P. 1
osnove_geologije-teorija.doc

osnove_geologije-teorija.doc

|Views: 27|Likes:
Published by George Gross
geologija
geologija

More info:

Published by: George Gross on Nov 03, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/19/2014

pdf

text

original

GRADJA ZEMLJE Zemlja ima zonarnu gradju i sastoji se od geosfera ili ljuski.

Ukupno su konstatovane 4 geosfere: 1)Zemljina kora ili litosfera predstavlja spoljasnju, stenovitu geosferu. Njena debljina u kontinentalnim delovima dostize 3 do ! km, dok ispod okeanskog dna iznosi svega " do1 km. # okviru nje se izdvajaju dva dela razli$itog %emijskog sastava: gornji deo se naziva SIAL zona ili sial sloj. &n se u kontinentalnim delovima rasprostire od povrsine do dubina od 1' do ( km. #spod okeanskog dna ova zona je tanka, dok na dnu )i%og okeana ova zona nije ni zastupljena. *ial zona je sagradjena od stenski% masa u kojima su kvantitativno najvise zastupleni elementi sili$ijuima i magnezijuma. +onegde se ova zona naziva i granitni sloj. *pe$ifi$na tezina iznosi oko (! kN,m3, a temperature do -!3 . /! $). 0onji deo litosfere pretezno je izgradjen od stenski% masa u kojima su zastupljena jedinjenja sili$ijuma i magnezijuma. &vaj deo litosfere se naziva SIMA zona ili bazaltni sloj. Njegova debljina se kre$e izmedju (' i ' km u kontinentalnim zonama, i od " do 1 km uispod okeana. *pe$ifi$na tezina je oko 3 kN,m3, a temperature dostize do 1' . /1( $). U planinskim delovima gde je sial najdeblji, bazaltni sloj se povija nanize zajedno sa granitnim slojem i na tim mestima je litosfra najdeblja. Na donjoj grani$i litosfere brzina rasprostiranja longitudinalni% seizmi$ki% talasa naglo raste. &va grani$a se naziva Mohorovicicev diskontinuite ili Moho zona. ()Omotac-peridotska ili eklogitska geosfera dopier do 1( km. *pe$ifi$na tezina je izmedju 33 i ' kN,m3, a temperatura od 1' do 1" . /1( 11' $). Naziva se jos i zona magme ili pirosfera. 3)Srednji sloj ili omotac Zemljinog jezgra se rasprostire od 1( do (- km. *pe$ifi$na tezina je - do 11' kN,m3, a temperature iznosi oko 43 . /4 $). 4)Zemljino jezgro barisfera ili centrosfera! rasprostire se izmedju (- km i sredista Zemlje. *pe$ifi$na tezina je izmedju 1' i 1! kN,m3, a temperature od 43 do '3 . /4 1' $). IZOSTAZIJA #zostazija predstavlja ravnotezno stanje izmedju pojedini% delova litosfere i objasnjava se na tri na$ina. 1)"jrijeva hipoteza: sial zona je sastavljena iz manji% ili ve$i% blokova iste zapreminske mase koji su razli$ito zagnjureni u sima zonu. 2lokovi siala $ija je zapemina ve$a odgovaraju planinskim delovima kontinenata i zagnjureni su vise u sima zonu. +ri tom se blokovi ponasaju s%odno 3r%imedovom zakonu. 3ko se tezina nekog od nji% pove$a ili smanji on $e utonuti ili se izdi$i da bi zauzeo ravnotezno stanje. ()#raotva hipoteza: sial zona je sastavljena od blokova razli$ite gustine i veli$ine. 4edjutim, donji delovi blokova se nalaze na istom nivou koji se moze posmatrati kao povrsina izjedna$enja.. +ri tom su ve$i blokovi sagradjeni od laksi%, a manji od tezi% stena pa na taj na$in optere$uju podlogu istim naponom. 3)$ajskavinijeva hipoteza: blokovi siala su usled razli$iti% veli$ina i gustina nejednako uronjeni u sima zonu. .ontinualnim dejstvom razli$iti% fizi$kome%ani$ki% $inila$a razaraju se stenske mase, naro$ito u povrsinskim delovima kontinentakne litosfere. +rirodnim transportom razorenog materijala u akumula$ione besene narusava se postoje$e stanje izostati$ke ravnoteze. *manjuje se masa kontinentalni% blokova a pove$ava masa u akumula$ionim basenima. Usled ovi% pro$esa, kosmi$ki% pojava, kao i pro$esa koji se odvijaju ispod litosfere dolazi do kretanja pojedini% bolkova siala koji su nazvani plocama litosfere. Za grani$e ovi% plo$a vezana je intenzivna tektonska aktivnost. Zemljinu koru sa$injava ! osnovni% plo$a: severnoameri$ka, juznoameri$ka, evroazijska, afri$ka, indoaustralijska, ti%ookeanska i antarkti$ka. *evernoameri$ka se od ti%ookenske udaljuje za 4 $m godisnje, a juznoameri$ka od ti%ookeanske za ' $m godisnje. #ndoaustralijska se priblizava

ti%ookeanskoj za ! $m godisnje, a udaljava od juznoameri$ke za 5 $m godisnje. 6vroazijska plo$a se udaljava od severnoameri$ke za 1.' $m godisnje, a indoaustraliska joj se priblizava za 1 $m.3fri$ka plo$a se kre$e prema evroazijskoj podvla$e$i se pod nju. GEOLOSKA HRONOLOGIJA ZEMLJINE KORE 1)Stratigrafska hronologija% najstarija medju metodama odredjivanja Zemljine starosti. &snovni prin$ip na kome je ona zasnovana je da su slojevi koji se nalaze nize po pravilu stariji od slojeva koji su natalozeni iznad nji%. )akodje su nizi delovi jednog istog sloja stariji od njeni% visi% delova. +ojavljivanje vulkanski% odlomaka u jednom sloju ili jednom njegovom delu ukazuje na vulkansku aktivnost koja se desavala u vreme formiranja tog sloja. *tratigrafska %ronologija se korisno upotrebljava za odredjivanje relativne geoloske starosti u manjim oblastima i pretezno je lokalnog zna$aja. Njeni nedosta$i naro$ito se isti$u kada treba da se uporedi starost pojedini% stena u oblastima koje su medjusobno razli$ito udaljene. ()#aleontoloska hronologija% ova metoda je znatno pouzdanija od pret%odne. +o njoj se starost sedimenata Zemljine kore odredjuje preko fosila1okamenjeni% ostataka biljaka i zivotinja iz ranijeg geoloskog vremena. *lojevi sedimentni% stena u kojima se nalaze isti fosili stvarani u isto geolosko vreme, tj. oni su sin%roni$ni. +ri kombinovanoj primeni prve dve metode za odredjivanje relativne starosti naro$ita paznja se obra$a fa$iji sedimenata. &na predstavlja skup litoloski% i paleontoloski% karakteristika nekog sedimenta i odraz je prilika u kojima se vrsila sedimenta$ija. 3)&adiometrijska hronologija% u odnosu na prve dve metode radiometrijska %ronologija je znatno pre$iznija. &na se zasniva na merenju brzine raspadanja radioaktivni% elemenata koji se nalaze u stenama. Njom se odredjuje apsolutna starost stena. Najjednostavniji postupak predstavlja odredjivanje vremena raspadanja urana u uransko olovo. Najve$a starost stena izmerena ovom %ronolgijom je 4.' milijardi godina. SKALA GEOLOSKOG VREMENA Zemljina kora je podeljena u vise vremenski% odseka, od koji% svaki odgovara vremenu stvaranje jedne odredjene, ve$e ili manje grupe slojeva. Nji%ova debljina kre$e se naj$es$e od nekoliko %iljada do nekoliko desetina %iljada metara. 7reme u toku kojeg se stvarala jedna grupa slojeva naziva se era. #storijski razvoj Zemljine kore po$evsi od najstarije pa do najmladje ere podeljen je na: prekambrijsku, paleozojsku, mezozojsku i kenozojsku eru. prekambrijska era predstavlja zajedni$ki naziv za ar%ajsku, algonkijsku i rifejsku eru. *vaka grupa slojeva deli se na sisteme, a era na periode. *istemi se dalje dele na serije $iji se vremenski periodi razvoja nazivaju epohe. &delj$i serija su katovi. 7reme koje je proteklo tokom razvoja katova zove se geolosko doba. .atovi se dalje dele na potkatove, a ovi na zone. 8#rekambrijska era arhajska' algonkijska i rijefska!% u Zemljinoj kori zastupljena je pretezno metamorfisanim stenama /gnajsevi, mikasisti i mermeri). U odnosu na nji% znatno manje se javljaju granite i sedimentne stene. 8#aleozojska era% sastoji se od sest perioda: kambrijum' ordovicijum' silur' devon' karbon i perm. U ovoj eri najve$u zastupljenost imaju skriljave metamorfne stene /mikasist, agrilosist i filit) a zatim pes$ari i konglomerati. 8Mezozojska era% deli se na tri perioda: trijas' jura i kreda. &dlikuje se skoro potpunim odsustvom metamorfni% stena i vrlo velikom zastupljenos$u kre$njaka. Nesto manje zastupljeni su pes$ari, konglomerati, lapor$i i flis. U prostranim lagunama talozeni su gipsit, anar%itit i kamena so. 8(enozojska era% je najmladja, a podeljena je na dva perioda: tercijar i kvartar. U njoj su

stvarane velike mase klasti$ni% sedimenata, a naro$ito sljunkova, peskova, glina i lapora. U toku kvartara talozen je les. TEKTONSKI POKRETI ZEMLJINE KORE *lojevi sedimentni% stena tokom svog nastanka zauzimaju %orizontalan ili skoro %orizontalan polozaj. .asnije oni mogu biti izlozeni dejstvu snazni% pritisaka. &vi pritis$i naj$es$e nastaju stvaranjem znatni% sedimentni% naslaga, utiskivanjem magme u Zemljinu koru, vulkanizmom i zemljotresima. +od nji%ovim dejstvom slojevi po$inju da se ubiraju ili da se lome i kre$u duz pvrsina razloma, tj. da se rasedaju. )akva kretanja u Zemljinoj kori nazivaju se tektonskim pokretima, a poreme$aji koji pritom nastaju tektonskim poremecajima. 0eforma$ije koje se vrse u stenama pri tektonskim pokretima su dvojake: elasti$ne/povratne) i plasti$ne/nepovratne). )angencijalni poremecaji: pod dejstvom bo$ni%, priblizno %orizontalni% pritisaka, prvobitno %orizontalni slojevi sedimentni% stena se savijaju i zadobijaju vise ili manje zatalasane oblike i bore/naborane ili plikativne deforma$ije). &adijalni poremecaji: katkad se slojevi pod dejstvom radijalni%, priblizno vertikalni% sila lome i pomeranjem pojedini% nji%ovi% delova duz neke pukotine ili duz sistema pukotina, stvaraju rasede. Nazivaju se jos i razlomne/ruptirne) deforma$ije. &snovni elementi na osnovu koji% se odredjuje polozaj sloja u prostoru su: 1azimut pravca pruzanja prostiranja! sloja: ma koja %orizontalna linija povu$ena po njegovoj povrsini slojevitosti. –azimut pravca pada: uvek je upravan na azimut% prav$a pruzanja datog sloja. )o je ustvari prava$ po kojem bi se slivala voda prosuta po povrsini slojevitosti nagnutog sloja. –ugao pada: je onaj ugao koji zaklanjaju %orizontalna raven i povrsina slojevitosti. TANGENCIJALNI POREMECAJI 9ormiraju se u magmatskim stenama. .rte i nesavitljive stene izlozene velikim optere$enjima, pri atmosferskom pritisku lome se i drobe. 4edjutim, te iste stene izlozene znatno manjem %idrostati$kom pritisku postaju plasti$ne i mogu se savijati bez lomljenja. :idrostati$ki prits$i ti% veli$ina izazvani sopstvenom tezinom gornji% slojeva vladaju ve$ u dubinama ( do 3 m dok se pritis$i od ! 4+a dostizu u dubini 3 m. +od dejstvom o$ni% pritisaka %idrostati$ki pritisak moze znatno da poraste i u pli$im delovima Zemljine kore, sto znatno olaksava pro$ess ubiranja. Elementi bor : svaka bora se u osnovi sastoji od jednog izdignutog dela koji se naziva antiklinala i udubljenog dela koji se naziva sinklinala. Najvisa ta$ka na antiklinali naziva se teme ili greben antiklinale, a jos i sleme ili sedlo antiklinale. Najniza ta$ka na sinklinali naziva se dno sinklinale. 2o$ni delovi antiklinale ili sinklinale predstavljaju krila antiklinale i sinklinale. Nji%ov polozaj obelezava se prema stranama sveta. *redisnji/unutrasnji) deo antiklinale ili sinklinale, koji se nalazi izmedju krila, naziva se jezgro antiklinale ili jezgro sinklinale. U jezgru antiklinale nalaze se najstariji slojevi dok se u jezgru sinklinale nalaze najmladji slojevi. Zavrsni deo antiklinale ili sinklinale naziva se celo antiklinale, odnosno celo sinklinale. Zamisljena povrs koja prolazi kroz teme antiklinale, ali dno sinklinale i deli iste na dve polovine naziva se aksijalna povrs. Na popre$nim prese$ima aksijalna povrs se projektuje kao prava linija. ;inija po kojoj se pruza antiklinala ili sinklinala naziva se osa antiklinale, odnosno osa sinklinale. Vr!te n bor : 3ksijalna povrs i krila bora mogu zaklapati razli$ite uglove sa %orizontalnom odnosno vertikalnom ravni. +ravilne i simetri$ne antiklinale i sinklinale $ije su aksijalne povrsi skoro vertikalne ili vertikalne nazivaju se normalne bore. )akav tip bora sre$e se relativno reko u prirodi. .od izoklinih bora krila antiklinala i sinklinala skoro su

od nagnutih bora askijalna povrs zaklapa sa %orizontalom ugao koji je manji od 5 stepeni.od poduznih raseda pruzanje slojeva ili osa nabora paralelno je sa pruzanjem rasedne povrsine. #rstenasti .od normalnih raseda povlatno krilo kretalo se niz rasednu povrsinu u odnosu na podinsko krilo. .od poprecnih raseda rasedna povrsina se$e pod pravim uglom prava$ pruzanja sloja ili osu nabora. ali su im medjusobna rastojanja naj$es$e razli$ita.rilo koje lezi ispod rasedne povrsine naziva se podinsko krilo. Lepezaste bore imaju prosirene temene delove antiklinala i delove dna sinklinala dok su im delovi na krilima manje ili vise suzeni.+rema nagibu aksijalne povrsi u odnosu na %orizontalu bore mogu biti: normalne. a krilo koje lezi iznad rasedne povrsine povlatno krilo. a %orizontalna komponenta istog vektora predstavlja hod raseda ili bocni razmak. 3ksijalna ravan poleglih bora je %orizontalna ili priblizno %orizontalna. Slo"ene bore: vise manji% antiklinala i sinklinala uklopljeni% u jednu veliku antiklinalu formu grade antiklinorijum. Zbog toga su one asimetri$ne. . kose. dok kod dijagonalnih raseda prav$i pruzanja slojeva ili osa nabora zaklapaju kose uglove sa prav$em pruzanja rasedne povrsine. Elementi r !e# $ povrsina pukotine duz koje je izvrseno rasedanje naziva se rasedna povrs. reversni i %orizontalno. . U odnosu na povrsine slojevitosti ili ose nabora rasedne povrsi ogu zauzimati razli$ite polozaje.od esaloniranih raseda rasedne povrsine su medjusobno smaknute > esalonirane. #aralelni rasedi imaju pretezno iste elemente paa rasedni% povrsina. a manifestuju se raskidanjem i pomeranjem delova terena duz neke pukotine ili duz sistema zbijeni% pukotina. 0elovi terena sa jedne i druge strane rasedne povrsine ili rasedne zone predstavljaju krila raseda.rila nji%ovi% antiklinala i sinklinala su nejednako razvijena. 4edjuslojni ili sitni nabori se javljaju u zoni krila antiklinala i sinklinala. polegle i zagnjurene. <esto se rasedanje ne vrsi duz jedne ostro vezane pukotine. a do nji%ovog formiranja dolazi usled toga sto se povlatni i podinski sloj. *ome su antiklinale kupastog oblika $ija su temena blago zasvedena. . 3ksijalna povrs uspravne bore je vertikalna ili skoror vertikalna. . =asedi kod koji% se pomeranje krila vrsi u %orizontalnom prav$u nazivaju se horizontalni rasedi. Nji%ove dimenzije mogu biti velike. +ri spe$ifi$nom dejstvu napona u prirodi se mogu formirati slozeni obli$i raseda. prevrnute. ve$ duz vise zbijeni% pukotina koje grade rasednu zonu. U njoj su stene ve$inom znatno razlomljene i delimi$no zdrobljene. RADIJALNI POREMECAJI 9ormiraju se u svim vrstama stena i postaju pretezno delovanjem vertikalni%/radijalni%) sila. Vr!te r !e# : tri onvna tipa raseda su normalni. Nji%ove %orizontalne projek$ije su priblizno kruznog preseka. Nekada se navla$enje vrsi istovremeno u nekoliko uzastopno poredjani% polegli% bora stvaraju$i na taj na$in kraljusti. izmedju koji% lezi plasti$ni sloj. kre$u pri ubiranju u suprotnim prav$ima. . . 7ertikalna komponenta vektora $elokupnog kretanja/7<. Zagnjurene bore toliko su nagnute da im aksijalne ravni tonu ispod %orizontala.paralelna ili su paralelna sa aksijalnim povrsima. +aseni su sinklinale priblizno kruznog preseka. a navu$eni delovi mogu prevaliti put duga$ak desetinama pa i stotinama kilometara. 7rlo snazni bo$ni pritis$i ponekad otkidaju gornje delove polegli% bora i guraju i% dalje preko donji% delova bora stvaraju$i na taj na$in navlake ili sarijaze.) naziva se skok raseda. U stenama koje se dobro gla$aju ili su pak plasti$ne rasedne povrsi mogu biti sasvim glatke i tada i% nazivaju rasedna ogledala. (ose bore nagnute su u prav$u potiska. 3ko se pri rasedanju povlatni blok kretao na vise u rasednoj povrsini onda je to reversni rased. *li$no tome ako su uklopjene u jednu veliku sinklinalnu formu grade sinklinorijum.

koli$ine podzemne vode se smanjuju. Na taj na$in podzemne vode postaju svakodnevno od voda iz potoka. 9ruska @ora predstavlja tipi$ni %orst. Najve$e koli$ine podzemni% voda vezane su za samu povrsinsku zonu zemljine kore.rasedi su rasporodjeni po prili$no kon$entri$nim krugovima. +ovoljne uslove pruzaju slojevi sa %orizontalnim zaleganjem. uglavnom. &adijalni rasedi se zrakasto/radijalno) razilaze od nekog $entralnog podru$ja. spuste bo$ni delovi. $orst ili timor postaje kada se izmedju dva paralelna ili skoro paralelna raseda. ZNACAJ TEKTONSKIH POREMECAJA Za izvodjenje gradjevinski% za%vata najpovoljnije uslove pruzaju jedre i masivne stene. Narusava se kontinualnost tla i osnove objekta. U tektonski oste$enim zonama mogu se ponekad gubiti velike koli$ine voda iz vesta$ki% akumula$ija. )ektonski rov ili graben nastaje spustanjem sredisnjeg dela terena izmedju dva uporedna. reka. *am pro$es takvog stvaranja vode te$e veoma sporo. OPSTI HIDROLOSKI CIKL%S I POREKLO PODZEMNIH VODA 7ode koje se nalaze ispod zemljine povrsine nastaju na razli$ite na$ine. ()Zatrpavanjem vodenih masa pri talozenju sedimentni% stena na dnu nekadasnji% i sadasnji% okeana. 3)(ondenzovanjem vodene pare magmatskog porekla i sintezom vodonika i kiseonika un samoj magmi nastaju juvenilne vode. 1)#ronicanjem povrsinskih voda nastaju najve$e koli$ine podzemni% voda. u raznovrsnim supljinama stenski% masa u koje su dospele. a sredisnji ostane na prvobitnoj visini. Za fundiranje zgrada nepovoljne uslove predstavljaju slozeni sastav slojeva i nji%ove male debljine. Podzemne vode su sve vode koje se nalaze ispod zemljine povrsine. velike debljine i jednorodnog sastava. )o moze prouzrokovati neravnomerno slganje slojeva i deforma$ije objekta. Nepozeljno je fundiranje objekata na linijama tektonsi% razloma. jezera. Nji% nazivaju konatnim vodama. mora. OPSTA SVOJSTVA STENSKIH MASA KOJE %TIC% NA POSTANAK PODZEMNIH VODA . reka i potoka mogu se samo mestimi$no obrazovati ve$e koli$ine podzemni% voda. =asedne povrsi stepenastih kaskadnih) raseda su nagnute u priblizno istom prav$u ali im se krila stepenasto spustaju jedno u odnosu na drugo. &ne ponekad mogu izbijati na povrsinu terena u vidu topli% ili vreli% izvora. jezera i mora ili povremeno od atmosferski% padavina. +o zonama pukotina i drobljenja skupljaju se i $irkulisu znatne koli$ine podzemni% voda. )ektonski pokreti po pravilu pogorsavaju inzenjersko geoloske uslove izgradnje. Najve$e koli$ine podzemni% voda nastale na ovakav na$in u nasoj zemlji nalaze se u okolini 7rs$a i Zrenjanina. Na osnovu do sada prikupljeni% podataka smatra se da dublje od ( km nema zna$ajni% akumula$ija podzemni% voda. *a pove$anjem dubine. +ri strmom nagibu slojeva objekti se mogu rasprostirati istovremeno na razli$itim stenama. priblizno pravolinijska raseda. OSNOVE HIDROGEOLOGIJE :idrogeologija je oblast geologije koja se bavi prou$avanjem odlika podzemni% voda kao i odlika sredine/stenski% masa) u kojoj se ove vode nalaze. 4)Oslobadjanjem hemijski vezanih voda /de%idra$ijom minerala koji u sebi sadrzi izvestan broj molekula vode1kristalizaciona voda ili molekula &: grupe1konstituciona voda) stvaraju se izvesne koli$ine podzemni% voda koje nemaju ve$i prakti$ni zna$aj. ?avljaju se $esto u kombina$iji sa prsenasto rasporedjenim rasedima. smatra se da dublje od 1( km podzemne vode ne mogu prodreti jer tamo vladaju temperature bliske kriti$noj temperaturi vode. prirodnim putevima i prirodnim pro$esima. 4edjutim. obrazuje se zona sa pukotinama ili zone drobljenja stena i smanjuje $vrsto$a stena.

arakteristi$na je za bigar i neke lave. ?edini$a kojom se pro$enjuje efektivna poroznost stena naziva se koeficijent vodoocednosti. u krasnim terenima. 3ko su to prsline sirina im je manja od . 3ko su to pukotine predpostavlja se da im je sirina ve$a od . Najzna$ajniji primer znatnog i neravnomernog prosirivanja porni% agregata i nji%ove promene usled fizi$ko1%emijskog i me%ani$kog dejstva podzemni% voda sre$u se u kre$nja$kim stenama. 8#ukotinsku poroznost $ini raznovrsna mreza pukotina i prslina u stenskoj masi.arakteristi$na je naro$ito za sprudne kre$njake. 3ko su to pukotine sirina im se kre$e izmedju . +o dijalekti$nom zakonu. Ukoliko su ve$e dimenzije pora u stenama utoliko je manji otpor kretanju vode. . Naziv je dobila po agregatima pora koje su oformljene izmedju zrna odgovaraju$e stene. &n se definise koli$nikom zapremine vode koja se pro$edi iz stenske mase pod dejstvom gravita$ije/7v) i zapremine suvog dela stenske mase/7s). . U subkapilarnim porama kapilarno upijena voda ostaje fizi$ki vezana. 8Medjuzrnska poroznost karakteristi$na je za klasti$ne sedimentne stene: gline peskove. Miner lni ! !t ): zidova pora uslovljava mogu$nost razvoja %emijske korozije i me%ani$ke erozije. +osto je ukupna zapremina stene ili jednog njenog dela jednaka zbiru zapremina pora/7p) i zapremine mineralne materije/7m) poroznost/n) je jednaka koli$niku 7p sa zbirom 7p i 7m.je koli$ina vode kojase moze slobodno o$editi iz vodom zasi$ene stene pod dejstvom gravita$ije. a u vezi s tim i vodopropustljivost je ve$a.i)o!t !ten predstavlja mogu$nost prolaza podzemne vode kroz nji%ove pore. #ore u stenama su svi oni prostori u stenama koji nisu ispunjeni $vrstom mineralnom materijom. . a ako su bilo kakvog drugog oblika predpostavlja se da im je uslovno usvojen pre$nik ve$i od . a kada su to druge vrste pora pre$nik ime manji od .(' mm. bez obzira na na$in postanka. . 8Sundjerastu poroznost $ine pore koje imaju ma%om oblik kesi$a ili me%ura i naj$es$e vrlo neujedna$enu krupno$u. %idrogeoloski zna$aj poroznosti stenski% masa ne zavisi od individualni% razlika medju pojedinim porama u stenskoj masi.' mm. 8(avernoznost $ine pore koje ma%om imaju nepravilne oblike. tj.(' i . a ako su to druge vrste pora pre$nik im je izmedju . ?edini$a kojom . Obli&i 'or : kon$entrisan u prostoru/grubo sferoidan1loptast). ( mm. neujedna$ene veli$ine i vrlo neravnomerno su rasporedjene u stenskoj masi. naj$es$e bazaltne.arakteristi$na je za magmatske i metamorfne stene ali i za krupne sedimentne stene. 2itna karakteristika pored prostorni% svojstava pora je pojam strukturne poroznosti. U prirodi su najvise zastupljene medjuzrnska i pukotinska poroznost. 1 mm. planarno razvu$en/oblik nepravilni% pukotina). koliko zavisi od zajedni$ki% karakteristika sto preovladjuju u $elokupnoj poroznosti stenske mase. 4edjusobno su spojene preko sasvim druga$iji% tipova pora. linearno izduzen/prili$no nepravilnog $evastog oblika) i potpuno nepravilan. Kr('no& 'or : superkapilarne pore u kojima nema pojave kapilarnosti. &na je neposredno zavisna od veli$ina i medjusobne povezanosti pora kao i od napona koji uslovljava kretanje vode. #oroznost predstavlja zapreminu supljina u jedini$i zapremine stene. drobinu i dr.&snovno svojstvo stenski% masa koje omogu$uje prirodno kretanje i akumulisanje podzemni% voda u litosferi je nji%ova proznost. sljunkove.)o#oo&e#no!t. Umesto ovog pokazatelja u praksi se $esto koristi koeficijent poroznosti e! koji predstavlja odnos 7p i 7m. a samo su neke spojene neposredno. veli$inu i druge karakteristike takvi% supljuna. E*e+ti)n 'oro"no!t. U kapilarnim porama javlja se fenomen kapilarnosti.' i .retanje podzemne vode pod dejstvom sile gravita$ije mogu$e je samo u porama superkapilarni% veli$ina. oblik. ali su relativno ravnomerno rasporedjene po $eloj stenskoj masi. 1 mm. ( mm. Vo#o'ro'(!tl.

7ode sa neutralnom reak$ijom imaju p:B!. Za pro$enu kvaliteta podzemni% voda koje se koriste u gradjevinske svr%e vazna su slede$a svojstva: 1)temperatura podzemne vode varira u sirokom rasponu. +rili$no meke podzemne vode javljaju se u sili$ijskim i silikatnim stenama a prili$no tvrde u kre$nja$kim i dolomitskim stenama kao i u lesu. redukovan na duzini metar busotine.se$. Najizrazitija medju njima ogleda se u stvaranju kamen$a ili kotlov$a na zidovima suda kotlova. +rema intenzitetu veze za povrsine $esti$a izdvajaju se sloj cvrsto vezane i sloj slabo vezane vode.4.lit sulfatni% jona. +ri upotrebi takvi% voda u doma$instvima i industriji javljaju se razne potesko$e. )emperatura mrznjenja niza je od . *vojstvo $vrsto vezane vode i slobodne vode znatno se medjusobno razlikuju. . # svojstva slabo vezane vode razlikuju se od svojstva slobodne vode.se definise vodopropustljivost stena naziva se koeficijent filtacije ili koeficijent vodopropustljivosti. +rema bioloskom kriterijumu termalne vode imaju temperaturu ve$u od (-3 . m. silikata i nitrata. $evi i uredjaja u kojima se vrsi zagrevanje ili %ladjenje tvrde vode. a pod pritiskom od 1 . Za projektovanje brana i akumula$ija. dok su za pi$e najbolje podzemne vode sa p: od ! do !.se$. . Tvrde vode imaju pove$ani sadrzaj rastvorljivi% soli kal$ijuma i magnezijuma.od podzemni% voda p: je naj$es$e u rasponu od !.m3. fosfata. pa $ak i nesto iznad tog intervala.. spe$ifi$nosti klimatske gradje i klimatski% u slova. magnezijuma i natrijuma. Zbog toga su one dobile naziv vezane podzemne vode. zavisno od dubine zaleganja vodonosnog sloja.lit. a izrazava se u $m. *loj $vrsto vezane vode nalazi se uz mineralne $esti$e. +oseban vid podzemni% voda predstavljaju kapilarne podzemne vode. OSNOVNA /IZICKA I HEMIJSKA SVOJSTVA PODZEMNIH VODA Najve$im delom podzemne vode se kre$u slobodno kroz stenske mase pod dejstvom gravita$ije.dan. Zbog toga su ove nazvane slobodnim ili gravitacionim podzemnim vodama.N. +rema ovakvom na$inu pisanja neutralni rastvor koji nije ni kiseo ni alkalan i koji sadrzi 1 na 1! g vodonik jona u litru ima za oznaku p:B!. dok prema te%ni$kom kriterijumu termalne vode imaju temperaturu ve$u od srednje godisnje temperature vazdu%a tog mesta. <vrsto vezana voda mrzne se pri temperaturama od do 1!" $.( do ". +odzemne vode sa povisenom temperaturom nazivaju se termalnim vodama. . &n se naj$es$e ozna$ava sa k.on$entra$ija ovi% jona u vodenim rastvorima razli$iti% elektrolita varira u intervalu od 1 na 11 do 1 na 114 mola. a naro$ito za potrebe injektiranja umesto koefi$ijenta vodopropustljivosti koristi se jedini$a Lizon-Lu koja predstavlja gubitak 1 l vode u minuti. &ne se javljaju u porama kapilarni% veli$ina za $ije zidove su vezane kapilarnim silama. spe$ifi$na tezina je nesto ve$a od 1 . ali redje i sulfata. <vrsto$a veze prvog molekula ove vode i pvrsina mineralni% $esti$a dostize 4 do ! @pa ali sa udaljenjem od povrsine $esti$a $vrsto$a veze opada vrlo brzo.m3. 3))vrdoca vode uslovljena je sadrzajem rastvoreni% soli kal$ijuma. a spe$ifi$na tezina joj je 1( > (4 . &ne svojim prisustvom ne pri$injavaju smetnje pri upotrebi takvi% voda za zivotne i industrijske potrebe. pa i %emijski naj$istije vode uvek sadrzi vodonik > jon :A %idroksilni jon &:1. . ()$emijska aktivnost vodeni rastvor ma kog elektrolita. a iznad njega je sloj slabo vezane vode. %lorida. +odzemne vode koje sadrze vise od (' mg.N. Meke vode sadrze u sebi male koli$ine rastvoreni% soli kal$ijuma i magnezijuma.+a/1 bara) sa tim da se ovaj pritisak odrzava u busotini najmanje 1 min.oli$inski znatno manji deo podzemni% voda vezan je za povrsine $esti$a gline posebno elektromagnetnim silama. m. sa kiselom manje od ! a sa bazi$nom ve$e od !. 4)Agresivnost podzemnih voda ogleda se kroz stetno dejstvo rastvoreni% mineralni% supstan$i i gasova na beton i gvozdje.

lit.lit rastvoreni% mineralni% materija. 8#ovlatni hidrogeoloski izolatori leze neposredno iznad nekog %idrogeoloskog kolektora i na taj na$in mu $ine povlatu. +ri kon$entra$iji jona vodonika p:D! podzemne vode su agresivne na beton. 8$idrogeoloske barijere su %idrogeoloski izolatori koji $ine neposrednoblokove kolektora na prav$u gravita$onog . *a ostali% strana ovaj kolektor moze biti ograni$en izolatorima. podzemne delove gvozdeni% konstruk$ija) agresivno deluju podzemne vode pri kon$entra$iji jona vodonika p:D'.lit. 4ineraliza$ija mineralne kre$e se od 1 do ' g. ali iz koji% izdanske vode ne bi mogle pod uti$ajem gravita$ije da se o$ede kroz prirodene puteve.isoki hidrogeoloski kolektori nalaze se $elokupnom zapreminom ili njenim najve$im delom iznad najnize %ipsometrijske ta$ke u okolnom terenu. Hi#ro0eolo!+i i"ol tori su bilo kakve stenske mase koje u poredjenju sa neposredno susednim stenskim masama mnogo teze propustaju slobodne podzemne vode. 8+odela u odnosu na %idrogeoloske izolatore: Otvoreni hidrogeoloski kolektor kod njega je gornja povrsina slobodna i u njega mogu nesmetano da uti$u povrsinske vode po $eloj gornjoj povrsini. +ri istoj kon$entra$iji rastvoreni% supstan$i intenzitet agresivnosti podzemni% voda raste sa pove$anjem temperature ili napona ili brzine nji%ovog kretanja. HIDROGEOLOSKE /%NKCIJE STENA I STENSKIH MASA Hi#ro0eolo!+i +ole+tori su bilo kakve stenske mase koje su toliko grublje od susedni% stenski% masa da slobodne podzemne vode mogu kroz nji% mogu mnogo lakse da se kre$u ako je %idrauli$ki pritisak u jednim i u drugim priblizno jednak. ')Mineralizacija podzemnih voda predstavlja koli$inu rastvoreni% mineralni% materija ili gasova. +ove$anje zapremine prouzrokuje pojavu pritiska i me%ani$ko razaranje betona. +rema ukupnoj mineraliza$iji podzemne vode mogu biti: normalne. +odzemne vode sa sadrzajem rastvoreni% %lorida ili supstan$i koje usporavaju pro$es vezivanja $ementa takodje su stetne za beton.lit. &ne bi iz nji% mogle da se o$ede pod uti$ajem gravita$ije ako bi prestalo priti$anje novi% koli$ina vode u taj sprovodnik. $idrogeoloski kolektori sprovodnici su oni kolektori ili oni delovi kolektora kroz koji% podzemne vode samo proti$u. +ri tim kon$entra$ijama u betonu se stvaraju kristali$i gipsa koji pove$avaju zapreminu i do 1 C. Normalne imaju ukupnu mineraliza$iju manju od 1g. 4ineralne podzemne vode sa pove$anom temperaturom/mlake. # kal$ijum sulfoaminata/betonski ba$il). -iski hidrogeoloski kolektori rasprostiru se nize od dna obliznji% prirodni% depresija u reljefu.lit jona magnezijuma. +ove$ano prisustvo %umusni% kiselina u podzemnim vodama $ini ove agresivnim na beton. Zatvoreni hidrogeoloski kolektor kod koga se sa svi% strana nalazi %idrogeoloski izolator. Na metale/armaturu. mineralne i rasoli. ve$ bi ostale kao rezerva i onda kada bi izostalo proti$anje novi% koli$ina vode u %idrogeoloski rezervoar. $evovode. 8#odinski hidrogeoloski izolatori leze neposredno ispod nekog %idrogeoloskog kolektora i na taj na$in mu $ine geolosku podinu. dok rasoli sadrze vise od ' g. vru$e ili vrele) nazivaju se termo-mineralnim. 3grdesivne na beton su i podzemne vode koje sadrze vise od !' mg. koji takodje pove$ava zapreminu i do ('C. #oluotvoreni hidrogeoloski kolektor kod njega je gornja povrsina delimi$no pokrivena %idrogeoloskim izolatorom. ako je %idrauli$ki pritisak u jednim i u drugim priblizno jednak. ili sa kon$entra$ijom sulfatni% jona ve$i% od 1 mg. $idrogeoloski kolektori rezervoari su oni kolektori ili delovi kolektora u kojima po pravilu ve$ postoje formirane izdani. *lobodni ugljeni dioksid u podzemnim vodama rastvara karbonatnu supstan$u u betonu i na taj na$im znatno pogorsava njegovu $vrsto$u na pritisak.agresivne su na beton. gvozdje i ve$inu dr gradjevinski% materijala. 8+odela po visinskom polozaju u odnosu na reljef terena: .

&snovna karakteristika ove zone ogleda se u tome da su pore u steni ispunjene jednim delom vodom. )u smetnju izdanske vode savladjuju bilo prelivanjem preko barijere. Zbijene izdani kod koji% je $elokupna struktura vrlo zbijena. *a donje strane nalazi se geoloska grani$a /sa podinskim %idrogeoloskim izolatorom) a sa grnje strane %idrogeolosku grani$u $ini slobodna porsina izdani. 0ebljina i oblik ovog pojasa zavisi od duzine i izgleda kapilarni% pora. &na moze da se kre$e od nekoliko $m do nekoliko stotina m. kompaktna u poredjenju sa razbijenm izdani. bez obzira na preklo ti% voda i na geoloske uslove u kojima se ona nalazi u konkretnim slu$ajevima. 3kumuliranje slobodni% podzemni% voda. U suprotnom slu$aju u delu gde je zastupljena izdan razbijenog tipa busotine mogu biti suve ili ogu ukazivati na postojanje mali% koli$ina izdanski% voda. @rabi$a izmedju izdanske i nadizdanske zone jasno je izrazena samo kod %idrogeoloski% kolektora izgradjeni% od grubo porozni% stena/sljunak i krupan pesak). Zbog toga i% i nazivaju lutajuce vode. tako da predstavljaju smetnju $irkula$iji tim prav$em. *lobodna voda kre$e se od povrsine terena kroz pore u ovoj zoni u vidu usamljeni% kapi ili tanki% mlazeva. U ovoj zoni sve pore u stenama ispunjene su izdanskom vodom u kojoj vlada %idrostati$ki pritisak. manifestuje se uglavnom na dva na$ina: 1kao lokalno usporavanje filtra$ije slobodni% podzemni% voda na prav$u nji%ovog kretanja i 1kao potpuna nemogu$nost oti$anja slobodni% podzemni% voda iz stenski% masa u koje su nekada dospele gravita$ijom. %o'!teni 1i#ro0eolo!+i 'ro*il teren $ Izdanska zona formira se u najnizim delovima %idrogeoloskog kolektora. #sti prin$ip vazi i kod lo$iranja bunara za eksploata$iju podzemni% voda. bilo bo$nim zaobilazenjem ili pak proti$anjem ispod nje ako je to mogu$e/vise$e barijere). U okviru nadizdanse zone izdvajaju se tri karakteristi$na pojasa: 1)(apilarni pojas obrazuje se u kapilarnim i subkapilarni porama neposredno iznad slobodne povrsine izdani.kretanja izdanski% voda kroz njega. &vaj tip izdani formira se u stenskim masama intergranularne/medjuzrnske) poroznosti. U manjoj meri na ove os$ila$ije ima uti$aj i promena barometarskog pritiska. *amim tim menja se i debljina izdanske zone. &s$ila$ije nivoa slobodne povrsine izdani uslovljavaju i os$ila$ije kapilarnog pojasa.eoloske granice $ine %idrogeoloski izolatori. +olozaj slobodne povrsine izdani tokom vremena se menja. Str(+t(r i"# ni$ &azbijena izdan formira se u stenama pukotinske poroznosti. &na se obi$no kre$e od nekoliko $m do (m. Gr ni&e i"# ni$ . ()#relazni pojas se nalazi . $ije su podzemne vode spojene u jedinstvenu podzemnu masu. +ri istrazivanju vode u slozenim izdanima busotine treba postaviti u delu na kome je zastupljena izdan zbijenog tipa. &s$ila$ija nivoa slobodne povrsine izdani uslovljene su priti$anjem novi% koli$ina vode u izdana ali i isti$anjem ili $rpljenjem vode iz izdani. nastanak i odrzavanje izdani. a koje imaju takav oblik i takav polozaj u reljefu terena da nji%ovi porni agregati funk$ionisu kao potpuno zatvoreni %idrogeoloski rezervoari. Na putu ka izdanskoj zoni deo lutaju$i% voda biva usisan u kapilarne pore ili transformisan u fizi$ki vezane vode. U svim drugim slu$ajevima ova grani$a je nepravilna i nije jasno izrazena zbog pojave kapilarnosti iako u bunarima i busotinama ona uvek izgleda ostra i jasna. IZDAN Izdan je svaka zna$ajnija akumula$ija slobodni% podzemni% voda. -adizdanska zona rasprostire se izmedju izdanske zone i povrsine terena. a hidroloske granice $ine povrsine izdani i vodeni tokovi ili povrsinske akumula$ije voda kao i izvori. a drugim vazdu%om. Zbog toga je kod nji% $elokupna struktura razbijena na mnogobrojne ogranke u stenskoj masi1kolektoru. Slozene izdani nastaju kombina$ijom najmanje jedne zbijene i jedne razbijene izdani.

od otvoreni% izdani $esto se javlja slu$aj da obodni delovi budu pokriveni povlatnim %idrogeoloskim izolatorom. nji%ovom veli$inom i medjusobnim rasporedom %idrogeoloski% kolektora i izolatora. U njima je %idrauli$ki me%anizam promenljiv. a zbog zasi$enosti pora vodom mogu se formirati mo$vare sa biljnom vegeta$ijom za ove terene. . 4anjim delom one nastaju kondenzovanjem vodene pare. . 8Slobodne izdani po $elom svom prostranstvu nemaju povlatni %idrogeoloski izolator. U njemu se kadkad mogu formirati so$iva gline koja predstavljaju %idrogeoloske izolatore. Najraznovrsnije oblike. Njegova debljina se kre$e od nekoliko $m do nekoliko m. +o tom karakteristi$nom svojstvu one su i dobile naziv slobodne izdani. 3)&udinski pojas pretstavlja povrsinski deo nadizdanske zone. ()Otvorene izdani formiraju se u otvorenim %idrogeoloskim kolektorima koji su $elom gornjom povrsinom ili jednim njenim delom vezane za povrsinu terena.roz njega se povremeno o$edjuju lutaju$e vode. a ispod rudinskog pojasa. Nji%ov %idrauli$ki me%anizam je ustaljen. Najvise i% ima za vreme atmosferski% padavina i neko vreme posle toga. U slu$aju kada takva so$iva imaju konkavan oblik iznad nji% se mogu obrazovati lebdece izdani. uzajamni polozaEj kolektora i izolatora i nji%ov polozaj u reljefu terena. Hi#r (li&+i me1 ni" m i"# ni predstavlja slozenu funk$iju razni% $inila$a koji udruzeni regulisu kretanje i ravnotezu $elokupne vodene mase izdani u njenim prirodnim uslovima saglasno osnovnim zakonima %idraulike. U njima je izdanska voda %idrauli$ki povezana ali je njena slobodna povrsina po pukotinama generalno nagnuta prema mestu isti$anja ako se izdanska voda kre$e. 0ebljina moze dostizati nekoliko desetina metara. U redjim slu$ajevima kada se izdanska voda ne kre$e slobodna . )akvi tereni pretstavljaju losu sredinu i podlogu za gradjenje. . U takvim terenima dve ili vise izdani poredjane su jedna ispod druge.oli$ina voda u takvim izdanima su male.eoloski cinioci sa$injavaju oblik %idrogeoloskog kolektora i svojstva njegove poroznosti. &blik. Zbog toga one nemaju prakti$an zna$aj za vodosnabdevanje. polozaje i veli$ine imaju izdani u karstnim terenima. U rudinski pojas vode dopiru pretezno proni$anjem sa povrsine terena. 3)Atmosferski cinioc je barometarski pritisak.oli$ina slobodni% voda veoma os$ilira i neposredno je uslovljena atmosferskim padavinama. Slobo#ne i rte!+e i"# ni predstavljaju vrste otvoreni% izdani. )ek po otvaranju nekog dela %idrogeoloskog kolektora delatnos$u $oveka ili erozijom. vode iz zatvoreni% izdani mogu da se kre$u ili eksploatisu. *lobodne izdani koje se nalaze blizu povrsine terena imaju naziv reatske izdani. U slu$ajevima kada se slobodna povrsina izdani nalazi blizu povrsine terena/npr manje od 1m) moze do$i do spajanja ili $ak i preklapanja rudinskog i kapilarnog sloja. ()$idroloski cinioci su promenljivost koli$ina izdanski% voda i nji%ovi spojevi sa opstim %idroloskim $iklusom. &ne se najvise koriste za vodosnabdevnje.iznad kapilarnog. &snovni $inio$i %idrauli$kog me%anizma su: 1). U terenima sa %idrogeoloskim kolektorima i izolatorima koji se smenjuju na vertikalnom preseku postoje uslovi za obrazovanje superponiranih izdani. O!no)ne 1i#r (li&+e )r!te i"# ni 1)Zatvorene izdani obu%va$ene su sa svi% strana %idrogeoloskim izolatorima. . )ada potpuno izostaje prelazni pojas. )akvi delovi izdani na kojima je ona sapeta povlatnim izolatorom. nazivaju se sapetim delovima izdani. a najmanje u susnim periodima. jer su vode u njima nepokretne i koli$inski nepromenljive. U njima nivo izdani moze slobodno da os$ilira sve do same povrsine terena. U ovom pojasu su stalno zastupljene fizi$ki vezane vode. to su izdani razbijenog tipa. a povrsina izdani moze da os$ilira slobodno u vertikalnom prav$u. Nji% nazivaju jos i lazne izdani. polozaj i veli$ine slobodni% izdani uslovljeni su vrstom pora.

Njena %orizontalna projek$ija ima priblizno kruzni oblik. Na tim delovima ne moze se formirati slobodni nivo izdani.ada se izvede bunar na delu terena $ija se povrsina nalazi ipsometrijski nize od piezometrijskog nivoa voda iz arteske izdani izbija pod pritiskom. . 8Arteske izdani su na najve$em delu svog prostranstva prekrivene povlatnim %idrogeoloskim izolatorom. 3ko se voda u arteskim izdanima ne kre$e piezometarski nivo je %orizontalan i po polozaju je jednak nivou u slobodnom delu izdani1staticki nivo. 3rteske izdani mogu se formirati u prostranim basenima.i) n. ()!estacko praznjenje izdani vrse ljudi. Pri1r n. zbog $ega ona ispunjava najnize delove izdani. U delovima povlatnog %idrogeoloskog izolatora koji se nalaze %ipsometrijski nize od slobodnog nivoa izdani dejstvuje na vise %idrauli$ki pritisak. a nivo izdani u njemu je subarteski nivo izdani. ?edino u izdani razbijenog tipa u" karstnim predelima koja ima mnoge supljine moze mestimi$no izdan da se pri%ranjuje velikim koli$inama povrsinski% voda iz reka ponirni$a. U tom slu$aju vode sa povrsine terena proni$u u %idroloski kolektor kroz bezbroj pora. 8#raznjenje izdani moze se vrsiti na vise na$ina. bo$ate/poluslane) i slatke. u arteskim izdanima kod koji% se voda kre$e piezometarski nivo je nagnut od slobodne povrsine izdani ka mestu isti$anja izdanske vode1dinamicki nivo. +ojave arteski% izdani u nasoj zemlji vrlo su $este u +anonskoj niziji i po njenom obodu. &dredjivanje grani$a depresione kupe ima veliki prakti$ni zna$aj pri pro$enama filtra$ioni% svojstava stena i uslova ugradnje uredjaja za vodosnabdevanje. #znad nje je bo$ata voda sa nesto manjom spe$ifi$nom tezinom. &brazovanje depresione kupe izaziva odstupanje toka podzemne vode od prirodnog prav$a. )aj deo terena naziva se subarteski deo izdani. a naj$es$e u dubinama od ' do 3 m. koje prodiru kon$entrisano kroz ponore u podzemlje. i crpljenje izdanske vode iz bunara pomo$u razni% uredjaja.e i 'r "n. =aspored izdanske vode po zonama na ostrvima i u priobalnom pojasu za%teva veliku obazrivost pri vodosnabdevanju jer se prekomernim $rpljenjem slatke vode mogu povu$i bo$ate i morske vode. a nesto manje i% ima i u 4oravskom basenu. 7ertikalna komponentna %idrauli$kog pritiska u arteskim izdanima naziva se piezometarski pritisak dok se virtuelna povrsina do koje dopire arteski pritisak naziva piezometarski nivo. &na remeti rezim izdani i $esto menja %idrauli$ki me%anizam izdani. 3rteske izdani javljaju se u dubinama od nekoliko m do ( km. =azlikujemo gravitaciono ocedjivanje vesta$kim uredjajima gde se omogu$uje izdanskim vodama da pod dejstvom gravita$ije izbijaju na povrsinu terena.povrsina je %orizontalna.en. a u najvisim delovima izdani je slatka voda kao najlaksa. 4edjutim. +raznjenje izdani moze biti intenzivno i u slu$aju kada je teren obrastao vegeta$ijom. S birne 'o)r!ine i"# ni su oni delovi zemljine povrsine koji su toliko grubo porozni da .e i"# ni 8#rihranjivanje izdani iz atmosferski% taloga naj$es$e ili iz prirodni% masa naj$es$e je difuzno. koje se medjusobno priblizavaju prema dnu bunara ili busotine. 4orska voda ima najve$u spe$ifi$nu tezinu. medju njima su osnovni: 1)Prirodno praznjenje izdani koje se vrsi kroz izvore ili druge vidove izliva. +ri tome treba imati u vidu da jednom poreme$ena ravnoteza ovog odnosa uslovljava dug vremenski period za ponovno uspostavljanje iste. )akav nivo izdani formira se samo na delovima gde %idrogeoloski kolektor izbija na povrsinu terena. U vertikalnom preseku grani$e depresione kupe pretstavljene su depresionim krivim. Na delovima arteske izdani gde je povrsina terena %ipsometrijski visa od piezometarskog nivoa izdanska voda ne moze izbiti na povrsinu terena. i tom prilikom se snizava nivo izdani i oko mesta $rpljenja obrazuje udubljenje1depresiona kupa. Na ostrvima i u priobalnom podru$ju slobodne izdani odlikuju se posebnim rasporedom izdanske vode: morske. ali i na lokalnim padinama.

se$ odnosno 3 14 m. Najbolji prirodni pre$ista$i su plasti$ne /masne) gline. pre$is$avanje izvrsi na duzini od najmanje ' m u %orizontalnom prav$u.31 . a 'm u vertikalnom. pre$iste na duzini od oko ( $m. ()hidropneumatski mehanizam dejstvo razni% gasova akumulirani% u porama kolektora ili suspendovani% u samoj izdanskoj vodi. U stenama sa krupnim porama i pukotinama $iji su koefi$ijenti vodopropustljivost ve$i od . <est je slu$aj da vode sa iste sabirne povrsi bivaju %idrogeoloskim vododelni$ama razdvojene u razne izdani. i radijalan1 strujni$e se vise ili manje medjusobno razilaze. +ri in iltraciji kretanje podzemne vode vrsi se kroz pore selimi$no ispunjene vazdu%om ili vodenom parom. U njima se pre$is$avanje izvrsi pri filtra$ionom putu od 1 do 4m. kretanje kroz ove sedimente koli$inski je vrlo malo i veoma sporo. bunare ili druge uredjaje. U pesku i sljunku pre$is$avanje je razli$ito u %orizontalnom i vertikalnom prav$u.dan. Kret n.3 do .se$ kretanje vode moze biti turbulentno. 9iltra$ioni tok moze biti: ravanski1sve strujni$e su medjusobo paralelne ili skoro paralelne.ravitacijski ocedni . +od izvorom se ne podrazumeva izbijanje izdanski% voda na povrsinu terena kroz busotine. Uzvodno od mesta zagadjivanja prenosenje je kratko. 4oze biti dvojak 1)hidraulicki mehanizam osnovni uzrok izviranja izdanski% voda je gravita$ija ili arteski pritisak. a nizvodno je prostiranje mnogostruko ve$e. Me1 ni" m i")or je udruzena funk$ija svi% oni% prirodni% $inila$a usled koji% izdanske vode na pojedinim mestima izbijaju na zemljinu povrsinu obrazuju$i odgovaraju$i tip izvora. IZVORI je pojava isti$anja podzemni% voda na povrsinu zemlje prirodnim putem i u vidu jasnog vodenog mlaza. vise ili manje nezavisni% jedne od drugi%. ali se javlja retko.4 $m. .4$m. U njima se bakterioloski zagadjene vode. Npr. >arteski ili uzlazni izvori izbijaju iz arteski% izdani u kojima vlada arteski pritisak.se kroz nji% pojedine izdani snabdevaju /pri%ranjuju) svezim vodama sa povrsine terena. 1. Posebni izvori izviru iz jedne iste izdani ali su na takvom rastojanju da i% je neprirodno zvati razbijenim izvorom. 3ko se nalaze na medjusobnom nevelikom rastojanju onda je to razbijeno izvoriste. 4asa te vode koja se kre$e obrazuje iltracioni tok. ZAGADJIVANJE IZDANSKIH VODA Najopasnije po zdravlje ljudi je zagadjivanje izdanski% voda materijama organskog porekla. 4edjutim. +ri kretanju kroz karstifikovane stenske mase $esto nije dovoljna ni duzina od 1( km za potpuno pre$is$avanje. &stale vrste glina i les su nesto slabiji pre$ista$i.e i"# n!+i1 )o# > dinamika podzemnih voda. Hi#ro0eolo!+e )o#o#elni&e su delovi %idrogeoloski% izolatora sa koji% se slobodne vode razlivaju u razne izdani. )ako se kroz peskovito1 sljunkovite re$ne nanose. radijalni konvergentan tok se formira pri $rpljenju podzemni% voda iz bunara ili busotina. +odzemne vode mogu se kretati kroz stene u obliku infiltra$ije i filtra$ije. jer se u takvim nalazi obilje bakterija zarazni% bolesti. =asprostiranje zagadjivanja je uslovljeno prav$em kretanja izdanski% voda. Laminarno kretanje podzemnih voda > strujni$e voda su medjusobno paralelne.aminarni karakter kretanja voda vrsi se ne samo u stenama medjuzrnske poroznosti ve$ i u ispu$alim stenama u kojima koefi$ijent vodopropustljivosti ne prelazi . >gravitacijsk ili silazni izvori izbijaju iz slobodni% delova neke izdani u kojoj se voda kre$e prema izvoru slobodnom gravita$ijom.U vidu vise mlazeva1koncentrisani izvor. Udaljavanjem od izvora zagadjivanja vrsi se prirodno pre$is$avanje izdanski% voda. *tepen pre$is$avanja zavisi od veli$ina pora u stenama iod duzine predjenog puta. +ri iltraciji kretanje podzemne vode vrsi se kroz pore koje su potpuno ispunjene vodom.

otporne na raskvasavanje i prakti$no vodonepropusne. od koji% su jos i poroznije. Nji%ov uzrok pojave je lokalna depresija u reljefu. koje za vreme visokog vodostaja deluju kao izvori. i u njima isklju$ivo proti$e izdanska voda.izvori se nalaze na %ipsometrijski najnizoj ta$ki izdani tako da se $elokupna voda iz izdani moze o$editi. )u ne postoji nikakav jasan mlaz ve$ voda pisti iz bezbrojni% supljini$a u tlu i veoma ga raskvasava na takvim mestima.!tene veza izmedju mineralni% $esti$a se ostvaruje preko vezane vode. ?ako su rizi$ne kada se bez pret%odne kaptaze pistevine preko nji% izgradi nasip. Uglavnom su to glinene stene. lapori. gde se kroz izvor preliva samo deo vodene mase iz izdani. sljunkovi i drobine. lapor$i i glin$i. . @rupa kameniti% obu%vata magmatske metamorfne i sedimentne stene koje imaju kristaliza$ione strukturne veze.ravitacijski prelicni izvori se nalaze iznad najnize ta$ke izdani. >. i nji%ova voda je poluslana/bljutava). PISTEVINE I IZDANSKA OKA Pi!te)ine ili pljostine su pojave koje su po svojoj sustini sli$ne obi$nim izvorima. &vu grupu sa$injavaju peskovi. >+ocati u primorskim krajevima gde dolazi do mesanja izdanske i morske vode.+o1erentne. kamena so. an%idriti. >#otajnice /interminentni izvori) su izvori koji su sifonskim kanalom spojeni sa kavernama ispunjenim izdanskom vodom. a za vreme niskog kao ponori. 0eforma$ije se stvaraju vrlo brzo po nanosenju tereta.!tene one kod koji% se mineralna zrna medjusobno dodiruju jedna sa drugim. *labo propustaju vodu. *ve one imaju relativno dobru $vrsto$u na pritisak koja im obezbedjuje dovoljnu stabilnost. 8Ne)e" ne .repoljinska reka u *rbiji. kao i skrilj$i medju metamorfnim stenama. mada se od nji% veoma razlikuju po izgledu. U karstnim terenima pojavljuju se: 1estavele izvori koji izbijaju iz kanala po dnu karstni% polja. *klone su upijanju vode. Neke od nji% se rastvaraju u vodi. 3li im je $vrsto$a manja nego kod kameniti%. a ova sklonost se pove$ava pri pove$anju koli$ine vode u njima. >#rimarni izvori voda izbija na povrsinu terena neposredno iz kolektora u kojem je formirana izdan. Naj$es$e se zapazaju na padinama sa blagim nagibima. konglomerati i pes$ari. a izvori sa velikom izdasnos$u su vrela. penju$i se i spustaju$i zajedno sa njim.ne+o1erentne.ada nisu ispu$ale ove stene su prakti$no nestisljive. >Sekundarni izvori gde se izdanske vode probijaju kroz neku drugu stensku masu. sklonije provlazavanju i lakse propustaju vodu.rulje $ista izdanska slatka voda na morskom dnu. INZENJERSKO GEOLOSKE KLASI/IKACIJE STENSKIH MASA 8Cr!to )e" ne !tene spadaju kamenite i polukamenite stene. *ile koje bi povezivale zrna jedno za drugo /ko%ezija) prakti$no ne postoje. 8Pol()e" ne . U polukamenite stene spadaju $vrsto vezane stene koje su izmenjene pro$esima raspadanja. Neotporne prema dejstvu mraza. 7rta$ u Niksi$kom polju. a neke $ak i bubre. >. a druge samo omeksavaju. *klone su plasti$nim deforma$ijama prilikom smi$anja ili zbijanja. *padaju u srednje do dobro vodopropustljive stene. a zatim vulkanski tufovi i niz sedimentni% stena: slabo vezane bre$e. +od optere$enjem tlo izgradjeno od ovakvi% stena se moze prili$no slagati. I"# n!+ o+ se javljaju u terenima sa manjim ili ve$im depresijama u reljefu kojima je dno nize od povrsine izdani formirane u istom terenu gde izdanska voda unutar depresija izbija na povrsinu terena. a pri susenju smanjuju zapreminu i pu$aju. gipsiti. +ovrsina vode u izdanskom oku uvek je u istom nivou u kojem je i povrsina izdani u okolnom terenu.oli$ina vode koja istekne iz jednog izvora u jedini$i vremena naziva se izdasnost izvora. . . .

Uti$e na stepen deformabilnosti i na karakter smi$anja. pesak i sljunak. *a kinematskog aspekta razlikuju se pukotine: kompresije. Kontin( lno!t3#i!+ontin( lno!t (ontinualnost je svojstvo tela da u njemu nema me%ani$ki% prekida1pukotina. 4onolit se naziva i kamen. obi$no su otvorene. 3nizotropiju naj$es$e izaziva ispu$alost. Pukotine kompresije rasprostiru se upravno na prava$ dejstva najve$eg napona. &n je jednak jedini$i ili manji od nje. (oeficijent pukotinske poroznosti je definisan odnosom zapremine pukotina prema zapremini stenske mase u jedini$i zapremine. glatka ili rapava. Homo0eno!t31etero0eno!t $omogenost je svojstvo nekog tela da je u svim svojim ta$kama sagradjeno na isti na$in. "tepen anizotropije je odnos veli$ina deforma$ija prema veli$ini bilo koje izabrane deforma$ije. konsolida$ija. na smi$anje. skriljavost. Orijentacija pukotina u prostoru najbolja metoda je metoda polozjne lopte tj. Pukotine zatezanja imaju prav$e priblizno paralelne sa prav$ima napona zatezanja. lu$enja. tektonske pukotine. #ma bitan uti$aj na otpornost na smi$anja. Za ovaj .*to je zev ve$i deformabilnost i vodopropustljivost su ve$i. raspadanja. ali ako se kombina$ija stena posmatra na nekom ve$em podru$ju sve vise se gubi utisak %eterogenosti sto dovodi do pojave tzv. a i slojevitost. telo je heterogeno/ *tene su po pravilu %eterogene. +rema poreklu razlikuju se: pukotine. ili da ostnu iste1plasticne. a kristali anizotropni. i u svim svojim ta$kama pokazuje ista fizi$ka svojstva. talozenja. na pove$anje deformabilnosti i vodopropustljivosti stenski% masa. zatezanja i smi$anja. Uzro$i nastanka pukotina u stenama su razli$iti. (oeficijent ostecenosti se definise kao odnos brzina rasprostiranja elasti$ni% longitudinalni% talasa kroz stensku masu i monolit. bubrenje. #rostiranje-duzina pukotina zna$aj se ogleda u tome sto prostiranje pukotina uti$e na smanjenje otpornosti. #amilija pukotina obrazuju vise pojedina$ni% pukotina koje su nastale u istom genetskom pro$esu a imaju iste ili priblizno iste elemente pada. "istem pukotina sa$injavaju jedna ili vise familija pukotina koje se medjusobno seku. ako se ono vrsi po njima. I"otro'no!t3 ni"otro'no!t Izotropnost je svojstvo tela da u svim prav$ima ima iste karakteristike. 3ko taj uslov nije ispunjen telo je anizotropno/ 3morfni minerali su izotropni. *amo jedno$lani deo stenske mase ograni$en sistemom pukotina koji se naziva monolit zadrzava prvobitna me%ani$ka svojstva. *aistemi pukotina u stenskoj masi $ine istu diskontinualnom i na taj na$in je izdvajaju iz kontunuma u koji pak spadaju glina. Stepen izdeljenosti stenske mase pod kojim se podrazumeva broj medjusobnog susreta pukotina. De*orm bilno!t je svojstvo stenski% masa da se pri dejstvu napona deformisu. #ukotinska ispuna su materijali koji ispunjavaju pukotine. Zev pukotine je rastojanje1otvor izmedju susedni% zidova pukotine. 0cestalost-gustina pukotina karakterise stepen ispu$alosti stenski% masa duz odredjenog prav$a i naziva se koe icijent ispucalosti. Izgled zidova pukotina je povrsina zida koja moze biti ravna i kriva. lu$enje i $epljivost. kvazihomogenosti ili statisticke homogenosti. 2itan za injek$ione radove. lepljivost. obi$no su ravne i glatke sa tragovima smi$anja. projek$ija ekvitorijalne i polarne mreze > "mitova mreza. 3ko to nije slu$aj.OSNOVNA /IZICKA2 MEHANICKA I STR%KT%RNA SVOJSTVA STENA I STENSKIH MASA *vojstva vezana samo za poluvezane sedimente su: vodnofizi$ka. tiksotropnost i tonjenje lesa. &ne su medjusobno paralelne ili skoro paralelne. a presek im je priblizno so$ivastog oblika. a po obliku su bliske ravnim povrsinama. rastojanje izmedju susedni% zidova je malo. Pukotine smicanja zauzimaju prav$e koji su pod nekim uglom u odnosu na prava$ maksimalnog napona. i da se posle prestanka vrate u prvobitan oblik1elasticne.

po kravljenju koli$ina podzemne vode u ovim sedimentima je ve$a nego pre mrznjenja.od poluvezani% sedimenata deformabilna svojstva se karakterisu stisljivoscu. Vo#no *i"i&+ !)o.i)o!t je svojstvo stenski% masa da se lepe za razli$ite materijale. sastava podzemne vode.e osnovni $ilj je odredjivanje ko%ezije i ugla unutrasnjeg trenja. 0ejstvo mraza na poluvezane sedimente /gline i prasine) je spe$ifi$no. .od poluvezani% najve$i uti$aj imaju stepen raskvasenosti i mineralni sastav. magnetit. )o je koli$nik intenziteta namagnetisanja koje je stenska masa primila i ja$ine magnetnog polja koje je izazvalo magnetisanje stenske mase. *to predstavlja debljinu posmatrane stene pri kojoj se intenzitet snopa gama zraka smanji za polovinu. 4ermer je vrlo efikasan gradjevinski materijal za zastitu od radija$ija i uz izvesno ve$u debljinu moze se porediti $ak i sa olovom. . Nevezani sedimenti nemaju ko%eziju. . Najmanja sadrzina vode pri kojoj ko%erentni sediment po$inje plasti$no da se deformise se naziva granica plasticnosti. +oroznost i ispu$alost obi$no pove$avaju el. )emperatura uti$e obrnuto srazmerno. oblika $esti$a. a deformabilnost se pove$ava. odnosno ve$i u prav$u upravnom na slojevitost. 7laznost takodje uti$e i to veoma dobro. R #io +ti)no!t je svojstvo stenski% masa da u ve$oj ili manjoj meri emituju radioaktivna zra$enja. )ek kada napon prevazidje ko%eziju i unutrasnje trenje zajedno do$i $e do potpunog loma u stenskoj masi. #maju ga glinoviti. $ohezija pretstavlja veli$inu sile kojom su minerali ili zrna stenske mase medjusobno povezani1slepljeni u stenskoj masi. Pon ! n. )reba ga smatrati prvorazrednim zadatkom pri prou$avanju tla. &na zavisi od karakteristika porne vode koja se nalazi u njima. U $vrstim i polu$vrstim stenskim masama u najve$oj meri zavisi od stepena oste$enosti.od glina moze dosti$i vrednost izmedju ( i ' . kon$entra$ije soli elektrolita. temperature i debljine opnene vode. Naj$es$e se koristi speci icni elektricni otpor. . Zastitna svojstva od uti$aja radija$ija stenski% masa naziva se poludebljinom.oli$ina vode koja se u prirodnom stanju nalazi u stenama naziva se prirodna vlaznos-sadrzaj vode. i poseduju ga sve vrste stenski% masa. M 0neti&no!t *ve stene u ve$oj ili manjoj koli$ini poseduju magneti$nost. +otpuno suve su prakti$no neosetljive na dejstvo mraza. +ojava tiksotropije zavisi od minerala i granulometrijskog sastava.pojam koristi se Poasonov koe icijent. Ot'orno!t n !mi& n.e n mr "( uslovljeno je vlaznos$u stena. . *tene masivne teksture su izotropne u pogledu elektroprovodljivosti. a manje u glinama sa mineralima kaolinita. kiselosti sredine.provodljivost.i)o!t je sposobnost stenski% masa da provode struju ili pruzaju otpor proti$aju elektri$ni% tokova. Ti+!otro'no!t je mogu$nost prelaska u kasasto stanje pri dinami$kim dejstvima. ?edini$a kojom se izrazava magneti$nost stenski% masa je magnetni susceptibilitet/k). a izrazava se naponom. tako da otpornost na smi$anje zavisi od veli$ine ugla unutrasnjeg trenja. +ri odredjenoj koli$ini vode sediment po$inje da te$e1kasasto1granica tecenja.+a. prirode materijala i povrsine kontakta predmeta za koje se vrsi lepljenje. peskoviti i lesoidni sedimenti. +risustvo dobro provodni% minerala /pirit. Najuo$ljivije se javljaju u glinama sa monmorionitom. *a pove$anjem sadrzine vode u stenama dejstvo mraza postaje sve intenzivnije. otpornost na smi$anje opada. U slojevitim stenama otpor je manji u prav$u paralelnom sa slojevitos$u. Le'l.!t) poluvezani% /ko%erentni%) sedimenata uslovljena su $injeni$om da ovi sedimenti predstavljaju disperzna tela u kojima mineralne $esti$e samo delimi$no ispunjavaju zapreminu. a zatim se po prestanku dejstva vra$aju u prvobitno stanje. Ele+tro'ro)o#l. *a pove$anjem vlaznosti kvalitet jednog sedimenta se pogorsava. %ematit) pove$ava elektroprovodljivost.

lepidoblasti$nom ili skriljavom teksturom. vlaznost).i)o!t je svojstvo stenske mase da se pod udarima odgovaraju$im orudjima razdvaja duz relativno ravni% povrsina. +o 4ulleru pri istovetnim uslovima nanosenja udara moze nastati ' karakteristi$ni% slu$ajeva razaranja stena: 1)smer razdvajanja poklapa se sa smerom nanosenja udara. U izrazito neelasti$nim stenama/gline. vreme izvodjenja pro$esa ali i %abanje orudja po jedini$e volumena ili mase izdrobljene stene. &snovni parametar drobljivosti stene je njena otpornost prema dinami$kom udaru Na otpornost prema drobljenju bitno uti$u: mineralni sastav. ')umesto razdvajanja vrsi se potpuno ili nepravilno fragmentiranje. fluidalnom.om se vrsi duz prav$a sa slabijom vezom1slabije $ementovane bre$e i konglomerate. dioriti. oniks. na mestu udara ostaje samo otisak klina a ne dolazi do $epanja1kod neelasti$ni% strena. a zatim i stanjem u kojem se nalazi/struktura. naj$es$e kod kompaktni% kre$njaka i magmatski% stena sa staklastom osnovnom masom. +odlozne stene fragmentiranju/usitnjavanju) bitno uti$e na spe$ifi$ni utrosak energije. "avrsena cepljivost je kada su povrsine ravne i bez nabora. ( se$) oslobodi vrlo velika koli$ina energije. +ri tom nastaju veliki pritis$i/do ( 4+a) i visoke temperature/5 .oefi$ijent rastresenja je najmanji kod nevezani% sedimenata a najve$i kod jedri%. R !tre!ito!t je razlika izmedju zapremina u prirodnom stanju/in situ) i u iskopanom stanju. javlja se naj$es$e kod magmatski% stena krupne zrnaste teksture i masivne teksture/bre$a. dolomiti. bazalti. Slabu otpornost prema miniranju imaju prazni kre$nja$i. Na pojavu ovog svojstva najve$i uti$aj imaju skriljavost i strukture stenski% masa.3 do ( m. paralelnom. da$iti. Najve$u otpornost prema drobljenju imaju stene izgradjene od tvrdi% minerala kao sto su: dijabazi.' m( i debljine '1"$m).en. tufovi i meki skrilj$i/glinoviti. gabri. 0merena otpornost prema miniranju imaju kompaktne karbonatne stene/kre$nja$i. pes$ar. mermer. kvar$itit i . serpentiniti. talkovi i %loritski). amfiboliti i kvar$iti). masivni% stena i skrilja$a. 4)razdajanje se rasplinjuje. rozna$i. andenziti. Ce'l. tekstura.+ri tonjenju tlo se naj$es$e spusta u rasponu od 1. a uslovljeno je stepenom izlomljenosti po iskopu. pes$ari sa karbonatnim vezivom i njima sl stene). stepen diskontinualnosti i prirodna vlaznost. glin$i i lapori) e ekti eksplozivnog razaranja su vrlo mali. na$in i vrsta vezivanja mineralni% zrna. amfiboliti. stepen diskontinualnosti. 3)smer razdajanja skre$e u stranu u odnosu na smer nanosenja udara. prav$i imesta loma se ne mogu predvideti. porfiriti i sl. konglomerat) ()smer razdvajanja poklapa se sa smerom nanosenja udara ali je prelomna povrsina ravna ili blago zatalasana. . konglomerati.e svojstvo lesa koje prouzrokuje smanjenje njegove zapremine prilikom intenzivnog raskvasavanja. a zatim i sklop stene. ali je prelomna povrsina blago nazup$ena. bigar. zilavos$u i drugim me% svojstvima stena. mikroisprskale dolomite i serpentinite. mermeri.i)o!t je otpornost koji stena pruza usitnjavanju pod dejstvom u$estanog dinami$kog naprezanja. nji%ova veli$ina. imju i% stene sa sitnom zrnastom. porozni kre$nja$i. tufovi i sl. #ntenzitet razaranja uslovljen je tvrdo$om stene tj njenim mineralnim sastoj$ima. skrilj$i. #maju je agrilosisti koji se mogu $epati u plo$e glatki% povrsina/veli$ine do . bazalti. bre$e.rlo otporne prema miniranju su pretezno sveze magmatske stene kao dijabazi. . pri $emu je zapremina iskopane mase ve$a od zapremine iste u prirodnom stanju. . $vrsto$om. lapori. Drobl. TEHNICKO3TEHNOLOSKA SVOJSTVA STENA R "ori)o!t e+!'lo"i)om zasniva se na osnovno efektu eksplozije da se u vrlo kratkom vremenu/oko . klasti$ne stene sa sili$ijskim vezivom/kvar$ni pes$ari i konglomerati) i $vrste metamorfne stene/gnajsevi.Ton. Nesto manji uti$aj imaju na$in i vrsta prirodnog vezivanja zrna.).

osipanje.e raspadanjem stenski% masa stvaraju se vrlo povoljni uslovi za spiranje povrsinskog. odronjavanje.e !ten!+i1 m ! pri fizi$ko %emijskom raspadanju u stenskim masama se vrse bitne promene u odnosu na nji%ovo prvobitno stanje. Ero"i. . *kriljave stene se lako $epaju po ravnima skriljavosti. OSNOVE INZENJERSKE GEODINAMIKE +rema zoni u kojoj nastaju i deluju svi geloski i inzenjersko geoloski pro$esi svrstani su u dve osnovne grupe: "gzogeni /spoljasnji) su izazvani dejstvom spoljasnji% $inila$a /atmosfere i %idrosfere) na stene. *manjuje se otpornost na smi$anje. a opada sa pove$anjem dubine.ora raspadanja se odozdo navise sastoji od slede$i% podzona: 1)podzona monolita obu%vata neraspadnute stenske mase.sl. 3!'ir n. zamljotresa i geotermalni% pojava. naj$es$e linijsko odnosenje raspadnuti% delova stenski% masa. *piranjem se vrsi ogoli$avanje stenski% masa. 4)podzona mrvica stenska masa je izdeljena na sitne deli$e. ()podzona blokova stenska masa je izdeljena na blokove razli$iti% veli$ina i oblika. Zona koje ja za%va$ena ovim promenama naziva se kora raspadanja. me%ani$ka sufozija. *tene sa staklastom i kriptokristalastom strukturom i rozna$i daju iveraste i ljuspaste komade kao i zrna u sitnim frak$ijama. a njo%ovi fragmenti su plo$astog ili duguljasto oblika. on je najve$i na povrsini. +o sredstvima . te$enje. Ne mogu se regulisati inzenjerskim za%vatima.arbonatne stene su obi$no lako drobljive. Njena debljina je od nekoliko mm do nekoliko desetina m. dok je deformabilnost znatna. je geoloski pro$es pri kojem se vrsi intenzivno. a efikasno se spre$ava formiranjem vegeta$ije. regulisanjem rezima povrsinski% podzemni% voda i te%ni$kim poboljsanjem karakteristika stenski% masa. %emijska sufozija /karstifika$ija). geotermalni pro$esi. gline i koloide koji su $asto izmesani u vrlo promenljivim koli$inskim odnosima sa organskim materijalima. mineralni i %emijski sastav se ne razlikuje bitno od onog u osnovnoj stenskoj masi. denuda$ija. Najzastupljeniji ovakvi pro$esi su: raspadanje. a pove$avaju se deformabilnost i vodopropustljivost. ali se znatno razlikuju fizi$ko1me%ani$ka svojstva. . 9izi$ko1me%ani$ke osobine su nepovoljnije u odnosu na druge zone. abrazija. one nemaju vidljivi% znakova raspadanja. U pogledu uti$aja strukture teze drobljive stene su one sa sitnozrnijim mineralnim sastavom. erozija. a redje i vise. Na razvoj denuda$ije znatno uti$u klimatski uslovi. #ntenzitet raspadanja nije isti po $eloj debljini kore raspadanja. Najvazniji su: seizmi$ki pro$esi. klizenje. u njoj je stenska masa raspadnuta na zrna peska i $esti$e prasine. formiraju$i podzone sa razli$itim fizi$ko1me% karakteristikama. 4ala je otpornost na smi$anje i vodopropustljivost. a deformabilnost osetno raste. &tpornost na smi$anje i vodopropustljivost su veoma neujedna$eni. &ni za%vataju povrsinske i pripovrsinske delove zemljine kore i mogu se menjati inzenjerskim za%vatima. sto se najbolje uo$ava na stenama istog mineralnog ssastava. 3)podzona drobine sa$uvani su samo manji komadi osnovne stenske mase a prostor izmedju nji% je sa$injen od zrna peska i $asti$a gline. =aspadanje naj$es$e pogorsava pogodnost stenski% masa za gradnju i proteze se kroz $elu geolosku istoriju zemlje. sto pogodno uti$e na sve dublje prodiranje pro$esa raspadanja i promena reljefa. zamo$varanje i zabla$ivanje. R !' # n. )o se naj$es$e postize vertikalnim razmestanjem /planiranjem) stenski% masa. Den(# &i. ')glineno-koloidna podzona izgradjuje povrsinske delove terena. puzenje i likvifak$ija. Nepovoljno uti$e na uslove izgradnje i eksploata$ije objekata. prizmati$nog i plo$astog oblika. tektonski pokreti zemljine kore. raspadnutog materijala dejstvom povrsinski% voda. U aridnim predelima posto nema atmosferski% padavina nema ni pro$esa denuda$ije. "ndogeni /unutrasnji) su izazvani dejstvom unutrasnji% $inila$a1tektonski% pokreta.

prirodnim i vesta$kim akumula$ijama vode ruse delove obala. .kojima se vrsi prenosenje erozije dobijaju imena: erozija padina. 4asa buji$nog toka je suspenzija sitni% mineralni% $esti$a u koje su uronjeni komadi drobine i valuti$e. Na intenzitet najve$i uti$aj imaju snaga talasa i me%ani$ka otpornost stenski% masa. +ri dubljim use$anjima u teren pribegava se izradi pregrada. dok je duzina od nekoliko desetina do nekoliko stotina m. Na intenzitet re$ne erozije najve$i uti$aj imaju energija vodenog toka. mnogostruko manji nego za pro$es spiranja. U uslovima turbulentnog kretanja toka i pokretljivosti nanosa u koritu postoje uslovi za skretanje dinami$ke ose1mati$e toka. Najlakse se razaraju prasinaste i peskovite gline a nar$ito mikroporozni les i pesak. &na se obrazuje na taj na$in sto se u zonama sa me%ani$ki manje otpornim stenskim masama formiraju zalivi. eolska. kineti$kom energijom mlazeva povrsinske vode i postojanjem biljnog pokriva$a. +ri prou$avanju re$ne erozije posebna paznja treba da se obrati na akumula$ije re$ni% nanosa1aluvione i aluvijalne terase. +ored me%ani$kog otkidanja materijala talasi vrse i zbijanje vazdu%a u porama stena o koje udaraju pove$avaju$i intenzitet me%ani$kog razaranja. a u nizim delovima nizske terase. a po potrebi vrsi se zastita bo$ni% kosina izradom popleta sa zemljinim nabojima i zasadjivanjem vegeta$ije. geoloski sastav i struktura terena. recna% luvijalna). . 3luvijalne terase mogu biti erozione i akumula$ione. "rozija padina za razliku od denuda$ije pri kojoj se vrsi priblizno ravnomerno spiranje. +ri use$anjima dubljim od ( m formiraju se jaruge. Use$anjem korita novi% povrsinski% tokova u stare. smanjenjem $vrsto$e i pove$anjem stepena raspadnutosti stenski% masa pove$ava se intenzitet erozije. a zatim taloze sruseni materijal. relativno siroke doline formiraju se u visim delovima visoke. Na strmim obalama stvaraju se udubljenja1talasne potkapine. +ro$es koji prouzrokuje nji%ov nastanak naziva se bujicna erozija.ao rezultat dolina zadobija asimetri$ne oblike1meandre i mrtvaje. morima. 7rlo intenzivna se moze razviti posle veliki% pljuskova i naglog topljenja snega. &ecna fluvijalna! erozija povrsinski vodeni tokovi vrse use$anje svoji% korita i podlokavanje obala dejstvom kineti$ke energije koju poseduju. formiranjem vegeta$ije i regulisanjem slivanja povrsinske vode. i ima veliku rusila$ku snagu. kada se obrazuju kameno blatni tokovi1buji$ni tokovi.retanje te mase odvija se usled veliki% brzina turbolentnog toka buji$e. Abr "i. odnose. Za kretanje vodene mase dovoljni su neznatni nagibi nji%ovi% korita. U terenima izgradjenim od stenski% masa sa razli$itom me%ani$kom optere$enos$u razvija se selektivna abrazija. *a pove$anjem energije vodenog toka. a akumula$ijom erodovanog materijala na blaze nagnutim ili zaravljenim delovima terena nastaju erozione plavine. !ododerine su manji erozioni zlebovi $ija dubina ne premasuje ( m. kod ove erozije usled odnosenja materijala snaznim mlazevima povrsinske vode u stenskim masama dolazi do formiranja vododerina. )ako dolazi do podlokavanja obale. a u zonama sa me%ani$ki otpornijim stenskim masama rtovi i poluostrva. lednicka. Na suprotnoj bali dolazi do gomilanja nanosu usled popre$nog te$enja vode po dnu od polokovane ka suprotnoj obali. &rozione terase reka formira use$anjem u osnovne stenske mase. jaruga i erozioni% plavina. *pre$avanje: u po$etnim stadijumima formiranja vododerina i jaruga zadovoljavaju$i rezultati postizu se zatrpavanjem i izravnjavanjem use$eni% delova terena. 'kumulacione terase izgradjene su u potpunosti u aluvijalnom materijalu i tipi$ne su za doline ravni$arski% reka. &vakvi pro$esi uslovljeni su prirodom stenski% masa. talasi koji se formiraju na povrsinskim tokovima. ?edino je karstna erozija dobila ime po spe$ifi$nim obli$ima reljefa. jezerima. =usenje stenski% masa usled gubljenja oslon$a iznad talasni% potkapina stvaraju se strme obale1 .

pro$enat zrna koja se nalaze u pokretu. kreda.e i " bl &i) n.C. =azvoj ovakvog pro$esa je lagan. 2lato koje ne sadrzi frak$ije peska prakti$no je vodonepropusno. te tlo nije stabilno ni da se drzi pod sopstvenim tezinom. gline. Njegova vlaznost moze dosti$i "'1. *aniranje pojava izazvani% me%ani$kom sufozijom prili$no je tesko. koji moze biti znatnog intenziteta kada pokre$e $elu masu tla. <ims izdvaja vise vrsta sufozija: kod unutrasnje su ozije kretanje $esti$a vrsi se nanize.!+ !(*o"i. prasinastim i glinovitim sedimentima makro porozne strukture. denivela$ija terena. odredjivanje veli$ine filtra$ione sile koja prouzrokuje pokretanje $esti$a/)erzag%i i svaj$arski istraziva$i) >kinemati$ke karakteristike sedimenata tj. kalijeve i natrijeve . Npr. &ni se $ak i pri malim optere$enjima znatno slezu ili istiskuju ispod gradjevinski% objekata. pa u gradjevinarstvu imaju naziv slabo nosivo tlo. a naj$es$e: talasoodbojnim zidovima. pro$ena uti$aja kvantitativni% pokazatelja na mogu$nost pojave me%ani$ke sufozije/. izradom mol1ova. +ove$anje poroznosti /rastresanje) koje prouzrokuje me%ani$ka sufozija znatno smanjuju otpornost na smia$anje. poroznost je visoka "'1. prasinastim i glinovitim sedimentima putem iznosenja sitni% $esti$a pod dejstvom filtra$ionog toka. gabionima. tj. *edimenti koji sa$injavaju blato izuzetno su porozni.C. a redje i pesak. na grani$ama peska i sljunka ili droina pa i diskontinualni% ispu$ali% stenski% masa. i one su vezane za pripovrsinske delove terena. Novi 2gd. &snovna sila koja je izaziva je %idrauli$ki pritisak filtra$ionog toka. dok su u neko%erentnim stenama povoljni. gips. i gline mrvi$aste strukture. moze osetno izmeniti i vodopropustljivost. Hemi. Zapreminska tezina u prirodno vlaznom stanju retko prlazi 14 kN. Z mo&) r n. a pro$es formiranja zablacivanje.m3. U ko%erentnim. ali je rasprostranjen svuda u prirodi. Uslovi njenog razvoja nisu isti u ko%erentnim i neko%erentnim sedimentima. &vi sedimenti se nazivaju blato. ali primenjuje se injektiranje silikatnim masama ili izrada dijafragmi. 2lata su tesko pro%odna ili nepro%odna.retanje najsitniji% $esti$a pri me%ani$koj sufoziji se odredjuje: 1identifika$ija tla sklonog ka sufoziji. mulj. . Za gradnju na ovakvim terenima neop%odno je isusivanje mrezom drenazni% kanala i rovova ili nasipanjem /refuliranjem) peska preko blata. $ontaktna su ozija javlja se na grani$i sedimenata sa razli$itim filtra$ionim svojstvima npr. a pove$ava deformabilnost sedimenata. ili se u priobalnom podru$ju rade talasoloni/podvodne betonske konstruk$ije ili podvodni kameni naba$aji o koje se odbijaju talasi).kli ovi. dolomiti. Zastita obala je razli$ita. &na moze znatno izmeniti vodopropustljivost tla.+ r!tn ero"i. pukotine. +rilikom sleganja tla izazvani% me%ani$kom sufozijom ispod objekata $asto dolazi do oste$enja podzemni% kanaliza$ioni% i vodovodni% instala$ij.e teren je kada u reljefnim depresijama nastaju ve$e ili manje akumula$ije staje$i% voda. kao sto su les. Me1 ni&+ !(*o"i. uslovi za filtra$iono razaranje su manje povoljni/postojanje veze ko%ezije). +osvojoj prirodi kretanje $esti$a tla tokom me%ani$ke sufozije je diskontinualno/$esti$e se $as kre$u $as miruju). . a tvorevine se nazivaju mocvare.je kada povrsinske i podzemne vode vrse rastvaranje i razlaganje lako rastvorljivi% stenski% masa kao sto su kre$nja$i. zbog $ega se koristi u %idroizola$ione svr%e.ezdF) > %idrauli$ki uslovi nastanka sufozije tj. pukotinski% ispuna i karstni% pojava. )okom stvaranja i egzisten$ije mo$vara u njima se vrsi talozenje sedimenata koje sa$injavaju biljni osta$i. je pro$es prirodnog razredjivanja skeleta tla koji se desava u neko%erentnim. tetrapodima. lesna ilova$a. dok je kod spoljasnje su ozije kretanje $esti$a navise. uzro$nik je i razni% deforma$ija tla: jame. raskvaseni i izvanredno stisljivi. traje godinama i desetinama godina. sapropel. . oblaganjem obala kamenim blokovima.

#ecine su prosireni delovi karstni% kanala. priblizno okrugli. . a redje preko ( m. ?avljaju se pojedina$no ili grupno rasporedjene po povrsini terena. kretanje. izaziva znatne potesko$e pri izvodjenju gradjevinski% radova. 0vale se formiraju spajanjem vise vrta$a. =azmera nji%ovi% dimenzija kre$u se u planu od nekoliko m do 1 i vise m. ali i kao posledi$a tektonski% pokreta usled spustanja terena i formiranja potolina i tektonski% rovova. +olozaj supljina u prostoru pretezno je sub vertikalan do %aoti$an. i to naj$es$e asimetri$ni. smanjenje prirodne stabilnosti projektovani% im postoje$i% objekata. a redje i vrta$a. &bli$i vrta$a su vrlo neujedna$eni. a dok se pod dejstvom podzemni% voda razvija dubokipodzemni) karst. a popre$ni presek je obi$no neujedna$en i moze se naizmeni$no aritmi$no naglo siriti i suzavati. levkasti. ili glinom. zdelasti. Nji%ova duzina moze dosti$i nekoliko desetina km/postojnska jama 15. 0no uvale je pretezno neravno i prekriveno slojem $rveni$e. ispunjena vazdu%om. Na dnu vrta$a mogu se javiti pukotine ili otvori/ponori). *pe$ifi$nosti karstni% terena uslovljava pojavu brojni% problema. uti$e osim %emojskog rada podzemni% voda. . na prvom mestu vrlo teski% uslova vodosnabdevanja.rtace su udubljenja $ije su dimenzije popre$nog preseka ( i vise puta ve$e od dubine. Unutrasnjost karstni% kanala moze biti otvorena. Zastupljene su na terenima starijeg karsta izlozenog dugotrajnom dejstvu karstne erozije. a po duzini obi$no sotizu nekoliko m do nekoliko desetina m. &tvoreni karstni kanali sa ve$im dimenzijama /dm i m) popre$nog preseka i pretezno vertikalnom orijenta$ijom nazivaju se jame/ . dok duzina moze dosti$i i do ( km. (arstni kanali-kaverne su izduzene supljine nastale prosirivanjem prslina i pukotina dejstvom karstne erozije. )o su priblizno su paralelni zljebovi ostri% ivi$a sa pribliznokrivudavim povrsinama. &vakvi tereni za%tevaju izuzetno obimne . jos i obrusavanje svodova i zidova. teske pro%odnosti. &blik im je izduzen sa sirinom do nekoliko stotina m.0ubina i sirina im variraju od nekoliko $m do nekoliko dm. $rveni$om.soli. a u vertikalnom preseku tanjirasti. Zastita od opasni% posledi$a razvoja karstne erozije ostvaruje se raznovrsnim ali izuzetno skupim za%vatima. +o obodu pojedini% karstni% polja mogu se javiti izvori ili vrela a pri dnu estavele. a u dubinu od 1 do 1(m. pretezno %orizontalnog polozaja. Nji%ova dna pokrivena su $rveni$om. (arstna polja nastaju pretezno spajanjem vise uvala. Skrape predstavljaju najsitnije oblike reljefa koji nastaju na ogoljenim terenima izgradjenim od karbonatni% stenski% masa. U prirodnim uslovima takav teren je obi$no tesko pro%odan. elipsiodni. ili nepravilni u planu. #onori su otvoreni karstni kanali i pukotine u koje stalno ili povremeno poniru povrsinske vode. a sirinu do 1' km.arstna erozija koja se desava pod dejstvom povrsinski% voda poznata je pod imenom povrsinski%otvoreni) karst. #zuzetno dubina moze biti ve$a od popre$nog preseka/bunarske vrtace). +onekad su rasporedjene u pravilne nizove duz tektonski% razloma ili je broj vrta$a pove$an na relativno malom prostoru1boginjavi karst. &bli$i i dimenzije supljina vrlo su neujedna$eni i promenljivi na kratkim rastojanjima uz pojave lokalnog grananja. fluvijalnim i deluvijalnim sedimentima. Najrasprostranjenija je u karbonatnim stenama dok je u %loridnim i sulfatnim stenama manje zastupljena. velika deformabilnost. eksploata$iju i odbranu od podzemni% voda u karstnim terenima. Na nji%ov nastanak ili prosirenje. ponori i jame. Na taj na$in karstna polja mogu dosti$i duzinu do ' km. )eren na kojem su skarpe. &bi$no se nalaze pri dnu karstni% polja i uvala.4 km). koji su razdvojeni ostrim grebenima.arstni kanali imaju bitnu ulogu za formiranje izdani. ali i delimi$no ili potpuno ispunjena vodom. $esto naziva se skarpar. U vrta$ama $ije je dno pokriveno vodonepropusnim sedimentima ponekad se obrazuju privremena ili stalna jezera.

&d materijala koji se odronjavanjem unosi na povrsinu lednika nastaju povrsinske morene. Najve$e potesko$e pri izgradnji tunela i dr podzemni% objekata je pojava prostorni% kaverni i pe$ina kao i iznenadni% prodora veliki% koli$ina vode. mogu$nosti pojave nestabilnosti terena. Le#ni&+ ero"i. +ritisak snega i sneznika izaziva kretanje gle$era ako je njegova podloga pod nagibom. +ojave svi% vrsta morena mogu nepovoljno da uti$u na izradu gradjevinski% objekata. a dnevna kolebanja temperature su veoma velika. i ovaj pro$es se naziva lednicka erozija. produbljuje i prosiruje svoje korito. pojave znatni% i neravnomerni% sleganja. . Upadanjem kmada stenski% masa u pukotine lednika postaju unutrasnje morene. od . . a konveksna je okrenuta prema vetru i znatno je blaza. pretvaraju$i pa%ulji$e snega u zrne leda. U nasoj zemlji ima pokretnog zivog peska u 2anatu kod 0eliblata. 7etar stalno donosi pesak usled $ega dine rastu u sirinu i visinu gradesi na 5aj na$in pes$ana mora. tj. nedovoljnu nosivost teski% . aridnim oblastima prirodni uslovi su spe$ifi$ni. +es$ane povrsine koje se formiraju na mestima gde opadne transportna mo$ vetra su razli$itog prostranstva. sto se ogleda kroz malu koli$inu atmosferski% taloga. strma je sa nagibima 3 14 stepeni. *amo najja$i vetrovi nose zrna sa pre$nikom ve$im od 3 mm. 0ine polumese$astog oblika nazivaju se barahane koje su naro$ito rasprostranjene u transkaspijskoj oblasti. prekrivene vegeta$ijom. imaju strme. &dnosenjem rastresitog materijala u terenu se stvaraju udubljenja > de lacioni baseni.'mm. akumulira se u obliku bedema materijal koji je lednik nosio sa sobom1ceona morena. a pri projektovanju i gradjenju %idrote%ni$ki% objekata postoji potreba za izradom protiv filtra$ioni% zavesa i poboljsanja $vrsto$e podloga brana injektiranjem. nagnuta naj$es$e oko 1 stepeni.zemljane radove. +re$ni$i pustinjskog peska koji nosi vetar iznose prose$no . oskudan biljni prekriva$. pritiskaju i zbijaju donje. koji u donjim delovima prelazi u lednicki%glecerski) led.ladova do =adujev$a. Na mestu otapanja lednika. 0epresija u kojoj se nagomilani sneg pretvara u gle$erski led naziva se cirk. ako ga uopste ima. od =a$a do @olub$a. intenzivno isparavanje. dovodi ga do gornje ivi$e konkavnog dela odakle se zrna peska kotrljaju nanize. Usled sve ve$eg nagomilavanja gornji slojevi snega. na taj na$in sto vetar nosi pesak preko njenog konveksnog dela. i +(m(l &i. Morenski materijal su svi odlomljeni delovi stena koje ledni$i nose sa sobom. a podinske morene formiraju se od komada stenski% masa podloge lednika. Eol!+ ero"i. 2a%rana se pomera u prav$u vetra.onkavna strana je u zavetrini.11 . +ri takvim uslovima preovladjuje me%ani$ko raazranje stena. Naj$es$e se pesak nagomilava stvaraju$i dine. a vetar je najvazniji prirodni transporter produk$ija raspadanja. +ovrsina terena preko koje se lednik kre$e zadobija oblik valova jer lednik najvise erodira u sredini. 0uzina transporta zavisi od prirode /rafalni ili stalni) i prav$a i snage vetra. a u 3ziji kum. 7aovi su koritastog oblika. 0ine ovi% predela su umirene. i +(m(l &i. gotovo vertikalne strane i siroko izdubljeno dno. duboka i preko 1 m.inija iznad koje sneg uvek ostaje neotopljen naziva se granica vecnog snega ili granica irna. struze. *ljunkovite i kamenite pustinje sa koji% je oduvan sitniji materijal nazivaju se hamade. koja u 3fri$i imaju naziv erg. a potesko$e se najvise javljaju u izvodjenju zemljani% radova. u suvim. posto je tu masa leda najdeblja. Na taj na$in postaje $vrst sneznik% irn). +ro$es odnosenja me%ani$ki raspadnuti% delova stenski% masa naziva se de lacija. a pri pustinjskim olujama mogu se kotrljati komadi stena mase do 1 kg. Najve$a visina bara%ane je u njenom sredisnom delu i opada prema bokovima koji su povijeni unapred. uporedne talase peska visoke 1 1( m a retko i vise. a brzina kretanja najve$a. .re$u$i se preko svoje stenovite padine ledni$ka masa gla$a.

8$onsekventna klizista nastaju pretezno u raznorodnim stenskim masama. )a grani$a moze biti izmedju dva sloja iste stene. . izrada sistema povrsinskog odvodnjavanja . 0imenzije otkinutog dela su razli$ite. 8. &blik klizne povrsi kod nji% je ravan. *ranica klizista $ini linija kontakta kretane mase sa nekretanim delovima terena. 4edju navedenim klizista se naj$es$e javljaju u ko%erentnim sedimentima. nepovoljne uslove zapivanja injektiranjem. +rokletijama. na povrsini terena.od nji% klizna povrsina se$e slojeve stenski% masa. dok je kod aktivni% pro$es klizenja u toku. Povrs klizenja ili klizna povrs je grani$na povrsina izmedju pokrenute mase i njene podloge koja se ne kre$e. klizista u nevezanim /neko%erentnim) sedimentima. +elisteru. Sprecavanje nastanka i sanacije klizista 8-redjenje povrsine terena primenjuje se u $ilju samanjenja ili eliminisanja raskvasavanja stenski% masa atmosferskim talozima na telu klizista i neposredno oko njega. )sovina klizista je linija koja poduzno polovi povrsinu klizista. (lasifikacija klizista 8Prema razvoju procesa klizista se dele na neaktivna1smirena ili fosilna i aktivna.lizna povrs u tim slu$ajevima ima priblizno kruzno1$ilindri$ni oblik i uslovljena je fizi$ko me%ani$kim svojstvima stenske mase. .1 mm dnevno) do relativno velika /preko 1 m na sat). retko i ve$a. jedne ili vise povrsi ispu$alosti. klizista se dele na: klizista u me%ani$ki oste$enim $vrstim stenskim masama. dok se kod podnozi$nog deo klizne povrsi nalazi ispod nje.nsekventna klizista nastaju u raznorodnim slojevitim stenskim masama sa %orizontalnim pruzanjem ili sa padom suprotnim od nagiba padine.objekata. translatornim a delimi$no i rota$ionim pomeranjem otkinuti% masa usled dejstva Zemljine teze. &n se moze ustanoviti relativno lako pri neposrednim vizuelnim osmatranjima ili geoloskim ispitivanjima. 8Prema vrsti stenskih masa u kojima su formirana. razli$itu poroznost i vodopropustljivost. +ebljina klizista je upravno rastojanje izmedju povrsine i podloge klizista. (eoni oziljak klizista pretstavlja najvisa. *ari. 8Prema polozaju klizne povrsi u odnosu na podnozje kosine klizista se dele na: mozi$na i podnozi$na. a klizna povrs je najve$im delom formirana po grani$i izmedju dva susedna sloja. Kli"en.e se desava na prirodnim padinama kao i na vesta$kim kosinama pod odredjenim uslovima otkidanjem. Nozica ili stopa klizista je najnizi deo tela klizista. klizista u glinovitim /ko%erentnim) sedimentima i klizista u mesovitim stenskim masama. +uzina klizista je rastojanje izmedju najudaljeniji% ta$aka na oziljku i nozi$i klizista. kore raspadanja i zone monolita. pukotina formirana otkidanjem tela klizista od delova terena iznad njega koji nisu za%va$eni pro$esom klizenja. talasast ili stepenast. . . zamrznute i nezamrznute zone u stenskoj masi. Povrsina klizista definise povrsinski deo pokrenute mase. odnosno kosine. 0eo terena za%va$en klizenjem naziva se kliziste.od neaktivni% klizista pro$es klizenja je zavrsen i u sadasnjem stanju ne postoje kretanja delova stenski% masa.radja struktura! klizista: 8'sekventna klizista nastaju unutar jednorodne neslejovite stenske mase. *injajevini. U nasoj zemlji se nalaze na 0urmitoru. 0zroci nastanka klizista pro$es klizenja po$inje onog momenta kada naponsko stanje u stenskim masama nadmasi nji%ovu otpornost na smi$anje. &na su najzastupljenija. a najredje u me%ani$ki oste$enim $vrstim stenskim masama. .od nozi$nog klizista bilo koja ta$ka klizne povrsi se ne nalazi ispod %ipsometrijski najnize ta$ke na nozi$i. obi$no lu$no povijena. "lementi klizista: Telo klizista pretstavlja $elokupna otkinuta i pokrenuta stenska masa. U tu svr%u vrsi se: planiranje /ravnanje) povrsine tela klizista. 2rzina kretanja moze biti mala /ispod . +ovrsina moze biti mala/oko 1 m() do vrlo velika /preko (' m() a dubina od 1 do ( m. "ekundarni oziljci su pukotine duz koji% je doslo do naknadnog otkidanja pokrenute mase.

$ementa$ijom. )aj postupak na nestabilnim terenima smanjuje nji%ov nagib. 8/ankete i kontrabankete se opiru pritis$ima sopstvenom tezinom. naj$es$e prizmati$nog oblika izradjene od lokalni% materijala > kamene drobine. po koli$ini znatno prevazilazi isparavanje sa ogoljenog terena iste povrsine i priblizava se efektu isparavanja sa slobodne vodene povrsine. %odni$i /galerije). 8Potporne konstrukcije u odgovaraju$im uslovima daju vrlo efikasne rezultate. oblik i polozaj klizne povrsine ili oslabljeni% zona.zrada sipova se redje primenjuje u odnosu na ve$ prikazane mere sana$ije. +odzemna voda se usisava i isparava u vazdu%. 8. Osnovni principi pri izboru sanacija: 1. rovovi. betonski. &snovni vidovi za%vata koji se rade u $ilju dreniranja su: kanali. U tom pogledu poznata je $injeni$a da bagremovo drve$e vrlo povoljno uti$e na smanjenje mogu$nosti klizenja. 8. a na rastojanju je znatnom od stabla. )ime se smanjuje ili spre$ava dejstvo %idrostati$kog i %idrodinami$kog pritiska. pove$ava efektivne napone i otpornost na smi$anje donji% delova klizne povrsine. +rimenjuju se u slu$ajevima kada se pritis$i kojima treba da se odupiru relativno mali. U $ilju izmene stanja vrsi se skidanje stenski% masa /rastere$enje) sa gornji% delova padine i nanosenje tog materijala /optere$enje) na donje delove padine. )o su potporne konstruk$ije. koja u kasnijoj fazi dovode do pove$anja nagiba padina. kao i polozaj vodonosni% . +re svega on znatno spre$ava prodiranje atmosferski% taloga u tlo. &vi efekti postizu se: zbijanjem. +otporni zidovi odupiru se sopstvenom tezinom pritis$ima stenski% masa koje se nalaze iza nji%.6fekat sana$ije moze se posti$i samo kada se dobro prou$e geoloska gradja klizista. +rimena neke od navedeni% metoda vrsi se u vidu sana$ije aktivni% klizista. ali jos $es$e kao preventiva protiv nastanka pro$esa klizenja. 8#ormiranje biljnog prekrivaca ima visestruko povoljnu ulogu. 0rveni./sabirnim i odvodnim kanalima). #sparavanje biljnog pokriva$a.astita od podlokavanja vrsi se u $ilju spre$avanja odnosenja delova stenski% masa na obalama povrsinski% tokova i akumula$ija.skustveno poboljssanje geotehnickih svojstava naj$es$e se sprovodi pove$anjem zbijenosti i otpornosti na smi$anje smanjenjem vlaznosti i vodopropustljivosti. <esto se primenjuju u kombina$iji sa drugim vidovima sana$ije. &vaj postupak je efikasan u slu$ajevima kada debljina tela klizista nije velika. 8+reniranje raskvasenih stenskih masa pretstavlja sana$ionu meru koja se $esto primenjuje. zatvaranje pukotina glinom i formiranje biljnog pokriva$a. gliniza$ijom.orenje biljaka dopire duboko u tlo. elektroosmotskim prosusivanjem i elektro%emijskim o$vrs$avanjem stenski% masa. 8. 4ere koje se preduzimaju u tu svr%u identi$ne su onim koje se primenjuju za spre$avanje abrazije. kontrabankete se use$aju u mase koje treba da podupiru. &sim ovi% efekata dreniranjem se pove$ava otpornost na smi$anje i spre$ava naknadno raskvasavanje tla. 0reniranjem /isusivanjem) se vrsi pri%vatanje i odvodjenje podzemni% voda iz zone klizenja ili se snizava nivo podzemne vode u tlu. kao i u slu$ajevima kada su prostorno ograni$ene ogu$nosti za sprovodjenje drugi% vidova sana$ija ili kada je neop%odno smanjenje obima zemljani% radova. Za razliku od banketa. 8Preraspodela stenskih masa primenjuje se u slu$ajevima kada je sopstvena tezina stenski% masa u nizim delovima terena nedovoljna da drzi u ravnotezi stenske mase iz visi% delova. bunari i razli$ite vrste filtera. peska ili gline. .4etodama sana$ije treba podupreti dejstvo sila koje $e prozrokovati pro$es klizenja i uspostaviti uslove kojima se najvise anulira to dejstvo (. armirano betonski ili $eli$ni sipovi pobijaju se kroz telo klizista i delom kroz podlogu. jer je podzemna voda jedan od naj$es$i% uzroka nastanka klizista. +rimenjuju se u slu$ajevima kada se u podlozi klizista javljaju $vrste ili polu$vrste stenske mase. sljunka. busotine.

#skustvo pokazuje da se retko moze izvrsiti uspesna sana$ija primenom samo jedne metode 4. konsistenstnog stanja pri kravljenju vode posle smrzavanja.eoloska gradja tecista pod kojom se podrazumeva geoloski sastav i stanje konsisten$ije sedimenata u telu te$ista. Prema vrsti sedimenata koji su zastupljeni u nji%ovom telu. +ovrsina po kojoj se odvija te$enje obi$no je koritasto uzlebljena. kao i prirodni i vesta$ki dinami$ki udari. 0eo terena za%va$en ovim pro$esom naziva se teciste. "lementi tecista >telo tecista je deo sedimentne stene. >nozica sipara je %ipsometrijski najnizi deo tela sipara. U prvm slu$aju telo se sastoji samo od jednog sedimenta. pritis$i stvoreni pri smrzavanju i razaranje stena pritis$ima koje izaziva korenje biljaka. *amo kod plitko fundirani% objekata /do (m). Te&en. >telo sipara $ini $elokupna masa materijala nagmilanog osipanjem. Prema stanju konsistencije tela te$ista mogu biti te$nog i plasti$nog stanja konsisten$ije. (lasifikacija tecista prema razvoju procesa te$ista se dele analogno klizistima na aktivna i smirena. a kupine takvi% skotrljani% komada sipari %osuline ili plazine). Njegova veli$ina zavisi od ugla unutrasnjeg trenja materijala u telu . a pri vr%u najsitniji. +o pravilu najduze putanje iamju ve$i komadi. u nozi$i sipara nagomilavaju se krupniji blokovi. #sto vazi i za nasipe saobra$ajni$a. >povrsinu sipara pretstavlja zona koju na povrsini terena za%vata telo sipara. vrlo meke ili te$ne konsisten$ije koji se kre$e niz padinu. Zbog toga ona ne mogu bitno da uti$u na stabilnost objekata visokogradnje. dok prema vrsti sedimenata te$ista mogu biti sa telom pretezno od vezani% /ko%erentni%) sedimenata . kao i pro$edjivanjem vode iz ela te$ista sto se postize izradom drenaza. Nji%ove duzine uslovljene su veli$inom sami% komada. Na ubrzanje te$ista uti$aj imaju: nagla promena raskvasenosti. >podloga tecista je nekretani deo sedimenata koji $ini podinu pokrenuom delu sedimenata.Usvajanje kona$nog kompleksa mera sana$ije treba zasnovati na poredjenju te%ni$ke i ekonomske $elis%odnosti razli$iti% varijanti. 0zroci nastanka sipara su insola$ija.( i ( m. 4edju objektima %idrogradnje. "lementi sipara >podloga sipara je deo stenski% masa preko koji% je formirano telo sipara. sli$no je turbulentnom kretanju te$nosti. +omeranje sedimenata za%va$eni% ovim pro$esom. Usled toga. >nagib povrsine sipara predstavlja ugao koji formiraju povrsina sipara i %orizontalna ravan. . 0zroci nastanka tecista su smanjenje otpornosti na smi$anje usled raskvasavanja sedimenata i pove$anja filtra$ioni% i porni% pritisaka. +rilikom osipanja komadi $vrsti% stenski% masa imaju razli$ite putanje.%orizonata 3. O!i' n. >povrsina tecista je povrsina mase za%va$ena pro$esom te$enja. Saniranje i sprecavanje pojava tecista najjednostavnije se postize odvodjenjem povrsinski% voda iz zone za%va$ene povrsinom te$ista. >talasi tecista su plitko izdignuti i spusteni delovi tla te$ista na povrsini terena.e je kretanje znatno raskvaseni% delova vezani% i nevezani% sedimenata u povrsinskoj zoni padina.e predstavlja pojedina$no ili grupno kotrljanje me%ani$ki izdeljeni% komada $vrsti% stenski% masa po strmim padinama. +okretna masa ne odvaja se od nepokretne podloge. te$ista mogu biti jednorodne ili raznorodne gradje. @radjevinu treba zastititi od pritisaka kojima pokrenuta masa tela te$ista moze da deluje na zidove orijentisane upravno na prava$ kretanja te$ista. te$ista imaju najve$i uti$aj na stabilnost odbrambeni% nasipa polozeni% preko tela te$ista. dok su duzine putanja manji% komada kra$e. >nozica tecista je najnizi deo pokrenute mase koje je naj$es$e rasplinut. temelji se mogu na$i u delu te$ista. a u drugom slu$aju od vise. >celo sipara je %ipsometrijski najvisi deo tela sipara. sa telom od pretezno sitni% nevezani% /neko%erentni%) sedimenata i sa telom od mesoviti% sedimenata.0ticaj tecista na stabilnost gradjevinskih objekata 0ebljina te$ista je mala i kre$e se pretezno izmedju .

ali se mogu javiti i u lesu.. *uprotan slu$aj je kod umirenih. )akav granulometrijski sastav uslovljava formiranje grube intergranularne poroznosti. *kupine komada i blokova nastaler odronjavanjem se nazivaju odroni. zemljani u ko%erentnim sedimentima/les) i mesoviti u $ijem se telu nalaze komadi $vrsti% stenski% masa i ko%erentni% sedimenata.od nji% je aktivan pro$es iluvija$ija/zaglinjavanja) koji vremenom moze prevesti osipanje u klizenje.eoloska gradja odrona obu%vata petroloski sastav.od aktivnih vrsi se neprekidno ili povremeno nagomilavanje materijala u povrsinskoj zoni sipara. krupno$a i prostorni raspored po krupno$i komada stenski% masa u telu sipara. . dolomitski. insola$ija. preraspodela stenski% masa i ublazavanje nagiba. kada telo sipara $ine komadi iste stenske mase/kre$nja$ki. *to je ugao ve$i i nagib sipara je ve$i. podloga. >oziljak odrona je povrsina od koje se odronio materijal. (lasifikacija sipara zasniva se na vise medjusobno razli$iti% kriterijuma.. >zona deponovanja je deo terena na kojem se vrsi nagomilavanje materijala. >krila sipara su bo$ni delovi u odnosu na osovinu sipara. smanjenje otpora smi$anja prilikom raskvasavanja glinene ispune. bubrenje i nadimanje.e predstavlja otkidanje i naglo padanje komada i blokova stenski% masa sa strmi% i vrlo strmi% prirodni% i vesta$ki% odseka pod dejstvom gravita$ije. Osnovne geotehnicke karakteristike sipara Usled intenzivnog razaranja osnovni% stena ili naknadnim raspadanjem odlomaka u telu usuline. &dlom$i stenski% masa su nepravilnog oblika i prose$ne krupno$e 31( $m. +onegde se javljaju i blokovi veli$ine G1m3. (lasifikacija odrona >kameniti u $vrstim stenskim masama. +risustvo finiji% frak$ija je uopste uzev ve$e u starijim osulinama. Najbolji uslovi za formiranje sipara su u kre$nja$kim terenima.sipara. "lementi odrona >zona otkidanja je deo odseka u kojem se vrsi otkidanje stenske mase. >granica sipara je zatvorena kriva linija koja opasuje telo sipara. 7ezane su za stenske mase sa diskontinuitetima. Osnovne geotehnicke karakteristike odrona 4aterijal u telu odrona je vrlo porozan. debljina i povrsina odrona imaju analogne defini$ije kao kod sipara. )ada je vodopropustljivost manja a vodoo$ednost slabija. . 0zroci aktiviranja odrona +riroda $inila$a koji mogu prouzrokovati nastanak odrona: pritis$i ostvareni pri zamrzavanju vode u diskontinuitetima stenski% masa. 4edju njima najuspesnije se primenjuje: izrada potporni% konstruk$ija. pri podlokavanjem ili potse$anju strmi% odseka.eoloska gradja sipara je petroloski sastav. &stali elementi: telo. krupno$u i prostorni raspored po krupno$i komada stena. koji je kontinualan. lokalno moze narasti zastupljenost sitniji% i glinovitiji% frak$ija. . . kao i pove$anje smi$u$i% napona prilikom podlokavanja ili podse$anja podnozja i prirodne pojave. Navedena svojstva $ine sipare nepovoljnom podlogom i sredinom za gradjenje. > debljina sipara pretstavlja najkra$e rastojanje izmedju povrsine i podloge sipara na posmatranoj ta$ki. dobru vodopropustljivost i laku o$ednost. +ovrsina terena pod umirenim siparima naj$es$e je delimi$no ili potpuno pokrivena sibljem ili sl. veoma vodopropustljiv. Prema petroloskom sastavu siparimogu biti: jednorodnog sastava.ameniti su najvise zastupljeni/-'C). zbog toga je nji%ova povrsinska zona promenljiva. . >osovina sipara pretstavlja liniju koja spaja medjusobno najudaljenije ta$ke na $elu i nozi$i sipara. Saniranje i sprecavanje nastanka sipara +oboljsanje prirodni% uslova stabilnosti osulina moze se posti$i ve$inom metoda koje se promenjuju i kod klizista. +ovrsina osulina obi$no je blago konkavnog oblika i sa nagibima 3'135 stepeni. nagnute prema spoljnim povrsinama odseka. vegeta$ijom. O#ron. 4edju njima najzna$ajniji je zasnovan na razvoju pro$esa osipanja prema kojem se dele na aktivne i smirene. ) n.) i %eterogenog/raznorodnog). a naro$ito saobra$ajni$a i drugi% linijski% objekata. .

trbuh i debljina definisu se analogno odgovaraju$im elementima klizista. 0zroci nastanka puzista puzista se obrazuju pod dejstvom $esti% promena zapremine stenski% masa izazvani% insola$ijama ili smrzavanjem i kravljenjem.lako i ptpuno o$ediv. oziljak.). rastresiti i vodom zasi$eni peskovi. izgradnja galerija ili tunela. "lementi puzista >telo puzista je deo stenske mase u kojem se vrsi kretanje $esti$a i komada sa povijanjem niz padinu. (lasifikacija puzista prema razvoju procesa puzenja0 umirena/stagna$ija pro$esa. preoptere$enje padina sa efektima istiskivanja $esti$a tla ka nizim delovima padine. Puziste je deo terena u kojem je pro$es puzenja aktivan ili su sa$uvana strukturna svojstva stenski% masa puznja. Sprecavanje nastanka i saniranje odrona zastitni zidovi u podnozju kosina i odseka sa odronima.e. izmestanje trasa saobra$ajni$a. pod uti$ajem dinami$ki% sila. Li+)i* +&i. >telo tecista je deo sedimentne stene. >nozica tecista je najnizi deo pokrenute mase koje je naj$es$e rasplinut. Naj$es$i povodi su: sve ve$e smanjenje otpornosti na smi$anje stenski% masa od dublji% delova ka povrsini terena.predstavlja vrlo sporo smi$u$e kretanje povrsinski% delova stenski% masa u o$ednim zonama kore raspadanja na blago nagnutim padinama. kanaliza$ioni% i vodovodni% instala$ija. +litko fundirani objekti bivaju rastreseni usled pojave naknadni% diferen$ijalni% slaganja a i razli$iti% otpora smi$u$im naprezanjima u pojedinim zonama ispod temelja. U oblasti %idrogradnje najvise je ugrozena stabilnost bunara. # objekti niskogradnje gube stabilnost. P("en. dok je granica izmedju tela i podloge postupna i veoma tesko uo$ljiva. nozica. priblizno ujedna$eno granulirani. vrlo meke ili te$ne konsisten$ije koji se kre$e niz padinu. > podloga tecista je nekretani deo sedimenata koji $ini podinu pokrenuom delu sedimenata. . a u odredjenim slu$ajevima i neki ko%erentni sedimenti. potporni zidovi. >talasi tecista su . +rema sadasnjem saznanju najpogodnija sredina za razvoj likvifak$ije su sitnozrni. +uziste ima dve grani$e: granica na povrsini terena je zatvorena kriva linija koja okonturuje masu za%va$enu pro$esom puzenja. Mere za sprecavanje pojave i saniranja puzista Najefikasnija je izrada potporni% zidova uz obavzan uslov da isti budu fundirani u podlozi puzista. ne izazivaju oste$enja) i aktivna/pro$es u toku). propusti i kolovozne konstruk$ije usled kretanja nji%ove podloge sve vise gube oslona$. izazvani% vibra$ijama mogu pre$i u te$no stanje. +ro$es se javlja u kamenitim i polukamenitim stenskim masama. )om prilikom naj$es$e dolazi do spe$ifi$nog1trenutnog i potpunog gubitka $vrsto$e sedimenta i nji%ovog prelaska u gustu te$nost koja je podlozna znatnim deforma$ijama1likvifak$ija. )akva svojstva uslovljavaju znatnu i neujedna$enu deformabilnost/stisljivost) i nosivost. . 0ticaj puzista na stabilnost gradjevinskih objekata +uzista podmuklo deluju na stabilnost objekata zbog vrlo sporog. Povrsina. 7odom zasi$eni neko%erentni. vizuelno slabo uo$ljivog kretanja i nejasno izrazeni% elemenata puzista. kao i prirodni ili vesta$ki dinami$ki uti$aji. duzina. bubrenje i dr. Nasipi. injektiranje pukotina $ementnim masama. pri$vrs$ivanje nestabilni% blokova sidrenjem. drenaza. oblozeni zidovi koji stite stensku masu od raspadanja. >povrsina tecista je povrsina mase za%va$ena pro$esom te$enja.!()o te&en. +ovrsinska zona je labilna.eoloska gradja puzista prema vrsti stenske mase izdvajaju se %eterogeni i jenorodni. stubovi rasporedjeni sa%1matno na gornjem delu kosina koji treba da smanje brzinu kretanja komada i stenski% masa. kao i %emijskim pro$esima koji su pra$eni pove$anjem zapremine/prelaz an%idrita u gips.e . kao i ko%erentnim sedimentima. zastitne pregrade na kosini. >podloga puzista je deo stenske mase preko koje se vrsi lagano kretanje povrsinskog dela stenske mase.od objekata fundirani% sa sipovima sa sve ve$im razvojem pro$esa gornji delovi sipova bivaju sve vise optere$eni na savijanje.

)akve su npr karstne pe$ine. . +rema 2jelousovu bitni uti$aj na nji%ove pojave ima dejstvo unutrasnji%1endogeni% sila na serije slojeva sa razli$itim slojevima plasti$nosti. &vom prilikom energija koja se oslobodi . strmi nagib padina u slabo vezanim ili nevezanim stenskim masama naro$ito kada imaju konveksni oblik.plitko izdignuti i spusteni delovi tla te$ista na povrsini terena. pukotina.sekundarno predvidjanje 0ticaj likvifakcije na stabilnost terena i gradjevinskih objekata formiranje klizista. kompleksi %idrogeoloski% kolektora i izolatori $iji su kontakti nagnuti ka erozionom zaseku sa blazim nagibom od nagiba padine. pojava pistevina na padinama ili na kosinama zaseka useka i nasipa. pojava me%ani$ke i %emijske sufozije naro$ito na visokim i strmim obalama reka izgradjeni% od vezani% i nevezani% sedimenata 4!bioloski cinioci$ pojave strmi% i ogoljeni% padina. te$ista. duboke i ostro use$ene doline i jaruge naro$ito u slabo vezanim sedimentima ili me%ani$ki vise oste$enim $vrstim stenskim masama. debele naslage povrsinske raspadine preko iskosene podloge sveziji% stena sa nagibom prema povrsini padine. zatalasanost padina koja nije posledi$a normalne denuda$ije i erozije. pojave barske vegeta$ije na padinama 5!tehnicki cinioci javljaju se u inzenjerskim objektima i to su: pojave prslina. pojava grupe izvora po padinama sa razlivanjem vode na siri prostor.e l bilni1 i ne!t bilni1 teren )i"(elnim 'o!t('&im 1!morfoloske odlike terena: velika razudjenost reljefa sa raznovrsnim mikroreljefnim obli$ima koji se $esto nepravilno smenjuju. *tvaraju se lomovi koji dovode do nastanka novi% stena koje zele da zauzmu ravnotezni polozaj. skoro stvorene egzogene pojave/klizista. postojanje raseda i rasedni% zona koji $e biti zase$en pri izvodjenju zemljani% radova. podse$ene i podlokane nozi$e padina.) 3!hidroloski i hidrogeoloski cinioci: poplavni tereni sa duzim raskvasavanjem stenski% masa podlozni promenama pod uti$ajem vode. pojave prirodni% i vesta$ki% podzemni% supljina sa malom debljinom povlatni% naslaga. sa velikom razornom mo$i. 0ejstvo ovi% zemljotresa ograni$eno je samo na neposrednu okolinu mesta obrusavanja.. znatna me% oste$enost stenski% masa sa dva ili vise sistema prslina i pukotina od koji% je jedan sa blazim nagibom od nagiba padine i prav$em pada prema povrsini padine. vidova oste$enja. )ektonski zemljotresi osim so su najmnogobrojniji i najja$i medju prirodnim zemljotresima. sitno kaskadiran reljef sa otvorenim pukotinama.i1o)o0 n !t n+ 0rvinski zeljotresi nastaju rusenjem svodova veliki% prirodni% supljina u Zemljinoj kori. Zemljotresi ove vrste vezani su za podru$ja aktivni% vulkana. pove$anje zbijenosti i granulometrijski sastav. Identifikacija sedimenata podloznih likvifakciji Najzna$ajniji je postupak iz dve faze: 1..otre! i ("ro&i n. pojave razli$ito orijentisani% kosi% stabala/pijano drve$e). tresenje se prenosi izmedju blokova i slojeva sve do zemljine kore. smi$u$i% pomeranja. sipari. za%vataju vrlo velike teritorije. Pre'o"n ) n. 2!geoloski cinioci: ubranost i poreme$enost stenski% masa sa epovoljnim nagibima u odnosu na povrsinu padina. Sprecavanje pojave likvifakcije 4elorativni za%vati su primenljivi: polozaj nivoa podzemne vode. OSNOVE SEIZMOLOGIJE Vr!te "eml. veoma nepovoljno lu$enje stenski% masa sa nepovoljnim nagibima diskontinuiteta u odnosu na povrsinu padina. ali nji%ova ja$ina moze biti znatna.ulkanske zamljotrese izaziva eksplozivno izbijanje lave iz vulkana. Usled nji%ovog trenja sa neravnim grani$nim povrsinama. +rimenjuje se i injektiranje.primarno predvidjanje (. krivljenja i dr. +odru$je dejstva ovi% zemljotresa ne moze biti veliko. velike i nagle os$ila$ije nivoa povrsinski% voda. U izuzetnim slu$ajevima vrsi se zamena sloja sklonog likvifak$iji.

"picentralno rastojanje se odredjuje pomo$u razlika u brzinama prostiranja seizmi$ki% talasa/primarni% i sekundarni%) kroz Zemljinu koru preko seizmograma. . Mikroseizmicki: os$ila$ije tla mogu osetiti samo seizmi$ki instrumenti. fokus zemljotresa. )o su transferzalni talasi. MCS !+ l #.(. a mestimi$no i laksa oste$enja zgrada. pri savrsenoj tisini. a ravan os$ila$ija $esti$a je paralelna spoljnoj povrsini. koje se vrsi u ravni uspravnoj na povrsinu sloja. !rlo jaki: prozrokuju stete na slabim i trosnim zgradama. M"$ .12 skala%Medvedev. sli$no onom kada prodju kola.*ubina ognjista je najkra$e rastojanje izmedju ognjista i Zemljine povrsi. prozrokuju odpadanje maltera. prouzrokuju skripanje gradje. #z toga proisti$e oblik putanje koja je elipsoidnog oblika.!+i 'o# &i Ognjiste zemljotresa naziva se jos i zariste zemljotresa. otpada . kada su talasne duzine vrlo male /teze ka ) i brzine rasprostiranja popre$ni% talasa u donjoj sredini. &blik i veli$ina te oblasti prate oblik i prava$ rasprostiranja ognjista zemljotresa. +o povrsini sloja rasprostiru se dve vrste talasa: 8Love-ovi talasi se rasprostiru samo u povrsinskom sloju. O!no)ni !ei"mometri. a usmereno je u prav$u deforma$ija. odredjuje se preko M(" skale %Merkali. +od tim pojmom podrazumeva se zona u Zemljinoj kori u kojoj dolazi do loma i tresenja stenski% masa. 7#. 2rzina ovi% talasa zavisi od talasne duzine i varira izmedju brzine rasprostiranja popre$ni% talasa u povrsinskom sloju. na obi$nim zgradama prime$uju se manje pukotine. odnosno do oslobadjanja seizmi$ke energije. razlika faze izmedju uzduzni% i popre$ni% deforma$ija iznosi +i. #7. dok je kretanje retrogradno u odnosu na smer rasprostiranja deforma$ija. -mereni: na otvorenom prostoru ose$a i% samo poneko.od brzine rasprostiranja popre$ni% talasa u istoj sredini. zaustavljaju se satovi sa klatnom.!). koje zavise od elasti$nosti i zapreminske mase slojeva kroz koje se prostiru1zapreminski talasi: 8uzduzni longitudinalni . "ponhajer. 3mplituda os$ila$ija opada eksponen$ijalno sa dubinom ispod povrsine. u zgradama i% ose$a ve$ina ljudi. u zgradama je ose$aj kao kada padne neki tezak predmet. ve$ je to oblast na povrsini Zemlje. i to tek onda kada on naleze na drugi sloj kroz koji se elasti$ni talasi rasprostiru ve$om brzinom. $ankani. a mala osa je paralelna sa prav$em rasprostiranja. kada su talasne duzine vrlo velike /teze beskona$nosti). tresenje namestajaH sli$ni su potresima koje izaziva prelazak kamiona preko kaldrme. 7##. predstavlja kombina$iju uzduzni% i popre$ni% deforma$ija. "picentar zemljotresa je projek$ija ognjista zemljotresa na povrs Zemlje.retanje $esti$a. 3aki: svi i% ose$aju. 8&a6legh talsi rejlijevi! rasprostiru se samo po slobodnoj povrsini elasti$ne sredine. )o nije ta$ka. zve$kanje posudja. !rlo slabi: &se$aju se izuzetno i to samo na visim spratovima zgrad. amplituda orizontalni% pomeranja manja je od amplitude vertikalni%/ . "labi: ose$aju se kao lak potres. a naj$es$e se primenjuje izraz hipocentar zemljotresa. klate se vise$i predmeti u zgradama. )setni: izazivaju ljuljanje tanki% grana na drve$u. &s$ila$ije tla koje se za$nu u %ipo$entru prilikom zemljotresa prenose se suk$esivno na susedne $esti$e tj nastaje talasanje tla.moze dosti$i vrednost 181 na 4 ?.. "iberg).primarni! talas kod koga je prava$ os$ilovanja $esti$a sredine poklopljen sa prav$em prostiranja talasaH 8poprecni transverzalni! talas kod koga je prava$ os$ilovanja upravan na prava$ kretanja talasa. 2rzina rasprostiranja iznosi oko . $arnik) je prilagodjena posebno za potrebe gradjevinarstva. 7e$a osa je uspravna na povrsinu sloja i prava$ rasprostiranja. Zapazeno je da se tako prenose dve vrste talasa razli$iti% brzina kretanja. kako se $esto pogresno zamislja. ###. +rema uopstenoj defini$iji: ognjiste zemljotresa je polazno mesto elasti$ni% seizmi$ki% talasa koji se sire na sve strane kroz stenske mase. Intenzitet ili jacina zemljotresa je efekat oste$enja koji zemljotres izaziva na povrsini Zemlje. ##. 7.

Ener0et!+o #e*ini! n. sto uslovljava prenaprezanje u pojedinim delovima slojeva. .otre! Magnituda zemljotresa je broj koji pokazuje koliko je energija oslobodjena pri posmatranom zemljotresu ve$a od energije proizvoljno izabranog zemljotresa. prekidaju se vodovodne i kanaliza$ione i druge $evi. Sei"mi&+ re0ion li" &i. I#. nastaju deforma$ije tla. medjutim plasti$ne deforma$ije nemaju svuda istu brzinu te$enja. treba uzeti pre svega zemljiste na kakvom je izgradjen najve$i broj naseljeni% mesta na podru$ju koje pokriva karta seizmi$ke regionaliza$ije. jako se menja povrsina Zemlje. I##.e "eml. 6mpirijski je dokazano da postoji zavisnost izmedju broja zemljotresa i energije koja se njima oslobodi. pojavljuju se talasi na povrsini Zemlje. pocetni ili etalonski intenzitet. prelivanje vode iz reka i jezera. 7###. deformisuse nasipi i brane.eoloski podaci kod nji% bitnu ulogu ima tektonska aktivnost. ()Inzenjersko-seizmoloski podaci su oni koji prikazuju opste polozaje ognjista. $atastro alni: skoro svi objekti od kamena se ruse. krive se zelezni$ke sine. #I.od terena sa razli$itim geoloskim forma$ijama ovo se teze izvodi nego kod terena sa priblizno istim. ukoliko je nji%ova ja$ina manja. 2roj slabi% zemljotresa mnogostruko je ve$i od broja jaki% zemljotresa. Seizmicki momenat je poten$ijalni rad od koga zavise os$ila$ije na povrsini Zemlje i predstavlja mogu$u energiju koja se trosi za savladjivanje sila trenja po povrsini raseda pri premestanju krila raseda za veli$inu ostvarenog kretanja istog. nastaju klizista i odroni. polozaje epi$entara i intenzitete zemljotresa na posmatranoj povrsini koje su registrovane statisti$kim putem. &na je zna$ajna za iznalazenje opsti% zakonitosti koje vladaju u odnosima izmedju tektonike i seizmi$nosti. u tlu se pojavljuju pukotine. koga su usvojili =i%ter i @utenberg. *eizmi$ki intenzitet koji je odredjen na osnovi srednji% geoloski% uslova tla naziva se osnovni. koje ograni$avaju na povrsini Zemlje ona podru$ja koja su imala isti intenzitet potresa. Za odredjivanje srednji% geoloski% uslova tla > srednje tlo. utoliko je ve$i. brane se ruse. koji sluze kao osnova za izradu karte seizmi$ke regionaliza$ije. nji%ove dubine. Uz reljef i tektonske karakteristike terena na intenzitet zemljotresa uti$e i petrogeni sastav terena. Pustosni: izazivaju oste$enja na aseizmi$ki gradjenim objektima kod obi$ni% zgrada rusenja su vrlo velika. pomeraju se i padaju stubovi i spomeni$i. ponekad dolazi do pojave klizista i odrona. Seizmicka tresnja je srednja godisnja ponovljenost zadani% seizmi$ki% intenziteta koji mogu izazvati zarista pod uslovom da su dovoljno snazna da mogu na datoj loka$iji izazvati trazeni intenzitet. Neobicno katastro alni: tesko rusenje svi% objekata. nastaju vodopadi. u rekama i jezerima nastaje znatno talasanje i mu$enje vode. tzv nultog zemljotresa. . "nergetska klasa 2roj zemljotresa koji nastaju na $itavoj Zemlji.malter i ukrasi od gipsa. krive se nosa$i mostova. -nistavajuci: solidno izgradjene drvene zgrade i mostovi se ruse. Izoseiste predstavljaju zakonomernost opadanja zemljotresa u radijalnim prav$ima od epi$entra. &vaj zakon se naziva .akon ucestanosti zemljotresa. 4usilacki: jako se ljulja drve$e. )o su zatvorene krive linije. I. ruse se kamene ograde i pojedini fabri$ki dimnja$i. javljaju se klizista i odroni. Na mestima gde su vertikalna pomeranja najve$a nastaju najve$a smi$u$a naprezanja. masivni i kameni opor$i mostova se razlamaju. a $esto se i ruse. zgrade savremeno gradjene pu$aju. ruse se zgrade i temelji. jer predstavlja osnovni uzrok nastanka zemljotresa. menjaju se korita reka. nastaju velike pukotine u Zemljinoj kori sa pomeranjima u %orizontalnom i vertikalnom prav$u. a pojedine grane se lome. U njen domen spadaju tri grupe podataka: 1). je prou$avanje i prikaz kvantitativni% obelezja seizmi$ki% vibra$ija pri zemljotresima razli$ite ja$ine neop%odni% za predvidjanja dejstava zemljotresa kojom $e gradjevina biti za%va$ena u budu$nosti.

#opravka za vrstu tla vrsise na osnovu fizi$ki% karakteristika tla/seizmi$ka krutost1seizmi$ka impedan$ija). Na seizmi$ki %azard uti$u tektonske i geote%ni$ke karakteristike terena. #opravka za uticaj polozaja podzemne vode >kada se nivo podzemne vode nalazi dublje od 1 m u odnosu na dubinu fundiranja objekta. predstavlja poseban vid izdvajanja i prou$avanja posebni% seizmi$ki% jedini$a iz regionaliza$ije. sto je veoma vazno za svr%e aseizmeti$nog gradjenja. onda podzemna voda ne uti$e na pove$anje osnovnog stepena intenziteta seizmi$nosti tla. U tlu mogu postojati preovladjuju$i periodi vibra$ija1preovladjujuci period vibracija. 3)Instrumentalne metode su instrumentalno izmereni poda$i o zemljotresima u posmatranoj teritoriji. %ti& . zbog inzenjersko1geoloski% i %idrogeoloski% uslova koji se mogu bitno menjati na malim rastojanjima. Seizmicki hazard predstavlja poten$ijalnu opasnost od pojave zemljotresa odredjenog seizmi$kog intenziteta na povrsini terena /izrazava se seizmi$kim stepenima).e+tni "eml.U tom slu$aju se slede$i talas moze superponirati na pret%odni i tako izazvati narastanje amplituda. *eizmi$ki talas prelaskom iz poluprostora u povrsinski sloj nekoliko puta prolazi kroz debljinu sloja dok se potpuno ne ugasi. 1u slu$ajevima kada se nivo podzemne vode i dubina fundiranja poklapaju u ko%erentnim i neko%erentnim sedimentima seizmi$ki intenzitet pove$ava se za jedan stepen. . +ri razmatranju polazi se od pretpostavke da elasti$ni sloj lezi na $vrstoj stenskoj masi kao poluprostoru. 1pri dubinama nivoa podzemne vode manjim od 1 m ispod dubine fundiranja stepen seizmi$kog intenziteta raste sa smanjenjem dubine nivoa podzemne vode. )akodje je nepovoljno ako se duga$ki objekti rasprostiru na dva ili vise seizmotektonski% blokova sa razli$itim seizmi$kim svojstvima. #opravka za rezonantne karakteristike tla u analizi slu$aja uslova tla na intenzitet vibra$ija po povrsini Zemlje usvaja se model jednoslojnog tla/viseslojni je komplikovan i prakti$no neresiv). 7rlo povoljni uslovi postizu se pri lo$iranju naselja na $vrstim stenskim masama. )reba predvideti postavljanje dupli% vodovodni% linija sa $evima orijentisanim u razli$itim prav$ima. +ristup resavanju ovakvog problema je svrstan u dve grupe: empirijsku i analiti$ku.arta seizmi$ke regionaliza$ije *rbije > usvojeno je glinovito1peskovito tlo koje se nalazi u stanju prirodne vlaznosti.!t) "eml. 1kada se nivo podzemne vode nalazi u dubini oko 4 m ispod temeljne stope objekata. ili na mestima ukrstanja tektonski% razloma.+ri odredjivanju osnovnog stepena seizmi$nosti potrebno je odrediti i frekven$iju osnovnog stepena. predominantni period. pri istom sastavu tla. kako bi u slu$aju oste$enja jedni% funk$ionisale . 9izi$ka svojstva $vrste stenske mase definisu se brzinom rasprostiranja longitudinalnog elasti$nog talasa i zapreminskom tezinom. onda se stepen seizmi$kog intenziteta pove$ava za oko pola stepena. U projektima novi% naselja treba nastojati da uli$e budu sto sire/( do 3 puta vise od okolni% zgrada). 0eote1ni&+i1 + r +teri!ti+ n 'o!le#i&e #e. +rema 4edvedevu ukupni intenzitet zemljotresa na posmatranoj loka$iji ravan je algebarskom zbiru osnovnog intenziteta i popravki seizmi$kog intenziteta za: vrstu tla.otre!2 !ei"mi&+i ri"i+ i !ei"mi&+i 1 " r# Seizmicki rizik podrazimeva o$ekivane stete na konkretnim objektima pri odredjenom ja$inom zemljotresa /izrazava se stepenom mogu$eg oste$enja objekta). kojima su blokovi odvojeni jedan od drugoga. rastresitim sedimentima. Pro. Nepovoljne lokalnosti predstavljaju tereni sa tankim. Sei"mi&+ mi+roreoni" &i.otre! +ri izgradnji naselja nepovoljni seizmi$ki uslovi ostvaruju se ako se naselje rasprostire preko vise seizmotektonski% blokova. polozaj nivoa podzemne vode i rezonantne karakteristike tla. pogotovo ako su ovi zasi$eni vodom. da imaju dovoljno trgova ili parkova gde bi se u slu$aju potrebe ljudi mogli skloniti.

druge. 0uga$ki i visoki mostovi i vijadukti su prili$no osetljivi na dejstvo zemljotresa. 0uzine nji%ovi% kampada ne treba da budu ve$e od 1' m. zatim neukru$eni/pregradni) zidovi i medjuprozorski stup$i. *vi dublje izvedeni podzemni objekti obi$no ne adobijaju ve$a oste$enja prilikom zemljotresa. strmijim od nagiba 1:( umesto visoki% nasipa treba graditi vijadukte. naro$ito u obliku slova @ ili +.od izduzeni% zgrada manja oste$enja nastaju ako su ove postavljene tako da seizmi$ki talasi nailaze dijagonalno na izduzene zidove. 7isine nasipa i useka. +ostojanje aktivni% egzogeni% pro$esa i pojava ili mogu$nost za nji%ov razvoj u seizmi$ki aktivnim podru$jima veoma se nepovoljno odrazava na stabilnost saobra$ajni$e. Najosetljeviji delovi zidani% zgrada su konzolna stepenista ukljestena u zidove od opeka. Zgrade koje su zidane samo od opeke i maltera. 3ko se ovi ipak primene ne treba i% oslanjati o $vrste stenske mase. #zuzetak $ine portalni delovi tunela koji mogu biti $ak i teze oste$eni prilikom ja$i% zemljotresa. U seizmi$ki aktivnim podru$jima ne preporu$uje se izgradnja potporni% zidova od kamena. Na kamenitim padinama. a dubina useka 1(m. ili upravno na nji%. vitke lu$ne. . U seizmi$kom pogledu nepovoljne uslove za fundiranje brana pruzaju re$ni nanosi. a dubina manja od 1'm. U $ilju ostvarenja sto bedbednije izgradnje projekte naselja treba zasnovati saglasno rezultatima seizmi$ke mikroreoniza$ije. naro$ito ako se ovi nalaze iznad raseda ili u blizini nji%. )ada iner$ijalne sile brane i akumulirane vode deluju nizvodno. 7eza izmedju stubova i gornjeg dela konstruk$ije mora biti elasti$na. U reonima sa 7## i 7### 4<* skale visina mora biti manja od ( m. +ri fundiranju na sam$ima ili trakama seizmi$ka stabilnost se pove$ava sa pove$anjem dubine fundiranja. . Najpovoljniji uslovi se postizu kada se nji%ovi stubovi fundiraju u $vrstim i kompaktnim stenskim masama i kada su stubovi zadebljani a tanji u gornjem delu. zatim kvadratnog pa pravougaonog oblika. *a pove$anjem visine i mase brane raste stetno dejstvo zemljotresa. #na$e visine betonski% potporni% zidova ne treba da prelaze iznad 1( m u zonama do I### stepeni 4<* skale. Najotpornije su zgrade kruznog preseka. ili kamena i maltera vrlo su osetljive pri naprezanjima koja izazivaju ja$i zemljotresi. odnosno do 1 m u podru$jima sa #I 4<* skale.od vise lu$ni% brana najnepovoljniji prava$ poklapa se sa prav$em ose brane dok nasute zemljane i kamene brane prava$ rasprostiranja seizmi$ki% talasa nema bitni% zna$aja. nego paralelno.od gravita$ioni% i olaksani%/sem vise lu$ni%) brana najnepovoljniji je prava$ upravan na osu brane. Za izgradnju saobra$ajni$a nepovoljni su u seizmi$kom pogledu zabareni i zamo$vareni tereni. +rava$ rasprostiranja seizmi$ki% talasa takodje uti$e na intenzitet dejstva zemljotresa na brane. nasute brane. Na malo nosivom tlu najpovoljniji uslovi postizu se plitkim fundiranjem na armirano betonskim plo$ama. a sigurnost brane prtiv klizanja je najmanja. U seizmi$kom pogledu nepovoljnije je fundiranje na sipovima. dok sa pove$anjem dubine fundiranja opada razorno dejstvo. a zatim osetljivost opada slede$im redosledom: olaksane betonske. pogotovo ako se grade bez medjusobni% razdelni$a. a umesto zaseka podseke1galerije. +ri punom akumula$inom basenu najnepovoljniji je smer uzvodno na branu. Najnepovoljniji slozeni obli$i. . &tpornost zgrada na zemljotrese zavisi od nji%ovog oblika. i nagibe nji%ovi% kosina treba prilagoditi intenzitetu zemljotresa. U terenima sa #I stepeni 4<* skale visina nasipa ne sme prevazilaziti 1' m. . a takodje i tereni sa tankim /D(m) slojevima od rastresiti% i glinoviti% sedimenata ili povrsinske raspadine.od visoki% lu$ni% brana maksimalni naponi nastaju kada se prava$ rasprostiranja talasa poklapa sa prav$em tetive luka brane. . +ri istim seizmi$kim karakteristikama terena najosetljivije na zemljotrese su lu$no gravita$ione brane.

a retko i ve$a. Hi#ro0eolo!+ i!tr "i) n. 2usenje se vrsi rota$ionom metodom. I!tr "ni " !e&i se izvode na terenima pod nagibom. neop%odno miniranje u $vrstim stenskim masama. elemenata i karakteristika nestabilnosti. dalekovoda) kao i za izradu projekta sana$ije nestabilni% ili labilni% zona.zbog utvrdjivanja geoloske gradje terena. labilni% i nestabilni% terena za%va$eni% prostranim i dubokim inzenjerskogeoloskim pro$esima i pojavama 0imenzije su 1. #zvodi se ru$no sa potrebama miniranja mestimi$no.!on# "ne .b(n ri. +opre$ni presek je naj$es$e pravougaonog oblika.primenjuju se pri istrazivanjima dublji% delova labilni% i nestabilni% terena i to samo ako istrazna busenja ne mogu pruziti dovoljno pouzdane podatke o geoloskoj gradji terena.in!+ #ete+&i. je kompleks ispitivanja Zemlje sa ve$i% ili manji% udaljenosti.+ri praznom akumula$ionom basenu najpovoljniji je uzvodni smere jer pri tim uslovima najve$i pritis$i deluju na uzvodno. &bi$no se izvode kod ve$i% %idrote%ni$ki% za%vata. %idrogeoloski% svojstava terena. radiotermi$ko snimanje. kvadratni ili kruzni. radioloka$ijsko1radarsko snimanje i visespratno snimanje. Naj$es$e ru$nim alatom. me. I!tr "ne r !+ri)+e izvode se u $ilju prikupljanja podataka za detaljno inzenjerskogeolosko kartiranje.er!+o0eolo!+o + rtir n. +opre$ni presek je pravougaoni. I!tr "ni ro)o)i . INZENJERSKO3GEOLOSKA ISTRAZIVANJA D l. u $ilju odredjivanja fizi$ko me%ani$ki% svojstava stenski% masa. In"en. a zatim unose na topografske karte. &va ispitivanja se vrse sa vesta$ki% satelita.eofizicka se zasnivaju na merenjima sopstvenog poten$ijala elektri$ni% polja u stenskim masama ili spe$ifi$nog otpora koji stenske mase pruzaju pri proti$anju jednosmerne struje kroz nji%. orbitalni% stani$a. fizi$ko me%ani$ki% karakteristika stenski% masa koje leze ispod tankog povrsinskog sloja. mokro li$e. Ne moraju biti pravilnog geometrijskog oblika. Seizmicke metode se zasnivaju na svojstvu stenski% masa da svaka od nji% prenosi druga$ijom brzinom . u odnosu na pret%odno opisane. I!tr "n b(!en. na kojem su pritis$i od sopstvene tezine brane najve$i. kanala. vadjenja uzoraka za laboratorijska istrazivanja ili izvodjenja opita Jin situK. a dimenzija 1L1 do (L4 m i dubine do 5m. &bi$no su pravilnog geometrijskog oblika. &snovne geofizi$ke metode koje se vrse su: geoelektricna. seizmicka i radioaktivna. In"en. izvodjenje opita Jin situK. kosmi$ki% brodova. Geo*i"i&+ i!'iti) n. a primenjuje se za pre$izna inzenjersko geoloska prou$avanja dublji% delova terena. izvodjenje opita Jin situK kao i radi eksperimentalnog odredjivanja optimalni% nagiba kosina. a dubine (13m. I!tr "n o+n . sirine oko 1 m. . L bor tori." m. $evovoda. &vi poda$i snimaju se instrumentalno na terenu. aviona. &snovne metode kojima se izvodi daljinska detek$ija su: foto snimanje. radi detaljnijeg inzenjersko geoloskog kartiranja. 4edjutim ekonomi$nije je i brze se izvodi. I!tr "ni 'ot+o'i metoda je vrlo skupa. 7rsi se %idrogeoloskim kartiranjem ili spe$ijalno opremljenim busotinama piezimetrima. neop%odni su detaljni poda$i o inzenjersko geoloskim karakteristikama terena.!+ i!tr "i) n.er!+o0eolo!+o re+o0no!&ir n. raketa. #zrada se vrsi ru$nim alatom. 0ubina od 5 do ( m.e teren sastoji se iz prikupljanja osnovni% podataka Jin situK /na li$u mesta) koji su neop%odni za projektovanje istrazni% radova i dalje usmeravanje istrazivanja. %elikoptera i balona. kao i za vadjenje uzoraka za laboratorijska ispitivanja. zasnivaju se na razlikama svojstava stenski% masa. redje masinski. infra$rveno snimanje. televizijsko snimanje.e Za projektovanje objekata sa velikim gabaritima. #zvodi se ru$nim alatom. linijski% objekata/saobra$ajni$a. dobijaju se manje pouzdani inzenjersko geoloski poda$i o terenu.(L1. izrade inzenjersko geoloski% profila.

. odnosno vlaznosti stenski% masa. &adioaktivne metode se zasnivaju na funk$ionalnoj zavisnosti izmedju opadanja gama i neutronskog zra$enja i stepena zbijenosti.elasti$ne /seizmi$ke) talase.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->