PRAVILA ZA ITANJE

- slovo C se ita kao K; npr. la Cuba le canton

- slovo C ispred E, , Y se ita kao S; npr. le centre[santr];
le cinma[sinema], la cigarette (sigaret)
- slovo G se ita kao G npr. Grenoble
- slovo G ispred E, , Y se ita kao Z npr. Genve
- slovo H se nikad ne ita npr. Le boulevard Hausseman-Bulevar Osman
(u Parizu); Le Havre [l avr] grad u Francuskoj
- Francuzi vrlo teko izgovaraju dva vokala jedan nakon drugog z!og
toga i"aju di#tonge$
- O se ita WA npr la toilette, le croissant
- OU se ita U npr. l' ouragan, le journal
- AU se ita O npr Bordeaux
- EU se u rijenicima biljezi kao , a izgovara se tako da jezik stavimo u
poziciju da kazemo slovo O pa kazemo E npr. l' Europe 10 Euros
Peugeot
- A se ita. E npr. Je t' aime
- E se isto tako ita E npr.:la Seine rijeka Sena
- slovo U se u rijenicima biljezi sa Y, a izgovara se tako da da stavimo jezik
u poziciju da izgovorimo U pa kazemo npr. le menu A. Camus (pisac)
- slovo E se nikad ne ita. Slovo E se ita kad stoji ispred dva konsonanta i
to nekad kao E, a esce kao A (nema jasnog pravila) npr. rester (reste)
-ostati, descendre (desandr) sici, spustiti se. E se ita na kraju rijeci
ispred finalnog konsonanta koji se ne ita, npr. infinitivi na ER (parler,
aimer...), lino ime Didier ili prilog za mjesto chez (se) kod. Slovo E se
obavezno ita kad iznad njega stoji akcenat , , . Npr. le caf la mre
(mer) majka le pre (per) otac la fte (fet) fiesta (esp.), dernek
- slovo J se uvjek ita kao Z npr. bonjour
- % #rancu&ko" i"a i kon&onant&ki' &ku(ina$
- LL i L se ita J npr. la famille (famij) porodica; Marseille
le travail (travaij) - posao. zuzeci su:
la ville (vil) grad; la mille (mil) hiljada i lina zamjenica 3. lice jednine
muskog roda: L- ON
- GN se ita NJ npr. le champagne vino; l' Allemagne Njemaka
- CH se ita S npr. la Champagne pokrajina; le chauffeur voza
- Slovo S se ita kao Z izmedu dva vokala, npr. la rose ruza la maison
kuca. U svim drugim sluajevima ostaje S la Bosnie; la Serbie; la classe
- Posljednje slovo u rijei se obino ne ita uz veliki broj izuzetaka. Na kraju
rijei se obavezno itaju slova: , npr sant zivjeli i slovo A veinom u
italijanskim zenskim imenima Maria
- )EN* &e +ita )AN* ve+ino" n(r,$ )en #ace* -AN #a&./ centre 0&antr1
- )IN* &e +ita 0en1 &2 in#ior"er 0&en#or"er1,
- U francuskom jeziku postoji fenomen koji zovemo vezivanje (LA LASON). To
se desava kada jedna rije zavrsava suglasnikom, a slijedea poinje
samoglasnikom ili nijemim H, tada se finalni suglasnik prve rijei (mimo
pravila) ita i izgovara se kao jedna cjelina sa slijedeom rijeci: TROS
HOMMES [TRWAZOM]; GRANDS LVES [GRANDZELEV]. Vezivanje nije
obavezno. Postoje obavezna, fakultativna i zabranjena vezivanja. To cemo
posebno uiti.
1
- Sva ostala slova koja nisu obuhvaena ovim pravilima itaju se kao kod nas.
Evo vam sada jedna pjesma na francuskom i prevod na engleskom, pa
upotrijebite ova pravila gore i navjezbajte da itate, a na ovom linku mozete
poslusati kako Alain Barriere pjeva ovu pjesmu polako i razgovjetno:
http://www.youtube.com/watch?v=9cieEFXxNpw
prvo pokusajte sami proitati, a onda poslusajte na raunaru.
Elle tait si jolie She was so pretty
Elle tait si jolie que je n'osais l'aimer She was so pretty, that I didn't dare to love her
Elle tait si jolie, je ne peux l'oublier She was so pretty, I can't or!et her
Elle tait trop jolie quand le vent l'emmenait She was too pretty when the wind too" her
Elle uyait ravie et le vent me disait#
She escaped ull o deli!ht and the wind told
me#

Elle est bien trop jolie, et toi, je te connais She's very pretty, and I "now you
$'aimer toute une vie, tu ne pourras jamais %ou couldn't love her all your lie
&ui, mais elle est partie, c'est b'te, mais c'est
vrai
%es, but she's !one, it's a shame, but it's true
Elle tait si jolie, je n'oublierai jamais She was so pretty, I'll never or!et

(ujourd'hui c'est l'automne et je pleure
souvent
)oday it's autumn and I oten cry
(ujourd'hui c'est l'automne, qu'il est loin * le
printemps
)oday it's autumn and the sprin! is ar away
+ans le parc o, rissonnent les euilles au vent
mauvais
In the par" where the leaves tremble in the ill
wind
Sa robe tourbillonne, puis elle dispara-t .er dress swirls, then she disappears

Elle tait si jolie que je n'osais l'aimer She was so pretty, that I didn't dare to love her
Elle tait si jolie, je ne peux l'oublier She was so pretty, I can't or!et her
Elle tait trop jolie quand le vent l'emmenait She was too pretty when the wind too" her
Elle tait si jolie, je n'oublierai jamais She was so pretty, I'll never or!et
)ranslation by /arlos 0artine12

I3ENI4E 5 LE6 N736
3
Rod i"enica
U francuskom jeziku nema srednjeg roda. menice mogu biti muskog ili zenskog
roda. Rod imenica se esto ne poklapa sa rodom imenice na nasem jeziku, osim
prirodnog roda. Rod imenice odredujemo prema lanu: LE je odredeni lan koji stoji
ispred imenica muskog roda, LA stoji ispred imenica zenskog roda, L2 stoji ispred
imenica koje poinju samoglasnikom ili nijemim H.
NPR: le livre knjiga (na francuskom je muskog roda)
la table stol (na francuskom je zenskog roda)
l' oiseau ptica (muski rod)
Da bi razlikovali rod imenica koje poinju samoglasnikom najbolje ih je uiti sa
neodredenim lanom %N za muski i %NE za zenski rod.
NPR: un homme ovjek
un oiseau ptica
une affaire posao, afera
une avenue avenija
%(otre!a +lana
Neodredeni lan koristimo za pojam koji spominjemo prvi put i o kojem sugovornik
nije upoznat. Mozemo ga prevoditi sa neki, neka, jedan-a, a najbolje ga je ne
prevoditi. Odredeni lan koristimo kad nesto spominjemo vise puta ili kad smo sigurni
da sugovornik zna o emu govorimo. Njegovo porijeklo je od latinske pokazne
zamjenice LLE LLA LLUD - ovaj, ova, ovo. u nasem jeziku pokazni pridjev se
esto upotrebljava u funkciji lana (kada nista ne pokazuje). Clanove je najbolje ne
prevoditi.
NPR: Je vois une voiture, Vidim (jedno, neko) auto.
La voiture est noir. (To) Auto je crno.
8roj i"enica
Mnozinu imenica pravimo tako da na imenicu dodamo nastavak )96*, a ispred
imenice stavimo lan za mnozinu )LE6* (ispred oba roda).
NPR: la femme les femmes (zena zene)
l' homme les hommes (ovjek, ljudi)
U nekim gramatikama se tvrdi da je neodredeni lan za mnozinu DES i esto je
tako upotrebljeno.
NPR: Des hommes marchent. (Neki) Ljudi hodaju. Clan je bolje ne prevoditi.
N8$ )le& 'o""e&* &e +ita )LEZ73* tj, #inalni &ugla&nik &e +ita zajedno &a
&lijede+o" rije+i ako ona (o+inje &a"ogla&niko", 7vaj #eno"en &e zove
vezivanje 5 la liai&on i o!avezan je iz"e:u +lana i i"enice kao i iz"e:u
&u!jekta i (redikata, % o&tali" &lu+ajevi"a je #akultativan zavi&i od jezi+kog
regi&tra,
menice koje zavrsavaju na S, -Z, -X ne dodaju nastavak za mnozinu.
NPR: le rubis les rubis (rubin, rubini)
le nez les nez (nos, nosovi)
la voix les voix (glas, glasovi)
menice koje zavrsavaju na AL mnozinu prave na AUX.
NPR: le journal les journaux (dnevnik, dnevnici)
4
un animal les animaux (zivotinja, zivotinje)
le cheval les chevaux (konj, konji)
zuzetak je: le chacal les chacal& (sakal, sakali)
menice koje zavrsavaju na -AU i na EU za mnozinu dodaju X.
NPR: l' oiseau les oiseaux vezivanje LEZ7AZ7 (ptica, ptice)
le jeu les jeux (igra, igre)
l' eau les eaux LEZ7 (voda, vode)
zuzeci su: le landeau les landeaus (vrsta konjske zaprege)
le bleu les bleus (plav, plavi) NPR: Allez les bleus Naprijed plavi.
(navijai)
7va (ravila gore va;e i za "no;inu (ridjeva,
7 imenica koje zavrsavaju na OU u mnozini dodaju X. To su:
Le bijou les bijoux (dragi kamen, kamenje)
Le caillou les cailloux (kamenic, kamenici ili sljunak)
Le chou les choux (kupus, kupusi)
Le genou les genoux (koljeno, koljena)
Le joujou les joujoux (igraka, igrake)
Le pou les poux (us/vas, usi fig. skrtica)
Pade;i
Francuski jezik nema klasine padeze ali ih izrazava mjestom u reenici ili
prepozicijama.
Nominativ (subjekat) uvjek stoji ispred glagola osim kod inverzije za upitni oblik (to
cemo vidjet kad budemo radili glagole). Akuzativ (objekat) uvjek stoji poslije glagola.
Dakle obavezan red rijei u francuskoj reenici je: SUBJEKAT, PREDKAT,
OBJEKAT.
NPR: Le chauffeur (subjekat-nominativ) conduit (predikat-glagol) le camion (objekat-
akuzativ). Voza vozi kamion. Ova dva padeza su odredena mjestom u reenici,
ako zamjenimo mjesto subjektu i objektu znait ce da kamion vozi vozaca; tj.
reenica gubi smisao.
<enitiv se pravi pomou prepozicije DE (od).
Prepozicija DE se stapa sa odredenim lanom za muski rod LE i daje DU
NPR: Je mange du (DE+LE) beurre. Ja jedem (utera.
Prepozicija DE sa lanom za monozinu daje DES
NPR: Je mange des (DE+LES) oranges. Ja jedem naran:i.
spred imenica zenskog roda stoji DE LA
NPR: Nous mangeons de la viande. Mi jedemo "e&a.
spred imenica koje poiju samoglasnikom stoji DE L'
NPR: Je bois de l' eau. Ja pijem vode.
7vo (ravilo ne va;i (o&lije !ilo kakve odred!e za koli+inu, Tada &toji &a"o
)=E*,
NPR: l mange beaucoup/un peu/un kil =E beurre. On jede mnogo/malo/jedan kg
(utera.
I&ti je &lu+aj i &a odri+ni" re+enica"a.
NPR: Elle ne boit pas =E vin. Ona ne pije vina.
5
Kada se DE nade ispred imenice koja poinje samoglasnikom pise se sa bez E sa
apostrofom D'.
NPR: Je n' aime pas d' oranges. Ja ne volim naran:e.
=ativ se pravi najesce pomocu prepozicije .
NPR: Je donne le livre mon ami. Dajem knjigu mom (rijatelju.
Prepozicija se uvijek stapa sa lanom za muski rod i daje AU i sa lanom za
mnozinu daje AUX
NPR: Je donne le pourboir au garon. - Dajem napojnicu kono!aru. ( =S)
J' explique la leon aux lves. Objasnjavam lekciju u+enici"a.
Za zenski rod nema stapanja, ostaje )> la*, sto je i sa skraenim lanom koji stoji
ispred imenice koja poinje samoglasnikom )> l2 )
NPR: l parle la fille. On govori djevojci,
Nous aidons l' homme. Mi pomazemo +ovjeku,
Vokativ stoji na poetku reenice i odvojen je zarezom.
NPR: Pierre, tu liras ton livre. Pijer, proitaces knjigu.
Toi, tu es sage. Ti si pametan.
N,8,
ak i nakon vokativa o!avezno je (onoviti nakon zareza &u!jekat, 7&i" ako
&e ne radi o i"(erativu,
NPR: Pierre, viens ici. Pijer dodi ovamo.

Za in&tru"ental se koristi prepozicija AVEC SA za ziva bica.
NPR: Je me promene avec mon chien. Ja setam sa svojim (&o".
li PAR za neziva: J' arrive par la voiture. Stizem auto".
N,8,
Po&lije (re(ozicije )AVE4* izo&tavlja &e odre:eni +lan -LE LA LE6 L2.,
NPR$ Je "e (ro"ene avec c'ien, -avec le c'ien !i !ilo (ogreno.
Za lokativ se koriste razne prepozicije za mjesto:
SUR NA, O (necemu)
PRS DE PORED
GAUCHE DE LJEVO OD
DROTE DE DESNO OD
AU DESSOUS SPOD
AU DESSUS ZNAD
AUTOUR DE OKOLO...ETC.
NPR: - Le chat est sur la table. Maka je na stolu.
- l cris sur sa vie. On pise o svom zivotu.
- prs de la table pored stola
- gauche de la table lijevo od stola
- droite de la table desno od stola
- au dessous de la table ispod stola
- au dessus de la table iznad stola
- autour de la table oko stola

Evo Va" i !rojevi$
6
0 zro 10 dix 20 vingt
1 un 11 onze 21 vingt et un
2 deux 12 douze 22 vingt-deux
3 trois 13 treize 23 vingt-trois
4 quatre 14 quatorze 24 vingt-quatre
5 cinq 15 quinze 25 vingt-cinq
6 six 16 seize 26 vingt-six
7 sept 17 dix-sept 27 vingt-sept
8 huit 18 dix-huit 28 vingt-huit
9 neuf 19 dix-neuf 29 vingt-neuf
30 trente 31 trente et un 32 trente-deux
40 quarante 41 quarante et un 42 quarante-deux
50 cinquante 51 cinquante et un 52 cinquante-deux
60 soixante 61 soixante et un 62 soixante-deux
70 soixante-dix 71 soixante et onze 72 soixante-douze
80 quatre-vingt& 80 quatre-vingt-un 82 quatre-vingt-deux
90 quatre-vingt-dix 90 quatre-vingt-onze 92 quatre-vingt-douze
100 cent 101 cent un 102 cent deux
200 deux cent& 201 deux cent un 202 deux cent deux
300 trois cent& 301 trois cent un 302 trois cent deux
400 quatre cent& 401 quatre cent un 402 quatre cent deux
1000 mille
10 000 dix mille
100 000 cent mille
1 000 000 un million
1 000 000 000 un milliard
Ovo je link da ujete kako se izgovaraju brojevi od 1 do 100.
http://www.clase-frances.com.ar/prononcer.php
Redni brojevi se prave tako da se na glavni broj doda nastavak ME i isti su za oba
roda.
NPR: trois troisime (tri, trei-a)
7
cent centime (sto, stoti-a)
zuzetak je: PREMER PRV
PREMRE PRVA
Za drugi postoji pravilni oblik: DEUX DEUXME (dva, drugi-a) i nepravilni oblik
SECOND/SECONDE (drugi-a) uptrebljava se samo za drugi od dva tj. ako nema
treeg.
NPR: La &econde guerre "ondiale Drugi svjetski rat.
SECOND/SECONDE se ita nepravilno ZGOND za oba oblika.

Li+ne za"jenice (les pronoms personnels) u francuskom su:
- Je ja - Nous mi
- Tu ti - Vous vi
- l on - ls oni
- Elle ona - Elles one
JE, ja je prvo lice jednine ono koje govori
TU, ti je drugo lice ono kome se govori
L/ELLE, on,ona su tree lice ono o kome se govori
Tako je isto i u mnozini NOUS (prvo lice), VOUS (drugo lice), LS i ELLES (tree
lice). zamjenice se na isti nain mijenjaju kroz padeze tj. pomocu prepozicija ili po
mjestu u reenici. pak gore su navedeni samo oblici za nominative, za ostale padeze
se koriste tzv. atonine (atoniques) ili nenaglasene zamjenice:

JE MO NOUS NOUS
TU TO VOUS VOUS
L LU LS EUX
ELLE ELLE ELLES ELLES
Postoje i druge vrste zamjenica ali o njima cemo govoriti posebno.
<LA<7LI
Glagoli (les verbes) su rijei koje oznaavaju radnju, stanje i zbivanje. Glagoli se
mijenjaju kroz lica i vremena. Lica su objasnjena iznad u zamjenicama, a glavna
vremena su sadasnje, proslo i buduce.
U nasem jeziku glagoli zavrsavaju na T i na C.
Francuski glagoli zavrsavaju na:
1. grupa zavrsava na ER (parler-govoriti, regarder-gledati, penser-misliti...)
2. grupa zavrsava na R (finir-zavrsiti, mentir-lagati, dormir-spavati...)
3. grupa zavrsava na RE i na OR. (prendre-uzeti, dire-reci, lire-itati...
savoir-znati, pouvoir-moci, boir-piti...)
8
Po"o+ni glagoli -le& ver!e& au?iliaire&. su glagoli koji nam pomazu da pravimo
druga glagolska vremena (pass compose (perfekt), pasivne oblike svih vremena i
pluskvam perfekt). U francuskom to su AVOR-imati i TRE-biti. Njihov prezent glasi
AVOR TRE
- J' ai - Je suis
- Tu as - Tu es
- l/elle a - l/elle est
- Nous avons - Nous sommes
- Vous avez - Vous tes
- ls/elles ont - ls/Elles sont
Sadasnje vrijeme (le prsent) pravi se po grupama. Za prvu grupu odbijemo
nastavak ER i dodajemo nastavke E, -ES, -E, -ONS, -EZ, -ENT.
Tako ce prezent glagola parler biti:
PARL-ER, i na osnovu PARL dodajemo nastavke:
JE PARLE JA GOVORM
TU PARLE6 T GOVORS
L/ELLE PARLE ON/ONA GOVOR
NOUS PARL7N6 M GOVORMO
VOUS PARLEZ V GOVORTE
LS/ELLES PARLENT ON/ONE GOVORE (ENT se nikad ne ita, ostalo se ita po
pravilima)
U prvoj grupi jedini nepravilni glagol je ALLER C:
- JE VAS JA DEM...
- TU VAS
- L VA
- NOUS ALLONS
- VOUS ALLEZ
- LS VONT
Za drugu grupu nastavci su S, S, T, SSONS, SSEZ, SSENT
Finir zavrsiti, odbijemo R i dodajemo nastavke:
JE FNI6
TU FNI6
L/ELLE FNIT
NOUS FNI667N6
VOUS FNI66EZ
LS/ELLES FNI66ENT (ENT se nikad ne ita)
% #rancu&ko" je o!avezan &u!jekat i (redikat u re+enici, Tako da ne "o;e"o
re@i )FINI66EZ* zavravate nego "ora"o u(otrije!iti i"enicu ili za"jenici tj,
)V7%6 FINI66EZ* ili )PIERRE ET 3ARIE FINI66AIENT*
U drugoj grupi postoji mnogo nepravilnih glagola zato treba provjeriti svaki glagol na
ir prije upotrebe, dok ih ne nauimo.
9
Glagoli tree grupe su nepravilni, nemaju odredene nastavke i njih cemo uiti
napamet kako ih sreemo. pak najesce zavrsavaju na:
56 96 9T-ili nita. 97N6 9EZ 9ENT,
EXEMPLE:
VOR vidjeti PRENDRE uzeti
JE VO6 JE PREND6
TU VO6 TU PREND6
L/ELLE VOT L/ELLE PREND -ne"a na&tavka.
NOUS VOY7N6 NOUS PREN7N6
VOUS VOYEZ VOUS PRENEZ
LS VOENT LS/ELLES PRENNENT
Problem sa nepravilnim glagolima je taj sto im je vrlo esto osnova nepravilna i
mijenja se po licima, a ni nastavci nisu uvjek pravilni.
Exemple: DRE reci; ali VOUS DTE6 vi kazete.
U glavnom svaki glagol na RE i na OR ima neku nepravilnost i zato cemo njih
obradivat jedan po jedan kako dolaze u tekstovima.
Le #utur &i"(le -8udu@e vrije"e.
Se pravi tako da na itav infinitiv dodamo nastavke: -AI9A6 9A 97N6 9EZ 97NT.
Exemple: PARLER (nista ne odbijamo nego dodajemo nastavke)
- JE PARLERA
- TU PARLERAS
- L/ELLE PARLERA
- NOUS PARLERONS
- VOUS PARLEREZ
- LS/ELLES PARLERONT
Futur od aller glasi:
- J' RA NOUS RONS
- TU RAS VOUS REZ
- L/ELLE RA LS/ELLES RONT
sto je i u drugoj grupi DORMR SPAVAT (ovdje nema nepravilnih glagola):
- JE DORMRA
- TU DORMRAS
- L/ELLE DORMRA
- NOUS DORMRONS
- VOUS DORMREZ
:
- LS/ELLES DORMRONT
Glagoli trece grupe na RE su u futuru pravilni. Oni od infinitiva odbiju krajnje slovo
E i na tu osnovu dodaju pravilne nastavke: -A, -AS, -A, -ONS, -EZ, -ONT
Exemple: METTRE staviti; futurska osnova: METTR; pa ce futur biti:
Je mettrA Nous mettrONS
Tu mettrAS Vous mettrEZ
l/elle mettrA ls/elles mettrONT
kod ostalih nepravilnih glagola (na OR) nepravilne su o&nove, a nastavci su uvjek
isti (-A, -AS, A, -ONS, -EZ, -ONT). Futur od SAVOR ZNAT glasi:
VOR VDJET:
JE SAURAI JE VERRAI
TU SAURA6 TU VERRA6
L/ELLE SAURA L/ELLE VERRA
NOUS SAUR7N6 NOUS VERR7N6
VOUS SAUREZ VOUS VERREZ
LS SAUR7NT LS/ELLES VERR7NT
Vidimo da se osnova glagola mjenja, a da su nastavci isti i za pravilne i za nepravilne
glagole.
Evo vam jos futur pomonih glagola AVOR i TRE
AVOR TRE
J' AURA JE SERA
TU AURAS TU SERAS
L/ELLE AURA L/ELLE SERA
NOUS AURONS NOUS SERONS
VOUS AUREZ VOUS SEREZ
LS/ELLES AURONT LS/ELLES SERONT
Pa&&A co"(o&A -Per#ekt/ (rolo vrije"e.
Se pravi od prezenta glagola AVOR i participa proslog. Particip prosli se pravi za
prvu grupu na ER odbijemo R, a na E stavimo akcent npr. PARL. Za drugu grupu
particip prosli se pravi samo odbijanjem finalnog R FNR FN
Tako pass compos izgleda:
- J'A FN
- TU AS FN
- L/ELLE A FN
- NOUS AVONS FN
- VOUS AVEZ FN
- LS/ELLES ONT FN.
1;
Medutim za galgole kretanja npr. ALLER (on je pravilan u ovom vremenu) i za
povratne glagole (koji imaju SE) koristi se TRE kao pomoni glagol, a particip
prosli se slaze u rodu i broju sa subjektom. To znai da za zenski rod dodaje slovo E,
a za mnozinu slovo S.
Na primjer: PARTR otici, napustiti
- JE SUS PART / PARTE JA SAM OTSAO, OTSLA
- TU ES PART / PARTE - T S OTSAO, OTSLA
- L EST PART ON JE OTSAO
- ELLE EST PARTE ONA JE OTSLA
- NOUS SOMMES PARTS M SMO OTSL
- VOUS TES PARTS V STE OTSL
- LS SONT PARTS ON SU OTSL
- ELLES SONT PARTES ONE SU OTSLE
(e za zenski rod i s za mnozinu)
Pass compos pomonih glagola izgleda ovako:
AVOR TRE (Glagol tre se mjenja sa avoir)
J' A EU J'A T
TU AS EU TU AS T
L/ELLE A EU L/ELLE A T
NOUS AVONS EU NOUS AVONS T
VOUS AVEZ EU VOUS AVEZ T
LS/ELLES ONT EU LS/ELLES ONT T
L2 I"(ar#ait -I"(er#ekt.
mperfekt se pravi tako da na prezentsku osnovu dodamo nastavke 5AI6 9AI6 9AIT
9I7N6 9IEZ 9AIENT. Prezentska osnova se pravi tako da od prvog lica mnozine
odbijemo nastavak ONS, npr. FNSSONS FNSS (prezentska osnova)
Tako da imperfekt glasi:
- JE FNSSAS
- TU FNSSAS
- L/ELLE FNSSAT
- NOUS FNSSONS
- VOUS FNSSEZ
- LS/ELLES FNSSAENT
Za glagole prve grupe prezentska i infinitivna osnova su iste: parlER; (arlONS;
allER; allONS:
- J' ALLAS NOUS ALLONS
- TU ALLAS VOUS ALLEZ
- L/ELLE ALLAT LS/ELLES ALLAENT
11
(ni ovdje se ENT ne ita)
mperfekt se kod nas rijetko koristi ali je u francuskom jako est, izrazava radnju koja
je dugo trajala u proslosti ili se ponavljala. U slozenim reenicama (u 3. razredu)
mperfekt izrazava radnju koja se desila istovremeno sa radnjom glavne reenice.
On se koristi i prevodi kao engleski Present-perfect ak i neke engleske gramatike
ovo vrijeme zovu imperfekt.
AVOR (imperfekt) TRE (imperfekt)
J'AVAS J' TAS
TU AVAS TU TAS
L/ELLE AVAT L/ELLE TAT
NOUS AVONS NOUS TONS
VOUS AVEZ VOUS TEZ
LS/ELLES AVAENT LS/ELLES TAENT

%(itni o!lik
Za ova 4 glavna vremena pitanja se prave na tri naina:
1) inverzijom: As tu un vlo? mas li biciklo?
2) Upitnom rijeicom: Est ce que tu as un vlo? Da li imas biciklo?
3) Samo naglaskom, a u pitanju upitnikom: Tu as un vlo? Ti imas biciklo?
nverzija je najkulturniji nain pitanja.
Za pass compos inverziju vrse pomoni glagol i subjekat, dok particip prosli ne
mijenja mjesto.
Exemple: Tu as parl de la nature? Ti si govorio o prirodi?
As tu parl de la nature? Jesi li ti govorio o prirodi?
mperfekt i futur prave inverziju tako da subjekat i predikat zamjenu mjesta.
Exemple: Parlais tu de la nature? Jesi li govorio o prirodi?
Parleras tu de la nature? Hoces li govoriti o prirodi?
Kada pitanje pravimo pomocu inverzije obavezna je crtica izmedu glagola i vrsioca
radnje. Kada inverziju vrsimo u treem licu jednine, izmedu glagola i zamjenice
obavezno ubacimo slovo t radi lakseg izgovora.
Exemple: A9t9il regard ce film? Je li on gledao taj film?
Parle t elle franais? Govori li ona francuski?
Ovo pravilo ne vazi kad je subjekat imenica.
Exemple: Parle Leyla franais? Govori li Lejla francuski?
7dri+ni o!lik
Se pravi dodavanjem odrinih rijeica NE ispred glagola i PAS poslije glagola.
13
- JE NE PARLE PAS JA NE GOVORM
- TU NE PARLERAS PAS T NECES GOVORT
- L NE PARLAS PAS ON NJEGOVORO
Za pass compos odrine rijeice se stavljaju oko pomonog glagola:
- ELLE N' EST PAS PARTE ONA NJE OTSLA
- JE N' A PAS PARL JA NSAM GOVORO
Ako zelimo da iskazemo neku drugu negaciju kao sto je:
JAMAS NKAD
PERSONNE NKO
REN NSTA
NULLE PART NGDJE
Onda tu negaciju stavljamo poslije glagola umjesto PAS.
Exemple: Je ne voyage jamais. Nikad ne putujem.
Je ne verrai personne de mes amis Paris Necu vidjeti nikog od svojih
prijatelja u Parizu.
l n'a rien dit de ses amis.- Nije rekao nista o svojim prijateljima.
Vous n' tiez nulle part pendent l' exposition. Nigdje vas nije bilo za
vrijeme izlozbe
Ako drugi dio negacije, rijeicupas, zamjenimo sa que, reenica vise nije
negativna nego dobiva znaenje SAMO.
Exemple: Tu n' tudiais pas l' anglais. Ti nisi uio engleski.
Tu n' tudiais Bue l' anglais. Ti si uio samo engleski.
Elle ne voit Bue ses yeux. Ona vidi samo njegove oi.
ako imaju izraz seulement samo, Francuzi prilog SAMO mnogo esce izrazavaju
ovom formulom: NE + GLAGOL + QUE = SAMO
PRDJEV (LES ADJECTFS)
Oni su takoder promjenjiva vrsta rijei. Mijenjaju se tako sto se slazu u rodu i broju sa
imenicom uz koju stoje. Pridjevi za zenski rod dodaju E, a za mnozinu S
NPR: un homme grand (veliki ovjek) des hommes grands (veliki ljudi)
une femme grande (velika zena) des femmes grandes (velike zene)
Pridjevi koji zavrsavaju na E isti su za muski i zenski rod:
Un homme pauvre / Une femme pauvre siromasan ovjek / zena
Pridjevi koji zavrsavaju na -au, -eau, -al mnozinu prave kao i imenice sa ovakvim
zavrsetkom. Pogledaj gore pod imenice.
Pridjevi na eux zenski rod prave na euse.
NPR: dangereux dangereuse - opasan/opasna
Courageux courageuse hrabar/hrabra
Ovi pridjevi u mnozini muskog roda ostaju isti, kao i pridjevi koji zavrsavaju na S.
Les hommes courageux, divers, bas (hrabri, razliiti, niski)
14
Medutim u zenskom rodu dodaje se i e za zenski rod i s za mnozinu:
Les femmes diverses razliite zene
Pridjev BAS u zenskom rodu je BASSE i on je jedan od mnogih pridjeva iji je
zenski rod nepravilan. Zato prilikom upotrebe treba pogledati rjenik. Neki od njih su:
FOU-FOLLE LUD/LUDA
MOU-MOLLE VLAZAN-VLAZNA
NEUF/NEUVE NOV/NOVA
FRAS/FRACHE SVJEZ, FRSAK/SVJEZA
SEC- SECHE - SUH, SUHA
BEAU/BELLE LJEP/LJEPA
TURC/TURQUE TURSK / TURSKA
GREC/GRECQUE GRCK /GRCKA
BON BONNE DOBAR/DOBRA
ETC...
C73PARA4IJA PRI=JEVA
Komparativ pravimo tako da pred pridjev stavimo PLUS, a za superlativ LE/LA
PLUS ili MONS i LE/LA MONS
HAUT; PLUS HAUT; LE PLUS HAUT VSOK, VS , NAJVS
ANCEN; MONS ANCEN;LE MONS ANCEN STAR,MANJE STAR, NAJMANJE
STAR
Nepravilni su:
BON MEUX LE MEUX DOBAR, BOLJ, NAJBOLJ
BONNE, MELLEURE, LA MELLEURE DOBRA, BOLJA, NAJBOLJA
MAL, PRE, LE PRE LOS GOR NAJGOR (MAL ima isti oblik za oba roda tj. losa,
gora najgora)
Ovo je osnovno o promjnjivim vrstama rijei u francuskom jeziku. Nepromjenljive
vrste rijei jednostavno uimoi ponavljanjem i upotrebom.
15