoåiwe komunikacija. replike ovakve funkcije sluÿe i da se takve replike okonåaju. 107. A kada in medias res otpoåiwe novu scenu. 1. qubezni Dimitrije. u scenskoj realizaciji imaju ulogu da gledalac identifikuje govornike: ko govori i sa kim govori. Simpatija i antipatija. Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera?14 ili prilikom prve pojave lika. 1. Katice?15 Sreta (malo nakvašen). II. II.24 on sasvim izostavqa replike komunikacione funkcije. åim uðe. 43. I. šta mi ti dobro nosiš?16 Dimitrije. Tvrdica. Bog ti dobro dao. 1. Takva sluÿba je suvišna åitaocu jer je on veã upoznat sa imenom govornika pre nego što je proåitao repliku. Beograd nekad i sad. kao u Laÿi i paralaÿi.18 Ÿenidbi i udadbi. . 5. 279. I. 137. a potom Mita. da se okomi na jednog. V. 1. U ovome odluåuje pišåevo oseãawe koliko treba ubrzati ili usporiti ritam dijaloga. milostivi gospodine.22 Beogradu nekad i sad23 ili u Rodoqupcima. Šta je. Gospodine Crnokraviãu. što smo vas C trudili. Tvrdica. Dobro veåe ÿelim. 6. Zla ÿena. da se komunikacija i dijalog prekinu. 1. ponesena emocijom. Laÿa i paralaÿa. 237. 2. Dobar dan. zahvaqujuãi nominativnom identitetu lika koji prati sve vrste primarnih tekstova dramskog dela.19 ili kada otpoåiwe novi åin. I. rnokraviã . 15. Nedostatak ovakvih replika moÿe da bude iskorišãen u komiåne svrhe.21 Simpatiji i antipatiji.20 Tvrdici. 1. I. ona moÿe. 357. 1. Na poåetku komada: Mita. I. aparteom stavqaju do znawa da poznaju Mariju koja je zbog toga lišena replika kontakta. kao u Pokondirenoj tikvi. Rodoqupci. 23. vi ste ÿeleli sa mnom govoriti. II.17 ovakve replike. Ÿenidba i udadba. a zatim na drugog. 107.

Jawa. šta ste se vi. Tvrdica. 5. Rodoqupci. 5. 125. 2. 2. I. kad je gorelo more?27 Kontaktne replike. […] — No.26 Meðutim. imaju osobinu da akcentiraju replike drugih funkcija koje ãe uslediti. 159. da mi praviš šteta?28 ili Mišiã. Pokondirena tikva. Juca. Gospodaru. åime dijalog mewa svoj tok. 113. Gospodiåna. a sledeãa radi produÿetka kontakta: Mita. I. kontaktne replike su efikasno sredstvo. Ih! (stisne zube). i ona ãe znati što kazati. da produÿe dijalog. I još jedno: jeste li se i vi dogodili u Madridu. I. ili ãe biti pokor od nas. 58. Evo Pijade.65 bi se postojeãim govornicima pridruÿio novi lik. Ovakvu sluÿbu komunikativnih replika u dijalogu moÿemo nazvati strateškom sluÿbom: Juca. da se jedanput i ja kao ÿena sa svojim muÿem razgovorim. 2. evo gospoðe Zeleniãke. 56. One su. I. molim. Zla ÿena. Tvrdica. 7. […] No. Evo me. 7. 85. ja sam se zadrÿao. kao u sledeãem primeru kada je prva kontaktna replika izreåena u ciqu prekida dijaloga. Beograd nekad i sad. II. II. Oprostite. 1. 4. II. Idi mi ispred oåiju. baš dobro. smem li slobodno s vama koju reå probesediti?29 Kada je reå o strategiji pisca u odnosu na dramaturgiju svog komada. a moÿe me gospodin traÿiti. pokretaå dijaloga. 99. U Sterijinim komedijama ovakve replike su prilika da autor promeni konverzacionu temu: Mišiã. tako uãutali?30 ili da otpoåne novu scenu. Primeãujemo da u takvim sluåajevima on ima uvodnu formulu „evo!": Evica. ali i wegov rušilac: Mišiã (polazeãi Juci). Što ãiš da govoriš. one su u stawu da podrÿe. vi nama s otim åest ukazujete25 ili Sultana. što sam vas od posla zadrÿao. 239 Laÿa i paralaÿa. Izvinite! (Poðe) Jelica. A. . kada uslede posle serije referencijalnih replika. I. pored navedenih sluÿbi. I. vreme je veã.32 Šerburiã. O. gospodiåna. Tvrdica.33 25 26 27 28 29 30 31 32 33 Tvrdica. majko!31 Quba. 85. znaåi.

na primer referencijalnih. 6. I. one su istovremeno za autora najprirodnija veza izmeðu dve scene. III. PUF. 4 i 5.66 Osim što kontaktne replike u Sterijinim komedijama istiåu promenu scena tokom åina. a potom åitav opis bitke od strane istog lika). na odgovarajuãem mestu. Dialogiques. dok mawe ovakvih replika sadrÿi apelaciju lika. Referencijalne replike Sterijinih komiåkih likova vrlo su razliåite duÿine. Za informaciju koju prenose nekada je dovoqna kratka afirmacija ili negacija. 10 i 11. 116 i 117.37 Ponekad jedan lik daje citat drugog lika u jednoj replici ili citira åitav jedan dijalog (npr. zaplet. eliptiåna reåenica. X Francis Jaques. Paris 1979. One su motor intrige i od wihovog rasporeda. Mitina izmišqena priåa kako je Aleksa postao baron oberšterom sa dijalogom carice i Alekse38 ili svaða Kuma i wegove ÿene). 407. u Pokondirenoj tikvi.34 Ÿenidbi i udadbi35 ili u Rodoqupcima. I. Referencijalne replike Najmnogobrojnije replike u svakom dramskom tekstu jesu replike sa referencijalnom funkcijom. U okviru jedne replike lik pruÿa razliåite koliåine informacija. 7 i 8. podrÿava. Laÿa i paralaÿa. Kao i prethodne. smenu scena. Ÿutilov. II 2. u odgovarajuãem trenutku. Ÿenidba i udadba. Tada se nalaze izmeðu posledwe referencijalne replike prethodne scene i sledeãe referencijalne u novoj sceni kao npr. mogu biti usamqene. ali one imaju i stratešku ulogu u prelasku na replike drugaåijih funkcija. Recherches logiques sur le dialogue. To je nije samo stvar govornika ili slušaoca. koliåine i vrste informacija zavisi kako se u okviru åitavog primarnog dramskog teksta razvijaju ekspozicija."40 U Sterijinim komedijama referencijalne replike se grupišu u dijalogu jednostavnim postavqawem konkretnih. 11. onda kada se naðu izmeðu replika drugih funkcija. kontaktne replike u Sterijinim komedijama postoje usamqene ili u grupi istih takvih replika. . kulminacija i rasplet komada. 294. I. a nekada tirada od preko dvadeset reåenica. mewa ili ukida. 157. ali su najåešãe grupisane u nizu. 54. I. Pomoãu wih Sterija najlakše kontroliše ritam i artikulaciju. Wima se zaåiwe tema dramskog dijaloga. od najškrtijih do åitavog obiqa informacija („Bilo je bitke". Veãina zapoåiwe na isti ili sliåan naåin. Rodoqupci.36 Dakle.39 „Referencijalni momenat dijaloga je potpuno usmeren prema odgovoru koji treba da bude adekvatnog lingvistiåkog izraza. Wihova velika moã je da pokretaåki deluju na razvoj dijaloga. veã nešto što ãe im biti zajedniåko. Znaåajne su jer ciqaju da prenesu informacije koje se tiåu intrige komada. andrqiv muÿ . 172. kratkih pitawa i davawem isto tako kratkih odgovora: 34 35 36 37 38 39 40 Pokondirena tikva. Rodoqupci. 96.

kakve pitawima nisu zahtevane. II. E. uopšte (od strane jedne vrste informatora u odreðenoj sredini i vremenu). kao npr. Šta je on? [7] Nanåika. Doktor. da je prosi. kao dodatna informacija receptoru. Gde je kapa? 41 42 Beograd nekad i sad. u dijalogu koji informiše o dogaðaju koji se nije odvijao na sceni. 'Kako sad to?'. mogu biti formulisana drugaåije. šta si hteha otoiå kazati? [1] Nanåika. No. posle informacije u replici — odgovoru da je on doktor. Ovu našu prose. Milåi? [3] Nanåika. Npr. Ÿutilov bi mogao da postavi nova pitawa odvojeno ili u okviru iste replike (br. 60. Sve sam mislila da se to we ne tiåe. vraga! Za koga? Quba. Je li to zacelo. Ja sam odavno smotrila. 7. [4] Ÿutilov. Prva replika je formulisana kao pitawe: Ÿutilov. 2) vaÿna je informacija koja je motor dijaloga. Tek åetvrto pitawe (7) pravo je pitawe koje iznuðuje konkretan odgovor. 4. Za Milana. koliko i moguãnost da se izrazi neoåekivanost. jer je izvesno o kome je reå („ova naša" je wihovo jedino dete). . ili kao što vi ÿene imate obiåaj? [5] Nanåika. Udajem se. V. Druga i treãa (4 i 6) replika — odgovor premašuju svoju formu. [2] Ÿutilov. 5) nema za ciq da dovede u sumwu reåeno. Ono sluÿi kao provera koda meðu sagovornicima. [6] Ÿutilov. 144. da je to istina. ali Sterija to ne dopušta koliko radi pozicije lika toliko radi ekonomije dijaloškog teksta.41 Pitawa.42 Drugo pitawe u citiranom odlomku (replika 3) skoro da je suvišno. Gde su novci? Ÿena (muÿu). ali i dragoceni komiåki efekat u dijalogu tri lika: Muÿ (ocu). Pijada. Serijom upitnih replika bez eksplicitnih odgovora Sterija konstituiše veãi deo jednog dijaloga. gde jedan åesto prolazi pored pexera i uvek baca oåi gori. moglo bi da postavi novo pitawe 'Kakav je?'). Rodoqupci.67 Pijada. Na ovaj naåin dobijen je isti uåinak ekonomije. pri åemu su nove replike — pitawa istovremeno i odgovori na prethodno postavqena pitawa. veã da pruÿi dodatno obaveštewe o karakteru ovakvih informacija. 3. donoseãi dodatne informacije. Replike — odgovor u navedenom dijalogu takoðe zasluÿuju paÿwu. Treãa replika u obliku pitawa (br. kao i odgovori. åovek vrlo fini [8]. Prva replika — odgovor (br. Šta? Quba. a nastale su 'skraãewem' suvišnog teksta na nivou komunikacije replika — pitawe: replika — odgovor. Poslao je jednoga. i sad vidim.

III. 6. Doktor. Zar ne åujete. Ja ãu se ubiti. Evo da vam ja dam moj razum. srpski je narod pokvaren. poloÿiti? Ÿena. Ja ãu skoåiti u bunar.46 ili paralelizmom. u åemu su namere dva lika u konfliktu sliåne. 6. da su se u Dištriktu pobunili? Zeleniãka. I potukli sve. Pokondirena tikva. 210. 4. kad hoãu. 5. Sudbina jednog razuma. Bog zna.45 Kada su u konfliktnoj situaciji dva lika bliskih stavova. 5. vaqda ništa i ne vredi. 86. Vasilije. Vi treba da odgovarate. kao wen prirodni nastavak: Lepršiã. kada svaka sledeãa referencijalna replika predstavqa korak daqe u wenom razvoju: Smrdiã: Tako je. da mi kod tebe ne ãe ništa faliti? Muÿ. Jesi li ti meni kazao. a ciq isti. Uzmite vi febirove i solgabirove koje smo imali: Srbiji su uvek bili najgori. bez pomoãi replika — pitawa i replika — odgovora: Doktor. kad je baš tako od potrebe. Sterija rešava unisonost wihovih mišqewa tako što novu repliku ispisuje kao dopunu reåenice prethodne replike. šta je to? Muÿ. Srpski je narod lud. II. Isailo. Isailo. Jeste li mu pri prstenu obeãali da ãete mi novce. koji su protiv narodnosti. Ako je baš do toga. Ÿutilov. Rodoqupci. . Rodoqupci. Bre.68 Otac. Je l' to pošteno?43 U referencijalnim replikama dijalog åesto napreduje jednostavnim nizawem informacija radi realizacije osmišqenog dramskog toka ili samo radi podrÿavawa osnovne teme. Ti znaš da ja razum ne nosim sa sobom. I. III. pri åemu se ne zanemaruje komiåki efekat: Evica. 468. I. To ti kaÿeš.47 Skladno nadovezivawe referencijalnih replika Sterija postiÿe ponavqawem karakteristiånog dela replike sagovornika. Srpski je narod nepromotren. 99. Kog vraga. mi ãemo platiti. Šerburiã. 322.44 kao i pokretawem nove teme ili progresivnim razvojem konverzacijske teme u toku. varirajuãi ih: 43 44 45 46 47 Ÿenidba i udadba. Je l' to lepo? Ÿena.

69 Nikola.49 Sultana. Šta je brate. Izolovane emotivne replike su retke. Tako ona replika moÿe otpoåeti kao komunikativna. 3. ili ãu te taki sa sluÿiteqi izbaciti!50 Jawa. 5. 160. ¡¡¡. nego lopova. zatim produÿiti se kao referencijalna. Emotivne replike Emotivne replike imaju ciq da izraze oseãawa govornika. elaborira temu ili prelazi na drugu. 2. Tvoja ÿena pustahija? Maksim. Ne pustahija. 417. izazvane su wima ili ih one same izazivaju. Šta je? Imam ÿenu — ne ÿenu. Formulišu se parom pitawe i odgovor ili serijom pitawa i odgovora.48 Primeãujemo da se referencijalne replike u Sterijinim komedijama vrlo razliåite duÿine mešaju sa replikama drugih funkcija. Inaåe veliki broj replika u Sterijinim komedijama ima istovremeno referencijalnu i emotivnu funkcuju. Tvrdica. pustahiju. prepliãu. Napoqe iz moje kuãe! Napoqe. a ona hoãe sviwara. 5. to je malo: ubica. I. 237. 131. U Sterijinim komedijama ove replike su najåešãe u tesnoj vezi sa referencijalnim replikama. grom. Pokondirena tikva. da bi se nastavila kao emotivna. tako da je ponekad teško odrediti koja je od ove dve funkcije dominantnija. po Bogu? Maksim. udruÿuju se sa wima. To je nesreãa! Ja joj govorim o pravom gospodinu. jednostavnim grupisawem informacija. Oh. dopunom prethodne replike ili ponavqawem jednog wenog dela. . Sterija wima zapoåiwe. a u prouåavanim komedijama su najåešãe u obliku eksklamativnih: Fema. arambašu. di si da ga ubiš!51 ili upitnih reåenica. Wihova izraÿena afektivnost u dramskom tekstu (osnovno distinktivno obeleÿje emotivnih replika u odnosu na referencijalne) koliko i konflikt koji one mogu proizvesti jesu izuzetno znaåajan materijal u konstrukciji dramskog teksta. Raznovrsnost emotivnih replika zavisi od izbora oseãawa koja je autor namenio svojim likovima. Zla ÿena. U jednoj replici moÿe biti samo jedan wen deo referencijalan. kada su obiåno nastale ponavqawem završnog dela replike sagovornika u dijalogu: 48 49 50 51 X a ndrqiv muÿ II. I. Nikola.

2. 5."62 „Jao! Za Boga. II. 2. Sterijine junakiwe åesto zapoåiwu svoj diskurs. Zla ÿena. Zla ÿena. 5. Zla ÿena. II.61 „Ej! Teško si ga meni! (Poqubi ga) U! Kako smrdi na duvan i rakiju. II. Zla ÿena.58 Više wenih replika zapoåiwe razliåitim uzvicima koji su praãeni eksklamativnim reåenicama i razliåitim emocijama: bes zbog uzdrÿavawa od akcije.70 Fema. 269. 97. 210. 260. (Klekne)". [ne smeš] Od uje. ali dovoqno jasnim sredstvom za izraÿavawe emocija. Ah! […]65 Emotivne replike su åesto uvod u konfliktnu situaciju ili fiziåki konflikt. III. II. Evica. Ÿenidba i udadba. Trifiã je zadrÿi). Zla ÿena. Pokondirena tikva. tim najškrtijim fonetskim elementima iskaza. na primer. III. III. pored reakcije na fiziåku bol. 264. 6. 4. 268. 5. kakav je u velikoj dijaloškoj sceni izmeðu Sultane i Srete u Zloj ÿeni. I. 5. III. […] Hiqada forinti? Otkud hiqadu krajcara?54 Uzvicima. 4. 268. uja tebe hrani?52 Sultana. Boÿe. Zla ÿena. — Strvino ÿenska!" — (Poleti joj. II. Oh! (Sedne). Tako. 5. 259. Zla ÿena. Zla ÿena. Zla ÿena. A znaš li ti da sam ja muÿ u kuãi? Ÿena. 257. 257. Što ne smem da ga za kose šåepam!"59 „Ih! (cikne). Tvrdica. Zla ÿena. 254. II. 5. 4. samosaÿaqewe i neprijatnost. 318. poåetak akcije.56 negodovawe57 i kao mirewe sa namewenom joj sudbinom. 3. 6. 237. Zla ÿena. a ne sluškiwa?67 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 Pokondirena tikva.55 u jednoj istoj sceni izraÿavaju emotivna stawa koja se manifestuju kao oštro protivqewe. šta sam ja zgrešila!"64 Usaglašenost emotivnih stawa dva lika u dijalogu åitqiva je na primeru razliåitih uzvika: Vasilije.60 „Ah! Ovo je veliko iskušewe. sastavqene od samo jednog uzdaha „ah!". III. 3. III. .66 Emocije likova u konfliktnoj situaciji Sterija vesto izraÿava postavqawem pitawa koja ne traÿe odgovor: Muÿ. A znaš li ti da sam ja ÿena u kuãi. 5. 180. konstatacija. Sultanine replike u Zloj ÿeni. II. Zla ÿena. II. Dete? (Plaåe) Pravo kaÿeš da sam kao dete […]53 Jawa. 258. I. dozivawe u pomoã i jadikovawe nad sudbinom: „Uh! (Trgne se). ne dajte me! Ne dajte me!"63 „Oh.

ha. Mati. […] Sad je vreme. nego koji me je izneo na glas. ne umeš. Tendenciozni ili zaslepqeni tumaå obiåno pogrešno prepoznaje tuða oseãawa kako bi istakao svoja: Lepršiã. Kada wegovi vaÿni likovi kriju svoje emocije. Sad je meni lako! Ne umeš.69 Pored toga što svedoåe o oseãawima govornika. Vaša lepota … Devojka. Hajde. groznica me Ubi se.70 Emotivne replike su u stawu da prekidaju replike drugih funkcija zbog emotivnog naboja kojim obiluju. da im otmemo i oteramo ih u Tunguziju. na nešto blaÿu konfliktnu situaciju putem uzajamnih optuÿbi. ha! Vidi se ko je maxaron. Veã samo kad ti umeš. 2. Otac. . Ah.68 Nepaÿqiv sagovornik u dijalogu moÿe pogrešno protumaåiti tuða oseãawa i reagovati u pravcu koji mu pisac nudi linijom lika ili u ciqu komiånog efekta. ja nemam drugome. 6. Kukavna devojka osušila se od plaåa. Rodoqupci. II. Postupno. I. Da te ðavo nosi! (Naprasno izaðe). Otac. kada nove replike nose emotivnu boju replika kojima je otpoåeo konflikt: Mati. Mladoÿewa. Otac. ako moÿeš. ja opet moram za wim! (Otide). kad pomislim da se poklade pribliÿuju. kao što je to sluåaj s Agnicom iz Simpatije i antipatije ('bolesno' stawe) ili Aleksom (izjava qubavi odglumqenim emocijama). replike sa emotivnom funkcijom imaju i zadatak da sakriju oseãawa lika govornika. liåniji. hvata. To je zbog veã najavqene 'uloge' za koju se lik opredelio ili zbog veã jasno postavqenog zadatka. Mi wih? Lepršiã. Gavriloviã. ali ovakve su malobrojne u Sterijinim komedijama. tebi je lako. pa to je. ne tandråi tu. Zato ponekad nije sasvim evidentno kakva oseãawa pokrivaju iskaz epizodnog lika: Marija. Vaše oåi … 68 69 70 Ÿenidba i udadba. ali i one same mogu biti prekinute: Mladoÿewa. opet poåiwete komplimentirati. sa šireg plana prelazi se na drugi. strepwa i zabrinutost jednog roditeqa za sudbinu deteta prerastaju u braånu svaðu. 3. Huj. Mati. Da. Vi. 280—281. razlog je poznat åitaocu ili gledaocu. I. ÿao vam je? Ha. Marija. Ah. Mati. 81. Šta. 72.71 Prelazak iz jedne emotivne situacije u drugu bez ispomoãi replika drugih funkcija oåit je u sledeãem dijalogu. Aleksa! Aleksa. Laÿa i paralaÿa. Otac.

[…] i — i — i! (Plaåe) Vasilije. proizvod diskursa. Smeh wegovih junaka uzrokuje replike. replike raskrinkanih nedovoqno govore o wihovim oseãawima jer Sterija insistira na efektu projekcije iskrivqenog odraza. „Karakteristika qubavnog dueta je da se 71 72 73 Ÿenidba i udadba. do ponovnih izliva toplih oseãawa. 210. Pokondirena tikva. da åovek mora misliti da je istina. taj vreða sav narod.72 Devojka. Sve je to vaše maslo […] Zeleniãka. II. 298. moÿe samo krenuti u drugom pravcu. V. I ja se åudim. Koji nema jedne iskre rodoqubqa u sebi.71 Meðutim. na primer. Replike sa izlivima neÿnosti do svaðe i natrag. Da se ne usudite k nama pristupiti! Ÿutilov. Razvratan Srbin! Lepršiã. åesto promenqivih u jednoj istoj sceni. åine ove likove qubavnim duetom. od bujice reåi. jedan karakteristiåan za ÿenski. Vi tako umete šmajhlovati. potpomognut obrazloÿewem u produÿetku replike: Evica. Ali plaå je istovremeno nov diskurs pun oseãawa.73 Ovaj mladi par zaqubqenih tokom åitavog komada vodi dijaloge pune emocija. ide od slabijih ka jaåim. oni u kontranapadu optuÿuju Gavriloviãa i wegovo shvatawe rodoqubqa kao uzvišene vrste oseãawa: Smrdiã.72 Za razliku od gorenavedenog primera iz Laÿe i paralaÿe. Daqe od nas! Smrdiã. mogla biti sramota ili kajawe). Ali šta ga trpite ovde. […] Zeleniãka. bilo da prekidaju drugu repliku ili da su same prekinute. Koji narodne åinovnike oporaåava. na kontraakciji okrivqenih. Nanåika. bilo da se radi o novoj temi ili o preuzimawu dominacije u dijaloškoj situaciji. kao u sledeãem sluåaju kada plaå dva lika åini dijalog sastavqen od samo dva razliåita vokala. drugi za muški glas. Maxaron jedan! Zeleniãka. dok je plaå. one poåivaju na qutwi i oseãawu gaðewa. pri åemu nije zanemarqiv komiåni efekat. do wihovog ukidawa. 6. U — u — u! Sad te opet ne mogu uzeti. dijalog koje one åine nije prekinut. Kada Gavriloviã raskrinkava (ne)dela samozvanih rodoqubaca i kada iznosi dokaze o rodoqubqu iz koristi. preko pomawkawa. 8. 154. molim vas! Nanåika. ove replike su ipak emotivno odreðenije: dok definitivno iskquåuju åoveka zdravog razuma i poštenih namera. koji je odsustvo reåi. III. Replike 'rodoqubaca' u grupi nisu slika wihovih oseãawa (što bi. Rodoqupci. . Veã na poåetku svog stvaralaštva naåinom iskusnog komiånog dramatiåara Sterija gradacijom emocija u dijalogu dozira replike emotivne funkcije. 2.

da utiåu na akciju ili ponašawe sagovornika. Evica. I. o wihovoj promenqivosti. Kad neãeš. ja ti neãu ni jednu haqinu kupiti."74 Evica.78 74 75 76 77 78 Anne Ubersfeld. Vaso. Tvrdica. srdiš se. Replike pobude Dok se ekspresivne replike tiåu oseãawa govornika. Izgovaraju se sa namerom da orijentišu ili. kada je pisao prevashodno za åitaoce. Paris 1996. one imaju za ciq da neprestano pruÿaju informacije o baziånim emotivnim stawima likova. taånije. tiåu se drugih. Katico. Ja drugaåije neãu. Moli go da mi oprosti. I. Tvrdica. u kojem je svako objekat (qubavi) za drugog. 93. 5. He. Vasilije. 1. Lire le théâtre III — Le dialoque de théâtre. Sposobne su da stvore izoštrenu konfliktnu situaciju i da tako utiåu na dramsku radwu. . Pokondirena tikva. podvlaåeãi wihove opozicije u dijalogu. On ti milui. Evica. ti si moja.77 kao i naredbom: Jawa. Emotivna stawa likova o kojima informišu ove replike (uglavnom jasno 'prevedena' reåima) ne mewaju se u okviru jedne replike. Ja neãu. direktno ili putem posrednika: Jelica. Vasilije. Belin.75 Mnoštvo emotivnih replika. 5. uzimajuãi sebe kao referencu. sve u interesu onog koji ih izgovara. Ti si moj Vasa (poqubi ga). ali se mogu mewati u toku istog dijaloga tih likova. onih kojima se upuãuju. Ovakva vrsta replika ne zahteva napor receptora u dešifrovawu oseãawa likova.76 Jawa. da se ne makniš: da åuvaš tvoja kuãa! Znaiš? Kad muÿ idi po svoja posla. 44. naroåito obeleÿavaju poåetak Sterijinog rada na komediji. 179. No samo to molim: da se u Beå preselimo. 27. Evica. 8. II. bogatih emocionalnim nabojem. dobru gazdaricu treba da vodi viršoft. Da sediš ovde. To moÿe biti na naåin molbe. replike sa funkcijom pobude (konativne kod Jakobsona). moli gospodina notarijusa. 138. koliko i referencijalne replike. Vasilije (zagrli je). Ali ti moraš. Funkcije sa emotivnim nabojem više se javqaju u grupi nego izolovane i åesto su u obliku eksklamativnih ili upitnih reåenica. znaš. III. Laÿa i paralaÿa. Na taj naåin emotivne replike potpomaÿu recepciju dramske akcije i svedoåe o intencijama likova.73 pretpostavi dvojni simetriåni odnos u kojem se zamewuju subjekat i objekat. — Razumiš što sam kazao? Da si ne makniš od tvoja soba! Sad ãim da doðem.

idi oblaåi se (devojka poðe). pokušaj od šale. veã izdatu naredbu i na kraju jednu dodatnu referencijalnu informaciju. 5. Dobro. Tako. kada su suptilne. potom drugaåije formulisanu. šta si stala. Neãeš? Sultana. kao i u ostalim replikama sa ovom funkcijom. sad ustani. oprosti mi. […] Samo mu pokaÿi da štap ima dva kraja. X . Simpatija i antipatija. da ništa ne govoriš"). Reåenice u ovoj replici Sterija nastoji da organizuje briÿqivo. mada imaju taåno odreðen i åitqiv ciq. andrqiv muÿ .80 One utiåu na stvarawe ili podizawe tenzije u drami. Sofija. obrazloÿewe zapovesti. Sad govori. zar ne vidite? Prisni rod!81 U Sterijinim komedijama replike sa funkcijom pobude ispisuju se i kao imperativne reåenice. 4.74 Ova kir Jawina replika sadrÿi reåenice koje predstavqaju nareðewe. one imaju isti ciq: da ubede. Sultana. Molim te. kako bi drugi lik delovao po govornikovoj voqi. Tako. veã samo kao neizbeÿna konstatacija: Jelica.79 ali i tada. ni kao prisila. neãu više. Sreta. Nalazimo i Sterijine replike pobude u kojima se naredba pretvara u prisilu: Sreta. 354. da izvrše pritisak. I. Digni ruke. […] Hajde. skoro prikrivene. u kojima eho replika pobuda zauzima znaåajno mesto u dijalogu: Mati. Opet ramqeš? Devojka. 6. neãu više. Sreta. pa ãeš videti kako ãe reterirati. Slatki Sreto. ponovo proveru koda. O. qubezni Dimitrije. Laÿa i paralaÿa. pa ãeš videti da je dobro. pa makar to bila i puka pasivnost („Prva je molba moja. Moja narav nije za to.82 izazivaju replike drugih funkcija. vodeãi istovremeno raåuna o karakteru lika i postojeãoj dramskoj situaciji. Pa šta ãu da radim? 79 80 81 82 Zla ÿena. pripremaju dramsku radwu ili bitno utiåu na wu: Jevrem. I. zatim proveru koda. 395. I. bilo da su usamqene ili grupisane. Jevrem. Ah! Sreta. 40. 257—258. Udruÿene sa drugima ili grupisane. tatice. one ne deluju ni kao molba. oprosti mi. Agnica. II. Kada nisu imperativnog karaktera. Molim te. 7. Slatki Sreto. Pre bih mogla kakvu šalu preduzeti. Sultana.

dok su srpske prikaåene na nevidqivoj. Sterijine replike sa funkcijom pobude pothrawuju osnovnu temu.84 Sreta. da kleåi. Malåika (Gavriloviãu).85 Sreta. 5. 4. 254. Isto. 253. Grupa na razliåite naåine deluje na pojedinca Gavriloviãa kako bi se ovaj prihvatio simbola rodoqubqa. 2). pa ãe drugi misliti. Ja sam ti kazala. Isto. gospoða Nanåika biãe tako dobra.88 83 84 85 86 87 88 Ÿenidba i udadba. da se telom sve kao okreãeš. ili da se maziš. 254. da ga moli. Hajde. unutrašwoj strani odeãe (II. One su progresivne u naåinu izricawa i u skladu su sa napredovawem dramske radwe: prvo se izriåu skoro retorskim pitawem. Zar vi neãete? Gavriloviã. Da oåistiš åizme. ne i pripadnosti naciji. 76. upravo replikama pobude. da ga poqubi. . zatim oštrom. da se namaÿu åizme. Sterija varira isti motiv tri puta. principom gradacije: najpre u vidu predloga. potom srpske (II. zašto ja moram druge da poånem. Da. Milostiva gospoða. gledaj. bezliånim oblikom. 282. I. molimo. da nam naåini srpske kokarde. I. suvom naredbom: Sreta […] Pelo. osim Gavriloviãa). 2) i ponovo maðarske na vidqivo istaknutom mestu. da peva i da mu asistira u pravqewu åizama. da uzete onu stolicu. da šmråe burmut. 4. uz upotrebu rekvizite i ispoqavawe snage wegovih mišica kao osnovnim sredstvima ubeðivawa. sastavqenoj preteÿno od replika pobude i emotivnih replika.87 Kao obeleÿje odanosti. ostvaruju åitavu seriju wegovih namera i uspevaju da primoraju drugi lik da izvrši radwe za koje ni najmawe nije voqan — da pije rakiju. 4). kao što je sluåaj u Rodoqupcima. Evo.86 Sretine replike pobude u ovoj sceni.83 U jednoj duÿoj sceni. u kojima sledeãe replike sluÿe za razradu motiva kokardi. mi molimo! Nanåika. Zahvaqujem. da ti je takav hod. Iz drage voqe.75 Mati. I. Šerburiã. II. potom zajedqivom konstatacijom i surovim etiketirawem Gavriloviãa: Svi (uzimaju kokarde [srpske] i sebi pridevaju. potom ironiånom molbom. kokarda na grudima grupe 'rodoqubaca' najpre ima maðarske boje (I. Zla ÿena. 2. atributa rodoqubqa: Lepršiã. ja mrzim na te stvari. Rodoqupci. 83. sad idi. pa da naviksujete gospodinu åizme. ja molim.

ako ne metne kokardu. Narodnost nije budalaština. E.93 Marta. I. andrqiv muÿ . kako bi se naumqeno ostvarilo. u grupi ili udruÿene sa replikama drugih funkcija.94 Maksim. naroåito kada je tenzija komada na vrhuncu. on nije pridenuo ni srpsku. mogu biti pritajene. Slušajte. 3. taj je izdajica. upitnih ili potvrdnih reåenica replike pobude u Sterijinim komedijama najviše su formulisane kao molba ili naredba. 113. koji metne. kada se preko wih neometano prelazi: Aleksa: Pravo! I ti nisi siromah. U Sterijinom dijaloškom tekstu replike o jeziku su izdvojene. Nalaze se usamqene. koji ne metne. 6. Pre ste vikali da je maxaron. Replike o jeziku Replike o jeziku predstavqaju komentar o jeziku ili o govoru sagovornika uopšte.92 Predstavqaju jasno odreðenu poruku (diskretnu ili agresivnu) onome na koga se odnose. II. takoðe. ali u suprotnom smeru: Gavriloviã. 427. Kao i Koneza. a sad opet. ali mogu biti i retoriåkog karatera. malo smisla. 3. ni mi nismo uzeli u obzir poetiåku funkciju. III.91 U obliku imperativnih. slušajte. 1. 97.89 Zeleniãka. što se golih reåi tiåe. Gavriloviã. Mi vaqda neãemo u Maxara pamet traÿiti. Pa gde vam je kokarda maxarska? Šerburiã. 97. Simpatija i antipatija. Meðutim. Odgovaraju Jakobsonovoj metalingvistiåkoj funkciji. ili realizovano kao prisila. kako joj ide jezik!95 89 90 91 92 93 94 95 II. Laÿa i paralaÿa. Šerburiã. II. one detektuju lik kako onog koji ih izgovara tako i onih kojima se u dijalogu upuãuju. Pa zašto Maxari nose? Gavriloviã. to je budalaština. taj je maxaron. ali da åovek nije narodan. Kulturološki. bitan za osnovnu temu komada. (Gavriloviãu). Koji ne metne maxarsku kokardu. I. Mnogo reåi. Ja znam.90 Ovakve replike sa ciqem da utiåu na delovawe lika mogu imati povratno dejstvo i uzrokovati. Sterija ume vešto da ih varira kada se pojavquju kao lajtmotiv.76 Smrdiã. Gavriloviã. 216. 355. suptilne. Ja to drÿim za budalaštinu. vi neãete. istu vrstu replika. X .

åime se jeziåki nesporazum prevazilazi duÿim ili kraãim objašwewem: Ruÿiåiã. Kao deo dijaloga koji obiåno åini par replika u obliku pitawa i objašwewa. II. replike o jeziku su u obliku pitawa posle kojeg sledi odgovor. „šmermovati" to što u Beåu kaÿu „švermeraj".77 ili grupisane. qubezni tatice. Šta je to poezija? Ruÿiåiã. Marko. u nastavku dijaloga. 2. Koliko sam puta ja šmermovala. A šta ti je to „šmermovala"? Jelica. 20—21. nesmotreno! Izio si! Sam si lebac izio? Juca. negacijom ili stavovima koje zastupaju one su elementi wene progresije. 4. II. Pokondirena tikva. ja ne vidim. 5. jer afirmacijom. pa pristavi vatri. Meðutim. Škiqi nemarqivo. kada jezik ili govor postaju preovladavajuãa tema u dijalogu: Sultana. 260. radije daje prednost drugoj vrsti replika. Tada Sterija ne poÿuruje dogaðawa i više mu je stalo da istakne jeziåko nerazumevawe svojih likova ili da na tome zasniva komiku: Jelica. Šta je to ãiriš? Sreta.99 Jawa. Niÿe neba i previše qudi previše pregrdnih planina leÿi paåezemni prestol na kojemu pesnoslovije tiho torÿestvuje. Sterijine replike o jeziku u poodmakloj radwi komada nemaju tendenciju da se jeziåki neporazum produÿava daqim komplikovawem. Ah. na poåetku komada. Marko. bez ometawa drugih vrsta dijaloških replika. […] Misliš. Ta kaÿem vam: to je „švermeraj". Jawa. […] Metni tutkala i smole u lonac.96 Kada su radi razumqivosti samo dodatna informacija. model tipa 'replika pitawe o jeziku — replika odgovor' moÿe se razraðivati. kako ti reåi idu. Izeo se. i duh påezemno usmaÿdavamo?97 Sultana. replike o jeziku ne zaustavqaju dramsku radwu koliko kontaktne replike. Sultana. Tamo se mi stihotvorci na vozdušni krili pewemo.98 Ovako formirane. I. tako åovek ni sluškiwi ne govori. 236. Laÿa i paralaÿa. […] Di je toliku lebu? Juca. Zla ÿena. Trifiã. 185. . Naopako? Lepo. 96 97 98 99 Zla ÿena. Ti svašta naopako tolkuješ. […] — ah sirota! — kako je za svojim qubeznim šmermovala. […] imaš li powatija o poeziji? Evica. I. Ali šta je to „šmermovati"? Jelica. ne mogu vam iskazati. Na taj naåin bi se dijalog nepotrebno oduÿio i autor. Pa izeo se u kuãi. 5.

78
Jawa. Srpsko hidrokefalos! Ne znaiš gramatiki? Kako ãi lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?100

Gramatika kao motiv u replikama o jeziku javqa se preteÿno kod likova koji se ne drÿe striktno gramatiåkih pravila i ne mare za jeziåku åistotu. Osim kir Jawe, to su Aleksa101 i Ruÿiåiã,102 dok je Doktor filozofije sluåaj za sebe.103 Izdvojene, replike o jeziku u Sterijinim komedijama javqaju se kada lik, kome su upuãene, ne obraãa paÿwu na wih, dok su grupisane u seriji kada jezik postaje dominantna tema dijaloga. Izraÿavaju nerazumevawe odreðenog pojma ili sintagme, za šta je potrebna dodatna informacija ili informacija uopšte, pri åemu se stvaraju nesporazumi, uglavnom komiåne prirode. Na poåetku komada takvi nesporazumi se mogu produbqivati i dograðivati (kao npr. u Sudbini jednog razuma), dok ih ima mawe kada se komedija bliÿi kraju, zbog sposobnost ovih replika da usporavaju dramsku radwu. Pomiwemo i da su u više Sterijinih komedija literarna i jeziåka rasprava teme koje su izborile primat u domianciji nad drugim vaÿnim temama, na åemu se ovde neãemo zadrÿavati. Iz prethodnog izuåavawa funkcija replika, osnovnih åinilaca dijaloga, konstatovali smo neke naåine wihovog vezivawa u dijaloškom korpusu. Dijalog se formira vezivawem odvojenih replika ili serije replika, pitawima i odgovorima, konstatacijama, seãawem, jednostavnim grupisawem informacija, dopuwavawem, nastavqawem ili prekidom diskursa prethodnika. U dijalogu se izdvaja, razvija i troši dominantna tema, osvaja se sledeãa sve do posledwe replike. Govor u dijalogu je uvek govor upuãen nekome, to je oblik delovawa govornika sadrÿajem govora, znaåewem, kao i tonom koji bliÿe odreðuje znaåewe tog govora. Neretko u Sterijinim komedijama nailazimo na reintepretirawe replika govornika izreåenih u okviru istog dijaloga104 ili izreåenih ranije, sa kojima smo upoznati,105 ali ima i prenetog dijaloga o kojem nije bilo informacija.106 Primeãujemo da se prelazak sa replika jedne funkcije na replike u kojima preovladavaju druge funkcije vrši spontano, naroåito kada postoji povezanost razliåitih vrsta replika leksiåkim putem (kada replike sadrÿe isti znaåajan leksiåki elemenat). Isti efekat ostvaruje se nadovezivawem na veã zapoåetu repliku ili smenom replike pitawa i replike odgovora. Dramsku situaciju Sterija najåešãe zasniva kon100 101 102

Tvrdica, I, 1, 84—85. Laÿa i paralaÿa, I, 1, 18. „Duše gluhi i wemi, o gramatiåeskom jazice glagoqu ti." Pokondirena tikva, II,

10, 196. „Doktor. Na šta je moj jezik oskudan? Šaqivac. Na pravilima, a bogat je na pogreškama." Sudbina jednog razuma, II, 7, 500. 104 Zla ÿena, I, 4, 236; Tvrdica, I, 1, 84. 105 Ÿenidba i udadba, III, 2, 318. 106 Kum i wegova rasprava sa ÿenom, X andrqiv muÿ , I, 11, 406, 409 i 410.
103

79 taktnim replikama, da bi u prvi plan izbile funkcije referencijalne prirode, a potom i druge. Na primer, u prvoj sceni Laÿe i paralaÿe Sterija kontaktne replike vezuje sa serijom referencijalnih replika, vraãa se na kontaktne u ciqu odrÿavawa kontakta, zatim ponovo na referencijalne, pa replike jezika. U drugoj sceni, sa sasvim novim likovima, najpre postoje kontaktne, jedna usamqena emocionalna, pa skup referencijalnih, mešavina emotivnih i referencijalnih, zatim referencijalnih i replika o jeziku, da bi se scena završila sa replikom pobude. Treãa scena zapoåiwe bez kontaktnih replika, uprkos dolasku novog lika replike su odmah referencijalne jer se nastavqa tematska situacija dijaloga prethodne slike. Ove replike ubrzo smewuju replike druge prirode. Izbor replika sa preovladavajuãim funkcijama u dijalogu zavisi od namera autora, zavisno od dramskog toka komada i naåina delovawa likova u okviru wega. Ostala zapaÿawa o Sterijinom dijalogu Dijalog u Sterijinim komedijama delom se odlikuje stilskim razlikama dijaloških replika namewenim razliåitim junacima. Dijalogom odabira najpotrebnije, ali to nikad nije škrt dijalog, niti wegovi likovi gube zbog poštovawa zakona jeziåke ekonomije. Zagledan u biãe svojih likova, Sterija u dijalogu pokazuje prefiweno oseãawe za karakterizaciju lika i za individualizaciju wegovog govora. Osim bogatih naslaga jeziåkih varijanata u jeziku vaÿnijih likova, postoje razliåiti stilski nivoi, kao što je uglaðen konverzacijski govor (Jelica, Aleksa), 'drveni' jezik (Advokat), zanesen parolaški propagandni stil (Zeleniãka i Lepršiã) itd. Ponekad upravo mešavina stilskih razina dijaloškog teksta izaziva komiåke nesporazume (Aleksa — Marko; Ruÿiåiã — Evica, Jovan). Koliåina teksta u okviru jedne dijaloške replike, bez obzira na vaÿnost wenog sadrÿaja, jeste dokaz ko u dijalogu, u odreðenom trenutku, vodi glavnu reå. Prema volumenu u dijalogu se izdvajaju replike u obliku tirade. To je duÿi diskurs lika koji se briÿqivo i zaokruÿeno bavi samo jednom temom, provociranom dijalogom u okviru kojeg se nalazi. U Sterijinim komedijama najåešãe su smeštene u veã uravnoteÿeni volumen dijaloških replika. Istiåemo wihovu lociranost da bismo napravili razliku izmeðu duÿih replika i tirada, razlika koja u teorijskim radovima nije sasvim evidentna (mada postoji pokušaj odreðivawa tirade prema broju reåenica). Razmatrawe tirada nameãe razlikovawe kontemplativne tirade i tirade sa priåom. I jednih i drugih nema mnogo u Sterijinim komedijama. Postoje tri kontemplativne tirade: Mitrova o modi,107 Stevanova o karakteru zlih ÿena, prekinuta pitawem koje pomaÿe razvoj teme108 i tirada babe Stanije o promenama u
107 108

Pokondirena tikva, III, 10, 220. Zla ÿena, II, 3, 249.

80 društvu,109 dok nešto više ima nekontemplativnog diskursa u tiradama koji svrstavamo u tirade priåe: dve Mitine — o Aleksinom imenu i dobijawu titule barona,110 Vasilijev san o poqupcima,111 Mišiãeva o bogatašu koji gubi na kartama,112 kir Jawino svoðewe raåuna sa Petrom113 i Jakovqeva priåa kako je on postao magarac.114 Osim što u dijaloškoj konverzaciji Sterija ponekad umeãe tekst u stihovima namewen vokalnom izvoðewu,115 u wegovom dijalogu postoji i pevawe izvesnih replika u stihu116 (oslonac na postojeãu praksu u izvoðewima stranih komada u prevodu ili originalu), kao i mešavina stiha i proze u jednom istom dijalogu.117 Pored apartea kao specifiåne vrste dramskog teksta, u Sterijinim komedijama postoji i dijalog koji se izvodi na naåin apartea i odvija se paralelno sa 'åujnim' dijalogom. Dok je u istoj prostoriji treãi lik ili više drugih likova, vodi se aparte dijalog udvoje:
Quba (lagano). Danas ãu vam napisati jedno qubavno pismo. Milan (opet tako). Ja ãu ga na mom srcu drÿati. […] Milan (jasno). Dakle nauåili ste dosta.118 Aleksa (Miti lagano): Sad smo obrali bostan! Mita (isto tako). Kad si magarac bio…119

U Sterijinoj komediografiji nalazimo jedan primer veslaåki iniciranog dijaloga u Ÿenidbi i udadbi.120 Iz jedne konverzacione situacije likovi prelaze u drugu uz pomoã 'govorne' rekvizite — razgovornih karata koje sadrÿe unapred data pitawa i odgovore. Kako radi komiånosti i komentara na temu mladiã i devojka pitawa koja izvlaåi jedan uåesnik dijaloga i nasumice izvuåeni odgovori, proåitani od strane drugog uåesnika ove dijaloške igre, ne predstavqaju govor samih likova, ovako iniciran naåin voðewa dijaloga zasluÿuje da bude barem delimiåno citiran jer je jedinstven u juÿnoslovenskoj dramaturškoj praksi:
Devojka […] (Izvuåe) Šta sad mislite? Mladoÿewa. Moja je najveãa briga, kako ãu vas varati. Devojka. Eto vidite, takvi ste vi muški.
109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120

Beograd nekad i sad, I, 11, 39—40. Laÿa i paralaÿa, II, 53—54 i 54—55. Pokondirena tikva, II, 1, 179. Tvrdica, II, 2, 113. Tvrdica, III, 3, 133. Volšebni magarac, 3, 379—380. Zla ÿena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 4. Pokondirena tikva, II, 3, 5, 6, 7, 8; III, 8, 10, Zla ÿena, II, 6, 259. Beograd nekad i sad, II, 2, 46—47. Laÿa i paralaÿa, II, 7, 71. Ÿenidba i udadba, II, 2, 299—301.

81
Mladoÿewa. Gospodiåna, to su samo karte. Devojka. I karte pogaðaju.121

Još dve neobiåne pojave u Sterijinom dijalogu: upotreba kwiÿevnih zagrada i obraãawe publici. U jednoj sceni nalazimo tekst u zagradama sluÿbi dopune reåenice kako bi autor istakao glosu ili pruÿio dodatno objašwewe:
Doktor. Francuski jezik graniåi se na one ÿiteqe, koji portugalski (kãi latinskog jezika s mnogim arapskim reåma pomešana) govore.122 Doktor. Poznato vam je da je u Carigradu sve u najveãem neporetku, koji (naporedak) prestolni gradovi zahtevaju.123

Izuzetno, samo jednom, Sterijin lik kratkotrajno napušta dijalog da bi se obratio publici:
Sofija (publikumu). E molim vas, sad kako ÿena da se ne raduje kod takvog muÿa. Dobrim ne moÿeš, zlo ne pomaÿe, — zlu ÿenu mogli su i doterati u åuvstvo.124

Ovakvo Sofijino obraãawe publici podrazumeva ne samo privremeno napuštawe dramskog dijaloga veã i prekid scenske iluzije radi jedne druge scenske iluzije. Wime se lik poziva na raniju Sterijinu komediju, na Zlu ÿenu. Mada je to, kao i svaki drugi postupak obraãawa publici iskoraåewe iz lika, koliko i iz dijaloga, ovakav dramaturški postupak je više iskaz samog autora nego wegovog lika. U svim Sterijinim komedijama dijalog zapoåiwe razmenom iskaza samo dva lika, osim u jednoåinki Volšebni magarac (razmewuje se replika utroje) i u komediji Rodoqupci koja poåiwe uåešãem åetiri lika i više statista koji ih podrÿavaju izgovarawem parola. Potom u toku ekspozicije komada dva lika u dijalogu prepuštaju dijalog drugom paru likova u Laÿi i paralaÿi i Ÿenidbi i udadbi, jedan uåesnik ustupa svoje mesto novom liku u Pokondirenoj tikvi, Zloj ÿeni i X andrqivom muÿu ili se iskazima dva lika pridruÿuju iskazi treãeg, kao u Tvrdici, Sudbini jednog razuma, dok u Simpatiji i antipatiji i Beogradu nekad i sad novi par likova širi zapoåeti dijalog na åetiri uåesnika, dok se u Rodoqupcima poåetni dijalog sa više govornika umnoÿava sa još dva nova lika. Kada je akcija u komediji uzela zamaha, dijalog se odvija bez uoåqivije pravilnosti u broju govornika. Dijalog u novim åinovima, takoðe, ima tendenciju da zapoåne sa mawim brojem uåesnika, dok ukquåivawe novih najåešãe odgovara prelomnim mestima u komediji, kao što su zaplet, peripetija ili razrešewe. Kako se bliÿi kraj komada, Sterija širi dijalog na veãi broj likova, sve do posledwe scene. Tako su svi
121 122 123 124

Ÿenidba i udadba, II, 2, 300—301. Sudbina jednog razuma, I, 9, 483. Sudbina jednog razuma, I, 9, 485. andrqiv muÿ , III, 11, 449. X

82 likovi aktivni govornici u posledwim scenama Laÿe i paralaÿe (na kraju treãe scene vodi se razgovor samo izmeðu dva lika, u sledeãoj izmeðu tri, zatim åetiri, pa pet, dok u posledwoj uåestvuje svih šest likova), Zle ÿene (treãa slika treãeg åina jeste dijalog izmeðu åetiri, åetvrta pet, posledwa svih šest uåestvujuãih likova) i Sudbine jednog razuma (u pretposledwoj sceni tri, a u posledwoj sva åetiri lika). Isti postupak progresije uåesnika u dijalogu postoji i kada Sterija na kraju komada izostavqa jedan lik sa kompletne liste likova, kao u Tvrdici (peta slika ima tri, zatim åetiri, a u posledwoj pet likova u dijalogu), u Pokondirenoj tikvi (u osmoj tri, devetoj pet, u posledwoj sedam uåesnika) ili X andrqivom muÿu (na kraju komada u razmeni replika uåestvuje sedam od osam likova), dok u Rodoqupcima osam delujuãih likova vode dijalog u završnoj sceni. Ovim radom se ne iscrpquju razmatrawa o Sterijinom komiåkom dijalogu, jer se o wemu moÿe napisati åitava kwiga. Ovde smo samo pokušali da ukaÿemo na wegovu vaÿnost jednim drugaåijim pristupom i da navedemo interesantne pojave koje se tiåu Sterijinog naåina ispisivawa dijaloga, najvaÿnije vrste teksta u svakom dramskom delu.
Sava Anðelkoviã LE DIALOGUE DES COMÉDIES DE JOVAN STERIJA POPOVIÃ Résumé Pour étudier le dialogue (l'échange d'énoncés entre deux ou plusieurs locuteurs), nous reprenons la terminologie des fonctions de la communication verbale définies par Roman Jakobson. Sterija démarre d'ordinaire la situation dramatique par des répliques de contact pour mettre ensuite au premier plan les répliques référentielles, auxquelles viennent se mêler des répliques d'autre nature. Les répliques exhortatives sont nombreuses dans toutes les comédies. Les répliques émotives sont surtout abondantes lorsque Sterija débute comme auteur comique, parce qu'il vient de quitter le genre de la littérature sentimentale, avec laquelle il entend régler ses comptes. Le choix pour un dialogue de répliques majoritairement à telle ou telle fonction dépend des intentions de l'auteur quant au cours dramatique de la pièce et au type d'action des personnages à tel ou tel moment. Le dialogue se constitue en reliant des répliques isolées ou en séries, des questions et des réponses, des constatations et des réminiscences, de simples regroupements d'informations ou des ajouts au discours d'un autre personnage, la poursuite ou l'interruption du discours qui précède. Sterija montre dans le dialogue tout son sens de la caractérisation des personnages, auxquels il attribue des parlers très individualisés. On trouve dans les comédies de Sterija quelques „dialogues en aparté", qui se déroulent parallèlement au dialogue „audible" (Belgrade autrefois et maintenant, A menteur, menteur et demi). Il existe un exemple, unique dans le théâtre serbe, de dialogue instauré artificiellement à l'aide de „cartes parlantes" (Mariage et vie maritale), l'introduction de gloses, de commentaires entre parenthèses, qui semblent s'adresser à un lecteur plus qu'à un spectateur (Destin d'une raison). Enfin, dans un cas unique, l'un des personnages de Sterija, l'épouse du Mari acariâtre, abandonne un bref instant le dialogue avec ses partenaires pour s'adresser au public et se référer à une autre comédie de Sterija, La femme méchante.

UDC 821.133.1.09 Hugo V.: 050.488(497.11) SRPSKI KNJIŸEVNI GLASNIK

VIKTOR IGO U SRPSKOM KW IŸEVNOM GLASNIKU Vesna Simoviã

SAŸETAK: U radu se sagledava prisustvo Viktora Igoa u Srpskom kwiÿevnom glasniku (prva serija 1901—1914, Nova serija 1920—1941) kroz prevode Igoove poezije, prikaze wegovih drama objavqivanih u Glasnikovoj rubrici Pozorišni pregled, kao i tekstove koji su govorili o Igoovom ÿivotu i wegovoj delatnosti. KQUÅNE REÅI: Viktor Igo, Srpski kwiÿevni glasnik, recepcija, prevodna kwiÿevnost, pozorišni prikaz.

Viktor Igo, uz Lamartina, Voltera i wegovog starijeg savremenika Lesaza, spada u francuske pisce koji su poåetkom XIX veka meðu prvima bili prevoðeni kod nas. On je ujedno i pisac o kome vrlo åesto piše srpska štampa XIX i prve polovine XX veka.1 Wegovo ime ušlo je u našu kwiÿevnost još 1838. godine, najpre u kratkoj belešci u vojvoðanskoj Srbskoj novini, a iste godine i prevodom wegove pripovetke Klod Ge (Claude Gueux, 1834), objavqenog samo nekoliko godina po originalu u Serbskom narodnom listu. Za ovim prvim prevodom proznog dela slede prevodi Igoovih komada Anðelo, tiranin iz Padue (Angelo, 1835) i Ernani (Hernani, 1830) oba iz pera Jovana Sterije Popoviãa. I jedna i druga drama prikazane su kod nas 1842. godine.2 Za razliku od Igoovoih proznih i dramskih dela, wegova poezija prevoðena je sporadiåno. Razlog tome je verovatno teškoãa da se Igoovi melodiåni stihovi prenesu na odgovarajuãi naåin u vezanom stihu na srpski jezik. Paulina Lebl-Albala u svom radu o prisustvu Igoa kod nas, objavqenom u Srpskom kwiÿevnom glasniku 1912. godine,3 navodi kao prvi iz wegove poezije prevod pesme Grob i ruÿa iz zbirke Unutrašwi glasovi (Les voix interieures, 1837). Nepoznati prevodilac objavquje
1 U radu je obuhvaãen period do 1941. godine kad Srpski kwiÿevni glasnik prestaje da izlazi. 2 O recepciji Igoa kod nas v. Jelena Daniã-Stanojåiã, Viktor Igo u našim novinama i åasopisima (18 —1918 8 3 ) , Anali Filološkog fakulteta u Beogradu, 1961, 151—189. 3 SKG, 1912, XXIX, 7, 11, Paulina Lebl-Albala, Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti, 527—537, 842—857.

84 ga gotovo 10 godina posle prevoda pripovetke Klod Ge, 1847. godine, u istom listu. Povodom ove Igoove pesme pisao je prethodno i Glasnik 1903. godine. On donosi prevod Aleksandra Andriãa navodeãi kao kuriozitet da je objavqen u Peštansko-budimskom Skoroteåi još 1844. godine i uz wega daje i original pesme.4 Igo je u našoj kwiÿevnosti i periodici najprisutniji sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka. Tada se prevode wegovi romani sa moralistiåkom tendencijom, oni „koji mogu da zabave, ali i da pouåe". Tako je još 1862. godine, kad su objavqeni Jadnici (Les Miserables) u Francuskoj, kod nas preveden poåetak ovog romana. Tek ãe ga, meðutim, Mita Rakiã prevoditi i štampati od 1872. do 1886. godine. U ovom periodu prevodi se veliki broj Igoovih romana — Rabotnici na moru, 1866. godine (Les Travailleurs de la Mer, 1866), Siromah Klavdije, 1869. godine, Na belom hlebu, 1886. godine (Le Dernier jour d'un condamne, 1829). Prevod romana Devedeset treãa (Quatrevingt-treize, 1874) zapoået je iste godine kad je roman objavqen u Francuskoj, 1874, a drugi deo preveden je i objavqen 1885. godine. Zanimqivo da ãe Bogorodiåina crkva (Notre-Dame de Paris, 1831), na koju je skrenuo paÿwu Jovan Subotiã u Serbskom narodnom listu još 1838. godine, biti prevedena tek 1898. godine jer se smatralo da ne moÿe zainteresovati širu publiku.5 Ovo je period i Igoovog intenzivnog prisustva u našim listovima koji, po uåestalosti i broju napisa moglo bi se reãi, pomno prate pre svega wegovu politiåku i društvenu aktivnost. U ålancima tog doba prikazuje se najåešãe ovaj aspekat Igoovog rada — wegova istupawa, govori i apeli, pisma i ålanci koji ga predstavqaju kao pesnika slobode, borca protiv nepravde, zaštitnika slabih. Mawe ima ima ålanaka koji govore o wegovom stvaralaštvu. Devedesetih godina XIX veka, meðutim, sve je više ålanaka u kojima se govori o specifiånostima samog Igoovog dela, sa mawe ustaqenih fraza i izraza divqewa ovom pesniku i wegovom åovekoqubqu.6 U vreme pokretawa Srpskog kwiÿevnog glasnika, 1901. godine, Igo je, dakle, i te kako poznat i åitan kod nas. Evropski orijentisan, široko kwiÿevno-kulturno i prosvetiteqski koncipiran, Srpski kwiÿevni glasnik prevodi i piše o najpoznatijim evropskim piscima. Uz to, wegova stalna rubrika Beleške puna je kratkih vesti o novim izdawima dela ili objavqenim studijama o piscima, ne samo kod nas veã i u inostranstvu. Beleške su obaveštavale i o raznim kwiÿevno-kulturnim manifestacijama i jubilejima, kako kod nas tako i u širim, evropskim okvirima. U Srpskom kwiÿevnom glasniku Igo je prisutan od samog poåetka izlaÿewa åasopisa i wegovo prisustvo prati se kroz više Glasnikovih rubrika, od prevedenih pesama štampanih na ustaqenom mestu za priloge iz stranih kwiÿevnosti, do najrazliåitijih dogaðaja vezanih za Igoovo ime i delo — godišwi4 5 6

SKG, 1903, VIII, 6, 476—477. J. Daniã-Stanojåiã, nav. d. J. Daniã-Stanojåiã, nav. d., P. Lebl-Albala, nav. d.

85 ca, objavqivawa wegovih kwiga ili studija o wemu, koji su se pojavqivali u Beleškama i bili prvenstveno informativnog i prigodnog karaktera. Prvi put se Igo pomiwe 1901. godine povodom kwige pisama svojoj verenici za koju Glasnik prenosi da je izazvala mnogo paÿwe u francuskoj štampi i da je „kao dokument intimnog ÿivota ovog velikog pesnika" vrlo zanimqiva.7 Naredne godine, povodom stogodišwice Igoovog roðewa, uredništvo javqa da su na proslavu pozvani Hauptman, Gorki i Kipling kao predstavnici nemaåke, ruske i engleske kwiÿevnosti.8 Nekoliko brojeva kasnije, istim povodom, podseãa se na opreåna mišqewa koja su vladala o ovom pesniku i koja ãe, uostalom, biti primetna i u ostalim napisima o Igou objavqivanim u Glasniku — dok je za jedne Igo bio „polubog, patrijarh francuske kwiÿevnosti", drugi su u wemu videli „veštog ÿonglera sa reåima", koji „razvija opšta mesta", „bez ideja". Igo je predstavqen u ovoj belešci, kao mnogo puta do tada u našoj štampi, prvenstveno kao pesnik slobode, socijalne pravde i demokratije koji se bori za ugwetene narode. Podseãa se da mu Srbi duguju posebnu zahvalnost za wegov plemenit apel 1876. godine za prava „junaåke male nacije".9 Misli se, pri tome, na tekst Za Srbiju koji je Igo objavio u listu Rappel u vreme srpsko-turskog sukoba 1876—1878. godine. Ovaj apel, u kome Igo ustaje protiv stradawa hrišãanskog stanovništva i ravnodušnosti koju prema tome pokazuju evropske vlade, postaãe, naÿalost, aktuelan ponovo u vreme novih borbi i stradawa na Balkanu, pa ãe ga Glasnik objaviti 1912. godine. Srpski kwiÿevni glasnik beleÿi i najnovija izdawa Igoovih dela u Francuskoj. Tako saznajemo da je izašla Posledwa rukovet (Dernière gerbe), pesme iz zaostavštine Viktora Igoa,10 a da u Lionu izdavaå Bernoux Cumin e Masson sprema novo, raskošno izdawe dela ovog pisca u pedeset tri sveske.11 Od studija posveãenih Igou pesniku Glasnik piše o jednoj „vrlo kwiÿevnoj i zanimqivoj studiji" mladog Fernana Grega, „jednog od najboqih i najpoznatijih pesnika francuskih" (åije ãe dve pesme biti prevedene u Srpskom kwiÿevnom glasniku nekoliko godina kasnije). U woj Greg ustaje u odbranu velikog pesnika od svih onih koji su mu odricali znaåaj i kao pesniku i kao filozofu.12 Igo je, dakle, u Glasniku bio åesto prisutan kroz kratke informativne tekstove pre nego što je 1903. godine objavqen prevod pesme Natpis (devet stotina godina pre Hrista), iz wegove epopeje Legenda vekova (Inscription, 1870, in La Legende des siecles, 1859, 1877, 1883).13 Ovo je ujedno prvi i jedan od reðih prepeva sa francuskog u Glasniku do 1914. godine. Natpis sastavqen u obliku epitafa prepevao je Sima
7 8 9 10 11 12 13

SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG, SKG,

1901, 1902, 1902, 1902, 1902, 1904, 1903,

II, 3, 240. V, 2, 159. V, 4, S., 315—316. VI, 2, 794. VII, 2, 157. XIII, 8, 633. VIII, 8, 594—595, preveo Sima Panduroviã.

ukoliko je smatrala da wihovo delo svojim osobinama ne zasluÿuje paÿwu koja mu se poklawala. bez obzira na uspelost pesnika. doduše u kontekstu razmatrawa Eredijinog stvaralaštva. Da bi oåuvao neophodan broj slogova. Ernani 1880. godine (Marija Tjudor) i za vreme izlaÿewa Glasnika imale su svoju publiku. godine u Narodnom pozorištu.. Tek ãe ovde biti nešto više reåi o Igou pesniku. za romantiåarsko pozorište. pomog'o. godine i studije Bogdana Popoviãa posveãene Erediji. sve do 1911."16 Kao jedini kvalitet u woj Rakiã. površno ocrtane liånosti. tako da izgledaju naivni i primitivni". 295. Uvek briÿna da iz stranih kwiÿevnosti izabere i predstavi ono što bi svojim kvalitetima trebalo da posluÿi kao uzor za vaspitawe i uzdizawe ukusa. XI. Ruj Blas 1875. posebno Ruj Blas. 1908. 1930. prodav'o. predstavqa kao izveštaåenu i naivnu.14 Polazeãi od ove drame. Igoove drame igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu još od 1869. prazna i neukusna kao retko koje delo Higovo. 1935. nategnuta i neprirodna drama. one više neãe biti prikazivane za dugi niz godina. 1882. Marija Delorm 1881.15 Prepriåavajuãi posledwe scene komada. odnosno da fiziåke rugobe kriju moralnu veliåinu. Rakiã zakquåuje: „Tako se melodramatiåno završava ova izveštaåena. 1895. Petar Volk.. karakteristiåna je i inaåe slaba kompozicija.86 Panduroviã. Posle ovih prvih napisa o Igou nastala je veãa pauza. 1904.17 U Glasniku. zadrÿavajuãi dvanaesterac i parnu rimu originala. meðutim. Ibid. 14 15 . kao i mnoštvo melodramskih elemenata. 1902. Anðelo nije izvoðen u Beogradu. gde ih u originalu nema. Meðutim. Institut FDU. Milan Rakiã je u svom prikazu. Pozorišni ÿivot u Srbiji 18 1944 / 5 3 . dado'. vidi „nenadmašne stihove" Igoa. 17 Lukrecija Borxija igrana 1872. Epski uzvišen ton. Na oštre ocene nailazimo tako povodom drame Viktora Igoa Kraq se zabavqa (Le Roi s'amuse. Rakiã smatra da se svi Igoovi komadi mogu svesti na åiwenicu da se oni najneugledniji po poloÿaju odlikuju najplemenitijim oseãawima. iako mnogobrojne. 1832) koja je bila igrana 1904. Panduroviã je pravio ustupke — rek'o. 4. Marija Tjudor 1869. kome i Igoovo pripada. zidat'. Nijedan tekst nije se odnosio na samo Igoovo delo. saåuvan je zahvaqujuãi i silaznoj intonaciji na kraju stihova koji su gotovo u celoj pesmi i sintaksiåko-semantiåke celine. koga naziva velikim i neporoånim pesnikom. 1894. Naime. Glasnikova kritika nije prezala pred veliåinom i reputacijom pisaca koje je predstavqala åitaocima. bile su preteÿno prigodnog karaktera. 301. neuverqiva intriga. Beleške u kojima se pisalo o Igou prvih godina izlaÿewa åasopisa. objavqenom iste godine u Glasnikovoj rubrici Pozorišni pregled. koji je i sƒm prevodio Igoovu poeziju. Kraq se zabavqa 1904. Ne samo da su u ovom komadu likovi graðeni na takvim suprotnostima veã su i scene zasnovane na kontrastima koji su prema Rakiãu „åesto nategnuti i preterani. kao i ujednaåen ritam originala. v. Ovaj ravnomerni ritam — jedan stih jedna reåenica — prekidaju samo dva opkoraåewa. Beograd 1992. 16 Ibid. SKG. 294—301.

brat rano preminulog pesnika Stevana Lukoviãa. 1912. 2.21 Preveo ga je Milan Lukoviã. 150—153. XXIX. a i sƒm uåestvuje objavqujuãi niz tekstova posveãenih ovom kwiÿevnom pokretu. iznosi veã poznato i rasprostraweno mišqewe. Glasnik gotovo cele godine prati obeleÿavawe ovog jubileja u Francuskoj. kojim je zapoåeo Srpski kwiÿevni glasnik. 11. Posledwi tekst Viktora Igoa u staroj seriji Glasnika jeste veã pomiwani. sledi veãa studija Pauline Lebl-Albala.18 Za Popoviãevim tekstom. a onda se smawuje. izostavqaju iz prevoda teÿe delove. Hoze Marija de Eredija. Sasvim u vaspitno-obrazovnom duhu åasopisa utemeqenom deset godina ranije u programskom ålanku Bogdana Popoviãa. koja je nastavila da izlazi 1920.. politiåko-socijalne ålanke i govore. godine. koji se dotakao jednog vida Igoovog stvaralaštva. koja je åitana na Beogradskom univerzitetu 1911. kao i dve strofe Zlih duha u kojima broj slogova u stihu raste od dva do deset. SKG. na Igoovo ime nailazi se tek u godini proslave stogodišwice romantiåarskog pokreta. ne samo kroz poeziju i prozu veã i kroz dramsku kwiÿevnost.22 SKG. ibid. Istovremeno ona prati i vaqanost prevoda navodeãi i komentarišuãi. kroz sve kwiÿevne rodove i vrste u kojima se Igo ogledao. Upravo povodom razliåitih vrsta stihova i izraÿajnih moguãnosti koje oni pruÿaju Bogdan Popoviã navodi. 842—857. a objavqena naredne godine u Srpskom kwiÿevnom glasniku. egzotiånost. koji je preobrazio pesniåki oblik obogativši reånik i usavršivši tehniku stiha. na francuskom i u prevodu. istorijske i filozofske spise. o Igou kao reformatoru koji je u francusku liriku uneo ÿivopisnost. åuveni pamflet iz 1876. XXVI. 1930. 21 SKG. prvenstveno zbog socijalne tendencije wegovih tekstova. 635. XXXI.. Takoðe. U novoj. na primeru Igoovih dela na srpskom jeziku. 1930. jednu strofu iz pesme Viteške igre Kraqa Jovana u stihovima od tri sloga. Milaåiã.87 Bogdan Popoviã ponavqa stav da je osnova Eredijinog pesništva u poeziji i Igoovoj Lekonta de Lila. D. objavqen pred poåetak balkanskih ratova. 18 19 . 711—714. koje nalazimo i kod Lansona. André Monglond: Le préromantisme français. istoriju. 9. Z. 20 Ibid. 2. Paulina Lebl-Albala prati kako su primana i prihvatana Igoova dela kod nas i kako je raslo oduševqewe ovim pesnikom. 8. 7. Paulina Lebl-Albala naglašava da je svaki dobar i lep prevod „datum u srpskoj prevodnoj kwiÿevnosti"20 i dobitak za srpsku kwiÿevnost. Beleÿe se kwige objavqene u Francuskoj koje se bave romantizmom. 1911. XXIX.19 Iscrpno. posrbquju imena liånosti ili upotrebqavaju trivijalne izraze. 116—131. 1. Za Srbiju. 1912. Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti. koji je takoðe bio Glasnikov saradnik. 531. Za Balkansko slovenstvo. poratnoj seriji Srpskog kwiÿevnog glasnika. 22—32. godine u korist Srbije i balkanskog slovenstva. doåaravajuãi pribliÿavawe i odlazak duhova i ilustrujuãi time Igoovo majstorstvo. Henri Trouchon: Romantizme et préromantisme. 22 SKG. loše obiåaje naših prevodilaca da mewaju originalne tekstove. 527—537.

1930. deklamatora. XXX. buntovan romantiSKG. M. XXIX. 1.27 a drugom se uzdiÿe sama ideologija romantizma — sloboda oseãawa i mašte. 387—388. 25 SKG. 3. 21. 26 SKG. postalo je vremenom šablon i melodramski naivno. primeãuje on. 23 24 . meðutim. 1930.. 1930. „Bolesno" u literaturi. 12—23. XXXI. 96—105. Mnogo blaÿe nego svojevremeno Milan Rakiã.29 Ono što je. koji je bio „najveãi datum u istoriji francuskog romantizma".24 Glasnik u neku ruku kroz svoje tekstove i beleške daje istorijat ovog kwiÿevnog pokreta. nastavqa Manojloviã.23 a wegovi saradnici u svojim tekstovima sagledavaju romantizam iz razliåitih uglova. 8. SKG. Ðoriã. Meðu ogledima koji su se u Glasniku te jubilarne godine šire bavili romantizmom nalazi se i studija Todora Manojloviãa Duh i sudbina romantizma. prati etape razvoja ovog pravca u Engleskoj. dr R. 30 SKG. duboko tragiåno. Markoviã. ne razvijajuãi je niti je produbqujuãi. Kod wega su suština i duh zaostajali na uštrb efekta i deklamacije. uz sve wegove scenske nedostatke. a posebno u Nemaåkoj i Francuskoj. bilo smelost u dramskoj konstrukciji. pa ga utoliko smatra vrednim da obeleÿi ovakav jubilej. Prema Manojloviãu. 638. Duh i sudbina romantizma. zadrÿavajuãi kritiåku distancu. francuski romantizam imao je mnoge oznake nemaåkog uticaja. kao vrstu intuicije jedne pesniåke generacije koja je kråila nove puteve. Manojloviã vidi Igoa više kao doktrinara. 8. U svom ålanku Kroz kwige i dogaðaje26 autor. da galami. 230—232. 625. XXIX. 1930.88 prati se pisawe francuske štampe o ovom dogaðaju. 21. kao pravi veliki pesnik". Miloš N. 1833). 28 SKG. a Igo „kao neki kraq ili papa francuskog romantizma"31 samo je popularisao romantiåarsku ideologiju. 637—638. 1930. 1. da grmi veliåanstveno i zanosno.. 1930. 1930.. neposrednost izraza. 27 Ibid. dr Ranko Markoviã u svojoj belešci u Glasniku priznaje da je ovaj komad „dokumenat vrlina i u isto vreme nedostataka pozorišnog romantizma u Francuskoj".. 5. efektna scena. XXX. Naroåito se osvrãe na ulogu koju je Igo imao u romantiåarskom pokretu. XXX. On izdvaja najvaÿnije prethodnike i nove impulse koje su oni dali romantizmu. 31 Ibid.30 U woj Manojloviã prati ovu kwiÿevnu pojavu od pojave termina romantique preko wenih glavnih odlika po kojima se razlikuje od klasiåarske umetnosti.. potpisan kao „Povremeni". Rusiji. vidi u proslavi romantizma dve manifestacije — jedna je vezana za stogodišwicu Igoovog Ernanija. 12—23. Na našoj pozornici ovaj jubilej obeleÿen je izvoðewem Igoove Lukrecije Borxije28 (Lucrece Borgia. XXIX.32 Igoov romantizam je. 32 Ibid. verbalistu neiscrpne mašte i virtuoznog stihotvorca koji je „umeo da barata. iskrenost i autentiånost. koji je oznaåio pobedu romantizma. U jednoj od prvih beleški te godine25 podseãa se na burne reakcije izazvane izvoðewem Igoovog Ernanija. Todor Manojloviã. 2. vidi ovaj komad. 625—627. 29 Ibid. Neobjavqena Lamartinova pesma.

35 On zadrÿava Igoovu strofu i rime. Od Igoa odvajaju se Viwi. u ovom sluåaju impassible. 36 Michele Aquien. Junske noãi. potom i Raspeãe biãe prevedene u Glasniku tek 1939. pa tako i ovde odmah posle Manojloviãeve studije Glasnik donosi prilog Iz francuske romantiåne lirike u kom su prevodi Šenijea. Strofa (coué). Alfred de Mise.36 Posle 33 SKG. Tuga. 34 Lamartinova najåuvenija pesma Jezero. Olimpijeva melanholija pri pogledu na nekadašwa zajedniåka mesta iskazana je sekstinama. åesta kod Igoa. ni tokom te godine. 2. 1840). Srpski kwiÿevni glasnik objavquje prevod još jedne Igoove pesme. Igou drag motiv sumraka i noãi imaju i fantazmagoriåni Zalasci sunca. Kraj obala. Dictionnaire de poetique. LVIII. a sa wim i preokret u dotadašwu poeziju. nema Lamartina. 1837) iz zbirke Zraci i senke. Najveãim brojem pesama (3) u ovom izboru zastupqen je Igo. Ovu pesmu karakteristiånog romantiåarskog motiva qubavi i prirode kao wenog svedoka. godine. . Marselina Debord-Valmor i Ÿorÿ Sand. 1. ali je zadrÿan tipografski oblik orginala. Librairie Generale Francaise. 90—92. Andre Šenije. M. pesnika åije su Meditacije (Meditations poetiques. I treãa Igoova pesma u ovom izboru Junske noãi (Nuits de juin. 1939. Kao što je åesto bio sluåaj u åasopisu. prepevao je dr Miloš N. 1828). Ðoriã.33 Sve pesme je nerimovanim stihovima preveo sam Todor Manojloviã. dva katrena sa ukrštenom rimom abab. nerimovanim stihovima. åuvene Tuge Olimpijeve (Tristesse d'Olympio. XXX. jer ne åuva uspomenu na zaqubqene. åestom kod Igoa. Paris 1993. 35 SKG. Igoa i Misea. 242. Todor Manojloviã je preveo doslovno. posledwe pre izgnanstva. prevedena je nerimovanim stihovima. preveo T. 18—23. kad je uostalom objavqeno najviše prevoda romantiåarskih pesnika u Novoj seriji. Glasnikovi kritiåari su svoje kwiÿevnoteorijske studije ilustrovali odgovarajuãim prevodima iz stranih kwiÿevnosti. Ponekad kad sve spava. 1930. gotovo pred sam kraj svog izlaÿewa. Eufrozina. 1939. Manojloviã ide åak dotle da smatra da svi koji u romantici vide nešto neozbiqno. Viktor Igo. 1820) najavile romantizam unevši nov senzibilitet. u kojoj posle dva dvanaesterca dolazi osmerac i sa istom rimom kao u prethodnoj pesmi prevedena je takoðe nerimovanim stihovima.34 Iz Igoove poezije izabrane su dve pesme iz zbirke Jesewe lišãe (Les Feuilles d'automne. Isti. Zanimqivo je da ni u ovom izboru. Devet godina kasnije. 1831) koja je sledila za virtuoznim Orijentalkama (Les Orientales): Ponekad kad sve spava (1829) i Zalasci sunca (Soleils couchants. sastavqenim od dva dvanaesteraåka distiha izmeðu kojih su dva šesterca rimovana po šemi aabccb. Zalasci sunca. 1837) iz zbirke Zraci i senke (Les Rayons et les Ombres. ludo i bolesno imaju takav utisak „zbog Igoa".89 zam inata koji prihvata sve što je u opreci sa klasicizmom. „Ponekad kad sve spava" zapravo je prvi stih koji je upotrebqen umesto naslova. ovaj raspored rima sreãe se još kod Malerba i Ronsara. Dve dvanaesteraåke sekstine sa rimom aabccb.

37 38 39 40 41 SKG. Milaåiã prikazuje u åasopisu. Adrijan Tilger navodi da nijedan italijanski romantiåar nije u Italiji tako omiqen kao Igo.41 Uz izuzetne pohvale autoru on istiåe kquåna mesta wegovog rada — stavove Svetislava Petroviãa o raznolikosti Igoovog genija. vizije/iluzije.. 636. XLVI.90 ovog prvog dela. LVII. XLIX. gde je Igo bio u izgnanstvu. sposobnost da potrese. Hajnrih Man izmeðu ostalih pohvala istiåe Igoovo saÿaqewe i pravdu. M. SKG. zadivqujuãoj plodnosti. da nije sposoban za mistiåku inspiraciju i da je wegov uticaj bio više širok nego dubok. ni wegov humanizam i uzvišenost nemaju više vrednost i znaåaj koji su nekada imali. Legenda vekova. povišen ton i uzbuðewe pred prizorom prirode koja ne åuva uspomenu na qubavnike iskazani su uzviånim reåenicama.38 navodi se da je jedna pesma iz wegove zbirke Strašna godina (L'Année terrible. liånom doÿivqaju stvarnosti. Viktor Igo u mišqewu stranih pisaca. LIII. naprotiv. pesniåkih zbirki Posmatrawe i razmišqewe.37 podseãa se na anegdote prilikom slawa satiriåne zbirke Kazne uperene protiv Napoleona III sa ostrva Xersej. bliskost sa današwim åovekom po unutrašwem. laganog ritma i deskriptivnog treãeg lica dolaze dvanaesteraåki katreni sa ukrštenom rimom. godine. 634—635. U. uz ovu. na primer. stihovi postaju sintaksiåko-semantiåke celine da bi posledwi deo pesme doneo smirewe (uspomene postaju ekvivalent veånosti) koje pokazuje i izbor reåi u rimi — klone/tone. drama Ruj Blaz i Ernani i romana Bogorodiåina crkva u Parizu i Jadnici. D. 1936. Najzad Aleksej Tolstoj dotiåe Igoov društveno-moralni znaåaj za one koji se bave socijalnim reformama. 5. U. SKG. a cela strofa postaje jedna reåenica koja nosi znaåewe. 8. Beleÿi se da je u Francuskoj objavqeno izdawe izabranih odlomaka iz wegovih dela. da on nema oseãaj za tragiåno osim za teatralno tragiåno. 1939. Unamuno. smatra da je Igoova snaga samo verbalna. Tako je. 8. 3.40 Istim povodom Svetislav Petroviã objavio je esej Viktor Igo. SKG. 1872) objavqena sada u Francuskoj kao ilustracija povodom preteãih dogaðaja uoåi Drugog svetskog rata. 1931.. 253.39 Srpski kwiÿevni glasnik preneo je 1935. . senom/koprenom.. 397. Prelazi se na drugo lice i direktno obraãawe prirodi. Z. XXXII. i anketu koju je povodom pedeset godina od smrti Viktora Igoa organizovao list Le Mois i u kojoj su mnogi poznati svetski kwiÿevnici izneli podeqena mišqewa o ovom piscu. ukratko. Moris Bering Igou odao priznawe za vizionarstvo i patos. skoncentrisani praktiåno u jednoj svesci u Novoj seriji Glasnika. iako ni wegova misao. Igoov ÿivot i delatnost uopšte zaokupqali su paÿwu Glasnikovog uredništva niz godina. 1938. 3. 1935. SKG. I dok su prevodi Igoovih pesama. wegovo saoseãawe sa potlaåenima i nemoãnima — nalazimo i ovde pobrojane sve one Igoove osobine koje su uobiåajeno nailazile na pohvale. åini/u tmini. koji Dušan Z. osetqivost za aktuelne politiåke i društvene dogaðaje.

na ironiji tragiånih nesporazuma. savršenstvo forme. On u svome prikazu oštro reaguje što je Pozorište neopravdano. istiåu uvek kao neprevaziðeni kvalitet Igoovo versifikatorsko majstorstvo i verbalnu snagu. Igo je. On istiåe Igoovu imaginaciju. originalnosti i jaåini oseãawa zaostaje za velikim piscima. meðutim. govori Vinaver nadahnuto. Poreðewa radi. Ruj Blaz. 2. na antitezama neboseÿnim. „iz straha od poezije" i „romantiånog prenemagawa". godine Igo je kod nas veã vaÿio za jednog od najveãih evropskih pisaca. sa pet prevedenih pesama najzastupqeniji francuski romantiåarski pesnik u Glasniku. cenio kao mislilac. ako bi se Igo. XLVII. Wegova prozna dela gotovo da su sva prevedena. zvuku i jeku" i oštro reaguje protiv svoðewa ovog pesnika na racionalno i umereno.42 Do pojave Srpskog kwiÿevnog glasnika 1901. Naime. a mišqewe kritike kretalo se od prvobitnih izraza divqewa Igoovom åovekoqubqu. Povodom we napisaãe Stanislav Vinaver posledwi tekst posveãen Igou u Glasniku. kroz Glasnik. ali ne nalazi originalne i duboke ideje u wegovom delu. u boji i sjaju i blesku. bogatstvo slika i reånika. po mašti i moãi izraza izvesno nikad nenadmašen". 1838).43 Svi kritiåari. prevedene su po tri Viwijeve i Miseove. Sliåno mišqewe iznosi i Bogdan Popoviã govoreãi o Zmaju u svom tekstu Šta je veliki pesnik. plemenitosti i politiåkoj angaÿovanosti do kasnijih razmatrawa kwiÿevne vrednosti wegovih dela. „on bi ispao vrlo mali åovek… u glavi tog xina nikad se dve zaista duboke i odmerene misli nisu ukrstile". 1936. Za razliku od Rakiãa koji je svojevremeno u Igoovim dramama video pre svega izveštaåenost i banalnost. Moÿda je to naivno — ali je naivnije ako se antiteze potkrešu kao korov. Stanislav Vinaver. svoje pozorište gradio na „blesku rascvetalih stihova. a dve Lamartinove pesme. svelo Igoa na prozu. kao Milan Rakiã ili Todor Manojloviã na primer.91 Ovu godišwicu smrti Viktora Igoa Narodno pozorište obeleÿilo je prikazivawem wegove drame Ruj Blaz (Ruy Blas. u savršenstvu i novini forme" moÿe se pratiti. ali je zato wegova veliåina „u sjaju. ali uvek u kontekstu nekih drugih kwiÿevnika ili kwiÿevnih pojava. na velikim gromovnim reåima. na urnebesu strasti i mrÿwi. . On se åesto spomiwe u åasopisu. 153—156. preteranost i neuverqivost. na fatalnim ogwevima koji proÿdiru. Igo je. i kad ga oštro kritikuju. 43 Sliåno mišqewe koje ãe se i kasnije sretati u Glasniku kod drugih kritiåara nalazimo još kod Lansona u Istoriji francuske kwiÿevnosti (1894). tako. u melodiji. ogwevi utule". gotovo istovetno. Stil i stih na beogradskoj pozornici. u gipkosti. „jedan od najveãih svetskih pesnika. Moÿda je åiwenica da je Igo bio veã toliko „odomaãen" kao jedan od najåitanijih stranih pisaca kod nas dovela do toga da nijedan kritiåki napis u Srpskom kwiÿevnom glasniku ne bude posveãen wegovom delu. Ocena koju je u Pokretu 1902. godine izneo Glasnikov buduãi saradnik Uroš Petroviã da Igo po dubini svojih misli. Igo je i u drugim åasopisima tog 42 SKG. Vinaver ustaje u odbranu Igoovog romantiåarskog zanosa i pijanstva „u reåi i stihu i sliku.

godine. do 1941. Bibliografija Srpskog kwiÿevnog glasnika. 1925. sve vreme izlaÿewa Glasnika (prva beleška o Igou je iz 1901. pedesetogodišwice smrti. ali je reå o vrlo slobodnom prevodu. Lanson. Viktor Igo koji je više od pola veka pre pojave Srpskog kwiÿevnog glasnika bio poznat i priznat kod nas zbog svojih humanistiåkih ideja i društvenog angaÿovawa. Bibliografija rasprava. u Srpskom kwiÿevnom glasniku je prisutan prvenstveno kao pesnik45 (kao tekovina francuske tradicije koja postaje i naša. godine). Anali Filološkog fakulteta u Beogradu. ne tekstovi u kojima se on spomiwe) åak trinaest su beleške. U istom periodu. Dictionnaire de poétique. I—VII. a tri pozorišna prikaza. 45 Veãim brojem prevedenih pesama biãe zastupqen samo Bodler. Paris 1952. Paris 1993. 1961. Viktor Igo u našim novinama i åasopisima (18 — 8 3 1918 ) . Hachette. kao i povodom stogodišwice romantizma. prevedeni su i objavqeni (neki i po više puta) gotovo svi Igoovi romani — u Glasniku nema prevoda nijednog wegovog proznog dela. godine. a romani bili ceweni posebno zbog socijalne dimenzije. o preradi i posrbi Igoovih pesama. godine. Gotovo polovina tih beleški (šest) prigodnog je karaktera. åuvena Olimpijeva tuga objavqena je po prvi put i jedino u Glasniku.92 doba vrlo åesto prevoðen. jedna je studija o recepciji wegovih dela kod nas. Tako. O poloÿaju Igoa u Srpskom kwiÿevnom glasniku ne govore samo zapaÿawa kritiåara iskazana u tekstovima veã i vrsta priloga i wihovo mesto u åasopisu. iako ne u prvom planu. Iako su wegovu poeziju prevodili i u åasopisima objavqivali naši najpoznatiji pesnici (Milan Rakiã. što pokazuje rad Pauline Lebl-Albala). . Qubica Ðorðeviã. Jelena Daniã-Stanojåiã. Vojislav Iliã. 151—189. objavqena povodom znaåajnih datuma: stogodišwice roðewa. Histoire de la littérature française. tj. Paris 1996. Librairie Générale Française. Ima šest prevoda. Narodna biblioteka Srbije.44 Suprotno je sa proznim delima kojima je Igo ušao u našu kwiÿevnost 1838. GF-Flammarion. Histoire de la littérature française. godine. 44 Izbor pesama iz ove Igoove zbirke objavio je još 1891. LITERATURA Michèle Aquien. Sima Panduroviã) do poåetka Drugog svetskog rata štampan je prevod samo jedne Igoove zbirke — Protiv tiranije (Les Chatiments). od kojih dva opet povodom godišwica. i to. ålanaka i knjiÿevnih radova. Dragiša Stanojeviã pod istim naslovom. Zagreb 1956. ali to nisu uvek wegove najpoznatije i najboqe pesme. Beograd 1982. godine. åiji su govori i pamfleti bili navoðeni u našim åasopisima. od ukupno dvadeset tri priloga o Igou (brojani su samo prilozi koji se neposredno odnose na Igoa. na primer. štampane u istoimenoj rubrici koja se nalazila uvek na posledwim stranama lista. posledwi prevod iz 1939. Naime. i to tek 1939.

placées sur les dernières pages de la revue. Srpska bibliografija. . 7. il est poète romantique français traduit le plus souvent dans la revue (5 poésies traduites parmi lesquelles La Tristesse d'Olympio. Narodna biblioteka Srbije. Pozorišni ÿivot u Srbiji. Hugo poète domine. surtout son imagination. Viktor Igo u srpskoj kwiÿevnosti. Par contre. 18 1944 / 5 3 . Vesna Simoviã VICTOR HUGO DANS LE MESSAGER LITTÉRAIRE SERBE Résumé Au moment où le Messager littéraire serbe apparait en 1901. revue de grand renom de la première moitié du XX siècle (1901—1941). XXIX. sa puissance verbale et la virtuosité da sa versification. Meme s'il est présent dans la revue depuis ses premiers numéros et qu'on parle de lui souvent.93 Paulina Lebl-Albala. Victor Hugo est déjà célébre et reconnu chez nous surtout pour ses idées humanitaires et son engagement politique. Srpska kwiÿevna zadruga. Il n'y a pas de traductions de ses oeuvres en prose. Petar Volk. Beograd 1992. ou les notes publiées à l'occasion des anniversaires de Hugo — sa naissance ou sa mort. Istorija moderne srpske kwiÿevnosti. Kwige 18 68 —1944 . 1912. Dans le Messager littéraire serbe. la plupart des textes consernant Hugo sont de courtes nouvelles ou anecdotes. 842—857. 527—537. Institut FDU. Beograd 1995. ils admirent sa poésie. publiée uniquement dans cette revue). SKG. 11. Beograd 1989. Predrag Palavestra. Alors que les critiques jugent mal ses pièces de théâtre. Le Messager publie aussi 3 critiques des pièces de Hugo jouées au Théâtre National de Belgrade et une étude sur la récéption des oeuvres de Hugo en Serbie. Ses romans sont traduits en serbe et on apprécie leur dimension sociale.

UDC 821.163.41-12.09 Petroviã Njegoš

ZNAÅEWE 1914. STIHA GORSKOG VIJENC A (oblik rano u drugom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve) Radmilo Marojeviã

SAŸETAK: Podrobno se izlaÿe istorija pitawa o tumaåewu forme i semantike oblika rano u prvom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve. Prvo tumaåewe: oblik rƒ no je vokativ imenice (h)rá na (Rešetar, Banaševiã). Drugo tumaåewe: oblik ræno je vokativ imenice ræna (Vušoviã, Ostojiã, Tomoviã). Treãe tumaåewe: oblik ræno je prilog u znaåewu 'prerano, premlad' (Ðukiã, Stevanoviã). Åetvrto tumaåewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vukiã M. Miãoviã, suštinski se svodi na prvo: vokativ rƒ no imenice rá na semantiåki kontaminirane sa orijentalizmom (arapski pridjev ra'n¡ koji u turskom ima znaåewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli'). Autor ålanka dokazuje da u kontekstu tuÿbalice sestre Batriãeve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rƒno, kako u znaåewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ', 'zaštito, uzdanice') tako i u znaåewu na kome se bazira åetvrto tumaåewe ('mili moj', 'dušo moja'), i daje prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [ræno], koja dopušta drugo i treãe tumaåewe. S obzirom na to da radni glagolski pridjev uletio ima nesumwivo ablativno 'odletio' a ne akuzativno znaåewe 'uletio', drugo tumaåewe oblika kao vokativa ræno gubi na uvjerqivosti. Treãe tumaåewe je, i s aspekta semantike i s aspekta poetike, ubjedqivije od drugog, i wemu autor daje prednost, s obzirom na posvjedoåenost oblika ñletßo u znaåewu 'odletio' u narodnim tuÿbalicama u Crnoj Gori Wegoševa vremena, s obzirom na strukturu imeniåkih sintagmi u pripjevima tuÿbalica i s obzirom na semantizaciju oblika ræno u Wegoševom stihu kao priloga od strane samih tuÿbalica. KQUÅNE RIJEÅI: Petar ¡¡ Petroviã Wegoš, Gorski vijenac, Tuÿbalica sestre Batriãeve, oblik rano, prilog za vrijeme.

0. U drugom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve:
Kuda si mi uletio, moj sokole [s§kole] ,

96
od divnoga jata tvoga brate rano [ræno] , da l nevjerne [nœvjõrnõ]ne zna n [è zn (Bog ih kleo!) e ãe [œãõ]tebe prevariti, divna glavo, moj svijete izgubqeni, sunce brate, moje rane bez prebola, rano quta, moje oåi izvaðene, oåni vide?

º]Turke

[GV 1913—1919]

oblik rano je tumaåen prozodijski na dva, a leksiåko-semantiåki — na tri odnosno na åetiri naåina. P r v o tumaåewe, po kome je oblik rƒ no vokativ imenice (h)rá na , obrazlagao je Banaševiã, a od wega su prozodijski polazili Rešetar i Kovaåeviã [v. t. 1.1]. D r u g o tumaåewe, po kome je oblik ræno vokativ imenice ræna, obrazloÿio je Vušoviã, a prihvatali su ga Ostojiã i Tomoviã [v. t. 2.1]. T r e ã e tumaåewe, po kome je oblik rano prilog u znaåewu 'prerano, premlad', iznio je Ðukiã, a dao mu prednost nad drugim Stevanoviã [v. t. 3.1.]. Sva tri tumaåewa navodi Antun B a r a c, ali se ne opredjequje ni za jedno: „Rijeå 'rano' povezuje neki s glagolom 'uletio' u stihu 1913., i objašnjuju to mjesto: kad [kud — R. M.] si mi tako rano, t. j. tako mlad, odletio. — Drugi 'rano' tumaåe kao imenice: hrano, rano" [Barac 1947: 189 („kad" umjesto kud vjerovatno je štamparska greška)]. Å e t v r t o tumaåewe, koje je na navedeno mjesto iz Gorskog vijenca primijenio Vukiã M. Miãoviã, suštinski se svodi na prvo: vokativ rƒ no imenice rá na semantiåki kontaminirane orijentalizmom (arapski pridjev ra'n¡ koji u turskom ima znaåewe 'lijep, dobar, izvrstan, vrli') [v. t. 4.1]. 1.1. U svojim izdawima Milan Rešetar 1914. stih nije objašwavao, nego je rijeå akcentovao: brate rƒno! [Rešetar 1890: 183; Rešetar 1940: 98], „shvatajuãi je kao vokativ od imenice rá na (hrá na )" [Vukoviã 1942: 216—217]. Za wim je to uåinio i Boÿidar Kovaåeviã: brate rƒno! [Kovaåeviã 1940: 133]. Jovan Vukoviã za Rešetarevo znaåewe kaÿe: „Koliko je meni poznato, svi oni kojima su bliÿi po lokalnom jeziåkom oseãawu Wegoševi izrazi, danas ne åitaju u ovim stihovima reå rano sa dugim nizlaznim akcentom, — i, åini mi se, sasvim daleko je izraz brate rá no [rƒ no — R. M.] od onoga što daje lokalnu boju Wegoševu jeziku i wegovoj pesniåkoj dikciji. U Crnoj Gori i woj bliÿim krajevima, gde ova vrsta poezije i danas postoji u narodu, i gde je ovaj pripev vrlo obiåan u tuÿbalicama, ne verujem da ãe se drukåije izgovoriti nego brate ræno! Svi mi koji smo iz tih krajeva, imali smo prilike da åujemo u ovom pripevu samo ovaj akcenat. Pa ipak ima jedna åiwenica koja nam ne dopušta da olako preðemo preko Rešetarova tumaåewa ovoga izraza. I pored toga što smo mi navikli samo na akcenat i znaåewe brate

97 ræno, ima, zbiqa, jedan jasan dokaz da se u tuÿbalicama našim nalazi i izraz brate rƒ no sa Rešetarovim znaåewem i akcentom", pa navodi da je Vuk na jednom mjestu zabiqeÿio u tuÿbalicama prozodijski lik rƒ no : Šuwo rƒno!" [Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga, 1867, s. 183]. „Taj zabeleÿeni akcenat nam nesumwivo pokazuje da je Vuk tako åuo tu reå, i da je hteo oznaåiti je da bi se razlikovao ovaj vokativ od vokativa rano koji åesto u ovim tuÿbalicama dolazi" [Vukoviã 1942: 217]. Rešetarevo tumaåewe branio je kasnije Nikola Banaševiã: „Veã je u st. 1140. imenica hrana upotrebqena u obliku rá na : Krv je qudska rá na naopaka. U refrenu st. 1914, brate rano! znaåi: brate uzdanico (A. Šmaus je dobro preveo: Bruderhorst du!). Ovakva semantiåka evolucija imenice rana (hrana) razumqiva je kad se uzmu u obzir nekadašwi socijalni odnosi u seqaåkim sredinama našega naroda, gde su ÿene i devojke smatrale muškarce kao kuãne starešine još od wihova detiwstva. Da bi se potkrepilo ovo objašwewe postanka i znaåewa imenice rano, moÿe se dodati da se jedna srodna reå davala od milošte åak i ÿivotiwama. Vuk u Rjeåniku, uz prevod imenice hraniteq, dodaje: 'hranitequ moj (kaÿu volu kad ga miluju); Kam' volovi, moji hraniteqi!' T. Ðukiã je ranije prigovarao da sestra ne oåekuje od brata nikakvu materijalnu pomoã (hranu), ali on nije vodio raåuna o semantiåkoj evoluciji ove reåi na kojoj je ovde ukazano. Prema Ðukiãevom tumaåewu, refren brate, ræno (tako on akcentuje) znaåi 'tako rano' (tj. prerano), a kao reåeniåki dodatak udaqen je od glagola, st. 1913, uletio. Tome tumaåewu se protivi struktura tuÿbalice: refren 1914. stiha ne moÿe biti dodatak glagolu 1913. stiha. Sem toga, Crnogorcu se nije prebacivalo kad je rano polazio u borbu. — Još jedno tumaåewe ovog refrena, prema kome bi rano znaåilo rano od oruÿja (vulnus) nije u saglasnosti s karakterom Batriãeve sestre i s prvim refrenom moj sokole. U ovoj tuÿbalici upotrebqava se ova imenica s takvim znaåewem, ali u drugim kontekstima i zajedno s nekim epitetom (moje rane, rano quta, proste rane, qute rane)" [Banaševiã 1973: 337; isto u: Banaševiã 1990: 337]. 1.2. Rešetarevo tumaåewe ubjedqivo su osporili Trifun Ðukiã: „Reå hrano u ovome smislu koji se pridaje sestri Batriãevoj u Crnoj Gori se malo upotrebqava, a sestra brata tako ne oslovqava nigde" [Ðukiã 1940: 132]; „ovaj smisao ne moÿe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kaÿe: hrano, a naroåito ne u Crnoj Gori, i još uz to sestra Batriãeva, koja je imala još sedam brata!" [Ðukiã 1941: 166], Vukiã M. Miãoviã: „U znaåewu hrana (brate, hrƒno) ova reå ne dolazi uopšte u obzir jer se ona u ovoj vezi i znaåewu ne govori u Crnoj Gori, a åak i kad bi se govorila, to ne bi nikad rekla sestra, i to još udata" [Miãoviã 1961: 19] i Branislav Ostojiã: „Crnogorka se nikada ne bi obratila mlaðem bratu kao hraniocu, pogotovu ne ÿena udata koja pored muÿa ima svekra i djevera" [Ostojiã 1976: 13; Ostojiã 1997: 106]. Da je sestra Batriãeva bila udata, vidi se po tome što ona sa drugim pokajnicama ide „uz poqe", što znaåi u pravcu Cuca; koga ona ima u domu nije poznato, bar ne iz samoga spjeva.

98 Na Banaševiãevo tumaåewe najviše se odnose dvije napomene koje komentariše Mihailo Stevanoviã: „Dve napomene åiwene od strane komentatora: jedna u prilog mišqewa da se i bratu moÿe govoriti hrano, kada se to åak i ÿivotiwama govori, i druga protiv tumaåewa da je rano upotrebqeno kao prilog s napomenom da za Crnogorce nikad nije bilo rano stupiti u borbu protiv neprijateqa — svakako su i jedna i druga verbalno taåne. Za prvo se navodi kao dokaz da se u narodu vo zove hraniteqem, i da potvrdu za ovo daje Vuk. A mi moÿemo reãi da je to vrlo rasprostraweno, šta više, u seqaåkim sredinama, gde su volovi na hlebu, kao glavnoj ishrani naroda, saradnici sa onima što oru zemqu (volovima svakako) i ÿito seju. Nije nam poznato da se druge ÿivotiwe nazivaju hraniteqima. Istina, ništa ne bi neobiåno bilo da vlasnik kirixijskog kowa, recimo, ili koji bilo ålan porodice toga vlasnika, nazove hraniteqem. Ali potvrde za ovo u dosadašwim našim reånicima ne nalazimo. Sloÿiãemo se i sa mišqewem da za Crnogorce u prošlosti uglavnom nikad nije prerano bilo stupiti u borbu s Turcima. Ali ãemo se opet, i svakako svi, sloÿiti da se svakome ko mlad pogine u borbi moÿe reãi, i govori se, da je rano poginuo. To se, uostalom, åesto kaÿe i za qude u poodmaklim godinama, i kad umru prirodnom smrãu. Pogotovu ovo kaÿu ÿene koje nariåu za poginulima i umrlima" [Stevanoviã 1976: 110—111]. 2.1. Drugo tumaåewe obrazloÿio je Danilo Vušoviã: „[…] g. Rešetar je pogrešno shvatio reå rano i oznaåio je akcentom rƒ no t. j. hrano. Meðutim tu reå treba åitati ræno, jer je poginuli Batriã za sestru ræna, bol, a ne hrana. / Da je to tako jasno se vidi iz jednog daqeg stiha te tuÿbalice:
— Moje rane bez prebola, rano quta!

(t. j. brate, rano quta!) Ali kao najboqi dokaz za takvo tumaåewe reåi rana, nesumwivo je taj, što se ona u C. Gori, u ovom i sliånom sluåaju, samo tako razume i izgovara. Navodimo ovde, da su vrlo åesti refreni u crnogorskim tuÿbalicama: brate ræno!, svekre ræno!, babo ræno! i sl. i uvek je pokojnik, za ÿenu koja za wim tuÿi, samo ræna, a nikad hrana" [Vušoviã 1929: 79 (ispravili smo štamparsku grešku)]. U skladu sa ovim tumaåewem, Vušoviã je u svojim izdawima Gorskog vijenca u pripjevu 1914. stiha na analiziranom obliku stavio kratkosilazni akcenat, bez zapete ispred wega: brate ræno [Vušoviã 1935: 59; up. Vušoviã 1936: 65], što je bez komentara prihvatio i Ðuza Radoviã [Radoviã 1947: 131]. Za Vušoviãevo znaåewe Jovan Vukoviã kaÿe: ako bi se pretpostavila naporednost vokativa ræno i rƒ no i u Crnoj Gori, „onda su Rešetarov vokativ rƒ no i Vušoviãev ræno i jedan i drugi proizvoqna tumaåewa od dve moguãnosti sasvim jednake verovatnoãe. Ali meni se åini da je Rešetarov vokativ neobiåan u Crnoj Gori, ako bi se tamo i mogao naãi, pa tim Vušoviãevo tumaåewe ima mnogo više verovatnosti" [Vu-

99 koviã 1942: 217—218]. I u zakquåku ålanka Vukoviã daje prednost Vušoviãevom tumaåewu: „Sva tri, dakle, znaåewa reåi rano u ovim stihovima mogu se dokazivati, ali ja bih rekao da je najverovatnije znaåewe koje joj je dao Danilo Vušoviã" [Vukoviã 1942: 217—218]. Vušoviãevo tumaåewe prihvatio je i novom argumentacijom potkrijepio Branislav Ostojiã. U posebnom ålanku pod naslovom Smisao sintagme „brate rano" u Gorskom vijencu on je, suptilnom lingvistiåkom analizom, pokazao sve prednosti navedenog tumaåewa za razumijevawe poetske strukture tuÿbalice. Pri tom autor navodi, kao prvi argumenat, da „ni u jednom refrenu od ukupno 51, koliko ih ima navedena tuÿbalica, nema priloških rijeåi kojima bi se blokirao glagolski oblik" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 103] i da su u refrenima naglašeni statiåki elementi: „Dinamika je blokirana veã odmah refrenom brate rano sa imenicom u svom drugom dijelu da bi zatim produÿila svoje trajawe u toj zaustavqenosti i na kraju dostigla vrhunac preko kletve — glavari se skamenili! — kam im u dom!" [Ostojiã B. 1976: 13; up. Ostojiã B. 1997: 103]. Drugo, ako se poðe od vokativa ræno, poveãava se predvidqivost sadrÿaja „u kontekstu sa ostalim refrenima" i ostvaruje se „veãa koliåina informacije na poetskom planu" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 104—105]. Treãe, „leksema rano stupa u vezu u cjelokupnoj tuÿbalici sa ostalim ne svojim standardnim znaåewem, veã daleko širim moguãnostima semantiåkog spektra, odnosno moguãnostima asocijativnih veza" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 105]. Ostojiã zakquåuje, što bi se moglo smatrati åetvrtim argumentom, da se tuÿiqa „majstorski identifikovala s otvorenom ranom": „Kroz cijelu tuÿbalicu semantiåki dominira imenica rana (vulnus). U refrenima ona je uvijek nosilac semantiåke vrijednosti cijelog stiha, uvijek je dominantna ne samo semantiåki veã i sintaksiåki" [Ostojiã B. 1976: 13; Ostojiã B. 1997: 104, 107]. Za Vušoviãevo tumaåewe opredijelio se i Slobodan Tomoviã: „'Brate rano' izaziva znaåajne semantiåke rasprave. Neki komentatori Gorskog vijenca ovo uzimaju u smislu: 'brate hranioåe'. Drugi misle da je rijeå o tome da je brat rano, prerano, mlad poginuo. Postoji i tumaåewe po kojem ovo znaåi: 'brate mili', što dolazi od arapske rijeåi ra'na. No, najvjerovatnije je tumaåewe da sestra psihiåki bol za poginulim bratom doÿivqava kao istinsku ranu. Da je ovo tumaåewe najispravnije, tome ide u prilog i jedan od sqedeãih stihova u istoimenoj tuÿbalici" [Tomoviã 1986: 267; isto u Tomoviã 1999: 574], pa i on navodi 1918. stih kao potvrdu. 2.2. Drugo tumaåewe su osporavali T. Ðukiã i V. M. Miãoviã. Za Vušoviãevo objašwewe, koji je „stajao na gledištu da ova reå znaåi: ranu (na srcu), u smislu rano quta", Trifun Ðukiã kaÿe: „Rana, takoðe, ne odgovara poetskom smislu — logici i estetici cele metafore. U ostalom, odmah za ovim stihovima pesnik je istu reå upotrebio u tome smislu, i to vrlo lepo", pa navodi 1918. stih [Ðukiã 1940: 132— 133]. Vukiã M. Miãoviã pak veli da, prema primjerima iz narodnih tuÿbalica u kojima kao odredba oblika rano „sluÿi lice koje se oplakuje",

100 „na prvi pogled ne bi izgledalo neverovatno da je i kod Wegoša reå rana upotrebqena u smislu ræna (vulnus), jedino se intonacija ne bi slagala s ostalim tekstom (brate, ræno)" [Miãoviã 1961: 20]. 3.1. Treãe tumaåewe obrazloÿio je Trifun Ðukiã. Najprije u kritici Kovaåeviãevog izdawa, gdje tvrdi „da je ovde posredi prilog, a ne imenica". Na moguãi prigovor lingvista i gramatiåara „da je taj prilog nekako suviše, i nedozvoqeno, pobegao na kraj", Ðukiã odgovara da su sliåne inverzije åeste u poeziji, i baš kod Wegoša. „Kaÿite ovu misao malo drukåije, recimo: / Kuda si mi uletio tako rano / od divnoga jata tvoga, moj sokole! / onda ãete videti poetsku logiku gorwih stihova, koja se odnosi na rano poginulog sokola, kome / 'Nemaše jošt dvadeset godina'. / A da je zaista tako, evo još jednog dokaza, uzetog iz prostog naroda. Pitao sam i crnogorske tuÿbarice, kojima je, u ostalom, ovakav stih najbliÿi, da vidim kako to one razumeju. I doista, one ovo i razumeju u tom priloškom znaåewu, koje je, u stvari, i najlogiånije" [Ðukiã 1940: 133]. Tumaåewe Ðukiã zatim donosi u komentaru uz svoje izdawe Gorskog vijenca: „Inverzija ovakvog tipa stihovane reåenice udaqila je prilog od glagola, te se zbog toga ova posledwa reå razliåito i tumaåi. Smisao ovih stihova je, dakle, isti kao kad bi se ovako izrazilo: kuda si mi uletio — tako rano / od divnoga jata tvoga — moj sokole! Ovakvo znaåewe upravo odgovara mladom Batriãu, 'sivome sokolu', koji, kako se daqe kaÿe, 'nemaše jošt dvadeset godina', to jest: tek što je razvio svoja mlada krila, a tako je rano odleteo u smrt… / (Napomenuãemo da je, usled ove inverzije, g. Rešetar reå rano razumeo kao hrƒno, pa tako i dodao slovo h, koga kod Wegoša nije bilo. Meðutim, nezavisno od ovoga slova, ovaj smisao ne moÿe da se primi, jer sestra bratu nikad ne kaÿe: hrano, a naroåito ne u Crnoj Gori, i još uz to sestra Batriãeva, koja je imala još sedam brata!) Drugi su opet mišqewa da to moÿe da znaåi rano, to jest u smislu rano quta! ali ni oni nemaju pravo; jer uz prvu metaforu kojom sestra Batriãa apostrofira kao sokola, upotreba druge metafore u smislu rane ne bi, åini nam se, ni pesniåki bila podesna. A Wegoš je izvanredno podesno davao efekat svakom izrazu, kao što je, na primer, upotrebio i to znaåewe u stihu: / moje rane bez prebola, / rano quta! / Pesniåka logika, dakle, govori u prilog znaåewa koje mi dajemo gorwim stihovima" [Ðukiã 1941: 166; Ðukiã 1944: 172—173]. Ðukiã i u kritici, i u oba izdawa netaåno citira 1990. stih: a nemaše jošt dvadest godinah. Pored toga, nije taåno da je Rešetar „i dodao slovo h"; Rešetar je samo akcentom oznaåio da polazi od imenice (h)rana:
Kuda si mi uletio, moj sokole! od divnoga jata tvoga? brate rƒ no!

Razlika u samim Rešetarevim izdawima tiåe se interpunkcije: u izdawima Gorskog vijenca u 1914. stihu ispred pripjeva stoji znak pitawa

101 [Rešetar 1890: 183; Rešetar 1940: 98; isto i u: Rešetar 1892, 1920, 1923, 1928], u izdawu Celokupnih dela — zapeta [Rešetar 1926: 69]. Jovan Vukoviã za Ðukiãevo znaåewe najprije kaÿe: „I pored sve logiånosti u dokazivawu g. Ðukiãa ne åini nam se ubedqivo wegovo tumaåewe priloškog znaåewa reåi rano u ovim Wegoševim stihovima." Inverzija u analiziranim stihovima „odgovarala bi stvarno Wegoševu pesniåkom stilu, ali ne i stilu narodnih tuÿbalica. Pripevi u tuÿbalicama su redovno uzviånog vokativnog karaktera. Zato ne bi odgovarala tome stilu inversija koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzviåni pripev drugoga stiha. Nameãe se pitawe, je li Wegoš jednu svoju stilsku osobinu uneo u tuÿbalicu koja je po svemu drugom oåuvala osobine narodnog stila. […] Inversija u kojoj bi prilog rano ovako došao u pripevu bila bi neobiåna u narodnoj poeziji uopšte, ne samo u tuÿbalicama. To bi morala biti samo Wegoševa odlika stila" [Vukoviã 1942: 218]. Vukoviã u nastavku navodi „jednu zanimqivu stvar" u kojoj bi „Ðukiã mogao naãi potkrepqewe za svoje shvatawe, i što bi wegovom tumaåewu dalo nesumwivo prilog verovatnoãe" [Vukoviã 1942: 218]. Naime, u posthumno objavqenoj kwizi Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga (1867), na kraju odjeqka Smrt, Vuk Karaxiã kaÿe: „Na svršetku ovoga narodnog naricawa dodaãu još iz Gorskoga vijenca vladike Crnogorskoga P. P. W. naricawe sestre Batriãeve za bratom. Ja ne ãu reãi da je ovo sestra Batriãeva ili druga kakva Crnogorka sve ovako sloÿila ili namjestila, ali se za cijelo moÿe kazati da ovdje nema ni jedne rijeåi koju pokajnice u Crnoj Gori nijesu govorile. Kamo sreãa da svi naši spisateqi sva djela svoja, barem kad pišu o narodnijem stvarima, ovako pišu narodnijem duhom i jezikom! Onda bi se i wihove umotvorine po svijetu hvalile i slavile kao narodne što se hvale i slave. Evo toga naricawa: […]", pa u cjelini navodi Wegoševu Tuÿbalicu sestre Batriãeve. Pripjev drugog stiha u Vukovoj publikaciji glasi: „brate, rano!" [Karaxiã 1972 H¢¡¡: 275—278]. „Odvajawe zapetom rano od vokativa brate pokazuje jasno da je onaj ko je to uåinio podrazumevao tu prilog rano, jer Vuk ne odvaja dva vokativa imenica u ovakvim vokativnim izrazima"; ako je to uradio Vuk, onda bi to znaåilo da se „Ðukiãevo tumaåewe potpuno slaÿe s Vukovim razumevawem Wegoševa teksta" — zakquåuje Jovan Vukoviã [Vukoviã 1942: 218]. Znaåewu oblika rano u 1913. stihu Gorskog vijenca posvetio je paÿwu i Mihailo Stevanoviã. On ukazuje da je navedeni oblik „M. Rešetar shvatao kao imenicu hrá na (bez poåetnog h). A na takvo se tumaåewe osvrnuo D. Vušoviã s napomenom da brat za sestru nije h r a n a, kao što je sin za majku. Da je to mati za sinom naricala prigovora, ni po Vušoviãu, ne bi moglo biti. Sestra poginulog brata, meðutim, oslovqava kao rænu (brate ræno, ræne moje, bratska ræno itd.). I to je nesumwivo taåno. U naricawu za poginulim, odnosno umrlim, ne oslovqava se, istina, samo brat tako, nego poginuli (odnosno umrli) uopšte, pa bio to brat, sin, otac ili drugi neki srodnik, svako, uostalom, åija pogibija odn. smrt uopšte, nanosi bol. Pa i u stereotipnom naricawu, u naricawu po zanatu, onaj za kime se nariåe obiåno se oslovqa-

dobar.102 va s ræna. N. i navodeãi niz primera gde bi u našim pesmama i pripovetkama ta reå imala sliåno znaåewe. Vukiã M. I Vušoviãevo je identifikovawe ove reåi svakako mnogo prihvatqivije. razdaqina izmeðu dve reåi po funkciji tesno vezane dosta neuobiåajena. jer su . smatrajuãi da sporni oblik „sestra Batriãeva u tome znaåewu nije upotrebila. po Stevanoviã 1990: 168—169 (ispravili smo štamparske greške)]. V. M. nije ni bilo nuÿno navoditi. mili. Miãoviã je svoje poduÿe raspravqawe o woj završio: 'Na osnovu svega ovog izlagawa moÿe se zakquåiti da izraz brate rano u tuÿbi sestre Batriãeve znaåi brate mili! ' [Miãoviã 1961: 24]. Banaševiã ipak smatra da i sestra bratu moÿe reãi — brate (h)rƒ no . Miãoviã kaÿe: „i ovo znaåewe je malo verovatno". gdje je mogao da se brani i da se „zamijeni".1. Na to nas navodi objašwewe znaåewa drugih nekih reåi iz ova dva stiha. a u drugoj još tri primjera inverzije. što ni Ðukiã nije propustio da istakne. veã ili kao imenicu ræna ili kao prilog ræno. a rano na samom kraju pripeva. cit. na što upuãuju stihovi 1932— 1935. cit. M. Reå rano u refrenu ovog stiha upotrebqena je imeniåki. u z d a n i c e […]. A nije je upotrebila ni u znaåewu imenice hrá na . što. pa navodi u prvoj monografiji još jedan. u bukvalnom smislu.1]. 3. t. isto u Banaševiã 1990: 336—337 (ispravili smo bibliografski podatak)]. i to i iza drugog stiha. po kojem rano znaåi: mili. po Stevanoviã 1990: 169]. Zatim se na ovo tumaåewe osvrnuo Mihailo Stevanoviã: „Ovim trima razliånim mišqewima o znaåewu reåi rano i u pripevu uz stih 1914. iako je ona kao prilog. Zatim se osvrãe na tumaåewe od koga polazi Miãoviã [v. najzad. ne samo ovde nego i na više drugih mesta u Wegoševu spevu" [Stevanoviã 1976: 108. Inverzija je. On na celih šest strana pokazuje gde se rano upotrebqava kao hrá na . M. dragi [Miãoviã 1961: 18—24]. i ukazujuãi da se u Crnoj Gori åesto ginulo u ranoj mladosti [Miãoviã 1961: 19]. ocjewujuãi da bi sestra mawe ÿalila brata da je junaåki pao u boju. gde kao ræna. a ne pridevski.2. suviše rano'. Mi bismo. po kome je ræno prilog u znaåewu 'prerano. gde kao ræno. odnosno objašwewe wihovih funkcija" [Stevanoviã 1976: 109. Glagolski pridev uletio koji prilog rano odreðuje na kraju je prvog stiha pre pripeva uza w. kritiåki je najprije osporio Nikola Banaševiã: „Oslawajuãi se na objašwewa starijih ispitivaåa da arapska reå ra'na znaåi u turskom lep. izvrstan. Åetvrto tumaåewe. 4. I to je delimice taåno. zakquåuje Stevanoviã. i od svih drugih koji se opredequju za jedno ili drugo znaåewe — reå rano smatra prilogom. 4. vrlo daleko od mesta koje joj po uobiåajenom redu reåi pripada. ne kako on misli. ne bez razloga. teško je uz to verovati da je ova vrsta reåi sa tim znaåewem mogla prodreti iz turskog jezika u crnogorske tuÿbalice" [Banaševiã 1973: 336—337. Miãoviã […] dodaje i åetvrto. Miãoviã [Miãoviã 1961: 18—24]. I sigurno. odista velika. štaviše. koje je na navedeno mjesto u Gorskom vijencu primijenio V. bili skloni da verujemo u ovo posledwe znaåewe. Istina. Za treãe tumaåewe. Trifun Ðukiã drukåije i od Rešetara i od Vušoviãa. Ali. V. nego u znaåewu reåi z a š t i t o .

da je sestra Batriãeva u tome znaåewu nije upotrebila" [Stevanoviã 1976: 108—109. sa . mogu objasniti unutrašwim semantiåkim razvojem srpske imenice (h)rá na . Daqe autor obrazlaÿe ovo posledwe znaåewe. / Od divnoga jata tvoga. 'dušo moja'). u našem jeziku vrlo malo korena hvatala (nemamo je ni u reånicima turcizama u našem jeziku).). (uz redakciju bibliografskog podatka) po Stevanoviã 1990: 169]. brate rano?' 1913—1914. nema nikakvih indicija da je arapski pridjev. srce moje'. a ako neposvjedoåenost te faze i zanemarimo — supstantivizirani pridjev u srpskom jeziku nije mogao imati u vokativu fleksiju -o karakteristiånu za imenice druge deklinacije. Ali ono što privlaåi paÿwu to je ukazivawe na arapsku reå ra'n¡. Iako je Miãoviã i za ovo znaåewe dao više dokaza. poåev od znaåewa koja su davana u starijim reånicima (u Reåniku Ð.2. vrli') na vokativ (h)rƒ no imenice (h)rá na . pa bi se moglo govoriti o nekoj vrsti semantiåke kontaminacije turskog pridjeva i srpske imenice. dobar.2. uopšte mogao biti u srpskom primqen kao leksiåka pozajmica: on je morao prethodno da bude morfološki adaptiran kao pridjev. moj sokole. U kritici prve Stevanoviãeve monografije mi smo zakquåili: „Od åetiri tumaåewa znaåewa i gramatiåke funkcije reåi rano u tuÿbalici sestre Batriãeve ('Kuda si mi uletio. 107—111) Stevanoviã opravdano odbacuje dva: da je to arapska reå sa znaåewem 'mili. Sad bismo mogli dodati sqedeãe. pa i nešto primera. brate. Fehim Bajraktareviã). dragi' i dijalekatska varijanta imenice hrana. dobar. pa smo sigurni. arapskog porekla. uzdanice') tako i u znaåewu na kome se bazira åetvrto tumaåewe ('mili moj'. Mi bismo dodali sqedeãe. ali znamo da je ta reå. izvrstan. kad oni imaju znaåewe 'mili moj. U kontekstu tuÿbalice sestre Batriãeve otpada prozodijska varijanta sa dugosilaznim akcentom *rƒno. koja je preko turskoga dospela u naš jezik i znaåi: lep. najviše s primerima gde ova reå znaåi hrana. bez ikakvog posredstva navedenog orijentalizma. Treba ipak istaãi da se izrazi tipa rƒ no moja . posredstvom turskog jezika. štaviše. Popoviãa.1. Na taj naåin åetvrto tumaåewe se suštinski svodi na prvo. odnosno desemantizacijom wenog vokativa (h)rƒ no 'hranitequ'. Iako je Miãoviã tananom semantiåkom analizom pokazao da se primjeri iz narodnih pjesama i iz pisane tradicije ne mogu svesti na metonimijsko znaåewe vokativa imenice hrá na 'hranitequ'. vrli (po obaveštewu koje je Miãoviãu dao prof. izmešanih. s. cit.103 to znaåewa ove reåi najšire upotrebe. 5. Najviše što se moÿe pretpostaviti jeste moguãi semantiåki uticaj navedenog orijentalizma (arapskog pridjeva ra'na koji u turskom ima znaåewe 'lijep. Takvu prozodijsku rekonstrukciju iskquåujemo. tako rano odleteo od svoga divnoga jata"" [Marojeviã 1978: 224—225. Navedeni stihovi po ovom tumaåewu znaåe: „kamo si mi. izvrstan. istina. Sestra Batriãeva je reå upotrebila 'ili kao imenicu ræna ili kao prilog ræno'. kako u znaåewu na kome se zasniva prvo ('hranitequ' 'zaštito. 5. isto (ijekavski) i u Marojeviã 1999: 144]. mi u verodostojnost tih dokaza ne sumwamo. npr. 4. koje mu izgleda najprihvatqivije.

Weni slušaoci su. kao Wegošev rusizam. meðutim. 3. Inverzije navedenog tipa. meðutim. I doista. Banaševiã 1990: 410—411] — ono bi se moralo prihvatiti kao osnovno. ovakav stih najbliÿi. koje je. koja dopušta — pošto mi inaåe u ovakvim sluåajevima vokativ ne izdvajamo zapetama — drugo i treãe tumaåewe. Vušoviãevo tumaåewe. Prvi momenat je Vukova interpunkcija stiha u posthumno objavqenoj kwizi Ÿivot i obiåaji naroda srpskoga (1867): odvajawe zapetom rano od vokativa brate ukazuje da je i Vuk oblik rano shvatao kao prilog. nisu neobiåne u tuÿbalicama. moguãe je samo ako se poðe od toga da glagolski oblik uletio ima znaåewe 'odletio'. t. i to je wegovo prirodno mjesto. ona je morala polaziti samo od jednog znaåewa oblika. koje su ubjedqivo obrazloÿili T. izmeðu ostalog i zato što se obraãawe iz milošte vokativom ræno ne moÿe zamisliti na neåijem odru. i najlogiånije" [Ðukiã 1940: 133]. Treãe tumaåewe. Sa dosta osnova moglo bi se uzeti da je i sestra Batriãeva kao tuÿbalica oblik shvatala kao prilog ræno. moglo bi se ostaviti kao alternativno. Treba se osvrnuti na objašwewe po kojem inverzija „koja bi prilog bacila iz prvog stiha u uzviåni pripev drugoga stiha" ne bi odgovarala stilu narodnih tuÿbalica. tj. kojima je. neprebolnu). 3. t. Drugo. Ako bi se pošlo od drukåije semantizacije glagolskog oblika uletio. objasnio Rado- . u ostalom. naroåito potkrijepqeno novom lingvopoetiåkom argumentacijom B.1]. tako bismo rekli i u prozi: gdje si mi (to) odletio od divnoga jata svoga (tako) rano. „neoprezno je uleteo u krvniåke ruke nevernog Osmana Ãoroviãa" [Banaševiã 1983: 410—411. Inverzija je i upotreba apozicijske sintagme moj sokole u pripjevu prvog a vokativa brate na koji se ta sintagma odnosi — u pripjevu drugog stiha Tuÿbalice sestre Batriãeve. mogli åuvati dvoznaånost: uz znaåewe 'prerano' oblik je mogao asocirati i na ranu (qutu. uzet iz prostog naroda": „Pitao sam i crnogorske tuÿbarice. one ovo i razumeju u tom priloškom znaåewu. Zato mi dajemo prozodijsku rekonstrukciju sa kratkosilaznim akcentom [r¢no]. Banaševiãevo objašwewe glagolskog oblika uletio ne moÿe se.104 obje wene semantiåke varijante. Veliki znaåaj ima drugi momenat — Ðukiãev „još jedan dokaz. Ðukiã i M. pa bi se moralo dokazivati da je „Wegoš jednu svoju stilsku osobinu uneo u tuÿbalicu koja je po svemu drugom oåuvala osobine narodnog stila" [v. jer on inaåe ne odvaja dvije imenice u vokativu [v. pa time i Vušoviãevo i Ostojeviãevo tumaåewe oblika kao vokativa ræno gubi na uvjerqivosti. Nikola Banaševiã: „Batriã zapravo nije odleteo nego je upravo uleteo u klopku". Stevanoviã. koju obrazlaÿe. prejudicirajuði oblike iz 1918. lingvistiåki odrÿati [Marojeviã 2001: 353—366].1]. u stvari. poåev od svog treãeg izdawa Gorskog vijenca. stiha. premlad' istaknut je svojom pozicijom u strukturi reåenice (versološki na kraju pripjeva drugog stiha). Prilog rano u znaåewu 'prerano. Ostojiãa. odnosno ne moÿe biti upuãeno pokojniku. da vidim kako to one razumeju. kako ga je. U prilog treãeg tumaåewa idu dva momenta. ipak.

Vušoviã 1936: C jelokupna djela Petra ¡¡ Petroviãa e W goša . Beograd 1983. To bi opet znaåilo da se naš pjesnik u stihovima 1914. Boškoviã 1964: R. [U pripremi]. Njegoš. od kojih je jedna apozicija druge. Treba još istaãi da se u pripjevima tuÿbalica mogu naãi dvije imenice. br. Boškoviã. i 1918. u spomen stogodišnjice prvog izdanja. H¡¢. Je li Vuk u Rjeånik unosio reåi iz Gorskoga vijenca?. Beograd 1935. Vušoviã 1935: C jelokupna djela Petra Petroviãa e W goša . Wegoš. drugo izdawe. nova serija. Wegoš. Nekoliko mesta u „Gorskom vijencu". Prosvetni glasnik. HH¡H sv. Beograd 1964. Barac 1947: P. stihu. Wegoš. brata moga. kw. januar 1929. Tumaåewe jednog izraza u „Gorskom vijencu". Gorski vijenac. Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva. [Preštampano u: Boškoviã 1978: 255—260]. GV: Petar ¡¡ Petroviã-Wegoš. Vukoviã. Beograd. Beograd 1990. 20—26. u redakciji Danila Vušoviãa. Gorski vijenac. Boškoviã 1978: Radosav Boškoviã. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. oktobar 1940. [Beograd]. Vukoviã 1942: Jovan L. ubjedqivije od drugog. u redakciji Danila Vušoviãa. Boÿidara Kovaåeviãa. u redakciji Radmila Marojeviãa. kritiåko izdawe. Boškoviã 1978: 257—258] i kako ga treba. kw. šesto izdawe. Gorski vijenac. Naš jezik. P.105 sav Boškoviã [Boškoviã 1964: 22—23. ali ne kao Wegošev rusizam. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. Titograd 1978. A u drugoj od navedenih tuÿbalica posvjedoåen je dvaput i oblik uletio u znaåewu 'odletio' [Medakoviã 1860: 59. Tako je i u 1917. LITERATURA Banaševiã 1973: P. Beograd 1936. 216— 218. Misao. što je veã krunski dokaz ne samo za ablativno znaåewe nego i za narodni karakter glagolskog oblika u prvom stihu Wegoševe tuÿbalice [v. Beograd 1973. Gorski vijenac. Odabrani ålanci i rasprave. mart-april-maj 1942. HH¡. 76—80. i wemu se moÿe dati prednost. 1—2 (217—218). 2. 60]. Vušoviã 1929: Danilo Vušoviã. vokativ imenice ræna u 1918. Ti ãeš nüima pravo kazat / Falo brate! [Medakoviã 1860: 59]. stihu Gorskog vijenca: moj svijete izgubqeni. Zagreb 1947. Gorski vijenac. P. kw. [Priredio: Antun Barac]. / Falo brate! [Medakoviã 1860: 55]. Beograd. i prostorno: A od roda. / sunce brate [GV 1917]. Ðukiã 1940: Trifun Ðukiã. . 1. 129—134. To tumaåewe je. i s aspekta semantike i s aspekta poetike. ali uvijek inicijalnu poziciju zauzima ona koja ima atributivnu funkciju. sv. nego varira leksiåko-gramatiåke homonime — prilog ræno u 1914. P. Gorski Vijenac sa komentarom g. tumaåiti [v. P. kritiåko izdawe s komentarom priredio Nikola Banaševiã. Banaševiã 1990: P. podrobnije u Marojeviã 2001: 353—366]. £¢¡¡¡. 3—5. podrobnije u Marojeviã 2001: 353—366]. Banaševiã 1983: P. a koje su Wegoševoj najbliÿe i vremenski. a tako je i u tuÿbalicama koje u kwizi Ÿivot i obiåaji C rnogoraca (1860) navodi Milorad Medakoviã. ne ponavqa. sv. treãe izdawe.

Biograd 1923. [Drugo izdawe s komentarom Milana Rešetara]. H¡. Rešetar 1923: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. 2001. Kovaåeviã]. deseto izdawe s uvodom i komentarom Milana Rešetara. Medakoviã. Miãoviã. Gorski vijenac. ¡). 3. W egoš i naše vrijeme . 353—366. Marojeviã 2001: Radmilo Marojeviã. kw. soåinenije Petra Petroviãa Wegoša. Naš jezik. kw. Veãa dela]. Rešetar 1926: [Celokupna dela Petra Petroviãa Wegoša. protumaåio ga Milan Rešetar. [Preštampano u ijekaviziranom obliku u: Marojeviã 1999. [Drugo izdawe]. Ðukiãa. Beograd 1961. Etnografski spisi. Ostojiã 1976: Branislav Ostojiã. Titograd. decembar 1976. Beograd 1941. izdawe. [Priredio B. Beograd 1978. P. stiha Gorskog vijenca (oblik uletio u prvom stihu Tuÿbalice sestre Batriãeve). P. Nikšiã 1986. Ostojiã 1997: Branislav Ostojiã. br. Ovdje. 131—145]. Zbornik Matice srpske za kwiÿevnost i jezik. HHH¡¢. Gorski vijenac: izvorno åitawe. 91. Marojeviã 1999: Radmilo Marojeviã. Redakcija i Komentar. Rešetar 1890: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Juÿnoslovenski filolog. Marojeviã 1978: Radmilo Marojeviã [Kritika na kwigu: Stevanoviã 1976]. Novi Sad. u Zagrebu 1890. 215—225. Beograd 1976. sv. Medakoviã 1860: Ÿivot i obiåai r C nogoraca . osmo izdawe s komentarom Milana Rešetara. drÿavno. Napisao V[oövoda] M[ilorad] G. 1. Nikšiã 1997. Nikšiã — Beograd 1999 (Wegošev glasnik. O jeziku Gorskog vijenca. Rešetar 1920: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Prilozi o e W goševu jeziku . predgovor i komentar T. Gorski vijenac. Komentar Gorskog vijenca. Beograd 1926. Kovaåeviã 1940: Gorski vijenac: Istoriåesko sobitije pri svršetku H¢¡¡ vijeka. O tumaåewu nekih reåi i izraza u Gorskom Vijencu. Tomoviã 1986: Slobodan Tomoviã. [Preštampano pod naslovom Jedan pogled na sintagmu „brate rano" iz Gorskog vijenca u: Ostojiã 1997: 101—108]. 1847—1947. kw. 13. Beograd 1940. Znaåewe 1913 . ¢¡¡¡. Karaxiã 1972 H¢¡¡: Sabrana dela Vuka Karaxiãa. H¢¡¡. Zagreb 1947. jedanaesto. Gorski vijenac. Biograd 1928. U Biogradu 1892. [Milorad G. sedmo izdawe s komentarom Milana Rešetara. Ÿivot i obiåaji rnogoraca . Petroviã Wegoš. Šãepan Mali. Wegoš. Stevanoviã 1976: Mihailo Stevanoviã. Ðukiã 1944: P. Beograd [1972]. u redakciji Milana Rešetara. Beograd 1990. deveto izdawe s komentarom Milana Rešetara. Rešetar 1892: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Medakoviã. H£¡H. S. Luåa mikrokozma. Kw. kw. 16—29. Reprint izdawa iz 1860. Rešetar 1940: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. uvod i komentar napisao Milan Rešetar. Miãoviã 1961: V. P. godine. Kw. Beograd 2001 (podaci na koC ricama)]. Wegoš.106 Ðukiã 1941: P. Radoviã 1947: Vladimir Popoviã. Beograd 1940. Filipoviã. priredio Mil. M. Ðukiãa. Ðuza Radoviã. predgovor i komentar T. Rešetar 1928: Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petroviãa Wegoša. Beograd 1944. Stevanoviã 1990: Mihailo Stevanoviã. Smisao sintagme „brate rano" u Gorskom vijencu. u Biogradu 1920. u Novom Sadu 1860. . Gorski vijenac. sv. 1—2. Jeziåka tumaåewa u komentarima e W go ševa Gorskog vijenca. nova serija.

. [Glavni i odgovorni urednik Slobodan Tomoviã]. Enciklopedija Wegoš. soglasno kotoromu slovoforma ræno — zvatelünœö padeÿ suøestvitelünogo rana v znaåenii 'rana'. sliškom molodoö (pogib)'. i tretüe. Tomoviã. vtoroe. soglasno kotoromu slovo rƒ no ävläetsä orientalizmom — arabskoe prilagatelünoe ra'n¡. prvi tom. soglasno kotoromu slovoforma rƒ no — zvatelünœö padeÿ suøestvitelünogo (h)rƒ na v znaåenii 'kormilec'. Petroviåa-Negoša (pervoe. soglasno kotoromu v poçme predstavleno ne imä suøestvitelünoe v forme zvatelünogo padeÿa. W egošev Gorski vijenac . Radmilo Marojeviã ZNAÅENIE 1914-GO STIHA POÇMŒ „GORNŒÖ VENEC" (forma rano vo vtorom stihe plaåa sestrœ Batriåa) Rezyme V statüe rassmatrivaytsä imevšie ranee mesto tolkovaniä slovoformœ rano v 1914-m stihe poçmœ „Gornœö venec" P. a nareåie rano v znaåenii 'sliškom rano (uletel).107 Tomoviã 1999: S. imevšee v tureckom znaåenie 'prekrasnœö') i obosnovœvaetsä tolkovanie. Podgorica 1999.

zatim školovawe u Francuskoj i aktivno uåestvovawe. neoklasicizam.09 Kordiã S. do romana Neobiåan svet (1930) i aforizama Razgovori samim sobom (1936).41. Ukratko je predstavio wegov rad u åasopisu Svetski pregled. zbirku pesama Pesme o meni i roman Neobiåan svet i na osnovu toga izvukao zakquåak o Kordiãevom dodirivawu i sukobqavawu sa piscima zagovornicima promena u kwiÿevnosti. kritika. jednog od mawe znaåajnih pisaca roðenih krajem devedesetih godina XIX veka koji je ostavio odreðenog traga u kwiÿevnosti treãe decenije proteklog stoleãa. što je mogao i što je. intuicionizam.41-95 SINIŠA KORDIÃ U DODIRU I U SUKOBU S AVANGARDOM Radovan Vuåkoviã SAŸETAK: U ovom ålanku autor je prikazao kwiÿevnokritiåku delatnost Siniše Kordiãa. poezija. 821. tradicija. po povratku u zemqu. koji se nije izrazio do kraja ni u jednom od ÿanrova åijom se formom posluÿio. kao i kwigu eseja Umetnost i neumetnost. doÿiveo i nauåio u Francuskoj. podstaknut verovatno onim što je video. kao i znatan deo wegovih tadašwih kwiÿevnih saputnika. pokušao da se kwiÿevno angaÿuje u širokom rasponu poslova od ureðivawa literarne rubrike u listu Svetski pregled (1921) i åasopisa Preteåa (1927—1931). roman. na kraju. Ipak.163.163. I on je bio poreklom iz ugledne porodice (otac mu je bio poznati pravnik u Poÿarevcu). ali velikih ambicija. 1922). åasopis. avangarda. Ta dela „doÿivqavamo danas kao fragmente i pokušaje jednog tada mladog pisca skromnog dara. Siniša Kordiã (1897—1977) pripada naraštaju srpskih pisaca roðenih krajem devedesetih godina XIX veka koji su preÿiveli golgotu Prvog svetskog rata i povlaåewe preko Albanije. u kwiÿevnim zbivawima dvadesetih godina. pamfletizam.UDC 821. . preko pisawa pesama (Pesme o meni. ostvario — i time se potvrdio kao jedan od mnogih mladih pisaca toga vremena koji ãe ostati zapamãen kao nedovršeni torzo. KQUÅNE REÅI: Siniša Kordiã. eseja i kritiåkih osvrta (Umetnost i neumetnost. kao i deo wih. ostavio je Kordiã odreðenog traga u tadašwoj kwiÿevnosti upravo tom fragmentarnošãu i vidqivim raskorakom izmeðu onoga što je hteo. I on je. 1924).

a delom i kod nas. A za Kordiãa je s razlogom reåeno da mu je bila svojstvena crta „komiånog megalomanstva" koje je „u suštini tragiåno". maja iste godine. kwiga. Biãe i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka. Kordiãev naåin pisawa prepoznaje se i u oceni da je Ãoroviã „samo prijemåiv. Prvi broj Svetskog pregleda izašao je 26. Kordiã se. 2). Prikazi su potpisani pseudonimom. Informiše 1 R. ¡¢. uz osvrte iz istorije i sociologije. U prvom broju štampan je ålanak Milana V. . Kao što je to bilo uobiåajeno u glasilima posle Prvog svetskog rata. 17. Svetski pregled je.110 Pre nego što je objavio neko od svojih kwiÿevnih dela. a posledwi 15. Bio je to wegov prvi javni nastup na tadašwoj kwiÿevnoj sceni. kw. Posebno su interesantni u prva dva broja Svetskog pregleda kratki osvrti o pozorišnom i filmskom ÿivotu. Udruÿeni izdavaåki. ÿivotno iskustvo). Bogdanoviã sa osvrtom o zbirci pesama u prozi I. godine kad je kwiÿevno vrewe. Beograd — Novi Sad 1983. marta 1921. koji je izlazio kraãe vreme 1921. Kordiã se predstavio kao urednik kwiÿevne rubrike u listu Svetski pregled. pre svega. doseglo vrhunac i kad su se pojavila mnogobrojna dela i glasila sliånih ambicija. na trideset dve strane i sa mnogobrojnim reklamama. bila publikacija kratkog veka. poznavawe dramaturgije. 1) i Davida S. sa izuzetkom posledweg. u kome se prikazivao politiåki i ekonomski ÿivot u svetu. a nije iskquåeno da je on pisao i ostale ålanke. izloÿbi i sliåno. Bogdanoviãa Nekolike ideje o pozorišnoj kritici. Kwiÿevnost je sastavni deo ukupnog pregleda ostalih društvenih i duhovnih disciplina. Pijade Strast (br. ali nikako produktivan duh. Bio je. reproduktivan. dakle.1 U Prva dva broja Svetskog pregleda ta crta Kordiãevog karaktera nije došla do izraÿaja u tolikoj meri kao docnije. Siniša Kordiã. U Kwiÿevnom pregledu prikazan je i jedan roman Romena Rolana. politiåko glasilo liberalno-demokratskog opredeqewa. pa je utoliko potrebnije da se šire razmotri kao jedno od wegovih autorskih ostvarewa." Informativna rubrika u prva dva broja Svetskog pregleda priliåno je raznovrsna i ocene su koliko-toliko izbalansirane. u poåetku trudio da privuåe što više istaknutih liånosti tadašwe kwiÿevnosti i da daje kritiåki uravnoteÿene ocene. koja su ureðivali mladi qudi. kwige Vladimira Ãoroviãa Portreti i dela (br. informacije i preglede åasopisa. gde se iza skraãenice S. ali i rubrika Kwiÿevni pregled. Andriãa Nemiri. i kwiÿevnom delu Svetskog pregleda fizionomiju je profilisao pesnik i kritiåar Siniša Kordiã. K. godine. formata izmeðu novinskog i åasopisnog. krije verovatno urednik kwiÿevnih priloga. naime. U narednom broju Svetskog pregleda ponovo se u Kwiÿevnom pregledu javqa M. åiji su nosioci bili predstavnici najmlaðeg posleratnog naraštaja. u kome poznati kwiÿevni kritiåar obrazlaÿe uslove koji su neophodni da bi se pisala pozorišna kritika (kwiÿevna sprema. Konstantinoviã. Treba zato prvo prikazati taj list i ulogu Siniše Kordiãa u wemu — kako bi se moglo shvatiti ono što je posle toga objavio.

Niåe i Vitmen). u prvom broju ãe se pojaviti i Kordiãev osvrt Sluåaj Avgustina Ujeviãa koji ãe docnije uãi u sastav wegove zbirke eseja Umetnost i neumetnost. negativno vrednuje. o uspehu naših umetnika u Parizu. Kordiã se potom obrušava u ålanku Povodom jednog prikaza (br. Zatim. hteo ono što je Gligoriã åinio u Novoj svetlosti ili Miciã u Zenitu: da se dokaÿe kao strog sudija i da istupa u ime suÿenih i jedino wemu samome prihvatqivih estetiåkih naåela. Ukupnoj povoqnoj slici kwiÿevnog dela Svetskog pregleda doprinose i prilozi drugih saradnika. Rene Šikele i drugi. tu je i interesantan prikaz prve kwige Osvalda Špenglera Propast Zapada. Tako je u broju åetiri Svetskog pregleda štampan kraãi esej o åetiri pesnika utemeqivaåa moderne poezije (Bodler. Kordiãu blizak Miloš Ðuriã piše o kwizi Filozofija qubavi. Rembo. Vladimira Velmar Jankoviãa i drugih. Jedino se po upadqivoj negativnosti suda o Taletovoj kwizi moÿe zakquåiti da je i ostale prikaze pisao S. kao što su Åarl Vidrak. O promeni Kordiãevog pristupa domaãim piscima i pojavama svedoåe dve pojedinosti.111 se o jednom francuskom pozorištu. ÿeleãi da sve domaãe pisce i kwige. sa treãim brojem poåiwe nazadovawe u kvalitetu ureðivawa Svetskog pregleda. Kazimir Edšmit. Meðutim. Na sliåan naåin piše o Bogdanu Popoviãu (Bogdan Popoviã u Akademiji nauka. potpisan pseudonimom „Aristofan". potpisan inicijalom A. 3) direktor Svetskog pregleda i politiåki komentator u wemu M. Franc Mark i drugi. Ovakvih jednostranosti i iskquåivosti bile su pošteðene informacije o svetskim piscima i pojavama. a sada je u treãem broju odbaåena sa zakquånom opaskom da „nije nikakva dobit ni za pisca ni za literaturu". 3) na Bogdanoviãev prikaz Nemira I. . iako je sud o hrvatskom mladom pesniku takoðe oštar. br. izgleda. Kordiã. negativno ocenivši i kritiåara i kwigu o kojoj je pisao. Baruloviãeva kwiga Ivawski krijesovi bila je ranije naznaåena kao interesantna. pa i Kroåeovoj o Danteu. Andriãa. Kordiã. izgleda. Prikazuju se kratko i kwige domaãih autora: Pera S. Gijom Apoliner. a nagoveštava se i tekst u narednom broju o Ivawskim krijesovima Nike Bartuloviãa („o ovoj dosta interesantnoj kwizi"). Kordiã je. Marka Cara. Posle toga Bogdanoviã prestaje sa saradwom u Svetskom pregledu. Iz reåenog bi se moglo zakquåiti da je tako negatorski nastup prema tadašwoj kwiÿevnosti i kwiÿevnicima bio dogovoren izmeðu direktora i urednika kwiÿevne rubrike lista. kao što su Oskar Vajld. kome doprinosi. dok se u pregledu kwiga navode poznati pisci i umetnici. gde ãe biti tekst pisan sa najviše dobre voqe. tako ih diskvalifikuje i istakne samog sebe. urednik S. o više stranih kwiga. pogotovo mlaðih autora. Wima se pridruÿuje i osvrt u obliku dopisa iz Praga pod naslovom Nova åeška lirika iz pera austrijskog pesnika Jozefa Konrada i negativan komentar Miciãevog Zemita. o tada priznatim avangardnim umetnicima i piscima. Gustav Landauer. Pored toga. koji se u prvim brojevima još nije bio „razmahao". Taletova. Nikoliã.

8). Strindberga (br. Pored Andriãa i Ujeviãa. Milana Begoviãa (Male komedije. Velsa. br. Jedino treba zabeleÿiti da je Svetski pregled štampao u nastavcima duÿu putopisnu prozu H. U stilu Kordiãevog pamfletizma jesu i napisi nekih drugih autora koji pišu o domaãoj kwiÿevnosti i kritici. 5). iako je reå o piscima koji danas zauzimaju istaknuto mesto u srpskoj i hrvatskoj kwiÿevnosti XX veka. Kordiã je o svima pisao negativno. uz åešãe javqawe i Dušana S. 5. Oštar ali i površan jeste ålanak Boÿe S. 4). pokušava da. Nisu bili zastupqeni ni radovi te vrste od pisaca iz drugih zemaqa. 7. Nikolajeviãa i povremeno Miloša Ðuriãa. Manojloviã. Popoviã. Tako direktor Svetskog pregleda M.2 Svi tekstovi koje je Kordiã štampao u Svetskom pregledu proÿeti su identiånim tonom pamfletskog osporavawa. Za razliku od tih tekstova o domaãoj kwiÿevnosti.112 U narednim brojevima nametqivo istupawe S. V. nego je pitawe vrednosti i nevrednosti". 4). br. Ÿivojinoviã. U teorijski koncipovanim ålancima (Shvatawe umetnosti. negativno vrednuje dela mlaðih pisaca svojih savremenika. br. . Kordiãeva kritiåka delatnost u Svetskom pregledu odvijaãe se na dva plana. br. a na drugoj. Miloša Crwanskog (Dnevnik o Åarnojeviãu. odnosno naåinom „brutalnog pamfletizma". Objavqe2 Isto. 6. Nikolajeviãa Kwiÿevno i umetniåko stvarawe u Srba (br. pisani su analitiåki i objektivno. 4. S. 6). kao i jedno podseãawe povodom desetogodišwice smrti A. objavquje teorijske eseje o umetnosti. Otuda je prava umetnost „burna. 7). Iskrenost je. Kordiãa biãe još upadqivije. Što se tiåe beletristiåkih priloga u Svetskom pregledu. „stvarati znaåi presipati se". Svetislava Stefanoviãa (br. T. 17. vulkanska". tako da ãe on svojim prilozima ispuniti najveãi prostor kwiÿevnih rubrika Svetskog pregleda. 7) i prikaz Ibzenove Nore (br. Panduroviã. bitan åinilac svih oblika stvaralaštva. br 4). po kome je umetniåki åin unutrašwa ekspresija duše. pisao je i o kwigama Gustava Krkleca (Srebrna cesta. iako se u informativnim pregledima priliåno o wima govorilo. Sime Panduroviãa (br. 6). 4) namewen slovenaåkom åitaocu (br. Kordiãa. Jovanoviã) u ålanku pod naslovom Kwiÿevni nemoral (br. sa obrazloÿewem da u poeziji i umetnosti uopšte „nije pitawe novoga i staroga. Kritiåko razmišqawe. V. Na jednoj strani. G. Drÿeãi se intuitivistiåkog naåela kao kriterija vrednovawa. oni potiåu prevashodno od S. stvaralac je pojedinac koji ima sposobnost da prodire unutra i otkriva zapretane sile biãa. Kordiã je ove pisce i wihove kwige grubo negirao. Prema Kordiãevom mišqewu. na osnovu tih kriterija. Stvarati znaåi oslobaðati energiju. Konkretizujuãi takvo poimawe umetnosti na primerima dela tada mladih stvaralaca. 8). br. 8) Kordiã zastupa iracionalistiåko shvatawe umetnosti. u kojima nastoji da definiše svoje kriterije vrednosti. Nikoliã pamfletski komentariše pojave i liånosti u tadašwoj srpskoj kwiÿevnosti (B. jedan ålanak o pozorištu (Za buduãnost pozorišta) i jedan o filmu (Nekoliko razloga uspeha kinematografije. prema tome.

ali koji je u svakom svom stawu ÿivot. 7). Gospoða Tef. u kojoj je sabrao tekstove iz Svetskog pregleda. pravi ÿivot. ali sve su Kordiãeve pesme duge. Meðutim. Kratka forma manifestacionog oblika tih tekstova dokazuje u kojoj su meri Kordiãeva razmišqawa o umetnosti i o modernom duhu u woj samo jedna od varijacija sliånih iskaza tadašwih mladih stvaralaca iz pokreta ekspresionizma. nešto uobliåeno. koji zajedno sa tekstom Moderni duh i raspravom o Meštroviãu åini jezgro wegovih teorijskih radova. zbog åega je åesto i reklamno najavqivao Pesme Siniše Kordiãa. Provokativni su. nije originalno. Kordiãevo razmišqawe o Meštroviãu sledi ideje i naåin na koji je o tom umetniku pred Prvi svetski rat pisao Dimitrije Mitrinoviã. Beograd 1924. Priåa o ÿivotu). razvuåene. ali mu je prevashodan ciq da iznese vlastitu filozofiju umetnosti. wegovi oštri sudovi o gotovo svim piscima naraštaja kome je i sƒm pripadao. 4. van svega naviknutog i nauåenog. Kordiã posebno analizira najznaåajnija skulptorska ostvarewa Meštroviãeva. Ÿivot je izvorište umetniåkog stvarawa koje se realizuje u ekspresijama umetnikove duše. bili su Kordiãevi. U umetniåkom åinu stvaralac otkriva samoga sebe: „Zato jedno umetniåko delo nije nikako i nikada nešto završeno. Ono što kaÿe o toj temi. iz Mirnih pesama. jer otkrivaju neodvojivost Kordiãeve filozofije kwiÿevnosti. meðutim. U oba je reå o pišåevim liånim doÿivqajima za vreme boravka u Parizu. br. br. sa izuzetkom po jedne ili dve pesme u brojevima åetiri i šest od Dušana Ristiãa i Vojislava Kulunxiãa. veã naprotiv. Kordiã je upravo drÿao mnogo do pesama.113 na su i dva Kordiãeva prozna teksta (Moj prijateq. Kordiã u eseju Moderni duh pomiwe Bergsona i tako otkriva åitaocu gde su izvori wegovih ideja i suprotstavqawa ÿivotne dinamike umetniåkog dela sta3 Siniša Kordiã. Zanimqiva su mu razmišqawa u esejistiåkim zapisima. avangardnih pokreta."3 Tu misao jasnije profiliše Kordiã u eseju O umetnosti. iz pesama Tvoja lepota. Naslove je varirao (iz Pesama o meni. od generalnog filozofskog estetiåkog pravca široko obuhvaãenog pojmom ekspresionizma. Do tog zakquåka åitalac dolazi kad se upozna sa Kordiãevom kwigom Umetnost i neumetnost. spekulativne i bez prave pesniåke inspiracije. pišåevo izdawe. kod wega je forma izraz ÿivota koji nema samo jedno stawe. veã izraÿava preovlaðujuãe misaono opredelewe tadašweg naraštaja pisaca i umetnika i moÿe se kratko oznaåiti kao filozofija vitalizma. Proletwe pesme. 52. Pesma u prozi. Iz sadrÿaja kwiÿevnih priloga koje je Siniša Kordiã štampao u Svetskom pregledu moÿe se zakquåiti da su najprovokativniji meðu wima oni kritiåkog i esejistiåkog karaktera. Kordiã zapravo specifikuje i individualizuje glavne misli Bergsonove filozofije ÿivota aforistiåkim stilom koji je karakteristiåan za deo programskih tekstova ekspresionizma i drugih. tj. Umetnost i neumetnost. I ostali pesniåki prilozi. ali je u wu uvrstio i najduÿi svoj esej Povodom umetnosti Ivana Meštroviãa. pre svega. kwiÿevne estetike. pa su neposrednijeg i ÿivqeg izraza nego Kordiãeve pesme. .

Vinaveru i R. Siniša Kordiã: Umetnost i neumetnost. . pa su i wihove tvorevine rasute. åija je odlika drskost i teÿwa ka slobodi. Sliåne ideje zastupali su tada i S. 1924. koje prethodi ocenama dela i pisaca savremene kwiÿevnosti. Sadrÿaji kasnijih aforizama su. Kordiã je formulisao svoje ideje o umetnosti na naåin koji je bio bliÿi A. ponekad i moralistiåki intonirani u obliku maksima koje se odnose na svakodnevni društveni ÿivot. Mistifikacija ÿivotnog elana i glorifikacija duše vodili su Kordiãa. Kordiãu nedostaje. Petroviãu. dosledan u odbrani mistiånog idealizma. ne poseduju koherentan unutrašwi svet. Da li zato što nije posedovao pravi stvaralaåki talenat ili zato što je pripadao onoj grupi mladih koji su retoriåkom iskazu pretpostavqali aforistiåki stil. ogledalo je u kome se prelama spoqašwi svet i u toj optici nastaje jedan novi svet. Karakteristiåan je i naslov kwige aforizama koji potencira formu samogovora i otkriva jednu od vaÿnih osobina Kordiãevog naåina pisawa u esejima: wegov naglašeni individualizam i narcistiåki personalizam. Kordiã. svet umetnosti. Iduãi tim putem razmišqawa. kao i druge predstavnike tadašwe nove srpske kwiÿevnosti i filozofije. Vinaver i R. 13—14. 81). Stvaralac prodire u taj svet i opredmeãuje ga reåima u umetniåkom åinu. Konstantinoviã je to nazvao patološkim egoizmom: „Apstraktni jezik javqa se ovde kao jezik patološkog egoizma" (23). u neku vrstu mistiåkog idealizma koji je nezamisliv bez uticaja Bergsona. u wegovoj duši. Kordiã je u eseju Moderni duh stvorio estetiåko uporište za obraåun sa mladim piscima svoje generacije s kojima je delio istovetnu sudbinu i istu filozofiju ÿivota i umetnosti. Petroviã. bez organskog jedinstva i logiåke povezanosti. jer su mu prišli spoqa i nedelo4 R. Vujiãa nego pesniåkoj retorici S. Smatrao je da mladi. Naglašavawe znaåaja individualne kreacije vodilo je Kordiãevu misao u egocentrizam i samoizolaciju i onda kad je bila u svemu saglasna sa opštim duhovnim raspoloÿewima jednoga vremena. Šimiãu nego S.114 tiåkoj logici razuma. za razliku od ranih. istakao misao da tadašwe vreme. koji sebe nazivaju modernim. B. naime. ali i filozofi Miloš Ðuriã i Vladimir Vujiã.4 Pojedinaåno biãe. Ðuriãa i V. Ne åudi zato ni pojava docnije Kordiãeve kwige aforizama Razgovor sa samim sobom. meðutim. Petroviãa. snaÿan retoriåki patos i besedniåki dar koji je bio svojstven tadašwim srpskim filozofima. Zato je u uvodnom razmišqawu kwige Umetnost i neumetnost (Nešto kao predgovor). koja ne podseãa na spoqašwu stvarnost. åiji je smisao u ideji da se tajna ÿivota i umetnosti ne moÿe spoznati ni razumom ni oseãawem veã jedino intuicijom. Bergsonovski je i intuicionizam. odnosno duša umetnika. smatra da je suština umetnosti sadrÿana u unutrašwem svetu umetnika. br. Raskrsnica. nije u piscima našlo odgovarajuãu rezonancu. Eksplikativnost Kordiãevih iskaza åak je bliÿa filozofskom mišqewu M. od kojih su neki preuzeti iz pišåevih ranih eseja. Vinavera i R. Velibor Gligoriã upotrebio je prikladniji izraz za Kordiãev naglašeni individualizam: „U kwiÿevnoj borbi manifestira se oåiglednije wegov manijaåki egocentrizam" (Velibor Gligoriã.

Crwanskog: „Wegov roman. svega što bi moglo jednome åoveku najobiånijeg mozga i najordinarnijeg znawa doãi mu na pamet". pri åemu je bio nešto blaÿi jedino u oceni poezije T. Ujeviãa i M. podjednako prihvaãen u futurizmu. ekspresionizmu i dadaizmu. glupi ideja. ako su to uopšte ideje.115 tvorno. i to. Andriã. Za Siba Miliåiãa napomiwe: „Zato mu i mozak nije na mestu: on ima neverovatno besmislenih. pa je donekle i svarqiva. Kordiã je u ostvarewima svojih kwiÿevnih saputnika i istomišqenika otkrivao i ÿigosao upravo rasutu formu koju nikakva koheziona sila ne drÿi na okupu. S. Stefanoviã). Crwanski. Meðutim."5 U Krleÿinoj poeziji zasmetaãe mu postupak simultanizma. Kordiã je veoma oštro pisao o delima bezmalo svih pisaca modernistiåko-ekspresionistiåkog pokreta u novostvorenoj Jugoslaviji (M. tj. Opredequjuãi se za to da daje samo pozitivne ili negativne sudove o kwigama i wihovim tvorcima. u oceni dela svojih savremenika pošao od poetiåkih naåela koja su u suprotnosti sa wima. u pokušajima obrazloÿewa negativne ocene moÿe se naslutiti neprihvatawe osnovnih odlika avangardnog dela. Povodom Priåa o muškom pita se: zar nije bilo boqe razmišqati o sebi i o „drugima „no åitati kwige g. Kordiã. kako kaÿe na jednom mestu. kao što je reåeno filozofiji umetnosti ostalih srpskih mladih pisaca poåetkom dvadesetih godina XX veka. S. da je wegova rasuta forma nesaglasna sa tradicionalnom pesniåkom strukturom. Miliåiã. da vam se zgadi" (S. 68. Kordiã je. Istovetan je vitalistiåki dinamizam. ostali iskazi o tom piscu i drugim brutalno su negatorski. ne dajuãi mu da se raspadne". Kordiãeva filozofija umetnosti identiåna je. G. bez ikavog. 96. i najmaweg dovoðewa u vezu. 6 Isto. Isti su joj izvori i postupci pisane prezentacije u varijanti aforistiåkog stila. S. povodom romana Dnevnik o Åarnojeviãu M. Istakao je istovremeno kriterije procene pisaca i dela. Vinaver. 111. Stanovište da je merilo vrednosti kritiåar sƒm znaåilo je da se pisawe kritike prepušta potpunoj samovoqi pojedinca koji brutalno napada a ne obrazlaÿe ocene. Ponekad se oštrina Kordiãevog pamfletskog osporavawa graniåila sa neukusom. . Meðutim. na primer. oblikom. 62. I. Umetnost i neumetnost. Crwanskog koji je ispod najobiånijeg åoveka. Krklec. u kojoj preovlaðuju naåela reda i kauzalnosti. Krleÿe. mistika duše i naglašeni individualizam. smatrajuãi da je „kriterijum uvek kritiåar sam". ovaj roman o kome govorim. samo u reðawu. pa delom i u nadrealizmu — dakle u celokupnom pokretu avangarde: „Razumqiv je nekakav simultanizam u nekakvoj glavi. Reãi ãe. otresli sa wih deset raznobojnih kapqica. Vitalistiåki dinamizam i poimawe umetniåkog åina kao akta ekspresije umetnikove duše pretpostavqalo je poetiku rasute forme i slobodne kompozicije koja odraÿava duševne procese a ne koheretnu strukturu — ne. samo je jedno šarenilo: kao kad bi zamoåili vaših deset prstiju u deset raznih boja i otresli ih na jedan veliki beo tabak hartije. onako."6 5 Ova kvalifikacija romana Crwanskog naåelne je prirode. 71). ali nikako na hartiji. I daqe kaÿe da je to pisac bez vrednosti „koji je sav u reðawu raznovrsnih stvari. našeg seqaka". što je Kordiã i åinio. meðutim. koheziju koja delo „åini celinom. pa se mogu pretpostaviti i liåni razlozi koji su je izazvali.

Meðutim. poetiåki i praksom bio izvan we i protiv we. koji pesnik stavqa u podnaslov zbirke.116 Time je Kordiã potvrðivao da je. godine. ali im nedostaje inspiracija i snaÿniji ritmiåki polet. ali je sigurno da iza svega stoji autor i wegova „izdavaåka reÿija i finansijska konstrukcija". pa je izbacivawe naslova moglo doneti uštedu na broju stranica. uporedne. u kome se desio rat i posleratni burni kwiÿevni razvoj. što nije bila retkost u tom vremenu. da su te pesme nastajale izmeðu 1914. Jasno se. opisuje melanholiåno stawe duše i 7 Kordiã je zbirku Pesme o meni. Kordiãeva stihotvoraåka invencija bila je neiscrpna i on je saåiwavao pesme jednoga tona. s kojima je delio isto shvatawe ÿivota i smisla umetniåkog stvarawa. naime. u okvirima parnasovaåkog neoklasicizma gde su pesme. Te pesme su napisane u vezanom stihu i pisao ih je mlad åovek obdaren stihotvoraåkim sposobnostima i sa lakoãom pronalazi rime u okviru razliåitih strofnih celina (tercina i kvartet najåešãe). Nije prihvatao temeqni princip avangardnog dela: princip haotiåne spontanosti kojom se iskazuje poquqana svest destabilizovanog pojedinca i haos ÿivota. i takve Kordiãeve pesme interesantne su za kwiÿevnoistorijske analize. moÿe osetiti u Kordiãevim Pesmama o meni neoklasicistiåki model srpske lirike sa kraja XIX i poåetkom XX veka i duåiãevski pesniåki manir obogaãen inovacijama koje su u wega uneli Vladislav Petkoviã Dis i Sima Panduroviã.7 nije teško utvrditi promene i sazrevawe pesnika u osmogodišwem vremenskom periodu. Zato je uputno pogledati kako je Kordiã postupao kad je pokušao sƒm da stvori delo: u zbirci poezije Pesme o meni i u romanu Neobiåan svet. kao i ostale svoje kwige. uglavnom. sa razliåitim rimarijskim sklopovima (ukrštene. I da nije tog podatka. jamb. skladne i jasne. na prvi pogled. štampao o svom trošku. lirski model koji je Tin Ujeviã uspeo da oÿivi u Leleku sebra i Kolajni bogatom leksikom i dramatiånim psihološkim autoanalizama. U kratkom predgovoru kwizi kaÿe se da su izdavaåi Pesama o meni „pišåevi prijateqi". Rane Kordiãeve pesme su „duåiãevske": u okviru pejzaÿne slike pesnik izriåe svoje oseãawe qubavi. iako je generacijski i idejno pripadao avangardi. . Nije bez znaåaja ni podatak. I pored toga. åitawem pesama koje su bez naslova. amfibrah). Kordiãeve pesme deluju monotono — prepoznatqiva je u wima lakoãa pisawa prema poznatom pesniåkom obrascu. zapravo. obgrqene rime) i razliåitom stihovnom formom (trofej. pogotovo ako se stave u kontekst tadašwih kwiÿevnih prilika i ostalih wegovih dela. To je. i 1922. Kordiãu tako nešto nije pošlo za rukom i on je ostao. Istorijski kontekst pesama je neprimetan i na osnovu wega ne moÿe se suditi o vremenu nastanka pojedinih pesama koliko na osnovu promena wihovih tematskih i formalnih osobenosti koje se ogledaju u razlici izmeðu pesama stavqenih na poåetak i na kraj zbirke. a u wima varirao mnogobrojne zvuåne i slikovne postupke. Kwiga Pesme o meni pokazuje zašto je Kordiã tako odbojno istupao protiv najboqih predstavnika svoje generacije.

govori da je Kordiã ipak bio vešt reproduktivni stihotvorac a ne autentiåni pesnik. åija apstraktnost ne dozvoqava proširivawe leksiåkog registra izvan kruga standardnih poetiånih reåi. u kome bi trebalo da se kazuje iskustvo tragiånog ÿivqewa i neumitne smrti. plaåem. kao poetske metafore" (Velibor Gligoriã. kao na primer: „Izvan svih crta. svojstvene srpskoj spomenarskoj lirici poåetkom XX veka. Obiåno je prva strofa pejzaÿna slika u koju se ukquåuje priroda u svom jedinstvu sa kosmosom: Mesec se raða. Pesme o meni. åitalac ne moÿe a da se ne priseti Svakidašwe jadikovke. 18). izazivajuãi nadraÿaje u pesnikovoj duši. Pišåevo izdawe. ali još u veãoj meri wegova filozofija: da su lepota i smrt nedokuåive razumu. van dobra i zala". izvan svih pokreta. 10 Još je davno Velibor Gligoriã u eseju o Veqku Miliãeviãu uoåio da je epitet mrtav åest u srpskoj kwiÿevnosti pred Prvi svetski rat: „Mrtvi ÿivot postaãe pojam za jedan deo srpske poezije i proze. „svet mrtvih". i bih tako jak". diÿe se i ÿari I zlato svoje oåarano topi Kroz plavo veåe opija i kropi Snovima pjanim sva biãa i stvari…8 Daqe slede stihovi u kojima pesnik kazuje kako se wegovo biãe spaja sa boÿanstvom. Kordiãeva zbirka Pesme o meni prepuna je takvih metaforiånih konstrukcija predratne poezije: „mrtvih dana". 11 Neposredni odjeci Ujeviãeve poezije nisu tako upadqivi kao Disove. plaåem sve misli veã kasne"). „mrtvim malim niskim nebom". Ili: „S ko zna koje zvezde sa koje sam pao". kao i u nametawu izveštaåenog jezika. A sve to. primetni su tragovi Ujeviãeve poezije: nametnula ih je ÿeqa da se na simbolistiåki naåin opeva draga åiji je spiritualni lik toliko nezemaqski i suptilan da prelazi u obliåje nedoseÿnog boÿanstva koje struji prostorom i vremenom. gde se javqa lepa ÿena sa „oåima opala ko vlaÿna jesen što slatko umara snovima što su van dobra i zala". Mogu se prepoznati neposredni odzvuci Disovih stihova u nekim Kordiãevim pesmama. Beograd 1922.10 Isto tako. 8 9 . da ukaÿe na nedokuåivost duševne mistiånosti i boÿanske tajne qubavi. „mrtvo lišãe" i sliåno. Pored patetiånog ritma.9 Nije teško uoåiti ni maniristiåka svojstva toga tipa srpske lirike u Kordiãevim pesmama koja se ogledaju u uåestaloj upotrebi imenica i epiteta sa oznakom mrtvog i kobnog. kao što je Domanoviãevo mrtvo more postalo pojam za sebe.11 Meðutim. Ali u duåiãevskom maniru pevawa nije teško prepoznati rukopis poåetnika åije lirske filozofeme prelaze u sentimentalnosti i fingiranu tragiånost („I. U nastojawu da opeva subjektivnu tragediju i sukob pojedinaåne duše i sveta. „mrtvih šuma". kao i upotreba standardnih metaforiåkih konstrukcija i metriåkih ritmova. mirisa i zvuka". Kordiã je išao tragom Vladislava Petkoviãa Disa. tj. ali kad proåita stih: „I bih tako nejak.117 tragiånost ÿivqewa. disovski zazvuåe i neki stihovi Kordiãevi. kao što su mrtva jesen ili mrtva noã veã sticale pravo na originalnost i osobenost. Beograd 1970. „tišina mrtva". „posredstvom Boga. izvan svih boja. Ujeviã je uvoðewem u registar svog pesniåkog jezika reåi lokalnog kolorita (i to u velikoj meri i retke poetske sugestivnosti) i remeãewem versifikacijskog reda neoåekivanim ali Siniša Kordiã. Senke i snovi. Nolit. 6—7.

12 Najuspelije su. Tako ÿivi ÿivot åiste duhovnosti. no ceo Tvoj grdan svemir u svemirskoj noãi I sav sam od wih kao ogaw vreo. Kritika. åini se. stavqenog u funkciju iskazivawa sopstvene duše i duhovnog biãa. i opet u srcu ih drÿim! 12 Tu osobinu isticali su kritiåari koji su o Kordiãevoj poeziji pisali negativno. Gorim. 1922. 48. koji otkrivaju pesnikov naglašeni autizam: Niåega dobrog izvan mene nije! Zato sam sebi izvor i kraj puta. ja više sadrÿim U sebi zvezda. 188). U poetskom filozofirawu. . što im ne da moãi Da sinu jednom zauvek. Pesme o meni. koji se. Pesnik nemoãi i bez moãi. Zbog toga wegovi pravilni i sreðeni stihovi i danas deluju hladno i ukoåeno. to åini utisak neåeg strahovitog teškog i olovnog" (Boško Tokin. neke wegove boqe pesme. 4. U wima se na mestima direktno eksplicira kquåna misao kwige i Kordiãeve pesniåke filozofije: da je sve sadrÿano u pojedinaånoj duši koja neposredno uspostavqa veze sa boÿanstvom i lepotom. Boško Tokin. sa Kordiãem druÿio u Parizu. Kordiãeva refleksivna lirika dobija prizvuk religioznosti i pravoslavne mistike koja ãe postati temeq wegove ideologije u trenutku kad ãe sa Ratkom Pareÿanimom pokrenuti åasopis Preteåa i odrediti wegovo mesto i ulogu u srpskoj kwiÿevnosti i kulturi tridesetih godina. kao kwigu sa nekih 120 pesama. ali uzevši kao 'celinu'. Kordiã tako nešto nije bio u moãi da uåini. to bi moÿda i danas tako izgledalo. Boÿe. Ja mrzim na svet istine i laÿi I sumwam u sve što se wime krije I što se wime oåajniåki traÿi… Ni prst mi nikad izvan duše nije!… Ja ÿivim za se i u sebi samo I sve mi sobom oåarano åedno… Zalud me zovu svakoga minuta!13 Pesnik se obraãa na drugom mestu Bogu da razgori skriveno unutrašwe blago i tako na nov naåin uspostavi vezu izmeðu boÿanstva i pojedinaåne duše: O Boÿe. izgleda. br. Kordiã.118 efektnim prekoraåewima. Kordiãeve pesme iz posledweg dela zbirke Pesme o meni koje znaåewski korespondiraju sa iskazima iz wegovih eseja. pronalazi Kordiã i liånu izraÿajnu formulu iskazanu sledeãim stihovima. kaÿe: „Uzevši pojedinaåno. iskoraåewima iz uobiåajenog toka i iznenaðewima uspevao da ostvari upeåatqive lirske slike i senzacije. 13 S. oåekivao od wega uspeh i isticao neke wegove stihove. a zatvara se prema materijalnom svetu.

Kao i drugi teološki liriåari.119 Gorim i opet ceo se veselim!… Gorim. nalazi je u boÿijem liku: O. Isto. neizreåne. u pesmi åiji poåetni stihovi glase „Jednog mi dana åudno. i kliåem velikim i malim: Od sebe samog hoãu da se spalim I ništa van sebe ne ÿelim!14 Iskra u duši otkriva obliåje boÿanstvo i oblik je wegovog postojawa u pojedincu. Viziju moje misterije veåne. 40—41. osobito pesniku Georgu Hajmu. ali se neke wegove pesme mogu shvatiti danas kao zakasneli pokušaji lirskog teološkog ekspresionizma. raspolaÿe svojim biãem i van sebe ništa ne ÿeli. Oreol svoje besciqne slobode I prvo što bi ÿelela i htela15 Zato je u posebnom delu zbirke Pesme o meni (pod naslovom Wene misli) dao reå dragoj da se iskaÿe u obliku aforistiåkih sentenci pesme u prozi. da usta drage „gore od strasti kao cvet krvav što bukti i niåe iz plamenog srca". . poznah Boga gledajuãi u te. koji je u vezanom stihu stvarao poÿarne vizije. Prizivajuãi Boga da se probudi i raspali mraåne instikte i ÿeleãi da ostvari pesniåku ekspresiju takvog åina. Tako. Ili ãe mu se uåiniti da „crven mesec bukti iznad gora". Od praznine. Da bi u tebi svetlu meðu srela. gde je goreo ceo svemir i svet u wemu. Tajnu istine krajwe. pa kaÿe na kraju: 14 15 Isto. ali pesnik. Ništa mu nisu rekli. iznenada…" pesnik priåa u osam tercina sloÿene rimarijske konstrukcije kako su mu prišli „neki qudi tiho neosetno" i s wim su išli dugo ulicama ogromnoga grada. Pesniåki prostor Kordiãevih pesama zapravo je jedna literarizovana apstrakcija veštaåkih obrisa („Nebo trepti kao velika raskošna bašta sa bisernim cvetovima"). na primer. Reãi ãe. gde se prepoznaje retko šta stvarno i od spoqašweg sveta. a on je oseãao wihove razgovore. 43. pesnik produkuje vizije koje su istovremeno i opsesivne slike wegove svesti. Kordiã viziju drage identifikuje sa boÿanstvom i. Kordiã se indirektno pribliÿavao predratnom nemaåkom ekspresionizmu. kako samog sebe zamišqa Kordiã. koji su stvarali u okriqu poznog simbolizma. — I moja duša ostavqa sve pute Što je kroz wenu beskonaånost vode. Kordiã nije posedovao Hajmovu snagu ekspresije. na primer. traÿeãi je u veånom prostranstvu. Draga govori iz poloÿaja irealnog i apstraktnog biãa i mistifikuje svog partnera — kao Erudika koja bi se iz tame podzemnog sveta obraãala Orfeju. u kojoj se ogleda pustoš pesnikove duše.

gde u priåi treãega lica ipak preovlaðuju unutrašwi monolozi — deluje danas kao Isto. a prvi je najboqi i najzanimqiviji. pisan dosadno. S. I pored. košmara i doÿivqaja. povlaåewe preko Albanije. zbuwen i neuspeo" (Vladimir Bogdanoviã. Jedan 'roman' Siniše Kordiãa. Kritika. Kordiã je stvorio romansijersko delo koje je i svedoåanstvo o tadašwim duhovnim i stilskim menama u krilu avangarde. sa nekakvim natezawem i digresijama: jednom reåju. prema mestu odigravawa radwe. Dosledno je. mogle bi biti poetski prolozi romana Neobiåan svet. åudnih i apstrahovanih od istorijske pozadine dogaðaja. 2. kw. 16 17 . poznavalac tadašwih prilika i kwiÿevnih konvencija proznog ekspresionizma lako bi osetio da je to jedno od najtipiånijih ostvarewa srpske ekspresionistiåke proze. izdvajaju tri celine romana. potpunije od bilo kojeg dela te vrste. Zato je åak i reånik kritiåara koji su pisali o wemu sliåan pamfletskim kvalifikacijama Kordiãevim pojedinih ostvarewa wegovih savremenika avangardista. Primedbe se svode najåešãe na tvrdwu da je to nekoherentno i rasuto prozno delo. 53—54). nevešto i neinteligentno sklopqen. 1930. sav izlomqen. godine. Roman je. razvuåeno i mrtvo. Svaki od tri dela kompoziciono je razliåit od drugoga. kad je bio pripremqen za štampu.17 Kordiãev roman Åudan svet zatvara. a objavqen je 1930. pune stvari. i 1925. poznati tematski luk proze pisaca koji su doÿiveli srpsku golgotu posle 1914. u wemu primewena poznata shema kompozicije kretawa u prostoru i povezivawa fragmenata monologa pojedinca koji je monomanski okrenut u sebe i u åijoj se svesti ratne slike slaÿu kao na filmskom ekranu. dozlaboga pretrpan beznaåajnim sitnicama.120 Oåi im behu teške. otpora novatorskim tendencijama tada najmlaðih pisaca. gde se junak åesto psihotiåki podvaja i sluti na pustim ulicama noãnog Pariza prisustvo drugih lica koja ga progawaju. I jedna i druga tvorevina (takve pesme i roman Neobiåan svet) karakteristiåne su po tom rigoroznom apstrakcionizmu koji ih pribliÿava apstrakcijama jednog dela avangarde i onda kad je wihov tvorac bio eksplicitno protiv we. bez veza sa glavnim predmetom. I da nije te napomene. I upravo takve pesme vizije. ÿivot u pariskom izbeglištvu i povratak u zemqu. Tako se. godine: poåetak rata. koje prevode misao u apstraktnu sliku. kako saopštava autor u kratkom predgovoru. Bogdanoviã kaÿe: „Neobiåan svet nije roman zato što je slabo povezan. iako je numeracija poglavqa znatno usitwenija. 35. Zato je potrebno ukratko razmotriti i to Kordiãevo delo. koje oblikuju pustošnu apstrakciju. dakle. tj. krajweg. naime. br. nastao izmeðu 1917. II. iznad sna i jave!16 Ova pesma kao da saÿeto reprodukuje neke noãne scene iz Kordiãevog romana Neobiåan svet. Da im se pogled po nebu prošeta I kroz prostore što se silno plave I koje sunce kroz sve dane ÿari… A tu se raða vizija mog sveta Najdubqeg. Taj deo Kordiãevog romana — u zbiru rasutih situacija. Tako V.

18 U romanu Neobiåan svet provokativan je lik glavnog junaka. da se gruba stvarnost preobrazi u junakovoj svesti u apstraktne konfiguracije sna. na sliåan naåin kao i Kulunxiã u Lunaru. Beograd 1982.19 I drugi toposi ekspresionistiåke proze javqaju se u Kordiãevom romanu. s kojim mu je zajedniåko opisivawe pariskog predgraða i tamošweg polusveta. 88). I tako ponašawe junaka objediwava tri dela romana: junak je opsednut istim strahovima i progoniteqima i na pustim i sneÿnim prostorima Albanije. Tu se progoniteq Kordiãevog junaka javqa u liku pesnika. Meðutim. Najbliÿi je junaku predratne ekspresionistiåke proze kad je u Parizu — u prostoru velegradske xungle. pa je i završetak oba dela poentiran slikom mora kojom se otvaraju novi vidici i oåekivawa. kako su predstavqeni u delovima romana Aleksandra Iliãa Gluvne åini. åije je ime stavqeno u podnaslov dela (Ÿivot i doÿivqaji Ivana Petroviãa). Zato nije bez razloga pomenut i Kafka povodom romana Neobiåan svet. Kordiã: Neobiåan svet. surovi i åulni otac i wegov problematiåni ÿivot (osobito odnos prema tetki Milki) koji zatamwuje junakovo poreklo i majåinu smrt. Optereãen strahom i udvajawem lika. Ali Kordiã je dozvolio. Kordiã. a i docnije kad se naðe u oåevoj vili blizu Beograda. Zato Kordiã nije uspeo da kreira karakteristiånu za tu vrstu proze atmosferu i brutalne åulne scene kao redovne pratioce porodiånih sukoba. Beograd 1930. u duhu svojih estetiåkih zamisli. Kordiãev junak se ponaša kao junaci predratne nemaåke ekspresionistiåke proze — liåi na marionetu koju pokreãe nevidqivi i åudnovati mehanizam. Suprotnost neÿnom. Petroviã prikazuje kretawe povorki i bez teškoãa izlazi izvan vidokruga glavnog junaka. kao i docnije o pariskim doÿivqajima svoga junaka. R.121 neka vrsta sinopsisa za docnije napisani roman Dan šesti (1934) Rastka Petroviãa. kuda je išao i åitav jedan narod s wim u ÿeqi da ostavi za sobom svoj put. 227). . na pariskim ulicama i u kuãama. Srpski roman izmeðu dva rata. pun mraånih doÿivqaja…" (Siniša Kordiã. a na kraju se koncentriše na grupu izmrcvarenih ratnika koji se ekstatiåno gube u morskoj stihiji. Neobiåan svet. ocrta paklene åulne bahanalije i razvrat. 19 Stanko Koraã. On ubija u Parizu poznanika. što je povod da razmišqa o smislu umetnosti. gde su udvajawa logiåna posledica pritiska mnoštva na pojedinca i dvosmislenih emisija zatamwenog scenarija prigradskih kuãerina i hotela. „Nolit". ostaje u uskoj perspektivi svog narcisoidnog junaka i kaÿe: „Ÿurio je prema — moru. neko nepoznat i bezimen uz wega. za Kordiãev roman Neobiåan svet karakteristiåne su brutalnosti motivisane drugim razlozima: ludilom i strahom junakovim. S. U globalnom preseku na istovetan naåin je sabrana gomila junakovih utisaka na golgotskom putu kroz Albaniju. Pišåevo izdawe. delikatnom i intelektualnom protagonisti jeste grubi. pa je s wim u vezi i neizbeÿna ekspresionistiåka tema ludila i distorzije slike spoqašwe ratne slike stvarnosti koja izgleda kao da je prelomqena u krivom ogledalu i fantastiåna u svojoj neobiånosti. i oseãawem da je uvek neki dvojnik. naprotiv. On je šizofrena liånost. Kordiã je bio na putu da u toj priåi o ocu. a docnije u Beogra18 Razume se.

kad se danas proåitaju rubrike koje je ureðivao (u Svetskom pregledu). After the analysis of his activities in the journal Svetski pregled (World Review). but in his daily critical reviews he challenged typical avant-garde works. pa su mu oni vraãali istom merom. a u poeziji negovao duåiãevski manir retoriåke lirike vezanog stiha. veã da se odredi wihovo mesto u okviru avangardnih nastojawa u srpskoj kwiÿevnosti dvadesetih godina XX veka. zbirka poezije Pesme o meni i roman Neobiåan svet. na primer. pa ne iznenaðuje ni wegovo balansirawe izmeðu ta dva koncepta. stiåe se utisak da zasluÿuju da se o wima kritiåki progovori. Sve to pokazuje kako je u praksi teško povuãi granicu izmeðu tradicije i avangarde i kako je potrebno povremeno „oÿiveti" te pisce sa granice da bi se što celovitije predstavila jedna veoma ÿiva i plodna epoha u srpskoj kwiÿevnosti prve polovine XX veka. the author of this paper came to the conclusion that he — although belonging to the generation and ideas of the then avant-garde — was outside and against it in his poetics and practice. zloåin izvršen iz oseãawa straha. his novel Neobiåan svet represents a model of an abstract expressionist creation with a disperse composition and symbolic characters. Pogotovo ako se ne ide za tim da se samo procewuju kao relativno ostvarene vrednosti. Radovan Vuåkoviã SINIŠA KORDIÃ IN TOUCH AND CONFLICT WITH AVANT-GARDE Summary Siniša Kordiã was a less significant writer who was very active in the literature of the 1920s. Negde je bliÿi zagovornicima jednog. . he advocated Bergsonian intuitivist and vitalist philosophy of art. Siniša Kordiã bio je pisac skromnoga dara i prepun kontroverzi. of his poems. which was not rare at that time. roman Neobiåan svet predstavqa model apstraktnog ekspresionistiåkog ostvarewa disperzne kompozicije i simboliåkih likova. oÿenivši se i došavši u sukob sa nekadašwom izabranicom. certain intentions in some Kordiã's works are mutually exclusive or incompatible. Therefore. Siniša Kordiã je i sƒm donekle krivac što su wegova dela u kritici doåekivana sa najgorim pogrdma. a potom suprugom. In his essays. zastupao bergsonovsku intuitivistiåku i vitalistiåku filozofiju umetnosti. provalilo ludilo. He did not accept an essential principle of avant-garde work: the principle of chaotic spontaneity which implied awareness of the destabilized individual and the chaos of living.122 du. zatim teorijski eseji iz kwige Umetnost i neumetnost. U esejima je. Završetak romana vrlo je sliåan ekspresionistiåkom proznom modelu: prolivena je krv. essays and his novel Neobiåan svet (Unusual World). Meðutim. odnosno u sudarima dva koncepta kwiÿevnosti: jednog tradicionalnog i drugog novatorskog. davi vlastito dete i beÿi u noã. a negde drugog. dok je u dnevnokritiåkim obraåunima osporavao izrazito avangardna dela. On je na sliåan naåin osporavao druge. and in his poetry cherished a Duåiã-like manner of rhetorical lyric poetry with the linked verse.

stranac. intertekstualnost. umetnika i umetniåkog stvarawa po pravilu se projektuje na ambivalentan odnos apolonsko — dionisko. apolonsko (mitološki. Autorovo viðewe umetnosti. motiva. psihološki i estetsko-poetiåki aspekti). . ritual.1 neophodno je kratko se osvrnuti na wegovo poznato delo — Roðewe tragedije. Iz sloÿenog sistema intertekstualnih relacija proishode simboliåka znaåewa Manovog romana. brod. kao i wegova autopoetika. simboliåka znaåewa (voda. prva i neizbeÿna asocijacija jeste Niåe i wegova pesniåko-filozofska teorija o poreklu tragedije iz duha muzike.41-95 MIT I FEDAR KAO PREDLOŠCI ZA SMRT U VENECIJI TOMASA MANA Lidija Boškoviã SAŸETAK: U radu se opisuju veze izmeðu Smrti u Veneciji Tomasa Mana. inverzija. i Platonovih dijaloga. šešir).2 Ova Niåeova kwiga je u vreme pojavqivawa izazvala razliåite reakcije — od oduševqewa do potpunog osporavawa — ovo prvo uglavnom 1 Znaåewe pomenutih termina biãe u radu prošireno na sociološki. Platonovi dijalozi. situacija). 821. psihološki i poetski plan i usloÿweno ukquåivawem još nekih mitskih predstava o Apolonu i Dionisu.112. umetnost. a od wega ãemo krenuti u analizi mitskih slojeva u romanu Smrt u Veneciji. autobiografija. sociološki. paralelizam (likova. s druge strane. lepo(ta).09 Mann T. o kojima je Niåe (a svakako bi i moderan åitalac) mawe vodio raåuna. mit. Kada se potegne pitawe odnosa dioniskog i apolonskog. more. autopoetika. Eros. 2 Kwiga je objavqena 1872.163. Kompleksnost odnosa meðu tekstovima i izuzetan preplet znaåewa uslovili su veoma sloÿenu strukturu romana i neke inovativne narativne postupke. gråkog mita i mitskih predstava uopšte.UDC 821. 1. profano i sveto vreme. KQUÅNE REÅI: dionisko. pseudocitatnost. s jedne. psihopompos. Pošto ãemo se u radu pozivati i na znaåewa koja je ovim terminima pridavao Niåe.2-32. most. glosirawe. godine pod nazivom Roðewe tragedije iz duha muzike. Tanatos.

pa se u krajwim konsekvencama moÿe smatrati pozitivnom i vitalistiåkom. a onda (nelegitimno) „prebaåen" u hrišãanski sistem — suštinski razliåit po linearnom poimawu vremena. ali su za strog filozofski naåin mišqewa predstavqali manu. objavqen je 1886. najveãa prepreka. U mitološkom kquåu ta sila ujedno je uslov obnavqawa sveta. dakle. pomamna na slikovno izraÿavawe i zbrkana zbog silne slikovitosti. i sam Niåe se veoma kritiåki osvrnuo na svoje prvenåe. tu i tamo zašeãerena do ÿenstvenosti. . U kojoj meri je. a drugo od strogih i kritiåkih mislilaca. veoma uverena u sebe pa zato prenebegava dokazivawe. Kakvo ime da mu dam? Kao filolog i privrÿenik reåi krstio sam ga. U hrišãanskom se. iz koga je i citirani deo. mitološkog sistema predstava utemeqenog na vremenskoj cikliånosti. nejednaka u tempu. priliåno slobodno projektovao na hrišãanski sistem predstava i identifikovao je s parom Hrist — Antihrist. Dionis je najdirektnije vezan za 3 Fridrih Niåe. razarajuãim silama ili principima. 4 Isto. muåna. s jedne. Upravo je zbog ovog pomerawa u jeziku. bez voqe da postigne logiåku åistotu. suprotno tome. 33. kao kwiga za posveãene (…)"3 (podvukao autor — F. åisto artistiåko antihrišãansko. zapravo. destruktivni princip doÿivqava kao apsolutna negacija. kao i entuzijazam i ekstatiånost kojom zraåi. i pobune protiv zvaniånih vrednosti i poretka. Dve vremenske koncepcije — cikliåna i linearna — uslovile su i dva odnosa prema destruktivnim. Kasnije. Specifiåna metaforiånost i slikovnost izraza. nepoverqiva åak i prema pristojnosti dokazivawa. Za naš ugao ispitivawa od posebnog je znaåaja Niåeovo odreðewe dioniskog principa: „Protiv morala. godine. ne bez izvesne slobode — jer ko bi znao pravo ime Antihrista? — imenom jednog helenskog boga: nazvao sam ga dioniskim"4 (podvukao autor — F. i smislio sebi jedno naåelno suprotno uåewe i suprotno ocewivawe ÿivota. meðutim.124 od strane umetnika (Vagner). s vremenske distance od åetrnaest godina. N. a u pokušaju da se dosegnu koreni antiåke tragedije i neke od metafiziåkih istina bili su.). N. kao nagon — zaštitnik ÿivota. prevod Vera Stojiã. odnosno pokušaja da se filozofske istine saopšte pesniåkim jezikom došlo do nepreciznosti i ne sasvim uspelog i prihvatqivog posezawa za terminima i simbolima. Beograd 1983. kitwast stil izraÿavawa: „Ponavqam. danas je za mene to nemoguãa kwiga — loše napisana. 29. Pre svega. Niåeov Pokušaj samokritike. sentimentalna. jer je za wihovu eksplikaciju ipak neophodno diskurzivno izraÿavawe. Niåe je opoziciju izmeðu apolonskog i dioniskog. Uostalom.). ustao je tada ovom spornom kwigom moj nagon. odnosno izmeðu reda. priznajuãi u wemu nedostatak logiåkog izvoðewa i preteÿno pesniåki. s druge strane. bili su za umetnike znatna vrednost Niåeove kwige. zato što je dioniski princip „pozajmqen" iz arhajskog. BIGZ. ovakvo uspostavqawe analogije legitimno i zasnovano? Rekli bismo — veoma malo. Roðewe tragedije. Zato se teško Antihrist moÿe „krstiti" imenom helenskog boga Dionisa.

pravu meru koja se pojavquje kako u drÿavnom ustavu tako i u sagraðenom hramu. Isto. kao što smo prethodno videli. naprotiv. Slikar. zakon. 44."6 U navedenom citatu. Tarnera (Viktor Tarner. 5 6 . a po dominaciji reda ili nereda — apolonskom i dioniskom principu.7 Ovakvo univerzalnije podvajawe legitimnim åini priroda antiåkih boÿanstava koja su uzeta za simbole — Apolona i Dionisa. pravila. razIsto. plastiåar. epiåar. oåigledno. za estetski aspekt dvaju pomenutih fenomena: „Šta znaåe suprotni pojmovi apolonsko i dionisko koje sam ja uveo u estetiku — oba shvaãeni kao vrste opojnosti? Apolonska opojnost. d. više usput. brat Apolonov. Antihrist nije „nagon — zaštitnik ÿivota". ili tragediji. mogu posmatrati i kao dva oblika društvenog ponašawa koja samo u totalitetu omoguãavaju ÿivot i funkcionisawe zajednice: apolonsko kao red. On se u kwizi zanima. kao i u najveãem delu kwige. On je. naåinio. 7 Termin V. nav. Varijacije na temu liminalnosti . pre svega. ili u vajarskom i slikarskom radu. 8 Fridrih Niåe. transfigurirawa."5 Ovo podvajawe sveukupne društvene stvarnosti na periode kada se kruta pravila poštuju i periode wihovog odbacivawa i poništavawa odgovara profanom (svakodnevnom) i svetom (ritualnom) vremenu. on se odjednom oslobaða svih svojih sredstava izraza i u isti mah isteruje iz sebe snagu predstavqawa. 9. broj 10. jasne svesti. besa zanosa. U daqem radu biãe nam od znaåaja i jedna distinkcija koju je Niåe. dotakao usput (da ne kaÿemo sluåajno) i bez namere da ih podrobnije razraðuje. raskliktalog ÿivota. svetkovine) karakteriše inverzija uobiåajene hijerarhije i sistema vrednosti: „Sad je rob slobodan åovek. pre svega. On je voleo ono što je odmereno. vizionari su par excellence. potom åuvar duhovne vedrine i spokojstva. samovoqstvo ili 'drska moda' odvojili åoveka od åoveka.8 Dionis. 50). svih vrsta mimike i pozorišne umetnosti. HH¡. odnosno društvena antistruktura ili communitas. kako u zakonodavstvu tako i u pojedinaånoj epinikiji. preobraÿavawa. iako se oni. sad se lome sva kruta. hijerarhija i dionisko kao privremena inverzija ovog ponašawa. Naime. Gradina.125 kult plodnosti. što se za Antihrista ni u kom sluåaju ne bi moglo tvrditi. naime. neprijateqska omeðavawa kojima su nuÿda. uzbuðuje oko. helikonskih bogiwa. 11. odreðeno i uobliåeno. uzbuðen je i pojaåan åitav sistem afekata: u tom sluåaju. zaštitnica duhovnih delatnosti i uåiteqica pesnika i sviraåa. negacija zvaniånog sistema vrednosti (morala). budnog znawa. U dioniskom stawu. podraÿavawa. (…) Pevajuãi i igrajuãi åovek se ispoqava kao ålan jedne više zajednice. i ono dobija moã vizije. god. bog je prazniånog pijanstva. Niåe pod apolonskim i dioniskim podrazumeva dva tipa umetniåkog stvarawa. entuzijastiåke ekstaze. uoåio da liminalne društvene periode (praznike.. Apolon je u gråkoj mitologiji bio voð muza. Socijalne dimenzije pojmova apolonskog i dioniskog Niåe se. 1986.

Dakle apolonsko i dionisko jesu dva komplementarna oblika društvene stvarnosti. 9 10 . Isto. U wihovoj sintezi Niåe je video suštinu antiåke tragedije. Izgleda da je Tomas Man.) Uz to. jer tu smernicu nameãe obredni kontekst izvoðewa trilogija. silenima.10 Dionis je uvek sa silnom svitom — Panom. Uz to. 2. a åini se da je to imalo velikog uticaja i na pisce HH veka. pri åemu je dioniski elemenat bila muzika. inverzno) ili dva tipa umetniåkog stvarawa (artificijelnost — inspiracija. znaåi. bahantkiwama. dakle. ipak. koji su ih onda literarno transponovali i problematizovali na razliåite naåine. nadahnuãe). 51. odnosno hor.11 Bilo kako bilo. i to tragedije od onih „koji su zaåiwali ditiramb. Niåe je paÿwu novije nauke i filozofije usmerio na fenomene apolonskog i dioniskog. koji je „boÿanski simbol naåela individuacije". kako je reåeno. konkretno za kwiÿevne stvaraoce. dobrim delom ostaje na tragu Aristotelovih zapaÿawa u vezi sa poreklom i prirodom antiåke tragedije.9 Za razliku od Apolona. samosvesno. Aristotel je. a komedija od onih koji su zaåiwali faliåke pesme. s usmerewem na preciznu formu i impulsivno. provocirala samo filozofska promišqawa i studije. Priroda apolonskog i dioniskog nije. a apolonski dijalog. 52. Pri tom su apolonsko i dionisko posmatrani u simboliåkim aspektima o kojima je veã bilo reåi — kao oznake za dva oblika društvenog ponašawa (svakodnevno. koje su se sve do danas u mnogim varošima odrÿale u obiåaju". ekstatiåko i entuzijastiåko. svestan ritualnog supstrata u tragediji. s tim što bi trebalo naglasiti da tragawe za wenim ishodištem i wenom suštinom u muzici i dionisijskim ritualima nije ni neobiåno ni neoåekivano. Beograd 1990. ali i dva naåina umetniåkog stvarawa — artificijelno. 11 Aristotel govori o postanku tragedije i komedije iz „improvizacija". uobiåajeno — ritualno. takvim razmišqawem se. veã je. koji su voðeni razliåitim idejama i potrebama posezali za ovim dvama fenomenima i wihovim meðusobnim odnosom. suštinu umetniåIsto. orgijastiåke huke. 54—63). on detaqno opisuje strukturu tragedije — wene kvalitativne i kvantitativne delove (Aristotel. odnosno tragedija. Niåe je svakako bio u pravu kada je prirodu stare gråke tragedije video u spoju ovih suprotnosti. prema wegovom mišqewu. O pesniåkoj umetnosti. što odgovara kolektivnom duhu rituala. s originala preveo i objašwewa u registru imena dodao dr Miloš Ðuriã. bila prijemåiva i za umetnike. ali i wene precizne i standardizovane forme. o tada još ÿivim obiåajima. o åijem romanu ãe biti reåi. savršenu umetnost — antiåku tragediju — video u sintezi prethodnih dvaju principa — artificijelnosti i inspiracije. dakle.126 obruåenih nagona. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Videli smo da je Niåe. odnosno apolonskog i dioniskog. (Radi se.

Nolit. harmoniji. d. halucinacija. biãe i karakter umetništva. koja u pojedinim svojim aspektima reflektuju naznaåeni problem. u Manovom romanu i dodatnoj su simboliåki usloÿweni uspostavqawem paralele s dvama delovima qudske prirode. 15 Sƒm Man je Smrt u Veneciji smatrao novelom i za tim su se uglavnom povodili izuåavaoci wegovog dela i istoriåari nemaåke kwiÿevnosti (up. ili kod nas Miloš Ðorðeviã. prevod i predgovor Vera Stojiã. „Niåe je bio veoma blaga. formi.127 kog stvarawa video u sliånom kquåu: „Ko moÿe odgonetnuti biãe i karakter umetništva! Ko razume ono duboko nagonsko slivawe discipline i razuzdanosti na kojem poåiva!"12 Slivawe discipline i razuzdanosti. kao kršewe tabua i poricawe zvaniånih vrednosti bila je interesantna mnogim piscima. Nova.14 Isti ovaj Niåe afirmisao je dioniski princip. orgija. Tomas Man. Sarajevo. Razapetost åoveka izmeðu apolonske i dioniske prirode. Fric Martini. OOUR Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. a videãemo — jedna je od noseãih i u delu o kome ãe biti reåi. ne samo da su kao tema bili prijemåivi za umetnike veã su se u kwiÿevnim delima za umetnike prevashodno i vezivali — pre svega za pisce ili teoretiåare kwiÿevnosti. izašao je veliki roman u åetiri genera- . pod koje se mogu podvesti sve prethodno nabrojane opozicije. odnosno izmeðu one koja insistira na svesti. Ovaj Manov stav je. hodao odmereno i svojim telesnim ÿivotom bio muåenik". Beograd 1987). 531. Putovawe na kraj proleãa Vitomila Zupana i Gospoda Glembajevi Miroslava Krleÿe. Istorija nemaåke kwiÿevnosti. apolonsko i dionisko. Nolit. meðutim. prevela Anica Saviã-Rebac. Prema svedoåewu prijateqa koji su ga poznavali u doba wegovog najplodnijeg stvaralaštva. Konaåno — umro je pomraåenog uma. kao tema dominirala je nekim znaåajnijim romanima H¡H i HH veka. Dva osnovna principa — apolonsko i dionisko. kao polovi ambivalentne qudske prirode. Svjetlost. 13 Imaju se u vidu Proqeãa Ivana Galeba Vladana Desnice. Pevaå Boška Petroviãa. ali se paradigmom ove qudske drame moÿe smatrati åuvena novela roman15 Tomasa Mana Smrt u Vene12 Tomas Man. deo wegovih predstava o ÿanrovima koji se moÿe išåitati i iz iskaza povodom nekih drugih wegovih kwiga: „Zamislio sam Budembrokove u 15 glava kao novelu. Uz to. Govorio je lagano. Sve u okviru citata ovde i daqe u radu podvukla L. qubazna i otmena liånost. poÿuda. 14 Fridrih Niåe.. Branimir Ÿivojinoviã. 69. dakle. poretku. pisao da je „uåenik filozofa Dionisa" i da bi pre „voleo biti satir nego svetac". nav. odnosno za osobe koje pisanu umetnost stvaraju ili tumaåe. u kwizi grupe autora Wemaåka kwiÿevnost. odnosno na deo koji poštuje zvaniånu hijerarhiju i pravila i drÿi se reda i mere i na deo koji se tom redu opire.. Beograd 1971. što je on jednim svojim delom svakako bio. dijaloga i hora predstavqaju. koji ide za nedozvoqenim i krši tabue i pravila ponašawa. poretka i haosa. Smrt u Veneciji. B.13 Interesantno je da se i u vezi s Niåeom moÿe govoriti o ambivalentnoj prirodi umetnika. ali o ovom komparativnom kontekstu nekom drugom prilikom. društvenom priznawu i one koja joj se suprotstavqa kao nagon. ukoliko nije drugaåije naznaåeno. Naime. koji se vodi strašãu i nagonima. kwiga ¡¡. Beograd 1994. 9. podvojenost åoveka na apolonski i dioniski deo.

samo jedan od akcenata pomenutog Manovog dela. izmeðu ostalog. tematske i narativne strukture. . (da ukratko obeleÿimo dela wegovog zrelog doba). Pogledi Tomasa Mana. video i kao poštovawe ili kao kršewe zvaniånog morala i elementarnih normi kolektivnog ponašawa. Na poåetku smo videli da je Niåe u Roðewu tragedije apolonsko i dionisko. Tom priåom se. jer je autor u woj odbacivao ono što je nedostojno i jer je napustio „svaki duh sumwe u moralu. naravno. On je pisac „jasne i moãne prozne epopeje o ÿivotu Fridriha Pruskog (…) tvorac snaÿne priåe sa naslovom Bednik.128 ciji (1912). Letopis Matice srpske. god. dakle. s nejednakim zadrÿavawem na pojedinim fazama u ÿivotu kwiÿevnog lika. Autopoetiåki stavovi su. da se posluÿimo nekim ranijim poetiåkim zahtevima. Ašenbah našao na liniji zvaniåne etike i vitalistiåke orijentacije koju je. Smatramo. a koji je godinama postajao sve preåišãeniji i umereniji. kw. Za doprinos kulturi i naciji Ašenbah je dobio plemiãku titulu. Gustav Ašenbah ili fon Ašenbah veã je afirmisan kwiÿevnik u pedesetim godinama. 110. da bi Smrt u Veneciji trebalo ÿanrovski definisati kao roman — zbog izuzetno sloÿene motivske. dakle zvaniåno priznawe drÿavnog vrha. i drÿava proklamovala. O tome govori i åiwenica da su „prosvetne vlasti unosile odabrane strane iz wegovih dela u školske åitanke". meðutim. 167). „omladini predoåila moguãnost da naðe moralnu odluånost". eklatantan primer u svetskoj literaturi za poigravawe razliåitim simboliåkim aspektima fenomena dioniskog i apolonskog i. cije" (Pero Slijepåeviã. zbog jasne i intenzivne višestruke intertekstualne igre i. dragoceni. koje je. stilom koji je odisao smislom za lepotu i koji je obeleÿila „plemenita åistota. oåigledno. Iz ove taåke krenuãemo u opisivawe strukture i znaåewa Smrti u Veneciji i wenog glavnog lika — Gustava Ašenbaha. Priåa o Bedniku je. U momentu kada poåiwe radwa romana. bez suptilnih i novih osenåewa (…) ugledno ustanovqen. razliåitim mitološkim motivima i znaåewima. zapravo. svaku simpatiju za ponor". Novi Sad 1936. naravno. „Novela u 15 glava" teško da bi ostala „novela" u opisu bilo kog ozbiqnog teoretiåara kwiÿevnosti. åime je stekao status reprezentativnog i uzoritog ålana zajednice. kako smo videli. ali nas ne obavezuju. i najzad. bez prostaåkih reåi i doveden gotovo do formulativnosti morao je takoðe biti jedan od razloga da se Ašenbah naðe u školskoj lektiri. 345. spisateq strasne rasprave o Duhu i Umetnosti". Ovakav odnos vlasti prema Ašenbahu svakako je bio uslovqen karakterom i stilom wegovih tekstova. 3. „bez neposrednih smelosti. zbog toga što se junakova biografija daje u celini — od porekla do smrti. naime. uopšte. koja je åitavoj jednoj zahvalnoj omladini predoåila moguãnost da naðe moralnu odluånost i s onu stranu najdubqeg saznawa. jednostavnost i skladna razmernost uobliåavawa". zbog prisustva razliåitih znaåewskih slojeva. Podvojenost umetnika je. uglaåano ubliåen". O svim ovim aspektima dela biãe reåi daqe u radu. Pored toga.

Manovo majstorstvo je u tome što je celu priåu smestio u kontekst raspravqawa o lepom. Meðutim. koje je postavqeno kao neka vrsta fona na kome se gradi priåa u romanu. To je situacija koju je.129 dakle u odabranom opusu kwiÿevnih dela kojima se vaspita i formira omladina i nacija. koji je reprezent zajednice. kako smo ranije videli. Ašenbah ãe se ponašati potpuno suprotno zvaniånom moralu: on ãe zavoleti mladog Poqaka i time se ogrešiti o elementarne propise zajednice. pa se time i direktno ugroÿava opstanak društva. kao što nije ni od znaåaja za ceo kolektiv. U sluåaju Ašenbaha izostaje ta elementarna funkcija inverzije. dakle u kontekst jednog od filozofskih problema i. Onaj isti Ašenbah. Kada se u jednom momentu oslobodi wegova latentna i potiskivana — dioniska priroda. veã istrošeno vreme ili kraqa. i omoguãi wihovu regeneraciju. ali se moÿe smatrati implicitno prisutnom. veoma jasno asocirao na Platonove dijaloge i wegovu estetsku (i etiåku)16 teoriju. 4. u momentu kada popuste brane samokontrole. jer se time ukazuje na okoštalost. Naravno. o åemu ãe biti reåi kasnije. Ašenbah. Opredeqewe za isti pol. kao i odnos Erosa i lepog. jer lepota (umetnost) dovodi do devijantnog i društveno štetnog ponašawa. verifikuje postojeãi poredak i hijerarhiju. što zapravo znaåi da se zvaniåni sistem vrednosti ne dovodi u pitawe i da se ne teÿi wegovoj promeni. Ona postaje liåno i trajno opredeqewe koje definitivno ruši pravila jedne zajednice. koji je visokom veštinom i susprezawem zadobio poštovawe nacije. kada se u vezi s ovim sluåajem inverznog ponašawa posegne za terminom dioniskog. posluÿilo je Manu i da bi u igru uveo jednog gråkog boga — Erosa. ishodište termina i znaåewa dioniskog jeste u obredu. Meðutim. s te strane. Ovo Platonovo uåewe. Posebno je signifikantno odsustvo eksperimenata i novina u Ašenbahovim delima i svedenost izraÿavawa na formule. ponašaãe se društveno inverzno — kršeãi osnovne društvene tabue. predstavqa opredeqewe za nereproduktivnu zajednicu. Time je obezbeðeno voðewe priåe 16 Na Platonovu politiåu teoriju ne asocira se direktno. ta inverzija je privremena i åitavim sistemom tabua drÿi se pod kontrolom. a on podrazumeva privremeno ukidawe vaÿeãe društvene hijerarhije i negirawe postojeãih pravila i vrednosti. stabilnost. posmatrano u širem kontekstu. neophodno je ukazati i na razlike koje postoje u odnosu na izvorni kontekst iz koga je izvedeno wegovo znaåewe. . Ona više nije privremena ni vezana za neki „jak" vremenski period. Wena je funkcija da do kraja sruši ono staro. nepromewivost. samim tim i na ostajawe u okvirima zadatih obrazaca i tradicije. Niåe opisao kao momenat kada „rob postaje slobodan" i kada se ukidaju „kruta pravila". što je na tragu ideja iznetih u Drÿavi. uz to. Naime.

tvoj brajen Andrijašu?' Ne reci mi našoj majci istine po ništore: 'Ostao je. Pre svega. Prosveta.18 ali i u klasiånom Vukovom beleÿewu — u pesmi Marko Kraqeviã i Arapin. jezero. prema Sabrana dela Vuka Karaxiãa. 5."19 Smrt se. postoje i direktniji znaci izjednaåavawa Erosa i Tanatosa. zeleno jezero! Boÿja pomoã. izbor i predgovor Miroslav Pantiã. Karaxiã. Zbornik starih srpskohrvatskih narodnih pesama. Potrebno je. imenuje ÿenidbom ili udajom. kwiga druga. gde devojka koja namerava da skoåi u jezero i udavi se govori: „Boÿja pomoã. 287 (daqe u tekstu SNP. skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef. Grevs navodi da su rani Grci Erosa „opisivali kao Kera. nego za Arapa. 19 Srpske narodne pjesme. poznata je veza izmeðu Erosa i Tanatosa i wihova åesta identifikacija. Nikšiã 1987. Beograd 1988. gde mlaði brat — Andrijaš na samrti zaveštava Marku da majci ne kaÿe da je poginuo. Beograd 1964. meðutim. antologija. datiranom izmeðu 1716—1733. u kojoj su pjesme junaåke najstarije. Sekulu sam davno oÿenio crnom zemqom i travom zelenom". 1845. Volim za te. odnosno na åiwenicu da se on u tom sistemu mišqewa ne razlikuje mnogo od neåega što ãemo za poåetak oznaåiti kao sintezu apolonskog i dioniskog. ili 17 Narodne pesme u zapisima H¢—H¢¡¡¡ veka. koji su kquåni reproduktivni i erotski principi. koju je Petar Hektoroviã zabeleÿio 1556. Na wu nailazimo i u ranim zapisima. Udaãu se za tebe. u štampariji jermenskoga manastira. u Beåu. Onde mi je obqubio jednu gizdavu devojku". sestre Sekuline. recimo u pesmi Marko Kraqeviã i brat mu Andrijaš. 308. o åemu je ponešto veã reåeno. i na drugom — koji je u najdirektnijoj vezi s Erosom i idejom lepog. ¡¡). Andrijašu. — reci. U našoj usmenoj kwiÿevnosti ona se javqa u metafori svadbe kojom se ponekad imenuje smrt.130 na dva plana paralelno: na prvom — koji prati odnos apolonskog i dioniskog u svoj wegovoj polisemiånosti. dakle. godine: „Ne budal'te. kao što vidimo. mila majko. — junak. kneÿe Marko. 18 Erlangenski rukopis. ukazati na kompleksnost mitoloških predstava o Erosu. imenovan Erosom. . u tujoj zemqi. moja kuão vjeåna! U tebe ãu vijek vjekovati. Iz koje se ne moÿe od miliwa odiliti. Pored toga. veã da se oÿenio: „I kada te jošãe bude naju majka uprašati: 'Da gdi ti je. godine. Univerzitetska rijeå. Tanatos je.17 ili u Erlangenskom rukopisu. kw. 45.

ali i vodu i nebo na horizontu: „On se vrati. a voda koja se opirala penušala se oko wegovih nogu. Nolit. — glava Erosa. na primer u ruskom dijalektu 'ÿmurko'. Prosveta. On Erosa i direktno pomiwe u vezi s mladim Poqakom: „(…) i sada pogotovo. prevod Radmila Meåanin. 20 21 . a po slepooånicama i ušima tamno i meko osenåena uvojcima kose koji su padali u pravom uglu. u celom romanu oåigledna je Manova namera da izgledom deåaka Taða asocira na gråka boÿanstva. koje poseduje i moã da stvara i moã da uništava. izgleda da je wegova mitska potka zaboravqena i vrlo je verovatno da on ima ishodište u arhajskoj predstavi o neraskidivosti i preklapawu Erosa i Tanatosa.131 krilatog 'Duha'. G. U vezi s wim obiåno se pomišqa na moderna psihološka znaåewa — na nesposobnost da se kod voqene osobe uoåe mane i nedostaci. dakle. prevod Vida Flaker. jasna je Manova namera da predstavu o Erosu prizove naåinom na koji se Taðo pojavquje pred Ašenbahom — wegovim stalnim šetwama po moru i kretawem ivicom koja razmeðuje zemqu i vodu.). nav. ambivalentno boÿanstvo. 43. sa finim i ozbiqnim veðama. i ko je video kako ta ÿiva prilika. Na kraju. Gråki mitovi. potråa kroz talase zavaqene glave."23 Kao da su Manova lektira i predloÿak bili homerski i orfiåki mitovi o stvarawu sveta: „Neki kaÿu da svi bogovi i sva ÿiva biãa voRobert Grevs. (…) Ali na tom okovratniku. pošto se u romanu Smrt u Veneciji ona javqa upravo u vezi s Erosom. I ker i starost i kuga jesu znaci smrti — poistoveãewe je jasno. Aktivirawem kolere. oznaåava umrlog åoveka" (Olga Mihajlovna Frejdenberg. 49. kompleksno. koji baš i nije bio naroåito elegantno podešen prema odelu. u vezi s Erosom i Tanatosom da pomenemo još i jedan naš frazeologizam koji je zbog svoje åeste upotrebe postao gotovo otrcan — Qubav je slepa. Beograd 1990. pošto je slepilo prvi znak smrti. Meðutim. koja je u mitskom poimawu sveta izosemiåna s kugom. 114—119. Upravo ovog arhajskog znaåewa drÿi se Tomas Man — Ašenbaha u smrt odvodi lepi Poqak Taðo u koga je zaqubqen. doslovno drÿi mitske matrice. Svjetlost. åak se uplašio videãi zaista boÿansku lepotu toga qudskog biãa.21 (Ne sklapaju se oåi pokojniku sluåajno. Mit i antiåka kwiÿevnost. Historijski korijeni bajke. zaåudio se ovaj. 23 Isto. Sarajevo 1990. d. prevela Gordana Mitrinoviã. 377). 55. „Kod starih naroda gledati znaåi ÿiveti (…) a 'slepac' = 'mrtvac'. Beograd 1987. jer je isto što i Tanatos! Eros je.) Qubav je slepa. o poreklu oblika i roðewu bogova. kako je okrenuo gledaocu svoj potpuni profil. 22 Tomas Man. kao Starost. sa ÿuãkastim prelivawem parskog mramora."22 Uz to. Pogledati i Vladimir Jakovljeviå Prop.. bio je kao priåa pesnika o prapoåetnim vremenima. Naravno. ili Kugu"20 (podvukao R. sa predmuškom umilnošãu i oporošãu. dakle. Man se. poåivao je cvet glave sa nesravwivo umilnom åari. nakvašene kose i lepa kao mladi bog dolazi iz dubina neba i mora. kako roni iz elemenata i izmiåe mu: ovaj mu je prizor ulivao mitske predstave.

Nakon prethodnog citata i uvidâ. „uveo u estetiku"."24 Eros je."25 Apolon je. pomalo neoåekivano. što moÿda objašwava zašto Apolon nije roðen pod suncem nebeskim. 32. i Dionis. Miševi su dovoðeni u vezu sa bolesnima i wihovim leåewem. Naime.26 Dionis je bog koji umire i obnavqa se. ali se tematski daju vezati 24 25 26 27 Robert Grevs. No nije samo na Erosa asocirano izgledom i ponašawem deåaka Taða. wu moÿemo unekoliko preformulisati: i Eros. Isto. naravno. samim tim i istinsko raðawe. 98. kao i veãina arhajskih boÿanstava. Erot je bio dvopolan i zlatokrili. i Apolon. dakle. nav. a u Delfima su åak sveštenici smatrali da je Apolon besmrtan vid Dionisa. kao i Eros imao u sebi i htonsku komponentu. Isto. Uz to. dvopolan. Meðutim. po harmoniji u kojoj su svi oni uklopqeni. a wegova besmrtnost je implicirana i mitom o wegovom izlasku iz Zevsovog bedra. po odmerenosti pokreta i savršeno pristojnom ponašawu — Taðo je i simbol Apolona. prema woj. koji se nalazi u pubertetskoj. koje iskquåuje svako postojawe majke. Meðutim. koji je opasao svet. 'Apolon Smintijski' jedna je od Apolonovih najranijih titula. ni posezawe za drevnim znaåewima ne moÿe se smatrati pogrešnim. Taðova kosa boje meda nedvosmislena je asocijacija na Erosovu zlatokrilost. Po savršenom skladu i proporcionalnosti delova wegovog tela. i pokrenuo svet iz mirovawa. koga neki zovu Fan. svakako. u modernim predstavama o antiåkim bogovima oni su uglavnom svedeni na jedan od svojih opreånih polova. Ali orfiåari priåaju (…) da se iz tog jajeta izlegao Erot. 54.. u svom izvornom znaåewu i obliku jesu ambivalentni. a da je Tetija bila majka sve wegove dece. kao i „poluodrasli" Poqak. androginoj — polno još nedefinisanoj fazi. Mreÿu mitskih znaåewa Man plete uvodeãi u priåu i neke od likova iz gråke mitologije koji nisu bogovi. zasnovani su na ovoj modernoj. sluåaj s Tomasom Manom. moderno mišqewe je nama jedino priroðeno i u ovom radu tim znaåewem termina uglavnom se i koristimo. Termini apolonsko i dionisko. pogotovo kada je jasno da ona nisu strana piscu i da on na wih nedvosmisleno asocira u svom delu — a to je. Apolonu blizak i po tome što je osnovnim dešavawem u romanu doveden u vezu s bolešãu.132 de poreklo iz vrela okeana. on je. On je. d. ne znaåi da su zato mawe relevantni — naprotiv.27 Vratimo se na momenat konstataciji s poåetka ovog poglavqa da je Eros u svojoj mitološkoj kompleksnosti sliåan sintezi apolonskog i dioniskog. bio blizak i Dionisu. Meðutim. . pojednostavqenoj formi boÿanstava. kako Grevs navodi: „Jedna komponenta Apolonove boÿanske prirode izgleda da je bio proroåki miš — koji je konsultovan u svetilištu Velike Bogiwe. Isto. To. na kojima je insistirao Niåe i koje je. kako on tvrdi. veã pod zemqom. dakle.

133 za roman Smrt u Veneciji. 32 Robert Grevs."31 Hijakint je. još jedan momenat mogao bi biti zanimqiv. Iz wegove krvi nikao je zumbul. koje se moÿe smatrati i androginim udvajawem — postojawem i s „ove" i s „one" strane. Man je oåito dobro poznavao i mawe poznate verzije i tumaåewa priåa. bio lepi spartanski princ u koga se zaqubio pesnik Tamirij — „prvi muškarac za koga se zna da se udvarao muškarcu". prema mitu. u belom odelu sa pojasom u boji. nav. koga je Zevs poÿeleo za qubavnika i prerušen u orla ukrao s trojanske ravnice. „zvaniånu" varijantu mita o ovom junaku.33 Motivi zbog kojih Man poseÿe za ovim mitom prepoznatqivi su i identiåni s prethodnim sluåajem. nav. Ganimed. d. 73. izgleda da su Narcissus i Hyacinthus „imena za kretskog heroja proleãnog cveãa". 105). jer se u wemu nalazi religiozno opravdawe za strasnu qubav zrelog åoveka prema deåaku" (Robert Grevs. i motiv fatalne qubavi — one koja vodi u smrt. luk i kitaru. Eros je dvopolan i u spregu je s Tanatosom).. 31 Tomas Man. Meðutim. d. Ako imamo u vidu poznatu. motivi savršeno lepog mladiãa i homoseksualne qubavi. dakle. sa usnama koTomas Man. a kod Ašenbaha qubavqu prema drugome. nav.32 U wega su se. pošto je disk. kao prvo. prema jednom od wih. meðutim. zbog nastavaka -issus i -inthus. Tu je... 251. koji je on bacio. koji su kretski završeci. Posebno je zanimqivo uvoðewe Narcisa u tkivo romana Smrt u Veneciji.28 Ovaj pastir zapravo je sin kraqa Troja i najlepši åovek na svetu. po åemu bi onda bio blizak Erosu (podsetimo se. 34 Isto. d. blisko. 68. nav. samo da bi se uvek igrao sa lepim deåakom. 28 29 . Ogledawe nad vodom upravo je i apostrofirano u romanu: „(…) i toga åaska se zbilo da se Taðo nasmešio: nasmešio se na wega.30 koji su noseãi i u Manovom romanu. Robert Grevs. reåito. To je wegovo åuveno ogledawe nad vodom. kao što je nekada orao odneo u eter trojanskog pastira". Oseãao je åak bolnu zavist Zefirovu prema suparniku koji je zaboravqao proroštvo.. Zefir (Zapadni vetar) iz qubomore vratio mladiãu u glavu i ubio ga. 30 „Mit o Zevsu i Ganimedu bio je veoma rasprostrawen u Gråkoj i Rimu. Kada je u pitawu Narcis. To je. Tehnikom poreðewa uveden je u naraciju još jedan lik gråke mitologije: „(…) on je sedeo na klupi u parku da gleda Taða koji se zabavqao na poravwenom šqunku igrajuãi se lopte. 104. d. umilno i otvoreno.29 Tu su. d. 33 Isto. i mislio je da gleda Hijacinta koji je morao umreti jer su ga dva boga volela.34 Time se Narcis dovodi u vezu s Hijakintom i posredno s kquånim motivima romana. samo što je u Narcisovom sluåaju smrt uzrokovana qubavqu prema sebi. 73. zaqubili i Apolon i Zapadni vetar. teško ãemo uspostaviti paralelu izmeðu wega i deåaka Taða.. a u wihovom meðusobnom rivalstvu stradao je Hijakint. na kog je jasno upuãeno poreðewem Ašenbahove ÿeqe da Taðovu lepotu „odnese u duhovne regije. nav. 72. naravno.

koja je.. privuåeni osmeh sa kojim on pruÿa ruke prema odsevu roðene lepote". kako smo ranije videli. dakle. ali i raåunajuãi s wihovim kompleksnim i ambivalentnim karakterom.35 a ono što je posebno signifikantno jeste åiwenica da je posle tog osmeha upuãenog Ašenbahu ovaj bio toliko potresen da je morao da „beÿi sa svetlosti terase i vrta pred hotelom. U romanu su sestre. a veðe mu se nabraše tako muåno da su mu oåi izgledale upale pod wihovim pritiskom. åime je on bliÿi mitskim predstavama o Erosu. i ÿurnim koracima je potraÿio mrak parka iza hotela". Isto. onaj duboki. 75. O tome da je Taðo zamišqen kao pandan gråkih bogova govori i to što se uvek nalazi u pratwi guvernante i sestara koje svojim izgledom i ponašawem u potpunosti asociraju na sveštenice. i naglašena razlika u vaspitawu i odevawu izmeðu wega i sestara akcentuju wegovu prirodu koja se opire redu.134 je se tek polako u osmejku otvarahu. nav. d."39 Ne samo qubav veã i mrÿwa je.. „a to je drugo Dionisovo ime". Htonske komponente. nav. Uostalom. strogosti i kontroli — wemu je dozvoqeno da bude razmaÿen. mitskom planu analogno je kretawu iz ÿivota u smrt! Uz to. nije lišen ni zavodqivi lik mladog Taða — ona. 74. Apolonu i Dionisu. 38 Istorijske i (geo)politiåke konotacije ne mogu se izbeãi: tradicionalan odnos Rusi — Poqaci! 39 Tomas Man. nav. oåarani. 37 Robert Grevs. naravno. vodeãi raåuna o motivskom poklapawu. koje se smatraju Isusovim nevestama. ãudqiv.36 Beÿawe sa svetlosti u mrak na simboliåkom.42 naroTomas Man. a iz wih je. Videlo se da ga traÿe. i da ÿele da mu se umile". 46.40 Sestre. ili wihovog hrišãanskog pandana — kaluðerica i åasnih sestara. uostalom. d. koje uvek prate i odrÿavaju kultove. izbijala mrÿwa. usta mu se izdigoše. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo. d. prisutna kod Erosa. 40 Setimo se bahantkiwa — antiåkih sledbenica Dionisa. d. i opisane kao kaluðerice: „(…) primeti kako se u svetlosti luåne sijalice ukazuju sestre kaluðeriåka izgleda sa vaspitaåicom. 35 36 . a åetiri koraka iza wih Taðo. Dionisa. 48. 41 Tomas Man. Apolona i... 42 Isto. 47. da duÿe spava ili da kasni na ruåak. 251. izbija u momentu kada naiðe na porodicu Rusa koju zbog neåega38 smatra neprijateqskom: „Åelo mu se namraåi. sa usana mu se širilo ogoråeno trzawe i kidalo mu obraz. prisutna kod Taða. da mu se dive. guvernanta i majka jesu „ÿene koje su åuvale Taða". recimo.37 Oåigledno je da je Man veoma planski uvodio bogove i mitske junake u svoj roman. zlih i tamnih. nav. izmeðu Narcisa i Dionisa takoðe je moguãe uspostaviti vezu. jer se na nekim mestima lepi mladiã zvao i Antej."41 I ne samo porodica veã i drugovi koji se okupqaju oko wega smatraju ga voðom i ponašaju se prema wemu kao prema idolu: „S wime je bilo desetak deåaka i devojåica (…) No wegovo ime se najåešãe åulo.

nelegitimnost roðewa mogla je ukazivati na boÿansku ili demonsku prirodu nepoznatog oca. Zmaj despot Vuk — mit. Veã na ovom. 45 „(…) tradicionalnim predstavama i verovawima. dakle. Manova manipulacija mitovima oåigledna je i u izboru mesta na kome ãe se kquåni dogaðaji odigrati i u naåinu na koji Ašenbah do wega dolazi. Naime. „Graniåna voda" — voda koja deli „ovaj" od „onog" sveta — jeste Isto. istorija. zamišqen kao oliåewe savršene harmonije i lepote (koju štiti i reprezentuje Apolon) i sposoban je da inspiriše46 i za sobom povede umetnika. wegovo uzbuðewe je bilo upravqeno na stvarawe" (Tomas Man."44 Nije bez znaåaja ni åiwenica da se u poqskoj porodici pojavquje samo majka. a time i na natprirodnost.43 I sƒm Ašenbah oseãa se kao jedan od „vernika" mladog Poqaka: „Gotovo da mu se åinilo da on tu sedi da ga åuva dok se odmara. Pri tom se pisac vešto posluÿio jednom prethodnom smernicom — naslovom kwige — da našu paÿwu usmeri u naznaåenom pravcu i omoguãi uspostavqawe mitskih asocijacija. I u našoj usmenoj kwiÿevnosti gotovo svi znameniti junaci. Matica srpska. meðutim. 5. svoje egzotiåno putovawe Ašenbah zapoåiwe krstarewem jadranskom obalom. pesma. d. 35). On je. pošto je odsustvo oca u tradicionalnom poimawu sveta znak boÿanskog porekla deteta. nav. potencijalnu nadqudsku i (ne)qudsku prirodu samog junaka" (Qiqana Pešikan-Quštanoviã. 49. Time ona zauzima poziciju koju u mitskom poimawu sveta ima zemqa mrtvih. pa ipak stalno bdijuãi nad plemenitom qudskom prilikom koja leÿi tu desno. Doduše vele da Eros voli dokolicu i da je samo za wu stvoren. jesu kopilani. Man je dobro poznavao mitove i drÿao se wihovih izvornih i kompleksnih znaåewa. odnosno „onaj" svet. onog koji provocira rušewe postojeãeg morala i tabua. Kratko se zadrÿava na jednom ostrvu blizu Pule. A u krajwim konsekvencama Taðo odvodi Ašenbaha u smrt. koga Taðo pogleda s åarobnim osmehom kao „na niÿega koji mu je sluÿio". prvom koraku puta do Venecije oåigledna je Manova namera da u priåu uvede smrt prizivawem arhajskih predstava o woj. i oliåewe suprotnog principa. 64.135 åito deåak Jašu.45 Taðo je. Ali na ovoj taåki krize. nedaleko od wega. 67). — zauzet svojim poslovima. Isto. åime se konstituiše i ponaša kao ambivalentno arhajsko boÿanstvo. 46 „Odjednom je zaÿeleo da piše. ali ubrzo uviða da to nije mesto wegove teÿwe i ukrcava se na brod za Veneciju — grad s druge strane mora.. dakle oni koji u sebi imaju supstrat i potencijal boÿanskog. Novi Sad 2002. a ne kao wegova pojednostavqena i jednostrana moderna verzija. 43 44 . u napasti koja ga je snašla. Ono što nas prvo usmerava u tom pravcu jeste åiwenica da se Venecija nalazi s druge strane Jadranskog mora.

47 setimo se samo vode preko koje Gilgameš ide do Utnapištima. 48 Antologija srpske lirske usmene poezije. 209. Svetovi.. a zatim ga iz 47 „Put u drugo carstvo prolazi kroz zmajevu gubicu i preko vode — kao i kroz vodu. i kasnije — po vodi" (Vladimir Jakovljeviå Prop. . 49 SNP.48 ili epske pesme o junaåkoj ÿenidbi: „Podiÿe se Crnojeviã Ivo. tija ãe da gazi!". 50 Tomas Man. koji je u podtekstu Manovog romana.136 opšte mesto svetskih mitologija. i 369 — 372. Progovara gizdava devojka: 'Kuj se ÿeni. 378."49 Ali i sƒm gråki mit. d. zastarelim. 28. ali iz wega se moÿe i vratiti — o åemu pevaju. uostalom. 309). åaðavim i tmurnim". nav. dakle. priredila Zoja Karanoviã. ¡¡. Te otide preko mora siwa. 400). Od daleko. (…) Nikoj ne sme more da zagazi. i svestan da ovog puta neãe doãi u istu Veneciju: „(…) i on se mirio s tim da ãe vodenim putem doãi u neku drugu Veneciju razliåitu od one koju je nalazio dolazeãi suvim. I ponese tri tovara blaga.51 a veã je pomenuto da su stari Grci verovali da Haron prevozi duše mrtvih preko Stiksa. koja je refleks mitova i mitskog poimawa. Voda je. koristi se vodom u istom znaåewu — kao granicom preko koje moraju preãi mrtvi ili inicijanti prilikom rešavawa „teških zadataka". Ašenbah Jadran prelazi „vremešnim italijanskim brodom. d. 51 Neki od tipiånih naåina prelaska jesu: „junak (…) putuje na laði ili se prebacuje na leteãem brodu. Pogledati i strane 322—323. preko mora siwa" identiåan je odlasku u „drugi svet". Novi Sad 1996. u tom pogledu bio bi dovoqno reåit: mrtve duše Haron prevozi preko reke Stiks. U wemu se moÿe ostati (pokojnici). Odlazak „daleko. nav. d.. granica izmeðu svetova i smrt podrazumeva prelazak preko we. na brodu prelazi rijeku uz pomoã laðara (…)" (Vladimir Jakovljeviå Prop. Ako ovo imamo u vidu.. recimo. onda postaje jasan Manov manevar da Ašenbaha u Veneciju dovede preko mora a ne kopnom. kako bi to iz Minhena bilo oåekivano i jednostavnije i kako je Ašenbah svaki prethodni put i dolazio do tog grada. otkud Crno more. svadbene lirske pesme: „Zaÿeni se Janko Srbijanko I isprosi od dalek' devojku. Da on prosi lijepu ðevojku Za Maksima za sina svojega Milu šãercu duÿda od Mletaka. nav."50 Åiwenica da more prelazi brodom takoðe je „optereãena" mitskim konotacijama: brod je jedna od varijanti „prenosioca" s „ovog" na „onaj" svet. Ašenbah je. Usmena poezija.

sa besjajno crnom navlakom.. sam na talasima sa tim åudnovato nepokornim. baš kao i prethodno pomiwana voda. bez izmena nasleðen iz doba balada. ãutqivi put. 54 Isto. 52 53 . i tada ãeš me dobro voziti. da je to najmekše. ta naslowaåa lakovana crno kao kovåeg. drsko je nakrivio svoj šešir åija se slama veã poåela raspletati.137 pristaništa u Veneciju uvodi gondolijer koji sa svojom gondolom nedvosmisleno podseãa na Harona i wegov åamac: „Åudnovati brodiã."52 I åamac i gondolijer asociraju na smrt i pokazuju znake starosti i raspadawa. åak brutalne fizionomije. To je nekoliko puta ponovqen i variran prelazak Ašenbaha preko mosta. kome se ona provlaåi kroz glavu kao duhovita dosetka: „Pa baš i ako ti je stalo do moje gotovine. nav. Jedan takav prelazak posebno je markiran: „Taðo je išao za svojima (…) okretao je ponekad glavu. 104."53 Asocijaciju na Harona ne moÿe da izbegne ni sam Ašenbah.56 Tomas Man. kada se preko „mostiãa od dasaka" popne na laðu za Veneciju. da se preko ramena. podseãao je još više na samu smrt. psihagog — vodiå duša. na nosila i turoban sprovod i posledwi. I je li primeãeno da je sedište takve jedne barke. i na kom se najpre malakše? (…) i pogleda gore u lice gondolijera (…) To je bio åovek nedopadqive. a onda još nekoliko puta u šetwi preko venecijanskih kanala. nepokorni i nepodmitqivi. 31. razlikuje od svih drugih koji prevoze putnike do Venecije. 56 „Golema koliåina materijala pokazuje da taj motiv potjeåe iz predoxbe da carstvo mrtvih dijeli od carstva ÿivih uzak. 55 Isto. To saznawe je opijalo zaqubqenoga."54 Man je samovoqnog gondolijera markirao i time što on jedini nema „koncesiju". ali su. visina luka bila ih je skrila od pogleda pratioca. nav. a mene s leða udariš veslom i otpraviš me u Adov dom. u modrom mornarskom odelu. katkada od kose. i upravo tom razlikom još više se insistira na simboliåkom znaåewu Ašenbahovog puta i prelaska preko mora. 513). jednim pokretom svojih osobeno sivih oåiju. a kad je on sam gore prispeo. nelagodno odluånim åovekom. Još jedan motiv mogao bi se posmatrati u ovom kquåu. uveri da ga prati wegov zaqubqenik. most preko kojeg prelaze mrtvi ili duše umrlih" (Vladimir Jakovljeviå Prop. åime se na još jedan naåin aktivira mitska predstava o odlasku u smrt."55 Mladi Poqak mami Ašenbaha za sobom i ponaša se kao psihopompos. Iduãi za Taðom. 33. 34. te oåi su ga mamile napred (…) Poqaci su bili prešli preko nekoga kratko svedenog mosta. Ašenbah prelazi most. i opasan ÿutom trakom. prvo. — on je podseãao na bezglasne i zloåinaåke pustolovine u noãi punoj pquskawa. d. jer most se u arhajskom kodu smatra jednim oblikom „granice" koju pokojnik na svom putu prelazi. najrazbludnije sedište na svetu.. uz to. i tako naroåito crn kao što su inaåe meðu svim stvarima crni samo kovåezi. d. nije ih više pronašao. 32. kao što je i onaj koji vozi na „drugi" svet: „Putnik nije video moguãnosti da prodre svojom voqom. On se. Isto. dakle. On ga je video a nije ga odao.

dizao u blesavom zadirkivawu svoj naborani. „sa nekom vrstom uÿasa" Ašenbah primeãuje da je „mladiã laÿan": „On je bio star."58 Interesantno je da na ovaj naåin Man u priåu uvodi motiv vina i wegovu vezu s biološki inverznim i erotski pervertiranim ponašawem — starac pokušava da bude mlad i da emanira seksualnu privlaånost. na dionisko je nedvosmisleno asocirano i motivom vina. bile su ruke starca. pod uticajem vina starac poåiwe da se ponaša perverzno: „Wegov stari mozak nije se mogao odupreti vinu kao glave mlade i otporne. i silno je strahovao da to ne moÿe biti. stavqao na se drago kamewe i upotrebqavao miris (…) åesto je pohodio hotelskog frizera. jevtin nadomestak wegovih ÿutih zuba. Naime. koja ãe se pri kraju kwige ponoviti u vezi s Ašenbahom. (…) kao da svet pokazuje neku laku ali nezadrÿivu sklonost da se promeni i nagrdi u pravcu åudnovatog i nakaznog. što navodi Ašenbaha na pomisao da bi mogao biti neki od wihovih drugova.) opra tada kosu gosta dvema razliåitim vodama. vrat mu je bio opao i ÿilav. Na putu brodom preko Jadrana dešava se i scena koja ãe se takoðe pokazati simboliåkom. plodonosna strana rituala opet izostala."57 Uz to. cerio se tiho. hvatao za dugme svakoga ko mu se pribliÿavao. Teturao se na mestu. L. jednom sve57 58 Tomas Man. Naravno. samo u vezi s Ašenbahom. Oko usta i oåiju imao je bore. koje je pokazivao smejuãi se. Ona ãe biti neka vrsta prasituacije koja ãe se u nešto izmewenom obliku pojaviti i na kraju romana. 29. no ipak je pokazivao bednu neku raskalašnost. . Besjajno rumenilo na wegovim obrazima bilo je veštaåko. na pomenutom brodu jedan od putnika privlaåi Ašenbahovu paÿwu. Meðutim. a wegove ruke. u momentu kada poÿeli da privuåe paÿwu deåaka Taða. ali samo u wenom redukovanom obliku — u onom koji se odnosi na ritualno inverzno ponašawe i kršewe uobiåajenih normi kolektiva. Dodavao je svome odelu mladalaåki vesele pojedinosti. i sa gnusnom dvosmislenošãu lizao je vrhom jezika uglove usana. prstenom ukrašeni kaÿiprst. namigivao. wegovi obojeni prilepqeni bråiãi i bradica pod dowom usnom. nav.138 6. Ašenbah ãe postupiti sliåno pijanom starcu s broda — pokušaãe da se preobrazi u mladiãa: „Kao bilo koji zaqubqeni on je ÿeleo da se dopadne. Tako su se inverzno i erotsko našli zdruÿeni u nekoj vrsti prasituacije. B.. Isto. (…) Reåiti åovek (frizer — prim. u to nije moglo biti sumwe. zagasita kosa pod šeširom sa šarenom trakom bila je vlasuqa. Naime. zaplitao jezikom. To je neko ko se nalazi u društvu grupe mladiãa i ko se ponaša kao i oni. ukrašene prstenom s peåatom na svakom kaÿiprstu. on je bio ÿalosno pijan. 26. oblesavelog pogleda (…) nije se usuðivao da se makne s mesta. Time smo opet u domenu priåe o dioniskom. d. svih na broju. dok je afirmativna.

kao i starac s palube. kao ni u prvom sluåaju. u Manovom romanu nije bez funkcije. Novonastala situacija se. Ni naoko beznaåajna pojedinost. što je još bitnije. i ona postade crna kao u mladosti. gde im se sjaj poveãava pošto je kapak lako potcrtan.139 tlom i jednom tamnom. Ova dva lika još su udaqenija nego stari putnik i Ašenbah. 59 60 Isto. Isto. dok je kod Ašenbaha on razvijen u kquånu narativnu i tematsku nit. Ašenbah doðe u iskušewe da mu popreti prstom. . Oni se. 102. tamo gde je koÿa bila mrka i nabrana. prosto. samo što je u sluåaju neimenovanog starca taj motiv tek u naznaci."60 Sliånost izmeðu dva lika ide i dubqe — i jedan i drugi pokušavaju da emaniraju erosom. kakvo smo upravo opisali. „prerušava" u mladiãa — veselim pojedinostima u odelu. Wime Man uspostavqa paralelu izmeðu likova koji su fabulom malo ili nimalo povezani. vrednuje stavom samog lika u jednom prethodnom. video je kako se pod wima. šminkawe. do malopre još malokrvne. Meðutim. Jedno od vaÿnijih udvajawa jeste ono kojim se uspostavqa paralela izmeðu riðeg neznanca s poåetka romana i mladog Poqaka Taða. bujaju kao maline. 48. budi neÿan karmin. 103. Man jednom neobiånom podudarnošãu meðu wima ipak uspostavqa vezu. Ašenbahov komentar i utisak povodom prvobitne scene — wegovo gaðewe i prezrewe. Meðutim. jeste tipiåan postupak voðewa priåe u romanu Smrt u Veneciji. Tako je Ašenbah tek svedok nakaznog ponašawa starca na palubi i ta scena u poåetku nam se åini samo ornamentom u priåi. (…) video je u zrcalu gde se wegove obrve svode odluånije i srazmernije. meko stavqen na wu. ali svakako nije jedino. neãe pokazati samo formalno veã suštinskom. Motivsko udvajawe. dragim kamewem. kako wegove usne. koja se. analognom sluåaju. veã se jednim ranijim momentom kvalifikuje ono što ãe se tek nakon wega desiti! Varirawe situacije u kojoj starac pokušava da izgleda kao mladiã moÿda je najoåiglednije i najuoåqivije udvajawe motiva. gde se produÿuje kroj wegovih oåiju. kasnijim postupcima Gustava Ašenbaha (farbawe kose. kakva je dizawe kaÿiprsta. jer se ni u jednom momentu ne nalaze zajedno na „sceni". ni za wegovo razumevawe i tumaåewe. Kao da se radi o neobiånoj metatekstualnosti u kojoj se konkretnim fragmentom ne komentariše neki raniji deo kwige."59 Ašenbah se. dakle. I ona je sredstvo kojim se dodatno uspostavqa paralela izmeðu dvojice staraca koji simuliraju mladost — u jednom momentu i Ašenbah ãe zamalo naåiniti sliåan gest: „(…) a onaj koga su zvali 'Jašu' poqubio je lepoga. stavqawe nakita…) u åitaoåevoj svesti se priziva raniji prizor i. farbawem kose i šminkawem. Ponavqawe analognih momenata u dvema razliåitim siÿejnim taåkama javiãe se u romanu još nekoliko puta i ona neãe biti od maweg znaåaja ni za kompoziciju romana. u romanu nijednom ne sreãu.

sukneno odelo s pojasom. mitske predstave o smrti i prelasku u „drugi" svet posluÿile su mu kao kom61 62 63 64 65 66 Isto. „vuku" Ašenbaha u avanturu. kako se åinilo.140 Naime. Isto."65 Na kraju. zatvorio svoj roman u krug. kao drugo. desnu na kuk na koji se naslawao. i gledao je dole na uliåne pevaåe sa izrazom koji je jedva bio osmeh. u egzotiåno i. Isto. Obojica su. upiruãi wime koso o tle. a u desnoj štap s gvozdenim šiqkom. ÿuãkasto. koristeãi se dvema simboliåkim situaciajma. Isto. Kada boqe pogledamo. gledale su oštro motreãi u daqinu (…) Ovako — a moÿda delom i zbog wegovog uzdignutog i uzdiÿuãeg poloÿaja — on je imao oholi stav gledawa s visine. noge je ukrstio. indikativno je i to što je Ašenbah primetio åoveka: „(…) meðu stubovima prilaza. naslawao se kukom na wegovu dršku. Pod uzdignutom glavom."62 I jedan i drugi posmatraju s visine. . ploåe i spomenici. u krajwim konsekvencama — u smrt. iskošenih tela i prekrštenih nogu. 87. siv ogrtaå o levoj ruci kojom se podboåio. 6. i riði neznanac i mladi Taðo u jednom segmentu priåe imaju istu funkciju: oni „mame". ili 'I veåna svetlost neka im sija'. samo daleka radoznalost i qubazna predusretqivost."66 Apokaliptiåke zveri i åuvar prolaza mitske su asocijacije koje nedvosmisleno upuãuju na smrt. nenastaweno grobqe". varijante psihopomposa.64 Tu je i kapela gde se drÿe opela i odabrani stavovi iz Svetog pisma o buduãem ÿivotu: „'Oni odlaze u Boÿji stan'. Isto. wegove oåi. 110. nepoznati åovek „divqeg" izgleda koji je u Ašenbahu pobudio ÿequ za putovawem u momentu kada ga ovaj prvi put vidi zauzima sledeãu pozu: „(…) pri tome je nosio domaãu platnenu torbu okaåenu o pleãa."63 U prilog åiwenici da bi i nepoznatog åoveka s poåetka romana trebalo posmatrati kao psihagoga govori i to što ga Ašenbah sreãe hodajuãi kraj ograda kamenorezaåkih radwi „gde stoje na prodaju krstovi. Isto. što je u Taðovom sluåaju i eksplicirano: „A wemu se åinilo kao da se smeši onaj bledi umilni psihagog tamo napoqu (…) I kao toliko puta krenuo je da ga prati. u nepoznato. nad dvema apokaliptiåkim zverima koje åuvaju stepenice. stojeãi tako s prekrštenim nogama. Tako je Tomas Man. 7. dakle. bezbojne i sa riðim trepavicama. iz prostrane sportske košuqe."61 Sliåan poloÿaj tela ima Taðo dok posmatra uliåne sviraåe s terase hotela: „Tamo je stajao on u svome belom odelu s pojasom (…) levu ruku je stavio na ogradu. pruÿao se wegov mršavi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuåica. Ova vizuelna podudarnost jeste pišåev signal kojim nam je stavio do znawa da se izmeðu dva lika moÿe i mora uspostaviti dubqa paralela. Taånije.

89. Iz meke ogrlice sportske košuqe koju je obukao uz odelo inaåe varoškog kroja. kako je namigivao nagoveštavajuãi. wegovim pokretima. mršav."67 Pogledajmo sada kako izgleda jedan od uliånih sviraåa koji zabavqaju goste hotela: „Bio je sitna rasta. samo glupa u reåima. 88. Ono što celu Manovu konstrukciju åini još zanimqivijom jeste åiwenica da u uliånom sviraåu moÿemo prepoznati ne samo riðokosog åoveka s poåetka romana veã i dvojicu likova o kojima je veã bilo reåi — pijanog starca na brodu i samovoqnog gondolijera. skoro divqe. golobrad. golobrado i neodreðene starosti. tamo na šqunku. dobijala je u wegovim ustima neåega dvosmislenog. stajao je izdvojen od svojih. uporne. Wegovo bledo lice zatubasta nosa. kako je namigivao nagoveštavajuãi. Isto. taj je åovek pripadao tipu riðokosih qudi (…) Pod uzdignutom glavom. 88. i tako dobacivao na terasu svoje šale u ÿivom reåitativu uz kotrqawe ÿica (…) Wegova pesma. ali s identiånim simboliåkim znaåewem — dakle neka vrsta simboliåkog umesto motivskog okvira teksta. u åudnom skladu sa wegovim kratkim. ocrtavahu se dve uspravne energiåne brazde. uzdignutim nosom. u licu mršav i iznuren. videãemo nešto kasnije. imao je."69 67 68 69 Isto. . bezbojne i sa riðim trepavicama. bilo je kao uzorano grimasama i porocima. a uz keÿewe pokretnih usta åudno su izgledale dve bore koje su se pruÿale izmeðu wegovih riðih obrva. pruÿao se wegov mršavi vrat na kojem je odskakala jabuåica. Da ni pomenuta veza nije sluåajna i samo periferna. kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. i upadqivo zatubastog nosa. wegovim pokretima. Na pijanog starca nedvosmisleno je asocirano ponašawem uliånog sviraåa: „(…) i tako dobacivao na terasu svoje šale u ÿivom reåitativu uz kotrqawe ÿica (…) Wegova pesma. kako mu se jezik klizavo micao po uglovima usana. krupna i nekako naroåito naga. zaturivši pohabani šešir. wegove oåi. pruÿao se wegov mršavi vrat i na wemu se isticala krupna i gola jabuåica. neodreðeno sablaÿwivog wegovom mimikom. jogunaste. koji su takoðe odvojeni fabularnim linijama. gledale su oštro motreãi u daqinu. Da bismo preciznije utvrdili znaåewa motivskih udvajawa. odnosno koji se ni u jednom momentu ne sreãu niti pojavquju u istoj „sceni".141 pozicioni okvir za Smrt u Veneciji. potrebno je još jednom vratiti se opisu riðeg åoveka: „Osredweg rasta. neodreðeno sablaÿqivog wegovom mimikom. 7. Ovim se Man poigrao i sa prirodom prstenaste kompozicije — umesto doslovnog ili blago variranog motiva koji bi došao i na poåetku i na kraju dela (što je uobiåajen postupak) ovde se javqaju razliåiti motivi (situacije). dobijala je u wegovim ustima neåega dvosmislenog."68 Više je nego jasno da Man osmišqeno vuåe paralelu i izmeðu ova dva lika. a meðu wima. drsku bravuru u svome drÿawu. samo glupa u reåima. iz prostrane sportske košuqe. Isto. tako da je ispod oboda izvirala guÿva wegove riðe kose.

Pored toga. odnosno nošewe pojasa. Nabranih riðih veða. stoji na „povišenoj ivici". U igri su riði neznanac. uz to. ima i elemenata koji su gondolijeru zajedniåki s riðim neznancem — to je. naravno. u licu mršav i iznuren. i odgovarao odluåno. a potom i drskost. Gondolijer. on je razvlaåio usne i otkrivao pri tom svoje bele zube. 32."71 U ovom opisu. a „šešir sa širokim obodom (…) omotan trakom u više boja" staviãe i Ašenbah izlazeãi od hotelskog frizera. meðutim. zajedniåki i jedan odevni detaq — svi oni imaju neku vrstu šešira. odnosno na svet mrtvih. zajedniåko im je i to što u svojim sredinama izgledaju kao stranci — za riðeg neznanca Ašenbah pomišqa da je „stranac i došqak". Kakvo je znaåewe u pozadini ovog sloÿenog tkawa? Veã je u vezi s funkcijom psihagoga povuåena paralela izmeðu Taða i riðeg åoveka s poåetka romana. kovrxavi brkovi nisu nikako odavali italijanski soj. i opasan ÿutom trakom. upuãuju na podzemni svet. oåigledno. dakle u momentu pokušaja metamorfoze iz starca u mladog åoveka. drsko je nakrivio svoj šešir åija se slama veã poåela raspletati. koji se. gledao je uvis mimo gosta. izdizao pred bledim nebom. pod ovaj zajedniåki imeniteq mogli bi se podvesti i gondolijer i uliåni gitari70 71 Isto. i riðem neznancu. na koje je ovim asocirano. pokazivawe zuba i opasanost. tako da je ispod oboda izvirala guÿva wegove riðe kose. Ovim likovima je.142 A na Harona gondolijera upuãeni smo prvim delom opisa: „Bio je sitna rasta. koji se s grupom mladiãa nalazi „na krovu prvoga razreda". riða kosa i izdvojenost (setimo se da jedino vozaå koji Ašenbaha dovodi do Venecije nema koncesiju — dakle on je izdvojen od svojih) jesu motivi s kojima smo se veã susreli u opisu ãudqivog gondolijera: „(…) i pogleda gore u lice gondolijera. skoro osorno. åak brutalne fizionomije. razvlaåewe usana. (…) Nekoliko puta. . Trebalo bi imati na umu da je u mitskom sistemu mišqewa i stranac oznaka za smrt. Man je. riða kosa. Isto. pored pozicije. Oblik wegovog lica. napreÿuãi se. gondolijer. stajao je izdvojen od svojih. na povišenoj ivici stojeãi. a za uliånog sviraåa se „åinilo da nije venecijanskog soja". S ne mawe zasnovanosti. po åemu je sliåan i Taðu. ali se povremeno u mreÿu veza nekim detaqima ukquåuju Taðo i Ašenbah. koji je na „uzdignutom i uzdiÿuãem poloÿaju". Hadov šlem i „kapa nevidimka". gondolijerovi brkovi i oblik lica „nisu odavali italijanski soj". koji sa hotelske terase gleda sviraåe. To je bio åovek nedopadqive. pijani starac s broda i uliåni sviraå."70 Pohabani šešir. i plavi. i pijanom starcu. zaturivši pohabani šešir. potezima koji na prvi pogled izgledaju ovlaš izvuåeni uspostavio veoma sloÿen sistem relacija meðu likovima koje sama radwa ne povezuje. u modrom mornarskom odelu. 33. Ova posledwa pojedinost zajedniåka im je s Taðom.

Strukturalno izuåavawe mita — 1955. godine. kao što smo videli. prenoseãi isto znaåewe. Taðo da bi ispriåao u suštini jednu istu priåu — priåu u kojoj je podloga mitska predstava o umirawu. odnosno o potrebi da pokojnika neki medijator (psihagog. po svoj prilici. nav.143 sta. Beograd 1972. d. (…) U mitološkoj metafori postoji jedno isto znaåewe. Atrej je Pelopov sin. navedimo fragmente predavawa Olge Mihajlovne Frejdenberg odrÿanih na Lewingradskom univerzitetu 1939/40. Atrej takoðe ima brata. qudoÿderstvo (Edmund Liå. Dionis i Eros su. U gråkom mitu. a sistematizovane i napisane za vreme opsade Lewingrada 1941—1943: „Delovi ili motivi mita su metafore (…) sve metafore podjednako predstavqaju sliku. Ono se. u vidu jela. 1968). on dolazi neposredno pod Ašenbahovo mesto na terasi. naravno. pravde radi. prisutne samo spoqa. Iz tog rata Agamemnon se vraãa kuãi ali ga za trpezom. i u krajwe pojednostavqenom i saÿetom obliku moÿe se svesti na konstataciju da se iza izraÿenog smisla priåa krije jedan „ne-smisao. Atreja ubija Egist." Jedna od ilustracija ovih udvajawa u mitu jeste priåa o Atridima: „Wih su dvojica — braãa Agamemnon i Menelaj. mada i metafore imaju razliåit oblik. Apolon. dakle. Mitologike — 1964. ali je i bez toga na indijsku koleru — koja uzima maha i uzrokuje smrt u Veneciji — posredstvom ovog lika jasno asocirano. 71) Ali. imaju iste atribute ili sliåne domene 72 U vezi sa strukturom mita uglavnom je prva asocijacija istraÿivawe Klod Levi Strosa (Strukturalna antropologija — 1950. Pelopa je ubio wegov otac.72 Ovakvu strukturu — varirawa jedne osnovne mitske predstave putem nekoliko likova — pokušao je da ostvari i Man u Smrti u Veneciji i zaåuðujuãe autentiåno u tome uspeo. Mislimo pri tom na åiwenicu da je Man.. Varijacije su. na kome je Man prevashodno gradio svoj roman. 63. Tijesta. odnosno da se priåe. u toku jela. meðutim. Oni ubijaju Hrisipa. Tantal. stepenica ili na bilo koji drugi autentiåan naåin? Izgleda da je Tomas Man pre folklorista i istraÿivaåa koji su se bavili mitologijom došao do wene osnovne strukture. . odnosno jedna poruka zavijena u k‡d". Paris otima Menelajevu ÿenu Helenu i to dovodi do trojanskog rata. 1967. tri strukturno iste verzije mita rasporeðene su genealoški" (Olga Mihajlova Frejdenberg. dakle. oceubistvo i bratoubistvo. 62. statiåno znaåewe slike. i dao ga bogovima u obliku jela. Zatim Atrej ubija Tijestove sinove i daje ih. sasvim antikauzalno. oko te opšte slike koju izraÿavaju razliåitim sredstvima. ali u razliåitim oblicima i odredbama. Uz to. Agamemnonov sin Orest i kãerka Elektra ubijaju Egista i majku. svog polubrata. sa sobom donosi miris karbola kojim se dezinfikuje grad. razgovara s wim i. Tijestov sin. pri tom. uvideo da se u jednom kompleksu mitskih priåa ista ideja aktuelizuje na razliåite naåine. Kasnije. samo formalno razlikuju. na manifestnom planu. ili — da se iza ogromne raznorodnosti trivijalnih dogaðawa obraðuju krajwe elementarne teme: incest. samom Tijestu. Atridi su Atrejevi sinovi. ubijaju ÿena i wen qubavnik Egist. naravno. Zašto su. psihopompos) prevede u svet mrtvih — preko vode. Manu bili potrebni i riði neznanac i gondolijer i pijani starac i sviraå i. moguãi izvor zaraze. 66). u pojedinim segmentima priåa meðusobno zamewivi. udvostruåavaju jedna drugu u bilo kojoj koliåini i okupqaju se. ali se simboliåko znaåewe ne mewa. one su meðusobno jednake. Novinsko izdavaåko preduzeãe Duga. podrazumeva i ovde. On je. Dakle. prevela s engleskog Milica Mihajloviã. Ovaj posledwi svojim raskalašnim ponašawem i insistirawem na opscenim gestovima i na smehu priprema ritualnu situaciju koja je prelomna taåka u romanu i koja je konaåno Ašenbahovo predavawe „tuðem bogu". Klod Levi Stros. mosta.

d. kao i paralele koje postoje izmeðu umetnosti. nikada nije poznavao dokolicu. 83. ravnoteÿe i orijentacije na formu. ÿivot opor.144 dejstva i sudbine — baš kao i Ganimed. nikada bezbriÿan nemar mladosti. bio podreðen redu. zbog åega je i sumwiåio talenat i samo biãe umetnosti. i privatnog ÿivota Gustava Ašenbaha. odnosno dela. Ali nije samo Ašenbahova umetnost obeleÿena apolonskim principom — ceo wegov prethodni ÿivot voðen je upravo u takvom kquåu: odrastao je posamce. u ovom romanu prisutna su i udvajawa koja se uspostavqaju izmeðu motiva i situacija dvaju razliåitih dela — Manove Smrti u Veneciji i Platonovih dijaloga. mršav vrat."73 73 Tomas Man. nav. O prirodi Ašenbahove umetnosti veã je bilo reåi. šešir. Nameãu se. podjarmqenog åuvstva. wegova najmilija reå je bila izdrÿati. Wegova veština u pisawu bila je odraz veÿbe. Ali oni ujedno imaju osobine ili ponašawe po kome su identiåni drugim likovima. meðutim. dakle. 7. Svaki od wih je individualizovan i izdvojen u posebnu narativnu liniju tako da se sa sebi sliånim likovima ne ukršta.. prekrštene noge. strpqewa i promišqawa a ne inspiracije i zanosa. Jedino što ih vezuje jeste Ašenbah. elegantno je vladao sobom. Motivska udvajawa o kojima je do sada bilo reåi. nauåenom. borba koja iznuruje. Ašenbahov ÿivot je. zbog åega je stekla visok status u nacionalnoj kulturi i imala zapaÿenu društvenu ulogu. on razmišqa o tome da je bio ratnik i vojnik kao i mnogi od wih: „jer umetnost je rat. na motive kojima se uspostavqa paralela meðu likovima: riða kosa. pojas. opisa ili ponašawa junaka zadrÿavaju se u okvirima Manovog romana i iskquåivo su plod pišåeve imaginacije i invencije. iskošeni poloÿaj tela. umetnost koja daje utisak „majstorstva i klasiånosti" — neizbeÿno asocira na apolonski princip harmonije. za razliku od Dionisa). Ÿivot samosavlaðivawa i upornosti. i za koju danas retko ko dugo ima snage. bez drugarstva (Apolon je usamqen. Hijacint i Narcis. Fedra i Gozbe pre svega. i neki drugi pravci u kojima bi se ona morala posmatrati. voðen razumom i stegom koje je rano uveÿbao. Ašenbahovo stvaralaštvo — skladnog uobliåewa. Po tom modelu zamišqeni su i likovi romana Smrt u Veneciji. oduvek spregnut disciplinom. bilo da su na nivou dogaðaja. O ovim drugim — intertekstualnim — analogijama i znaåewima koja iz wih proishode biãe reåi kasnije. propisu. pre svega o wenoj priklowenosti tradicionalnim obrascima i zvaniånom moralu. osmišqenom. Svodeãi u jednom momentu raåune sa svojim precima. oblizivawe jezikom… Meðutim. Misli se. zbog åega su meðusobno funkcionalno ekvivalentni. postojan i uzdrÿqiv. . sa smislom za lepotu. pri tom. sportska košuqa.

od slatkog predavawa niz vodu åula i oseãawa. intenzivnije i toplije.145 Na poåetku romana Ašenbah je još uvek u tim koordinatama — bavi se radom koji traÿi „paÿqivost. odnosno navoðewa fiktivne kritike — koja ãe. sudije. disciplinovani u sluÿbi kraqu i drÿavi i majåine. nav. naporni. dioniska. 161) (podvukao autor P. postati jedan od kquånih po74 Interesantno je da se u pozadini razliåitih krvi koje determinišu Ašenbahovu podvojenost krije autobiografski iskaz. i etiånost mesto umetniåkog epikurejstva! I ja sam nemaåki birgner. kao unutarwi zapt i duÿnost prema sebi" (Pero Slijepåeviã. Kao prvo. brÿe i åulnije. organski naåin kwiÿevnog rada mesto genijalnog stvarawa. dok joj maåevi i kopqa prolaze kroz telo. Voðewe „umilno ništavnog. d. stegnuvši zube u gordoj stidqivosti. izbiãe tek u trenutku suoåewa s idejom lepote.). Nije. 17. Naime. opreznost. to jest kao odricawe od fantazirawa u beskraj..74 Zato je i prirodno što ova druga — dioniska — strana tiwa negde u pozadini Ašenbahove liånosti. Ona je. dakle. d. ona se pomaqa u vidu podsvesnog opredeqewa Gustava Ašenbaha za jedan tip junaka po kome je celokupan wegov opus bio prepoznatqiv: „O novome tipu junaka koji je ovom kwiÿevniku bio najmiliji. nav. nav. s åije strane su mu preci bili oficiri. åinovnici. kao što znamo. ona koja ãe se pokloniti nagonu. Dualizam unutar Ašenbaha nagovešten je veã wegovim poreklom."75 Poseÿuãi za tehnikom pseudocitatnosti. pošto Man takoðe ima delo posveãeno tom vladaru: Friedrich und die grosse Koalition (1915). S. ali je Man u vreme pisawa tog romana morao imati ideju ili nacrt za wu. i ponavqao se kod wega u raznovrsnim individualnim pojavama. Autobiografskim podatkom moÿe se smatrati i to što je Ašenbah autor „jasne i moãne prozne epopeje o ÿivotu Fridriha Pruskog". prekršaju i amoralnom. Iz tog braka „sluÿbeno trezvene savesnosti sa tamnijim. Entsagung. nastala dve-tri godine posle Smrti u Veneciji. Ašenbah „ide" za lepotom. besposleno nestalnog ÿivota. ali i za „ÿivotom koji je igra i odmor". Man je svoju sliånost s Geteom video ovako: „I ja imam od majke veselu ãud. ovaj naroåiti umetnik". ono što je pravilno i trajno u ÿivotu. a od oca zbiqu. Man je Ašenbahu blizak i po naåinu rada: „Man formuliše svoj pesniåki rad kao samoodricawe. izmeðu apolonskog i dioniskog. 75 Tomas Man. Na kraju. iako posredovanim kroz zemaqski sklad i lepotu deåaka Taða. dakle u kontaktu s metafiziåkim i onostranim. samo lepota vezana za lik poqskog deåaka veã i sklonost ÿivotu bez krutih ograniåewa i pravila. ÿivota koji je bio igra i odmor" jeste dodatni impuls koji je isprovocirao javqawe potisnutog dela Ašenbahove prirode u kontaktu sa Taðom. doduše. I ja volim mirni. bio predodreðen na raspetost izmeðu sluÿbe i impulsa. kao familija i poredak (…) I ja volim etiku zdravog zanatlijskog majstorstva (…)" (Pero Slijepåeviã. .. graðanski peåat. odredivši ga kao zamisao 'intelektualne i mladiãke muškosti. koja mirno stoji. i ja volim 'trajne odnose'. 160). Veã svojim genetskim nasleðem Ašenbah je. meðutim.. odnosno dvema razliåitim krvima koje su se u wemu stekle: oåeve. U Manovoj sklonosti „zdravom zanatlijskom majstorstvu" takoðe nije teško prepoznati tip umetniåkog stvarawa Gustava Ašenbaha. Wegova druga strana. ono što je od Boga dato. rano je veã pisao jedan razborit analizator. d. ponesen birgnerskom qubavqu za red i rad. ÿivu upornost i taånost voqe". vatrenijim impulsima ponikao je ovaj umetnik.

u stvari."76 U Manovom opisu Ašenbahovih junaka takoðe prepoznajemo samog Ašenbaha koji „elegantno vlada sobom". Wu moÿemo identifikovati veã u samoj ÿeqi znamenitog pisca da otputuje iz Minhena u kome godinama ÿivi i koji nerado napušta („samo kao zdravstvenu meru"). Åeÿwa koja se „pojavila kao napad. koja mirno stoji. hladne i strasne sluÿbe". koja je sposobna da svoj dimqiv ÿar raspali do åistog plamena. stegnuvši zube u gordoj stidqivosti. i åak do åulne obmane" bila je. ali i o nedostatku igrivog i iracionalnog elementa koji bi delo uåinili genijalnim: „No. meðutim. Dioniska strast i impulsivnost probiãe opnu uzdrÿanosti i samokontrole i pre nego što Ašenbah ugleda Taða. dok joj maåevi i kopqa prolaze kroz telo" odnosi se na junake Ašenbahovih kwiÿevnih ostvarewa. ÿutu ruÿnoãu. Druga — dioniska. koji je. dok on drÿi pozu smirenosti i zadovoqstva. strasna. Autorski tekst koji sledi za ovim pseudocitatom sliånog je znaåewa. bile izdignute nad zubima. tiwao negde u pozadini i obeleÿio pišåev odnos prema sopstvenom delu. beleli su se meðu usnama. otkriveni do desni. biološko opadawe. koje više raduju primaoce no ikoja unutrašwa sadrÿina ili znaåajna odlika. wega samoga nije radovala. pojaåana do strasti. koje do posledweg åaska skriva pred oåima sveta unutrašwu podrivenost. a ovi."77 Ovaj drugi segment Ašenbahove qudske i umetniåke prirode. veã se javqa i u vidu salijerijevske svesti o visokoj sopstvenoj veštini i tehnici. „nagon da se udaqi od dela. od svakidašwe pozornice jedne krute. Isto. . dok ju je nacija poštovala. Agresivan i gotovo animalan izgled neznanca podstakao je u Ašenbahu „nemir koji traÿi i luta. åulno uskraãenu. åinilo mu se da wegovom delu nedostaju oznake vatreno razigrane ãudi. ili bar odavno zanemareno i zaboravqeno". moåvaran kraj u tropima. oseãawe neko. skrivajuãi „unutrašwu podrivenost i biološko opadawe". tako ÿivo i novo. „rasplamsala" — Ašenbahova priroda ne zahvata. åak da se vine do vladarstva u carstvu lepote. ali nasluãujemo i rasplamsavawe „dimqivog ÿara" i uzdizawe ka „carstvu lepote". åije su usne „odveã kratke. dugi i iskeÿeni". proizvodi radosti. neku mladalaåku ÿednu åeÿwu za daqinom. a naroåito u åiwenici da je tu ÿequ direktno isprovocirao nepoznati rið åovek koga Ašenbah smatra „strancem i došqakom". dao jedan dvostepen — metapoetski iskaz: „intelektualna i mladiãka muškost. Ta „odveã razuzdana i nesreðena" ÿeqa dovela je i do priviðewa u kome se pojavio „predeo. samo što se wime još i daju smernice buduãih dešavawa i Ašenbahove evolucije: „Ko je pogledao u ovaj ispriåani svet. pod nebom punim gu76 77 Isto. poåeãe polako da se oslobaða.146 stupaka (post)moderne literature — Tomas Man je. kako smo videli. u stvari. video je: elegantno vladawe sobom. ali i na samog Ašenbaha — junaka Manovog romana: kroz Ašenbahovo telo prolaze „maåevi i kopqa". samo wegovu podsvest. smelog. 11. åak divqeg stava.

80 Tomas Man. raspusnost i strogost podjednako su. profanim. uostalom. Daqe u opisu halucinantnog pejzaÿa javqaju se ustajale vode zelenkastih preliva. ukazuju i razlozi wegove qubavi prema moru: „Voleo je more iz dubokih povoda: kao umetnik koji je ÿeqan odmora jer radi naporno. nav. na istoku je prešao u Kinu. tu i tamo. uzdiÿu. priviðewe). i åak do same Moskve. d. ali se do kraja dela osamostaquje i izbija u sferu svesnog. ne funkcioniše samo kao kompozicioni i ritmiåki elemenat u naraciji kojim se pravi neka vrsta okvira u romanu. iz wenog zapadnijeg dela. savršeni i potrebni. iz nedoglednog spleta bujnih paprati. Predeo koji se Ašenbahu privideo posle susreta s nepoznatim åovekom analogan je onom koji se javqa na kraju kwige u vezi s putem kojim je fatalna zaraza došla do Venecije: „Ima veã više godina otkako je indijska kolera pokazala pojaåanu naklonost da se širi i da obilazi jednu zemqu za drugom. meðutim.. i došao u Heladu iz Azije. po svoj prilici. dioniski deo koji se u poåetku javqa u vidu podsvesnog (halucinacija. Jasno je da se priziva egzotiåan predeo u kome se lako prepoznaju divqine daleke. nerazluåeno i uobliåeno. vlaÿan. dioniski poriv Gustava Ašenbaha. digao se iz mefitskog daha onog bujno-neupotrebqivog prasveta ostrva kojeg se klone qudi. proširio svoj uÿas do Astrahana. i baš zato zavodqive sklonosti ka nerazluåenom. Wime se ukazuje i na karakter „odavno zanemarenog i zaboravqenog" dela Ašenbahove prirode — na divqi. ptice åudnog izgleda. Robert Grevs. vlasasta stabla palmi". kao neku prasvetsku divqinu sa ostrvima. bambus. dakle. veånom. svetim i svakodnevnim. pa je otuda bez prestanka i neobiåno ÿestoko besneo po celom Hindustanu. ka niåemu. tropske Azije. Dionisov kult je.147 stih isparewa. i iduãi tragom karavanskog saobraãaja. od zabrawene. prisutno je i na drugim mestima u delu i povremeno koincidira sa dvama oblicima društvene stvarnosti — ritualnim. a tigar vreba u wegovom bambusovu šipraÿju. koje se u krajwim konsekvecama odnosi na smrt i ÿivot. mada. inaåe kompleksnu Isto. neumerenom. Ovim se u roman uvodi geografski prostor sa koga ãe indijska kolera krenuti prema Evropi i u Veneciji stiãi Ašenbaha. 81 Izgleda da je ovo bila jedna od opsesivnih tema u Manovom stvaralaštvu i suština wegovog pogleda na svet — moÿda sreãnije i direktnije formulisana u romanu Jo78 79 .81 U pojedinim sluåajevima na tu. ogromnog. iz dolina pokrivenih biqem preobilnim i nabubrelim i åudnovato procvalim. wegovom zadatku protivne. koji ÿuri da se spase i skloni od zahteva punog mnogoliåja pojava na grudi jednostavnog. Ovo filozofsko (i mitološko) uopštavawe. Pomor je nastao iz toplih blatišta delte Ganga. mlakama i reånim rukavcima punim gliba. 45. trska i tigar koji vreba. i åudovišno ogroman. kome odgovara sklonost k amorfnosti i bezmerju.79 Na latentni. na zapadu u Avganistan. bujan. — video je kako se. 97. Odmarati se u savršenome (…) a nije li ništa jedan oblik savršenoga?"80 Ništa i sve."78 Ovaj pejzaÿ. 94.

d. Pana. 82 Tomas Man. Mitsko u delima Borislava Pekiãa. pa prema tome i snaÿewe sposobnosti za zlo. — ne znaåi li opet i ona uprošãavawe. ili su viåuãi nosile u obema rukama svoje dojke. po svojoj prirodi. i bestidno oåaravala utrobu. Lidija Boškoviã. nav. pomešan ÿagor svake vrste: zveka.83 — a u sva se uvlaåila. on je znao reå. resko klicawe uz to i neki odreðeni urlik u kome se razvlaåio glas 'u'. i åak protivan moralu. nema li on dva lika? Nije li on u isti mah i moralan i nemoralan. Najviše što se u vezi s tim moÿe uåiniti jeste da se te erupcije ukrote tako što se odreðuje vreme (svetkovina. odnosno dionisijskih orgija: „Vladala je noã a åula mu osluškivahu. tamnu ali koja kazuje ono što dolazi: 'Tuðinski bog!' (…) Ÿene. bliÿila se buka. Naime. odnosno ona je sposobna da prevede s „ovog" na „onaj" svet (v. vitlale su prštave zapaqene luåe i gole maåeve. s onu stranu znawa. dakle. zapiwuãi o preduge krznene odeãe koje su im visile o pasu. savijali su vratove i dizali mišice i butine. Novi Sad 1990. buduãi da su se u woj prepoznavali ÿivot i smrt?" (Tomas Man. i sa uÿasnom slašãu je zvuåala pesma frule. No. dok su glatki deåaci boli jarce uvenåanim prutovima. jasnije od svega. 98. za ono što je zabraweno i moralno nemoguãe? A sam oblik. izvraãajuãi glave nauznak i stewuãi.84 bezboÿno istrajna i puna dubokog gukawa. . s onu stranu razornog i spreåavajuãeg saznawa. treštawe. ukoliko. sa rogovima na åelu. ma koliko se time kršile norme zajednice. opasani krznom i rutave koÿe. Kod Ašenbaha ãe do konaånog prepuštawa nagonu i odbacivawa elementarnih normi ponašawa doãi takoðe u jednoj (pseudo)ritualnoj situaciji. „snaÿi sposobnost za zlo". dakle. dakle pratioce Dionisa. i puštali kliåuãi da ih vuku svojim skokovima.148 opoziciju naslojeni su i neki etiåki aspekti — neophodnost i dobra i zla ili discipline i samovoqe: „Ali moralna odluånost. Josif i wegova braãa. 85 Tomas Man. preveo Toma Bekiã. Savremena srpska proza.. posledwe stege i mehanizmi samokontrole popustiãe nakon sna koji je neka vrsta rekonstrukcije i evokacije bahanalijskih. ukoliko je rezultat i izraz discipline. galama. praznik) i bar neki okviri wihovog dešavawa. Muškarci. i åak bitno teÿi da savije moralnost pod svoje gordo i neograniåeno ÿezlo?"82 Moralna odluånost. Izopaåenost je. i mukla grmqavina. deo qudskog i primerena je ritualu — u kome se ispoqavaju i ÿivot i smrt. A to se ritualom upravo åini. 83 Ovaj glas je osnovna „obrada" otegnutog uzvika u u dozivawu mladog Poqaka na plaÿi: „Taðu! Taðu!" 84 Frula je instrument koji se vezuje za satire. 99. tresle su doboše sa praporcima. nemoralan pak. sadrÿi u sebi ravnodušnost prema moralu. silene."85 sif i wegova braãa: „Je li onda åudo da je u svetkovini uvek uzaviralo ono qudsko i da je u saglasju sa obiåajima umelo da se izopaåi do nedoliånosti. 111—135). Wena funkcija je medijacijska. Matica srpska. — moralan. broj 13. po sredini su drÿale telo palacave zmije. udarali besno u tuåane kotlove i talambase. Psihologija i psihoanaliza ovde bi svakako našle mesto: podjarmqivawe åuvstava i pokoravawe moralnim uzusima dovodi u jednom momentu do eskalacije i erupcije strasti. hvatali se za wihove rogove. 54). 20. Trstenik 2001. vraãawe sveta i duše prvobitnoj prostoti. Smrt u Veneciji.

149 Ašenbahova predaja nije bila bez otpora: „Veliko je bilo wegovo gnušawe. Isto. draÿeãi jedno drugo bestidnim pokretima i razbludnim rukama. pripadao je tuðinskom bogu. bio je sada „predan bez otpora demonu". koji je u romanu aktiviran. veliki wegov strah. vitlahu se besno. Isto. pri tom.90 On odbacuje umetnost i vrlinu zarad haosa: „Šta mu je neÿna sreãa o kojoj je malopre sawao jednoga trenutka. Isto. oåekivana. . kako je svetkovina odmicala i postajala sve uzavrelija. tako je sada puštao da se sve snaÿewe koje mu donošahu sunce. Pisao je da mu pošaqu obilato novca. koji je slavu i priznawe stekao pišuãi o Bedniku i koji se. Kad god i gde god je vaqalo svetkovati. ubadahu jedno drugome palce u meso i lizahu krv sa udova. 70. ogroman. (…) I wegova duša okusi blud i bes propadawa. koji je otkazao simpatiju ponoru i odbacio odbaåeno". bi otkriven i uzdignut: tada razuzdanije urlikahu lozinku. predavati se odmoru. trezvenost. hrana ili priroda odmah utroši na neko delo. apsolutno i puritanski odolevati! Wega kao da stiÿe osveta Dionisa zbog poricawa i borbe protiv dioniskog u sebi i u svetu. Kao prvo. u wima. poštena wegova voqa da štiti do kraja svoje od tuðinskog. pa je osveta „sile" na koju „huli" Ašenbah. nije ga åak ni dodirivala misao na povratak. 100. Ašenbah se sve mawe buni i polako poåiwe da se utapa u pobesneli åopor: „Opsceni simbol. dokolica i morski vazduh. I eto nas u jednom zatvorenom."89 To je otišlo dotle da ga je „i pomisao na povratak. provoditi dane u nasladi. prema ovim oåekivawima? Šta mu još znaåi umetnost i vrlina prema onome što pruÿa haos?"91 86 87 88 89 90 91 Isto. od drveta. na primer. Ali onaj koji je sawao bio je sada sa wima. Isto. 97. 98. 61. Boÿiãa ili Vaskrsa. trudbu i visoku umetnost ispunila tolikim gnušawem da mu se lice iskrivilo kao da mu se fiziåki stuÿilo". uskoro je on — a naroåito se tako zbivalo u mlaðim godinama — sa nemirom i odvratnošãu poÿeleo da se vrati visokoj trudbi. od neprijateqa prisebnog i dostojnog duha. ali je Bednik i Ašenbah — koji je mislio da se padu i ponoru moÿe beskrajno. Pena im izlaÿaše na usta. zaåaranom krugu — Manovom circulos vitiosus-u: Bednik je lik Ašenbahovog romana — onaj koji je pristao na pad i ponor."86 Meðutim. (…) i kao što je inaåe bio navikao da svako okrepqewe koje mu pruÿi san. svetoj i trezvenoj sluÿbi svoje svakidašwice."88 Odbijawe svetkovawa i odmora u mitskom i obiåajnom kodu. zbog odbijawa da svetkuje: „Ašenbah nije voleo uÿivawe. na prisebnost. Isto."87 Ašenbah. „u tako uzorno åistom obliku odrekao boemstva i mutne dubine. adekvatno je velikom sagrešewu — kao. velikodušno-neštedqivo izlije u zanos i åuvstvo. ona je Ašenbaha priklonila odmoru: „Veã nije više budno pazio da ne proteåe vreme odmora koje je sam sebi odredio. rad u nedequ ili neslavqewe slave.

koja se moÿe i ovako izolovano posmatrati. odnosno latinskom jeziku — communio. bar ne u civilizaciji kojoj junak romana pripada. jer — rituali u tom prvobitnom obliku danas ne postoje. koja je prvi uslov obreda. knjiga prva (A—J). Porodica reåi etimološki vezanih za åŒst: åesnica. s obzirom na to da ima pokriãe i u srpskim tradicionalnim predstavama — konkretno. postaje „åest". koju ålanovi zajednice komadaju i jedu. Pravoslavna hostija je istog znaåewa: pojesti deo hleba. ne uspostavqaju se ni wegove izvorne funkcije — ne smiruju se tenzije unutar društva i ne uspostavqa se komunikacija åoveka s prirodom — sve ostaje samo na liånom. 93 Kao ilustracija za åiwenicu da je kolektivnost neophodan element u izvoðewu obreda moÿe se navesti nama bliÿa pravoslavna obredna praksa: liturgija se moÿe sluÿiti jedino ako je u crkvi dvoje qudi. meðutim. Ašenbah je asimiliran i iniciran u kult: on (u snu) proÿdire vruãe. otkinute komade ÿivotiwe koju prilaÿu bogu na ÿrtvu — åime se „priåešãuje".92 odnosno „deo" u „tuðinskom" bogu. communicare. koji onda simbolizuju zajednicu — sƒm sveštenik to ne moÿe da åini. u starom jeziku „dioništvo". Zagreb 1971. postajuãi na taj naåin udeonici. mora se imati u vidu da wenim uklapawem u kompleksnu strukturu teksta i preklapawem s drugim znaåewskim slojevima Ašenbahova devijacija gubi na odbojnosti i postaje gotovo prihvatqiva. åini moguãim da je ona autohtona. zapravo. One samo podseãaju na Platonov diskurs i aktiviraju u åitaocu filozofsku problematiku Platonovog dela. uåesnik u Hristu. znaåi postati udeonik. åesnik. ovo je samo jedna od ravni romana. simulira navoðewe Platonovih reåi u svom delu. kaÿwavaju ludilom i smrãu! Posezawe za snom kao naåinom da se Ašenbah inicira u dioniski kult jeste lucidno Manovo rešewe da Ašenbahovo devijantno. jer se smešta u filozofski (estetski) kontekst i modifikuje se u opåiwenost umetnika savršenim skladom i oblikom — u fascinaciju umetnika lepim. Meðutim. kao što smo videli. 8. da bi se do kraja i u punoj meri pokazala moã dioniskog. pervertiranom nagonu. Skok smatra da je leksema priåest prevedenica gråkih i latinskih originala. odnosno uåesnici u bogu kome ÿrtvuju. dakle. kao u antiåkim tragedijama. „pseudoveza" kojom se izvorni kontekst obavqawa rituala ne uspostavqa — san je iskquåivo domen liånog doÿivqaja pojedinca i nema kolektivnosti. uåešãe. Etimologijski rjeånik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Naravno. uåesnik.150 A onda. samo jedna ovakva izvitoperena. boÿiãna åesnica je hlebna ÿrtva. tj. 94 Man. Moguãa je bila. koji je svetom tajnom pretvoren u telo Hristovo. . ekscitirano ponašawe poveÿe s bahanalijama i Dionisom. dosledno drÿi mitskih znaåewa. Nama se. priåest… Naroåito je interesantno da priåest ima leksiåke paralele u gråkom — xoinonåa. ali se i vešto poigrava s wima uklapajuãi ih u (pseudo)filozofsku94 teoriju o lepom — jasno je da se na umu ima Platonov dijalog Fedar ili O 92 Petar Skok. u kome se raspravqa o lepom. 313. ali navedene reåi nisu citat. Apostrofirawem Fedra on direktno asocira na dijalog Fedar. Man se. Na kraju wegov hibris i teomahija se. zajedno sa svim ostalim uåesnicima rituala.93 Uz to.

Ðuriã. I uz qubaznosti i duhovno privlaåne šale pouåavao je Sokrat Fedra o åeÿwi i vrlini" (Man. 115. pre svega. kad legneš. s oåekivanim akcentom na dogaðawu. okiãeno poboÿnim darima u åast nimfa i Aheloja. To. izvor. I svojim letwim šumorom zvonko prihvata horsku pesmu zrikavaca. zrikavce. Drugi signal koji nas upuãuje na Fedra jeste wegova tematska podudarnost s Manovim romanom. Ali od svega je najumilnija trava. Po slikama i zavetnim poklonima åini se da je to svešteno mesto. tako da moÿeš. 115). . skrivena tu od dnevne ÿege: jedan stariji a drugi mlaði. a kod Platona Sokrat mladim Fedrom: „Boÿanstvena. Ijon. tako da se nogom moÿe osetiti. dijalog. molim te. napomene i objašwewa napisao Miloš N. A na busewu koje se spuštalo u blagom nagibu. jedan ruÿan a drugi lep. pa kako je prelepa visina konopqike koja se najraskošnije rascvetala da ceo kraj ispuni najslaðim mirisom. Recimo.151 lepoti. posveãeno nekim Nimfama i Aheloju. Ovo posledwe mimoilaÿewe posledica je. ispuweno mirisom procvalog stabla åednosti. Pa onda. nimfe i Aheloja i. a delo i stranica kada su u pitawu Platonovi dijalozi. Potpuno bistar. — ono sveto-osenåeno mesto. mudrac kraj milokrvnoga. kako je prijatan i pun mirisa. zadrÿavajuãi pri tom sve kquåne motive — platane. gde dominira problemska. a kod Mana je reå o fiktivnoj prozi. Beograd 1955. koja je na blagu pristranku bujno izrasla. dok je kod Mana obrnut sluåaj. preveo. i u jednom i u drugom delu dešava se da se starac zanese mladiãem — kod Mana Ašenbah deåakom Taðom. prirode dvaju tekstova — kod Platona je u pitawu filozofska rasprava. a pod platanom opet umilno izvire izvor veoma studene vode. tako da se pri leÿawu glava mogla drÿati visoko. Tako si se pokazao kao odliåan vodiã stranaca. mirise. Na ovo Platonovo delo åitaoca upuãuje prvo Ašenbah priseãajuãi se poåetka antiåkog teksta u kome Sokrat i Fedar leÿe pod platanima i razgovaraju: „Tako mi Here: baš je lepo mesto za odmarawe! Ta ova je platana i veoma širokih grana i visoka. refleksivna ravan. Naime. slivao se potok preko uglaåanih šqunaka u podnoÿju široko razgranatog drveta. meðutim. popci su gudili. ne znaåi da kod Platona nema fabularnih detaqa koji bi se dali uporediti s pojedinim momentima iz Smrti u Veneciji. i u jednom i u drugom delu tema koja natkriquje sve ostale slojeve teksta jeste qubav muškarca prema deåaku. U oba sluåaja problem homoseksualne privlaånosti uklopqen je u širi teorijski i estetski kompleks. ja sam se sa95 Zbog velike sliånosti Manovog teksta s Platonovim u zagradama ãe se navoditi autor i stranica kwige kada je u pitawu Smrt u Veneciji. Kultura. glavu nasloniti kao na meko uzglavqe. kako ovde vetriã qupko ãarlija. u stvari. s tim što se u Platonovom delu on više filozofski promišqa nego što se konkretizuje u fabuli. za našu priåu najbitnije.95 Ovaj fragment Platonovog dijaloga Man je samo stilski preradio. Platon. poåivala su dvojica. 66). Gozba. iste sabesednike: „Bila je to drevna platana nedaleko od gradskih zidina Atine. dragi moj Fedre" (Fedar. Fedor. dragi moj prijatequ.

dok sam u tebe gledao. dodiruje i svima åulima oseãa. i u Gozbi. tako da se s uÿivawem uz wega priqubquje i wemu sluÿi" (Fedar. dakle. a ne razume ni svoje stawe. niti ga moÿe opisati. 148). kao i wegov zastrašujuãi. 152. nego iz åeznuãa tråi mestima gde misli da ãe videti onoga ko blista lepotom" (Fedar. bahanalijski san. i to smatraju kao svoj posao" (Fedar. nego kao da se od drugoga zarazio oånom bolešãu. i od besnila ne moÿe ni noãu spavati ni dawu ostajati na mestu gde je. Sokratove replike se takoðe kreãu u ovim okvirima — u wima se opisuje jedino fascinacija muškarca istim polom i to na naåin koji ãe Man podraÿavati u svom romanu: „(…) nemoguãe je da mnogi ne åuju i ne vide kako qubavnici prate svoje qubqenike. 143). Lako ãemo u ovom posledwem navodu prepoznati detaqe iz Smrti u Veneciji — Ašenbahovo besomuåno lutawe za Taðom: „I tako pometeni dugo ništa nije ni znao ni hteo. iako je Sokratu (Platonu) za teorijsko promišqawe u vezi s lepim i Erosom kao primer mogla posluÿiti i qubav muškarca prema ÿeni. 152). da o wemu sawa kad je daleko. a ne zna da u qubavniku kao u ogledalu gleda samo sebe" (Fedar. pa sam te pratio. Meðutim. . 82). besni. ne znajuãi šta bi. doduše. kad je qubio Ganimeda. da govori neÿne reåi samoj wegovoj senci" (Man. prvo.152 svim zaneo! I to mi se dogodilo zbog tebe. koji mu. 147). 122). u vezi s mitskim i psihološkim aspektima Manovog romana. druÿeãi se s mlaðim. Interesantno je i to što Platon poseÿe za dvama mitskim motivima koji ãe se javiti i u romanu Tomasa Mana — on. 118). nazvao qubavnom draÿi (…)" (Fedar. gradi ga i kiti sebi kao kip. åiji je podnaslov O qubavi. boÿanstvena glavo!" (Fedar. a prateãi te zanosio sam se kao i ti. i u ovom dijalogu. to ne zna. Iako je priroda pomenutog sna. prema svojoj ãudi odabira sebi qubav izmeðu lepih mladiãa i. i po obiåaju onih koji vole. koju je Div. da ga poštuje i orgijama slavi" (Fedar. a onda na posredan naåin asocira i na priåu o Narcisu: „On qubi. jer se meni åinilo da te ozarivala radost dok si åitao. 153). no da bez prestanka ide za predmetom koji ga je rasplamtio. podsticaj je takoðe mogao doãi i od Platona: „Svaki. ne moÿe reãi kako i kada. Ta mislio sam da ti takve stvari boqe razumeš nego ja. ili: „Jer stariji. pomiwe Ganimeda: „(…) tada se izvor one reke. Fedre. ali se u celoj wegovoj besedi insistira jedino na ovakvoj vrsti privlaånosti. U Sokratovom sluåaju nema aktivne zaqubqenosti i poÿude za Fedrom. kao što smo ranije videli. kao da je on isti onaj bog. sluša. i ona. govori se prevashodno o homoseksualnosti. Platon åak i u konceptu reinkarnacije i seobe duša nakon ciklusa od deset hiqada godina povoqnije predispozicije daje onima koji su „pošteno filozofirali ili filozofski qubili mladiãe" (Fedar. dakle. ali koga. uvek stvara zadovoqstvo kad qubqenika gleda. ne voli da ga ostavqa ni dawu ni noãu. 131). Moÿda je najilustrativniji primer za takvo podraÿavawe sledeãi citat: „(…) duši je veoma neprijatno u tom neobiånom stawu. nego se predaje navali neodoqivog nagona.

pa je neophodno da se kratko osvrnemo na wu. zrikavci…) Man u svoj roman uvodi i temu wihovog razgovora i probleme o kojima razmišqaju: „I uz qubaznosti i duhovno privlaåne šale pouåavao je Sokrat Fedra o åeÿwi i vrlini. gråevit zbog beznadnosti svoje teÿwe da poqubi draÿesne usne svoje senke. više ili mawe lepe. Ova Platonova teorija izloÿena je u dijalogu Fedon povodom problema besmrtnosti. oåarani. najpre protrne. pa je otuda i logiåno što je Man posegao za Platonovim dijalogom pišuãi o qubavi Ašenbaha prema Taðu. U Fedru su se. i nešto malo izmuåen. 67). to nisu jedini razlozi za Manovu intertekstualnu igru s antiåkim delom. koji se mnogih stvari nagledao pre. i pitawe Erosa i lepog. reåito. Prvi deo ovog citata — onaj koji se odnosi na posveãenog koji se mnogih stvari nagledao pre i koji je sposoban da prepozna lice sliåno bogu — implicira Platonovu „teoriju seãawa".153 Na sliånu vrstu udvajawa i projekcije nailazimo i kod Mana: „(…) i toga åaska se zbilo da se Taðo nasmešio: nasmešio se na wega. kompatibilna (auto)poetiåkim stavovima Tomasa Mana. stekli mitološki (Ganimed. kako ãemo videti. promeni se kao posle one jeze. i kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman. odnosno mora imati predstavu o jednakom i lepom. on mora da poseduje merila jednakosti ili lepote. Tu je. umilno i otvoreno. Narcis) i (pseudo)istorijski motivi (Sokrat) vezani za devijantno privlaåewe muškaraca istim polom. Vratimo se sada citatu kojim je asocirano na razgovor Sokrata i Fedra pod platanom. ili kad vidi koju drugu priliku tela. ali. izvor. — jedan sasvim malo gråeviti osmeh. taj. tim pre što je ona. Priåao mu je o tome kako se ÿarko preplaši åovek pun oseãawa kad mu oko ugleda simbol veåne lepote. govorio mu je o poÿudama neprosveãenoga i rðavoga koji ne moÿe da zamisli lepotu kad vidi wenu sliku. imao na umu fragment iz Fedra: „A tek posveãeni. kako oboÿava lepotu i onoga koji ima lepotu. pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu. onaj duboki. kad opazi bogu sliåno lice koje lepotu savršeno prikazuje. 146). kako gubi svest i jedva sme da gleda onamo. sa usnama koje se tek polako u osmejku otvarahu. dakle. i polazeãi od åiwenice da je åovek sposoban da stvari prosuðuje kao više ili mawe jednake. Da bi to mogao. izmeðu ostalog. videãemo. 66. koji nije sposoban da oseti poštovawe. i åak bi mu ÿrtvovao kao i statui kad se ne bi morao bojati da ãe qudima izgledati bezuman (…)" (Man. naravno. 75). telo savršeno. Platon je u wemu dokazivao besmrtnost duše. radoznao. Man je. blisko. Nakon skicirawa spoqašwih okvira dogaðawa (platan. oåito. — kako ustreperi. mirisi. govorio mu je o svetome strahu koji obuzme plemenitog åoveka kad mu se ukaÿe lice sliåno boÿanskom. zaluðen i zaåuðujuãi" (Man. koketan. pa ga obuzme nekakav strah kao onda. a ta merila åovek ima zahvaqujuãi tome . ÿrtvovao bi svome qubimcu kao sveštenom kipu i bogu. pa ga obuzme neobiåna vruãina i znoj" (Fedar. Bio je to osmeh Narcisa koji se nagiwe nad vodeno ogledalo. a kad ga je sagledao. privuåeni osmeh sa kojim on pruÿa ruke prema odsevu roðene lepote.

Beograd 1991. gde je spoznala suštine ili ideje. 88. inkorporiranom u roman. Kriton. i po toj tvrdwi. ništa drugo nego seãawe. Tomas Man uspostavqa paralelu izmeðu boÿjeg i umetniåkog delawa: „Kakva li je disciplina." Platon se ne izraÿava najjasnije o ovom pitawu. 98 „Odista je Erot takav i tako postao. a svako uåewe i saznavawe pojmova samo je priseãawe na preegzistentno znawe. U jednom kraãem eseju. kakva preciznost misli bila izraÿena u ovom protegnutom i mladalaåki savršenom telu! Ali ta stroga i åista voqa. Kultura.96 U Gozbi i Fedru Platon ãe stajati na sliånim pozicijama. (…) onim što je lepo ono što je lepo postaje lepo" (Platon. Beograd 1959. Ni u jednom sluåaju ne poseÿe se za vrhovnim. 89. koja je u tami delajuãi uspela da istera na svetlost ovu boÿansku sliku. oåigledno. jedan od Sokratovih sagovornika iz Fedona. koji je zamišqen. i prikazivao ga qudima kao plastiånu sliku i ogledalo duhovne lepote. Objediwujuãe (nad)naåelo je ideja dobrog ili jednog (tumaåewe Frederika Koplstona: Frederik Koplston. morali smo negde u neko ranije doba nauåiti ono åega se sad seãamo. koji stvara stvari ovog sveta po modelu formi ili ideja odvojenih od åulnih stvari. dakle. da bi nam predoåio duhovni svet. 97 U Fedonu je takoðe pomenut pojam lepog u ovom smislu: „(…) ništa drugo ne åini to lepim nego baš prisustvo onoga pralepog ili zajedništvo u onom pralepom. sudeãi po ovom dijalogu. oblik kao boÿju misao. Te su ideje. Sokrate. kojom si åesto umeo pomiwati da naše uåewe nije. 78). nepromenqiv i sebi identiåan.100 savršenstvo jedno i åisto koje ÿivi u du96 Kebet. on je. Platonov filozofski sistem zato se pokazuje pogodnim da Man uspostavi korelaciju sa svojom poetikom: demijurg stvara prema uzoru ideja.97 koju duša prepoznaje po seãawu i kojoj teÿi preko Erosa. meðutim. odvojene i od demijurga. up. Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova. i mi bismo. 66). pre nego je došla u ovaj qudski lik" (Platon. Fedon). podlegali bolu i nadi" (Man. predgovor i prevod Slobodan Ÿuwiã. koja je u tami delajuãi uspela da istera na svetlost ovu boÿansku sliku" podseãa na demijurga iz dijaloga Timaj. u stvari. predgovor napisao i objašwewa i napomene dodao Miloš N. Pojedinaåna otelovqewa suštastva koja opaÿamo u ÿivotu ili umetniåkim delima podseãaju nas na prethodno opaÿene suštine. A to ne bi moglo biti ako nam duša nije negde veã ranije bila. tom ¡. umetniku? Nije li ona delala i u wemu. kad je. i da bi postala oruðem seãawa. iz mramorne mase jezika oslobaðao vitki oblik koji je video u duhu.154 što je duša postojala i pre roðewa. odnosno Boga tvorca. odnosno na tragu teorije seãawa. u nekom stawu preegzistencije. i Fedar: poglavqe HH¡¢). Fedon). apsolutnim principom. Gråka i Rim.98 Sliåna predstava o prirodi i funkciji Erosa odnosno Amora javqa se i u Manovom romanu: „Amor zbiqa åini ono što rade matematiåari. postala ta veza ovako ili onako. koji nesposobnoj deci pokazuju opipqive slike åistih oblika: tako se i bog rado sluÿi oblikom i bojom qudske mladosti. Posledwi dani Sokratovi (Odbrana Sokratova. jeste i Manovo shvatawe umetnosti i umetniåkog stvarawa. Ðuriã.99 — nije li ona bila poznata i bliska wemu. 100 „Za novoplatonovce ideje su bile boÿje misli. primewenim na problem lepote — sva zemaqska lepota jeste samo senka istinske lepote. kao i umetnik prema uzoru „oblika koje je video u duhu". (…) i zanoseãi se ushiãewem mislio je da tim pogledom shvata samu lepotu. 133). Istorija filozofije. qubav za lepotom" (Gozba. koji je po definiciji nedelatan. gledajuãi je. preveo. Koplston smatra da bi se moglo reãi da je on uåio da „boÿanski um na . BIGZ. 213—214). ako je istinita. „kao delovawe Uma u kosmosu". trezvene strasti pun. kiti je svim odblescima lepote. rezimira wegovo uåewe ovako: „A i po onoj tvrdwi. Negde na Platonovom tragu. 99 „Stroga i åista voqa. Kriton.

gledajuãi ovdašwu lepotu. seãa prave. kanala i trgova. veã iz Fedra. 114). 113. koja je u mitskom kquåu. Ašenbah.101 Man je vrlo vešto pomenutu teoriju „pozajmio" ne iz Fedona. Jasno je da je i Ašenbah stranac u Veneciji koga Taðo „vodi" preko mostova. 226. Sokrat i Fedar idu „uz potok kvaseãi noge". sposoban da „poseti" svet savršenih oblika. 110). uz to. inaåe ne bi došla u taj oblik ÿivota. Oåigledna je paralela s Ašenbahom i Taðom. gde je jasnije artikulisana. dakle. krenuo je da ga prati" (Man. neko. Umetnik je. analogan Platonovom „carstvu ideja" ili svetu transcedentnih suština.155 hu. i na poetiåkom — gde stvarawe umetniåkih dela tumaåi uobliåewem materije po uzoru na savršenstva opaÿena na višem egzistencijalnom nivou. napred. naime.102 što je praslika kraja romana Smrt u Veneciji u kome Ašenbah (u mašti. da lebdi pred wim u bezmernost punu obeãawa. i u isti mah pogledom traÿi mesto gde ãemo sesti. Ali Fedar je prototip za Taða i po tome što se ponaša kao psihagog: „Jer kao što qudi pred gladnom stokom nose zelenu granu ili kakvu hranu. voditi oko cele Atike i kuda god inaåe hoãeš" (Fedar. a Sokrat ga sledi. posledwi put prati Taða na isti naåin kao i Sokrat Fedra — kroz vodu. kao što je reåeno. svaka qudska duša po prirodi svojoj gledala je ono što jeste. 101 „(…) A to saznavawe jeste seãawe onoga što je naša duša nekad videla (…) Kad se. Platon je teoriju seãawa. znaåi. Na kraju. Ali docnije na zemqi seãati se gorwih stvari nije lako svakoj" (Fedar. 116). 102 Sokrat: „Idi. pri åemu je Fedar napred. On oblike koje je video na jednom drugom egzistencijalnom nivou artikuliše u svetu åulnog i pojavnog. a to mu onda omoguãava da ta åista savršenstva koja ÿive u duhu prevodi u konkretna dela. da ukazuje u daqinu. Dakle. naravno) proizilazi iz Jednog.. a umetniåko delo je izluåeni oblik koji je umetnik video u duhu. ako mi tako pokazuješ besede u kwigama. homoseksualne privlaånosti nezemaqneki naåin (bezvremenski. tako ãeš zacelo i ti mene. kako smo veã videli. d. gde prepoznavawem ideje lepog u deåaku Taðu motiviše devijantnu qubav Gustava Ašenbaha. mudrac i milokrvni. i lako i umilno izloÿena oboÿavawu" (Man. pa je tako mame i vode. 65). aplicirao na pojedine delove dijaloga Fedar da bi objasnio privlaåewe koje izaziva lepo(ta). kao što smo videli. kao da mu maše rukom. ruÿan i lep. a ovde je postavqena qudska slika i simbol tog savršenstva. nav." I ponovo Sokrat: „A ti idi napred!" (Fedar. I kao toliko puta. moÿda najvaÿnija paralela izmeðu Fedra i Smrti u Veneciji jeste motivacija devijantne. halucinaciji) prati Taða koji se šeta morskim pliãakom: „A wemu se åinilo kao da se smeši onaj umilni psihagog tamo napoqu. i da taj um ili sadrÿi ideje kao misli. . 228). granica meðu svetovima. Za Sokrata Fedar åak izriåito kaÿe da liåi „na nekakva stranca koga vode". 144. koji vode dijalog. opisani su kod Mana kao stariji i mlaði. 145). i odvajajuãi ruku od kuka. sila koja stvara åoveka poseduje voqu poznatu i umetniku. što mu je omoguãilo da je iskoristi na dva plana svoje priåe — na fabularnom. pa dobije krila (…) Jer. ili postoji 'uz' ideje" (Frederik Koplston. Sokrat i Fedar.

ideju lepote. zahvaqujuãi åulu vida. 67). Onaj kome je potrebna lepota i što lepote nikako nema. (…) I tako je za åoveka koji oseãa lepota put ka duhu. prihvatili smo je posredstvom našeg najoštrijeg åula kao lepotu koja najjaåe sja. a u ovome nije (…)" (Man. mali Fedre" (Man. Nastavak Manovog citata: „A zatim je izrekao najfinije lukavstvo. ali se wime mudrost ne vidi: jer ona bi naroåitu qubav izazivala u nama kad bi nam davala onakvu jasnu priliku svoga biãa posredstvom vida. pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu. ÿrtvovao bi 103 Sokratove replike su Platonu posluÿile u svrhe suprotne Manu. odnosno bog. Sledeãi. dakle. moj Fedre. sjala meðu onim pojavama: kad smo došli ovamo. 73). Sokrat (Platon) razmišqa o lepoti i odreðuje vrste privlaånosti koje ona uslovqava na naåin koji bi mogao stajati kao moto Manovog romana: „A tek posveãeni. koji se mnogih stvari nagledao pre. naime. taj. Ašenbah se povodi za Taðom. kad opazi bogu sliåno lice koje lepotu savršeno prikazuje. preko prave qubavi prema deåacima. 67) takoðe je intertekstualno poigravawe sa Sokratovim replikama iz Gozbe: „— Dakle. pojavquje kao najoštrije od telesnih åula. mada u mawoj meri. Ideja o tome da je „lepota put ka duhu" kao da je pozajmqena iz drugog Platonovog dijaloga — iz Gozbe: „(…) kad se ko. Ali to ujedno znaåi da je u wemu Eros. a Sokrat. Erotu je potrebna lepota i nema je? — Nuÿno sleduje. odnosno Ašenbahu — da dokaÿe kako Eros nije u rangu ostalih bogova. a isto tako i ostalo što je dostojno qubavi. — samo put. i kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman. To je lepota koju je duša videla obitavajuãi u sferi istinskog biãa. onda i wemu trebalo i dobrote" (Gozba. jer nije sebi dovoqan i ide za lepotom i dobrim koje sƒm nema: „Dakle. najpre protrne. prepoznaje u pojedinim oblicima: „A što se tiåe lepote. — A šta? Åemu je potrebna lepota. naime. upamti to! jedini oblik duhovnoga sveta koji moÿemo primiti åulima. ili bar misleãi da sledi tu ideju. mogao bi gotovo dospeti do ciqa" (Gozba. uspiwe od ovih stvari na zemqi i kad poåne da sagleda onu pralepotu. ona je. Tomas Man je ovu ideju samo blago modifikovao uklapajuãi je u tkivo svog romana: „Jer lepota. on problem lepog i erosa posmatra u širim okvirima od Ašenbaha — u okvirima teorije o duši i transcedentnom svetu ideja. 72). kao što rekosmo. savršenom lepotom. a koju na zemqi. pa ga obuzme nekakav strah kao onda. podneti åulima. odgovorio je Agaton. ili kad vidi koju drugu priliku tela. a ono što je dobro ako je lepo. samo ona je u isti mah draga i vidna: ona je. za Fedrom. . A tako je samo lepoti palo u deo da je u isti mah i najvidqivija i qubavi najdostojnija" (Fedar.156 skom. „Najfinije lukavstvo" prepredenog udvaraåa — zaista!103 Iako je Sokratovo zanošewe Fedrom mawe intenzivno i znatno marginalnije nego Ašenbahovo mladim Poqakom. i što lepote nikako nema. jeste Ašenbah. Vid nam se. ako Erotu treba lepote. da je onaj koji qubi boÿanskiji od qubqenoga. 87). jer je u onome bog. samo sredstvo. naravno. pa je on „boÿanskiji od qubqenoga". taj prepredeni udvaraå: to. 146). zar misliš da je to lepo?" (Gozba.

samo je lepota u isti mah boÿanska i vidna. Fedre. Pesnik je. Skoro svaki od pojedinaånih motiva i elemenata Platonovih iskaza osamostalili su se i razvili u scene ili veãe narativne celine Smrti u Veneciji. I zato nam je Man upravo ovim laÿnim citatom skrenuo paÿwu na sopstvenu imaginaciju i konstrukciju zapleta u romanu. Eros): „Jer lepota. poveden lepotom mladog Taða. s prepoznatqivim stilom (dijalog. koja je po prirodi narativna. wegova poetska transpozicija filozofskih i literarnih problema nije išla za pukim preslikavawem Platona. 106). Meðutim. veoma je smešno poverewe mase prema nama. 106). pa åak i prividne. Ovaj i ostale navedene delove Fedra Man je u neku ruku glosirao u svom romanu. postaje oåigledno da su podudarnosti samo pribliÿne.157 svome qubimcu kao sveštenom kipu i bogu. mali Fedre. umetnost. 105. put umetnika ka duhu (…)" (Man. Ja znam šta je pesnik. ona je. jer kako okolnosti potvrðuju. a kad ga je sagledao. Radi se. dakle nenarativne elemente koji su sadrÿani u pseudocitatu. u wega i zaqubquje i koga poåiwe da prati i sledi kao svog voðu. o simuliranom navoðewu Platonovog teksta. tom rodu pripadam i ja. jedino na neozbiqnost spreman. na svim podruåjima ozbiqne delatnosti apsolutno neupotrebqiv. vaspitawe naroda i omladine putem umetnosti i suviše je smeo podvig"104 (Man. Ono što je posebno interesantno jeste åiwenica da je Manu pošlo za rukom da filozofska pitawa i probleme. On je. za dr- . recimo. postaãe oåiglednija ako u priåu uvedemo i pseudocitat Platonovog dijaloga s posledwih stranica romana. mada redukovan samo na jednu repliku). naime. stav da „pesnici ne mogu iãi putem lepote a da im se ne pridruÿi Eros. Ovde se to još jednom potvrðuje. ja nikad neãu prestati da se åudim åasti koju društvo ukazuje ovoj vrsti qudi. kratko reåeno. I zaista. Manu je Fedar kao podtekst bio neophodan iz razloga na koje smo veã ukazali. govorio: „oni koji su prelistali moje spise setiãe se da sam na ÿivot umetnika i pesnika uvek gledao s najveãim nepoverewem. Ceo ovaj pseudocitat napisan je kao idejni i fabularni saÿetak romana Smrt u Veneciji. naime. promeni se kao posle one jeze. dobro to upamti. Tako se. i tako je ona put åulnoga. prevede u fabulu romana. Jasna je namera da se asocira na Fedra. akterima (neimenovani govornik obraãa se Fedru) i problemima o kojima se raspravqa (lepota. U sledeãa dva citata takoðe ãemo lako prepoznati prasituacije za osnovne narativne linije u romanu: „Uzorno drÿawe našega stila je laÿ i gluma budale. 146). naša slava i poåasni poloÿaj je lakrdija. i ne nametne im se za voðu" (Man. 106) modifikuje u priåu o „pesniku" Ašenbahu koji se. Ona se znatno razlikuje od one koju bismo dobili ukoliko bismo se dosledno drÿali Platona. ili: „A oblik i 104 Veã je ranije skrenuta paÿwa na podudarnost romana Smrt u Veneciji sa biografijom Tomasa Mana i wegovim stavovima o umetnosti. doduše obrnutog (inverznog) glosirawa. pa ga obuzme neobiåna vruãina i znoj" (Fedar. gde moto koji se razraðuje dolazi na kraju umesto na poåetku teksta. Manova namera da se posluÿi postupkom. ali ako taj Platonov dijalog uporedimo s Manovim tekstom.

da uspostavi paralelu izmeðu sopstvene (auto)poetike i Platonove filozofije (estetike. Jasno je da Gustav Ašenbah. Fedru prevashodno. prenošewe istog simboliåkog znaåewa formalno razliåitim priåama) i Platonovim dijalozima. Fedar je Manu posluÿio samo kao polazište. kwiga ¢¡. Iduãi za tom poetskom logikom. Anali Filološkog fakulteta. ontologije). Man je. ÿavu ne samo nekoristan.158 bezazlenost vode zanosu i poÿudi. Narcisu. Platonova teorija „seãawa" pokazala se adekvatnim modelom za Manovu koncepciju umetniåkog stvarawa — koncepciju po kojoj pisac „iz mramorne mase jezika oslobaða vitki oblik koji je video u duhu. s jedne strane asocira na fabulu. * * * Smrt u Veneciji je. a s druge strane. 107). kao i zbog toga što je u Platonovom filozofskom sistemu prepoznao paralelu ili neku vrstu analogije sa sopstvenim viðewem umetniåkog stvarawa. reflektuje upravo navedena mišqewa Tomasa Mana. S druge strane. uklopqen je. Kako je i Man „pesnik"." Kasnije je umetnika nazivao i „avanturistom oseãawa i duha sklonog stranputici i ponoru" (Miloš Ðorðeviã. Ganimedu. ipak. vode plemenitoga moÿda ka uÿasnom skrnavqewu oseãawa koje i wegova lepa strogost odbacuje kao infamno. iza ovoga se krije autobiografski i autopoetiåki iskaz. jer mu je to omoguãilo da. Fedre. psihološki i mitološki kontekst. samo varka i Man je razobliåava pseudocitatom s kraja kwige. oåigledno. veoma sloÿena tekstura zasnovana na konkretnim mitovima (o Apolonu. plan radwe koji prati kretawe umetnika za idejom lepote. mit je Manu omoguãio da implicitno predstavi svoja shvatawa o prirodi umetnika i umetnosti. Man je Platona vešto izabrao za predloÿak svog romana. To je. mitskom tipu mišqewa i organizovawa naracije (predstave o smrti. Ona je. motivisala i Manovu intertekstualnu igru. Meðutim. Tim pre što je Man bio protivnik „izmišqawa" u kwiÿevnosti i što je smatrao da „dar dar iznalaÿewa nije dar kwiÿevnika". Uz to. odnosno da su se najboqi „najradije oslawali na stvarnost". Dionisu. Hijakintu). kojoj se onda pridruÿuje i Eros. „savršenstvo jedno i åisto koje ÿivi u duhu" prevodi u niÿe sfere egzistencije. a koji je. posegao za Platonovim dijalogom Fedar da bi lako i prepoznatqivo skrenuo paÿwu na estetske i etiåke probleme kojima i sƒm ima nameru da se bavi. u širi socijalni. dakle. Beograd 1966. svakako. iako se zbog permanentnih upuãivawa na stariji tekst åini da ga se pisac dosledno drÿi. veã štaviše opasan bratac. Man je. kako smo videli. zbog åega je roman Smrt u Veneciji postao daleko sloÿeniji od svog antiåkog predloška. On ih je. odnosno na neke situacije u Fedru. i prikazuje ga qudima kao plastiånu sliku i ogledalo duhovne lepote". Umetnik. vode ka ponoru" (Man. Erosu. Tomas Man o umetniåkom stvaralaštvu. pa se analogija s Platonovim svetom transcedentnih oblika i wihovim nesavršenim odrazom na zemqi prosto nameãe. polazio od sebe samog. koji uÿiva poverewe nacije i prosvetnih vlasti. 221). kao i svaki umetnik. . pišuãi o piscima. „nepopravno i prirodno upravqen prema ponoru". dakle. kako smo videli.

tu je ÿanrovska neodreðenost dela ili bar otvarawe moguãnosti da se problematizuje pripadawe Smrti u Veneciji noveli ili romanu. pomenuta pseudocitatnost ostvarena je postupkom inverznog „glosirawa". u delu je istaknut dijalog s tekstovima iz sveukupne tradicije (eliotovski shvaãene). sloÿenim intertekstualnim fonom i. Pri tom. svakako. Jovan Deliã. Potom. intenzivno prisutne u mitu. Smrt u Veneciji status remek-dela ne stiåe samo veštom i motivisanom intertekstualnom igrom s mitom i Platonovim dijalozima — zahvaqujuãi kojoj je umetniåki transponovana Manova estetika — veã i sloÿenim. Naroåito je interesantna åiwenica da Man poseÿe za pseudocitatnošãu (simulirani citati Platonovih dijaloga) kao jednim od vidova intertekstualnosti. odnosno intertekstualnost — koja ãe postati dominantan postupak tek u postmoderni. literarnim. Kroz prozu Danila Kiša: ka poetici Kišove proze ¡¡. u Pešåaniku). mora se pomenuti i višestruko varirawe likova i motiva. delom i inovatorskim. asocirajuãi i daqe na osnovne ideje dijalogâ uzetih za predloške. apodiktiåke) strukture u narativnu: Man je (pseudo)filozofske iskaze i postavke razvio u pojedine narativne linije svog romana.105 Kod Mana je ovo „glosirawe" dodatno spojeno i sa zaista ingenioznim prevoðewem nenarativne. dakle. pesniåku veštinu i invenciju upleo u ovo prozno remek-delo. kao i wihovu sintezu ostvarenu u najstarijim autorskim delima: gråkim tragedijama (što vodi ka Niåeu). 105 V. Smrt u Veneciji upravo i pleni izuzetnom kompleksnošãu. veã je duboko motivisan: upravo „izvitoperewem" Platonovog teksta Man ukazuje na sopstvenu imaginativnost u voðewu radwe. Naravno. . BIGZ. odnosno sloÿen sistem ponavqawa kojim se meðu wima uspostavqaju relacije i kada to kroz fabulu nije moguãe. Man je. Uz to. što ãe praktikovati samo retki i vešti pisci tek znatno posle wega (Danilo Kiš. kada govorimo o umetniåkom postupku. recimo. naslutio i anticipirao kwiÿevna dogaðawa u drugoj polovini HH veka. veliko znawe i erudiciju. dakle. raskošnom imaginacijom.159 video u spoju „discipline i razuzdanosti" — u åemu je lako mogao prepoznati arhajske principe apolonskog i dioniskog. Beograd 1997. diskurzivne (refleksivne. Tomas Man je. bogatstvom simboliåkih i znaåewskih ravni. ovaj postupak nije samo dekor i kwiÿevni eksperiment. odnosno poetskim postupcima. Time je Man izgradio mreÿu kwiÿevnih junaka s analognim funkcijama (psihopompos-a) — mreÿu izomorfnih likova sliånu mitu. Kao prvo.

Death in Venice is characterized by complex. richness of symbolic and meaningful levels. partly innovative literary techniques.160 Lidija Boškoviã MYTH AND PHAEDRUS AS THE BASES FOR THOMAS MANN'S DEATH IN VENICE Summary Thomas Mann's novel Death in Venice is based on some specific myths (on Apollo. and on the other to establish a parallel between his own (auto)poetics and Plato's philosophy (esthetics. on the one hand. to create associations with some situations in Phaedrus in the plot. that is an intertextuality — which would become the dominant technique only in the post-modern period. In addition. Therefore. complex intertextual overtone and. One should also take into account manifold variations related to the characters and motives. poetic skill and invention into this prose masterpiece. intensively present in myth. In Mann's work. ontology). Hyacinthus). so it is possible ask the question if Death in Venice is a short story or a novel. but is deeply motivated: precisely by „distorting" Plato's text. Dionysus. First. Plato's theory of „rememering" appeared to be an adequate model for Mann's concept of artistic creation. Then. transfer of the same symbolic meaning in formally different stories) and on Plato's dialogues. . discursive (reflexive. Eros. primarily Phaedrus. It is specially interesting to mention the fact that Mann uses pseudo-quotations (simulated quotations from Plato's dialogues) as one of the aspects of intertextuality. apodictic) structure into a narrative one: Mann developed (pseudo philosophical statements and assumptions into specific narrative lines of his novel. Mann indicates his own imaginativeness in developing the plot. Ganymede. Death in Venice precisely captures us by its extraordinary complexity. Obviously. that is a complex system of repetitions which establishes relations between them even when it is not possible to do within the plot itself. he viewed them within the link between „the discipline and unrestraint" — in which he could easily recognize the archaic principles of the Apollonian and Dionysian qualities. only by the rare and skillful writers after him (Danilo Kiš in Pešåanik / The Hour-Glass). Thus Mann built a network of literary heroes with the analogue functions (psychopompos) — a network of isomorphic characters similar to myth. this technique is not only a setting and a literary experiment. the mentioned pseudoquotations procedure was realized with the technique of the inverse „glossing". Mann artfully chose Plato as a basis for his novel. by magnificent imagination. Furthermore. Narcissus. which certainly further motivated Mann's inter-textual game. which would be used significantly later. certainly. this work implies a dialogue with the texts from the entire tradition (understood in an Elliot-like sense). On the other hand. on the mythical type of thinking and organization of narration (ideas about death. still creating associations with the basic ideas from the dialogues used as literary bases. this „glossing" is additionally linked to the reallly ingenious transformation of the non-narrative. myth enabled Mann to present implicitly his concepts about the nature of artists and art. Thomas Mann intertwined great knowledge and erudition. because this enabled him. there is a genre indefiniteness.

Beograd 1978. Le conflit. 23. na primer. i emocionalnih i nagonskih zahteva.5 gde je. 3 Filozofski rjeånik. 5 Za razliku. od kineske civilizacije u kojoj se konflikt više posmatra kao „mesto nereda. san. borba suprotnih ideja ili moralnih naåela'. Paris 2001. revolucija. teÿwi. istorije i misli. koji se suprotstavqaju'. stvarnost. kultura.09„192/193" 821. Kamenaroviã. 53). Ivan P. gde predstavqa konstitutivni i formativni element liånosti. Zagreb 1989. antinomija. kako åitamo u Enciklopediji psihijatrije. PUF.2 ili u filozofskom smislu kao 'sukob. nadrealizam. a konflikt proizlazi iz nekog svesnog ili mawe svesnog oseãawa prinude i pojavquje se kao „primordijalni åinilac nastanka neurotiånih simptoma" kroz koje se 1 Reånik srpskohrvatskog kwiÿevnog i narodnog jezika. a na osnovu tekstova Andrea Bretona. s jedne strane. moral. 2 Paul Robert. pojava. spor. Zapad. Paris 1970. La nuit surveillée.UDC 82. Perceptions chinoise et occidentale. dakle. 6 Isto. KQUÅNE REÅI: konflikt. 4 André Lalande. Paris 1960. oseãawa.4 konflikt. kome u srpskom jeziku odgovara reå sukob. . sukob'. ne samo prisutan nego je na odreðeni naåin vrednovan i nalazi se u osnovi mnogih kulturnih fenomena6 i psihiåkih pojava koje je otkrio Frojd. redakciji Vladimira Filipoviãa. Frojd je ovaj pojam i uveo u psihijatrijsku upotrebu gde se on odreðuje. Te teÿwe mogu biti društvenokulturne ili moralne prirode (uloga ideala i nad-ja. s druge). Institut za srpskohrvatski jezik.41-4 VIDOVI KONFLIKTA U NADREALIZMU Jelena Novakoviã SAŸETAK: U radu se ispituju naåini ispoqavawa konflikta u okviru nadrealistiåkog projekta. Vocabulaire technique et critique de la philosophie. zauzima vaÿno mesto u zapadnoj civilizaciji. akcija. Nakladni zavod Matice hrvatske. Istok. kao „postojawe dve protivreåne teÿwe kod jedne iste osobe". prilika u kojoj se ispoqavaju åinioci koji teÿe da se suprotstave prirodnom toku stvari" (v.1 kao 'susret suprotnih elemenata. Marka Ristiãa i Vana Bora. oštro suprotstavqawe. ÿeqa.163.3 kao 'odnos izmeðu dve snage ili dva naåela åije primene iziskuju protivreåne odluke u istom predmetu'. Dictionnaire alphabétique et analogique da la langue française. Definisan u reånicima kao 'sudar opreånih snaga.

10 Pojedinac sa svojim potrebama i svojim ÿeqama nalazi se u dvostrukom konfliktu: u odnosu na društvo koje mu nameãe svoj zakon i sputava wegove ÿeqe. „dobro" i „zlo".12 „Samo po cenu patwe koju iziskuju suprotne snage što upravqaju åovekom snaÿna qubav pobeðuje". 112. „ako rastuãi konflikt izmeðu pristalica i protivnika apstraktne umetnosti teÿi da poprimi. U nadrealizmu konflikt se posmatra u isto vreme kao modalitet „neprihvatqive åovekove sudbine"8 i kao sredstvo vlastitog ukidawa. koja se åesto pojavquje kao sukob izmeðu tela i duše. u oåima svakog iole obaveštenog åoveka. kao i wegova sopstvena svest. Gallimard. otkriva. u pitawu je jedan „moral suprotnosti gde dobro i zlo vode bespoštednu borbu i gde zlo. ultrasoficistiranim svetom. Les vases communicants. 13 André Breton.7 Posebno znaåewe konflikt dobija u kontekstu nadrealistiåkog projekta. u bilo kome vidu da ga posmatramo. Beograd 1990. 252. mi ÿivimo u otvorenom sukobu sa neposrednim svetom koji nas okruÿuje. ma kakvo bilo. Jung. 1925/5. 1997. Pauvert. 11 Roberto Cacciola. ali se i sƒm suoåava sa svojim unutrašwim protivreånostima. 107. svetom koji. 142. åiji je ciq da razreši konfliktnu situaciju u kojoj se nalazi zapadni åovek. Les pas perdus. 94. Frojd je pokazao da je åovek nagonsko biãe. da je nema alibi". Paris.162 ostvaruje „neka vrsta kompromisa" izmeðu wegovih razliåitih elemenata. konstatuje Breton u romanu Luda qubav. 7 8 . 12 Carl-Gustav Jung. daleko od toga da prisustvujemo i uåestvujemo. Position politique du surréalisme. sveta åije nastajawe otvara qudskoj nadi neograniåeno poqe […]. to jest da.14 a u tekstu Trijumf galske umetnosti (1954) konstatuje da. prevazilaze okvir proste politiåke ili socijalne rasprave. kao naši ruski drugovi. Buchet-Chastel. åitamo u tekstu Revolucija pre svega i uvek. 144. Gallimard. preduzmimo osnovne mere predostroÿnosti i ponovimo da smo na Zapadu. Gallimard. Nolit. proizlazi niz drugih konflikata i uopšte svi vidovi qudske tragike. 10 André Breton. Proleãe. l'alchimie. i da je primoran da svoje nagone potiskuje. „Svet je ukrštawe konflikata koji. razum i nagon. u današwe vreme.11 Iz te borbe. André Breton. 31. koji su grupno potpisali francuski i neki beogradski nadrealisti. pred slobodnom mišqu. le mal. Manifestes du surréalisme. i unutar sopstvenog biãa u kome se sukobqavaju suprotne teÿwe. piše Breton u tekstu Politiåka pozicija nadrealizma (1935). 9 La Révolution surréaliste.9 „A pre svega. u izgradwi jednog novog sveta. 1962. Paris 1937. mora biti okajano". Paris 1955. 14 André Breton. Kako konstatuje Jung. Cahiers jungiens de psychanalyse — 88. L'amour fou. Paris 1924. Clairement. Enciklopedija psihijatrije. Paris 1996.13 U kwizi Spojeni sudovi (1932) on govori o „neprekidnom sukobu koji postoji kod pojedinca izmeðu teorijske i praktiåne misli koje su same po sebi nedovoqne i osuðene da jedna drugu ograniåavaju". Našem dobu veoma nedostaju vidovwaci". ali da se na razne naåine sudara sa preprekama koje predstavqaju zakoni i moralne konvencije. Problèmes de l'âme moderne. Antoan Poro. 'La lumière qui brille dans les ténèbres'. a koji je objavqen u åasopisu La Révolution surréaliste.

20 što je åoveka primoralo da sa svetom uspostavi jedan veštaåki odnos koji je u funkciji dogmatskog morala i u wemu izazvalo sukob suprotnih teÿwi. åovek je izneverio „veåni krug åudesa". 21 Marko Ristiã. Matica srpska. Matiã-Paniã i D. 19 Sigmund Frojd. u kojoj osnivaå psihoanalize razvija ideju da „naša takozvana kultura snosi veliki deo krivice za našu bedu"19 i predstavqa razvitak åoveka i društva kao potiskivawe prirodnih nagona.15 Konflikt o kome govori Breton ima socijalni i moralni vid: u svetu sa kojim smo u sukobu. Pozivajuãi se na Frojdovu kwigu Nelagodnost u kulturi.23 u jednoj „bolesnoj"24 realnosti u kojoj više ne nalazi smisao svome postojawu. Beograd 1986. 37. La clé des champs. Bez mere. 23 Isto. Paris 1962. Gavriã. ciq sveta. a „ono što oznaåava reå otaxbina. s razlogom se moÿe prihvatiti da on oznaåava krizu koja je isto tako znaåajna i moÿda na sasvim drugaåiji naåin presudna". a koje on naziva „velikim prozirnim biãima" (Manifestes du surréalisme. Muzej savremene umetnosti. Gallimard. 290. Limites non-frontières du surréalisme (1937). kaÿe on. Vane Bor konstatuje da je „potiskivawem ÿeqa prekinut […] spontani odnos åoveka sa spoqnim svetom". 37. „nasiqa i poniÿewa. 324. na ÿivotiwskoj lestvici.163 razmere svaðe izmeãu starih i modernih. Novi Sad 1979. a zanemaruje sve što izlazi iz okvira racionalne percepcije: kako konstatuje Marko Ristiã u „antiromanu" Bez mere (1928). Pauvert. „sve intelektualne vrednosti [su] izvrgnute ruglu. 350). 38. Beograd 1990. Nolit. Iz kulture i umetnosti. Sretenoviã. 20 Stevan Ÿivadinoviã Bor. R. kamate i nadnice". 20. 21. 15 16 . Na moralni ideal koji potiskuje ÿequ i otuðuje åoveka nadovezuje se predstava o stvarnosti koja uzima u obzir samo ono što je oåigledno i dostupno logiåkom umu.16 Ali on ima i egzistencijalni i gnoseološki vid. 17 U Prolegomenama za treãi manifest nadrealizma ili ne (1942) Breton suprotstavqa antropocentrizmu zapadnog åoveka jedan novi mit: „Åovek moÿda nije središte. ili reå pravda. nevidqiva". ili reå duÿnost postalo nam je tuðe". hipotetiåna biãa „koja nam se neodreðeno javqaju u strahu ili oseãawu sluåaja".18 sukobu izmeðu prirode i kulture o kome govori jedan od glavnih teoretiåara srpskog nadrealizma Vane Bor u tekstovima Uvod za metafiziku duha (1930) i Talenat i kultura (1934). sva dobroåinstva u ÿivotu iskvarena. a celokupnu kulturu kao oblik represije koji ograniåava moguãnost zadovoqewa ÿeqa. biãa åije mu je ponašawe isto tako tuðe kao što wegovo moÿe biti tuðe kukcu ili kitu". 252. 55. 22 Isto. vezuje se za otuðenost åoveka koji se sƒm odvojio od sveta nameãuãi mu svoju vladavinu17 i proizlazi iz jednog drugog konflikta koji prethodi društvenom poretku u kome je ÿivela nadrealistiåka generacija. Mogli bismo prihvatiti da postoje iznad wega. Paris 1967. 18 André Breton.21 izgubio se „u pustiwi konvencija i hipokrizije". sve moralne ideje su u rasulu. priredili Z. Le surréalisme et la peinture. „novac je sve zagadio". Manifestes du surréalisme. Odbacujuãi pesimistiåko uverewe da je åovek „baåen" u svet koji mu ostaje zauvek tuð i neprijateqski i da je alijenacija wegova sudbina.22 zarobio se u „stupcima svakodnevnog". 24 Isto. André Breton.

Paris 1970. 28 Manifestes du surréalisme. nekonvencionalnosti"27 i koje nas moÿda najviše pribliÿava „pravom ÿivotu"28 ili prvobitnom dobu åoveåanstva. techniques. Beograd 1985. Le surréaslisme. Uoåi nadrealizma. izvan ekonomske ravni. objektivnog i subjektivnog. 221. Larousse. Les pensées d'André Breton. konaånije od robovawa vremenu i što ta patwa. ne sme da zatekne åoveka nespremnog. razuma i ludila. zamewujuãi åesto reå konflikt reåju antinomija. Raj. Perspective cavalière. 131. 25 Gérard Durozoi et Bernard Lecherbonnier."26 Svakodnevnom ÿivotu. besciqnosti. ali da ãemo. Lauzanne 1988. 56. Gallimard. oseãawa zajedništva i qubavi. ali osloboðena svake religijske konotacije koja upuãuje na neprekidnu i åesto uzaludnu borbu åoveka sa svojom grešnom prirodom. pošto su postojale i pre onog oblika društvenog poretka u kome mi ÿivimo. moãi da „obuhvatimo sve što vidimo a što je od nas skriveno u istoj zaslepqujuãoj svetlosti". pa åak i ÿivota i smrti. Te antinomije zahtevaju da se potrudimo da ih ukinemo zato što su bolno doÿivqene. sliåno detiwstvu koje je obasjano „rajskom svetlošãu bezuzroånosti. Théories. prema wegovom mišqewu. mogu sa wim da ne išåeznu. suprotstavqa se jedno ranije stawe kada je åovek ÿiveo u skladu sa spoqašwim svetom i samim sobom. kada åovekov pogled „nije bio iskrivqen 'naåinom gledawa' koji mu je na Zapadu vekovima nametan". Main première (1962). sve antinomije za koje. wegovog udaqavawa od prvobitnih naåina saznavawa pod prevlašãu logiåkog uma koji je potisnuo wegove iracionalne snage i odvojio ga od prirode. prošlosti i buduãnosti. „ako taj korak ponovimo". 27 Marko Ristiã. i predstavqajuãi poloÿaj zapadnog åoveka kao niz antinomija koje treba ukinuti da bi se pristupilo „pravom ÿivotu": „Moÿemo se nadati da ãemo samo prizivawem automatizma i niåim drugim razrešiti. Breton konstatuje da smo mi izgubili pristup u ÿivot „zbog pogrešnog koraka pre mnogo vekova". ali dubqe. Pozivajuãi se na Remboovu formulu da je „pravi ÿivot odsutan". 26 La clé des champs. 29 André Breton. kojoj daje veoma široko znaåewe suprotnosti ili protivreånosti. Maryvonne Barbe et Roland Fournier. Sa tog stanovišta rascep od koga potiåe dvostruki konflikt koji razdire åoveka nije nepremostiv i moÿe se prevaziãi. 30 Henri Béhar. To su antinomije izmeðu budnog stawa i spavawa (stvarnosti i sna). u kome svi sukobi išåezavaju a åiju sliku nadrealisti nalaze u primitivnoj umetnosti koja nagoveštava „izvesno izmirewe åoveka sa prirodom i sa samim sobom". podreðenom društvenim i moralnim prinudama i antinomijama logiåke misli.29 izgubqeni raj „pravoga ÿivota" u kome vlada ÿeqa. Nolit.30 Na suprotnost izmeðu „primitivnog" i „civilizovanog" åoveka nadovezuje se jedna druga suprotnost. a åovek moÿe da povrati svoje prvobitno jedinstvo.25 Misao o alijenaciji. 20. thèmes. kao da i one podrazumevaju robovawe. vezuje se za mit o padu i izgubqenom raju. . 145. kao i ona druga. Breton to izriåito i kaÿe. L'Age d'Homme. zapaÿawa i predstave. Paris 1972.164 nadrealisti smatraju da je åovek nekada ÿiveo u skladu sa prirodom i da je wegova otuðenost posledica laganog opadawa wegove prvobitne sposobnosti opštewa. 68.

215—216. wegovoj najskrivenijoj nadi. 120. ko moÿe reãi gde nije Istok? Na ulici. Paris 1999. A kada prevaziðe ova dva pojma. 44. 121. nekom nesvesnom predviðawu" (Point du jour. 31. 35 Uoåi nadrealizma.165 suprotnost izmeðu Zapada. I u samoj Evropi. 36 Michel Beaujour. raspolaÿi mnome.32 i Istoka. Légitime défense (1926). 34 Manifestes du surréalisme. Paulhan. „Istok je svuda. gde su „prekinute sve qudske spone osim onih åiji je razlog bio interes". Breton i drugi nadrealisti. kako zapaÿa Marko Ristiã. Gallimard. Point du jour. propovedajuãi logiku sna. kako to nagoveštava Breton. izmeðu prirodnog i natprirodnog. Jean-Michel Place. nadrealizmu prilagoðenih teorija prihvati svoje iracionalno. La Révolution surréaliste. da ga sluša veliki broj onih za koje govori". izmeðu lepog i ruÿnog. Breton. tako i u narednim Revolucijama" (isto.36 Ta nova kosmologija saÿeta je u nekoliko novih pojmova koje oni pronalaze da bi izrazili svoj pokušaj. 31). U tekstu Talas snova Aragon konstatuje da. Bafrthes & Cie. Bataille. „borio protiv zarobqavawa logikom u najspoqašwijem smislu te reåi. traÿeãi jednu dubqu istinu iza istine razuma". izmeðu istinitog i neistinitog.38 ali koji u više navrata i sƒm izraÿava istu misao. Leiris. 1925/5. 33 „Ta reå […] mora odgovarati nekom posebnom nemiru ovoga vremena. duh mu prirodno suprotstavqa odnos nestvarnog. Une vague de rêves. åovek kraj koga prolazite nosi ga u sebi: Istok je u wegovoj svesti" (La Révolution surréaliste. 165. „Latinska civilizacija je odsluÿila svoje i ja liåno traÿim da se odreknemo wenog spasavawa… Istoku.31 a koji nadrealisti smatraju carstvom otuðenosti i neautentiånosti i åija kulturna „iskvarenost" povlaåi za sobom „nemoguãnost. Terreur et rhétorique. za onoga koji govori sa izvesnom strogošãu. 31 32 . 252. uoåivši „odnos stvarnog kojim neodreðeno obuhvata sve što postoji. Paris 1970. André Breton. a koji predstavqa nadstvarno". stvaraju temeqe jedne nove kosmologije u kojoj ãe „antropocentriåna" vizija „biti prevaziðena u jednoj analoškoj viziji u åijem ãe okriqu humanizovana priroda i naturalizovani åovek nesmetano voditi dijalog.35 Verujuãi u moguãnost da åovek pronaðe izgubqeni raj ako u duhu Frojdovih. u zanosnoj prozirnosti".39 La Révolution d'abord et toujours. izmeðu velikog i malog". Autour du surréalisme. pobedniåki Istoku.37 Ova konstatacija nalazi odjeka kod Marka Ristiãa koji se na wu izriåito poziva u Marginalijama (1929). 1925/5. koji su i neprijateqi slobode i misli. 37 Louis Aragon. 103. Le commerce.34 ili slovensku iracionalnost otelotvorenu u Dostojevskom koji se. Istoku gneva i bisera! Dopusti mi da prepoznam tvoja sredstva kako u kuqawu neke reåenice. On predstavqa sukob metafizike i wenih neprijateqa. 25). kako u tajanstvenom vihoru xeza. koji u nadrealistiåkom diskursu ima dosta široko i neodreðeno znaåewe i predstavqa izraz pobune protiv åovekovog poloÿaja u savremenom svetu. on zamišqa jedan opštiji odnos. 47). 39 Bez mere.33 oznaåavajuãi katkad pokušaj „ruskih drugova" da izgrade „jedan novi svet". kao i onim izmeðu dobrog i zlog. ti koji imaš samo simboliånu vrednost. odbijajuãi da svome „antorimanu" Bez mere potåini svoje zakquåke „plitkim uobiåajenim razlikovawima izmeðu stvarnog i nestvarnog. kao što je pojam nadstvarnosti. kako je konstatovao Mišel Boÿur. 1924/2. 38 Uoåi nadrealizma. u kome se ova dva odnosa dodiruju.

Gallimard. a on bi „prestao da bude åovek". L'Amour fou. i jedne celovite stvarnosti ili nadstvarnosti koja obuhvata i racionalno i iracionalno i u kojoj se sve suprotnosti izmiruju a konflikti ukidaju. U drugom manifestu (1930) Breton govori o „izvesnoj taåki u åovekovom duhu sa koje ÿivot i smrt. uzvišeno i nisko prestaju da se opaÿaju kao meðusobno protivreåni". 46.41 a u tekstu Nadrealizam i slikarstvo (1928) konstatuje da je ta nadstvarnost „sadrÿana u samoj stvarnosti. Nadstvarnost nije ni odreðeno mesto u prostoru i vremenu. U prvom manifestu (1924) Breton izraÿava veru u „buduãe razrešewe onih dvaju naizgled tako protivreånih stawa koja predstavqaju san i stvarnost u nekoj vrsti apsolutne stvarnosti. parcijalne. stvarnost otkrivenu u jednoj novoj svetlosti koja pokazuje i wene skrivene vidove i obestvaruje uobiåajenu viziju. Paris 1965. Pojam „nadsvarnosti" izraÿava nadrealistiåku veru u moguãnost postojawa jednog sveta koji se lako prilagoðava åovekovim ÿeqama. „ne mawe stvarna od stvarnosti". 15. nego. podreðene zakonima logike i društvenim i moralnim konvencijama.44 40 41 42 43 44 Nemoguãe — L'impossible. pojavquje se kao neka „natåulna oblast". otvarajuãi put ka jednoj novoj viziji u kojoj se suprotnosti više ne nalaze u odnosu antagonizma nego u odnosu komplementarnosti. ako se tako moÿe reãi". nadstvarnost.166 i konstatujuãi u svome odgovoru na pitawe o snu u anketi Åequst dijalektike. podvlaåeãi da nadrealistiåka aktivnost nema drugog pokretaåa osim „nade u odreðewe te taåke" i posmatrajuãi to „odreðewe" kao „uništewe biãa u jednom unutrašwem i slepom sjaju.43 ali u romanu Luda qubav precizira da nikada nije bilo reåi o tome da se u toj taåki „smesti" jer bi ona „tada prestala da bude uzvišena". Isto. objavqenoj u almanahu Nemoguãe. 27 Le Surréalisme et la peinture. u kome se prepreke izmeðu sna i stvarnosti raspliwavaju. a åovek prelazi bez napora iz jedne oblasti u drugu. stvarno i imaginarno. i nije ni iznad ni izvan we". saopštivo i nesaopštivo. 171. da je san „prirodni deo nadrealnog".42 Nadstvarnost je deo imanentnog sveta i ne suprotstavqa se stvarnosti nego wenoj suÿenoj predstavi koja je svodi na izvestan broj razumu shvatqivih åiwenica. prošlost i buduãnost. svedene stvarnosti. ona predstavqa „pravu" stvarnost. a da je „nadrealno" sama „stvarnost". .40 Polaritet izmeðu stvarnosti i sna ustupa mesto jednom novom polaritetu izmeðu uobiåajene. tako da ono što omoguãava prodor u wu „nije svodqivo na kategoriju åula". Manifestes du surréalisme. 154. kako uoåava Ristiã u svome odgovoru na pitawe o åulima u anketi Åequst dijalektike. Beograd 1930. da je „podjednako realno biti u snu ili biti na javi". osloboðenu okova apstraktne misli koja je svodi na oblast razumu prihvatqivih åiwenica i proširenu i na oblast iracionalnog. koji ne bi bio ni duša leda kao ni duša vatre". jedne zemqe åuda koju nadrealisti ÿele ponovo da osvoje.

Paris 1969. Ono se kreãe u pravcu „ne-vrednosti akcije". 51 Manifestes du surréalisme. potpunog duševnog opuštawa. pa je dovoqno samo odrediti wegovo mesto. . posle Ÿida.45 a Ÿilijen Grak u woj otkriva analogiju sa satorijem u Zenu.52 a u Spojenim sudovima da ãe buduãi pesnik „prevaziãi obeshrabrujuãu misao o neotklowivom rascepu izmeðu akcije i sna". åiji je ciq da potvrdi neprijateqstvo koje moÿe podstaãi ÿequ biãa u odnosu na spoqašwi svet.46 što odgovara wegovoj sopstvenoj viziji åoveka kao „qudske biqke". odnosno poetska aktivnost koja se za Ristiãa pojavquje kao „sauåesništvo u stvarnom i nadstvarnom"48 i koja nije „beÿawe od ÿivota" nego „egzaltirawe ÿivota u onome što je najtajanstvenije. 47 André Breton. „umetniåko stvarawe. „lirskim" stavom prema svetu. kada se pojmovi subjekta i objekta poništavaju a svaka protivreånost išåezava". samog tog sveta".167 Razmatrajuãi misao o „krajwoj taåki". 46 Fotokopija rukopisa Grakovog odgovora na pitawe Da li vas zanima budizam?.49 taåki u kojoj. naziva „raspoloÿivošãu". 153. Entretiens (1913—1952). „preobraziti svet" ukidawem društvenih prepreka koje koåe åovekov slobodan razvoj. za razliku od pustolovine Grakovog junaka. najnadahnutije. 52 Isto. 131. a time i do izmirewa sa biãem. nadrealistiåka pustolovina je mawe pasivno prepuštawe snagama iracionalnog. 216.51 U drugom manifestu Breton kaÿe da bi „bilo besmisleno pripisivati nadrealistiåkoj aktivnosti samo destruktivni. po reåima Bretona. 167—168. André Breton et les données fondamentales du surréalisme. 33. izraÿenoj u wegovim romanima. Nije dakle reå o nekom „okamewenom" apsolutu koji se pojavquje kao ugašena zvezda. prema Remboovoj formuli. u izvesnoj meri. 197. nego. prema marksistiåkoj formuli. nego o izvesnoj „taåki u duhu" koja se „nikako ne moÿe smestiti u mistiånu ravan"47 i kojoj vodi ono što Breton. konstatujuãi da „to ostvarewe. koji predstavqa „neku vrstu iznenadne iluminacije ili nagloga skoka. ili konstruktivni smisao". „izmeniti ÿivot" afirmacijom iracionalnog i. u Bernhild Boïe. „vrlina pasivnosti. obogaãenoj tekovinama psihoanalize. Gallimard.53 Da bi se dospelo do „krajwe taåke" u kojoj svi konflikti nestaju. 49 Uoåi nadrealizma. 50 Point du jour. Houptmotive im Werke Julien Gracqs. Mišel Karuÿ govori o wenom ezoterijskom i religijskom poreklu. a više kretawe u kome se san spaja sa delawem. stvarno dovodi do usklaðivawa te ÿeqe sa spoqašwim predmetom. ali što bezuslovno pripada samo wemu: ÿivotu". ne treba napuštati stvarnost. Paris 1950. Gallimard. 48 Bez mere.50 Ali. upijawa". Wilhem Fink Verlag. koje moÿe da ukine suprotnost izmeðu oseãawa ja i postojawa åulnog sveta" predstavqa „jedinu stvar koju vredi traÿiti". razarawe sa stvarawem. 170. München 1966. 149. najnatprirodnije. da bi dovelo do „potpunog obnavqawa naše psihiåke snage". 45 Michel Carrouges. 14. 53 Les vases communicants.

Gallimard. . Srpska kwiÿevna zadruga.168 Taj poduhvat predstavqa istraÿivawe nesvesnog. Pa i sama ruska revolucija. on je za nadrealiste i rezervoar sirovih snaga.57 Smisao koji nadrealisti daju reci Istok postaje odreðeniji: ta reå oznaåava prevratniåke i obnavqaåke snage. tajanstvena jer je azijatska.54 i automatskog pisawa pomoãu koga nadrealisti nastoje da izraze „stvarno funkcionisawe misli". „Neka åovek. Beograd 1980. 1925/5. 225. 123. sistematsku sabotaÿu" i da polaÿe nadu „još samo u nasiqe". Aleksandar Vuåo. navodi da skrenemo pogled k Aziji". „Istok nije samo domovina Mudraca. Perspective cavalière. Istorija nadrealizma. potpunu nepokornost. sna. Moris Nado. Beograd 1980. 20. La Révolution surréaliste. konflikt u kome je Sartr video naåin da se likvidira Edipov kompleks. 105. verovali da mogu da veliåaju smrt i samoubistvo". posmatranog kao oblik odbijawa postojeãe stvarnosti i kao izraz pobune protiv društva. Albert Camus. a naroåito ponašawem Ÿaka Vašea koji je ušao na premijeru jednog Apolinerovog komada sa revolverom u ruci. naoruÿani goruãom buktiwom poÿara. kaÿe Breton. sa svim što sputava åovekove ÿeqe. Paris 1951. veåita domovina 'varvara'. Manifestes du surréalisme.55 Nadrealistiåka pobuna koja se raða iz nezadovoqstva postojeãom stvarnošãu ispoqava se kroz ÿestoki konflikt sa svim oblicima vlasti. da prekinu smešno ulanåavawe åiwenica. smešnih igrarija Zapadwaka. 35.59 a moÿda donekle i Aleksandra Vuåa da napiše tekst Ako se još jednom setim ili naåela (1929) u kome je reå o sliånom postupku60 — da bi se zatim pretvorio u revolucionarnu akciju koja je u znaku marksistiåke ideologije i koja treba da dovede do promene društvenih struktura. U drugom manifestu Breton konstatuje da se nadrealizam nije plašio „da pretvori u svoju dogmu apsolutnu pobunu. velikih rušilaca. uporedo sa veliåawem åovekove nevinosti. L'Hommne révolté. BIGZ.61 54 55 56 57 58 59 60 61 Manifestes du surréalisme. koji danas jedva preÿivqava.56 A u tekstu Revolucija pre svega i uvek åitamo: „Upravo nas odbacivawe svakog prihvaãenog zakona. nada u nove snage. pomoãu ludila. 155. Ali on je i subverzivna aktivnost. Stalni revolucionari. Manifestes du surréalisme. „Nadrealisti su. 31. prestala je u oåima Bretona i wegovih prijateqa da izgleda kao 'mutna kriza vlade' ". tu odmeri svoje izgubqene moãi" i neka se „u opštoj otuðenosti odupre svojoj sopstvenoj otuðenosti". inspirisanog Lafkadijevim „bezrazloÿnim åinom". oni su s tragom Atiline kowice ostavqali propast i smrt. neprijateqa kulture. umetnosti. kako bi moglo doãi do novog preporoda. Pesme i poeme. skrivene i kadre da uzdrmaju istoriju.58 Nadrealistiåka pobuna u poåetku ima oblik skandala. koji moÿe doprineti „rešavawu osnovnih ÿivotnih pitawa" otkrivajuãi postisnute ÿeqe. 155. kaÿe Alber Kami. govoreãi da ãe pucati u publiku — i tim åinom nadahnuo Bretona da u drugom manifestu definiše „najjednostavniji nadrealistiåki åin" kao izlazak na ulicu sa revolverom u ruci i nasumiåno pucawe u gomilu. Kako zapaÿa Moris Nado.

22. psihoanalize i marksizma — osuðen na poraz.62 Protiv sukoba oni prizivaju novi sukob. ali je wihovo angaÿovawe ujedno i kraj srpskog nadrealistiåkog pokreta koji se utapa u marksistiåku ideologiju. mesta u duši koje se nalazi ispod moguãeg sukoba. Paris 1964. „veliåanstveni niz koraka koje je åoveku dopušteno da naåini bez okova". 62 215 63 64 65 66 67 . ima za ciq „da otkrije u analoškom skladu jedan naåin ÿivota. Le conflit. koje katkad poprima marksistiåke konotacije. V. dok kinesko.63 wihovo tragawe za jedinstvom ipak ostaje u okvirima zapadwaåkog mentaliteta gde predstavqa „tragawe za moguãim putem koji ãe nam omoguãiti da se suoåimo. da upotrebimo Tirionov izraz. Laffont. Zlatno doba nije za wih udobna ravnoteÿa nego neprekidno obnavqawe ÿivotnih snaga. suštinskim prvobitnim rascepom kako bismo bili kadri da savladamo bol koji on nuÿno izaziva". Gallimard. kako spoqašwi tako i unutrašwi. prema postupku „dvostruke negacije" kojim se posledice prve negativnosti ukidaju novim negativnim delovawm. Révolutionnaires sans révolution. oni ciq svoga poduhvata ne pronalaze u harmoniji. Les structures anthropologiques de l'imaginaire. oni se.67 Što se tiåe Marka Ristiãa i drugih beogradskih nadrealista. u duhu Marksove formule „preobraziti svet". bilo da to tragawe poprimi taoistiåki oblik simboliånog mesta smeštenog iznad dvojstva.66 S druge strane. Kamenaroviã. upotrebqavajuãi ovaj posledwi termin u jednom krajwe dinamiånom znaåewu koje ne iskquåuje pojam konflikta („ÿiva sila koja povlaåi za sobom stalno napredovawe". Ukidawe antinomija i izmirewe suprotnosti kome oni teÿe pojavquje se kao ishod jedne krizne situacije koja se nikada konaåno ne razrešava.64 Ako nadrealisti veruju da ãe åovek pronaãi izgubqeni raj i stupiti u jedno novo zlatno doba u kome ãe išåeznuti svi konflikti. Ako u åasopis La Révolution surréaliste unose citat Lao Cea: „Vratiãu ih upotrebi vezanih struna". Za Bretona oniriåke aktivnosti odnose na kraju prevagu nad revolucionarnom akcijom. 21). opredequju za revolucionarnu akciju koja ãe dovesti do promene politiåkog i društvenog sistema. Je les ferai revenir à l'usage des cordes nouées (La Révolution surréaliste. a koje Breton naziva „raspoloÿivošãu" ili „slobodom". Gilbert Durand. 1925/3. dakle kroz jedan novi konflikt. Naða. Cf. Paris 1963.169 Za nadrealiste se. 117. nepobitnim. na primer. P. Arcane 17. I. koji dobija pozitivnu vrednost i pretvara se u konstruktivni element. konflikt koji muåi zapadnog åoveka razrešava subverzivnim åinom koji dobija obeleÿje skandala. dakle. André Thirion. Paris 1972. da ga pogledamo u lice. 79. jedan od „revolucionara bez revolucije". tako da on ostaje. PUF. u nuÿnu etapu u rešavawu nekih ÿivotnih pitawa. ispostavqa se da je nadrealistiåki pokušaj povezivawa sna i delawa. Perceptions chinoise et occidentale. ili konfuåijanski oblik potvrde jedinstva naše svesti sa svetom koji je okruÿuje".65 „neprekidno skidawe okova". sa neizbeÿnim.

Le point de départ de l'entreprise surréaliste est la constatation que. et Marko Ristiã et Vane Bor. Ce conflit se manifeste par une série d'antinomies que les surréalistes se proposent d'abolir (le conscient — l'inconscient. le désir — la loi. tels André Breton. tandis que Marko Ristiã et les autres surréalistes de Belgrade acceptent l'idéologie marxiste et s'engagent dans une véritable action révolutionnaire qui fait disparaître le mouvement surréaliste serbe. qui se confronte lui-même à ses propres contradictions intérieures. en une étape nécessaire au règlement de certaines questions vitales. Contre le conflit les surréalistes invoquent un autre conflit. le „bien" et le „mal". le rêve — l'action) et qui se résolvent dans le concept de „surréalité". se trouve dans un double conflit avec la société qui lui impose sa loi et repousse ses désirs et entre ses propres tendances opposéees. qui englobe la réalité dans sa totalité et qu'ils inventent pour exprimer leur tentative. la destruction à la construction. Cette notion. l'amour — la mort. le conflit est considéré à la fois comme une modalité de l'„incacceptable condition humaine" et comme un moyen de sa propre abolition. la raison et l'instinct. théoriciens du mouvement surréaliste serbe qui s'est développé à Belgrade parallèlement à celui de Paris. l'individu. le réel — l'imaginaire. qui obtient une valeur positive en se transformant en un élément constructif. Cette tentative est cependant condamnée à l'échec. et par un acte de subversion qui prend la forme de scandale. . n'exclut pourtant pas l'idée de conflit car on accède à la „surréalité" par un cheminement où le rêve s'unit à l'action. le chef du mouvement surréaliste français. dans le monde occidental. Dans le surréalisme. Pour Breton. avec ses besoins et ses désirs.170 Jelena Novakoviã LES ASPECTS DU CONFLIT DANS LE SURREALISME Résumé Ce travail examine les aspects du conflit dans le surréalisme en se référant aux textes de ses représentants éminents. les activités oniriques l'emportent en fin de compte sur l'action révolutionnaire.

o odnosima Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwiÿevnosti moÿemo suditi i na osnovu jedne koliåine arhivskog materijala koju smo qubaznošãu gospodina Iva Tartaqe dobili na uvid. Srpski i hrvatski pisci mlaðe i sredwe generacije. prevodilac. i pored originalne pesniåke delatnosti. antologija. najviše poznat kao autor kwiÿevnih dela za decu. a ono blagovremenije od drugih — uåinio mnogo na obaveštavawu naše kwiÿevne javnosti o zbivawima i novinama u italijanskoj kwiÿevnosti bio je Gvido Tartaqa. krepuskolara i futurista do åitavog niza mlaðih autora. Meðu tim materijalom nalazi se jedna antologija italijanske poezije koja se pojavila 1920. za vreme i posle Prvog svetskog rata. godine Gvido Tartaqa je veoma aktivno pratio zbivawa u novijoj italijanskoj kwiÿevnosti. kwiÿevnik. arhivski materijal. Jedan od onih koji je u posleratnom periodu — ako ne više. Pored nemalog broja raznovrsnih kwiÿevnih priloga. i 1930. .09 Tartalja G.163. KQUÅNE REÅI: prevodi.41-95 GVIDO TARTAQA I ITALIJANSKA KWIŸEVNOST Ÿeqko Ðuriã SAŸETAK: U radu se prikazuje rad Gvida Tartaqa na prdstavqawu italijanskih pisaca jugoslovenskoj kwiÿevnoj publici i wegovo prisustvo u italijanskoj kwiÿevnosti. pratili su pomno ono što se u italijanskoj kwiÿevnosti dešavalo uoåi.09 821. godine pod naslovom Poeti d'oggi. poema. pre svega prevoda i prikaza.1 Sastavili su je Ðovani Papini. za wih je.163. Firenze 1920. od D'Anuncija. Saba i drugi. kakvi su postali Ungareti.41. beleške. ÿeqni kwiÿevnog preporoda i modernizacije. prikazi. pesnik.1. buduãih velikih i znaåajnih imena italijanske kwiÿevnosti.UDC 821.131. 1 Poeti d'oggi. Svakako da pri tom nije bez znaåaja spomenuti da su takva interesovawa predstavqala i deo porodiåne tradicije. Vallecchi editore.: 821. pisac i mislilac protivreånih opredeqewa. Interesovawe za italijansku kwiÿevnost meðu srpskim i hrvatskim piscima izmeðu dva svetska rata bilo je i intenzivno i produktivno. bio vezao i sopstvenu kwiÿevnu karijeru. Montale. na izvestan naåin. izbor. U periodu izmeðu 1920.

400—401. godine.4 jedino ova posledwa autorka nije zastupqena u antologiji Poeti d'oggi. Rikardo Bakeli i Sibila Aleramo. godine u Letopisu Matice srpske Gvido Tartaqa je ponovio poduhvat iz Novog lista i pod naslovom Novija italijanska lirika objavio još širi izbor tekstova savremenih italijanskih pesnika. 3/1922. Novi list (boÿiãni prilog).7 potom 1931. Zagreb 449. uz više podataka o wima i uz uvodni prikaz o italijanskoj poeziji novijeg vremena. 1922. Letopis Matice srpske 102/1928. Kritika. koji je prikaz te kwige objavio u Kritici 1921. što nije bez znaåaja. Moÿemo ovde spomenuti još neke italijanistiåke priloge Gvida Tartaqe: o savremenoj italijanskoj prozi pisao je u dva navrata: prvi put 1930. kwiÿevni kritiåar. 8/9. bila osporavana i hvaqena. Kritika. Novi Sad 244—257. taånije o prevodu Nika Bartuloviãa wegovog romana Figlio di due madri (Sin dveju majki). godinu kada je pod skupnim naslovom Primeri iz savremene italijanske poezije objavio prevode nekoliko pesama Vinåenca Kardarelija. 2. 85—86.172 uåesnik u futuristiåkom pokretu. Neke od autora prisutnih u antologiji Poeti d'oggi Tartaqa je predstavio i u zasebnim prilozima: Koracinija5 pa onda i Puåinija6 1922. Letopis Matice srpske 104/1930. upoznao je noviju italijansku poeziju i poÿeleo da je predstavi našoj åitalaåkoj publici. 2/1921.3 Zanimqivo je da taj prilog Bibliografija Leksigografskog zavoda ne registruje. opet u Kritici. Prvi put je to uåinio u boÿiãnom prilogu Novog lista za 1922. Artura Onofrija. 5 Sergio Corazzini. Ðuzepea Ungaretija. u zaostavštini koju smo pogledali nalaze se listovi sa prevodima kucanim pisaãom mašinom za koje pretpostavqamo da ih je Gvido Tartaqa hteo uvrstiti u izbor poezije za Letopis. Ðovanija Papinija i. Ade Negri. Godine 1928. Kritika. Inaåe. u svakom sluåaju weno izlaÿewe predstavqalo je prvorazredni kwiÿevni doÿivqaj. na neki naåin. bila višestruko inspirativna. 2 3 . hteli su da u antologiji predstave upravo svoju generaciju i wen kwiÿevni rad. Nikole Moskardelija. Uz imena koja su se pojavila u Novom listu tu su još i Kamilo Zbarbaro. CCCXXV/ 1—3. Gvidu Tartaqi. Kwiga je naišla na veliki publicitet. godine o Masimu Bontempeliju. Serða Koracinija i Korada Govonija. Primerak antologije kojim se sluÿio Gvido Tartaqa upeåatqivo je i sugestivno svedoåanstvo o wegovoj prevodilaåkoj i. CCCXVII/2.2 ona je. 11/12. uz osnovne biografske beleške o wima. 4 Novija italijanska lirika (priredio i preveo Gvido Tartaqa). kritiåarskoj delatnosti. tvorcu takozvanog magiånog realizma. i Pjetro Pankraci. kada pod naPoeti d'oggi. druÿeãi se s wom. 6 Mario Puccini. 3/1922. a o tom druÿewu svedoåe mnogobrojne beleške i prevodi pisani po kwizi olovkom. åini nam se. 270—272. Alda Palaceskija. Poreðewem pripremqenog materijala sa objavqenim otkriva se da su iz konaåne verzije ispali prevodi pesama Ðuzepea Liparinija. što je najveãa šteta. taånije u wegovom firentinskom krilu. Paolo Buci. 7 Masimo Bontempeli (Sin dveju majki). jer je u sluåajevima veãine tih italijanskih autora reå o wihovom apsolutno prvom pojavqivawu u našoj štampi.

Alvaro. pokušajima. tanto piu' che ho sentito parlar di Lei e mi pare anche di averla conosciuta a Roma nel 1917. Tartaqa ima još jednu notu. i u broju 5/6 za 1921/22. a to je spontani izraz. intuicija forme i spoqna sinteza dogaðawa. U broju VI/5 za 1922. traga i na pesniåko stvaralaštvo Gvida Tartaqe.11 svedoåe o wegovim pesniåkim traÿewima u kojima se åesto zaustavqao upravo pred stihovima pesnika koji se nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. godine. sledi neke italijanske modele (fragmentarizam italijanske poezije iz prvih decenija XX veka. Zaåarani krug. dopisnica i listova koji osvetqavaju jednu intimniju. Papini moli da mu se po izlasku iz štampe pošaqe primerak kwige.9 zatim Lirika. a posebno Pesma i grad. 8 Godina dana italijanske proze. 99—102. Beograd 1923. godine u Kritici13 i u Srpskom kwiÿevnom glasniku. na primer. Zbirka Pesma i grad. Letopis Matice srpske. po svoj prilici. Najvaÿniji deo tog materijala jesu dva pisma Ðovanija Papinija iz 1922. Wegove kwige poezije objavqene dvadesetih godina. snovima. Stefano (Arrezzo) 24. Ovako glase pisma: Pieve S. VIII.8 Åitawe i bavqewe italijanskom modernom poezijom ostavilo je.14 Pisma upuãena Tartaqi konvencionalno su qubazna. Papinijeve kraãe tekstove Tartaqa je prevodio još 1921. govore nam o nekim kwiÿevnim idejama. godine u kojima on odgovara na molbu Tartaqe da se saglasi sa objavqivawem jedne zbirke svojih priåa koje bi Tartaqa odabrao.173 slovom Godina dana italijanske proze daje jedan ÿivahni presek prozne produkcije u Italiji 1930. koji je u toj formi izraza dao najboqe delove moderne talijanske lirike. saglasnost se daje. na primer. zamislima. „Vuk". Zaåarani krug. non ho nessuna difficolta' a concederle il diritto di tradurre le mie opere in serbo. Beograd 1924. Moguãe pesnik nije ni primetio koliko je blagotvorno dejstvovao na wega Aldo Palaceski. Pesma i grad. preveo i priredio za štampu.10 za koju je predgovor napisao Jovan Duåiã. koji o toj Tartaqinoj zbirci u jednoj kratkoj belešci piše izmeðu ostalog: „Moramo priznati da g. To je najboqe osetio jedan drugi dobar poznavalac italijanske moderne kwiÿevnosti dadaista Dragan Aleksiã. „Vuk". U broju 9/10 za 1921. teme i postupci u kojima oseãamo prisustvo. 9 10 11 12 13 14 . 105/1931. Lirika. Štamparija i litografija Save Radenkoviãa i brata. koja je moderna i dobra. Beograd 1924. na kraju krajeva. Iseåak iz novina pronaðen u zaostavštini. zatiåemo obiqe imena italijanskih autora i onih åije ime i danas nešto znaåi (Bontempeli. 1921 Caro Signore. CCCXVIII/1—2. Palaceskija i Sofiåija). o buduãoj kwiÿevnoj karijeri."12 U zaostavštini koju smo spomenuli nalazi se i nekoliko pisama. Govoni) i mnogih drugih koje je prekrio zaborav. i 1922. ÿivotniju stranu odnosa Gvida Tartaqe prema italijanskoj kwiÿevnosti.

Arrezzo) poi a Firenze (10. Meðu kwigama koje je posedovao Tartaqa postoji i kwiga Papinijevih priåa Il Tragico Quotidiano i Il Pilota Cieco i u kojoj su vidno obeleÿene pripovetke odabrane za prevod: na unutrašwoj strani zadwih korica kwige Tartaqa je olovkom skicirao naslovnu stranu svoje buduãe kwige u dve verzije: Maštawa i krv (sa naznakom: odabrao i preveo Gvido Tartaqa. Areco) potom u Firenci (ul. Ne bih umeo (i ne bih mogao) da sada napišem nekakav poseban predgovor za tu kwigu — mislim da ãe Vaš biti dovoqan. Stefano. via Ricasoli. Firenze) al quale puo' scrivere a nome mio. a åini mi se åak i da sam Vas upoznao u Rimu 1917. Ovaj naslov potiåe od jedne druge Papinijeve kwige pripovedaka koja se zove upravo Parole e sangue (Reåi i krv). Potrebno je pak da se dogovorite i sa mojim izdavaåem (Atilio Valeki. La prego di darmi anche una copia della traduzione appena sara' uscita — per tutto ottobre saro' quassu' (Pieve S. 15 Pisma iz zaostavštine koju smo pregledali. La scriverei. Stefano. U prevodu glase ovako: Dragi gospodine. Molim Vas da mi primerak prevoda date åim izaðe — tokom åitavog oktobra biãu ovde gore (Pjeve S. 1922 Caro Tartaglia. per un libro piu' importante. rukom pisani. Papini15 O tom projektu Gvida Tartaqe postoje još neka svedoåanstva. nemam nikakvih teškoãa da Vam ustupim pravo da prevodite moja dela na srpski. 8. L'avverto anche che ho concesso al sig. dok u zagradi stoji Maštawa i krv. Ivan Gruden di Lubiana il diritto di tradurre in sloveno il mio ultimo libro (La Storia di Creisto). Ivanu Grudenu iz Qubqane ustupio pravo za prevoðewe moje posledwe kwige (La Storia di Cristo). godine. hvala na vestima i na novinama. utoliko više što sam åuo za Vas. Postoje i listovi.174 Ma bisogna che Lei si metta d'accordo anche col mio editore (Attilio Vallecchi. IX. Via Colletta). Napisao bih moÿda za neku vaÿniju kwigu. Ha notizie di Cerina? Come sta?? Dov'e'? Cordiali saluti dal suo G. Papinija Dragi Tartaqa. Papinija . Coleta 10) Imate li vesti o Åerini? Kako je? Gde je? Srdaåni pozdravi od vašeg Ð. Beograd 1923). ul. u drugoj verziji sve je isto izuzev naznake: preveo i predgovorom propratio Gvido Tartaqa. Non saprei (e non potrei) ora scrivere una prefazione speciale per il volume — credo che la sua bastera'. 8. forse. Stefano (Arezzo) 22. Obaveštavam Vas da sam g. Srdaåni pozdravi i zahvalnost od vašeg Ð. Firenca) kome moÿete u moje ime pisati. Postoji i poseban list na kojem je ispisan sadrÿaj kwige: izabranih 11 pripovedaka pod zajedniåkim naslovom Reåi i krv. Papini Pieve S. grazie della notizia e dei giornali. Cordiali ringraziamenti e saluti dal suo G. Rikazoli.

ali još nije objavqen broj avgust-septembar. 139—143. Mi scriva di Lei e del suo lavoro. Nekoliko pisama i dopisnica (taånije sedam dopisnica i tri pisma) upuãenih Tartaqi tokom 1922. Središwa tema wihove prepiske jeste eventualna pomoã u pogledu uzajamnog predstavqawa italijanskoj odnosno jugoslovenskoj publici. Preslišavawe savesti jednog åoveka iz nove generacije. Mario Puccini P. sara' letta con piacere.S. credo. e creda alla mia buona amicizia. Puåinijev tekst protiv D'Anuncija objavqen je uz pomoã i u prevodu Tartaqe 1923. postaraãu se da Vam bude poslato nekoliko primeraka. preveo Gvido Tartaqa.175 gde Tartaqa govori o Papiniju. „Buduãnost". la quale ha infatti avuto all'estero molto successo (e anche in Italia). 17 Iz zaostavštine. Puåini. ma al popolo Jugoslavo piu' che mai (io sono con Prezzolini: e credo mazzinianamente a una collaborazione fraterna tra italiani e slavi). Grazie17 16 M. Suo aff. te nove politiåke tvorevine od strane intelektualnih krugova oko Ðuzepea Precolinija. Sono intanto assai lieto che le sia piaciuta la mia filippica antidannunziana. meðutim. godine u beogradskom åasopisu Buduãnost. mi pare di averLe mandato due copie dell'opuscolo antidanunnziano. u ono doba veoma uticajnog intelektualca. sada ste veã verovatno dobili moju posledwu kwigu priåa (prva i treãa mi deluju priliåno dostojne paÿwe). poput Macinija. Reåenica koja ilustruje jedan veoma vaÿan istorijsko-politiåki trenutak vezan. mi fara piacere. a quest'ora Ella sara' anche in possesso. Zagrebu i Beogradu iz pera su veã spomenutog Marija Puåinija. danas malo poznatog kwiÿevnika. koji je. za privrÿenost ideji jugoslovenstva Gvida Tartaqe i. Nadao sam se da ãu Vam moãi poslati åasopis Aperusen sa Vašim stihovima. Se lei la tradurra'. di agosto-settembre. 90—96. s jedne strane. in Jugoslavia che' la montatura D'Annunzio ha dato fastidio e ne da a tutti. za prihvatawe. credo. Zašto smo protivdanunzianci. Appena uscito. Beograd 1923. Speravo di poterle mandare la rivista Aperusen coi suoi versi. godine na adrese u Splitu. III/2. tekst u prevodu glasi ovako: Poštovani prijatequ. ma ancora non si e' pubblicato il n. radujem što vam se svidela moja fi- . mi sembrano assai degni). i znaåajnog åasopisa La Voce. verovatno je reå o spomenutom predgovoru za kwigu. u bratsku saradwu Italijana i Slovena". mi faro' un onere d'inviar alcune copie. sasvim atipiåno.16 Karakteristiåna je s tim u vezi jedna Puåinijeva reåenica sa jedne dopisnice u kojoj govori o šteti koju je D'Anuncio naneo jugoslovenskim narodima i nastavqa: „ja se slaÿem sa Precolinijem i verujem. Åim izaðe. Veoma se. 3. Mario Puåini je nastojao da preko Tartaqe jugoslovenska kwiÿevna javnost bude upoznata sa wegovim romanima. del mio ultimo volume di racconti (il 1. izmeðu ostalog. s druge strane. Evo teksta spomenute dopisnice u celini: Egregio amico. Veã smo spomenuli Tartaqino predstavqawe Puåinija u zagrebaåkoj Kritici. bio uvršãen u antologiju Poeti d'oggi. Se una Le e' di troppo e puo' rimandarmela. e il 3. i 1923. osnivaåa. inaåe.

all'alba dimmi: col primo sole dalla finestra ti si effuse l'odore del fiore del mio sogno? II. Prilog je objavqen u rubrici Letterature straniere i sastoji se od åetiri pesme Gvida Tartaqe (Intima. un sonnambulo. Dio lo sa. Ako vam jedan ne treba i ako mi ga moÿete poslati. Blizanci). Poiché' tutti quegli avvenimenti piccoli. quando ti svegliasti questa mattina. ad intervalli come scie di lapislazzuli sul ciclo vespertino e che rinascono di tempo in tempo come spente visioni notturne. u Puåinijevim pismima u više navrata spomiwe se objavqivawe pesama i propratnog teksta o Tartaqi najpre u uglednom åasopisu Nuova Antologia (što je propalo). mislim da ãe biti rado åitana u Jugoslaviji zato što D'Anuncijeva podvala smeta svima a jugoslovenskom narodu pogotovo (ja se slaÿem sa Precolinijem i verujem. koje je po svoj prilici on sƒm preveo na italijanski. L'avvenimento Mi tormenta il pensiero se io non sia stato. lo colsi in qualche luogo dalla terra umida ed in sogno sono passato presso il cancello della cara e ho lasciato il fiore sulla finestra che odori o che muoia.176 Što se tiåe uzvratnog predstavqawa kwiÿevnog rada Gvida Tartaqe italijanskoj publici. poput Macinija. da bi potom promenio ime u Il Concilio (1923). Pišite mi o sebi i o svom radu i verujte u moje iskreno prijateqstvo. godine. a tratti. Ako je prevedete. utoliko pre što se iz zaostavštine koju smo pregledali ne vidi da li je sam Tartaqa ikada dobio primerak tog broja Aperusen-a. Intima II mio sogno di stanotte era ingenuo e romantico. a onda u lokalnom åasopisu iz Foliwa (Foligno) koji je najpre izlazio pod imenom Aperusen (1922). Ho sognato un fiore grande e bianco. biãe mi drago. Cara. che ricordo. Na jednoj od dopisnica åitamo da ãe Tartaqine pesme biti objavqene u broju za oktobar 1922. Uspeli smo da doðemo do primerka spomenutog åasopisa Aperusen18 i ovde u celini objavqujemo prilog posveãen Gvidu Tartaqi. . i od propratne beleške koju je potpisao Mario Puåini: Letterature straniere I. u bratsku saradwu Italijana i Slovena). nell'infanzia. Proleãe. Åini mi se da sam Vam poslao dva primerka kwiÿice o D'Anunciju. Hvala 18 Zahvaqujuãi koleginici Persidi Lazareviã sa Univerziteta u Peskari. Dogaðaj. Srdaåno vaš Mario Puåini P. S. col guardare il mondo dall'altezza d'oltre i tetti con luna lipika protiv D'Anuncija koja je i u inostranstvu imala uspeha (kao i u Italiji).

nel mattino d'aprile. . . . . Ha sognato qualcuno stanotte la propria morte? il prprio morire? Lo sento: egli deve avere fratellanza spirituale con me . follemente la quale soffre come puerpera nelle doglie del parto e tutto causa uno scialbo pensiero di avvenimento il quale soltanto forse avvenne e forse no. Eppure spesso sento con rincrescimento disperato. . impallidisce sempre piu'. anche se avvenne. . con maniche rimboccate. alla periferia. . E qualche volta. . . . . . . . . . Primavera E' caduto un uomo dal terzo piano: un muratore della Slavonia. . . IV. . ed il quale. . cosi'. . . che la traccia loro impallidisce. dall'alta costruzione al sole mentre l'odore di lilla' s'effondeva per l'aere primaverile. Lo videro iersera in un'osteria.177 piena tra larghi rami di noce li' dietro cancelli silenziosi ed i quali significano pure una vita intera e totale …un fanciullo va nella notte e fissa la luna e stende le mani inconscio verso prati lontani… io credo che fossero stati e che non sono sogni. . dell'avvenimento che il tempo ha ingoiato fatalmente. che lamenta e che viaggia per sentieri abbandonati e che rode se stessa. . ne' poi. . . . dinanzi un bicchiere di vino — gli occhi lacrimanti gli lucicavano sotto la lampada. Il cervello mi hanno tormentato i racconti di visioni gigantesche che si intralciano con musica negra nello spazio e circolano nell'aere mio impossibile di fantasie trafiggendo il cielo gelato nel petto dell'Orsa maggiore nel giorno della Purificazione e che portano nei fianchi fiamme d'altri mondi come segni miracolosi ed amuleti. . . . solo durante la pioggia estiva del pomeriggio mi viene da piangere la coscienza mia stanca. . non si ripetera' a dispetto della carne giovanile e dell'inquietudine dello spirto che soltanto sogna la ribellione. . . . . . Ed una ragazzina portando Grieg sotto il braccio passando per la via fatale cantava sottovoce un'argentea aria primaverile. . . Gemelli Deve essere maestoso anche quello che non fu creato nelle sette prime epoche di creazione. III. . . . e che non si ripetera' mai piu'.

prima. kako u tehnici tako i u mislima Gvida Tartaqe nešto od zrelog umetnika koji se koristio. mladog naroda koji se još uvek razvija. prima imaginate a gioai dei viandanti venturi Guido Tartaglia Guido Tartaglia e' un poeta di Spalato. lo presento. nedoreåenosti narodne poezije: jednog. Ne znamo. koji je vezan za italijansku kwiÿevnost i u kojem je trebalo da uåestvuje i Gvido Tartaqa. C'e'. mio compagno spirituale. takoðe. hronološkim redom. Ungaretija i Kardarelija. in Italia. da je na tom listu krug najznaåajnijih delatnika u obla19 Aperusen. 536—538. nella sua poesia. un artista consumato: che s'e' giovato. Nije uvek jasno da li je podela definitivna ili ne. Chi sa se ha quando. per prima. meðu kojima i Tartaqa. Sibe Miliåiã. koji bi bili. Sigurni smo. come nel pensiero di Guido Tartaglia. Boÿidar Kovaåeviã. 25 imena velikana i znaåajnih autora italijanske kwiÿevnosti od Dantea i Petrarke do mladih autora koji se upravo nalaze u antologiji Papinija i Pankracija. cosi' nella tecnica. 10. Egli. Gvido Tartaqa je sebe beleÿio slovom T i ono se nalazi iza imena D'Anuncija.178 che questa notte sognai la stessa cosa. naÿalost nerealizovanom. morira' con me nello stesso istante e con me s'innalzera' oltre le nuvole e salira' sui Gemelli per disegnare col tremolio del suo splendore sopra mari e laghi nuove e mirabili forme magiche. Palaceskija. il quale crede nella realta' dell'impossibile e nella realta' di cio' che non esiste nel monco senso umano per lo spazio ed il tempo. Na listu je ispisano. . pre svega. meðutim. il candore e talvolta l'imprecisione della poesia popolare: soprattutto di un popolo giovane ancora in atto di crescenza. Ma c'e' anche. jugoslavo. nekad u zagradi nekad bez zagrade. svim modernim iskustvima kako bi se wegov plemeniti duh i wegov veoma fini senzibilitet mogli što lirskije izraziti. M. E' un vero poeta che Aperusen e' lieta di far conoscere. Foligno. e sapientemente. Olinko Delorko. Todor Manojloviã. in sogno. zaduÿeni za prevode pojedinih navedenih autora. od imena tu su Mihovil Kombol. Ima. forse nell'infanzia veduto la sua trasformazione in stella lontana? Questo dev'essere un viandante. naravno. P. Ante Petraviã. pretpostavqamo. br. M. P. i to umešno. U wegovoj poeziji ima åistote i.19 Posebnu paÿwu zavreðuje jedan list iz spomenute zaostavštine koji svedoåi o još jednom kwiÿevnom projektu. beleška u prevodu glasi: Gvido Tartaqa je jugoslovenski pesnik iz Splita. Reå je o pravom pesniku i åasopis Aperusen veoma je sreãan što ga pre svih moÿe predstaviti u Italiji. da li je Gvido Tartaqa sƒm smislio nacrt za tu ambicioznu antologiju italijanske kwiÿevnosti ili je to rezultat zajedniåkih dogovarawa sa nekim od potencijalnih saradnika. Vladimir Nazor. Naporedo sa tim imenima. Ante Cetineo. ponekad. nalaze se imena srpskih i hrvatskih pisaca i prevodilaca. di tutte le esperienze modernissime perche' il suo nobile animo e la sua sensibilita' finissima si definissero in termini il piu' possibile lirici.

in a way relating his own literary career to them. it should be mentioned that such interests also represented a part of his family tradition. In the period between 1920 and 1930. poet. primarily translations and reviews. Ÿeljko Ðuriã GVIDO TARTALJA AND ITALIAN LITERATURE Summary Gvido Tartalja was a writer. too. as well as to his original poetic work. He was one of those who in the post-war period. we can also evaluate Gvido Tartalja's attitude to Italian literature on the basis of a certain amount of archive material which we were able to study by the courtesy of Mr. In addition to a significant number of various literary contributions.179 sti prevoðewa i širewa znawa o italijanskoj kwiÿevnosti na našim prostorima dobro omeðen i da u wemu Gvido Tartaqa zauzima svoje zasluÿeno mesto. did quite a lot in informing our literary public about the events and novelties in Italian literature. then more promptly than others. he very actively observed trends in recent Italian literature. Ivo Tartalja. Certainly. . translator. best known as an author of literary works for children. This research endeavour is dedicated to shedding light on these above-mentioned dimensions of Gvido Tartalja's literary work. if not more comprehensively.

.

Drainca je od svog poåetka 1916. bavio se novinarstvom. Nakon toga Drainac neguje uporedo nadrealistiåke elemente i socijalnu poeziju. manifeste. kada Drainac svoje pravo ime (Radojko Jovanoviã) mewa i postaje avangardni pesnik. u åemu se nije mogao naslutiti veliki preokret koji nastaje 1922. Druga zbirka u celini je ispevana u slavu qubavi i ÿene. iako je u kritici navoðena. 1943) znaåajan je srpski meðuratni kwiÿevnik. Afroditin vrt. godine. uz smeliju erotiku u odnosu na raniju poeziju. kadencirawa i rimovawe. Voz odlazi.UDC 821. Åovek peva. Lirske minijature. a preuzeo je i postupke poentirawa. godine. deskripcija. Obeleÿen je oåiglednim uticajem Duåiãa. putopise. a od 1938. 1899 — Beograd. kwiÿevnu i likovnu kritiku. Rakiãa.41-95 PARNASOSIMBOLISTIÅKA POEZIJA R. nije izuåavana. Drainac se dosledno drÿao i omiqenog stiha svojih uzora. Banket. do 1922. saobraÿena sa evropskim pesni- . Prva faza Drainåevog stvaralaštva. Dah zemqe. Drainac je kao pesnik prošao kroz više faza. pripovetke i romane.41-14. Ulis. dvanaesterac (aleksandrinac). smrti i Boga. rima. do 1940. DRAINCA Slaðana Miliã SAŸETAK: Poezija R. KQUÅNE REÅI: parnaso-simbolizam. Jedan je od najplodnijih pesnika svog vremena sa jedanaest zbirki poezije izašlih u razdobqu od 1920. Iskrcavawe na Javu. drame. parnasosimbolistiåka. ali je wihovo interesovawe najåešãe privlaåila avangardna faza jer je. pa su mu posledwe pesme u duhu parnasosimbolizma. erotika. godine parnasosimbolistiåka i tada se pesnik potpisivao svojim pravim imenom — Radojko Jovanoviã. U prvoj zbirci i pesmama pre we dominiraju motivi platonske qubavi. tradicionalizuje svoje pesništvo. dvanaesterca. Bog. kadencirawe. i u mawoj meri Vojislava Iliãa. Bandit ili pesnik. Avangardna faza traje do 1930.163. Erotikon. smrt.163. To su: Modri smeh. Rade Drainac (selo Trbuwe kod Blaca. Disa i Panduroviãa. Pisao je poeziju. 821. Mnogobrojni su kritiåari koji su o Drainåevoj poeziji pisali. poentirawe. Zapoåeo je kao sledbenik Duåiãa i Rakiãa. polemisao sa savremenicima.09 Drainac R. godine. Ovom periodu pripadaju prve dve zbirke: Modri smeh (1920) i Afroditin vrt (1921). qubav.

što je najranija godina o kojoj imamo pouzdano svedoåanstvo. Prvu ocenu izrekao je Velibor Gligoriã. Epilog. ocena je u suštini taåna. Najuoåqiviji su uticaji Vojislava Iliãa. U svesci ima i nekoliko vlastitih pesama autora. skali oseãawa. Iz tog su perioda i pesniåki poåeci. leksici. Duåiã. a kritikovao sve ostalo. 449. 1917). u izboru stiha i strofe. Jedna pesma je objavqena u Beogradskom dnevniku. Oba naša Vojislava. Drainac je zaista na svojim poåecima verni sledbenik parnasosimbolizma i to je vidqivo svuda — u motivima. Ispod pesme U sumraku (objavqene 1919) Drainac je zapisao: „Lion." (Beleška je objavqena u listu Progres od 25. Pesme nastale pre 1922. odakle je upuãen u Francusku. Modri smeh i pesme pre wega nisu imale veãeg odjeka u kritici. to dokazuju i beleške uz pesme Jesen (Saint-Jen sur mer. 1916". 61. Teško je utvrditi koja je Drainåeva prva pesma jer veãinom nije beleÿio kada i gde su nastajale. Ispovesti. Pohaða licej Sv. 1918. Ispod we je zapisano „Saint-Jen sur mer". godine samo još dve su datirane: Viðewe (1917) i Jesenski uzdah (1917). u jeku nastupa avangarde. Nijedna od pesama objavqenih u åasopisima nije ušla u Modri smeh iako su u ovoj zbirci i pesme iz ratnog razdobqa.) Iako porazna. Za pesmu Zimski snovi Drainac je zabeleÿio da je nastala u Park Sent Moru. Sledeãe godine (1919) Drainac se vraãa u Srbiju i neke od pesama Modrog smeha nastale su tada: U junske noãi. blizu Pariza. 1917) i Jesen u mom selu (Devese. retko se nalaze u izborima i antologijama. U ovom mestu obreo se nakon napuštawa škole poåetkom godine. Jovana Duåiãa i Milana Rakiãa. Pošto zbirka izlazi 1920. Jesenski uzdah je prva objavqena Drainåeva pesma. U napomeni na kraju Drainac beleÿi: „Sve ove pesme napisao sam od sedamnaeste do devetnaeste godine"1 Sem navedene beleške. Beograd 1999. Najveãi broj ranih pesama izašao je u Epohi. Dis i cela plejada mladih i najmlaðih. kw. što je smešta u drugu polovinu 1917. u ritmiåko-intonacionim postupcima. godine. kw. a sredinom 1920. Izašla je u 3abavniku lista Epoha u novembru 1919. On je u izveštaju o godišwem radu Ðaåke druÿine u Srpskoj školi u Sen Ÿanu spomenuo i Drainca. dospeo je u Valonu. Ono što se pouzdano zna jeste da je kwiÿevnim radom poåeo da se bavi kao ðak izbeglica u Francuskoj. Povlaåeãi se preko Albanije. I. Rambera kod Liona.182 štvom. Drainåev školski drug u Francuskoj. Pohvalio je iskrenost. Drainca. . I u izborima Drainåeve poezije situacija je ista. a ovde se citira iz Dela R. U wemu marta 1916. Rakiã. San. Jedina kritika Modrog smeha saÿeta je i sarkastiåna: „U kwizi su zastupqeni svi naši pesnici. Od ostalih pesama objavqenih 1919. najvredniji deo Drainåevog kwiÿevnog rada. Jesewa šetwa. maja 1920. Drainca. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Panduroviã. stilskim sredstvima. sredinom decembra 1915. navedena 1 Dela R. I. To je prvi objavqen Drainåev kwiÿevni rad. izlazi Drainåeva Priåa bez naslova. godine koju je Drainac proveo u Srpskoj školi u Sen Ÿanu. Drainac prekida saradwu sa ovim åasopisom i poåiwe da objavquje u Balkanu. åiji su ðaci izdavali list Naša nada.

heksametar. izazivaju patwu. Nema pesama u kojima se lirski subjekt gubi kao što je sluåaj u Iliãevim pesmama Jesen. Doÿivqaj nestajawa naglaša2 Sve Drainåeve pesme u ovom radu citiraju se iz Dela. a u pesmi Svakom onom koji pati Drainac se åak vraãa romantizmu i romantiåarskom sawaru i usamqeniku: Druÿe i brate. U skoro svim detaqima Drainac gradi jesewi pejzaÿ iz Iliãevih pesama Elegija (1880). kao u pesmama Tišine me plaše. Atiða. Jesen u mom selu. pejzaÿu daje simboliåno znaåewe — on treba da iskaÿe stawe pesnikove duše.2 Drainac je naroåito prihvatio Iliãevu sliku jeseweg pejzaÿa. (1886). U poznu jesen.183 kritika oštra je i stoga što u takvoj kwiÿevnoj klimi Drainac deluje još više kao zakasneli epigon. Jesewa šetwa.3 Drainåeva pesma Zimski snovi razvija taj motiv. to je draga. sumorno nebo…/. On uglavnom luta sƒm i bez ikakve utehe. strah i misao o smrti. Nakon opisa zamrzlog pejzaÿa i neizbeÿnog „jecawa" vetra. /Sivo. Na wega su uticale i mawe poznate Iliãeve pesme. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Priroda je podstrekaå seãawa i oseãawa. U poznu jesen) i one su mogle da budu dovoqne za uticaj na mladog pesnika. van savremenih kwiÿevnih tokova. lirski subjekt ispoveda svoj strah: Sam sam… Drhtim… Stra me… Åini mi se sada Da se diÿu mrtvi… Kod oba pesnika jesewi odnosno zimski pejzaÿ. Gospoðici N. Posledwi ciklus Modrog smeha i zove se Jesewi uzdah. . sumorno nebo…/ (1886). Matica srpska. ma sa koje strane! Kad ti bol nanese ovaj narod grubi. /Sivo. U Iliãevoj pesmi Elegija (1880) javqa se strah pred jesewim predelom: I strahom srce uåas se pritaji Gledajuãi mutno na jesewi dan. dok antiåki motivi i satiriåna poezija nisu uopšte inspirisali Drainca. Beograd 1999. u ovom sluåaju. Drainac. kao i Vojislav Iliã. Pod qupkim nebo (1883). Novi Sad 1975. Vojislav Iliã uticao je na Drainca deskriptivnom poezijom. Ako se neko i pojavi pored lirskog subjekta. teskobu. To lirsko ja dominira Drainåevim ranim pesmama i daje im ispovedni ton. Sa pejzaÿa se uvek prelazi na emocije. Znaj da jedan åovek tvoje teške rane Oplakuje bolno i iskreno qubi. 3 Iliãeve pesme navode se iz Pesme. U poznu jesen (1889). Aprilski uzdah. Takoðe ne preuzima ni u jednoj pesmi Iliãev stih. Jesen je najzastupqenije godišwe doba u Drainåevim ranim pesmama. sumorno nebo…/. ali je po svemu sudeãi Drainac Iliãevu poeziju poznavao iz šireg izbora. /Sivo. Od pomenutih pesama tri se nalaze u Popoviãevoj Antologiji novije srpske lirike (Jesen. San (1883). Veåe.

skrhane vetrom. Na smrt asociraju i uvelo lišãe. siva. vrane ili gavranovi. mrtav listak padne (Jesen) U mom selu sada mrtvo lišãe pada (Jesen u mom selu) . sumorno nebo…/) Drainac: Kroz spletove crnih ogolelih grana (Jesewi uzdah) Sa drveãa åesto. I Drainac ima sliåne slike: I duboka seta ovih mutnih dana (Jesewi uzdah) Jesen… Mutno veåe… Neprozirna magla (Jesewa šetwa). po zemqi granåice leÿe (/Sivo.184 vaju i boje: crna. 1886) Mutno je nebo svo (U poznu jesen). Sve se to nalazi i kod Iliãa i kod Drainca. Evo nekoliko karakteristiånih stihova kod Iliãa: Sve obavi jesen maglovitim velom (Zadocweli putnik) Jesewa magla zemqu krije (Gosdoðici N.. Iliã: I uvelo lišãe na zemqicu pada (Zadocweli putnik) Uveli ladoleÿ veã je sumorno spustio vreÿe I listak posledwi vene od zimskog studenog daha (Zimska idila) A dole. ÿuta kao i mutni vidik u kome se gubi sve što okruÿuje lirskog subjekta.

kod Drainca zvono „plaåe" (O. . uspostavqajuãi direktno vezu izmeðu pejzaÿa i preÿivqavawa: Umrli su glasi… Samo vetar jeca… Zimska noã miriše na veåite rane. Drainac uvodi kroz vihor. A vetar sumorno zviÿdi Drainac ne samo da preuzima kroz istu personifikaciju nego ih pojaåava poreðewem koje kazuje qudsku ÿalost i patwu: I jauåe vetar k'o bolesna deca (O da l' znate) Svu noã vetar plaåe k'o za bratom sestra (Svu noã dugu). tuÿan. . . Kod obojice pesnika to je zvuk zvona kao najava opela.185 A ja mislim. Moja bona duša. . ali joj daje pesimistiåno znaåewe: Dok s planina vihor besnom hukom briše (Jesenski uzdah) I dok vihor lomi gole jablanove (Jesenski uzdah) . . Iliãeve slike iz pesme U poznu jesen: Åuj kako jauåe vetar kroz puste poqane naše . Dok kod Iliãa zvona „jeknu" (Molitva) ili „zatutwe" (Jutro na Hisaru). k'o plašqiva deca. . . . . istovremeno unoseãi dinamiku u umrtvqen i statiåan pejzaÿ. . . Preteãu silu koja uništava ÿivot. . . . Isti postupak se uoåava u slici vetra. . Zaplaåe se gorko pa opet prestane (Zimski snovi). . da l' znate. na uvele grane. . Na opalo lišãe i na lednu jesen (Jesewa šetwa) Pada svelo lišãe (Prokletstvo). åime se s deskripcije prelazi na doÿivqaj lirskog subjekta. Nestajawem predmetnog sveta i vizuelne slike pojavquje se zvuk. Drainac insistira na tom znaåewu personifikujuãi zvona. Zvono u sumraku) i „jeca" (Veåe). . U pesmi Zimski snovi Drainac razvija to poreðewe i vezuje ga za dušu. U nekoliko stihova on varira i razvija sliku iz Iliãeve pesme Zimska idila.

Iliã je bliÿi romantiåarima sa „tavnom noãi" (U noãi). u oseãawa usamqenosti. Šantiã nije meðu onima za koje se moÿe tvrditi da su ostavili veãeg traga u Drainåevom pesništvu. Drainåev „modri suton" unosi Duåiãev kolorit u pesmu. koje takoðe poåivaju na elegiånom raspoloÿewu. Ovakvu sliku Drainac je mogao da naðe u Iliãevoj pesmi Elegija (1880). Drainac je iz Iliãeve poezije preuzeo sliku jeseni za iskazivawe pesimizma. Dis se moÿe prepoznati u nekim pesmama. a osnovno znaåewe jeseweg i zimskog pejzaÿa nikad se ne mewa. nedostatka qubavi i radosti. a ona se kod Drainca ne pojavquje. ali na wega nije uticala pesma Jesen iz 1883. a kod Drainca se „ceri" (Viðewe). uz mawe-više ograniåen leksiåki fond. U prvoj studen „briše nad umornim selom". a kod Drainca izazivaju strah: „I plaše me zvezde što se nebom krune" (Tišine me plaše). a u drugoj ona „davi". godine u kojoj se jesen slavi kao vreme obiqa i plodnosti. Kod Iliãa „bledi mesec sja" (U noãi. Drainac i Šantiã povezani . Jedan od åestih Iliãevih epiteta je sumoran. I Drainac ga upotrebqava vrlo åesto da bi uspostavio vezu izmeðu prirode i emocija: Oh! Kako je jesen sumorna i ledna! (Jesen) Ceo svod sumorni zgrlila bi ruka (U duboku jesen) U sumornoj tuzi crni vidik åami (Krik) Ja se mrznem ceo i sumor me davi (Prokletstvo). Duåiã i Rakiã su dominantni uzori Drainåeve parnasosimbolistiåke faze. Jaåi uticaj simbolista ogleda se i u leksici.186 I vihor ledni obalama brišu (Jesen). I kao što je jesen sinonim za patwu. Zvezda). U takvim pesniåkim slikama primetniji je uticaj simbolista jer se Iliãeve pesme zasnivaju na slovenskoj mitologiji. smrt. pesimizam. Drainåeva slika jeseni nastaje varirawem istih motiva. a Panduroviã samo u opštem pesimistiånom pogledu na ÿivot. Kod Iliãa „zvezdice mile rasipaju zrak" (Zvezda) ili „trepere åudnim krasom" (Duh prošlosti). kao i u teÿwi da se pejzaÿu dƒ metafiziåko znaåewe. „bajnom noãi" (Qubav). tako su proleãe i leto sinonim radosti. qubavi i sreãe. Studen se u pesmama sa zimskim pejzaÿem pretvara u studen duše. što ne znaåi da ga nije åitao. Upotrebio ju je u pesmama Zimski snovni i Prokletstvo. a time i spokojstva.

kao poenta. Meseåev „srebrn put" (Pored vode)4 i „hladno srebro" u Drainåevoj pesmi nalaze svoje mesto u stihu „I puåina mora srebrom mesec boji" (Dubrovaåka serenada). Obe pesme su stvorene istim postupkom. Anðelkoviã vezir i Debarska vraåara. i 1911. sa podnaslovom Iz davne prošlosti. nudi fantastiånu sliku: Jer sa dugim krstom. citiraju se iz Pesme. Gde putawom slave åvrstom nogom ide. Posledwa strofa. U wima Drainac ÿeli da postigne sliku jednog trenutka. Uti4 Sve Duåiãeve pesme. ali sa sjajnim nakitom („S prstiju wegovih sjaje madoperi"). Srpska kwiÿevna zadruga. U obe Drainåeve pesme uoåava se paralelizam izmeðu pejzaÿa i dogaðaja (mraåna noã i mistiåno predskazawe). Takav uticaj je još vidqiviji u pesmi Debarska vraåara. . spaja istorijsko i mistiåno: pesma mujezina „jeca u mistiånoj stravi". Kopqanici. sem posebno navedenih. qubavna patwa. U posledwoj strofi Milutin Pobede prosniva. Šantiãeve qubavne pesme u zbirkama iz 1901. usmerenim da efekat postiÿu vizuelnošãu pesniåke slike i simboliåkim poentirawem u posledwoj strofi. Radovište. Ÿitije. ali to ni izdaleka nije uticaj koji su izvršili na Drainca Duåiã i Rakiã. Nebesko predskazawe pobede hrišãanstva nad islamom je kroz fantastiku uobliåen motiv nepobedivosti i siline srpske sredwovekovne drÿave iz Duåiãevih pesama Car. tako je u pesmi Anðelkoviã vezir junak u noãi bez meseåine. Teÿwa da se postigne mistiåna atmosfera prisutna je i ovde u slikawu vraåare koja treba da predskaÿe kraqu Milutinu buduãe pobede. Slava. Kao što je u Debarskoj vraåari svetli kraq u tamnoj noãi.187 su ošptim odlikama našeg parnasosimbolizma. simbolika pejzaÿa). Dubrovaåka serenada je pesma sa motivom trubadurskog udvarawa gospi pod prozorom. Uticaj Duåiãevih Dubrovaåkih poema vidqiv je u Drainåevim pesmama Dubrovaåka serenada. mogu se povezati sa Drainåevom qubavnom lirikom nekim motivima (oåekivawe drage u vrtu. Iz ovih stihova se vidi i odakle Draincu slika nebeskog predskazawa. kroz nebo beskrajno Jedno åudno biãe prelete sa hukom I mesec se potom zaceri nad lukom. Pejzaÿ je preuzet iz Duåiãevih Jadranskih soneta. Pesma Anðelkoviã vezir. Beograd 1908. koja takoðe ima podnaslov Sonet iz davne prošlosti. Na isti naåin u Duåiãevoj pesmi Ÿitije car Dušan vidi svoje pobede: …kako proðe svodom strašna sen Nemawe pobedniåkim hodom. i sam sebe vide. kao i kontrast tamnog okruÿewa i istaknutog junaka. 1908.

što prošlog leta. ali se na wenom kraju pojavquje motiv rastavqenih qubavnika. Drugi deo qubavne poezije slavi uÿivawe u qubavi u rasponu od platonskog do åulnog i to vodi do nekih Rakiãevih pesama. Lirski subjekt se pita: A šta radi Ona usred moga sela?… Da li stalno plaåu wene lepe oåi?… Kolika je tuga wenog dobrog srca?… Kolike su patwe wene neÿne duše?… Boÿe! Šta je s wome? — Da li tuÿno grca Dokle lišãe pada? — Šta li radi sada? Pesma je nastala u Deveseu 1917. Slavu srpske prošlosti Drainac je našao i kod Rakiãa u Kosovskom ciklusu iako nije direktno preuzeo nijedan motiv. Pesma Jesen u mom selu po naslovu i prve dve strofe tipiåna je deskriptivna pesma."5 Jedan deo pesama ispovednog je karaktera i govori o nesreãnoj. III. 213. a ceo Afroditin vrt ispevan je u slavu ÿene i qubavi. 5 Jedna bolna uspomena. neuzvraãenoj i prošloj qubavi. U Drainåevim pesmama iz prve dve zbirke dominiraju motivi qubavi i ÿene. SD. Wihova tematika je takoðe qubavna. Povezuje ih vraãawe u prošlost u kojoj se traÿi izgubqen sjaj bivšeg carstva. a glasi: „Qubav. ali ostaje otvoreno pitawe da li je Drainac tada mogao da je proåita. . bol i sreãa iznenadno dolaze. da vas neko sada U oåaju ÿudi i za vama jeca Dok nad tmurnim gradom vejavica pada I jauåe vetar ko bolesna deca. moje srce uze. koja je takoðe nastala u izbeglištvu. I u pesmi Krik patwa zbog qubavi uveãana je doÿivqajem prirode: Jesen… Pustoš… Ladno… I samrt se bliÿi… Dosada i åama… Jecawe i suze… O s oåiju mojih val crnine diÿi. Moto pripovetke Jedna bolna uspomena (1919) odgovara svim ovim pripovetkama i pesmama. Pesma O da l' znate? završava se sledeãom strofom: O da l' znate samo. o ÿeni koja nanosi bol i u wima je primetniji Duåiãev uticaj. Drainac je u ovom periodu napisao i åetiri pripovetke. sa jesewim pejzaÿem.188 caj Duåiãevih Carskih soneta ogleda se i u sonetnoj formi navedenih Drainåevih pesama. Motiv nesreãne qubavi Drainac åesto povezuje sa deskripcijom. Polovina pesama iz periodike i Modrog smeha jesu qubavne pesme. u nameri da ih sjedini u sliku potpunog pesimizma i nesreãe. Ti. godine i podseãa na Disovu pesmu Meðu svojima.

. . ÿivotne snage i radosti. Qubav je neprebolna. U oku se wenom jedna zvezda gasi. . potvrðuje se u bolu. . I da srce moje zadwe kida ÿice. Ona se pojavquje iz sveta tame i zadobija svetaåku svetlost. Dok snovima mrtvim poåivaju vrti. I tamo pesnik u pojavi mrtve drage uoåava oåi. . Draga je najpre „crna senka". .189 Ako pejzaÿ nije dekor. pristajuãi zarad qubavi i na sopstveno nestajawe. Novi Sad — Beograd 1970. poreðewe se zasniva na detaqima jesewe slike. seãawe i san samo su nedovoqna uteha (u pesmama San. 6 Sve Disove pesme citiraju se iz Pesme. Zvono u sumraku). I wen pogled što me gleda kao iz cveãa…6 Motiv mrtve drage javqa se i u pesmi Zvuci wenog glasa. . . åini mu se „da se diÿu mrtvi". U pesmi Slatko piãe qubav se javqa „u proletwe noãi". Matica srpska — SKZ. — Wene bujne vlasi Napupelih ruÿa mirise odaju. . npr. . Noã u kojoj lirski subjekt doÿivqava susret sa mrtvom dragom jeste zimska noã. a na kraju stupa „u bledome sjaju". I tamo je smrt nagoveštena zamrlom prirodom: Dok su poqa tiha k'o u velu smrti . pri åemu se sreãa vidi samo u prošlosti. ali we se lirski subjekt nikad ne odriåe. Qubav vodi ka smrti: Åini mi se da mi veãma kosa sedi. K'o uvelo lišãe od jesewe kiše. . . Nestanak qubavi u ovim pesmama oznaåava i kraj ÿivota. . Da mi oåi gasnu i da kopni lice. ali se wen gubitak poredi sa jesewim lišãem: Duša mi je pusta i trune lagano. Nalaze se u Disovoj pesmi Moÿda spava. . ona je senka i miris: To je ona!… Eno — u bledome sjaju Kako mirno stupa. . åime je nagovešteno prisustvo onostranog. doðu oåi i ja vidim tad: Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. kosu i cvet: Da me vide. zatim „biãe". . . Qubav postoji samo kroz patwu. Smrt prirode kao simbol sveopšte smrti dovodi Drainca do motiva mrtve drage. ali je sva nematerijalna. u Uspomenama). Glavni delovi ove slike veã su nam poznati. . Neke pesme suåeqavaju prošlost i sadašwost.

. U pesmi Viðewe pojavquje se samo na trenutak. Tvoje oåi negde u daqinu glede. . Ona uzima ono što ÿeli. I ledne me steÿu tvoje ruke male. . O osmehu duše. I druge Duåiãeve pesme iz ciklusa Duša uticale su na Drainåevo viðewe ÿene u ranim pesmama. SD. U doba kada je pesma nastala. „Neki put osetim potrebu za reåima. savremena poezija je stvarala vrlo sloÿena znaåewa koristeãi se pojmovima krvi ili hrišãanskih simbola (što vino moÿe da bude). Åar meðu zvezdama. sa usana bledi! Ÿena je u ovim pesmama kobna. objašwava u pripoveci Åar meðu zvezdama (1919). a smesta i nestaje kao priviðewe. Pa ipak oseãam da te Bogom volim. . za izrazima. a u Ispovesti uzima „krv" („Svu krv sam ti dao mladalaåke moãi"). što pokazuje koliko je u tom trenutku udaqen od savremene poezije. III. . I ostali elementi ove pesme odjek su Duåiãa: sve se odigrava u nekoj „mirisnoj luci". Drainac tu moguãnost nije iskoristio. meðu wima nema razumevawa. . . Ona je uz to tajanstvena i tuÿna poput ÿene u Duåiãevom Zalasku sunca. . tuÿno i polako. Ko što beše došla. i to u sumrak. „U meni se beše sve preobratilo u oseãawa bez izraza"7. Ÿena je neshvatqiva i nedodirqiva. SD. Ona je biãe kome je muškarac podreðen. .190 I uskoro da ãu crni svet da molim. . . . . Ko da nisi sreãna pored mene draga. kaÿe pripovedaå u Jednoj bolnoj uspomeni. Pesma U sumraku završava se stihovima: Ali… Dal' oseti što sam hteo reãi. Qubav koja se završava ãutawem pojavquje se u Duåiãevoj pesmi Susret. U pesmi Bez naslova pije „kap po kap vina" wegovog biãa. zamrzla i nema. Ÿena odlazi …plaåna. ona ãe minuti „ka vili uz obalu strmu". . 219. kod wega oni imaju iskquåivo znaåewe patwe. jer ono što je najdubqe u mojoj duši ostaje nereåeno"8. . I u Drainåevoj pesmi Ãutawe draga ne deli emocije lirskog subjekta: A ti si mi tuÿna. III. . Krv i vino (u metaforiåkoj zameni) predstavqaju ÿivotnu snagu. . . Izmeðu ÿene i muškarca jeste jaz. 215. 7 8 Jedna bolna uspomena. . . k'o bez iskre moãi. „duÿ aleja cvetni". Što od tebe beše beskrajno daleko? Qubav je neiskaziva.

U pesmi Smirište kaÿe se: Ÿeqe su mi blage k'o proletwe veåe a i draga se poredi sa proleãnom veåeri: Ja te hoãu. sreãu i elan. — Došao je april. U prvoj je qubav izjednaåena sa muzikom: U åasima muånim i beskrajno tuÿnim Hraniš dušu moju skladnim muzikama. pun sjaja i pesme… Slika se i u ovim pesmama gradi utiscima svih åula i personifikacijom. K'o akordi zvuåni sa treptavih ÿica. tako se ove vezuju za proleãe i leto. niti stegni grudi. Od stihova što ãu prosuti u mraku. Ne uzdrhti tada. lirski subjekt ãe je poÿeleti meðu cveãem: „Na krevetu mekom. Raðawe prirode stapa se sa raðawem qudskih oseãawa. Drainåeve boje nisu raznovrsne: priroda je uglavnom zelena.191 Drugu grupu Drainåevih qubavnih pesama åine one koje opevaju ostvarenu qubav. Wihovi motivi sasvim su adekvatni naslovima. k'o proletwe veåe Draga se vidi ispod „…cvetnih grana. qubav kao ispuwewe åovekovog biãa. meðu hrpom cveãa. Simbolistiåko muziåko naåelo javqa se u pesmama Qubavi i Jednoj åednoj qubavi. nebo modro. Dve svoje pesme Drainac je nazvao serenadama. Kao što su pesme prve grupe bile vezane za motive jeseni i smrti. / U mirisnoj bašti kud su ruÿe spile". I kada nije u prirodi. a svetlost je najåešãe meseåeva. . To su pesme Pesniåka serenada i Serenada. Nek iz srca moga stihovi polete. K'o u toplom zraku koncert åednih ptica." Pesma Aprilski uzdah cela je ne samo poziv na qubav veã i himna proleãu: Došao je april pun sjaja i pesme… Kroz radosno nebo smeh zrakova kapqe I ÿuti se cveãe rascvetalih zova. Pesniåka serenada zapoåiwe stihovima: Kad u letwe veåe struna te probudi I zajeca bono u zvezdanom zraku. Dok zeleno grawe vrelu qubav šaqe Kao da uzdiše od tegobnih snova. bajnu. Poezija se poredi sa muzikom u drugoj pesmi: Neka zvone tobom pesme moje svete.

192 Pesma Serenada sadrÿi iste elemente: noã. a zatim razvija ozbiqno-meditativni ton. Crwanski je objavio pesmu sa naslovom Nova serenata. u poreðewu draginih oåiju sa zvezdama: Svu dubinu neba oåi ti popile Sto sawivih zvezda zenama ti cepte. Melodiju — punu qubavnoga ÿara — Probudiãu prstom… Ovde se ponovo pokazuje koliko je Drainac daleko u tom trenutku od avangarde. I Rakiã ima pesmu Serenada i naroåito je wen prvi deo (Allegro) uticao na Drainca. — (Iluzija i stvarnost). bez bola i srama (Qubavi). koje se kod Duåiða doåarava i obiqem mirisa. Ali ako se nije ugledao na Crwanskog. Ÿena je tu „strasna kao leto". I kod Drainca nalazimo takve stihove: Svi mirisi juÿni usnama ti trepte (Bez naslova) U noãima zvezda nektarima juÿnim Priåešãuješ dušu. koje ÿivot nosi. o ÿeni „veãoj no sve ÿene" (Ÿena). Takvu ÿenu. ugledao se na Rakiãa. ali ona nema niåeg zajedniåkog sa Drainåevim pesmama. strasna. strasnu i sa juga opevao je Duåiã u pesmi Leto. U Duåiãevoj pesmi Zvezda dragine oåi su pune zvezda. pesmu pod prozorom: Zadrhtaãe bono mandolina stara. jer oseãam lepo Da si stvarno nešto. Godinu dana pre Modrog smeha. Drainac se opredequje za konkretnost: Iluzija nisi. Wegovo viðewe ÿene bliÿe je Rakiãu. Duåiã je govorio o snu. ona je ta koja moÿe da odagna strah. Draga kod Drainca ipak nije apstraktna i idealna kao kod Duåuãa. Lirski subjekt . Drainåeva letwa i proleãna qubav je sa juga. Odjek Duåiãevih Jadranskih soneta moÿemo naãi u pesmi Bez naslova. u Lirici Itake. qubavni ÿar. Crwanski razgraðuje ÿanr podoknice. U pesmi Tišine me plaše draga se pojavquje kao spasewe. qubav egzotiåna. Pesma Crwanskog parodira tradicionalnu serenadu. I dok licem tvojim trepte zlatne boje. On u qubavi vidi potvrdu ÿivotne sile i bekstvo od smrti. Drainac ÿanr sledi u svim detaqima.

9 Sve Rakiãsve pesme citiraju se iz kwige Pesme. bez obzira na to što se sada u woj vidi i erotski objekat. I guši me miris polegnule trave. Izlaz nalazi u qubavi. U treãoj strofi erotski doÿivqaj se stapa sa oseãawem prisustva tajanstvenih prirodnih sila. I Rakiã poziva dragu da ga spomene u svojim molitvama jer je uplašen i nesreãan: Jer znaj da mene kobne misli more. Ona je u veãini sluåajeva kod Drainca tek nagoveštena." Pesma erotski åin uzdiÿe do kosmiåkog i metafiziåkog doÿivqaja. Matica srpska — SKZ. Novi Sad — Beograd 1970. fiziåkog i vode do spiritualnog: Padale su zvezde kroz prostore plave Šedervan je šapt'o melodije strasne. a åetvrti stih doÿivqaj iz fiziåkog sveta pomera u nepoznato. I da se. Qubio sam strasno wene noge bose I tonuo negde… u pijanstvo veåno. — Lebdele su kroz zrakove jasne. razvijen u treãoj i zaokruÿen poentirawem u åetvrtoj strofi. ali veåno „negde": Qubio sam oåi. draga Atiða. pune tamne strave. U Pesniåkoj serenadi erotika je nagoveštena kroz smeli poziv na qubav.193 suoåen je u ovoj pesmi sa metafiziåkim silama (kao u Duåiãevim Jablanovima). Takav prelazak zapoået je u drugoj strofi. „…vrele / Stihe kao prve mladoÿewske noãi". bojim. ostavqenoj na dalekom jugu. Oseãam. Seni koje „lebde" pomeraju sliku od åulnog. obraãa se dragoj: „Uzmi me za ruku i vodi me lako". . ali je naziva i „bednom ÿenom". Atiða ima posvetu koja treba da pesmi dƒ obrise egzotike kao i weno ime: „Tebi. koji u Iskrenoj pesmi takoðe upuãuje ÿeni iskrene reåi o åulnoj qubavi. kao slabo dete. što ãe nastaviti u Afroditinom vrtu. Drainåeva draga ostaje uzvišeno biãe u odnosu na muškarca. — Melodije sfera.9 Na Drainåeve qubavne pesme uticala je i Rakiãeva erotika. jesu Atiða i Pesma strasti. wene duge kose I grlio dugo weno meso mleåno. simboliåki shvaãenih kao muzika („melodija sfera"). Druga strofa u prva tri stiha opisuje erotski åin. Noã je ova åudna. Lirski subjekt ÿeli da ÿeni uputi „slobodne reåi". Nigde jedne strune. Ipak. Pesme u kojima je Drainac krenuo ka smelijoj erotici. za razliku od Rakiãa. da tonem u pustoši plave. I plaše me zvezde što se nebom krune. „istinske i smele".

397. Rakiãeva Oåajna pesma takoðe upuãuje poziv ÿeni da se preda strasti. 396. koja se u drugim elementima razlikuje od Atiðe. pokazuje se i u prozi. ima temu erotskog maštawa. godine. Lirski subjekt tada oseãa snagu i veliåinu sopstvenog biãa. Kao što u Disovoj Tamnici biãe „pada" u ovaj svet „s nevinih daqina" i „s oåima zvezda". 10 11 Jedna uspomena (Lola). Da se sve utiša u ÿivotu mome. Ja uÿivam carstva lepote spokoja. Trenutak erotskog spajawa postaje trenutak dodira boÿanskog. IX. Isto. Ništa me ne boli."10 Kao što poqubac u Pesmi strasti „trepti i peåe". Obe pesme su iz 1920. Strast se uzdiÿe do nesvesnog i spaja sa smrãu: Oh! Kako bi umro u zanosu tome!… Da mi strast nesvesna ÿeqnu smrt oglasi. a to ga je daqe vodilo do Afroditinog vrta i Erotikona. Sreãa se nalazi samo u idealnom svetu nebeske preegzistencije. velik kao Buda". On je tada „Tiranin ko Alah. Åovekovu egzistenciju sagledava pod uticajem Rakiãa."11 Meðu ranim Drainåevim pesmama ima i misaonih. U Rakiãevoj pesmi Mutna impresija. da tada erotika ulazi u Drainåevo stvaralaštvo. tako ovde Lola pruÿa svoje „upaqene usne.194 Posledwa strofa erotski doÿivqaj dovodi do boÿanskog åime se uzdiÿe iznad svega postojeãeg. Disa i Panduroviãa. ali ni tu on nije samostalan. Dok me jošte kriju tvoje guste vlasi. a o Bogu razmišqa kao i Duåiã. Drainac je našao poreðewe qubavnog doÿivqaja sa budistiåkim blaÿenstvom: Da spokojan budem i tih kao Buda! Daj mi usta tvoja. SD. I ovde se iz åulnog prelazi u besvesno i nematerijalno: „Oseãa da se teret sve više navaquje na wu i da gubi svest. od erotskog åina ne oåekuje samo telesno zadovoqstvo veã i vrhunski duhovni doÿivqaj: Da sav iznemognem pod vitkim ti telom. a onda i ostvarewa erotskih ÿeqa glavne junakiwe Lole. I da duša moja najzad bude sita… Pesmama Atiða i Pesma strasti Drainac je sa platonske qubavi prešao na erotsku. tako je i kod Drainca biãe na poåetku „nebesno dete" u „carstvu lepote": Nebesno sam dete. Jedina pripovetka iz 1920. Pesma Poåetak i kraj åovekov ÿivot prikazuje u duhu Disovog i Panduroviãevog pesimizma. a da se celo weno biãe razliva u mlaki miris. daj moguãnost tajnu! I u Pesmi strasti ne postoje granice åulnog doÿivqaja. .

I ja ti se molim. Na kamenoj klupi. I ja posrãem… I za Drainca je suština ÿivota pad i on time završava pesmu. O kad åuješ nekad svete pesme moje. Matica srpska — SKG. gde se kaÿe: Rastoåiãe nas beda. kako se kazuje u prvoj pesmi: Jeste. Novi Sad. Ambicije. Tom qubavqu åovek se uzdiÿe do boÿanskog. opija i voli. To su „noãi. Disov i Panduroviãev splin vidqivi su u Drainåevoj misaonoj poeziji. Osetiš li tada koliko te volim. a pošto se nalazi na kraju stiha i reåenice. puno ledne studi. Jambi o svršetku. obeleÿava ga i pad reåeniåne intonacije: Bez svesti. zaborav i nestanak svih qudskih patwi i ovozemaqskih bolova kao u Disovoj Nirvani. U pesmi Pred kraj smrt je smirewe. bolest i smrt U ÿitku masu i nesnošqiv smrad. odjednom.195 Sve mi pruÿa snage. Daqi ÿivot se svodi na bol. Rezignacija. Redom. uÿasna i mrska — Ukaÿu. Pad je istaknut kao poenta pesme jer je izdvojen povlakom. I kol'ko sam ravan veliåine Tvoje. Govore o odnosu izmeðu Boga i åoveka i pod oåiglednim su uticajem Duåiãa. með' mrtvace smradne Ne znajuãi zašto i zbog åega — padam. Beograd 1969. „tišine beskrajne" u koje se uplovqava „ko u more snova". I u drugoj pesmi se varira isti motiv: 12 Svi Panduroviãevi stihovi citiraju se iz Pesme. Pod nogom mi rska Neko trulo telo. Misaonim pesmama pripadaju ciklus Svome Bogu i pesme Duboka reå i I ja imam taåku. Javqa se i misao o uzaludnosti ÿivota jer je ceo ÿivot samo hod ka grobu. ti si moj Bog. . Ciklus od tri pesme Svome Bogu iskazuje apsolutno predavawe Bogu i qubav prema wemu. patwu i razoåarawe kao u Panduroviãevim pesmama Osramoãeni san. bez zvezda i zraka".12 Drainac dodatno åini sliku jezivijom time što lirski subjekt gazi i posrãe preko leševa: I grobqa se neka. Sve me grli igrom oåaranih boja. A miris veã umrlih qudi Silno um im muti. Naturalistiåku sliku grobqa Drainac je preuzeo iz Panduroviãeve pesme Jambi o svršetku.

za razliku od veånog i neograniåenog boÿijeg prisustva. pustoši beskrajne.196 Tebe duša slavi i toliko voli Kao tvoje što su tajne neizreåne. kao što kaÿe u treãoj pesmi ciklusa Svome Bogu: Al' je miso mala sve da shvati sada. Bojiãem i Panduroviãem). Ograniåen je prostorom i vremenom. Wegove tajne su „neizreåne". I kud biãe tvoje za vekove vlada. što u noãi trepti Svi vetrovi mnome oåajniåki huje. U pesmi I ja imam taåku åovek je deo prirode i kosmiåkog poretka: Ja sam prah zvezdani. Svi ÿivoti sveta u me ÿivo struje. Disovim Mi åekamo cara. On je neodvojivi deo boÿijeg sveta i samog Boga jer je „nešto od neåega veånog" i „iskra neåeg neizreånog" (Duboka reå). Bog je sveprisutan i jedino preko wega åovek spoznaje svet. Ponavqawe neodreðenih zamenica pokazuje nepojmqivost i neizrecivost Boga. spoznaja samog sebe: Dugo si mi priå'o o tajnama neba. postoje granice wegovog saznawa i wegovih moãi. U prvom planu su tradicionalne nacionalne i epske vrednosti kao što su åast. Drainåev odnos prema Bogu emotivan je a ne racionalan. . Drainac se poziva na „ep slave". Inspirisana je rodoqubivim ciklusima srpske moderne (Duåiãevim Moja otaxbina. ne sluåajno. Objavqena je u Epohi decembra 1919. Oseãaj boÿanskog prisustva javqa se noãu. III). ali je i odnos Boga prema åoveku takav. slobodoqubqe. Prostore vremena. Meðu ranim pesmama Drainåevim nalazi se i jedna rodoqubiva pesma Iz tuðine sa podnaslovom Na Krfu. Drainåev bog je bog praštawa i qubavi. bez obzira na poreklo i prirodu åovekovog biãa. Pesme I ja imam taåku i Duboka reå u prvi plan stavqaju åoveka. Duša mi je puna znawa i dobrote (Svome Bogu. junaštvo. jer su sve te vrednosti utvrðene u našoj epici. a susret sa Bogom istovremeno je i katarziåno proåišãewe duše. ali ne i suštinu samog boÿanskog. a åovekova misao „mala sve da shvati sada". on prilazi kao „dobra mati" i „miluje". Al' i sunce dušom upaqeno cepti. Izrek'o si noãas beskrajne lepote. Rakiãevim Kosovskim ciklusom. ali åoveka kao boÿije biãe. a moguãe je da je nastala u vreme izbeglištva. Obe pesme se završavaju mišqu da. u trenucima mira i samoãe. kao i kod Duåiãa. Ja sad dobro znadem sve što biãu treba.

Ave Serbia. ispevane su u dvanaestercu. Himna pobednika. Ave Serbia. 13 Pesme Hercegovina. gordi. Himna pobednika citiraju se iz kwige Pesme. Drainåeva pesma poåiva na motivu konaånog obraåuna sa neprijateqem. Poåetak i kraj. stih koji se javqa kod Rakiãa paralelno s aleksandrincem. Rad. Oktoih. u buduãem velikom boju koji treba da pokaÿe snagu naroda da se izdigne i uzvisi u pobedi. Kao primer mogu se navesti stihovi Serenade koja sadrÿi. ali to ne znaåi da ga Drainac napušta od 1920. Duåiãeva pesma Hercegovina kao vrhovno naåelo jednog naroda istiåe åast: Znaãe da je samo ona zemqa svetla Gde nikad još nije pala suza srama. Kraãi stihovi su usamqeni u dominantnom dvanaestercu. 2000. Otud se i kod Drainca spomiwe majka kao metafora otaxbine. Veåe i Zvono u sumraku (objavqenim u periodici) i Ispovest duše. Vardar. braão mila. Drainac nije upotrebqavao jedanaesterac. maåevima i sabqama: I spustismo maåe I smrt ãe oÿivet' na sabqama starim. Prvi i drugi stih druge strofe glase: Veåeras ãu doãi / pod prozore tvoje. Osloboðewe je predstavqeno kao zora kod Duåiãa. Panduroviãa i Drainca: Panduroviã: Uz krvave zubqe što nas zori vode Duåiã: Samo zore koje iz oåaja svanu… Drainac: I åekamo. u odnosu na ostale pesme. Duåiãeve veåeri poezije. uoåava se da su identiåni polustihovima dvanaesterca. u isto vreme kad izlazi ova pesma.13 Drainac svoju pesmu takoðe završava pozivom da se brani åast: U boj. Crwanski ruši. najviše stihova kraãih od aleksandrinca: od dvadeset jednog stiha sedam je šesteraca i jedan stih je peterac. Drainac se koristi i tradicionalnim atributima epskih junaka. pre svega Duåiã. a odnos heroja prema woj poredi se sa bliskošãu majke i wenih sinova. Iluzija i stvarnost (iz Modrog smeha) javqaju se i stihovi kraãi od dvanaesterca. a ako se boqe pogledaju.197 to je vidovdanska etika koju. za åast naše majke! U Duåiãevoj pesmi Ave Serbia otaxbina se naziva „svetom majkom". Sabqe i maåeve kao simbole srpskog viteštva nalazimo i u Duåiãevim pesmama Bregalnica. da nam zora svane. Nasmejan i sreãan. stihu koji su negovali parnasosimbolisti. . Sve Drainåeve pesme do 1921. U pesmama Serenada.

U drugoj strofi su sledeãi stihovi: San prirode cele / trepti kao gama Drhtava i bona. Ovakav postupak susreãemo u Drainåevoj pesmi Tajna veånosti: I veåno. u pesmi Aprilski uzdah nalazi se u drugoj strofi. Na primer. što ÿalosno piju One.198 U istoj strofi drugi šesterac je åak regularniji od prethodnog stiha. koji veånost u grudima kriju. Veãina šesteraca dolazi nakon opkoraåewa. Ukoåeno. / — jedna åeÿwa duga Toplu krv talasa / u grudima mojim… Šesterac iz druge strofe ritmiåki i metriåki istovetan je polustihu „Umara i gori" iz treãe strofe. kada je najzad umrlo i vreme. Pokazuje se da Drainac nije napuštao ni u jednom trenutku dvanaesterac. trepte blede boje. kod koga dolazi do pomerawa cezure za dva sloga unapred: Melodiju / — punu qubavnoga ÿara — Probudiãu prstom… Stihovi Tajne veånosti takoðe se mogu uzeti za primer. Treãa strofa glasi: I mislim. / — Ko qubav. mirno. što plamenom svojim Umara i gori. dvanaesterca. Opkoraåewe izmeðu strofa kod Drainca se javqa u dva sluåaja: u pesmama Ispovest duše i Debarska vraåara. još skazaqka stoji. Jedan od tih postupaka je ritmiåko-intonaciono izdvajawe reåi koja oznaåava prelazak na simboliåno znaåewe. veã ga je samo u nekim sluåajevima prekidao na polovini. kad nad gradom ovim. Drainac je preuzeo od Duåiãa i Rakiãa postupke poentirawa. bar ne ukoliko se uporedi sa svojim uåiteqima u ovom postupku Duåiãem i Rakiãem. Sa ranama novim O patwama mislim. kad san oåi moje Ne sklapa umorno. Kao bone åeÿwe. koji su ga u nekim svojim pesmama doveli do savršenstva. Pokazujuã tako sred doline neme Sat. u noãi. izdvajajuãi qubav kao vrhunsko oseãawe: . Drainac nije mnogo upotrebqavao opkoraåewe. Intonaciono izdvajawe Drainac nije upotrebqavao samo za poentirawe u posledwem stihu. kao na primer u Duåiãevoj pesmi Zimski pastel: Niti smrzlo zvono åas da kucne koji.

Drugi postupak koji je Drainac oponašao jeste kadencirawe od tri takta. koja beše åista — Duge pesme u grob poneãu sa sobom (Jednoj åednoj qubavi) . a nije vezan za poentirawe. Pustoš!… Nigde jednog zvuka (Koraci smrti) Ne znam… Sve je prošlo… Samo rane stoje (Zimski snovi) Jedan od åešãih postupaka kadencirawa kod Drainca jeste pojaåavawe metriåke pauze u pretposledwem stihu jakom sintaksiåkom pauzom. davno. na primer u stihovima: Sve je prazno. Stih iz Duåiãeve pesme Podne izgleda ovako: Svod se svetli topal' / staklen. dugo sniva. braão mila. a kod Drainca iza drugog.199 I ti neãeš znati kako snova cepti Qubav. Prvi sneg. oåajno… kao šum fantoma — Nad ÿivotom svojim ludaåki se smeje (Svu noã dugu…) Jedine qubavi. Evo nekih Drainåevih stihova: Sve pokrio. s tim što cezura kod Duåiãa dolazi iza prvog takta. Na primer: I kobno. / za åast naše majke! (Iztuðine) Sniva. iznad voda. / moja duša mlada (Jesenski uzdah). / jedan pokrov taman (Jesen) U boj. åime posledwi stih dolazi posle intonacionog preloma i postaje kadenca. koja beše uništena snegom… Pojavquje se ovakav postupak i u pesmama Poåetak i kraj. povlakom. U nekim stihovima Drainac taktove postiÿe samostalnim reåenicama unutar stiha i kada nisu u funkciji kadencirawa.

U godini kada izlaze Manifest ekspresionistiåke desniåke škole i Aleksiãev manifest dadaizma. Deskripcija ima znaåajno mesto u Afroditinom vrtu. Drainac izdaje šesnaest pesama koje ne donose ništa novo i prevratniåko srpskoj poeziji. a dopuwene su detaqima iz ÿivotiwskog sveta. Insistirajuãi na pauzi nakon pretposledweg stiha. Drainåeva pesma. primenio je sasvim neuobiåajeno pravopisno rešewe. zvucima i mirisima. Prva pesma zapoåiwe i završava se deskriptivnom slikom: Tiho plaåe melodija plava pod razbludnim nitom meseåine sive. pokazuju i stihovi pesme Tišine me plaše. åak i kad se ne vezuje za neki od motiva parnasosimbolizma ili neku od pesama prethodnika. Priroda je personifikovana (što se uoåava i u veã navedenim stihovima). Petnaesta pesma u celini je deskriptivna i tek u posledwim stihovima vezuje se za qubav: Glogovi lisni krili su uzdah veåeri a ja te qubqah. onda se u pesmi priroda pojavquje u vidu metafora i komparacija. nebeskog prostranstva. qubqah… Ako deskripcija nije razvijena. ipak asocira na Duåiãa i Rakiãa. Koliko se Drainac trudio da primewuje kadencirawe. „melodija veånog kolorita" (XV). U odnosu na pesme pre Afroditinog vrta. tonovi su „mlaki" (XI pesma). veã su daqe razvijawe nasleða parnasosimbolizma. snivaju o åeÿwi suncokret i trava kroz noã kad bludni meseåari ÿive. a åula ujediwena u sinesteziji: „tiho plaåe melodija plava" (I pesma). Zbirka Afroditin vrt izašla je 1921. sawive i bone — Snova nekog Boga rasipqe se svila (U majske veåeri). seni su „tihe" i tišine „granitne" (XVI). Sve to u Drainåevoj pesmi ÿivi u nerazdeqivom jedinstvu.200 Preko moje duše. Razvijene deskriptivne slike u svojoj osnovi imaju biqni svet. pravim imenom autorovim — Radojko Jovanoviã. slike prirode su raznovrsnije. Zahvaqujuãi tim postupcima. — O uzmi mi ruku. draga je tiha kao magla (VIII pesma). Naslov zbirke odgovara sadrÿini. Potpisana je. kao i prethodna. godine u pišåevom izdawu. a zajedno stvaraju . vodi me i ãuti!… Primewivawe ritmiåko-intonacionih postupaka koje su usavršili Duåiã i Rakiã pokazuje stepen uticaja ova dva pesnika na Drainca. U woj se reðaju slike qubavi i prirode. zajedno je stavio taåku i zarez i crtu: Zadwi su mi dasi s duše otkinuti.

izujedan. kao divqa rada zamorna i snena u dnu šume skrita. kroz vidokrug što sawa padaju zvezde iz modrih visina i zamiru bolno sred pospanog grawa. ali je i ta oaza priroda: Ti si ona oaza od sunca ÿita. kao što je i taj svet nepotreban qubavnicima. poqana rose. Predmetni svet. Åetvrta pesma suprotstavqa zanete qubavnike ostatku sveta: Poguren prosjak odlazi s naših vrata o vratu sa probušenom harmonikom. kao veštaåki.201 predstavu prirodnog obiqa i sveta kao rajskog vrta. gube se pred veånim zakonima prirode: Izdahnule stvari pred velom tišina. nasuprot obiqu u prirodi. Ona je stopqena sa prirodom i vegetativno je biãe. Memine ruke su „sliåne golubima belim". sveden je na minimum. Metaforiånim prenošewem Mema je „oaza". U drugoj pesmi stvari nestaju dolaskom noãi. Crwanski erotiku dovodi u vezu sa nasiqem i . Sve pesme Afroditinog vrta obraãawe su dragoj po imenu Mema. rubina i svetlosti. a probušena harmonika je nepotrebna stvar. Dojke sa pupoqkom pojavquju se kod Crwanskog u pesmi Mramor u vrtu iz Lirike Itake. Prosjak dolazi iz siromašnog sveta. Weno telo je „soåno" (V pesma) i moÿe biti natopqena rumenilom jutra: …biãeš natopqena rumenilom jutra ko mak morem ÿita. a qubav prema woj takoðe se prikazuje slikom iz vegetativnog sveta: Pustila si ÿile u krv moju i tvoje se stablo veåno plavi ko list lovora kroz junsku boju. Mema na dojkama ima „pupoqke": …ja te neãu stezat jer znam da te. boli pupoqak na dojki modar kao nedozrele kupine. Oni su se od sveta izolovali i ništa ne moÿe da naruši idilu i harmoniju vrta qubavi. ali Drainåeva pesma i pesma Crwanskog imaju potpuno razliåito znaåewe.

Pesma koju ãe dragoj pevati „noãni pevaå" izjednaåena je sa samim ÿivotom. Erotika se prenosi i na prirodu. Primer je šesta pesma u kojoj lirski subjekt najpre ÿeli da spozna dušu svoje voqene: Zašto sklapaš oåi sred podnevne sete. Ova slika kod Drainca ima iskquåivo erotski naboj. te moje zene ne mogu u wih da se udube da kroz wih i dušu ti prelete. srebrna boja vid). Spoj platonskog iskazivawa qubavi i duhovnog doÿivqaja sa erotskim motivima javqa se nekad u istoj pesmi. Strast je hiperbolisana i kao i u Pesmi strasti pretvara se u krajnost. Neke od pesama zadrÿavaju se na emocijama. Pesme u kojima se javqaju erotske slike smelije su od Pesme strasti i Rakiãa koji je bio Draincu prvobitni uzor za uvoðewe erotike u poeziju. dovodi do nestajawa: i u vreloj strasti umrimo polako. Lirski subjekt ekstazu podjednako doÿivqava i kroz prirodu i sa ÿenom: sa ekstazom sam pio noãnu srebrnu kišu i mirise tvojih grudi što strašãu odišu. Qubav je takoðe krajnost. jer qubav ovde pobeðuje sve. a time i qubav. U prvoj pesmi meseåina je razbludna („pod razbludnim nitom meseåine sive"). Qubav je spoj erotskog i duhovnog. Åulno uÿivawe je zapravo uÿivawe u ÿivotu i tu nema mesta stidu jer se radi o åovekovoj prirodi: . pesme Afroditinog vrta opisuju erotsku igru kao vrhunac ÿivotne radosti. miris. U V pesmi ona drhti „još u ritmu strasnom". a kod Crwanskog se ukquåuje u mreÿu sloÿenih znaåewa. Mema je u isto vreme „vera" i „greh" (IX pesma). Nakon toga se javqa poÿuda. veã plodnoj prirodi: pijemo raskoš zrelih kukuruza i snosimo mirno okraãale dane. Zato se i odnos prema jesewem pejzaÿu promenio. Priroda i ÿena stapaju se u jedinstven erotski objekat koji åula lirskog subjekta („piti" kao ukus. a u noãi ÿive „bludni meseåari". ona je i åulna i patrijarhalno stidqiva. na duhovnom doÿivqaju i nemaju erotskih slika. a Drainåeva pesma slavi uÿivawe u erotskoj qubavi. ali i „nagon veåni samrtnika sviju" (II pesma). a time i u ÿivotu. budi sva aktivira više ne spokoj u I u Afroditinom vrtu javqa se trubadurski motiv. a u VI se srami zbog obnaÿenih grudi. Ona je „boÿansko oseãawe" (XIV pesma). Sem ÿenskog tela. podstaknuta wenim obnaÿenim grudima kao erotskim delom ÿenskog tela. On oznaåava prestanak qubavi.202 smrãu.

na primer. Od šesnaest pesama ove zbirke samo tri pesme su sa katrenima koji ranije dominiraju. Povezivawem krvi i simbola nevinosti Drainac gradi sliku koja aludira na gubqewe deviåanstva. odnosno ne spaja je sa do tada nespojivim motivima. . ostaje u okvirima „normalnog" i „dozvoqenog". smejemo se. Ove tri pesme (X. ali se ta krv moÿe popiti iz „krunice krina": O kap krvi tvoje u krunicu krina daj mi da popijem ko rumenu kapqu korintskoga vina. govorimo jezikom strasne proze. Ona iskoraåuje iz patrijarhalnog odnosa prema erotici time što otvoreno o woj govori. ponavqa se u nekoliko pesama i uvodi u slike erotske simbolike. U ostalim pesmama nema strofiåne organizacije. XIII) zadrÿale su dvanaesterac i dosledno rimovawe ukrštenom rimom. Krin (qiqan) još od Biblije simbol je nevinosti jer ga Bogorodica dobija uz vest o bezgrešnom zaåeãu. Metafora za nagon kod Drainca jeste krv: u III pesmi. Posledwa dva stiha sedme pesme takoðe su izdvojeni u distih. naroåito u odnosu na raniju Drainåevu liriku i liriku wegovih prethodnika. ja nisam umoran. Kao i u pesmi Bez naslova. uzimamo razne poze. ti mi pruÿaš sisu kao majka detetu ne sramiš se više. ali to ne znaåi znaåajnu inovaciju forme. lirski subjekt zapravo traÿi dragino podavawe i zadovoqavawe wegovih erotskih ÿeqa. One su tradicionalnije i po sadrÿini. snaga jošte ÿudi ujed tvojih zubi åudno sladotvoran. U II pesmi pijanstvo od vina pretvara se u pijanstvo krvi. smelost je u stepenu otkrivenosti erotskog sadrÿaja a ne u vrsti samog sadrÿaja. snagu nagona. Erotika Afroditinog vrta jeste smela i otkrivena u pojedinim slikama. zapaÿa se da posledwa åetiri stiha. Ta veza više nije sluåajna. Traÿeãi da popije kap iz krunice krina. još u ritmu strasnom drhte tvoji udi.203 Igramo se na krevetu. o Mema. niti na koji ãe biti u kasnijem Drainåevom stvaralaštvu. mogu da åine sasvim pravilan katren. besvesno pijanstvo åula povezuje se sa vinom. ostani. ukoliko se izdvoje. Drugim reåima. Ako se pogledaju stihovi pete pesme. U Afroditinom vrtu Drainac delimiåno napušta strofiånu organizaciju pesme i dvanaesterac. izmeðu tvojih ãuti moja noga… Drainac opisuje snagu ÿudwe i åulnosti. ali nije provokativna na naåin na koji je to (u isto vreme) kod avangardnih pesnika. ÿudwa je „krvava". jednog distiha i jedanaest stihova koji nisu podeqeni u strofe. ali ne ruši tabue. Peta pesma sastoji se iz jednog katrena. u wima nema naglašene erotike. XII. Oni predstavqaju i sintaksiåki i ritmiåko-intonaciono zaokruÿenu celinu: Ostani još malo.

Bez wih slika o Draincu nije potpuna. åak i kad nisu iste duÿine. bili wegovi sledbenici. Meðu stihovima kraãim od dvanaesterca najviše je šesteraca. Ima ukupno jedanaest takvih stihova. pre nego što ãe proklamovati pobunu protiv tradicionalnog pesništva. rubina i svetlosti. poqana rose. Najmawe ima petnaesteraca i stihova od tri sloga (samo po dva). Kao ni u ostalim elementima pesme. i po tome što odraÿava svojim pesniåkim razvojem razvoj srpske meðuratne poezije. pa i ova zbirka ostaje u okvirima parnasosimbolizma i van tadašwih savremenih kwiÿevnih tokova. a ako mu se „oduzmu" poåeci. Situacija kod dvanaesterca je obrnuta: najveãi broj ovih stihova je rimovan (94 : 7). Ali to oslobaðawe nije dominantno naåelo Afroditinog vrta. . Drainåeva parnasosimbolistiåka faza interesantna je ne samo kao slika Drainåevih poåetaka. a to je daqe vodilo oslobaðawu od rime. radikalnih promena u duÿini stiha nije bilo. a na treãem jedanaesterci. draÿesni teatr i åarobna flauta kroz koju rasipqem arije mladosti. Od ukupno 267 stihova Afroditinog vrta. Ona pokazuje kako su srpski avangardni pesnici. Drainac je znaåajan. ta slika neãe biti ista. Na drugom mestu su deseterci.204 Jednu sintaksiåku celinu u åetiri pravilna dvanaesterca åine i posledwi stihovi IX pesme: Ti si ona oaza od sunca ÿuta. ne treba ih ni olako odbacivati i zapostavqati. a samo dva su rimovana. 101 stih je aleksandrinac. Po tome Drainac nije nikakav izuzetak jer simbolistiåke pesme nalazimo i kod Nastasijeviãa. Pa ipak. Dvanaesterac dominira: od ukupnog broja. a nipošto u wima ne treba videti ni vrhunce Drainåevog pesniåkog puta (kako su neki meðuratni kritiåari smatrali). kao i u pesmama pre Afroditinog vrta. Ti poåeci svakako nisu vrhunska ostvarewa našeg parnasosimbolizma. Ni u metrici se Drainac nije lako oslobaðao ranije upotrebqenog oblika. Vinavera. Crwanskog. izmeðu ostalog. Afroditin vrt se od prethodnih pesama razlikuje pojavom nerimovanih stihova i stihova koji nisu aleksandrinci. 51 stih nije rimovan (odnos je 4 : 1). veã i zbog same åiwenice da je u wima Drainac isuviše verni sledbenik. Statistika pokazuje i nešto što se ne moÿe uoåiti na prvi pogled: stihovi kraãi od šesterca pokazuju tendenciju nerimovawa. samo ga nije grafiåki izdvajao. a malo svoj i originalan. što pokazuje da je rima ipak zadrÿana u Afroditinom vrtu. Pokazuje se da je oslobaðawe od aleksandrinca išlo preko wegove podele na šesterce. I u ostalim pesmama moÿe se pokazati kako po åetiri stiha åine sintaksiåku i ritmiåko-intonacionu celinu. Tako se Drainac i svojim poåecima uklapa u opštu razvojnu liniju srpske poezije izmeðu dva rata. Drainac nije napustio katren.

Drainac is parnaso-symbolic from its very beginning. and eroticism is more evident than is his early poetry. . DRAINAC Summary The poetry of R. and he accepted some methods as pointing and rhiming. Motifs of love.205 Slaðana Miliã PARNASO-SYMBOLIC POETRY OF R. His second collection presents the glory of love and woman. 12-syllable. death and the god predominate his first collection and the poems written before it. First two collections of poetry belong to this period: The Blue Laughter (1920) and The Garden of Aphrodite (1921). from 1916. Drainac was faithful to his favourite verse. Dis and Panduroviã. Rakiã and in a way by Vojislav Iliã. His poetry was obviosly influenced by Duåiã. to 1922. and the poet used his real name of Radojko Jovanoviã.

.

7:786. Velimir Ÿivojinoviã Masuka. Nikola Miloševiã. Zoltan Åuka. KQUÅNE REÅI: naši muziåki stvaraoci. kritika. Stevan Raiåkoviã. jednostavna i svakom 1 2 Misao.2 u kojima su Sima Panduroviã. Milan Bogdanoviã. Naglašava se izuzetan domet muziåke transpozicije pesniåke reåi ove pesnikiwe ostvaren u pojedinim pesmana za glas i klavir i wihov doprinos obogaãivawu naše muziåke baštine. Saglasni da je Desanka Maksimoviã u svakoj svojoj pesmi uvek bila „lovac srca svog roðenog" (Priåa o pesniku). Manfred Jenihen. Zoran Gavriloviã. stvaralaåku iskrenost i neponovqivu mudrost. radiju i televiziji.1 Desanka Maksimoviã je i kao pesnik i kao liånost neprestano privlaåila paÿwu naše i svetske kulturne javnosti. kwiÿevne kritike i åitalaca svih uzrasta. versifikacije i nijansi u poetskim slikama ove pesnikiwe. Beograd 2001. Natalija Korenevska. Od objavqivawa pesama Jedna smrt i Pitawe u beogradskom åasopisu Misao. godine. Qubica Ðorðeviã. kao i na wihovu dosadašwu zastupqenost na koncertnom podijumu. sv. Qubomir Simoviã. u januaru 1920. istoriåari i teoretiåari kwiÿevnosti i pesnici ukazivali na bogatstvo reånika. Jeremiã. Velibor Gligoriã. Ðakomo Škoti i drugi naši i inostrani ugledni kwiÿevni kritiåari. Ivan V. 784. Laliã. . 1920.41-14. kao i na wenu rafiniranu muzikalnost. 2. ogleda i studija. 1. do 2001.2 DELA NAŠIH MUZIÅKIH STVARALACA KOMPONOVANA NA STIHOVE DESANKE MAKSIMOVIÃ Vladimir Jovanoviã SAŸETAK: U radu se navode sve muziåke kompozicije koje su naši muziåki stvaraoci komponovali na stihove Desanke Maksimoviã od 1939. Ukazuje se na razliåitost wihovih muziåkih oblika i ÿanrova. kw. muziåko transponovawe pesniåke reåi Desanke Maksimoviã. 422 i 424.09 Maksimoviã D. pesme za glas i klavir. Aleksandra Vraneš. U minulih osam decenija napisano je o mnogoznaånosti i umetniåkom kvalitetu wene poezije ukupno hiqadu åetiri stotine trideset prikaza. Andrej Voznesenski. Georgi Stalev. Bibliografija dela Desanke Maksimoviã 1972—1998.163. neizmernu oseãajnost. Dragan M. godine. Borislav Mihajloviã Mihiz.UDC 821.

åini prvi deo wegove trilogije kantata — Narodnooslobodilaåka trilogija. zaviåaju i svetu. dok su partiture kantata Spomen na ustanak (1950) dirigenta i kompozitora Vojislava Iliãa. åetrdeset tri kompozitora sa ovih prostora napisali su u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima åak sto sedamdeset pet vokalno-instrumentalnih. mešoviti hor i simfonijski orkestar Poema 1941. Jugoslovenska partizanska rapsodija (1947) za soliste. . koji su tokom wenog sedamdesetogodišweg kwiÿevnog rada nastajali i nestajali na ovim prostorima. Kantata za bas-bariton solo. åetiri pesme za glas i klavir i jedne horske kompozicije. hor i orkestar i Raspeva se zemqa (1949) za sopran i tenor solo. nego je ostala dosledna sebi i stvarala poeziju od najtananijih i najprigušenijih intimnih doÿivqaja do slikovitih izliva qubavi i neÿnosti prema åoveku. kao i naslove devet izgubqenih muziåkih dela — tri kantate. boreãi se svakim svojim stihom za pobedu dobra nad zlim ili bar za osudu zla i istiåuãi qubav kao najveãu vrednost divota. prema saznawima do kojih sam došao posle višegodišweg istraÿivawa. vokalnih i instrumentalnih kompozicija na stihove ove pesnikiwe. dadaizam). prirodi. od ukupno pet kantata koje su napisane na stihove Desanke Maksimoviã saåuvane su samo dve — Poema 1941 kompozitora i dirigenta Jovana Bandura i Samoglasnici kompozitora i horskog dirigenta Zlatana Vaude. istoriåari i teoretiåari kwiÿevnosti i pesnici isticali su da se ona nikada nije povodila za raznim „-izmima" (simbolizam. Krvava bajka (1954) kompozitora i horskog dirigenta Radosava Anðelkoviãa i Traÿim pomilovawe (1965—1966) kompozitora Vojislava Kostiãa — izgubqene. kao i wihovi tonski zapisi. zatim tonske zapise jedanaest muziåkih kompozicija åiji notni zapisi nisu saåuvani. Vokalno-instrumentalne kompozicije a) Umetniåka muzika Zbog naše veã mnogo puta ispoqene i dokazane nebrige za oåuvawe dela iz srpske kulturne baštine. koju je Jovan Bandur napisao 1947.3 U woj Bandur muziåki uobliåava tragediju kragujevaåkih gimnazijalaca iz 1941. ekspresionizam. godine po uzoru na stare 3 Trilogiju kantata Narodnooslobodilaåka trilogija Jovana Bandura saåiwavaju kantate Poema 1941 (1947). Zahvatajuãi mnogim svojim pesmama samu suštinu åovekovog postojawa. s tim što sam uspeo da pronaðem sto pedeset pet wihovih partitura i rukopisa. godine na stihove pesme Na grobu streqanih ðaka. pomenuti kritiåari. jedne poeme.208 razumqiva i bliska. mešoviti hor i simfonijski orkestar. Desanka Maksimoviã je svojim bogatim i raznovrsnim pesniåkim delom veã krajem treãe decenije prošloga veka poåela da privlaåi patwu i naših muziåkih stvaralaca. Od tada do danas. impresionizam.

Dvadeset åetiri naša muziåka stvaraoca komponovali su u posledwih šest decenija XX veka osamdeset sedam pesama za glas i klavir i jednu pesmu za glas. godine. deåji hor i kamerni orkestar Samoglasnici komponovao je Zlatan Vauda 1953. zbog åega ova kantata i ima podnaslov Quasi una passacaglia in 7 variazioni. Kantatu za bariton. Åekawe. ona ima dva orkestarska stava — Viðewe i Tama. Stanojlo Rajiåiã i Aleksandar Obradoviã jedini su naši muziåki stvaraoci koji su komponovali pesme za glas i simfonijski ili kamerni orkestar na stihove Desanke Maksimoviã. godine ciklus pesama za solo sopran i simfonijski orkestar Traÿim pomilovawe. godine pesmu za solo bas i simfonijski orkestar Krvava bajka. Vokalno-simfonijsku poemu za mešoviti hor i simfonijski orkestar Kragujevac napisao je kompozitor Dušan Kostiã 1961. Poemu za recitatora. O ÿenidbi sina i Za vojniåka grobqa. Qubav. ÿenski hor i simfonijski orkestar Traÿim pomilovawe napisala je kompozitorka Mirjana Šistek 1976. Simfonijsku poemu za recitatora. Mihovila Logara (Ÿe- . Ova mladalaåka Vaudina kompozicija ritmiåko-muziåki oslikava stihove pesme Samoglasnici i ostvaruje odreðene boje i zvuåne osobenosti svakog samoglasnika zahvaqujuãi odgovarajuãim promenama tonaliteta. Jutro. mešoviti hor i simfonijski orkestar Kraqevaåki oktobar 1941 završio je kompozitor Vitomir Trifunoviã 1996.209 barokne „lamente". Proletwa pesma. Tišina. a u treãem stavu — Verujem. koji je autor komponovao inspirisan stihovima pesme Moja zemqa propasti neãe. dok u treãem stavu — Krvava bajka — nastupa i mešoviti hor kao kolektivni tumaå „ozvuåenih" stihova iz istoimene pesme Desanke Maksimoviã. oktobar i In memoriam — orkestarska su. koji ima åetiri pesme — O praštawu. Åetrdeset osam prokomponovanih. Prva dva wena stava — Okupacija attacca — 14. koji je sa mawim ispravkama štampao 1991. godine. godine. Miloja Milojeviãa (ciklus pesama za glas i klavir Gozba na livadi — 1939. violonåelo i klavir na stihove sedamdeset pet pesama iz dvanaest pesniåkih zbirki Desanke Maksimoviã. trideset strofiånih i šest varirano strofiånih solo pesama Petra Krstiãa (Pokošena livada i Devojaåka molba). Strepwa i Na buri pripadaju prvoj pesniåkoj kwizi ove pesnikiwe — Pesme. to je još jedno delo iz naše muziåke baštine åija je partitura izgubqena. Wenu transkripciju za klavir uradio je u rukopisu 1975. Nikola Ÿanetiã je napisao 1959. Posveãena kragujevaåkim uåenicima koji su streqani 1941. a ostale åetiri — Po rastanku. Stanojlo Rajiåiã je završio 1980. godine. koji su bili graðeni na naåin pasakaqe. nastupaju još recitator i hor. godine. godine i posvetio je streqanim drugovima u Kraqevu 1941. Trojica beogradskih kompozitora — Nikola Ÿanetiã. Naÿalost. godine. Tamniåar). Za suÿwe pomilovane. Prvu od pet pesama ovog ciklusa Zeleni vitez odabrao je iz istoimene pesniåke zbirke Desanke Maksimoviã. dok je Aleksandar Obradoviã deset godina kasnije napisao ciklus pesama za solo sopran i kamerni orkestar Zeleni vitez. godine.

Krvava bajka. Istovremeno. 13). Niåija zemqa (1979. Strepwa. zemqu starinsku. Sad je izvesno. Dušana Kostiãa (Krvava bajka 1949. Åeÿwa — 1980. 11). za kojom slede pesniåke zbirke Nemam više vremena (1973. 5). 14 pesama. izgubqena i Opomena — 1996). Nadeÿde Mosusove (Srebrne plesaåice — 1950). Iskustvo. O praštawu. Pretwa. Prolog. 1). zemqu starinsku — 1998). Natalije Benderoviã (Tajni sastanak — 1975. O praštawu. Moj svet. 8. Predoseãawe — 2000). Mirjane Ÿivkoviã (ciklus pesama za glas i klavir Niåija zemqa — 1986. Dušana Trbojeviãa (Ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1972. solo pesma Pesma kraj izvora — 1952). Tišina spava — 1978. 1. Vojina Komadine (ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1986. Ruka. 12). Usahle reke.210 ne-vojnici. 1. 1) i Zarobqenik snova (1960. Epilog umesto Proglas. 10). Za pastvu srca). Proleãni sastanak (1954. solo pesma Za pesnikiwu. Za vojniåka grobqa. izgubqena). Smrt gavrana. 10). Zeleni vitez. Aleksandra Koraãa (Proletwe pesme: I. Nikole Ÿanetiãa (Krvava bajka — 1959). Sneg na grobu. Dragutina Gostuškog (Voÿwa. 10. Aleksandra Obradoviãa (ciklus pesama za glas i klavir Zeleni vitez — 1990. Nedeqna propoved). Potopiqeni brod. Dejana Despiãa (ciklus pesama za glas i klavir Ozon zaviåaja — 1991). Obeãala si da ãeš biti veåna. Nikole Petina (Åovek — 1998. Pesnik i zaviåaj (1946. Rastislava Kambaskoviãa (Qubavno pismo — 1987). Ozon zaviåaja (1990. Åeÿwa. 1. Milanke Miševiã (Predoseãawe i U zimski dan — 1966). najmnogobrojnija skupina solo pesama koja je do danas kod nas komponovana na stihove jednog našeg pesnika i najmno- . izgubqena). 2. Zeleni vitez (1930. Rekvijem. Traÿim pomilovawe (1964. U ropstvu. solo pesme Strepwa i Opomena — 1975. Ivane Stefanoviã (ciklus pesama za glas i klavir Moj svet — 1974. ciklus pesama za glas i klavir Poslovi su završeni — 1995. Rudolfa Bruåija (Veåerwa pesma — 1952). Ptiåja sahrana. Oporuka — 1980) i Nataše Daniloviã (Selice — 1993) pokazuju da su naši kompozitori najåešãe bili inspirisani pesmama iz prve pesniåke zbirke Desanke Maksimoviã — Pesme (1924. Meðu planetama). Opomena i Zla noã — 1991. Posledwi dani i Objavite jednom na velika zvona — 1995. Svod nebeski. Šumska quqaška (1959. Nove pesme (1936. ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1988. Bajka i Razgovor u grawu — 1993. Vere Milankoviã (Odazvale su se samo ptice — 1972). Za pesnikiwu. Gozba na livadi (1932. 5. Proletwa pesma. godine.… umesto Moj svet. 10. Stanojla Rajiåiãa (Ciklus pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe — 1979. 1). Majke optuÿuju i Na buri — 1996). Za suÿwe pomilovane. Poslovi su završeni. Svod nebeski je hladan. 21 pesma za glas i klavir). Pastorala. Molba. Zbog mene i Qubavno pismo — 1992). Na buri. izgubqena). Pobuna — samo klavir. Za qude koji jasno vide. Za one koji ne umiru na vreme. Zorana Jovanoviãa (ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1975. Po rastanku. 2). Za vojniåka grobqa. 10. solo pesme Traÿim pomilovawe za nerotkiwe — 1977. moÿe se reãi da su navedene pesme za glas i klavir najmnogobrojnija skupina muziåkih kompozicija napisanih na stihove ove pesnikiwe. O ÿenidbi sina. 12. Srbija je velika tajna. Dodir. 1). 1. Dimitrija Golemoviãa (U gostima — 1973).

godine. v) Popularna muzika Ovoj grupi vokalno-instrumentalnih kompozicija pripadaju pesme za pevaåa solistu.211 gobrojnija skupina celovitih i u izrazu veoma samosvojnih i snaÿnih muziåkih ostvarewa u kojima je dosegnut najviši domet muziåke transpozicije pesniåke reåi Desanke Maksimoviã. Komponovana je za osam solista i klavir 1974. b) Muzika za decu Malu operu za decu Deåja soba napisao je kompozitor Milenko Ÿivkoviã 1940. Boÿidar Stanåiã im se pridruÿio pesmom za deåji hor. Aleksandar Koraã i Petar Popoviã napisali su po dve takve pesme za solistu. Vetrova uspavanka i Molba malog ÿira. Enriko Josif komponovao je pesmu za deåji hor i kamerni orkestar Raduj se. odnosno Al' je lep deåji svet i Šumska quqaška (1998). u kojoj je Zoran Jovanoviã muziåki „nadogradio" stihove istoimene pesme Desanke Maksimoviã. Upravo zbog tih i takvih pesama za glas i klavir koje nadahnuto muziåki tumaåe poeziju Desanke Maksimoviã i obogaãuju našu muziåku baštinu. napisao za decu åak trinaest pesama za glas i klavir — Mali åuvar. U gostima. godine. flautu i klavir Bliÿi se. Muziåka priåa za decu Medvedova ÿenidba. u drugoj polovini 1995. inspirisali su petoricu beogradskih muziåkih stvaralaca da komponuju ukupno devetnaest pesama za decu åija je zajedniåka odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. Vodonoša. bez obzira na to što je u nekima od wih poetiåka i jeziåka melodija poetskog izvornika dominantnija od wegove muziåke transpozicije. Telad i åobanica. rada. deåji hor i instrumentalni ansambl — Lutke raåunaju i Prvak. dok je Zoran Jovanoviã. ali su weni i notni i tonski zapisi izgubqeni. igre i snoviðewa dece odenuo u muziåko ruho vedrog i pristupaånog sadrÿaja. ima jednostavan i deci razumqiv muziåki jezik. Šarena torbica. Wenu transkripciju za kamerni orkestar autor je uradio 1993. Pušniåar. bliÿi leto. kao i åestim metriåkim. godine na tekst istoimenog pozorišnog komada za decu Desanke Maksimoviã. Baka. Starinari. Kos i nos. s obzirom na to da su u wima oseãajnost i misaonost ove pesnikiwe znaåajno produbqeni i intenzivirani minuciozno uraðenom vokalnom i klavirskom deonicom. Ide jesen. raspevanu vokalnu deonicu i harmonski bogat zvuk. Duhoviti i qupki stihovi o igri i maštarijama devojåicâi deåakâ . grupu pevaåa i narodni orkestar koje su na stihove Desanke Maksimoviã napisali Radoslav Graiã — Otiãi ãu u pastire. Krtice. kao i pesme za pevaåa solistu i zabavni orkestar Darka Kraqiãa . solo pesme i jesu najznaåajnija skupina muziåkih kompozicija koje su naši muziåki stvaraoci komponovali inspirisani poetskim delom ove pesnikiwe. åije je qupke scene iz ÿivota. koje je Desanka Maksimoviã sa izuzetnom qubavqu pisala nekoliko decenija. godine. Sreãa i Seqankina uspavanka (1974) i Petar Popoviã — Predoseãawe (1983). agogiåkim i dinamiåkim promenama.

Sen poginulog ratnika.212 — Strepwa (1996) i Gordane Iliã — Predoseãawe. godine na osnovu poetskog teksta koji je oblikovao od prve dve strofe prve pesme i posledwe strofe åetvrte pesme istoimene poeme Desanke Maksimoviã. godine. Proleãna pesma i Opomena (1998). Proletwa . Devojke-vojnici. koju je bawaluåki kompozitor i folklorista Vlado Miloševiã završio 1951. Ona ima tri verzije: za ÿenski hor i klavir (1986). Sestrina tuÿbalica. Pesma. Na stihove pesme Proleãe. Vokalne kompozicije a) Umetniåka muzika Kompoziciju za mešoviti hor Osloboðewe Cvete Andriã napisao je kompozitor Josip Slavenski 1947. b) Muzika za decu Tri pesme za decu Desanke Maksimoviã Prvi maj. prati ritmiåki tok stihova istoimene pesme Desanke Maksimoviã i koristi se elementima našeg muziåkog folklora. godine. horskog dirigenta i kompozitora Dragoquba Šarkoviãa inspirisali su stihovi Desanke Maksimoviã o grobqu Zejtinlik u Solunu. godine. Balada za mešoviti hor Krvava bajka. godine kompoziciju za solo sopran i ÿenski hor Devojaåka åeÿwa. za ÿenski hor i simfonijski orkestar (1988) i za ÿenski hor i recitatora (1994). Horsku kompoziciju Svatovska pesma napisao je kompozitor Mihovil Logar na poetski tekst Desanke Maksimoviã u dve verzije: za ÿenski hor i za ÿenski hor i klavir. Horsku kompoziciju Vojniåko grobqe u Solunu. godine na stihove Desanke Maksimoviã ukupno dvadeset jednu istoimenu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe — Mladiãeva tuÿbalica. Obe verzije su komponovane na principu ricercare-a. a Stanislav Preprek pesme U gostima i Pozdrav planinara šumi (1974). U gostima i Pozdrav planinara šumi inspirisale su dvojicu naših muziåkih stvaralaca da napišu jednostavne i vesele istoimene kompozicije za troglasni deåji hor — Radosav Anðelkoviã pesmu Prvi maj. godine. u kojoj je intenzivirao wen igraåki karakter da bi što slikovitije doåarao proleãni zanos i veselost ÿivota. gde su sahraweni srpski i savezniåki vojnici koji su poginuli na Solunskom frontu 1918. kontrapunktskog oblika u kojem je našao primenu imitacioni postupak. Wena prva verzija nastala je 1980. v) Popularna muzika Zoran Jovanoviã komponovao je 1996. a ja venem novosadski kompozitor Nikola Petin napisao je 1998. Ova horska kompozicija ima jednostavnu melodijsku i harmonsku fakturu. dok je wena druga verzija uraðena 2001. I druga horska kompozicija ovog autora — Åeÿwa takoðe pokazuje wegovo interesovawe za ÿenski hor. Majåina tuÿbalica. Strepwa.

Meðu wima je i pet pesama koje su napisane na stihove Desanke Maksimoviã: Åuk. Priznawe (Bina). a zatim u wenim pesmama za decu i rodoqubivim pesmama. Romantiåarska uspavanka. zvezde. samosvojnog i åesto veoma modernog muziåkog iskaza. Po rastanku: ¡¡¡. moglo bi se reãi da su pokazali nešto veãe interesovawe za pesme iz wene posledwe åetiri pesniåke zbirke. sto sedamdeset pet muziåkih kompozicijai i razliåiti ÿanrovi kojima one pripadaju pokazuju da je poezija Desanke Maksimoviã. Niåija zemqa (1979) i Ozon zaviåaja (1990). g) Muzika u edukativne svrhe Zahvaqujuãi uxbeniku Solfeðo kroz pesmu Qiqane Pantoviã. Traÿim pomilovawe (1964). Igrani film Krvava bajka snimqen je 1969. nemira misli i iskustvene mudrosti same pesnikiwe. osim za javne nastupe i u edukativne svrhe — u nastavi solfeða za uveÿbavawe i savladavawe odreðenih intervala. Strah. ritma i jednoglasnog i dvoglasnog pevawa.213 pesma. Pitawe. neprekidno inspirisala naše kompozitore. Naši muziåki stvaraoci najåešãe su nalazili inspiraciju u qubavnim i misaonim pesmama Desanke Maksimoviã. Tiho. Po rastanku: ¡¡. Obudovela nevesta. druga i peta strofa) i Zmija. u svim wenim vidovima i pesniåkim rodovima. godine. što im je svakako omoguãavalo ostvarivawe nadahnutog. godine u reÿiji Branimira Torija Jankoviãa. ali takoðe zbog wene sposobnosti da svoju poruku podjednako dobro ispeva u strofama i rimama. kao i u slobodnom stihu najrazliåitijeg metra. * * * Sve u svemu. pre svega zbog tematske raznovrsnosti i snage oseãawa. . pojedine pesme komponovane za decu poåele su da se upotrebqavaju. Pokajawe. Pesma kraj izvora. Imajuãi u vidu sve pesme ove pesnikiwe koje su oni muziåki transponovali. Qubavna pesma i Seqankina tuÿbalica. Po rastanku: ¡. Vetrova uspavanka i Ide jesen Qiqane Pantoviã i Hvalisavi zeåevi Aleksandra Obradoviãa. Predoseãawe. Devojaåka molba. Jedna smrt. Nemam više vremena (1973). do 2001. åuk. Instrumentalne kompozicije Umetniåka muzika U klavirskim kompozicijama Pjesma o dušama umrlih trava što lebde nad pokošenom livadom i Sunce nad livadom petrovaradinskog kompozitora Stanislava Prepreka oslikane su wegovim osobenim harmonskim jezikom situacije i raspoloÿewa u pesmama Desanke Maksimoviã Pokošena livada (prva. Jedna od bitnih komponenti velikog uspeha sa kojim je tada prikazivan u zemqi i inostranstvu bila je i muzika Vojislava Kostiãa. u razdobqu od 1939. gazite.

pesama za ÿenski hor i vokalnih i vokalno-instrumentalnih kompozicija koje pripadaju popularnoj muzici. Dušan Kostiã. koji su znalaåkim preoblikovawem pesama Desanke Maksimoviã potrebama svojih stvaralaåkih zamisli postajali i uspešni „libretisti" sopstvenih muziåkih kompozicija.4 4 Na primer. u kome je umesto „dajem zakonik" napisao „zakonik dajem". dok su drugi pravili wegove znatnije izmene koje su podrazumevale ponavqawe ili izostavqawe pojedinih wegovih strofa. Petar Krstiã. kao i spajawe pojedinih wegovih stihova sa stihovima iz drugih pesama ove pesnikuwe. s tim . stihova i reåi. Mirjana Ÿivkoviã. (ab — ab) ili (ababc — a — c). drugarstvo i boravak mališana u prirodi preteÿno u katrenskim strofama sa istim brojem slogova u svakom stihu i sa ukrštenin (abab) ili obgrqenin rimovawem (abba). strofe odabrao je delove 1. stih. sadašwosti i buduãnosti. i 3. stih u celosti. što je veoma pogodovalo komponovawu strofiånih pesama za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. poeme. ali sa gotovo redovnim prekidawem rime (— — abab).214 Qubavne pesme ove pesnikiwe imaju tematsko i emotivno središte u qubavi i prirodi i ispevane su u strofama s razliåitim brojem stihova i rasporedom rima ili u katrenima åiji su stihovi rimovani ukršteno (abab) i obgrqeno (abba). zatim promenu redosleda reåi i dodavawe reåi koje se u wemu ne nalaze. strofe odabrao je samo 1. na koja pokušava da dƒ ili bar da nagovesti prave odgovore. Dejan Despiã. Prvoj grupi muziåkih stvaralaca pripadaju. maštawa. Wene odabrane pesme za decu opevaju igru. imaju izvanrednu ekspresivnost i dramski naboj. Miloje Milojeviã. kompozitor je uåinio sledeãe izmene u stihovima pesme Proglas Desanke Maksimoviã: od 10 stihova 1. 3. Nikola Petin. Aleksandar Obradoviã. Stvaralaåki pristup naših kompozitora stihovima Desanke Maksimoviã bio je dvojak: neki od wih su uvaÿavali izvorni poetski tekst u potpunosti ili uz neznatna odstupawa. 7. zbog åega ove wene pesme i jesu najåešãe „ozvuåene" u obliku prokomponovane pesme za glas i klavir. i 8. o smislu stvaralaštva. pored ostalih. Sve rodoqubive pesme ove pesnikiwe. 2. o prolaznosti svega i konaånoj pobedi smrti. Rudolf Bruåi i Ivana Stefanoviã. Rastislav Kambaskoviã i još nekoliko naših kompozitora. stiha. Dušan Trbojeviã. Zoran Jovanoviã. koristeãi se pri tom slobodnijim naåinom izraÿavawa u pogledu strofa i rima ili iskquåivo slobodnim stihom. od 8 stihova 2. u pesmi za glas i klavir Prolog. prvoj od pet pesama iz ciklusa pesama za glas i klavir Traÿim pomilovawe Dušana Trbojeviãa. koje su naši muziåki stvaraoci komponovali kao kantate. i 8. U misaonim pesmama Desanka Maksimoviã postavqa izuzetno znaåajna pitawa o našoj prošlosti. uglavnom su strofiåne i wihovo rimovawe je najåešãe ukršteno. kao i 6. dok su najizrazitiji predstavnici druge grupe — Stanojlo Rajiåiã. horske pesme ili pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. ðaåke dane. što je omoguãilo kompozitorima da napišu veãi broj solistiåkih i horskih vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu åija je zajedniåka odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam.

i 8. strofe odabrao je 3—8. koji je trinaest wenih pesama muziåki transponovao u pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar. Strepwa. muzike za decu — Qiqana Pantoviã i Zoran Jovanoviã i popularne muzike — Darko Kraqiã. inaåe. a u 9. uveren sam da ãe ona i ubuduãe biti zahvalan i podsticajan „materijal" za stvarawe novih vokalno-instrumentalnih. Nikola Petin. zatim Dejan Despiã (deset pesama). Na buri. Petar Popoviã i Gordana Iliã — pokazali su znatno interesovawe i za pesme Opomena. Predoseãawe. Dušan Trbojeviã (šest pesama). Najåešãe komponovana pesma Desanke Maksimoviã jeste Krvava bajka. stihu umesto reåi åedoubica. Stanislav Preprek. Zoran Jovanoviã. od 8 stihova 3. na kraju solo pesme dodao je stih „Ja zakonik dajem" koji se. koje su komponovali kao istoimene kompozicije u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima. vokalnih i instrumentalnih dela u razliåitim muziåkim oblicima i ÿanrovima. ne nalazi u pesmi Proglas. trinaest pesama za decu za glas i klavir i muziåku priåu za decu Medvedova ÿenidba za osam solista i kamerni orkestar ili klavir. zatim principom inverzije reåi u stihovima da bi pojaåao arhaiånost pesniåkog jezika Desanke Maksimoviã. Vojin Komadina i Dušan Trbojeviã. U gostima. åiji su stihovi inspirisali nastanak istoimenih pesama za glas i klavir Dušana Kostiãa. stihu umesto reåi ali i nego napisao je al' i no. S obzirom na to da poezija Desanke Maksimoviã neprestano inspiriše naše kompozitore veã više od šest decenija. kao i treãeg stava vokalno-simfonijske poeme Kragujevac Dušana Kostiãa. i 10. Aleksandar Obradoviã. ali i nego napisao oceubica. kao i Milenko Ÿivkoviã (mala opera za decu Deåja soba). Aleksandar Obradoviã (šest pesama). i 8. Nikole Ÿanetiãa i Zorana Jovanoviãa. Za vojniåka grobqa i O praštawu. zatim kantate Radosava Anðelkoviãa i balade za mešoviti hor Vlada Miloševiãa. kao i principom dodavawa stihova originalnom poetskom predlošku da bi postigao još veãe isticawe vladarske osionosti cara Dušana i autoritarizma wegovog Zakonika i wegove pravde. devetnaest pesama za glas i klavir. što je u 1. a u 5. Miloje Milojeviã (pet pesama). i 6—10. Qubavno pismo. Åeÿwa. od 10 stihova 4. Naši muziåki stvaraoci umetniåke muzike — Stanojlo Rajiåiã. al' i no. znaåajno interesovawe za poeziju ove pesnikiwe pokazali su i Stanojlo Rajiåiã. moÿe se reãi da se Trbojeviã — „libretista" u pesmi za glas i klavir Prolog najåešãe koristio principom skraãivawa poetskog teksta izvornika (od ukupno 36 stihova pesme Proglas upotrebio je samo 21 stih za komponovawe solo pesme Prolog). Dakle. Takoðe. stih. stih. od kojih ãe ona najboqa. stihu umesto reåi ali i nego napisao je al' i no. strofe odabrao je 4. Dušan Kostiã. Milanka Miševiã. . obogaãivati našu muziåku baštinu. Dragoqub Šarkoviã. 7. Rastislav Kambaskoviã.215 Zoran Jovanoviã je napisao najveãi broj kompozicija na stihove Desanke Maksimoviã — dvadeset jednu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratwe. Dimitrije Golemoviã. kao i do sada.

13. 28. 4. 42. 9. 16. 30. 43. 21. 14. 17. 36. 39. Al' je lep deåji svet Baka Bliÿi se. 26. 46. 45. 41. 3. 34. 29. 22. bliÿi leto Vetrova uspavanka Vodenica Voÿwa Vojniåko grobqe u Solunu Devojaåka molba Devojke — vojnici Dodir Za vojniåka grobqa Za qude koji jasno vide Za nerotkiwe Za one koji ne umiru na vreme Za pastvu srca Za pesnikiwu. 18. 47. 2. 10.216 Prilog ¡ Pesme Desanke Maksimoviã koje su inspirisale naše muziåke stvaraoce 1. 44. 37. 35. 27. zemqu starinsku Za suÿwe pomilovane Zbog mene Zeleni vitez Zla noã Zmija Ide jesen Iskustvo Jedna smrt Jutro Kos i nos Krvava bajka Krtice Lutke raåunaju Qubav Qubavna pesma Qubavno pismo Majke optuÿuju Majåina tuÿbalica Mali åuvar Medvedova ÿenidba Meðu planetama Mladiãeva tuÿbalica Moja zemqa propasti neãe (Verujem) Moj svet Molba malog ÿira Na buri Na grobu streqanih ðaka Nedeqna propoved Obeãala si da ãeš biti veåna Objavite jednom na velika zvona Obudovela nevesta . 6. 40. 15. 11. 20. 32. 5. 25. 19. 23. 38. 33. 12. 8. 7. 24. 31.

94. 73. 67. 77. 53. 66. 89. 76. 90. Odazvale su se samo ptice O ÿenidbi sina Opomena Oporuka O praštawu Osloboðewe Cvete Andriã Otiãi ãu u pastire Pesma Pesma kraj izvora Pitawe Pozdrav planinara šumi Pokajawe Pokošena livada Po rastanku: I Po rastanku: II Po rastanku: III Po rastanku: V Posledwi dani Poslovi su završeni Potopqeni brod Prvak Prvi maj Predoseãawe Priznawe Proglas Proletwa pesma: I Proletwa pesma: II Proleãe. 49. 97. 98. 56. 75.217 48. 79. 84. 57. 88. 51. 55. 85. 96. 62. 95. 54. 80. 64. 99. 82. 93. 86. 58. 83. 59. 50. 87. 60. 91. 68. 52. 65. 74. 70. 61. 78. a ja venem Proleãna pesma Ptiåja sahrana Pušniåar Raduj se Razgovor u grawu Rekvijem Romantiåarska uspavanka Ruka Sad je izvesno Samoglasnici Svatovska pesma Svod nebeskije hladan Selice Seqankina tuÿbalica Seqankina uspavanka Sen poginulog ratnika Sestrina tuÿbalica Smrt gavrana Sneg na grobu Srbija je velika tajna (Spomen na ustanak) Srebrne plesaåice Sreãa Starinari Strah . 72. 92. 63. 81. 69. 71.

103. 112. 113. 102. 116. 118. Strepwa Tajni sastanak Tamniåar Telad i åobanica Tiho. zvezde. 110. 106. 105. ãuk U gostima U zimski dan U ropstvu Usahle reke Hvalisavi zeåevi Åeÿwa Åekawe Åovek Šarena torbica Šumska quqaška Haiku stihovi iz pesniåke zbirke Ozon zaviåaja . 109. 107. 114.218 100. 104. 101. gazite Tišina Tišina spava Ãuk. 117. 115. 111. 108.

219 Prilog ¡¡ Pesme za glas i klavir na stihove Desanke Maksimoviã .

220 .

221 .

222 .

223

224

225

226

227

228

229

230

231 .

232 .

233 .

234 .

235 .

236 .

237 .

238 .

239 .

240 .

241 .

and the most numerous group of completed works specific in their expression. and then in her poems for children and patriotic poems. inspired way interpret Desanka Maksimoviã's poetry and enrich our musical heritage. i. very strong music creations which reached the highest peak of music transposition of the poetic words of this poetess. vocal and instrumental compositions for the verses of this poetess. nine of which were lost — three cantatas. as well as by the frequent metric. our forty three composers wrote different music forms and genres. out musical composers most often found inspiration in Desanka Maksimoviã's love and reflexive poems. and one choir composition. one poem. . agogic and dynamic changes. it is the most numerous group of solo songs so far composed in our country for the verses of any domestic poet. In the last six decades of the 20th century. Eighty eighth songs for the voice and piano composed by our twenty four musical artists represent the most numerous group of music compositions written for Desanka Maksimoviã's verses. four songs for the voice and piano. because in them her sensitivity and reflexivity were deepened and intensified by the meticulously done vocal and piano sections.e. these solo songs are the most significant group of music compositions created by our musical artists inspired by the poetic opus of this poetess. one hundred and seventy five vocal-instrumental. regardless of the fact that in some of them poetic and linguistic melody of the poetic source is more dominant than their musical transposition. Precisely because of the features of these and such songs for the voice and piano which in a musical.242 Vladimir Jovanoviã WORKS OF OUR MUSICAL CREATORS COMPOSED FOR DESANKA MAKSIMOVIÃ'S VERSES Summary According to the insights gained by the author of this paper after the research lasting several years.

saznawe.UDC 821. Bašta Neobiåna naslovna sintagma Bašta sqezove boje zapoåiwe kquånom reåi. 821. svet. reminiscencija. kwiÿevnoteoretskim kategorijama (motiv. još su stari Grci zbirke svojih pesama poredili sa skupqawem i zbirom cvetova.41-95 MITSKI MODELI U BAŠTI SQEZOVE BOJE BRANKA ÃOPIÃA Anðela Ivaniã SAŸETAK: Tumaåewe slike sveta Bašte sqezove boje zasniva se na kquånim reåima Ãopiãevog dela. prvom prostornom i metaforiånom odrednicom bitnom za daqe razumevawe teksta. junak pripovedaå. inicijacija. djed Rade. raj. odnosno Dolini plaåa. mesto gde raste gajeno biqe (cveãe i/ili voãe) i nosi sa sobom remi- . Uostalom. Ova posledwa je motiv sa osnovnim znaåewem i tiåe se konkretne „baštice kraj naše kuãe" gde bi se „u jedno od najprijatnijih doba godine. vreme i prostor. predgovor. metaforiånog znaåewa: „sjedim nad svojim rukopisima i priåam o jednoj bašti sqezove boje". htonsko. idiliåno. rascvjetao […] crni sqez i qupko prosinuo iza kopqaste pocrwele ograde". vreme i prostor) i tri grupe mitova (o izgonu iz raja.163. To više nije nikakva „baštica kraj naše kuãe" veã åitav niz.09 Ãopiã B. binarne opozicije. i o zlatnom dobu. zbirka priåa o detiwstvu. mit. simbolika. u predgovoru i u uvodnoj priåi. potopu ili Atlantidi). junak. Na kraju. ograðen prostor (u uvodnoj priåi ove zbirke pomiwe se „kopqasta pocrwela ograda" i „potamwela baštenska ograda"). ureðen prostor. nadreðeni i simboliåni pojam bašta.32. nalazi se opšti. Druga bašta je ona iz pišåevog predgovora. qudima iz rata („o dobrim starcima i zanesenim djeåacima". skoro preko noãi. KQUÅNE REÅI: naslov. starcima. o „dobrim qudima i svetim bojovnicima"). djedu. na treãem mestu (zapravo na prvom kada uzimamo kwigu u ruke). koji bez obzira na sadrÿinu oznaåava isto što i vrt.163.41. Bašta se pojavquje na svega tri mesta u celoj zbirci priåa: u naslovu. boje. priåa. motiv. zatim o Demetri i Persefoni ili Hristovom vaskrsnuãu.

Bez obzira na åovekovu sudbinu u toj priåi. rada. mladosti. Djed Rade jedne godine „boji" slez u bašti plavom bojom. i sliku zrna ÿita koje svake godine ispoåetka niåe. i samo u prvoj priåi. raðawa. „teåe med i mleko". a to je je ÿuta boja. Metafore su i boje sleza. stoga ãemo se više puta vraãati na wega. a to je uglavnom samo slez. sqez ili proleãe imaju zajedniåko znaåewe sa motivom biqke koji inaåe nije posebno razvijen. ovde nazvane plavom i crvenom. sreãnom i bezbriÿnom. Ÿito se pojavquje kao motiv i u ovim priåama kao sastavni deo podnebqa. izgubivši ga zauvek. najboqe ãemo odrediti ako se setimo mita o prvom åoveku: Adam je izagnan iz edenskog vrta. Oåigledna je ideja obnavqawa ili kruÿnog kretawa vremena. raj je ostao bajoslovan. o dobrim starcima i zanesenim djeåacima […] ÿurim da ispriåam zlatnu bajku o qudima. ovako je opisan djed Rade: „[…] takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed. traje stawe veånog blaÿenstva. nastawen je raznim pticama i ÿivotiwama. ÿivota. Svi simboli motiva nicawa nove biqke podudarni su sa znaåewima zelene boje. Ako se obrati paÿwa na konkretno pomiwawe odreðenog cveãa. Boja „zlatne bajke o qudima". e. kao i ÿita. cvjeta i obnavqa se. a vrt mu je postao nedostupan i zabrawen. snage. onda uoåavamo dve wegove karakteristike koje su bitne za razumevawe koncepcije åitave zbirke. Dva dela zbirke u svojim naslovima imaju ove dve boje. bez zla. predstavqa zapravo poseban prostor i svet. sve do greha saznawa.) Biqke Motivi kao što su bašta. u wemu vlada svekoliko obiqe (što je boÿanskog karaktera). U prvoj priåi po kojoj se zove åitava zbirka. boÿji. ima zlata i dragog kamewa… U judeo-hrišãanskom raju „ÿive" Bog i wegovo delo." (Ovaj predgovor sadrÿi nekoliko uputstava za åitawe zbirke. kaÿe: „[…] ÿelim da ispriåam zlatnu bajku o qudima. obnove prirode. Nicawe biqke u proleãe znak je novog poåetka. åovek. edenski. kao u mitu o Persefoni i Demetri. podudarne su jedna drugoj. biqkama i drveãem. Weno su mi sjeme posijali u srce još u djetiwstvu i ono bez prestanka niåe. a u agrarnoj kulturi simbolizovan je ÿitom. Koje su odlike tih vrtova i u kakvom smo mi odnosu prema wima. u kojem ponekad vladaju drugi zakoni od ovozemaqskih. Antiåka gråka predstava o detiwstvu qudskog roda vezana je za mit o zlatnom dobu. cvjeta i obnavqa se. kada je smrt dolazila lako kao san. kao što je veã navedeno. U predgovoru pisac. Da se podsetimo šta kaÿe sam pisac u predgovoru o kakvoj bašti piše: „[…] sjedim nad svojim rukopisima i priåam o jednoj bašti sqezove boje. Weno su mi sjeme posijali u srce još u djetiwstvu i ono bez prestanka niåe. kada Bog ostaje sƒm. carski. ta- . u wemu teku reke." Ovde je oåigledno reå o metafori koja u sebi pored humanistiåke ideje sadrÿi i sliku poznate jevanðeqske parabole.244 niscencije na neke „poznate" bašte i vrtove: rajski (persijska pozajmqenica raj oznaåava „ograðen vrt"). a druge crvenom.

Sveti Ðorðe. zatim kao zbir cvetova — bašta — metafora zbirke priåa (o detiwstvu — plavi slez. s obzirom na sadrÿinu tih priåa iz prvog dela. Zekom se zovu još i maåka. Bašta sqezove boje predstavqa priåe o qudima. što moÿda ima veze i sa prqavosivom zeåijom. 112). odnosno vuåjom bojom. pa åak i åovek zelenih oåiju. pas Zeqov. Ãopiã tu boju naziva upravo tako: „Ostala samo ÿujova? — […] što nije bar neka zekuqa. pomiwu se „daleka vuåja vremena". jer je wena supstitucija uvek u slici proleãa. U toj uvodnoj priåi pomiwu se zaista samo åetiri boje: ÿuta. Trebalo bi ipak ovu boju izdvojiti od narednih. vrsta male ribe. dok je ÿutom nazivao sve åemu nije umeo taåno da odredi boju. ali nije prihvaãena u djedovoj viziji sveta. morski puÿ. krava Zekuqa. a koje su u vezi sa biqnim svetom pomenutim u navedenim tekstovima. Siva se pomiwe. gde se priåa o mladosti djeda Rade. a kow Zelenko. prethrišãanski asimilovani bog proleãa. Mnogim domaãim ÿivotiwama daje se ime prema toj boji. jarac. U narodnom govoru ova se boja upotrebqava za oznaåavawe odreðenih ÿivotiwa sive boje. i o kasnijem ÿivotu — crveni slez). tek kasnije na belcu. ili kratko Zeko. pa ãe se vo zvati Zekowa. prvobitno jaše na kowu zelenku. ali to ne znaåi da je uopšte nema. Odbrana vukove boje bila bi svojevrsna odbrana djedovog integriteta. što bi se moglo nazvati bojom divqine. radost. i kako je Milka Iviã primetila. izmeðu prirodnog i demonskog. još i u narodnoj poeziji „maå zeleni". što ovoj boji daje znaåewe izmeðu dve suprotne strane wene simbolike. Wegov spektar svodio se na svega åetiri osnovne boje […]" (13). zatim vuk (kako tvrdi djed Rade). na poåetku. Biqka se pojavquje kao konkretni slez u bašti. åestih motiva priåa i to iskquåivo Jutara plavog sqeza. U Danima crvenog sqeza ta boja se skoro uopšte i ne spomiwe. livada i gajeva. crvena.245 kvog je bilo teško naãi. što samo govori o opštoj rasprostrawenosti naziva za ovu posebnu nijansu boje. a od ÿitarica samo u priåi Dane Drmogaãa „ona dva svijetla perca […] (koja se) zazelene na mrkoj oranici" (79). u predgovoru). Kasnije se u priåama nigde ne pomiwe slez. tako neophodnom ovim divqim ÿivotiwama. i „siv zelen soko". mogao bi se naåiniti da je nije vidio" (Dobri momak Vasilije. koja se sliva sa bojom trave i okoliša. i zelena. Boje Zelena. marviåne zaštitne boje. dobija se utisak da zeleno simboliše mladosti. U Dani Drmogaãi. sviwa. zlatna bajka biqka veåna je priåa o qudima — tema koja zaokupqa pišåevu misao. a pošto te priåe nisu o detiwstvu. to su kow zelenko. modra (plava). koje se zaista nalaze u zbirci kao po- . Prethodno su nabrojane boje koje je pisac naveo u uvodnoj priåi i predgovoru. Zekan. To u potpunosti odgovara odlici mesta i vremena u kojima je ÿiveo åovek u stalnoj borbi za zalogaj u surovoj liåkoj prirodi i sa divqim ÿivotiwama. O zelenoj boji bi trebalo reãi još samo to da se ne pomiwe nigde više. komediju ili åak erotiku. i na kraju (tj.

i onda za tu godinu tako i vaÿi" (13). provuåe […] nevesela arija". Vrlo retko se pojavquje kao boja u Bašti. jer se radwe. naroåito gradskom åoveku. boja sutona. bakarna. metafora za poseban (ograðen ili unutarwi) svet. Tome u prilog idu i mnogobrojne slike zelene prirode koja okruÿuje aktere priåa drugog dela zbirke. Zapravo naslov baš zbog nejasne definisanosti moÿe da objedini obe boje iz podnaslova. teško je reãi kakav. Djedovo tvrðewe da vuk ne moÿe biti siv nego zelen u potpunosti odgovara opoziciji åovek (ropstvo) — vuk (sloboda i divqina). naziva se ÿivot (Dane Drmogaãa. ali ako je djed kazao da je modra. u podnaslovima su odabrane one dve boje kojima je djed Rade bojio baštu. ili još daqe. ruÿiåast. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni. ili kad pripovedaå kaÿe da se „kroz siv sutonski pepeo.246 stojeãi motivi. veãim delom zajedniåka za sve kulture i narode. 80). Niš 1998) zakquåuje za glavnog junaka prvog dela zbirke: „brkawe boja i svesno prenebregavawe upozorewa da lisica nije 'ÿuta' niti je pak vuk 'zelen'." Prvo što nam sam naslov nudi pored kquåne reåi naslova jeste neodreðenost slike sveta: odredba „sqezova boja" kao boja tog posebnog prostora/sveta ostaje nedefinisana. onda ima da bude modra i kvit. rujna…). crna. a više paÿwe dati motivu proleãa i wegovih znaåewa nego zelenoj boji kao wegovom svetlosnom ekvivalentu. ali sa razlogom: „[…] ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sqez" (15). opet. Povezuje se sa tugom (u spregu sa plavom bojom) i senkama (sa znaåewem htonskog). mogu znaåiti samo jedno — potrebu djeda Rada da ima svoj svet i da u tom svetu. U podnaslovima jasno su obeleÿene baš te dve boje: plava (ili modra kako kaÿe djed) i crvena. na primer. „Sivom i tuÿnom bestragijom". One åine sastavni deo naslovnih metafora (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) i nose sopstvenu simboliku koja je zbog arhetipskog porekla simbolike boja uopštena. I sam pripovedaå ima problema s odreðivawem boja. åesto odvijaju u nekakvom spoqašwem prostoru. Radivoje Mikiã u kwizi Opis priåe (Prosveta. a u priåama ne predstavqaju izrazitu pišåevu preokupaciju. i crvena. qubiåast. plava. boje jeseni. Od predgovora preko podnaslova i samo ponekad u priåama mogu se izdvojiti sledeãe osnovne boje: „sqezova". jer „na sqezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje. Siva. usled ratnih. a svoju neobiånost i neodredivost prima još dok je konkretna bašta („kraj naše kuãe"). ali se ipak mogu uoåiti kao neka vrsta lajtmotiva. to onda oznaåava tugovanku strica Nixe za deåaåki slobodnim ÿivotom (Marijana. 49). vojnih i narodnih kretawa. kroz pripovedaåevo seãawe. Åesta supstitucija su izvedenice od reåi pepeo. „Sqezova boja. „Bašta" je. kroz djedovo tumaåewe i unukovo shvatawe sveta. dakle. zlatna. mogu vladati sasvim posebne zakonitosti" (114). I obrnuto. Boje su izdvojene u podnaslovima (plava i crvena). setiãemo se da je slez svetlih latica. ali se u tekstu javqaju wihove slikovite supstitucije (golubiji. pepeqasti. . sivi. Ako ÿelimo da odredimo „sqezovu boju".

29). U Rjeåniku simbola Ševalijea i Ÿerbrana (Nakladni zavod MH. åini se. Naroåito se ceo prvi deo Jutra plavog sqeza moÿe tumaåiti znaåewima ove boje. praznine zraka. samo san" (Pohod na mjesec. veselog i nevinog detiwstva. na primer: „Sutradan. dok se druga odnosi na baštu koja je „sqezove boje". S jedne strane. Ta ozbiqnost priziva pomisao na smrt […]. nigde ne insistira na woj. Svjesna misao u woj malo-pomalo prepušta mjesto nesvjesnoj. ili „[…] izvadio iz plave hartije Petrakov sat […]" (18). sunåevim ishodom. kao što i dawe svjetlo u woj neosjetno postaje noãnim […] plava boja nije od ovog svijeta: upuãuje na predoxbu o mirnoj i uzvišenoj vjeånosti. a kad potamni. slikom veåeri (smrt boÿanstva). Tako ãe prema kretawu sunca (boÿanstva) svaki poåetak biti predstavqen zorom. Prastara su poreðewa i paralele izmeðu åoveka i prirode. trebalo bi razdvojiti tumaåewe slike „jutra" od slike „plavog sqeza". posebna zajedno sa simbolikom koju nosi i koja åini sastavni deo pripovedne slike sveta. jutrom. Prema tome.247 Plava. Indirektno toj plavoj boji (modroj kao åivit) odgovara tamna boja noãnog neba." Ovako obiman citat naveden je zato što svim izabranim osobinama i simbolikama plave boje mogu da se dodaju primeri iz Bašte sqezove boje. gdje se zbiqsko pretvara u imaginarno. åesta u ovim priåama. U ovom objašwewu jedino sigurno tvrðewe jeste da se jutra mogu porediti sa detiwstvom. Naslov prvog ciklusa priåa o detiwstvu glasi Jutra plavog sqeza. To je boja ptice sreãe […] nedohvatne. to jest od nagomilane praznine. jasnih. U åitaoåevoj uobraziqi svakako ãe se pojaviti ta noã- . kristala ili dijamanta […] dematerijalizuje sve ono što se u wu uhvati. provuåe se nevesela arija […]" (49). a sasvim blize […] Kad je svijetla. U wezinu gibawu Kandinski vidi istodobno udaqavawe od åovjeka i kretawe usmjereno jedino prema wegovu vlastitom središtu. izmeðu perioda u åovekovom ÿivotu i periodiånih smewivawa prirodnih pojava. Ti primeri govore åesto i sami za sebe. Postoje mesta koja se ne istiåu naroåito. Ona je put u beskonaånost. u golubije sunåano jutro. Obe oznake za boje (plava i crvena) prastare su simbolike. što i jest u skladu s wezinom prirodnom teÿwom. sve je veã bilo iza mene kao san. Plava je najmawe materijalna boja: u prirodi se obiåno prikazuje kao da je saåiwena od prozirnosti. plava je boja put sawarewa. koje åovjeka ipak privlaåi beskonaånosti i budi u wemu ÿequ za åistoãom i ÿeð za nadnaravnim […] nudi samo bijeg […] koji naposlijetku odvodi u potištenost […] dubina plave boje ima sveåanu nadzemaqsku ozbiqnost. i koja je ovde posebna (plava) boja. Zagreb 1987) pod odrednicom plavo stoji: „Od svih boja […] je najdubqa: pogled u wu tone ne susreãuãi zapreka i gubi se u beskraju kao da boja neprestano uzmiåe. tada postaje putem sna. iako se u priåama. veselih plavih jutara kao nebeski åistog. na åovekovo ÿivotno doba. ili „[…] kroz siv sutonski pepeo. åistih. opšta su. koja je nadqudska ili nequdska. a kraj ili smrt zalaskom. vode. prva metafora se odnosi na vreme. Površinskim razumevawem ove metafore åitalac bi mogao da se zadrÿi na slici nebesko prozraånih.

potištenost. bega rodnom kraju i kuãi.248 na. zatim u pomiwawu noãnih kraða starog lopova Save. kao moguãe vedre slike buduãnosti pune ÿivota. i jest i nije — kao san. roðena planina. Plava boja (kao i svaka druga boja) ima dve suprotne varijante. Obe slike imaju direktan i jednak odnos prema glavnom junaku ove priåe i povezane su motivom iste boje: „[…] Grmeå. I ovde se simbolika plave boje delom tiåe samo boje (daqine. našeg kowa nestade […]" (88). da mi je iko kazao da Grmeå moÿe biti ovako plav. na primer u priåi Plavi lonåiãi ili moÿda åak odslikano nebo u jezeru Potopqenog djetiwstva. — Kume Perajica. a s druge strane. bistra. Priåa Mlin potoåar takoðe sadrÿi nešto od simbolike noãne boje neba sa znaåewem nesvesno i smrt: „Ima tako po našim potplaninskim selima tajnovitih mjesta oko kojih se pletu raznorazne priåe. boja potoka. deåak borac odreðuje rodni kraj nesvesno se poistoveãujuãi sa Grmeåom upotrebivši frazu jesmo li ono mi. obiåno pune strave. proteÿe se i kroz Dane crvenog sqeza. neåiste sile i gubqewe duše" (31). nesvesnog. jesmo li ono mi? […] — E. U prve dve nabrojane priåe takva plava boja ãe imati znaåewe onostranog. U priåi Potopqeno djetiwstvo nalazimo sliku „[…] blijedo nebo odslikano u mirnoj vodi prostranog vještaåkog jezera". nequdskog i bega u nepoznato. sawarewa. ne bi' mu vjerovao. S jedne strane. jedne åiste ivawdanske veåeri. pravi poreðewe Grmeåa i lonåiãa na temu povratka. sunåana dana". tek tu i tamo pokaÿe svoja grbava leða. svetlu i tamnu. kao što ãe se otkriti u daqem sledu priåe. U Plavim lonåiãima motiv plave boje ugraðen je u sliku rodne planine Grmeå koju deåak borac vidi na horizontu. odnosno smrti u vezi sa sudbinom kowa i djeda Rade. primivši ga iz prvog podnaslova zbirke) ili „vedra. potištenosti zbog otrgnutosti od doma. a nalazi se i u motivu lonåiãa. Taj motiv se moÿe preko dosad nabrojane simbolike objasniti i motivima nestanka. kod kuãe. tj. nevesela tamna ponornica åiji se ÿubor samo noãu åuje" (80). donio ãiã Vuk iz Krupe" (128—129). U priåi Dane Drmogaãa uveåe u mraku i tišini „poteåe duga priåa. imaginarno kao san. Svetla. Uticaj plave boje. zanesenosti (Petrak bi „[…] jednog dana izronio iz . beskonaånog. Posledwa priåa o djedu Radi Slijepi kow sadrÿi isti motiv noãnoplave boje: „U qeto. kao što ãe to noãno plavilo i åitav doÿivqaj ujutru ostati u nesvesnom pamãewu „iza mene kao san. nasuprot slici „graje negdašwih jutara" (ovde reå jutro veã nosi svojstvo da je plavo. sadrÿi znaåewa sreãe. djed Rade i unuk. vezane za noã. tuga). prozirnoplava. sada potopqenog kraja. smrt. prozirna. gledaju u pun mesec na nebu (Åudesna sprava) ili kada Petrak samarxija vodi petogodišweg deåaka u noãnu pustolovinu (Pohod na mjesec). wene simbolike. ima jedan taki lonåiã. veånosti. tamna boja neba u situacijama kada glavni junaci. veã uveliko izbrisana daqinom. samo san". zaborava (sat izvaðen iz plave hartije) ili — u drugoj priåi — nedodirqivog. U nas. prozirnosti.

Tragovi plave boje u dominantnoj crvenoj nagoveštavaju ostatke detiwstva u procesu odrastawa (Plavi lonåiãi). Postoji svakako jak razlog za provlaåewe „delova" plave boje kroz drugi ciklus priåa Dani crvenog sqeza. shvatiti upravo kao drugo roðewe. duboke vode (osim plave i bistre. Neki kritiåari su metaforu ovog podnaslova tumaåili zbog crvene boje simbolom za revolucionarnu borbu koja je sastavni deo tematike drugog dela zbirke. smrt. nesvesnost. Ako se u prvom ciklusu priåa o detiwstvu.249 prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta i to se odmah znalo: […] åitav ãe se svijet pretvoriti u zaquqan djeåji san"). Crvena je boja raðawa (Qubinko Radenkoviã. ali u ovoj boji nema ambivalencije. u drugom o mladosti i odrastawu. krv. Crna je data kao proÿimajuãi element nekih motiva: „vraÿji sumrak" (Braãa. Crvena boja nije uopšte uneta jasno i dosledno u sadrÿaj priåa drugog dela zbirke. a drugi put u smrti. kowi smrti (kow je. odrednica crno). Crna. „mrki rub planine" (Bombaši pred muzejom. 121). bliÿa je htonskom i tuzi. zbog prisustva crne boje. Ako smo prema poreðewu doba dana i åovekovog ÿivotnog doba poredili jutro sa detiwstvom. Jasno je da i slutwa i kowi mogu imati i pozitivnu i negativnu konotaciju. naroåito kada je crne boje. u kojoj se još uvek javqa nešto plave. takav je htonski svet. 170). tugu. iako bi to bilo oåekivano. radost. plavog. simbolizuje haos i ništavilo. drugi ÿivot. htonska ÿivotiwa). Deåaka „silovito vuåe u nepoznato" sve rujniji i širi poÿar meseca. Ovu boju još u predgovoru pisac naznaåava kao simboliånu: crna slutwa. ali i rat. mogu biti mutne i crne). borba. Simbolika sveta u narodnoj magiji Juÿnih Slovena. pomalo je i strašno i tuÿno… Daqe se ili ne moÿe ili se ne ide […]" (28). Tamna varijanta. teskobu. u ÿivot ili u smrt. drugaåiji svet od onog prvog. crne potkovice (navodi Lorkine stihove). zlo. pakao. „åaðavo sunce". . Crni su im kowi. što se podudara sa dvostrukom inicijacijom: raðamo se prvi put u ÿivotu. „vrše ðavo po crnom trwu". 124). „ÿivot ukletih senki" (Potopqeno djetiwstvo. ali i preuraweno osamostaqivawe: „[…] pred hladwikavim nezemaqskim vidikom kakvi se javqaju samo u snu. ðavo) i ono koje nam sada najviše odgovara: inicijacija. Crno je boja smrti. „povezuje se sa svime što ometa i usporuje razvoj po voqi boÿjoj" (Rjeånik simbola. onda ãe dan odgovarati zrelom dobu. Još u prvim pokušajima odrastawa (Pohod na mjesec) javqa se boja inicijacije: „Nad nama razgoreno nebo najavquje blizinu najtajanstvenijeg putnika mjeseca" (27). Prosveta. jin-jang boje. Pod odrednicom crveno u navedenom reåniku simbola stoji (i pored nekih dvojnih ili suprotnih znaåewa: ÿivot. Crvena. „u najveãoj tmini" (Koliko je sati. Umesto na woj pisac instistira na jednoj drugoj boji sa kojom se slaÿe u prikazivawu demonskog. Plava i crvena bile bi po tome suprotnih teÿwi. ka tajni nepoznatog i onostranom. Niš 1996). što je inaåe karakteristiåno za svaku drugu boju. Ovo su dve inicijacije. vrlo lako ãemo simboliku crvene boje. 145—146). noãnu tminu.

Sa crvenom ãe se povremeno mešati ostaci plave. „po asfaltu. Motiv jeseni se najviše javqa. i patiãe za deåaštvom. kao kopqima. To vrlo podseãa na crne kowanike crnih potkovica (iz predgovora). jer prestanak detiwstva je svojevrsna smrt za deåaka. na umoru…" (smrt — crno. Ãopiã u pismu mrtvom prijatequ piše: „[…] ÿurim da ispriåam zlatnu bajku o qudima". odnosno „dedinom baštom". preci. rodni kraj. 147). Idiliånoj predstavi zlatnog doba pandan je svakako i biblijski. Da je reå o idili (izuzetno u Jutrima plavog sqeza). Ova boja ima boÿanski i solarni karakter i samim tim i ÿivotvorni. koja simboliše svojim mestom u zbirci prelomni trenutak u ÿivotu. a vezan je najåešãe za lik samarxije Petraka. i mešawe plave i crne u slikama noãne tame. rajski vrt. Kombinacija ove dve boje. kao i prvi åovek za rajem iz kog je zauvek izbaåen zbog greha saznawa. na zlo koje vreba svuda unaokolo. bajku „o jednoj bašti sqezove boje. Treba naloÿiti vatru. Metafora zlatna bajka prvo asocira na antiåko mitsko zlatno qudsko doba. daje sledeãe rešewe: inicijacija (crveno) u ÿivot kao u smrt (crno). smrtno rawen. pocrwela ograda" iz uvodne priåe motiv je koji ima višestruku ulogu: da bi ograniåila prostor bašte. mlin. detiwstvom. Potopqeno djetiwstvo. o dobrim starcima i zanesenim djeåacima" (10). pomiwawe odreðenih godišwih doba. dokazaãe i mnogi primeri stalne ÿalopojke za „zanesenim djeåacima" (Orasi. a daqi ÿivot zagoråan je smrãu. kako smo videli u primerima plave boje. Da tako stoje stvari.250 U priåama drugog dela Bašte sqezove boje dolazi do mešawa crvene i crne boje. Posle pale bombe na ujakovu kuãu stradao je tavan — skroviti. pozitivan aspekt. wihove simbolike ÿivota i smrti. postoji. nestanak djedovog kowa). tamnih slutwi u detiwstvu (Petrakov nestanak. domaãe ÿivotiwe. šuma. kada odrastawem poåne da stiåe iskustvo. nema u isto vrijeme mjesta i za bombardere i za opåiwene djeåake […]" (99). Plavi lonåiãi). religiozni motivi. U . Relejna stanica. Ona je sastavni. haos i razoåarawe. Ova boja je (kao i crna) najavqena još u predgovoru. Dva godišwa doba stalno ãe se pomiwati: proleãe i jesen. ratnim paklom… To je vidqivo veã u prvoj priåi drugog dela Djeåak s tavana. Meðutim. zatim „pakao od vatre". nerazdvojni deo Jutara plavog sqeza. noãnog neba. naiãi ãe na surovost. kao i cikliåno ponavqawe nekih radwi i dogaðaja. rana — crveno). Zlatna boja. na primer veã pomenuto „åaðavo sunce". „Kopqasta. pokazuju mnogi motivi svojstveni idiliånom hronotopu: rodna kuãa. simboliše savršenstvo i idilu. liåni kutak deåaka: „[…] rastrgnut eksplozijom. zar se još uvijek nisam konaåno razbudio?" (to su ostaci plave boje sa znaåewem „san"). potoci. a pripovedaå se i daqe pita posle toliko godina: „Šta je ovo. kao i Ãopiãeva „bašta". i to crne boje. Reå je o odbijawu da se odraste. Uloga crne boje pomalo je podreðena simbolici crvene boje. Kada je reå o „zlatnom dobu". dobrodušnost i åestitost. izgleda. eno krv teåe kao potoåiã" (Koliko je sati. jer kada djedov unuk zaista izaðe iz dedine zaštite. „Na ovom svijetu.

posledwi je izdanak takozvanih zlatnih vremena. Zlatna boja nigde nije direktno pomenuta (sem u predgovoru). naslutila se promena vremena. on osviãe svakog Mihoqdana da åestita slavu. htonskim znaåewima ili simbolizovawu obeleÿja „onog sveta". oåekuje nepostojeãe deåake. tako ãe meseåeva hladna vatra na nebu biti suprotstavqena toploj „smirenoj djedovoj vatrici" u dolini. Ako se ima u vidu kako je djedov pobratim Petrak dolazio i na kraju nestao. i „rasplinuo (se) u sjaj i tišinu babqeg qeta" (24). ikona. mesec. Ona je naroåito obeleÿje sa svetaåkih oreola i moÿe se dovesti u direktnu vezu sa ÿutom bojom svetlosti koja sja oko svetih qudi. Zlatna boja se podrazumeva i u priåama gde se pojavquje lik slikara bradowe koji ide po selima i slika qudima ikone. groznice i veštice). djedov prijateq. i na kraju gvoÿðurija ratnog otpada. tu je sjaj kasnog babqeg leta. a verovatno i sve ÿute i zlatne boje zrelosti u tekstu nepomenute. slava. Qubinko Radenkoviã u pomenutoj kwizi navodi za svaku dvostruka znaåewa i korelacije sa drugim bojama). prazniånost. a podrazumevane u åitaoåevom „unutrašwem oku". idile. sliåno kao smena naraštaja u gråkom mitu o generacijama qudskog roda. a vatru do kraja priåe uopšte nije zapalio (we i nema). krsna slava djeda Rade. U jesen ãe naiãi i Dane Drmogaãa. zaštite. U priåi Posqedwi kalajxija stari zanatlija ãe se setiti „zlatnih bakarnih vremena" (102). vatra). u jesen je i nestao: „Te jeseni niko ga pod Grmeåom nije vidio" (Åudesna sprava. svetlost sunca. Zapravo te boje u drugom delu zbirke uopšte nema. „A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obiåno su uvijek bili prazniåni. junak iz drugog ciklusa priåa Bašte sqezove boje. odnosno boja zlata .251 jesen je i Mihoqdan. jer pred propast starog Austrougarskog carstva. Samo zlato kao metal simbolizuje svetlost. sjajni i puni šapata" (Pohod na mjesec. 25). U priåi Sveti Rade lopovski zlatna boja se širi i na samog glavnog junaka Jutara. zreli kukuruzi. kad je sve bakreno (tada najkvalitetnije) posuðe pokupqeno za livewe ratne municije (negativan aspekt crvene boje). ÿuta/zlatna meša se sa crvenom. Kalajxija Muliã. Jer ÿuto kao jesewa boja opalog lišãa i zrelih plodova. 18). kuãnog ogwišta. recimo. ali se mogu naãi neke zamene u predmetima i pojavama sliånim wenim odlikama (sjaj. peåewe rakije. boja sunca — boÿanstva. U motivu vatre. Hladni meseåev poÿar suprotan je i toplom sunåevom zraku. 20). pre dvadeset godina. Zatim mesec koji vuåe u nepoznato protivan je djedovoj vatrici — oliåewu doma. još jedan starac. baš na tom mestu. a uslediãe kalajisano posuðe. sada moÿda odrasle qude. Primeãuje se da svaka od dosad nabrojanih boja ima dvostruko znaåewe (analizirajuãi boje. ali je suprotan: zaneseni starac oåekuje deåake koji su stradali za vreme rata. kao i boja mrtvaca (kuge. onda bi zaista trebalo pomisliti da u tom naåinu priåawa postoji nekakva tendencija ka. Wegovo pojavqivawe prati zlatna boja „plavog" detiwstva: „On bi tako istom jednog dana izronio iz prozirne poplave mlakog mihoqskog qeta […]" (Ti si kow. Samarxija Petrak kao da je sastavni deo jeseni. U Danima crvenog sqeza postoji motiv pandan „djedovoj vatrici" (u Treba zapaliti vatru).

a namerava da okonåa sa sobom kao sa priåinom. nazvana u mitu zlatnim dobom) i plava boja vode jezera. Znakovi vremena i prostora Od najstarijih vremena qudski ÿivot se poredi sa prirodom. nije sluåajno data kao obeleÿje junacima o kojima se priåa kada su oni veã odavno mrtvi. veåe. zora. komikom. praskozorje ili jutro od pradavnih vremena simbolisali su bilo kakav poåetak ili roðewe. a zalazak sunca. prema åetiri godišwa doba mogu se zvati åetiri åovekova ÿivotna doba: proleãem — mladost. bez dokaza da je ikada roðena. Narodni izrazi bukoliåko-hrišãanskog po- . Nazivi za doba dana uzeti kao metafore u dva podnaslova (Jutra plavog sqeza i Dani crvenog sqeza) svakako su preuzeti iz starog mitskog poreðewa åoveka i prirode. plavom bojom. a toliko prisustvo zlatne u Jutrima plavog sqeza kao da protivreåi ovom podnaslovu. U svojoj studiji o bojama Qubinko Radenkoviã navodi za plavu boju da se wome u narodu åesto naziva i ÿuta. Dva godišwa doba uvek ãe se ponavqati u Jutrima plavog sqeza: proleãe i jesen. a kao i nije ÿuto. wenim kretawima i promenama. Sunce i Mesec. nego nešto onako — i jeste i nije" (13). åak ãe neke priåe imati tipiåne odlike komedije (Rade s Brdara. Na primer. Ovo godišwe doba tradicionalno je u kwiÿevnosti vezano. junacima koji su i daqe gospodari tog. tj. Proleãe. Ako se u slici potopqenog i nestalog zaviåaja u priåi Potopqeno djetiwstvo pomisli na boje.252 — veånog metala koji zbog svoje trajnosti simbolizuje raj i nalazi se u wemu. u woj ãe korelirati zlatna (kao nepovratna i vredna prošlost. nasuprot tome. još od antike. To su tipiåne boje Jutara koje mešajuãi se meðusobno znaåe i idiliåno detiwstvo. nepovratno izgubqenog sveta. Primer mešawa crne i ÿute kao boja smrti jeste „nepostojeãa bakica" iz istoimene priåe. obuåena u crno i u ÿutim opancima. a zimom — smrt. Ona je proglašena mrtvom. Ÿuto postaje boja prošlosti i u woj se izjednaåava sa wenom tipiånom. što je zadrÿano i u svakodnevnom govoru. predveåerje. u Uni. bili su stara boÿanstva. što dolazi od dnevnog raåunawa vremena. Takoðe. letom — zrelost. Kao što je veã pomenuto. naslovnoj priåi gde je djed sve što nije stalo u wegov spektar od åetiri osnovne boje neodreðeno opisivao tom bojom dvostrukog znaåewa: „Ÿuto je. nebeske pojave. Marijana). znaåili su kraj ili smrt. za bukoliku i komediju. za „veseo" pogled na ÿivot i svet. Oåigledna je podudarnost plave i ÿute boje. Poetiåke smernice se najverovatnije nalaze u prvoj. åije je „ponašawe" praãeno i prema kojima je proricana buduãnost. reãi ãemo za nekoga da je „u zenitu svoga ÿivotnog/radnog napona". odnosno nije sluåajno data junacima koji su bili gospodari sveta u kojem je ÿiveo junak pripovedaå. jeseni — starost. Sve priåe ili epizode koje poåiwu u proleãe biãe protkane humorom.

samo da neprijatequ ne ostane. s obzirom na seosko. Postoji sprega motiva koji åine sliku jeseni: svetlost. onda kada bude stradao tavan ujakove kuãe. Bela boja koja upotpuwuje sliku dvorišta s utabanim snegom podreðena je. biãe leto (Djeåak s tavana). zinu u mene zabezeknuto i bez rijeåi: zna on dobro. borbe za ÿivot. u Gospodu […] pa mu. ali i za trenutke posveãene izuåavawu starina („deåak s tavana" s jeseni istraÿuje ostavštinu predaka). Jesen kao simbol starosti u priåama Jutara vezuje se za staraåku mudrost („mudri smiješak zrele jeseni". a s obzirom na wihovu ulogu u prirodnom godišwem ciklusu. grešniku.253 rekla. nasilnog odrastawa. dakle u proleãe. sjajni i puni šapata. kao i najava smrti staraca. u motivskom smislu. Junak pripovedaå komentariše: „Kako ga neãu braniti kad noãas. niz potok. skupqajuãi šta naðe. što se prirodno dovodi u vezu sa ovim godišwim dobom. zlatna boja zrewa. zanosna atmosfera. snegu. ovde je u funkciji samo htonska simbolika ove boje. Zima. blago. gorki deo ÿivota. qubavna pesma nepoznatoj Marijani. da se djed Rade još prije dvadeset godina upokojio. zimi i meãavi åudovištu „koja neumorno zasipa sve pod sobom" (89). pa me tako povuku i ošamute da ne znam kud bih prije: kroz kukuruze. dešava se takoðe u ovo godišwe doba. domaãe okruÿewe. ÿita. U graniånom trenutku nasilnog napuštawa detiwstva i prelaska u svet zbiqe. Jesen. onda kada umire djed Rade. zatim dolasci djedovih pobratima i prijateqa Petraka i Dane Drmogaãe. slavske sveåanosti. U priåi Storuki seqaåak djed Rade se pomiwe kao pandan seqaåiãu koji se „snalazi" u opštoj pometwi. uz brijeg" (Pohod na mjesec. negdje tu oko Bawe Luke. 25). Leto. i ne pada na um da se sa praznom torbom lomata oko Bawe Luke […] a kanda ipak . kao i ja. Zima ãe se samo jednom pomenuti u prvom delu zbirke. — Što da propusti ovakvu zgodu i da se zeriåak ne okoristi […] Tetak Aãim. koje dolaze sa Velikim Jovom. Proleãe se pomiwe i u priåi iz mladosti djeda Rade o drugovawu i prvoj qubavi. Ovo godišwe doba najviše se pomiwe jer je najåešãi okvir za priåe u kojima se priåa o starcima. isto ovako åeåi i moj djed Rade s torbom o ramenu — pobunih se ja. sastavni su deo tih priåa: djed Rade ãe podiãi ruke zadivqen „blaÿenim goveðim neznawem" svog najmenika s Brdara. Vezano je posebno za motiv slave. 80). najmenikom primqenim oko Ðurðevdana u kuãu Ãopiãa. na koju je uvek dolazio samarxija Petrak. Prisustvo samarxije predstavqa poseban period koji se stalno obnavqao i imao posebno ime: „A ti 'Petrakovi dani' u ranu jesen obiåno su uvijek bili prazniåni. Mihoqdana. Sledeãi stepen u nizu proleãnih motiva bile bi erotske seoske dogodovštine oko „mlina potoåara". kojeg nazva i „beslovesnim bravåetom koje ni beknuti ne zna". kao i roðakovo prvo druÿewe sa „åupavim djevojåurcima". U drugom delu zbirke zima/smrt biãe doÿivqena kao sastavni. naprotiv. pri raznim akcijama vojske. Sevdah strica Nixe.

i ima sjajan i qudski lik. a na toj simbolici je izgraðena i jedna od Ãopiãevih priåa — Pohod na mjesec. a pošto je veã toliko godina upokojen. što saznajemo tek nekoliko priåa kasnije). pa ãe se „gledawe na sat" ovde nazivati „gledawem u sat" i porediti se sa gatawem u dlan. da mu kuca srce). inaåe. pokazateq je vremena. zimom. javqa se upravo u zimu. Na kraju priåe. htonskog. odnosno sprava za merewe vremena. Neobiåna je koncentracija reåi koje se odnose na åulo . sawarske ambicije za putovawem. postoji verovawe u takozvane bele dane. djed Rade „ÿivi" zajedno sa prirodom u svim priåama. naroåito iz Jutara). odnosno za odlaskom od kuãe. Ne pojavquje se u svim priåama gde i motiv noãi. 4) do kasno u noã (što znaåi i višestepenu zanesenost svim onim na šta ona asocira). namišqalica i fantazija. veåno putujuãih duša). onda u nekom višestruko prenesenom smislu razumemo ovu sliku s kraja priåe kao nesvesno deåakovo saznawe o sudbini samarxije Petraka.254 nije sasvim uvjeren da se i djed Rade neãe odjednom prikazati u ovoj šašavoj ratnoj noãi. Ovo nebesko telo u åitavoj zbirci nazvano je najtajanstvenijim ili veåitim putnikom. U narodu. i 6) pun mesec (kao lice åoveka). sablasnog. ili konkretno kao granica izmeðu unutrašweg i spoqašweg prostora. kako izgleda („sveåan i obrijan"). naroåito u drugom delu zbirke. pošto je djeda uverilo kucawe Petrakovog sata u moguãnost da je i wegov vlasnik ipak ÿiv (tj. za onostranim (åak do neba i meseca). Drugo znaåewe meseåeve slike (wegovog lica koje se poredi sa qudskim) pronalazimo u priåi Åudesna sprava. U istoj priåi glavni. kada dolazi („Na Mihoqdan. izmeðu dva sveta). koji padaju izmeðu Boÿiãa i Bogojavqewa. kada se. odakle posmatraju pun mesec. krsnu slavu […] je osvitao kod naše kuãe"). ne bi bilo åudo da se i dobri deka povukodlaåi" (118). Ako poveÿemo motive ove priåe: 1) brigu oko Petrakovog nestanka. u istoj priåi ãe meseåevo pojavqivawe uzrokovati pustolovne. navodno. veånog putnika i gospodara mrtvih. Kao vladar noãi i snova. Moguãnost pojavqivawa djeda — aveti u srazmeri je sa godišwim dobom. Sat. naslovni motiv jeste sat. sa unukom sedi „do kasno u noã" na mlinskom pragu. po zemqi kreãu duše umrlih i ostale neåiste sile. onda slika meseca na kraju zaista izgleda kao neka vrsta slike Petrakovog uskrsnuãa (što nije usamqen primer u kwiÿevnosti). Ako se još podsetimo s poåetka priåe kako se Petrak kreãe („luta od sela do sela"). 2) prag (koji na kuãnim vratima predstavqa sveto mesto gde su se još u praindoevropska vremena sahrawivali mrtvi ili pod kojim se nalaze duše predaka. u doba koje simboliše smrt. Motiv meseca ima nekoliko znaåewa. koji se još zovu i „nekršteni dani". 3) mlin (kao mesto gde se skupqaju neåiste sile. jer se noã. pa sve te karakteristike lika uporedimo sa slikom meseca koji je veåiti putnik. 5) mesec (simbol onostranog. Mesec. Merewe takve apstraktne kategorije kao što je vreme kod djeda Rade moglo se porediti samo sa magijskim åinom. kao supstitucija htonskog i crne boje (za razliku od zvezdane ili letwe noãi. Kakav mu je samo unuk. javqa i bez wega.

Ideja unutrašweg oka iz priåe Åudesna sprava poziva se kroz prvi izdvojeni primer koji potiåe od izraza bistar pogled/oko (odaje razboritog åoveka) ili bistar vid (koji daleko i dobro vidi). „pravi pakao od vatre i grmqavine. ali ãe to. Kada stignu na ciq. ispravna. meãe je na sto. okreni-obrni. drugom izdawu Bašte sqezove boje. dokazaãe i posledice nastale kada usred noãnog åekawa na odbranu glavnog grada Ilija upita naglas nepoznatu jedinicu iz mraka „Ehej. a wegova jedina zvijezda-vodiqa. zatim u drugoj slici gde ãe nas „stajaãi epitet" ove zbirke tajanstven vratiti na sliku meseca — nebeske lampe. kao i slika sa kraja priåe (gledawe u mesec). U drugom delu zbirke ruåni sat je opisan motivima identiånih asocijacija i znaåewa: „[…] Iliji. U proširenom. Švabo. na gredu. Da. zaista se nešto razbistrilo pred oåima kao da pri sebi ima neku tajanstvenu lampu pa je samo digne u visinu oåiju i — gle! — sve stvari pokaÿu svoj pravi lik i pofronte se kao za paradu" (Koliko je sati). još jedan nastavak Åudesne sprave. naše izraze uvidiðati nešto. koliko je sati. ovakav ãe biti susret wihovog vodnika Malete i neobiånog putokaza rodnog zaviåaja: „Uze Maleta tu vaser-vagu. za ravnu zemqu. o viðewu te slike. Jeste li vidjeli da se ona samo na ravnom smiri i pokaÿe svoju trepetqiku. koje nije ušlo u sabrana dela.255 vida: vaser-vaga. Da je saznawe pogubno. od koje je djed zakretao glavu. Pitawe saznawa istine (takoðe iz prve priåe) dato je ovde u slici nastaloj od izraza pokazati svoje pravo lice i nauåno-vojniåki ureðene slike sveta. pa su se sve do jutra makqali i nosili i sa Švabom i sa svojima" (147). ali se moÿe preinaåena prepoznati u motivu „putokaza". da. kao i pokušaju wenog razumevawa (uporedi nemaåku reå Wissenschaft. pokazao se zapravo kao loš. upravo kao i mesec. u najmawu ruku netaåan savetodavac. oko sve prilike. U toj priåi grupa izgubqenih boraca pokušava pomoãu vaser-vage (koja je kod djeda Rade bila kao neko urokqivo oko) da doðe do svoga zaviåaja. biti nešto za Banat. banatska . postoji priåa Banatska sprava. U istoj priåi postoji još jedno poreðewe sata sa „unutrašwim okom" (intuicijom): „Došlo nekako Iliji tako pri duši kao da se u ovoj […] noãi izgubio i skrenuo nekud s linije […]. Ideja „unutrašweg oka" ovde nije jasno naznaåena. upravo kao i mesec kome su se za odgovor na kraju priåe „obratili" djed Rade i deåak pripovedaå. otkad je dobio sat. iako bi se moglo reãi i obrnuto. izraz paziti kao oåi u glavi. U tom smislu kretawe pomoãu sata (koji kuca kao srce) kroz prostor i vreme moÿe se porediti i sa kretawem duše (srca) pomoãu wenog unutrašweg oka. delo qudskih ruku. ugasila mu se na roðenoj ruci i ostavila ga samog u pustoj nemjerqivoj bestragiji" (146). Sat kao pokazivaå vremena. pa ãe ti istom grgutnuti: — Nema šta. kao urokqivo oko. videti suštinu ili sanskrtsku veda). a sposobna je da se svuda kreãe i sve vidi. u sliku sveta. zdravqa ti?!" da bi navio sat. Ona je ponekad veåiti putnik. navedeni primeri sa glagolom gledati. jer sat je prestao da radi. uzdanica wegova. a åovek mu je sƒm pripisao netaåan odgovor. vaqana stvaråica. na pod. Tu nastaje haos. Svi ti motivi potenciraju ideju o ÿeqi za saznawem ili o pogledu u nešto pred nama.

unuk pripovedaå sluša priåe starijih. Potop simboliše brisawe. nestaje". uprav tako. Nije woj roðenoj ravniåarki. vreme i ÿivot ekvivalenti su. Jedna je biblijski potop. ÿivotvorni vjeåiti elemenat koji ne stari. na još novoj nezasjeåenoj ivici jezera. U sve tri priåe velika voda prekriva prethodni svet. Qudski faktor. a zapoåiwe nova. veånošãu: „svemoãna voda. Ãopiã nigde ne insistira na vezi sa ovim mitovima. proreãi skore migracije krajiškog naroda u Vojvodinu. sada tako pusto i tuðe nama obojici. Ãopiã povezuje motive vode i vremena upravo wihovom zajedniåkom simbolikom. 170) i ÿivotvorni element („— Ne tu sve poåiwe […] Ovo malo mirno more. pored drugih faktora. U priåi Potopqeno djetiwstvo junak se vraãa u rodni kraj i ne nalazi ga. Neprobojna voda za qudsko oko je i granica svetova („Tu. kojim se završava jedna epoha. prekriven prošlošãu. 305). Skoro svi junaci tako su opisani: djed Rade je uvek u nekakvom razgovoru. lajtmotiv Jutara. idiliåan motiv koji simbolizuje sreãu. U Jutrima plavog sqeza junaci se åesto ponašaju na isti naåin ili se neki dogaðaj prikazuje u periodiånim razmacima. veã samo postoje eventualne åitaoåeve asocijacije na wih. Nesvršeni glagolski vid. ali i materijalizovana metafora prošlosti kao nepromenqivog i „sahrawenog" vremena. ÿivot. igru. U istoj priåi izraz suprotnog znaåewa u odnosu na sliku stajaãe vode. koji samim tim postaje nepovratan. 172). Beograd 1972. bajoslovnom kontinentu koji u jednom danu nestaje pod vodom. prekid ili nestanak prethodnog stawa. veã zatiåe veštaåko jezero koje je sve prekrilo. Potoci su opšte mesto. u sporu sa sagovornikom. sve se prekida. Sava zadeva djeda i priåa o svojim lopovlucima. Voda. bez godina. 172). tiåe se bolnog toka ÿivota. negativna odredba novog doba. baš najlakše bilo da se lomata s vama po onim pustim brderinama. Motivi vode. radost. zbog nekih sliånosti. razlog je nestanka starog sveta. Druga je antiåki gråki mit o Atlantidi. pomiwe vile ili oprašta. Petrak uvek dolazi na slavu i priåa o kowima. što verovatno proizilazi iz poreðewa sa izmewenom slikom kraja ili pustoši zemqišta posle povlaåewa vode. a ponekad se pretvara u nepremostive prepreke. Vreme se ponekad ponaša kao prostor: moguãe je kretawe kroz wega. tako ãe i Maleta svojim gledawem u vasericu. Moguãe je napraviti dva poreðewa ove slike i poznatih mitskih priåa. posmatra djeda Radu… .256 sprava. Sirota mašinica. Kao što je djedu Radi sat bio ÿiv a gledawe u sat kao gatawe. bez promjena…" (Potopqeno djetiwstvo. Nasuprot wima. zaboravqen. kao što je i prošlost u qudskoj svesti prekrivena slojevima ili dubinama vremena. Bašta sqezove boje. Prosveta. postaãe sjutra zaviåajni vidik nekog novog djeåaka". spravu sa trepetqikom/dušom/unutrašwim okom. Arhetipska osnova za stvarawe mitskih priåa posluÿila je i u slikawu prošlosti prekrivene veštaåkim jezerom. „hladna struja vremena". Vaser-vaga je ovde åudesna ili tajanstvena lampa koja osvetqava i pokazuje put u skrivenu buduãnost. u Danima dominira slika jezera. kud zabasa u ove naše kamenite podbiguze" (Branko Ãopiã.

evo veã drugi dan neprekidno jaše za vratom" (Bombaši pred muzejom. „doåekivan s najveãom radosti". Ako se glagoli i izrazi koji oznaåavaju da je neka radwa duÿe trajala naðu u uvodima priåa drugog ciklusa. On je „åitave godine lutao ispod Grmeåa. 20). 17). Ali nije prikaz uåestalosti i trajnosti vezan samo za ovog junaka. na ukuãane. ne nose isti smisao kao u prethodno opisanom periodu detiwstva koje je trajalo desetak i više godina. 149). nego su me zviÿdukawem i raznim znacima zivkali da doðem vireãi iza plota. aborta. 20). prašine i svakog drugog ðavola koji im. na dogaðaje. u jednoj od prvih priåa uvoda u drugaåiji svet. […] i qudima pravio i popravqao samare. on je sjedio meðu wima […] uÿivajuãi u wihovim priåama. Situacije i stawa u kojima nalazimo junake Dana traju najviše do nekoliko nedeqa. stari zanatlija „kalajxija Muliã. obiåno nisu ni smjeli da zavire u kuãu. Kada se opisuju Petrakovi dani. sjajni […]". „konaåno i Šesta liåka napušta brda rodnoga kraja. „quti Krajišnici. „tiho i nikom na smetwi. 121). ÿivahan speåen Ciganin". Stricu Nixi dolazili su srpski dobrovoqci. mene su. […] Mikanov brat Jovaš prepucava se sa grupom ustaša […] Dotuÿili su mu veã od ranog jutra" (Braãa. smeštajuãi je na taj naåin u petrificirani vremenski okvir Jutara plavog sqeza. Izdvojeni glagoli i reåi izvedene od takvih glagola oznaåavaju radwu koja je duÿe vreme trajala ili se ponavqala. prekida se takva slika sveta. istina. besmisleno gine od zaostalog ratnog otpada — bombe koju baca pred prag seqaka ne pogodivši se s wim u otkupnu cenu. Fraze i sintagme koje odreðuju vreme — „Petrakovi dani". birtaša simboliånog prezimena — Marka Beniãa. „skoro svake godine u proqeãe". ameriåki rudari […] Mamu su obilazile kume […] pa åak sam i ja imao svoje roðene goste koji. Petrakov pandan. „kad je umrla djedova baba Milica". bubeta i grize. […] i zdravio se s djedom" (Åudesna sprava. To se širi i na druge junake. 74). „dok je moj djed Rade momkovao u Lici". propijajuãi svoju zaradu". Na primer. najviše privlaåili gosti moga djeda Rade […]" (Ti si kow. a „[…] Na Mihoqdan […] je osvitao kod naše kuãe.257 Najoåigledniji primer tog pripovedaåkog postupka jeste graðewe lika samarxije Petraka. koji je „obilazio […] preko pedeset godina naša sela i kalajisao bakarno suðe" (100). kao uobiåajena ponašawa. Kasnije u Danima crvenog sqeza. ÿiveo". koji je inaåe „godinama". kaÿe se da su oni „obiåno […] uvijek bili prazniåni. poåeci priåa u tom su smislu uvek uopšteni uvodi sa naglašenim znaåewem „da je to što je ispriåano tako uvek bivalo": „U našoj kuãi svaki ålan familije imao je svoje goste. gde je slika obnavqawa dala utisak trajnosti ili ponovqivosti. sviwca. Ili o mladosti djeda Rade: „Dok se glasna bratija razmetala […]. 124). Besmisao novog doba oliåen je i u neplemenitom postupku zanatlije. diveãi se i åudeãi" (Dane Drmogaãa. „kad je stric Nixo kod kuãe". ipak. u skladu sa dinamikom i raznolikošãu radwi ovog ciklusa: „sipa sa zidova malter i ujeda dim za oåi […] više se rve. on se. „baš u te åemerne dane" — skoro po pravilu stoje na poåetku priåe. potamweli od nespavawa. […] ali. meðutim. Podgr- . „provodeãi dane za izlizanim šankom svoje radwe" (Ne traÿi Jazbeca. „najprije propituje za kowe" (Ti si kow.

sraslost ÿivota i wegovih dogaðaja s mestom — s rodnom zemqom i svakim wenim kutkom. u kojem ãe ÿiveti deca i unuci. iako govori o dogaðajima koji su se zbili pre više decenija u ratu. Idiliåni ÿivot i wegovi dogaðaji neodvojivi su od tog konkretnog prostornog kutka u kojem su ÿiveli oåevi i dedovi. Taj prostorni mikrosvet. Za razliku od navedenih primera iz prvog dela zbirke. rodnim poqima. gde „naleÿe na ramena jezero zgusnutih zvijezda. sveãa. opisi naåina ÿivota kao da zatvaraju sve ono staro vreme u jednu izolovanu. Idiliåno-bukoliåka slika iz junakove prapostojbine „dalekih vuåjih vremena". stajaãi motivi — odlike kraja kao što su dogodovštine sa najamnicima. I. 352—353). priåe o carevima i carevinama. proleãa kao mladosti i wenog veseqa ili starosti kao zlatne jeseni bogate prezrelim plodom. 145). okamewenu celinu. zalazi u le- . djedove Like. rodnom dolinom. 142). „danonoãno u borbi […] gura åuvena Krajiška divizija" (Koliko je sati. niz ÿivota pokolewa moÿe biti neograniåeno dug. stvarno nije povezan sa drugim mestima. ponavqawe dogaðaja. Kruÿewe radwi. Podgrmeåki kraj. Idiliåni hronotop. qudi. gaj. gde je radwa vršena duÿe vreme u prošlosti. potok. ograniåen i dovoqan sebi. s rodnom kuãom. a dušu izvlaåi ojkava pjesma nevidqivih djevojaka". i kreãe nekuda prema Vrbasu" (Plavi lonåiãi. „veã danima i nedjeqama brigada se varaka s premoãnim neprijateqem" (Miloš lisac. s rodnim planinama. u idili je taj zajedniåki jezik mahom postao potpuno metaforiåan i samo mawim delom ostao realan (najviše u zemqoradniåko-radeniåkoj idili)" (isto. spadalima. 128). „vreme naših dedova" u nepovratnu prošlost. detiwstvo. stvarno se odreðuje jedinstvom mesta (kurziv A. ÿandarima. Bahtinova ideja vraãa na poreðewe smene perioda u prirodi sa qudskim dobima ÿivota. ikona. o rakiji. lepote prirode. ratarsko okruÿewe (ÿito. u veãini sluåajeva. To na neki naåin. kukuruz. „organska povezanost. Ali lokalizovan u tom ograniåenom prostornom mikrosvetu. wihova uåestalost u prošlosti. 136). selo. rekom i šumom. koja je postala naša baština. naivnost i dobroãudnost djedova. domaãe ÿivotiwe. u ovim primerima je upotrebqeno sadašwe vreme.258 meåa. jedinstvo wihovog ritma. mlin. „quqa se veã satima" (Orasi. zajedniåki jezik za prirodne pojave i dogaðaje qudskog ÿivota. poziva na poreðewe sa bilo kojim „sadašwim" trenutkom. idiliåna proleãna ili jesewa slika sveta. Kao što kaÿe Bahtin. svetac). Naravno.) […] To jedinstvo mesta uslovqava ublaÿavawe svih vremenskih granica i stvarno doprinosi stvarawu cikliåne ritmiånosti vremena koja je karakteristiåna za idilu" (O romanu. bukoliåka poreðewa. kow kao plemenita domaãa ÿivotiwa. priåe o lopovlucima. wiva). sa ostalim svetom. Bahtin to prikazuje kao „spoj qudskog ÿivota sa ÿivotom prirode. religiozni momenti (slava. U prilog tumaåewu slike sveta Jutara plavog sqeza mogu se dodati još neki primeri: grejawe djedovih leða. Jedinstvo ÿivota pokolewa (uopšte ÿivota qudi) u idili. 355). a åije su specifiåne slike simboli krajwe idiliånog znaåewa: kuãa. za deåaka zanimqivi razgovori staraca.

moja veseqaåina? — opet graknu putnik šireãi se na ulazu u dvorište. Metaforiåna . kad je preko noãi nestalo silne carevine i wezine moãi. u tuÿnu i sivu bestragiju. tako i junakov uzor. pusti se trkom u prošlost. odnekuda dobro poznat. kamarate moj. pre preseqewa u Bosnu. kao da se spasava od åitavog svog varqivog ÿivota koji ga odvuåe niz maticu. serbez i pokojnici hodati okolo. Navedeni odlomak predstavqa djedov model åeÿwe za deåaštvom. Povratak ishodištu „— A je l' ÿiv moj Radoja. åekati ona dva svijetla perca da se zazelene na mrkoj oranici. ostavili djetiwstvo. šta se ovo zbi s tobom! S jaukom. Ostavili. […] — E. — Šta je sad ovo.259 gendarno i kosmogonijsko. odakle mi ti doðe! Odakle? Iz one skrovite vrtaåe gdje su. pati za nepovratnom prošlošãu. a?… Pa šta. pun kukuruza. jer ta je priåa o pramodelu. zar natovarih na pleãa veã šezdeset godina! Kuku. Dane. kanda. pa opet — Jovo nanovo — u sjetvu. vala. pa ãe ti se osokoliti da zapodjene razgovor i s tim — daleko od nas bilo! — ustavšim iz mrtvih. osobito u ovaj šumni dan prezrele jeseni. smireno najavquje da se vaqa zeriåak odmoriti. Tako u sebi zakquåi moj dobri djed. Kao što junak pripovedaå u åitavoj zbirci govori o jednoj istoj temi. dokoni su. jadni Rade. i o pravremenu. Tek sad se djedove oåi netremice zakovaše za pridošlicu. 79—80). veã i mrtvi ustaju. idiliånoj djedovoj mladosti. — Dane. zajedniåki. sa tek razdvojenom zemqom od neba. Opet uz djeda novi trnci: otkuda to šapãe mladost. onda mogu. u vjeåito obnavqawe. utopqeniåki. sustiÿuãi dve durašne djeåaåine […] — Ajme meni. Osnovna ideja ovog mitskog uzora ima i drugu. Rade. kao i preinaåenim motivima vila/sirena/zlih sila koje odvlaåe åovekovu dušu. a evo ga ni do danas preboqeli nijesu" (Dane Drmogaãa. Taj glas. Wegova uloga u Jutrima mitska je. odakle je djed potekao. sliånu varijantu u mitu o Persefoni i Demetri (o Izidi i Ozirisu ili o Isusovom vaskrsnuãu). zar se više ne sjeãaš Dragiwe Keåine. za nemoguãim. kako li se to prošlost vraãa? Nije li ÿivot okrenuo natraške. a oteÿao koš. evo. proÿe djeda åudnom. Pograbi ga åvrsto. hajduk-cure iz Drenove Uvale? — odvrati putnik novom zagonetkom. o takozvanoj patwi za izgubqenim rajem. ali kao da dolazi s drugog svijeta. kad åavka glasno åvakãe o smrti i rastanku. Rade. o idiliånom praprostoru. kome se vraãa kroz sve ove priåe. sruåi se djed na svog gosta. svome ishodištu? Svaka su åuda danas moguãa. nezemaqskom jezom. I okrenu djedov ÿivot nazad.

260 slika iz predgovora o biqci koja bez prestanka niåe. ali i sa povratkom u htonsko. središwa taåka oslonca je djed Rade kao glavni junak pripovesti. 170). tlu). a drugi nekadašwi kradqivac sitne stoke i kowa. Iz perspektive junaka pripovedaåa u åitavoj zbirci. vrati svome ishodištu? Glavni junak Centar sveta. nikada ne bi palo na pamet da mu . ali prema perspektivama ostalih junaka svet ima više glavnih taåaka oko kojih se okreãe. åiji je koren neuništiv. cveta i obnavqa se. „glatko i reåito" se moli novopeåenom svecu Radi i qubi ga u ruku pred qudima. prolaze se razne faze puta. ili u Zatoåniku Stevanova odluka da treba iãi „trbuvom za kruvom kao i naši stari". zatim pobratim Petrak i kamarat Dane Drmogaãa. sve do Nepostojeãe bakice koja se vraãa åak iz „Afabrike". prenatalno. a s druge strane nalazi se åitava roðaåko-pobratimska bratija: brat Vuk i brat Sava. potom zamišqenog djedovog vukodlaåewa. gde se motiv povratka poredi i s motivom klijawa ÿita na proleãnoj oranici. dedovini i zemqacima. generacijskom odlaÿewu. ali se razlikuju po liånom opredeqewu ili sklonostima. Na kraju krajeva. — Ne. Oni su sliåni po rodbinskom odnosu sa djedom Radom. Wih trojica se åak nazivaju „mrtvi austrijski åvor lopov — ÿandarm — pokorni podanik" (u Nixinoj rakiji). zakquåka da „treba naloÿiti vatru" kao što je bila djedova i saåekati nekog izgubqenog deåaka „plavojka. do prihvatawa religioznosti naših starih roditeqa u Magarcu s åeqadeãim nogama. nestaje. djed Rade je okruÿen sa dve strane. vraãawe u potopqeni rodni kraj („na još novoj. zatim veã navedenog susreta djeda i Dane Drmogaãe. odluka da se. onako kako bi on to najboqe mogao. sve se prekida. recimo. Dok Vuk Radu destabilizuje surovim istinama o mlinarewu ili o Nixinoj rakiji po selu na glas izašloj (u Nesmirenom ratniku). jedan je bivši ÿandarmerijski feldvebel. tu sve poåiwe — šapuãe došqaku negdašwi djeåak". odnosno sa slikom „ustavših iz mrtvih". preko djedove vatrice u dolini kojoj se unuk vraãa. u åitavoj se zbirci rasprostire kroz najrazliåitije motive i priåe: od navedenog motiva iz predgovora. za sigurnošãu koja se nalazi u sopstvenom korenu. odakle se moÿe krenuti ponovo. odluke strica Nixe da se naseli u Banat. S Vukom i Savom u nekoj je vrsti stalnog duela. kao mitsko-istorijski model o lutajuãem narodu: otiãi i vratiti se majci zemqi (kao i djed Rade pravoj zemqi. Na primer. nije li sama pišåeva odluka da piše o svom detiwstvu. dotle Sava stavqa svog brata u svaku nepriliku: pronosi glas da je brat Rade fantazirao kod mlina. Ÿeqa za odlaskom i povratkom nekakvoj sebi svojstvenoj suštini. Potopqeno djetiwstvo. ali mu. sadrÿi ideju o kruÿnom kretawu: postoji poåetak od kojeg se kreãe. i vraãa se na kraj — poåetnu taåku. kao zreo jeåam" (168). nezasjeåenoj ivici jezera. zatim dezertera iz Plavih lonåiãa. prvo ukuãanima. upuãuje ga da vidi gde se slikaju sveci. onostrano. što je svojevrsna poenta na opštu temu nepriznatog i raseqenog naroda.

Toj sobici unuk ima pristupa. Sav svet se kreãe pored djeda Rade. Iz unukove taåke gledišta svet se i fiziåki rasprostire u nekoj vrsti koncentriånih krugova oko djeda. za Petraka svet je pun kowa. a i brat Vuk toliko „nablati" seoski mlin da preostaje jedino onaj na slici. zadrÿavaju se i odlaze. slikar bradowa.261 ukrade i posmrtnu sveãu. Jedini djed Rade ostaje uvek na jednom mestu. putuju. a on kao da je nepokretan otkad je došao iz Like. Sledeãa. doåekuje. a za unuka pripovedaåa pun je zanimqivih qudi i priåa avantura. U susretu sa wima djed Rade deli iskrenu radost. Granice tog sveta delimiåno su neodreðene i uvek se šire u zavisnosti od djedovog sagovornika i iskustva priåalaca i slušalaca: jednom saznajemo da je to Bihaã („Savin svijet prostire se do Bihaãa. i ne odriåe se „svog brata i pravog svetiteqa" ni pred ÿandarima. Centar sveta se daqe širi na selo sa livadama. a samim tim i povoda za kavgu. sa svojim prvim odlaskom za najtajanstvenijim putnikom mesecom. jer je åiåa nekoliko puta tamo leÿao u hapsu". grejuãi dedi leða. ta- . Oni dolaze. Wegova „grbava leða" asociraju na sliku pogrbqenog starca Grmeåa kome se „vraãaju" dezerteri iz Plavih lonåiãa (kao što se i unuk pripovedaå vraãa svome dedi ili se „pentra […] preko djeda. potocima. svet bio pun lopova koje vlast treba da uhapsi. šira granica tog centralnog mesta svakako je kuãa sa baštom. ali i duboko potresen wihovim ÿivotnim istinama: da je åovek (ako je uopšte dostojan takvog poreðewa) isto što i kow ili da su neki posebni trenuci i qudi u našim ÿivotima presudni. od toga je jedan zanatlija sa kojim se åesto viða. Centar je djed u svojoj sobici. zatim Una. Ako pratimo perspektivu koja polazi od tih likova. wivama i gajevima. drugi hajduk koji izrawa iz zaboravqene prošlosti. za brata Savu svet je pun stoke i stvari koje treba „diãi". pa Cazin („varoš s kraja svijeta" ili „iza krajwe granice svijeta. Brat Vuk i kamarat Dane Drmogaãa na sasvim su suprotnim stranama neke pretpostavqene skale vrednovawa sveta i qudi. preko nevidqiva ÿiva brda" /37/ da mu greje leða). a zatim i na åitava sela pod Grmeåom. koji simboliåno stoji umesto slike neke crkve). jer to je „skroman i åestit lopov koji ima duše i srca" (Rade s Brdara. dvorištem i okuãnicom. pa åak i lopov Sava i bivši „progoniteq lopova" Vuk. Za strica Nixu svet je åak do Amerike. besposliåe. Odlazi samo u mlin zbog ÿita ili se tamo prepušta seãawima na drage pokojnike. sa slikom mlina kao jedinog preostalog svetog mesta (crkava u tim krajevima nije bilo u blizini. u svojoj kuãi. za Danu Drmogaãu pun hajduåkih neprijateqa — ÿandara i ostalih predstavnika vlasti. 14). uprošãene slike sveta: za brata Vuka bi. Ova dva lika nigde se ne susreãu. 48). dobijaju se ovakve. rodnom planinom kao obeleÿjem kraja. Åudesna sprava. pije s wima rakiju ili poteÿe svoje vile na neposlušnike. Drugi par je pobratimski. kao za bivšeg austrijskog ÿandarmerijskog feqbabu. i kalajxija Muliã. Svi oni pripadaju grupi qudi — lutalica åiji je centar sveta u obliku puta. za razliku od Vuka i Save (u Nesmirenom ratniku). samarxija Petrak. razgovara. åesto ostaje iznenaðen. sele se… To su putujuãe zanatlije. prolaze. ali i junak pripovedaå. najmenici.

Meðutim. na primer posledwa pripovetka Jutara — Svak svoju pjesmu. jer centar je i pripovedaå. koje preseca sliku kraja. crkvu. Centralizacija prostora se prekida djedovom smrãu. na sebe i na staråiãa. To je pomalo ironiåno. kao nekada djed Rade u Pohodu na mjesec. Sveti Rade lopovski. kao i pomerawe centra perspektive sa djeda Rade na nepoznate qude. Nekadašwi pripovedaåev centar sveta iz detiwstva i kasnije postoji kroz wegovo seãawe. To je slika sveta puna mitraqezaca i raznih obiånih. a potom je i udvaja. djed pomiwe svetog Petra na nebesima. zateåenih u razliåitim ratnim i poratnim situacijama („dobri qudi i sveti bojovnici"). koji. u detiwstvu nerazdvojan od svog djeda Rade o kom priåa. na primer Amerika iz pustolovina strica Nixe ili u drugom delu zbirke åuvena Afabrika iz priåe „nepostojeãe bakice". Muåenik Sava. Sveti Rade. U sledeãoj priåi veštaåko jezero nad zaviåajem. Oåenaš. nepotrebno udvojeni i suvišni. Ovo je razloÿeno bivše bipolarno „ja + djed Rade" rascepqeno posle dedine smrti i ostalo bez svoje druge polovine. ima još daqih krajeva van granica poznatog ili predstavqenog pripovadaåevog sveta detiwstva. Švedska u koju se odlazi „trbuvom za kruvom". okrenuti naglavce. poduåavajuãi najamnika. posmrtnu sveãu. o kojima bi se brinuo. Tema priåa u Danima crvenog sqeza nije više jedan veã takozvani kolektivni junak. zatim u prvoj i drugoj priåi drugog dela (Djeåak s tavana i Posqedwi kalajxija) efekti eksplozije i raspršivawa anticipiraju difuznu sliku sveta i razbijawe slike koncentriånih krugova. Savršenstvo starog sveta simbolizovano prostorom u obliku kruga (ili koncentriånih krugova) prestaje sa prelaskom junaka pripovedaåa iz jednog u drugaåiji svet. svetu nedequ. U priåi Rade s Brdara. na prirodu je preslikano pripovedaåevo duševno stawe: „po wegovim ivicama. To potvrðuju sami naslovi. groteskno i sablasno izvitopereno sopstveno ja koje pokušava da udvajawem vaskrsne nekadašwu celovitost svoje dvostruke prirode. Pokušaj reanimacije tog centra u svom sopstvenom ja (u Treba naloÿiti vatru) odvija se razlagawem na prvo i treãe lice. pa åak se moÿe tu uvrstiti i izraz „blaÿeno goveðe neznawe" — bukoliåko stawe raja. åesto dobronamernih qudi. 17). Samo letimiåan pogled na naslove u prvom delu zbirke ukazuje na to da u woj postoje sakralni motivi: Kowska ikona. 64). Ti novi bregovi nijemi su kao i svi utopqenici. ãute okolni bregovi.262 mo negdje za svetlucavim srebrnim Cazinom. Djedov doÿivqaj mlina povreðen erotskim priåama brata Vuka po- . ali ipak ÿive nekakvim svojim ÿivotom ukletih sjenki" (170). Veã se u drugoj priåi po redu Åudesnoj spravi nailazi na fraze nastale pri crkvenim obredima (djed prima sat „poboÿno kao naforu pred oltarom". Deda i unuk dele centralno mesto u zbirci. zanesenog kao što je i sam pripovedaå. åeka kod vatre (doduše još nenaloÿene) neke svoje ozeble deåake koje je sreo u ratu. Bogorodice djevo. Sveti Rade lopovski. Pripovedaå unuk je nema senka svoga djeda Rade. gradom iz samarxijinih priåa". pre dvadesetak godina. kojem ãe se vraãati konkretno kao rodnom tlu u Potopqenom djetiwstvu.

Iz wega je zraåila takva djeåaåka prostodušnost da je odmah. starci prihvataju kao nekakvog zajedniåkog prijateqa: „Kad sqedeãe jeseni. a wegovi pajdaši. sjenila budne oåi åuvara reda. osjeãali su se olakšani i åisti. nije pakostan i zavidqiv. to mi ne staje pod kapu. sasvim religiozan. ne zakliwe se laÿno. u svetiwi. uÿivajuãi u wihovim priåama. ko te stvori tako dobra i nezlobiva. ne laÿe. „preko potrebnih åoveku seqaku" (Kowska ikona. poput vraxbine. Åuma me pokupila ako ti gore. Radoje. Tu je i niz ikona svetaca. nije on za te poslove. ne otima ÿenu drugome (kao u deset boÿjih zapovesti!). vernost. kao da su bili kod popa na ispovijedi. lugarima i raznim drugim podozrivcima kad je Rade bio meðu wima. Dane Drmogaãa ãe i posle pola veka utvrditi djedov karakter: „Ama. […] za åesnicu […]" (36). on je sjedio meðu wima i nasmijan i radoznao. pravedan. pa ãe se kao svetac i poderati — bez imalo zlobe govorili su oni. sa- . Neobiånosti djeda Rade pomiwu se u svakoj priåi. gdje se meqe brašno za kruv. i dragi bog uåinio. a kad bi mu ispriåali kakav svoj nov hajduåki podvig. iz saoseãajnosti. liåkih spadala i lopova od svake ruke. diveãi se i åudeãi. åinilo da pred sobom imaju sve samo boÿje cvijeãe u proqeãe. muåenika i bogougodnika. opet nisu ni pomišqali da mu zamjere što je drukåiji od ostalih. blagonaklono gleda na qudske mane. 39). tako da se moÿe govoriti o izvesnoj totemizaciji kowa kao ålana ili izrazitog predstavnika zajednice. Vaÿnost koja se pridavala kowima u tim krajevima skoro sasvim je podjednaka onoj prema qudima. Pri takvom poreðewu slušalac zaista zaÿeli jednim svojim delom da se poistoveti sa plemenitim biãem. dobronameran. Momcima je lakše bilo izaãi na kraj i sa ÿandarmima. Uglavnom saznajemo da je pomalo sujeveran. U jednom razgovoru sa samarxijom Petrakom djed u poreðewu s kowem dobija najboqe atribute i pohvale: duša od kowa (odnosno duša od åoveka). „Roðewe" ÿdrebeta je povod za neodlazak u školu. a starog slepog kowa. — Neka našeg Rade. Dok se glasna bratija razmetala štokakvim kradqivaåkim podvizima i drugim nepodopštinama. jer je plemenit: ne vara. ne izmoliš kakvo lijepo mjestašce åak i za ove xandarske vucare […]" (81). nasmijao se i oprostio. koji samo ÿdrakaju šta bi se dalo pridiãi i što nije za nebo åvrsto prikovano" (74). kao što bi. prašta… Wegov specifiåan lik ilustrovan je u Dani Drmogaãi ovako: „Djed Rade bio je dobrodušno i åestito seosko momåe. 'na licu mjesta'. — Rodio se kao svetac. a ne zgoqne prepredewake i macane. za trenutak. Ali tu je i indirektno poreðewe åoveka i kowa po wihovom teškom radnom veku: „ti kao da åovjeku praviš samar" åudi se djed Petrakovoj osetqivosti prema kowima (u Ti si kow). kod svetog Petra. prava bijela vrana meðu pustopašnom i raspojasanom gomilom svojih vršwaka.263 tiåe iz agrarno-hrišãanske sakralnosti: „[…] Zar u mlinu. Nije mu ni na um padalo da nekad nekog ukori za kakav lopovluk. vaqda. kao i obiåno. uteha. pa im se. najboqi slušalac kakav se dade zamisliti. Åuo Rade.

Lopovi su åesto kowokradice. totem zajednice. Tako ãe slika djeda Rade — sveca pasti „odnekle odozgo. a mitraqez se naziva šarcem. kao svome.) Krug priåa „kowsko-sakralne" tematike završava se pomalo sofistiåki: djed je kow (treãa priåa). evo i tebe posvetiše!". Ali moglo bi se reãi i to da ova priåa sa kraja jednog perioda simboliåno nagoveštava da. pijuãi. Motiv svetaåkog atributa razvija se još od prvih priåa o ÿivopiscu raznoraznih pa i „vuåijih svetaca". Djedov brat Sava. ÿali se na svog svetog Jovana jer mu se åini da je uveåe. i sam svetac krenuo nazorice za wim sa onom svojom sekirom. kad nestane tradicije oliåene u našim starinama i naåinima ÿivota. po narodnom verovawu. Tamo su. kow. a stari Rade otišao da s paripom slavu slavi i åaše ispija. […] ostaviše slavsku sofru i ostale goste i preseliše se u štalu. Mihoqdan. ko je sad veãe goveåe […] il' ti. tj. a veã vidi svoje presvete vile kako sijevaju kao biå svetog Ilije".264 marxija Petrak stiÿe na našu slavu. lopovije i tvoje magareãe vjere? — Oÿeÿi. plakali i qubili dorata. Djedov atribut su vile. koliko boqe moÿeš. onaj ko je dosadan naziva se „kowskom muvom". kada poðe „po svom poslu". znaåi i djed je svetac (deveta priåa). sinovca Nixu („vrišti djed u sebi. Marijana. progledati kroz prste. kad hoãe nešto da kaÿu. iz raskošne orahove krošwe". brate. a ovaj novi ãe mu. posvetila ti se draga ruka!" (72). sve dok tako i ne pospaše u sijenu pod jaslama. Åak je i oreol na slici djeda Rade nazvan „svetaåkom potkovicom". „Aha. U posledwoj priåi o djedu. Preåi je wemu dorat nego mi svi" (87—88). i to kowokradiåki. il' oni […] ili. kao uostalom i „kowski sveštenik" samarxija. samim svetim Kirijakom Mihailom. na kraju. ispod repa izvaðeno". Više su se bavili wime nego. . iz krošwe drveta pod kojim se. prijateqi i dostovi. […] Toliki kumovi. takozvane rajske batine. kao da potvrðuje ovaj redosled i samarxija u priåi Sveti Rade lopovski (61). uzimajuãi „bradowinog novopeåenog boÿjeg pravednika Radu lopovskog" (66). lopovski. (I u drugom delu zbirke prikazan je isti pogled na svet: medresa je zbog svoje fasade „putasta kuãa". boÿe nas prosti. naizmjeniåno pjevali. Ãopiã naglašava da je ovaj junak bio kao svetac. ima simboliåno i htonsko obeleÿje vodiåa duša u onaj svet. 53) i na brata Savu kada se vratio iz sreskog zatvora: „I de ti reci. da su razulareni i rasamareni. kow je svetac (šesta priåa). dok ãe za namernike lutalice stric Nixo reãi „s glave skinuto. kao „dragi bog" i na druge naåine. pa su i jezik i frazeologija specifiåan idiom koji odaje sliku takvog kraja i naåina ÿivota. Kow jeste tipiåna oznaka zajednice. sipqivi moj paripe. kod kowa. koje su verovatno potekle od vaspitne. ja glavom koji sveca izigravam i slušam tak'u benu. On ih vrlo åesto pomiwe ili „poteÿe" na svoje neposlušnike. on i djed prosto se pomamiše oko slijepog kowa. „zarÿu". kojima je umesto krsta slikao lovaåke puške ili karabine. nestaje i åitav jedan svet. a ÿandari. Sa svetaåkim se mešaju neki paganski motivi sveta umrlih. a ne traÿim vile da te vaqano izmjerim preko leða zbog tvog trtqawa.

isto kao i åovek. za vjetrovite noãi. pomiwe se moguãnost djedovog vukodlaåewa (u šaqivom smislu). Posledwi kalajxija ãe stradati na poåetku drugog dela zbirke. To uopšte nije neobiåan spoj. te on zakquåuje da ne pripada ovom svetu: „Ja više nijesam åovjek od ove drÿave. kad prepozna sebe u naslikanom svecu. a upotrebqeno je i poreðewe sa dokonim pokojnicima koji hodaju uokolo. jer umetnost je „ðavoqa rabota". koja nije od ovoga sveta. Pobratim samarxija Petrak. pripisuje se svest o tome. „da se zbog krivice åopor šumskih razbojnika (ne) okomi na kowe" (60). vuka i vile. došlo vrijeme da se umire. i zato ih je bojio u htonsku ÿutozlatnu i svetaåku zlatnu boju. pa to ti je" (Mlin potoåar. ili ãe preneraÿeno ãutati „kao da nije åeqade od ovoga svijeta" (61). postoji od samog poåetka zbirke: djed staje u odbranu vuka (da je zelen) kao u odbranu sopstvenog integriteta. Djed Rade kao svetac i tipiåni predstavnik odreðene starine i kraja zapravo ima tri atributa: kowa. vatre. a u proširenim Danima Bašte sqezove boje iz 1972. „crni izglodani sagovornici" koji „druguju" s vukovima. samarxija Petrak pomišqa na „vuåije svece" na koje on inaåe ne radi. oÿivqenih samo za priåu. Pogaðajuãi koji bi to mogao biti naslikani svetac. simbolika pribliÿavawa åoveka i ove ÿivotiwe iskquåivo se odnosi na povratak „vuåjim vremenima" simbolišuãi smrt društva niklog u toj diviqini. Ova tri atributa ponikla su iz svakodnevice. Sav taj svet staraca ispripovedan je kao svet mrtvih. 36). doåekuje novog sveca kao da veã ima neko iskustvo o tome. Vuk iz te priåe šepav je. 1972. poåne da zavija. simbolišuãi 1) plemenitu ali i htonsku ÿivotiwu. gde ostaju samo starci. åuvaru koji jede suvu kukuruzu i surutku. 358). Drugi prijateq djedov kamarat Dane ima glas kao sa drugog sveta. nego ovaj „ponekad samo. pa to ti je" (62). totema divqine. godine postoji priåa o pripitomqenom vuku s qudskim imenom. boÿe! Kao da sluti na neåiju smrt" (drugo izdawe. Neka vrsta poreðewa åoveka i vuka. åitavog vijeka s wima muku muåim" (15). Dane Drmogaãa se obraãa djedu glasom koji je kao sa onog . Slikawe ÿivog åoveka kao sveca nespojivo je sa hrišãanskim religioznim kanonom. divqinu i smrt. i 3) goveåe i ÿito (vilama se skupqaju i seno za zimsku ishranu goveda.265 skupqaju neåiste sile. Ti qudi ÿive samo u seãawu. potiåe „iz dalekih vuåjih vremena": „Ja se s vucima rodio i odrastao. „trpko mršteãi lice". 2) prirodu. što ãe potvrditi i u tom društvu prisutni kalajxija Muliã. Veselin Åajkanoviã u Mitu i religiji kod Srba navodi hromog vuka kao atribut podzemnog boga Hromog Daboga. Nestanak svih navedenih staraca svetaca prikazan je pomoãu biblijskih motiva emanacija Jehove: motiva svetlosti. Branko Ãopiã je pisao o qudima. a åovek ga nikako ne moÿe nauåiti da laje. vetra i glasa. oslobodi. i slama posle ÿetve). jer „za wega je svaka crtarija bila nedopuštena". U razliåitim situacijama djedu Radi. „kao kad kobila osjeti da joj je ÿdrijebe negdje u blizini" (62). tradiciji i vrednostima kojih odavno nema. U nizu priåa o napuštawu rodnog kraja. åija je smrt u prethodnim priåama unapred slikovito nagoveštena. musliman. reãi ãe: „Šta ãeš. kao junaku priåe. Petrak ãe se rasplinuti u sjaj i tišinu babqeg leta. došlo vrijeme da se umire.

inaåe ne pomiwe se da ima ÿenu. Djedu je umrla baba — rakijašica Milica. Petrak je duboko razoåaran ÿenom uopšte („a je l' ikada kow oteo ÿenu svom najboqem drugu?… Šta je mene nekad okrenulo ovim putem?". xorlava tetka birtaša Marka. Meðutim. lopov Sava u qubavniku svoje ÿene vidi lopova koji iskaåe iz wegove kuãe. izdawe iz 1972. Ako se uopšte pomiwe. simboliånog imena i pejorativnog nadimka. vaskrsnuãe u pripovedaåevoj intuiciji kao jesewi vetar koji kovitla celu prirodu. strica su na silu oÿenili (Ÿenidbe moga strica u Nesmirenom ratniku). „ne- . razoåaranom u hajduk-curu. taru o koÿuh. sablaÿwive erotske priåe ne ÿeli znati. åovek se ne sme uzvisiti iznad sebe. 109). 171. dolazi u sukob sa wom. 23). Šta ãeš. ostaje iznenaðen. jer ÿivi u viteško-sakralnim normama: kobila ne moÿe biti model za kowa svetog Ðorða. To što djed priznaje da nije od ove drÿave. ali se iskupquje stradawem). Vuk samo priåa o erotskim dogodovštinama. lik briÿne majke u Artiqercu Marku Mediãu.266 sveta. 13). vjeåito prisutnih maåaka: motaju ti se oko nogu. koji se oÿenio nije nikad. a inaåe nije imala uzla na jeziku" (35—36). S jedne strane naslikana je galerija niskih ÿenskih likova: „pozadruÿne snaše" i „bezobrazne ÿene". To nije svet iskustva veã naivnosti i dobronamernosti. sliåno Dani Drmogaãi. grom-baba. Veliki neznajša. to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika" (Bašta sqezove boje. udoviåetina. Oåigledno postoji frustriranost ÿenom i zato je ona potisnuta u zadwi plan priåa. On se na neki naåin stalno „spotiåe o stvarnost". Sliåan motiv raznolikosti i neizvesnosti u slici sveta dat je u sintagmi šarena. što je imalo odreðene posledice: „Kako je na ovome našem šarenom svijetu veãina stvorewa i predmeta obojena 'i jest i nije' bojom. trpi i ãuti" (Ti si kow. u razgovoru sa bratom Vukom govori o drugaåijem svetu u kom on ÿivi. mijauåu i grebu. åarala-varala bašta (uvod Nesmirenog ratnika. junakiwe iz „Suðewa". jer ne padaju pod normirani kodeks ponašawa religioznog åoveka… Boje iz prve priåe simbolišu razliåita iskustva. bile nešto na formu dosadnih. 21). a djed Rade je još u prvoj priåi prozvan „neznajšom" u bojama. „neka Mikaåa. ne doåekavši da åuje kowsko rzawe. Deåak pripovedaå retko pomiwe majku (umro mu je otac. Pripovedaåevoj slici sveta kao da nedostaje slika ÿene. u Nesmirenom ratniku). sramna qubav iz Zagreba. „curetak" koji je ispratio nekada pripovedaåa ovih seãawa na rastanku s rodnim krajem. za skoro svakog junaka vezana je neka priåa o ÿeni. boÿja kazna. One su „u najboqu ruku. a djed Rade ãe se „neopazice i ugasiti" (89) kao sveãa ili vatra. a bez wih ipak nije nijedna kuãa. ona je ili za podsmeh ili za uzor. koji postaje taåka sukoba djeda i unuka zbog deåje (mladalaåke) radoznalosti kao ÿeqe za saznawem (Izuzetan doÿivqaj. striåeva Evica. a pošto nestane. a posle dedine smrti odlazi u ujakovu kuãu i kasnije je nikada više ne pomiwe). A s druge strane je idealizovani tip ÿene u više varijanti: hajduk-cura Dragiwa Keåina iz Drenove Uvale (kojoj vrednost pada posle udaje za „ÿacmana". koja je znala i kositi barabar s muškarcima.

Sveti Rade lopovski. Bilo je potrebno udaqiti dete od razgovora odraslih i pronaãi mu dovoqno vaÿan razlog zbog kojeg bi i samo otišlo. Nije sluåajno izabran noÿ kao neophodan predmet u tom trenutku kada priåa postaje nerazumqiva (ili preteška) detetu. stric. pomajka koja veruje u åuda (Magarac s åeqadeãim nogama). a dovoqno je setiti se samo Gilgameša i Enkidua da bi se i u Bašti uoåili neki osnovni modeli obrednog ponašawa (drugovawe. kojim se åovek ukrašava.267 postojeãa bakica" åiji je konaåni ciq rodna kuãa i muÿev grob. u Ameriku. saznawe istine. odnosno djedov. ÿenidba). Za wega se vezuje prvenstveno slika krvi. 39). ne znam kako je wemu ime" (Kowska ikona. To su (1) „striåeve ÿenidbe". zdravqa ti?!". zatim Ilijin sat. U tom svetu paÿwu privlaåe samo deda. Najidealniji i najneviniji tip bukoliåkog stvorewa blizak slici ÿene svetice nalazi se u liku grmeåke åobanice kao modelu za slikareve ikone: „Ÿene su […] najåešãe poruåivale Djevu s Mladencem i svetu Petku. braãa. u Švedsku). deqaju predmeti. pa bi se na blagoåestivoj ikoni našle ovjekoveåene i pitome golubije oåi kakve grmeåke åobanice koja. veã da se ostane veåiti deåak (zato se ciklus o ovom junaku i zove Nesmireni ratnik). prijateqi. medij i viðewe jesu trojstvo. (3) svi odlasci na daleki put (na mesec. tabua i inicijacije. To je stara mitsko-epska situacija. starci. Dete nema pravo na upotrebu noÿa do trenutka inicijacije. Kretawe kroz veånost. koji je inaåe bio u djedovom xepu („Eh. roðak se druÿio sa devojåicama). . mediji su i voðe pri kretawu kroz vreme i prostor. a veã kod strica Todora zapiwe u grdnoj neprilici: — Ãiã Todor?… E. Švabo. kamarati. vaqda prvi put u ÿivotu". onako trtasta i duãkasta. koje samo govore o neprihvatawu da se odraste. to mu uskraãuje djed šaquãi ga u kuãu po noÿ. Ÿena moÿe samo da razdvoji ili ugrozi prijateqstvo dva druga (dok se junak bavio starim stvarima sa tavana. koliko je sati. u xepu! A meni zbog wega promaåe dobar komad"). takoðe biti kršten ili normalan. ÿrtvuje. a simboli su metonimiånog porekla za „unutrašwe oko" ili intuiciju. Kada deåak poÿeli da åuje Petrakovu jadikovku do kraja („a je l' ikada kow oteo ÿenu svom najboqem drugu?… Šta je mene nekad okrenulo ovim putem?"). (4) navijawe sata. (5) dozvola za slušawe priåa kao prastari obred pristupa u svet odraslih („veã izustih da kaÿem […] pa pametno zaãutah. Ÿeqa za saznawem. pobratimi. 60). nebesko telo. priprema hrana. kao i oko/åulo vida. put. Joviåina „vaserica". podjednako kao i za nedoslušanom priåom. jedva zna izmucati kako joj se zove ãaãa i mater. deåaåko drugovawe. oÿeni. saznavawe onog što je bilo. Noÿ je obredni rekvizit kojim se ubija. crvene boje zabrane. zato i ÿudi da ga poseduje. generacijsko drugovawe. odnosno zdravog ili zrelog rasuðivawa i ponašawa). prethrišãanskim oltarom (uporedi izraz sastaviti oko lijeske. Ÿeqa za saznawem (Koliko je sati) kao i u biblijskoj priåi izaziva åovekovu propast (ulogu rajske zmije preuzima ratni neprijateq: „Ehej. Ne moÿe se govoriti o pravoj junakiwi nigde u zbirci. 147). ali i sluÿi pri poroðaju. ratno drugovawe. Petrakov. zatim (2) djedovo i Danino prvo meðusobno brijawe „pod krÿqavom lijeskom".

„Grgutawem" ili „gugutawem" pisac naziva boju glasa svojih junaka kada oni govore iz qubavi. Pisac se u opisivawu lika stalno poigrava wegovom pojavnošãu: dobroãudna momåina se åesto „okreãe sporim . posle prve tri kao simboliånih prekida sa prethodnim vremenima. zabavqen literaturom sa potkrovqa. umesto ÿrtve priåesnice intendant odvodi na seqakov nagovor wegovog sinovca: „Jak je. Tu. Motiv golubova sa tavana tradicionalni je simbol zaqubqenog para. proricawe. stakla i hartije. Spoznajne opozicije ja/svet („šarena. kada ga odbija „budna okata pustoš" i kada izlazi iz potkrovqa u dan i ÿivot kao u tuðinu. i prvih roðakovih deåjih qubavnih iskustava datih slikom pojave „åupavih opaqenih djevojåuraka" oko kuãe. åarala-varala bašta"). muškarac/ÿena. nasuprot starom „premorenom i ravnodušnom" boÿanstvu. ili ja/Bog prevazilaze se saznawem åije je osnovno sredstvo oko i åulo vida. i to je åest motiv cele zbirke (na primer Drmogaãa o Dragiwi Keåinoj. koji se u poåetku ne ostvaruje. Junak pripovedaå. kanda se krio još neki djeåak. Ÿrtvovawe Isakovo predstavqa simboliåki prelaz sa qudske ÿrtve na ÿivotiwsku na odreðenom stupwu razvoja qudske zajednice. sudbinom. s druge strane. a lov na golubove je predskazivawe qubavnog lova. „sveta Enobe" iz Plavih lonåiãa. tradicijom i moralnim vrednostima. Pretpostavqeni motiv sveprisutnog. potom u borbi postaje mitraqezac (zapravo doÿivqava dve inicijacije). ptice su paniåno sunule u budnu okatu pustoš qetweg neba. a kamoli neãe mitraqez" (Dobri momak Vasilije. Åetvrta priåa u Danima crvenog sqeza. u Bombašima pred muzejom). U priåi postoji opozicija izmeðu junakovog prouåavawa tavanske starudije kao igre i jedinog interesovawa. s jedne strane. vrlo kasno zapazio" devojåurke. kumovi „na rampi"). ÿrtvovawe Isakovo. koja nas je grubo odgurnula s malog tavanskog prozora. a wegove oåi su dva puta zasewene letwim svetlom. kada je „kasno. mlad. i drugi iz Novog zaveta. mogo bi topa vuãi. iza svake sprave i suda. 112). odnosno proviðewem. åiji je simbol takoðe oko (poreklo arhetipske slike tog odnosa moÿe se ilustrovati frazom po oåima sam te poznao). „Ugovor" koji åovek sklapa sa Bogom ima za ciq da se obezbedi siguran opstanak i buduãnost åoveka. u trenutku koji još nije bio pogodno vreme za odrastawe: „— Golubovi! — šapnu roðak […] Lov nam nije pošao za rukom. suncu. Nemilosrdno oprezne. mesinga. a kasnije samo roðak izlazi iz tavanskog prostora u svet meðu devojåurke. a Bog zauzvrat dobija poštovawe i kult. Zalutasmo u šumu ofarbana drveta. Umesto krave za gladnu vojsku. gvoÿða. na primer. boÿjeg oka nalazi se u priåi Djeåak s tavana. raspeãe Hrista. Zaveti Bogu U hrišãanstvu su dva najpoznatija saveza sa Bogom: onaj iz Starog zaveta. deåak o „plavim lonåiãima". predstavqa zapravo spoj sa Bogom. naš vršwak" (98). zaboravqa na golubove. govori o savezu sa „bogom rata" (åiji je svetiteq.268 jeste ili biãe.

„S jaukom sruåi se djed na svog gosta. mitske opozicije: intendant se spušta po kravu. uvodne priåe zbirke: „pa ti se prosto plaåe. što zapravo govori o bolu s kojim åovek ÿivi na ovome svetu. koja postojano gorucka u tamnoj dolini. muzeji. brdu (Morija. Tri izdvojene reåi kao da odgovaraju znaåewima boja u naslovu . nezadovoqan što je pristao na neobiånu trampu. u posledwoj slici priåe: „I kako tada. […] Zaplakaše zagrqeni kamarati" (80). I kod Ãopiãa nalazimo dolinu i brdo kao prostorne. što simbolizuje blizinu „gorwem svetu" i Bogu. na primer. jer åovek je uglavnom rastrzan izmeðu nekih svojih unutarwih suprotnosti. hladnog i nevjernog. utopqeniåki. deåak pripovedaå nalazi se negde na nekakvoj uzvisini iznad doline u kojoj je djedova vatrica. u Danima crvenog sqeza prikazana je degradacija. ipak preobratiti u goveåe. Pograbi ga. iako je u osnovi iste funkcije (ugovor sa bogom). […] zajedniåki (su) ostavili djetiwstvo […] a evo ga ni do danas preboqeli nijesu. åak je ponekad i više puta rascepqeno ja. tako i do današweg dana: stojim raspet izmeðu smirene djedove vatrice. pojavquje se prvi po redosledu još u Pohodu na mjesec. da se u åinu ÿrtvovawa sina ostvari åudo preobraãawa u ovna. Intendantovo oåekivawe da se momak „preobrati" u goveåe sasvim odgovara oåekivawu poznavaoca i åitaoca biblijske priåe o ÿrtvovawu Isaka. ali Vasilije je tvrdoglavo ostajao ono što jeste […]" (113). intendant osmotri svoju prinovu neãe li se. a na vrhu brdske kose shvata prevaru. kojom sreãom. nazadak. sa kojim se raða.) U ovom drugom sluåaju ugovor sa Bogom åini se da ne donosi neke naroåite garancije za ÿivot i buduãnost. jer ratnoj stihiji potrebne su prvenstveno qudske ÿrtve (ali i kulturne ÿrtve — crkve. a i „s lakim traåkom nade. u tuÿnu i sivu bestragiju.269 goveðim pokretom". Golgota). tješiti se rakijom kao moj strikan?". Pa i sam Vasilije. kao i lošijim poloÿajem nego što ga ima sad ona wegova ÿujova. kao u Braãi i u Bombašima pred muzejom). (To nisu jedini primeri opozicije gore — dole ili duhovno — svetovno. koji raste nad horizontom i silovito vuåe u nepoznato" (30). kao da se spasava od åitavog svog varqivog ÿivota koji ga odvuåe niz maticu. hrišãanski savez sa Bogom — razapiwawe Hrista i iskupqivawe åitavog qudskog roda jednom ÿrtvom — kod Ãopiãa nije toliko parafraziran kao ÿrtvovawe Isaka. kao u priåama Potopqeno djetiwstvo i Treba naloÿiti vatru. Moÿda bi se mogla pronaãi neka poetiåka uputstva za temu bolnog i plaånog qudskog ÿivota i u posledwoj reåenici prve. odnosno raspetosti. pa kad zagusti. prebacivaãe sebi da je goveåe. Drugi. Pohod na mesec završava se ovako posle navedene slike raspetosti: „Je li pametnije biti mjeseåar ili s mirom sjediti kod svoje kuãe. Ako je u ÿrtvovawu Isaka prikazan napredak civilizacije. Smisao ÿrtve u Ãopiãevoj priåi obrnut je onom u biblijskoj. odrasta i umire. Zajedniåko za oba saveza jeste to da se vrše na nekakvoj uzvisini. Motiv raspeãa. drugarstvo djeda i Drmogaãe zapoåiwe izlaskom iz vrtaåe u kojoj su se obrijali. xamije. iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio". i strašnog bqeštavog mjeseåevog poÿara. Susret dva „kamarata" propraãen je jaucima i plaåom: „Ajme meni […] Kuku. jadni Rade […]".

Daj sad zini i zapjevaj. recimo. Bol se ponekad ispoqava kao rugawe ÿivota åoveku. u ovoj tjeskobi […] ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa. veåno zavaðena i nerazdvojna „braãa". drugi put ga uzima nazad. ono nije. predobri duševni starac åija me qubav grije i ovdje. što se moÿe izvesti i etimološkim poreðewem sa reåju slez — sluz i suza. Prema tom dvogubom odnosu u prirodi djedovo tumaåewe sveta ãe se svoditi na „i jest i nije" boju. neãe znati da li su na zemqi ili rone kroz oblake zajedno s mesecom. Dvostrukost se ogleda i u samom åoveku. ako veã putnik nije budala i 'vantazija'. ono ne moÿeš. koja jednom napušta svoje dete. ono ne smiješ" (Pohod na mjesec. tijesno u wihovoj dolini. oko seoskog mlina vodi se dvostruki ÿivot. sukobiãe se sa iskquåivošãu jednog od tih svetova: „pomalo je i strašno i tuÿno… Daqe se ili ne moÿe ili se ne ide. a sasvim drugi kada padne mrak. na ovoj opasnoj granici gdje se kida sa zemqom i tvrdim svakodnevnim ÿivotom" (Pohod na mjesec. bitan je samo ugao iz kog se posmatra. i ako iskoraåi isuviše u bilo koju stranu. Åovek ÿivi na uskom prostoru izmeðu dva sveta („u teskobi"). poznata još i kao „Dolina plaåa". ja sam stotinu puta poÿelio da manem i kuãu i åeqad. Bol pripada obredu inicijacije. stranputicama mog veselog Nixe" (63). u kratkom intervalu izmeðu roðewa i smrti. je li? Bolan. na ivici veštaåkog jezera sve poåiwe i sve se završava. To ti je ovaj tijesni ÿivot […]" (55). a odgovarala bi iskustvu plaåa ili suza. moÿe biti deåja ili staraåka. „naši" i „wihovi" mitraqesci koji podjednako vole orahe. pa da zaÿdijem kroz bijeli svijet. rodni dom ili zaviåaj — svet. niske ÿene — ÿene svetice. Åovek je pomalo kao luda iz Dogaðaja u miliciji. san — java… Postoji izvesna jednakost simbolike izmeðu dvostrukosti jednog biãa. postoji pravi mlin i onaj idi- . koja se „pretvara" u kobilu: „Ipak je strikanu najteÿe padalo da koåijaši. Momak Vasilije „se obzire lijevo-desno kao da traÿi kud bi iz ove tjeskobe (tijesno u kuãi. što bi kazao moj djed. ovo je dobro.270 i dva podnaslova: suza je simbol plaåa i bola. radosnica ili krvava. kad bi se putovalo nekud u okolinu […] a na metar ispred wega quqaju se sjajne okrugle Marijanine sapi. kow — åovek. To bi mogla biti ne samo rajska veã i „bašta suzave boje". ÿandar — lopov ili hajduk. na meði (koja jeste krajwi deo jedne strane. stijesnile ih razne vojske!)" (111). ovo smiješ kazati. majåin sine. Neodreðena „sqezova boja" nadreðena im je. gledajuãi u mesec. A i djed Rade za sebe kaÿe: „Ja svetiteq. åovek plaåe od tuge ili se smeje do suza. 25). tragiåna zbiqa — laki humor. 28). tijesno kraj strica. a to mesto je samo zajedniåka meða. prošlost — sadašwost. Unuk pripovedaå još kao petogodišwak oseãa da se svet oko wega zatvara i steÿe: „Ovo moÿeš. nikud od we pobjeãi. kao u sluåaju Marijane. i svoje selo. proleãe — jesen. jedan åovek preko dana. Tako ãe djed i unuk sedeti i na mlinskom pragu i. a gubitak je oznaåen plavom bojom prošlosti i tuge — upravo kao što je nagovešteno u podnaslovima dva dela zbirke. iz tuÿne striåeve pesme. ali podjednako i druge). crvenoj boji i krvi. Binarne mitske opozicije mogu se pratiti kroz priåe i motive: dete — starac. Sava je. åoåe. iznutra ili spoqa. i zajedniåkog u dve suprotstavqene strane.

od naslovnih motiva pa sve do posledwe priåe. i dragi bog uåinio" (74). Ãopiã se koristi frazama i izrazima podnebqa o kom piše. Kowi. a istovremeno i atributi glavnog junaka s kojim su u neraskidivoj motivskoj i kompozicionoj sprezi. Onda kada åovek prihvati svoju sopstvenu raspetost. U seoskoj sredini Podgrmeåkog kraja gajeni su kukuruz i goveda. Otuda poreðewa åoveka i kowa ili åoveka i goveåeta. kao i specifiånostima kraja. sluÿbeno i hladno traÿi legitimaciju od „druga". potopqenom kraju ili izgubqenom raju. Tu su tipiåne slike qudi i pomalo izdvojenog i arhaiånog sveta u kom su ÿiveli. a i deåak iz Plavih lonåiãa za prizor na horizontu kaÿe „I jest. i sam bogoåovek. To istovremeno åini i prvi. Na isti naåin se toliko mešaju i ta plava i woj suprotna crvena boja u åitavoj zbirci. pri tom nijedno od ta dva stawa nije povoqno jer se meðusobno iskquåuju. podeqenost sveta i qudi naroåito dolazi do izraÿaja posle djedove smrti: priåa koja sledi ima izrazit naslov Svak svoju pjesmu. vaqda. koja uveliko podseãaju na osnovne ideje i okosnice priåa nekih poznatih svetskih mitova ili odaju mitski pogled na svet. koja priåa o tom svetu. a kao i nije ÿuto.271 liåni sa slike. a kad se odmakne na drugu stranu. mimetiåki plan priåa. Slika ÿivota na meði simbolizovana je otuðenošãu lika Pantelije Hiniãa. komandira „na rampi" (158): s jedne strane rampe grli se i qubi s kumom (boÿjim zamenikom na zemqi!) „da sve rampa škripi izmeðu wih". a preko wih i sama mitska povezanost sa onim koga u potpunosti predstavqaju — sa Bogom. Nije neobiåno da Bašta sqezove boje. kao polazište za slikawe åoveka i wegove autoprojekcije na svet koji ga okruÿuje. kakav je bio i kako je polako nestajao. prirodom. zato ãe djed reãi „ÿuto je. kad pogreši i oprosti. ne mogu se prevideti takvi elementi. kao što bi. svakodnevnog i konkretnog. svetom ili åak sa sopstvenim ja. ÿitarice. nego nešto onako — i jeste i nije". utkivajuãi u wih i ove tri navedene odlike. poslovicama. dvostruke je prirode. zlatnom dobu. a koje su posluÿile Branku Ãopiãu kao osnove za priåu o kraju i narodu åiji je potpuni nestanak ili odlazak predosetio još sredinom prošlog veka. goveda i ÿito totemi su zajednice. Stvarnost se ne prihvata samo racionalno. * * * Izborom odreðenih motiva i pronalaÿewem meðumotivskih asocijacija unutar dela i wihovog grupisawa uoåeno je da priåe u ciklusu Bašta sqezove boje streme simboliånim znaåewima. nasmijao se i oprostio. postiãi ãe onaj isti savez sa Bogom kao što ga je simboliåno i Hrist umesto svih nas uåinio: „Åuo Rade. i nije — kao san". a kow je bio najplemenitije domaãe ÿivinåe. osim u smrti. a postoji kao ÿivo åeqade. „nepostojeãa bakica" ne postoji u papirima. sadrÿi sve odlike i opšta mesta mitskih priåa o nestaloj zemqi. Iako Ãopiã polazi od uobiåajenog. ali i åoveka i tipiåne biqke. Na kraju krajeva. Naslovna metafora i wena kquåna reå bašta sadrÿe arhetipsku osnovu i samim tim moguãnost dvostrukog tu- . qudi i obiåaja. Ispitivana su simboliåna znaåewa motiva prostora i vremena.

and through them the mythical link with what they represent. cattle and wheat. one should not disregard the symbolic meanings and archetype structure of the motives and inter-motive links. Ona simboliše prošlost i gubitak ili bolnu sadašwost. Anðela Ivaniã MYTHICAL MODELS IN BRANKO ÃOPIÃ'S BAŠTA SLJEZOVE BOJE (THE MALLOW-COLOURED GARDEN) Summary The three basic mythical models discussed in this paper could be named after the content of several myths: expulsion from Paradise or the Valley of Tears. i na svet u kom danas ÿivimo. Horses. Although Ãopiã starts from the mimetic level of narration. with God. . and The Golden Age/Atlantis or The Flood. The paper also studied the symbolic meanings of the motives of space and time. Nature and one's self. are at the same time the totems of the presented reality. while horses. Demeter and Persephone or Christ's Resurrection.272 maåewa: „bašta" se moÿe podjednako odnositi i na rajski vrt. an inseparable part of the main hero's everyday life. fairies and wolves are the saintly attributes of the main protagonist.

izvorne. Morovo delo je znaåajnije za sociologiju i politiku nego za kwiÿevnost. u terminu antiutopija druga negacija dobijena je tako što je na reå utopija dodat još jedan prefiks. antiutopija. Rad je uvod u analizu Pekiãevih antiutopija. dobijamo kovanicu ne-mesto. mit. logiåno je oåekivati da postoje i utopijska dela. što upuãuje na to da je reå. Pored one Morove. Navešãemo samo najpoznatije stvaraoce ovog ÿanra poput Xorxa Orvela i wegova åuvena dela 1984 i Ÿivotiwsku farmu. 1999 i Atlantidu nazvali smo antiutopijskim.09 Pekiã B. takoðe gråki. Romane Borislava Pekiãa Besnilo. ili iz nekih drugih razloga.163. verovatno niko nije mogao znati da ãe sva dela koja budu nakon we obraðivala neko nepostojeãe ali idealno ureðeno društvo nositi zajedniåki naziv — utopije. drÿava. To je anti. Herberta Xorxa Velsa pomiwemo na kraju iako hronološki stoji na poåetku zbog jedne zanimqivosti vezane za wegov opus: kao što je naporedo pisao nauånofantastiåne i „obiåne" romane. KQUÅNE REÅI: utopija. zapravo. Zaslugom Tomasa Mora. Ukoliko postoje antiutopijska. Ako ih spojimo. Ako i reå antiutopija podvrgnemo etimološkom ispitivawu. 821.UDC 821. godine napisao kwigu na latinskom jeziku i nazvao je Utopija.163.41. dobili smo termin koji sadrÿi dvostruko protivqewe neåemu. kao i ne mawe poznati roman Oldosa Hakslija Vrli novi svet. o nepostojeãem mestu (drÿavi). i topoj. Upravo stoga je antiutopijska kwiÿevnost oznaka za onaj deo kwiÿevnog stvarawa kojim se snaÿno negira postojeãe ili potencijalno. otkriãemo da ona sadrÿi åak dve negacije. što znaåi 'ne'. prostor. a pošto i on ima znaåewe negacije i protivqewa. tek najviše dela s utopijskim i antiutopijskim sadrÿajem napisano je upravo u engleskoj kwiÿevnosti. Naziv kwige Tomasa Mora nastao je autorovim kombinovawem dveju gråkih reåi: sy. Kada je ser Tomas Mor 1516. on je istovremeno pisao . realno ili izmišqeno društvo ili stawe. ali je ipak upravo u woj nastalo najviše utopijskih dela. reåi koja ima znaåewe mesta. grad.41-95 UTOPIJA I ANTIUTOPIJA KAO KWIŸEVNI PROJEKAT Nebojša Laziã SAŸETAK: U radu se daje pregled pogleda na utopiju i antiutopiju s posebnim akcentom na Borislava Pekiãa i srpsku kwiÿevnost.

Ostrvo doktora Moroa. ali su zato nemaåki mislioci dali nemerqiv doprinos teorijskom razmatrawu ovog pitawa. Srpska kwiÿevnost. åitalac se naðe u åudu jer dobro zna da Platon nikada nije napisao delo s ovakvim naslovom. zatim Vladimir Vojnoviå Moskvu 2042. Kada se zaspali probude i druge. Uz to. ali je jedna od najstrašnijih dosad napisanih antiutopija: Arhipelag Gulag Aleksandra Solÿewicina. posledwi roman trilogije dobio je ime po jednom od najåuvenijih mitova åiji nastanak dugujemo Platonu — mitu o Atlantidi.274 dela utopijskog i antiutopijskog sadrÿaja. Beograd 1962. Istorija zapadne filosofije. nema dugu i znaåajnu tradiciju pisawa ovakvih dela. veã smo to kazali. Uostalom. Videãemo da ona nije prevashodno filozofske veã više ideološke i politiåke prirode. Vladimir Nabokov roman U znaku nezakonito roðenih. moramo pomenuti jednu dobro poznatu åiwenicu iz ÿivota Borislava Pekiãa: dobar wegov deo on je proveo u Londonu gde se mogao dobro upoznati s tom tradicijom engleske kwiÿevnosti. sastoji se uglavnom iz tri dela. glavu kao Platonova Utopija. Wegove najznaåajnije kwige su Vremenska mašina. taånije Pekiãevoj vezanosti za mnoge wegove ideje vraãaãemo se puno puta tokom ovog rada pošto pisac antiutopijske trilogije nije skrivao svoju duhovnu srodnost s tvorcem idealistiåke filozofije. Unapred se ograðujuãi od bilo koje vrste biografizma i pozitivizma. Iako Tomasu Moru duguje ime. utopija svoj nastanak duguje jednom drugom velikanu qudske civilizacije — gråkom filozofu Platonu. Kao što se moÿe videti. Prvi (otprilike do kraja ¢ kwige) sastoji se iz konstrukcije jedne idealne drÿavne zajednice. Setimo se da je radwa romana koji prethode wegovoj antiutopijskoj trilogiji uglavnom na Balkanu. Interesantno je da tako bogata kwiÿevnost kakva je nemaåka nije iznedrila znaåajnije utopijsko ili antiutopijsko delo. antiutopijska dela su se dosta brzo proširila u raznim nacionalnim kwiÿevnostima i kulturama. epidemija besnila u istoimenom romanu izbija na londonskom aerodromu Hitrou. mislioca koji je kritiåki sagledavao tadašwe englesko društvo. Svi oni uticali su na to da se u engleskoj kwiÿevnosti snaÿno razvije ovaj vid kwiÿevnog stvarawa. npr. Kada u svojoj poznatoj kwizi Istorija zapadne filosofije Bertrand Rasel naslovi 14. . ne bi trebalo da zaboravimo da su u Engleskoj stvarali i veliki satiriåari Danijel Defo i Xonatan Svift. Pored Mora. dok se ona u antiutopijskim romanima premešta u zapadni svet. Jevgenij Zamjatin roman Mi. Ovom misliocu."1 1 Bertrand Rasel. Neke najåuvenije svetske antiutopije napisali su ruski pisci. u Jugoslaviji i Beogradu. koja predstavqa najpoznatiju od svih Utopija. Meðutim. posle nekoliko reåenica shvata da Rasel u stvari govori o poznatom Platonovom dijalogu Drÿava: „Platonov najvaÿniji dijalog. Meðu wih spadaju neki nezavršeni romani Valerija Brjusova i jedno delo koje nije roman. I ruska kwiÿevnost ima bogatu tradiciju antiutopijskih dela. 123. Drÿava.

„za razliku od modernih Utopija. Vrste kwiÿevnih utopija.275 Poznati kanadski teoretiåar kwiÿevnosti Nortrop Fraj je u ålanku Vrste kwiÿevnih utopija ustvrdio kako je utopija „spekulativni mit". prvo nastale utopije. Prema Frajovom mišqewu. pa ni Pekiãeve antiutopijske trilogije. Jedino moguãe objašwewe za pojavu antiutopija jeste razoåarawe zbog nemoguãnosti da se realizuju utopijski projekti. br."3 Nezavisno od ovog podatka. ali iz drugih razloga imperator posle nekog vremena povlaåi svoju saglasnost i tako ovaj plan propadne. 4 Nav. imao na umu baš sledeãi. mit za koji se unapred zna da nikada neãe biti realizovan u realnom ÿivotu. Nemoguãnost da ostvari san o utopijskom društvu izazvala je u wemu uverewe da je sasvim izvesno ostvarewe i najgorih pesimistiåkih vizija. On zatim duhovito primeãuje da ÿivot „podraÿava literaturu do odreðene taåke. te da se na wima zasnuju stvarna društva. 5 Nav. a tek mnogo kasnije i antiutopije. Beograd 1985. u antiutopije. ne bi bilo antiutopija. I ne samo to. Istorija filozofije. Gråka i Rim. one su ipak sve propale. a tek onda i na bojištima širom Evrope i sveta. istorijski posmatrano. kod Bertranda Rasela moÿemo naãi jednu reåenicu koja premošãuje Frajovu ideju o utopijama kao „spekulativnim mitovima" i o plemenitoj ali neuspeloj Plotinovoj zamisli. ali je povest tih zajednica neveselo štivo". 3 Frederik Koplston. Nesumwivo je da su. utopija „kao forma najboqe uspeva onda kada anarhija predstavqa najveãu pretwu". ali ne i do te taåke". On smatra da je polovina 19. a najpoznatiji meðu wima Plotin došao je na jednu pomalo bizarnu ideju o kojoj nas obaveštava Frederik Koplston u prvom tomu svog kapitalnog dela Istorija filozofije: „Zanosi se mišqu [Plotin] da u Kampaniji osnuje grad. Kwiÿevna kritika. Rasel je zakquåio kako. Nortrop Fraj je u veã pomenutom ålanku Vrste kwiÿevnih utopija pokušao taåno da odredi vreme kada su se utopije prometnule u svoju suprotnost. kada je pomiwao jedan ili dva sluåaja. nagli razvoj nauke i tehnike poåeo je u åoveku da izaziva zebwu za wegov dotad privilegovani poloÿaj u svetu. 21. d. Nastavqaåi Platonovog uåewa u novom veku nazivali su se novoplatoniåarima. 132. Opšte je poznata stvar da su se oba svetska rata prvo desila u glavama qudi. Platonova Drÿava bila je moÿda usmerena na to da se stvarno osnuje". koji je trebalo da bude konkretna realizacija Platonove drÿave. Beograd 1999. jer da nije tako. .. 23. Fraj daqe u ovom svom åesto citiranom ålanku primeãuje da je bilo „pokušaja — jedan ili dva — da se utopijske konstrukcije shvate doslovno. ali je on svakako dobra ilustracija situacije koja nastaje kada se poruka mita ne shvati alegoriåno veã doslovno. veka onaj datum u qudskoj civilizaciji kada se prvobitno jedinstvena utopija pocepala u dva opozitna dela. 567. a åini se da je za taj projekat dobio i imperatorov pristanak. 2 (tematski broj: utopija)..4 Ako je i postojala bilo kakva šansa da se ostvare mnogobrojne utopije. d.2 Ne znamo taåno da li je Fraj. Platonopolis.5 Ovo we2 Nortrop Fraj. tj.

SANU. Beograd 1989.276 govo tvrðewe. Bitno je istaãi da se romani trilogije suštinski. kao i nagomilanim negativnim iskustvima o åovekovom teškom poloÿaju u odreðenom trenutku."6 Ovo zapaÿawe Stefana Moravskog da su pojedini stvaraoci „predodreðeni" za pisawe utopijskih. kao neostvarivu teÿwu. moÿemo preformulisati u to da antiutopija najboqe uspeva onda kada diktatura predstavqa najveãu pretwu društvu. Utopijski projekti u romanima Borislava Pekiãa. po prirodi stvari. 7 Jasmina Lukiã. Ako usvojimo takvo gledište. Ako bismo pojam utopije tumaåili u najširem smislu. Istovremeno Moravski ÿeli da naglasi kako svaka utopija ili antiutopija. Stefan Moravski u ålanku O utopijama u umetnosti našeg vremena iznosi nekoliko teza o utopiji kao umetniåkom i kwiÿevnom fenomenu. Pomenuta teza Stefana Moravskog korenspondira s rezultatima do kojih je došla Jasmina Lukiã i koje je izloÿila u ålanku Utopijski projekti u romanima Borislava Pekiãa. Razlike su. što bi se moÿda moglo zakquåiti po nešto slabijem interesovawu kritike i kwiÿevne nauke za wih. O utopijama u umetnosti našeg vremena. U Pekiãevom sluåaju to je još znaåajnije. zapazila je jednu zakonomernost u svim pišåevim delima: „Utopijsko se mišqewe u Pekiãevoj prozi javqa u razliåitim formama i dobija neuobiåajeno veliki znaåaj. ÿequ Andrije Gavriloviãa da spase bar jednog davqenika ili ÿudwu Arsenija Wegovana „da uspostavi idealan. pre svega. smatramo veoma znaåajnim za posmatrawe opusa Borislava Pekiãa kao celine. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. zaista. Wegova najvaÿnija teza je da postoje pisci koji poseduju „utopijski nastrojenu svest". u domenu tematike romana i pribliÿavawu graniånom podruåju izmeðu trivijalne i umetniåke kwiÿevnosti. govori o vremenu u kome autor takvog dela ÿivi: „To znaåi da je svaki projekat boqeg stawa stvari samo jedna vrsta odgovora istorijskom ovde i sada (podvukao N. najveãi broj antiutopija nastao je kao reakcija na neispuwena obeãawa prethodnih utopija. ne razlikuju mnogo od bilo kojeg romana iz pišåeve „klasiåne" faze. mutatis mutandis. ukoliko insistiramo na wima. dakle strukturalno i kompozicijski. Kwiÿevna kritika br. zanemarujuãi pri tome pitawe tiåe li se ona individualne ili kolektivne sudbine. 588. 9. 6 Stefan Moravski. L. I."7 Tako Jasmina Lukiã primeãuje neostvarenu ÿequ Ikara Gubelkijana da naåini idealni skok. mogli bismo åak da ustvrdimo kako se u praktiåno svim Pekiãevim romanima pojavquje neka forma utopijskog mišqewa ili neki utopijski projekat. SRPSKA FANTASTIKA. .). Beograd 1985. koja ih. jer nam je namera da pokaÿemo kako romani antiutopijske trilogije nisu „periferni" u wegovom opusu. onda ãemo i romane antiutopijske trilogije prouåavati kao integralni deo Pekiãevog proznog izraza. Sagledavajuãi Pekiãeve romane kao celinu. odnosno antiutopijskih dela. nagoni da pišu dela utopijskog sadrÿaja. 2.

onu Jurija Mihajloviåa Lotmana. prenošen usmenim putem i nadahnut mitskom svešãu."10 Mamford daqe u tekstu razvija tezu da u osnovi svake ideje o utopiji leÿi mit o prosperitetnom dobu. J. Bertrand Rasel je to prvi otkrio prilikom posete Sovjetskoj Rusiji ranih dvadesetih godina.277 ne samo materijalno-posedniåki. još mawe Staqin. Iako pisana s najboqim namerama. skoro dve decenije pre nego što su Riåard Krosman i drugi ukazali da je Platonova Drÿava. wegova Drÿava sadrÿi u sebi klice kasnijih autoritarnih sistema. Vratimo se za trenutak Platonu i wegovoj viziji idealne drÿave. bila prototip fašistiåke drÿave. da je wegova osnova poduprta svešãu o nekom prosperitetnom dobu. koji se. Predavanja iz strukturalne poetike. Kwiÿevna kritika. M. .9 Ukoliko primenimo Lotmanovu definiciju strukture na tekstove Borislava Pekiãa. br. Sarajevo 1970. 10. Ovaj podatak i ne bi bio od neke velike vaÿnosti da u antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekiãa tako åesto ne nalazimo sintagmu zlatno doba. 257. Iako je smatrao da je realan svet samo bledi odraz veåitog i nepromenqivog sveta åistih ideja. 588. sve dok se iznenada nismo sami suoåili sa modernizovanom verzijom totalitarne drÿave koju je Platon opisao. prema kojoj je struktura „model odraÿavawa stvarnosti u autorovoj svesti". Sasvim je verovatno. izgleda. Kada se bavimo ovim pitawem. mora nam biti jasno da je Platonova konstrukcija nastala kao rezultat wegovog sloÿenog sistema idealistiåke filozofije. grad i mašina. prihvatio ropstvo i rat". nisu kvalifikovali za titulu Filozofa — Kraqa. 2. wegovog uåewa o idejama.8 Da bismo potkrepili tvrdwu Stefana Moravskog da su neki pisci predodreðeni da pišu utopijska ili antiutopijska dela. daleko od toga da bude poÿeqan model. Luis Mamford. iako se ni Hitler niti Musolini. nastavqa daqe Mamford. najåešãe javqa kao mit o „zlatnom dobu". Utopija. On åak daje i pribliÿne vremenske koordinate: to zlatno doba postojalo je pri kraju zadweg ledenog doba. veã duhovno-suvlasniåki odnos prema svojim kuãama". Platon. 6. videãemo veliku podudarnost u pišåevom sagledavawu stvarnosti i wenoj (antiutopijskoj) prezentaciji.11 8 9 10 11 Isto. Beograd 1985. Mamford ne demistifikuje samo nacrt Platonovog plana o idealnoj drÿavi veã pomalo sarkastiåno zapaÿa da je „åak i humani Mor. nije ÿeleo da odustane od zamisli da i na zemqi ponovi sklad koji postoji u svetu ideja. koje se zatim projektovalo u svest obiånih qudi kao ostvarewe veåitog qudskog sna o sreãi i harmoniji. mada tolerantan i velikodušan po pitawu religioznih ubeðewa. Na ovaj aspekat Platonovog dijaloga ukazao je Luis Mamford: „Ono na šta bi trebalo obratiti paÿwu kod Platona su ta jedinstvena ograniåewa koja wegovi oboÿavaoci — a ja sam još uvek jedan od wih — previše milostivo previðaju sve do naših dana. Lotman. Isto. ali i najefektnijih definicija strukture. moÿemo se pozvati na jednu od najkraãih.

Izgleda da one zahtevaju izolovan prostor. Kwiga Ideologija i saznawe postavqa problem utopije na pravo mesto jer se u woj pokušava dati odgovor na pitawe da li se moÿe poistovetiti utopijska s ideološkom svešãu. širewe i epidemija besnila u istoimenom romanu odigrava se iskquåivo na londonskom aerodromu Hitrou. Taj odgovor je. u krajwem sluåaju. naravno. ipak. ali je u skladu s podelom stvarnosti: na svet ideja i realni svet. što aerodrom jeste. Pojava. Sa stanovišta sociologije saznawa. Time. Zavodqiva ali istovremeno i pogrešna zamisao da ãemo izgradwu antiutopijskih svetova u Pekiãevoj trilogiji jednostavno objasniti time što se ideologija „prelila" iz wegovog ÿivota u wegovo delo mora 12 Karl Manhajm.278 Šta nam mogu reãi podaci da se osnivaå utopije i onaj koji joj je podario ime nisu uvek pridrÿavali naåela humanosti na kojima su bila sazdana wihova dela? Uglavnom to da je Nortrop Fraj ipak bio u pravu kada je utopiju oznaåio kao spekulativni mit. U prvom romanu antiutopijske trilogije — u Besnilu — Pekiã se pridrÿava nepisanog pravila da se utopijska. Sociolozi i filozofi obiåno izbegavaju da jednoznaåno definišu pojam utopije. uvek je imao na umu svoju Atinu. kao mit koji ne moÿe imati svoje ostvarewe u realnosti. prema mišqewu Karla Manhajma. Karl Manhajm je u svojoj uticajnoj kwizi Ideologija i utopija dao kratku i jezgrovitu definiciju utopijske svesti. smatrao da je åak i jedan tako napredan grad kakva je Atina nesumwivo bila u to vreme dobar samo za svet realnosti. I u jednom i u drugom sluåaju radi se o izolovanim mestima. Beograd 1978. on razliku izmeðu utopijske i ideološke svesti vidi u åiwenici da utopijsko mišqewe u isto vreme „transcendira stvarnost" i pokušava da razori postojeãi poredak stvari. odriåan. . on kaÿe sledeãe: „Utopijska je ona svest koja nije kongruentna sa 'biãem' koje tu svest okruÿava. osnovnu kategoriju fiziåkog sveta. izbegavamo da naåinimo i metodološku pogrešku i poistovetimo ideje pisca sa. utopije nas upuãuju na prostor."12 Na nekoliko mesta u kwizi Manhajm dopušta moguãnost da „današwe utopije postanu sutrašwa stvarnost". u wegovom sluåaju antiutopijska konstrukcija gradi na izolovanom segmentu prostora. Platon. 191. idejama nekog lika u wegovom romanu ili s porukom åitavog dela. uz vreme. znaåi o prostoru koji se moÿe dobro urediti. što opet sugeriše na to da i najmraånije antiutopije takoðe mogu jednoga dana postati stvarnost. stoga je najveãi broj wih smešten u gradu ili na ostrvu. mestu koje se moÿe efikasno i strogo nadzirati. na primer. Ideologija i utopija. Åak i prema etimologiji. tvorac mita o utopiji i tvorac mita o Atlantidi. Ovaj zakquåak Karla Manhajma o znaåajnoj razlici izmeðu utopijske i ideološke sfere mišqewa moÿe nam pomoãi da u dovoqnoj meri razluåimo društvene aktivnosti autora trilogije u odnosu na wegov umetniåki rad u procesu izgradwe anti(utopijskih) projekata u kwiÿevnosti.

naroåito s romanom 1999. norme i odnosi izmeðu pojedinaca organizovani na znatno lošiji naåin nego u zajednici u kojoj ÿivi autor". evidentnost te veze ne dopušta nam da jednu pojavu automatski objasnimo postojawem druge. u krajwem sluåaju. bili oni spekulativni ili ne. Beograd 1999. Oni bi. dakle. Atlantida. 14 Darko Suvin. s ideološkom i. U novije vreme. u åemu je wena differentia specifica? Jedan od moguãih odgovora pruÿio je Darko Suvin koji predlaÿe da distopijom „nazovemo zajednicu u kojoj su društveno politiåke institucije. Jedan od wih. contra-utopia. iz koga je i nastao. autoru ovog ålanka potkrala se i jedna materijalna greška: Novi Jerusalim nije roman veã zbirka pripovedaka. neki teoretiåari bave iskquåivo anti(utopijskom) idejom u nauånofantastiånoj literaturi. morali biti oznaka za nove pojave u antiutopijskoj ideji i u vezi s wom. Ali o tom odnosu ãemo govoriti kada budemo interpretirali roman 1999. ilustrovaãemo samo jednim primerom: „Srpski pisac Borislav Pekiã robijao je u zatvorima socijalistiåke Jugoslavije. Pošto su nastali na engleskom govornom podruåju. Antiutopije u slovenskim kwiÿevnostima. na primer."13 Uzgred. 17—18. åiji se autori zalaÿu za to da se on na suštinski naåin razlikuje od termina antiutopije. satirical utopia. uredio Dejan Ajdaåiã. Uporedo s porastom dela s utopijskom i antiutopijskom sadrÿinom raslo je i interesovawe teorije kwiÿevnosti za wihovo istraÿivawe. taåno je zapaÿawe da je Novi Jerusalim u vrlo bliskim intertekstualnim vezama s åitavom antiutopijskom trilogijom. . Ipak.14 Pored termina distopije. (U srp13 Dejan Ajdaåiã. a pogrešno ju je svrstavati zajedno s romanima jer su oni koncepcijski povezani u trilogiju. takav naåin zakquåivawa bio bi svojevrsna tautologija u razmatrawu ovog pitawa. jeste distopija. 1999. naroåito u anglosaksonskoj kritici. navešãemo ih u originalu: negative utopia. Beograd 1999. s politiåkom misli. Utopizam od orijentacije do akcije. Meðutim. uvedu i neki novi.279 se odmah odbaciti u svetlu saznawa o distinkciji izmeðu utopijske i ideološke svesti na koju je upozorio Manhajm. Šta je to. uredio Dejan Ajdaåiã. pored najfrekventnijih termina utopije i antiutopije. postoji i više drugih termina uglavnom sinonimnih s antiutopijom. Novi Jerusalim. osetila se potreba da se. što razlikuje klasiånu utopiju i antiutopiju od distopije. Antiutopije u slovenskim kwiÿevnostima. A da je veã bilo sluåajeva da se Pekiãevo kwiÿevno delo tumaåi wegovom biografijom i nemilim dogaðajima iz wegovog ÿivota. inverted utopia. 92. Tajno i javno u topografiji slovenskih antiutopija. po prirodi stvari. false utopia. Bilo bi takoðe veoma daleko od istine poništavawe oåigledne povezanosti utopijskih i antiutopijskih projekata. Ta teorijska misao se u priliånoj meri fragmentizovala i specijalizovala za pojedine ÿanrovske kategorije anti(utopijskih) ostvarewa: tako se. te je deo ÿivotnog iskustva uneo u antiutopijske predstave svojih romana Besnilo. pored metodološke. na kome se posebno insistira u posledwe vreme.

U prilog kwiÿevnonauånom pristupu utopiji. besadrÿajna. ni piscu antiutopijske trilogije nije strana virtuozna igra reåima. ovaj Pekiãev palindrom vešto je naðena igra reåi kojom je autor stilski efektno prikazao mistiåno Simeonovo preobraÿewe. barbar s imenom Vavilon. pokazuje primer iz mitske prošlosti na koji upuãuje poznati italijanski teoretiåar umetnosti Ðilo Dorfles. pometwa koja je postojala u vreme formirawa mita. i to s onog aspekta po kome je taj mit i najpoznatiji: disperzije jednog monolitnog jezika na veliki broj meðusobno nerazumqivih. nadawa u boqe i straha od totalnog ugwetavawa). pomodna reå. umetniåka dela) i da pritom izaziva najopreånije predstave (beÿawe od realnosti i mewawe stvarnosti. koji su „mucali". balbutiens. ideale. Wegov nastanak Dorfles objašwava potrebom da se prevlada aktuelna „pometwa jezika". predele. a ne samo formalni znaåaj. Dorfles ne pripisuje samo sebi ovo otkriãe veã navodi da je i jedan od najvaÿnijih predstavnika nemaåke klasiåne idealistiåke filozofije Šeling primetio podudarnost navedenih znaåewa reåi. Svi navedeni oblici opisuju one koji nisu govorili teåno. Beograd 1985. . Kao veoma znaåajna. odnosno dodavawem raznih prefiksa koji mewaju wegov osnovni sadrÿaj. izokrenuta (izvrnuta) utopija. Mislimo na ime Noemis izvedeno iz imena Simeon u romanu Zlatno runo. Da se utopija ne mora pojaviti iskquåivo kao ideološko. Ali. Wime se i ortografijski ÿelelo pokazati da su utopija i antiuopija u stvari jedan kwiÿevni oblik. zapravo. wemu se uåinila bliskost jeziåkih oblika balbus.280 skom prevodu: negativna utopija. koja ipak ima i suštinski. zajedništva. 2. sociološko ili filozofsko. samo sa suprotnim predznakom. pojedince. sawarewa i predviðawa. Inaåe. programe. Ponekad se u toj fragmentaciji i specijalizaciji preteruje. U svojoj kwizi Pohvala disharmoniji on je prouåavao mit o izgradwi Vavilonske kule. to je aipotu. Na šta bi to mogla da upuãuje veza izmeðu drevnog mita o Vavilonskoj kuli i pojave raznoglasja meðu qudima.) Kao što se moÿe videti. a tekst je objavqen u tematskom broju åasopisa Kwiÿevna kritika posveãenom utopijskoj kwiÿevnosti: „Pojam utopija postao je. 27. br. O ovoj pojavi pisao je Peter Kuon u ålanku U prilog kwiÿevnonauånom pristupu utopiji. Danas kao da i nema fenomena o kojem se odmah ne raspravqa kao o 'utopiji' ili 'anti-utopiji'. Atraktivnost ovog pojma je upravo u wegovoj osobenosti da se odnosi na najraznorodnije predmete (gradove."15 Posebno je interesantan termin koji je nastao kao palindrom izvorne oznake. pomisli. kao što smo veã kazali. pa se kao rezultat tog preterivawa utopijski i antiutopijski sadrÿaji pronalaze i tamo gde ih nema ili gde ne preovlaðuju. dobijeni su varirawem osnovnog pojma utopije. stepen rastakawa jezika tokom civilizacijskog razvoja 15 Peter Kuon. ne samo u nauci o kwiÿevnosti nego i u svakoj duhovno-nauånoj esejistici. pita se Ðilo Dorfles. veã i kao åisto jeziåko pitawe. nedostatnosti i ostvarqivosti. Naravno. satiriåna utopija. laÿna utopija i kontrautopija. Kwiÿevna kritika.

izmeðu Flamanaca i Valonaca. Dorfles na jednom mestu u kwizi i govori o toj „prevavilonskoj situaciji" poredeãi je s poloÿajem åoveka pre nego što je izgnan iz raja: „U-topia se. izmeðu Kastiqanaca i Katalonaca. izmeðu Slovenaca i Hrvata. .281 samo se uveãavao i time se smawivala moguãnost povratka na jedan monolitan jezik. Ali pojavio se svojevrstan paradoks: engleski se kao svetski jezik upotrebqava na toliko mnogo razliåitih naåina izgovora da oni nalikuju mucawu (balbettavano). uz Zakone. u krajwem sluåaju. 16 Ðilo Dorfles. koja bi spasila åoveåanstvo od neprestanih suprotnosti i stalnih nerazumevawa u sporovima izmeðe istoka i zapada. utopijski projekat. ali u jeziku. otkriãemo da se uvek radi o jednom jasno omeðenom prostoru. govori i etimološka analiza samog termina. o åemu je pisao Dorfles i åime se ponovo vraãamo sumornom zakquåku kako je utopijski san ipak nedostiÿan. itd. sastoji u verovawu da postoji sadašwi ili buduãi 'topos' gde bi bio moguã povratak homoglosiji. Platonova Drÿava pisana je s autorovom stalnom podsvesnom mišqu da u stvari piše o svome gradu polisu — Atini. Kada paÿqivo prouåimo ambijent u kome se projektuje utopijski ili antiutopijski projekat. izmeðu severa i juga. Pohvala disharmoniji. ali je jasno da je jedan jezik — engleski — veã nametnut kao globalni i da se time „jeziåka utopija" donekle ostvarila. u ovom sluåaju. o åemu smo veã govorili na poåetku rada. Novi Sad 1991. i ako se ikad ostvari to ãe biti na veštaåki naåin. U ovom sluåaju izgubqena je primordijalna komunikacija koja je — ako vavilonski mit shvatimo doslovno — postojala u „zori" qudske civilizacije. A da je mesto (topos) presudno u nastanku utopija. pre je nesaglediva. Govoreãi jezikom lingvistike: heteroglosija je neumitno potisnula homoglosiju. stavqajuãi u prvi plan samo jedan jezik. Opsesivna Platonova zamisao sastojala se u tome da dƒ opis idealne drÿave organizovane prema principima i odrazu wegove idealistiåki koncipirane filozofije. što ima svoje duboko opravdawe pošto se anti(utopijski) svetovi i zamišqaju kao antipod obiånoj svakodnevici."16 Pisac kwige ne govori direktno o tome. wegovo najambicioznije zamišqeno delo. Ðilo Dorfles smatra da se i ovaj mit moÿe objasniti na sliåan naåin kao i ostali u kojima se opisuje nestajawe vaÿnosti nekog drevnog rituala. A ta teÿwa za povratkom u stawe visoke saglasnosti i razumevawa je. Zato je dijalog Drÿava. nametnut ekonomskim i politiåkim nuÿnostima. 19—20. U oba sluåaja radi se o izdvojenim delovima realnosti. Ÿaqewe za gubitkom te prvobitne harmonije dovelo je do stvarawa mita koji nam govori da bi se homoglosija moÿda jednom mogla ponovo vratiti. Ta prostorna ograniåenost anti(utopije) najåešãe se ispoqava u dva vida: kao grad i kao ostrvo. ova utopija. izmeðu Retroromana i Nemaca. (…) Više nego pretskazawa. Neki drugi dijalozi poput Fileba ili Kritona uspeli su da se nametnu naåinom postavqawa suštinskih estetskih pitawa.

Posmatran s aspekta sveta åistih i nepromenqivih ideja. Osnova Platonove filozofije jeste paralelno postojawe dvaju razliåitih svetova. Uticaj i znaåaj wegove filozofije proteÿe se punih dve i po hiqade godina kroz qudsku istoriju i civilizaciju. da upotrebimo termin iz formalne logike. realni svet izgleda prolazan i nuÿno nesavršen. Platonov ÿivot i delo (uvod). Kriton. ali i za sva kasnija zasnivawa utopijskih. Otuda je i „utopijski nastrojena svest" teÿwa da se popravi nesavršena kreacija postojeãeg sveta i da se on pribliÿi ili sasvim poklopi s predstavom idealnih odnosa savršenog sveta. svet ideja. . u Platon. oltari. ali. Ova prva poznata utopija ne moÿe se dovoqno dobro shvatiti ukoliko se wen nastanak ne smesti u širi okvir sloÿenog Platonovog sistema idealistiåke filozofije. prvi je predmet åulnog. Fedon. Odbrana Sokratova. Iz svega reåenog do sada åini se sasvim jasnim smer kojim se odvijao proces nastanka utopijske i antiutopijske literature. ali i svakog drugog anti(utopijskog) projekta. Beograd 1985. moramo postaviti pitawe: zašto baš grad? Luis Mamford u veã pomiwanom ålanku Utopija. Ðuriã. i to: „1) s v e t r e l a t i v n e s t v a r n o s t i. grad i mašina daje odgovor na wega: „Veãina sadrÿaja koji su postojali u gradu — kuãe. recimo onu o veåitom (cikliånom) hodu istorije. Borislav Pekiã kao pisac takoðe nije odoleo zavodqivim idejama ovog velikog mislioca. Iz tog dizbalansa javqa se kod nekih autora potreba da premoste ponor izmeðu dva. koji svagda ostaje sam sebi jednak (to aei kata tayta on). Najkraãe reåeno: utopija i antiutopija su teza i antiteza o nadi.282 ali su ti i drugi dijalozi Platonu ostali mawe vaÿni pošto u wegovoj idealno zamišqenoj drÿavi nije bilo mesta za „podraÿavaoce" (mimetiåare) idealnog sveta. svet stvari koje postaju i nestaju (to gignomenon kai apollymenon) i 2) s v e t p r a v e ili a p s o l u t n e s t v a r n o s t i. Kada smo pomenuli grad kao mesto dešavawa utopijskih i antiutopijskih projekcija. moÿda je taånije reãi — vezano za prirodu anti(utopijskih) poduhvata — nedovršen."17 Ovaj Platonov fundamentalni princip zasnivawa promišqawa sveta i pojava u wemu bitan je za wegovo. videãemo da je prihvatio neke od wih. kao nijedno drugo u kwiÿevnosti. nesamerqiva sveta. a drugi predmet pojmovnog saznawa. mada su ova bila neophodna prethod17 Miloš N. skladišta za ÿito i vino. taj smer je uvek odreðen kretawem od utopije k antiutopiji. Zato se pitawe utopije i antiutopije tako åesto posmatra i kao ideološko jer. ono podleÿe raznim sociološkim i ideološkim analizama. imigracioni radovi — veã su postojali u mawim društvima. 28. i da ju je ugradio u svoj poetiåki kredo. odnosno antiutopijskih projekata. rovovi. Antiutopije su kao kontrapunkt utopijama nastale usled sazrevawa svesti i uviðawa da je opisani postupak „poboqšavawa" postojeãe kreacije jednostavno nemoguã.

naroåito kada se uporedi s ogromnim prostornim i vremenskim koordinatama u samom delu. ni do danas nije pruÿen kategoriåan odgovor. mit o mistiånom ostrvu Atlantidi. Zato je on i mogao biti uzor kasnijim piscima utopija da 18 Nav. koje jeste još izolovanije i otuðenije od realnog sveta. d. poput Grada sunca Tomaza Kampanele ili romana 1984 Xorxa Orvela. on je åitava planeta i moÿemo. Na toj relativizaciji vremena i prekoraåewu granica prostora temeqi se ÿanr nauånofantastiåne kwiÿevnosti. u Besnilu je jedinstvo mesta (toposa) najstroÿe primeweno. ali zato s puno kwiÿevnih likova razliåitih nacija. upuãuje na autorovu intenciju da ga shvatimo kao mikrokosmos realne stvarnosti ili. . najåešãe mesto anti(utopijskih) zamisli je ostrvo. Wemu i pitawu da li je reå o „spekulativnom" ili istoriografski utemeqenom mitu vratiãemo se kada zapoånemo s interpretacijom romana koji duguje ime — ali ne samo to — Platonovom šturom opisu nestalog ostrva u „sokratskim dijalozima" Timej i Kritija. Na najosnovnije pitawe da li je ova napredna civilizacija stvarno mogla postojati. utopija. za razliku od prethodna dva romana. Što se tiåe posledweg romana trilogije — Atlantide. sa svojim relativno malim prostorom. u kojima se dešavawa odvijaju baš u gradu. sam grad bio je preobraãen u idealnu formu — odsjaj veåitog reda.283 nica gradu. a onda u strašnoj katastrofi odjednom nestati. 13. naime. Åuveni mit o Atlantidi izazvao je mnogobrojne kontroverze meðu teoretiåarima kwiÿevnosti åije je poqe prouåavawa mit. Pored grada. rasa i konfesija. Upravo zbog tog elementa prisile mnogi mislioci su korene modernih antiutopijskih realizacija pronašli u arhetipskim utopijama.. utopije nadrastaju skuåene okvire grada drÿave ili ostrva i projektuju se na nepoznate svetove udaqene svetlosnim godinama od Zemqe. kao što je to veã uåiweno u nekim najpoznatijim utopijama i antiutopijama. U svetu poznati londonski aerodrom Hitrou. središte preobilnog ÿivota — drugim reåima. svet u malom. i on se takoðe moÿe razumeti kao mikrokosmiåki antiutopijski prostor. najdoslednije je sprovedeno nepisano pravilo da se radwa dela mora odigravati na jasno omeðenoj teritoriji. u romanu Besnilo. Ipak. o åijem se poštovawu i odrÿavawu brine dobro organizaovana društvena sila. Platonu dugujemo još jedan åuveni mit evropske i svetske civilizacije. prepoznati teÿwu da se antiutopijska stvarnost prikaÿe na planu makrokosmosa. pre svih predstavnika arhetipske i mitske kritike. U romanu 1999 kao izolovani deo stvarnosti pojavquje se „izrovani pašwak s krticama". kako se to obiåno kaÿe. U antiutopijskoj trilogiji Borislava Pekiãa. Usled snaÿnog razvitka nauånog i tehniåkog znawa i moguãnosti da se sagledaju teško pojmqiva meðugalaktiåka rastojawa. u wemu je prostor antiutopijskog projekta proširen do najveãe moguãe mere. vidqivo nebo na zemqi."18 U takvom idealno ureðenom gradu uoåava se izraÿena hijerarhija.

Kasnija fiksiranost u tekstu oduzela je mitu semantiåku gipkost. vek. Ponekad se mitsko mišqewe proteÿe i na one oblasti kulturnog i umetniåkog delovawa za koje nikada ne bismo pomislili da se nalaze pod uticajem wegove poruke. i apokalipsa. bezgrešan. koju mit ionako dopušta. jeste amalgam sudbinskih åovekovih pitawa iskazanih jezikom bliskim trivijalnom pismu. ali ga zato zamjewuje novi. 291. Antiutopije se obiåno „kriju" iza ÿanrovski profilisane proze. 19 Jovan Deliã. vek vek smrti utopija i doba u kome preovladavaju razni oblici antiutopijskog pisawa. Na drugoj strani."19 Nije sluåajno da je baš 20. o „nauånoj fantastici" i o „negativnoj utopiji". Beograd — Titograd — Gorwi Milanovac 1991. najåešãe je to nauåna fantastika. koji ãe donijeti raj na zemqu. . kvalitet koji je usmeni sadrÿaj dobijao tokom mnogo vekova upornog predawa. mitovi beleÿewem dobijaju mawe-više konaåni tekstualni oblik i postaju pouzdaniji ukoliko je ta osobina uopšte relevantna za mit kao kulturnu pojavu. Vilijema Blejka ili. Jovan Deliã u kwizi Hazarska prizma postavqa jedno „pomalo i retorski intonirano" pitawe: „Ne baštini li svaka 'negativna utopija' nekolika biblijsko-hrišãanska mita. koja bi prema kwiÿevnoj logici zahtevala „visoki" stil na tragu Xona Miltona. Predstava o paklu povezana je sa još dva hrišãanska mita: to je mit o strašnom. I Pekiã u svojim antiutopijskim romanima o najvaÿnijim. Hazarska prizma. kod nas. sudbinskim pitawima åoveåanstva progovara u formi nalik na neobaveznu. Wegoša. posqedwem sudu. sjajan i pravedan. åak i onda kada izgleda da je od wih savršeno daleko.284 saåiwavaju svoje tekstove uz puno stvaralaåke slobode. tako i antiutopija raåuna s arhetipom pakla. a jedan od bitnih razloga ovoj pojavi moÿe biti vremenska distanca koja je ovoga puta usmerena u buduãnost. Meðutim. mitovi se najjednostavnije mogu podeliti u dve velike grupe: na paganske i hrišãanske mitove. Kao što svaka utopija moÿe nalaziti svoj oslonac u hrišãanskoj predstavi o raju. Wegova proza o najbitnijim teleološkim i eshatološkim pitawima. pa otuda i „niski" stil trivijalne literature potpuno odgovara nameri autora da prikaÿe mraåni svet ka kojemu se kreãe åoveåanstvo. Tako je Frensis Bekon svoje delo Nova Atlantida ostavio nedovršenim ÿeleãi da i tim åinom oda poåast Platonu i wegovom arhetipskom tekstu. trivijalnu prozu. Imajuãi u vidu znaåaj one nevidqive granice kojom je hrišãanstvo razdelilo tok qudske civilizacije. Pišuãi o kwiÿevnim pojavama koje su prevashodno karakteristiåne za 20. potrebno je da se zapitamo o pravoj prirodi mita na kojoj poåiva anti(utopijska) kwiÿevnost. Najveãi broj mitova nastao je u dalekoj prošlosti i usmeno se prenosio iz generacije u generaciju. antiutopije ne daju nimalo vere u vreme koje dolazi. odnosno mit o definitivnom kraju ovog grešnog svijeta koji izaziva boÿanski gwev i nestaje. Ako se vratimo na drugi deo Frajove sintagme spekulativni mit.

realizam. sada veã prošlom veku. odvajala je utopiju od literarnih dela zasnovanih na estetskim premisama. videli smo veã. jedan od najboqih romana nakon Drugog svetskog rata u. Idiliånu priåu o grupi deåaka na koralnom ostrvu Golding je preoblikovao u antiutopijsku postnuklearnu pripovest o. banalan zaplet i shematiåan stil pokrivaju ozbiqnošãu anti(utopijske) teme. realizam. U wima se. a wenu formu åitalac danas oseãa kao isluÿenu. Ukoliko pozovemo u pomoã matematiku kao nauku koja na najformalniji. Razlika je samo u autorovoj nameri. u kome se bavila estetskom vrednošãu utopije kao kwiÿevnog ÿanra: „Utopija ne spada u velike i znaåajne kwiÿevne ÿanrove. Stvarnost ogledala desnu ruku åoveka prepoznaje kao levu i obrnuto. Po opštem sudu. potpuno izokrenuta vizija utopijskih idiliånih slika. apriorno negativno sudi. Iako postoji od antiåkih vremena do danas. a mnogi smatraju i na najegzaktniji moguãi naåin uspostavqa vezu sa stvarnošãu. Gospodar muva Vilijama Goldinga napisan je kao utopijska satira na mawe poznati roman Koralno ostrvo Roberta Majkla Balentajna iz 1855.285 Antiutopija se formirala kao neostvarena utopija. dakle."20 Ovo mišqewe bi se i moglo prihvatiti da je autorka ograniåila oštrinu suda na (zlo)upotrebu utopijskih i antiutopijskih oblika u onim delima masovne kulture gde je anti(utopijska) poruka samo pomoãno poetiåko sredstvo. wena ostvarewa ne stoje u najblistavijem kwiÿevnom sazveÿðu. U epistemologiji je veã prihvaãen postupak kojim se neka pojava objašwava modelom koji predstavqa ono što ona u stvari nije. grupi deåaka. mehaniåku. Utopija. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. Beograd 1989. kao i weno nastojawe da izrazi pre svega autorova društveno-politiåka shvatawa i ciqeve. pa. ponašajuãi se kao lik i odraz tog lika u ogledalu. 393. mogli bismo wihov odnos i drugaåije ilustrovati. Ono što ÿelimo pokazati ovim primerom sasto20 Marija Mitroviã. Ali oni vremenom poåiwu da imitiraju odrasle i ponavqaju iste one greške koje su i dovele do propasti åoveåanstva. takoðe. godine. U sliånu vrstu odnosa ulaze utopija i antiutopija. Wena åvrsta vezanost i oslawawe na politiåku teoriju. i antiutopijskoj kwiÿevnosti. kao i weno nastojawe da izrazi pre svega politiåku teoriju. Takav jedan sud o utopijskoj kwiÿevnosti iznela je Marija Mitroviã u tekstu Utopija. Nije redak sluåaj da se o utopijskoj. koja je. kao konaåno otreÿwewe i odustajawe od teÿwe za boqim i savršenijim svetom. SANU. onda bismo kao analogiju odnosu utopijske i antiutopijske kwiÿevnosti mogli iskoristiti relaciju pozitivnih i negativnih brojeva: oni su istog kvantitativnog sadrÿaja ali razliåitog predznaka. . ali svi ti primeri govore jedno: utopija i antiutopija su jedan isti kwiÿevni oblik. fantastika. nedovoqno ÿivotnu i nemaštovitu. wegovoj teÿwi da svet prikaÿe u pozitivnom ili negativnom svetlu. fantastika. po pravilu. SRPSKA FANTASTIKA. Iduãi tragom drugih analogija. imanentna ovoj vrsti literature.

). stil i dr. Odmah ãemo reãi da je ovaj stav pogrešan. pored toga što je åesto eksperimentisao s formom. X. J. Åesto se u literaturi o antiutopijskoj kwiÿevnosti moÿemo sresti sa stavom da ona uspostavqa parodijski odnos prema izvornoj utopiji. zadobio je skoro središwe mesto. 22 J. Ti društveni odnosi se mogu svesti 21 V. Neãemo govoriti na ovome mestu o tome koliko je u Pekiãevom romanu uspešno sproveden parodijski postupak. 238—269. što je još jedan razlog da se ona poveÿu s nauånofantastiånom prozom. Lotman. Pre svega antiutopije nisu nastale kao reakcija na ovu ili onu pojedinaånu utopiju veã kao reakcija na åitavu utopijski usmerenu kwiÿevnost. 251. nauåna fantastika je ispostavila pred autore tih ostvarewa jedan zadatak. Jurija Tiwanova pre svih. Velsa. Još od vremena kada je nastala. Sarajevo 1970. . parodija uvek u istoriji kwiÿevnosti igra pomoãnu. Ovde je pravo mesto za jedno razjašwewe o odnosu utopijske i antiutopijske kwiÿevnosti. Jurij Mihajloviå Lotman u kwizi Predavawa iz strukturalne poetike navodi kako je uloga parodije u razvoju kwiÿevnosti predimenzionisana i da je „destruktivni tekst parodije u izvesnom smislu laboratorijski ÿanr. ukratko ãemo reãi nešto i o woj.21 revidirao je neke stavove ruskih formalista iako se åesto pozivao na wihove teorijske postavke. Od formalizma ka semiotici. Pekiã je stupio u sloÿen intertekstualni odnos s ovim klasiånim filozofskim ali i kwiÿevnim delom. a pokušaãemo da pokaÿemo i zašto je pogrešan. Roman Borislava Pekiãa Odbrana i posledwi dani pisan je upravo u parodijskom kquåu. Beograd — Priština 1984. Dakle. Meðutim. Goldingov roman moÿe se åitati kao vrhunsko delo i bez znawa da je pisano kao antiutopija nekog drugog romana. dok se od autora antiutopijske literature zahteva da procene kako ãe se razvijati društveni odnosi u vremenu koje dolazi. Lotman. a ne centralnu ulogu". i to prema åuvenom Platonovom dijalogu Odbrana Sokratova. na utopiju kao ÿanr.286 ji se u tome da ne zavisi uspelost romana od „estetskih premisa" veã od naåina i kvaliteta primene konkretnih kwiÿevnih postupaka (kompozicija. a zatim se formirao krug poetiåkih naåela koja su dovoðena u vezu s wom.22 Najveãi broj antiutopijskih dela okrenut je buduãnosti. Predavanja iz strukturalne poetike. ali kada smo veã toliko puta pomenuli parodiju. Inaåe. Upravo stoga antiutopijska dela nisu parodija utopijskih veã su wihova negacija koja se oformila kao saznawe o nemoguãnosti ostvarewa utopijskih zamisli. M. a wegova suština sadrÿana je u sposobnosti dela da sa što veãom verovatnoãom predvide buduãnost. Od pisaca nauåne fantastike traÿi se da predvide moguãi stepen razvoja nauke i tehnike. M. kao kquåna figura sovjetske semiotike. dakle od romana Ÿila Verna i H. Novica Petkoviã. Pojam i uloga parodije u kwiÿevnosti u izuåavawima ruskih formalista.

analitiåki i. . haotiåno. Pekiãev razarajuãi pesimizam jedino bi mogao da se poredi s onim u romanima Miodraga Bulatoviãa. Antiåki mit u prozi Borislava Pekiãa. uroðeno (predestinirano). Oni su do sliånih estetskih rezultata došli sasvim razliåitim poetiåkim trasama. Borislav Pekiã stalno oseãa potrebu da ispita uzroke koji su doveli do pobede negativnih sila. kao i u romanima Besnilo. Kod Borislava Pekiãa zlo je sloÿen sistem koji poseduje osobinu da se samoregeneriše kroz istoriju. nagonsko. a to se najjasnije moÿe videti u antiutopijskoj trilogiji. da mnogobrojnim diskurzivnim upadicama pokuša da nekontrolisanoj eroziji qudskosti dƒ privid sistematskog raspada. Beograd 2001. U suštini.23 dok su hrišãanski najåešãe iz Novog zaveta. U wegovim romanima. anticipirani buduãi dogaðaji. prikazan je konaåan nestanak civilizacije koja je davno krenula pogrešnim smerom. bez reda i smisla. åime smo dobili stvaralaåku viziju nihilistiåke i neizvesne buduãnosti.287 na relaciju åoveka prema drugom åoveku i na postojawe ili odsustvo slobode u nekom buduãem društvu. autor mu pristupa trezveno. iz tog poraza qudskosti (humanitas) u wemu je sazrela svest o ugroÿenosti osnovnih vrednosti civilizacije i on je u svojim delima taj problem postavio kao središwi. prepušta åitaoåevoj svesti da formira „estetski predmet" poništavawa i nemoguãnosti postojawa åoveånosti. Na jedan od osnovnih problema u vezi s mitom i na wemu zasnovanoj poetici ukazao je nemaåki filozof neokantovac Ernst Kasirer: „Svaki nauånik je i daqe u mitu nalazio one objekte koji su mu bili najprisniji. 1999 i Atlantida. mota svojih dela. kao logiåki sled konstantnog opadawa åovekovih potencijalnih moãi. Bulatoviã. U åitavom opusu Borislava Pekiãa. Paganski mitovi su uglavnom antiåkog porekla. nagomilava sve strašnije i strašnije slike i. razne škole videle su u åarobnom ogledalu mita samo vlastita lica. nasuprot tome. kao rezultat tog baroknog gomilawa grotesknosti savremenog sveta. uoåiãemo zakonomerno pozivawe na paganske i hrišãanske mitove podjednako. Jasmina Ahmetagiã. nezainteresovano. Time što je antiutopija odavno potisnula utopiju i naåinila od we samo kwiÿevnoistorijsku åiwenicu. Tako se autorov proroåki dar okrenuo najpesimistiåkijim projekcijama vremena koje je pred nama. instinktivno. I u wegovim su delima. na sasvim odreðen naåin pokazuje kako pisci sagledavaju i današwu stvarnost. samo ne tako eksplicitno. Pekiã je pisac åiji razvojni put svedoåi o nemoguãnosti ostvarewa utopijske åeÿwe. U romanima Miodraga Bulatoviãa zlo je. On prosto beleÿi poraze koje trpi civilizacija. ma kakva ona bila. prikazuje zlo kao planirani društveni projekat. naprotiv. Lingvist je nalazio u wemu svet reåi i ime23 V. naizgled. Pekiã je delove pojedinih hrišãanskih spisa najåešãe upotrebqavao za epigrafe.

24 25 . lingvistika. mutatis mutandis. Naravno. kada je reå o pojedinim osobinama mita. Beograd 1972. Borislav Pekiã je nepogrešivo prepoznao osnove svoje poetike: mit i konsekvence mišqewa zasnovanog na mitskom sagledavawu istorije (povesti). I zato. da „mit izriåe samo ono što se stvarno dogodilo. Mit o drÿavi. specifikuje i ÿanrovski objašwava tekstove svoja dva prozna dela (Vreme åuda. potpuno je jasno da nijedna nauåna disciplina nema ekskluzivno pravo na mit. filozof 'primitivnu filozofiju'. odsustvo voqe da relativizuje bilo šta. Beograd 1984."24 Kasirer ÿeli reãi da se mit ponekad zloupotrebqava i da se wime pokušava objasniti sve i svašta."27 Iz obimnog teksta izdvojili smo ovaj segment koji. psihologija ili bilo koja druga disciplina koja u mitu prepoznaje glavni predmet svog nauånog interesovawa. åini se. pa bila to etnologija.26 Ta svoja razmatrawa izloÿio je u eseju Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti: „U teorijskim komentarima kwiÿevne prakse krije se. Mit i zbilja. 40. Pekiã povešãu. Inaåe. 1999). antropologija. ali i sasvim vidqivu skepsu prema moguãnosti da se to isto kwiÿevno delo tumaåi. odnosno antropološkom povešãu. istorija kulture. To se dogodilo kada se našao u ulozi tumaåa sopstvenog dela. dobro — zlo.25 U svakom mitu postoje tzv. Meðutim. Upravo je visoka etiånost — shvaãena kao Kantov kategoriåki imperativ — duhovna vertikala koja drevne mitove åini tako bliskim.288 na. moÿemo reãi da on uvek åuva osnovne koordinate qudskog delovawa ili. 9. nauka o kwiÿevnosti. mi u stvari iz prošlosti prizivamo arhetipski ritual. Ovoga puta kao Ernst Kasirer. 27 Borislav Pekiã. pa i sumwe s kojima se suoåava nauka o kwiÿevnosti. 69. najbitnije su ÿivot — smrt. sudbinu svake filosofije koja putem ograniåenog razuma hoãe da nas pomiri sa egzistencijom neograniåenog Boga. Odabrana dela Borislava Pekiãa. filozofija. kako je to formulisao åuveni tumaå mitova Miråe Elijade. kw. govori o onome što se u potpunosti oåitovalo". åijim je neprekidnim ponavqawem on i nastao. „fantazmagorije" Zlatno runo. stoga. Borislav Pekiã je ovim postavio neka suštinska pitawa. jednom drugom prilikom i drugim povodom Pekiã je. uvek kada se pozivamo na neki mit. da se baš ne kaÿe u mutnim. pokušaj da se u ravni inteligencije objasni nešto što se uistini zbiva u ravni intuicije. U wima se jasno ogleda nesavitqivost mitske svesti. ponovio ovaj stav. heroj — kukavica. 26 Ovde smo naporedo naveli termin koji je autoru antiutopijske trilogije mnogo bliÿi i koji åešãe upotrebqava. psihijatar veoma sloÿen i zanimqiv neurotiåan problem. dobro ilustruje autorovo shvatawe procesa nastanka kwiÿevnog dela. Mircea Eliade. binarne opozicije. (a inteligencija mu je tek mawe više spretni posrednik). 1. a upotrebqava ga i u naslovu svog drugog dela Sentimentalna povest britanskog carstva. nauånom metodologijom inspirisan. vraxbinskim prostorima crne magije… (…) Racionalna objašwewa iracionalnog doÿivqavaju. Zagreb 1970. Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti.

Beograd 1989. Bila bi to predugaåka digresija da detaqno predstavqamo Bergsonovu suptilno razraðenu i stilski besprekorno napisanu filozofsku teoriju o intuiciji. SRPSKA FANTASTIKA. odnosno da se neki procesi u qudskoj svesti ne mogu shvatiti. dakle. izgleda. nauånik i 28 Borislav Pekiã. umesto ranije upotrebqenih pojmova inteligencija i intuicija. 621. . pisca åuvenog romana U tragawu za izgubqenim vremenom. Na epifaniju kao sredstvo spoznaje i wenu ulogu u kwiÿevnom stvarawu naroåito je polagao Xejms Xojs. Koliko je nama poznato. Borislav Pekiã se duhovno pribliÿio Anriju Bergsonu tvrdwom da su intuicija i inteligencija dve suprotne metode. taånije metode kojima se istraÿuju razliåite kategorije stvarnosti.289 åitalac svog dela."28 U ovom izvodu Pekiã je. ali u posledwe vreme pomalo i zaboravqenom sistemu mišqewa Anrija Bergsona. Natprirodno i nestvarno u srpskoj kwiÿevnosti. Fantastika i pseudo-fantastika „Zlatnog runa" sa stanovišta autora. izvan wegovog domašaja. nameri da se dubqe okarakteriše a ne samo površno opiše fenomen åija se priroda ne poznaje. a egzaktne nauke kategoriju prostora. pa tako ni na zadovoqavajuãi naåin opisati. inherentan. To wegovo stanovište je. Sremski Karlovci — Novi Sad 1991. prvi mislilac koji je ukazao na podvojenost naizgled monolitnog qudskog duha jeste Blez Paskal. Sliåan intuiciji jeste i pojam epifanije koji se više vezuje za hrišãanstvo i åija je suština u direktnoj spoznaji boÿanske prirode. osnovna razlika izmeðu filozofije i duhovnih nauka uopšte i tzv. tj.29 Anri Bergson kao najoriginalniji predstavnik „filozofije ÿivota" svojom filozofijom uticao je i na stvaralaštvo Marsela Prusta. SANU. Stvaralaåka evolucija. nedostupnom moãi saznavawa. iskoristio drugi opozitni binarni par: racionalno i iracionalno. Pekiã je napisao: „Kada mi je zatraÿena definicija fantastike i fantastiånog u kwiÿevnosti. a to je onaj pravi ÿivot a ne postojawe okamewene stvari kojima se bave na geometrijskim principima zasnovane nauke. egzaktnih nauka jeste u sledeãem: filozofija ispituje kategoriju vremena. kod Bergsona intuicija je postala osnovna spoznajna metoda. 29 V. da se racionalnim umom shvati — jer to je pretpostavka svakog definisawa — nešto što je. kao iracionalno. U sloÿenom i strogom. Anri Bergson. od Kanta naovamo prostor i vreme su prihvaãeni kao osnovne kategorije u kojima je moguãe postojawe biãa. bilo toliko åvrsto utemeqeno da bismo wegov odnos prema moguãnosti razumevawa kwiÿevnog stvarawa mogli nazvati agnostiåkim. Dotad pomalo i zanemarena od drugih filozofa. Pri tom. koji ju je stavio u sam centar svoje filozofije. U oba sluåaja ove pojmove åija se znaåewa umnogome preklapaju Pekiã je upotrebio kako bi pokazao da nije moguãe pomiriti dva nepomirqiva principa. prvo što sam u pokušajima da je izvedem iskusio bio je utisak protivureåja. Prvo ime za koje vezujemo intuiciju kao filozofsku kategoriju sigurno je francuski filozof Anri Bergson. reãi ãemo samo da se intuicijom u jednom sintetiånom vidu otkriva trajawe.

i drugi. Fridrih Šiler. åija je suština u tome da se jedna pojava u kwiÿevnosti javqa kao reakcija na veã postojeãu. nema mesta sumwi da Paskalov „oštroumni duh" koji sudi jednim jedinim pogledom potpuno odgovara Bergsonovom pojmu intuicije. da izvesni oštroumni duhovi nisu matematiåari. Ukoliko odemo još daqe u kwiÿevnu prošlost. V. beskrajno mu je teško da ukaÿe na wih onima koji ih sami ne oseãaju. N. nešto nalik tome otkriãemo i kod Fridriha Šilera. Veã u prvom odeqku Misli o duhu i stilu Paskal nastoji da ukaÿe na oštru podeqenost izmeðu „matematiåkog (nauånog)" duha — esprit de geometrie — i „oštroumnog" duha — esprit de finesse. da je potreban veoma i veoma bistar um pa da ih åovek oseti. . To su stvari tako tanane. Koren te poezije 'moÿe se 30 31 Blez Paskal. prema Šekspiru i daqe ka Geteu i Puškinu. i toliko ih je.31 koja je takoðe nastala na binarnoj opoziciji dveju suprotstavqenih vrsta pesništva. iz koga ãe se moãi videti znatna podudarnost sa stavovima koje je Pekiã izneo u eseju Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti: „Šta åini. Misli. „dva korena": „Jedan [koren] koji vodi od Sofokla. Beograd 1967. Beograd 1988. L. 34. kako je kazao. O lepom. da prodre u ponore duha'. koji je ciq poezije video u wenoj 'teÿwi da izrazi tajne duše. Iako ga nije nazvao intuicijom. Zaista je mnogo pojava u kwiÿevnosti koje su nastajale ili bile tumaåene na tom naåelu suprotnosti. Ruski simbolista Valerij Brjusov razvio je ideju da je celokupna dotadašwa kwiÿevnost nastala iz. to je što oni nikako ne mogu da se priviknu matematiåkim naåelima… (…) Åovek ih jedva vidi [naåela. ali je to svojevrsno kwiÿevno manihejstvo dobilo najradikalniji oblik kada se åitava kwiÿevnost poåela sagledavati kroz wegovu prizmu. Ovim naåelom ruski formalisti su objašwavali smewivawe stilskih formacija i pri tome su u mlaðoj stilskoj formaciji zapaÿali poetiåke odlike suprotne starijim stilskim formacijama.290 filozof åije se nezavršeno delo naslovqeno jednostavno — Misli sve više otkriva kao izvor sveÿih ideja za pomalo posustalu evropsku filozofsku misao. 'nepriznat'. U nauci o kwiÿevnosti veã dugo postoji metodološka konstanta. zato što ne raspolaÿe wenim naåelima i zato što bi to bio beskrajno teÿak poduhvat."30 Ono što ovde moÿemo proåitati srodno je Pekiãevom stavu o pisawu i tumaåewu. dakle. koji nije bio samo veliki pesnik veã i pronicqiv tumaå nastajawa kwiÿevnog dela. prim. Glasovita je wegova rasprava O naivnom i sentimentalnom pesništvu. Navešãemo jedan kraãi citat iz Paskalovih Misli. ne moguãi to najåešãe dokazati po redu kao u matematici. on ih više oseãa no što ih vidi. i da sudi pravilno i pouzdano po tome oseãawu. koji su smatrali da je u poeziji najbitnije 'prikazivati ÿivot u wegovim najkarakteristiånijim crtama'.]. 221—312.

33 Nikola Miloševiã. Na presudan uticaj mita u zasnivawu Pekiãeve poetike kritika je vrlo rano upozorila. za koji Vistan Hju Odn kaÿe da „pesnik koji sebe naziva hrišãaninom mora se oseãati nelagodno kada shvati da Novi Zavet ne sadrÿi stihove veã samo prozu (osim u apokrifnom i gnostiåkom Otkrovewu Jovanovom)". 32. 32 Mila Stojniã. ono što åini suštinu wegove kwiÿevne poruke. S Pekiãevim insistirawem na simbolici novog Jerusalima potpuno se poklapa jedan stav iz nekoliko puta pomiwanog ålanka Nortropa Fraja Vrste kwiÿevnih utopija. 4. kraj i ciq åovekovog hodoåašãa. dakle nepravovernim i jeretiåkim tekstom. Miloševiã u predgovoru kaÿe: „Kovanica 'mitomahija' sazdana je po analogiji sa izrazom 'gigantomahija' i trebalo bi da posluÿi da wome oznaåimo Pekiãev globalan umetniåki stav prema svetu. Taj Frajov stav je koncizan i na jedan dosta neobiåan naåin dolazi u blisku vezu s Pekiãevom motivskom opsednutošãu novozavetnim opisom stvarawa novog Jerusalima. Fraj. Najveãi broj tih citata je iz završnog spisa Novog zaveta Otkrovewa sv. mit. govoreãi o mitskoj osnovi utopija."32 Kao što smo mogli videti. Novi Jerusalim. * Telos (gråki) 'ciq'. d. veã moÿe biti i novi kvalitet nastao iz dodira meðusobno opreånih principa. hodoåašãe. ima moto åiji sadrÿaj korenspondira s tekstom koji sledi. Borislav Pekiã i wegova „mitomahija" (predgovor). 15. 34 Vistan Hju Odn. Simbolizam. kwiga 1. kraj. ili.. novi Jerusalim."35 Moÿemo lako zamisliti da je jednu ovakvu reåenicu mogao napisati i Pekiã pošto je u woj toliko reåi kquånih za wegovo stvaralaštvo i poetiku: hrišãanstvo. a najviše wih odnosi se na mistiåno raðawe novog Jerusalima.34 Odn ovaj deo Biblije naziva apokrifnim i gnostiåkim. åovek. Iz takvog spisa Pekiã je preuzeo najveãi broj stihova. Beograd 1984. A jedan od termina kojim se objašwava pišåeva vezanost za mitsko mišqewe jeste i mitomahija. Jovana Bogoslova. Beograd 2000. u Andrej Beli. Odabrana dela Borislava Pekiãa. naåelo suprotnosti ne mora uvek biti prepreka. grad (kao utopijski projekat). Ovo je tekst mistiånog sadrÿaja. Beograd 1984. 226. a åesto i svako poglavqe romana. Izabrani eseji. Teorija Andreja Belog u kontekstu ruskog simbolizma."33 Bilo koji åitalac Borislava Pekiãa sigurno je veã primetio da svaki roman. termin koji je Nikola Miloševiã upotrebio u predgovoru Pekiãevim Odabranim delima iz 1984. 35 Nav. godine. Sada se moÿemo vratiti odlomku iz Pekiãevog eseja Mit kwiÿevnosti i mit stvarnosti i zakquåiti da je autor antiutopijske trilogije veoma temeqno istraÿivao procese nastajawa i tumaåewa dela. . prostije reåeno. navodi: „Hrišãanski oblik mita o telosu* je grad.291 pratiti od tajanstvenih Eshilovih horova preko dela sredwovekovnih mistika… do nepojamnih stihova Edgara Poa i našeg Tjutåeva.

i. vreme predstavqa „vodeãe naåelo". e. taånije dva termina. 36 Veã smo naveli da u Bahtinovom hronotopu. u tekstovima antiutopijskih romana Borislava Pekiãa. Nebojša Laziã UTOPIA AND ANTI-UTOPIA AS A LITERARY PROJECT Summary Utopia and anti-utopia have been discussed at length in philosophy. The original anti-utopias — even according to their etymology — direct us toward space as one of the basic categories of physical world. there is Plato with his doctrine about the world of ideas and the world of reality. most often in a town or an island. åesto su se i još ãe se åešãe pojavqivati u tumaåewu svakoga romana antiutopijske trilogije: anti(utopija) i mit. one could come to only one conclusion: utopian and anti-utopian literature are just two poles of one and the same literary phenomenon. Na sliåan naåin govori o supremaciji vremena nad prostorom u kwiÿevnom delu i Ÿerar Ÿenet u eseju Kwiÿevnost i prostor. Na osnovu svega reåenog. sociology. Therefore the greatest number of (anti)utopias is located in the geometrically restricted space. the paper follows the development of thoughts about the Utopian. In a diachronic string. — kategorija prostora dominira nad vremenskom. literature and art. . but literature has not studied the nature of their relation so much. Konaåno. anti-utopian elements in the society. Chronology of the development of the myth about (anti)utopia is obvious: Utopia precedes anti-utopia and by its appearance influences the creation of the anti-utopian response. history and other related disciplines. za (anti)utopijsku kwiÿevnost sa sigurnošãu se moÿe reãi da jedino u woj. 35).36 Izneta teorijska razmatrawa problema (anti)utopijske kwiÿevnosti mogu se pronaãi.292 Moguãi odgovor na ukazanu podudarnost moÿda je u åiwenici da tekstovi koji plediraju da imaju arhetipski karakter zahtevaju i reåi arhetipskog znaåewa. dve reåi. we adopted Northorp Frye's wellknown opinion according to which Utopia is „a speculative myth". On the basis of these researches. ali i proveriti. Beograd 1985. Ÿenet to objašwava reåima: „Naåin postojawa jednog kwiÿevnog dela prevashodno je vremenski" (Ÿerar Ÿenet. od svih drugih (fikcionalnih) vidova ispoqavawa — što iskquåuje forme kao što su putopisi i sl. As one of the starting postulates. At the very beginning of the deliberation about this issue. Figure. po reåima samog autora.

1649".[eselin] K. Moto najåešãe saÿima osnovnu ideju djela.2 Naime.41-95 PEKIÃEVA GOTSKA HRONIKA Goran Radowiã SAŸETAK: U radu se razmatraju osnovni kwiÿevni postupci u Pekiãevom vencu pripovedaka Novi Jerusalim i dolazi se do zakquåka da se u wima problematizuje sama kwiÿevnost i wena funkcija. moto. Gulag. moã. s druge strane.163. Zagreb 1990. pripovijetke su cjeloviti i razgraniåeni tekstovi. Dubravka Oraiã-Toliã. SKZ. vrijeme. Specifiånost ovog ÿanra je u wegovoj dvoaspekatskoj strukturi: s jedne strane. ona ih negira i ruši wihov smisao. istorija. 3 V. podnaslov. ne samo da se u kwizi ne opisuje biblijski sveti grad nego se u toj gotskoj hronici (gotskoj. stvarajuãi citatnu polemiku. 821. Naslovi pojedinih pripovjedaka istiåu parcijalnost teme i sugerišu hronološki niz.163.[ostiã].09 Pekiã B. uzete zajedno.UDC 821. Oni sugerišu da postoji tematska povezanost pripovjedaka. Nolit. engleska revolu1 Koristiãemo se drugim izdawem: Borislav Pekiã. jer u naslovima stoji i neka godina: „Megalos Mastoras i wegovo delo. „Otisak srca na zidu. naslov. funkcija. Naslov Novi Jerusalim i podnaslov Gotska hronika spoqni su signali cjeline u pragmatiåkoj funkciji. koji prema tome predstavqaju posebna djela. Teorija citatnosti. Zbivawa o kojima govore pripovijetke jesu dolazak Turaka u Evropu. Ovdje. 242. „Åovek koji je jeo smrt. stvaraju tekst koji je obimnošãu pripovijedawa i širinom fiktivnog svijeta sliåan romanu. Kwigom Novi Jerusalim (1988)1 Borislav Pekiã se ponovo. Grafiåki zavod Hrvatske. KQUÅNE REÅI: vijenac pripovedaka. Beograd 1992.41-32. Beograd 1997. Reånik kwiÿevnih termina. a to je i moto. ukquåuje u tradiciju vijenca pripovjedaka. kompozicija. 2 O pojmu citatne polemike v. mraånih zapleta i tajanstvenih zbivawa")3 opisuje wegova suprotnost. nakon svoje prve kwige Vreme åuda. teme. revolucije. 1347". 40. Gotski roman. umjesto da kwiga daje potvrdu biblijskim stihovima o novom Jerusalimu. kwiÿevnost. . postoje signali da pripovijetke. 1793" itd. uzet iz Otkrovewa Jovanovog. Novi Jerusalim: gotska hronika. što znaåi da je „puna jeze.

U Novom Jerusalimu nakon bjeline. na poåetku prve pripovijetke: „Ima qudi åiji je ÿivot trag vrelog ÿeleza u tle utisnut. „ko je takav?". u kojima primarni pripovjedaå prepušta rijeå drugom. u prvoj pripovijeci: „Dimitrijus Kir-Angelos (…) beše takav åovek. U ostalim pripovijetkama nalazimo varijacije ovog poåetka. Ono što slijedi u neku ruku je ilustracija misli koja je kazana na poåetku. nego je tu data jedna misao. Prva åetiri elementa su. oznaåava okvir kwiÿevnog djela (v. Vatra je wihov Element. pod wima gori. I ne samo što je taj ulazak postepen nego je sa istog nivoa.4 npr. od kojih nastaju sve stvari. Smrt starog sunca izgleda kao raðawe novog. jedan znaåewski okvir koji usmjerava åitawe. i nastaje išåekivawe odgovora. Gde stupe. Problemi kompozicije u semiotiåkome osvetqewu Borisa Uspenskog. a govori se o stvarnosti Gulaga. Ta bjelina odgovara pauzi koju pravi govornik — tim trenutkom tišine govornik se koristi da probudi interesovawe kod slušalaca. Ono što smo nazvali klasiånom okvirnom priåom. Nolit. kao jedan od mnogobrojnih sliånih sluåajeva. Moÿe se primijetiti da nakon poåetna dva pasusa åitalac još nije stupio u svijet pripovijetke." Nadaqe. tada u wima bijesnu pitawa poput „kako to?". Stvara se. 6 O ovim signalima prelaska sa jednog na drugi tekst u usmenoj komunikaciji v. sasvim analogno usmenoj komunikaciji. A. a umjesto vatre javqaju se redom zemqa. kada jedan od uåesnika u razgovoru nekom napomenom (tipa Svašta biva ili åak Ima takvih i takvih qudi) odvoji ono što slijedi od prethodnog govora. Ovakav odnos moÿemo naãi i u ne4 Smjewivawe spoqne i unutarwe taåke gledišta. 7. Još uvijek nije zapravo poåelo pripovijedawe. XII—XIII.6 Odvojenost uvoda od središweg dijela teksta naglašena je u Pekiãevim pripovijetkama i grafiåki. To je sliåno situaciji koju moÿemo sresti u usmenoj komunikaciji. Novica Petkoviã. U središwi svijet svake pripovijetke åitalac ulazi postepeno. Beograd 1979). u svakoj pripovijeci dva poåetna pasusa predstavqaju saÿetak onoga što ãe se pripovijedati. pa nakon kratke stanke poåne svoju priåu (npr. dakle. 5 Novi Jerusalim. priprema za samu priåu. pokazuje se i s aspekta kompozicije. Åitalac zauzima najprije spoqnu poziciju. a wima je pridodat metal. predgovor u B. Oni su kao zvezde åije raðawe vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne åujemo. jedno uopštavawe. Poetika kompozicije. tu je zatim „naša" priåa iz 1987. Oni su biãa Vatre. Semiotika ikone. vazduh i metal. umirawe ovakvih qudi uvek je raðawe novog i neizvesnog. Uspenski. dim spaqene zemqe dugo još vreða oåi.. nalazimo u djelima tipa Dekamerona. Sliåan tome je postupak „objavqivawa rukopisa". Wihova priroda i sudbina. Kad minu. Uspenski. B. Empedokleovi „korijeni svega". nav. kao u klasiånoj okvirnoj priåi. poput strofe.294 cija. u naslovu posqedwe pripovijetke oznaåava vrijeme naracije. jer su pasusi odijeqeni od ostatka teksta bjelinom."5 Ono što se pripovijeda treba shvatiti kao nešto tipiåno. imamo npr. A. Da pripovijetke åine cjelinu višeg reda. . tj prelaska u fiktivni svijet. dok godina 2999. Takav je…). u kojoj je uokviravawe najoåiglednije. kao što se zna. francuska revolucija. d. voda.

te se granice prelaze onamo gdje se sve barijere savlaðuju — u snu. na isti nivo. Najprije. u treãoj se dokazuje postojawe Ÿan Luja Popjea. Dva srpska romana: studije o Neåistoj krvi i Seobama. kako ga wen pripovjedaå naziva. Dok sa pozicije prvog okvira åitalac sagledava znaåewe pripovijetke. uvek. objašwava se tehnika izlagawa i sliåno. junaka legende (opet) iz francuske revolucije itd. više je razvijen i u svakoj pripovijeci zauzima otprilike nekoliko stranica. 46. unutarwi okvir: on nam govori da taj istraÿivaå na kraju treãeg milenijuma pokušava da na osnovu iskopina objasni nestalu civilizaciju Gulaga. Kir Angelos iz prve pripovijetke sawa kako se nalazi na trgu gdje muziåar Bleksmit iz druge pripovijetke otkriva vješticu u Rebeki Vinslou. Taj unutarwi okvir. „Ona u jednom potezu iznosi ono što ãe roman široko razviti. tj. samo je radio ono što jedan åovek treba da radi). 41). izmeðu we i ostalog teksta suštinska se razlika moÿe svesti na obim (Novica Petkoviã.8 Pripovijetke zatim povezuju 7 Uvodna reåenica Stankoviãevog Gazda-Mladena („Celog ÿivota. koji bi se mogao odrediti kao poetiåki. slijedi tekst koji „objašwava" tu misao. nakon åuvene uvodne reåenice o sreãnim i nesreãnim porodicama. Ne samo što su okviri vaÿni s aspekta cjeline vijenca veã oni imaju veliku ulogu i u samim pripovijetkama. kompendijum. Na nekoliko stranica se. Beograd 1988. odakle ãe sagledati svijet pripovijetke. Na osnovu svega toga jasno se uoåava isti kompozicioni model (spoqni okvir. Nakon ovog jasno oznaåenog okvira åitalac opet ne ulazi unutar središweg pripovijedanog svijeta. daju izvori priåe. Tako u prvoj pripovijeci narator nas obavještava da ãe ispriåati legendu o kir Angelosu. mada sa mawim stepenom opštosti i bliÿa svijetu djela nego što je to sluåaj kod Tolstoja i Pekiãa. koju je åuo od jednog kaluðera tokom pisawa Zlatnog runa. središwi dio teksta) u svim pripovijetkama. On se pribliÿava tom svijetu. Åitalac se uvijek postavqa u istu poziciju. unutarwi okvir. Kao da se u svakoj pripovijeci odlaÿe poåetak pripovijedawa. u drugoj je poetiåki okvir ujedno i klasiåna okvirna priåa — navodno se objavquje rukopis glavnog lika Xona Bleksmita. komentarišu se ti izvori (stvara se iluzija istinitosti). ali ponovo zauzima spoqnu poziciju nešto drugaåije vrste — još jednom se nalazi na okviru. Narativnost toj pripovijeci daje upravo poetiåki. 8 Novi Jerusalim.7 Asocijativna poqa koja se stvaraju na poåetku svake pripovijetke u Novom Jerusalimu meðusobno su veoma sliåna. Dogaðaji i likovi pojedinaånih pripovjedaka udaqeni su i prostorno i vremenski. .295 kim drugim djelima. dakle. a istovremeno i svijet åitavog vijenca pripovjedaka. Tako kod Tolstoja. ima istu ulogu u kompoziciji. Središwi wen dio je. a to je zapravo pastiš nauånog rada o Gulagu. No time nije ukinuta moguãnost povezivawa na nivou pripovijedanog svijeta. nauåni rad. Samim tim središwi dio teksta te pripovijetke (to je i najveãi wen dio) uopšte nije narativan. koji upuãuje na postojawe veãe cjeline i na znaåewa koja se pod uticajem konteksta javqaju. 2999. novi okvir otvara mu pogled na samo pripovijedawe. Karakteristiåna je u tom pogledu posqedwa Luåe Novog Jerusalima. Narodna kwiga. wenu osnovnu ideju.

Popje ãe sa svojim dvojnikom istog dana završiti na giqotini. Postajuãi svjestan kakvu moã posjeduje. Nature of Narrative.11 On uporeðuje svoj poloÿaj sa pozicijom koju ima u prethodnim pripovijetkama (pokazuje se dakle tek tada kako je to isti pripovjedaå). London Oxford. Éditions du Seuil. Svaka pripovijetka raåuna na istovremeno postojawe ostalih.9 Mreÿom lajtmotiva pripovijetke su åvrsto povezane. javqa se u pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena. koji ãe. u središtu sloÿene slike koja se na nivou cjeline gradi. Åitaocu se sugeriše i da svijet pripovijetke Sviraå iz Zlatnih vremena shvati kao „kaligulijanski". Vreteno ãe uãi u Popjeov san u kome giqotina ima oblik vretena. Oxford University Press.10 U åetvrtoj pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena. ovog puta opisan iz drugaåije perspektive. obiqeÿena patwama i smrãu. Osim na nivou likova. Pripovijetke nisu izolovani sluåajevi. prva koja ãe primijetiti Popjeovu sliånost sa slavnim dvojnikom i s podsmijehom ga gaðati kamenom biãe baš preqa Ÿermen Šitje. zapisati: „oseãam se kao Sviraå iz Zlatnih vremena koji je izašao iz bajke da qude u wu tom pesmom povede". razgovara sa prijateqem o pripovijeci Åovek koji je jeo smrt i govori o tome kako se tu razvija metafora o genezi kaligulijanske moãi.296 i druge sliåne niti. pisar Revolucionarnog tribunala. 1987. 255—256). a frulu ãe naãi u posqedwoj pripovijeci i arheolog Gulaga. Frula. prva osoba koju je spasao. Figures III. „ðavolovo dobro" za kojim u podrumu bez povratka traga sviraå Bleksmit. Dok ih vode na pogubqewe. „demonska alatka" Rebeke Vinslou — jedina stvar koja nije izgorjela u wenoj kuãi nakon Bleksmitovog prepoznavawa. 11 Drugim rijeåima. Ti detaqi ne samo što povezuju svjetove pripovjedaka nego istiåu da je ðavo. 1987 pripovjedaå je protagonist. koristeãi se Ÿenetovim terminima (v. on spasava od giqotine osuðenike. Onaj koji tu moã ima jeste Ÿan Luj Popje. a zatim po svom izboru. pojaviãe se ponovo u treãoj pripovijeci kao vreteno preqe Ÿermen Šitje. Paris 1972. O historu v. U prve tri pripovijetke narator ima ulogu „histora" — istraÿivaåa koji navodno pripovijeda na osnovu izvora koje je prikupio. New York 1968. To što pripovjedaå moã odluåivawa o ÿivotu i smrti naziva kaligulijanskom ponovo sugeriše univerzalnost. Tako vreteno. perspektive onih koji pruÿaju otpor toj moãi Isto. 252. Najprije sluåajno. prve ÿene åiju ãe smrt „pojesti" Ÿan Luj Popje. 9 10 . Popje se od blijedog i ispijenog pisara transformiše u dvojnika onog koji tu istu moã upotrebqava na suprotan naåin — Robespjera. Gérard Genette. i to na jedan bizaran naåin: jeduãi wihove presude (osuðenika je u doba terora bilo toliko da zadugo niko ne primjeãuje šta pisar åini). i na nivou dogaðaja zapaÿamo analogije. heterodijegetiåki pripovjedaå postaje u toj pripovijeci homodijegetiåki. prelomnih društvenih zbivawa. nakon što od we dobije prve zvuke. Pripovijedaju se ÿivoti pojedinaca na fonu krupnih. 265. Robert Scholes — Robert Kellog. Uvijek su i jedna i druga zbivawa ona u kojima je u središtu pojedinac i ona opšta. zlo. pa se „ja" histora pretvara u pripovjedaåa u prvom licu.

Prve åetiri pripovijetke u kojima po jedan element oliåava glavni lik sugerišu da ti Empedokleovi elementi djeluju na isti naåin kao jahaåi apokalipse. Kroz prozu Danila Kiša: Ka poetici Kišove proze II. I kompozicija to potvrðuje. sjediwenost åovjeka sa prirodom. Wihove stope nisu u ÿivot utisnute. naglašeno je univerzalno u karakteru i situaciji. Tumaåeãi sve wemu poznate ostatke te civilizacije (doduše malobrojne. nekom narodu ili nekom društvu. Ovako posmatrano. Ne moÿemo misliti da su mogle biti drukåije. pokušavajuãi da tu sebi potpuno nepoznatu stvarnost protumaåi na osnovu arheoloških istraÿivawa. 244. nakon što je. sukcesivnost dogaðaja se povlaåi u drugi plan. niti u drugom pravcu voditi. To onda nije priåa o nekom vremenu. da bi se na kraju otkrilo da je taj otpor samo privid koji prikriva stvarno podaništvo. jer spoqni okvir ukazuje na to da se pripovijeda o tipovima qudi. pojavquje se novo znaåewe i prostora i vremena. 13 Novi Jerusalim. Prostor se pokazuje kao jedinstven — to je Evropa. Razlika je samo u tome koji tip qudi se u kojoj pripovijeci posmatra.12 Isto tako. mora mu biti ispravna i misao. . Bez obzira na to gdje se dešava i ko su protagonisti.297 ili bar misle da pruÿaju. BIGZ. ipak. Ako je dozvoqeno govoriti o poruci ovog vijenca pripovjedaka. Posqedwa pripovijetka tim elementima dodaje metal: „Ima qudi åije tragove sledimo kao umetniåka dela."14 Rezultat wegovog strogog nauånog metoda jeste uåewe o Gulagu kao idealnoj civilizaciji. ali to je po istraÿivaåu dokaz više o odbacivawu materijalnog kao wenoj suštini). uoåio neke nesavršenosti (otud naslov Luåe 12 I u Kišovoj Grobnici za Borisa Davidoviåa prostor (i to takoðe prostor Evrope) ima vaÿnu funkciju u integraciji pripovjedaka u vijenac (v. gdje vlada zajedništvo. Posebno istiåe znaåaj koji logika ima za nauånika: „Ako mu je […] logika ispravna. koji ÿivi u individualistiåkoj civilizaciji na kraju treãeg milenijuma. On piše nauåni rad o Gulagu. I ne samo u te dvije pripovijetke nego u svim pripovijetkama u Novom Jerusalimu svijet je suštinski isti. on stvara koherentan rad. 323). veã je to univerzalna priåa o propadawu."13 Na osnovu ovakvog uvoda moÿe se pretpostaviti da je osnovnim elementima — koji su u ovom kontekstu dati kao prirodne i razarajuãe stihije — dodat element koji ovdje simboliše åovjekov duh i wegov uticaj na svijet. priåa je suštinski ista — to je priåa o uništewu åovjeka i nestanku qudskosti. Pripovjedaåev ciq je. otjelotvorewu biblijskog novog Jerusalima. najuproštenije reåeno. U toj pripovijeci javqa se novi pripovjedaå. I oblik i smer odreðen je wihovom idejom. kako sƒm priznaje. 199. Postoji izmeðu Grobnice i Novog Jerusalima više analogija. Za åitaoca pripovijetke predstavqaju paralelne aspekte istog svijeta. kako na kompozicionom tako i na tematskom planu. ona bi bila. trijumf duhovnosti uz potpuno odbacivawe materijalnog. drugog oblika. da je svijet saåiwen od zla. o tome Jovan Deliã. 14 Isto. one su izvajane kao što se vajaju kipovi. Beograd 1997.

moÿe u „buci i bijesu" da djeluje umirujuãe na naravi. No i pripovjedaå. Novi Jerusalim problematizuje. åiji je Gulag ohrabrujuãi nagovještaj. Signals of that bigger structure are found on various levels. nešto drukåiji zakquåak. nosilac zasluÿenih kwiÿevnih priznawa. Neka bude dopušteno da se iz ove mraåne kwige izvuåe. Pekiãeva ironija nije okrenuta samo spoqa. Postupak razara samog sebe. lijepa kwiÿevnost. and also an implicit critique of literature itself. nakon što spali dokaze o prijateqevoj izdaji (prije svega partijsku kwiÿicu). U pripovijeci Sviraå iz Zlatnih vremena pjesnik. koja mu potvrðuje sopstvenu skrivenu misao da se orvelovsko „pod kestenom senke duge / izdali smo jedni druge" odnosi i na wega. a universal story of decay. which is read not as a mere book of short stories. veã je to i autoironija. It creates a specific whole that resembles a novel. Pripovijetka je dakle ne priåa o logoru nego o tome do kakvih apsurdnih rezultata dolazi nauåni metod. da taj rad doprinese stvarawu idealnog Jerusalima. To je sve. ipak. veã se ono domoglo milosti uobliåewa (izraz je Kišov). izvan teksta. but is different from it. Because of network of leitmotifs. nestaje nakon saznawa o samoizdaji. Pekiã's book becomes a European "gothic chronicle".298 novog Jerusalima). . Ne samo zbog presokratovskih osnovnih elemenata zbog simetriåne. but as a series of connected texts. kako se u antici govorilo za muziku. To nije mnogo. gotovo geometrijske kompozicije veã i zbog toga što saznawe o taštini umjetnosti nije uništilo djelo. Metod ovog istraÿivawa iz buduãnosti samo je do krajnosti doveden metod koji primjewuje primarni pripovjedaå u prethodnim pripovijetkama. I nije samo nauka loše prošla u toj umjetniåkoj poruci. i samu kwiÿevnost i wenu funkciju. dakle. U ovoj gotskoj hronici poraÿavajuãa je slika svijeta i åovjekovog djelawa. kwiÿevnost. a "wreath of stories". Goran Radonjiã PEKIÃ'S GOTHIC CHRONICLE Summary The paper analyzes Borislav Pekiã's collection of stories Novi Jerusalim (New Jerusalem). It gives a critique of science and its method based on logical thinking. Tako se u prvoj pripovijeci opisuje taština umjetnika kir Angelosa. i sƒm åuje pjesmu sviraåa iz zlatnih vremena mladosti.

godine Dušan Kovaåeviã je. Proleãe u januaru. razigrane. naravno. moÿda. a time i komiånu. uspeo pretekst za stvarawe ÿive. KQUÅNE REÅI: Dušan Kovaåeviã. u kojem su tragiåno i komiåno åvrsto povezani. Štaviše. shvatiti kao neophodan argument u raspravi o ÿanrovskoj pripadnosti wegovih drama. u ovom radu se tretira kao primer upotrebe starog komiåkog ÿanra radi stvarawa posebnog dramskog kvaliteta. u nedostatku adekvatnijeg termina. koji se." Mentalitet u kojem je preterivawe odomaãeno i u kojem „åiwenice obaraju razum". kw. neretko odreðivano kao farsa. 1973.163. u prvim kritiåkim tekstovima o Kovaåeviãevim dramama primeãeno je da se o radu ovog komediografa moÿe misliti na više naåina: Maratonci su i vesela komedija. 3. Lari Tompson. kao veã afirmisani dramski pisac sa åetiri izvedene drame (Maratonci tråe poåasni krug. stilizaciju. Takva reakcija. kaÿe Kovaåeviã. U jednom razgovoru objavqenom 1977. Urnebesna tragedija. prenaglašavawe. jeste „farsa". izneveravawe prirodnih zakona) da bi ostvario specifiånu — farsiånu.41-2. najzad. 1977. nelagodnog oseãawa kod gledalaca. postaje osnovni preduslov za reakciju: ove drame ne pruÿaju odgovore. Farsa postaje neophodni element u graðewu ambivalentnog dramskog sveta. zabav1 Dušan Kovaåeviã. naziva crnom komedijom.1 Opovrgavawe nametnutog odreðewa od strane samog autora ne mora se.09 Kovaåeviã D. 821. Radovan Treãi. Balkanski špijun. Maratonci tråe poåasni krug. tragedija jedne mladosti. Tek mi se razdawuje…. 1974. Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu.UDC 821. a åiji je ciq izazivawe „uznemirujuãeg". ali uvek proizilazi iz našeg åudnovatog mentaliteta. Radovan Treãi. Scena. Izvesna stilizacija postoji. br. . Od prvih komada Kovaåeviã upotrebqava farsiåne postupke (ubrzawe radwe. ali navode na postavqawe pitawa. na pitawe šta ga privlaåi ÿanru farse odgovorio: „To što pišem nije farsa. 1977). 1977. 70. 1.163. farsa.41-95 ELEMENTI FARSE U DRAMAMA DUŠANA KOVAÅEVIÃA Dragana Besara SAŸETAK: Dramsko delo Dušana Kovaåeviãa. Profesionalac. 13. veã kao ilustracija stava da ÿanrovske nedoumice i nedoreåenosti prate ovaj opus od samog poåetka.

300 ne predstave. veã su liånosti sa sloÿenim psihiåkim ustrojstvom ponekad (…) individualizovani i više nego što dozvoqava priroda komedije.5 jeste mawe ili više prisutan u svim Kovaåeviãevim komadima. ritam koji se odreðuje kao „tragiåni". Status junaka s poåetka komada drastiåno se mewa upravo delovawem samog junaka. ali je ne ukida. tako da „propast" profesora Pavloviãa podrazumeva pre svega razoåarewe nakon saznavawa istine o ovozemaqskom ÿivotu.2 Deceniju kasnije. koji je naroåito blizak modernom gledaocu. junaci svojim delawem formiraju fabulu. u Teorija tragedije. Odsustvo fiziåke smrti u ovim dramama suspenduje tragiånu dimenziju."4 Ritam uspona i pada. jer je upravo sadrÿajem komada smrt „oÿivotvorena". 278."3 Stoga kritiåar zakquåuje: „U stvari. razoreno zdravqe (Balkanski špijun) ili trenutak koji je samo na korak od potpune psihiåke i fiziåke propasti (Urnebesna tragedija. 4 Isto. Kovaåeviãeve komedije su oslowene na dramske priåe u koje je utkan humor. ne doÿivqava se kao potpuni nestanak. ali i komad sa ozbiqnim pretenzijama. Faktiåka fiziåka smrt u Sabirnom centru. wegovom opsesijom ili upletenošãu u nesreãan sticaj okolnosti. a glavna radwa je poistoveãena sa prikazom ÿivota u kome trijumfuje Zlo nad dobrim. Beograd 1984. Radmila Ševiã. stvarajuãi tip drame åija upeåatqivost leÿi upravo u wenom ambivalentnom karakteru. 3 Isto. U kwizi The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy Xon Stajen govori o povezivawu raznorodnih elemenata u novi dramski kvalitet. i postojawe posle smrti postaje neki oblik „ÿivota". åije je zaåetke pratio od Molijera i Šekspira. Lari Tompson). U posledwem poglavqu Stajen pravi sintezu prouåavawa tragikomedije. meðutim. pozivajuãi se najpre na senzibilitet modernog gledaoca koga više ne zadovoqavaju kruta razdvajawa komiånog od tragiånog i koji podjednako intenzivno ÿeli da se saÿivi sa junacima na sceni. a procvat prepoznao u dramaturgiji XX veka. a koju ãemo. 5 O pojmu tragiånog ritma v. Velike dramske forme: tragiåni ritam. Suzana Langer. . Vladimir Stamenkoviã je u tekstu o Kovaåeviãevoj dramaturgiji istakao pojedine osobine ovih komada koje ih unekoliko odvajaju od klasiåne komedije i naroåito od farse: „Junaci Kovaåeviãevih drama nemaju suÿeni unutrašwi ÿivot. 263. prev. Pozorište u dramatizovanom društvu: kritike i eseji: 1956—1986. saåiwene su od graðe koja moÿe da se unese i u tragiånu dramu. rezignacija (Profesionalac). ali i da saåuva distancu u odnosu prema wima: „Komad je specifiåan mikrokosmos prirodnog ÿivota. Zarad svojih skrivenih namera on moÿe da 2 Vladimir Stamenkoviã. gubqewa i nestajawa. u nedostatku boqeg termina. Balkanski špijun i Sabirni centar. posle prikazivawa komada kao što su Radovan Treãi. nazvati crnom komedijom. Beograd 1987. U isto vreme takva prigušena tragiånost omoguãava uspostavqawe neupadqivije i prirodnije veze sa svojim kontrapunktom. Propast nije ipak fiziåka smrt ili pogibija veã pre moralni pad (Radovan Treãi).

ne oseãajuãi posledice. mada nespretan i komiåan u svojoj neprilagoðenosti. 6 John L Styan. The Dark Comedy: the Development of Modern Comic Tragedy. Beli iz Larija Tompsona najotvorenije skida masku klovna da bi otkrio patwu. Elementi komiånog ne predstavqaju. ali ni saÿivqavawe svojstveno tragediji. 8 Isto. 275. gde junak trpi sve. i ne podnoseãi patwu. Junaci takvih drama i sami moraju biti kompleksni i ambivalentni: „Ovakav dvostruki odgovor proizilazi kada naše primarno prepoznavawe klovna u wegovoj tradicionalnoj ulozi spadala i zabavqaåa bude poreknuto i opovrgnuto. zapravo je nosilac opasne opsednutosti u kojoj se nasluãuju duboka nesreãa i razoåarewe. Govoreãi o još jednom aspektu crne komedije — moralizmu. odnosno ka stvarawu dvojakog nerazluåivog odgovora na dramsku radwu."6 Ÿeleãi da predoåi ambivalentnost ÿivota. ali u isto vreme ima i formu komiånog preterivawa."7 Crna komedija sa nerazluåivim dvojstvom komiånog i tragiånog. moralizam modernih dramskih tekstova ne poåiva na jasnom razdvajawu dobra od zla: „U najboqem sluåaju ona ne odobrava. isticawe samosvesti nije primarni zadatak crne komedije. 261. . Cambridge 1962. jesu izuzetni upravo zbog takve mešavine. veã „stimuliše svojim implikacijama". ili pak moÿe da ih pomeša i poveÿe. kada on pokaÿe da je sposoban da trpi patwe (…) ÿivota. apsurdnog i realnog. ili Molijerovi najveãi uspesi. Junaci Kovaåeviãevih drama teško da mogu biti bez ostatka svrstani u neku. misaoni ili emotivni. Neke od najboqih drama iz Šekspirovog zrelog perioda. 10 Isto.301 podvuåe i izdvoji posebni oblik reakcije. 242. uspostavqa novi i kompleksniji dramski svet u kojem upravo svaka od komponenti pruÿa dodatno senåewe svom antipodu. Ilija Åvoroviã iz Balkanskog šlijuna. te ovakva drama „ne donosi odluke umesto nas". veã åine smisaoni dodatak tragiånom. jeste upravo ono što crna komedija izbegava. moderni dramaturg stoji na neugodnoj poziciji koja se trudi da ne pripadne nijednoj strani: „On mora da kontroliše naša stalna mentalna i emotivna opredeqewa (…) Udaqavawe svojstveno komediji nam nije dozvoqeno. unapred datu kategoriju: porodica Topaloviã iz Maratonaca izaziva smeh isto koliko i strah. nesvakidašwi profesionalizam Luke Labana iz Profesionalca deluje uznemirujuãe. veã stvarawe krajwe napetosti meðu elementima komiånog i tragiånog. Pri tom. ali da. samo „olakšawe"."9 Otuda se sukobi u crnoj komediji retko okonåavaju. 9 Isto. kao što smo videli. 246."8 Nedostatak samosvesti. 7 Isto. specifiåan za farsu. dakle.10 Gledalac ne uÿiva u odgovorima. ali neãe olako okriviti ili ÿestoko osuditi: neãe povuãi jake i oštre linije. za razliku od sredwovekovnih komada. tako da je teÿwu ka samosvesti zapravo zamenila teÿwa ka nedoreåenosti. 292. Xon Stajen napomiwe da je upravo ova vrsta drame neretko „didaktiåna". patwe koje ne bi smetale ni wemu ni nama da on jeste artificijelan.

Od Maratonaca. meðutim.12 Površan pogled na opus Dušana Kovaåeviãa dovoqan je da potvrdi pišåevu tvdrwu izreåenu na samom poåetku wegovog dramskog rada „da 11 Rad na nedovršenom opusu Dušana Kovaåeviãa uslovio je ograniåavawe predmeta izuåavawa. u crnoj komediji se pre radi o upotrebi ili funkcionalizaciji elemenata farse u stvarawu novog dramskog kvaliteta. zaustavili smo se na. do Luke Labana åiji negativni potencijal jeste posledica društvene nakaradnosti. i u tim oslikavawima ne dozvoqava se olaka osuda viðenog. iskonske qudske izopaåenosti koje su našle plodno tle u odgovarajuãim društvenim okolnostima. te nepostojawe pomenutog nadreðenog kvaliteta. gde pored farsiånog prosedea koji omoguãava distancu nije sasvim lako bespogovorno osuditi porodicu Topaloviã. izraÿeno telesno nasiqe koje. upravo zbog svoje nerešivosti. . pored klasiånih jedinstava mesta. do Profesionalca u kojem je odnos izmeðu xelata i ÿrtve potpuno relativizovan.11 Takav ambivalentni karakter crne komedije navodi nas da se za trenutak vratimo nekim opštim odreðewima farse. koje se po Stajenu moÿe odrediti kao „åetvrto" jedinstvo. Smatrajuãi da bi zadrÿavawe na ovom pojmu otvorilo åitav niz novih pitawa. Kovaåeviã je u svojim dramama gotovo dosledno stvarao dvojaki svet crne komedije. greške i iskupqewa. na drugoj stani nagoveštava još jedan pojam — grotesku. podsticana i razvijana društvenim sistemom. neutralnijem odreðewu. te da pitawe groteske kod Dušana Kovaåeviãa zasluÿuje daleko širu obradu. U dramama Dušana Kovaåeviãa identifikuju se i razotkrivaju teške negativne naslage u srpskom mentalitetu. kojem se daqe suprotstavqa drugi. Crna komedija. takav potencijal farse u celini uzima kao jedan konstitutivni element. kao i u nerazluåivom jedinstvu „tona". jer se neprekidno mešaju pojmovi krivice i nevinosti. na drugoj strani. odnosno fokusiraju se duboke. Prema tome. potpuno suprotan. preko Radovana Treãeg. koji joj obezbeðuje komiånost. Ono što se takvim sklopom postiÿe jeste pre napeta i. Stoga smo se odluåili da posledwe delo koje ulazi u okvir ovog rada bude drama Lari Tompson. koji tek u grubim obrisima predstavqaju ovdašwu sredinu. uslovno reåeno. Farsa jeste ambivalentan ÿanr. Pri tom se upravo ta tendencija ka smeštawu uzroka zla u konkretno društveno i istorijsko okruÿewe u opusu Dušana Kovaåeviãa razvijala postepeno: od mraånih i åini se svevremenih Topaloviãa. u kojem se sjediwuju razliåiti impulsi (mehanizam radwe naspram ÿivog tela. kako bismo napravili izvesna razgraniåewa. Meðutim. što se u ovom radu vezuje za crnu komediju. pri åemu se ne nasluãuje postojawe nekog nadreðenog elementa koji bi mogao da se shvati kao sinteza. åiji se primitivizam doÿivqava kao odlika mentaliteta. jer se u wima prepoznaju stilizovani obrasci patrijarhalnog mentaliteta.302 veã u naåinu na koji su postavqena i naåeta pitawa. farsa uspeva da napregnuti odnos izmeðu wih prevaziðe isticawem dominacije principa vitalnosti. ali takva ambivalentnost je sasvim druge prirode od one kojom se odreðuje crna komedija: mada ukquåuje u sebe razliåite i suprotstavqene elemente. ne ostavqa posledice). vremena i radwe. 12 Povezivawe disparantnih elemenata. privlaåna dvojnost.

koji se mahom. odnosno društveno neuslovqenog zla. što nam. Topaloviãi åine autentiånu destruktivnu silu. odreðuju kao farse. kao u pomenutom razgovoru. 1) Dvoznaånost farse — Maratonci tråe poåasni krug i Radovan Treãi Upotreba elemenata farse u dramama Dušana Kovaåeviãa nikada nije istovetna. koji je dodatno podstaknut wihovom grozniåavom aktivnošãu. U tom smislu. ali skloni smo da tvrdimo da je teÿište tog „uznemirujuãeg" kvaliteta u svakom Kovaåeviãevom komadu usmereno prema donekle modifikovanim i specifiånim znaåewima. jer ne postoji precizno vremensko i socijalno odreðewe wihovog porekla. odnosno otkriva da jeste potpuno artificijelni odgovor na preuzetu ÿivotnu graðu. Farsiåni svet takvim instrumentima uporno istiåe samosvojnost. . Opus Dušana Kovaåeviãa pokazuje šta se farsom. Komad Maratonci tråe poåasni krug pokazuje na koji se naåin moÿe ostvariti pomenuta „stilizacija" i do kakvih efekata to dovodi. izgleda kao vaqan put ka neåemu što i nije primaran ciq ovakvog teksta. u funkciji je stvarawa dosledno iskonstruisanog sveta. „Demonska" priroda Topaloviãa dobija i dimenzije iskonskog. ili kroz ubrzavawe pokreta. Farsiånost Topaloviãa obezbeðena je upravo ovakvim prenaglašavawem. ali funkcija ovog elementa farse time nije iscrpqena. u kojem se razvija pogodno tle za (u farsi dopušteno) prekoraåewe granica prirode i izneveravawe prirodnih zakona. upotreba farsiånih prosedea jeste u funkciji stvarawa dvojakog i nesvodivog sveta crne komedije. ili kako sam autor kaÿe — wenom stilizacijom. Dugoveånost Topaloviãa jeste i izraz svojevrsnog vitalizma. åak ni u prvim komadima. Preterivawe ili prenaglašavawe u farsi. a što ovaj nesumwivo popularan i znaåajan moderni komediografski rad zasluÿuje — boqem razumevawu i adekvatnom vrednovawu. pod sloganom da je „smrt jedini siguran posao". bavqewe elementima farse u delu Dušana Kovaåeviãa navodi na paÿqivo premeravawe svakog segmenta. nestvarnost i izmaštanost. Farsiåni prosede se u Maratoncima pre svega ispoqava kroz autentiåno farsiånu prenaglašenost: åiwenica da Topaloviãa ima mnogo i da su svi dugoveåni predstavqa multiplikovawe koje poprima karakter farsiånog preterivawa. Porodica Topaloviã svojim morbidnim poslom i nesvakidašwim sastavom nosi u sebi lik duboko ukorewenog i nepatvorenog zla: kao vlasnici pogrebnog preduzeãa koji profitiraju na tuðim smrtima. wenim specifiånim odlikama. ostvareno kroz isticawe jedne dominantne osobine junaka. neutaÿivom glaðu za ÿivotom (svako od wih se boji smrti i ÿestoko joj se opire). najzad. moÿe postiãi. i potpomognuto autentiåno farsiånim „bezopasnim nasiqem". Time se ujedno i dopušta postavqawe hipoteze o angaÿovawu farsiånih presedea u ovom opusu kako bi se stvorio dramski svet suštinski drugaåiji od veselog sveta farse. Uopšteno govoreãi.303 to što piše nije farsa".

u kojoj je radwa pravolinijska i usmerena prema poniÿewu ÿrtve. i da iz svih iskušewa izaðe nepovreðen. pa samim tim i komiåne. koja je. i opšti haos koji potom sledi. åiji je kvalitet bitno odreðen vitalistiåkim principom. pada i doåekuje se na noge.304 i. nesumwivo komiåna. predstavqaju regulatore farsiånog karaktera. pri tom. Odgovor leÿi upravo u farsiånoj artificijelnosti. farsa ima funkciju da kanališe negativni potencijal: klasiåne farsiåne scene. Farsiåna artificijelnost stoga omoguãava da iskonsko zlo bude donekle „estetizovano": farsiåni usmerivaå daje bar donekle iluziju izmaštanosti. London 1978. Upravo zbog takvog „prepoznavawa" farsiånog impulsa (preuveliåavawe. uz hiperaktivnost i energiånost. ima pre svega pasivan karakter: junak prima udarce. Drugim reåima. ostvarenoj prenaglašavawem ili preuveliåavawem. nego što je rešen da napada. kao što je ona na kraju prvog åina. Ovakva tvrdwa moÿe na prvi pogled da zvuåi paradoksalno: farsa. Vitalizam lakrdijaša. pretwe i psovke. i pored svih pokušaja da se otrgne. uslovno reåeno. upravo kada je reå o vitalizmu i o naåinu na koji se on ispoqava kod Topaloviãa. åemu je podreðena i ovakva izdrÿqivost. odnosno gotovo a priori doÿivqavaju se kao farsiåne. angaÿuje se da bi taj kvalitet bio ukinut. koji se trudi da izdrÿi sve udare „sudbine". grubost) moguãe je skretawe paÿwe i zanemarivawe pravog karaktera vitalizma koji leÿi u osnovi aktivnosti Kovaåeviãevih junaka. wegovo svoðewe na „sunðer za kaÿwavawe" prema Jessica Milner Davis. makar i sa negativnim predznakom. zajedno sa ostalim arsenalom (farsiånog) nasiqa — šamarawa. Svojim iracionalnim i grubim impulsom ovakvi prizori nose farsiåni naboj. u opstanku porodiånog klana — najmlaði ålan porodice se. Ovakav vitalizam. . najzad. Štaviše. farsiåni prosede u ovom komadu nema funkciju da istakne vitalizam Topaloviãa. dobar deo farsiåne tradicije upravo teÿi „umekšavawu" farse što podrazumeva pasivizirawe junaka. Meðutim. s druge strane. više pokušavajuãi da se odbrani. te kao takve unose neophodno olakšawe u zastrašujuãi kontekst. Naime. predstavqa samo jedan od moguãih vidova uspostavqawa farsiåne strukture. da bi ga dosledno nastavio. ublaÿavajuãa (svet morbidnih „maratonaca" preko farse åita 13 Åak i ona vrsta farse koju Xesika Milner Dejvis naziva „humiliation farce". Farce. koji ni tada ne znaåi uništewe „protivnika". kada svi stariji ålanovi porodice bacaju predmete na „izroda" Mirka. pridruÿuje porodiånom poslu.13 Upravo stoga. Ako se ova funkcija elementa farse moÿe odrediti kao. veã da suspenduje ili ublaÿi oseãawe strašnog koje takva priroda moÿe da izazove. na primeru Maratonaca moÿe se uoåiti na koji naåin jedna evidentno farsiåna odlika moÿe biti upotrebqena i kakav smisao komiåno-farsiåni impuls dobija takvim angaÿmanom. predstavqa dodatnu spregu sa farsom: farsa kao formalizacija principa vitalnosti tematizuje upravo sposobnost biãa da preÿivi i da opstane. jer je wega previše. oliåene u neumoqivoj mašini. moÿe se uoåiti osnovna taåka razdvajawa izmeðu fariånog i „topaloviãevskog" vitalizma: zbog svog destruktivnog karaktera vitalizam klana Topaloviã nije istog kvaliteta kao sposobnost snalaÿewa farsiånog junaka — lakrdijaša.

izraÿe14 Prema reåima Vladimira Stamenkoviãa.14 S druge strane. . naime. kãi. priliåno prepoznatqivu sklonost ka prevari i pri tom zaåiwen specifiåno domaãom „psovaåkom" atmosferom. upotpuweni osnovnim „sukobom" sa „mrskim Vilotiãima". postaju predmet pišåevog interesovawa. Zato upotreba farsiånih elemenata dovodi i do svojevrsnog „realizma" komada: realistiåki potencijal farse. omoguãio je da „maratonci" ne ostaju na bezbednoj udaqenosti od gledaoca. što bi i omoguãilo unekoliko ostvarewe farse u wenom autentiånom vidu. Upravo te osobine. direktniji uticaj Beketa i Joneska. proizvode efekat ubrzawa. upušta se u porodiåne okršaje i podmetawa noge. Farsiåni postupak uoåava se pre svega u organizaciji dramske radwe: vrtoglavi preokreti. ali se Kovaåeviã ne zadrÿava samo na tom „slikawu mana domaãeg åoveka". obrasci patrijarhalnog mentaliteta kod Topaloviãa su neugodno prepoznatqivi. koja nosi svoj klasiånu farsiånu auru „qudi sa periferije". majka. pa åak i utisak da su junaci više nošeni mehanizmom radwe. istovremeno komiånog i uznemirujuãeg. 280). Na stešwenom prostoru novobeogradskog solitera ova grupa. uvek u funkciji izazivawa pomenute „napetosti": farsiånom artificijelnošãu se ublaÿava zastrašujuãi vitalizam junaka. bilo bi pogrešno prevideti drugi konotativni sloj koji je sasvim suprotan. farsiåni junaci zadrÿavaju odreðenu koliåinu atributa koji uspevaju da ih lokalizuju. ali se zato takvo ublaÿavawe na drugoj strani „naplaãuje" postupkom koji je ponovo farsiåan — iako stilizovani. i kada je u pitawu priåa. smeštena u porodiåni krug u kojem svako ima svoju scensku funkciju ispuwenu porodiånim statusom: otac. nego što je sami pokreãu. ispoqen kroz topaloviãevski (maksimalizovani — i stoga farsiåno upotrebqiv) patrijarhalni sastav. kako bi se i ostvarilo ono što je Kovaåeviãeva namera: nemilosrdno pokazati da „naš" mentalitet ne moÿe biti samo predmet ismevawa.305 se kao „izmišqen"). Prvi Kovaåeviãev komad Maratonci tråe poåasni krug otkriva inicijalno autorsko opredeqewe koje podrazumeva stvarawe ambivalentnog dramskog sveta. tast. glupost i ograniåenost. kao što su porodiåni status ili zanimawe. Sliåan postupak primewen je i u narednom komadu Radovan Treãi (1973). pri åemu je modifikacija jednom upotrebqene „formule" uslovqena pre svega samom graðom ili uslovno reåeno — veãom realistiånošãu prikazanog. fokusirane u odreðenoj „društvenoj zajednici". nesuðeni zet. „u tom komadu. Potencijali farse upotrebqeni su potpuno i dosledno.. postepeno dolazi do neopisive zbrke u radwi" (nav. farsa krije u sebi napet odnos izmeðu realistiånosti i artificijelnosti: mada se zahvaqujuãi preterivawu i karikirawu stvara utisak izmišqenog ÿivota. Naime. kao nedokuåivi demoni åiji postupci i poreklo izmiåu moguãnosti poimawa. Radwa komada je. Farsa u ovom Kovaåeviãevom komadu dobija ponovo dvostruku ulogu. koji ima posebno mesto u wegovom opusu. d. neprekidno otkrivajuãi primitivizam. gde se i oseãa. uvodeãi tipiåno farsiånu „nelogiånu logiku". jer je pre svega opasan.

ali ne dopušta da Kovaåeviãeva tematska preokupacija — „problem našeg mentaliteta" — bude olako shvaãena. tako se moÿe i napustiti. Farsiåni regulator ponovo suspenduje negativni potencijal likova. gazeãi sve pred sobom. jeste u isto vreme i veoma opasan. odnosno insistirawe na samoj farsi. 280. kako smo rekli. suviše upadqiv i veristiåan. Razlog za takav angaÿman vidimo upravo u nameri da se postupak primewen u Maratoncima. do tog trenutka upotrebqavan. Mada nema toliko demonski lik kao Topaloviãi. još jednom primeni. ali zbog svog realistiånog potencijala takav zastrašujuãi smisao ne moÿe da se ukine. koji se zasniva na otvorenom baratawu moguãnostima ÿanra. oslobaðajuãi komiåni impuls. åiju je dugoveånost kritiåar Vladimir Stamenkoviã odredio kao „komediografsko preterivawe. . koja dopušta najneverovatnije motive i napuštawe prirodnih zakona. Farsa u Radovanu Treãem postaje katalizator komiånosti ili sredstvo da relativna ordinarnost prikazanog (porodiåni krug i wemu svojstveni sukobi sa suprotnim porodiånim klanom) budu dramaturški i komediografski plodotvorni. koji se. upotreba farse nije jednoznaåna: ovakvo drastiåno narušavawe prirodnih zakona otkriva i autorsko insistirawe na fantastiånosti farse. ponovo pomaÿe da se ublaÿi mraåna i negativna strana prikazanog. kada Topaloviãi jure po gradu. dakle. paradoksalno. moÿe isuviše lako prepoznati.306 nije nego u Maratoncima. farsiånu. U takvim poigravawima nije neobiåan i Radovanov „apsurdni"16 preokret na kraju komada. kao i posledwa scena Maratonaca. Stoga se pomenutim funkcijama farse 15 16 Isto. Farsa. ne znaåe samo intenzivirawe farsiånog potencijala graðe. ålanovi porodice skaåu sa dvanaestog sprata i vraãaju se nepovreðeni i iznenada se pojavquje davno umrli roðak. pokazuje šta se dogaða kada se instrument farse. Primitivizam junaka bio bi. Ekstravagantnost farse. a koji se moÿe odrediti kao dvostruka usmerenost farse. Neverovatni motivi. jer Radovan sa svojom porodicom jeste izuzetno prepoznatqiv kao predstavnik nove klase beogradskih nedovoqno urbanizovanih došqaka iz neizbeÿnog Zaviåaja. iskquåi: destruktivnost junaka puštena je na slobodu. ali ništa nije nemoguãe". mada u ovom sluåaju donekle izmewen. bez distance koja se uspostavqa farsom. Kovaåeviãu je pomogla da stvori posebnu. kada na videlo eklatantno izbija negativna razorna snaga koju junak nosi. Radovan nosi u sebi opasnost koja je upravo zbog svoje „obiånosti" još strašnija. Završetak Radovana Treãeg. izbegavawe verizma nije osnovni motiv — taj i takav Radovan. veã su znak autorskog odnosa prema ÿanru ili autorove namere da farsu angaÿuje. Meðutim. Isto. dakle. omoguãava prodor „ozbiqnog" sadrÿaja u tkivo drame: kao što se ÿanr moÿe svesno upotrebiti. ponovo.15 farsi svojstveno preterivawe u Radovanu Treãem potpuno izlazi iz okvira stvarnosti: nesreãna Georgina je trudna pet godina. Autorski stav. „urnebesnu" atmosferu. Meðutim.

u drami koja je takoðe u odnosu na ostatak opusa Dušana Kovaåeviãa skrajnuta — Limunacija. na specifiåan naåin senåi. Ukazivawe na politiåko „drÿawe u mraku" ili na neke ideološke „eksperimente" da bi se stvorili „boqi qudi". ali ne moÿe da nestane. a kojima savremena istorija obiluje. wihovom zavaravawu. iz Proleãa u januaru. na trenutke. kako smo videli. Ovim komadima Kovaåeviã je došao do krajwe taåke u ispitivawu nametnutih društvenih okvira koji uspostavqaju specifiånu „saradwu" sa negativnim naslagama u nacionalnom biãu. a oscilirawe izmeðu smešnog i strašnog.307 (suspenzija strašnog putem aktivirawa farsiåne artificijelnosti. u fuknciji je stvarawa pomenutog „uznemirujuãeg" stawa. Kovaåeviã „ispituje" razliåita sredstva upravqawa qudima od strane jednog åoveka ili grupe qudi. duboko uvreÿenog i iskošenog gledawa na svet ovdašweg åoveka. i vlast i politika. Ipak. koji su u kritikama o komediografskoj delatnosti Dušana Kovaåeviãa uglavnom ostali zanemareni. i daqe ãe biti nezaobilazan sadrÿaj Kovaåeviãevih drama. Najzad. ali i nedopuštawe. Završna scena Radovana Treãeg u tom smislu postaje svojevrsni balans: ono što je nagoveštavano sada je otkriveno. zastrašivawu i iskorišãavawu. koje je karakteristiåno za crnu komediju. da takva artificijelnost ostane u domenu komiåne igre) moÿe dodati još jedna: farsiåno preterivawe omoguãava da primitivizam bude potpuno ogoqen. Tokom rada farsiåne mašine negativni sadrÿaj moÿe åak i. Preko priåe o drÿawu qudi u podrumu. Pišåeva usredsreðenost na samu strukturu takvih sistema praktiåno je onemoguãila i potpuno ukinula farsu. u krajwoj instanci. napisana po motivima pripovetke Stevana Sremca. da se previdi. pa samim tim i da se ukaÿe u svojoj destruktivnosti. kao što su Proleãe u januaru (1974) i Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu (1976). u ovim dramama više je nego upadqivo. 2) Tragovi farse Ovakva upotreba ÿanra pokazuje da je farsa za Kovaåeviãa tek jedno od raspoloÿivih sredstava u stvarawu drame. na jednoj. ponovo kroz realistiåni potencijal farse. ili prikazivawem monomanskog eksperimenta gde se qudi upotrebqavaju kao zamoråiãi u Šta je to u qudskom biãu što ga vodi prema piãu. Neke teme naznaåene u prvim komadima. mraåna strana Topaloviãa i Radovana prikazana je više kao talog nesvesnog. koji se mogu razumeti kao priliåno ogoqene alegorije o uspostavqawu sistema manipulacije i kontrole. što se farsom. kao što je kritika mraånih i primitivnih naslaga u domaãem mentalitetu. a ne dominantno ÿanrovsko opredeqewe. Zato nije neobiåna pojava komada. na dru- . ali su veã u Radovanu Treãem naznaåeni i obrisi društveno-politiåkog okruÿewa koji pogoduju razvoju takvog mentaliteta. odnos kategorija — impulsi i svest mase.

Lik Ilije Åvoroviãa nosi komiåni potencijal. Štaviše. a on se odbio i naleteo na zid. sitnih qudskih nezadovoqstava. Problemi komike i smeha. posmatra se na materijalu koji je za to najpogodniji. znaåi da je nemoguãe razluåiti ko je krivac a ko ÿrtva. tegoba ili obogaqenosti. Tako farsu u Balkanskom špijunu prepoznajemo u postupcima Ilije Åvoroviãa koji su sliåni hipervitalizmu Topaloviãa: Ilijino padawe i povreðivawe u akcijama špijunirawa podstanara nose farsiåni potencijal. Balkanski špijun (1983). sliåno Topaloviãima i Radovanu Treãem. kao junak farse. i to kao jedan od raspoloÿivih prosedea. iako je izloÿen telesnom ugroÿavawu. oteÿao od politiåkih zaðevica. dozvoqavajuãi samo ambivalentni odgovor. odnosno krutog drÿawa za ideju koja nema veze sa stvarnošãu i koja ga zato dovodi do komiånih nesporazuma. ugroÿavajuãi druge i podreðujuãi sebi celokupnu Ilijinu liånost. 254—255). što ne dozvoqava jednostavno povlaåewe linija razgraniåewa. on je mene zakaåio zadwim delom. koji. Prop. Napali mene što sam prelazio ulicu van pešaåkog prelaza (…) Reko sam mu. na mentalitetu srpskog sela. U narednim komadima Sabirni centar (1982). galerija bogaqa iz Svetog Georgija. uopšte ne osvrãe. Najzad. pravila uviðaj. Komiåni elementi koji se nuÿno pojavquju u takvom jedinstvu više nisu strogo farsiåni. odnosno mogu se identifikovati tek povremeno. nesporazumi do kojih dovodi ukrštawe pozorišnog i ÿivotnog u Klaustrofobiånoj komediji. Klaustrofobiåna komedija (1987) i Profesionalac (1990) odnos åovek i politiåko okruÿewe biãe tretiran na naåin na koji to åini crna komedija: uspostavqa se nerazluåivo jedinstvo tragiånih i komiånih elemenata. veã. Ilijina mana se ne prepoznaje kao „sitna" i bezopasna. meðutim. Platiãeš mi glavom kad-tad' " (Balkanski špijun i druge drame.308 goj. U nekim od tih komedija elementi farse pojavquju se tek mawe ili više naznaåeni i uvek intenziviraju komiåni kontrapunkt. te da „poroci nikako ne mogu biti tema komedije: oni su sastavni deo nekih tragedija" (v. duhovne ili fiziåke. koja je jedna od najplodotvornijih tema komedije. Blaga ironija ili podsmeh na raåun qudskih mana u Sabirnom centru. Oneli su ga u bolnicu… Došla milicija. Ilija u svojoj vitalnosti takvu opasnost zanemaruje: „Kad je tresno u kombi. Tako Prop kaÿe da „smeh ne izazivaju svi nedostaci. jer za nespretnog Iliju znaåe fiziåko kaÿwavawe na koje se on. kada je reå o razumevawu likova. Bogdan Kosano- . upravo zbog svojevrsne „mehanizacije" wegove svesti. Takva opsednutost. ili bizarnost situacije u Profesionalcu.17 17 Pojam „sitne" ili bezopasne mane Anri Bergson i Vladimir Prop odreðuju kao krucijalan za razumevawe komedije i smeha. u komadu Sveti Georgije ubiva aÿdahu (1986) pomenuto okruÿewe postaje konkretni istorijski trenutak. postaju nosioci komiånog kontrapunkta u tragiånom okruÿewu. S wima sam se na krv posvaðao. prev. veã samo oni sitni". nespretnost Ilije Åvoroviãa. u sluåaju Ilije Åvoroviãa samo donekle moÿe da izazove smeh. nosi mraånu snagu. dok su ga bolniåari ubacivali u ambulantna kola: 'Za ovo ãu ti se krvi napiti.

Prenaglašene osobine junaka dobijaju sve realistiånije konture. to je vitalnost negativnog karaktera. upija. ali na drugaåiji naåin: i pored povreðivawa junak ostaje preterano aktivan i zagriÿen u svojoj borbi protiv „imperijalistiåke bande". ili stavqawa maske. koji moÿe biti daqe razraðen na naåin primeren farsi. Element farse. zajedno sa komiånim elementom koji se prepoznaje u opsesiji glavnog junaka. jer otkriva intenzitet energije koju junak nosi. kada Luka objašwava na koji naåin je vršio svoju duÿnost i kada odaje da se za tu priliku adekvatno prerušavao. ono što se dešava na sceni — oåigledna destruktivna snaga Ilijine opsednutosti. Sasvim drugaåija bila bi škrtost tragiåne vrste. U liku Luke Labana iz Profesionalca samo se povremeno nasluãuje krajwe suspendovan element farse: Lukin profesionalizam dobija donekle oblik farsiåne prenaglašenosti. znaåajno obeleÿava komad. i sam farsiåni element mora drugaåije da se išåita: koliko god da je reå o hiperaktivnosti i vitalnosti. prisvaja preoblikujuãi ih. Upravo pod pritiskom tog sadrÿaja. Naime. obeleÿiãe i kasnije drame. pa ipak ãe i daqe ostati strankiwa.309 Pomenuta farsiåna scena otkriva ponovo dvostruku upotrebu farse. koja je prirodni ambijent farse. farsiåno zasnovano na negativnoj vitalnosti). tako da se koren opsednutosti nasluãuje u wegovoj teškoj frustraciji. takav impuls je znatno suspendovan. ograniåeni segment u strukturi dela. S druge strane. element farse dobija na snazi: prerušavawe ima farsiånu konotaciju. Bosiqka Brleåiã. kao i nezaobilazna åiwenica da i sam Ilija pati. tako suspendovan dobija. kao ÿelezniåar ili prodavac novina. koje se suprotstavqa tragiånom i strašnom elementu da bi se realizovala crnohumorna ambivalentnost. koje postaje jedan. åiwenica da se to prerušavawe dogaða ponovo van scene bitno odreðuje status farsiånog elementa: on je redukovan gotovo do zamenarqivosti. 41). Smijeh. i da od nelogiånih skokova poåiwe postepeno i logiåno da se razvija. Na sliåan naåin govori i Bergson: „Ona [škrtost] se moÿe nastaniti u duši. potpunu distancu je nemoguãe uspostaviti. tako da u nekima od wih jedva da elemente farse moÿemo prepoznati. u kojem se radwa usporava. koji. Zagreb 1987. olakšavajuãi impuls. åime se poriåe sudbonosnost povreðevawa i uvodi farsiåni. u sklaviã. makar i suspregnuto. ali i farsiåne prevare. . Vidjeli bismo je kako privlaåi k sebi. Strogo ograniåavawe farsiånog. Meðutim. dakle. razne snage biãa" (Bergson. koji se ne iskorišãava na naåin primeren komediji. Meðutim. ne dozvoqavajuãi mu farsiåno-komiåni zamah. moÿe postati gospodarica kuãe. 93). tako da se oni pre mogu odrediti kao „karakteri" nego kao „tipovi". koja razara i wega i wegovu porodicu. ali i dodatno odreðuje taj negativni i tragiåni sadrÿaj. dvostruku funkciju: postaje komiåno olakšawe. izmaštanosti. odnosno da je i on bio ÿrtva. prev. elemente pozorišnosti. upravo åiwenica da se sve dešava van scene. mada zadrÿava svoju uoåqivo komiånu ulogu. jer uvodi. Novi Sad 1984. U ovakvoj konstelaciji elemenata (komiåni potencijal lika. Ovakvo ograniåavawe farse omoguãi ãe da se na drugoj strani razvije ambivalentni svet crne komedije.

Radwa ovog komada zadrÿava se na prelomnom trenutku u ÿivotu jedne tipiåne srpske porodice iz devedesetih godina. koji u potpunosti ispuwava svoju funkciju pokretaåa radwe i wenog dovoðewa do potpunog usijawa kao što je Radovan. voqeni i nevoqeni. jer se on doÿivqava i kao xelat i kao spasilac. Od samovoqnog oca porodice. zavoj ili gips. Upravo u prvom åinu takav tematski potencijal maksimalno je iskorišãen upotrebom klasiånih farsiånih postupaka: jurwava. a koju smo odredili kao sliku apsurda: „(…) otac vuåe strica prema kuãnim vratima. dobija na snazi. zvowava telefona i neprekidno vikawe ukuãana i pridošlica stvaraju atmosferu uzavrelog i neprirodnog kretawa koje je zbog svoje prenaglašenosti komiåno. åija se uloga teško moÿe odrediti. ukquåuje muziku i posmatra svoju rodbinu kao u nemom filmu. okupqaju se svi ålanovi porodice. veã nagoveštena sumanutim ubrzawem. odnosno posebnim oblicima wihovog obeleÿavawa — svako na sceni dobija neobiånu masku kao što su nagaravqeno lice. tim pre što se ni u prvim komadima ostvarivawe ÿanra nije postavqalo kao ciq. i kao kruti policajac i kao retki åuvar kwiÿevnosti. te stoga nosi tematski korpus koji je neretko bio predmet farsiåne obrade: na jednom mestu. misleãi da je wegov unuk još uvek beba. koji mogu da dovedu do komiånih sukoba. neizbeÿni. tako prestaju da liåe na biãa koja upravqaju svojim ÿivotima. strina ide za wima povremeno preteãi podig- . U trenutku kada euforiåni ritam radwe dostigne kulminaciju. Najzad. kupuje deåju igraåku. mada eksplozija kretawa na sceni bez zvuka zapravo dovodi do taåke do koje i farsa kao ÿanr moÿe da ide. Junaci. U sceni koja sledi farsiåna apstraktnost. iskorišãena je i moguãnost farsiånog nesporazuma — Milan ne moÿe da se objasni sa svojim psihiåki obolelim ocem. otac. 3) Povratak farsi Farsiåno ubrzavawe ritma radwe dominira u prvom i delimiåno u drugom åinu Urnebesne tragedije. ne mogu biti svedeni na jednu dominantnu osobinu. potpuno skrajnut tokom porodiåne rasprave. Stoga nije neobjašwivo prepoznavawe farse u kasnijim dramama kao što su Urnebesna tragedija (1991) ili Lari Tompson. veã na ÿive lutke koje pokreãe nepoznata sila. tragedija jedne mladosti (1996). jer se radi o ponovnom iskorišãavawu potencijala farse na naåin koji je autor smatrao najadekvatnijim za stvarawe autentiånog crnohumornog dramskog sveta. buka. stric vitla pištoqem. Suspendovawe elemenata farse u poznijim Kovaåeviãevim dramama ne znaåi i potpuno odbacivawe wenih moguãnosti. mali Neven. iznenada.310 du sa dvojakošãu crne komedije. Farsiåni efekat se postiÿe i svojevrsnim „maskirawem" junaka. tako da su nepoÿeqni susreti. koji pak. majka. autorskom intervencijom dolazi do „iskquåivawa tona": kada mu se sve smuåi. strina). kao i ostali akteri na sceni (stric. dolazi se tako do Luke Labana.

Kulminaciju zaumnosti Kovaåeviã smešta u kontekst motiva koji predstavqa dramsku potku radwe sa tragiånim implikacijama. koji je do tada bio posmatraå. tako na kraju drugog ono postaje potpuno ogoqeno: deda isledniåki ispituje unuka. Nevenov tragiåni pad nije samo posledica iskošenog pogleda na svet wegovog dede. 247. ovoga puta izrazitije. doktor i majka uvode Rajnu u kuãu. neophodno je da svaki segment (komiåan. Ovom scenom Kovaåeviã je ispunio ono što Bentli naziva „posebni svet. radi o funkcionalizaciji ÿanra. i sama mora da dopusti da wena osnovna ideja bude „protumaåena". a svako eventualno „narušavawe" segmenata dolazi od spoqa. The Life of the Drama. veã i nedostatka oslonca u neposrednom okruÿewu. Farsa. dakle. Takav postupak. koja moÿe da pruÿi sliku apsurda. meðutim. nakon dostizawa farsiåno-apsurdne krajnosti izbija u prvi plan. kao u Radovanu Treãem. Drugim reåima. što i jeste jedini relativno besopasan naåin za oåuvawe wene komiåne suštine. odnosno elementi ÿanra se uzimaju kao obrasci koji ãe otkriti inicijalnu ideju. Ma koliko da farsiåni prosede obezbeðuje komiåni impuls komada. farsiåan ili tragiåan) bude potpun. pritešwen izopaåenim razmišqawem. Prilikom takvog angaÿmana nad osnovnom koncepcijom farse. 70). Farsiåni ritam ubrzawa s poåetka se zbog tragiånog kontrapunkta nuÿno išåitava na drugaåiji naåin. jer se otkriva tek kao stilizacija åija funkcija nije samo komiåno olakšawe. osvetqen sopstvenim mraånim i neprirodnim suncem (…) Oseãamo da bi jednim dodirom svi otišli u vazduh". veã pre svojevrsna dopuna tragiånom.18 Sudbina malog Nevena. ne dozvoqava da apsurd postane sebe svestan. Postupak ukrštawa tragiånog i farsiånog. od wemu suprotstavqenog elementa. odnosno wihovog povezivawa u jednom segmentu dramske radwe ili neposrednog nadoveziva18 Eric Bentley. dobila zadatak da pored zabavqaåke i smehotvorne uloge dobije još jednu koja podrazumeva tumaåewe sebi suprotstavqenog sadrÿaja. nadvija se senka sasvim drugaåijeg. U takvom procesu element farse nije izmewen: da bi se ostvarila crnohumorna ambivalentnost. koja podrazumeva ÿivotnu radost i veseqe. Trenutak u kojem je besmisao uzeo zamah jeste ujedno i oznaåavawe prelomnog momenta kada farsa prelazi u tragiånu dramu. a upravo „izmeštenost" Nevenove porodice podvuåena je farsiånom „ludošãu" ili slikom sveta koji je izgubio smisao i usmerewe. New York 1967. Kao što je na kraju prvog åina tragiåno pitawe Nevenovog identiteta postavqeno. koja daqe peva (…)" (Urnebesna tragedija. gubi i posledwe uporište koje ima u sluðenom svetu — svoj identitet. farsa u Urnebesnoj tragediji postaje na poseban naåin „osmišqena". u konstelaciji sa tragiånim kontrapunktom on gubi svoju bezazlenost: svet koji je sulud nije samo smešan. koji. farsi neprimerenog smisla. i to na naåin koji omoguãava dvostruko išåitavawe farse: farsa je.311 nutom štakom. Ponovo se. te formalizaciju principa vitalnosti. . još uvek ne znaåi razarawe farse: ako je farsa pomogla svom opozitu u tumaåewu slike sveta.

moglo je najpotpunije da bude izraÿeno. odnosno mehanizme koji su viðeni u Urnebesnoj tragediji: jurwava. uslovqeni društveno-istorijskom situacijom. Prvi pomen problema identiteta na kraju prvog åina sledi neposredno posle farsiåno zahuktale scene. apstraktnog i nestvarnog kretawa. ovoga puta to ne predstavqa za sebe komiåni ele- . ali na drugoj strani omoguãava dosledniju realizaciju dramskog efekta zasnovanog na napetom odnosu tragiånog i komiånog. Pozorište ovoga puta ne potkazuje ÿivot. To svakako dovodi do suspenzije komiånog. tragedija jedne mladosti. pate. Produktivnost takvog postupka postaãe vidqiva veã u sledeãem komadu Dušana Kovaåeviãa Lari Tompson. Preplitawe pozorišne i „ÿivotne" scene i neprekidno poigravawe nivoima stvarnosti. pošto su junaci zaista povreðeni i. jer je mali Neven na samom kraju dobio izgled ÿrtve koja nezasluÿeno pati. Na nivou postupka Kovaåeviã je ponovo iskoristio moguãnosti farse. kada je farsiåno ostvarilo svoje moguãnosti do kraja. Kovaåeviã primewuje kako u åitavom komadu tako i u pojedinaånim motivskim celinama. Na sliåan naåin komiåni nesporazumi od svoje naivne i bezazlene forme (senilni deda kupuje kowiãa. Pomenuto „maskirawe" junaka (gips. jer sa jedne strane nosi strukturu maske i ponekad moÿe da proizvede komiåni efekat (nespretnost. Tek u drugom åinu. veã se ÿivot i pozorište neprekidno nadmudruju. tako da se ni tragiåni kontrapunkt nije ispoqio u svom najstrašnijem obliku. misleãi da je wegov unuk još uvek beba) dobijaju strahovite implikacije (deda razara unukov identitet). zavoj) predstavqa protivreåno znaåewsko jezgro. dreka. po svom intenzitetu jednako komiånom. a koji je podrazumevao mawe ili više åvrsto ukrštawe razliåitih impulsa: pojedini motivi podjednako nose u sebi i farsiåni i sasvim suprotni. haotiåni i agresivni. Urnebesnoj tragediji odnos razliåitih elemenata unekoliko je uravnoteÿen. krici i istråavawe pozorišnog osobqa nose farsiåni ritam ubrzawa i gubqewa kontrole.312 wa. ali u isto vreme sadrÿi ozbiqni pa åak i tragiåni smisao. Nakon nekoliko komada u kojima je farsa ustupila mesto drugim komiåkim prosedeima ili zajedno sa wima intenzivirala komiåni kontrapunkt Kovaåeviã je u Urnebesnoj tragediji ponovo upotrebio wene moguãnosti na naåin koji je veã u prvim komadima Maratoncima i Radovanu Treãem bio nagovešten. što je u Urnebesnoj tragediji bilo samo deo nagoveštenog društvenog konteksta. što je neprimereno farsi. Meðutim. smešan hod). Za razliku od Radovana Treãeg ili Maratonaca u kojima se farsiåni mehanizam povremeno toliko zahuktava da zamagquje uoåavawe negativnog ili strašnog. upravo zbog odsustva „slike" postiÿu efekat. koji ãe se tematski donekle nadovezati na Urnebesnu tragediju: glumac koji odbija da igra i rasulo u pozorištu. strašni ili tragiåni smisao. u Lariju Tompsonu postaju centralna tema. ali scene koja nije dostigla najviši moguãi nivo. zapoåeto u Klaustrofobiånoj komediji. Dogaðaji iza spuštene zavese. u ovoj drami se konkretizuju. poput „iskquåivawa tona" iz Urnebesne tragedije. tragiåno.

u Lariju Tomsponu se. ovoga puta u kontekstu ÿivota. veã se. s tim što se iza svih verbalnih akrobacija koje Beli izvodi vide. Gledalac. Naime. zbog ukidawa oåiglednog pristupa sceni. više nego jasno. kao što su multipliko19 Prema odreðewu Erika Bentlija da je farsa „kvintesencija pozorišta" (The Life of the Drama). jer otkriãe da je åovek sveden na masku ili ulogu. Zbog toga wegova pojava. upravo kroz weno uklawawe sa scene. S druge strane. opet. Beli sobom nosi sliku pozorišnog izmaštanog sveta. upravo kroz ovakvo dešavawe na sceni. nedoreånost ostavqa prostor za nelagodno oseãawe ispuweno strepwom. ne dopušta zamah. ipak nije razuveren kada je u pitawu bezazlenost takve scene. još tešwe nego u Urnebesnoj tragediji. koja je uvek vezana za scenu. nosi i svoju antitezu. Wegovi uporni pokušaju da animira „najstrpqiviju publiku na svetu" imaju formu lakrdijaškog snalaÿewa. milicionar se naglo ubacuje u nametnutu mu ulogu. i pored farsiånog potencijala. stvarajuãi ubedqivi i napeti amalgam suåeqenih elemenata koji izazivaju protivreånu reakciju: iracionalni i vitalistiåki smeh je onemoguãen. ali i potresenost svojstvena tragediji. Upad milicionara na scenu ponovo je znak proÿimawa farsiånog i tragiånog: zateåen na sceni. a koje ima svoju farsiånu konotaciju. jer se time otkriva da je maska pravo lice. kojem se. Kao nosilac drÿavne sile u funkciji „zaštite reda i mira" miliconar samog sebe svrstava u odreðeni pozorišni tip. i upravo zbog tog svoðewa na jednu crtu karaktera postaje farsiåno upotrebqiv. odnosno predstavqa se kao nosilac jedne dominantne osobine koji odreðuje åitavu liånost. Najzad. u liku Belog na istovetan naåin saÿimaju se dijametralni dramski elementi: kostimiran i maskiran. ma koliko da je jurwava iza scene farsiåna. kao „najpozorišniji od svih dramskih ÿanrova". U tom smislu wegovo „upadawe" u ulogu poprima ambivalentno znaåewe koje se istovremeno åita i kao „stavqawe maske". insistira na nerazluåivom mešawu tragiånih i komiånih elemenata. . oåajawe i bezizlaz. elementi proÿimaju: zbog odsustva slike. „najfarsiånijim" komadima Kovaåeviã ãe upotrebiti i u Lariju Tompsonu. prevrtawa i igrawa radi puåke zabave. ako je u Balkanskom špijunu i Profesionalcu takav postupak uvodio farsu kao komiåno olakšawe. a koji se moÿe odrediti kao suspendovawe farse. Neke postupke upotrebqene u prvim. ovde postaje modifikovan. upravo åiwenica da se to ne vidi podriva ideju farse.19 Postupak koji smo uoåili u Balkanskom špijunu i Profesionalcu. ali sliku koja je opasno naåeta i degradirana. koji i pored uzbuðewa izazvanog energiånošãu i agresivnošãu.313 ment koji ãe ustupiti mesto tragiånom. ali i kao svojevrsno „skidawe maske". a ne samo pozorišta. jer on de facto „predstavqa" nekog na sceni. jeste ono saznawe koje guši farsiåni zamah. Likovi Belog i milicionara tako otkrivaju autorski mehanizam koji polazi od komiånog da bi ga odmah obezvredio.

Predstavqawe neobiånih braånih parova tako poseduje samo formu komiånog. odnosno potpuno vraãawe u ÿivot. opijawe maratonskim serijama dok u neposrednoj blizini neko oduzima sebi ÿivot) otkriva evidentno satiriåni odnos prema politiåkoj i društvenoj strukturi koja dopušta toliku degradaciju. a koje savremeni gledalac prepoznaje gotovo kao veristiåke (prazna pozorišna kasa. osim što je znak farsiåne neverovatnosti. formalno. wegovo kretawe ne dolazi iznutra. iz zakona samog ÿanra. Postojawe prividno ÿivih qudi. Upravo zadrÿavawem na pojedinaånim sudbinama. Smatramo da se upravo taj pokušaj razrešewa napetosti krije u neåemu što smo naveli kao odliku crne komedije: u moralizmu. kao i nerazlu- . jer. pa samim tim i farsiåni impuls postaju ozbiqno narušeni. dakle. ne vidi u apstraktnoj sudbini ili kobi. Uzroånika tragiånih dogaðaja. odnosno umetniåko dijagnosticirawe dubokog sociološkog. Ova krajwe artificijelna referenca. Oÿivqavawe mrtvih znaåi da na kraju komada zaista svi preÿivqavaju. u koji se åak upliãe još jedan element — parodija. na prvi pogled udaqena od prizora apsurda sa kojima se susreãe åovek u takvom okruÿewu. åini tragiåni kontrapunkt. pozorište bez struje. ne dajuãi naznake bilo kakvog „ideala" politiåkog kataktera. s druge strane. Ovakav postupak ponovo je znak autorskog namernog angaÿovawa farse: junaci bivaju oÿivqeni da bi se realizovao farsiåni vitalizam i da bi se time obrazac komiånog ritma ostvario u komadu. jer su „spaseni" postali tek „Prividno Ÿivi Qudi". jer se tragiåna forma ispuwava netragiånim sadrÿajem. poseduje i åesto iskorišãavanu strukturu komiånih zapleta zasnovanih na nesporazumu. ni u ostalim komadima. uvoðewe motiva volšebnog oÿivqavawa ponovo komad dovodi u neodredivi fon crne komedije. Neverovatan broj smrti koje se niÿu suludom brzinom. nekom vrstom intervencije deus ex machina. ali bez adekvatnog sadrÿaja. Konaåni efekat takvog najpotpunijeg i najdoslednijeg mešawa komiånog i tragiånog (tragiåna scena.314 vawe junaka ili prelaÿewe granice moguãeg. koji se podrazumeva i koji bi trebalo da zameni onaj prikazani. koja je ipak dovedena do „sreãnog završetka") jeste neodredivo stawe svesti koje nuÿno pokušava da racionalizuje i svede ambivalentna znaåewa. veã spoqa. tim pre što je scensko rešewe mnogih veoma nalik klasiånoj tragediji: leševi na sceni ili neposredno iza we. u krajwoj instanci. Najzad. autor ni ovde. Utrostruåavawe junaka (tri brata blizanca oÿeweni sa tri sestre bliznakiwe). tako da se u tom smislu farsiåno ogleda u nesvakidašwem vitalizmu junaka. pošto ni sam sadrÿaj „dizawa iz mrtvih" ne znaåi i apsolutnu revitalizaciju. ali je ovoga puta takva moguãnost postala potpuno neiskorišãena. Meðutim. referenca je na drastiåno obezvreðivawe qudskog ÿivota u aktuelnoj stvarnosti. Pri tom komiåni ritam naprosto ne moÿe da se razvije do kraja. Kovaåeviã se ne zadrÿava na jednosmernoj negaciji i kritici sistema. vitalistiåki princip. veã ga identifikuje u društvenom i politiåkom sistemu. Meðutim. psihološkog pa i politiåkog problema istorijskog trenutka.

Junaci Kovaåeviãevih drama. što dovodi do toga da svaki pojedinaåni motiv. Dramsko delo Dušana Kovaåeviãa pokazuje na koji naåin farsa moÿe biti funkcionalizovana ili kako se neki postupci.315 åivim povezivawem tragiånog i komiånog. Ne radi se o promeni elementa farse. åak i ako podrazumeva i promenu društva i promenu åoveka. Kovaåeviã unapred formulisane odgovore ne daje niti ih nagoveštava. Naime. Ta napetost jeste ono oseãawe koje autor smatra da mora da ostavi gledaocu — to jeste „moralizam" koji zapravo ne „morališe" — nelagodno oseãawe koje moÿe da predstavqa preduslov za postavqawe pitawa i. jeste ostao farsiåan. Reå je pre svega o åvrstom povezivawu farse sa neåim što farsa nije. od Ilije Åvoroviãa do Luke Labana. sada uslovno reåeno. moralizam znaåi slikawe svih aspekata ÿivota. od kojih nijedan ne dominira u potpunosti. što vodi do stvarawa napetosti meðu raznorodnim elementima. ali åak ni tada u onom smislu koji podrazumeva „prikazivawe negativnih društvenih pojava da bi se one promenile". kada je u pitawu vitalizam junaka ili neki drugi farsiåni element (ubrzavawe pokreta. i pored „krivice" Kovaåeviãevih junaka. Osnovni princip starog komiånog ÿanra farse — princip vitalnosti ili kontinuiteta. moÿda. da wegove drame nisu farsa. Radovanu Treãem i Balkanskom špijunu. koji. Krivca za negativne pojave Kovaåeviã zato ne nalazi samo u društvenom sistemu i ideologiji veã i u pojedincu i mentalitetu. osujeãenost i bezizlaz. upravo kao takav potreban. da bi se ostvario dvojaki svet crne komedije. iracionalnog i impulsivnog oseãawa ÿivota — moÿe se uzeti kao posledwi raspoloÿivi kontrolni instrument u odreðivawu „kovaåeviãevske" farse. dakle. i farsa postaje „tumaåena" od strane sopstvenog kontrapunkta. Isto tako. sputanost spoqašwim okolnostima. navedene na poåetku. davawe odgovora. ona to postaje samo donekle. Princip vital- . aktuelnog i prepoznatqivog. drugaåije išåitava. odnosno da li åine qudski potencijal na kojem se takav sistem temeqi. Napeta koegzistencija tragiånih i komiånih elemenata koja izaziva ambivalentnu reakciju dobija svakako još jedan element koji bi se mogao nazvati satiriånim. Dvojaka funkcija farsiånog elementa ni u jednom komadu nije potpuno identiåna (farsa. jer je Kovaåeviãu. angaÿovawe farse. tragiånog sadrÿaja. jer nije jasno da li su oni proizvod takvog sistema ili su wegovi tvorci. nemaju jednoznaåno odreðewe. Kovaåeviã ne dopušta svrstavawe svojih drama u satiru. jer zapravo nije jasno od åega treba poåeti. moÿe biti dvostruko išåitan. dovodi do toga da elementi ÿanra trpe pritisak drugaåijeg. Istina. nema potpuno istu funkciju u Maratoncima. kada se upravo pod pritiskom tragiånog sadrÿaja. mogu iskoristiti. iz više uglova. mada jeste vezana za negativnu hiperaktivnost). pa i drama u celini. odnosno za proveru autorove tvrdwe. Kovaåeviãev. na primer. neretko je izraÿena i wihova patwa. odnosno. kao u Urnebesnoj tragediji. Drugim reåima. što im daje tragiånu dimenziju. karakteristiåni za ÿanr. farsiåni deo radwe. maskirawe). ako i izgleda kao sredstvo komiånog olakšawa (farsiåna artificijelnost kao sredstvo za uspostavqawe distance).

Upotreba elemenata farse. In the plays like Balkanski špijun or Profesionalac elements of farce are much suspended. Although first Kovaåeviã's plays were considered as farces. that kind of effect is realized by tight connecting the opposite elements. onemoguãavaju potpuno ostvarewe farse. Unpleasant feeling which these dramas are evoking can be determined as some kind of „didacticism". and sometimes it is very difficult to separate them. ukazuje na to da Kovaåeviã svojim dramama i ne pokušava da govori o opstanku i sposobnosti preÿivqavawa. are not only farcical. naime. postavi pitawe o naåinu na koji åovek moÿe da ÿivi boqe. even when the comical elements. veã da. by activating its unrealistic potential (farce as an artificial dramatic form). That kind of mentality is drawn not just in the broad lines (for that the elements of farce are much helpful). ili ugroÿeni vitalizam. na drugoj strani. The functions of farce in the first plays is ambivalent: farce became the regulator of horror. the quality of these elements stayed unchanged: the only „change" of one element is coming from its opposite. na jednoj. and to pose question. the author himself in his interviews denied such determinations. Nesvesno i amoralno provlaåewe kroz nametnute mehanizme. Farce can be „read" differently. Dragana Besara THE ELEMENTS OF FARCE IN DUŠAN KOVAÅEVIÃ'S DRAMAS Summary In the dramatic work of Dušan Kovaåeviã we can observe the utilization of one old and popular comic genre of farce for the purpose of a new dramatic quality. and its function is to provide the „comic relief. unable to be easily determined as comical. As a result of such proceed. under the pressure of the other (tragic) motives. These questions are considered as a primary condition for betterment of human life. Creation of ambiguous world of dark comedy is continuing in this opus. neprimereno je Kovaåeviãevim junacima: negativni vitalizam. u skladu sa naåelima crne komedije. and as the final task of dramatic writer. but still they avoid detachment in the characters of those plays can be recognized some patterns of patriarchal mentality. here named black or dark comedy. The latest plays of Dušan Kovaåeviã show that this orientation toward black comedy is a constant of his dramatic work: the connection between tragic and comic elements are much stronger. or to intensify the comic element. ali duboko povreðeni. but rather to evoke disturbing reactions. but also as dangerous and destructive. with its realistic qualities (word of farce is always familiar) the distance from the represented world is made impossible. as a characteristics of dark comedy: the aim of such „didactic" mission is to provoke audience to react. karakteristiåno za lakrdijaše kao autentiåne farsiåne heroje. razoreni ili razoåarani. From the first dramas (Maratonci tråe poåasni krug or Radovan Treãi) Kovaåeviã used the elements of farce never to create pure comic effects. .316 nosti u opusu Dušana Kovaåeviãa. as a comic balance to the tragic contrariety. bez tog integralnog i odreðujuãeg kvaliteta ÿanra. Nevertheless. those dramas produce comic effects. on the other side. farcical or tragic. jeste ozbiqno narušen: junaci na kraju komada jesu ÿivi (åak i kada to oÿivqavawe postaje potpuno fantastiåno kao u Lariju Tompsonu).

odnosno wegovog djelovawa na djela poznijih pisaca.41. oponašawe. meðutim. treba jedno od prvih mjesta da zauzme Ÿivot i prikquåenija Dositeja Obradoviãa: tragovi toga teksta rasijani su po ÿanrovski raznovrsnim djelima. smisao koji je imao na umu wegov autor.09 Obradoviã D. Malo je. U stvari. Sasvim je malo (ili nimalo). Radi se o uoåavawima neposrednih ekvivalenata izvornog djela u okvirima teksta drugog autora. Takva bi paÿwa trebalo da se posveti prije svega onim tekstovima koji su imali širok i dugotrajan. kako komentator/prireðivaå nastoji da odgonetne odnos novonastalog teksta prema starim tekstovima (kao izvorima. sve do sredine 19. graði) tako se isti tekst moÿe posmatrati s obzirom na prijem u drugim. te o izvorima i nejasnim mjestima.KRATKI PRILOZI UDC 821. mistifikacija. filološki komentari koji objašwavaju/tumaåe stawe u tekstu i wegovu predistoriju dopuwavali bi se tumaåewima odjeka teksta. toliko bi nas mogao zanimati odjek toga djela u potowim. u kojima stari tekst sluÿi konstituisawu novoga teksta ne toliko globalno koliko u pojedinostima i u tekstovno vrlo samjerqivim odnosima. Meðu wima. specijalistiåkih istraÿivawa u kojima bi se s punom filološkom . U starijim izdawima opširno je opisivana i istorija tumaåewa djela. Koliko nas zanima stvarni smisao odreðenog teksta. vijeka. podstrek. bilo nastojawa da se zasnuje onaj vid komentara koji bi pratio preoblikovawe odreðenog djela (ili wegovih dijelova) u novim kwiÿevnim tvorevinama drugih autora. Iduãi u ovom pravcu. Poznato je kako su silne disertacije nastale na ispitivawu citata. svakako vaÿan uticaj u kwiÿevnoj tradiciji. ili koji je potrebno da zna åitalac. falsifikat). KA JEDNOM OBLIKU TEKSTOLOŠKIH KOMENTARA (UZ DJELA DOSITEJA OBRADOVIÃA) Dušan Ivaniã Savremeno kritiåko izdawe ima kanonizovane komentare: u wima se saopštavaju podaci o genezi i objavqivawu. Pomenimo romane Milovana Vidakoviãa. mlaðim djelima (citat. tuðim tekstovima. meðutim.163. Memoare Prote Mateje Nenadoviãa ili Ÿitije Gerasima Zeliãa. podsticajima. posudbi ili aluzija i podsticaja stranih pisaca u domaãoj tradiciji. mislimo s razlogom. obiåno u predgovorima ili pogovorima. aluzija. odnosno o stvaralaåkoj i izdavaåkoj istoriji djela.

pošto nije moguãe u našim prilikama da se ovim postupkom ispita kwiÿevno nasqeðe u cjelini. pa Vuk. kao prema izvoru ili kao prema graði. Kao i drugi mali oblici. Odliåan primjer tome pruÿa Serbijanka Sime Milutinoviãa Sarajlije. na prvo mjesto status primaoca (fenoteksta) koji se prema genotekstu ponaša aktivno. inaåe. tu cjelinu moÿe visoko cijeniti. intertekstualnih procesa u smjeru genotekst (tekst — izvor) > fenotekst (tekst — novo djelo). ili priåom o sazrijevawu i razarawu iluzija. Da li samo primjerom o pojedinaånom ÿivotnom putu. a ne kao prema umjetniåki oblikovanoj cjelini. One su saopštive u preoblikovanim. Serbijanka je tematski povezan niz pjesama o Prvom i Drugom srpskom ustanku. zagonetke. Takvim komentarima mogla bi se obuhvatiti doslovno najkrupnija djela ili autori nove kwiÿevnosti. a šta napušteno. pa se ne moÿe govoriti o homolognosti modela ili morfološkim vezama izmeðu wih. kad je rijeå o odnosu prema Basnama Dositeja Obradoviãa. Paÿqivim prouåavawem tradicije utvrdilo bi se šta je od izvornog modela (genotekst) preuzeto. A svakako bi se mogli naãi i primjeri u kojima se taj oblik odbija. npr. odbaåeno ili zamijeweno. Basne su fragmentarna prozna cjelina. na prvom mjestu Dositej. parodira ili destruira. šta preoblikovano. Najopštiji plan zahvata ono što bi se moglo nazvati odreðewem modela: npr. prilagoðenim znaåewima. ili obrascem prosvijeãene liånost? Veã sama åiwenica da se u prvoj polovini 19. A naša filologija bila bi u stawu da na taj naåin izda svoje znaåajne pisce samo uz usredsreðen grupni rad. autora komentara postavqa visoke zahtjeve. Takoðe bi u graðu za izuåavawe recepcije drugih djela trebalo uzeti opet samo znaåajnije autore. to pred prireðivaåa. poslovice. postajuãi time vrlo prilagodqive razliåitim sadrÿajima i okolnostima. igre rijeåima. vijeka pojavquje srazmjerno mnogo autobiografija govori i o razgranavawu jednog oblika (afirmacija genoteksta) i o wegovom preobraÿavawu. primjeri — i basne se lako integrišu u obimnija i uop- .318 akribiånošãu prikupili takvi podaci za odnos izmeðu domaãeg pisca i domaãe kwiÿevnosti i za izuåavawe kwiÿevnih. danas to sve nudi teorijski izazovne i raznostrane moguãnosti. Razumije se. To su dva djela izmeðu kojih nema neposredne ÿanrovske veze. kojim svojim ÿanrovskim crtama utiåe na stvarawe novih djela. Basne imaju otvoren denotativan smisao. On bi obuhvatio intertekstualne aspekte sa stanovišta recepcije (više nego uticaja). Ÿivot i prikquåenija kao model teksta/ÿanra/djela. prerade i autorski komentari). Wegoš ili Andriã. stavqajuãi. mješovite izvornosti (prevodi. dakle. Vidakoviãa. po pravilu saÿetim i lokalizovanim. sastavqena kao zbirka jednostavnih oblika. vicevi. mada. drugi bi mogao biti sasvim lokalan. Ako bi prethodni plan istraÿivawa/komentarisawa bio oåito globalan. Igwatoviãa. Komentatora i wegovog åitaoca moglo bi zanimati kako se taj model rasprostire. Mušickog. koncentrišu se u poentu. poruku ili pouku. Sremca (da ostanemo u okvirima starijih razdobqa). kako se govori u novijoj terminologiji. Uzimajuãi u obzir kompleks ovakvih istraÿivawa.

stih u pjevawu 77. gdje magarac revawem plaši ÿivotiwe. Milutinoviã wegovu sudbinu komentariše jednim stihom. Navešãemo nekoliko primjera iz Serbijanke da bi se pojasnile gorwe teze. ništa ne vaqa. Sliåna ispitivawa trebalo bi da se obave i na drugim Dositejevim djelima. pokušavajuãi da dohvati groÿðe na visokoj grani. / A ne mareã što mu strše uši. što je parafraza basne Lisica i kupina (SD. nadimat se ÿapski. pridrÿi se kupine. Opisujuãi stawe meðu dahijama poslije ustanka. Dositejevoj basni Zecovi i ÿabe (SD. koji zarobqavaju ÿene hrišãana pqaåkajuãi ih: „Kako l' bi se to nazvati moglo / Hudna pomoã lisici kupine". to nije samo znak prisustva našeg prosvjetiteqa veã i odreðene koncepcije junaka kao åitaoca. Milutinoviã kaÿe: „Vješat im se ko bez qešnik' miš'ma. Sliåno je u pjevawu 74 (289/291). 1993). pri åemu se ne nastoji obuhvatiti sve djelo. Kritikujuãi drugom prilikom srpske starješine i saradnike Karaðorðeve. u drugom stihu. Ta misao nesumwivo odgovara situaciji u Dositejevoj basni Lisica i groÿðe (SD. koji se hvalio da ãe ustanike pokoriti. Stevan Sremac daje svojim junacima da åitaju Adelaidu. Wihova poruka je ne samo lako prenosiva nego je i podloÿna parafrazi i novoj denotaciji. Isti izvor. / Navukavši lavåetinu na se. zbog wihovih neumjerenih zahtjeva. „Jadne bake razgowati revom. wegove Basne osjeãao kao intimno štivo. Komentarišuãi ponašawe srpskih velikaša. pastirku alpijsku ili neki drugi Dositejev spis. što odgovara. djelovalo je i na 92. a pri tom vaqa zahvatiti kao wihove åitaoce i sqedbenike glavne pisce devetnaestog vijeka. kao i Milovan Vidakoviã. 1: 501—502). mada bi se mogla povezati s još nekim od basana. Pošto se okrvavi." Oåito se radi o parafrazi (koja se pretoåila u komentar) Dositejeve basne Ÿaba i junac (SD. nalazeãi im mjesta prije svega u uopštavawima etiåkih aspekata djelovawa ustaniåkih starješina. zakquåi da bi boqe bilo da je pala nego što je iskala pomoã. Dositejeve Basne. npr. citira se prema našem izdawu u SKZ. gdje se govori o ruÿnim postupcima ustanika. a lav ih lovi. reãi ãe (67: 172/3): „Nego nekud!… Preko dobra boqe / Iã traÿiti. / Dok i puãi ne dorastav bika. Karaðorðevog zeta i vojvode. inaåe veliki poštovalac Dositeja Obradoviãa. na primer. Dositej je. Govoreãi o porazu Hafis-paše. Milutinoviã ãe reãi. 1: 416). 1: 440). tokom epohe realizma postao dio daqe tradicije i znak odreðenog tipa literature. 1: 459). „Uzvišeno kiselo je åešãe" (13: 41. u kojoj se lisica oklizne i. 33—37). ode govoreãi „Jošt je kiselo. vojvoda oko propasti ustanka. Magarac u lavovoj koÿi (SD." Slika je donekle analogna Dositejevoj basni Lav i magarac (SD. da ne bi pala. te je rijeå o povezivawu više podsticaja ovom Sarajlijinom komentaru.319 šte u druga i drugaåija djela. trnu od wega zubi". Oåito je Sarajlija. / Il' zecovski topit se u vodu?" (31. Dƒ se pokazati na nekoliko primjera. gdje lisica. gdje Sarajlija govori o tiraniji Antonija Pqakiãa. Kad. kako se uspostavqa veza izmeðu Dositejevih Basana i Serbijanke. „Velikaše srpske / Malo koga . 1: 439). 1: 493—494).

svojstvenih basnama. kako ÿivjet duÿno". Meðutim. 2. priredio Dušan Ivaniã. 1: 674). / Nauåiti vlast i blago što je / Ko enonog Egiptu tirana / Sasvim gwurnuv u volšebnu kacu. Milutinoviã je saÿimao Dositejeve basne u aforistiåki iskaz. Beograd 1961. Prosveta. dok se slikovitošãu komentara (nastalom saÿimawem i prilagoðavawem basne) pojaåava uopštavawe poruke i wen izrazit retoriåki profil. Tako se s tekstološkim komentarima daje prvorazredna graða raspravqawu raznolikih genoloških pitawa. Beograd 1993. / Nek poznadu. koliko i pitawima recepcije jednog opusa u nastajawu novih kwiÿevnih tvorevina. LITERATURA 1.320 da ne vaqadjaše. Jelena Šauliã i Borivoje Marinkoviã. pojava ili liånosti. Serbijanka. SKZ. 573. Sabrana dela. izmeðu ostalih prirode odnosa izmeðu ÿanrova. priredili Ðuro Gavela. Ali umjesto uputstva/pouke ili alegorijskog smisla. povoqno primano i djelovalo na glavna podruåja novih umjetniåkih tvorevina. 1—3. otvarajuãi se ka umjetniåkoj. Simo Milutinoviã Sarajlija. poetika epoha. kw. što je parafraza jedne parabole u naravouåeniju uz basnu Vran i slavuj (SD. wihove transpozicije u Serbijanki ukazuju na konkretne qude i wihova ponašawa. Dositej Obradoviã. koristeãi se slikovitim jezgrom ili poentom izvornika kao podlogom uopštavawa i komentarisawa istorijskih dogaðaja. . veã sam postupak i wegova uåestalost kazuju kako je Dositejevo djelo paÿqivo åitano. estetizovanoj transpoziciji stvarnosnog.

I evropski i japanski pesnici nalazili su se. Tako moÿemo pomenuti pojavu „efemernih åasopisa" ili „malih åasopisa". u taišo periodu (1912—1926) nastaje demokratsko raspoloÿewe dolaskom novog cara. poput klatna. što je odraz tadašwe Evrope. racionalnog i iracionalnog i dr. Beograd 1997. Zajedniåki su.ISTRAŸIVAWA UDC 050(497 . 170. koji ãe bitno promeniti naåin ÿivota. . kao i u japansku. Naglom industrijalizacijom i razvijawem privrednog ÿivota stanovništvo se preliva sa sela u gradove: formiraju se novi gradovi. u kwizi Avangarda — Teorija i istorija pojma. Oni se pojavquju i u Evropi i u Japanu za vreme avangarde.11:520) KOMPARATIVNI OPIS JAPANSKIH I SRPSKIH AVANGARDNIH ÅASOPISA Kajoko Jamasaki Avangarda se kolebala. 1. Ovaj rad ima za ciq da prikaÿe paralelne pojave u avangardnim pokretima u prostorno i po tradiciji tako udaqenim kwiÿevnostima kao što su japanska i srpska. na primer. koje ãe kratko trajati. Ÿan Vajsgerber naveo je dva uslova za nastanak avangarde: „minimum slobode" i „razvoj industrijske i urbane civilizacije". individualnog i kolektivnog. Posle meiði perioda (1868—1912) monarhistiåko-apsolutistiåkog duha. Upravo nam to kolebawe i govori o tragawu za novom slikom sveta koju su umetnici poåetkom dvadesetog veka ÿeleli da izraze. svesni protivreånosti koje je donela evropska civilizacija nakon meiði restauracija (1868). prenošena iskustva izvornih evropskih avangardnih pokreta. Kwiÿevne avangarde: pregled i istraÿivawa. Istraÿivawe malih åasopisa omoguãuje nam da izbliza pratimo aktivnost avangardnih pokreta. I u srpsku su kwiÿevnost. I Japan se tada nalazio u prekretnici. dakle. I japanski pesnici. 1 Ÿan Vajsgerber.. prepune paradoksalnosti koje je donela zapadna civilizacija. izmeðu dve tendencije: rušilaåkog i stvaralaåkog. neke veã na prvi pogled vidqive nove pojave u kwiÿevnom ÿivotu. naime. u tipološki veoma sliånom okruÿewu.1 Oba su prisutna u japanskom društvu dvadesetih godina prošlog veka. iz åega je proizašao niz paralelnih pojava. tragali su za novim pesniåkim izrazom. da bi se ubrzo javila nacionalistiåka tendencija.

Zajedno sa raspravama o kwiÿevnosti objavquju se i rasprave iz opšte estetike. borbeni su i avangardni åasopisi. sa likovnim prilozima koji su sami po sebi vredni i dovedeni u ravnopravan poloÿaj sa kwiÿevnim prilozima. koje proizlaze iz sliånog ili zajedniåkog programa. Jer škola podrazumeva da postoje sledbenici koji odreðenu kwiÿevnu veštinu nasleðuju i usavršavaju. najboqi pokazateqi veoma sloÿenog kwiÿevnog ÿivota za vreme avangarde. koja je sastavni deo evropske. hrišãanske kulture. Nije sluåajno što se naziv škola zamewuje nazivom pokret. Programi se najåešãe iznose u vidu borbenih manifesta. E femerni åasopisi A. za vreme samurajske vladavine. Za komparativnu i tipološku analizu izabrali smo dva japanska avangardna åasopisa — C rveno i crno i Mavo. od koje se oslobaða tek u XIX veku. Isto tako meðu saradnicima se nalazi veliki broj slikara. jer se poetika avangarde zasniva na kosmopolitskom duhu. Zbog toga se sasvim prirodno mewa i izgled åasopisa i sastav wihovih saradnika. Posebno ãemo obratiti paÿwu na wihov program. Po pravilu grafiåka oprema je finija. Vreme efemernih åasopisa Istoriåari kwiÿevnosti veã su zapazili da su se zajedno sa opštim promenama u kwiÿevnosti mewali i åasopisi.322 Naš je zadatak da pokaÿemo neke najuoåqivije sliånosti i razlike u recepciji avangardnih pokreta u jednoj i drugoj kwiÿevnosti. Srpska kwiÿevnost. Drugi talas velikih promena u åasopisima zapaÿa se na poåetku dvadesetog veka. I kao što su manifesti borbeni. Moglo bi se reãi da je i åasopis u celini i . Osnovni uzrok se svakako nalazi u isticawu umetniåkog momenta. i dva srpska — Puteve i Svedoåanstva. ukquåujuãi i prevodnu kwiÿevnost koja je u wima prisutna. posle izolacije koja je trajala više od dve stotine godine u edo periodu (1600—1867). wihove osobine nego i wihova funkcija. 1. u sredwem veku bila je izloÿena uticaju islamske civilizacije. koji su. u estetizmu ili larpurlarizmu (l'art pour l'art). jer razaraju tradicionalne oblike. åini se. kada parnasovstvo i simbolizam smewuju avangardni pokreti. pored izvesnih razlika. i niz tipoloških srodnosti. Japanska kwiÿevnost razvijala se van evropske civilizacije. Mewala se ne samo wihova priroda. da bi se ponovo vratila tekovinama hrišãanske kulture. jer se vezuju za mawe i zatvorene grupe pisaca. Suÿava se i krug åitalaca. parnasovstvu i simbolizmu. s kojom ãe se istinski susresti tek u drugoj polovini XIX veka. naåin ureðivawa i kwiÿevna dela. dok se u pokretu okupqaju kwiÿevni istomišqenici oko zajedniåkog programa. Ta se promena u evropskim kwiÿevnostima naroåito dobro vidi na prelazu od realizma i naturalizma ka impresionizmu. Åasopisi postaju sve ekskluzivniji. Oåekujemo. koje objediwuju sliåni ili åak isti program.

sluåajno. i vrlo uzak krug åitalaca. Zato se kao opšta moÿe izdvojiti još jedna wihova osobina: „umetniåko šarenilo" od kwiÿevnosti. Pošto u vreme avangarde ne dolazi samo do „mešawa ÿanrova" nego i do „mešawa raznih vrsta umetnosti". prezrenog ÿivota. Vidi se to. Objašwewe je oteÿano i zato što je avangarda. koji se brzo raspadao. koji su ÿeqni kwiÿevnih senzacija kao jedne vrste kwiÿevne mode. Ali efemernost ima i druge uzroke: zatvoren krug istomišqenika. Druga wihova osobina je. do baleta i åak do cirkuskih predstava. negirala kwiÿevnost kao posebnu instituciju. naravno. Oåigledno je da su tek avangardni åasopisi u pravom smislu postali male revije ili. efemernost. koji je u vreme avangarde dosta ãudqiv. Negativan odnos prema åovekovom iskustvu iz drugih. a sada nekoliko meseci i najviše nekoliko godina. lutkama i maskama. Ona više nije åisto estetska kao u vreme simbolizma. Do wega je došlo upravo zato što je evropska umetniåka avangarda pokazala izuzetno veliko interesovawe za vanevropske umetniåke tradicije i kulture. ne samo po tema- . da bi se traÿili novi izvori poezije u samom ÿivotu. sa sve primamqivijim klovnovima. Åisto kwiÿevni prevrat pribliÿava se socijalnom prevratu: kwiÿevna revolucija ide u susret društvenoj revoluciji. a ona se brzo mewa. zapostavqenog. åasopisi nisu više usko kwiÿevni. Druga osobina avangardnih åasopisa proizlazi iz prve: svaki od wih traje onoliko koliko je potrebno da se program iznese i odreðena kwiÿevna „akcija" izvede. uostalom. prema tome. kapriciozan i nije ga uvek lako objašwavati. Nekadašwi saloni zamewivani su kafeima i kabareima u kojima se odvija pravi kwiÿevni ÿivot. U tome se zapravo najviše i ogleda promewena funkcija kwiÿevnih åasopisa. kao što je poznato. i koji je imao izvesnog odjeka i u Japanu. Pregled i naroåito paÿqiv opis ovih malih revija omoguãuje nam da sagledamo svu dinamiku kwiÿevnog ÿivota. koji je ureðivao Hervart Valden (Herwarth Walden). Akciju i borbenost takoðe nalazimo u imenu najslavnijeg ekspresionistiåkog åasopisa Der Sturm. Maske su. izmeðu ostalog. Zato avangardni åasopisi po pravilu donose dokumente i opise ne samo iz obiånog ÿivota nego još više iz neoficijelnog.323 svaki wegov deo zasebno jedna vrsta kwiÿevne akcije. Zbog svega toga evropski avangardni kwiÿevni åasopisi dobili su još jednu osobinu koju ÿelimo da istaknemo: od nekadašwih nacionalnih postali su u najširem smislu internacionalni. Poznati åasopis nemaåkog ekspresionizma upravo se tako i zove Die Aktion. kako se na engleskom nazivaju. Ranije su åasopisi izlazili godinama i decenijama. nego otvaraju svoje stranice svim umetnicima i svim vrstama umetnosti. Otkriãe crnaåke plastike nije. preko slikarstva i vajarstva. little magazines. Zato su po pravilu kratkotrajni. Tako su dadaizam i posle wega nadrealizam odbacivali sve kwiÿevne konvencije. odnosno literaturu koju je graðanska kultura kanonizovala. a izmeðu ostalog i pozitivnim odnosom prema iskustvu koje je otkrivano u budizmu. vanevropskih kultura zamewen je pozitivnim. postale popularne posle Apolinerovog i Sandrarovog otkriãa crnaåke plastike.

poåetkom dvadesetih. pesnik Renkiãi Hirato na ulicama deli letke sa svojim Manifestom japanskog futurizma. oktobra 1920. odnosno malim revijama. Efemerni åasopisi u Japanu U Japanu se efemerni åasopisi nazivaju ritoru magaðin. Decembra 1921. u veoma malom tiraÿu. glasnik jednog humanistiåkog pokreta. U to vreme. dakle sve porodiåne publikacije koje nisu bile masmedijskog karaktera. 1910—1923) okupqala je humanistiåki nastrojene pisce. Broj tih malih åasopisa naglo se poveãava tokom 1920-ih. „male revije" poåiwu da izlaze tek u vreme avangarde. po engleskom izrazu little magazines. Åasopis Danica (Myojo. a Bela breza (Shirakaba. za wih pišu i likovni i pozorišni umetnici.324 ma i prilozima nego i po saradnicima iz razliåitih delova sveta. romana i kwiÿevnih kritika. u izvesnom smislu. Sledeãe. B. kao što je Novo selo (Atarashiki mura). umetniåke pa i ideološke orijentacije. i tekstove o filozofskim. naravno. izrastajuãi u åasopise multidisiplinarnog karaktera. Osetio se. prosvetiteqsku ulogu u procesu modernizacije japanske kwiÿevnosti. trajali su duÿe i nameweni su bili široj intelektualnoj publici. toliko da se on osetio i u japanskoj kwiÿevnosti. Oni su izlazili redovno. U wima su se åitaoci mogli obavestiti kako o kwiÿevnim tako i likovnim kretawima u Evropi. namewene uÿim åitalaåkim krugovima. Naime. Pojava malih revija . starijih kwiÿevnih åasopisa. pored poezije. 1900—1908. A kao internacionalni lakše su proširili svoj uticaj. godine pesnik Šinkiãi Takahaši u svojoj zbirci pesama objavquje i pesmu Potvrda je dadaista (Dangen wa dadaisuto). tako da su åesto prevazilazile okvire kwiÿevnih revija u najuÿem smislu te reåi. Na poåetku su to bili åasopisi koji su se krajem devetnaestog i poåetkom dvadesetog veka pojavili u sluÿbi širewa socijalistiåkih ili hrišãanskih ideja. Taj izraz je prvobitno oznaåavao one nekonvencionalne kwiÿevne åasopise. proze. U istoriji japanske moderne kwiÿevnosti neki åasopisi su odigrali veoma vaÿnu ulogu u formirawu kwiÿevnih pravaca. One sadrÿe. i 1921—1927) bio je središte japanskog romantizma. okupqaãe oko sebe pisce i pesnike mawe-više odreðene kwiÿevne. imali su stabilan program. retko koja je doÿivela treãi broj. Za razliku od ovih. koja se smatra prvim dadaistiåkim manifestom u Japanu. drame. objavqeno je u Japanu nekoliko znaåajnih umetniåkih manifesta. psihološkim i politiåkim pitawima. kada poåiwe intenzivna recepcija avangardnih pokreta. koji sadrÿi futuristiåke ideje. 1922. Igrali su. 1909—1911) predstavqala je estetizam. kao i arhitekti. dok su se u Japanu pod tim terminom razumevali oni nekomercijalni åasopisi koje u malom tiraÿu izdaju pojedinci ili male grupe. koji su izlazili poåetkom dvadesetog veka u Americi i Engleskoj. koji su takoðe brzo poåeli da se mewaju. Skoro nijedna od wih nije mogla da izlazi duÿe. i u japanskim kwiÿevnim åasopisima. Plejada (Subaru. slikar Tai Kambara objavquje u katalogu za svoju izloÿbu Prvi manifest Kambare Taija.

325 upravo se poklapa sa „vruãim" periodom avangardnih manifesta. Zbog ÿivota branimo istinu revolucije. Danas ne postoji Bog. u prvom broju åasopisa. Soseisha. Sve dok traje ovo stawe suprotstavqenosti dva tabora. . koja je okupqala pristalice Tolstojevih humanistiåkih ideja. što ãe imati veliki uticaj na razvoj proleterske kwiÿevnosti u Japanu. Pod svetlošãu istine dolazi do spajawa i razdvajawa. izjašwavao se za mir i protiv rata. 1873— 1935) internacionalistiåkog pokreta za mir Klarte (Clarte). Manifest dobija karakter zasebnog oblika ili ÿanra avangardne kwiÿevnosti od vremena italijanskih futurista. On mora da bude ubijen. Istina je apsolutna. uz neke elemente anarhizma. isto tako je objavio Manifest jedan (Sengen hitotsu) kao rezultat bolnog razmišqawa o odnosu pisca prema društvenim protivreånostima. Gledajte! Mi se borimo za današwu istinu. 108. a pisac Takeo Arišima (Takeo Arishima. Na primer. Mada u wemu nije bilo literarnih ostvarewa znaåajnih za kwiÿevnu istoriju. Gospodari smo ÿivota. napisali su pesnik Masatoši Muramacu (Masatoshi Muramatsu. 1878—1923) iz kwiÿevne grupe Bela breza. koji se vratio iz Pariza. konstruktivizma ili ekspresionizma. U malim åasopisima nisu objavqeni samo avangardni manifesti. 1921—1924). 1895—1981) i reÿiser Takamaru Sasaki (1898—1986). pod snaÿnim uticajem Barbisovog (Henri Barbusse. Sada ga je åovek ubio. „Nekada je åovek stvorio Boga. Åasopis se deklarisao kao kosmopolitska kwiÿevna revija i pod geslom „akcija i kritika" zalagao se za internacionalizam. åasopis Sejaå semena (Tanemaku hito. Mi smo ti koji ãe ga ubiti. objavqen oktobra 1921. Sad ustaje sejaå semena — zajedno sa svim drugovima sveta!"2 2 Yusuke Komata. Neka se zna sudbina stvorenog. Bez obzira na drÿave ili rase. definitivno nije åovek sadašwosti. 'Da' ili 'ne'. 'Istina' ili 'ne'. sa jasnom socijalistiåkom orijentacijom. takoðe je objavio svoj manifest. Manifest. Zen'eishi no jidai — Nihon no 1920 nendai ( Vreme avangardne poezije — 1920 -ih u Japanu) . Imao je socijalni karakter i sluÿio je agitaciji. dadaizma. i one ãe se prosto utrkivati u objavqivawu svojih manifesta. on je zanimqiv po tome što je Komaki na wegovim stranicama predstavio „Treãu internacionalu". ali prototip manifesta u modernom društvu nalazi se u Manifestu Komunistiåke partije iz 1848. U wemu su jasno podvuåene ideje o suprotnosti izmeðu klasa. koji su uzastopno objavqivali mnoštvo manifesta. davao podršku radniåko-seqaåkoj Rusiji. Vreme takozvanih little magazines karakterisalo se upravo bezbrojnim manifestima koje su mladi umetnici agitatori objavqivali u revijama efemernim poput jutarwe rose. klasnoj borbi i internacionalizmu. Ko ne priznaje ÿivot. Tokyo 1992. åovek je åoveku neprijateq. Sejaå semena je pokrenuo Omi Komaki (1894—1978). napisani u duhu futurizma. Åovek je åoveku vuk. I pored toga svuda je puno wegovih varijanti. godine. Tu nema kompromisa. Zato govorimo onu istinu koju drugi neãe.

koji je izlazio od juna 1924. Takve avangardne tokove slede male revije. G. i pored jasno izraÿene imitacije italijanskog futurizma. godine. francuski i ruski jezik. do novembra. . gde autor iznosi svoj skepticizam u pogledu plodova koje su narodu donele Francuska i Ruska revolucija. da se „jedna pesma. ukupno tri broja. Gjmgem (G. kao i da se objave originali i prevodi dela avangardnih pesnika širom sveta". Pesnik sveta u prvom broju objavquje svoje planove aktivnosti: izdavawe glasnika Pesnik sveta. kontakt sa pesnicima sveta. Na kraju krajeva. Prema tome. 409. koji je izlazio od avgusta 1924. takoðe. U Odboru akademije poezije Dalekog istoka okupilo se šezdesetak. Kjoðiro Hagivara i Šigeði Cuboi (Shigeji Tsuboi) iz åaso3 Nihon gendai bungaku zenshu. ja ãu ostati plod postojeãe vladajuãe klase. Gjmgjgam. ja sam jedan od onih koji nemaju veze sa åetvrtom klasom.). Sav oåajan. „Roðen sam. Wega muåi pitawe kako intelektualac moÿe da se uhvati u koštac sa stvarnim socijalnim problemima.326 Takeo Arišima je svoj Manifest jedan objavio u januarskom broju åasopisa Rekonstrukcija. avangardni manifesti kao što su Prvi manifest Taija Kambare i Manifest japanskog futurizma. a u redakciji trideset umetnika. Takeo Arišima). pisac ãe oktobra sledeãe 1923. U planu je bilo."3 U ovom tekstu. Pošto je apsolutno nemoguãe da postanem pripadnik te nove klase. i kosmopolitski Pesnik sveta (Sekai shijin). ma kako se promenio moj daqi ÿivot. Prrr. raspravqao u wen prilog i stupio u pokret za wu. ukupno 10 brojeva. Pokretaå ovog åasopisa Tomoo Tozaki bio je u to vreme poznat kao dadaistiåki pesnik. recitovawa i izloÿbi. objavi u narednom broju i pošaqe istovremeno redakcijama inostranih åasopisa. Glupo mi je slagati sebe da bih je branio. prevede na engleski. ne pomišqam da me prihvate u wu. organizovawe predavawa. meðu kojima su dadaisti Ðun Cuði i Ðun Okamoto (Jun Okamoto). S druge strane. izbor ålanova odbora. govore ne samo o duhu nove poetike veã i o umetniåkoj formi. ali se ne bave problemima kwiÿevne forme. odrastao i stekao obrazovawe izvan åetvrte klase. G. uopšte nema radikalizma ni optimizma. nemaåki. Kodansha. do januara 1926. kao i niz drugih åasopisa. dok kwiÿevnost ubrzano nagiwe ka leviåarewu. godine izvršiti samoubistvo. predloÿena na meseånoj redovnoj sesiji. Veã sam naslov Manifest jedan upuãuje nas na autorov pristup koji se bitno razlikuje od drugih tadašwih manifesta povišene temperature. štampawe godišwaka poezije. Gore navedeni manifesti uglavnom govore o zadacima kwiÿevnosti ili o duhu kwiÿevnosti. svedok usmeravawa avangardne poezije ka nadrealizmu. Stoga bi moj zadatak uvek bio i ostao samo da se obratim onima izvan åetvrte klase. kao što bi crnac ostao crn ma koliko ga prali sapunom. 1922. tom 20. P. Meðu wima se nalazi Ge. Arishima Takeo (Sabrana dela savremene japanske kwiÿevnosti. kao i na pišåevu usamqenost. Tokyo 1969.

kwiÿevne kritike i prevedene stihove. Prvi broj åasopisa Pesnik sveta skromnog je izgleda i ima svega 26 strana. uliånu umetnost. Vagner (F. za ples. U tom manifestu autor se zalaÿe za „Don kreacionizam". za pozorišnu umetnost. dosta apstraktan i pun euforiånih izraza kao što je osvajawe svemira. za prevoðewe. pesme. Armin T. Sadrÿi manifest. Ali se oseãa. ali i teÿwa ka prirodnim naukama: na više mesta upotrebqeni su struåni termini kao što su kosmos. nismo mogli da ga obeleÿimo nijednim nadgrobnim spomenikom. a od nemaåkih pesnika kubista Maks Veber (Max Weber). Nekoliko prevedenih pesama savremenih kineskih pesnika potvrðuje da åasopis nije pratio samo tokove evropske poezije. Tekst se završava ovako: „Granice su izbrisane. za likovnu umetnost. koliko je izašlo. ne govori neposredno o umetniåkoj formi. Zastupqeni su ruski avangardni pesnici Vladimir Majakovski (1893—1930) i Vadim Šeršeweviå (1892—1942). elektron. narodno pozorište. za propagandu i za izdavaštvo — nagoveštava da su nameravali da deluju kao organizovan društveni pokret. za nauku. entuzijazam i voqa da se japanska savremena poezija predstavi inostranoj publici. Kurt Hajnike (Kurt Heynicke). koji sadrÿi šest taåaka. pored pesama japanske avangarde. Ne moÿemo pouzdano utvrditi da li je i koliko uspeo da uspostavi kontakt sa svetskim avangardnim revijama. Ima i francuskih pesama. beskrajni su objekti. br. Mada ovaj manifest. ÿivot jednak umetnosti i wihove sveobuhvatne meðusobne odnose. V. 1. Albert Erenštajn (Albert Ehrenstein). Tomojoši Murajama iz åasopisa Mavo i drugi. poåiwe reåenicama: „Svet konvencionalne umetnosti je u svim oblastima srušen. za kreativnost. programski tekst objavqen u istom broju pod naslovom Poåetak kreaci4 Sekai shijin. ekspresionisti Varter Hazen Krefel i Karl Cukermajer (Karl Zuckermayer). revolucionarni pesnici Oskar Marija Graf (Oskar Maria Graf). dadaista F. kao što su negirawe konvencionalne umetnosti i davawe prioriteta ÿivotu. za kritiku. U prvom broju objavqen je i manifest pod naslovom Prvi manifest Don kreacionista (Don kurieshonisuto daiichi sengen). 19. gravitaciona sila itd. pokazuje da su." U wemu se jasno ogledaju osobine futurizma i dadaizma. Mi. V. dinamiåni ples. avgust 1925. industrijalnu umetnost. Klabund (pravo ime Alfred Henške /Alfred Henschk/). Relativna voqa bezbrojnih simultanosti pospešuje novu usmenu kwiÿevnost. objavqene u dosta velikom broju prevedene pesme. makar u planovima. Iz samog manifesta jasno proizlazi wihova teÿwa ka kosmopolitizmu i multidisciplinarnoj umetnosti. qudska vrsta. Tekst. Letimiåan pregled sadrÿaja sva tri broja ovog åasopisa. Wagner)." Objavqen nacrt organizacione šeme wihove åete Don gasa — koja se sastoji od odeqewa za poeziju.327 pisa C rveno i crno (Aka to kuro). . Vagner. To je istinski tuÿna istorija poraza qudske vrste.4 koji je najverovatnije napisao glavni i odgovorni urednik Don Zaki (pravo ime Tomoo Tozaki).

"6 U åasopisu Pesnik sveta nema nijedne španske pesme. bez dodirnih taåaka sa stvarnim ÿivotom. on se zalaÿe za revolucionarnu umetnost. Institut za kwiÿevnost i umetnost. koji ga je pokrenuo 1916. od Isto. internacionalizma. od dadaizma. Uidobro se zalaÿe za poeziju koju pesnik „stvara kao novu kosmiåku realnost koju umetnik dodaje prirodi". niti se pomiwe ime Uidobra ni Reverdija. sadrÿavali su åesto ekstremni pa i prazni heroizam i narcizam. misticizma i teorije relativiteta." O suštini kreacionizma najboqe govore wegovi stihovi: „Zašto opevate ruÿu. Reånik kwiÿevnih termina. sutrašwicu nihilizma. 9—10.5 sa potpisom Don Zaki. sadrÿi nekoliko konkretnih predloga koji se odnose na formu. Ovaj Tozakijev tekst koji kritikuje pasivnost recepcije evropske civilizacije kod Japanaca proteklih pedeset godina i oštro zamera tzv. Negirajuãi konvencionalnu umetnost i istiåuãi neograniåenost objekata. konstruktivnost i slobodu efekata. Up. nauåni. Tekst istiåe da su ciqevi pokreta industrijski i masovni i da wihova umetniåka forma sadrÿi simultanost. Kasnije je francuski pesnik Reverdi uveo taj pokret u Francusku. Beograd 1985. konstruktivizma i drugih evropskih avangardnih ideja pa sve do marksizma. Wegov rodonaåelnik je åileanski pesnik Uidobro (Vincente Huidobro). 5 6 . 379—380. Stiåe se utisak da je ovaj programski tekst preplavqen svim idejama koje su privlaåile tadašwe japanske intelektualce. dijalektiåan i aktivan. a govori afirmativno o groteski. Meðutim. definiše stav umetnika kao religiozan. Srÿ wegove umetnosti je ideja: „Stvoriti pesmu kao što priroda stvara drvo. u japanskom manifestu se nalazi jedna od kquånih reåi kreacionistiåke ideje kao što je kosmos. španski pesnici su razvili „ultraizam". pun je samouverenosti kao da je wegov pokret izvoran u svom duhu. a umetniåki pokret društvenom pokretu. umetnosti radi umetnosti. polet bratstva. on odbacuje anegdotsko i deskriptivno. kao i insistirawe na kreativnosti. „kreacionizam" nije bio Tozakijev izum. relativno-estetski i arhitektonski. Nolit. masovna i industrijska. Polazeãi od potrebe da pesnik „stvori pesmu uzimajuãi iz ÿivota motive i mewajuãi ih da bi im se udahnuo novi i samostalni ÿivot". On je samo jedan od avangardnih pokreta koji su se posle Prvog svetskog rata pojavili u Evropi. Bezbrojni manifesti. objavqivani u tim malim revijama. åudo dadaizma.328 onizma (Sozoshugi no shuppatsu). Podstaknuti Uidobrovom posetom Španiji 1918. prosveãewe proletarijata. Meðutim. uliånu likovnu umetnost. Meðutim. Kao oblike umetnosti Don Zaki pomiwe usmenu kwiÿevnost. dok elementi umetnosti treba da budu kritiåko-filozofski. Kao projekat za „rad na rehabilitaciji oåajnika" on navodi progon dekadencije. Umetnost je pribliÿavana ÿivotu. da bude narodna. dinamiåki ples i stvaralaåku kritiku. o pesnici? / Uåinite da procveta u pesmi! / Pesnik je mali bog. što bi moglo da budu tragovi ove evropske avangardne ideje. godine u Buenos Airesu.

Kjoðiro objavquje dve pesme o seoskom ÿivotu u svom zaviåaju W iva i åovek (Hatake to ningen) i Jesen (Aki). Crvena boja asocira na komunizam. Uz reprint izdawe ovog åasopisa. wihova dela ostaju glavna. Tokyo 1978. Puroretaria shi zasshi shusei (Zbirka åasopisa proleterske poezije). u aprilu treãi sa 8. ali su pesnici okupqeni u wemu imali samosvest da su i „crveni" i „crni" i time „priznali i istakli da su nešto što je nemirno i nezdravo. januar 1923. C rveno i crno „Šta je poezija? Šta je pesnik? Odbacujuãi sve ideje iz prošlosti. pesnik Šinkiãi Ito piše da je „åasopis C rveno i crno bio neobiåan fenomen. a posle velikog zemqotresa u oblasti Kanto septembra 1923. Ãotaro Kavasaki i Kjoðiro Hagivara. Nema proznih dela. 2. 2. Ovaj prvi avangardni åasopis za poeziju. kad se åasopis otvara za spoqne saradnike. dramskih tekstova ni prevoda dela stranih autora. izdat je juna 1924. odmah je ostavio snaÿan utisak na tadašwe åitaoce svojim krupnim slovima C rveno i crno na naslovnoj strani. Posle prvog broja. Nasuprot ÿestokim retorikama koje se reðaju u Manifestu. 1. U tom smislu moÿemo reãi da je åasopis bio delo zatvorenog kruga pesnika. vanredni broj sa 4 strane. . romana. koji ima 24 strane. To su C rveno i crno (Aka to kuro) i Mavo. a ålanovi redakcije bili su pesnici Ðun Okamoto. U prvom i drugom broju objavquju se samo radovi ålanova redakcije. pa i u kasnijim brojevima. seãajuãi se tog vremena. a crna na anarhizam. da mu je skromnost bila snaga". prvi deo. kratki eseji i završna reå urednika. u maju åetvrti sa 16 strana. Ovaj ureðivaåki koncept bio je gotovo zajedniåki svim brojevima od prvog do posledweg. u februaru izlazi drugi broj sa 8. Sam naslov åasopisa nije bilo toliko neobiåan za åitalaåku publiku s obzirom na popularnost tada veã prevedenog Stendalovog romana s istim naslovom. tvrdi Ito. same pesme u prvom broju åasopisa nisu bile toliko radikalne. opasno stvorewe".8 U svakom broju objavqivane su pesme ålanova redakcije. Tek u Okamotovom ciklusu pe7 8 Aka to kuro. prvi te vrste. Štampano je ukupno pet brojeva za godinu i po dana. br. koji ãe ujedno biti i posledwi. rušeãi tada konvencionalnu koncepciju kwiÿevne revije. u Tokiju. smelo tvrdimo! Poezija je bomba! Pesnik je crni zloåinac koji baca bombu na åvrsti zid i vrata zatvora!"7 Sa ovim nepotpisanim Manifestom åasopis C rveno i crno prvi put izlazi prvog januara 1923. formata A5 i veoma skromnog izgleda. na naslovnoj strani. U vanrednom broju wima se prikquåio i pesnik Tozaburo Ono. koliko je trajao wegov ÿivot. a Cuboi naturalistiåko-realistiåku pesmu Prosjak na vetru (Kaze no naka no kojiki).329 wih se izdvajaju dva åasopisa po tome što su ostavili jasne tragove u japanskoj kwiÿevnoj istoriji. Glavni i odgovorni urednik bio je pesnik Sigeði Cuboi.

i tu moÿemo da naðemo dodirnu taåku sa futurizmom i dadaizmom. koga je dadaista Ðun Cuði preveo i predstavio japanskim intelektualcima. dok se u Kjoðiroovoj pesmi pod naslovom „˜˜" opisuje grad na veoma radikalan naåin. .330 sama O brtawe (Kaiten) oseãa se izvesna avangardna atmosfera. bile su eksperimentalnog karaktera i imale su isti naslov Bez naslova (Mudai). U wemu je jasno podvuåena namera wihovog avangardnog pokreta: promena i pesniåke forme i pesniåkog duha. maj 1923. Odluåno se odbacuju konvencionalna umetnost i wen autoritet. Šta nam onda nudi wihov pesniåki duh u kome se istiåe „negacija"? 9 10 Aka to kuro. koji su se zalagali samo za formalnu nevezanost stihova bez novog pesniåkog duha. a ÿele novac! Da znamo za degradaciju qubavi izmeðu dame i gospodina! Daleko su modernija dva psa. podsmevaju se idealizmu i humanizmu."9 Zapravo su konvencionalna forma i tup ritam bili razlozi wihovog nezadovoqstva poezijom savremenika. Åovek koji ne moÿe da ispusti  na pismo od svoje dragane ne razume je istinski. Kritika je u manifestu bila ustremqena na pesnike koji su u to vreme åinili glavnu struju u poeziji u Japanu. „Negirajmo! Negirajmo! Negirajmo! Svu svoju snagu usmerimo ka negaciji! Jedino tako mi postojimo! Mi moÿemo ÿiveti ÿivot!"10 Manifest negira sve „izme". ÿenka i muÿjak koji su se li na ulazu radwe kimona Micukoši. 4. Isto. Autor tog nepotpisanog teksta nije utvrðen. tri od pet objavqenih pesama. kao albatros razvuåen i usporen ritam slobodnih pesnika. redu i obiåaju. kako se åasopis razvija. U åetvrtom broju je objavqen i wihov novi manifest Prvi manifest pokreta C rvenog i crnog (Aka to kuro undo daiichi sengen). mada se pretpostavqa da je reå o Kjoðirou Hagivari. br. U manifestu je snaÿno prisutan nihilistiåki duh i citirana je reåenica „Sve je za mene ništa" od Štirnera. stari. pesme Cuboija. pojavquje se više pesama napisanih u duhu protesta. anemiåne japanske pesnike! Slikare! Muziåare! Vajare! koji su zaboravili na ludilo. slobodne pesnike. Kavasakija i Okamota. Meðutim. 2—8. na primer. U åetvrtom broju. Tekst poåiwe pozivom na prezir materijalnih vrednosti kao što je novac i na pohvalu ludila. „Da opåinimo glupe. Demokratski pesnici u Japanu koji ne znaju da reðaju slova naopaåke! […] Sad je došlo vreme da sahranimo slobodne pesnike koji su dali nogom kukaviåkim pesnicima novog stila! Da uništimo slobodne pesnike! Da razbijemo stari. na populiste i tzv. tj. Budala je onaj ko ne zna da umetnost postoji zato što je ona masturbacija åoveka. negacije i rušewa.

br. više od hh. burÿoazija. januar 1923. wegove otuðenosti. srce. ali imaju ubrzani ritam. Volim samog sebe više od istine. kao da su predvideli raspad društva. Isto. pre svega. 9. Da bismo ih izbacili ÿive. Bijen nevremenom. vatra nam je potrebna. Radikalni egotizam. Što nas briga za ideal i sreãu? […] Sada mi moramo izbaciti svoje leševe. duhovi. zapquskivan åaðu. Srce. I razumqivo je onda što se u manifestu tadašwe vreme izraÿava slikama iz patologije. pred nama su samo grobovi. Više nema ništa šta bismo mogli kupiti ovim presahnulim srcem. 11 12 13 14 Isto. Pa šta onda priznaju? „Ne moÿemo da krenemo putem istine i ideala. grobqe. a na kraju nam je ostalo presahnulo srce — šta treba da kupimo ovim presahnulim srcem? Bacimo ga u kanalizaciju! Jauåe klica! […] Hteli smo da kupimo ideal i sreãu ÿivota."11 Dakle. slike su im ÿivqe i jasnije. iznad svega nam je potrebna vatra. „I s društvenog aspekta. obrtawe — to su reåi kojim su pesnici pokreta C rveno i crno opisivali slike vremena. koji. srce… Izloÿba sakatih srca. Katawa no shinzo. razgraðivawe ÿivota i gubitak srca.331 „Prodavali smo svoj ÿivot komad po komad. Isto. meðutim. Proces raspadawa åoveka i dehumanizacije u tadašwem japanskom društvu."12 Ovde se prihvata samo „ja" i goli ÿivot. 1."13 Wihov egotizam. takoðe su napisane na savremenom govornom jeziku. Zatvor. Wihove pesme. prati slika smrti. ispoqen u ovom Prvom manifestu. Odbacuje se boqševizam. a izgubili smo srce. srce. gde su oštro kritikovali svoje savremenike slobodne pesnike. nemiri vremena i nasiqe — to su åesti motivi i u wihovim pesmama. praznina. punom suprotnosti. zato je nosio u sebi pesimizam. slike seksa ili hrane koji su vezani za goli ÿivot. misaoni haos. kapitalizam. Aka to kuro. . sa sklonošãu da se jedna slika zaokruÿuje u jednom stihu. zgrušak potamnele krvi. Moj ÿivot je igra na grobovima. ni putem revolucionarnog humanizma da ÿiviš za proletere. objavqene na stranicama åasopisa C rveno i crno . krv. opisuje se pribrano i bez sentimentalnosti. Slike raspadawa urbanog åoveka. a „prazno obeãawe" je i vlast anarhista. Ðun Okamoto (Jun Okamoto): SAKATA SRC A 14 Bezbrojna srca leÿe.

Povrati. . zaigraj. Aka to kuro. Ali taj åasopis nije samo pokušavao da izmeni pesniåki duh. Ono i Okamoto. povrati! Izbquvana krv — U moru izbquvane krvi hhhhhhh! I srce hhhhhhhhh Neka odleti na paråeta! Šigeði Cuboi (Shigeji Tsuboi): BE Z NASLO VA 16 Moje srce je list izguÿvane hartije. igraj. zevawe. 3. tiho i bešumno leÿe na ulici kojom besni severni vetar. igraj! — Prasak plamena. 3. pa je stoga jasno pokazivao elemente revolucije pesniåke forme. 4. Progutaj vatru! Progutaj razbuktali plamen! Åasopis C rveno i crno åesto je svrstavan u grupu anarhistiåkih revija. Kijomi Hatajama (Kiyomi Hatayama): IGRAJ! 15 Odreÿi meso! — Iscedi krv! — Ubaci je u pehar lobawa Hajd'. samo što se nisu raspuknula. Igraj. br. Prikazi i kritike objavqeni u svakom broju ovog åasopisa govore da su „rastegnut ritam" i „sentimentalizam" bile stalno wihove mete 15 16 Odore. On je bio pokret za poeziju u kojoj su duh i oblik tesno povezani i deluju jedan na drugi. zevawe. Mudai. februar 1923. To je duša vremena! I ako te uhvati muka. Cuboi. Aka to kuro. zato što su åetiri ålana redakcije nagiwala anarhizmu: Kjoðiro. april. Da ga iscepam i bacim u vatru…? Zar ti nije tako lakše i lepše? Noãni zamor. igraj daqe! Igraj sve dok ne povratiš i ne padneš. namrštenog lica. povrati. ispij! Ako si se napio. — Migoqewe crne struje. 2. On je istovremeno bio i izazov za tadašwu japansku poeziju lišenu ritamskog oseãaja. br.332 Ta bezbrojna srca.

Iako je bilo samo pet brojeva. dok je peti broj. Kwiÿevnik Takamaru Sasaki tvrdi da M znaåi Masse (prostor). posle wega ãe poput pene nastajati i nestajati bezbrojni mali åasopisi sa svojim pretencioznim manifestima. Drugi broj. i ništa više. sa 32 stranice. septembar 1925. 12—13. br. Savladati nasrtaje jeste jedino savladati smrt. V Vitesse (vreme). Mavo Åasopis Mavo izlazio je od jula 1924. koji je upoznao Japance s nemaåkim ekspresionizmom i konstruktivizmom. Treãi broj je zabrawen na osnovu Zakona o eksplozivima. do avgusta 1925 (ukupno 7 brojeva). i imao je svega 8 stranica. Bessatsu kaisetsu (Sveska sa komentarima za reprint izdawe Mavoa). Ali ovoga puta sam ubio za sebe. treãi (22 stranice) u septembru. posle izvesne pauze objavqen u junu sledeãe. sa 12 stranica. Kjoðiro Hagivara u åetvrtom broju pod pseudonimom Ludi Ð iro beleÿi: „Ropšin kaÿe: 'Uvek sam do sada imao neki izgovor. te radi ideologije.333 napada. Tokyo 1991. itd.' […] A mi samo tvrdimo: ÿelimo da ÿivimo. A sada. jer je na naslovnoj strani bila nalepqena petarda uz autentiåni pramen ÿenske kose. te radi posla. 15. a A i O predstavqaju oznake alfa i omega (poåetak i kraj). izlazi u avgustu iste godine. savladajmo sve nasrtaje i samo napred!"17 Åasopis C rveno i crno bio je preteåa mnogobrojnih malih kwiÿevnih revija koje su se pojavile na avangardnoj sceni u Japanu. Up. maj 1923. Reå mavo na japanskom jeziku ne znaåi ništa. ukquåuje se u redakciju i pesnik Kjoðiro Hagivara. vraãa u Japan i sa åetvoricom slikara organizuje prvu izloÿbu pod nazivom Mavo u prostorijama budistiåkog hrama Dempoin u Tokiju. 1925.18 Pokretaå åasopisa je bio slikar i pozorišni umetnik Tomojoši Murajama. ÿelimo da umremo. da bi zatim usledili šesti (32 stranice) u julu i sedmi (38 stranica) u avgustu iste godine. Eksperimenti koje su pokretaåi åasopisa C rvenog i crnog ponavqali u drugoj polovini wegovog postojawa bili su usmereni ka tragawu za novim ritmom i novim pristupom poeziji kako bi razbili patetiku i sentimentalnost i stvorili duhovni pejzaÿ pomoãu suvih i neobiånih vizuelnih slika. Aka to kuro. Zbog toga su padale teške reåi na slobodne pesnike i pesnike populiste. Wegov prvi broj pojavio se u julu 1924. åasopis C rveno i crno snaÿno je delovao na tadašwe åitaoce. Bungei sensen. Ovo objašwewe smatra se priliåno pouzdanim. ubio sam jer samo to ÿeleo ja. Posle jednogodišweg boravka u Berlinu Murajama se krajem januara 1923. kao i Šuzo Oura (Shuzo Oura) i drugi umetnici. Podstaknuti wegovom nihilistiåkom estetikom. od petog broja. åetvrti (16 stranica) u oktobru. 17 18 . godine. 4. Kasnije. 3.

20 Isto. U treãem broju åasopisa objavqen je programski tekst Pojavio se åasopis Mavo koji izraÿava „mavoistiåki duh": „Mavo je grupa bledolikih zloåinaca koji nose crvenu masku i crne naoåare. . kao i ispisana reå automobil. koja je trajala od 28. Tokyo 1923. 1991. 3. U prvom delu se razjašwava karakter grupe koja åini ovaj pokret: „Mi smo se kao grupa okupili jer smo likovni umetnici iste sklonosti. neomavoizam. I veåno ãemo tu ostati. neodadaizam. avgusta 1923. destruktivne i konstruktivne ÿeqe"."21 Estetika pobune i zloåina zajedniåka je i drugim malim åasopisima kao što je C rveno i crno . zalaÿuãi se da umetnici „svesno konstruišu lepo i ruÿno. koje wegovi protagonisti poriåu. Bewusste-Konstruktionismus. Da bi se ogledao u „sveobuhvatnim moguãnostima umetniåkog tragawa". donatore. Ali ne zato što delimo istu umetniåku ideju ili ubeðewe. U tekstu se reðaju reåi kao što su konstruktivizam. br. 20. Na dnu kutije se nazire lik deåaka."19 U drugom delu se definiše duh umetnosti za koji se zalaÿu: „Mi stojimo na åelnom poloÿaju. Mi smo ekstremni. Leva cipela s visokom potpeticom postavqena je u praznoj drvenoj kutiji pored koje je korpica sa cveãem i mašnicom. Reprint izdawe. Mi napredujemo. vizuelne i druge åulne elemente. Meðu 185 izloÿenih radova isticao se Murajamin objekat pod naslovom Delo u kome su upotrebqeni cveãe i cipela. pa åak i isterivawe qubiteqa åednosti.22 jasno je da se on rodio kao proizvod evropskih avangardnih pokreta i da su u wegovoj osnovi elementi nemaåkog ekspresionizma. privrÿene ålanove i aktiviste. 19 Mavo no sengen (Manifest Mavoa). gas. U katalogu za ovu izloÿbu nalazi se wihov manifest od tri dela. u katalogu Prve izloÿbe Mavoa. a kao projekti navode se elektrika. industrijalizam. kao nekakva ilustracija za slikovnicu. 3. 22 Mavo. ruskog futurizma. da se ni s åim uporediti ne moÿemo […]. a na samoj kutiji ruÿa. Mada mavoistiåki pokret istiåe da „nema niåeg novijeg strasnijeg i istinitijeg od ovog". poput fatamorgana seksualnog nagona."20 Treãi deo je posveãen planu konkretnih aktivnosti kao što je organizovawe izloÿbi. gospodsko pleme) koji lelujaju u ovom svetu. U posledwem. Zato naša grupa neãe pozitivno da odredi nekakav svoj stav o umetnosti. To je posledwa bomba kojom ãe biti zasuti svi oni intelektualni zloåinci (tzv. avion. upotreba otpadaka i drugi novi urbanistiåki planovi. Mi nismo niåim vezani. oznaåila je poåetak pokreta Mavo. proglašava se osnivawe Saveza graditeqa gradova i energetike. 17. Raspisan je konkurs za investitore. 1—2.334 Izloÿba. Mi ÿivimo u punom smislu te reåi. ureðewe izloga. Mavo. Mi revolucionišemo. lewi i tromi poput sviwa. jula do 3. scenografija. Mi neprestano potvrðujemo i odriåemo. septembar 1924. koji je izašao kao specijalni broj pod naslovom Arhitektura i pozorište. br. Murajama zastupa tzv. sedmom broju. 21 Zasshi Mavo arawaru. dadaizma i konstruktivizma. on pokreãe åasopis Mavo. Mi stvaramo. supstancijalizam.

ali je posrednih veza svakako bilo više. Zvuk i Pesma iz zbirke Zvuk. Na primer. Po uzoru na srodne åasopise iz Evrope. na posledwoj strani se objavquje spisak „znaåajnih åasopisa sveta". Kimimaro Jahaši (Kimimaro Yahashi). sa datumom 15. ples i performans. On posveãuje više stranica grafikama i kolaÿima. Sadrÿaj i struktura åasopisa odraÿava kosmopolitski duh. to je jedina vidqiva veza izmeðu ova dva åasopisa. o stvaralaštvu ovih ruskih arhitekata. Sava se za kolaÿ Konstrukcija u prvom broju åasopisa koristio ruskim novinama. Seiåo Sava. Kao izraz multidisciplinarnosti. Rue de Birtchanine. bio je uåenik D. avgust. 12. sa datumom 25. Na tom spisku u petom (jun 1925) i šestom (jul 1925) i sedmom broju (avgust 1925) åasopisa našao se i Zenit. Objavquje se priliåno veliki broj prevedenih kwiÿevnih dela. Tacuo Toda (Tatsuo Toda). a japanski slikar Hide Kinošita. sa podacima o Qubomiru Miciãu (L. Mavo je pun vizuelnih elemenata. Za kolaÿe su åesto upotrebqavali iseåke iz inostranih novina i revija. Kandinskog Zemqa.23 Nakada je bio saradnik åasopisa Mavo i objavio je u petom broju ålanak Uloga opštih åasopisa (Sogo zasshi no shimei) o maðarskom umetniku Moholiju Naðu (Moholy Nagy) i åeškom åasopisu Pasmo. Beograd 1983. Tolera F a briåki dimwak pred zoru i Ja vas optuÿujem. L'effrot moderne (Pariz) i dr. Mavo je prvi japanski avangardni åasopis koji kao svoju misiju zastupa kosmopolitizam i solidarnost sa umetnicima sveta. pod datumom 8. Burquka. U prvom broju Murajama objavquje u svom prevodu tri pesme V. Tacuo Okada (Tatsuo Okada). . Meðu likovnim prilozima nalaze se linorezi.335 Mavoizam je uneo dve novine u istoriju moderne umetnosti u Japanu: internacionalnost i multidisciplinarnost. nalaze se potpisi Anuške i Qubomira Miciãa na strani 54. åasopis obuhvata ne samo kwiÿevnu i likovnu umetnost veã i umetnosti kao što su pozorište. Institut za kwiÿevnost i umetnost. koji je aktivno saraðivao sa Mavoom. u kwizi gostiju Nel i Hervarta Valdena. a na sledeãoj strani potpisi japanskih arhitekata Toraðira Koðime (Torajiro Kojima). a Oura za Konstruktion F nemaåkim 23 Zenit i avangarda 20 -ih godina . Drugi broj sadrÿi i pesmu Fjodora Sologuba (1863—1927). a u drugom broju pesme E. a objavqivane su i fotografije scenografija i elemenata arhitekture. avgust 1922. 16. godine. što je u to vreme bilo potpuno novo za tu vrstu periodike. a u sedmom rad Tatqin i Radovski (Tatorin to Radobusuki). koja je emigrirala u Japan 1922. U osnivawu pokreta bila je ukquåena Varvara Bubnova. Koliko nam je poznato. kolaÿi i fotografije objekata japanskih autora kao što su Hide Kinošita. Šomu Janase (Shomu Yanase) i dr. Das Werk (Cirih). urednika ekspresionistiåkog åasopisa Der Sturm u Berlinu. Åasopis Mavo uspostavqa saradwu sa inostranim avangardnim åasopisima kao što su Der Sturm (Berlin). ruska slikarka. avgust. Mizitch. Belgrado). O zemqi u prevodu Seiåo Save (Seicho Sawa). odnosno Kikuðija Išimota (Kikuji Ishimoto) i Sadanosuke Nakade (Sadanosuke Nakada). godine.

a u åetvrtom broju su kostimografski crteÿi Kenkiãija Jošide (Kenkichi Yoshida) za predstavu Ÿivot bube K. sledeãe godine. In'ei o korosu. br. mavoisti su organizovali pozorišni festival pod naslovom Treãa kategorija pozorišta (Gekiðo no sanka). Svi ovi pozorišni komadi imaju zajedniåke crte pri upotrebi boja. Mavo poklawa veliku paÿwu pozorištu. i br. Objavqeno je nekoliko dramskih tekstova. jul 1924. 2. Mavo. avgust 1924. po prvi put u duhu Bewusste-Konstruktionismus. 4). kojom je juna 1924. 4). otvoreno Malo pozorište u Cukiðiju (Tsukoji sho gekijo). za predstavu O d jutra do ponoãi G. Michinao Takamizawa. Murajama izraðuje scenografiju. koji je Murajama preveo iz švajE carskog åasopisa Studija o arhitekturi. 2. 2. Objavqena su i dela savremenih evropskih slikara. najboqe ilustruje wihovo pozorišno angaÿovawe: na sceni su kao glumci sami mavoisti Murajama. Tolera Lastaviåja kwiga i K. noseãi cipele sa visokom potpeticom. arts i grafika Petasa iz holandskog åasopisa Het. a rad Kaitoa Janagave (Kaito Yanagawa) Q udi idu ulicom (br. 7). u autohtonim. 1. kao i mirisa. 3). Chosen. Tatsuo Okada.25 Izazov26 i dr. 11. u neobiånim svetlosnim i zvuånim efektima. Od ovih likovnih priloga linorezi Tacua Okade i drugih biãe kasnije upotrebqeni za ilustracije u zbirkama pesama E. Jahaši i ostali prerušeni u ÿene. Fotografija treãeg åina predstave Smrt i ðavo Vedekinda. . npr. objavqena u treãem broju. a u sedmom su reprodukovani drvorez Maesa iz belgijskog åasopisa 7. kao što su Ubijawe senke. Kajzera. Åesto se sluÿi nekonvencionalnim rešewima. Overziht. oblika i senki. u kome je kao podloga takvih reprodukcija upotrebqena stara novinska hartija. treãi broj åasopisa. Hagivare Smrtna presuda. 10. Wegov sedmi broj odvaja nekoliko stranica za rusku savremenu arhitekturu i predstavqa Tatqina.24 Urnebesno otklawawe maglovite ÿice. br. Na primer. Åapeka u Malom pozorištu u Cukiðiju.336 listovima. Morosen tekkai sawagi. jedan Murajamin rad nosi naslov Bludnica koja sedi (br. Arhitektura åini takoðe bitan deo åasopisa Mavo. u odsustvu geografskih i liånih imena. U istom pozorištu. 3). br. predstavqeni su takoðe Arhipenko i Kandinski. Pored wih. 2—4. U wemu se nalazi i tekst Lisickog lementi i otkriãe (Yoso to hakken). 2. avgust 1924. koji su saraðivali sa Zenitom. U šestom broju je grafika Karela Maesa (Karel Maes). Tojotaka Okada (Toyotaka Okada) svoj rad je nazvao Muåna neuralgija (br. Mavo. Maqeviåa i dr. ÿivotnim i senzualnim motivima. U delima visoke apstraktnosti ovih autora naslovi imaju vaÿnu funkciju. Mavo. Kwiÿevnost i likovna umetnost pribliÿavaju se i dopuwuju jedna s drugom. delo Janasea Dobro uveÿbani vojnici (br. Na naslovnoj strani petog broja bila je fotografija scenografije iz predstave Strindbergovog komada Pijanstvo. Tadanosuke Nakada u istom broju objavquje rad Arhitektura u Savezu Sovjetskih Socijalistiåkih Republika Rusije (Roshiya shakaishugi rempo sovieto kyowakoku no kenchi24 25 26 Toshiro Sawa. delo Jahašija zove se Moja onanija (br. Neki od mavoista i sami su bili aktivni pozorišni umetnici.

a ritam C je ubrzan. što su odjeci futuristiåke poezije. kada je u redakciju došao Kjoðiro Hagivara iz åasopisa C rveno i cr no i kada je pokretu pristupio veliki broj pesnika. Treãe. a izraz apsolutni i maksimalni luksuz u krupnom slogu. 10. To se naroåito vidi u Takamizavinoj pesmi Pesma. br.27 drugo. kao i zapovedne i uzviåne. oktobar 1924. br. Zastupqeni su i pesnici sa dadaistiåkom tendencijom. Eisuke Jošijuki (Eisuke Yoshiyuki) i dr. izloga itd. koja je bila prisutna u pesmama objavqenih u åasopisu C rveno i crno . . frizerskih salona. u åasopisu Mavo ima i specifiånih pesama. pesme konstruisane od elemenata vizuelnih znakova. crna. nedovršene. 27 28 29 Akaki shimon. Poezija zauzima znaåajan deo ovog åasopisa. 4. 3. karakteristiånoj za nemaåki ekspresionizam. grobqe. glavnog urednika C rvenog i crnog . Slika se svodi u jedan stih kao jednu reåenicu. Fumiko Hajaši (Fumiko Hayashi). Åeste su proste reåenice. Prvo. smelo eksperimentišuãi s metajeziåkom funkcijom. br. i ovde je dominantna. pesme sastavqene od onomatopejskih izraza napisanih latinicom. kojima nedostaju predikacije. smrad. Mavo. 9. 2. unoseãi novi stil i originalni estetski pristup u oblast komercionalnog dizajna — projektovawem bioskopa. 2. U gotovo svim pesmama radwa je smeštena u urbanu sredinu.337 ku). sa uåestalim kolokvijalnim izrazima. begunac iz zatvora. potvrdne i odriåne. Sam Hagivara ne objavquje pesme u ovom åasopisu. kakvih nije bilo u C rvenom i crnom .29 u kojoj su direktno i nasumice utisnute reåi otrov i bolest u mawem. Karakteristiåne su reåenice taigen-dome. Mavoisti su uåestvovali u obnovi Tokija posle velikog zemqotresa Kanto 1923. pesma Hidea Kinošite Pesniåka forma zvuånih suglasnika koja je poåela sa H. recimo. Pesniåka forma ovog pokreta takoðe pokazuje sliånost sa poezijom rvenog i crnog . pomiwuãi izmeðu ostalog i projekat Tatqina Spomenik Treãoj internacionali. Mavo. S druge strane. Mavo objavquje pesmu Šigeðija Cuboija. tj. onanija. Mavo. gomila sveta. åesti su zajedniåki motivi kao što su fabrika. -X-de hajimatta yuseion no shikei. kao što su Ðun Cuði. osuðenik na smrt. ali ima nekoliko eseja i likovnih priloga. Ðun Okamoto. koji åitaocima pruÿa dragocenu informaciju o konstruktivistiåkoj arhitekturi. Tema „proces dehumanizacije u gradskom ÿivotu". ÿuta i bledoplava.) Ovim stihovima mavoisti ruše dotadašwu konvencionalnu poeziju. insekt. odnosno pesme u „sintaksi krika". pogotovo od petog broja.28 To znaåi da su pesnici ovog pokreta poåeli da razgraðuju jezik. (Postoje i primerci u kojima je umesto reåi bolest upotrebqena reå veseqe. Upotrebqava se savremeni govorni jezik. Shi. na primer pesma Miãinaa Takamizave Crveni otisak prstiju. kwiÿara. Terutake Onãi (Terutake Onchi). tu su pesme sa poreðanim imenicama. bogaq. i pribliÿavaju je likovnoj umetnosti. a omiqene su boje crvena. apetit i srce. a one ostavqaju na åitaoce snaÿan utisak kao kakva reklamna poruka.

10. radnici i glad. Pesma Jesen Cunea Tomite (Tsuneo Tomita) ima trodelnu strukturu. Tematski i motivski ona spada u univerzalnu urbanu poeziju. i izaziva kod åitalaca izvesnu apatiju i oåaj: TE H LA BIHDA BUDE M PAS 31 Onom širokom ulicom Ueno Hirokoðija u koloni kao mravi išli su radnici. zalagaonica itd. Nad mojim nosom prÿio se mozak tek roðenog odojåeta. U mrtvaåkom sanduku cvetna šara pamuåne tkanine budi mi poÿudu. ali odiše i neåim autohtonim jer su u wu. Inu ni naritai. br. a montaÿa je dveju slika. Poåiwe scenom kuhiwe siromašne porodice. O. novi duh! Negacija akcije i svega postojeãeg. Crveno-crna krv Mefistova. kriåuãi mahao je iznošeni radniåki mantil. pored motiva siromaštva i saobraãajne guÿve u velikom gradu. Mavo. 6. k'o pas traÿi komad trulog mesa — na Dan prvomajskog praznika.338 Eisuke Jošijuki je pesnik koji je svoj dadaistiåki svet proširivao u pravcu groteske i erotike. a na kraju slika se ponovo vraãa u skromnu kuhiwu. 7. Moje telo je išåeznulo pa se sama lelujavo duša selila […] Pesma Fumiko Hajaši H tela bih da budem pas sadrÿi motive kao što su grad. Gde je WC? Bezbroj nagih bogaqa iskotrqao se iza ÿute zgrade. — Mi nismo kowi! — Mi nismo ni psi! Mladiã. vešto utkani motivi iz tradicionalne japanske poezije kao što je glas cvråka kao znak jeseni. opisuje jutarwu gomilu sveta na stanici i u vozu. koji se izgleda naåitao romana. br. objavqenoj u šestom broju ovog åasopisa. ima ovakvih stihova: MAÅE LE PT OAN 30 […] Progutah crveno proletersko srce. Kako je on sreãan… Moj wuh. s ÿelucem nepopuwenim od jutros. . U wegovoj pesmi Maåe lepotan. Mavo. 6. fabrika. prazan novåanik. jul 1925. Siva govorqivost pesimista ogrnutog u crnom mantilu. motivi iz ÿivota obiånog naroda: baåva. 30 31 Binan no koneko.

Oo. ali se posebno izdaje popuwena itd. pesnik hladno oznaåava nešto što truli. Kuc kuc kuc kuc — jesewa kiša udara o baåvu k'o u doboš. br. Staklo. PRE PIS DO ZVO LE ZA SAH RAW IVAW E LE ŠA Nema nogu. o naborano lice uspavane matere udara cvrka cvråka što peva iza sudopere u kuhiwi. molim vas. krv! 32 33 34 Aki. Merigorando. raspada se. Krv je. Od izlaska sunca ka saobraãajnom špicu — Åovek. tråiš. napisanog pola japanskim a pola latiniånim slovima. Ni glave. Istrulele oåi. DD. a on na stolu tmuran zvuk daje. Mavo. br.339 JE SE N 32 Hej. Primenom onomatopejskog izraza. 13. åovek. tråiš. hajde da se okaåimo kao losos. Mavo. legao bih na policu za prtqag jutarweg voza drÿavne ÿeleznice. Izolovan zid od cigala je mesto s kojim nemam veze.  Doro doro DORO. 6. Svako jutro sunce hladno sja. svako jutro — „Za vreme špica vagoni su prepuni. vozite se u drugo vreme. br. pa. Proverih novåanik pod svetlom. da gledamo po dve dobre ÿene. […] U svojoj pesmi Prepis dozvole za sahrawivawe leša Jošio Fukuda (Yoshio Fukuda) sluÿi se grafiåkim efektima i stvara nihilistiåki prizvuk. 33 Dai Saito u pesmi Ringišpil koristi se motivom svemira. Tråiš li. dubokoj magli je prizor Marsa.. Slika obrtawa oliåava bezizlaznost i neizvesnost tog vremena: RINGIŠPIL34 U dubokoj. 31." Oslonio bih se obrazom na nešto hladno da spavam. krv. 6. itd. åovek. åovek. bacih ga. Mavo. zar ne. . Prepun je jutarwi voz. 20. — onaj debeli grize zlatnike. opet je haos marsovske magle. 6. Shitai maiso kyokasho fukusei. p Postscriptum Ova dozvola trebalo bi da se izda blanko.

odnosno delimiåna upotreba latinice. nihilizam. tvrdeãi da se „racionalnost i iracionalnost u suštini ne razlikuju. a nikako da izaðem iz zida od cigala. ili boqševizam. Ko nije zadovoqan neka izvrši harakiri!"36 Ove reåi nas podseãaju na stavove åasopisa C rveno i crno . I u ovoj pesmi prisutno je mešawe slova. koji se odrekao i nihilizma. br. avgust 1925. br. nema teÿišta. . Mavo. U osnovi pesama objavqenih u åasopisu Mavo nalazi se nihilizam u društvu koje je. a ne moÿe da se pokrene — kao ukleta vezanost. Glagol nema i imenica beda u originalnom tekstu napisani su latinicom. terorizam. Ishiki massatsu ron. kao da se jedino mogu uzdati u biološku osnovu skrivenu u åovekovom telu. Jošio Sakata (Yoshio Sakata) objavio je pesmu Ne ostaviti vrata otvorena. Kao 35 36 Kaiho genkin. iako mu je bio beskrajno blizak. Mavo. 9. Na kraju teksta Okada zapisuje: „Na dan strašne nevrastenije". Svi su qudi budale. NE STAVITI VRATA T O OVO RN EA 35 […] Namuamidabucu + Amin. 7. anarhisti i militaristi plemena istog tipa. Tråao sam. Sawajuãi to tråao sam. „biološki gledano. U takvom okruÿewu pesnici hladno oslikavaju åovekove primarne nagone za hranom i seksom. […] To je tipiåna slika sna: kad se sve ponavqa. koji je napisao pesnik Ðun Okamoto. Tråao sam. i time je ostvaren snaÿan vizuelni efekat. Izraz Namuamidabucu je budistiåka molitva u znaåewu „Amitaba. egoizam itd. kao da je taj esej iskrivqeno ogledalo u kome se odraÿava patologija vremena. On istiåe da su. U vremenu u kome ÿivi Okamoto vidi „bledu bolest ovog veka — anemiånu nevrasteniju i sterilitet". zapalo u idejnu i versku konfuziju. tråao. koja ravnodušno opisuje haotiåno stawe gde je podjednako nemoguãe naãi spokoj i u budizmu i u hrišãanstvu. Ideološka nedefinisanost i haotiånost primeãuju se i u eseju Åeÿwa za sirenom o nevremenu. Slikar Tacuo Okada u svom kratkom eseju Likvidacija svesti piše: „Ideologija? Budalo jedna! Što baš ideologija? Sve je ideologija! Nemoj ni da pomisliš da je ideologija anarhizam. jun 1925. Tu se nalazi logika nastajawa etatistiåkog anarhizma i imperijalistiåkog internacionalizma".340 Sawajuãi to tråao sam. Ringišpil. 19. Ona beše izvor suze kome nikad nije dosta plakati. 5. tråao. pomiluj". Beda je i kapitalistiåka ekonomija na globusu. Nema novca. izgubivši jasan kompas.

godine osnovan je Savez proleterskih kwiÿevnika Japana. 27.341 što se meðusobno ne razlikuju mnogo socijalizam i kapitalizam. koji je u sebi imao. Okamoto i drugi.37 Iako su svoj pokret zapoåeli pod uticajem evropske avangarde. Wihov radikalizam u izraÿavawu i pomiwawu lepog uticao je na japanske kwiÿevnike Jasunarija Kavabatu i Riãija Jokomicu. 37 38 Bofu keihoki eno shibo. Murajama. U domenu poezije istovremeno su teÿili da izraze ono što je univerzalno kao i ono što je autohtono. dok joj se ne ukaÿe jasan pravac daqeg razvoja. 3—7. Mavo. sa potpisom K. (verovatno Kimimaro Jahaši). Godine 1925. Mi smo se."38 Tako se ugasila grupa umetnika koja je opisala patologiju vremena na radikalan naåin. Tada su im prišli Janase. U treãem broju åasopisa Mavo nalazi se tekst Na dan završene korekture treãeg broja. pored kwiÿevne. pa se raspao kad je osnovano pozorište Napredak (Zenshinza). Kao da je znala da opstaje samo dok opisuje haos kao haos. postojale razne ideje i umetniåke tendencije. u izvornu ÿequ za rušewem i za izgradwom. bez jasnog konteksta. . kao i za pronalaÿewem novog odnosa izmeðu figurativnog i apstraktnog u likovnoj umetnosti. Imali su åvrst stav o neophodnosti ravnopravnog ukquåivawa u svetske tokove umetnosti. bez obzira na to koliko su stvarno bili odašiqaåi novih umetniåkih impulsa prema svetu. u duhu nihilizma. 4. Murajama u svojim memoarima Seãawe na Mavo beleÿi: „Šestog decembra 1925. pokret Mavo se pribliÿio komunistima. pokretaåe Novog åula. uvodio je u društvo i u masu. Jabe. On je prvi put neposredno proširio umetnost na ÿivot. Bessatsu kaisetsu. mavoisti su bili uvereni u svoju izvornost. i pozorišnu i likovnu sekciju. najistaknutiji rušiteqi. Mi smo veã gotovo ubijeni. 7. J. u kome se kaÿe: „Ko ide korak daqe od svoga vremena. pa je tako Mavo neprimetno nestao. koje su jedna za drugom vrtoglavo dospevale u zemqu. s namerom da ujedini umetniåku i politiåku avangardu. a robovi ostaju robovi — sve dok su obuzeti spoqašwim stawem". Delujuãi simultano sa svetskim avangardnim pokretima. gde su izmešano. Tokyo 1991. Nisu nagiwali ni pohvali mašinskoj civilizaciji ni rušewu kulture. taj se najviše muåi. — Na kraju krajeva. veã su delovali kao optimistiåki pokret koji istovremeno nosi dve dimenzije: destrukciju i konstrukciju. budale veåno ostaju budale. pokret Mavo je tragao za novim horizontom japanske estetike. Mavoistiåki duh naslediãe i umetnici nove likovne tendencije 60-ih godina. br. E femerni åasopisi od Crvenog i crnog do Mavoa Mali åasopisi taåno odraÿavaju stawe u tadašwem japanskom društvu.

i na kraju su pokazali nameru da pokret razvijaju kao jasno definisanu organizaciju. veã samo izraÿavaju strah ili gnev gomile za koju nema izlaza. To bi. 3. u kome se desio veliki zemqotres Kanto. prema wemu. br. a u åasopisu Mavo nema pomena o selu. mavoisti se nisu zadovoqili destrukcijom. Dok je C rveno i crno bio åasopis skromne opreme i bavio se preteÿno kwiÿevnošãu. Ali Mavo je umro upravo onda kada je pronašao narodnu masu kao kquånu sintagmu. Mavo je od poåetka bio gradski pokret. To se vidi u wihovom programskom tekstu objavqenom u posledwem broju. jedino onanija za ono vreme koje. Dok je pokret rveno i crno bio zatvoren u okviru Japana. duh pobune. Posle raspada Mava nije prišao komunistima. koji ãe uskoro doãi. Kjoðiro nagiwe idejama Kropotkina i pokušava da naðe svoj daqi put u anarhizmu. Ali period od dve godine. Za razliku od Murajame. i bile patologije ovog veka. U oba åasopisa delovali su isti kwiÿevnici — Kjoðiro. nailazi? […] Burno zaigraj. Zajedniåki su za oba åasopisa smela negacija svega konvencionalnog. ma koliko on bio radikalan u ÿeqi za nasilnim promenama. koja se pojavquje i u åasopisu C rveno i crno . Od åetvrtog broja åasopis r C veno i crno premešta svoje „poqe dejstva" sa sela u grad. preduzeãa i drÿavne ustanove zaredom farbati u crveno!"39 Mavoisti se veoma åesto koriste reåju onanija. ugrušiãe se potamnele krvi. osim u gorenavedenom programskom tekstu. Mavoisti su dodali novu kquånu sintagmu narodna masa na dotadašwu gomilu sveta. Mavoisti su nasledili pesnike rvenog i crnog u tome što ne traÿe jasan odgovor u bilo kojoj ideoloC giji. autistiåku tamu. veã su svoje interesovawe usmerili u konstrukciju. Mavo je bio bogato ilustrovan likovnim prilozima i delovao kao multidisciplinarni umetniåki pokret. Dok su umetnici åasopisa C rveno i crno delovali u duhu protesta i rušewa. na crvenici presušenog sela! A mi ãemo fabrike. Pesnik Hagivara je igrao znaåajnu ulogu u oba ova åasopisa. u kojoj je åoveku onemoguãeno da uspostavi odnos sa drugima. Svoje nihilistiåko oseãawe nije pokušao da izrazi u leviåarskoj literaturi. odseåenost od društva. pokret Mavo je bio otvoren C prema svetu. . Taj izraz asocira na samoãu. 39 Mavo. Kao da su predvideli krajwi domet i raspad wihovog pokreta. dovodi do temeqne promene u japanskoj avangardnoj umetnosti. Nije li nas odrÿala u ÿivotu još jedino gola patwa. koja se u krvi previja ÿeleãi revoluciju i osvetu svim onim sviwama. na ðubrištu bednog velegrada. na našu ÿalost. Cuboi i ostali pesnici dadaistiåke tendencije. koji je rešewe traÿio u aktivnostima Komunistiåke partije. razoåarali u svemu što je stvarnost.342 naravno. angaÿujuãi se u industrijskoj i sliånoj umetnosti tesno povezanoj sa ÿivotom. veã se vratio u svoje rodno mesto. 5. nihilizam i duboko razoåarawe u civilizaciji koja pretvara åoveka u deo stroja.

Nije izlazio redovno. štampan je sadrÿaj. S. Crwanskog i wegov prozni tekst Pred Sienom. . U novoj seriji format je znatno smawen. a mawi podnaslov: Meseåne sveske za umetnost i filosofiju. Najzad. mogli bismo lako zakquåiti prema Tokinovom tekstu Putevi. U sredini je veliki redni broj. I. a svi elementi su poreðani simetriåno. U staroj seriji åasopisa meðu saradnicima se pojavquju S. Na naslovnoj strani prvog i drugog broja u gorwem delu mawim slovima odštampano je „nova serija". Na naslovnoj strani posledwe sveske. Wegov vlasnik je grupa MARSIAS. verovatno. podvuåeno linijom. što govori da je åasopis pokušao da izaðe iz jednog uskog kwiÿevnog pokreta. a ispod velikim slovima PUTEVI. što na nas ostavqa smiren utisak. Na stranicama åasopisa moÿemo naãi nekoliko veoma vaÿnih dela za razvoj moderne srpske kwiÿevnosti: poemu Straÿilovo M. Putevi odraÿavaju postepeno pomerawe u srpskoj kwiÿevnosti od prve faze uticaja ranih pokreta evropske avangarde ka uticaju francuskog nadrealistiåkog pokreta. februara ili marta 1922. Saviã i B. posledwa sveska. a u dowem delu nalazi se naziv grupe MARSIAS i godina 1922. a upotrebqen je grubqi papir. A.. 2. U posledwoj svesci nalazimo meðu saradnicima pisce kao što su I. Dušan Matiã. U likovnom rešewu naslovne 40 Iako u samom åasopisu nije oznaåen mesec izlaska. åija je širina ista a duÿina znatno veãa. Dušan Timotijeviã i Marko Ristiã. Prvi broj se pojavio januara 1922. Drugi broj je objavqen novembra 1923. Na sredini se nalazi kao viweta crteÿ nagog åoveka koji ukršta ruke gledajuãi uvis. koji su imali sasvim drugaåiju kwiÿevnu orijentaciju. a u dowem delu najpre mesec i godina. Format je skoro u obliku kvadra. uredili su Ristiã i Crwanski. Prazna površina je smawena. br. 12. usmerenog ka formirawu nadrealizma. Putevi Avangardni åasopis Putevi izlazio je od 1922. Posle pauze više od godinu dana pokreãe se nova serija. Na naslovnoj strani je velikim slovima odštampan naslov PUTEVI. i na kraju cena broja. åija smo imena veã susretali u prvim brojevima Zenita. koji ãe biti deo åuvenog putopisa Q ubav u Toskani . Krakov i dr. Vinaver. Aleksandar Vuåo i dr.. jul i avgust 1924. a Rastko Petroviã je objavio odlomak znaåajne poeme Vuk.343 5. Lazareviã.40 koje su uredili Milan Dedinac. Andriã. godine u Beogradu. koja je okupila prvu i drugu generaciju srpske avangarde. koji ãe kasnije imati kquånu ulogu u prenošewu francuskog nadrealistiåkog iskustva. do 1924. zatim naziv grupe MARSIAS — BEOGRAD. Sekretar redakcije tada je bio Marko Ristiã. marta 1922. a ukquåili su se i Rastko Petroviã. Prva dva broja iz stare serije štampana su kunstdrukom: format je 19 puta 22 santimetra. Sekuliã. što pojaåava utisak zbijenosti. kao i druge male revije. Prvi broj nove serije izašao je oktobra 1923. Uredio ga je Ristiã. a drugi. objavqenom u Tribunu. trobroj za jun.

Ni u novoj seriji nema ih puno: u prvom broju kao ilustracije dva drvoreza Sretena Stojanoviãa. Za razliku od drugih avangardnih revija. koja je odraz tadašweg urbanog ÿivota: štamparija. u drugom crteÿ Jovana Bijeliãa. U Putevima nema mnogo likovnih priloga. kao što su Zenit. nisu imali posebnu nameru da razviju saradwu sa drugim. Mladenoviãa i D. Autori priloga. crteÿ Luke Aleksandra Deroka i drvorez S. koji su pokušali da formiraju mreÿu svetskih centara avangardne umetnosti. bili su i liåni prijateqi kwiÿevnika Puteva. Ova nam åiwenica govori o wihovom sliånom stavu da radikalno promene duh same kwiÿevnosti. U staroj seriji samo su dva: u prvom broju slika Save Šumanoviãa (Dve ÿene). Putevi su imali krajwi minimalistiåki dizajn. Pikasa. Nema ni foto-kolaÿa ili drugih eksperimentalnih radova. što nas podseãa na japanski åasopis C rveno i crno . pored prikaza kwiÿevnog dela ili nauånog dela. a Pikaso je crteÿ poslao poštom liåno R. u posledwem trobroju dva crteÿa ÿenskog akta Petra Dobroviãa. pozorišnoj i filmskoj umetno- . osiguravajuãe društvo. ili ona japanska Mavo. koja se redovno pojavqivala u svakom broju. koji nikada nije izašao. Ali u Putevima spisak je veoma skroman: pored jugoslovenskih åasopisa Misli i Kritika. savremeni slikari preteÿno postimpresionistiåke i kubistiåke orijentacije. Petroviãu. dok se u novoj seriji reklamira samo kwiÿara ili izdavaåka kuãa. sadrÿi eseje o likovnoj. koja stvara utisak pune napetosti i dinamiånosti. proza i eseji. modna kuãa i sl. kao i u Zenitu i u Mavou. Dada-jazz (Zagreb 1922). uglavnom poezija. izdavaåka kuãa. psihologije itd. nema dramskih tekstova. Wihov dizajn je klasiåan: slogovi su poreðani na obiåan naåin. estetike. svetskim kwiÿevnim centrima. Åasopis ispuwavaju kwiÿevni prilozi. u drugom kao prilog crteÿ P. bez ustaqenog ureðivaåkog koncepta. Aleksiãa u sledeãem broju. Kolumna H ronika . Iako su kwiÿevnici Puteva veoma dobro poznavali tadašwe evropske kwiÿevne tendencije. koje su posebnu paÿwu poklawale likovnim elementima naslovne strane. U novoj seriji ovaj spisak je ukinut. Jedino posledwi broj najavquje drame R. Stojanoviãa. ima samo jedan iz inostranstva: L'Esprit Nouveau iz Pariza. Dada tank (Zagreb 1922). Na kraju svake sveske stare serije nalazi se reklama. a nema ni komplementarnog odnosa. Ova umetniåka dela su figurativna: nema nijedno apstraktno. Za razliku od Zenita i Mavoa. za razliku od Zenita ili Mavoa. crep od azbesta i portland-cementa. kafana. ali ne i drugih umetniåkih oblasti. Izmeðu likovnih priloga i tekstovnog dela ne postoji naroåita tematska povezanost.344 strane sve više i više se naglašavala funkcionalnost. naroåito francuske. Na kraju sveske u staroj seriji ima spisak imena drugih åasopisa. karakteristiåno za konstruktivizam. koji su bili vaÿni elementi u revijama sa ekspresionistiåkom ili konstruktivistiåkom orijentacijom. istorije umetnosti. bez konstruktivistiåkih elemenata koje smo nalazili u Zenitu ili u Mavou. ali i teorijski tekstovi iz oblasti filozofije.. koji se zalagao za revoluciju pesniåkog duha.

Istina. I. za razliku od kolumne Makroskop iz Zenita. isticawe slobodnog duha. Za eksperimente multimedijskog ukrštawa umetnosti nisu se zanimali kwiÿevnici iz Puteva. itd. A uz to ukquåivali su druge nauåne oblasti. Pristupaåni svim manifestacijama savremene umetnosti koja se kod nas posle rata afirmisala. Opovrgava se dosadašwe poimawe åasopisa. album. U okviru H ronike . nigde nije pomenuta arhitektura. U vezi s tom gipkošãu sadrÿine. . Kao što nam govore i Vinaverovi stihovi „Mi smo u prevlasti" iz pesme Prolazi. negirajuãi laÿnu tradiciju […]. br. koji je potpuno mewao naåin ureðivawa od broja do broja. posebno psihologiju. 9—12. i ureðivawe uz maksimalno poštovawe svakog autora.41 negativan odnos prema prošlosti jedan je od vaÿnih elemenata pesniåkog duha u prvoj seriji Puteva. ali nikada se nije desilo da jedna sveska bude roman. veã su nastojali da korenito promene kwiÿevne postupke. analizirajuãi karakteristiåne kinematografske postupke. åasopis nema odreðene kolumne osim ronike . PUTE VI neãe zastupati nikakav odreðeni pravac ni školu. i mesto uobiåajene jednolikosti mewaãe sa mnogo više slobode sastav svoje sadrÿine — tako ãe jedan broj biti po potrebi antologija.345 sti. meðutim. koji se moÿe smatrati programskim tekstom u kome autor govori o novom duhu umetnosti. Na kraju se dodaje sledeãe: „Putevi ãe uvesti nov naåin ureðivawa. meðutim. u drugom broju stare serije Boško Tokin pod pseudonimom Filmus objavquje tekst Umetnost moguãnosti: kinematograf (30). Na primer. åini nam se da promena ureðivaåkog principa Puteva i nije tako radikalna. Putevi ãe smelo voditi najnovijim vidicima. H ronika je bila otvoren prostor u kome pisci slobodno raspravqaju o pojavama tadašweg kulturnog ÿivota sa svoga ugla. Umesto toga nalazimo tekstove iz oblasti filozofije i psihologije. januar 1922. Wihov program ureðivawa jasno se vidi u tekstu na poleðini korica. roman. 3. napisanom kao obaveštewe za åitaoce: „Ureðivani u najslobodnijem duhu. Isto. ovaj åasopis ne namerava da prati najnovije dogaðaje u umetniåkom ÿivotu. mada. PUTE VI zadrÿavaju sebi pravo mewawa i formata i opreme åasopisa […]" Iz ovoga teksta takoðe se vidi šta su kquåni stavovi mladih kwiÿevnika: negirawe prošlosti.42 41 42 Putevi. 1. umesto da prikazuje neki savremeni film. za koju se konstruktivizam zanimao. Zato su wihovi tekstovi åesto bili programski. niti je ijedan broj tematski ureðen. Beograd. što je skoro sve sliåno sa japanskim avangardnim revijama kao što su r C veno i crno i Pesnik sveta. Kada se H setimo. japanskog åasopisa Mavo. što još izrazitije prikazuje manifest Spomenik putevima Rastka Petroviãa. nepripadawe nekim odreðenim pravcima ili školama." Zatim se u tekstu istiåe da „Putevi se neãe baviti politikom i socijalnim pitawima". antologija ili album.

48 motivi telesne qubavi („qubqewe" i „dojke i gola ÿena")."44 Neki motivi u Spomeniku putevima imaju tipološku srodnost sa onima u japanskom avangardnom pesništvu. saznajemo da je Srpska pravoslavna crkva oštro reagovala na takvo prikazivawe Isusa. 10—11. br. kao u ova dva primera: „Sa belim prugama / Ah prugama nekim dolaze vozovi". tipiåne za efemerne åasopise. Kosmološke motive prisutne u Šinkiãijevim avangardnim pesmama nalazimo i ovde. „skitnica" i dr. I. ironizuje zapadnu hrišãansku civilizaciju i kulturu. I. 18—21.51 koje smo åesto sretali u Kjoðiroovoj zbirci Smrtna presuda — svi oni saåiwavaju otuðenu sliku gradskog ÿivota. od osloboðewa od Turaka do savremenog stawa. Prema Izjavi Rastka Petroviãa.).47 Motivi vezani za kriminalitet (Tamnica). punog zamora i nagoveštaja smrti. I motiv bogohuqewa. Isto. Putnik itd."52 Opisujuãi Hrista kao crnca. Makedonija. Putevi.54 u kome istiåe višedimenzionalnost i relativnost isti43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 Isto. Isto. u kome autor istiåe vaÿnost okretawa prema buduãnosti. smeštajuãi srpsku modernu kwiÿevnost u istorijski kontekst. Isto.). Isto. u åudnom šumu gube se brodovi.43 „Oni ÿude šumu. Slika Isusa je erotizovana: „Naš Hrist sad u vrtu / Okrugao i crn od mahovine / — Muški mu znak dopire do kolena. Albanija. Isto. s druge strane. i na tadašwe politiåke i društveno stawe u tek formiranoj Jugoslaviji. Sunce i Kosmos. 12. 20—24. Isto. 11. 11. 10. primeãujemo kod Rastka Petroviãa. Putevi. Koristi se pesniåkim postupcima karakteristiånim za avangardu — mešawem stiha i proze. Isto. upotrebqavajuãi pri tome geografska i liåna imena koja upuãuju na Prvi svetski rat (Kosovo.45 Svemir. grafiåkim efektima i kalamburima pomoãu homonima. istiåuãi da Hrist ima samo „artistiåku vrednost". Isto. jer je „samo u znaåewu Boÿanstva i moãi". 12. Mišiã.46 kao i motive iz oblasti matematiåkih nauka („zakon Wutnov ili Ajnštajnov!"). 10. Isto. Putevi sadrÿe i druge programske tekstove. / Ah. Isto. br.49 motivi mašine („aeroplan i automobil"). U prvom broju stare serije nalazimo Širim horizontima53 Svetislava Stefanoviãa.50 motivi qudi izopaåenog ponašawa („pijanica". objavqenoj u sledeãem broju na prvoj strani. Petroviã negira graðanski moral i ismejava zvaniåne institucije kao što su drÿava i vojska. ali. 1. Dušan Matiã objavio je u prvom i drugom broju tekst Istina kao konstrukcija. prisutan u Kjoðiroovoj poeziji iz ranije faze. 2.346 Parodirawem i ironizacijom R. 4—5. 11. . 11. 11. zbog åega se pesnik morao braniti.

4. što se vidi pri kraju prvog broja: objavqen je ålanak pod naslovom Delovi iz Andre Bretona. 39—48. poåiwu da istraÿuju åovekov unutarwi svet ili da izraÿavaju ovaj svet sa ugla unutarweg sveta.61 U posledwem broju nove serije objavqen je esej Naše najviše vrednosti. ironiåno se kritikuje Srpski kwiÿevni glasnik. U novoj seriji.55 koji je Milan Dedinac objavio u okviru r Honike . Iako su to citati od francuskog nadrealista Bretona. Motiv anemije. Dedinac odluåno negira prošlost i tradiciju. II. 60 Putevi. juni-juli-avgust.59 Tradicija se negira i u novoj seriji. što se vidi u sledeãem: „Nova umetnost je nerazumqiva svima koji su protråali zatvorenih oåiju i slepi kroz naše prolazne varoši. svi 'mladi' urednici". objavqenom u prvom broju (str. u åasopisu Sekai shijin. 21. umesto da se bave negirawem prošlosti ili tradicije. 29—32. br. 28—29. 58 Putevi. ima programskih elemenata avangardne kwiÿevnosti. 1. 5 i br. 3—4—5. 31.62 u kome autor Branko Lazareviã iz starije generacije smatra da su tri najviše vrednosti iz naše istorije narodne pesme. U tekstu Raskrsnica. Beograd. Beograd. 6. a istiåe se posleratno. br."56 Citirajuãi da je „nama ciq stvarawe. sam naziv teksta Raskrsnica uzet je od istoimenog åasopisa sa socijalistiåkom orijentacijom. br. što oåigledno nije u skladu sa koncepcijom Puteva. u kome se vreða starija generacija reåima: „Urlaju krezubim ustima.60 ironiåno je prikazan. 31. Popoviã. preneti iz francuskog åasopisa Littérature (Nove serije. br. Posle ovoga broja kwiÿevnici Puteva. 7). Wegoš i Meštroviã. Lazareviã. br.57 I u drugom broju prve serije jasno se vidi negirawe tradicije. sa potpisom Marsias. koji smo åesto nalazili u japanskoj avangardnoj poeziji. parodirawem i ironizacijom. 1924. nazvavši ga „drÿavnim glasnikom" („kampo"). 55 56 . 1. avgust 1925. 5). meðutim. 30—31. Tokyo. br. oktobar 1923. ismejan glavni urednik Srpskog kwiÿevnog glasnika B. smatrajuãi matematiåku istinu apstraktnom. javqa se i teÿwa ka nadrealizmu. br. 62 Putevi. 61 Shidan yo daikonran shitamae (Neka nastaje haos u krugovima pesnika!). ovde su zabelePutevi. I. I. 57 Isto. a ne ono što je stvoreno" (Sv. u okviru prikaza. Naime. 59 Isto.347 ne zbog interaktivne veze izmeðu duha i stvarnosti. nalazimo u izrazu anemiåne tradicije. Vinaver). koji ima konzervativnu koncepciju. Prikaz Dnevnik o Åarnojeviãu od Miloša C rwanskog . Isto. a na kraju ovoga broja. Sliåan pristup prema drugim revijama sa klasiånom koncepcijom nalazimo i u japanskim avangardnim åasopisima: japanski pesnik Ken Hašizume (Ken Hashizume) u åasopisu Svetskom pesniku vreða åasopis Japanski pesnik. 5. II. Ali shvatiãemo nameru redakcije kad budemo proåitali mali tekst posle Lazareviãevog eseja: ismejava se predratno kome pripada B. U Vinaverovom tekstu Dante58 oseãa se negativan odnos prema sredwem veku.

koji ãe biti objavqen tek u åetvrtom broju åasopisa Svedoåanstva. XII. mada su naznaåeni samo brojevi odakle su ih uzeli. maj 1923. Matiãev drugi teorijski tekst O rojdovoj psihoanalizi F . Najpre Matiãev veã pomenuti tekst Bitka oko zida. objavqen u istom broju u H ronici (30—31). 31. skriva izvor citata — moÿemo smatrati programskim. Za treãi citat navodi se kao da je uzet iz treãeg broja Puteva.69 Putevi. 68 Isto. javqa se i motiv afazije. II. Pri tome istiåe åvrstu vezu kwiÿevnosti i Frojdove ideje: „Tako posmatrana. U Matiãevom eseju Neka bude voqa tvoja. god. 16. decembra 1924. podsvest. II. U wemu se Matiã bavi odnosom sna i jave. Isto. Rastko Petroviã. 66 Putevi. Misao.68 pored motiva sna i motiva qubavnog nagona. oktobra 1923.66 Ova åiwenica potvrðuje da je Krv razuma veã napisan 1923. Ovaj ålanak — koji ima igrovnost zagonetke. objavqenom u drugom broju nove serije (24—26). V. H elioterapija afazije . 26. 1). iako je najavqen veã u prvom broju Nove serije Puteva."64 Zatim sledi ålanak Poezija kroz ÿivot u lepotu. ogromnije. 16. za vreme izlaska drugog broja Puteva. br. ali je uzet iz nadrealistiåkog teksta Krv razuma. mogli bismo reãi. što je jedan od kquånih stavova wegove poetike. sveska 82 (kw. Nadrealistiåki elementi primeãuju se i u programskim tekstovima.67 objavqen u posledwem broju. novembar 1923. nagon i cenzura. br. znaåajan za recepciju nadrealizma u srpskoj kwiÿevnosti: u wemu autor saÿeto daje objašwewe osnovnih pojmova Frojdove psihoanalize kao što su svest. 67 Putevi. br. 2.348 ÿene sve bitne kwiÿevne ideje koje ãe prihvatiti Dušan Matiã. dolazi do izraÿaja tesna idejna povezanost sa Bretonovim kwiÿevnim programom. br. 2). Prvi citat je iz veã pomenutog Bretonovog teksta (Nova serija. 69 Up. nepodnošqivije. izmeðu ostalog se kaÿe: „Ipak sam pomišqao da je ÿivot drugo nešto. 1. 2). 49—64. 3—4—5. Beograd. jer se ponavqawem istiåu bitni stavovi kao u kwiÿevnom manifestu. psihijatrija pre pripada istoriji literature. svakako. br. ovaj kolaÿirani tekst ima znaåaj manifesta nove serije Puteva. Teÿwa koja vodi ka nadrealizmu ovim postaje sve jasnija: poezija je shvaãena kao izraz stvarnog ÿivota. što je veoma rano za nadrealistiåku tendenciju u srpskoj kwiÿevnosti: åak i pre nego što je objavqen Bretonov nadrealistiåki manifest (oktobra 1924). br. 63 64 . 31—32. A u proznom tekstu Rastka Petroviãa Reåi i sila razviãa. koji simboliše relativnost znaåewa reåi."63 U tome. Zato. 65 Isto. a naglašena je relativnost odnosa izmeðu reåi i smisla. 21.65 koji se sastoji od tri kratka citata. a istiåe se relativnost naše realnosti. II. Rastko Petroviã i drugi: poezija je shvaãena kao snaga koja proizlazi iz ÿivota åoveka. a drugi je odlomak iz takoðe pomenutog Matiãevog Neka bude voqa tvoja (Nova serija. 93—101.

Drugi pesnik — Ranko Mladenoviã u Noãnoj panici74 ukquåuje kosmiåki prostor. . Daleko je mawe pesama u kojima se pesnik koristi grafiåkim efektima. Koristeãi se postupkom izolacije. odnosno 'nesvesno'. br. što je karakteristiåno za avangardu. koja je pre toga bila zaokupqena otuðewem gradskog åoveka. II. Skoro sve pesme su u slobodnom stihu. i pri tom još jednom potvrðuje novu nadrealistiåku orijentaciju. ispuwenog napetostima. u pesništvu. Isto. Tekst se završava ponavqawem reåi qubav. neoåekivanim vezama". II. str. pojavquju crnkiwa i Eskim: autor ih istiåe kao suprotnost. on je dobio reåenicu åiji su delovi labavije logiåki povezani. koju je nazvao sumatraizmom. 16. koja je jedna od opsesivnih tema. Motive iz gradskog ÿivota. 2. Isto. Putevi. ali sa ekspresionistiåkom teÿwom. kao znak negacije evropske civilizacije. poema Straÿilovo76 Miloša Crwanskog nagoveštava novu tendenciju pesniåkoga duha u Putevima.71 krv hrani ih i sve se vrednosti ÿivota vezuju. što ãe naslediti åasopis Svedoåanstva.349 Posledwi tekst Za Puteve70 i daqe zadrÿava negirawe tradicije i prošlosti kao program. kquåna reå nadrealizma: „Misli su na dnu naše nesvesti. Putevi. 1. 7—8. 1. I. 2. Pesnik u celoj poemi oponira smrt i ÿivot. 23. br. naroåito u metaforiånom poreðewu. nije toliko naglašeno mešawe stiha i proze što je bilo karakteristiåno za Zenit. 3—4—5. Zato je u woj veoma labava logiåka veza meðu stihovima. zaviåaj i tuðinu.79 qud70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 Putevi. Najzad. br. br. Isto. 3—9.77 koja se moÿe uvrstiti meðu prve automatske tekstove. U novoj seriji. Tu se nalazi i reåenica u kojoj se istiåe podsvest. poåeo da traga za nevidqivim svetom. 19. kao što se to vidi u pesmama Aleksandra Vuåa Uzorci78 i Sad siroti. Prvi broj nove serije na samom poåetku objavquje odlomak pesme Milana Dedinca Zorilo i Loritja.72 I kwiÿevni prilozi odraÿavaju lagano pomerawe pesniåkog duha Puteva. I. A u Dedinåevoj se pesmi. On je u skladu sa svojom teorijom. vezani stih. Što se poezije tiåe. Avangardnost se primeãuje na dubinskom jeziåkom planu. Ovu reå autor upotrebqava pogrešno. U pesmi Milana Dedinca Vartolomejska noã73 ukršta se stvarni prostor iz urbane sredine. Putevi. 22—23. Poezija. 22—23. pun mirisa benzina. u novoj seriji åasopisa okreãe se unutrašwem åovekovom svetu: oseãawa postaju bitna kwiÿevna tema. u znaåewu 'podsvest'. Putevi. 3—4—5. Broj se završava Ristiãevom pesmom Za devojaåki blagoslov. 126. nalazili smo u Kjoðiroovoj zbirci Smrtna presuda. osim toga. II. S treãe strane. br. i imaginarni prostor. II. Putevi. Visoki jablan75 Tina Ujeviãa strofiåna je pesma. ali je zato melodija napetija. åije su teme tuga i samoãa. U wima se pojavquje lik lopova koji krade nebo. ali su åesto strofiåne. postojawe i nepostojawe. koji se krije iza vidqivog sveta. 122—127. što je uåinio i Rastko Petroviã u manifestu Putevi. br.

I.85 u drugom Ideja doktora E lektra 86 Josipa Kulunxiãa i Praštawe87 Marka Ristiãa. 2. sliåno i Kjoðiroovoj poeziji u postavangardnoj fazi. br. tom I. što nas podseãa na japansku priåu Brilijant (Buririanto) Isto. 89 Tastuo Okada. Ristiã gradi apstraktni misaoni prostor. što ih pribliÿava dramskom tekstu. 80 81 . na primer u pesmi Dolina. 87 Isto. 32. u tim prozama se nalazi puno dijaloga. 2. br. Oslobodili smo jezik od banalnih okova i slušamo ga kako nam. Krakova opisuju se putnici koji putuju nestvarnim prostorima i gradi se nihilistiåka slika raspadawa tela. 3—4—5. […] Stih je naša zanesena igraåica. koji se stvara posle katastrofe."83 Ovaj tekst. I. Beograd 1993. 111. maglovita i liåna. 88 Michiano Takamizawa. 83 Isto. Meðu prilozima jedino u Ristiãevoj pesmi Labud ili zemqotres u Japanu84 nalazimo japanski motiv. U posledwem broju preštampan je odlomak iz manifesta Miloša Crwanskog O bjašwewe ' Sumatre' . Naroåito je vaÿna pesma u novoj seriji Vuk80 Rastka Petroviãa. 82 Putevi. 10—13. Opisujuãi zemqotres kao „kataklizmu sa osmehom åoveka". SKG. br. 265—270. II. Tipološku sliånost nalazimo u japanskim mavoistiåkim prozama kao što su Izazov88 i Stanica i mrtav miš. 85 Putevi.81 U odlomku koji je naslovqen Još godine 1920.89 koje sadrÿe mnoge elemente dramskog teksta. vuk kao simbol wihovog sina. 110—112. on sam otkriva svoje tajne. 15—18. dok se u Kulunxiãevoj priåi Ideja doktora E lelktra istiåe stav da je napredak nauke doneo nesreãu åoveåanstvu. N. iz verzije objavqene u Srpskom kwiÿevnom glasniku. br. 288—293 i 629—633. „Chosen". septembra 1923. Mavo. S. br. 24—28. i ova pesma napisana je povodom velikog zemqotresa Kanto koji je pogodio glavni grad Japana 1. 1. U prvom broju Saputnik Stanislava Krakova. slobodan. kao melodija. on svoju ekstazu pretvara u gore pokrete. zemqa kao simbol matere. koji sadrÿi ekspresionistiåke elemente. I prozni tekstovi su se mewali od stare do nove serije. Ovde pesnik u snaÿnom doÿivqaju povezuje kosmiåke predstave iz slovenske mitologije sa frojdovskim motivima: sunce kao simbol oca. U lirici to nešto znaåi. „Teishaba to shinda nezumi". 14—16. Obe priåe tematski spadaju u nauånu fantastiku. na poleðini korica. 1920. Kao što smo veã videli u Zenitu. Mavo. 6. br. Zato je naša metrika spiritualna. U staroj seriji istiåe se mešawe stiha i proze. II. ponovo je aktuelan u procesu pomerawa poezije ka nadrealizmu: ka duhovnom i metafiziåkom svetu.350 ska oseãawa se izraÿavaju opisom predela u prirodi. 2. 84 Putevi. Kao što smo videli u Šinkiãijevom dadaistiåkom romanu Dada. 86 Putevi. što je karakteristiåno za avangardnu prozu. 27—29. Up.82 autor istiåe sledeãe: „Davno je Bergson odelio psihološko vreme od fiziåkog. U Saputniku S. Dela Miloša C rwanskog . što potpuno uništava prošlost.

Putevi. raðawa ÿivota i dr. Ristiãeva proza Praštawe parodijski je tekst koji se bavi ÿivotom savremenika kwiÿevnika. prepliãe elemente iz slovenske mitologije i frojdizma. koji odraÿava napeto oseãawe: u reåenicama se åesto samo reðaju imenice.94 Nailazimo i na motiv åasovnika. 27. 24—25. 1. nagon qubavi. ponekad samo sa rednim brojem.90 mada woj nedostaju povezani siÿejni tok i jasna misaonost. Petroviãeva proza Reåi sila razviãa! napisana je kao programski tekst za veã pomenutu pesmu Vuk. 7. Shikei senkoku. A dva teksta Reåi i sila razviãa! 98 Rastka Petroviãa i Pred Sijenom99 Miloša Crwanskog najboqe pokazuju suštinsku promenu poetike ovog åasopisa. Putevi. što je tipiåno za vreme avangarde. Mavo. 3—4—5. . Isto. jednom u pravom i drugi put u prenesenom znaåewu: „Po bulevarima je pevalo drveãe i neka grupa pijanih invalida. br. o kojoj se porodiåni odnos (otac. kada se isti predikat odnosi na dva subjekta. Isto. Putevi. 1. I. Karakteristiåno je i to što se upotrebqava zeugma. što je srodno tekstu bez naslova Miãinaoa Takamija (Michinao Takami) iz Mava. 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 Kenkichi Hashimoto. 1."92 U tekstu se nalaze i smeliji oblici personifikacije („Sa sivih zidova kuãa slivala se tuga"). Razbijawem sintakse postiÿe se ubrzani ritam. a zapaÿa se jaka intuitivnost i asocijativnost. smewuje realni i imaginarni prostor.97 pomerajuãi taåku gledišta. 28. II. izgleda da je neko umro. br.91 U Krakovqevoj prozi primewuje se niz kwiÿevnih postupaka karakteristiånih za avangardu: razgraðivawe sintakse. 26. 49—64. koji smo nalazili i kod Šinkiãija i Ãuje. Kyojiro Hagiwara. U novoj seriji Marko Ristiã u prozi Bezgrešno zaåeãe.351 iz åasopisa Mavo. na kraju Krakovqeve proze nalazimo sledeãu sliku: „Skazaqka je uvek umorno visila kao maå pobeðenog. Isto. likovi su bez vlastitih imena. åega je bilo u wegovom manifestu u staroj seriji åasopisa. 6. Mavo. koji je ispuwen slutwom smrti. Zemqa i vasiona). niti se ismejava stvarni svet. bez predikacije. 8—10.93 kao i metonimije („autobusi vuku ÿivot")."96 Kao što smo to åesto susretali u Zenitu i u Mavu. Ima i motiva kosti i leševa.100 Nema više ni parodirawa ili ironizacije. da bi se pronašao odgovor na iskonska pitawa: šta je åovekov greh. br. 57. br. 28. I. Putevi. 70—82. s kojim ima veoma tesnu tematsku povezanost. Ova priåa. majka i sin) paralelno pomera sa kretawem nebeskih tela (Sunce. bez predikacije. Isto. I. Ipak. br. Shin'ya. Dok Kjoðiro svoju pesmu Ponoã95 završava stihom: „Ponoãni åasovnik igra". odnosno sluÿewe eliptiånim reåenicama. što odraÿava otuðenost åoveka. br. 25. što su rado åinili i japanski avangardni pesnici. 42.

da bi se što više 101 102 103 104 Putevi. Senzacijom. Siÿejni tok prati gotovo hronološki autorovo putovawe.101 Sa stvarnim prostorom i sadašwim vremenom prepliãe se pejzaÿ iz dalekih krajeva. religija i komunizam. a likovi su svi iz porodiånog okruÿewa. II. posebno aktivirawem åula mirisa i vida (naroåito se upotrebqavaju boje). ukrštawe åoveka i ÿivotiwe. 70. I u ovom tekstu izrazita je teÿwa ka metafiziåkom. . Šinkiãijev roman Dada takoðe sadrÿi frojdovske elemente. Isto. u kojoj je hladno talasawe. što na åitaoce ostavqa snaÿan utisak. Meðutim.352 Prostor i likovi nisu opisani konkretnim slikama. Koristi se oponirawem. Miris benzina i miris kiše zajedno se javqaju da bi se oponiralo veštaåko i prirodno. 81. koji ãe biti drugo poglavqe Q ubavi u Toskani (Beograd 1930). kontrastom i suprotnošãu: katoliåanstvo i pravoslavqe. umesto kosmoloških i mitoloških motiva koje smo primetili u Petroviãevoj prozi: prostor i vreme u Šinkiãijevom romanu imaju daleko viši stepen konkretnosti. a kretawe nebeskog tela postaje paralelna slika sa raðawem i umirawem qudskog biãa. Rastko Petroviã je rekonstruisao unutarwu stvarnost qudskog postojawa. kao lokve krvi. što se spuštaju u masline. Mewa se sloÿena taåka gledišta: od sina na oca i obrnuto. stoga nema toliko metafiziåkih ili imaginarnih elemenata koji postoje samo u Reåi i sili razviãa!. siromaštvo i bogatstvo. nad nama. prva verzija prvog dela teksta Siena. Isto. što je. opis dobija na åulnoj konkretnosti. ruralno i urbano. Umesto motiva iz gradskog ÿivota sada motivi iz prirode oblikuju sliku åovekove sudbine. prizor iz prošlog vremena kao autorovo liåno ili istorijsko (u istoriji zabeleÿeno) seãawe koje se javqa u wegovim mislima. 3—4—5. podseãa nas na temu reinkarnacije. Šinkiãijev roman ima više autobiografskih elemenata iz svoga sopstvenog iskustva ludila. Animistiåki elementi. åovek i ÿena. izgleda. 81. Otkrivajuãi polisemiånost naše istine i slojevitost našeg stvarnog ÿivota."102 Neretko se javqaju metaforiåko poreðewe disparatnih slika i personifikacije kao postupci oåuðewa: „Siena plovi u susret mesecu […]"."104 I u ovom tekstu Crwanski postupkom izolacije razvija sintaksu. br.103 „Åinila se kao uvo. mladi i stari. 82. I Šinkiãi se koristi pomerawem taåke gledišta. Opisom prirode stvara se duhovni pejzaÿ. a u wemu se gradi transcendentalna slika. hrišãanstvo i islam. sveto i svetovno. […] Pre šesto stoleãa izgledala je kao škoqka. tuðina i zaviåaj. Magare što riåe kontrastira se sa slikom automobila koji vozi sa stanice. koje sluša ova nebesa. kao što je na primer: „Po zemqi donesenoj iz Galileje anemone i ruÿe. U drugoj seriji Miloš Crwanski objavquje putopis Pred Sienom. koja u stvari ne pripada svetu po kome se autor fiziåki kreãe. kojom se rado bavio Šinkiãi Takahaši u postdadaistiåkoj fazi. Isto. uvodeãi „åetvrto lice jednine". ostavqeno åitaoåevoj uobraziqi.

dok u drugom broju u H ronici nalazimo prikaz kwige Emila Majersona i vest o smrti francuskog filozofa Emila Butrua. ali wihovo iskustvo u inostranstvu nije zabeleÿeno u obliku putopisa u åasopisima. neãe pojaviti najavqeni prevodi. 73."108 Najavili su prevode Stranice iz Lakfadijevog dnevnika Andrea Ÿida. 1. kao na primer Murajama. I prevodi u Putevima jasno pokazuju smewivawe wihove kwiÿevne tendencije. Švitersa. u prozi Pred Sienom pesniåki subjekat ja ne uåestvuje u siÿejnom toku. I. Jedan od retkih putopisa za vreme avangarde jeste Šinkiãijev autobiografski roman Dada. Bretona. II. 73. Putevi. što se iza wega krije. metaforiåno poreðewe udaqenih slika i dr. pored onih veã pomenutih citata od A.353 pribliÿio onoj sloÿenoj slojevitosti sveta: „Ima ih bledih i srebrnih. Na kraju prvog broja objavqen je citat programskog teksta od predstavnika francuskog nadrealizma Ÿorÿa Rimbon Desewa. U prvom broju jedva nalazimo samo citate od B. Augusta Štrama. dok su Sinkiãijevi postupci empirijski."105 U japanskim malim revijama. Xemsa Xojsa. br. takvih putopisa skoro nigde nema.. U prvom broju. Matiã. Isto. Elijara. 1. iznad vidqivog. nalazimo Malarmeovu pesmu Izvina. 13. Putevi. U novoj seriji. Crwanski na putu po Italiji ima za ciq da otkrije onaj drugi. dakle preteÿno francuskih avangardnih pisaca. 16. koji i sƒm uåestvuje u siÿeu o neprikladnom i izopaåenom ponašawu u društvu. golubijski plavih i rumenih kao vino. mogli bismo reãi. osim Ÿidovog teksta. Crwanskog su. kao što piše: „Ÿivot je blagost i ono. analitiåki. U staroj seriji. pesme Maksa Ÿakoba. koji ãe imati kquånu ulogu u nadrealistiåkom pokretu. koju je napisao D. Šinkiãi to postiÿe mešawem stihova i proze. mada se. Dok Crwanski pribliÿava svoj prozni tekst poeziji postupkom izolacije. uz tekst u kome se vidi novi ureðivaåki prinicip: „PUTEVI donosiãe od sada vaÿnija kraãa dela svetske kwiÿevnosti. 13. Sandrara. prevodna kwiÿevnost odigrava bitnu ulogu. nevidqivo. a veåno […]. Majakovskog itd. koji se bave doÿivqajima u tuðini. Dok se u japanskom romanu taåka gledišta vezuje za pesniåki subjekat ja. . nevidqiv svet. Meðu avangardnim pesnicima ima nekoliko onih koji su boravili u Evropi. meðutim. Isto. zelenih i pomodrelih. kao posmatraå koji ne pripada prostoru što se opisuje: sa distancom beleÿi pojave kao stranac."106 Tragao je za onim duhovnim svetom. Resela u Matiãevom tekstu Istina kao konstrukcija. kao i fragmente ili kraãe stvari od Apolinera.107 povodom dvadesetogodišwice pesnikove smrti. vrlo je malo prevedenih tekstova.109 105 106 107 108 109 Isto. iako su skoro svi saradnici odliåni poznavaoci stranih jezika. meðutim. br. mada su neki postupci zajedniåki: aktivirawe åula.

35—38. u kojima. autor primeãuje u ruskoj muzici „azijski tople" pevaåe i igraåe. br. Izmeðu ostalog. Mada u posledwem broju. Odlomak je prenet iz francuskog åasopisa Littérature (br. Kao opozicija prema zapadnoj civilizaciji javqa se afriåka kultura. Kada se setimo da je Ÿidov roman Les Faux Monnayeurs. drugi jezici nisu zastupqeni. objavquje iz savremene ameriåke kwiÿevnosti pesme Amija Lovela (Amy Lowell) i Alfreda Krejmborga (Alfred Kreymborg) u prevodu Isidore Sekuliã. u tekstu Crwanskog Bivše kulise. Spenserovog Epitamiona. Rembo i S. åije je pesme preveo Marko Ristiã „iz najnovijeg broja åasopisa L'oeuf dur. Meðutim. koji negira evrocentrizam." „Stvarnost pesme je zavisna od teÿwe pesnikove duše ka stvarnome. na primer.354 Drugi broj nove serije. II. Brauninga. Trobroj koji je izašao leta 1924. Šelija (Percy Bysshe Shelley. prevedeni su odlomci wegovih programskih tekstova. ukazujuãi na åiwenicu da je centar umetniåkog pokreta bio nekada Mesopotamija. zatim s engleskog. U Putevima nema skoro nigde ålanaka koji sadrÿe motive vezane za Japan ili za Istok.111 što moÿe svedoåiti da je Crwanski osetio neku bliskost prema Aziji preko Rusije. 11). Xemsa Xojsa. autor ålanka istiåe slede110 111 112 Putevi. u kome se predstavqa rad beåkog istoriåara umetnosti Jozefa Stÿigovskog. prevodi su uglavnom sa francuskog. Isidora Dikasa Kont de Lotreamona. na samom poåetku donosi najavqeni odlomak iz Ÿidovog tada još neobjavqenog romana Les Faux Monnayeurs. kao i zakquåak Bergsonov o Ajnštajnu. R. 121. kao što smo to videli u manifestu Rastka Petroviãa. kwiÿevnici Puteva birali su dela prema svom kwiÿevnom programu. koji nam deluju kao neka vrsta manifesta. br. najvaÿniji ålanak u kome se pomiwe azijska kultura jeste Razvoj umetnosti u novoj svetlosti112 dr Vlad. što ãe naslediti i revija Svedoåanstva. Za izbor i prevoðewe imali su vaÿnu ulogu Matiã. Kao što se vidi. 3—4—5. koji veã nagoveštava egzistencijalistiåku tendenciju. karakteristiåne za nadrealizam: „Svaka pesma je jedna strana cele slike. Ristiã i Petroviã. mada prestankom ove revije ovaj plan nije ostvaren. u celini završen tek 1925. II. koji izlazi novembra 1923. pod naslovom Stranica iz Lafkadijevog dnevnika. a ima samo nekoliko koja se tiåu imaÿizma. moÿe se reãi da se prevod na srpski veoma brzo pojavio. Petkoviãa. i pesme Persija B. a meðu savremenicima Pjer Reverdi i Luj Aragon. 115. koja je na Istoku doprinela i obrazovawu japanske umetnosti. 1792—1822) u prevodu Anice Saviã. fotografija jednog od wenih mnogobrojnih izgleda. Uz kratko objašwewe o Reverdiju."110 Ovaj broj najavquje engleskog metafiziåara Xona Dana. nalazimo sledeãe stavove. Putevi. Skoro su sva dela sa francuskog vezana za nadrealizam. osim veã pomenute Ristiãeve pesme. koji je uticao na imaÿiste. Isto. 3—4—5. . Malarme u prevodu Rastka Petroviãa. Dok je za zenitiste prevodna kwiÿevnost znaåila razmenu sa svetskim centrima avangardne umetnosti. Ima i pesama francuskih autora: kao „preci" nadrealizma izabrani su A.

a Stanislav Stefanoviã u svom eseju Širim horizontima115 avangardni pokret smešta u širok istorijski kontekst. ali istovremeno i zbir. što konkretno znaåi kulture Azije i Afrike. 1. Ali ima i bitnih razlika. onih dela savremenog sveta u kojima leÿi ma kakva moguãnost plodnosti…"114 Mladi pesnici Puteva nastaviãe da pronalaze puteve kwiÿevne umetnosti koji je vode u stvarni ÿivot u åasopisu Svedoåanstva. kao što smo videli kod M.355 ãe: „Evropa. Ne vidimo ni teÿwu ka neomitologizmu. Putevi. Isto. japanska avangarda potpuno gubi interaktivnu vezu sa vremenom u kome se ona raða. Crwanskog i R. a sve one istiåu relativnost našeg stvarnog ÿivota. Ovaj kratak tekst dobro prikazuje duhovnu klimu Puteva. 127. u drugoj fazi svoje interesovawe preusmerava od spoqnog ka unutarwem svetu. koji je u prvoj fazi naglašavao negirawe tradicije i zvaniånog autoriteta. ima i proznih tekstova: izmeðu poezije i proze postoji åvrsta veza po motivima. prekinuta je veza sa duhovnom prošlošãu. što smo videli kod R. 4—6. odraz je procesa sazrevawa same srpske avangardne kwiÿevnosti. Na taj naåin. što je tipiåno za avangardu. Åasopis Putevi. i kritiåki odnos prema vlastima i samom društvu. Petroviãa. kwiÿevnici Puteva su naš svet posmatrali u istorijskom i geopolitiåkom kontekstu. Wegovo pomerawe ka metafiziåkom. Na primer. nijedan manifest meðu objavqenima u japanskim malim revijama kao što su Pesnik sveta. . ne sadrÿi takve geopolitiåke ili istorijske elemente. I. Meðutim. u japanskim avangardnim åasopisima veoma su retki prozni tekstovi. koji zapoåiwe oslobaðawem srpskog naroda. Iako u Putevima najviše ima priloga iz poezije. u revijama C rveno i crno i Pesnik sveta kwiÿevni prilozi 113 114 115 Isto. koji u avangardnu poeziju unosi ono iskonsko. Videli smo u manifestu Spomenik putevima Rastka Petroviãa da je istaknuto nekoliko geografskih i liånih imena. niti sama po sebi predstavqa jednu celinu. åini se. Mavo i dr. C rveno i crno. Prvo. parodirawem i ironizirawem. moÿe se reãi. koja se raðala pod uticajem Ajnštajnove teorije relativiteta. Kada se poredi åasopis Putevi sa japanskim avangardnim åasopisima. Druga razlika nalazi se na ÿanrovskom planu."113 Stÿigovski naglašava pomerqivost središta kulture i civilizacije: u tom kontekstu u Evropi se raðalo interesovawe za vanevropske kulture. primeãuje se nekoliko zajedniåkih ili dodirnih taåaka. Petroviãa. Meðutim. br. Frojdove psihoanalize i Bergsonove ideje o vremenu. temama i kwiÿevnim postupcima. Pri kraju posledweg broja Marko Ristiã piše sledeãe: „PUTEVI moraju kod nas da predstavqaju minijaturu. 36. sintezu. kao što je negirawe prošlosti ili kwiÿevne tradicije. koji ãe oni sami pokrenuti. u opštem razvoju umetnosti niti se moÿe zamisliti bez veze sa Azijom (Evrazija) i Afrikom (Evrafrika).

marta 1925. ali sve su veoma fragmentarne i nisu imale znaåajnu ulogu u japanskoj kwiÿevnoj istoriji. omoguãilo je da se u srpskoj kwiÿevnosti vrlo brzo stvori novi kwiÿevni izraz. kao što su D. koje je vrlo . bez pojedinaånog isticawa. koji je tada prestao da izlazi. Srpska avangardna poezija. bez ijedne proze. mogli bismo reãi. razvijala se imajuãi åvrstu vezu sa razvojnim procesom proze. kao što su Rastko Petroviã. Dušan Matiã i Marko Ristiã. Jedino je Šinkiãi napisao roman Dada. Pošto su Svedoåanstva pokrenuta kada je u srpskoj kwiÿevnosti skoro okonåana prva faza usvajawa i proklamovawa avangardnih programa. ali i sa širokim vidikom i visokim obrazovawem tadašwe Evrope. debelih linija. Pokrenula ga je grupa mlaðih saradnika åasopisa Putevi (1922—1924). Kao što nam to nagoveštava veã i samo likovno rešewe. Ureðivali su ga kolektivno. I Kjoðiro i Ãuja skoro iskquåivo su se bavili poezijom: nisu nam ostavili znaåajna prozna dela. veã primeãujemo dubqe tragawe za duhovnim vrednostima. u srpskoj kwiÿevnoj istoriji avangardna poezija prelazi na poeziju sa nadrealistiåkom tendencijom u idejnom kontinuitetu. Svedoåanstva Åasopis Svedoåanstva jedno je od najzanimqivih avangardnih glasila u srpskoj kwiÿevnosti. Dušan Matiã i Aleksandar Vuåo. Petroviã. pre svega. Matiã. dok u razvoju japanske avangardne kwiÿevnosti ne vidimo tu uzajamnost izmeðu proze i poezije. godine do 1. Dedinac i dr. R. novembra 1924. u Japanu avangardni pokret prestaje da deluje kad je nastupila ideologizacija ili politizacija umetnosti: Mavo se raspao Murajaminim prelaskom na angaÿovanu umetnost leve orijentacije. Kao što smo ranije istakli. u Beogradu. M. Marko Ristiã.356 su samo pesme. ali wegovi prozni tekstovi nisu se pojavqivali u efemernim åasopisima. Jedino se mewaju boja papira i boja linija. Rastko Petroviã. Na naslovnoj strani svakoga broja paralelno je povuåeno 12 dijagonalnih. zatim se školovali u Francuskoj u izbeglištvu. Meðutim. od broja do broja prema osnovnoj temi. Milan Dedinac.. To su. kao da su ruåno nacrtane u odreðenim razmacima. Format åasopisa je mali: 23 puta 17 santimetara. Izlazio je od 21. U Mavu ima nekoliko proza. mada su najveãi doprinos imali sam Rastko Petroviã i Marko Ristiã. u prvoj polovini dvadesetih godina. zahvaqujuãi kwiÿevnicima iz Puteva. koji su doÿiveli Prvi svetski rat u svome deåaštvu. Postojawe kwiÿevnika sa surovim iskustvom rata. koji ãe biti kquåni pokretaåi kasnije revije Svedoåanstva. u wima više ne nalazimo duh protesta ili teÿwu ka demolirawu. 6. u duhu Rastka Petroviãa o apersonalnosti moderne kwiÿevnosti. zbog åega nastaje rez izmeðu avangardne poezije prve polovine 1920-ih i nadrealistiåke poezije koja se javqa u drugoj polovini 1920-ih. sa još jasnijom nadrealistiåkom teÿwom.

javnih ÿena i samoubica. U narodnom stvaralaštvu nalaze se podsvest kolektiva (kolektivno nesvesno). zatvorenika. mrÿwu. 8) raj. uåesnicima je drago što je uzajamna sloboda u mišqewu i izraÿaju apsolutna. a sve brojeve spaja jedinstvena koncepcija åasopisa. 2) slovenski broj — slovenstvo. 6) zapisi iz pomraåenog doma stvarawe ludila)— stvaralaštvo umobolnih . Ovaj prvi broj shvaãen je kao svedoåanstvo zajedniåkih simpatija prema pesniåkom odricawu. koji ãe svaki broj takoðe sadrÿavati. ali se na unutrašwoj strani predwe korice prvog broja nalazi kratak tekst. prosjaka. svaki broj je tematski ureðivan. . nagon. 5) boÿiãni broj. Pri sklapawu jednoga broja. razlikuje se od manifesta. U åasopisu se rasvetqava unutarwi svet ne samo jedinke veã i društva. iluzija i proroštvo pozitivno se prihvataju kao izvor stvaralaåke moãi. 116 Svedoåanstva. 4) prisnost i poÿrtvovanost oseãawa. Beograd. br. 1. 21. qubav. kada se prekoraåuje granica istine i priviðewa. i time ãe samo plastiånije isticati umetniåki dodatak. umobolnih. i kao takav posveãen je pesniku Ujeviãu. Åasopis nastoji da otkrije onaj još uvek nedovoqno rasvetqen unutrašwi åovekov svet — podsvest. Osnovne teme bile su sledeãe: 1) Ujeviã — pesniåko odricawe. Dva mišqewa koja se na istom intelektualnim poqu pobijaju. emocionalnih pojava. unutrašwa strana predwe ko- rice. koja je napisana informativno-deskriptivnim stilom. koji bi izlazili u razmacima od po deset dana. i koji bi. bili posveãeni po jednoj od gorwih pojava. a izopaåene pojave kao što su duševni bolesnici. svaki zasebno. ludilo. javne ÿene ili samoubice smatraju se izrazom podsvesti društva (društveno nesvesnog). 7) pakao — stvaralaštvo ( i dokumenti slepih. Takav tekst teško bismo našli i meðu srodnim japanskim åasopisima. vredeãe kao svedoåanstva od naroåite vaÿnosti. nesvest. Detiwstvo je shvaãeno kao razvojno doba u kome još razum ne potiskuje bogatstvo åovekove podsvesti. odnosno sve što je iracionalno.357 jednostavno ali i dinamiåno. sna i jave. novembar 1924. Ovaj åasopis nije. kao neki drugi. rešilo je da se objavi ograniåen niz brojeva jednog åasopisa. „Nekoliko qudi smatrajuãi se svedocima velikih savremenih duhovnih i socijalnih. objavio svoj manifest. što smo åesto imali priliku da vidimo i u Šinkiãijevoj poeziji. san. strahove. gluvonemih. Kao što nam je veã nagovestio ovaj tekst. iz koga se jasno vidi osnovna orijentacija ovoga åasopisa. oseãawa. Laÿ. åasopisu je veã u poåetku odreðena sudbina da se ugasi åim se iscrpu teme vezane za „gore navedene pojave". prepunih prejakih izraza i ekstremnih tvrdwi. kriminalci. koje smo imali prilike da proåitamo u Zenitu. prosjaci. 3) pesniåko stvaralaštvo."116 Ova beleška.

dnevnik. Na primer. nebo. Teme i stilovi pisawa još su raznolikiji u proznim tekstovima. Letonska. Osim nekoliko Petroviãevih pesama u obliku soneta. I ovde se primeãuju odlike avangarde: bez jasnog ÿanrovskog okvira. oponašajuãi deåji pisani stil. radovi uåenika Milivoja Stepanoviãa. mnoge pesme ne ukquåuju realni prostor ili konkretno vreme. kao što se vidi u stihovima R. što nas podseãa na Kjoðiroovu poeziju. otkinuta glava i dr. Petroviãa ili A. likovne umetnosti. teÿi ka mistiånom i metafiziåkom svetu. u poeziji Svedoåanstava upotrebqavaju se najåešãe motivi vezani za slepe i gluvoneme — fiziåka ometenost se posmatra kao nova moguãnost stvarawa. karakteristiånog za nadrealizam. poqska pesma i pesma iz Boke nalaze se u drugom broju. sa mitološkom podlogom. Svedoåanstva sadrÿe poeziju. znaåajna je kao jedan od prvih eksperimenata automatskog pisawa. Izuzev Ujeviãeve pesme Zadrÿane sile biãa. U wima nema dramskih tekstova koji su obilato zastupqeni u drugim avangardnim åasopisima kao. vojnici ili deca. objavqena u treãem broju. Dve pesme — Molitve i Tri matere.. U prozi se još više primeãuju vankwiÿevni elementi. nalazimo raznolike nekwiÿevne ÿanrove: autentiåna pisma. u wima se åesto mešaju razliåite funkcije jezika. prozu i eseje. metaforiåni izrazi su sve sloÿeniji. Petroviãeva pesma Sunåane lestvice. vezane za raskomadano telo. Objavqene pesme imaju uglavnom bitne karakteristike avangardnih pokreta. zatvorenici. i snaÿne telesne pokrete pesniåkog „ja" kao izraz dubokog oseãawa. poåeli su da istraÿuju ona poqa koja se ne mogu objašwavati razumom da bi dostigli realnost višeg stepena. gluvonemi. åiji su autori umobolni. pesme su uglavnom napisane u slobodnom stihu i najåešãe bez rimovawa. samoubice. u Zenitu i Mavu. filma i dr. Objavqivane su i narodne pesme. krvarewe. muzike. Mada nema više eksperimenata koji se koriste u grafiåkim efektima. dok peti broj objavquje srpsku boÿiãnu pesmu kao razbrajalicu. limena proteza umesto noge. objavqene u prvom broju. Odrekavši se mimetiåkog postupka. zapis. objavqene u petom broju. naroåito poezije i proze. novinski ålanci koji su doku117 Pesma je iz poeme Vuk. Dok se u Kjoðiroovoj poeziji kao fiziološka abnormalnost åesto javqaju hromost. zabeleške snova. Od šestog do osmog broja zastupqene su i amaterske pesme. što dokazuje da je on na deåje izraÿavawe gledao kao na efektan kwiÿevni postupak. Osim kwiÿevnih tekstova. . A proza Primer. slepi. bolest ili smrt. Ali je zato naglašeno tragawe za novim formama i postupcima u okviru kwiÿevnih ÿanrova. Vuåa.117 objavqena u drugom broju. trava i dr. napisao je u stvari Rastko Petroviã.358 Pesnici se interesuju za abnormalne pojave ne samo na sociološkom planu veã i na fiziološkom. koja ukquåuje iskonske i kosmološke motive iz prirode kao što su Sunce. na primer. U Svedoåanstvima ne nalazimo eksperiment mešawa razliåitih umetniåkih medijuma: pozorišta.

Kasnije. qubav i strahovito saznawe […]. br. uz ilustracije. 360—370. Beograd. Vankwiÿevni tekstovi objavqeni su skoro bez ikakve intervencije redakcije. preštampan ålanak o samoubistvu dvoje zaqubqenih iz Politike. objavqena su još dva pisma malih Obrenoviãa."118 Rastko Petroviã je veã u svome eseju H elioterapija afazije 119 istakao da „od stalne upotrebe jedne reåi. tom I. U åetvrtom broju. zapis kako prosi prosjak. Taj neizrazivi veliåanstveni Pakao izmeðu nas na zemqi. Ta ogromna åeÿwa za stvaralaštvom. od upotrebqavawa wenog za najrazliåitije pojmove. iza znaåewa je utisak koji je još širi. maj 1923. Dostojevskog. u sedmom broju sastavi gluvoneme dece sadrÿe niz gramatiåkih nepravilnosti. iza utiska se širi paÿwa. osveÿiti. koje upuãuje izvesni N. 11. N. 118 119 . zajedno sa pismom pod naslovom Boÿiã u progonstvu F.: „Uvek ta wihova nepojmqiva privrÿenost za ÿivot. preporoditi". Misao. Artura Remboa i Ÿaka Vašea. 362. Interesovawe Rastka Petroviãa za takve jeziåke nepravilnosti kao izvor stvaralaåke snage jasno se vidi u wegovom programskom tekstu Uvod u sedmom broju. Izbor. 16. 121 Isto. slepih. koje nisu napisali kwiÿevnici. objavqena su pismo srpskih vojvoda Proti Mateji. Matica srpska — Srpska kwiÿevna zadruga. iz paÿwe podsveSvedoåanstva. pismo seqanke iz Baåke. u kome su objavqeni prilozi gluvonemih. u petom broju objavqena su tumaåewa snova iz dela O niro kritika (Sanovnik) Artemidora iz Efesa. seãawa i pesme slepih. Gorenavedeni prilozi. U osmom broju objavqena su još dva pisma: jedno nalik na uzbudqivu ispovest koje je napisao izvesni Popoviã iz Wujorka svojoj bivšoj ÿeni i drugo. sveska 82. pismo samoubice. što je odraz åvrstog stava redakcije åasopisa da se kwiÿevnost što je moguãe više pribliÿi našem golom ÿivotu. od asocijacija sa sliånim stalno reåima i oblicima. U šestom broju nalaze se sastavi umobolnih i ispovest javne ÿene. februar 1925.359 mentarnog karaktera. Beograd. 7. u bloku „šest pisama". pismo poginulog pilota. u petom broju. reå najzad poåiwe da gubi svoje direktno i osnovno znaåewe". kao i ålanak o xelatu koji nudi svoje usluge u Poqskoj. U sedmom broju objavqeni su sastavi i dnevnici gluvonemih uåenika. od wenog stalnog sliånog poloÿaja u reåenici. sa svim jeziåkim greškama. zatim pisma kwiÿevnika Edgara Poa.121 U reåima senzaciju slabi logiånost i konvencionalnost. Na primer. koja je preciznija i taånija. Rastko Petroviã u tom tekstu tvrdi sledeãe: „Iza reåi postoji znaåewe koje je šire od we. što nas podseãa na razgraðivawe jezika koje su smelo sprovodili dadaisti i drugi avangardni pesnici. 120 Isto.120 i smatrao je da bi se mogao „postaviti åitav sistem kojim se jedna reå moÿe izleåiti. Novi Sad 1958. dnevnik osuðenika. U kwizi Rastko Petroviã. 361. Zato se iz deåje perspektive moÿe dospeti do sveÿije senzacije stvarnosti. 1. Pored toga. pismo knegiwe Qubice kwazu Milošu. jasno nam pokazuju teÿwu ka vankwiÿevnom. prenet iz lista Rabotnik. qubavno. umobolnih i dr.

Gorkog. o tici. Takva teÿwa prisutna je takoðe u mnogobrojnim esejima japanskog dadaiste Ðuna Cuðija. . kao što se vidi u tekstu Krv razuma Marka Ristiãa. u kome se govori o nadrealistiåkim pesniåkim postupcima kao što su automatizam ili 122 123 Isto. dok su iz ruske kwiÿevnosti objavqeni odlomci Dostojevskog. o etici. koji se odraÿava u stvaralaštvu. tekst ne mora da bude poznat ili od nekog osobitog kwiÿevnog znaåaja. Esej je veoma bitan ÿanr Svedoåanstava. Ovi tekstovi nas podseãaju na srodne eseje Tomojošija Murajame ili Kjoðira Hagivare iz åasopisa Mavo. Mada u japanskim avangardnim åasopisima teško da bismo mogli naãi programski tekst u kome se teorijski rasvetqava govor qudi sa fiziološkim ili mentalnim ošteãewima ili govor deteta. veã zavisi od teme pa moÿe da bude neki zapis ili liåno pismo. Prevodi su prisutni u svakom broju Svedoåanstava. prevedene sa poqskog i litvanskog. Dakle. utroba iz koje izlaze veånosti. veånost. u kojima se mešaju teorijski i poetski elementi. prevodi su tesno povezani i sa osnovnom temom svakoga broja. Dostojevski. a u šestom i sedmom broju eseji su pod naslovom Uvod da se åitaocima teorijski otkrije namera uredništva. u kome se reåeniåni ålanovi (objekti) rimuju: „Reå je o estetici. Nuvoa i Ujeviãa spaja boemski ÿivot. Beograd."123 I autobiografski elementi i mešawe proznog i stihovnog. Ima i stilskih odlika koje su karakteristiåne za stihovni tekst. seãawe na trbušni ÿivot. predstavqen je u okviru teme Ujeviã u prvom broju. ali åesto na poetski naåin. Rembo. Meðu wima su skoro svi kquåni pisci koje su francuski nadrealisti nazvali svojim preteåama (Rembo. decembar 1924. Bloka i dr. br. ipak „ludilo" i „detiwstvo" bili su bitni elementi poezije N. Ÿermen Nuvo. reåenice bez predikacije. U slovenskom broju nalaze se narodne pesme. U nekim tekstovima pisci se koriste rimovawem. 6. Odlomak iz Venåawa neba i pakla V. 21. Time se ÿelela postiãi realnost ili autentiånost višeg stepena. Po i V. nesvest. Nuvo. åiju je pesmu Ruke preveo Rastko Petroviã. Iz francuske kwiÿevnosti zastupqeni su Paskal. Ÿak Vaše. Takahašija. 4. Åeste su imenske reåenice.360 sni ÿivot. francuski pesnik Ÿermen Nuvo. Po i Blejk). u kome se nalazi punija istina o ÿivotu. Blejka objavqen je u treãem broju. Ãuje ili S. Vaše. oåigledno. Na samom poåetku skoro svakoga broja nalazi se programski tekst. Svedoåanstva. Blejk. Gogoqa. nuÿde da se naðe još nešto šire od najšireg!"122 Ideja da je svet iza reåi širi od same reåi upuãuje od konceptualnog ka nekonceptualnom svetu. Na primer. 367. koji se bavi pesniåkim odricawem. U proznim tekstovima autobiografski elementi jedna su od znaåajnih odlika. Sa engleskog su prevedeni E. Tolstoja. zajedniåka je osobina koju nalazimo i u japanskom dadaistiåkom romanu Dada Šinkiãija Takahašija. Mada se u izboru primeãuje uticaj tadašweg francuskog nadrealizma. A.

a E. Ima i amaterskih radova. Pikasa. zagledana u daqinu sa prekrštenim rukama. godine. koji je liåno poklonio R. koji objavquje i tekstove vezane za proroåanstvo i tumaåewe snova. veã su birani prema osnovnoj temi svakog broja. nema napretka ni åovekovog postojawa: „Dobro je Nebo. a u petom broju (Boÿiãni). U Svedoåanstvima nema kolumne ili odreðene rubrike u nastavcima. meðu kojima je i Kjoðiro. decembar 1924). a treãa ÿena. a objavqivawe kwiÿevnih tekstova bila je praksa koja je dopuwavala to prouåavawe. 15. br. Japanski avangardni pisci prevoðewem su se bavili uglavnom sa ciqem da upoznaju åitalaåku publiku sa savremenim pesmama iz odreðene kwiÿevne orijentacije kojoj je i sam åasopis pripadao. veã je prednost davao prouåavawu pojedinih tema. zastupqenog u ovom åasopisu. Isto. 14. druga leÿi na travi sa kwigom u ruci.361 medijumsko pisawe."124 Wegov stav da razum osiromašuje bogatstvo našeg saznawa ima dodirnu taåku sa nadrealistiåkom idejom: „Da su prozori saznawa oåišãeni. O Ÿaku Vašeu. U prevedenom tekstu Blejk istiåe vaÿnost „suprotnosti". Osim deåjih crteÿa. Poa. prema wemu. veka. objavqeni su radovi zatvorenika. radošãu i svetlostima. umobolnih i glu124 125 Svedoåanstva. Jer åovek je samog sebe zatvorio da više ne vidi do kroz uske pukotine svoje peãine. preplavqen zanosom."125 Pesma Pijani brod A. ali vijugavi beskorisni putevi su baš putevi genija. redakcija nije sluåajno odabrala za osmi broj. niti za odreðeni period. — onakva kakva je — beskrajna. A. Ovaj åasopis nije bio zamišqen kao mesto okupqawa kwiÿevnika odreðenog kwiÿevnog pravca. 11. koju je preveo Rastko Petroviã u treãem broju. takoðe je Ãuja pomiwao u svome dnevniku u nekoliko navrata. odigrala je vaÿnu ulogu kada se Ãuja udaqavao od dade. U drugom broju (Slovenski) objavili su reprodukciju jedne slike panåevaåkog prote Konstantina Arsenoviãa iz 19. decembar 1924. Ne objavquju se informativni tekstovi u kojima åitaoce upoznaju s aktivnostima i dogaðajima vezanim za redakcije. U wemu su tri nage ÿene sa dugom kosom: jedna gleda nebo u vodi. Petroviãu. 4. nalazi se crteÿ Andrije Rajåeviãa (1649) pod naslovom Borba åoveka sa zodijakom. naroåito od šestog do osmog broja. Sliåni ureðivaåki princip vaÿi i za likovne priloge. i japanski kwiÿevnik Omi Komaki piše esej pod naslovom Åovek po imenu Ÿak Vaše u åetvrtom broju åasopisa Mavo (1. svaka bi se stvar pokazala åoveku. U osmom broju crteÿ P." Negirajuãi utilitarnost. Remboa. oktobar 1924). bez koje. Beograd. saradnike ili uopšte za savremenike. sa temom Raj. zlo je Pakao. preštampan je iz drugog broja nove serije Puteva iz 1923. Ali retko bismo našli neki japanski mali åasopis u kome su prevodi organski povezani sa odreðenom temom. Ovaj prizor. koji nisu bili vezani ni za odreðene savremene pravce. tvrdi sledeãe: „Kultura seåe prave puteve. åije je pismo objavqeno u åetvrtom broju Svedoåanstava (21. stoji na obali. . Dostojevski je pisac koji je snaÿno uticao na japanske avangardne pesnike.

dakle.. Najpre je to odlomak iz kwige Jedan primer medijumskog pisawa i automatizma F. Meðutim.362 vonemih. bez sumwe. svakako je odigrao kquånu ulogu. treãi broj. priviðewe. koji teorijski objašwava osnovne stavove iz Bretonovog manifesta. br. Likovni i tekstualni prilozi. 5. imali su komplementarni odnos: dopuwavali su se meðusobno. . — ona dopuštaju svojim saradnicima beleÿewa o nadrealizmu. Kao što je Ristiã u gorenavedenom tekstu spomenuo. broja)". kao i pobijawe wegovo (završena beleška 3. Kao što je dada imao budistiåki element. bez ijednog suvišnog priloga. gde se sa medicinskog stanovišta ukazuje na nedostatke i medijumskog i automatskog pisawa. san. U petom broju Ristiã u prikazu francuskog åasopisa La Révolution Surréaliste (Nadrealistiåka revolucija) odgovara na prethodni Petroviãev tekst: „Svedoåanstva nisu glasilo nadrealizma u Jugoslaviji i ne ÿele to biti. objavquje dva teksta koji negativno ocewuju upravo automatsko pisawe. predstavqaju jednu skladnu tvorevinu: ona odraÿava novi vid kwiÿevnog mišqewa i kwiÿevne prakse. Zatim Rastko Petroviã u tekstu Ÿivo stvaralaštvo i neposredni podaci podsvesti daje takoðe negativno mišqewe o wima sa kwiÿevnoteorijskog gledišta. Svi brojevi skupa uzeti. Prouåavawe onih pojava koje se ne mogu razumom otkrivati kao što su podsvest. znaåajno mesto u koncepciji Svedoåanstava. emocije itd. qubav. i treãe: ÿeleãi da ostanu svedoåanstvo eksperimenata i idealizma našeg vremena. karakteristiåno za francuski nadrealizam. u Svedoåanstvima nije prisutno. 15. bez komentara. 1. prvi broj francuskog åasopisa Nadrealistiåka revolucija objavio je autentiåne novinske ålanke o samoubistvima. da bi što bogatije i slojevitije prikazali datu temu. zajedno sa Ristiãevim prvim pokušajem automatskog pisawa Primer. iako u naåelu nije pripadao nijednom poretku. pri samom poåetku. Zanimqivo je da okretawe Istoku. Remona i Pjera Ÿanea. pribliÿavawe samom ÿivotu — mogli bismo reãi da su to odlike nadrealizma. koji su ureðivani strogo prema izabranoj temi. u moã misli. što je sigurno dalo podsticaje za teme i sadrÿaj šestog. u prenošewu nadrealistiåkog iskustva u srpsku kwiÿevnost. Ali je zanimqivo da je meðu saradnicima u vezi s tim voðena i polemika. i nadrealizam se zanimao za Istok. Åasopis koji je poåeo da izlazi samo mesec dana nakon što je objavqen Bretonov Manifest nadrealizma. Prvi broj Svedoåanstava donosi ålanak Nadrealizam Marka Ristiãa. Treãi broj Nadrealistiåke revolucije bio je tematski posveãen vrednostima istoåwaåkih kultura. interesovawe za fiziološku i mentalnu abnormalnost.126 Pa ipak. prvo: svesni da su pozitivistiåka rešewa nedovoqna. drugo: verujuãi u poeziju Sna nad ÿivotom. Beograd. usmerenost na vankwiÿevne pojave. ali je prirodno da. a fotografija ÿene sa tetovaÿom dokazuje wihovo interesovawe za supkulturne pojave. januar 1925. ludilo. sedmog i osmog broja Svedoåanstava. ako ih ovaj privlaåi. Polazi se od uverewa da se tvrðava svih nada nalazi u 126 Svedoåanstva. nadrealistiåke ideje imale su.

131 Dok je Zenit. koga su sa pogrešnom dijagnozom smestili u beogradsku ludnicu. Beograd. 131 Up. Maurice Nadeau. 14. 1. 10. Zenit. Inada i K. odnosno o Miroslavu Feleru. nadarenom piscu. sinu uglednog zagrebaåkog fabrikanta. u otkrivawu još nedovoqno otkrivenih poqa åovekovog postojawa po127 Up. br. 115. Jedino se u Ujeviãevom eseju Beleške iz kafane Topole. 2. broju Zenita. Miciã je objavio ålanak Pesnik u ludnici. 36. nego je samo ponavqao ideju o „balkanizaciji Evrope". Paris 1945. podseãa na Ãujinu poeziju. u kome oštro napada redakciju Svedoåanstava i bolniåke lekare koji su joj ustupili graðu za šesti broj. 2. aprila 1925. Miciã tu saradnike Svedoåanstava naziva snobovima. preveli na japanski S.363 Aziji. Miciã otkriva da je reå o wegovom poznaniku. Luj Aragon je u predavawu koje je 28. koji je izašao oktobra 1925. . […] — a sloboda nada svime (i to bi…!!) […] Da Azija bude svetlosna kako je ranije bila —.130 U Svedoåanstvima postoji åeÿwa za nepoznatim krajevima. da donose plodove. ili u pesmi Aleksandra Vuåa Kolebawe u petom broju (2).128 Autor se tu koristi pozajmqenicom iz japanskog jezika koja znaåi 'car'. 1. Shichosha. koji je u Ristiãevoj pesmi Boÿiã qubavi u treãem broju (12) prikazan na granici smrti i ÿivota. da zora bude preporod svetlosti sunca. Osava. Vreme izlaÿewa Svedoåanstava podudara se sa periodom kada åasopis Zenit više nije donosio ništa novo."129 A u Ristiãevom tekstu Nadrealizam iz prvog broja Svedoåanstava jedva primeãujemo jedan jedini. objavqenom u drugom broju. 10. u šestom broju (9—12). br. kao što su egipatska i azijska. a lekare diletantima. 128 Svedoåanstva. U 36. nalazi reåenica „I to bi imalo biti posveãeno Mikadu!!". decembar 1924. A isticao je nove moguãnosti vanevropskih kultura. a naroåito zbog odlomka iz romana Vampir. 17. Taj nepoznati svet. N. dotle su Svedoåanstva. 129 Isto. kao nastavak „sumatraizma" Miloša Crwanskog. Izdawe na japanskom: Shururearisumu no rekishi. što se vidi u Dedinåevim stihovima u prvom broju (7). a dan wegovo blistavo oåitovawe" (I to bi…!!). kao internacionalna revija koja je dobijala kwiÿevne i likovne priloge od svetski poznatih avangardnih umetnika. br. sa jasnom teorijskom orijentacijom. objavqenog pod inicijalima F. Historie du surréalisme. godine odrÿao u madridskom studentskom centru negirao tekovine zapadwaåke civilizacije i åak kazao da je izreåena smrtna presuda zapadnom svetu. posle svoje konstruktivistiåke faze prelazio na jednu iskquåivo geopolitiåku ideju. Tokyo 1966. U tom tekstu nalazimo okretawe Aziji kao novoj nadi: „Mi hoãemo da Azija dobije novi jasni smisao — i da progovori mnogozvuåno — jezikom Pravde i Istine. br. i to slikovito upotrebqen izraz samurajski („dosta sa krokodilskim zubima na oklopima samurajskih ratnika"). 130 Svedoåanstva.127 U Svedoåanstvima ne primeãujemo interesovawe za Istok.

Åasopis je negovao i kwiÿevni eksperiment. Ali kada se poredi japanska nadrealistiåka kwiÿevna praksa sa pesnicima iz Svedoåanstava. Gewitsu. Meðutim. Stvarnost (Shi. i kao rezultat toga nalazimo „kino-poeziju" („sine poem"). veã ga doÿivqavaju kao svoj iskonski zaåetak. bivši futurista. A ålanak Lewin Maksima Gorkog. Bretona. Tamocu Ueda (Tamotsu Ueda) i bivši mavoista Kenkiãi Hašimoto. Ovde su objavili prvi japanski nadrealistiåki manifest na japanskom i na engleskom jeziku. O zbivawima u francuskom nadrealizmu Nišivakijevi uåenici su dosta precizno i verno obaveštavali Japan. . nedostajao je pogled na društvo. Slovenskom. zatim åitaocima predstavqa Golov nadrealistiåki manifest. saradnici uopšte ne istiåu superiornost slovenstva nad evropskom civilizacijom. Majutsu. Zatim. Teorija (Bara. drugi nadrealistiåki åasopis Sunce kostima (Isho no taiyo) objavio je prevod Golovog nadrealistiåkog manifesta u svom petom broju (april 1929). Gakusetsu). Wima se pridruÿuju i pesnici Kazuhiko Jamada (Kazuhiko Yamada) i Seiãi Fuÿivara (Seichi Fujiwara). delovao je Mavo (od jula 1924. koji je saraðivao sa Zenitom. P. pod novim pseudonimom Kacue Kitasono (Katsue Kitasono). Åasopis prvi put upoznaje japanske åitaoce sa francuskim nadrealizmom 1925. 1928—1932). koji se vratio u Japan iz Londona. do avgusta 1925). koji su poslali neposredno pariskim nadrealistima. objavili su svoje stihove mladi pesnici Tošio Ueda (Toshio Ueda). kao što je veã Kambara zapazio. u kome je pokušao da spoji larpurlarizam sa socijalnom angaÿovanošãu. ali on ne sadrÿi nijednu zajedniåku karakteristiku s nadrealizmom. objavqen u tom broju.364 novo povratila poeziji metafiziåku i mistiåku dimenziju. koja se koristi kimematiografskim postupcima. Elijara i A. da bi pokrenuli drugi nadrealistiåki åasopis Ruÿa. zamerajuãi na udaqavawu od realnog sveta i nedostatku klasne svesti. koja ãe se još aktivnije baviti prevoðewem teorijskih tekstova vezanih za nadrealizam. Japanskim nadrealistima. ne sadrÿi politiåki veã qudski pristup. Meðu japanskim efemernim åasopisima. do februara 1928. da bi onda sƒm pokrenuo åasopis Poezija. koji je postao predavaå engleske kwiÿevnosti na univerzitetu Keio. jasno se vidi ono što mawka u japanskom pokretu. U drugom broju. U prenošewu nadrealizma najveãu zaslugu imao je pesnik Ðunzaburo Nišivaki. okupio je studente koji su kao mladi pesnici pokrenuli nadrealistiåki åasopis E stetizam kwiÿevnosti (Bungei tambi). meðu kojima je i Bretonov nadrealistiåki manifest. Pesnik Jukio Harujama (Yukio Haruyama) pokrenuo je reviju sa nadrealistiåkom orijentacijom Poezija i poetika (Shi to shiron. godine. Nišivaki. za vreme izlaÿewa Svedoåanstava. u kome je predstavio nadrealizam kao nadnaturalizam. Nišivaki analizira razliku izmeðu Bretonove i Reverdijeve poezije. 1930—1931). ovaj åasopis je oštro kritikovao jedan od wegovih saradnika Tai Kambara. u åasopisu Mita kwiÿevnosti (Mita bungaku) objavio je ålanak Profanus. Godine 1926. gde je boravio od 1922. Aragona. godine: pored prevoda tekstova L. Magija. On je izlazio od novembra 1927.

. koje nije mogao da sjedini ni åasopis Poezija. Nama je data tehnika da donosimo graðu kroz åula. Setimo se da ni koncepcija åasopisa Poezija i poetika nije imala društvo u svome vidiku. Ova åiwenica produbiãe pukotinu izmeðu „umetniåke struje" i „socijalne struje". a pesnici Svedoåanstava imali su avangardno iskustvo iz prethodnog åasopisa Putevi. Shichosa. Nihon cho gewitsu shugi shiron (O japanskoj nadrealistiåkoj poe ziji). 100—101. odnosno razvoju åulnih sposobnosti. deåji sastavi."133 Proza O pšti podaci i ÿivot pesnika Rastka Petroviãa. Drugim reåima. snovi. bivšeg mavoiste. Meðutim. Tokyo 1966. poåiwe kwiÿevnoteorijskim raz132 Kaichi Nakano. Kwiÿevnik Jošihisa Curuoka (Yoshihisa Tsuruoka) u svom delu O japanskoj nadrealistiåkoj poeziji istiåe da u kwiÿevnoj praksi japanskog nadrealizma uopšte nema „nasilnog razgraðivawa sintakse": pesme su veãinom napisane u duhu „estetike tradicionalne lirike". narodno stvaralaštvo. nagon i automatsko pisawe iz Evrope. 133 Joshihisa Tsuruoka. Ali nisu se zanimali za dokumentarnost tog pokreta: u wihovim åasopisima nema vankwiÿevnih tekstova kao što su pisma. ukquåio se u nadrealistiåki pokret. Za wegov nastanak postojala je jasna istorijska pozadina. Japanski mali åasopisi sa nadrealistiåkom tendencijom od mavoista su nasledili internacionalni karakter. U našoj zemqi. razmewujuãi kwiÿevne tekstove s autorima iz srodne kwiÿevne orijentacije. Stvarnost: vihori nacionalistiåke tendencije uoåi Drugog svetskog rata potisnuli su nadrealistiåki pokret."132 Manifest potpisuju Kacue Kitasono. […] Proslavqamo vrlinu zasiãewa. koji bi mogli da nam otkriju kolektivne i åak istorijske podsvesti. U Francuskoj nadrealizam su pokrenuli pesnici sa dadaistiåkim iskustvom. Japanci su preneli nadrealistiåke elemente kao što su podsvest. koja nam više ništa ne ograniåuju. kao i tehniku pisawa. Na istom mestu tvrdi i sledeãe: „Francuski nadrealizam iza sebe je imao nemir izazvan Prvim svetskim ratom i tradiciju koju treba negirati. Tai Kamabara.365 što dobro pokazuje japanski nadrealistiåki manifest: „Dolazi krštewe nama koji smo otpevali pohvalu razvoju nagona za umetnošãu u nadrealizmu. 19. objavqena u treãem broju Svedoåanstava (1—6). dnevnici. Niti ima interesovawa za religiju. zapis umobolnih ili javnih ÿena. mi koji nastavqamo nadrealizam. osim Hašimota (kasnije pod pseudonimom Kitasono). meðutim. Tokyo 1986. Hobunkan. åija su središta bili åasopisi kao što su Škola (Gakko) i Gong (Dora). da bi kasnije prešli uglavnom na poeziju anarhizma. ali je upravo on bio taj koji je zamerio pomawkawe socijalne svesti kod japanskih nadrealista. suštinski je nedostajala takva pozadina. sa futuristiåkim iskustvom. pokretaåi japanskog nadrealizma bili su mladi studenti bez prethodnog avangardnog iskustva. Moderunizumu shi no jidai (Vreme poezije modernizma). nisu imali nameru da ukquåuju autentiåne elemente našeg golog ÿivota. Tamocu Ueda i Tošio Ueda. Pesnici kao bivši avangardni umetnici iz ranijeg perioda bili su socijalno svesni.

pomerili su kwiÿevnost od rušewa tradicionalnog ka stvarawu novog. objavqenog u petom broju. shvativši stvarnost kao jedan veoma sloÿen sistem koji se sastoji od uzajamnog odnosa izmeðu kolektivnog sveta i individualnog (svesti i podsvesti). Ãiba je ocenio da je Nišivaki „sjedinio esenciju tradicionalnog pojma lepog sa Istoka i sa Zapada. meðutim. nije imao nameru da u svoje delo ukquåi društvene okolnosti ili istorijsku pozadinu. Pesnici Svedoåanstava — kao što se vidi iz teksta Proroåanstva. Šinkiãi. konaåno je sagradio svoju poetiku. „Nishiwaki Junzaburo to shururearizmu" („Ðuzanburo Nišivaki i nadrealizam"). u kwizi Nihon kindai bungaku no hikakubungakuteki kenkyu (Komparativno prouåavawe o japanskoj modernoj kwiÿevnosti). Junzaburo Nishiwaki. i to iz ugla egzistencijalizma". mogli bismo zakquåiti da postoji izmeðu „wega" i vremena interaktivni odnos. Chikuma shobo. 4. u kome Rastko Petroviã istiåe: „Mi verujemo u novo carstvo oseãawa. koji je potisnuo talas konstruktivizma. 1. niti da ih kwiÿevnoteorijski integriše. dobra poezija je 'raskoš ništavila'. I dok je bogohuqewe bilo karakteristiåno za prethodne avangardne pesnike. U Japanu je recepcija nadrealizma donela prave plodove kasnije. Osim toga. U ovoj prozi „on" (alter ego) i vreme koje ga okruÿuje tesno su povezani u interaktivnom odnosu. 443. åini se. Izmeðu srpskog i japanskog pisca. u Svedoåanstvima je religija ponovo postala zanimqiva kao odraz kolektivne podsvesti. U Šinkiãijevom autobiografskom romanu Dada. ako Šinkiãijevo ludilo shvatimo kao odraz vremena. januar 1925. 304. Shimizu Kobundo. koji je pokušavao da u svojim stihovima sjedini helenski svet shvaãen po naåinu Xona Kitsa i imaÿizam. Nišivaki. Tokyo 1968. Sen'ichi Chiba. Pesnici Svedoåanstava.135 Kao što nam nagoveštava kquåni izraz qubav i revolucija. br. Tokyo 1971. smeštajuãi taåku gledišta u treãe lice jednine. nisu prihvatili takav pogled na kwiÿevnost. ima se utisak. postoji suštinska razlika kako u shvatawu odnosa kolektiva i jedinke tako i u pogledu na prirodu. dok ih je veoma malo u Petroviãevom tekstu. dok japanski pesnici. nadrealisti su kwiÿevnost shvatili kao interaktivni odnos meðu spoqnim i unutarwim svetovima. kao što se vidi u pogovoru za wegovu Poetiku (Shigaku."134 Smatrajuãi Nišivakijevu poetiku eklekticizmom. zatim prelazi na autobiografski opis. da bi se stvorio utisak objektivnosti. 136 Svedoåanstva. u kojoj se vraãa i budizmu. 5. Pesnici Svedoåanstva bili su svesni tog uzajamnog odnosa. tek posle Drugog svetskog rata. ponovo doÿivqavaju patos. Beograd. Tekst se završava autorovim zapaÿawem o sadašwem društvu i civilizaciji i åvrstim stavom o odricawu od spoqnog bogatstva svoga ÿivota „u velikome trenutku". 134 135 . nakon što je preÿiveo Drugi svetski rat. uma i dubokih nagona"136 — rasvetqavajuãi tamu åovekovog unutarweg sveta. Shigaku (Poetika). kod Šinkiãija nalazimo više opisa prirodnih pojava. 1963): „Poetika je uåewe o veliåanstvenosti 'ništavila'.366 matrawem.

but also the differences in the reception of European avant-garde movements in one and the other literature. iako ih nisu sistematski analizirali u teorijskim tekstovima. editorial policy and literary works. Putevi/Roads (Belgrade) and Svedoåanstva/Testimonies (Belgrade). i japanski pesnici su u svojoj kwiÿevnoj praksi ukquåivali detiwstvo. The paper discusses parallel phenomena in very distant literatures (both spatially and traditionally) like the Japanese and Serbian ones. Pa ipak. Uprkos tome. . including the translated literature present in them. Red and Black (Tokyo). izvesna zajedniåka atmosfera obavijala je zemaqsku kuglu od Zapada do Istoka. ludilo i abnormalne pojave kao kquåne motive. paying special attention to their programme. Kayoko Yamasaki COMPARATIVE DESCRIPTION OF JAPANESE AND SERBIAN AVANT-GARDE MAGAZINES Summary This paper deals with the comparative analysis of Japanese and Serbian avant-garde magazines: Mawo (Tokyo).367 U japanskoj poeziji u procesu usvajawa nadrealizma nije se mogla pronaãi dodirna taåka izmeðu unutarweg i spoqnog sveta: pesnici su bili i daqe podeqeni izmeðu onih koji su socijalno angaÿovani i onih larpurlaristiåki nastrojenih.

.

episkop.PRILOZI I GRAÐA UDC 821. jula 1893. Pismo je pisano 2. Kragujevac 1999. septembra 1920 (v. izazvalo i odgovarajuãe politiåke nesporazume izmeðu Srba i Hrvata. istupao kao poslanik u korist priznawa ravnopravnosti srpskog i hrvatskog naroda u vreme Zadarske revolucije 1905.41-6 PISMO MITORPOLITA MITROFANA BANA DR ÐURI VUKOTIÃU Uspomeni Boška Petroviãa Dejan Medakoviã Dobrotom novinarke gospoðe Vjere Vlahoviã u moguãnosti sam da objavim jedno veoma zanimqivo pismo crnogorskog mitropolita Mitrofana Bana1 dr Ðuri Vukotiãu. Ålan srpskog poslaniåkog kluba u Saboru Dalmacije. pri svakoj rijeåi hvaqahu Bokeze i Vas liåno govoroãi: „Bokezi su nam obraz osvijetlili — Vukotiã je junaåki ošamario neprijateqe Srpstva"! 1 Mitropolit Mitrofan (u svetu Marko Ban) roðen je u selu Glavatima. advokat u Kotoru i politiåar. svaki na svoj naåin. sasvim razumqivo.3 to je bilo prilikom Gunduliãeve proslave u Dubrovniku! Svi Srbi. 3 Mitropolit Ban je rodom Grbqanin. Grobna mesta srpskih arhijereja. 102—103). taånije sve one borbe vezane za wihovu nacionalnu afirmaciju. na Cetiwu. Osnovno pitawe odnosilo se na nacionalnu pripadnost Ivana Gunduliãa koga su oba naroda proglašavali svojim pesnikom. 15.163. . neposredno posle odrÿane proslave povodom otkrivawa spomenika Ivanu Gunduliãu u Dubrovniku. Ono glasi: Dragi Ðuro! Ikada. Kako pismo Mitrofana Bana verno odraÿava politiåke prilike kod Srba i Hrvata. Umro je na Cetiwu 30. 2 Dr Ðuro Vukotiã. marta 1841. koji su onoga puta ovamo izlazili. ako sam se obradovao åasti i poštewu diånije Bokeza u opãe i milijeh mi Grbqana na osob. donosimo ga u celini. Sava. Bila je to prilika da predstavnici srpskog i hrvatskog naroda. opština Grbaqska. odaju poštu velikom pesniku.2 advokatu u Kotoru i poslaniku na dalmatinskom Saboru. što je.

da je on veã i dijete odredio. ako se zato drugome kome nijeste obratili veã do sada. ðe su nas svi doåekali pozdravima i sa zvonima pravoslavne crkve ispratili. koja je izvirala iz åistoga srpskoga bratoqubqa i odanosti ka zemqi kojoj ja sluÿim. Sa Budvanima zajedno bijaše i lijepa kita našijeh Grbqana od Pobora i Majina. 157). episkop. slavna je Boka i weni junaåki sinovi. u selu Miqaniãima u Hercegovini.. duboko me ganula!! Ja sam im se sa mojijem u Hristu bratom. zaista niko radosniji od mene! Moja duša u radosti plivaše i u tome entuzijazmu promislih: ÿiva je moja mila domovina. 6 Reå je o dr Lazaru Tomanoviãu (1845—1932). Tomanoviã kazao — dodavši k tome i to. februara 1903. nav. Kosanoviãem svesrdno zahvalio. januara 1839. d. koji se bijahu vratili iz Dubrovnika. u kojoj su me izvozili na kraj. G. Cetiwe 1895.4 Ta wihova dobrota. Istina — da ãe teško biti pri onoj navali tako komodno mjesto naãi. Takvu moralnu pobjedu stekoše Grbqani Vašom — dragi Ðuro mudrošãu.6 da mu naðe jedno dijete u smislu u kome je i Vama govorio — pošto mi je to G. Grbqani su jako tijelo i ono ãe svagda biti moãno dokle bude imalo mudre glave koja ãe im upravqati. godine. Proslavna Spomenica åetiristogodišwice O bodske štampari je. Svijem putem od kuãe Radanoviãa do Troice srijetao sam slavqenike Gunduliãeve proslave i od sviju slušao dobre glasove o Vama i Bokezima. 7 O celoj proslavi v. za koje neka vam je vjeåita blagodarnost. proslave Obodske štamparije7 doãi ovamo? Kod mene ãe biti veãi broj „gostiju" sveštenika samijeh. pošto viðahu junaåku wenu zastavu na katarci parobroda. Najverovatnije. te su barjacima okiãenima barkama stali okolo parobroda i gromoglasno pozdravili mene i moga kolegu G. po tome ja sam se uzdrÿao. da o tome ništa kwazu ne govorim. 5 Dr Bogdan Medakoviã. da Vam po moguãstvu naðem mjesto. koji se iz Dubrovnika onog dana vraãahu. Lazaru Tomanoviãu. advokat i srpski politiåar (1854—1930). gde je ÿiveo kao umirovqeni mipropolit (v. Ali opet ja bih se postarao. god. kulturnom radniku i politiåaru. zahtev se odnosi na izbor nekog „Privrednikovog" pitomca. s obzirom na to da je Medakoviã bio i jedan od osnivaåa ovoga društva 1897. Uåesnik srpske Zadarske revolucije 1905. te Vas jednoga (i ako najmilijega) ne bih ÿelio meðu nama mantijašima priåisliti. Mitropolita Kosanoviãa. ali uåinio bih sve ono što se uåiniti moÿe. Medakoviã5 (koga ja nijesam imao åast viðeti) preporuåio je ovde G. Budvani takoðe poslali su mi pristojno spremqenu barku. . Jedno vreme bio je predsednik vlade u Crnoj Gori. predsednik Hrvatsko-srpske koalicije i Hrvatskog sabora 1908— 1918. Sava. namjeravate li prilikom nastupajuãe 400. Kad sam parobrodom prispio pod Budvu došli su Paštroviãi. Roðen je 27. Umro u Ulciwu 13. Ništa mi ne javqate. koji su se o Vama i Bokezima ovde crnogorskim sokolovima pronosili. 4 Reå je o dabro-bosanskom mitropolitu Savi Kosanoviãu. Doktor B.370 Ko je mogao biti radosniji pri takvima glasovima.

371 Javite mi dakle što preðe. Proto Gav. Rucoviã8 ili drugi koji sveštenik Grbaqski? U takvome smo velikome poslu sada više nego ikada. . da sam jedva uluåio priliku da Vam pišem. kao i to: oãeli doãi G. proti Gavrilu Rucoviãu. Do viðewa najqubeznije Vas pozdravqam imajuãi åast biti Cetiwe 2/7 1893 Vaš iskreni poštovateq Mitropolit Mitrofan Ban 8 Reå je o grbaqskom svešteniku.

163.41-95 PRED RUKOPISOM KOMEDIJE DVA VESEQA MILUTINA ILIÃA Goran Maksimoviã U srpskoj kwiÿevnoj istoriografiji postoje oskudna saznawa o kwiÿevnom i komediografskom radu Milutina Iliãa (Šabac.41-22 821. a zatim iste godine i kao posebna kwiga u izdawu Matice srpske u Novom Sadu). godine. nalazi u Rukopisnom odeqewu Matice srpske u Novom Sadu. Osnovana je pretpostavka da je. (Svi kasniji citati komedije Dva veseqa preuzeti su iz navedenog rukopisa. signatura broj M 8975. godine). a o tome da su zaista postojale. Potrebno je. 2 Milutin Iliã. 821. rukopis autora. Za wih se dugo vjerovalo da su izgubqene. tako da je ovaj srpski kwiÿevnik danas poznatiji kao najstariji brat Vojislava Iliãa (1860—1894). naglasiti da u savremenoj kwiÿevnoj istoriografiji postoje izvjesna neslagawa i nedoumice i oko toga da li su Dva veseqa i Pevaåko društvo jedno ili dva komediografska djela Milutina Iliãa. Boÿidar Kovaåeviã u predgovoru za roman Haxi-Diša 1 Paÿwu na postojawe rukopisa skrenula nam je dr Marta Frajnd. komedija u dva åina. 1892). Broj u zagradi nakon navoda oznaåava preuzetu stranu.163. Beograd 1954). ali bez spiska komediografskih lica.UDC 821.) . Novija istraÿivawa kwiÿevne zaostavštine porodice Iliã pokazala su da je rukopis komedije Dva veseqa saåuvan1 i da se u integralnom obliku. svjedoåile su zabiqeške Milana Saviãa (o komediji Dva veseqa u åasopisu Preodnica 1891. Milutin Iliã napisao najmawe još dvije komedije: Pevaåko društvo i Dva veseqa. Iliã (autorsko izdawe.163. Beograd 1891. godine. rodonaåelnika najznatnije kwiÿevniåke porodice u Srba. meðutim. 1856 — Kwaÿevac.2 Rukopis komedije Pevaåko društvo još uvijek nije pronaðen. Dva veseqa. 47.41-22-09 IliãM. Iz pišåeve rukopisne zaostavštine Jelena Šauliã je objavila „komediju u dva åina" Beograd pre bombardovawa u okviru kwiÿevne studije Milutin J. ROMS. pored navedenih tekstova. negoli kao pisac i kao komediograf. Za ÿivota Milutina Iliãa objavqena je samo komedija Novo doba (najprije u åasopisu Straÿilovo 1887. godine. te prvoroðeni sin srpskog pjesniåkog barda Jovana Iliãa (1824—1901). a zatim i u Letopisu Matice srpske 1894. o komediji Pevaåko društvo u åasopisu Straÿilovo 1892. I ovom prilikom se koristimo da joj se zahvalimo na tome.

". Pored navedenih komedija. Beograd 1954. 444. Iliã. koja kazuje o dramatiånim srpsko-turskim sukobima u Beogradu 1862. Dragutin Iliã.8 nema u sebi komiånih elemenata niti komediografskog zapleta. a u Straÿilovu za 1892. Paviã i Marjanoviã ne navode nikakve argumente za svoje tvrdwe. Zbivawa su mu smještena u Carigrad i Crnu Goru u prvoj polovini H¡ vijeka. o komediji Pevaåko društvo" (Jelena Šauliã. Srpska kwiÿevnost. 7 Milutin Iliã.3 Jelena Šauliã pretpostavqa da se radi o posebnim djelima. prema sudu Jelene Šauliã. godinu i beleške o svakoj od ovih komedija kao posebnoj u tadašwim kwiÿevnim åasopisima: u Preodnici za 1891. u pribliÿno isto vrijeme kad i rukopis komedije Novo doba. 8 Prvi åin komedije objavqen je za ÿivota Milutina Iliãa u nastavcima u Novom beogradskom dnevniku. 5 Milorad Paviã.4 Milorad Paviã u Sabranim delima Vojislava Iliãa (prvo izdawe u dvije kwige. 255—256. 8). kwiga 12. predstavqa prvo autorovo dramsko djelo. a zbog istorijskog konteksta i nekoliko ubistava na sceni prije ga moÿemo smatrati istorijskom dramom sa elementima tragedije. Beograd 1961. Vuk Karaxiã. Beograd 1981. Iliã. Beograd b.5 Petar Marjanoviã u kwizi Komedije i narodni komadi H¡H veka piše o tome sliåan naåin. priredio Petar Marjanoviã. a kao argumentaciju navodi posebne zabiqeške Milana Saviãa o svakoj od pomenutih komedija. kao što Boÿidar Kovaåeviã tvrdi. broj 146—148. ¡—¡¢. Beograd 1952. 31. drugi i treãi — 1039. to na izvjestan naåin potvrðuje i sam pronaðeni rukopis komedije Dva veseqa u kojem nema nikakvog pomena o dvojnom naslovu djela. Vuk Karaxiã. Milutin J. rukopis autora. Pošto je u pomenutu kwigu uvrstio komediju Novo doba u biografskoj zabiqešci o Milutinu Iliãu. Beograd 1987. pod naslovom Kraq Vojislav. 3 4 . åini nam se da je pretpostavka Jelene Šauliã najbliÿa istini i da se radi o dva posebna komediografska ostvarewa. Prosveta. onda je jasno Boÿidar Kovaåeviã. drugo izdawe u åetiri kwige. Drama. o komediji Dva veseqa. Uostalom. osim podnaslova koji upuãuje na to da se radi o „komediji u dva åina". Ako tome dodamo i åiwenicu da dramski tekst koji je objavila Jelena Šauliã pod pišåevim naslovom Beograd pre bombardovawa.374 Dragutina Iliãa osvrãe se ukratko i na kwiÿevni rad Milutina Iliãa i navodi Pevaåko društvo ili Dva veseqa kao jednu komediju.."6 Buduãi da Kovaåeviã. signatura broj M 8959. 6 Komedije i narodni komadi H¡H veka. „Izgleda da su Dva veseqa i Pevaåko društvo posebne komedije a ne jedna. Kraq Vojislav. 1887. Sabrana dela Vojislava Iliãa. predgovor. Milutin J. dramatski spev u tri åina. ispisuje i zabiqešku o Milutinu Iliãu. „prvi åin u godini 1036. Marjanoviã navodi: „Drama Kraq Voislav (1884) i komedija Pevaåko društvo ili Dva veseqa (podnesena Matici srpskoj na ocenu 1893) nisu dosad objavqivane. U prilog ovoj pretpostavci ide referat Milana Saviãa o komediji Dva veseqa u Letopisu za 1893. izdawe Jelene Šauliã. Haxi-Diša. Beograd 1981). VIII. Milutin Iliã je ostavio u rukopisu i jednu istorijsku dramu. preciznije „dramatski spev u tri åina". godine. a meðu wegovim kwiÿevnim radovima navodi i komediju Pevaåko društvo ili Dva veseqa kao jedno djelo.7 a kazuju o tragiånoj qubavi srpskog kraqeviãa Vojislava i gråke princeze Jelene. god. Nolit. godine. ROMS. g. Rukopis je nastao 1884.

kazujuãi im u oštrim invektivama da je xin. Treãi zaplet kazuje o qubavi sa zaprekama. Tome se jedino. što se zove novo doba. Dragomir Krasiã je zaqubqen u sinovicu Trivuna Tutimraka Stanu. Ulogu politiåkog intriganta i podstrekaåa wegove smjene zauzima palanaåki krojaå Prodan Komarac. ali se kao ozbiqna prepreka za ostvarewe wihove qubavi pojavquje imuãni palanaåki bakalin Ocilo Cifriã. proistekao usqed prodirawa novih socijalistiåkih ideja u politiåki ÿivot obrenoviãevske Srbije. Nasuprot politiåkim nesporazumima. Dodatno wegovu qubomoru i sumwiåavost podstiåe to što je u kuãi imao mladog podstanara Dragomira Krasiãa. a motivisan je preobraÿajem Trivuna Tutimraka u tip komediografskog rezonera. koji poput vještog intriganta na vijeãawu oko novog kandidata za narodnog poslanika uspijeva da nagovori sve glavne zagovornike smjene da ponovo glasaju za Trivuna. suprotstavqa socijalista Komarac i poput komediografskog rezonera na kraju se obraãa politiåkim kalkulantima i neistomišqenicima. vijeku praktiåno obogaãen za dva komediografska teksta Milutina Iliãa Novo doba i Dva veseqa. a u wegovom gorwem lijevom uglu datiran . sebiånosti i mentalitet obiånog åovjeka u trenucima kad wime ovladaju politiåke intrige. Moÿemo ga posmatrati i kao komediju naravi u kojoj su razobliåene naše politiåke strasti. Rukopis komedije Dva veseqa zahvata nepunih trinaest kancelarijskih tabaka. zbog kojih je ministar namjeravao za kaznu da ga pošaqe u koju udaqenu varošicu. Prvi zaplet se odnosi na kazivawe o qubomornom muÿu. palanaåkom krojaåu Maksimu Ludaji. sebiånost i osvetoqubivost. Takve razliåite i raznovrsne umjetniåke teÿwe doprinose i posebnosti umjetniåke strukture. Povukao je svoje optuÿbe protiv Dragomira Krasiãa. svršenom bogoslovu. domarširao krupnim koracima i da ga nikako ne mogu zaustaviti. pristalica socijalistiåkih ideja i zagovornik naprednog „novog doba".375 da je ÿanr srpske komedije u 19. koji je zaprosio djevojku i Trivun je spreman da mu je dƒ za ÿenu. a iskupquje se tako što mu daje sinovicu za ÿenu. qubomora. a organizovan je na principu uslovnog qubavnog trougla. bogatog palanaåkog trgovca. ali i bezuspješno. koji su uspjeli da savladaju sve prepreke i bili pred ostvarewem ÿeqenog braka. U ÿanrovskom smislu za Novo doba moÿemo reãi da objediwuje razliåite tipove komedije. Za komediografski rasplet presudnu ulogu ima Maksim Ludaja. pisara okruÿnog suda. qubavni zaplet ima sreãan epilog. Komediografski zaplet je proistekao iz ukrštawa tri naporedna niza dogaðaja. koji se u matorim godinama oÿenio lijepom i mladom ÿenom. Moÿemo ga posmatrati kao komediju politiåke intrige u åijem središtu je prikazan pokušaj smjene palanaåkog narodnog poslanika. ukupno 47 strana. Drugi zaplet kazuje o palanaåkim politiåkim potresima i pokušajima smjene narodnog poslanika Trivuna Tutimraka. zbog vjeåitog ãutawa u skupštini i nedovoqnog zalagawa za narodne interese. Naporedo sa tom osnovnom komediografskom qubavnom priåom Iliã je ukquåio i qubavnu epizodu o Staninoj drugarici Milevi i Alimpiju Ripidi. Moÿemo ga posmatrati i kao komediju qubavne intrige u åijem središtu je qubavni zaplet sa preprekama.

što je oåigledna autorova autopoetiåka igra. . a da od neko doba samo o wemu misli. zabuna i zamjena liånosti. te iz nesporazuma. U osnovi se radi o veseloj qubavnoj igri. a s druge strane. Gdje je rukopis proåitan i pred kim zasad nemamo pouzdanog saznawa? Na prvoj strani rukopisa nije dat uobiåajeni katalog lica uåesnika u komediji. I. U dva komediografska åina pojavquje se ukupno osam junaka. Prvi åin je realizovan najprije u dvorištu izmeðu gazda Tešine kuãe i kuãe udovice Savke. zatim u ulicu ispred Tešine i Savkine kuãe. U samom tekstu rukopisa nema izrazitijih autorovih prepravki. ispod kojeg se nalaze inicijali „M. Jelica naglašava kako predosjeãa sretan svršetak wihove qubavi. drugi u dva. U drugom åinu radwa je najprije preseqena u kafanu kod „Narodnog vojnika". dok je komiåni zaplet uglavnom utemeqen na komiånim situacijama proisteklim iz dva nezavisna niza dogaðaja.376 je sqedeãi autorov zapis: „Proåitano 20. Jelica na kraju dodaje da ga voli. Izmeðu ostalog. Radi se o replici u kojoj Jelica tješi zabrinutog mladiãa Miluna zbog prepreka koje su se našle na putu do ostvarewa wihove qubavi. najvjerovatnije prestonice.". Komediografska radwa organizovana je u dva prostorna i ambijentalna plana srpske varoši. mada to nigdje izriåito nije reåeno. nespretnosti.". iza åega je uslijedila dopuna: „jer to je tok svake šaqive igre!" Potom ga hrabri i uvjerava da ãe biti sretni. iz druge polovine 19. Vaqda zato što je dobar. J. Uvodni komediografski prizor ostvaren je kao paralelna komiåna situacija u kojoj je prikazana komšijska svaða i netrpeqivost Tešine ÿene Stanke i udovice Savke. Prvi åin je podijeqen u tri prizora. Uvodni ili ekspozicioni dio komedije znatno je redukovan i zasnovan je na principu komiånog paralelizma. Milun je zbog qubavne opsjednutosti zamišqen i ne zapaÿa odmah Jelicu. jedno dijete i jedna muziåka banda. Takav pojednostavqeni ÿanrovski pristup manifestuje se naroåito na planu komediografskog zapleta i umjetniåke kompozicije. vijeka. predstavqen je nehotiåni susret Jelice i Miluna iz kojeg se prepoznaje da oni nisu ravnodušni jedno prema drugom. Tešina i Stankina kãi Jelica u monologu priznaje da je svaki put proðe neka milina kad ugleda oåevog kalfu Miluna. iza åega ponovo slijedi dopuna: „Inaåe bi bila tragedija!". što oåigledno upuãuje na prvo javno åitawe i predstavqawe djela. U poetiåkom smislu znaåajne su dvije dopune rukopisa u lijevom dowem uglu posqedwe stranice åetvrtog tabaka i u desnom gorwem uglu prve strane petog tabaka. a zatim i u samoj Tešinoj kuãi. precrtavawa ili dorada. te u wegovim kazivawima o teškim socijalnim prilikama srpskih åinovnika. Na poåetku prizorâ nisu izdvojena i imenovana lica koja uåestvuju u wima. åak i snu. aprila 1891. U ÿanrovskom smislu komedija Dva veseqa jeste jednostavna. a na kraju ponovo u kuãu gazda Teše Duãanxijãa. što je u suglasju sa dvostrukim qubavnim zapletom i ukrštawem dva naporedna niza dogaðaja. mada ne zna zašto. dok su elementi društvene komedije znatno oskudniji i prepoznajemo ih samo u epizodama koje prikazuju zelenašku aktivnost Mate Oštroperiãa.

Dodatnu motivaciju komediografski zaplet dobija uvoðewem na scenu Mate Oštroperiãa. Do daqweg komediografskog usloÿwavawa i motivisawa zapleta dolazi u drugom prizoru komedije. Jelica prima prsten i tako potvrðuje da prihvata wegovu qubav. a kao wegov zemqak. da li ga voli i hoãe li biti wegova. zato je prinuðena da na svaki naåin sprijeåi nagoviještenu qubav i eventualni brak izmeðu Jelice i Miluna. Takvo saznawe podstiåe Matu da stvari preuzme u svoje ruke i da vještim intrigama najprije eliminiše Slavka kod udovice Savke. a izgleda mu da ga ni djevojka ne mrzi. Sa izvjesnom razloÿnošãu komediografskog rezonera sitniåar Teša priznaje da je veã razmišqao o tome i da mu se åini kako bi kalfa Milun bio najboqa prilika za wihovog zeta. protiv svoje stvarne voqe i znawa. advokaturi i ponajviše zelenašewu i davawu novca pod interes.377 te joj i sƒm nehotiåno u monologu otkriva da je voli i da joj to mora priznati. Milun joj nudi prsten koji mu je jedina uspomena na pokojne roditeqe. Mata ga radoznalo ispituje i doznaje da je Slavko. Razrešewu wihove qubavne neizvjesnosti doprinosi i svaða iz dvorišta. te da se ne nada kako ãe ga pridobiti za sebe pored tolikih djevojaka. Mata se gotovo izbezumio jer se ispostavilo da se odavno i sƒm zagledao u udovicu. u kojem Stanka zatiåe Tešu baš dok je meditirao o ÿivotu kao stalnoj i besmislenoj borbi za sticawem i uveãawem kapitala i kritikuje ga što se veã nije postarao da pronaðe bogatog mladoÿewu za kãerku. pogotovo što im je odrastao u kuãi. koji je napustio slabo plaãenu sluÿbu i posvetio se nadripisarstvu. ne preostaje mu drugo nego da ide u svijet. Svaða sa udovicom Savkom potpuno izbacuje iz ÿivotne ravnoteÿe Stanku tako da i ona zapoåiwe da pravi planove kako da svoju kãer uda za bogatog nasqednika Slavka. tako da ga je uvukao u svoje zelenaške kanxe i davao mu novac na zajam pod nepovoqnim uslovima i sa dobrim izgledom da jednoga dana cjelokupno wegovo nasqedstvo pripadne Mati. a ponajviše u wenu imovinu. stari poznanik i prijateq. Savka podrugqivo kazuje da se Jelica zagledala u kalfu Miluna. Nakanu mu je utoliko bilo lakše ostvariti što se Slavko odranije bio odao kafanskom i bekrijskom ÿivotu. Pošto je Milun nehotiåno otkrio da je za Slavka zainteresovana i udovica Savka. Pri tome ga tjera da poånu da se druÿe sa mlaðim svijetom i da idu na zabave i u društva u kojima je najlakše pronaãi imuãne mladiãe. Pri tome smišqa da Miluna iskquåi iz moguãe konkurencije tako što ãe zatraÿiti od wega da bude posrednik u upoznavawu Slavka i Jelice. . pouzdano je vrijedan i pošten. a Stanka uzvraãa udovici da je uzalud zainteresovana za bogatog masaroša i neÿewu Slavka. Razgoropaðena Stanka sa podsmijehom odbacuje takav plan i odluåuje da sama preuzme stvar u ruke. nekadašweg drÿavnog åinovnika. a potom da ga iskompromituje i kod gazda Teše kako bi Milun mogao da se oÿeni Jelicom. postao prepreka wegovoj ÿenidbi sa Jelicom. Pošto Jelica stidqivo ãuti. To saznawe podstiåe Miluna da zapita Jelicu da li se zaista zagledala u wega. a ako ga odbije. Pošto zatiåe Miluna rastuÿenog i ophrvanog qubavnim jadima. koju Milun i Jelica sluåajno slušaju.

Podsmijava se na raåun propale varoške kaldrme i Opštinskog suda koji je zaboravio da izda naredbu za wenu popravku. a zatim i na nehotiånoj zabuni i zamjeni liånosti. plavim libadetima i krmezli vesovima — pa nema više ni onih imena: Jeca. pošto im je Mata objasnio da su ga zalili iz Tešine kuãe jer je zaqubqen u Jelicu. Slavko i wegovo pijano društvo. Nestrpqivome rasipniku i bogatom nasqedniku Slavku. ali i u wegovoj komediografiji u cjelini. vijeka. koji su imali lijepo ime i prazan xep jer su im plate bile regulisane još prije pedeset godina. Savjetuje joj da mu se osveti tako što ãe iz svoje avlije postaviti merdevine uz plot i kad uvreba priliku zaliti ga vodom. Navedena scena realizovana je kao komiåna situacija utemeqena na ponavqawu identiånih postupaka i na kaišarskoj podvali. Jelena ima i sad. Sa sjetom raspravqa o ÿenskim imenima. koji od lijenosti i pijanåewa jedva uspijeva svojeruåno da ispiše duÿniåku obligaciju. a on ãe veã objasniti društvu da su Slavka polili iz Tešine kuãe. što je inaåe åesta slabost Iliãevog komediografskog postupka u ovome djelu. Neposredni prikaz navedene intrige namjerno je odloÿen zanimqivom epizodom u kojoj Mata uz zelenašku kamatu pravi obligaciju i daje Slavku novac na zajam.378 Kazujuãi o svome ÿivotu. Postiÿe to kroz kontrastirawe starog i novog doba i kroz ÿal za prošlim: „Sve je sad postalo fikfik! Nema više onih starih ÿena. U komediografskom smislu navedena scena je izvedena kao komiåna situacija utemeqena na podvali. U drugome åinu dolazi do neposredne realizacije Oštroperiãeve intrige. åime je vješto postignuta komediografska napetost i išåekivawe pred neposrednu realizaciju središwe scene komiånog zapleta. gazda Teša poput komediografskog rezonera odluåuje da se više ne osvrãe na ÿeqe svoje ÿene i da preduhitri sve åaršijske glasine tako što ãe blagosloviti brak izmeðu Je- . Poslao joj je pismo u kojem je obavještava da se Slavko toboÿe zaqubio u Tešinu Jelicu i da ãe joj noãas pjevati pod prozorom. Mata je vješto povrijedio sujetu udovice Savke. odluåuju da za osvetu polome Tešine prozore. Pošto je policija uhapsila sve vinovnike noãnog lumpovawa. meðutim. U umjetniåkom smislu åitav plan je nepotrebno najprije izloÿen kroz dugi monolog Mate Oštroperiãa. Naroåito se kritiåki osvrãe na tragikomiåan poloÿaj srpskih åinovnika. Mata vješto poveãava iznos i zaduÿuje ga znatno veãom sumom od one koju mu stvarno pozajmquje. zadobija nepredviðene razmjere jer je Mata u zabuni stao na „pogrešno mesto". Marta. sitne ÿenske i vrlo ÿive naravi. Retko koja od wih da nema bundu… Mage su išåezle zajedno sa starim esnafima!" (18—19). Taj nepredviðeni slijed dogaðaja izaziva pravi skandal. sa bajaderima. Sam kulminativni dogaðaj. da bi iza toga uslijedio i neposredni prikaz komiåne intrige na pozornici. Maga — Ono. ali i podstiåe efikasan komediografski rasplet. To su obiåno omalena rasta. Nastasija. Mata predoåava i društvenu sliku Srbije u drugoj polovini 19. pa je umjesto Slavka bio zaliven vodom. ali ih niko više ne zove: Jeca! Nastasija se naðe još po neka. naravima i oblaåewima.

nego što je stvarno razvijen i komediografski funkcionalan. Iza toga je uslijedio i komediografski epilog sasvim u skladu sa logikom vesele igre. dok je postupak oblikovawa komiånih tipova junaka cjelovitije ostvaren samo u liku Mate Oštroperiãa. više je skiciran i nagoviješten u liku bogatog masaroša Slavka Sreãkoviãa. dajuãi tako ovoj veseloj qubavnoj igri pored nesumwive humoristiåke i zabavne dimenzije i satiriåku. intelektualno potpuno zapušten. ti budi bezbriÿan! Oseãam. da ãemo biti sretni! Inaåe bi bila tragedija!" (14—15). ustava. policije. jer se na kraju komedije razotkriva i wegovo qudsko lice. Pri svemu tome. Slavko je flegmatiåan i dekadentan. U Tešinu kuãu upravo u trenutku åestitawa ulaze Mata i Savka. te kroz poštapalicu u obliku pitawa: „Kako? Zašto? Poradi åega?" i sliåno. te zato i poznaje „logiku" vesele komiåne igre i u dva navrata tješi uzmenirenog Miluna da ãe sve prepreke biti sreãno savladane na putu do ostvarewa wihove qubavi: „Oseãam unapred sretan svršetak po nas Milune. alazonske rjeåitosti i spremnosti na prevaru i podvalu. Pri tome donosi odluku da Miluna ubuduãe uzme za ortaka u radwi i da im se firma zove „Ortaåka radwa Teše Duãanxijãa i Zeta". jer to je tok svake šaqive igre! Samo se ti åini nevešt. znam. mire se sa komšijama i najavquju da su i sami odluåili da se vjenåaju. . Ja ne umem unapredak reãi šta ãu sve raditi.379 lice i Miluna. a nesumwivo je da mu pripada i znaåajno mjesto u galeriji junaka srpske komediografije u cjelini. to je utoliko neobiåniji lik što nije doÿivio „taåku zamrzavawa". koja pored toga što je djelatni uåesnik qubavnog zapleta nosi i odlike „povlašãenog junaka". zbog novca pomalo i pokondiren. oporu i kritiåku perspektivu. a po svemu ostalom to je neobiåno sloÿen karakter u kojem se ukrštaju odlike pustolovne i nemirne naravi. o negdašwim i sadašwim ÿenskim naravima i prohtjevima. Mata Oštroperiã je i lik kroz åije duhovito kazivawe Milutin Iliã raspravqa o starim i novim vremenima. a zatim upuãuje oštre invektive na raåun srbijanskog društva. Komiåni zaplet je znatno jednostavniji. U umjetniåkom pogledu Dva veseqa su slabije djelo od komedije Novo doba. Milutin Iliã mu je samo prividno dao osobenosti tipskog komediografskog intriganta. kad se izmiruje sa Tešinima i ÿeli da ima dobre susjedske odnose s wima. zelenaške gramzivosti i bezobzirnosti. Rasipni mladiã sklon trošewu naslijeðene imovine i olakom kafanskom ÿivotu. izviwavaju se za sve dotadašwe svaðe i nesporazume. ali je saåuvao ponešto od boemske åistote i ÿala za iskrenom qubavqu. materijalnog poloÿaja åinovništva i sliåno. koja se manifestuje i kroz karakteristiånu upotrebu profesionalnog govora. U poetiåkom smislu znaåajno je izdvojiti lik djevojke Jelice. åinovniåke deformisanosti. koji je jedini u „dosluhu" s autorom. Ali. neotesanosti i nezgrapnosti. Lik Mate Oštroperiãa najpotpuniji je komiåni karakter u komediji Dva veseqa. a time i svojevrsnog poetiåkog rezonera. koji je kao takav postao i laka ÿrtva za bezobzirnog zelenaša.

profesionalnog govora u kazivawima Mate Oštroperiãa. u nenametqivim dijalozima. Kao komediograf Milutin Iliã nije dostigao znaåajne prethodnike Jovana Steriju Popoviãa i Kostu Trifkoviãa. vijeka. poslije koje je uslijedilo brzo razrešewe oba qubavna dogaðaja. ali su malobrojne za jednu dinamiånu veselu igru. umjesto wihovog djelatnog prikazivawa na pozornici. umjetniåku vještinu i privlaånost svoga savremenika Branislava Nušiãa. a pogotovo kulminativna scena komiånog zapleta u ulici ispred Tešine i Savkine kuãe. komediju Dva veseqa potrebno je objelodaniti po prvi put. . dok u politiåkom zapletu sijevaju satiriåke ÿaoke i oštra didaktika. ali i pored toga svojim ostvarewima znatno obogaãuje tradiciju komediografskog ÿanra u srpskoj kwiÿevnosti 19. Vidqivo je to u oskudnom izboru komiånih sredstava. nema ni onu smjehotvornu raznovrsnost. naroåito u ravni jeziåke i situacijske komike. i tako ovog zanemarenog i potisnutog pisca istinski pribliÿiti savremenoj åitalaåkoj publici. Karakteristiåna je scena u kojoj Mata Oštroperiã pravi zelenašku obligaciju sa nestrpqivim Slavkom u kafani kod „Narodnog vojnika". podjednako su prisutne u obje komedije. te u oåiglednim nedostacima i mawkavostima komedijske tehnike. u raznovrsnom oblikovawu tipova komiånih junaka. Iliãev talenat komiåara dolaza do izraÿaja u dobrom voðewu zapleta. Slabosti zbog monološkog prepriåavawa dogaðaja. za Milutina Iliãa moÿemo reãi da je kao komediograf više nagovještavao nego što je postigao. koji se prepoznaju u åestim i nepotrebnim monološkim prepriåavawima dogaðaja. a naroåito tumaåima kwiÿevnosti i teatrolozima. Komiåne situacije su komediografski funkcionalne.380 Jeziåka komika je oskudna i kao znaåajne izdvajamo samo primjere tzv. te u wihovim solidno motivisanim preobraÿajima u komiåne karaktere. koji upuãuju na autorovu ÿequ da parodira kruti i izvještaåeni jezik åinovništva i administracije u Srbiji druge polovine 19. U qubavnim zapletima komedijâ preovlaðuje humoristiåki smijeh (dobroãudan i zabavan). koja Iliãevom smijehu daje obiqeÿja oporosti i gorkog pesimizma. Otuda wegova veã objavqena djela vaqa iznova štampati. ponešto je slabiji i od Milovana Glišiãa. te da je wegov nesumwivi talenat komiåara ostao neostvaren. Mada su komedije Novo doba i Dva veseqa svakako ono najboqe što je srpskoj kwiÿevnosti ostavio. umjetniåki ubjedqivije i od wegovih pjesama i od priåa. vijeka.

kelner u kafani kod „Narodnog vojnika" Drugi momak. bogati masaroš i rasipnik Mata Oštroperiã. Savka> Prvi glas: Šta. Pretpostavqamo na osnovu oblika prve rukopisne stranice da ga Milutin Iliã nije ni saåinio. drugo! Nešto åesto preko plota pogleda amo u moju avliju — 1 Spisak lica je prireðivaåev. U rukopisu komedije Dva veseqa nema uobiåajenog kataloga junaka. šta? Zar ti meni to? Ti. bome. ko zna kako? Govori. ti. Ilijãa LICA:1 Teša Duãanxijã. 2 Neåitko u rukopisu. ha. ti! Drugi glas: A kao zašto da ti se baš i ne kaÿe? Kao šta si ti? Ÿena sitniåara Teše. Milun. kako bi došla u red sa ostalim kuãama. Drugi glas.381 DVA VESEQA komedija u dva åina od M. koji sluÿi vino pijanom društvu na ulici ispred Tešine kuãe. udovica Slavko Sreãkoviã. kojima je tvoj muÿ tutor bio.) <Prvi glas. ha! Moj muÿ kome treba poloÿio je u svoje vreme raåune! Šteta što i kojekakvim udovicama. wegova ÿena Jelica. Iza prve kuãe åuju se dva ÿenska glasa. J. u sretno ste vreme zavezali neku crkavicu i ko zna kako? Prvi glas: Šta. Stanka. alapaåo! Drugi glas: Sama si alapaåa! Tako te u åaršiji i zovu! Kako ste stekli? Pitaj [naslednike]2 pokojnog Kurjaka. kalfa u Tešinom duãanu Savka. Prvi glas: Ha. to moj Teša! Drugi glas: Ne zna se. tako da je ušla vrlo malo unutra. bivši åinovnik. . ha. Do we visok plot pa malo daqe kuãa udovice Savke itd. Jelica. sitniåar Stanka. nije došo da poloÿi raåun. Muzikanti Patrolxije Dete — sinåiã udovice Savke PRVI ÅIN ¡ prizor (Vidi se kuãa ograðena filaretama. kao što si npr. Neãe. wihova kãi Milun. zelenaš Prvi momak.

da ti. lepa prilika! Ama nema! Ima on malo boqi. Nikad se ne rastaje od Miluna! Priveÿi je ti wemu. ako hoãeš moja biti — . Eto ti kaÿem! Reci. Nego: šta je tebi? Što si tako zamišqen? (Prilazi mu. Jelice? Jelica: Ja. kono! Ona je našla sebi priliku. masu veliku nasledio.) Milun: Ko? Zar ja? … Ovaj… Ništa! Onako tek — Drugi glas: Zar i ti imaš šta priåati? Eno i tvoja kãi: više muško nego ÿensko! Sušta slika oca Gligorija! Prvi glas: A tvoj malikan? Pravi Sredoje mumxija! Malo dete. da ti mene — ali ja tebe volem. (S druge strane dolazi najstariji kalfa Tešin Milun. pa i u — snu! Volem ga. A i majka! Šta ima posla sa wom. šta? Milun: Jelice! Ne znam da l' je istina što ona maloåas reåe. onaj — Jelica (qutito): Pa šta. ne znam ni sama zašto? Vaqda što je dobar? Milun (zamišqen i ne spazi je): Badava! Moram biti naåisto! Ja veã vidim da sam upao u qubav. te joj daje samo prilike da veåito ispira usta sa mojim imenom — Milun: Okani se plaåa! Ko još onaku sluša šta govori? Nego reci: da li je istina što ona reåe. teško da proðu jedna pored druge mirno.) A to si ti. i kad åuje larmu uzdahne.) Jelica: To se opet svaðaju majka i udovica Savka! Ah! To mi je veã dosadilo! Åim ode tata i one se u avliji sluåajno vide. zlato moje! Nemo' da bude posle reåi! Jelica (plaåe): Ovo je strašno! Ta ÿena ne moÿe da se okane mene. dakle: ako me voleš. kad ga ugledam. Moram je pitati: 'oãe li biti moja? Pa kud puklo! Ne htedne li? Meni onda nema stanka ovde! Uzeãu ono malo zarade što imam kod gazde i moje prwe pa u svet! (Spazi Jelicu pa se trgne. proðe me neka milina! Od neko doba poåela sam o wemu misliti.382 Prvi glas: Alapaåo! Drugi glas: Aspido! (Iz kuãe izlazi Jelica.) Jelica: Ah! Evo ga gde ide! Ne znam šta mi je? Ali. kãi Tešina. braca Milune. a ko wih sluša… Nego… Jelica (qubopitqivo): Šta? Milun: Pa ovaj… Znaš… Hteo sam te tek onako upitati — Jelica (qubopitqivo): Šta? Prvi glas: Bacila si oko na Slavka! Ko veliš: neÿewen. a onoliki vrat! Jelica (zastiðena): Ah! Milun: Batali! Nemo' se stideti! One su tako nauåile. Drugi glas: Vaqda tvoju 'ãerku? Batali.

ti pristaješ biti moja? Ti me voleš? Jelica: Volem te. 'Oãu da åujem glas tvoga srca. Moram se poÿuriti da spreåim to. Boga mi. drugo! Poÿuri se pa udomi što pre svoju 'ãerku! Devojka je. pa još sa detetom. to je znak da pristaješ! Taj je prsten svo blago koje sam nasledio od svojih pokojni' roditeqa — Jelica (okreãe glavu): Naposletku! (Pruÿa ruku) Milun (pun radosti): Dakle. pa naviše do najdubqe starosti. ono (skida s ruke prsten) ako primiš ovaj prsten. ali. Milune! Milun: Onda da pritvrdimo. šta mu treba udovica. S druge strane dolazi Stanka) Stanka (razjarena): Ona meni onakve reåi da izgovori? Ah. ko zna?! Vešta je ona! Moÿe ga domamiti u kuãu. pa da se åeše iza ušiju! U qutini uvek tako zaboravim da kaÿem sve! A ona se mora biti izodavna spremala! Ona za moje dete onako da govori! Vidiãemo 'oãe li ti upaliti za Slavka. Koja vajda i da poðeš za mene. pa Milun i Jelica> Teša (zamišqen 'oda po sobi): Muåan ti je ÿivot åoveåiji s koje ga god strane pogledaš! Poåni od detiwstva. do groba! Ona me vole! (Odlazi. što joj ne reko' još koju. (Ãušne joj prsten u ruke. dok je Stanki na ramenu glave! Ali. više muka. zar ona mene vole? Još mi zuji u ušima: 'Ja te volem!' Mene. ali. Kako je . Nego: reci! (Ona ãuti) Pa lepo! Ako te je stid i drÿiš da nije u redu da o tome govoriš. to ne bi rðavo bilo! Ali. zagrli <je> i poqubi. Ono kako za koga! Za nekog više. ako voleš drugoga: sa'ranila bi tvoju i moju sreãu za navek. Svako doba ÿivota åoveåija ima odista svojih radosti. veã zašla u godine! I ja ãu za wu koju lepu reãi! Samo nemo' da podmeãeš drugome tvoje prqavo rubqe! Stanka (sa stisnutim pesnicama): Alapaåo! Pokazaãu ti. Ona se izvije i utekne u kuãu) Milun (sam): Jedva sam se mogao ovome nadati! Ko. ormanima itd. ja tebe pitam.383 Jelica (åupka kecequ): Pa eno tate i mame — Milun: Ne. stolovima.) <Teša i Stanka. iza toga Milun i Stanka. pa zar i moja kãi da se zarobi za jednoga goqu? Nikada! Nikada! Åuje se glas: Tako. Zar ona da zgrne onoliko blago? Ako 'oãe da se ÿeni. za nekog mawe. ali — drugi put! (Odlazi) (Zavesa) ¡¡ prizor (Obiåna gazdinska soba sa minderlucima. kod toliki' devojaka! Kako bi bilo da pokušam za moju Jelicu? Boÿe. Miluna?! Ah. ona reåe nešto o Milunu? Kakav Milun? Nema od toga ništa! Dosta sam ja argatovala i muåila se kod ovoga moga. prostiãeš. zvoniãe mi to u ušima kao varoška banda. pa mu turiti što u slatko ili kavu.

Jedva svezuje kraj s krajem. brate slatki! Ko sve to da izdrÿi? Stanka: E. mene u ova åetiri zida ili avliju. Ja sam kao siroma' åovek. Ali mi ne ide u glavu! Drukåijim danas ÿivotom ÿivi mlaði trgovaåki i zanatlijski svet. pa onda u društvo — Teša: Ih. šta da radimo mi bez našeg deteta. ðavo bi ga znao uvek veseo i zadovoqan. oseãaje itd. r. došao do nešto malo kapitala i podigo svoju kuãu i svoju porodicu. za sreãu i napredak svoga deteta. ruÿne navike. Teša: Pravo da kaÿem i sƒm sam o tome åesto pomišqao i naposletku sam sveo sve na jedno. Teša: A šta da mislim? Jelica je dobro. sve je to lepo! Nego: vaqali <bi> mi kao roditeqi da promislimo malo i o wenoj buduãnosti? Ona ne moÿe ovako doveka ostati. ja sam u svom priliåno dugom veku. vaqano i poslušno dete. Stanka: Ama. Ali. kapitala i — naravi. A gde je Jelica? Teša: Sigurno u mutvaku oko ruåka. kako bi mogla i devojka åešãe puta doãi u dodir sa mlaðim odliånijim qudima… Odavna nismo bili ni na kakvu zabavu! Pa onda nedeqom pred veåe u šetwu. Eno Slavka! Niti ima šta. na sasvim drugi korak. r! (Ulazi Stanka) Stanka: Baš dobro te te trevi'. muåeãi se i pateãi. da teslimim sve moje moÿda odista. Razume se. po današwem shvatawu. vaqanog i mladog åinovnika. nije da nisam svezo nikakvu crkavicu. da se po vazdan svaðam s onom aspidom. posluÿujuãi. Ÿena mora sa svojim muÿem. evo muke: dobija zet klasu i premešta se negde tamo na kraj Srbije. Teša: Batali! Meni se åini da se juåe rodila. I sam mrzim da imam u kuãi odraslu devojku i veåitu glavoboqu: . niti mu Bog zna kako radwa ide. naše zabave u starosti? Jeza me prolazi kad pomislim samo na to! Rešio sam se. a ti pošto svršiš poso u duãanu. Teša: Pa lepo! Šta da radim? Stanka: Da se upoznaš malo s mlaðim svetom. a šta da reknem za one koji su svršili više škole i postali gospoda? Tast i zet nikad se ne bi razumeli! Naposletku. uveåe u mehanu. jer imam priliåno spremqeno para za svoje dete.384 poklonio kome Bog: zdravqa. Ali. steko svoj naåin ÿivota. dakle. Ali. ali pusta narav! Sve mi se åini nekako malo! (Trqa zadovoqno ruke) Br. Stanka (ozbiqno): Ama. to bi zar mogo. Meðutim. åoveåe! Misliš li ti štogod za ono dete? Teša: Šta ti priåaš? Kakvo dete? Stanka: Pa našu Jelicu. svoje navike i svoj pogled na svet… Da dam svoju jedinicu kãer za kakvog obrazovanog. Teša: Ene! Stanka: Devojka s dana na dan zalazi u godine. da rekneš. ja se raåunam jedan ponajsigurniji od svojih drugova po radwi i. ne moÿe tako i daqe ostati kao što si nauåio! 'Ãerku u mutvak. Ti ne smeš zaboraviti da imaš u kuãi kãer za udaju. Stanka: Samo što je preturila 18-tu! Još nekoliko godina pa da postane usedelica! Vaqa izranije gledati priliku.

no i u radwi. (Izlazi qutit) Stanka: Samo kad sam dobila izun! A veã ja ãu gledati. makar sede plela! Naposletku. koja ne bi mogla ni meni izuti obuãu. istina. Video sam ja u ÿivotu svom mnogo bogati gotovana. to je. da li odista i on ima tu bubu u glavi. i nadati se da ãe je uzeti. npr. Milun moÿe biti. ha. Stanka: Pa baš zato vaqa pohiteti i — ako je moguãe — svršiti ovu stvar što pre. ako me oåi ne varaju. da postane muÿ Jeliåin a naš zet? Nisam mogla na wemu ništa primetiti. ako doðe do toga. (Ulazi Milun) Stanka (za sebe): Baš kao poruåen! . ha! Lepo. kad se na svim drugim mestima izgubi! Ja mislim malo boqe o svojoj 'ãerki. Boga mi! Ja mislim åovek odista nešto ozbiqno smislio a ono — naopako! Boÿe prosti! Ko da te je savetovala udovica Savka! Za Miluna? Nikada. a postaraãu se. onda zašto da ne pomislim ja i na svoje dete? Teša: Ama. ukoliko sam primetio. da mu izbijem. sve lepo! Nego. koji ima åist karakter i åiste ruke. da li ãe mu za koju godinu — ako tako produÿi — ostati koj<i> groš da kupi oku 'leba za ruåak. idu u prošwu. što bi najboqe bilo. lepo! Samo ja od toga posla diÿem ruke. i naše dete — Stanka (qubopitqivo): Pa ti to moÿeš toliko vreme da tajiš od mene i ne kaÿeš mi? Teša (produÿuje): Momka koji. ako ima. da udesim stvar kako treba. on bi — Stanka: Ha. moja ãe briga biti. koga i devojka ne mrzi — Stanka: Kalfa Miluna? Teša: A što ti je kao åudo? Vredan pošten momak! On bi nam odista bio potpora ne samo u starosti. koji pošto spiskaju svoju oåevinu. na slatko i kavu? Samo mi malo kvari raåun onaj Milun! Ama. otkud ti znaš da on 'oãe Jelicu? A posle. On nam i inaåe pada izdaleka neki prijateq. ima nešto malo zarade kod mene. kakvim ãe ÿivotom on ÿiveti i na kakav ãe naåin upotrebiti svoj kapital? Teša: Lepo. ako bi sluåajno ispalo za rukom. On bi nam bio zahvalan na sreãi koju smo mu dragovoqno dali.385 šta da radim s wom? Ja sam joj našao takvu priliku koja ãe zadovoqiti i nas starije a. naposletku. i. na koju se pogleda tek. ha. i posledwu nadu sa srca. Teša: Milo mi je i kud bi ja bio protivan? Nego: kakvu ti priliku misliš? Stanka: Eto. A zar je prijatequ zabraweno svratiti kod svoje prije. (Uzima kapu) A tebi ostaje briga i odgovornost za sreãu našeg deteta. ÿeno! Šta ti to govoriš? Stanka: Govorim ono. Slavka! Teša: Ama. Kad na wega moÿe baciti oko ova i ona. A veã kad on postane moj zet. ali koji je od malena nauåio na rad na koji i ja. pitawe je na kakav naåin on ÿivot vodi otkako je primio imawe u ruke. naposletku. ali samo — posledwa prilika! Prilika.

Stanka: I tako! Ti mi obeãavaš? (Åuje se iz avlije Tešin glas): O. Imam priliåno svoje uštede. . da je i on na wu bacio oko. Ti se poznaješ s wime? Ako se ne poznaješ. 'oãe li tu sreãe biti? Teša: Ÿeno. ja mislim da sam našla priliku — Milun (stidqivo obara oåi i krši ruke): Blagodarim. Milun (sebi): Poåiwe! Došlo mi je da joj ruke poqubim. pa smo se sloÿili. (Viåe) Evo me. u kavani ili drugom kojom prilikom. i slušaj! Milun (seda na minderluk. batali ti sad svu brigu o poslu. da ga nedeqom ili drugim kojim svecem svratiš našoj kuãi. gazdarice. pa eto. dakle. ti se upoznaj. Milun: Kamo te lepe sreãe. Ali. na onolikom dobru. što skorije! Ako ti bude potreba malo više za novcem. bacila oko na wega. imam nešto s tobom ja da porazgovaram. Ona nam je sve i sva. da bi za našu Jelicu kao ponajboqa prilika bio Slavko — Milun (skoåi): Kako? Šta reåe? Slavko? Stanka: A kao zašto? Bogat. bez svojih roditeqa.386 Milun: Pomoz' Bog. Milun: Bogu pa vami fala. Sebi): Šta li ãe biti? Da ne bude o onom poslu? Stanka: Milune. samo drugim reåima kazala. ja ãu tebi biti blagodarna. Sedi. sad ãu! Što se ti toliko brineš o wihovoj sreãi? (Sebi) Izgleda da je ovaj odista bacio oko na Jelicu? Sad sam mu. našoj kuãi. ja ãu ti dati. da se okane ãorava posla. Stanka: Ona je veã stigla na udaju. pa svratih jer imam nešto vaÿno s wime da razgovaram. gazdarice — Stanka: Nema tu oklevawa! Ako mi budemo oklevali. ÿeno! Milun (zbuwen): Kako? Šta da obeãam? Stanka: Pa da budeš posrednik — Milun: Ama. Stanka: Zato se tebi i obraãam kao svom roðenom detetu! Ti znaš da mi van Jelice nemamo deteta. kako sam doznala. Milune sinko. more! Stanka (viåe): Evo me. Mi smo te od'ranili. sinko! Ti si kao dete malo. da li ãe wega i devojka? Ko zna! Moÿda ona sluåajno ne mari za wega? Stanka: Ostavi ti to meni! O tome slobodno ne beri brigu. Svakojako zgodnom prilikom gledaãeš. A davno je. Stanka: Bog pomogo. A koje dobro? Milun: Rekli mi da je ovde gazda. Milun (zaåuðen): Kakav poso? Stanka: Razgovarala sam se s gazdom. (Sebi) Kako bi bilo prvo sa wome da poånem? Stanka: Izvesno o radwi? Nego. Milun (zbuwen): Ama. mlad. što ste mi uåinili. doveden od dobri' qudi. Kod vas qudi to ide lako: u društvu. udovica Savka neãe. zdrav — Milun: Ama. mi uputili radwi: gajili smo te ko našu Jelicu. gazdarice! Stanka (meri ga oštro): Kako? Na åemu? Ako svršiš dobro poso.

Napisan je u lijevom dowem uglu posqedwe stranice åetvrtog rukopisnog tabaka. da budem provodaxija tvoj za Slavka. da i ja nisam ništa åuo. Dopisan je u gorwem desnom uglu prve strane petog rukopisnog tabaka. ha. tako je! Sad je bila tu gazdarica i molila me. gazdarica mi se popela na vrh glave! Kako 3 Ovaj dio reåenice Milutin Iliã je naknadno umetnuo. Jelica: Ha. sto. Milune sinko. to ne moÿe biti! Naposletku. (Viåe) Šta viåeš toliko? Evo me! (Izlazi) Milun (ostaje sam): Sad sam ubijen! I kud baš mene da naðe za posrednika izmeðu Jelice i Slavka? (Ulazi Jelica) Jelica (veselo): Šta je. ha! Ti se šališ! Milun: Kamo lepa sreãa? Ali. odelo okaåeno o zidu. Milun 'oda po sobi. Jelica (hvata ga za ruku): Reci. pa i majka. da naðem zgodnu priliku i dovedem Slavka u kuãu.) <Milun i Mata> Milun: Veã je prošlo dve nedeqe a stvar nikako da se okrene ni na gore. da se s tobom upozna — Jelica (potresena): To je odista nesreãa! Mati kad što naumi. Eto šta je! Ja sam odreðen. Bar ne bi ovako nesretan bio. pa ne ide! Zastane mi reå u grlu ka' vaqušak! Nego. Milune? Što si zamišqen tako? Milun: Kad me ne bi bilo sramota. znam. pa uåini sve onako kako sam ti kazala. ha. Ona potråi napoqe. ti budi bezbriÿan! Oseãam. dve stolice itd. Poånem. Ali. Sve ãu ja to udesiti! Samo ti ne zaboravi.387 tek što nisam! O Jeliåinoj sreãi. bih se zaplakao. da ga malo ispitam. za Boga! Milun: A šta da åuješ! Kamo lepe sreãe. da ãemo biti sretni! [Inaåe bi bila tragedija!]4 Milun: Pa da pritvrdimo! ('Oãe da je poqubi. Jelica (uplašena): Govori! Šta je? Milun: Boqe bi uåinila da mi nikad nisi kazala da me voleš. „jer to je tok svake šaqive igre!"3 Samo se ti åini nevešt. 4 Kao u prethodnom sluåaju i ovaj dio reåenice naknadno je umetnut. ne beri brige. teško da ne izvrši! Ali. Ja ne umem unapredak reãi šta ãu sve raditi. koga drugog ima van mene? I ona ãe se naposletku slomiti! Oseãam unapred sretan svršetak po nas Milune. ali se na vratima osvrne i uzvikne): Drugi put! Milun (veseo): Divota! Samo da i posle ne bude — drugi put! (Zavesa) ¡¡¡ prizor (Obiåna momaåka soba sa prostim drvenim krevetom. protivu moje voqe neãe ni otac pristati. ni na boqe! Šta li ãe naposletku biti? Onoga bogatoga bekriju ne mogu oåima gledati! Bio sam u dva maha s wime u društvu i probao za svoj raåun. ipak. .

Bog dao ÿenu. Imao sam lep rukopis.) Mata: Pomoz' Bog. na ÿalost. pa sam se latio drugog. a pored toga stekao poznanstvo sa celim okrugom. Kao zemqaka svog ja sam te „doåekao". ne ostavqaj u najveãim mukama sada wegovu trošnu zemaqsku odeãu. Seqak neãe. pa drumom ðene. mnogima ja dajem novac u zajam. Moji drugovi po sluÿbi drÿavnoj. Premestio sam se ovde u varoš i odavde poåeo u narod rasturati novac pod interes: 50 pa i 100 na 100! To je. da naposletku ispadne dobro. da nije Jelice. Nisam mislio praviti karijere ni u Sudu ni u policiji. ÿalostan ÿivot i tih visokih osoba: plate im regulisane pre 50 godina… potrebe za ÿivot poskupile a plate ostale po starinski. dok Opštinski sud ne izda naredbu za opravku kaldrme — Milun: Ha. A otkud ti? Mata: Sa sela! Bejah otišo poslom nekim. teslimim dotiåno lice za dobar bakšiš kome od gospode advokata. Milune! Milun: Bog pomogo. iste. Duãan vidim zatvoren — vaqda zbog današweg sveca? — pa svratih amo tebi — Milun: Hvala brate. no ma koji advokat u varoši. pa me na molbu. na kojima sam se vozio. ðene! Ama. Razume se da sam imao od sviju ostalih najlepše preporuke iz Suda i policije. zatim se po molbi premestim u Sud da se „prakticiram". pa sam pohitao još za mlaðih godina da se postaram za svoju buduãnost i starost. Otud smo se i poznali. molbe. najboqa radwa u Srbiji! Razume se da nisam napustio ni stari zanat: piskarawe. jer me svi poznaju. Kupio sam sad i jedno lepo imawce — 5 Neåitko u rukopisu. Ali. Video sam. ma kakvim poslom došo. ne znam šta bih åinio! Ona to i nekako lepo udesi. Tumarao sam iz opštine u opštinu kao ãata. takoðe. naåelnici itd. dajem novac pod interes itd. da mi se otme iz ruku ono. koji me se seãaš! Pa kako ti? Sedi! Mata (seda): Priliåno sam umoran! Tarnice neke seqaåke. ha! Tako i nikako drukåe! Pa kako inaåe? Mata: Pitaš: kako inaåe? Bogu 'vala! Boqe ne traÿim. Ali. Imam više rada i prihoda.5 kao i brinuo o tebi. pored advokacije. pa su se kmetovi grabili za mene a otud mi i plata povišivana. a ja sam tada veã svršavao zanat. Napravio sam lep kapitalåiã. što mi je najmilije. danas su sudije. Gde nemam prava na rad. stari naåelnik Savatije — Bog da mu dušu prosti! — preporuåi prezidijalno<m> ministru i ja dobijem u policiji za praktikanta. . Budi strpqiva. (Åuje se kucawe i odmah zatim ulazi u sobu Mata Oštroperiã. ha. mene <za>obiãi i zapitati me za savet. sitnu deåicu i lepo ime: gospodin åovek! Napustio sam i taj poso ko i zanat. Ja im pišem tuÿbe.388 ne umem da se naðem u tim ÿenskim poslovima. Priliåno sam se tamo bavio. triput sam bolno uzdahnu<o>: dušo bednoga Mate! Posluÿi još koju godinicu. Bio sam štedqiv a zarada dobra. Meðutim. brzo sam uvideo kakva je sudbina srpskog zanatlije. Mato. ko ãe tako i daqe ÿiveti? Pa još kad se na moje oåi radi. Ali. kad naiðosmo na ovu nesretnu varošku kaldrmu. Ti si vrlo mali došo i poåeo uåiti kao šegrt trgovinu.

ono da ti se ispovedim. brate. znaš šta je? Kad smo veã poåeli govor o tome. Retko koja od wih da nema bundu… Mage su išåezle zajedno sa starim esnafima! Milun: Ama. kojoj ime npr. jer je cenzura list prethodno zabranila. a drukåije sad! Sve je sad postalo fikfik! Nema više onih starih ÿena. ali ih niko više ne zove: Jeca! Nastasija se naðe još po neka. more! Milun: Ostavi. upravo. brate slatki! Nego ti priåam pripovetku o ÿenama! Današwe ÿenskiwe sa promenom imena. kako se krasan pupoqak razvija u jedan lep cvet. Pruÿio sam ruku da se wime zakitim — Mata: Priliåna stilizacija! Vidi se da imaš duha! Izvesno primaš „Brku"?6 Milun: Okani se šale. Tek. zajedno smo se muåili a i zemqak si mi. a ja drugim. To su obiåno omalena rasta. molim te! Sa ÿenama teško je izaãi na kraj — Mata: Znaåi: nešto smeta tvojoj qubavi? E. Gledao sam svojim roðenim oåima. brate! Mata: To vidim. Od malena me znaš. sa bajaderima. Takav ti je zanat. 1918—1926. Ali.389 Milun: Pa onda. duša vaqa! Drukåije je negda bilo. da i ona mene vole — Mata: Sve lepo! Ali. ispruÿi noge) Ono. he. Milun: A i ona mene vole! Mata: Koja? Milun: Zar i to treba? Mata: Ti izvesno nisi nikad protokolarno saslušavan kod Suda i policije? Moraš kazati ime i prezime svoje i weno. Jelena ima i sad. plavim libadetima i krmezli vesovima — pa nema više ni onih imena: Jeca. prvi vlasnik i odgovorni urednik lista bio je Branko Petroviã. Ti si udario jednim putem. he! (Izvali se u stolicu. Maga — Ono. tebi vrlo lepo ide! Mata: Bogu 'vala! A sad reci: kako ti? Milun: Ja? Onaj… Pravo da ti kaÿem: ne znam ni sam u istini! Mata: Onda mi je jasno! Ti si zaqubqen u neku? A? Govori. Kata! Milun: Naposletku. 1927—1931). Tvoj bi mi prijateqski savet mnogo pomogao — Mata: Nema razgovora! (Pali cigaru) Milun: Stvar je nekako sasvim zapletena! Ne umem. Kome drugom da se ispovedim do tebi? Mata: Tako je! Milun: Ti si åovek izveÿban u ovakvim poslovima. kako kome! Što se tiåe mene. Milun: A što od tebe kriti? (U zanosu) Zateko sam je još dosta malenu. Marta. ti teraš komendiju? Mata: Nije. Nastasija. sitne ÿenske i vrlo ÿive naravi. he. Onomad sam je pitao i doznao. Treãa serija lista (1927—1931) izlazila je pod izmijewenim nazivom Mladi Brka. ipak naša stara druÿba i prijateqstvo ostali su nepokolebqivi. . ja i sada ne znam: koja po imenu? 6 Popularni „šaqivi list za svakoga" koji je izlazio u Beogradu (1882—1915. Pokretaå. ni da ti åestito ispriåam… Ja je volem. kanda su promenile i narav! Ako si još potrevio neku. budi potpuno siguran.

Fala Bogu. Mata: A što joj nisi kazao? Milun: Ko to da uåini od stida? Mata: Propas' tvoja od tebe Izraiqu! Ti si neka svezana vreãa! Zar se tako bori za svoju buduãnost i pravo s pogledom na pozitivne zakone? Kad sam sebi neãeš da pomogneš. Razume se. ha. da je dƒ za drugoga! Åak mi to i kazala.<ara>. more? Koju udovicu Savku? Da nisi moÿda poludio? Milun: Pa komšinicu… udovicu… Mata: Znaš li da ãu te za gušu. . Kud bih ja sada protivu wene voqe? A ona 'oãe i ÿeli. bre! Milun: Kako govoriš to? Kad moÿe da se zagleda u udovicu Savku. zašto ne bi u Jelicu? Vaqda se åovek rešio na ÿenidbu? Mata (skoåi ko oparen): Šta ti to govoriš. ko da ti s pravnog gledišta pomogne? Milun: Ama. usanuãe more. ha.<o> j. ni da mi je reå dala. ako sluåajno slaÿeš? Milun: A kao: zašto bih te lagao? Izmeðu we i moje gazdarice åitava košija koja ãe Slavka ugrabiti: Savka za sebe. kad mu zatreba. Ima i meni duÿan priliånu sumicu. pa mu udesnom prilikom i ja „novac"7 dam u zajam. posle. a nema para pri sebi — a tu se ja åesto naðem — dam mu 200. a uzmem kvitu na 600 i tako daqe! Milun: Vaqda 'oãe da se kurtališe takva ÿivota? Mata: Nikada! (Deklamuje) Pre ãe mesec dawu sjati. zar ona mene da prevari? Mala je ona za tako velika posla! Nisam ja wen pokojnik. 300 din. pa i molila. more? Milun: Onoga bogatog masaroša Slavka — Mata (izvali se u stolicu): Ha. Gazdarica me od'ranila kao svoje roðeno dete. radi viðewa — Mata: Koga. da se upoznam s wime i udesnom prilikom. ona i ne zna da mene devojka vole.390 Milun: Jelica — Mata (diÿe se sa stolice): Tešina kãi? Milun: Jeste! Ona! Mata: Prilika odista vrlo dobra! Jedinica u oca i matere. dovedem ga ovde kuãi. imuãna a. te je nije još primio. sramota.<est>. brate! Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: Odrastao sam u wihovoj kuãi. dobra i lepa devojka! Pa šta tu ima da ti smeta? Milun: To je taj ðavo! Ono što moÿe ponajviše da smeta! Wena majka — Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: T. Milun: Šta ti bi ujedanput? 7 Neåitko u rukopisu. ha! I ti se toga zar plašiš? Taj se ne oÿeni dok ne spiska ono imawe i gotovinu što ima primati iz mase. a gazdarica za svoju kãer — Mata: Vrlo lasno moÿe biti! Ama.

A znatno je ono! (Zavesa) DRUGI ÅIN ¡ prizor (Kafana kod „Narodnog vojnika". rode moj. udovi poåivšeg Tretaka… U ruke… Neizostavno… Jesi li me razumeo? Momak: Razumeo sam. nešto mi pade na um! Vrlo dobro. zajedno ãemo! Mata: Ovo je neodloÿno! Moram odmah iãi! Milun: Šta li ãe to biti. vrlo dobro! (Uzima kapu da ide) Milun: Åekaj. molim te? Pa ti mi nikad ne priåa. Ali. Sam Mata za jednim stolom piše i vrti glavom. (Uzima i on kapu) Idem i ja u åaršiju. da ãu što pametno iskumstirati. . Nego. kako? Tu je åvor! Milun: Ako ti što i ja zatrebam — Mata: Sitne pameti [slabo tu pomaÿu]. åoveåe. åim sam åuo sentimentalne glasove. Neåitko u rukopisu. 8 9 Misli na nasqeðe iz mase koja pripada Savkinom djetetu. Zatim zapeåati pismo i digne se sa stola. da mi odista onaj lopov ne pokvari raåune? Vaqa raditi brzo. da si se zagledao u wu? Mata (tapše ga po ramenu): Burazeru! Zagledao sam se u weno i masalsko8 imawe. zatim dolazi Slavko> Mata: Tako! Sad keleru da dam ovo pismo da ga preda Savki. (Kuca) Keler! Momak: Odmah. pa nisam za pivo. (Polaze) Mata (zastane): Pamtiãe svi oni koji su pokušali da povrede moje materijalne interese! S perom u ruci stojim na biqezi.) <najprije Mata i Momak.9 gde se grade veliki planovi. odmah! Šta zapovedate? Mata: Prvo satqik vina! Je<o> sam maloåas ãevapåiãa. Ja sam unapred znao.391 Mata (qutito): Kako? Zašto? Poradi åega? Milun: Izgleda da te je moje priåawe uznemirilo? Mata: Nije nego još nešto! (Turi ruke otrag i 'oda) Savka me izneverila! Milun: Gledaj. Qubav ostavqam da teraju takvi vetropiri kao što si ti! Nego. ovo pismo da pošaqeš po kome da ga neizostavno preda u ruke Savki. (Momak donosi vino i ostavi na sto) Mata: Pa sad. 'Vata se pområina. da se tome stane na put.

Slavko se åini nevešt) Slavko (leno): Samo da mi ne trebaju novci. jer sam odavno qut na Tešu. skoåi): Pomoz' Bog i dobro mi došao! (Pruÿi ruku da se rukuje.392 Mata: Kad se momak vrati. sretnome pastiru! Ulazi Slavko u kavanu) Mata (kad ga opazi. Mata: E moj lepi brate! Pa ti moÿeš predati pismo drugoj nekoj udovici. 'oãu! Mata: Kud ãe åovek s prostacima. Reci: kako je ime adresantu? Momak: Odista ne razumem! Mata: Ovo je åovek da poludi! Moÿe odista predati pismo drugoj udovici! Reci. brate? Kavana po planu kod „Narodnog vojnika". pa kad uvreba zgodnu priliku. sad dabome! Ali. (Izvali se u stolicu i peva: Blago mi na viru. (Seda za sto i sipa vino) Oh! Oh! Kao kristal! U tvoje zdravqe. da je to uåiweno iz kuãe Tešine. Kazao sam i Slavku. uzvišenih klica u svome srcu… Ali sam i dobro smislio! Pisao sam joj. pa s Bogom! (Momak polazi) Samo kad se vratiš. Za ovo ãe ona prosuti Slavku i kantu za vrat… Naroåito ako je odista bacila oko na wega. Apsolutno si nepismen i šašav. <Da joj se nameãem> Onde odma' nema smisla. a wemu pare uvek trebaju. a što bih ti ja ovde došo — u kakvu si me pråvarnicu doveo? (Zavali se u stolicu) Mata: Šta ãeš. kao npr. more! Mata: Lepo! Woj da odneseš ovo pismo i to glavom ti. Doneo sam mu priliånu sumicu. Nego. Još nije primio gotovinu iz mase. da izvršim taj vic. Tako ãu je zavaditi sa Slavkom. udova poåivšeg Tretaka. Savka dušo. Jesi li sad razumeo. kako se zove udovica Savka? Momak: Savka! Mata: Pa tako. dok se ne vratiš. burazeru! Šta se buniš vazdan? Savka. a drugi momak neka te zastupa u radwi. Naposletku. jer bi opet Savka mislila da sam joj podvalio. ono maloåas — Mata: Ne upadaj u reå starijemu! Kad si razumeo. pa da mu se osvetim. da se ona budala zaqubila u Tešinu Jelicu i da ãe joj noãas pevati pod prozore. A nije pravo da on onoliko Slavkovo imawe zgrne. znaš kako je! Za sirotiwu i <nije> druga kavana. ja. Kazao sam joj da iz avlije turi merdevine uz plot. do- . da ãe svi biti ãeflejisani! Dodao sam. nek doðe k meni da me izvesti o prijemu istog — Momak: Koga? Mata: More! Pa ti nisi ništa razumeo?! Momak: Sad me nekako zbuniste. Znam ja dobro Savku! Neãe imati kad u qutwi da razmišqa. evo ti pismo. oseãa. more. da doðe ovde. da mi bez ikakva izgovora pomogne. glavo? Momak: E. Momak: Znam Savku. To neãe biti teško! Znam unapred. prospe lonac s vodom Slavku za vrat! Ja ãu veã objasniti društvu. da mi javiš: jesi li joj predao pismo? Momak (polazeãi): 'Oãu. pa drÿi da je obmanuo! Sutra ãu pustiti glas da je vodu Savka prosula. a naroåito kad pored pravnih znawa.

pa mi ruka. Šta veliš ti kaišaru. da ne moram pisati ovakvim lopovima priznanice. kad uzmem pero. Slavko: Pi! Pa to nije. jer ovde tek docnije dolaze gosti. kako bi bilo da se malo provede noãas? Mata: O. Slavko: Pa dede. samo pruÿi ruku — Slavko (zeva): Åudo mi je nešto dugo vreme. Slavko piše) Obligacija Na 800 din. reåe 600 din. A srce me bole.393 zvao sam te amo i zato. Åisto ne vredi åovek da kuluåi oko pisawa za tako neznatnu sumu. Nego: jesi li novac doneo? Mata: Pa kud bih te mogao zvati da dolaziš ovde i åiniš toliki put xabe? Novac je tu. Slavko: Šta da radim sad? Gotovo sam se oduåio sasvim od pisawa. Zaboravio bi' sasvim. a posle stil… Evo. Mata: Svojeruåno napisati i potpisati. brate slatki! Zar još pitaš? Ko ne bi! Osobito s tobom! Ja i 'nako zbog svojih poslova retko se mogu provesti sa pouåno-obrazovanim društvom. odma' tu na stolu spremqena 'artija i pero. veã sve sa ovom prostotom. Mata: Zar tu treba Bog zna kakav rukopis? Glavno je svojom rukom napisati. brate? Razume se gotovi 600 din<ara>. bolan. åudo mi je zašto policija ne pripazi na ovakve lopove. pored kazne. Ovde. Mata (radosno. što nas tu neãe niko uznemiravati. pa im. a spavao sam celo posle podne. Mata se nagviruje) Mata: Ih! Kako nemaš stila! A kamo interes u obligaciji metnut kao glavnica? Kamo uraåunata izvesna suma za trud itd.<ara>? Mata: Šta se buniš. moÿemo nasamo svršiti naše raåune. dakle. Nego. Ama. jer novac treba da mi je veã u xepu. samo znaš kako je? Prvo da stilizujemo obligaciju — Slavko: Doðavola! To onda vaqa pisati. kad moram leãi da spavam s kokoškama. sebi): Novac mu treba? Vrlo dobro! (Glasno) Piši! (Turi ruke u xep<ove> i 'odajuãi diktira. ako hoãeš. Slavko: Vrlo dobro.<ara>. ni za jedno veåe.<ara> koju sumu… (Slavko ostavqa pero) Slavko: Vrlo dobro! I onako mi treba para. To mi je sve što imam za sada. a ono drugo stila radi — Slavko: Neka te ðavo nosi! Uvek me uhvatiš kad nemam ÿivaca. pa kad svrše poso. (Piše. izgleda teška ko olovo. da se ne upropašãuje mladeÿ — . ti. Znaš kako je? Radenici. kako ti veliš! Nemam kad da se zanosim tu vazdan sa tobom. zanatlije. åini mi se. ne zabrani radwu. Slavko (uzima pero): Pa sad vaqa pisati? Mata: Ozgo turi: Obligacija — Slavko: Jesi li doneo koliko? Mata: Svega 600 din.

<ašweg> privatijera. lopove. priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate Oštroperiãa ovd. (Uzima pero.<eresom> 12% Radi bezbednosti poveriteqeve. graðanski postupak — Slavko: Doðavola i ti i tvoj postupak! Mata: A i šta ãe bogatim qudima da uzimqu zakone radi åitawa.<ara>.394 Mata (åini se nevešt): Pa da poånemo na drugom tabaku? (Slavko uzima pero i piše. Jesu li sve pare tu? Mata: Zar moÿeš i sumwati? Kud bih ja mogao varati na takav naåin i drugog a kamo li tebe. brate slatki! Kad si pogrešio. da åas pre svršimo poso.<ara> koju sumu ja dolepotpisani priznajem da sam primio u gotovom novcu od gospodina Mate… (Prilazi s leða Slavku. 1. qutito) De. Mata 'odajuãi diktira) Obligacija Na 800 din. (Vadi kesu s novcima) Ako ãeš da brojimo? Slavko: Do vraga i sa brojawem! Znoj me i onako od pisawa sveg oblio. odmah! (Sebi) Budala! U qutini nije ni primetio da je suma od 800 din. Slavko: U åemu sam pogrešio. (Mata diktira) Obligacija Na 900 (devetstotina) dinara koju sumu ja dolepotpisani. Ti si napisao samo cifrom. Novac vlada svetom! Slavko: Sve mi voda pqušti na usta. kad pomene samo novac. Samo da prqaju ruke. maja 18… Svojeruåno napisao i potpisao Slavko Sreãkoviã Slavko (baci mu obligaciju): Evo ti je! A sad pare! Mata (diÿe je radosno i pregleda): Odmah.<ara> narasla na 900 din. veã <je> napisao i potpisao svojeruåno. Eno. s tim. da mu primqenu i goreoznaåenu sumu od danas pa za mesec dana vratim sa pripadajuãim godišwim int. lopove? Mata: Po zakonu vaqa i slovima i cifrom oznaåiti u obligaciji dotiånu sumu duga. brate! Ti jednako grešiš — Slavko (baca pero qutito na sto): Pare ovamo. (Briše se maramom). brate slatki! Kud bi mi onda duša? (Daje kesu s novcima. Osto sam bez krštene pare. inaåe ãu te udaviti! Mata: Ama. dozvoqavam mu i pre roka da moÿe traÿiti zabranu na pokretno i intabulaciju na nepokretno moje imawe. pa gleda šta piše) Mata: Eh. brÿe! Ne zanovetaj tu vazdan. Slavko uzima i meãe u xep) Slavko: Još pitaš? U pakao! .

da åuju i ovi drugi. Mata: Nisam znaš rad. Slavko (baca na sto dinar): Ne treba kusura. imaš srca još i za qubav? . Boÿija utvaro. napred. A ja vrlo rado åitam tu kwigu što se zove: qubav ÿenska. ha. (Polazi) Mata (diÿe dinar): Jest ðavola.395 Mata (sebi): Makar posle i tamo! Ali. Mata i ostali s muzikantima) <Slavko. Teša. Vide se kuãe: Tešina. ha! Zar i ti. Muzikanti prate pevawe) Mata: Izvijaš. zaqubio do ušiju. samo na jednu reå — Slavko: Govori. Na toj je kwizi na prvom listu naslikana lepa slika momka i devojke — Mata: Levom rukom zagrlio devojku a desnom punu flašu! Slavko: Neka se mnoÿe vinogradi i vinova lozica! Jer ÿena daje qubavi a vino duha! Ÿivelo! Dakle. ha. Eno pare na stolu. Mata. Meseåina. jedan iz gomile. Slavko: Ha. more! (gologlav momak s punom bocom u ruci toåi) Slavko (diÿe åašu uvis): U zdravqe lepše polovine roda qudskoga! U slavu i åast lepih devojaka. Mata uzvikuje. Ja sam se. Iz daqine se åuje pesma praãena muzikom. staro vino i mlade devojke! (Ispija i baca åašu) Mata: Odavna se nisam ovako raspoloÿio! (Ispija i predaje bokal momku) Vaqda što je xabe? (Briše usta) (Slavko peva sevdalijsku narodnu pesmu. patrolxija> Slavko: Vina. brate. kad bih i ja bio tako lud. Mata (pokazuje na wega i uzvikne): Da nije onaki'. ki slavuj! Slavko: A sad. slavu mu. (Uzima dinar a mesto wega meãe na sto 60 p. biãe više i qubavi u svetu. ja mako' iz kese dve banke! Slavko (diÿe se): Sad da se ide! Nego: ima li šta da se plati? Mata: Samo moje vino. kod Milovanåiãa — Mata: Molim te.<ara>) Slavko (momku prolazeãi): Laku noã. Savkina itd. (Pokazuje na sebe) Ne bi bilo ovaki'! Zavesa ¡¡ prizor (Noã. Naposletku se javqa na pozornici Slavko. ÿena — Mata (uzima od momka bocu): I udovica! Slavko (produÿuje): I udovica! Neka ih Bog podrÿi i umnoÿi! Što ih više bude. Što sam popio ono da platim.

a za ostale? Šta me se tiåe! (Glasno) Sad sam se sasvim istreznio! Raskidam svojom vlastitom rukom dragovoqno najsvetije veze.396 Mata: Snašla nesreãa. more. more. a on utekne u daqinu) Slavko (okreãe se sviraåima): Lagano samo! (Oni sviraju a on peva kakvu sevdalijsku narodnu pesmu. tamo! Izvesno je ona! (U taj mah udovica brzo preko plota prospe za vrat Mati lonac s vodom i nestane je) Mata (sagne se i uhvati za jaku od kaputa. brate! Šta ãu mu ja sad? I srce je meso! Vaqda mi je suðeno da materijalno propadnem? Slavko: Ama. ja neãu da slušam samo o novcu — govori o qubavi! Mata: Uvek tako pogrešim! Ele. video sam! Wen otac i niko drugi. Pred oåi: ona. Šta da radim? Da begam. Vaqda si i tu 'teo da udariš kaiš? Onaj iz gomile: Mene se sve åini preko plota — Mata: Šta preko plota? Vaqda sam ãorav. s tobom? Mata: Eto šta! Izruåiše mi lonac s vodom za vrat! Jedan iz gomile: Åini mi se neko preko plota — Mata (sebi): Sad ako i ostali potvrde. Slavko åim svrši pesmu. opet. jer je protivan da ona poðe za mene. da poånem… Digni se pa 'odaj. Ne treba mi! Neka umre od qubavi! To je moja osveta! Slavko: A moja — da mu za ovaj bezobrazluk porazbijam prozore — (Uzima on i ostali kamenice i lupaju prozore) Mata: Ovo ispade sad naopako. uhvati Matu i gurne ga uz plot) Slavko: Gledaj. pa ona! … Pa ako bi hteo. izvali se u perjane jastuke. (Pobegne) Teša (kroz prozor): Lopovi! Ubice! (Dolazi patrola policijska i teraju Matu) Prvi patrolxija: Stoj! Šta je to? Teša: Napasti u ponoãi na domove mirnih graðana i rušiti im kuãe! Sve u 'aps! Prvi patrolxija: Napred. Mogu napasti na kuãu Savkinu. Tako sam joj i obeãao… Meðutim. divota! Ÿiveo kaišar Mata i wegova kaišarska qubav. pa stresa vodu): Slavu joj ÿensku! Slavko: Šta bi to. Takva nevesta morala bi mi raðati decu nalik na sitniåara Tešu. gospodo! . to da bude kao znak moje qubavi. nije daleko! Kuãa je tu! (Pokazuje na kuãu Tešinu) Slavko: Da ÿivi kaišar Mata i wegova — mora biti — kaišarska qubav! Sviraåi! (Polaze i kad doðu pred Tešinu kuãu) Mata: Sad da se rasporedimo! (Ãuška Slavka do plota Savkinog. a ona drÿati da sam ih ja podgovorio. (Za sebe) Kad sam poåeo moram do kraja izvesti. biãe naopako! Pokvariãe mi ceo plan. (Glasno) Kako preko plota? Ozgo. da joj onako malo otpevamo pod prozore. koje su me vezivale za moju nekadawu — ah! — verenicu! Zarad Nikole omrzo mi i Sveti Nikola! Kud ãe iver od klade. da ne ispadne po mene rðavo. Neka slika u belo<m> pojavquje se na Tešinom prozoru. pokri se — ako imaš — svilenim jorganom — ne vidiš od ti' stvari ništa. lezi ako hoãeš u gvozden krevet. pa mi izruåio za vrat lonac s vodom — (Svi se smeju) Slavko: To je.

ovo ispade naopako! (Odlazi s ostalima) (Zavesa) ¡¡ prizor (U kuãi Tešinoj. Milun. ti Bome znaš kad. Patrol. da bi boqe uåinio. kod kmeta. ukoliko se seãam. Da sam se drÿao svoje pameti. (Polaze) Mata (uzdahne): Preko sve moje pameti. To su patrolxije! (Sebi) Odista. drukåije bi bilo. Od bede. pa odande kod Milovanåiãa. pa u 'aps bez rešewa! Ili. nigde ustavotvorac ne spomiwe patrolxije! Izneãu na javnost tako groznu omašku pera! Teša: Traÿim da patrola ukloni te bitange ispred moje kuãe. Patrola: Napred. Bar u ovom sluåaju. za koju ne vredi Ustav i wegova nareðewa. brat' Mato. kako literarnom svetu tako i nepismenoj masi! Sad nastaje drugo pitawe s pravnog gledišta: mogu li po Ustavu. a ovako? Badava! Ÿena pomete åoveka. Mata: Silu? E. wega i teraj. inaåe ãu pucati u gomilu.<xija>: Mi ãemo vas odvesti jednome od kmetova. znaš li ti.<xija>: Napred! Mata: Slobodan srpski graðanin. gospodo! Jer ãemo u protivnom upotrebiti silu. da je nisam slušao. Stanka. dolaze Mata. boqe reãi: u 'aps na osnovu prostog usmenog patrolxijskog rešewa! Slavko: Ne zanovetaj vazdan Mata: Ne dam da se gaze ustavna prava graðana! Ja sam iz onog kola qudi koji ne mogu to dozvoliti! 'Oãu da se zna da u Srbiji ima jedna klasa qudi.397 Mata (viåe): Ja nisam kriv! Ko je pravio nered i lupao prozore. kad si prav. brate! Znaš kako je! Patr. pa ako hoãe neka vas pusti! Slavko (Mati): Ne zanovetaj vazdan tu! Mene poznaju svi kmetovi. ha! Boqe reci: ne pristajem da mi se kundacima åešu — leða! Napred. Patrol. pa i obnarodovan. ha. ustavni graðanin. da je Ustav Kraqevine Srbije štampan. ispred sile ja se ponizno uklawam oslawajuãi se na svoje pravo! Slavko: Ha. Soba koju smo veã ranije videli) <Teša. meni se åini. Jelica. pa ga zatim odmah i sprovesti u zatvor? Patrol. patrolxije opštinske izdati kome rešewe o zatvoru i to noãu. ha. da vam pribeleÿi samo imena. pa posle se pravdajte! Mata: U 'aps bez rešewa snabdevenog razlozima? Ama. Mata. åim se .<olxija>: Svi u 'aps. Savka i dete> Teša ('oda qutito): I tako sa mnom da se trevi! Pod starost da me osramote! Kaÿu: ÿenu vaqa slušati! Ali.<xija>: A što begaš.

to je ne moguãe i kao zašto bi to radio? Jelica: Nemamo šta vazdan razmišqati! Åim ja svršim s majkom odmah ãu ti javiti. Malo zatim dolazi Jelica) Jelica: Ne znam da li ãe doãi a poslala sam mu poruku. ko nagovori onu bekriju. razume se. Ali mi je opet oca najÿalije. Imala sam preðe muke s majkom. te da prekinemo stvar. A zašto sve to? Što sam slušao — ÿenu! Šta sad da se radi? Druga izlaza nema. ni s kim o toj stvari nisam govorila. dete moje? Ti se ne qutiš ništa na tvoju majku? (Qubi je) Jelica: A kao zašto? Šta si kriva? Palo na um nekim besposliåarima da pijani napadnu na našu kuãu. Ali. Ona se sirota slomila usled onog dogaðaja — Milun (zamišqen): Ama. moÿe popraviti — Milun: Samo kad bi gazdarica htela — Stanka: Ama. Da nije on? Ali. šta? To je ono što me plaši! Jedva åekam da doðe Milun. Stanka: Gle! Pa i ti si tu. naopako! Stanka: Kako to. Pa kako je smeo bez uzroka napasti na tuðu kuãu? Da nije nagovoren od one? Ah. Poåela sam se i plašiti: izvesno nešto rešava o meni. a ja ãu veã nast<oj>ati oko majke. Boÿe! Šta da se radi? Pa onda — svet! Jelica: Pa to se. Ne dam sa mojim detetom cela åaršija da ispira usta! Ali. Jelica: Zato sam te i zvala.398 umeša u wegove poslove. Siromah otac! Niti šta jede. kako ja hoãu! (Uzima kapu i odlazi. Ne sme ocu na oåi. Vaqa kidati odmah. niti pije a dve su noãi. Pa šta ti radiš? Milun: Bome. To se moÿe i drugom desiti. deteta i åoveka?! Šta sad da radim? Gde da zagrejem mesto? Kako da popravim celu stvar? Jelica: Majka! Stanka (trgne se): To si ti. da se ova naša stvar povoqno svrši. pa da on ako naðe udesnu priliku oko oca. gazdarice! Da me poslušaste onda — Stanka: Zar sam ja znala? Zar mi je ko kazao? Naposletku. Sad ovolika bruka! Svaki ãe se. Ne znam gde mi je glava. deco? Govorite! Ja sam sasvim izgubila glavu! . te si se poÿurio — Milun: A kako i ne bih? Izgleda da su se naše stvari iznenadno okrenule — Jelica: I kako izgleda: vrlo dobro. (Ulazi Stanka zamišqena i ne videãi ih) Stanka: Kuku meni kukavici! Šta uåini od sebe. Milune! U ovoj brizi izgubila sam i vid. (Ulazi Milun) Jelica: Vrlo dobro. pa ãu ti javiti šta budem uåinila. Milun: Pa sad ja mislim da bi vaqalo i mi odluåno da poånemo. sad neka samo pomoli ko sme zuba! Udomiãu je onako. majko. sad mi je opet ÿao! Ide kao ubijena. da uåini onu komendiju? Åuo sam da je te noãi u društvu sa wime bio i Mata. zapitati: što baš Teši da lupaju prozore? Eto ti onda razne pripovetke. a ti onda oko oca. osim s tobom. Ja ãu veã oko majke. kako. dete moje? Milun: Eh. kako oka sklopio nije.

deco? Jelica: Pa da svršiš stvar! Milun: Samo kad bi htela! Stanka: Vi me još više zbuwujete! Sad su mi sasvim zbrkane misli! (Ulazi Teša. Uzimam te za ortaka u svojoj radwi. Naposletku. qut malo na mene. za tebe od Miluna. recite — Jelica: Kako ti veliš. dete moje. ispod ruke vodi Savku i nosi štap. uvek slušao — Teša: E onda nek' je blagosloveno deco! Ali. dakle. (Pušta Savku i dete. Milun (potresen skida kapu i prilazi te ga qubi u ruku): Fala gazda! (Tako isto i Stanku) Fala gazdarice! (Jelica ih. Što je Bog naumio da sastavi neãu ni ja da rastavim. Naposletku. deco. a vaqda sam za toliko godina imao dobre prilike proceniti wegov rad i wegovo poštewe. vaqa prvi da poånemo. koje sam zamenuo novcem na troškove itd. gazda. takoðe. dakle. tata — Milun: Ja sam vas.399 Milun: Nije vajde… vaqa reãi… Jelica: Kad bi ti majka oko oca — Milun: A mogla bi gazdarica — Stanka: Ama. opet. a uzima štap u ruke. qubi u ruke) Stanka (zagrli ih oboje): Deco moja! (U taj mah ulazi Mata. ili ako ti nije ko turio kakvu bubu u glavu? (Pušta im ruke) Oboje. Sad ako ti. a . bacimo sve u zaborav (Pruÿa Teši ruku): pa da ostanemo ko i uvek prijateqi (Rukuju se). da mi kao mlaði. Na mojim je oåima odrasto. a ti. Svi ga zaåuðeno gledaju) Teša (qutito): Ama. ja sam se sasvim sluåajno trevio u onom društvu — Teša: Ne spomiwi mi to! Mata: Ama sam sa ostalima xumle osuðen na tri dana zatvora. S toga sam ja drÿao. šta. ÿelim! Dobar dan! Ali — kanda je i ovde neko veseqe? Neka je sretno i beriãetno. gazda — Jelica: Ti si qut. to kao buduãe prve komšije vaqa da se izmirimo. Pošto sam juåe isprosio ruku i prstenovao Savku a kroz koji dan — ako Bog da zdravqa — gradimo i svadbu. Jelica: Oåe! Milun: Gazda Tešo! Teša: Ja ne znam boqu priliku. Firma ãe od sad glasiti: Ortaåka radwa Teše Duãanxijãa i Zeta. dragi moj gazda Tešo. da se vas dvoje rado imate. Gazdarica je tvoja quta i u zavadi sa mojom buduãom. od danas prestaješ biti momak kod mene. zar ti? Mata: Znam unapred šta si naumio reãi. nisi što protivna tome (Seva oåima na Stanku). Neãu. dete. Levom rukom drÿi Savkinog sinåiãa) Mata: Dobar dan. oåe? Stanka: Tešo! Teša (uzima Miluna i Jelicu za ruke): Odavna sam primetio. da kvarim vašu i moju sreãu. Svi se trgnu) Teša (prilazeãi im): Vrlo dobro! Svi ste tu! Milun: Ja znam.

dušo! Dete: Ti si tata! Mata (radosno trqa ruke): Pametno neko dete! Izvesno mu kazala mama. Mata (uzima ga obema rukama za glavu): Šta je. mali? Ko ti je tata? Reci. svira svatovac) Mata (uzima punu åašu): U zdravqe sviju nas ovde koji se nalazimo. da Bog da. zagasitocrven. razume se. napredno. Mi danas gradili ova „dva veseqa" a. momak drÿi puno staklo. da se wegov glas najviše åuje. rodno Izun — dozvola Intabulacija — hipotekarno upisivawe mjeniånog duga Iskumstirati — vješto smisliti. oba veseqa. utrkivawe. Ÿiveli naši stariji. Dete: Majka. (Uzima s<a> zida štap. U zdravqe i naših dobrih prijateqa. dogodine doåekali i treãe. pa ozbiqno se okrene Savki) Mata: Pripaz' de ti. rivalstvo Krmezli — tamnocrven. U taj mah åuje se muzika. dosjetiti se Košija — utrka. na dete. takmiåewe. da ne kmeåi! (U taj mah Jelica unosi posluÿavnik i na wemu poredane tri åaše s vinom. Savka. bilo! Stanka (Savki): I — ne povratilo se! (Qube se) Mata: E ovo ti je: „'Asan aga dva veseqa gradi!" — Samo. ja kad uðo' spazi' neko qubqewe! Da nije Miluna? Teša: U ime Boÿije i s blagoslovom wegovim — Miluna! Mata (ispusti štap od radosti): Savka! Qubi se ti tamo s gazdaricom… komšijkom… a ja ãu ovamo. Teša (ponosno): Ortaåke radwe: Teše Duãanxijãa i Zeta — Mata: Ama. nasloni se na wega.400 veã moje ãe biti da što više seqaka iz okruga ubuduãe kupuje iz tvoje radwe. a i mi mladenci sa wima! (Kucaju se. (Zagrli Miluna i qube se) Savka (Stanki): Što je bilo. drugova i roðaka i svakom bratu Srbinu i na putu i na sudu i na svakoj junaåkoj raboti. purpuran Libade — kratka ÿenska gorwa haqina . Viåu: Ÿiveli! Mata poåiwe uz pomagawe ostalih da peva: Mnogaja leta! Ali tako. Dete poåiwe da plaåe) (Zavesa) i Svršetak RJEÅNIK mawe poznatih rijeåi i izraza Bajadera — vrsta male marame Beriãetno — obilno.

leba. ali ga neujednaåeno piše u sintaksiåkim konstrukcijama kao što su imenice u vokativu i nabrajawa. mako. siroma. nebude. jednaåewe suglasnika po zvuånosti. odranili. interpunkcija (zarez. zamenuo…). nepokvari. volem. Saåuvani su i arhaiåni i lokalni oblici rijeåi (vami. nemoÿe. Pisawe taåke je prema negdašwim normama prisutno i iza naslova i podnaslova. nezaboravi. vaqali…. na sliåan naåin je izostavqen suglasnik t na kraju rijeåi kad se naðe u suglasniåkoj skupini st (propas…). kao osoben intonaciono-semantiåki znak. te u odnosnim reåenicama.401 Masa — zavještana ostavština umrlog Masaroš — onaj koji je naslijedio zavještanu masu umrlog Minderluk — mekana niska sjedišta duÿ zida Mutvak — prostorija za spravqawe jela. pa to je do- . kuhiwa Prezidijal — predsjednik Prezidijalni ministar — ministar predsjednik Tarnice — drvena zapreÿna kola Teslimiti — prepustiti Filareta — drvena letva Ãeflejisati — uÿivati u dobrom raspoloÿewu NAPOMENA PRIREÐIVAÅA Prilikom pripreme rukopisa komedije Dva veseqa za štampu prireðivaå je nastojao da u svemu ostane što vjerniji autorovom izvorniku. U dijaloškim iskazima koji su prekinuti sagovornikovom replikom. modalne rijeåi åesto ne odvaja zarezom (dakle i sl. oãu. suprotni veznik ali. dali. neide. neznam. nesme…. Odstupawa su prisutna samo u onim dijelovima koji su usaglašeni sa savremenom pravopisnom normom: sastavqeno i rastavqeno pisawe rijeåi. Suglasnik j povremeno izostaje na kraju rijeåi (nemo…). nerastaje. komendija. Upitnu rijeåcu li uglavno piše sastavqeno: oãeli. neumem. artija. nespazi. odma. Sloÿene priloge piše kao dvije rijeåi: za navek. nehtedneli. oda. netreba. rjeåcu ama i sl. nepomislim. apostrof). uðo…). što je u našem izdawu zadrÿano i oznaåeno apostrofom. ki. što je u našem izdawu redovno otkloweno. kao i suprotne reåenice sa veznikom ali. pisawe velikog slova. umjesto taåke stavqena je crta. najåešãe ne odvaja zarezom. Milutin Iliã redovno piše sastavqeno negaciju uz glagole: nekaÿe. što je u našem izdawu usklaðeno sa savremenom pravopisnom normom i nuÿnostima logiåke interpunkcije. teo. crta. neoÿeni. netraÿim. što je u našem izdawu zadrÿano i oznaåeno apostrofom. od kako… Povremeno odstupa i od jednaåewa suglasnika po zvuånosti: od kako. Slovo h najåešãe ne piše tamo gdje mu je mjesto (oãe. nehtedne. odajuãi. begam. na više. nepoznaješ. Milutin Iliã dosqedno upotrebqava zarez u zavisnim reåenicama sa veznikom da. nezanovetaj. taåka.). radenici.

apostrof je izostavqen (s' mlaðim. poso. U rijeåima koje su normirane s pokretnim samoglasnikom (u znaåewu sa/s). U tekstu su prisutna i gubqewa vokala u sredini rijeåi (došo. s' dana. s' kim. M. s' toga. s' tobom…). Upotreba apostrofa je nedosqedna i neujednaåena.402 sqedno poštovano i u našem izdawu. što je zadrÿano i u našem izdawu kao posebna govorna osobina junaka i sliåno. G. s' krajem. osto. ko. mogo…). pošo. . s' pravnog. s' onom.

objavqena je 1961. Ovako predstavqene.531-34. prvi korejski kraq poseduje odlike mita — govori o nastanku prvih qudi i ima karakter priåe u koju se veruje. do 20. veka. likovi nisu više ni kraqevi nego obiåni. U Vatrenim psima pomraåewa Sunca i Meseca tumaåe se kao pokušaji stanovnika tamne zemqe da ukradu nebeska tela. Bajke i legendarne priåe. 3. U pripovetki Go-Zu Mong. koju je izdavala „Narodna kwiga". Sang Hun Kim je 2001. Podeqene su u åetiri grupe: 1. „Sunce i Mesec" ima oblik bajke kojoj se na kraju pridodaje etiološko predawe — bajkolika priåa o siromašnoj deci koju goni tigar završava se wihovim pretvarawem u Sunce i Mesec (što je opet u skladu s mitovima koji odnose ova dva nebeska tela objašwavaju srodstvom ili brakom). bezuspešni pokušaji da se novoroðeni usmrti (Zaratustra. blisko je mitu po pripovedawu o nastanku (åoveka.. Ali i åitalac koji ÿeli da se samo upozna s pripovetkama naãi ãe ovde zanimqivu lektiru. U seriji „Bajke naroda sveta". naroåito etiološko. roðewe junaka u jajetu (kao Helena i Dioskuri u gråkoj mitologiji). ali za folkloristiku vaÿne napomene o kazivaåima i varijantama. Basne i priåe o ÿivotiwama.OCENE I PRIKAZI UDC 821. na Filološkom fakultetu odbranio doktorsku tezu Uporedna analiza srpskih i korejskih narodnih pripovedaka (basne. Anegdote i šaqive priåe. Prevedena s originala. Ova zbirka popuwava jednu prazninu na našim policama i zato je treba pozdraviti. nebeskih tela i sl. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. ove pripovetke nas podseãaju na pitawe odnosa meðu usmenim ÿanrovima. prevedena s engleskog. Zbirka koja je pred nama uvodi nas u nedovoqno poznat svet korejske usmene kwiÿevnosti na struåan naåin. anonimni qudi. Graða upotrebqena za sastavqawe teze posluÿila je i za sastavqawe ove antologije. a umesto kratkog predawa stoji razvijen prozni oblik. 2. prireðivawe i predgovor Nada Miloševiã-Ðorðeviã. odreðenog hrama. kwiga sadrÿi saÿete. Kršna). 4. Trideset šest pripovedaka zabeleÿeno je u velikom vremenskom rasponu: od 13. a umesto priåe o stvarawu sveta govori se o stvarawu korejske zemqe — dolazi do istorizacije mita. U drugim zapisima ove grupe humanizovawe je još upadqivije. 23 cm. Predawe. priåe o ÿivotiwama i bajke). Pripovetka Dan-Gun. kraq dinastije Kogurjo nalazimo motive osobene za mit: åudesno zaåeãe od sunåevog zraka (sliåna paralela u jednoj priåi Hopi Indijanaca). Åitalac je ranije s korejskom usmenom prozom mogao da se upozna preko popularnijih. dr Nade Miloševiã-Ðorðeviã. kao i predgovor prof. U drugim priåama etiologija se izvodi na poåetku ili na kraju (poreklo sazveÿða. 128 str. Motiv nebeskog porekla junaka se oåoveåuje.) i po to- . što ãe posebno interesovati one koji se bave prouåavawem usmenog stvaralaštva. Beograd 2002.09:398 KOREJSKE NARODNE PRIPOVETKE Prevod s korejskog i pogovor Sang-Hun Kim. i jedna antologija korejskih bajki. imena planine). Mitovi i predawa. deåijih izdawa.

Sang Hun Kim primeãuje da je za evropsku varijantu vaÿnije da dobro bude nagraðeno (venåawe sa kraqeviãem). Na kraju od tuge åovek umire i postaje petao — zato petao kukuriåe prema nebu. svadba se poklapa s krajem priåe. Na bajku podseãaju završeci pripovedaka Tigar i patuqak i Tigar-devojka jer se junak venåava s princezom. Šešir nevidqivosti (Horang Gamte) dospeva od ðavolaka u ruke braånog para koji se odaje kraðama. ali se od mita i razlikuje svojom saÿetošãu. i svi su osuðeni na dugogodišwu kaznu zatvora. ali nakon drugog rastanka nema ponovnog nalaÿewa. Bajke u zbirci odgovaraju u meðunarodnim klasifikacijama utvrðenim tipovima bajki. sreãemo i u obliku drugaåijem od kazne. gde su i skonåali. jezik." Realije se javqaju i u prikazivawu duhovnog sveta. uslovno reåeno. Poredeãi korejsku varijantu Pepequge (Kongzui i Patzui) sa srpskom. još više pribliÿava ovu tvorevinu bajci. Ovde je zanimqivo odstupawe od odobravawa „amoralnog" ponašawa likova. istoriju i folklor. kao i u bajci. punoj åudesnog (patuqak pobeðuje tigra. Qudi se mewaju kada doðu u dodir sa šeširom: braåni par napušta kuãu i poåiwe da krade. odraše mrtve tigrove i od prodaje tigrovih koÿa zaradiše mnogo para. didaktiåki prevodi priåu od åudesnog ka realistiånom. Zajedniåke teme u srpskoj i korejskoj narodnoj prozi. Time se tok priåe pribliÿava mitu. åudesno povezano s kršewem normi kaÿwava se. kw. zanimqivo je uoåiti i neka odstupawa od nama poznatog bajkovnog oblika. Teÿwu ka didaktici. U mitu. spasavawe princeze). ovde je povezana s prestupom. negativan junak zbog ÿeqe za nagradom dolazi u istu situaciju. kada vlasnik zlatare otkrije muÿa lopova. koji bi trebalo da je bogat. mita i predawa. imaju i dodatak — negativni junak promeni ponašawe. a za istoånu da zlo bude kaÿweno — kaÿwavawem zlotvora odrÿavaju se kolektivne moralne norme. Prilozi za kwiÿevnost. ali loše postupa i biva kaÿwen. daje idealnu sliku obaveza u porodiånim odnosima. Mewawe negativca. Ipak. fantazija se ruši. Odbeglu nebesku devojku åovek nalazi. kakvo je åesto u bajkama. U Åarobnom šeširu pravda åak narušava oblik bajke. zapušta kuãu i posao i isto krade. Pripovetke Maq obiqa i Hung-bu i Nol-bu slede tok dvoepizodiåne priåe: 1. uzima od wega šešir i takoðe poåiwe da krade. javqa se motiv ÿenidbe åoveka vilom. Tako se korejska Pepequga — Kongzui ne sreãe ponovo sa svojim suprugom. u vidu suda i zatvora. Tako u priåi Tigar i patuqak. kao i u anegdoti o monahu i wegovom uåeniku. 1999—2000. Ove dve pripovetke. åesta u deåijim maštawima. ali su zato wena maãeha i maãehina kãi kaÿwene na naåin koji upuãuje na arhaiånost — maãeha u neznawu pojede svoju ubijenu i skuvanu kãer. Ova odvojena epizoda se pribliÿava predawu i tako dovodi do dodira bajke. Za problem odnosa ÿanrova naroåito je zanimqiva priåa Drvoseåa i nebeska devojka. Na kraju stvarnost. Pripovetka Åovek koji je hteo da zakopa svog sina. nalazimo i ovaj detaq: „Kada se priåa o wegovom podvigu raširila po selu. Šešir potiåe od ðavolaka — veã je time naglašeno ne toliko wegovo natprirodno poreklo koliko zla priroda. Na kraju vlasti hvataju sve kradqivce — vlasnike åarobnog šešira: „I gazdi zlatare. boravak u tigrovoj utrobi. koji se javqa kao pomoãnik.404 me što se oåekuje da se u wega veruje. kao i onom muÿu i ÿeni sudili su za kraðe. Povremeno se i stvarnost pojavquje u svetu mita. £H¢—£H¢¡." Stara ÿeqa za nevidqivošãu i moãi koja iz we proizilazi. vlasnik zlatare. 1—4). 2. tj. govoreãi o povezanosti natprirodnog (koje ovde ostaje tajanstveno i neimenovano) i morala. jednoepizodiånošãu i vrstom slika. dok zapadnu priåu više zanima individualna sreãa (Sang Hun Kim. meðutim. sv. pozitivan junak za svoj postupak biva nagraðen. u korejskoj varijanti jelen (zahvalna ÿivotiwa). seqaci poðoše u planinu. neuobiåajeno za odsustvo psihologije u .

ali i podstiåe na daqe razmatrawe samog fenomena usmenog stvaralaštva. i to najåešãe u lisicu (pripovetke o devojci lisici nalazimo i u kineskoj kwiÿevnosti). nego åak dovodi do toga da luda bude nagraðen za smeh koji je izazvao. višeepizodiånog tipa. Karakteri tih biãa su. u kojoj je zec prvo prevaren a potom varalica. General bundeva hiperboliåno razraðuje jedan skaredan motiv — snaga bajkolikog jun