Tajna Učenja Svih Epoha

Biblioteka
Agarta
Urednik: Aleksandar Dramianin
Menli P. Hol
TAJNA U^ENJA SVIH EPOHA

Enciklopedijski pregled masonske, hermeti~ke, kabalisti~ke i rozenkrojcerske simboli~ke filozofije u obliku interpretacije tajnih u~enja sadr`anih u ritualima, alegorijama i misterijama svih epoha
Prevod, napomene i komentari: Mario Lampi
metaphysica Beograd 2011
Naslov originala: THE SECRET TEACHINGS OF ALL AGES AN ENCYCLOPeDIC OUTLINe OF MaSONIC, HeRmeTIC, QaBBaLISTIC aND ROSICRUCIaN SYmBOLICaL PhILOSOPhY Being an Interpretation of the Secret Teachings concealed within the Rituals, Allegories, and Mysteries of all Ages By Manly Palmer Hall SAN FRANCISCO PRINTED FOR MANLY P. HALL BY H.S. CROCKER COMPANY, INCORPORATED 1928
Copyright 2011. za srpsko jeziko podruje Metaphysica, Beograd
Ova knjiga posveena je razumnoj dui sveta.
SADRAJ
PREDGOVOR UVOD DREVNE MISTERIJE I TAJNA DRuTVA PRVI DEO

Drevni sistemi obrazovanja Cels o hrianima Znanja ne ophodna za pravilan ivot Druidske Misterije Britanije i Galije Rituali posveeni Mitri Poreenje mitraikih i hri anskih Misterija DRuIDSKE MISTERIJE BRITANIJE I GALIJE ObREDI posveeni MITRI Gnostike Misterije Simon Mag i Vasilid Abraksas, gno sti ki koncept boanstva Misterije Serapisa Simbolizam la virinta Odinske, ili gotike, Misterije MISTERIJE ASAR-HApIJA Odinistike MISTERIJE Eleusinske Misterije Mali obredi Veliki obredi Orfike Misterije Bahovske Misterije Dionizijske Misterije Orfike MISTERIJE BAhOVSKI I DIONIZIJSKI ObREDI 7 11 46
51 60 67
DREVNE MISTERIJE I TAJNA DRuTVA DRUGI DEO
73 81 85
DREVNE MISTERIJE I TAJNA DRuTVA Trei DEO
95 98
ATLANTIDA I bOGOVI DAVNINA
Platonova Atlantida u svetlu savremene nauke Mit o Umi ru em Bogu Obred posveen Tamuzu i Itar Misterije Atisa i Adonisa Obredi posveeni Sabaziju Kabirske Mi sterije sa Samotrake
MIT O umiruem bOGu
102
111 120
IVOT I uenja TOTA HERMESA TRISMEGISTOSA
me Pretpostavke o Hermesovom identitetu Izvitopereni her ti ki fragmenti Totova knjiga Poimander, Hermeso va Vizija Tajna Univerzalnog Uma Sedam Upravitelja Sveta PRETpOSTAVKE O HERMESOVOM IDENTITETu IZVITOpERENI hermetiki FRAGMENTI TOTOVA KNJIGA POIMANDER, HERMESOVA VIZIJA
121 124 127 129 139
INICIJACIJE pIRAMIDA
Otvaranje Velike piramide od strane kalifa Al Mamuna Prolazi i odaje Velike piramide Sfingina zagonetka Mi sterije Piramide Tajna kovega Piramide Prebivalite Skrivenog Boga PObLEMI S pIRAMIDOM 143 SFINGA 147 MISTERIJE PIRAMIDE 152 Roendani bogova Ubistvo Ozirisa Hermetika Izida Simboli karakteristini za Izidu Trubaduri Mumifikacija mrtvih
MuMIFIKACIJA MRTVIh u EGIpTu
IZIDA, DEVICA SVETA
157
171 175
SuNCE, uNIVERZALNO boanstvo
Solarno Trojstvo Hrianstvo i Sunce Roendan Sun ca Tri Sunca Nebeski stanovnici Sunca Sunce u al hemij skoj simbologiji Ponono Sunce Solarne boje
SOLARNO TROJSTVO Hrianstvo I SuNCE Roendan SuNCA TRI SuNCA NEbESKI STANOVNICI SuNCA SuNCE u ALhEMIJSKOJ SIMbOLOGIJI Ponono SuNCE SOLARNE bOJE
176 181 182 184 189 191 192 193 196
ZODIJAK I NJEGOVI ZNACI

Primitivni astronomski instrumenti Ekvinociji i solsticiji Astroloke epohe sveta Kruni zodijak iz Tentire Tumaenje znakova zodijaka Horoskop sveta
BEMbINSKA IZIDINA ploA

Platonova inicijacija u Velikoj piramidi Istorija Bem bin ske Ploe Platonistia teorija o idejama Meudej stvo tri filo zofska zodijaka Haldejska filozofija trijada Orfi ko jaje
SIMbOLIZAM BEMbINSKE Ploe
216
226 238
uDA ANTIKE
Uvek-goree lampe Delfsko proroite Dodonsko proroite Trofonijevo proroite Inicirani arhitekti Sedam svetskih uda
Grka proroita SEDAM SVETSKIh uda
243 253
IVOT I FILOZOFIJA PITAGORE
256 Pitagora i krotonska kola Osnove pitagorejstva Sime trina tela Pitagorini simboliki aforizmi Pitagorejska astronomija Keplerova teorija svemira
OSNOVE pITAGOREJSTVA
261
Simbolike PITAGORINE IZREKE PITAGOREJSKA ASTRONOMIJA
269 271 274
PITAGOREJSKA MATEMATIKA
Teorija brojeva Numerika vrednost slova Metod obez beivanja numerike Moi rei Uvod u pitagorejsku teoriju brojeva Eratostenovo sito Znaenja deset brojeva METOD obezbeivanja numerike Moi rei 277 UVOD u pITAGOREJSKu TEORIJu bROJEVA 280 TAbELA DESET bROJEVA 287 Filozofski oveuljak Tri univerzalna centra Hramovi inicijacije Simbolizam ruke Veliki i mali ovek Antropos, ili Naddua Izgradnja Solomonovog Hrama Ubistvo Hirama Abifa Muenitvo aka de Molea Duh vatre i pinealna le zda Lutanja astronomskog Hirama Kleopatrina igla i ma son ske oznake 295
SIMbOLIZAM LJuDSKOG TELA
LEGENDA O HIRAMu
311
PITAGOREJSKA TEORIJA MuZIKE I bOJE
Pitagora i dijatonska lestvica Terapijska muzika Muzika sfera Upotreba boja u simbolizmu Boje spektra i muzike lestvice Zodijake i planetarne boje FILOZOFIJA MuZIKE 332 MuZIKA SFERA 339 FILOZOFIJA bOJE 344 Jona i kit Riba, simbol Hrista Egipatski skarabej Ju piterova muva Zmija mudrosti Sveti krokodil INSEKTI 357 GMIZAVCI 365 351
331
RIbE, INSEKTI, ivotinje, GMIZAVCI I pTICE PRVI DEO
RIbE, INSEKTI, ivotinje, GMIZAVCI I pTICE DRUGI DEO
371 Golubica, joniki amblem Samoobnavljajui Feniks Grb Sjedinjenih Amerikih Drava Bast, boginja maka Ptolo mejida Apis, sveti bik Monoceros, ili jednorog FENIKS 376 IVOTINJE 382 391 Cvet, faliki simbol Lotosov cvet Skandinavsko Drvo Sveta, Igdrasil Bagremova mladica Sok od groa Magine moi mandragore CuLTuS ARbORuM 397 410 Preistorijski spomenici Ploe Zakona Sveti Garl Epohe sveta Talismanski dragulji Kamenje i dragulji Zo dijaka i planeta Ploe ZAKONA 416 SVETI GRAL 421 MAGIJA METALA I DRAGuLJA 424 429 Egipatska crna magija Doktor Johanes Faustus Mefi stofel iz Grimoara Prizivanje duhova Paktovi sa de mo nima Simbolika pentagrama TEORIJA I pRAKSA CRNE MAGIJE IZVOD IZ KNJIGE O DR FAuSTu MODUS OPERANDI INVOKACIJE DuhOVA PENTAGRAM Paracelzusova teorija o submundnima Redovi elementarnih bia Gnomovi, undine, salamanderi i silfi Demo nologija Inkub i sukuba Vampirizam
Cvee, bILJKE, pLODOVI I drvee
KAMENJE, METALI I DRAGuLJI
CEREMONIJALNA MAGIJA I arobnjatvo
431 434 438 443 446
ELEMENTI I NJIhOVI STANOVNICI
GNOMI UNDINE SALAMANDERI SILFI OpTA zapaanja
451 456 458 460 463 466
Hermetika FARMAKOLOGIJA, hEMIJA I TERApEuTIKA
Paracelzusovi metodi lijeenja Palingeneza Hermetike teorije o uzroku bolesti Lekovita svojstva trava Upotreba droga u Misterijama Sekta Asasina PARACELZIJANSKI SISTEM MEDICINSKE FOLOZOFIJE Hermetika TEORIJA O uZROCIMA bOLESTI Hermetiko TRAVARSTVO I FARMAKOLOGIJA
467 467 474 478 486
KAbALA, TAJNA DOKTRINA IZRAELA
Pisani i nepisani zakoni Poreklo kabalistikih spisa Rabin Simeon ben Johaj Velike kabalistike knjige Podela kablistikog sistema Sefer Jecira
OSNOVI kabalistike KOSMOGONIJE
AIN SOF i Kosmiko Jaje Kabalistiki sistem sveta Kabalistiki tumaenje Jezekiljeve vizije Velika slika Nabukodonosorovog sna Veliki ovek svemira Pedeset vrata ivota Kabalistiki SISTEM SVETOVA 506 Trideset i dve staze mudrosti Veliko i Malo Lice Kirherovo Sefirotsko drvo Misterija Daata Tri stuba koja dr e Sefirotsko drvo etiri slova Svetog Imena Gematrija, Notarikon i Temura Elohim etiri Adama Adam u arapskoj tradiciji Adam kao arhetip ove anstva Rana hrianska crkva o braku 520
504
SEFIROTSKO DRVO
Kabalistiki kljuevi STVARANJA oveka
534
ANALIZA TAROT KARATA

Poreklo karata za igru Rota Mundi rozenkrojcera Problem simbolizma Tarota Karta bez broja Simbolizam dvadeset jednog velikog aduta Znaci karata
554
TAbERNAKL u DIVLJINI
Mojsije, egipatski inicijat Izgradnja Tabernakla Opremanje Tabernakla Zavetni Koveg Odore slave Urim i Tumim
IZGRADNJA TAbERNAKLA NAMETAJ TAbERNAKLA Odeda asti I DIKE URIM I TuMIM
578
582 586 590 595 598
BRATSTVO Ruinog KRSTA

ivot Oca C.R.C. Johan Valentin Andrea Alhemijska ue nja rozenkrojcera Znaaj Ruinog Krsta Adepti Ru inog Krsta
PRVI pOSTuLAT DRuGI pOSTuLAT Trei pOSTuLAT ETVRTI pOSTuLAT
599 605 613 616 620
ROZENKROJCERSKE DOKTRINE I naela

Confessio Fraternitatis Anatomija Melanholije Don Hejdon o rozenkrojcerstvu Tri planine mudrih Filozofsko jaje Ciljevi Rozenkrojcerskog Reda
PETNAEST ROZENKROJCERSKIh I kabalistikih DIJAGRAMA

amajim, Okean Duha Sedam Dana Stvaranja Simbo liki grob Kristijana Rozenkrojca Regioni elemenata Novi Jerusalim Velika tajna Prirode
637
ILuSTRACIJE u bOJI
Deo ilustracija koje je za prvo izdanje knjige TAJNA uenja SVIh EpOhA, iz 1928. godine, uradio August Knap
657
ALhEMIJA I NJENI pREDSTAVNICI
Umnoavanje metala Medalja cara Leopolda I Hoenajm Paracelzus Ramon Lul Nikola Flarnmel Grof Ber nard iz Treviza PARACELZuS OD HOENAJMA RAMON LuL NIKOLA FLAMEL GROF BERNARD IZ TREVIZA
673
678 683 687 691
TEORIJA I pRAKSA ALhEMIJE PRVI DEO
693 Poreklo alhemijske filozofije Aleksandar Veliki i drvee ko je govori Priroda i umee Alhemijski simbolizam Pesma nad pesmama Zlato Filozofa ALhEMIJSKI SIMbOLIZAM 703 Alhemijska molitva Hermesova Smaragdna Tabla Pi smo Brae R. C. Magina Meseeva Planina Alhemijska formula Rosa mudraca POREKLO ALhEMIJSKIh FORMuLA 715 HERMESOVA SMARAGDNA TAbLA 717 PISMO Brae R. C. (Ruinog KRSTA) 721 714
TEORIJA I pRAKSA ALhEMIJE DRUGI DEO
Hermetike I ALhEMIJSKE SLIKE KLAuDIJA DE DOMINIKA SE LENTANA VALISA NOVIJA IZ MANuSKRIpTA NApISANOG I ILuMuN IRANOG u NApuLJu, LETA GOSpODNJEG 1606. 733 ALhEMIJSKO venanje
762 Poziv Kristijanu Rozenkrojcu na Alhemijsko Venanje Virgo Lucifera Filozofska Inkvizicija Kula Olimpa Homunkuli Vitezovi Zlatnog Kamena
PRVI DAN DRuGI DAN Trei DAN ETVRTI DAN PETI DAN ESTI DAN SEDMI DAN
763 764 767 770 772 773 777 780
BEKON, EKSpIR I ROZENKROJCERI
Rozenkrojcerska maska ivot Viljema ekspira Ser Fren sis Bekon Potpisi u akrostihu Znaajan broj tri deset tri Filozofska smrt Tajni alfabeti Dvoslovna ifra Slikovne ifre Akroamatine ifre Numerike i muzike ifre Kodirane ifre Stubovi koje su podigli Setovi sinovi Enoh i Kraljevski Lukovi Dinizijske Arhitekte Rimsko Drutvo Solomon, personifikacija Univerzalne Mudrosti Neprocenji vo nasle e slobodnog zidarstva
DIONIZIJSKI ARhITEKTI SOLOMON, pERSONIFIKACIJA uNIVERZALNE MuDROSTI NEpROCENJIVO nasleESLObODNOG ZIDARSTVA
KRIpTOGRAM KAO inilac simbolike FILOZOFIJE SIMbOLIZAM SLObODNOG ZIDARSTVA
802
821
825 833 839 841
Mistino hrianstvo
Sv. Irinej o Hristovom ivotu Prvobitno Isusovo ime Krten ovek Eseni Arturijanski ciklus Merlin arobnjak
ARTuRIJANSKI CIKLuS I LEGENDA O SVETOM GRALu
852
KRST I raspee u pAGANSKOM I hrianskom MISTICIZMu 859

Legenda Aurea Izgubljene aleksandrijske biblioteke Krst u paganskom simbolizmu Raspee, kosmika alegorija Raspee Kecalkoatla Ekseri Stradanja
IZGubLJENE ALEKSANDRIJSKE bIbLIOTEKE KRST u pAGANSKOM SIMbOLIZMu TAu KRST CRUX ANSATA RIMSKI I grki katoliki KRSTOVI Raspee kosmika ALEGORIJA RAZApETI SpASITELJI Raspee KECALKOATLA EKSERI STRADANJA
862 863 864 865 867 869 871 874 877 881
MISTERIJA ApOKALIpSE
Sveti grad Efes Autorstvo Apokalipse Alfa i Omega Jagnje Boje etiri jahaa Broj zveri
ISLAMSKA VERA
SIMbOLIZAM amerikih INDIJANACA
Muhamedov ivot Objava Kurana Oprotajno hodoae Prorokov grob Kaba u Meki Tajna doktrina islama
899
Ceremonija lule mira Istorijski Hijavata Midevivin vraanje amerikih Indijanaca Popol Vuh Misterije ibalbe POpOL Vuh 928 MISTERIJE IbALbE 931 Kljuevi ZA MISTERIJE IbALbE 936
919
MISTERIJE I NJIhOVI EMISARI
940 Homerov zlatni lanac Hipatija, aleksandrijska neoplatoni stkinja Boanski Kaljiostro Grof od Sen er likovanje amerike zastave Deklaracija mena Ob nezavisnosti HIpATIJA 942 GROF DI KALJIOSTRO 946
GROF OD SEN ERMENA EpIZODE IZ amerike ISTORIJE
951 958 962 977 1001 1127 1128
Zakljuak BIbLIOGRAFIJA INDEKS BELEKA O AuTORu SpISAK ILuSTRACIJA
DREVNE MISTERIJE I TAJNA DRUTVA

DRUGI dEO
Gnostike Misterije Simon Mag i Vasilid Abraksas, gno sti ki koncept boanstva Misterije Serapisa Simbolizam la virinta Odinske, ili gotike, Misterije
Celokupna istorija hrianskog i paganskog gnosticizma uvi jena je u najdublje tajne i nejasnost, jer, mada su gnostici nesum njivo bili plodni pisci, malo njihovih dela je preivelo. Navukli su na sebe ani mozitet rane hrianske crkve, a kada je ova institucija dostigla po ziciju svetske moi, unitila je sve raspoloive podatke o gnostikom kultu. Re gnostika oznaava mudrost, ili znanje, i izvedena je iz gr ke rei gnosa. lanovi reda su tvrdili da su im poznate tajne dok trine ranog hrianstva. Hrianske Misterije tu maili su na osnovu paganske simbolike. Svoje tajne podatke i fi lozofska naela skrili su od neposveenih i poduavali samo malu grupu posebno inicira nih osoba. Za Simona Maga, arobnjaka poznatog iz Novog Zaveta, e sto se pretpostavlja da je bio osniva gnosticizma. Ako je to ta no, sekta je formirana tokom veka koji je usledio nakon Hrista i verovatno predstavlja prvi od mnogih ogranaka niklih iz glavnog tela hrian stva. Sve ono sa ime se entuzijasti ranog hrianstva nisu slagali, proglaavali su nadahnutim od strane avola. ak i ne prijatelji Si mona Maga priznavali su da on poseduje tajanstvene i natprirodne moi, ali su tvrdili da su mu te moi dali pakleni duhovi i furije, za koje su tvrdili da su njegovi uvek prisutni dru gari. Nesumnjivo naj interesantnija legenda o Simonu je ona koja govori o njegovom 67
TAJNA UENJA SVIH EPOHA
teozofskom nadmetanju sa apostolom Petrom, dok su obznanjivali svoje razliite doktrine u Rimu. Prema prii koju su sauvali crkve ni oci, Simon je trebalo da dokae svoju du hovnu nadmo tako to e se uzdii na nebo u vatrenim koijama. Nevidljive sile su ga zai sta podigle i odnele puno metara u visinu. Kada je sv. Petar to vi deo, uzviknuo je naredbu demonima (duhovi ma vazduha) da puste arobnjaka. Zli duhovi su, poto je naredbu dao svetac, bili primo rani da posluaju. Simon je pao s velike vi sine i poginuo, to je ja sno dokazalo nadmonost hrianstva. Ova pria je nesumnjivo izmiljena, jer ona je samo jedan od mnogih izvetaja o njegovoj smrti, sa kojim se malo koji drugi slae. Kako je prikuplja no sve vi e dokaza o tome da sv. Petar nije nikada bio u Rimu, poslednji mo gui osta tak njene autenti nosti brzo se rasuo.
SMRT SIMONA MAGA Iz Nuremberg Chronicle
Simon Mag, poto je prizvao du hove vazduha, ovde je prikazan kako ga podiu demoni. Sv. Pe tar zahteva od zlih genija da puste a robnjaka. Denomi su primora ni da se povinuju i Simon Mag pada i gine.
Nema sumnje u to da je Simon bio filozof, jer gde god su nje go ve rei tano sauvanje, njegove sintetike i transcendentne mi sli su predivno izraene. Dobar opis principa gnosticizma dao je u sledeoj verbatim1 izjavi, za koju se pretpostavlja da ju je sauvao Hipolit:
1
Latinski doslovno. (Nap. prev.)
68
Drevne Misterije i tajna drutva DRUGI DEO
Kaem vam, zato, ja govorim to govorim i piem ono to pi em. A piem sledee. Meu univerzalnim Eonima [periodima, ni voima, ili ciklusima stvaralakog i stvorenog ivota u sutini i prostoru, nebeskim stvorenjima] postoje dva izdanka, bez poetka ili kraja, koja rastu iz istog korena, nevidljive sile, neshvatljive ti ine [Bitos]. Jedan od ovih izdanaka manifestuje se odozgo, to je Velika Mo, Univerzalni Um koji nareuje sve stvari, muko, a drugi [se manifestuje] odozdo, Velika Misao, ensko, proizvodei sve stvari. Kada se upare jedno s drugim, oni se sjedine i manife stuju meuprostor, neshvatljivi Vazduh, bez poetka ili kraja. U njemu je Otac koji odraava sve stvari i neguje one stvari koje imaju poetak i kraj. (Videti G. R. S. Mead 2, Simon Magus)
Po ovome moemo shvatiti da je manifestacija rezultat pozitiv nog i negativnog principa, koji utiu jedan na drugog, i ona se odi grava u meuprostoru, ili taki ravnotee, koja se naziva ple roma. Ta pleroma je naroita supstanca nastala meanjem duhov nih i ma terijalnih eona. Iz plerome se individualizovao Demijurg, besmrtni smrtnik, koji je odgovoran za nae fiziko postojanje i patnje kroz koje zbog njega moramo da proemo. U gnostikom si stemu, tri para suprotnosti, zvana Sizigije, emanirala su iz Veitog Jednog. Za jedno sa njim, one ine zbir sedam. est (tri para) eona (ivih, boan skih principa) Simon je opisao u delu Philosophumena na sledei nain: Prvo dvoje bili su Svest (Nus) i Misao (Epino ja). Zatim do laze Glas (Fon) i njegova suprotnost, Ime (Onoma) i, konano, Ra zum (Logizmos) i Odraz (Entumeza). Iz ovih pri mordijalnih est, sjedinjenih sa Veitim Plamenom, iza li su Eoni (Aneli), koji su, po uputstvima Demijurga, stvorili nie svetove. (Videti radove H. P. Bla mona vacke.3) Mora se razmotriti kako su ovaj prvi gnosticizam Si
Dord Robert Stouv Mid (George Robert Stowe Mead, 18631933) au tor, urednik, prevodilac, ezoterik i uticajan lan Teozofskog drutva, kao i osniva Quest Society. (Nap. prev.) 3 Helena Petrovna Blavacka (rus. ; ukr. ; 18311891), roena kao Helena Petrovna Gan (rus. ; ukr. ) ili Helena fon Han (nem. Helena von Hahn) osniva teozofije i Teozofskog drutva. Glavni radovi su joj Tajna doktrina (objavljena u dva toma, Kosmogeneza i Antropogeneza,
2
69
IVOT I UENJA TOTA HERMESA TRISMEGISTOSA
Pretpostavke o Hermesovom identitetu Izvitopereni herme ti ki fragmenti Totova knjiga Poimander, Hermesova Vizija Tajna Univerzalnog Uma Sedam Upravitelja Sveta
Grmljavina zatutnja, munja bljesnu, zavesa Hrama pocepa se od vrha do osnove. Visokodostojni inicijator, u svojoj plavoj i zlatnoj odori, polako podie draguljima optoeni tap i uperi ga u tamu ot krivenu cepanjem svilene zavese: Gle, svetlost Egi pta! Kandidat, u svojoj jednostavnoj beloj halji, zurio je u spo ljanje crnilo kojem ram behu dva velika stuba s lotosima u vrhu, meu kojima je visio veo. Dok je gledao, svetlucava izmaglica irila se kroz atmosferu sve dok vazduh ne posta masa sjajnih e stica. Neofitovo lice bilo je oba sjano mekim sjajem dok je ispiti vao treperavi oblak u potrazi za opipljivim predmetom. Inicijator ponovo progovori: Svetlost koju posmatra je tajna blistavost Misterija. Odakle ona dolazi niko ne zna, osim Gospodara Sve tlosti. Evo ga! Iznenada, kroz belasastu maglu pojavi se lik, okruen treperavim, zelenkastim sjajem. Inicija tor spusti tap i, poklonivi glavu, postavi jednu aku bridom uz svoje grudi u poniznom pozdravu. Neofit koraknu unazad u strahopotova nju, delimino zaslepljen velianstvenou ukazanog lika. Skupivi hrabrost, mladi ponovo pogleda u Boanskoga. Oblik pred njim bio je znatno vei od smrtnog oveka. Telo se inilo delom pro vidno, tako da su se mogli videti srce i mozak kako pulsiraju i svetle. Dok je kandidat posmatrao, srce se pretvori u ibisa, a mo zak u bljetavi 120
ivot i uenja Tota Hermesa Trismegistosa
smaragd. Stari inicijator, podiui svoj tap, glasno uzviknu: Svi Te pozdravljaju, Tote Hermese, Trostruko Najvei, svi Te pozdravljaju, Prine ljudi, svi pozdravljaju Tebe koji si stao na glavu Tifona! Is toga trena pojavi se jezivi, vijugavi zmaj uasno udovite, delom zmija, delom krokodil i delom krmak. Iz njegovih usta i nozdrva lilo je more vatre, a grozni zvukovi odjekivali su kroz zasvoene odaje. Hermes iznenada udari na predujueg gmizavca zmijoubojnom pali com i zmaj se uz reei urlik srui postrance dok su plamenovi oko njega lagano umira li. Her mes postavi svoje stopalo na lobanju po beenog Tifona. Sledeeg trenutka, uz blesak nepodnoljive velian stvenosti koja natera neofita da se posrui unazad pripije uz stub, Hermes, praen tra kama zelenkaste magle, proe kroz prostoriju i nesta de u nitavilu.
HERMESOVOM IDENTITETU
Jamblih je tvrdio da je Hermes bio autor dvadeset hiljada knji ga; Maneton je taj broj poveao na trideset est hiljada (videti Dejmsa Gardnera) podaci koji ine evidentnim da bi jedna oso ba, ak i nat kriljena boanskom povlasticom, teko mogla obaviti tako monu mentalan posao. Meu umeima i naukama za koje je potvreno da ih je Hermes otkrio oveanstvu su medicina, he mija, pravo, ume tnost, astrologija, muzika, retorika, magija, filo zofija, geografija, ma tematika (posebno geometrija), anatomija i oratorstvo. Grci su to isto pripisivali Orfeju. U delu Biographia Antiqua, Frensis Baret 1 kae za Hermesa:
(...) ako se Bog ikada pojavio u oveku, pojavio se u nje mu, kao to je evidentno iz njegovih knjiga i njegovog Pimande ra, de la u kojima je saoptio sutinu Ambisa i boansko znanje za svo
1
PRETpOSTAVKE O
Francis Barrett (c. 17701780) engleski okultist koji je za sebe izjavljivao da je izuavalac hemije, mezafizike i prirodne okultne filozofi je. Godine 1801. objavio je knjigu Mag, ili Nebeski izveta (The Magus, or Celestial Intelliencer). (Nap. prev.)
121
po tomstvo, ime je pokazao da i lino ne samo da je bio inspirisan boanskim, ve i dubok filozof, koji je svoju mudrost dobijao od Boga i nebeskih stvari, a ne od oveka.
Njegovo transcendentno uenje dovelo je do toga da je Hermes poistiveivan sa mnogim od ranih mudraca i proroka. U svojoj Anti koj mitologiji Brajant pie:
Pomenuo sam da je Kadmo bio isto to i egipatski Tot, a to se manifestuje po tome to je bio Hermes i po izumu pisma, koji mu se pripisuje. (U poglavlju koje obrauje teoriju Pitagorejske matema tike moe se nai tabela originalnih haldejskih slova.)
Istraivai veruju da Hermes bio onaj koga su Jevreji znali kao mes je pri Enoha, koga Kinili2 naziva Drugi Boji glasnik. Her hvaen u grkoj mitologiji, a kasnije je postao Merkur kod Latina. Po tovan je u obliku planete Merkur, jer je to telo najblie suncu: od svih stvorenja Hermes je bio najblii Bogu i postao je poznat kao Glasnik Bogova. Na egipatskim crteima Tot nosi votanu tablicu za pisanje i be lenik je tokom vaganja due umrlog u Ozirisovoj Dvorani suda to je veoma znaajan ritual. Hermes je na prvom mestu po va nosti za masonske uenjake, zato to je autor masonskih inicijacij skih ri tuala, koji su pozajmljeni iz Misterija koje je on ustanovio. Gotovo svi masonski simboli su hermetiki po svom karakteru. Pitagora je izuavao matematiku sa Egipanima i od njih stekao svoje znanje o simbolici geometrijskih tela. Hermes je takoe po tovan i zbog svo je reformacije kalendarskog sistema. On je pro irio godinu sa 360 na 365 dana, tako uspostavivi presedan koji jo uvek preovlauje. Naziv Trostruko Najvei Hermes je do bio jer je smatran najveim od svih filozofa, najveim od svih sveteni ka i najveim od svih kraljeva. Vredno je pomenuti da je poslednja pesma amerikog omi ljenog pesnika Henrija Vodsforta Longfeloua
2
Edvar Von Hajd Kinili (Edward Vaughan Hyde Kenealy, 18191880) ir ski advokat i pisac. Najpoznatiji je po teolokom delu iz 1866. godine, Knji ga Boja: Apokalipsa Adama-Oanesa (The Book of God: the Apocalypse of Adam-Oannes). Njegovo delo Enoh, drugi Boji glasnik (Enoch, the second messenger of God) objavljeno je 1872. godine. (Nap. prev.)
122
ivot i uenja Tota Hermesa Trismegistosa
bila lirska oda Herme su. [Videti embersovu Enci klopediju (Cham berss Encyclopdia).3]
TOT, PSOGLAVI Iz Lenoir 4, La Franche-Maconnerie
Aroueris, ili Tot, jedan od pet besmrtnika, zatitio je dete Horusa od gneva Tifo na nakon ubistva Ozirisa. On je takoe prepravio dre vni egipatski kalendar pro irivi godinu sa 360 na 365 dana. Tot Hermes nazivan je Psoglavi, zbog njego ve vernosti i integriteta. Pri kazan je okrunjen solarnim nimbusom, kako u jednoj ruci nosi Crux Ansata 5, simbol venog ivota, a u drugoj palicu oko koje je obmotana zmija, simbol nje govog dostojanstva kao sa vetnika bogova.
3
Chamberss Encyclopdia (izdanje W. & R. Chambers, Edinburgh), 1860 1868. Naslovljena po prezimenu kotskih izdavaa, brae embers: Vi ljem embers (William Chambers, 18001883) izdava i politiar i Robert embers (Robert Chambers, 18021871) autor, novinski urednik i izda va. (Nap. prev.) Mari Aleksandar Lenoar (Marie Alexandre Lenoir, 17611839) francuski arheolog posveen ouvanju francuskih istorijskih spomenika, skulptura i grobnica; osniva Muzeja spomenika Francuske (Muse des monuments franais). (Nap. prev.) Krst sa drkom crux ansata, latinski je naziv za egipatski hijeroglif ank , koji ima znaenje veni ivot i u obliku je krsta sa krugom ili omom na vrhu. (Nap. prev.)
123
BEMBINSKA IZIDINA PLOA 1
Platonova inicijacija u Velikoj piramidi Istorija Bembinske Ploe Platonistia teorija o idejama Meudejstvo tri filo zofska zodijaka Haldejska filozofija trijada Orfiko jaje
Rukopis Tomasa Tejlora sadri sledei izvanredan pasus:

Platon je iniciran u Velike Misterije kada je imao 49 godina. Ini cijacija je odrana u jednoj od podzemnih dvorana Velike pi ramide u Egiptu. IZIJAKA PLOA formirala je oltar ispred ko jeg je Bo anski Platon stajao i primio ono to je oduvek i bilo njegovo, ali koje je ceremonija Misterije probudila i iznela iz nje govog uspava nog stanja. Sa tim usponom, nakon tri dana u Veli koj dvorani, pri mio ga je Hijerofant piramide (Hijerofanta su mogli videti samo oni koji su proli tri dana, tri stepena, tri dimenzije) i usmeno mu dao Najvea Ezoterijska Uenja, svako propraeno njegovim odgovara juim Simbolom. Nakon sledea tri meseca bo ravka u dvoranama piramide, inicirani Platon je poslat u svet da obavlja posao Velikog Reda, kao to je bio sluaj sa Pitagorom i Or fejem pre njega.
1
Lat. Mensa Isiaca Izijaka Ploa, ili Izidina Ploa bronzana ploa sa umecima od emajla i srebra, verovatno rimska kopija egipat skog stila; na ziva se i Bembinska Ploa, po Pjetru Bembu (Pietro Bembo, 14701547), venecijanskom uenjaku, pesniku, teoretiaru knjievnosti, kardinalu i u venom antikvaru, koji je doao u njen posed 1527. godine, posle plja ke Rima. (Nap. prev.)
216
Bembinska Izidina Ploa
BEMBINSKA IZIDINA PLOA
O teurgikom ili magijskom smislu u kojem su egipatski svetenici na Bem binskoj Izidinoj ploi izloili filozofiju rtvovanja, obreda i ceremonija kroz sistem okultnih simbola, Atanasije Kirher pie:
217
IVOT I FILOZOFIJA PITAGORE
Pitagora i krotonska kola Osnove pitagorejstva Simetrina tela Pitagorini simboliki aforizmi Pitagorejska astronomija Keplerova teorija svemira
Dok je Mnesarh, Pitagorin otac, bio u gradu Delfi u vezi sa svojim trgovakim poslovima, on i njegova supruga, Partenida, odluili su da konsultuju delfsko proroite da li Mojre podravaju njihov povratak u Siriju. Kada je Pitonesa (Apolonova proroica) sela na zlatni tronoac iznad zjapeeg otvora proroita, nije odgovorila na pitanje koje su postavili, ve je Mnesarhu rekla da je njegova supru ga trudna i da e roditi sina kojem je sueno da nadmai sve mukarce u lepoti i mudrosti i koji e svojim ivotom puno pridoneti dobrobiti oveanstva. Mnesarh je bio tako duboko impresioniran proroan stvom da je promenio ime svoje supruge u Pitazida, u ast pitijske svetenice. Kada je dete roeno u Sidonu u Fenikiji, bio je to sin kao to je proroite reklo. Mnesarh i Pitazida su dete nazvali Pita gora, jer su verovali da je bio predodreen od strane proroita. Mnoge udne legende su sauvane u vezi Pitagorinog roenja. Neki su tvrdili da on nije bio smrtnik: da je bio jedan od bogova koji je uzeo ljudsko telo kako bi doao na svet i pouio ljudsku rasu. Pitagora je bio jedan od mnogih mudraca i spasitelja antike za koje se tvrdi da su roeni bezgrenim zaeem. U svom delu Anakalipsa, Godfri Higins pie:
Prva upadljiva okolnost u kojoj se istorija Pitagore poklapa sa istorijom Isusa je da su oni bili roeni u gotovo istoj zemlji; prvi se rodio u Sidonu, drugi u Vitlejemu, oba u Siriji. Pitagorin otac, kao
256
ivot i filozofija Pitagore
i otac Isusa, bio je proroki obaveten da njegova supruga treba da rodi sina koji e biti dobroinitelj ovjeanstva. Obojica su roeni kada su njihove majke bile van kue, na putovanjima: Josif i nje gova supruga otili su u Vitlejem na popis, a Pitagorin otac putovao je iz svog prebivalita, Samosa, u Sidon, zbog svojih trgovakih poslova. Pitaida [Pitazida], Pitagorina majka, bila je u vezi sa apo lonskom utvarom, ili duhom Boga Apolona, ili Boga Sola, (narav no, to mora da je bio sveti duh, a ovde imamo Duha Svetoga), koji se kasnije pojavio njenom suprugu i rekao mu da ne sme optiti sa svojom enom za vreme trudnoe pria oigledno ista kao ona koja se odnosi na Josifa i Mariju. Zbog tih naroitih okolnosti Pi tagora je bio poznat po istoj tituli kao i Isus, naime, sin Boji, i mnotvo je pretpostavljalo da je pod uticajem Boanske inspiracije.
Ovaj najuveniji filozof roen je negde izmeu 600. i 590. godine pre Hrista, a duina njegovog ivota procenjuje se na blizu sto godina. Pitagorina uenja ukazuju da je bio temeljno upoznat sa pravili ma ezoterizma istoka i zapada. Putovao je meu Jevrejima i rabini su ga uputili u tajne tradicije Mojsija, zakonodavca Izraela. Kasnije je esen ska kola voena uglavnom u svrhu tumaenja pitagorejskih simbola. Pitagora je bio iniciran u egipatske, vavilonske i haldejske Misterije. Mada neki veruju da je bio Zaratustrin uenik, nije sigur no da je njegov uitelj tog imena bio Bog-ovek kojega sada dubo ko potuju Parsi. Iako se izvetaji o njegovim putovanjima razlikuju, istoriari se slau da je posetio mnoge zemlje i uio kod mnogih na stavnika.
Nakon to je stekao svo znanje koje je bilo mogue nauiti od grkih filozofa i, verovatno, postao inicijat u Eleusinskim Misteri jama, otiao je u Egipat i, nakon mnogo neuspeha i odbijanja, ko nano uspeo da osigura inicijaciju u Izidine Misterije koje su drali svetenici iz Tebe. Zatim se ovaj neustraivi stolar zaputio u Fe nikiju i Siriju, gde su mu poverene Adonisove Misterije, a prela zei u dolinu Eufrata zadrao se dovoljno dugo da bude upuen u tajnu nauku Haldejaca, koji su jo uvek boravili u blizini Vavilona. Na posletku, napravio je svoj najvei i najvii istorijski poduhvat kroz Mediju i Persiju u Hindustan, gde je ostao nekoliko godina kao uenik i inicijat uenih bramina iz Elefante i Elora. [Videti Drevno slobodno zidarstvo (Ancient Freemasonry), Frenka K. Higinsa, 32]
257
Autor dodaje da je ime Pitagora jo uvek sauvano u zapisima bramina kao Javanarja (Yavancharya), Jonski Uitelj. Za Pitagoru je reeno da je bio prvi ovek koji je sebe nazivao filozof, u stvari, svet mu je duan za re filozof. Pre tog vremena mu dri ljudi su sebe nazivali sofoi 1, to je tumaeno kao oni koji znaju. Pitagora je bio skromniji. On je skovao re filozof, koju je defini sao kao onaj koji pokuava da otkrije. Vrativi se iz svojih lutanja, Pitagora je osnovao kolu, ili kao to je to ponekad nazivano, univerzitet, u Krotonu, dorskoj koloniji u ju noj Italiji. Kada je stigao u Kroton, gledali su ga popreko, ali nakon kratkog vremena su oni koji su imali vane poloaje u okolnim ko lonijama traili njegov savet u pitanjima od velikog znaaja. On je oko sebe okupio malu grupu iskrenih uenika koje je upuivao u tajnu mudrost to mu je otkrivena, a takoe i u osnove okultne ma tematike, muzike i astronomije, koje je smatrao trougaonim temeljem svih umetnosti i nauka. Kada je imao oko ezdeset godina, Pitagora se oenio jednom od svojih uenica i u tom braku imali su sedmoro dece. Njegova supru ga bila je izuzetno sposobna ena, koja ne samo da ga je nadahnjiva la tokom njegovog ivota, ve je nakon njegovog ubistva nastavila da iri njegove doktrine. Kao to je to est sluaj s genijima, Pitagora je svojom iskreno u stekao kako politike tako i line neprijatelje. Meu onima koji su doli radi inicijacije bio je jedan koji je, zbog toga to je Pitagora odbio da ga prizna, odluio da uniti i oveka i njegovu filozofiju. Sluei se lanom propagandom, ovaj nezadovoljnik je okrenuo sve sti puka protiv filozofa. Bez upozorenja, grupa ubica se spustila na malu skupinu zgrada u kojima su veliki uitelj i njegovi uenici i veli, zapalila graevine i ubila Pitagoru. Izvetaji o filozofoj smrti se ne slau. Neki kau da je bio ubijen sa svojim uenicima, drugi da su ga, dok je beao iz Krotona sa ma
1
U originalu stoji sages mudraci, od starofranc. sage (XI v.), od galo-ro manskog sabius, od lat. sapius, od sapere imati ukus, imati dobar ukus, biti mudar. Poto se prvobitno primenjivalo kao Seven Sages za sedam grkih mudraca, opredelili smo se da na ovom mestu koristimo grku re sofoi () iz grkog naziva za te mudrace hoi hepta sofoi (! ). Na drugim mestima u knjizi re sage je prevoena sa mudrac. (Nap. prev.)
258
ivot i filozofija Pitagore
lom grupom sledbenika, njegovi neprijatelji zarobili i ivog spalili u maloj kui u kojoj su odluili da se odmore preko noi. Drugi iz vetaj navodi da su se uenici, naavi se zarobljeni u zapaljenoj gra evini, bacili u vatru i od svojih tela napravili most preko kojeg je Pitagora pobegao, ali samo da bi nedugo nakon toga umro od slom ljenog srca zbog tugovanja nad oiglednom neplodnou njegovih nastojanja da slui oveanstvu i prosvetli ga.
PITAGORA, PRVI FILOZOF Iz Historia Deorum Fatidicorum
Dok je bio mlad, Pitagora je bio uenik Fe rekida i Hermodama, a u adolescentnim godinama postao je poznat po jasnoi svojih filo zofskih pojmova. U vi sinu je premaivao est stopa; njegovo telo bilo je savreno oblikova no poput Apolonovog. Pitagora je bio perso nifikacija velianstva i moi i u njegovom pri sustvu svi su se oseali ponizno i uplaeno. Kako je postajao stariji, njegova fizika snaga se poveavala, a ne sla bila, tako da je, kad se pribliio stotoj godini, zapravo bio u najboljim godinama. Uticaj ove velike due na one oko njega bio je takav da su Pitagorine rei hvale ispunja vale njegove uenike ekstazom, a je dan je poinio samoubistvo jer se Uitelj u jednom trenutku razljutio zbog ne ega to je uradio. Pitagora je bio tako dir nut tom tragedijom da se vie nikada nikome nije neljubazno obratio niti je o ikome neljubazno govorio.
259
PITAGOREJSKA MATEMATIKA
Teorija brojeva Numerika vrednost slova Metod obez riju beivanja numerike Moi rei Uvod u pitagorejsku teo brojeva Eratostenovo sito Znaenja deset brojeva
Bilo je mnogo spekulacija o tajnom znaenju brojeva. Iako je ui njeno mnogo zanimljivih otkria, sa sigurnou se moe rei da je sa smru Pitagore izgubljen veliki klju ove nauke. Gotovo 2.500 go dina filozofi svih naroda pokuavali su da raspletu pitagorejsku pre u, ali oigledno nijedan nije bio uspean. Bez obzira na pokuaje da se unititi sva arhiva o Pitagorinom uenju, sauvani su fragmenti koji daju klju za neke od jednostavnijih delova njegove filozofije. Glavne tajne nikada nisu zapisivane, ve su saptavane usmeno ne kolicini odabranih uenika. Oni svoje tajne oigledno nisu otkrili profanima, a rezultat je da je arkana, kada je smrt zapeatila njihove usne, umrla sa njima. Neke od dananjih tajnih kola u svetu su produeci drevnih Mi sterija i, mada je sasvim mogue da poseduju neke od originalnih numerikih formula, o njima nema dokaza u obimnim spisima koje su ove grupe izdale tokom posljednjih petsto godina. Ti spisi, mada esto raspravljaju o Pitagori, ne daju indikaciju znanja o njegovoj zapetljanoj doktrini koje bi bilo potpunije od onog to su imali post-pitagorejski grki spekulanti, koji su puno govorili, malo napisali, jo manje znali, a svoje neznanje prikrivali nizom tajanstvenih na govetaja i obeanjima. Tu i tamo se u literarnim delima ranih pisaca mogu pronai zagonetne izjave koje se oni nisu potrudili da protu mae. Sledei primer je citiran od Plutarha: 274
Pitagorejska matematika
Pitagorejci zaista idu dalje od toga i imenima i titulama bogova poastvuju ak i brojeve i geometrijske dijagrame. Tako, jednako stranian trougao nazivaju iz-glave-roena Minerva i Tritogenija, jer on moe biti podeljen na jednake delove trima vertikalama po vuenim iz svakog od uglova. Jedinicu nazivaju Apolon, sa bro jem dva povezuju ime nesloge i drskosti, a sa brojem tri, pravde. Jer, dok je nanoenje povrede krajnost na jednoj strani, a onaj koji trpi krajnost na drugoj strani, patnja je u sredini izmeu njih. Na slian nain, kako se o tome obino izvetava, broj trideset est, njihov Tetraktis, ili sveti Kvaternion, koji se sastoji od prva etiri neparna broja dodata grupi od prva etiri parna broja, smatraju za najsveaniju zakletvu koju mogu da poloe i nazivaju ga Kosmos. (Izida i Oziris)
TETRAKTIS
Teon iz Smirne izavljuje da je deset taa ka, ili Pitagorin tetraktis, bio simbol od najvee vanosti, jer je pronicljivom umu otkrivao tajnu univerzalne prirode. Pita gorejci su se vezivali sledeom zakle tvom: Tako mi Onoga koji je naoj dui dao tetraktis, u kojem su izvor i koren ve no nicajue prirode.
KOCKA I ZVEZDA
Povezivanjem deset taaka tetraktisa for mira se devet trouglova. est od njih je ukljueno u formiranje kocke. Isti trou glovi, kada se izmeu njih pravilno po vuku linije, otkrivaju takoe i estokraku zvezdu sa takom u centru. Samo sedam taaka je iskorieno za formiranje kocke i zvezde. Prema kabali, tri neiskoriene ugaone take predstavljaju trostruku, ne vidljivu, uzronu prirodu svemira, dok su sedam taaka ukljuenih u kocku i zvezdu Elohim Duhova sedam kreativnih razdoblja. Subota, ili sedmi dan, je sredinja taka.
275
NUMERIKE VREDNOSTI HEBREJSKOG, GRKOG I SAMARIANSKOG ALFABETA Iz Higgins, Celtic Druids
278
LEGENDA O HIRAMU
Izgradnja Solomonovog Hrama Ubistvo Hirama Abifa Muenitvo aka de Molea Duh vatre i pinealna lezda son Lutanja astronomskog Hirama Kleopatrina igla i ma ske oznake
Kada se Solomon od Boga ljubljeni graditelj Veite Kue i Ve liki Majstor Jerusalimske Loe popeo na presto svoga oca, Davi da, posvetio je ivot podizanju Bojeg hrama i palate za kra ljeve Izraela. Davidov verni prijatelj, Hiram, kralj Tira, uvi da je sin Da vidov seo na presto Izraela, posla estitke i ponudi pomo novom vladaru. U svojim Jevrejskim starinama, Josif Flavije spo minje da su u njegovo vreme i u Jerusalimu i u Tiru mogle da se vide kopije pi sama koja su dva kralja razmenila. Uprkos Hiramo vom nedostatku zahvalnosti za dvadeset gradova u Galileji koje mu je Solomon po klonio po zavretku hrama, dva vladara ostali su najbolji prijatelji. Obojica su bili poznati po svojoj duhovitosti i mudrosti i, kada su ra zmenjivali pisma, svaki je smiljao zago netna pitanja kako bi testirao mentalnu genijalnost onog drugog. Solomon je sa Hiramom iz Tira sklopio sporazum i obeao mu og romne koliine jema, penice, ku kuruza, vina i ulja, kao i plate za tirske zidare i tesare, za koje je dogo voreno da pomognu Jevrejima u podizanju hrama. Hiram je takoer obezbedio kedrovinu i drugu finu drvnu grau, koja je splavovima prebacivana preko mora u Jopu, odakle su je Solomonovi radnici otpremali u unutranjost ko pna do gradilita hrama. 311
Zbog svoje velike ljubavi prema Solomonu, Hiram iz Tira poslao je i Velikog Majstora Dionizijskih Arhitekata, Hirama Abifa, Udoviinog Sina, kojemu nije bilo ravna meu zanatlijama na zemlji. Hiram je opisan kao Tirianac rodom, ali izraelskog porekla, i drugi Vese leilo (Bezaleel), kojemu kralj njegov oda poast nazvavi ga Otac. Depni drugar slobodnog zidara (The Freemason's Pocket Compani on) (objavljeno 1771) ovako opisuje Hirama:
(...) Najlukaviji, najvetiji i najudesniji radnik koji je ikada iveo, ije sposobnosti nisu bile vezane samo za graditeljstvo, ve su se irile na sve oblasti rada, kako sa zlatom, srebrom, bakrom ili gvoem, tako i sa platnom, tapiserijama ili vezom; bilo da je smatran arhitektom, vajarom [sic], livcem ili kreatorom, odvojeno ili zajedno, u svemu je bio jednako odlian. Na osnovu njegovih kreacija i pod njegovim rukovodstvom, zapoet je, pravljen i na pravljen sav bogati i sjajni nametaj Hrama i njegovi brojni dodaci. Solomon ga je imenovao da u njegovoj odsutnosti zauzme mesto Zamenika Velikog Majstora, a da u njegovom prisustvu bude Vii Veliki Upravnik, Majstor posla i opti nadglednik svih zanatlija, kako onih koje je David ranije obezbedio iz Tira i Sidona, tako i onih koje je Hiram tada trebalo da poalje. (Savremeni masonski pisci ne slau se po pitanju tanosti posljednje reenice.)
Solomonov Hram je, iako je u njegovu izgradnju uloena ogro mna koliina rada po reima Dorda Olivera bio samo mala zgra da i vrlo inferioran po pitanju veliine u odnosu na neke od na ih crkava. Brojne zgrade oko njega i veliko blago, koje su inili zlato i drago kamenje iskorieni u njegovoj izgradnji, skoncentrisali su ogromno bogatstvo u podruju hrama. U sredini hrama stajaja je Sve tinja nad Svetinjama, ponekad nazivana Proroite. Bila je to pravilna kocka sa svakom stranom dugakom dvadeset lakata i bila je primer uticaja egipatskog simbolizma. Grupa zgrada koje su sai njavale hram bila je ukraena sa 1.453 velianstveno isklesana stuba od parskog mermera i 2.906 pilastera okienih kapitelima. Postojao je iroki trem okrenut prema istoku, a sanctum sanctorum bio je ok renut prema zapadu. Razne zgrade i dvorita su, prema predanju, mogli da prime ukupno 300.000 osoba. I svetilite i Svetinja nad Svetinjama bili su u potpunosti obloeni ploama od istog zlata pre krivenim draguljima. 312
Legenda o Hiramu
Kralj Solomon zapoeo je izgradnju hrama u etvrtoj godini svo je vladavine na dan, koji bi prema savremenom raunanju, bio 21. april, a okonao je 23. oktobra, u jedanaestoj godini svoje vladavine. Izgradnja hrama zapoeta je 480. godine nakon to su Izraeliani pre li Crveno more. Deo rada na izgradnji ukljuivao je zidanje veta kog temelja na vrhu brda Morija. Kamenje za hram vaeno je iz kamenoloma direktno ispod brda Morija i bee istesano pre no to je vaeno na povrinu. Bronzani i zlatni ukrasi za hram odlivani su u kalupima u glinenom zemljitu izmeu Sukota i Zeredaha, a drveni delovi su svi bili zavravani pre no to su stizali na gradilite hrama. Zgrada je, zbog toga, sklapana bez zvuka i bez alatki, jer su se svi njeni delovi tano uklapali, bez ekia svae, sekire podele, ili bilo koje pakosne alatke. Andersonovo1 delo Ustrojstva slobodnih zidara (Constitutions of the Free-Masons), predmet mnogih rasprava, objavljeno u Londonu 1723. godine, a zatim ga je ponovo objavio Bendamin Frenklin (Benjamin Franklin) u Filadelfiji 1734. godine, ovako opisuje pode lu radnika angaovanih u izgradnji Veite Kue:
Ali Dagonov Hram i najtananije graevine Tira i Sidona ne mo gu se porediti sa Venim Hramom Bojim u Jerusalimu (...) tamo je bilo uposleno ne manje od 3.600 Prineva, ili Majsora-Zidara, da obave rad u skladu sa Solomonovim smernicama, sa 80.000 kle sara kamena u planini, ili Kolega Zanatlija, i 70.000 radnika, sve u svemu njih 153.600, pored onih koje je regrutovao Adoniram da rade u libanskim planinama naizmenino sa Sidoncima, to jest, njih jo 30.000, pa je ukupno bilo 183.600 radnika.
James Anderson (c.16791739) kotski svetenik najpoznatiji po svojoj povezanosti sa masonerijom. Kao slobodni zidar, bio je Majstor masonske loe i Veliki Nadzornik Velike loe Londona i Velike loe Vestminstera. Se ptembra 1721. godine Velika loa ga je odredila da napie istoriju slobod nog zidarstva koja je objavljena 1723. godine pod naslovom Ustrojstva slobodnih zidara (The Constitutions of the Free-Masons). Andersonovo ime se ne pojavljuje na naslovnoj strani dela, ali njegovo autorstvo je potvr eno u dodatku. Ameriko izdanje ovog dela bilo je prva masonska knjiga objavljena u Americi. (Nap. prev.)
313
Danijel Sikels2 govori o 3.300 nadglednika, umesto 3.600, i navo di tri zasebna Velika Majstora. Isti autor procenjuje trokove izgra dnje hrama na gotovo etiri hiljade miliona dolara. Masonska legenda o izgradnji Solomonovog Hrama ne podudara se u svim pojedinostima sa biblijskom verzijom, posebno u onim de lovima koji se odnose na Hirama Abifa. Prema kazivanju Biblije, ovaj Majstor radnik vratio se u svoju zemlju; u masonskoj alegoriji muki je ubijen. O tome A. E. Vejt u svojoj Novoj enciklopediji slo bodnog zidarstva (New Encyclopdia of Freemasonry) daje sledei pojanjavajui komentar:
Legenda o Majstoru-Graditelju je velika alegorija masonerije. Desilo se da se figurativna pria o njemu temelji na injenicama o linosti koja se pominje u Svetom pismu, ali je ta istorijska poza dina sluajna, a ne sutinska; ono to je bitno nalazi se u alegoriji, a ne u bilo kom segmentu istorijskih podataka koji mogu biti u nje noj podlozi.
Hiram, kao Majstor Graditelja, podelio je svoje radnike u tri gru pe, koje su nazvane egrti-poetnici, Kolege-zanatlije i Majstori-zi dari 3. Za svaku grupu odredio je lozinke i znakove po kojima su njihove osobite odlike mogle biti brzo utvrene. Mada su svi bili kla sifikovani prema svojim zaslugama, neki su bili nezadovoljni, jer e leli su uzvieniji poloaj no to su bili sposobni da ostvare. Konano su tri Kolege-zanatlije, odvaniji od svojih drugova, odluili da si lom nateraju Hirama da im otkrije lozinku majstorskog stepena. Poto su znali da Hiram svakog dana u podne odlazi da se moli u sanctum sanctorum, te hulje ija su imena Jubela, Jubelo i Jubelum name stie mu zasedu, po jedan na svakim od glavnih vrata hrama. Hiram, koji se upravo spremao da napusti hram na juna vrata, iznenada se suoi sa Jubelom, naoruanim dvadesetetveroinnim estarom. Na kon to je Hiram odbio da mu otkrije Majstorsku Re, lupe ga je udario estarom u grlo, a ranjeni Majstor je pourio na zapadna vra ta, gde ga je sa istim zahtevom saekao Jubelo, naoruan vinklom.
2 3
Daniel Edgar Sickels (18151902) istaknuti ameriki mason, autor vie knjiga o slobodnom zidarstvu. Tri prva masonska stepena uenik, pomonik i majstor. (prim. prev.)
314
Legenda o Hiramu
Hiram opet nije dao odgovor, a drugi napada ga je udario vinklom u grudi. Hiram se tada otetura na istona vrata, samo da bi se tamo susreo sa Jubelumom, naoruanim maljem. Kada je Hiram i njemu odbio da saopti Majstorsku Re, Jubelum je udario Majstora ma ljem izmeu oiju i Hiram je pao mrtav.
MASONSKA KECELJA SA SIMBOLIKIM SLIKAMA Sa rane, runo tampane, masonske kecelje
Mada mistini simboli zam slobodnog zidarstva odreuje da kecelja tre ba da bude jednostavan kvadrat od bele jagnje e koe sa odgovaraju im preklopom, masonske kecelje su esto ukraene udnim i upeatljivim slikama. Albert Pajk pie: Kada se nosi svila, pamuk ili lan, simbolizam je izgubljen. Isto je i sa svakim odevnim predmetom koji je umrljan, isflekan, ili skrnavi belu povrinu ornamentima, slikama, ili bojom bilo koje vrste. (Videti Simbolizam)
315
TAJNA UENJA SVIH EPOHA Marsu, drevnoj ravni kosmike energije, atlantianski i haldejski zvezdoat ci dodeljivali su Arijes kao dnevni presto, a Skorpio kao noni presto. Oni koji se inicijacijom nisu uzdigli do duhovnog ivota opisivani su kao mrtvi od ujeda korpije, jer oni lutaju kroz nonu stranu boanske moi. Kroz mi steriju Pashalnog Jagnjeta, ili pronalaenje Zlatnog Runa, te due se uzdiu u konstruktivnu dnevnu Mo Marsa u Arijesu to je simbol Stvoritelja. Kada se nosi preko delova vezanih za ivotinjske strasti, ista jagnjea koa oznaava regeneraciju stvaralakih sila i njihovo posveenje sluenju Boan stvu. Veliina kecelje, bez preklopa, predstavlja simbol spasenja, jer Misterije objavljuju da ona mora imati 144 kvadratna ina. Kecelja prikazana na slici sadri bogat simbolizam: konicu, simbol same ma sonske loe, pahtlu, malj i tablu na nogarima; grube i istesane kamene kocke; piramide i libanske bregove, stubove, Hram i pod u obliku ahovske table, i blista vu zvezdu i zanatska orua. Centar kecelje zauzimaju estar i vinkl, koji pred stavljaju Makrokosmos i mikrokosmos, kao i naizmenino crno-bela zmi ja astralne svetlosti. Nie je bagremova grana sa sedam granica, koja ozna ava ivotne Cen tre vieg i nieg oveka. Lobanja i ukrtene kosti su stalni podsetnik na to da se duhovna priroda oslobaa tek nakon filozofske smrti o vekove ulne linosti.
Ubice su Hiramovo telo pokopale na vrhu brda Morija i na grobu posadile mladicu bagrema. Potom su krenuli da se ukrcaju za Eti opiju, pokuavajui da izbegnu kaznu za svoj zloin, ali je luka bila zatvorena. Konano su sva trojica uhvaeni i, nakon to su priznali krivicu, pogubljeni, kao to su u zasluili. Kralj Solomon tada posla u potragu tri grupe i jedna od njih pronala je sve grob obeleen ve no zelenim izdankom. Poto egrti-poetnici i Kolege-zanatlije nisu uspeli da vaskrsnu svoga Majstora iz mrtvih, na kraju ga je Majstor Mason uzdigao snanim zahvatom Lavlje Pande. Za iniciranog Graditelja ime Hiram Abif znai: Moj Otac, Univer zalni Duh, jedan u sutini, trostruk u pojavi. Stoga je ubijeni Majstor neka vrsta Kosmikog Muenika razapeti Duh Dobra, umirui bog ije Misterije se slave irom sveta. U Rukopisima dr Sigismun da Bakstroma, iniciranog rozenkrojcera, pojavljuje se sledei odlomak iz fon Velinga4 koji govori o istinskoj filozofskoj prirodi masonskog Hirama:
4
Georg fon Veling (Georg von Welling, 16521727) bavarski alhemijski i teoloki pisac, poznat po svom delu iz 1719. godine, Opus mago-cabali sticum, objavljenom pod pseudonimom Gregorije Anglus Salvigt (Grego rius Anglus Sallwigt). (Nap. prev.)
316
Legenda o Hiramu
Originalna re , CHiram, u korenu se sastoji od tri sugla snika i , tj. Het, Re i Mem. (1) , Het, oznaava Hamah (Chamah), Sunevu svetlost, tj. Univerzalnu, nevidljivu, hladnu vatru Prirode koju je privuklo Sunce, manifestovano kroz svetlost i poslato nama i svim planetarnim telima koja pripadaju solarnom sistemu. (2) , Re, oznaava Ruah, tj. Duh, vazduh, vetar, kao prevozno sredstvo koje prenosi prikuplja svetlost u brojnim ari tima u kojima su solarni zraci svetlosti pokrenuti krunim pokre tima i manifestovani u Toploti i plamteoj Vatri. (3) , ili Mem, oznaava Majim, vodu, vlagu, ili pre majku vode, odnosno Koren sku Vlanost, ili odreenu vrstu kondenzovanog vazduha. To troje predstavljaju Univerzalni Agens, ili poar Prirode u jednoj rei, , CHiram, ne Hiram.
Albert Pajk pominje nekoliko oblika imena Hiram: Khirm, Khurm i Khur-om, pri emu se ovo poslednje zavrava svetim hinduskim je dnoslonim OM, koje se takoe moe izvaditi i iz imena trojice ubica. Pajk dalje povezuje tri hulje sa trijadom zvezda u sazveu Libra i skree panju na injenicu da se haldejski bog Bal koga su Jevreji preobrazili u demona pojavljuje u imenu svakog od ubica, Jubela, Jubeloa i Jubeluma. Da bi se protumaila legenda o Hiramu moraju se poznavati i pitagorejski i kabalistiki sistem brojeva i slo va, kao i filozofski i astronomski ciklusi Egipana, Haldejaca i bra mina. Uzmimo, na primer, broj 33. Prvi Solomonov hram stajao je trideset i tri godine u svom netaknutom sjaju. Po isteku tog vremena, opljakao ga je egipatski kralj iak i na kraju ga je (588. g.p.n.e) potpuno unitio Nabukodonosor, a narod Jerusalima odveden je u rop stvo u Vavilon. (Videti Optu istoriju slobodnog zidarstva, Roberta Me koja.) Takoe je i kralj David vladao trideset i tri godine u Jerusalimu, masonski red podeljen je na trideset tri simbolika stepena, postoji trideset tri segmenta u ljudskom kimenom stubu, a Isus je bio raza pet u trideset i treoj godini ivota. Napori uloeni u otkrivanje porekla legende o Hiramu pokazuju da, mada je ta legenda u svom sadanjem obliku relativno savreme na, njeni temeljni principi seu unazad do najudaljenije davnine. Sa vremeni masonski uenjaci generalno priznaju da je pria o Hiramo vom muenitvu zasnovana na egipatskim obredima posveenim Ozirisu, ija smrt i vaskrsenje figurativno prikazuju duhovnu smrt oveka i njegovo ponovno roenje kroz inicijaciju u Misterije. Hi ram 317
se, takoe, identifikuje i sa Hermesom, kroz natpis na Smaragd noj Plo i. Iz ove veze oigledno je da se Hiram smatra za prototip ovean stva; u stvari, on je Platonova Ideja (arhetip) oveka. Kao to je Adam nakon pada simbolizovao Ideju ljudske iskvarenosti, tako Hiram svo jim vaskrsenjem simbolizuje Ideja ljudske regeneracije. ak de Mole5, poslednji Veliki Majstor Vitezova Templara, spa ljen je 19. marta 1314. godine na lomai podignutoj na onom mestu na ostrvcu u Seni, u Parizu, gde je kasnije podignut kip kralju Anri ju IV. [Videti Indijske religije (The Indian Religions), Hargrejva De ningsa.] Denings pie:
U nekim izvetajima o spaljivanju kao predanje se spominje da je Mole, pre no to je izdahnuo, prokleo Klementa, papu koji je doneo bulu o ukidanju reda i osudio Velikog Majstora na lomau, da se u roku od etrdeset dana pojavi pred Vrhovnim Venim sudi jom, i Filipa [kralja] na isti uasan sud u roku od godinu dana. Oba predvianja su se ostvarila.
Blizak odnos izmeu masonerije i originalnih vitezova templara prouzrokovao je da pria o Hiramu bude povezana sa muenitvom aka de Molea. Prema ovom tumaenju, tri nitkova koji su okrutno ubili svoga Majstora na vratima hrama jer je odbio da im otkrije taj ne svog reda, predstavljaju Papu, kralja i delate. De Mole je umro tvrdei da je nevin i odbijajui da otkrije filozofsku i magijsku ar kanu templara. Oni koji su nastojali da identifikuju Hirama sa ubijenim kraljem arlsom I smatrali su da je legendu o Hiramu za tu namenu smislio Elija Amol6, mistiki filozof, koji je verovatno bio lan Rozenkroj
5
Jacques de Molay (c. 12445/1249501314) dvadeset trei i slubeno poslednji Veliki majstor Reda siromanih vitezova Hrista i Solomonovog hrama (Pauvres Chevaliers du Christ et du Temple de Salomon), odnosno Templarskog Reda, najuveniji templar, koji je predvodio red od otprilike 1929. godine do njegovog ukidanja. Kao datum Moleovog pogubljenja savremene enciklopedije navode 18. mart 1314. godine, dok kod Menlija Hola stoji 19. mart. (Nap. prev.) Elias Ashmole (16171692) uveni engleski antikvar, politiar, oficir, as trolog i prouavalac alhemije. Podravao je rojalistiku strani tokom engle skog civilnog rata. Bio je rani mason, ali su podaci o njegovom poloaju i ulozi u redu nepoznati. Tokom ivota bio je strastan kolekcionar retkih i
318
Cvee, biljke, plodovi i drvee
CULTUS ARBORUM 6
Oboavanje drvea kao zastupnika Boanstva bilo je uestalo u ce lom antikom svetu. Hramovi su esto graeni u srcu svetih lugova, a none ceremonije odravane su pod irokim kronjama velikog dr vea, fantastino ukraenog i ovenanog u ast njihovih boanstava zatitnika. U mnogo sluajeva verovalo se da samo drvee poseduju atribute boanske moi i inteligencije i zbog toga su se molioci e sto obraali njima. Lepota, dostojanstvo, masivnost i vrstina hra stova, brestova i kedrova dovela je do toga da budu usvojeni kao simboli moi, celovitost, trajnost, muevnosti i boanske zatite. Nekoliko antikih naroda posebno Hindusi i Skandinavci sma tralo je Makrokosmos, ili Veliki Univerzum, za boansko drvo koje raste iz jednog semena posejanog u prostoru. Grci, Persijanci, Hal dejci i Japanci imali su legende koje opisuju osovinsko drvo ili tr sku na kojem se vrti zemlja. Kapila7 izjavljuje da je svemir veno drvo, Brama, koje raste iz neprimetnog i nematerijalnog semena ma terijalne monade. Srednjovekovni kabalisti su kreaciju predstavljali kao drvo ije korenje je u stvarnosti duha, dok su njegove grane u iluziji opipljivog postojanja. Sefirotsko drvo kabale je stoga obrnu to, pa mu je korenje na nebu, a grane na zemlji. Madam Blavacka primeuje da je Velika piramida smatrana simbolom ovoga inverti ranog drveta, sa svojim korenom na vrhu piramide i svojim granama koje se razilaze u etiri toka prema osnovi. Skandinavsko svetsko drvo, Igdrasil (Yggdrasil), podrava na svo jim granama devet sfera ili svetova, koje su Egipani simbolizovali sa devet pranika biljke persea ili avokada. Svi su oni zatvoreni unu tar misteriozne desete sfere ili kosmikog jajeta nedefinisane Nule Misterija. Jevrejsko kabalistiko drvo takoe se sastoji od devet gra na, ili svetova, koji emaniraju iz Prvog Uzroka ili Krune, koja okru
6 7
Lat. gajenje, uzgajanje drvea, ali i kult, oboavanje drvea. (Nap. prev.) Kapila (hindi. ) vedski mudrac kojem se pripisuje da je jedan od osnivaa Samkhja filozofske kole. Tradicionalni hinduistiki izvori ga opisuju kao potomka Manua, Braminog unuka i Vinuovog avatara, Bha gavad Gita prikazuje Kapilu kao joginskog pustinjaka sa visoko razvi jenim sidisom, ili duhovnim moima. (Nap. prev.)
397
uje svoje emanacije kao to ljuska okruuje jaje. Jedan izvor ivota i beskrajna raznolikost njegovih izraza imaju savrenu analogiju u strukturi drveta. Stablo predstavlja jedinstveno poreklo svih raznoli kosti; korenje, duboko usaeno u tamnu zemlju, simbol je boanske hrane, a mnotvo grana to se ire od centralnog stabla predstavlja beskonanost univerzalnog delovanja zavisnog od jednog uzroka.
DRVO VITEZOVA OKRUGLOG STOLA
Ovaj izuzetan primer upotre be dr veta u simbolizmu je iz Chateau de Pierrefonds u ma lom gradu Pijer fondu, u sever noj Francuskoj. Osam bonih grana zavrava se konven cio nalnim kupolikim cvetovima, a iz svakog od njih uzdie se telo vi teza koji u ruci nosi tra ku sa svojim imenom. Sredi nje stablo je nadvi eno veim cvetom, iz kojeg se po javljuje telo samog kralja Artura. Dr vo je omiljeni motiv u heraldi ci. Stablo sa svojim mnotvom grana prouzrokovalo je da se drvo esto koristi u dijagram skim prikazima porodinih li nija, a iz te prakse na stao je obiaj da se takve tabele na zivaju porodina stabla.
Drvo je isto tako bilo prihvaeno i kao simbol Mikrokosmosa, to jest, oveka. Prema ezoterijskoj doktrini, ovek prvo postoji poten cijalno unutar tela svetskog drveta, a kasnije na njegovim granama 398
CEREMONIJALNA MAGIJA I AROBNJATVO
Egipatska crna magija Doktor Johanes Faustus Mefi mo stofel iz Grimoara Prizivanje duhova Paktovi sa de nima Simbolika pentagrama
Ceremonijalna magija je drevno umee prizivanja i kontrolisanja duhova pomou naune primene odreenih formula. Mag, obuen u posveenu odoru i sa tapom na kojem su upisane hijeroglifske fi gure, mogao je, posredstvom moi sadrane u pojedinim reima i simbolima, da kontrolie nevidljive stanovnike elemenata i astralnog sveta. Mada razvijena ceremonijalna magija antike nije bila nuno zla, iz njenog izopaenja razvilo se nekoliko lanih kola arobnja tva, ili crna magija. Egipat, veliki centar uenja i mesto nastanka mnogih umea i na uka, predstavljao je idealno okruenje za transcendentalno eksperi mentisanje. Tu su crni magovi Atlantide nastavili da vebaju svoje nadljudske moi sve dok nisu potpuno potkopali i iskvarili moral pri mitivnih Misterija. Uspostavljanjem sakerdotalne kaste, uzurpirali su poziciju koju su ranije zauzimali inicijati i ugrabili uzde duhovne vla sti. Tako je crna magija diktirala dravnu religiju i, zahtevajui potpun i neoklevajui pristanak na dogmu koju je formulisalo sve tenstvo, paralizovala intelektualne i duhovne aktivnosti pojedinaca. Faraon je postao marioneta u rukama Skerletnog Vea odbora ar himagova ko je je svetenstvo uzdiglo na vlast. Ti arobnjaci su zatim poeli sistematsko unitavanje svih klju eva drevnih mudrosti, tako da niko ne bi mogao imati pristup zna nju neohodnom za dostizanje zvanja adepta, bez da prethodno ne 429
postane pripadnik njihovog reda. Osakatili su rituale Misterija, ma da su izjavljivali da ih uvaju, tako da neofit, ak i kada bi proao kroz predviene stupnjeve inicijacije, nije mogao osigurati znanje na koje je imao pravo. Podsticanjem oboavanja slika, koje su u po etku mudri podigli iskljuivo kao simbole za prouavanje i medi taciju, uvedeno je idolopoklonstvo. Amblemima i figurama Misterija data su lana tumaenja, a razraene teologije su stvorene kako bi zbunile umove privrenika. Mase, liene svog roenjem dobijenog prava na razumevanje, puzale su u neznanju i konano postale bedni robovi duhovnih samozvanaca. Prevladao je opte praznoverje, a crni magovi su potpuno dominirali u nacionalnim pitanjima; rezultat to ga je da oveanstvo jo uvek pati zbog krivotvorina svetenstava Atlantide i Egipta. Potpuno uvereni da je njihovi Spisi odobravaju, brojni srednjove kovni kabalisti posvetili su svoje ivote praktikovanju ceremonijalne magije. Transcendentalizam kabalista zasnovan je na drevnoj magi noj formuli kralja Solomona, koga su Jevreji dugo smatrali prin cem ceremonijalnih magova. Meu srednjovekovnim kabalistima bio je veliki broj crnih ma gova koji su zastranili iz plemenitog koncepta Sefer Jecire i upleli se u demonizam i vetiarstvo. Teili su da maginim ogledalima, po sveenim bodeim i krugovim rairenim oko eksera sanduka zame ne ivljenje onog estitog ivota koji, bez pomoi komplikovanih rituala ili podzemnih kreatura, uspeno dovodi oveka u stanje istin skog individualnog dovrenja. Oni koji su nastojali da kontroliu elementarne duhove ceremo nijalnom magijom inili su to u velikoj meri s nadom da e iz ne vidljivih svetova osigurati ili retka znanja ili natprirodne moi. Mali crveni demon Napoleona Bonaparte i sramotne proroanske glave Mediija su primeri katastrofalnih rezultata nastalih od dozvoljava nja elementarnim biima da diktiraju tok ljudskih postupaka. Mada se ini da je Sokratov ueni i boanski demon bio izuzetak, zapravo je dokazano da intelektualni i moralni status maga veoma utie na vrstu elementala kojeg je sposoban da prizove. Ali, ak i Sokratov demon napustio je filozof kada je donesena smrtna kazna. Transcendentalizam i svi oblici fenomenalistike magije samo su slepe ulice izdanci atlantianskog arobnjatva, a oni koji napu taju pravu stazu filozofije kako bi njima lutali gotovo uvek bivaju 430
Ceremonijalna magija i arobnjatvo
rtve svoje nepromiljenosti. ovek, nesposoban da kontrolie sop stvene apetite, nije dorastao zadatku upravljanja vatrenim i olujnim elementarnim duhovima. Mnogi magovi su izgubili ivote zbog otvaranja puta kojim su submundana bia mogla postati aktivni uesnici u njihovim poslo vima. ta je Elifas Levi oekivao da e ostvariti kada je prizvao duh Apolonija iz Tijane? Da li je zadovoljenje znatielje dovoljan mo tiv da opravda posveivanje itavog ivota opasnoj i neprofitabilnoj po teri? Ako je ivi Apolonije odbio da otkrije svoje tajne profani ma, postoji li ikakva verovatnoa da bi ih on nakon smrti otkrio ne kom znatieljniku? Sam Levi nije se usudio da tvrdi kako je sablast koja mu se prikazala uistinu bila veliki filozof, jer je Levi isuvie do bro poznavao skladnost elemenata da bi utelovljavao one koji su pre li. Veina savremenih medijumskih prikaza samo su elementarna stvo renja zamaskirana u telima sastavljenim od misaone supstance koju im je dobavila upravo osoba eljna da vidi privienja bestele snih bia.
TEORIJA I PRAKSA CRNE MAGIJE

Neto uvida u zapetljanu teoriju i praksu ceremonijalne magije moe se izvesti iz kratkog razmatranja njenih temeljnih premisa. Prvo Vidljivi univerzum ima nevidljivog dvojnika, vie nivoe koji su naseljeni dobrim i lepim duhovima; nii nivoi, tamni i zlo slutni, prebivalita su zlih duhova i demona koje predvodi Pali An eo i njegovih deset Knezova. Drugo Tajnim procesima ceremonijalne magije mogue je kon taktirati ta nevidljiva stvorenja i dobiti njihovu pomo u nekim ljud skim poduhvatima. Dobri duhovi rado pomau vredne poduhvate, dok zli duhovi slue samo one koji ive da bi izopaili i unitili. Tree Mogue je nainiti ugovore s duhovima, ime mag na odreeno vreme postaje gospodar elementarnog bia. etvrto Istinska crna magija se izvodi uz pomo demonskog duha, koji slui arobnjaka tokom njegovog zemaljskog ivota, s tim da e mag nakon smrti postati sluga svog demona. Zbog tog e crni 431
arobnjak ii u nezamislive krajnosti samo da produi svoj fiziki ivot, jer za njega iza groba nema niega. Najopasniji oblik crne magije je nauno izvitoperivanje okultnih moi radi zadovoljenja linih elja. Njegov manje sloen i univer zalniji oblik je ljudska sebinost, jer je sebinost temeljni uzrok sveg svetskog zla. ovek e zameniti svoju venu duu za privremene moi, a kroz vekove se razvio misteriozni proces koji mu zaista omo guava da obavi tu razmenu. Crno umee u svojim raznim ogranci ma obuhvata gotovo sve oblike ceremonijalne magije, nekromantiju, aranje, arobnjatvo i vampirizam. Pod istim optim naslovom ta koe su obuhvaeni i mesmerizam i hipnotizam, osim kada se koriste iskljuivo u medicinske svrhe, pa ak i tada postoji element rizika za sve koji su ukljueni.
BAFOMET, JARAC IZ MENDESA Iz Levi, Transcendental Magic
Praksa magije bele ili crne za visi od sposobnosti adepta da kon trolie univerzalnu ivotnu si lu onu koju Elifas Levi naziva veliki magijski agens ili astralna svetlost. Manipulisanjem tom flu idnom esen c ijom proizvode se fenomeni tran scendentalizma. Po znati her mafroditski Mendesov jarac bio je sloeno stvorenje for mulisano da simbolizuje tu astral nu svetlost. Identian je Bafometu, mistinom panteosu onih uenika ceremoni jalne magije, Templara, koji su ga verovatno dobili od Ara bljana.
Iako se ini da je srednjovekovni demonizam nestao, postoji mno tvo dokaza da je u mnogim oblicima savremene misli naroito 432
Ceremonijalna magija i arobnjatvo
takozvane psihologije prosperiteta, metafizike graenja snage vo lje i sistema vetine trgovanja pod visokim pritiskom crna ma gija samo prola kroz metamorfozu i, mada joj je ime promenjeno, pri roda joj je ostala ista. Poznati srednjovekovni mag bio je dr Johanes Faustus1, obino poznat kao dr Faust. Prouavanje magijskih spisa omoguilo mu je da vee u svoju slubu elementala koji ga je sluio mnogo godi na u razliitim svojstvima. Postoje neobine legende o maginim moi ma koje je posedovao dr Faust. Jednom prilikom filozof je, oigle dno raspoloen za igru, prebacio plat preko gomile jaja u korpi pijaar ke i naveo ih da se odmah izlegu. Drugom prilikom, poto je pao sa palube malog broda, podignut je i vraen u lau, a odea mu je i da lje bila suva. Ali, poput gotovo svih drugih ma gova, dr Faust je na kraju stigao do propasti; pronaen je jednog jutra s noem u le ima i ustaljeno je uverenje da ga je ubio njegov duh familijar. Iako se Ge teov dr Faust obino smatra samo izmilje nim likom, taj stari mag zaista je iveo u esnaestom veku. Dr Fa ust je napisao knjigu sa opi sima svojih iskustava s duhovima, a njen deo je dat u nastav ku. (Dr Faust ne sme se brkati sa Johanom Fus tom2, tamparom.)
1
Dr Johan Georg Faust (nem. Johann Georg Faust, lat. Johannes Faustus, 1480 c. 1540) nemaki renesansni putujui alhemiar, astrolog i mag. Istorijski Faust je obavijen velom tajne. Mali broj podataka koji su nepo uzdani i protivreni oteavaju rekonstrukciju njegove biografije. Roen je verovatno u Knitlingenu, proveo je nemiran i skitniki ivot, a pred stav ljao se kao lekar, astronom, nekromant, arobnjak vian itanju sud bine iz dlana, vazduha i vatre. Tvrdio je da zna napamet dela Platona i Aristotela. Umro je, verovatno nasilnom smru, oko 1540. godine u bli zini Frajburga. U godinama posle Faustove smrti u prie o njemu unet je motiv saveza sa avolom i dve decenije kasnije su o njemu i tom savezu narodom ve kru ile legende. Pria o njegovom ivotu posebno je kul minirala u delu engle skog lirskog i dramskog pesnika Kristofera Marloa (Christopher Marlowe, 15641593), Tragina istorija doktora Faustu sa (The Tragical History of Doctor Faustus) (1604), i Geteovom Faustu (1808). (Nap. prev.) Johann Fust (c. 14001466) rani nemaki tampar iz Majnca. Poto je dr Faust veoma rano postao mitski lik i literarni junak, ve u XVII veku se po javila sumnja da je ikada postojao istorijski Faust, a legendarni lik je esto poistoveivan sa tamparem Fustom. (Nap. prev.)
433
ELEMENTI I NJIHOVI STANOVNICI
Paracelzusova teorija o submundnima1 Redovi elementarnih bia Gnomovi, undine, salamanderi i silfi Demonologija Inkub i sukuba Vampirizam
Najiscrpnijim i najlucidnijim izlaganjem o okultnoj pneumato logiji (grani filozofije koja se bavi duhovnim supstancama), koje je jo uvek sauvano, oveanstvo je zaduio Filip Aureolus Paracel zus (Teo frast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus Para celsus (Theophrastus Bombastus von Hohenheim)], princ alhemiara i hermetikih filozofa i istinski posednik Kraljevske Tajne (Kamena mudraca i Eliksira ivota). Paracelsus je verovao da se svaki od e tiri glavna ele menta za koje su drevni znali (zemlja, vatra, vazduh i voda) sastoji od suptilnog, gasovitog principa i zgusnute telesne supstance. Vazduh je, dakle, po prirodi dvojak opipljiva atmosfera i neopipljivi, isparljivi supstrat koji se moe nazvati duhovni vazduh. Vatra je vidljiva i nevidljiva, primetna i neprimetna duhovna, eterina va tra manifestuje se kroz materijalni, supstancijalni plamen. Nastavlja jui dalje analogiju, voda se sastoji od guste tekuine i potencijalne esencije fluidne prirode. Zemlja isto tako ima dva osnovna dela donji, koji je stalan, zemljan, nepokretan; vii, razreen, pokretan i virtualan. Opti pojam elementi primenjen je na nie, ili fizike faze ova etiri osnovna naela, a naziv elementarne esencije na njihova odgovarajua nevidljiva, duhovna ustrojstva. Minerali, biljke, ivotinje
1
Paracelzusov termin Paracelzus bia koja nastanjuju elemente naziva submundni, ili elementli, odnosno elementri. Sama re submundano zna i podzemno, od lat. sub ispod, nie, i mundus zemlja, svet, svemir, nebo, odnosno, mundnus zemaljski, svetovni. (Nap. prev.)
446
Elementi i njihovi stanovnici
i ljudi ive u svetu sastavljenom od zgusnute strane ova etiri ele menta i od njihovih raznih kombinacija stvaraju svoje ive organizme. tu Henri Dramond 2, u svom delu Prirodni zakon u duhovnom sve (Natural Law in the Spiritual World), opisuje ovaj proces na sle dei nain:
Ako analiziramo onu materijalnu taku u kojoj poinje sav i vot, nai emo da se ona sastoji od jasne supstance bez strukture, nalik na ele, koja podsea na albumen, odnosno belance. Sainje na je od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Njeno ime je pro toplazma. I to nije samo strukturna jedinica u kojoj sva iva tela poinju ivot, ve i ona u kojoj se kasnije nadograuju. Protopla zma, rekao je Haksli, prosta ili s jezgrom, formalni je temelj sveg ivota. To je Grnareva glina.
Element voda drevnih filozofa metamorfoziran je u vodonik savremene nauke, vazduh je postao kiseonik, vatra azot, zemlja ugljenik. Upravo kao to je vidljiva Priroda naseljena beskonanim brojem ivih bia, tako je, prema Paracelzusu, i nevidljivi, duhovni dvojnik vidljive Prirode (sastavljen od razreenih naela vidljivih elemenata) nastanjen mnotvom naroitih bia, kojima je on dao ime elementali, a koji su kasnije nazvani duhovi Prirode. Paracelsus je podelio te na rode elemenata u etiri razliite grupe koje je nazvao gnomi, undine, silfi i salamanderi. On je uio da su oni zaista ivi entiteti, oblikom veoma slini ljudima, i da nastanjuju svoje svetove, nepoznate o veku, jer njegova nerazvijena ula nisu sposobna da funkcioniu van granica zgusnutih elemenata. Civilizacije Grke, Rima, Egipta, Kine i Indije verovale su u sa ti re, duhove i gobline kao u neto to se podrazumeva. Naselili su more sirenama, reke i izvore nimfama, vazduh vilama, vatru larima i penatima, a zemlju faunima, drijadama i hamadrijadama. Tim du hovima Prirode ukazivano je najvie potovanje i prinoene su im prigodne rtve. Povremeno, kao posledica atmosferskih uslova ili na roite oset ljivosti posveenika, postajali su vidljivi. Mnogi autori su o njima pisali
2
Henry Drummond (18511897) kotski evangelist, teoloki pisac, predava, istraiva i geolog. Delo Natural Law in the Spiritual World (1883) je rasprava u kojoj je nauni princip kontinuiteta proiren iz fizikog i na duhovni svet. (Nap. prev.)
447
na nain koji ukazuje da su zaista videli te stanovnike finijih sfera Prirode. Vie autoriteta je miljenja da su mnogi od bo gova koje su potovali pagani bili elementali, jer se za neke od tih nevidljivih verovalo da su po stasu iznad svih i da se izvanredno po naaju. Grci su nekim od tih elementala dali ime dmon, posebno onima iz viih redova, i klanjali im se. Verovatno najpoznatiji od tih demona je tajanstveni duh koji je upuivao Sokrata, o kojem je veliki filozof govorio najviim reima. Oni koji su puno prouavali nevidljivo us trojstvo oveka shvatili su da, zapravo, Sokratov dmon i aneo Ja koba Bemea sasvim verovatno nisu bili elementali, ve natkriljujue boanske prirode samih tih filozofa. U svojim belekama za Apulej o Sokratovom bogu3, Tomas Tejlor kae:
Poto je Sokratov demon, dakle, bez sumnje pripadao najviem redu, to se moe zakljuiti na osnovu intelektualne superiornosti Sokrata u odnosu na veinu drugih ljudi, Apulej je u pravu kada tog demona naziva Bog. A da je Sokratov demon zaista bio boanski, vidi se iz iskaza samog Sokrata u Prvom Alkibijadu, jer tokom tog dijaloga on jasno kae: Dugo sam smatrao da me Bog nije kao sa da uputio da se uputam u razgovor sa vama. A u Odbrani on najnedvosmislenije pokazuje da je tom demonu dodeljena boanska transcendentnost, shvaena kao rang u redu demona.
Ideja nekada aktuelna, da su nevidljivi elementi, koji okruuju i proimaju zemlju, nastanjeni ivim, inteligentnim biima, moe se initi smenom prozainom umu dananjice. Tu doktrinu, meutim, prihvatali su neki od najveih intelekta sveta. Silfi Faciusa Kardina4, milanskog filozofa, salamander kojeg je video Benvenuto elini,
3
Apuleius on the God of Socrates je naslov pod kojim je izaao (1822) klasian prevod Tomasa Tejlora Apulejevog dela O Sokratovom bogu (De Deo Socratis). (Nap. prev.) Facius Cardin je Holova transkripcija imena Facija Kardana (Fazio Cardano, 14441524), italijanskog pravnika i matematiara, oca irolama Karda na (Girolamo Cardano, 15011576), italijanskog renesansnog matematiara, fiziara, astrologa i kockara. Facije Kardano bio je temeljit prouavalac per spektive, prijatelj Leonarda da Vinija i profesor na Univerzitetu u Paviji, posveen hermetikoj nauci i svetu okultnog. Za Kardana se govorilo da je uvek bio u drutvu duha familijara sa kojim je razgovarao. (Nap. prev.)
448
Elementi i njihovi stanovnici
pan sv. Antuna i le petit homme rouge (mali crveni oveuljak, ili gnom) Napoleona Bonaparte, nali su svoje mesto na stranicama istorije. U knjievnosti je takoe ovekoveen koncept duhova Prirode. Ne stani Puk iz ekspirovog Sna letnje noi, elementali iz rozenkrojcerske pesme Silovanje uvojka (The Rape of the Lock), Aleksandra Poupa, tajanstvena stvorenja iz Zanonija (Zanoni), lorda Litona, besmrtna Zvonica Dejmsa Barija5 i uveni duhovi koje je Rip Van Vinkl6 susreo u Ketskil Planinama, likovi su poznati studentima knji evnosti. Folklor i mitologija svih naroda obiluju legendama o tim misterioznim malim likovima koji opsedaju stare dvorce, uvaju bla go u dubinama zemlje i grade svoje domove pod okriljem otrovnih peurki. Vile su radost detinjstva i veina dece ih se nerado odrie. Ne tako davno, najvei umova sveta verovali su da vile postoje, a jo uvek je otvoreno pitanje da li su Platon, Sokrat i Jamblih bili u pravu kada su javno priznali njihovu realnost. Kada opisuje supstance koje ine tela elementala, Paracelzus ma teriju tela deli u dve vrste, pri emu je prva ono telo koje smo svi na sledili kroz Adama. To je vidljivo, opipljivo telo. Druga vrsta je telo koje ne vodi poreklo od Adama i, poto je razreenije, nije podlono ogranienjima prvog. Tela elementala su sastavljena od te nadsup stancijalne telesne materije. Paracelzus je izjavio da izmeu tela lju di i tela duhova Prirode postoji toliko mnogo razlika kao to postoji izmeu materije i duha. On dodaje:
Ipak, elementali nisu duhovi, jer oni imaju meso, krv i kosti, oni ive i ire potomstvo, oni jedu i razgovaraju, dejstvuju i spa vaju, itd, te ih stoga nije ispravno nazivati duhovi. Oni su bia koja za uzimaju mesto izmeu ljudi i duhova, slina i ljudima i duhovima, po svojoj organizaciji i obliku nalik mukarcima i ena ma, a po brzi ni svog kretanja nalik duhovima. (Philosophia Occulta, prevod Franca Hartmana)
5
Dejms Metju Bari (James Matthew Barrie, 18601937) kotski romanopisac i dramatiar; Zvonica (Tinker Bell) je lik iz njegovog najpoznatijeg dela, Petar Pan. (Nap. prev.) Rip Van Winkle je glavni junak istoimene kratke prie amerikog pisca, eseji ste, biografa i istoriara, Voingtona Irvinga (Washington Irving, 17831859). (Nap. prev.)
449
HERMETIKA FARMAKOLOGIJA, HEMIJA I TERAPEUTIKA
Paracelzusovi metodi lijeenja Palingeneza 1 Hermetike teorije o uzroku bolesti Lekovita svojstva trava Upotreba droga u Misterijama Sekta Asasina
Umee isceljivanja je izvorno jedna od tajnih nauka svetenstva, a misterija njenog porekla zaklonjena je istim velom koji skriva nasta nak verskih uverenja. Sve vie oblike znanja prvobitno su posedo vale svetenike kaste. Hram je bio kolevka civilizacije. Svetenici su, ostvarujui svoje boanske prerogative, pravili i sprovodili za kone; imenovali su vladare i kontrolisali ih; sluili su potrebama i vih, a usmeravali sudbine mrtvih. Svetenstvo je imalo monopol nad svim ograncima uenja i u svoje redove je primalo samo one koji su bili intelektualno i moralno kvalifikovani da nastave njihov arka num. O tome govori sledei citat iz Platonovog dijaloga Dravnik:
(...) u Egiptu, sam kralj ne sme da vlada osim ako nema svete nika ovlaenja, a ako pripada nekoj drugoj klasi i silom je zau zeo presto, mora se prikljuiti svetenstvu.
Kandidati koje su teili lanstvu u religijskim redovima podvrga vani su tekim testovima kako bi dokazali svoju vrednost. Ta isku enja su nazivana inicijacije. One koji bi ih uspeno proli, svetenici
1
Palingeneza (gr. plin opet, ponovo, gnesis roenje, postanak) ponovo raanje, preporod, obnova; moralni preporod oveka; ponavljanje (ili: nasleivanje) osobina predaka; vaskrsenje mrtvih na dan stranog su da; preporod vernika krtenjem. (Nap. prev.)
466
Hermetika farmakologija, hemija i terapeutika
su pozdravljali kao brau i bili su upuivani u tajna uenja. Meu drevnima, filozofija, nauka i religija nikada nisu uzimane u obzir od vojeno: svaka je smatrana sastavnim delom celine. Filo zofija je bila nauna i religijska, nauka je bila filozofska i religijska, religija je bi la filozofska i nauna. Savrena mudrost smatrana je ne dostinom osim ako nije bila rezultat usklaivanja sva tri od ovih iz raza duev nog i moralnog delovanja. Dok moderni lekari proglaavaju Hipokrat za oca medicine, drev ni terapeutici osnivanje umea isceljivanja pripisivali su besmrtnom Hermesu. Kliment Aleksandrijski je u opisu knjiga za koje se podra zumevalo da su iz pera Hermesa podelio svete spise u est optih kla sifikacija, od kojih je jedna, Pastoforus, bila posveena medicinskoj nauci. Smaragdina, ili Smaragdna tabla, pronaena u dolini Ebrona i generalno pripisana Hermesu, zapravo je hemijska formula visokog, tajnog reda. Hipokrat, uveni grki lekar, izdvojio je tokom petog veka pre Hrista umee isceljivanja od drugih nauka hrama i time uspostavio presedan odvojenosti. Jedna od posledica je dananji, iroko raspro stranjen, potpun nauni materijalizam. Drevni su shvatali meuza visnost nauka. Modernisti ne shvataju i, kao rezultat toga, nepotpuni sistemi uenja pokuavaju da odre izolovani individualizam. Pre preke s kojima se suoavaju dananja nauna istraivanja su u veli koj meri posledica tetnih ogranienja nametnutih od strane onih koji nisu voljni da prihvate ono to transcendira konkretne percepcije pet osnovnih ljudskih ula.
PARACELZIJANSKI SISTEM
MEDICINSKE FOLOZOFIJE
Dugo zanemarivani aksiomi i formule Hermesove mudrosti su to kom srednjeg veka jo jednom skupljeni i sloeni po vremenu na stanka, te su uinjeni sistematski pokuaji provere njihove tanosti. Teofrastu Hoenajmu, koji je sebe nazvao Paracelzus (to znai vei od Celzusa), svet duguje za mnoga znanja iz drevnih sistema me dicine koja sada poseduje. Paracelzus je ceo svoj ivot posvetio 467
prouavanju i izlaganju Hermesove filozofije. Svaki pojam i teorija bili su ito za njegov mlin i, mada lanovi medicinskog bratstva sa da omalovaavaju uspomenu na njega, kao to su se protivili njego vom sistemu u ono vreme, okultni svet zna da e on tek biti priznat kao najvei lekar svih vremena. Mada su Pracelzusovi neprijatelji njegov jeretiki i egzotini temperament koristili kao oruje protiv njega, a njegovu elju za putovanjem nazivali skitanjem, on je bio jedan od retkih umova koji su inteligentno nastojali da pomire ume e isceljivanja sa filozofskim i religijskim sistemima paganizma i hrianstva. Branei svoje pravo da traga za znanjem u svim delovima zemlje i meu svim klasama drutva, Paracelsus je napisao:
Stoga smatram da zasluujem pohvalu, a ne kuenje, zbog to ga to sam do sada dostojno sprovodio svoja lutanja. Jer, potujui prirodu, mogu da posvedoim: onaj ko eli da istrai njene naine mora peice proputovati kroz njene knjige. Ono to je napisano is trauje se preko slova koja ga ine, a priroda od zemlje do zemlje koliko zemalja, toliko stranica. Takav je Kodeks Prirode, tako se moraju listati njegove stranice. (Don Makson Stilman2, Paracelzus)
Paracelsus je bio veliki posmatra, a oni koji su ga najbolje po zna vali zvali su ga Drugi Hermes! i vajcarski Trismegistos. Puto vao je s kraja na kraj Evrope i moda prodro i u istone zemlje, dok je trao za sujeverjima i isterivao iz jazbina navodno izgublje ne doktrine. Od Cigana je nauio mnogo o upotrebi lekovitih bi ljaka, a od Arapa, kao se ini, o izradi talismana i uticaju nebeskih tela. Pa racelzus je osetio da je isceljivanje bolesnih daleko vanije od odr avanja ortodoksnih medicinskih stanovita, pa je, ogoreno napavi terapijski sistem svoga vremena, rtvovao ono to bi inae
2
John Maxson Stillman (18521923) ameriki hemiar, profesor organske i opte hemije na Kalifornijskom univerzitetu (University of California), di rektor odseka za hemiju na Univerzitetu Stanford (Stanford University); pun naslov navedenog dela iz 1920. godine je Teofrast Bombastus fon Hoenajm, zvani Paracelzus: njegova i linost i uticaj kao lekara, hemiara i reforma tora (Theophrastus Bombastus von Hohenheim Called Paracelsus: His Per sonality and Influence as Physician, Chemist and Reformer). (Nap. prev.)
468
Hermetika farmakologija, hemija i terapeutika
bilo do stojanstvena medicinska karijera i umesto nje dobio doivot ni progon. Najvanije mesto u njegovom umu zauzimala je hipoteza da je sve u univerzumu dobro za neto; takav njegov stav smatra se raz logom njegovog rezanja glji va sa nadgrobnih spomenika i pononog sakup ljanja rose sa staklenih ploica. Bio je istinski istraiva arka numa Prirode. Mnogi autoriteti su smatrali da je on bio pronalaza vio svoje umee na osnovu prou mesme rizma, a da je Mesmer3 raz avanja spsa ovog velikog vajcar skog lekara. Krajnji prezir, koji je Paracelzus oseao prema uskim sistemima medicine modernim u njegovo vreme, i svoju osudu njihove neade kvatnosti, najbolje je izrazio na svoj neobian nain:
Ali broj bolesti koje potiu iz nekog nepoznatog uzroka je da leko vei od broja onih izazvanih mehanikim uzrocima, a za takve bole sti nai lekari nemaju leka, jer ne mogu da uklone njihove uzro ke, poto ne znaju koji su. Sve to mogu razborito da uine jeste da po smatraju pacijenta i naprave pretpostavke o njegovom stanju, a pa cijent moe biti zadovoljan ako mu lekovi koje mu daju ozbiljno ne nakode i ne spree njegov oporavak. Nai najbolji narodni le kari su oni koji nanose najmanje zla. Ali, na alost, neki truju svoje pa cijente ivom, drugi ih iste ili im putaju krv do smrti. Postoje neki koji su nauili toliko puno da ih je njihova uenost potpuno od vojila od zdravog razuma, a postoje i oni kojima je mnogo vie sta lo do vlastite dobiti nego do zdravlja njihovih pacijenata. Bolest ne menja svoje stanje kako bi se prilagodila znanju lekara, ve bi le kar trebalo da razume uzroke bolesti. Lekar bi trebalo da je slu ga Prirode, a ne njen neprijatelj; trebalo bi da je u stanju da je vodi i usmerava u njenoj borbi za ivot, a ne da svojim nerazumnim up litanjem baca nove prepreke na put oporavka. (Iz Paragranum, prevod Franc Hartman)
3
Franc Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer, 17341815), roen Fridrih An ton Mesmer (Friedrich Anton Mesmer) nemaki lekar i astrolog koji je pronaao, kako je s to sam nazvao, magntisme animal (animalni magneti zam) i druge duhovne sile, esto zajedno grupisane pod nazivom mesmeri zam. Razvoj Mesmerovih ideja i prakse doveo je do toga da kotski hirurg Dejms Brejd (James Braid, 17951860) 1842. godine razvije hipnozu. (Nap. prev.)
469
KABALA, TAJNA DOKTRINA IZRAELA
Pisani i nepisani zakoni Poreklo kabalistikih spisa Rabin Simeon ben Johaj Velike kabalistike knjige Podela kablistikog sistema Sefer Jecira
Albert Pajk, citirajui iz Transcendentalne magije, ovako saima znaaj kabalizma kao kljua za masonski ezoterizam:
ovek je ispunjen divljenjem kada prodre u Svetilite Kabale, kada se suoi sa doktrinom tako loginom, tako jednostavnom, a u isto vreme tako apsolutnom. Neophodno jedinstvo ideja i znako va, osvetavanje najosnovnijih istina primitivnim znakovima; Troj stvo Rei, Slova i Brojeva; filozofija jednostavna kao azbuka, duboka i beskrajna kao Re; teoreme potpunije i svetlije od Pitagorinih, teologija saeta tako da se moe zbrojati na prste; Beskonano ko je se moe odrati na dlanu ruke deteta; deset cifara i dvadeset i dva slova, trougao, kvadrat i krug sve su to elementi Kabale. To su osnovni principi pisane Rei, odraza one izgovorene Rei, koja je stvorila svijet! (Moral i dogma)
Hebrejska teologija bila je podeljena na tri dela. Prvi je bio zakon, drugi je bio dua zakona, a trei dua due zakona. Zakon su uila sva deca Izraela, Mina, ili dua zakona, otkrivana je rabinima i na stavnicima, ali je Kabala, dua due zakona, bila veto skrivena i sa mo najvii inicijati meu Jevrejima upuivani su u njena tajna naela. Prema nekim jevrejskim misticima, Mojsije se tri puta penjao na planinu Sinaj, ostajui u prisustvu Boga svaki put po etrdeset dana. Tokom prvih etrdeset dana proroku su date ploe pisanog zakona, 486
Kabala, tajna doktrina Izraela
tokom drugih etrdeset dana primio je duu zakona, a tokom posle dnjih etrdeset dana Bog ga je uputio u tajne kabale, due due zako na. U prve etiri knjige Pentateuha Mojsije je sakrio tajna uputstva koja mu je dao Bog, a prouavaoci kabale su unutar tog teksta ve kovima tragali za tajnom doktrinom Izraela. Kao to je duhovna pri roda oveka skrivena u njegovom fizikom telu, tako je nepisani zakon Mina i Kabala skriven unutar pisanih uenja Mojsijevog koda. Kabala znai tajna ili skrivena tradicija, nepisani zakon, a prema ranom Rabinu, data je oveka ne bi li, uz pomo njenih teko shva t ljivih naela, mogao nauiti da razume tajnu kako univerzuma oko sebe tako i univerzuma unutar sebe. Poreklo kabalizma je legitiman predmet kontroverzi. Rani inici jati Kabalistikih Misterija verovali su da je o njenim naelima prvo pouavao Bog u koli Svojih anela, pre pada oveka. Aneli su kas nije saoptili tajne Adamu, tako da, kroz znanje steeno shvatanjem njenih principa, palo oveanstvo moe povratiti svoj izgubljeni po loaj. Aneo Razijel poslat je s neba da uputi Adama u tajne kabale. Razliiti aneli dobili su zadatak da u ovu teku nauku iniciraju pa trijarhe koji su sledili. Tofijel je bio uitelj Simu, Rafael Isaku, Meta tron Mojsiju, a Mihael Davidu. [Videti Vere sveta (Faiths of the World).] Kristijan D. Ginsburg1 je napisao:
Od Adama je prela do Noja, a zatim do Avrahama, prijatelja Bojeg, koji je s njom emigrirao u Egipat, gde je patrijarh dopustio da deo te tajanstvene doktrine iscuri. Tako su Egipani stekli neko znanje o njoj, a drugi istoni narodi mogli su da je uvedu u svoje fi lozofske sisteme. Mojsije, koji je nauio sve mudrosti Egipta, naj pre je u nju iniciran u zemlji u kojoj je roen, ali je najstruniji u njoj postao u vreme svog lutanja pustinjom, kada ne samo da joj je posvetio slobodno vreme itavih etrdeset godina, ve mu je lek cije o njoj drao jedan od anela. (...) Mojsije je takoe inicirao sedamdeset Stareina u tajne ove doktrine, a oni su ih, opet, preno sili iz ruke u ruku. Od svih koji formiraju neprekinutu liniju tra dicije, David i Solomon bili su najvie inicirani u Kabalu. [Videti Kabala (The Kabbalah)]
1
Christian David Ginsburg (18311914) britanski naunik (Poljak roe njem), strunjak za Bibliju i prouavalac masoretske tradicije u judaizmu. (Nap. prev.)
487
Prema Elifasu Leviju, tri najvee knjige kabalizma su Sefer Jecira, Knjiga Stvaranja; Sefer ha Zohar, Knjiga Sjaja, i Apokalipsa, Knjiga Otkrivenja. Vreme pisanja ovih knjiga nije temeljno ustanov ljeno. Kabalisti tvrde da je Sefer Jeciru napisao Avraham. Mada je to daleko najstarija kabalistika knjiga, verovatno je iz pera rabina Akibe, iz 120. godine posle Hrista. Sefer ha Zohar je verovatno napisao imon ben Johaj, Akibin ue nik. Rabina imona je Lucije Ver, koregent cara Marka Aurelija Antonina, osudio na smrt oko 161. godine. On je pobegao sa svojim sinom i, skrivajui se u peini, prepisao rukopis Zohara, uz pomo Ilije, koji se povremeno pred njima pojavljivao. imon je u peini proveo dvanaest godina, tokom kojih je razvio komplikovnu simbo liku Velikog Lica i Malog Lica. Rabin imon je preminuo dok je diskutovao sa uenicima i Svetiljka Izraela je ugaena. Njego vu smrt i sahranu pratile su mnoge natprirodne pojave. Legenda ka e da tajne doktrine kabalizma postoje od poetka sveta, ali da je rabin imon bio prvi ovek kojem je doputeno da ih same u pisani oblik. Hiljadu dvesta godina kasnije, knjige koje je on sastavio otkrio je i objavio, za dobrobit oveanstva, Moe de Leon. Postoji i mogu nost da je Moe de Leon sam sastavio Zohar oko 1305. godine, crpei ma terijal iz nepisanih tajni ranijih jevrejskih mistika. Vreme nastanka Apokalipse, koja se prisuje sv. Jovanu Boanskom, takoe je neizve sno, a identitet njenog autora nikada nije dokazan na zadovoljavaju i nain. Zbog svoje saetosti i zato to predstavlja klju za kabalistiku misao, Sefer Jecira je u ovom poglavlju reprodukovana u celini. Sefer ha Zohar do sada, kao to je poznato, nikada nije u potpunosti preveden na engleski jezik, ali se moe dobiti na francuskom. (S. L. Mekgregor Maters preveo je tri knjige Zohara na engleski.) Zohar sadri velik broj filozofskih naela, a parafraza njegove istaknute su tine otelotvorena je u ovom radu. Nekolicina je shvatila kakav je uticaj kabalizam imao na srednjo vekovnu misao, kako hriansku tako i jevrejsku. On je uio da unu tar svetih spisa postoji skrivena doktrina koja je klju za te spise. To je simbolizovano ukrtenim kljuevima na papskom grbu. Mnotvo uenih umova poelo je potragu za tim arkanskim istinama pomou kojih bi narod bio iskupljen, a da njihov rad nije ostao nenagraen, pokazuju njihovi kasniji spisi. 488
SEDEMDESET DVA IMENA BOGA Iz Kircher, dipus gyptiacus
Ovaj retki iseak pokazuje ime Boga na sedamdeset dva jezika upisano na la ticama simbolinog suncokreta. Iznad kruga su sedamdeset i dve moi Boga prema hebrejskoj kabali. Donje drvo na levoj strani nosi simbole planeta, a do nje drvo na desnoj strani sadri znake zodijaka i imena plemena Izraelovih. Ezo terijske doktrine kabale su usklaene sa tajnim uenjima svih filozofskih kola, ali je neobian metod kojim mudrima otkrivaju svoje tajne, a skrivaju ih od ne ukih. Kako religijski svet svoje spise tumai obrazovnim sredstvima dvadese tog veka, postaje sve oigednije da svete knjige nisu istorijski dokumenti, ve da su kraljevi, mudraci, proroci i spasitelji, koje su prouavaoci Biblije od dav nina potovali kao nekad postojee linosti, zapravo samo personifikovani atri buti samog oveka.
489
TETRAGRAMATON
Svrstavanjem etiri slova Velikog Imena, , (I H V H), u obliku pitagorej skog tetraktisa, manifestuju se 72 moi Velikog Imena Boga. Klju problema je sledei: = = = = I H V H V H H I I I = = = = 10 5 + 10 6 + 5 + 10 5 + 6 + 5 + 10 Veliko Ime Boga = = = = = 10 15 21 26 72
Teorije kabalizma su nerazmrsivo isprepletane sa naelima alhe mije, hermetizma, rozenkrojcerstva i slobodnog zidarstva. Rei Kabalizam i Hermetizam se sada smatraju sinonimnim pojmovima koji pokrivaju svu arkanu i ezotericizam antike. Jednostavan kabalizam prvih vekova hrianske ere postupno je evoluirao u razraen teo loki sistem, koji je postao toliko sadrajan da je gotovo nemogue shvatiti njegove dogme. Kabalisti su podelili upotrebu njihove svete nauke u pet odeljaka. Prirodna Kabala je koriena iskljuivo da pomogne istraivau u njegovom prouavanju misterija Prirode. Analogna Kabala je for mulisana tako da pokazuje odnos koji postoji izmeu svih stvari u Prirodi i ona objavljuje mudrima da su sva stvorenja i supstance u sutini jedno, a da je ovek Mali Univerzum minijaturna replika 490
Boga Velikog Univerzuma. Kontemplativna Kabala je evoluirala zarad otkrivanja misterija nebeskih sfera kroz vie intelektualne spo sobnosti. Uz njenu pomo omogueno je da sposobnostima apstrak tnog razmiljanja budu spoznati nemerljivi nivoi beskonanosti i da se uvidi nain spoznaje stvorenja koja unutar njih postoje. Astroloka Kabala upuivala je one koji su prouavali njenu nauku u mo, ve liinu i stvarni sadraj zvezdanih tela, a takoe im je otkrivala i mi stina ustrojstva samih planeta. Petu, ili Magijsku Kabalu, prouavali su oni koji su teili da steknu kontrolu nad demonima i subhuma nim inteligencijama nevidljivog sveta. Takoe je bila veoma cenjena i kao metod leenja bolesnih pomou talismana, amuleta, amajlija i invokacija. Sefer Jecira se, prema Adolfu Franku2, razlikuje od ostalih sve tih knjiga po tome to ne objanjava svet i pojave kojima je on po zornica oslanjajui se na ideju Boga, ili postavljajui sebe kao tumaa vrhovne volje. Ovaj drevni spis pre otkriva Boga na os novu procene viestrukog dela Njegovih ruku. U pripremi Sefer Jecire za razma tranje itaoca, uporeeno je pet odvojenih engle skih prevoda. Re zultat, mada obuhvata istaknute crte svakog od njih, nije direktan prevod s bilo kog hebrejskog ili latinskog tek sta. Iako je cilj bio da se prenese duh, a ne slovo drevnog doku menta, nema veih odstu panja od originalnog izlaganja. Do sada je, koliko je poznato, prvi pre vod Sefer Jecire na engleski uradio veleasni dr Isidor Kali3, 1877. godine (videti Artura Edvarda Vejta). U tom prevodu engleske rei prate hebrejski tekst. Rad dr Kalia je korien kao osnova za tuma enje koje sledi, ali je ukljuen i ma terijal uzet od drugih auto riteta i prepisani su mnogi odlomci kako bi se pojednostavila opta tema.
2
Adolphe Franck (18091893) francuski filozof, koji je kao deak pokuao da dobije rabinsku stipendiju, a kada nije uspeo, jedno vreme je uio me dicinu, da bi se, na posletku, posvetio filozofiji. Uspeno je predavao na ko ledima u Dueu, Nantu, Versaju i na Collge Charlemagne u Parizu. Objavio je vie radova, meu kojima su Kabala, ili filozofija religije Jevreja (La Kabbale ou Philosophie Religieuse des Hbreux) (1843), estotomni Renik filozofskih nauka (Dictionnaire des Sciences Philosophiques) (1843 1852) i druga dela. (Nap. prev.) Isidor Kalisch (18161886) rabin roen u Pruskoj, a iveo je u Nemakoj, Engleskoj i SAD; prouavao je teologiju i filozofiju, a pisao i prozu i sti hove. (Nap. prev.)
491
OSNOVI KABALISTIKE KOSMOGONIJE
AIN SOF i Kosmiko Jaje Kabalistiki sistem sveta Kabalistiki tumaenje Jezekiljeve vizije Velika slika set Nabukodonosorovog sna Veliki ovek svemira Pede vrata ivota
Kabalisti zamiljaju Vrhovno Boanstvo kao Neshvatljivi Princip koji moe da se otkrije samo kroz proces eliminacije, redom, svih njegovih spoznatljivih atributa. Ono to ostaje kada je uklonjena svaka spoznatljiva stvar to je AIN SOF, veno stanje Bivstvovanja. Mada je nedefinisan, Apsolut proima itav prostor. Apstraktan do stepena neshvatljivosti, AIN SOF je neuslovljeno stanje svih stvari. Supstance, esencije i inteligencije se manifestuju iz nedokuivosti AIN SOFA, ali je sam Apsolut bez supstance, esencije ili inteligencije. AIN SOF se moe uporediti sa velikim podrujem plodne zemlje iz koje raste bezbroj biljaka, svaka razliite boje, oblika i mirisa, ali sve sa svojim korenjem u istoj tamnoj ilovai koja, meutim, ne lii ni na jedan od oblika koje je odgajila. Biljke su univerzumi, bogovi i ovek, sve ih je odgajio AIN SOF i svi su sa svojim izvorom jedna nedefinisana esencija; svima su njihovi duhovi, due i tela uoblieni iz te esencije i svi su osueni, poput biljaka, da se vrate u crnu zem lju AIN SOF, jedino Besmrtno odakle su i doli. AIN SOFU su se kabalisti obraali kao Najdrevnijem od svih drev nih. Uvek je smatran bespolnim. Njegov simbol bilo je zatvoreno oko. Mada se za AIN SOF moe rei da definisati Ga zna i oskrnaviti Ga, rabini su postulirali neke teorije o nainu na koji AIN SOF pro jek tuje kreacije iz Sebe, a takoe su tom Apsolutnom Ne-Bivstvo va nju dodelili i odreene simbole kao opise, barem deli mine, Njegovih 504
Osnovi kabalistike kosmogonije
mo i. Prirodu AIN SOFA oni simbolizuju krugom, koji je i sam sim bol venosti. Taj hipotetiki krug zatvara bezdi menziono podruje ne shvatljivog ivota, a kruna granica tog ivota je apstraktna i neiz merna beskonanost. Prema ovom konceptu, Bog nije samo centar, ve i Podruje. Cen tralizacija je prvi korak ka ogranienju. Stoga, centri koji su obliko vani u supstancama AIN SOFA su ogranieni, jer su predodreeni da se razlue natrag u svoj Uzrok, dok je sam AIN SOF po sebi besko naan, jer je krajnje stanje svih stvari. Kruni oblik dat AIN SOFU ounaava da je prostor hipotetiki zatvoren unutar velikog, kristalu slinog, globusa, izvan kojega ne postoji nita, ak ni vakuum. Unu tar tog globusa simbola AIN SOFA odigravaju se stvaranje i ras padanje. Svaki element i princip koji e ikada biti upotrebljeni u bes konanosti Kosmikog raanja, rasta i propadanja nalazi se unu tar transparentnih supstanci te neopipljive sfere. To je Kosmiko Jaje koje se ne razbija sve do velikog dana Budi-S-Nama1, koji je kraj Ci klusa Nunosti, kada se sve stvari vraaju u svoj prvobitni uzrok. U procesu stvaranja se difuzni ivot AIN SOFA povlai sa peri ferije u centar kruga i uspostavlja taku, to je prvo manifestovanje Jednog primitivno ogranienje sveproimajueg O. Kada se Bo anska Sutina tako povue sa granice kruga u centar, za sobom os tavlja Ponor, ili, kako to kabalisti nazivaju, Veliku Oskudicu. Na taj nain je u AIN SOFU uspostavljeno dvostruko stanje tamo gde je ranije postojalo samo jedno. Prvo stanje je sredinja taka primi tivni objektifikovani sjaj venog, subjektifikovanog ivota. Oko tog sjaja je tama prouzrokovana odlaskom ivota koji je odvuen u cen tar da stvori prvu taku, ili univerzalnu klicu. Univerzalni AIN SOF, dakle, vie ne sija kroz prostor, ve pre nad prostorom, iz ustanov ljene prve take. Isak Majer opisuje taj proces na sledei nain:
1
Dan-Budi-S-Nama, ili Dan posle Mahamanvantare, je istonjaki naziv za ono to hriani nazivaju Sudnji dan. Mahamanvantara (od maha veliko + manvantara period manifestacije) je veliki ciklus kosmike manifesta cije i aktivnosti, bilo univerzuma, zvezdanog sistema ili planete. Mahaman vantara Sunevog sistema, ili ivot Brame, je period od 311.040.000.000.000 zemaljskih godina. Kada nastupi Dan-Budi-S-Nama sve pojedinano se spaja u jedno, a svaka jedinka i dalje poseduje esencijalno znanje o se bi; u to vreme e sve to nam se sada ini da je bez svesti ili nesvesno, biti ap solu tno svesno. (Nap. prev.)
505
Ain Sof je isprva ispunjavao Sve, a zatim se apsolutno koncen trisao u Sebi, to je proizvelo Ponor, Dubinu, ili Prostor, Aveer Kadmon, ili Primitivni Vazduh, Azot; ali to se u Kabali ne smatra savrenom prazninom ili vakuumom, savreno praznim prostorom, ve se smatra vodom ili Kristalnim Haotinim Morem, u kojem po stoji odreen stepen Svetlosti, inferiorne u odnosu na onu kojom je nainjeno sve to je stvoreno [svetovi i hijerarhije]. (Videti Kabalu)
U tajnim uenjima Kabale kae se da je ovekovo telo obavijeno jajolikim mehurastim prelivanjem u duginim bojama, koje se zove Auriko Jaje. To je kauzalna sfera oveka. Ona ima isti odnos pre ma ovekovom fizikom telu kao globus AIN SOFA prema Svojim stvorenim univerzumima. U stvari, to Auriko Jaje je AIN SOF sfe ra entiteta nazvanog ovek. U stvarnosti, dakle, vrhovna svest oveka je u toj auri, koja se prostire u svim smerovima i potpuno okruuje njegovo nie telo. Kao to je svest u Kosmikom Jajetu povuena u sredinju taku, koja je zatim nazvana Bog Vrhovno Jedno tako je koncentrisana i svest unutar Aurikog Jajeta oveka, ime je pro uzrokovano uspostavljanje take svesti koja je nazvana Ego. Kao to su univerzumi u Prirodi formirani od latentnih moi unutar Kosmi kog Jajeta, tako je i sve to je ovek koristio u svim svojim in kar nacijama irom kraljevstava Prirode proizalo iz latentnih moi unutar njegovog Aurikog Jajeta. ovek nikada ne izlazi iz tog jaje ta; ono ostaje ak i nakon smrti. ovekova roenja, smrti i ponovna roe nja, sve se odvija unutar jajeta, a ono se ne moe razbiti sve do ma njeg dana Budi S Nama, kada se oveanstvo poput univer zuma oslobaa od Toka Nunosti.
Kabalistiki SISTEM SVETOVA

Na priloenom krunom grafikonu, koncentrini prstenovi dija gramski predstavljaju etrdeset nivoa vibracije (kabalisti ih nazivaju Sfere), koje emaniraju iz AIN SOFA. Krug X1 je spoljanja granica prostora. On okruuje podruje AIN SOFA. Priroda samog AIN SOFA 506
podeljena je na tri dela, predstavljena razmacima iz me u X1 i X2, X2 i X3 i X3 i A1; dakle:

X 1 do X 2 X 2 do X 3 X 3 do A 1
AIN, vakuum, ili isti duh AIN SOF, Bezgranino, ili Neogranieno AIN SOF AUR, Bezgranina Svetlost
KABALISTIKA EMA ETIRI SVETA
U gornjem grafikonu tamna linija izmeu X3 i A1 predstavlja granicu pr vobitne take, a koncentrini krugovi unutar te deblje linije simbolizuju ema nacije i svetove koji iz take izlaze. Kao to je ova toka sadrana unutar
507
TAJNA UENJA SVIH EPOHA spoljanjih prstenova X1, X2 i X3, te predstavlja prvo uspostavljanje individu alizovanog postojanja, tako je i donji svet, simbolizovan sa etrdeset koncen trinih krugova unutar take koja predstavlja donje stvaranje, razvijeno iz unutranje prirode prve Krune (i u njoj sadrano), koja se moe nazvati Bog, unutar koga boanske moi, nebeska bia, zvezdani svetovi i ovek ive, kre u se i imaju svoje bie. Veoma je vano da se svi prstenovi unutar A1 smatra ju zatvorenim primitivnom takom, koja je i sama okruena velikim prstenom X1, ili Aurikim Jajetom AIN SOFA. Svaki prsten ukljuuje unutar svoje vlastite prirode sve prstenove koji su unu tar njega, a ukljuen je u prirode svih prstenova izvan sebe. Dakle, A1 pri mitivna taka kontrolie i sadri trideset devet prstenova koje zatvara, a svi oni uestvuju u njenoj prirodi u razliitom stepenu, u skladu sa svojim dosto janstvom. Prema tome, itavo podruje od A1 do D10, ukljuujui i njega, je prvobitna taka, a prstenovi simbolizuju podele koje su se odigrale unutar nje i emanacije koje su se iz nje izlile nakon njenog uspostavljanja usred apstrak tne prirode AIN SOFA. Moi prstenova opadaju prema sreditu dijagrama, jer se Mo meri brojem stvari koje kontrolie, a svaki prsten kontrolie prstenove unutar sebe, a pod kontrolom je prstenova izvan sebe. Tako, dok A1, pored se be, kontrolie jo trideset devet prstenova, B1, osim vlastitog, kontrolie samo dvadeset devet prstenova. Stoga je A1 monije od B1. Poto je najvea duhov na vrstina, ili trajnost, na periferiji, a najvea materijalna gustina, ili prolaz nost, u sreditu dijagrama, prstenovi, kako im se smanjenje Mo, postaju sve materijalniji i supstancijalniji, sve do centralne sfere, D10, koja simbolizuje stvarne hemijske elemente zemlje. Stope vibracije su takoe nie kako se pr stenovi pribliavaju centru. Dakle, vibracija A2 je nia nego kod A1, ali je vi a nego kod A3, i tako dalje, u opadajuoj skali prema centru, pri emu je A1 najvia, a D10 najnia sfera stvaranja. Mada A1, vladar stvaranja, kontrolie krugove oznaene sa B, C i D, on je manji od tri prstena AIN SOFA X1, X2 i X3 i zbog toga se klanja pred prestolom neizrecivog Tvorca, od ijih sup stanci je individualizovan.
Treba imati na umu da je u poetku Vrhovna Supstanca, AIN, sa ma proimala podruje kruga; unutranji prstenovi jo nisu bili do li u manifestaciju. Kako je Boanska Sutina koncentrisala Sebe, prstenovi X2 i X3 postali su pojmljivi, jer AIN SOF je ogranienje AINA, a AIN SOF AUR, ili Svetlost, je jo vee ogranienje. Zbog toga se smatra da je priroda Vrhovnog Jednog trostruka, a iz te tro struke prirode su se moi i elementi stvaranja odrazili u Ponoru, ko ji je ostao nakon pokretanja AIN SOFA prema Svom centru. Stalno kretanje AIN SOFA prema Svom centru rezultiralo je uspostavlja 508
njem take u krugu. Taka je nazvana Bog, kao vrhovna individuali zacija Univerzalne Esencije Zohar o tome kae:
Kad skriveni od Skrivenog poele da Se otkrije, On prvo na pravi jednu taku: Beskonano je bilo potpuno nepoznato i nije i rilo svetlost pred tom sjajnom takom, koja silovito prodre na videlo.
Ime te take je JA JESAM, a Hebreji su je zvali Eheieh. Kabalisti su dali mnogo imena toj taki. Na ovu temu Kristijan D. Ginsberg pie, u biti: Taka je nazvana prva kruna, jer zauzima najvie mesto. Nazivana je stara, jer je prva emanacija. Zvana je primordijalna ili glatka taka. Nazivana je bela glava, Dugo Lice Makroprozopus i nedokuiva visina, jer ona kontrolie i upravlja svim ostalim ema nacijama. Kada se bela sjajna taka pojavila, nazvana je Keter, to znai Kruna, a iz nje je zrailo devet velikih globusa, koji su se rasporedili u ob liku drveta. Njih devet, zajedno sa prvom krunom, konstituisali su prvi sistem Sefirot. Njih deset su bile prvo ogranienje za deset ap straktnih taaka unutar prirode samog AIN SOFA. Mo AIN SOFA nije se spustila u te globuse, ve se reflektovala na njih, kao to se svetlost reflektuje na zemlju i planete. Ovih deset globusa nazvani su sjajni safiri, a mnogi rabini veruju da je re safir osnova rei Se fira (jednina od Sefirot). Veliko podruje koje je ostalo nakon povla enje AIN SOFA u sredinju taku, Keter, tada je ispunjeno sa etiri koncentrina globusa nazvana svetovi, ili sfere, a svetlost deset Se firot se reflektovala kroz svaki od njih. To je rezultiralo uspostav ljanjem etiri simbolika drveta, a svako je primilo refleksije deset sefirotskih globusa. etrdeset sfera stvaranja iz AIN SOFA podeljeno je u etiri veli ka svetska lanca, na sledei nain: A1 do A10 B1 do B10 C1 do C10 D1 do D10 Acilut Brija Jecira Asija Bezgranini Svet Boanskih Imena Arhanelski Svet Stvaranja Hijerarhijski Svet Oblikovanja Elementarni Svet Supstanci 509
SEFIROTSKO DRVO
Trideset i dve staze mudrosti Veliko i Malo Lice Kirherovo Sefirotsko drvo Misterija Daata Tri stuba koja dre Sefirotsko drvo etiri slova Svetog Imena
Sefirotsko drvo moe se uzeti u obzir kao neprocenjiv kompen dijum tajne filozofije koja je prvobitno bila duh i dua hasidizma. Kabala je neprocenjivo naslee Izraela, ali je onih koji shvataju nje na prava naela iz godine u godinu sve manje. Dananji Jevrejin je, ako ne uvia dubinu doktrina svog naroda, obino proet najopas nijim oblikom neznanja, modernizmom, i sklon je da na kabalu gle da kao na zlo od kojeg se treba sklanjati kao od kuge, ili kao na smeno praznoverje koje je preivelo crnu magiju Mranih doba. Ipak, bez kljua koji obezbeuje kabala, ni Jevreji ni Grci ne mogu reiti duhovne tajne kako Starog tako i Novog zaveta. Sefirotsko drvo sastoji se od deset globusa svetleeg sjaja, raspo reenih u tri vertikalna stuba i povezanih sa 22 kanala ili staze. De set globusa nazivaju se Sefirot, a dodijeljeni su im brojevi od 1 do 10. Tri stuba nazivaju se Milost (na desnoj strani), Strogost (na levoj strani) i, izmeu njih, Blagost, kao mo pomirenja. Za stubove se takoe moe rei i da predstavljaju Mudrost, Snagu i Lepotu, koje i ne trojednu podrku svemiru, jer je napisano da je Tri temelj svega. Dvadeset dva kanala su slova hebrejskog alefbeta i njima su dode ljeni glavni aduti u pilu simbolikih karata Tarota. Elifas Levi izjavio je da bi ovek, rasporeivanjem Tarot karata prema odreenom redosledu, mogao otkriti sve to je za njega mo gue da sazna o Bogu, svom svetu i o sebi. Kada se deset brojeva koji se odnose na globuse (Sefirot) iskombinuju sa 22 slova koja se odno se na kanale, dobije se iznos 32 broj svojstven za Kabalistike 520
Sefirotsko drvo
Staze Mudrosti. Te Staze, koje se povremeno nazi vaju 32 zuba u us tima Velikog Lica, ili 32 nerva to se granaju iz Boanskog Mozga, analogne su sa pr va 32 stepena masonerije, koji uzdiu kandidata u dostojanstvo Princa Kraljevske Tajne. Kabalisti, ta koe, smatraju da je izuzetno znaajno to to se u iz vornim Hebrejskim Spisima ime Boga pojavljuje 32 puta u prvom poglavlju Postanja. (U engleskom pre vodu Biblije ime se pojavljuje 33 puta.)1 U mistinoj analizi ljud skog tela, prema rabinima, 32 kimena se gmenta vode navie do Hra ma Mudrosti lobanje. etiri kabalistika drveta opisana u prethodnom poglavlju su kasniji jevrejski uenjaci ukombinovali u jedan sveobuhvatni dijagram koji su nazvali ne sa mo Sefirotski, ve i Arhetipski, ili Nebeski Adam . Pre ma nekim autoritetima, u poetnim poglavljima Postanja opisano je stvaranje tog Nebeskog Adama, a ne zemaljskog oveka. Od materije tog boanskog oveka formiran je svemir; on ostaje u njemu i na stavie tu da bude ak i kad raspadanje razloi sfere nazad u njihovu primitivnu supstancu. Nikada nije zamiljano da je Boanstvo zaista sadrano unutar Sefirot, koje su isto hipotetike posude upotrebljene za definisanje granica Stvaralake Esencije. Adolf Frank Sefirot radije uporeuje sa raznobojnim provi dnim staklenim inijama ispunjenim istim svetlom, koje prividno poprima boju svojih kontejnera, ali ija esencijalna priroda ostaje uvek ista i nepromenjiva.
ETIRI SEFIROTSKA DRVETA
etrdeset koncentrinih krugova prikazanih u velikom kru nom preseku u prethodnom poglavlju ovde su rasporeeni u
1
U prvom poglavlju Postanja na srpskom jeziku, u prevodu ure Daniia ime Boga pojavljuje se 32 puta, a kod dr Luja Ba kotia 31 put. Razlika je u Post. 1:28. Kod Daniia stoji: I blagoslovi ih Bog, i ree im Bog, a kod dr Bakotia: I blagoslovi ih, i ree im Bog (Nap. prev.)
521
TAJNA UENJA SVIH EPOHA obliku etiri drveta, od kojih se svako sastoji od deset krugova. Ova stabla ot krivaju organizaciju hijerarhija koje kontroliu sudbine svega stvorenog. Stabla su ista u svakom od etiri sveta, ali moi unutar globusa izraavaju se razliito kroz supstance svakog od svetova, to rezultira beskrajnom diferencijacijom.
Deset Sefirot od kojih je sastavljeno telo prototipiskog Adama, bro jevi koji se na njih odnose i delovi svemira kojima one odgovara ju su: Br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
SEFIROT
Keter Kruna Hohma Mudrost Bina Razumevanje Hesed Milost Gebura Ozbiljnost Tiferet Lepota Necah Pobeda Hod Slava Jesod Temelj Malkut Kraljevstvo
SVEMIR
Primum Mobile Zodijak Saturn Jupiter Mars Sunce Venera Merkur Mesec Elementi
ALTERNaTIVa
Vatrena nebesa Prvi pokret Zodijak Saturn Jupiter Mars Sunce Venera Merkur Mesec
SEFIROTSKO DRVO KASNIJIH KABALISTA Prevedeno iz Kircher, dipus gyptiacus
Poto je pokazano da su kabalisti univerzum podelili na etiri sveta, od kojih se sva ki sastoji od deset sfera, sledee to je potrebno razmotriti je kako je deset sfe ra svakog sveta rasporeeno u okviru onoga to se naziva Sefirotsko drvo. To Drvo je sastavljeno od deset krugova, koji predstavljaju brojeve od 1 do 10, a meusobno su povezani sa dvadeset dva kanala dvadeset dva slova hebrej skog pisma. Deset brojeva plus dvadeset i dva slova kao rezultat daju okultni broj 32, koji, prema Mini, oznaava Trideset dve Staze Mudrosti. Slova i
522
Sefirotsko drvo
523
TAJNA UENJA SVIH EPOHA brojevi su, prema kabalistima, kljuevi celokupnog znanja, jer tajnim sistemom njihovog ureenja otkrivaju se tajne stvaranja. Zbog toga se nazivaju Staze Mudrosti. Ta okultna injenica je paljivo skrivena u 32. stepenu masonerije. Postoje etiri drveta, po jedno u svakom od etiri sveta o kojima je govoreno u prethodnom poglavlju. Prvi je u Acilutskom Svetu, gde su deset krugova de set globusa svetlosti uspostavljenih u sredini AIN SOFA. Moi i atributi ovog drveta odraavaju se na svakom od tri nia sveta, u kojima oblik Drveta ostaje isti, ali, to je nie, njegove moi se smanjuju. Kako bi dodatno iskomplikovali svoju doktrinu, kabalisti su stvorili jo jedno drvo, koje je sastavljeno od sva etiri svetska drveta, ali ima samo deset globusa. U tom jedinstvenom drvetu kondenzovana je celokupna arkana prethodno ratrkana kroz obiman arhiv ka balistike literature.
Neprestano se mora naglaavati da su Sefirot i svojstva koja su im dodeljena, poput tetraktisa pitagorejaca, samo simboli kosmikog si stema i njegovog mnotva delova. Preciznije i potpunije znaenje tih simbola ne moe se otkrti u pisanom ili usmenom obliku, ve se mo ra spoznati kroz prouavanje i meditaciju. U Sefer ha Zoharu je na pisano da postoji odeda pisana doktrina koju moe svako da vidi. Oni koji razumeju ne gledaju u odedu, ve u telo pod njom intelektualni i filozofski kod. Najmudriji od svih, meutim, sluge Nebeskog Kralja, ne gledaju ni u ta osim u duu duhovnu doktri nu koja je veni i uvek niui koren zakona. O toj velikoj istini pie i Elifas Levi i izjavljuje da niko ne moe ui u tajnu Kuu Mu drosti ukoliko nije ogrnut ogromnim ogrtaem Apolonija iz Tijane i ako u ruci ne nosi Hermesovu svetiljku. Ogrta oznaava kvalitete samoposedovanja i oslanjanja na vlastite snage koje tragalac mora razviti kao plat snage, a veno gorua svetiljka mudraca predstavlja prosvetljeni um i savreno uravnoteen intelekt, bez kojih misterija vekova nikada ne moe biti reena. Sefirotsko drvo se ponekad opisuje kao ljudsko telo i tako se de finitivnije utvruje pravi identitet prvog, ili Nebeskog oveka Adama Kadmona Ideje Univerzuma. Deset boanskih globusa (Se firot) se tada smatra analognim sa deset svetih udova i organa Pro togonosa, i to prema sledeem rasporedu. Keter je kruna Prototipske Glave i moda se odnosi na pinealnu lezdu, Hohma i Bina su de sna, odno sno, leva hemisfera Velikog Mozga, Hesed i Gebura (Pehad) su desna, odnosno, leva ruka i oznaavaju aktivne stvaralake udo ve Velikog 524
Sefirotsko drvo
oveka, Tiferet je srce, ili, prema nekima, itava visce ra2, Necah i Hod su desna, odnosno, leva noga, ili potpore sveta, Jesod je generativni sistem, ili temelj oblika, a Malkut predstavlja dva stopala, odnosno temelj bia. Povremeno se smatra da je Jesod mu ka, a Malkut en ska generativna mo. Ovako zamiljen Veliki o vek je gigantski lik iz Nabukodonosorovog sna, sa glavom od zlata, prsima i rukama od srebra, telom od tua, nogama od gvoa i sto palima od blata. Sre dnjovekovni kabalisti su, takoe, svakoj od Se firot dodelili po jednu od Deset Zapovesti i po desetinu Molitve Gospodnje. to se tie emanacija iz Ketera, koje se uspostavljaju kao tri tri jade Kreativnih Moi u Sefer ha Zoharu nazvane tri glave, sva ka sa tri lica H. P. Blavacka pie:
To [Keter] je bila prva Sefira, koja u sebi sadri ostalih devet Sefirot, ili inteligencija. U svojoj sveukupnosti i jedinstvu one predstavljaju arhetipskog oveka, Adama Kadmona, %, koji je, u svojoj individualnosti, ili jedinstvenosti, ipak dualan, ili biseksualan, grki Didimos, jer je prototip itavog oveanstva. Ta ko smo dobili tri trojstva, svako smeteno u glavi. U prvoj glavi, ili licu (hinduski Trimurti sa tri lica), nalazimo Sefiru [Keter], prvog androgina, na vrhu gornjeg trougla, kako emituje Hahamu [Hohma], ili Mudrost, muku i aktivnu potenciju takoe nazvanu i Jah, i Binu, , ili Inteligenciju, ensku i pasivnu potenciju, koja se naziva i imenom Jahve, . To troje obrazuje prvo troj stvo ili li ce Sefirot. Ta trijada emanira Hesed, , ili Milost, mu ku aktiv nu potenciju, zvanu takoe i El, iz koje emanira Gebura, , ili Pravda, koja se naziva i Eloha, enska pasivna potencija; iz sjedi njavanja ovo dvoje nastaje Tiferet, , Lepota, Blagost, Duhov no Sunce, poznato po boanskom imenu Elohim i osnova na je druga trijada, lice, ili glavu. Ona, sa svoje strane, emanira mu ku potenciju Necah, , vrstinu, ili Jahve Sabaot, iz koje se iz liva enska pasivna potencija Hod, , Slava, ili Elohim Sabaot; to dvoje proizvodi Jesod, , Temelj, koji je moni ivi El-Hai, i tako se stvara tree trojstvo ili glava. Deseta Sefira je pre duada i na dijagramima se predstavlja kao najnii krug. To su Malkut, ili Kraljevstvo, , i ekina, , koja se takoe naziva i Adonaj,
2
Viscera (lat. viscera) izraz u medicini koji iznaava unutranje organe i votinjskog tela; utroba, iznutrice, drob, naroito srce, plua, creva, jetra itd. (Nap. prev.)
525
a Heruvimi meu aneoskim horovima. Prva Glava se naziva In telektualni svet, druga Glava je Senzualni, ili svet Percepcije, a trea je materijalni, ili Fiziki svet. (Videti Razotkrivenu Izidu)
TABELA SEFIROTSKIH KORESPONDENCIJA Iz Fludd, Collectio Operum
Gornji dijagram je posebno preveden s latinskog jer je od jedinstvene vredno sti za prouavaoce kabalizma, a takoe i dobar primer neobine sposobnosti Roberta Flada za sastavljanje tabela korespondencija. Robert Flad ubraja se
526
Sefirotsko drvo meu najeminentnije rozenkrojcere i slobodne zidare, u stvari, esto se naziva prvi engleski rozenkrojcer. Napisao je nekoliko vrednih dokumenata zasno vanih direktno na rozenkrojcerskim zagonetkama. Znaajno je da je najvanije od njegovih dela trebalo da bude objavljeno u isto vreme kad i dela Bekona, ekspira i prvih rozenkrojcerskih autora.
Kod kasnijih kabalista postoji i podela Sefirotskog drveta na pet delova, u kojoj su globusi postavljeni prema sledeem redosledu: (1) Makroprozopus, ili Veliko Lice, je pojam koji se primenjuje na Keter kao prvu i najuzvieniju od Sefirot i obuhvata devet po ten cija ili Sefirot koje izlazi iz Ketera. (2) Aba, Veliki Otac, je pojam koji se generalno primenjuje na Hoh mu Univerzalnu Mudrost prvu emanaciju Ketera, ali, prema Ibn Gabirolu3, Hohma predstavlja Sina, Logos, ili Re, a roena je iz sjedinjavanja Ketera i Bine. (3) Aima, Velika Majka, je ime pod kojim je opte poznata Bina, ili trea Sefira. To je Sveti Duh, iz ijeg tela istiu generacije. Po to je trea osoba Tvorake Trijade, ona odgovara Jahveu, De mijurgu. (4) Mikroprosopus, ili Malo Lice, sastoji se od est Sefirot He seda, Gebure, Tifereta, Necaha, Hoda i Jesoda. Mikroprozopus se obi no naziva Mali Adam, ili Zauir Anpin, dok je Makroprozopus, ili Veliki Adam, Arikh Anpin. Malo Lice je ispravno sim bolizovano estokra kom zvezdom, ili isprepletanim trouglovima Siona, a takoer i sa est strana kocke. Ono predstavlja smerove
3
Solomon ibn Gabirol, ili Solomon ben Judah [heb. , Shelomo ben Yehuda ibn Gevirol; ar. , Abu Ayyb Suleiman ibn Yahya ibn Jabirl; poznat i po latiniziranom imenu Avi cebron (lat. Avicebron), oko 1021 oko 1058] pansko-jevrejski srednjo vekovni filozof, neoplatonist. Najvanije delo mu je Izvor ivota (Yanb al-Hayh), koje je napisano na arapskom jeziku, ali je poznato samo u la tinskom prevodu (lat. Fons Vitae); u njemu pokuava da princip bojeg stvaranja sveta ni iz ega spoji sa idejom emanacije; univerzalna materija definisana je kao telesna i duhovna, a od materije je slobodan samo Bog, koji se nalazi s one strane materije i oblika; na najviem stepenu hijerar hijske lestvice je univerzalni oblik, koji sadri sve oblike, a na najniem su ul ne stvari; vo lja je osnovni stvaralaki uzrok sveta izvor ivota. (Nap. prev.)
527
ANALIZA TAROT KARATA
Poreklo karata za igru Rota Mundi rozenkrojcera Problem simbolizma Tarota Karta bez broja Simbolizam dvadeset jednog velikog aduta Znaci karata
Miljenja autoriteta razlikuju se po pitanju porekla karata za igru, svrhe za koju su namenjene i vremena njihovog uvoenja u Ev ropi. U svojim Istraivanjima istorije karata za igru (Researches into the History of Playing Cards), Semjuel Veler Singer1 podrava mi ljenje da su karte stigle u junu Evropu iz Indije, preko Arabije. Tarot karte su verovatno bile deo magijske i filozofske nauke koju su Vitezovi Templari preneli od Saracena, ili neke od mistinih sekti koje su u to vreme cvetale u Siriji. Po povratku u Evropu, Templari su, da bi izbegli progon, skrili arkansko znaenje simbola prikazavi svoje magijske knjige toboe kao sredstvo za zabavu i kockanje. U prilog ovoj tvrdnji, gospoa Dona Kinga Van Renselera2 kae:
1
Samuel Weller Singer (17831858) engleski knjiar, prevodilac i autor, iz dava veeg broja zapaenih izdanja dela autora XVI i XVII veka. Pome nuto delo je njegova najinteresantnija originalna kompilacija nastala 1816. godine, a obiluje izvanrednim gravurama koje delo ine posebno intere santnim i vrednim. (Nap. prev.) Mrs. John King Van Rensselaer (18481925), amerika autorka kojoj je ime zapravo Mej (May) Van Renseler, ali je, po anglosaksonskom obiaju, pred stavljana kao gospoa Dona Kinga Van Renselera, amerikog politiira i guvernera Njujorka, pa se pod tim imenom pojavljuje i kao autor na svojim izdanjima, meu kojima je i delo iz 1890. godine, iz kojeg je ovde dat citat, a iji pun naslov je avolja slikovnica: istorija karata za igru (The devils picture-books. A history of playing cards). (Nap. prev.)
554
Analiza Tarot karata
ini se da je dobro potkovana injenica to da su karte, vrativi se kui, sa sobom doneli ratnici, koji su uvezli mnoge novosteene obiaje i navike Orijenta u svoje vlastite zemlje, a to nije u suprot nosti sa izjavama nekih pisaca koji su objavili da su Cigani koji su u to vreme poeli da lutaju po Evropi doneli sa sobom i uveli karte, koje su koristili, kao to to ine i danas, za proricanje bu dunosti. (Videti avolju slikovnicu)
Preko Cigana je Tarot karte mogue pratiti unazad do religijske sim bolizma drevnih Egipana. U svom izvanrednom delu, Cigani (The Gypsies), Semjuel Roberts3 predstavlja dovoljno dokaza o njihovom egipatskom poreklu. Na jednom mestu on pie:
Kad su Cigani prvobitno stigli, u Engleskoj je bilo vrlo nesi gurno. U naim zakonima se prvi put pominju u nekoliko odred bi protiv njih u vreme vladavine Henrija VIII, u kojima su opisani kao pre komorski ljudi, koji sebe nazivaju Egipanima a ne bave bilo ka kvim zanatom ili trgovinom, ve idu naokolo u velikom broju (...).
Interesantna legenda pripoveda da se, nakon unitenja Serapeuma u Aleksandriji, veliki broj tamonjih svetenika povezao kako bi sa uvali tajne obreda posveenih Serapisu. Njihovi potomci (Cigani) su, nosei sa sobom najdragocenije od knjiga spaenih iz plamtee biblioteke Knjigu Enoha, ili Tota (Tarot) postali lutalice po licu zemlje, ostavi narod odvojen od drevnog jezika i prvorodnog prava na magiju i tajnu. Kur de ebelen4 je verovao da je sama re Tarot nastala od dve egipatske rei, Tar, to znai put, i Ro, to znai kraljevski. Tako
3
Samuel Roberts (17631848) engleski autor i pisac pamfleta, poznat kao Prosjaki advokat (Paupers Advocate); napisao je veliki broj knjiga i pam fleta politikog i socijalnog sadraja. Pun naziv pomenutog dela je Cigani: njigovo poreklo, trajanje i odredite (The Gypsies: Their Origin, Continu ance, and Destination). (Nap. prev.) Antoan Kur (Antoine Court), koji je sebe prozvao Antoan Kur de ebelen (Antoine Court de Gbelin, c. 17191784) sin francuskog protestantskog pastora, roen u Nimu (Nimes), inicirani mason; bio je osniva i predsednik Apolonijevskog drutva (Socit Apollonienne), kasnije nazvanog Pariski
555
Tarot predstavlja kraljevski put do mudrosti [videti Primitivni svet (Le Monde Primitif)]. U svojoj Istoriji magije (History of Magic), P. Kristijan5, portparol jednog francuskog tajnog drutva, daje fantasti an izvetaj o navodnoj inicijaciji u Egipatske Misterije, gde 22 glav ne Tarot karte poprimaju razmere prezentacionih tabli neizmerne veliine i predstavljaju veliku galeriju. Zaustavljajui se, redom, pred svakom od karata, inicijator je kandidatu opisivao njen simbolizam. Eduard ire, kojem je izvor informacija bio slian kao i Kristijanu, poziva se na istu sveanost u poglavlju o inicijaciji u Hermetike Mi sterije (videti Veliki posveenici). Mada je mogue da su Egipani upotrebljavali Tarot karte u svojim ritualima, pomenuti francuski mi stici, osim tvrdnji da podravaju ztu teoriju, o tome ne pruaju nika kve dokaze. Ni valjanost takozvanog Egipatskog Tarota, koji je danas u opticaju, takoe nikada nije uspostavljena na zadovoljavajui na in. Crtei ne samo da su prilino savremeni, ve je i sama simbo lika vie pod francuskim nego pod egipatskim uticajem. Tarot je nesumnjivo vitalni element rozenkrojcerskog simboliz ma, mogue i sama knjiga univerzalnog znanja koju lanovi reda tvrde da poseduju. Rota Mundi je pojam koji se esto pojavljuje u ranim manifestima Bratstva Ruinog Krsta. Re Rota, kada se presloe njena slova, postaje Taro, antiki naziv tih tajanstvenih karata. V. F. C. Vigston (William Francis C. Wigston) je otkrio dokaze da je ser Frensis Bekon upotrebljavao simbolizam Tarota u svojoj ifri.
muzej (Muse de Paris), drutva posveenog umetnosti i nauci; bio je i je dan od prvih lanova Filaleta (Philalthes), ezoterijskog bratstva poveza nog sa slobodnim zidarima, kao i mistike sekte Izabrani Koeni (lus Coens). Pun naziv referentnog devetotomnog dela, koje je sukcesivno objavljivano od 1773. do 1782. godine, je Primitivni svet: analiza i poreenje sa savre menim svetom (Le Monde primitif, analys et compar avec le monde moderne), a u eseju o Tarotu, koji je ebelen u njega ukljuio (vol. VIII, 1781), autor je tumaenje Tarota predstavio kao arkansko spremite bezvremene ezoterijske mudrosti. (Nap. prev.) Pol Kristijan (Paul Christian) bio je pseudonim pod kojim je francuski no vinar an Baptista Pitoa (Jean Baptiste Pitois, 18111877), poznat i kao an Baptista, pisao svoje novinarske i publicistike radove; radio je i kao bibliotekar pri ministarstvu javnog obrazovanja. Pun naslov pomenutog dela iz 1870. godine je Istorija magije, natprirodni svet i sudbina kroz vreme i narode (Historie de la Magie, du monde Surnaturel et de la fatalit a travers les Temps et les Peuples). (Nap. prev.)
556
Brojevi 21, 56, i 78, koji su svi direktno povezani s odeljcima Tarot pila, esto su ukljueni u Bekonove kriptograme. U velikom folio izdanju ekspirovih dela iz 1623. godine, hriansko ime lorda Be kona pojavljuje se 21 put na strani 56 Istorijata. [Videti Kolumbo literature (The Columbus of Literature).]
RANE PORTUGALSKE KARTE Iz Chatto, Origin and History of Playing Cards
Piui o pilu iz kojeg su ovde re produkovanja etiri kavaljera (an dara), Viljem Endrju ato6 primeuje: Neki primerci portugalskih karata dati u Jeux de Cartes, Tarots et de Cartes Numrales 7 imaju u svom izgledu jako puno od onoga to je prvobitno sugerisao orijental ni tip, ako nisu iz njega i kopirane; pogotovo u odelima Da narija i Bastanija Dinara i tapova. Na tim kartama kru na figura, opte shvaena da predstavlja Danari, ili Dinar, svakako mnogo vie lii na akru, ili Vichnou-ov [Vinuov] disk, koji se vidi na
6
William Andrew Chatto (17991864) britanski autor koji je pisao i pod pseudonimima Dozef Fjum (Joseph Fume) i Stiven Oliver Mlai (Stephen Oliver the Younger). Pun naslov citiranog iz 1848. godine je injenice i spekulacije o poreklu i istoriji karata za igru (Facts and Speculations on the Origin and History of Playing Cards). (Nap. prev.) Fr. Karte za igru, Tarot i brojevi na kartama delo ana Diena Starijeg (Jean Duchesne Ain, 17791855) konzervatora u Sektoru tampe Carske biblioteke (Bibliothque Impriale). Najpoznatiji je kao autor prve monografije o nijeliranju, urezivanju ukrasa na bakarnim, zlatnim i srebrnim plo ama i njihovom ispunjavanju crnim emajlom nijelom. (Nap. prev.)
557
TAJNA UENJA SVIH EPOHA hindustanskim crteima, nego na kovanicu, a na vrhu tapa je dijamant, to je jo jedan od atributa istog boanstva. Dostojni pomena su takoe i rozenkrojcerski i masonski amblemi koji se po javljuju na raznim srednjovekovnim pilovima. Poto su tajne tih organizacija esto skrivane u kritinim gravurama, vrlo je verovatno da su zagonetni di jagrami na raznim pilovima karata korieni kako za sakrivanje tako i za pro duavanje politikih i filozofskih arkana tih drutava. Naslovna strana knjige gospodina atoa prikazuje andara herc koji nosi tit ukraen krunisanom ro zenkrojcerskom ruom.
Mnogi simboli koji se pojavljuju na Tarot kartama definitivno ima ju masonski znaaj. Pitagorejski numerolog e takoe pronai postoja nje vanog odnosa izmeu brojeva na kartama i slika koje prate te brojeve. Kabalist e se momentalno odueviti znaajnim redosledom karata, a alhemiar e otkriti da su odreeni simboli besmisleni za sve osim za one koji su upueni u boansku hemiju transmutacije i rege neracije. Kao to su Grci postavili slova svog alfabeta s njihovim odgovarajuim brojevima na razne delove tela svog Logosa predstavljenog u ljudskom obliju, tako i Tarot karte imaju analogiju ne samo u delovima i lanovima svemira, ve i u podeli ljudskog tela. One su, zapravo, klju za magijsko ustrojstvo oveka. Tarot karte moraju se uzeti u obzir (1) kao zasebni i potpuni hije roglifi, od kojih svaki predstavlja razliito naelo, zakon, mo ili ele ment u Prirodi, (2) u meusobnom odnosu kao rezultatu delovanja jednog inioca na drugi i ( 3) kao samoglasnici i suglasnici filozofske azbuke. Zakoni koji reguliu sve pojave predstavljeni su simbolima na Tarot kartama, ije numerike vrednosti su jednake numerikim ekvivalentima pojava. Kao to se svaka struktura sastoji od odree nih elementarnih delova, tako i Tarot karte predstavljaju komponente strukture filozofije. Bez obzira na nauku ili filozofiju kojom se prou avalac bavi, Tarot karte mogu se identifikovati sa esencijalnim sa stavnim delovima njegovog predmeta izuavanja, pri emu se svaka karta odnosi prema odreenom delu u skladu sa matematikim i fi lozofskim zakonima. Elifas Levi pie:
Zatvorena osoba, bez drugih knjiga osim Tarota, ako bi znala kako da je koristi, mogla bi za nekoliko godina stei univerzalno
558
znanje i postati sposobna da govoti o svim temama sa uenou koja nema premca i neiscrpnom reitou. (Videti Transcendentalnu magiju)
Razliita miljenja eminentnih autoriteta po pitanju simbolizma Tarota su prilino nepomirljiva. Zakljuci uenog Kur de ebelena i bizarnog Velikog Eteje (Grand Etteila)8 prvih autoriteta po ovom pitanju ne samo da se radikalno razlikuju, ve ih, kako jednog ta ko i drugog, Levi jednako diskredituje; njegov raspored Tarot aduta su, zauzvrat, kao pokuaj da se zavedu prouavaoci, odbacili Artur Edvard Vejt i Pol Kejs9. Levijeve sledbenike posebno Papusa10, Kri stijana, Vestkota i irea reformisani Tarotisti smatraju za potene, ali zaostale pojedince koji lutaju u mraku jer nemaju novi pil Tarot karata Pamele Kolman Smit11, sa revizijama gospodina Vejta.
Etteilla je pseudonim an-Baptiste Alijeta (Jean-Baptiste Alliette, 17381791) francuskog oklutiste koji je prvi (1785) popularisao proricanje Tarot kar tama pred irokim auditorijumom, pa je stoga prvi profesionalni Tarot okul tista u istoriji koji je zaraivao za ivot proricanjem iz karata. Eteja je objavio svoje ideje o korespondencijama izmeu Tarota, astrologije i etiri klasi na elementa, kao i etiri duevna stanja, i bio prvi koji je izdao revidiran Tarot pil, dizajniran naroito za okultnu namenu (1791). (Nap. prev.) 9 Pol Foster Kejs (Paul Foster Case, 18841954) ameriki oklutist i autor brojnih knjiga o Tarotu i kabali; njegov najvei doprinos okultizmu su ve rovatno lekcije koje je napisao za lanove drutva Graditelji Aditona (Builders of the Adytum). (Nap. prev.) 10 Ezoterijski pseudonim erara Ankosa (Gerard Encausse, 18651916), fran cuskog lekara, hipnotizera i propagatora okultizma (rodom panca), osni vaa savremenog Martinistikog reda oblika mistinog i ezoterijskog hrianstva koje se bavi padom prvog oveka iz njegovog boanskog iz vora u materijalnost i procesom njegovog povratka, nazvanog reintegracija ili prosvetljenje (iluminacija). (Nap. prev.) 11 Pamela Colman Smith (18781951) slikarka, ilustratorka i spisateljica, najpoznatija po dizajniranju pila Tarot karata za Artura Edvarda Vejta, a taj pil je, poznat kao Rajder-Vejtov (Rider-Waite) Tarot (Rajder je prezime izdavaa), do danas ostao jedan od najcenjenijih i najee korienih. Vej tova knjiga Slikovni klju za Tarot (The Pictorial Key to the Tarot), u prevodu Duice Milojkovi, objavljena je i kod nas, a dobija se u kompletu sa Rajder-Vejtovim pilom Tarot karata (izdanje Metaphysica, Beograd, 2006). (Nap. prev.)
8
559
BRATSTVO RUINOG KRSTA
ivot Oca C.R.C. Johan Valentin Andrea Alhemijska ue nja rozenkrojcera Znaaj Ruinog Krsta Adepti Ruinog Krsta
Ko su bili rozenkrojceri? Jesu li bili organizacija dubokih mislilaca koji su se pobunili protiv inkvizicijskih, religijskih i filozofskih ogranienja svog vremena, ili su bili izolovani transcendentalisti uje dinjeni samo slinou svojih stavova i zakljuaka? Gde je bila Kua Duha Svetoga, u kojoj su se, prema njihovim manifestima, susretali jednom godinje kako bi planirali budue aktivnosti svoga reda? Ko je bila misteriozna osoba kojoj su se obraali sa Na Pro slavljeni Otac i Brat C.R.C.? Da li su ta tri slova zapravo stajala umesto rei Kristijan Ruin Krst (Christian Rosie Cross, odnosno, Christian Rosencreutz)? Da li je Kristijan Rozenkrojc, navodni au tor Himijskog venanja (Chymical Nuptials)1, ista osoba koja je s jo tri oso be osnovala Drutvo Ruinog Krsta? Kakav je odnos bio izmeu rozenkrojcerstva i srednjovekovnog slobodnog zidarstva? Zato su sudbine ove dve organizacije toliko usko isprepletane? Predstavlja li Bratstvo Ruinog Krsta toliko tra enu vezu srednjovekovnog slobodnog zidarstva i simbolizma i mis tike antike i da li je njegove tajne ovekoveila savremena masonerija?
1
Ovde je u prevodu namerno upotrebljena re himijsko, umesto hemijsko, jer je takav sluaj i u originalu s poetka XVII veka (Chymische Hochzeit Christiani Rosencreutz anno 1459), a taj oblik rei, kada je ovo delo u pi tanju, koristi i veina autoriteta. Na srpskom jeziku, meutim, ustaljeno je prevoenje naslova ovog dela kao Alhemijsko venanje Kristijama Rozen krojca. (Nap. prev.)
598
Bratstvo Ruinog Krsta
Da li se izvorni rozenkrojcerski red raspao u drugoj polovini osam naestog veka, ili drutvo jo uvek postoji kao organizacija, odra vajui iste tajne po kojima je i postalo poznato? Koji je bio pravi razlog nastanka Bratstva Ruinog Krsta? Jesu li rozenkrojceri bili religijsko i filozofsko bratstvo, kao to su tvrdili, ili su njihova vid ljiva naela prikrivala istinsku svrhu Bratstva, koja je moda bila politiki nadzor u Evropi? Ovo su neki od problema koji su uklju eni u prouavanje rozenkrojcerstva. Postoje etiri razliite teorije o rozenkrojcerskoj enigmi. Svaka je rezultat paljivog razmatranja dokaza od strane uenjaka koji su ivote proveli u traganju po arhivama hermetike nauke. Doneti za kljuci jasno pokazuju neprimerenost dostupnih izvetaja koji se od nose na genezu i rane aktivnosti Bratstva Ruinog Krsta.
PRVI pOSTULAT
Pretpostavlja se da je, istorijski posmatrano, Rozenkrojcerski red postojao u skladu sa opisom njegovog osnivanja i naknadnih aktivnosti koji su objavljeni u njegovom manifestu Fama Fraternitatis, za koji se veruje da je napisan 1610. godine, ali, kako izgleda, nije tampan do 1614, mada neki autoriteti veruju da je postojalo i ranije izdanje. Inteligentno razmatranje porekla rozenkrojverstva zahteva poznavanje sadraja njegovih prvih i najvanijih dokumenata. Fama Fraternitatis zapoinje podseanjem itavog sveta na Boju dobrotu i milost, te upozorenjem inteligenciji da su ih njihov egotizam i pohlepa naveli da slede lane proroke i ignoriu istinsko znanje koje im je Bog u Svojoj dobroti otkrio. Dakle, neophodna je reformacija, a Bog je u tu svrhu uzdigao filozofe i mudrace. Kako bi pomogao u sprovoenju reformacije, misteriozna osoba nazivana Visoko Prosvetljeni Otac C.R.C., Nemac po roenju, po tomak plemenite porodice, ali sm siromaan ovek, ustanovio je Taj no drutvo Ruinog Krsta. C.R.C. je dat u manastir kada je imao samo pet godina, ali se kasnije, nezadovoljan manastirskim obrazovnim sistemom, povezuje sa bratom Svetog Reda, koji se spremao na hodoae u Svetu zemlju. Krenuli su zajedno, ali je brat umro na 599
Kipru, a C.R.C. je nastavio sm do Damaska. Slabo zdravlje spreio ga je da doe do Jerusalima, pa je ostao u Damasku, studirajui sa filozofima koji su tamo iveli. Dok se bavio svojim prouavanjima uo je za grupu mistika i ka balista koji su prebivali u arapskom mistinom grada Damkar. Odu stavi od elje da poseti Jerusalim, dogovorio je sa Arapima svoj prevoz do Damkara. C.R.C. je imao samo esnaest godina kada je sti gao u Damkar. Primljen je kao neko ko je dugo oekivan, kao drug i prijatelj u filozofiji, i upuen je u tajne arapskih adepata. Dok je tamo boravio, C.R.C. je nauio arapski jezik i preveo je svetu knjigu M na latinski, a kada se vratio u Evropu, tu vanu knjigu doneo je sa sobom. Nakon tri godine uenja u Damkaru, C.R.C. je otputovao u grad Fes2, gde su mu arapski magovi obznanili dalje informacije. U Fesu je upuen kako da komunicira sa stanovnicima elemenata (verovatno duhovima Prirode), a oni su mu pokazali mnoge druge velike tajne Pri rode. Mada filozofi u Fesu nisu bili tako veliki kao oni u Damkaru, C.R.C. je iskoristio svoja prethodna iskustva su razlui istinito od la nog i da na taj nain znaajno uvea svoje znanje. Nakon dve godine provedene u Fesu, C.R.C. je zaplovio prema paniji, nosei sa sobom mnoga blaga, meu kojima i retke biljke i ivotinje koje je prikupio tokom svojih lutanja. Naivno se nadao da e ueni ljudi Evrope sa zahvalnou primiti retka intelektualna i ma terijalna blaga koja im je doneo da ih razmotre. Umesto toga, naiao je samo na porugu, jer su se takozvani mudraci bojali da bi priznavanjem svog prethodnog neznanja izgubili steeni ugled. Na tom se mestu u pripovesti pojavljuje interpolacija o tome da je Para celzus, mada nije bio lan Bratstva Ruinog Krsta, proitao knji gu M, a razmatranje njenog sadraja obezbedilo mu je informacije koje su ga nainile najistaknutijim lekarom srednjovekovne Evrope. Umoran, ali ne i obeshrabren neplodou svojih pokuaja, C.R.C. se vratio u Nemaku, gde je sagradio kuu u kojoj je mogao na miru da nastavi svoje prouavanje i istraivanje. Takoe je, u istraivake
2
Fes ili Fez [ar. (Fs)] trei po veliini grad u Moroku posle Kaza blanke i Rabata. Nekada je bio prestonica, jedan od etiri carska grada (uz Rabat, Marake i Meknes). U Fesu se nalazi najstariji univerzitet na svetu koji je jo uvek u funkciji [univerzitet Al-Karauin (ar. ), osnovan 859. godine]. (Nap. prev.)
600
Bratstvo Ruinog Krsta
svrhe, napravio i vie retkih naunih instrumenata. Iako je mogao da se proslavi, samo da je hteo da komercijalizuje svoje znanje, opre delio se radije za drutvo Boga, nego za potovanje ljudi. Nakon pet godina povuenosti odluio je da obnovi borbu za re formu umetnosti i nauke svoga doba, ovaj put uz pomo nekoliko pouzdanih prijatelja. Iz manastira u kojem je primio ranu obuku po zvao je trojicu brae i vezao ih zakletvom, kako bi spreio povredu tajni to je eleo da im obznani, te im izdiktirao informacije za do brobit potomstva. Njih etvorica osnovali su Bratstvo Ruinog Kr sta. Nainili su tajni ifrovani jezik i, prema Fami, veliki renik u kojem su svi oblici mudrosti klasifikovani na slavu Boju. Oni su, takoe, otpoeli i rad na transkribo v anju knjige M , ali su uvideli da je posao isuvie te ak, jer im je do l azio veliki broj bolesnih, oe kuju i da im pomognu i iscele ih. Poto su zavrili noviju i veu zgradu, koju su nazvali Kua Du ha Svetoga, odluili su da u bratstvo ukljue etiri nova lana, i me se broj poveao na osam, a od toga su sedmoro bili Nemci. Niko od njih nije bio u braku. Marljivo radei zajedno, brzo su zavrili na poran posao pripreme dokumenata, uputstava i arkana Reda. Takoe su doveli u red kuu nazvanu Sancti Spiritus 3. Tada su odluili da se razdvoje i posete druge zemlje, ne samo da bi svoju mudrost dali onima koji to zasluuju, ve i da provere i isprave sve greke koje postoje u njihovom sistemu. Pre razdvajanja, Braa su ustanovila est pravila, ili naredbi, i svako od njih se oba vezao da e ih potovati. Prvo pravilo bilo je da ne prihvataju nijedno drugo dostojanstvo ili zaslugu osim spremnosti da lee bolesnike bez naknade. Drugo je bilo da od tog momenta pa doveka ne nose bilo kakve posebne odede ili odore, ve da se oblae u skladu sa obi ajima zemlje u kojoj borave. Tree pravilo nalagalo je da se svake godine, na odreeni dan, sastanu u Kui Duha Svetoga, ili da, ako nisu u mogunosti da to uine, obezbede svoje poslanike. etvrto pra vilo bilo je da svaki lan pronae osobu dostojnu da ga nasledi na kon njegove smrti. Peto je odreivalo da od tog trenutka pa nadalje slova R.C. budu njihov peat, oznaka i karakteristika. esto pravi lo je preciziralo da Bratstvo treba da ostane nepoznato svetu za razdoblje od sto godina.
3
Lat. Sveti Duh (Nap. prev.)
601
ROZENKROJCERSKE DOKTRINE I NAELA
Confessio Fraternitatis Anatomija Melanholije Don Hejdon o rozenkrojcerstvu Tri planine mudrih Filozofsko jaje Ciljevi Rozenkrojcerskog Reda
Nisu dostupne pouzdane informacije o stvarnim filozofskim uverenjima, politikim tenjama i humanitarnim aktivnostima Rozen kroj cerskog Bratstva. Danas su, kao i u stara vremena, tajne Drutva, vrednou svoje esencijalne prirode, ouvane nepovreene, pa su po kuaji da se rozenkrojcerska filozofija interpretira samo spekulacije i nita vie. Dokazi upuuju na verovatno postojanje dva razliita rozenkroj cerska tela: unutranju organizaciju, iji lanovi svetu nikada nisu otkrili svoj identitet ili uenja, i spoljanje telo pod nadzorom unu tranje grupe. Po svoj prilici, simbolika grobnica Kristijana Rozen krojca, Viteza Zlatnog Kamena, bila je zapravo to spoljanje telo, iji je duh u uzvienijim sferama. Nakon 1614. godine, tokom pe rioda od vie od jednog veka, spoljanjim telom kruili su traktati i manifesti bilo pod njegovim imenom, bilo pod imenima raznih ini ciranih lanova. Svrha tih tekstova je oigledno bila da se zbune i zavedu istraivai, te da se na taj nain efikasno prikriju stvarne na mere Bratstva. Kad je rozenkrojcerstvo postalo filozofski hir sedamnaestog veka, kruili su i brojni dokumenti na tu temu, koji su imali isklju ivo komer cijalnu svrhu, a njihovi autori bile su varalice koje su elele da popularnost Bratstva pre tvore u kapital. Lukavo smiljene iz miljotine samog Bratstva i pogrene knjievne prevare arlatana 620
Rozenkrojcerske doktrine i naela
formirali su dupli veo iza kojeg je unutranja organizacija nastavila svoju delatnost na nain potpuno razliit od ono ga kako su javno na sve strane predstavljani njena svrha i naela. Fratres Rosa Crucis se naivno odnosi na nesporazume kojima je, iz oiglednih razloga, do zvoljeno da postoje, jer su shvatani kao ob laci unutar kojih su oni delali i iza kojih su se sakrili.
SIMBOLINI DIJAGRAM DELOVANJA PRIRODE Iz Fludd, Collectio Operum
Ova slika, de Brijeva1 gravura, najpoznatiji je od dijagrama koji ilustruju filozofska naela Roberta Flada (Robertus de Fluctibus). Tri su figure koje predstavljaju izrazitu vezu izmeu rozenkrojcerstva i slobodnog zidarstva: Mihael
1
Teodor de Bri (Theodorus de Bry, 15281598) graver, zlatar i izdava, rodom iz valonskog grada Lijea. (Nap. prev.)
621
TAJNA UENJA SVIH EPOHA Majer, Elias Emol i Robert Flad. De Kvinsi smatra da je Robert Flad neposre dni otac slobodnog zidarstva. [Videti Rozenkrojceri i slobodni zidari (The Rosicrucians and Freemasons).] Edvard Vejt je miljenja da je Robert Flad iznad svih ostalih Paracelzusovih uenika i ak ide tako daleko da izjavljuje kako je Flad daleko nadmaio svoga uitelja. On dalje dodaje: Sredinji lik rozenkrojcerske knjievnosti, koji se uzdie kao intelek tualni gigant iznad gomile suflera, teozofa i arlatanskih Profesora magnum opusa, koji su, direktno ili indirektno, bili povezani s tajanstvenim Bratstvom, jeste Robertus de Fluktibus, veliki engleski filo zof i mistik iz XVII veka, ovek ogromne erudicije, uzvienog uma i, su dei po njegovim spisima, izvanredne line svetosti. [Videti Stvarna istorija rozenkrojcera (The Real History of the Rosicrucians)] Robert Fludd je roen 1574, a umro je 1637. godine. Priloeni de Brijev dijagram je gotovo sam po sebi razumljiv. Izvan kruga zve zdanog neba su tri vatrena prstena empireuma trostruka vatra Vrhovnog Stvo ritelja u kojoj borave nebeska stvorenja. Unutar zvezdanog kruga su krugovi planeta i elemenata. Iza elementa vazduha dolazi krug sveta (zemlja). Krug i votinja sledi za krugom biljaka, koji, pak, sledi za krugom minerala. Zatim dolaze razliite delatnosti, a u centru je zemaljska kugla sa majmunolikim ovekom koji na njoj sedi i estarom meri sferu. Ta mala figura predstavlja animalno stvaranje. U spoljanjem vatrenom prstenu, iznad je sveto ime Jahve, okrueno oblacima. Iz tih oblaka prua se ruka koja dri lanac. Izmeu boanske sfere i nieg sveta, personifikovanog majmunom, nalazi se lik ene. Posebno se mora napomenuti da enski lik samo pridrava lanac koji je povezuje sa niim sve tom, dok se lanac koji je povezuje sa viim svetom zavrava okovom oko zgloba njene ruke. Taj enski lik se moe tumaiti na nekoliko naina: ona moe predstavljati oveanstvo obeeno izmeu boanstva i ivotinje, ona moe pred stavljati Prirodu kao vezu izmeu Boga i nieg svet, ili moe predstavljati ljud sku duu zajedniki imenilac vieg i nieg.
Nagovetaj supstance rozenkrojcerstva njegova ezoterijska dok trina moe se pribaviti iz analize njegove senke njegovih egzo terikih spisa. U jednom od svojih najvanijih oblaka, Confessio Fraternitatis, Braa Bratstva R.C. nastojala su da opravdaju svoje postojanje i objasne (?) namere i aktivnosti svoga Reda. U svom iz vornom obliku Confessio je podeljen u etrnaest poglavlja, koja su u nastavku saeto prikazana. 622
PETNAEST ROZENKROJCERSKIH I KABALISTIKIH DIJAGRAMA
amajim, Okean Duha Sedam Dana Stvaranja Simboliki grob Kristijana Rozenkrojca Regioni elemenata Novi Jerusalim Velika tajna Prirode
U svom poznatom delu, Rozenkrojceri, njihovi obredi i tajne, Hargrejv Denings reprodukuje pet kabalistikih dijagrama za koje tvrdi da su originalni rozenkrojcerski crtei. On ne daje podatke o njiho vom poreklu niti pokuava da pojasni njihovu simboliku. Jedan sko ranji pisac, koji reprodukuje jedan od tih dijagrama, povezuje ga sa simbolinim grobom Oca C.R.C. i na taj nain otkriva pravu prirodu Kristijana Rozenkrojca. Pet ilustracija reprodukovanih u knjizi Hargrejva Deningsa deo su serije od petnaest dijagrama koji se pojavljuju u delu Magijski, ka balistiki i teozofski spisi Georga fon Velinga1, na temu soli, sum pora i ive. Ova izuzetno retka knjiga objavljena je u Frankfurtu i Lajpcigu 1735. i 1760. godine. Brojevi i figure na dijagramima se od nose na poglavlja i delove Spisa. Tih petnaest dijagrama predstav ljaju izuzetan i neprocenjiv dodatak grupi od svega nekoliko drugih
1
Georgius von Welling (16521727) bavarski alhemiar i teozofski pisac; pun naslov dela o kojem je ovde re, po kojem je najpoznatiji, je Opus magico-cabbalisticum et theosophicum, darinnen der Ursprung, Natur, Eigenschaften und Gebrauch des Saltzes, Schwefels und Mercurii, in dreyen Theilen beschrieben... Deme noch beygefget: ein Tracttlein von der gttlichen Weisheit; und ein besonderer Anhang etlicher sehr rar- und kostbarer chymischer Piecen, a objavio ga je pod pseudonimom Gregor Anglus Sal vigt (Gregorius Anglus Sallwigt). (Nap. prev.)
637
poznatih kabalistikih i rozenkrojcerskih dijagrama koji se mogu prihvatiti kao autentini. Lucifer je najvea misterija simbolizma. Tajno znanje rozenkroj cera smatra da Lucifer nigde nije tako jasno predstavljen kao u ovim dijagramima, koji doslovno otkrivaju njegov pravi identitet, paljivo uvanu tajnu o kojoj se malo pisalo. Lucifer je predstavljen brojem 741. Fon Veling ne daje potpuno izlaganje o petnaest dijagrama; da je to uinio, bilo bi to u suprotnosti s naelima kabalistike filozofije. Dublje znaenje simbola se otkriva samo dubokim prouavanjem i kontemplacijom.
TABELA I, slike 1-11. Na slici 1 je ptolomejska shema koja pri ka zuje istinski odnos izmeu primordijalnih elemenata. Njeno tajno znaenje je sledee: spoljanji prsten koji zatvaraju linije A i B je
638
Petnaest rozenkrojcerskih i kabalistikih dijagrama
podruje amajima2, kabalistikog naziva za vrhovno boanstvo, to znai prostranstvo nebesa, ili duhovna vatrena voda. amajim je Oke an Duha u kojem postoje sve stvorene i nestvorene stvari i iji ivot ih pokree. U niim svetovima amajim postaje astralna svetlost. Prostor izmeu B i C oznaava orbite ili nivoe sedam Duhovnih Inteligencija, koje se nazivaju Boanske Planete (planete koje nisu vidljive). Prema Misterijama, due ljudi ulaze u nie svetove kroz pr sten B, fiksne zvezde. itavo stvaranje odraava slavu amajima, energije koja se filtrira u sfere elemenata kroz prozore zvezda i pla neta. Izmeu C i D se nalazi podruje suptilnog, duhovnog vazduha, podrazreda etera. D do E oznaava povrinu zemlje i mora, pod ko jima se takoe podrazumevaju nivoi etera. E do F oznaava donji region, koji se naziva Okupljanje Voda i proizvodnja Device Zem lje, ili Ares. Alhemiari taj ivi pesak nazivaju istinski mistini temelj vrste zemlje. F do G oznaava krug podzemnog vazduha, koji je gui i grublji od onoga u spoljanjem prostoru, C do D. Zve zdani uticaji i nebeski impulsi su u toj guoj atmosferi kristalizo vani u telesne duhove i na taj nain formiraju mnotvo oblika koji postoje bez znanja njihovog sopstvenog vatrenog izvora. G je oblast sredinje vatre elementa zemlje, grubi plamen suprotstavljen boan skom vatrenom amajimu. Slino tome, sfera zvezdanih nebesa isto ima svoju suprotnost u sferi podzemnog vazduha, a sfera gornjeg vazduha (ili suptilna isparljiva voda) ima svoju suprotnost u sferi E do F. Fokusna taka, D do E, izmeu tri vie i tri nie sfere, naziva se Rezervoar. Ona prima utiske kako iz viih tako i iz niih regi ona i zajednika je i za jedne i za druge. Slika 2 je kabalistiki simbol elementarne vode; slika 9 predsta vlja duhovnu, nevidljivu vodu. Slika 3 je kabalistiki simbol ele mentarnog vazduha; slika 7 predstavlja duhovni i nevidljivi vazduh. Slika 4 je kabalistiki znak za elementarnu zemlju; slika 8 pred stavlja duhovnu i nevidljivu zemlju. Slika 5 je kabalistiki znak za elementarnu vatru; slika 6 predstavlja duhovnu i nevidljivu vatru. Slike 6, 7, 8 i 9 simbolizuju etiri elementa pre silaska Lucifera. To su etiri reke o kojima se govori u Postanju, iji izvor je u jednoj re ci, slika 10, koja predstavlja elemente preklopljene jedne preko drugih.
2
amajim (heb. )je hebrejska re za nebo. U Postanju 1:1 se kae: U poetku stvori Bog nebo ( Schamayim) i zemlju. (prevod uro Da nii) (Nap. prev.)
639
Zlatna lopta u centru je amajim, vatreni izvor svih elemenata. Sli ka 11 je amblem poetka i kraja svih stvorenja. Odatle izlaze sve stvari i tu se sve ponovo mora vratiti, kako bi postalo jedno sa va trenom vodom boanskog razumevanja.
TABELA II, slike 12-51. Slike 12, 13 i 14 prikazuju sferu kao sim bol kretanja, koje treba da bude amblemska oznaka vatre, vode i vaz du ha, a kocku kao simbol teine, koja treba da bude amblemska oz na ka ze mlje. Sfera poiva na taki, kocka na povrini; sfera je stoga upo trebljena da simbolizuje duh, a kocka materiju. Slika 14 prika zuje da atmosfera nalee iza objekta u padu, poveavajui mu brzi nu i oi gledno mu uveavajui teinu. Esencijalna priroda svakog elementa je okultno oznaena naroitim simbolom i slovom koji su mu dodeljeni.
640
ILUSTRACIJE U BOJI
Deo ilustracija koje je za prvo izdanje knjige TAJNA uenja SVIH epoha, iz 1928. godine, uradio August Knap (J. Augustus Knapp)
HERMES STOJI NA LE\IMA TIFONA

Hermes, kao personifikacija Univerzalne Mudrosti, ovde je prikazan s nogom na leima Tifona, pobee nog zmaja neznanja i izopaenosti. Tifon, prodira dua, oznaavao je, za egi patske inicijate, donji svet to guta duhovnu prirodu pojedinca, koji je, kao nesavren, prisiljen da se spusti iz viih sfera i ponovo rodi u fizikom univerzu mu. Dakle, biti progutan od strane Tifona oznaava proces ponovnog roenja, od kojeg se ovek moe osloboditi samo savladavanjem svog smrtog neprijatelja. U jednoj ruci Hermes nosi kaducej, krilati tap oko kojeg su isrprepletene dve zmije koje se bore; u drugoj, besmrtni Smaragd, na ijoj povrini je izboenim slovima ispisana su tina filozofije. Lik nosi drevnu egipatsku zidarsku kecelju, prema mustri koju je otkrio Belconi (Belzoni), ugledni egiptolog. U dva mala kruga su obrasci i simboli najue povezani sa Hermesom. U gornjem krugu je ibis, ije udne ka rakteristike su uzrokovale da bude posebno povezan s medicinskim umeem. Egipatski svetenici su u obredima inicijacije nosili maske u obliku glave ibisa, oznaavajui na taj nain da predstavljaju atribute Tota, ili Hermesa. U do njem krugu je pas, ivotinja koja je, zbog svoje inteligencije i odanosti, uvek povezivana sa Hermesom. Na Hermesovom elu nalazi se ureus, tajni simbol sazvea Skorpio, koji predstavlja regeneraciju iste one snage to u obliku zma ja lei bespomona pod njegovom nogom. Skarabej, na Hermesovom srcu, pred stavlja prisustvo duhovne i regenerativne svetlosti u njegovoj dui; okovratnik svojim krugovima simbolizuje orbite nebeskih tela. Tri kraka na Tifonovom repu, koja se zavravaju vrhovima strela, oznaavaju tri destruktivna izraza univer zalne energije mentalno, moralno i fiziko izopaenje. itav dijagram oznaa va ovladavanje kroz regeneraciju tela, prosvetljenje uma i transmutaciju emocija.
SAISKA IZIDA
Ja sam Izida, go s po darica itave zemlje: Upu tio me je Hermes i s Hermesom sam izmislila pisma naroda, kako ne bi svi pisali istim slovima. Dala sam ove anstvu njegove zakone i odredila ono to niko ne moe promeniti. Ja sam najstarija erka Kro nosa. Supruga sam i sestra kralja Ozirisa. Ja sam ona koja se uzdie u pseoj zvezdi. Ona sam koju nazivaju boginja na. (...) Ja sam ona koja odvaja nebo od zemlje. Ja sam zvezdama postavila njihove putanje. Ja sam izumela pomorstvo. (...) Spojila sam ljude i ene. (...) Ja sam odredila da deca vole starije. Zajedno sa bratom Ozirisom, uininila sam kraju kaniba lizmu. Ja sam uputila oveanstvu u misterije. Pouava la sam da se potuju boanske statue. Uspo stavila sam delokruge hramova. Svrgla sam tirane s vlasti. Uzrok sam lju bavi mukaraca prema enama. Ui nila sam da pravda bude jaa od srebra i zlata. Ja sam razlog to se istina sma tra lepom. [Videti Ermanov (Adolf Erman) Prirunik o egipatskoj mitologiji (Handbook of Egyptian Religion)]
Lice i obris Izide bili su prekriveni velom od grimiznog platna, to simbolizuje neznanje i emocionalnost, koji zauvek stoje izmeu oveka i istine. Izida podie svoj veo i otkriva se iskrenim i mudrim istraivaima, koji nesebino, ponizno i uporno nastoji da shvate tajne to ih okruuju u univerzumu. Svi ko jima se ona otkrije upozoravaju se da ne govore o misterijama koje su videli. Velika opomena od Mudraca bila je: Ako zna, uti. Vulgarnim i profanim, nevernim i nezainteresovanim, ona ne otkriva svoje lice, jer oni ne mogu shvatiti tajne procese nevidljivih svetova.
VELIKA ROZENKROJCERSKA ALHEMIJSKA FORMULA

Precrtano iz Museum hermeticum reformatum et amplificatum
U nebesima, okrueni kako spo ljanjim tako i unutra njim oreolom i hijerarhija ma nebeskih bia, nalaze se sjajni simboli Sve tog Trojstva: hvhi (Otac?), Ja gnje (Sin) i golubica (Sveti Duh). Odgovarajua dosto janstva nebes kih horova odreena su brojem i ras poredom njihovih krila. Slava Boanstva i nevidljivog sve ta skrivena je od nie kreacije linijom i, delom, krugom zvezdanog neba, koje je zaklonjeno oblacima. Pet ptica vrana (Saturn, olovo), labud (Jupiter, kalaj), petao (Mars, gvoe), pelikan (Venera, bakar) i feniks (Merkur, iva) za uzimaju polukrug, direkt no unutar trake zvezdanog neba. Gornju polovinu pla vog kru ga, koji sadri pet planetarnih znakova, zauzimaju znakovi zodijaka. U zelenom krugu su rei: So larna godina, zvezdana godina i godina ve trova; u utom krugu: iva mudra ca, telesna iva i obina, ili vidljiva, i va; u narandastom krugu: Zapaljivi sumpor, stabilni sumpor i isparljivi, ili eterini, sumpor; u crvenom krugu: Elementarna so, zemaljska so i centralna so, a u ljubiastom krugu: etiri vrste vatre potrebne su za delo. U belom cen tralnom trouglu je oznaka solar ne ive. itav gornji deo slike je ezoterini dijagram ustrojstva trostrukog duhovnog sunca. U donjem prvom planu je brdo na kojem raste vie stabala, a svako nosi simbol alhemijske supstance. (Za detalje pogledati Tabelu alhemijskih simbola Bazila Valentina, u poglavlju TEORIJA I PRAKSA ALHEMIJE, strana 706.) Dole desno, predstavljen nonom scenom, nalazi se nii svetu, dok je vii svet, predstavljen dnevnom scenom, dole levo. Tako je voda je simbolizovana desnom, a vatra levom stranom stranom slike. Pod krilima feniksa su dva kruga u kojima su simboli vatre i vazduha; pod krilima orla su dva kruga sa simboli ma
zemlje i vode. Ljudske figure, muka i enska, obe zlatnim lan cem povezane sa viim sve tom, koje na svojim telima nose simbole stvaralakih sila, pred stav ljaju boanske (muka fi gura) i ljudske (enska figura) principe u svakom stvorenju. Duh i volja su predstavljeni goropad nim lavom; dua i intuici ja je lenom, koji ima dvanaest zvezdanih svetlosti na rogovima i nosi trolist, kao simbol trostru ke podeljenosti svih prirodnih stvari. U sreditu slike je prikaz filozofske ravnotee i ostvarenja magnum opusa. Lav sa dva tela naglaava iniciranome neophodnost konanog sjedinjenja svih raznolikih delova, kao i to da su svetlost i tama (simboli svih prirodnih suprotnosti) dva tela s jednom glavom. Na tom udnom stvorenju, koje je proizvod njegovog umea i koje simbolizuje pomirenje naizgled nepomirljivih elemenata, stoji alhemistiki filozof. Zvezde na njegovoj odori otkrivaju svetlu prirodu proi enog i regenerisanog adepta, a on sekirama (prosvetlje nim intelektom) unitava iluziju svetlosti i tame, te ujedinjuje razliite, rasprene de love kosmosa, oblikujui na taj nain filo zofskog androgina. U Hermetikom muzeju je uz ovu sliku priloen sledei citat: Reju Gospodnjom uspostav ljena su nebesa, a njihovi domaini dahom iz usta Njegovih. Duh Jahvea ispu nio je pustaru. Sve stvari su zadovoljne Tvo jom dobrotom, o Gospode. Kada odvrati Svoje lice, one se uznemire. Kada odvrati Svoj Duh, one umiru i ponovno se vraaju u prainu. Kada prui Svoj Duh, one su stvorene i obnavlja se lice zemlje. Tvoja slava je za veke vekova. U Hermetikom muzeju je, uz ovu sliku, priloen takoe i slobodan prevod Her mesove Smaragdne table (q.v.). Samo se dubokom kontemplacijom i upoznatou s naelima srednjovekov ne alhemije moe otkriti istinski duh hemijskog misticizma. Na priloenoj slici je prikazan potpuni klju za regeneraciju metala, transmutaciju zemaljskosti u nebeski sjaj, kao i misterija generacije, koju su uenjaci dvadesetog veka tako alosno i neuko protumaili.

LISTOVI HERMESOVOG SVETOG DRVETA Precrtano iz originalnog manuskripta iz 1577. godine
U svom delu Klju alhe mije, Semjuel Norton6 procese ili stanja kroz koja prolaze al h emijske supstance, od tre n utka kada se prvi put nau u epru veti do momenta kada su spremne kao lek za biljke, minerale ili ljude, deli na e trnaest delova: 1. Solucija (otapa nje), in prelaska iz gasovitog ili vr stog stanja u te no stanje. 2. Filtracija, mehaniko od vajanje tenosti od ne ra stvo renih estica ko je su se u njoj zadrale. 3. Evaporacija (isparavanje), menjanje ili preobra a nje te nog ili vrstog sta nja u gasovito stanje uz pomo toplote. Destilacija, operacija kojom se isparljive tenosti mogu odvojiti od sup stanci koje se nalaze u rastvoru. Separacija (razdvajanje), operacija razjedinjavanja ili razlaganja supstanci. Rektifikacija (popravljanje), proces poboljavanja ili proiavanja bilo ko je supstance ponavljanjem destilacije. Kalcinacija (usitnjavanje), pretvaranje u prah ili pepeo posredstvom toplote; izbacivanje isparljivih supstanci iz materije. Komikscija (meanje), meanje razliitih sastojaka u nove smese ili masu. Samuel Norton (15481621) engleski alhemiar, autor nekoliko alhemij skih traktata [ponekad pod pseudonimom Semjuel Rinvil (Samuel Rinville)], meu kojima je i navedeno delo Klju alhemije (The Key of Alchemy) (1630). (Nap. prev.)
4. 5. 6. 7. 8.
6
698
Teorija i praksa alhemije PRVI DEO 9. Purifikacija (proiavanje) (kroz truljenje), dezintegracija spontanom raz gradnjom; raspadanje izazvano umetnim sredstvima. 10. Inhibicija, proces zadravanja ili ograniavanja. 11. Fermentacija, pretvaranje organskih supstanci u nova jedinjenja putem vrenja. 12. Fiksacija, akt ili proces uvrivanja tenosti; vrsto stanje. 13. Multiplikacija (umnoavanje), akt ili proces umnoavanja ili poveavanja broja; stanje umnoenosti. 14. Projekcija, proces pretvaranja baznih metala u zlato.
Alhemija ui da je Bog u svemu, da je On Jedan Univerzalni Duh, koji se manifestuje kroz bezbroj oblika. Bog je, dakle, duhovno se me posejano u tamnu zemlju (materijalni univerzum). Pomou ume a je mogue to seme uzgajiti i proiriti tako da celi univerzum materi je bude njime proet i postane poput semena isto zlato. U duhov noj prirodi oveka to je nazvano regeneracija, u materijalnom telu elemenata nazvano je transmutacija. Kako je u duhovnom i materi jalnom univerzumu, tako je i u intelektualnom svetu. Mudrost se ne mo e usaditi u idiota, zato to seme mudrosti nije unutar njega, ali se mudrosti moe usaditi u neuku osobu, ma koliko neuka ona bila, jer seme mudrosti u njoj postoji i pomou umea i kulture se moe razviti. Sto ga je filozof samo neuki ovek u ijoj se prirodi odigrala projekcija. Kroz umee (proces uenja) je itava masa baznih metala (men talno telo neznanja) transmutirana u isto zlato (mudrost), jer je pro eta razumevanjem. Ako se, dakle, kroz veru i blizinu Boga ovekova svest moe transmutirati od baznih animalnih elja (pred stavljenih mnotvom planetarnih metala) u istu, zlatnu i pobonu svest, pro svetljenu i iskupljenu, a manifestujui Bog unutar nje se uvea od siune iskre do velikog i velianstvenog Bia, ako se, ta koe, bazni metali mentalne neukosti mogu, kroz odgovarajuu obu ku i vebe, transmutirati u transcendentni genij i mudrost, zato on da proces primenjen u dva sveta ili sfere ne bi podjednako vaio i u treem svetu ili sferi? Ako se i duhovni i mentalni elementi univer zuma mogu umnoavati u svom izrazu, onda se, po zakonu analo gije, i materijalni ele menti univerzuma mogu umnoavati, ukoliko je mogue utvrditi za to neophodan proces. 699
U svojoj Istoriji hemije, Dejms Kembel Braun, pokojni profesor hemije na Univerzitetu u Liverpulu, sumira ciljeve koje alhemiari te e da postignu u sledeim stavkama:
To je, dakle, bio je opti cilj alhemiara da u laboratoriji, ko liko god je to mogue, izvedu procese koje Prirode sprovodi u unu tranjosti zemlje. Sedam je glavnih problema koji su okupirali njihovu panju su: 1. Priprema jedinjenja nazvanog eliksir, opti lek, ili kamen mudraca, koji je posedovao svojstvo transmutacije baznih metala u zlato i srebro, kao i izvoenja drugih udes nih operacija. (...) 2. Stvaranje homunkula8, ili ivih bia, o kojima su ispri ane mnoge velianstvene, ali neverovatne prie. 3. Priprema alkahesta, ili univerzalnog rastvaraa, koji ras tvara svaku supstancu koja se u njega uroni. (...) 4. Palingeneza, ili obnova biljke iz pepela. Da su u tome us peli, mogli bi se nadati da e podii mrtve. [Profesor Bra un mnogo to ga uzima zdravo za gotovo.] 5. Priprema spiritus mundi9, mistine supstance koja pose duje mnoge moi, meu kojima je glavna njeno svojstvo razlaganja zlata. 6. Ekstrakcija kvintesencije, ili aktivnog principa svih supstanci. 7. Priprema aurum potabile, tenog zlata, suverenog leka, jer zlato, poto je savreno, moe da proizvede savren stvo u ljudskoj grai.
8
Lat. homunculus (deminutiv od homo, pl. homunculi) mali ovek, ove uljak termin generalno korien u mnogim oblastima prouavanja da se oznai pred stavljanje ljudskog bia. U alhemiji se homunkul odnosio konkretno na kon cept minijaturnog, ali potpuno oblikovanog ljudskog te la, a isto znaenje imao je i u preformacionizmu, filozofskoj teoriji o nasleu, odnosno pret hodnoj uoblienosti, prema kojoj je unutar jajeta ili sperma to zoida (spor no pitanje je u kojem od njih) sadrana kompletna preformirana (ranije uobliena) jedinka nazvana homunkul, a razvoj je pitanje proirenja tog potpuno formiranog bia. Paracelzus je u svom spisu De generatione re rum naturalium dao iscrpno uputstvo za hemijsko stvaranje homunkula. (Nap. prev.) Lat. duh sveta (Nap. prev.)
702
Teorija i praksa alhemije PRVI DEO
ALHEMIJSKI SIMBOLIZaM
U alhemiji postoje tri simboline supstance: iva, sumpor i so. Nji ma je pridodat etvrti tajanstveni ivotni princip nazvan Azot. to se tie prve tri supstance, gospodin fon Veling je napisao:
Postoje tri osnovne hemijske supstance, a filozofi su ih nazvali so, sumpor i iva, ali njih ni na koji nain ne treba izjednaavati sa sirovom solju, sumporom i ivom koji se vade iz zemlje, ili nabav ljaju u apotekama. I so i sumpor i iva imaju trojednu prirodu, jer svaka od tih supstanci, prema tajnom arkanumu mudrih, zapravo, u sebi sadri i ostale dve supstance. Telo soli je, dakle, trostruko, na ime, so, sumpor i iva, ali u telu soli jedno od to troje (so) prevla dava. iva se isto tako sastoji od soli, sumpora i ive, a prevladava potonji element. Sumpor je, na slian nain, zapravo so, sumpor i iva, sa dominantnim sumporom. Tih devet podela 3 puta 3, plus Azot (tajanstvena univerzalna ivotna sila), daje 10, Pitagorinu sve tu dekadu. Po pitanju prirode Azota postoji mnogo kontroverzi. Je dni su smatrali da je to nevidljiva, vena vatra, drugi da je u pitanju elektricitet, a trei da se radi o magnetizmu. Transcendentalisti ga nazivaju astralna svetlost. Univerzum je okruen sferom zvezda. Iza te sfere je sfera amajim, koji je Boanska vatrena voda, prvi izliv Rei Boje, plamena reka koja izvire iz prisustva Venoga. amajim, vatrena androgina voda, se deli. Vatra postaje solarna vatra, a voda postaje lunarna voda. a majim je univerzalna iva ponekad nazivana Azot nemerljiv duh ivota. Duhovna vatrena prvobitna voda amajim prolazi kroz Eden (na hebrejskom, isparava), te se uliva u etiri glavne reke [ele mente]. To je reka ive vode Azot [vatrena esencija ive], koja istie iz prestola Boga i Jagnjeta. U tom Edenu [isparljivoj esenciji ili magli] nalazi se duhovna zemlja [neshvatljiva i neopipljiva], ili praina Afar, od koje je Bog nainio Adama min Haadamaha10, duhovno telo oveka, koje jednom mora biti razotkriveno.
Fon Veling u drugom delu svojih spisa kae i to da materijalnog univerzuma nije bilo sve dok Lucifer, nastojei da izvede kosmikeu
10
Videti napomenu br. 3 na 642. strani. (Nap. prev.)
703
alhemiju, nije zloupotrebio amajim, ili Boansku Vatru. Kako bi se obnovio amajim, kojeg je Lucifer izopaio, ovaj univerzum je for miran kao sredstvo njegovog oslobaanja iz tamnog oblaka u kojem je bio zakljuan usled Luciferovog neuspenog pokuaja da ga kon trolie. Te izjave jasno naglaavaju injenicu da su rani filozofi u Bibliji prepoznavali knjigu hemijskih i alhemijskih formula. Bitno je da se to uvek ima na umu. Jao onom tragaocu koji kao doslovne pri hvati razbacane alegorije alhemiara. Takav nikada ne moe ui u unutranje svetilite istine. Elijas Emol, u svom delu Theatrum Che micum Britannicum, ovako opisuje metode koje su alhemiari prakti kovali kako bi prikrili svoju pravu doktrinu:
Njihova glavna zaokupljenost bila je da uviju svoje Tajne u Bajke i zaklone svoje Sklonosti u Velove i senke, iji se Radijusi, kako se ini, proteu u svim pravcima, ali tako da se susreu u Za jednikom Sreditu i pokazuju jedino na Jedno.
injenica da Sveto pismo otkriva skriveno znanje, ako se shvati alegorijski, jasno je pokazana parabolom koja opisuje kralja Solomona, njegove supruge, konkubine i device, koja se pojavljuje u Tajnim sim bolima rozenkrojcera (Geheime Figuren der Rosenkreuzer), objavljenim u Altoni 1785. godine. Dr Hartman, koji je preveo deo tog dela na engleski, izjavio je da Solomonove supruge predstavljaju umea, konkubine nauke, a device jo uvek neotkrivene tajne Prirode. Po nalogu Kralja device su prisiljene da uklone svoje velove, oznaavaju i na taj nain da su, pomou mudrosti (Solomon), mistina umea bila prisiljena da filozofima obznane svoje skrivene delove, dok su za neinicirani svet bile vidljive samo spoljanje odore. (Takva je i mi sterija Izidinog vela.) Poto alhemiar, da bi ostvario Magnum Opus, svoj rad mora obaviti istovremeno u etiri sveta, tabela koja prikazuje analogije tri prin cipa u etiri sveta moe razjasniti meusobni odnos raznih delova. Rani majstori umea alhemijskog simbolizma nisu standardizovali ni simbole ni njihove odnose. Stoga je potrebno veliko poznavanje materije, u kombinaciji sa znatnom moi intuicije, da bi se razjasnile neke od njihovih zagonetnih izjava. Za treu i etvrtu stavku u sle deoj tabeli data su i alternativna tumaenja, zbog injenice da neki autori nisu povukli jasnu granicu izmeu duha i due. Prema Svetom 704
Teorija i praksa alhemije PRVI DEO
pismu, duh je neunitiv, dok je dua unitiva. Oigledno je, dakle, da oni nisu sinonimi. Jasno je reeno: Koja dua zgrei ona e umre ti11, ali: duh se vrati Bogu, koji ga je dao12. Tabela analogija, onoli ko koliko je mogue da bude napravljena, je sledea: TROJEDNa mo U etiri SVEta
SVET 1. Boga 2. oveka 3. Elemenata 4. Hemikalija OTAC Otac Duh Vazduh iva SIN Sin Dua Vatra Sumpor MAJKA Sveti Duh Telo Voda So
Alternativna tumaenja 3. i 4. stavke su:

SVET 3. Elemenata 4. Hemikalija OTAC Vatra Sumpor SIN Vazduh iva MAJKA Voda So
Paracelsus je napravio drugaiji raspored, pomalo aristotelovski, u kojem su tri faze Trojednog Boga izostavljene, a iskombinovani su samo elementi drugog, treeg i etvrtog sveta:
SVET 2. oveka 3. Elemenata 4. Hemikalija
11 12
OTAC Duh Vazduh Sumpor
SIN Dua Voda iva
MAJKA Telo Vatra So
Jezekilj 18:20, prevod uro Danii. (Nap. prev.) Knjiga Propovednikova 12:7, prevod ura Danii. (Nap. prev.)
705
TEORIJA I PRAKSA ALHEMIJE

DRUGI dEO
Alhemijska molitva Hermesova Smaragdna Tabla Pisska mo Brae R. C. Magina Meseeva Planina Alhemij formula Rosa mudraca
Svi istinski filozofi prirodnih i hermetikih nauka poinju svoj rad uz molitvu Vrhovnom Alhemiaru Univerzuma, molei Njegovu pomo u ostvarenju Magnum Opusa. Reprezentativna je sledea mo litva, koju je na provincijskom nemakom, pre vie vekova napisao danas nepoznati adept:
O, sveto i posveto Trojstvo, Ti nepodeljeno i trostruko Jedin stvo! Uini da potonem u bezdan Tvoje neograniene vene Vatre, jer samo u toj Vatri smrtna priroda oveka moe biti promenjena u skromnu prainu, dok novo telo od ujedinjene soli lei u svetlosti. O, istopi me i pretvori u Tvoju svetu Vatru, tako da me, na dan Tvo je komande, vatrene vode Svetog Duha izvuku iz tamne praine, dajui mi novo roenje i oivljavajui me Svojim dahom. Neka se, takoe, uzvisim kroz skromnu poniznost Tvoga Sina, neka se uz Nje govu pomo uzdignem iz praha i pepela i promenim u isto du hovno telo poput duginih boja, u, kao kristal prozirno, rajsko zla to, tako da se moja priroda moe iskupiti i proistiti, kao to to ine elementi predamnom, u ovim aama i flaama. Raspi me u vode ivota, kao da sam u vinskom podrumu venog Solomona. Ovde e vatra Tvoje ljubavi dobiti novi podstrek i razbuktati se, tako da nijedan potok nee moi da je ugasi. Moda u, na kraju, uz po mo boanske vatre, biti dostojan da budem pozvan u prosvetljenje pravednika. Neka tada budem zapeaen svetlou novog sveta,
714
Teorija i praksa alhemije DRUGI DEO
tako da i ja mogu postii besmrtnost i sjaj, u kojem vie nee biti smenjivanja svetlosti i tame. Amin.
POREKLO ALHEMIJSKIH FORMULA

Izgleda da je svega nekoliko srednjovekovnih alhemiara samo stalno otkrilo Veliki Arkanum, a neki autori izjavljuju da niko od njih nije postigao eljeni cilj bez pomoi Majstora ili Uitelja. U svakom sluaju, identitet tih Majstora paljivo je skriven, pa se ak i tokom srednjeg veka o njima nairoko spekulisalo. Bilo je uobiajeno da se takvi prosvetljeni mudraci nazivaju adepti, to je naziv koji ukazuje da su posedovali istinske tajne transmutacije i umnoavanja. Ti ade pti bili su poznati pod mnogim imenima i neoekivano su se pojav lji vali i ponovo nestajali, ne ostavljajui trag o svom boravitu. Posto je indicije da je meu njima postojao odreeni stepen organizacije. Najsnanije meu alhemijskim organizacijama bile su rozenkrojceri, iluminati i neke arapske i sirijske sekte. U dokumentima koji slede govori se o Bratstvu ili Brai. Ti me se oznaava da su oni koji su zaista ostvarili Magnum Opus bili meusobno povezani i jedni drugima bili poznati po ifrovanim ko dovima i tajnim znakovima ili simbolima. Izgleda da je vie tih pro svetljenih adepata ivelo u Arabiji, jer je nekoliko velikih evropskih alhemiara bilo inicirano u Maloj Aziji. Kad bi uenik alhemijske vetine nauio vrhovnu tajnu, ljubomorno ju je uvao, nikome ne otkrivajui svoje neprocenjivo blago. Nije mu bilo doputeno da je otkrije ak ni lanovima najblie porodice. Kako su godine prolazile, onaj ko bi otkrio tajnu ili, tanije, onaj kome bi bila otkrivena tragao je za nekim mlaim ovekom do stoj nim da mu formule budu poverene. Njemu bi, i, po pravilu, samo nje mu, filozof dozvoljavao da otkrije arkanum. Mlai ovek bi tada postao filozofski sin starog mudraca i ovaj bi mu zavetao svoje tajne. Me utim, ponekad je adept, pronaavi iskrenog i zaslunog tragaoca, ovoga pouio o temeljnim naelima umea, a ako bi ue nik ustrajao, bio bi tiho iniciran u velianstvenu zajednicu Brae. Na taj nain su 715
alhemijski procesi bivali sauvani, ali se broj onih koji su ih pozna vali ubrzano poveavao.
KLJU ALHEMIJE PREMA EGIPANIMA Iz Kircher, dipus gyptiacus
Egipatski svetenici skara beja nisu koristili samo kao simbol obnove, ve su u nje govim navikama otkrili i mnoge analogije sa taj nim procesom kojim se bazni metali mogu trans mutirati u zlato. U jajetu skarabeja videli su seme metala, a priloena slika prikazuje put tog semena kroz razna planetarna tela sve dok, konano, ne sti gne do sredita, gde po staje savreno, a zatim se ponovo vraa svome izvo ru. Rei u centralnoj spi rali na vrhu glase: Spirala Napretka svetovnog duha. Nakon to je skarabej, vijugajui, proao svoj put oko spirale do centra donjeg dela slike, on se vraa u vii svet du puta na kojem su rei: Povratak duha u sredite jedinstva.
Tokom esnaestog, sedamnaestog i osamnaestog veka, znatan broj alhemijskih adepata premetao se s mesta na mesto irom Evrope, oigledno se pojavljujui i nestajui po volji. Prema narodnom pre danju, ti adepti bili su besmrtni, a odravali su se u ivotu uz pomo misterioznog leka koji je bio jedan od ciljeva alhemijskih nastojanja. Tvrdi se da su neki iveli vie stotina godina, ne uzimajui nikakvu hranu osim tog eliksira, a nekoliko njegovih kapi odravalo je njiho vu mladost za dui period vremena. U to da su takvi misteriozni lju di postojali ne moe biti sumnje, jer o njihovoj prisutnosti svedoe izvetaji pouzdanih svedoka. 716
Iznoene su i tvrdnje da ih jo uvek mogu pronai oni koji su se kvalifikovani da im se obrate. Filozofi su uili da slino privlai sli no i da e se adepti, kada uenik razvije vrlinu i integritet koji su im prihvatljivi, pojaviti pred njim i otkriti mu one delove tajnih procesa koji ne mogu biti otkriveni bez takve pomoi.
Mudrost je kao cvet iz kojeg pela pravi svoj med, a pauk ot rov, svako prema sopstvenoj prirodi. (Nepoznati adept)
italac uvek mora imati na umu da alhemijske formule i amble me treba prvenstveno uzimati kao alegorijske simbole, jer dok se ne shvati njihovo ezoterijsko znaenje, njihovo doslovno tumaenje je bezvredno. U gotovo svakoj alhemijskoj formuli je po jedan element namerno izostavljen, to je odluka srednjovekovnih filozofa, jer oni koji vlastitom inteligencijom ne mogu da otkriju nedostajuu sup stancu ili postupak nisu kvalifikovani da im se povere tajne koje bi im mogle dati kontrolu nad velikim masama oveanstva i koje bi, isto tako, potinile njihovoj volji elementarne sile Prirode.
HERMESOVA SMARAGdNA TABLA

Najstarija i najcenjenija od svih alhemijskih formula je sveta Hermesova Smaragdna Tabla. Autoriteti se ne slau po pitanju ori ginalnosti te Table, pa neki izjavljuju da je to post-hrianska preva ra, ali postoji mnogo dokaza da je, bez obzira ko je njen autor, Tabla veoma drevna. Iako je simbol Smaragdne Table od posebnog znaa ja za masone poto se odnosi na linost CHirama (Hiram) to je prvenstveno i u osnovi alhemijska formula, koja se odnosi kako na alhemiju baznih metala tako i na boansku alhemiju ljudskog pre poroda. U kolekciji alhemijskih rukopisa dr Sigismunda Bakstroma nala zi se odeljak posveen prevodima i tumaenjima te izvanredne Table, koja je antikim narodima bila poznata kao Tabula Smaragdina. Dr Bakstroma je u Bratstvo Ruinog Krsta na ostrvu Mauricijus inicirao 717
jedan od onih nepoznatih adepata, koji je u to vreme sebe nazivao Grof de azal (Comte de Chazal). U sledeim prevodima i belekama dr Bakstroma o Smaragdnoj Tabli, izmeu ostalog, nalazi se i njen stvar ni tekst, re produkovan velikim slovima:
Smaragdna tabla, Najdrevniji Spomenik Haldejaca o Lapis Phi losophorum-u (kamenu mudraca). Smaragdna Tabla stavlja na raspolaganje poreklo alegorijske is torije kralja Hirama (bolje Chiram). Haldejci, Egipani i Jevreji su svoje znanje o Hiramu pribavili iz jednog istog izvora, od Homera, koji se prema toj istoriji odnosi na drugaiji nain, sledei original, a Vergilije je sledio Homera, kao to je i Hesiod odatle uzeo temu svoje Teogonije, koju je nakon toga Ovidije uzeo kao model za svo je Metamorfoze. Poznavanje tajnih operacija Prirode pred stavlja glav ni smisao svih tih drevnih spisa, ali je neznanje iz toga razvilo spoljanju ili prikrivenu mitologiju, a nie klase ljudi su to pretvo rile u idolopoklonstvo. Pravi Prevod sa Originalnog Veoma Drevnog Haldejskog glasi: TAJNA DELA HIRAMA, JEDNOG U BITI, ALI TROSTRU KOG U SPOLJANJOSTI. (Prve dve velike rei oznaavaju Tajno Delo.) (U drugom redu je velikim slovima ispisano: Chiram Telat Ma chasot, to jest, Hiram, Univerzalni Agens, Jedan u biti, ali trostruk u spoljanjosti.) ISTINA JE, NIJE LA, SIGURNO, I NEKA SE U TO IMA POVERENJE, VIE SE SLAE SA NIIM, A NIE SA VIIM, KAKO BI SE PROIZVELO JEDNO ZAISTA PREKRASNO DE LO. KAO TO SVE STVARI DUGUJU SVOJE POSTOJANJE VOLJI JEDINSTVENOG JEDNOG, TAKO SVE STVARI VODE POREKLO OD JEDNE JEDINSTVENE STVARI, NAJSKRIVE NIJE, KAO TO JE UREDIO JEDINI BOG. OTAC TE JEDNE JEDINSTVENE STVARI JE SUNCE, NJEGOVA MAJKA JE ME SEC, VETAR JE NOSI U STOMAKU, ALI NJEGOVA NEGO VATELJICA JE DUHOVNA ZEMLJA. TA JEDNA JEDINSTVENA STVAR (POSLE BOGA) JE OTAC SVIH STVARI U UNIVER ZUMU. NJENA MO JE SAVRENA, NAKON TO SE SPOJI LA SA DUHOVNOM ZEMLJOM. (Proces Prva Destilacija.) ODVOJITE, S MNOGO PANJE, TU DUHOVNU ZE MLJU OD GUSTOG ILI GRUBOG POMO U BLAGE TOPLO TE.
718
(Posljednje Rastvaranje.) U VELIKOJ MERI TO SE USPINJE SA ZEMLJE NA NEBO I SPUTA SE, NOVOROENO, PONO VO NA ZEMLJU, A MO VIEG I NIEG SE POVEAVAJU. Azot se uzdie iz Zemlje, sa dna ae, i ponovo se sputa u ile i pada na Zemlju, a tim stalnim kruenjem Azot postaje sve suptil ni ji, Isparava Sunce i nosi isparene Solarne atome sa sobom, te tako postaje Solarni Azot, tj. naa trea i prava Mudra iva; to kruenje Solarnog Azota mora se nastaviti sve dok se samo od se be ne pre kine, a Zemlja ga itavog ne usisa, kada postaje crna smo lasta ma terija, aba [supstance u alhemijskoj retorti, a takoe i nii elementi u telu oveka], to oznaava potpunu putrefakciju, ili Smrt jedinjenja. TAKO E TI PRIPASTI DEO POTOVANJA ITAVOG SVE TA. Bez sumnje, kada crna, smolasta materija postane, a nuno mora postati, Bela i Crvena, a Crvena, kada je dovedena do savr enstva, medicinski i za Metale, u potpunosti je sposobna da ouva mentem sanam in corpore sano1 tokom prirodnog trajanja ivota i obea nam dovoljno sredstava, koja mogu do u beskraj da se umnoavaju, da budemo dobronamerni i milostivi, bez ikakvog sma njenja naih neiscrpnih resursa, onda se to moe nazvati Slava [Poast, Potovanje] itavog sveta; kada istinsko prouavanje i kon templacija o L. P. [Lapis Philosophorum], usklaujui se sa Boan skim Istinama, uzdigne um ka Bogu, naem Stvoritelju i milosrdnom Ocu, i ako nam On dopusti da posedujemo, to praktino mora is koreniti samo naelo krtosti, Zavisti i Zlih Stremljenja i izazvati da se naa srca istope iz zahvalnosti prema Njemu, koji je bio to liko ljubazan prema nama! Zato Filozofi kau, s puno Istine, da L. P. ili pronalazi dobrog oveka, ili ga napravi. I TAMA E ODLETETI OD TEBE. Pomou okrepljenih Orga na, koje Dua koristi za komunikaciju sa spoljanjim objektima, Dua mora stei vee moi ne samo za zaee, ve i za uzdrava nje, pa, stoga, ako elimo da steknemo jo vie znanja, a organi i tajni izvori fizikog ivota su predivno ojaani i okrepljeni, Dua mora stei nove moi za zainjanje i uzdravanje, naroito ako mo limo Boga za znanje i verom potvrdimo svoje molitve, sva Tama, na ravno, mora nestati. To to takav nije bio sluaj sa svim posednici ma, bila je njihova vlastita greka, jer su se zadovoljili samo sa Trans mutacijom Metala.
1
Lat. akuzativ od Mens sana in corpore sano U zdravom telu zdrav duh. (Nap. prev.)
719
ALHEMIJSKO VENANJE
Poziv Kristijanu Rozenkrojcu na Alhemijsko Venanje Virgo Lucifera Filozofska Inkvizicija Kula Olimpa Homunkuli Vitezovi Zlatnog Kamena
Samoproklamovani autor Alhemijskog venanja, Johan Valentin Andrea, roen u Virtenbergu (Wrttemberg) 1586. godine, imao je dva deset osam godina kada je to delo prvi put objavljeno. Verovatno je napisano oko dvanaest godina pre objavljivanja ili kada je autor imao petnaest ili esnaest godina. Gotovo je neverovatno da je neko tako mlad mogao stvoriti knjigu koja sadri bogatstvo simbolikog miljenja i filozofije skrivene izmeu redova Alhemijskog venanja. Ta knjiga je najstarija poznata referenca o Kristijanu Rozenkrojcu, pa se generalno smatra kao trei u nizu originalnih rozenkrojcerskih ma nifesta. Kao simboliko delo, knjiga je, sama po sebi, beznadeno ne pomirljiva sa Andreinim izjavama o njoj. Pria Alhemijskog venanja se detaljno odnosi na niz dogaaja koji su se desili starom oveku, verovatno Ocu C.R.C. iz manifesta Fama i Confessio. Ako je Otac C.R.C. roen 1378. godine, kao to je navedeno u Confessio, i iden tian je sa Kristijanom Rozenkrojcom iz Alhemijskog venanja, uzdi gnut je u dostojanstvo Viteza Zlatnog Kamena u osamdeset i prvoj godini ivota (1459). U svetlu njegove vlastite izjave, nezamislivo je da bi Andrea mogao biti Otac Ruinog Krsta. Mnoge slike koje se mogu pronai u raznim knjigama o simboli zmu, objavljenim u prvom delu sedamnaestog veka, nose markantnu slinost sa likovima i epizodama iz Alhemijskog venanja. Moe se do kazati da Alhemij sko venanje predstavlja klju za zagonetku be ko nov kog rozenkrojcerstva. Prisustvo nekih rei na engleskom u nemakom 762
Alhemijsko venanje
tekstu Alhemijskog venanja ukazuje da je njegov autor bio upoznat sa tim jezikom. Sledei saetak glavnih epizoda iz sedam dana Alhemijskog venanja dae itaocu prilino sveobuhvatnu ideju o du bini njegovog simbolizma.
PRVI DAN
Kristijana Rozenkrojca, nakon to je u svom srcu pripremio Pashal no Jagnje, zajedno sa malim beskvasnim hlebom, jedne veeri pre Uskrsa, dok se molio, uznemirila je silovita oluja, koja je pretila da e sruiti ne samo njegovu malenu kuu, ve i samo brdo na kojem je stajala. Usred oluje neto mu je dodirnulo lea i, kada se okrenuo, spazio je velianstvenu enu s krilima ispunjenim oima i odenutu u haljinu boje neba, posutu zvezdama. U jednoj ruci je drala trubu, a u drugoj sveanj pisama na svim jezicima. Predavi pismo C.R.C.-u, odmah je uzletela u vazduh, istovremeno dunuvi u svoju trubu, to bee eksplozija koja je potresla kuu. Nad peatom pisma bio je u dan krst i rei In hoc signo vinces 1. Unutar njega, ispisan zlatnim slo vima na plavoj povrini, bio je poziv na kraljevsko venanje. C.R.C. je bio duboko dirnut pozivnicom, jer je to bilo ispunjenje proroanstva koje je primio sedam godina ranije, ali se oseao tako ne dostojnim da je bio paralisan od straha. Konano, nakon posezanja za molitvom, potraio je san. U snovima se naao u gnusnoj tamnici sa mnotvom drugih ljudi i svi su bili vezani i sputani velikim lanci ma. alost njihove patnje poveavala se dok su posrtali jedni preko drugih u tami. Odjednom, odozgo se zau zvuk trube, poklopac tam nice se podie i zrak svetlosti probode tamu. Uokviren u svetlu sta jao je ovek sede glave koji najavi da e sedam puta biti sputen konopac, a ko god se uz njega uspne bie osloboen. Nastade velika zbrka. Svi se pokuavali da dohvate konopac i je dni druge su od njega odgurivali. C.R.C. je oajniki eleo da se spa si; konopac, iznenada, zamahnu prema njemu, a on ga zgrabi i uzdie se iz tamnice. Stara ena, zvana Drevna Matrona, zapisivala
1
Lat. U ovom znaku e pobediti. (Nap. prev.)
763
je u zlatno-utu knjigu imena onih koji su se izvukli, a svaki od ot kupljenih je za uspomenu dobio komad zlata na kojem je bio simbol sunca i slova D L S. Poto se povredio dok se penjao uz konopac, C.R.C. je teko hodao. Starica mu ree da ne brine, ve da se zahva li Bogu, koji mu je dopustio da ue u tako visoku svetlost. Nakon toga oglasie se trube, a C.R.C. se probudio, ali san bee tako i vo pisan da je jo uvek bio osetljiv na mestima gde behu povrede ko je je zadobio dok je sanjao. S obnovljenom verom C.R.C. ustade i pripremi se za Hermetiko Venanje. Obukao je beli laneni kaput i vezao crvenu traku po preko preko ramena. U eir je zadenuo etiri rue, a za jelo je poneo hleb, vodu i so. Pre no to je napustio kuicu, kleknuo je i zavetovao se da e svako znanje koje mu bude otkriveno posvetiti sluenju svo jim blinjima. Potom je s radou napustio svoju kuu.
DRUGI DAN
Kada je stupio u umu koja je okruivala njegovu kuicu, C.R.C.-u se inilo da se itava Priroda radosno pripremila za venanje. Veselo pevajui, stigao je u zelenu pustopoljinu u kojoj stajae tri velika ke dra, a na jednom od njih bee tabla sa natpisom koji je opisivao e tiri staze to vode u palatu Kralja: prvu, kratku i opasnu, drugu, zaobilaznu, treu, ugodni kraljevski drum, i etvrtu, namenjenu sa mo za nekvarljiva tela. Umoran i zbunjen, C.R.C. odlui da se od mori; odsekao je kriku hleba i spremao se da se poslui kad ga beli golub zamoli za malo hleba. Goluba odjednom napade gavran, a C.R.C. se, u svojim nastojanjima za razdvoji ptice, nesvesno zna tno udaljio niz jednu od etiri staze onu koja je vodila prema jugu. Jak vetar spreio ga je da se vrati pratei svoje tragove, pa se svat po mirio sa tim da je izgubio hleb i nastavio je putem sve dok u daljini nije ugledao veliku kapiju. Poto se sunce spustilo, on pohita prema portalu, na kojem je, meu ostalim figurama, bila tabla sa reima Procul hinc procul ite profani 2.
2
Lat. Odbite odavde, odbite vi koji ste profani. (Nap. prev.)
764
Alhemijsko venanje
ALHEMIJSKO VENANJE KRISTIJANA ROZENKROJCA NASLOVNA STRANA IZDANJA IZ 1616. GODINE
Iz Rosencreutz, Chemical Marriage
Najznaajnija od svih publi kacija koje su ukljuene u rozenkrojcersku kontrover zu je Alhemijsko venanje, objavljeno u Strasburgu. Ovo delo, koje je vrlo retko, tre balo bi reprodukovati u ta nom faksimilu, kako bi se prouavaocima pruila mo gunost da pregledaju stvar ni tekst, zbog raznih oblika ifri koje su upotrebljene. Verovatno nijedna druga knji ga u istoriji ili knjievnosti nije stvorila tako duboku uz nemirenost kao ova nepre tenciozna knjiica. Odmah nakon objavljivanja, pred met irokih nagaanja posta la je svrha za koju je knjiga namenjena. Teolozi i filozofi su je podjednako i napadali i branili, ali kada su se razli ite tvrdnje ohladile, mi ste rije koje okruuju knjigu ostale su nereene. Priznato je da je njen autor bio izuzetno uen ovek, a vredno je napomenuti da su se meu onima to su bili du boko impresionirani sadrajem Alhemijskog venanja nalazili umovi koji su po sedovali najdublje razumevanje misterija Prirode.
Vratar u odori boje neba odmah je od C.R.C.-a zatraio njegovo pozivno pismo i, kada mu ga ovaj dade, pozvao ga je da ue i zatra io da kupi oznaku. Nakon to se predstavio kao brat Crvenog Rui nog Krsta, C.R.C. je u zamenu za svoju flau za vodu dobio zlatni 765
BEKON, EKSPIR I ROZENKROJCERI
Rozenkrojcerska maska ivot Viljema ekspira Ser Frensis Bekon Potpisi u akrostihu Znaajan broj trideset tri Filozofska smrt
Danas se razmatranje kontroverze Bekonekspirrozenkrojceri ne preduzima radi uzaludnog kopanja po kostima mrtvaca, ve u na di da e kritika analiza pomoi u ponovnom otkrivanju znanja koje je za svet izgubljeno od kad su proroita uutala. V. F. C. Vigston je bio taj koji je Barda iz Avona1 nazvao fantomski kapetan ekspir, ro zenkrojcerska maska. To predstavlja jednu od najznaajnijih iz ja va vezanih za kontroverzu Bekonekspir. Prilino je oigledno da Viljem ekspir nije mogao, bez neije po moi, proizvesti besmrtne spise koji nose njegovo ime. On nije pose dovao potrebnu knjievnu kulturu, jer grad Stratford, gde je odrastao, nema kolu osposobljenu da prenese takve, vie oblike uenja, kakvi su se ogledali u delima koja mu se pripisuju. Njegovi roditelji bili su nepismeni, a u mladosti je ispoljio potpunu nezainteresovanost za ue nje. Postoji samo est poznatih primera ekspirovog rukopisa. Sve su to potpisi, a tri od njih nalaze se u njegovoj oporuci. vrljajui, ne siguran nain na koji su napravljeni pokazuje da ekspiru nije bilo blisko korienje pera i oigledno je da je on ili kopirao potpis, koji je za njega pripremljen, ili da mu je ruku, dok je pisao, vodio neko drugi. Nije otkriven nijedan potpisan rukopis ekspirovih komada ili soneta, niti postoji ak i predanje o njima, osim fantastine i ne mogue izjave koja se pojavljuje u predgovoru za Veliki Folio.
1
Nadimak Viljema ekspira (William Shakespeare, 15641616), po njego vom rodnom mestu, Stratfordu na Avonu (Stratford-on-Avon). (Nap. prev.)
780
Bekon, ekspir i rozenkrojceri
Dobro snabdevena biblioteka trebalo bi da je esencijalni deo op reme autora ija knjievna dela pokazuju da je upoznat sa literaturom svih epoha, pa opet, nije zabeleeno da je ekspir ikada posedovao biblioteku, niti je na bilo kom mestu u svojoj oporuci pomenuo knji ge. Komentariui poznatu nepismenost ekspirove erke Dudit (Judith), koja je u dvadesetsedmoj godini mogla samo da nacrta krst, umesto potpisa, Ignjacijus Doneli izjavljuje kako je neverovatno da bi Viljem ekspir, ako je ve napisao drame koje nose njegovo ime, dopustio da se njegova vlastita erka zadevoji i uda, a da nije mo gla da proita nijedan red iz dela koja su njenog oca uinila bogatim i lokalno uvenim. Postavljano je, takoe, i pitanje: Odakle je Viljem ekspir stekao svoje znanje o suvremenom francuskom, italijanskom, panskom i danskom, da se ne govori o klasinom latinskom i grkom? Jer, up rkos retkoj sposobnosti razlikovanja s kojom je latinski koristio au tor ekspirijanskih komada, Ben Donson2, koji je blisko poznavao ekspira, izjavio je da je stratfordski glumac razumeo slabo latin ski, a grki jo slabije! Isto tako, nije li vie nego udno to nema podataka o tome da je Viljem ekspir ikada igrao glavnu ulogu u u venim dramama koje je navodno napisao, ili u nekim drugim, koje je postavila trupa iji je bio lan? Istina, moda je imao mali interes u Globus pozoritu (Globe Theatre) ili Pozoritu crnih monaha (Black friars Theatre) , ali, kako se ini, vrhunac njegovih glumakih dostig nu a bio je Duh u Hamletu! Usprkos njegovoj dokazanoj krtosti, ekspir se, kako izgleda, ni je ni najmanje potrudio da za svoga ivota preuzme kontrolu nad komadima koji nose njegovo ime, od kojih su mnogi prvo objavljeni anonimno, ili da za njih osigura naknadu. Onoliko koliko se moe do kuiti, nijedan od njegovih naslednika nije bio ni na koji nain uk ljuen u tampanje Prvog Folia nakon njegove smrti, niti su od toga imali financijske koriste. ekspirovi rukopisi i neobjavljene drame bi mu, da je on bio njihov autor, svakako pribavile najvredniji ime tak, pa, ipak, u njegovoj oporuci dok odreuje naroito raspolaganje
2
Ben, odnosno, Bendamin Donson (Benjamin Jonson, 15721637) en gle ski renesansni dramski pisac, pesnik i glumac, ekspirov savremenik. Najpoznatiji je po svojim satirinim komadina, naroito Valpone, ili lisica (Volpone), Alhemiar (Alchemist) i Bartolomejski sajam (Bartholomew Fair), i po lirskim pesmama. (Nap. prev.)
781
njegovim drugim najboljim krevetom i njegovom irokom srebr nom inijom niti se pominje niti nagovetava da je posedovao ma kakvu knjievnu produkciju. Dok su Folios i Quartos3 obino oznaeni sa William Shakespeare, svi poznati potpisi stratfordskog glumca glase William Shakspere. Krije li se u toj slovnoj razlici znaenje koje je dosad uglavnom pre viano? tavie, ako su izdavai Prvog ekspirijanskog Folia poto vali svoje kolege glumce onoliko koliko su tvrdili, na ta se u toj knjizi ukazuje, zato su, kao da se radi o ironinoj aluziji na prevaru koju su poinili, na naslovnu stranu stavili njegovu oiglednu kari katuru? Nepomirljive su i odreene apsurdnosti u ekspirovom privatnom ivotu. Dok je, navodno, bio u zenitu svoje knjievne karijere, on je, zapravo, bio angaovan u kupovini slada, verovatno za prozvodnju piva! Takoe, zamislite besmrtnog ekspira navodnog autora Mle takog trgovca kao zelenaa! Pa ipak, meu onima koje je ekspir proganjao da od njih prikupi sitne sume bio je i njegov sugraanin neki Filip Roders (Philip Rogers) kojega je tuio za nevraenu pozajmicu od dva ilinga, to je oko etrdeset osam centi! Ukratko, ne postoji nita poznato o ekspirovom ivotu to bi opravdalo knji evnu izvrsnost koja mu je pripisana. Filozofski ideali obznanjeni kroz ekspirove komade izrazito poka zuju da je njihov autor bio u potpunosti upoznat sa odreenim doktri nama i naelima svojstvenim za rozenkrojcerstvo; zapravo, dubina ekspirovih dela oznaava njihovog tvorca kao jednog od iluminata te epohe. Veina onih koji su tragali za reenjem kontroverze Be konekspir bili su intelektualisti4. Bez obzira na njihova uenjaka dostignua, oni su prevideli vanu ulogu koju je u toj epohi u filozof skim dostignuima igrao transcendentalizam. Nadfizike misterije su neobjanjive za materijalistu, kojega njegova obuka nije osposobila za procenu obima njihove razgranatosti i kompleksnosti. Opet, ko bi osim platoniste, kabaliste ili pitagorejca mogao napisati Buru, Mag beta, Hamleta, ili Cimbelina? Ko je osim nekog duboko upuenog u paracelzijansko znanje mogao smisliti San letnje noi?
3 4
Formati tampe. Svaki list folio knjige predstavlja polovinu originalnog pa pira, a kod quarto knjige je on etvrtina tampanog tabaka. (Nap. prev.) Oni koji su posveeni vebanju i razvoju intelekta, kao i sledbenici filozof skog pravca nazvanog intelektualizam, koji intelektu daje prvenstvo nad svim ostalim duhovnim funkcijama. (Nap. prev.)
782
Bekon, ekspir i rozenkrojceri
VINJETA KOJA PRIKAZUJE SVTLO I OSENENO SLOVO A Iz Shakespeare, King Richard The Second, Quarto iz 1597.
Ovde prikazana ukrasna vinjeta se odavno smatra bekonovskim ili rozenkroj cerskim potpisom. Svtlo i tamno slovo A pojavljuju se u nekoliko knjiga koje su izdali rozenkrojcerski emisari. Ako se ova slika uporedi sa onom iz Alciati Emblemata 5, na jednoj od narednih strana, ifrovana upotreba dva slova A e bi ti dodatno dokazana.
Otac moderne nauke, preinaitelj modernog prava, urednik moder ne Biblije, patron moderne demokratije i jedan od utemeljivaa mo dernog slobodnog zidarstva, ser Frensis Bekon, bio je ovek mnogih ciljeva i svrhe. Bio je rozenkrojcer, a neki su nagovetavali, onaj ro zenkrojcer. Ako i ne ba Slavni Otac C.R.C. iz rozenkrojcerskih ma nifesta, on je sigurno bio visoki inicijat Rozenkrojcerskog reda i upravo su njegove aktivnosti povezane sa tim telom tajnim od primar ne va nosti za prouavaoce simbolizma, filozofije i knjievnosti. Veliki broj tomova napisan je kako bi se ser Frensis Bekon usta novio kao stvarni autor drama i soneta popularno pripisanih Viljemu ekspiru. Nepristrasno razmatranje tih dokumenata ne moe da ne
5
Delo obino poznato jednostavno kao Emblemata, prva knjiga simbola, koja se pojavila u Augsburgu (Nemaka), 1531. godine pod naslovom Viri Cla rissimi D. Andreae Alciati Iurisconsultiss. Mediol. Ad D. Chonradum Peutingerum Augustanum, Iurisconsultum Emblematum Liber. To neauto rizovano prvo izdanje je kompilovano iz manuskripta latinskih pesmama koje je italijanski pravnik Andrea Alkijato [Andrea Alciato, 14921550), poznat kao Alkijati (Aciati) (Andreas Alciatus), navodni osniva Francuske kole pravnih humanista (French school of legal humanists)] posvetio svom prijatelju Konradu Pojtingeru (Conrad Peutinger) i razdelio poznanicima. Ubrzo je usledilo izdanje iz 1534. godine, koje je Alkijato autorizovao, ob javljeno u Parizu pod naslovom Andreae Alciati Emblematum Libellus (Mala knjiga amblema Andree Alkijata). (Nap. prev.)
783
KRIPTOGRAM KAO INILAC SIMBOLIKE FILOZOFIJE
Tajni alfabeti Dvoslovna ifra Slikovne ifre Akroamatine ifre Numerike i muzike ifre Kodirane ifre
Nijedna rasprava koja se bavi simbolizmom ne bi bila potpuna bez odeljka posveenog razmatranju kriptograma. Korienje ifara je odavno priznato kao nuno u vojnim i diplomatskim krugovima, ali je savremeni svet prevideo vanu ulogu koju kriptografija igra u knjievnosti i filozofiji. Kada bi umee deifrovanja kriptograma postalo poznato, rezul tiralo bi otkrivanjem mnogo dosad nesluene mudrosti koju su po sedovali kako antiki tako i srednjovekovni filozofi. Dokazalo bi da su mnogi naizgled preopirni i rasplinuti autori bili priljivi kako bi prikrili rei. ifre su skrivene na najsuptilniji nain: one mogu biti sakrivene u vodenom igu na papiru na kojem je knjiga tampana; mogu biti povezane u koricama drevnih knjiga; one mogu biti skri vene u pogrenoj numeraciji stranica; mogu se izvaditi iz prvih slova rei, ili prvih rei reenica; one mogu biti veto skrivene u matema tikim jednainama, ili u naizgled nerazumljivim znakovima; mogu biti ekstrahovane iz lakrdijajog argona, ili otkrivene pomou to plote, ako su napisane nevidljivim mastilom; one mogu biti ifre rei, ifre slova, ili naizgled dvosmislene izjave, ije se znaenje moe razumeti samo paljivim ponovnim itanjem; mogu se pronai u de taljno iluminiranim inicijalima ranih knjiga, ili otkriti procesom bro janja rei ili slova. Ako bi oni koji su zainteresovani za istraivanja slobodnih zidara ozbiljno razmotrili ovu temu, mogli bi u knjigama i rukopisima iz esnaestog i sedamnaestog veka pronai informacije 802
Kriptogram kao inilac simbolike filozofije
potrebne da se premosti postojei jaz u masonskoj istoriji izmeu Mi sterija drevnog sveta i poslednja tri veka masonerije. Arkane drevnih Misterija nikada nisu otkrivene profanima, osim preko medija simbola. Simbolizam je ispunio dvostruku dunost pri krivanja svetih istina od neiniciranih i njihovog otkrivanja onima ko ji su kvalikovani da razumeju simbole. Modeli su simboli bezoblinih boanskih naela; simbolika je jezik Prirode. Mudri s potovanjem probijaju veo i s jasnijom vizijom razmiljaju o stvarnosti, dok ne uki posmatraju unverzum simbola nesposobni da razlikuju lano od istinitog. O Prirodi Velikoj Majci moe se rei da ona uvek os tavlja tragove u obliku udnih znakova na povrini stvari, ali samo svojim najstarijim i najmudrijim sinovima, kao nagradu za njihovu veru i pobonost, ona otkriva kriptini alfabet, koji je klju za zna enje tih tragova. Hramovi drevnih Misterija razvili su svoje vlastite svete jezike, po znate jedino njihovim inicijatima, i njima je govoreno samo u sveti litu. Prosvetljeni svetenici smatrali su za svetogre raspravljanje o svetim istinama viih svetova ili boanskim istinama vene Priro de na istom jeziku koji vulgarni koriste za prepirke i razmirice. Svetoj nauci potrebno je da bude formulisana na svetom jeziku. Izumljeni su, takoe, i tajni alfabeti, pa su, kad god je tajne mudrih trebalo za pisati, upotrebljavani znakovi koji su neupuenima bili besmisleni. Takvi oblici pisanja nazivani su svetim ili hermetikim alfabetima. Neki od njih poput aneoskog pisma jo uvek se koriste u viim stepenima masonerije. Meutim, tajni alfabeti nisu bili potpuno zadovoljavajui, jer, ia ko su inili nerazumljivom pravu prirodu spisa, samo njihovo posto janje otkrivalo je injenicu da postoji i skrivena informacija to su svetenici takoe eleli da prikriju. Strpljivou ili proganjanjem, klju evi tih alfabeta su vremenom konano pronalaeni i nedostojni su otkrivali sadraj dokumenata. Zbog toga je bilo neophodno upo trebiti suptilniji metod za skrivanje boanskih istina. Rezultat je bila pojava kriptinih sistema pisanja, napravljenih tako da prikriju prisu stvo kako poruke tako i kriptograma. Kada su smislili takav metod prenoenja svojih tajni potomstvu, prosvetljeni su podstakli kruenje odreenih dokumenata, naroito obraenih umetanjem ifara koje sa dre najdublje tajne misticizma i filozofije. Na taj nain su srednjove kovni filozofi rasejali svoje teorije irom Evrope, a da nisu izazivali 803
sumnju, poto ni najdetaljnije ispitivanje knjiga koje su sadravale te kriptograme nije moglo da otkrije postojanje skrivene poruke. Tokom srednjeg veka je mnogo pisaca lanova tajnih politikih ili verskih organizacija objavljivalo knjige koje sadre ifre. Tajno pisanje postalo je hir; svaki evropski dvor imao je svoju diplomatsku ifru, a inteligencija se meusobno nadmetala u osmiljavanju ud nih i komplikovanih kriptograma. Literatura petnaestog, esnaestog i sedamnaestog veka proeta je iframa, od kojih nekoliko nikada ni je deifrovano. Mnogi od velianstvenih naunih i filozofskih inte lekta tog perioda, zbog verske netolerancije njihovog vremena, nisu se usuivali da objave svoje zakljuke. Kako bi za oveanstvo sau vali plodove svojih intelektualnih napora, ti pioniri napretka sakrili su svoja otkria u iframa, verujui da e budue generacije, ljubaz nije od njihove vlastite, otkriti i znati da cene njihova uenja. Zanimljivo je napomenuti da su mnogi ljudi iz crkve koristili kri ptograme, strahujui da bi, ukoliko se posumnja u njihova nauna is traivanja, mogli biti ekskomunicirani, ili doiveti jo goru sudbinu. Tek nedavno je razmrena zapetljana ifra Rodera Bekona, koja ot kriva injenicu da je taj rani naunik bio dobro upuen u teoriju e lija. Drei predavanje pred Amerikim filozofskim drutvom (American Philosophical Society), dr Viljem Romejn Njubold1, koji je preveo monaki ifrovani manuskript, izjavio je:
Postoje crtei koji tako tano prikazuju stvarni izgled odree nih objekata da je teko odupreti se zakljuku da ih je Bekon video kroz mikroskop. (...) To su spermatozoidi, telesne elije i semene cevi, jajne elije, s jasno naznaenim jezgrima. Postoji devet veli kih crtea, od kojih barem jedan znatno nalikuje odreenoj fazi ra zvoja oploene elije. (Videti Review of Reviews, jul 1921)
1
William Romaine Newbold (18651926) ameriki filozof sa posebnim in teresom za psihika istraivanja. Radio je 37 godina na Pesilvanijskom uni verzitetu (University of Pennsylvania), od ega je dve poslednje decenije (19071926) proveo kao profesor intelektualne i moralne filozofije. Bio je autoritet za orijentalne jezike i grku filozofiju, a proslavio se svojim us pesima u deifrovanju srednjevekovnih manuskripta, za koje je dokazao da su delo Rodera Bekona, i svojim prevodima semitskih svitaka iz rimskih katakombi. (Nap. prev.)
804
Da Roder Bekon nije uspeo da prikrije to otkrie komplikova nom ifrom, bio bi progonjen kao jeretik i verovatno bi doiveo sudbinu ostalih ranih liberalnih mislilaca. Uprkos brzom napretku nauke u poslednjih 250 godina, ona jo uvek nita ne zna o mnogim originalnim otkriima srednjovekovnih istraivaa. Jedina zabeleka o tim vanim nalazima je ona koja je sadrana u kri ptogramima u knji gama koje su obavili. Mada su mnogi autori pisali o kri ptogra fiji, knjige koje su najvrednije za prouava oce filozofije i religije su sledee: Polygraphia i Steganographia, Tritemija2, opata iz pan hajma, Merkur, ili tajni i hitri glasni k (Mercury, or The Secret and Swift Messenger), Do na s Vilkinsa3, esterskog bi kupa, dipus gyptiacus i druga dela jezuite Ata nasija Kirhera i Cryptomenytices et Cryptographi, Gustava Selena.
UVENA KRIPTINA NASLOVNA STRANA Iz Selenus, Cryptomenytices et Cryptographi
Godinu dana nakon objavlji vanja prvog ekspirijanskog

2 3
Videti napomenu 3 na strani 143. (Nap. prev.) John Wilkins (16141672) engleski svetenik, prirodni filozof i pisac, os niva Kraljevskog drutva (Royal Society). Bio je jedan od osnivaa nove prirodne teologije, kompatibilne sa naukom toga vremena. Pomenuto delo iz 1641. godine je prva knjiga o kriptografiji na engleskom jeziku. (Nap. prev.)
805
TAJNA UENJA SVIH EPOHA Velikog Folia, ob javljena je znaajna knjiga o kriptogramima i iframa. Ovde je data naslovna strana tog dela. Te godine kada je objavljeno (1642), u toku je bila rozenkroj cerska kontroverza. Prevod naslovne strane je sledei: Kripto logija i kriptografija, Gustava Selena, u devet knjiga, kojoj je dodato jasno ob janjenje sistema stenografije Johana Tritemija, opata iz panhajma i Herbipolja, oveka zadivljujueg genija. Proeto dostojnim izumima autora i drugih, 1624. Verovalo se da je autor ove knjige Avgust, vojvoda od Braunvajga. Simboli i am blemi kojima je ukraena naslovna strana, meutim, konani su dokaz da je iza ove publikacije bila prefinjena rozenkrojcerska ruka. Na dnu slike je plemi (Bekon?) koji postavlja svoj eir na glavu drugog oveka. Mogue je da sve tla u ovalnom ramu na vrhu predstavljaju svetionike, odnosno, da su poigra vanje sa Bekonovim imenom4. U dva prikaza sa strane su upadljive i suptilne ekspi rijanske aluzije. Na levoj strani je plemi (mogue Bekon), koji preda je papir oveku zlokobnog izgleda, koji u ruci nosi koplje. Na desnoj strani, ovek, ko ji na prethodnom prikazu nosi koplje, sada je u kostimu glumca, nosi mamuze i duva u rog. Aluzija na glumca koji duva u rog i figura koja nosi kop lje mno go sugeriu, pogotovo to je koplje krajnji slog imena Shakespeare.
Kako bi se ilustrovale osnovne razlike u konstruisanju ifara, one su ovde grupisane pod sedam optih naziva: 1. Slovna ifra. Najpoznatiji od svih doslovnih kriptograma je uvena dvoslovna ifra koju je opisao ser Frensis Bekon u svom de lu De Augmentis Scientiarum5. Lord Bekon je stvorio sistem dok je jo bio mlad ovek, nastanjen u Parizu. Dvoslovna ifra zahteva upo trebu dva stila slova, jedna uobiajenog izgleda, a druga naroito iz rezana. Razlike izmeu dve garniture tamparskih slova su u mno go sluajeva toliko minuciozne da je potrebna mona lupa kako bi se otkrile. Prvobitno su ifrovane poruke skrivane su samo u reima, re enicama ili pasusima u kurzivu, jer kurzivna slova, koja su kitnja stija od regularnih slova, nude vie mogunosti za skrivanje tananih, ali neophodnih varijacija. Ponekad se slova samo malo razlikuju u ve li ini, a u drugim sluajevima u debljini, ili u ukrasnim dodacima. Ka snije se verovalo da je lord Bekon posedovao dva posebno pripremljena
4
Engleska re za svetionik je baecon. (Nap. prev.) 5 Lat. O napretku nauka. Pun naslov ovog Bekonovog najveeg rukopisa na latinskom jeziku, objavljenog 1623. godine, je De dignitate et augmentis scientiarum (O vrednosti i napretku nauka) (Nap. prev.)
806
rimska alfabeta, u kojima su razlike tako trivijalne da je strunjaci ma gotovo nemogue da ih razlikuju. Paljivi pregled prva etiri ekspirova folios otkriva da je i rom knjige upotrebljeno nekoliko stilova slova, koji se meusobno razlikuju u siunim, ali primetnim detaljima. Mogue je da su svi ekspirovi folios sadravali ifre ubaene u tekst. Te ifre su mo da dodate originalnim komadima, koji su mnogo dui u folios, ne go u izvornim quartos, pri emu su, u nekim sluajevima, dodate itave scene. Meutim, dvoslovna ifra nije ograniena samo na spise Bekona i ekspira, ve se pojavljuje i u mnogim knjigama objavljenim to kom ivota lorda Bekona i skoro vek nakon njegove smrti. Govorei o dvoslovnoj ifri, lord Bekon ju je nazivao omnia per omnia. ifra se moe protezati kroz itavu knjigu i biti u nju ubaena u vreme tampanja, bez znanja originalnog autora, jer ne zahteva promene kako rei tako ni interpunk cije. Mogue je da je ta ifra, iz politikih razloga, umetnuta u vie dokume nata i knjiga objavljenih tokom se damnaestog veka. Dobro je poznato da su i fre, u istu svrhu, upo treb ljavane ve na Nikejskom saboru.
DVOSLOVNI ALFABET Iz Bacon, De Augmentis Scientiarum
Ova slika je reprodukovana iz Bekonovog dela De Augmentis Scientiarum i prikazuje dva al fabeta koja je on napravio za svoju ifru. Svako veliko i ma lo slovo imaju po dva razliita oblika oznaenih sa a i b. U dvoslovnom sistemu nisu
807
TAJNA UENJA SVIH EPOHA uvek koriena dva alfabeta kod kojih su razlike tako uoljive kao u ovde da tom primeru, ali su uvek upotrebljavana dva alfabeta; ponekad su varijacije to liko minuciozne da je potrebna snana lupa da bi se videla razlika izmeu a i b tipova slova.
Bekonovsku dvoslovnu ifru je danas teko koristiti, zbog toga to je usvojena precizna standardizacija tipova slova, kao i zbog i njenice da se sada vrlo malo knjiga slae runo. Kao dodatak ovom poglavlju, na prethodnoj strani je prikazan faksimil dvoslovnog al fabeta lorda Bekona, u obliku u kojem se pojavio u engleskom pre vodu dela De Augmentis Scientiarum, 1640. godine. Postoje etiri alfabeta, dva za velika slova i dva za mala slova. Paljivo osmotrite razlike izmeu njih i imajte na umu da svakim alfabetom vlada ili slovo a ili slovo b, a da je, pri itanju rei, slova od kojih je sastav ljena mogue podeliti u jednu od dve grupe: ona koja odgovaraju slovu a i ona koja odgovaraju slovu b. Kako bi se primenila dvo slovna ifra, dokument mora da sadri pet puta vie slova nego to ih ima u poruci koja se ifruje, jer ifra zahteva da se svako slovo prikrije pomou pet drugih slova. Dvoslovna ifra pomalo nalikuje na telegrafski kod, u kojem su slova promenjena u takice i crtice; prema dvoslovnom siste mu, meutim, takice i crti ce su predstav ljene slovima a, odnosno, b. Re dvoslov na je izeta zbog injenice da se sva slova alfabeta mo gu svesti ili na slovo a, ili na slovo b. Pri mer dvoslov nog pisanja prikazan je u prateem di jagramu. Kako bi se po kazao rad ove ifre, bie de ifrovana po ruka skri vena u reima: Wis dom and un derstanding are more to be desired than riches 6.
PRIMER DVOSLOVNOG PISANJA
Paljivo pogledajte oblike slova u ovoj reenici. Uporedite svako slovo sa dva tipa slova u dvoslovnom alfabetu repro dukovanom iz dela lorda Bekona, De Augmentis Scientiarum. Kada se uporede slovo d u rei wisdom sa slo vom d u rei and, otkriva se veliko zakrivljenje na vrhu prvog, dok drugo
6
Eng. Mudrost i razumevanje bi trebalo eleti vie nego bogatstvo. (Nap. prev.)
808
Kriptogram kao inilac simbolike filozofije praktino da uopte nema zakrivljenja. Uporedite slovo i u rei wisdom sa slovom i u rei understanding. Kod prvog su linije zaobljene, a kod dru gog uglaste. Slina analiza dva slova e u rei desired otkriva oigledne razlike. Slovo o u rei more razlikuje se od slova o u rei wisdom, jer ima malenu linijicu koja se prua s njegovog vrha prema slovu r. Slovo a u rei than je tanje i uglastije nego slovo a u rei are, dok se slovo r u rei riches razlikuje se od onog u u rei desired po tome to se kraj nji uspravni zamah zavrava loptom, umesto otrom takom. Te male razlike otkrivaju da su u pisanju reenice primenjena dva alfabeta.
Prvi korak je da se otkri ju slova svakog alfabeta i zamene njihovim ekviva lentim a ili b, u skladu sa kljuem koji je lord Bekon dao u svom dvoslovnom alfabetu (q.v.). U rei wisdom, slovo W je iz alfabeta KLJU DVOSLOVNE IFRE b, pa ga treba zameniti sa Iz Bacon, De Augmentis Scientiarum b. Slovo i je iz alfabeta a i stoga se umesto njega sta Nakon to je dokument koji treba da se de vlja a. Slovo s je takoe iz ifruje redukovan na njegove a i b ekvi alfabeta a, ali slovo d pri valente, razbija se u grupe od po pet slova, a pada alfabetu b. Slova o i poruka se ita pomou prikazane tabele. m, koja oba pripadaju al fabetu a, zamjenjuju se sa a. Na taj nain re WISDOM postaje baabaa. Kada se ostale rei u reenici tretiraju na slian nain, AND postaje aba, UNDERSTANDING, aaabaaaaaabab, ARE, aba, MORE, abbb, TO, ab, BE, ab, DESIRED, abaabaa, THAN, aaba, RICHES, aaaaaa. Sljedei korak je spajanje svih slova zajedno: baabaaabaaaa baa aaaabababaabbbabababaabaaaabaaaaaaa. Sve kombinacije upo trebljene u bekonovskoj dvoslovnoj ifri sastoje se od petoslovnih grupa. Zbog toga se pun red slova mora razbiti u grupe od po pet, na sledei nain: baaba aabaa aabaa abbba aaaab ababa babab aabaa aabaa aaaaa. Svaka od tih petoslovnih grupa sada predstavlja po jedno slovo ifre, a potrebno slovo se moe odrediti poreenjem grupe sa alfabetnom tabelom Klju dvoslovne ifre iz De Augmentis Scientiarum (q.v.): baaba = T; aabaa = E; aabaa = E; aaaab = B; 809
ababa = L; abbba = P; babab = X; aabaa = E, aabaa = E; aaaaa = A; meutim, zadnjih pet slova rei riches, postavljenih nakon take iza poetnog sova r, odnosno, posljednjih pet slova a, ne raunaju se u ifru. Tako ekstrahovana slova se sada redom spajaju, to rezultira kao TEEBLPXEE. Razumljivo je da na ovom mestu ispitiva od slova oekuje da naine razumljivu re, ali e se vrlo verovatno razoarati, jer, kao u prikazanom sluaju, ovako ekstrahovana slova i sama predstavljaju kriptogram, dvostruko primenjen, kako bi oni, koji sluajno provale dvoslovni sistem, bili obeshrabreni. Sledei korak se sastoji u tome da se primeni devet slova, koja se obino nazivaju toak (ili disk) i fra (q.v.), sastovljena od dva al fa beta, od kojih se jedan okre e oko drugoga na taj nain da su omogu ene brojane transpo zi cije slova. U propratnoj rota ciji, slovo A unu tra njeg alfabeta sto ji nasuprot slo vu H spoljanjeg alfabeta, tako da su za po trebe i fre ta slova me u sobno zame njiva. Slova F i M, P i Y, W i D, zapravo sva slova, mogu se pre mes titi kao to dva kruga po ka zuju. Pre ma tome, devet slova ekstrahovanih dvoslovnom if rom, pomou toak i fre moe se zame niti sa devet drugih. SAVREMENA TOAK, Tih devet slova se uzimaju kao da su ILI DISK IFRA u unutranjem krugu toka i zame njuju se sa devet slova u spoljanjem Ovaj dijagram prikazuje to krugu, koja sto je na suprot unutra njim ak i fru. Manji, ili unutra nji alfabet kru i, ta k o da slovi ma. Na taj nain slovo T postaje svako njegovo slovo moe slovo A, dva slova E postaju dva slo biti dovedeno naspram sva va L, slovo B postaje slovo I, slovo kog od slova veeg, ili spo L po staje slovo S, slovo P postaje slo ljanjeg alfabe ta. U ne kim vo W, slovo X postaje slovo E, dva sluajevima je poruka napi slova E postaju dva slova L. Rezultat sana unazan, ali se u naem je ALLISWELL, to, kada se razdvoji sluaju oba al fabeta itaju u u rei, glasi: All is well.7 istom smeru.
7
Eng. Sve je dobro. (Nap. prev.)
810
SIMBOLIZAM SLOBODNOG ZIDARSTVA
Stubovi koje su podigli Setovi sinovi Enoh i Kraljevski Lukovi Dinizijske Arhitekte Rimsko Drutvo Solomon, personifikacija Univerzalne Mudrosti Neprocenjivo nasle e slobodnog zidarstva
U nekoliko ranih masonskih manuskripta na primer, Harle jan, Sloski staan, Lansdoun i Edinburg-Kilvining1 navedeno je da je zanat le iniciranih graditelja postojao pre Potopa, a da su njegovi la novi
1
HARLEJAN MANUSKRIPT (Harleian Manuscript, 1625) je stari zapis Pravilnika slobodnog zidarstva, tako nazvan jer je zaveden kao folio br. 2054 u zbirci rukopisa u Britanskim muzejima, koje su prvobitno prikupili Robert Harli (Robert Harley, 16611724), erl od Oksforda, proslavljeni premijer kraljice Ane, i njegov sin Edvard Harli (Edward Harley, 16891741), a poznati su kao Biblioteka Harlejan (Bibliotheca Harleian, ili Harleian Labrary), i kao Harlejan, ili Harli kolekcija (Harleian, ili Harley Collection); kolekcija sadri iliminirane manuskripte iz perioda od ranog srednjeg veka do renesanse, nastale u Francuskoj, Nemakoj i Italiji. SLOAN MANUSKRIPTI (Sloane Manuscripts) su tri kopije (br. 3848 iz 1646, br. 3323 iz 1659. i br. 3329 iz c. 1700. godine Britanski muzej) masonskih Starih pravilnika (Old Constitutions), a deo su velike kolekcije rukopisa i artefakta koje je sakupio lekar ser Hans Sloan (Hans Sloane, 16601753); teme tih nekoliko hiljada manuskripta obuhvataju medicinu, alhemiju, he miju, botaniku i hortikulturu, istraivanja i putovanja, matematiku i priro dnu istoriju, magiju i religiju. LANSDOUN MANUSKRIPT (Lansdowne Manuscript, c. 1560) je veoma rana ver zija porekla Reda slobodnih zidara, iz sredine ili druge polovine XVI veka. EDINBURG-KILVINING MANUSKRIPT (Edinburgh-Kilwinning Manuscript, c. 1670) je ime dobio po slavnoj kotskoj Materinskoj Kilviling loi (Mother Kil winning Lodge), a znaajan je zbog detalja o ranom slobodnom zidarstvu u kotskoj. (Nap. prev.)
821
radili na uzgradnji Vavilonske Kule. Masonski Pravilnik, koji da tira iz 1701. godine, daje sledei naivni izvetaj o poreklu nauka, ume tnosti i zanata iz kojih je izveden najvei deo masonskog simbolizma:
Rei u vam kako je prvi put poela ta dostojna Nauka. Pre No jevog Potopa postojao je ovek zvan Jameh, kao to je zapisano u etvrtom poglavlju Postanja, a taj Lameh imao je dve ene. Jednoj ime bee Ada, a drugoj Sela; sa prvom enom, Adom, dobio je dva Sina, jednog koji se zvao Jovil i drugog, Juvala, a sa drugom e nom, Selom, dobio je Sina i erku, a to etvoro dece pokrenue sve Zanate na svetu. Jovil je bio stariji sin i on je osnovao Vetinu Geo metrije, i on je razdvojio stada, na Ovce i Jagnjad u poljima, i prvi nainio Kue od Kamena i Drveta, kao to se navodi u pomenutom poglavlju, a njegov Brat, Juval, ustanovio je umea sviranja i peva nja, Orgulje i Harfu. Trei brat [Tovel, odnosno, Tovel-Kain] osno vao je Kovaki zanat, da se obrauje Gvoe i elik, a njihova sestra, No ema, izumela je umee Tkanja. Ta deca znala su da e se Bog Os ve titi za Greh, pa su, zbog toga, bilo vatrom, bilo vodom, zapisali te Nauke, koje su osnovali, na dva kamena Stuba, kako bi mogle biti pronaene nakon Potopa. Jedan kamen nazivan je Mer mer nesa goriv u Vatri, a drugi Laturus [mesing?], nepotopiv u Vodi.
Autor ovog Pravilnika nakon toga izjavljuje da je jedan od tih stu bova kasnije pronaao Hermes, koji je oveanstvu preneo tajne, ko je su na njemu bile upisane. U svojim Jevrejskim starinama, Josif Flavije pie da je Adam una pred upozorio svoje potomke da e greno oveanstvo biti uniteno potopom. Sitova deca su, zbog toga, kako bi sauvali svoje nauke i filozofiju, uzdigla dva stuba, jedan od cigala, a drugi od kamena, i na njima zapisali kljueve svoga znanja. Patrijarh Enoh ije ime zna i Inicijator oigledno je personifikacija sunca, poto je iveo 365 godina. Takoe, on je konstruisao podzemni hram sastavljen od de vet zasvoenih odaja, jednu ispod druge, i u najdublju odaju posta vio trouglastu zlatnu plou, na kojoj se nalazilo apsolutno i neizrecivo Ime Boje. Prema nekim izvetajima, Enoh je napravio dve zlatne delte. Veu je postavio na beli kockasti oltar u najnioj odaji, a ma nju je dao na uvanje svom sinu Matusalu, koji je obavio rad na kon struisanju odaja od cigle, prema obrascu koji je njegovom ocu otkrio Najuzvieniji. Kroz oblik i raspored tih zasvoenih odaja Enoh je 822
Simbolizam slobodnog zidarstva
ova plotio devet sfera iz drevnih Misterija i devet svetih nivoa zemlje, kroz koje inicijat mora proi da bi dosegao plamtei Duh to boravi u njenom sredinjem jezgru. Prema simbolizmu slobodnog zidarstva, Enoh je, u strahu da e ce lokupno znanje o svetim Misterijama biti izgubljeno u vreme Poto pa, podigao dva stuba pomenuta u citatu. Na metalnom stubu je, odgova rajuim alegorijskim simbolima, ugravirao tajno uenje, a na mermer nom stubu je postavio natpis, koji kae da e uskoro u pod zemnoj odaji biti pronaeno neprocenjivo blago. Poto je tako, pun vere, dovrio svo ja dela, Enoh je prenesen sa vrha brda Morija. Vremenom je lokacija taj nih odaja izgubljena, ali se, nakon to su pro tekli vekovi, pojavio drugi graditelj inicijat iz reda Enoha i on je, dok je postavljao te melje za drugi hram posveen Velikom Arhitekti Univerzuma, otkrio dav no izgubljene odaje i tajne koje su se u nji ma nalazile. Kralj Henri VIII je odredio Dona Lejlanda2 da pregleda arhive razliitih religijskih institucija, koje je kralj raspustio, i skloni na uva nje svaku znaajnu knjigu ili manuskript. Meu dokumentima, koje je Lejland iskopirao, bila je i serija pitanja i odgovora o tajni Maso nerije, koju je napisao kralj Henri VI. U odgovoru na pitanje: Kako je Masonerija stigla u Englesku?, dokument kae da je Piter Go ver, Grk, putovao u potrazi za znanjem u Egipat, Siriju i svaku ze mlju u kojoj su Feniani posadili Masoneriju; uspevi da ue u sve masonske loe, mnogo je nauio i, vrativi se, iveo je u Velikoj Gr koj. Prouo se po svojoj mudrosti, osnovao veliku lou u Grotonu i proizveo mno go masona, od kojih su neki otputovali u Francusku i tamo irili Ma soneriju; iz Francuske je, vremenom, red preao u Englesku. ak i povrnom prouavaocu ove teme mora biti vidljivo da je ime Piter Gover, Grk, samo anglicizovan oblik imena Pitagora; shodno tome, Groton, gde je osnovao svoju lou, se lako moe identifikovati kao Krotona. Tako je uspostavljena veza izmeu grkih filozofskih Misterija i srednjovekovnog slobodnog zidarstva. U svojim belekama o pitanjima i odgovorima kralja Henrija, Viljem Preston3 opirno
2
John Leyland, takoe i Leland (c. 1503/15061552) engleski pesnik i an tikvar, opisan kao otac engleske lokalne istorije; kapelan kralja Henrija VIII. (Nap. prev.) William Preston (17421818) lotski pisac, mason. Taan datum njegove inicijacije u slobodno zidarstvo nije poznat, ali se veruje da je bio izmeu
823
govori o zavetu tajnosti, koji su praktikovali drevni inicijati. Poziva jui se na Plinijev autoritet, on opisuje Anaksarha, koji je, kada je zatoen sa namerom da se iz njega izvuku neke od tajni koje su mu bile poverene, odgrizao sopstveni jezik i pljunuo ga u lice Nikokreo nu, kiparskom tiraninu. Preston dodaje da su Atinjani duboko potova li bronzanu statuu bez jezika, koja je oznaavala pobonost s kojom su se odnosili prema svojim tajnama vezanim zakletvom. Vredno je pomenuti i da je, prema manuskriptu kralja Henrija, Masonerija poreklom sa Estoka i da je bila prenosilac umea i nauka civilizacije primitivnim ljudima zapadnih naroda. Meu simbolima slobodnog zidarstva upadljivo je sedam slo bodo umnih umea i nauka. Pomou gramatike se ovek ui da na pleme nit i odgovarajui nain izrazi svoje najdublje misli i ideale; pomou retorike on je osposobljen da sakrije svoje ideale ispod zatitnog omo taa dvosmislenog jezika i metafora; pomou logike on je uveban da organizuje intelektualne sposobnosti kojima je obdaren; pomou aritmetike on ne samo da je upuen u tajnu uni verzalnog poretka, ve stie i klju za koliinu, veliinu i propor ciju; pomou geometrije je uveden u matematiku oblika, harmoniju i ritam anela i filozofiju or ganizacije; pomou muzike se podsea da je univerzum zasnovan na zakonima nebeskih harmonija i da su sklad i ritam sveproimajui; pomou astronomije on stie ra zumevanje neizmernosti vremena i prostora, pravih odnosa izmeu samog sebe i univerzuma i velian stvenosti one Nepoznate Sile, koja vodi neizbrojne zvezde nebeskog svoda kroz bezgranini sve mir. Slobodni zidar, dakle, suoava se sa nekoliko problema s koji ma se ne moe izboriti.
1762. i 1763. godine, u Londonu. Preduzeo je veliko prouavanje slobod nog zidarstva, njegovog porekla i uenja, a jo ga je vie intenzivirao ka da je izabran za Potovanja dostojnog Majstora. Kroz kontakte sa masonima irom sveta stekao je veliko znanje o Zanatu i skupio materijale od kojih je kasnije nastala njegova najpoznatija knjiga, Masonske ilustracije (Illustra tions of Masonry), objavljena 1772. godine. (Nap. prev.)
824
DIONIZIJSKI ARHITEKTI
Najproslavljenije od drevnih majstorskih bratstava bilo je bratstvo Dionizijskih arhitekata. Ta organizacija bila je sastavljena iskljuivo od inicijata kulta Baha-Dionisa i bila je naroito posveena nauci gra dnje i umetnosti dekorisanja. Poto su proglaeni za uvare tajnog i sve tog znanja arhitektonike, njenim lanovima bilo je povereno ukra avanje i izgradnja javnih graevina i spomenika. Vrhunske odlike njihovih ru kotvorina uzdigle su lanove gilde na poziciju uzvienog dostojanstva; smatrani su vodeim zanatlijama na svetu. Zbog prvih plesova izvede nih u ast Dionisa, on je smatran osnivaem i pokro viteljem pozorita, a dionizijanci su se specijalizovali u konstrui sanju graevina prilago enih za predstavljanje dramskih izvoenja. U krunom ili polukrunom parteru oni su uvek podizali oltar Eshi lu, uvenom grkom pesniku, kojeg je, kad se pojavio u jednom od svojih komada, gomila besnih gledalaca optuila da je otkrio jednu od duboko potovanih tajni Miste rija, te je bio primoran da sklonite potrai na Dionisovom oltaru. Dionizijski arhitekti su tako paljivo obezbeivali tajne svog maj storstva da postoje samo fragmentarni zapisi o njihovim ezoterijskim uenjima. Don A. Vajs ovako sumira oskudne podatke o redu koji su dostupni:
Sigurno je da su se pojavili pre 1000. godine pre nove ere, a izgleda da su uivali posebne privilegije i imunitete. Posedovali su tajne naine raspoznavanja i bili spojeni naroitim vezama, koje su bile poznate samo njima. Bogatiji pripadnici bratstva obavezivali su se da e obezbeivati siromaniju brau. Bili su podeljeni u za jednice, kojima su rukovodili Majstor i Upravnici, a nazivane su (povezane kue). Jednom godinje su odravali veliku sveanost i visoko su potovani. Njihove ceremonije smatrane su svetim. Tvrdilo se da ih je Solomon, na zahtev Hirama, kralja Ti ra, zaposlio u svom hramu i palatama. Bili su, takoe, angaovani za izgradnju Dijaninog hrama u Efesu. Imali su sredstva meusobne komunikacije irom tada poznatog sveta i od njih su, nesumnjivo, nikle gilde Putujuih Masona, koji su bili poznati u srednjem veku.
(Videti Obelisk i slobodno zidarstvo)
825
Bratstvo Dionizijskih arhitekata proirilo se irom Male Azije, sti gavi ak i u Egipat i Indiju. Bilo ih je u gotovo svim zemljama koje izlaze na Sredozemno more, a sa rastom Rimskog carstva utrli su svoj put i u centralnu Evropu, pa ak i u Englesku. Najvelianstvenije i najtrajnije graevine u Konstantinopolju, na Rodosu, u Atini i Rimu podigli su ti nadahnuti majstori. Jedan od najuvenijih meu njima bio je Vitruvije4, veliki arhitekta, poznat kao autor dela Deset knjiga o arhitekturi (De Architectura Libri Decem). U raznim odeljcima svo ga dela Vitruvije daje nekoliko nagovetaja o filozofiji koja je u pozadini dionizijskog koncepta primene principa simetrije na nauku arhitekture, izvedenog iz proporcija koje je Priroda ustanovila izme u delova i organa ljudskog tela. Reprezentativan je sledei iz vod iz Vitruvijevog dela, na temu simetrije:
Oblik hrama zavisi od simetrije, principa koji arhitekta mora najpaljivije razmotriti. Usled proporcije, oni su u . Pro porcija je korespondencija izmeu mera delova itavog dela i izme u celine i odreenog dela koji je uzet za standard. Iz toga rezultiraju principi simetrije. Bez simetrije i proporcije ne bi moglo biti prin cipa u obliku ma kog hrama, to jest, ako meu njegovim delovima nema preciznog odnosa, kakav je meu udovima dobro oblikova nog oveka. Jer, ljudsko telo je priroda tako oblikovala da je lice, od brade do vrha ela i poetka korena kose, deseti deo itave vi sine; rairena aka, od runog zgloba do vrha srednjeg prsta, je iste veliine; glava, od brade do temena, je osmi deo visine, a sa vra tom i ramenima, od vrha grudi do najnieg korena kose, je esti deo; od sredine grudi do vrha temena je etvrti deo visine. Ako posma tramo visinu samog lica, razmak od dna brade do unutranje stra ne nozdrva [i odatle] do linije izmeu obrva je identian; odatle do najnieg korena kose je takoe trei deo, ukljuujui i elo. Dui na stopala je jedna estina visine tela, podlaktice jedna etvrtina, a
4 Marko Vitruvije Polio (lat. Marcus Vitruvius Pollio, ivio i radio u I veku p.n.e.) rimski pisac, arhitekta i inenjer, autor slavnog rimskog arhitek tonskog traktata De architectura, libri decem (Deset knjiga o arhitekturi). Ovo delo se prvi put pojavilo na srpskom jeziku 1951. godine u prevodu Matije Lopca i izdanju Svjetlosti, iz Sarajeva; isti izdava je objavio delo i 1990. godine. Beogradska Graevinska knjiga objavila je tri izdanja ovog dela, u prevodu Renate Jadrein-Mili, 2000, 2003, i 2006. godine, a beo gradski Zavod za izdavanje udbenika, u prevodu Zoje Boji, svoje izdanje 2009. godine. (Nap. prev.)
826
irina grudi je takoe jedna etvrtina. Ostali udovi takoe imaju svoje simetrine proporcije i, njih koristei, uveni antiki slikari i vajari stekli su veliku i beskrajnu slavu.
Kao preiveli ostaci drevnih dionizijskih rituala, dva ezarijano kazana na ovim stranicama su od neprocenjive va5 dijagrama pri vred nosti za savremenog mi stikog arhitektu.
MISTERIJA MAKROKOSMOSA Precrtano iz ezarijanovog izdanja Vitruvija
Sumirajui odnose izme u ljudskog tela i teorije arhitektonike, Vitruvije pie: Poto je priroda ob likovala ljudsko telo tako da su nje govi udo vi u pra voj meri proporcional ni sa ok virom kao celi nom, ini se da su drev ni imali do bar razlog za svoje pra vilo da u savr enoj graevini ra zlii ti delovi moraju biti u tanim sime trinim odnosima prema op toj emi. Otuda, dok su nam prenosili odgovarajua ureenja za sve tipo ve
5
ezare di Lorenco ezarijano (it. Cesare di Lorenzo Cesariano) arhitekta i teoretiar arhitekture u Milanu, krajem XV i poetkom XVI veka. Najvie je zapamen upravo kao prvi prevodilac Vitruvijeve rasprave O arhitekturi (De Architectura) na savremen jezik (italijanski), a prevod je nadogradio svojim komentarima; delo je objavljeno, sa kopiranim drvorezima, u Komu, 1521. godine. (Nap. prev.)
827
TAJNA UENJA SVIH EPOHA gra evina, oni su bili po sebno pa ljivi da to urade u sluaju hramo va po veenih bogovima, graevina kod kojih vrednosti i greke obino traju s zauvek. () Stoga, ako je utvreno da je broj zasnovan na ljud skim pr stima i da postoji simetrina korespon dencija izmeu pojedina nih udo va i celokupnog oblika tela, u skladu sa odreenim delom odabra nim da bude standard, moemo samo imati potovanje prema onima koji su, pri kon stru i sa nju hramova besmrtnih bogova, tako uredili de love svojih dela da po jedini delovi i itav proje kat budu usklaeni u svojim pro por cijama i simetriji. [Videti Deset knjiga o arhitekturi (The Ten Books on Architecture)] Neki veruju da je sv. Pavle bio iniciran u Dionizijske Misterije, jer u desetom stihu treeg poglavlja Prve poslanice Korinanima on sebe naziva majstorom graditeljem, ili adeptom: Po blagodati Bojoj koja mi je data, ja sam kao mudar neimar posta vio temelj, a drugi zida na njemu. 6
MISTERIJA MIKROKOSMOSA Precrtano iz ezarijanovog izdanja Vitruvija
Ovde je prikazana miste riozna Platonova Re, koja je bila razapeta u pro s toru pre postanka sve t a. Ano nim n i autor Ka nona (The Canon) pie: Logos, ili dua sve ta, prema Platonu, gr ki Hermes i Hrist, pre ma hrianskim gno sticima, svi su je dno te isto, kao i he brej ski Adam Kad mon druga oso ba
6
Prevod Vuk Stefanovi Karadi; kod njega, dakle, stoji mudar neimar. U prevodu dr Luja Bakotia kae se dobar neimar. (Nap. prev.)
828
KRST I RASPEE U PAGANSKOM I HRIANSKOM MISTICIZMU
Legenda Aurea Izgubljene aleksandrijske biblioteke Krst u paganskom simbolizmu Raspee, kosmika alegorija Raspee Kecalkoatla Ekseri Stradanja
Jedna od najzanimljivijih legendi povezanih sa krstom je ona sauvana u delu Aurea Legenda, Jakova Voraginskog1. Pria je o to me da je Adam, osetivi da se blii kraj njegovog ivota, zamolio svog sina Sita da obavi hodoae u Edenski vrt i od anela koji stra ari na ulazu osigura Ulje Milosra, koje je Bog obeao oveanstvu. Sit nije znao put, ali mu otac ree da je u smeru istoka i e biti lako slediti stazu, jer kad su Adam i Eva bili proterani iz Vrta Gospod njeg, na stazi, kuda su njihova stopala koraala, nikada nije narasla trava. Sit je, sledei uputstva svoga oca, pronaao Edenski vrt bez pote koa. Aneo koji je uvao kapiju dozvolio mu je ulazak i Sit na sred vrta ugleda veliko drvo, ije grane su dosezale do neba. Drvo je bilo u obliku krsta i stajalo na rubu litice koja je vodila nadole, u dubine pakla. Meu korenjem stabla video je telo svog brata Kajina, koji je tu bio zatoen upletenim granama. Aneo je odbio da Situ d Ulje Milosra, ve mu je umesto toga podario tri semenke Drveta ivota (neki kau Drveta Poznanja). Sit se s njima vratio svome ocu, koji je bio toliko presrean da vie nije eleo sa nastavi da ivi. Tri dana
1
Jakov Voraginski (lat. Jacobus de Varagine, ili Voragine; it. Giacomo da Varazze, ili Jacopo da Varazze; c. 12301298) italijanski hroniar i e novljanski arhibiskup, autor, ili bolje reeno, kompilator hagiografije Zlatna legenda (lat. Legenda aurea, ili Legenda sanctorum), jednog od najpopu larnijih religijskih dela u srednjem veku. (Nap. prev.)
859
kasnije je umro, a tri semenke su pokopane s njim, u njegovim usti ma, onako kako je aneo naredio. Semenke su postale mladica sa tri debla u jednom, koja je u sebe upijala Adamovu krv, tako da je Ada mov ivot bio u drvetu. Noje je iskopao to stablo iz korena i uzeo ga sa sobom na Arku. Kada su se vode povukle, on je sahranio Adamo vu lobanju ispod brda Kalvarija, a drvo zasadio na vrhu brda Liban. Kada se naao usred tog drveta (gorueg grma), Mojsije je imao vizije i od njega odsekao arobni tap pomou kojeg je mogao da uini da voda potee iz kamena. Ali, poto je propustio da pozove Gospoda kada je drugi put udario u stenu, nije mu dozvoljeno da po nese sveti tap u Obeanu Zemlju, tako da ga je zasadio u brdima Moava. Nakon mnogo traganja, kralj David je ponaao stablo, a nje gov sin Solomon pokuao je da ga upotrebi za stub u hramu, ali nje govi stolari nisu mogli da ga iseku tako da odgovara; uvek je bilo ili predugako ili prekratko. Na kraju, zgroeni, oni ga odbacie i upotrebljeno je za most koji spaja Jerusalim sa okolnim brdima. Ka da je kraljica od Sabe dola kralju Solomonu u posetu, od nje se oe kivalo da pree preko mosta. Ona je, meutim, kad je videla drvo, odbila da na njega spusti svoje stopalo, ve je, umesto toga, nakon to se kleei pomolila, skinula sandale i pregazila potok. To je toliko impresioniralo kralja Solomona da je naloio da se klada obloi zlat nim ploicama i postavi iznad vrata njegovog Hrama. Tamo je os tala sve dok njegov pohlepni unuk nije ukrao zlato i, kako zloin ne bi bio otkriven, zakopao drvo. Iz zemlje u kojoj je deblo zakopano odmah je izbio izvor vode, koji je postao poznat kao Vitezda. Tu su dolazili bolesni iz cele Sirije da se lee.2 Aneo banje postao je uvar drveta i ono je ostalo neuz nemiravano dugi niz godina. Na kraju je deblo isplutalo na povrinu i opet je upotrebljeno kao most, ovaj put izmeu Kalvarije i Jerusa lima, i preko njega je Isus preao da bude razapet. Na Kalvariji nije bilo drvea, tako da je stablo iseeno na dva dela, kako bi posluilo kao krst na kojem je Sin oveji razapet. Krst je postavljen na is tom mestu na kojem je bila pokopana Adamova lobanja. Kasnije, kada je krst pronala carica Jelena3, pokazalo se da su u tom jednom
2 3
Jevanelje po Jovanu 5:1-4 (Nap. prev.) Flavija Julija Helena (lat. Flavia Iulia Helena, c. 249 c. 329), poznatija samo kao carica Jelena, ili sv. Jelena; majka rimskog cara Konstantina I
860
Krst i raspee u paganskom i hrianskom misticizmu
drvetu sadrane etiri razliite vrste (koje predstavljaju elemente), a krst je potom nastavio da lei sve bolesnike kojima je bilo doputeno da ga dodirnu.
ISTORIJAT SVETOG KRSTA Iz Berjeau 4, History of the Holy Cross
(1) Adam upuuje Sita ka ko do stigne do Edenskog vrta. (2) Sit stavljatri semenke sa Drveta ivota pod jezik mr tvog Adama. (3) Kraljica od Sabe, odbiv i da stupi nogama na sveto drbo, gazi preko potoka. (4) Postavljanje svetog dr veta iznad vrata Solomono vog hrama. (5) Hristovo raspee na kr stu napravljenom od greda nainjenih od svetog drveta. (6) Razlikovanje pravog kr sta od druga dva proverom njegove moi da mrtve vra ti u ivot.
Preovlaujua ideja da je potovanje krsta ogranieno na hrian ski svet pobija se ve najpovrnijim istraivanjem njegovog mesta u religijskom simbolizmu. Rani hriani koristili su sva raspoloiva
Velikog. Po predanju, nastalom ve u IV veku, Jelena je u Jerusalimu pro nala jednu od najveih hrianskih relikvija, asni krst, pa se zbog toga potuje kao svetica i u rimokatolikoj i u pravoslavnoj crkvi. (Nap. prev.) an Filiber Bere (Jean Philibert Berjeau, 18091891) francuski novinar, mason. Knjiga Istorijat svetog krsta je iz 1863. godine. (Nap. prev.)
861
sred stva da prikriju pagansko poreklo svojih simbola, doktrina i ri tuala. Oni su ili unitili svete knjige drugih naroda meu kojima su se na selili, ili ih uinili nedostupnim prouavaocima uporedne filozo fije, oigledno verujui da su na taj nain mogli da suzbiju sve po datke o prehrianskom poreklu svoga uenja. U nekim sluajevima su spisi razliitih antikih autora kvareni, pasusi kompromitujue pri ro de su odstranjivani, ili su ubacivani strani materijali. Verovatno laan pasus kod Josifa u vezi Isusa je primer naveden da ilustruje tu sklonost.
IZGUBLJENE ALEKSANDRiJSKE BiBLiOTEKE

Pre poetka hrianske ere, sedam stotina hiljada najvrednijih knji ga, pisanih na pergamentu, papirusu, velenu5 i vosku, kao i ploe od kamena, terakote i drveta, skupljeno je iz svih delova antikog sveta i smeteno u Aleksandriji, u zgradama posebno pripremljenim za tu svrhu. To velianstveno skladite znanja bilo je uniteno serijom od tri poara. Delove koji su izbegli poar koji je zapalio Cezar kako bi unitio flotu u luci, unitili su hriani oko 389. godine, posluavi naredbu Teodosija, koji je naloio unitenje Serapeuma, graevine po sveene Serapisu, u kojoj su knjige drane. Pretpostavlja se da je taj poar unitio biblioteku koju je Marko Antonije poklonio Kleopatri da delom nadoknadi onu, izgorelu u poaru 51. godine. O tome je H. P. Blavacka u Razotkrivenoj Izidi napisala:
Oni [rabini iz Palestine i mudraci] kau da nisu svi svici i ma nuskripti, za koje se u istoriji belei da su ih spalili Cezar, hrian ska rulja, 389. godine, i arapski general Amru, propali kako se obino veruje, a pria koju nam govore je sledea: U vreme nad metanja oko prestola, 51. godine p.n.e, izmeu Kleopatre i njenog brata Ptolomeja Dionisa, Brukion, koji je sadravao vie od sedam stotina hiljada u drvo povezanih svitaka i vatrootpornih pergame nata, je popravljan, pa je veliki deo originalnih manuskripta, koji su smatrani najdragocenijim, a kojima nisu bili napravljeni duplikati,
5
Velen (st. fr. vlin, lat. vitulus) pergament od telee koe; fina i glatka, pergamentu slina hartija. (Nap. prev.)
862
pohranjen u kui jednog od bibliotekara. (...) Proteklo je nekoliko sati izmeu spaljivanja flote, koja je zapaljena po Cezarovom nare enju, i trenutka kada su se zapalile prve zgrade smetena u blizini luke; a (...) bibliotekar, uz pomo nekoliko stotina robova dodelje nih muzeju, uspeo je da spasi najdragocenije svitke.
Po svoj verovatnoi, knjige koje su spaene lee zakopane ili u Egiptu, ili u Indiji, a dok ne budu pronaene, savremeni svet mora ostati u neznanju o mnogim velikim filozofskim i mistinim istina ma. Antiki svet je jasnije razumeo te karike koje nedostaju konti nuitet paganskih Misterija u hrianstvu.
KRST U PAGANSKOM SiMBOLiZMU

U svom lanku o Krstu i raspeu u Enciklopediji Britanika, Tomas Mekol Felou (Thomas Macall Fallow) baca mnogo svetla na drev nost tog ideografa.
Upotreba krsta kao religijskog simbola u prehrianskim vre menima i meu nehrianskim narodima verovatno se moe sma trati gotovo univerzalnom i u veoma mnogo sluajeva bila je povezana sa nekim oblikom oboavanja prirode.
Ne samo da je sam krst objekat poznat u umetnosti svih naroda, ve je njegovo potovanje je esencijalni deo verskog ivota veeg de la o veanstva. To je zajedniki simbol meu Indijancima Severna, Sre dnje i June Amerike. Viljem V. Sejmur (William Wood Seymour) kae:
Asteka boginja kie nosila je krst u ruci, a Tolteci su tvrdili da ih je njihovo boanstvo Kecalkoatl pouilo o znaku i ritualu kr sta, dakle njegovog tapa, ili skiptra moi, slinog krosi6, a njegov plat bio je prekriven crvenim krstovima. [Krst u tradiciji, istoriji i umetnosti (The Cross in Tradition, History and Art)]
6
Krosa (fr. crosse; it. croccia) biskupski tap, ili taka (takoe, pastirski tap). (Nap. prev.)
863
Krst su takoe visoko cenili i Japanci i Kinezi. Za pitagorejce je najsvetiji od svih brojeva bio broj 10, iji simbol je X, ili krst. Kako u japanskom tako i u kineskom jeziku oznaka broja 10 je krst. Bu distiki toak ivota sastoji se od dva preklopljena krsta, a njegovih osam vrhova je sauvano u hrianstvu u naroito oblikovanom kr stu vitezova templara, koji je u sutini budistiki. Indija je sauvala krst ne samo u svojim rezbarijama i na slikama, ve i u arhitekturi; veliki broj tamonjih hramova je poput hrianskih crkava i ka tedrala podignuto na temeljima u obliku krsta. Na tibetanskim mandalama, nebo je prikazano u obliku krsta, s demosnkim kraljem na svakoj od etiri kapije. Upeatljiv krst ve like drevnosti otkriven je u peinama na ostrvu Elefanta, u bombaj skoj luci. Razliite vrste krstova su omiljeni motiv u umetnosti Haldeje, Fenikije, Egipta i Asirije. Inicijati Eleusinskih Misterija u Grkoj, do bijali su krst koji su, u vreme inicijacije, nosili oko vra ta na lancu, ili vrpci. Za rozenkrojcere, alhemiare i iluminate, krst je bio simbol sve tlosti, jer je svako od tri slova L V X izvedeno iz ne kog dela krsta.
TAU KRST
Postoje tri razliita oblika krsta. Prvi se naziva TAU (tanije TAV). On veoma nalikuje savremenom slovu T i sastoji se od horizontalne preage koja stoji na vertikalnom stubu, a dva kraka su mu jednake duine. Hrast, poseen nekoliko stopa iznad zemlje, sa gornjim de lom poloenim, u ovom obliku, preko donjeg, bio je simbol druidskog boga Hu. Pretpostavlja se da je taj simbol nastao meu Egipanima, od rairenih rogova bika ili ovna (Taurus ili Arijes), sa vertikalnom linijom koju ini njegovo lice. Ponekad se oznaava kao krst eki, jer ako se dri za vertikalnu bazu, ne razlikuje se od malja ili ekia. U jednoj od kabalistikih masonskih legendi, Hiram Abif je dobio eki u obliku Tau krsta od svog pretka, Tubal-Kajina. Tau krst je sa uvan u savremenoj masoneriji u obliku simbolizma glavatog lenji ra7. Kako se ini, to je najstariji oblik krsta koji postoji.
7
Na engleskom T square. (Nap. prev.)
864

TAU KRST
TAU krst bio je znak za koji je Gospod rekao ljudima iz Jerusalima da njime obelee svoja ela, kako prenosi prorok Jezekilj.8 Takoe je, kao simbol osloboanja, bio stavljan na one koji su bili optueni za zloine, ali do bili oslobaajue presude.
Tau krst bio je nacrtan na elu svih koji su primljeni u Misterije Mitre. Kada bi kralj bio ini ciran u Egipatske Misterije, TAU krst mu je po stavljan na usne. Tetovirali su ga na svoja tela kandidati za neke od Misterija amerikih Indijanaca. Kod kabalista, TAU krst je simbolizovao nebo, a pitagorejci su njime oznaavali tetraktis. Hermesov kaducej bio je izdanak TAU krsta (videti Alberta Pajka).
CRUX ANSATA 9
Drugi tip krsta je onaj kod kojeg se iznad T, ili TAU krsta, nalazi krug, obino spljoten u obliku uspravljenog ovala. Drevni su ga na zivali Crux ansata, ili krst ivota. To je bio klju drevnih Misterija i verovatno je na osnovu njega nastala savremenija pria o zlatnom klju u za nebo, u posedu sv. Petra. U egiptskim Misterijama kandidati su prolazili kroz sve oblike stvarnih i imaginarnih opasnosti, drei iz nad glave Crux ansata, pred kojim su sile tame zbunjene padale. Pro uavalac treba da se seti rei In hoc signo vinces10. Kao to je uoio Riard Pejn Najt, TAU oblik krsta se ne razlikuje od Venerinog pe ata. On navodi:
Krst tog oblika se ponekad uoava na kovanicama, a nekoliko ih je pronaeno u Serapisovom hramu [Serapeumu], sruenom u
Jezekilj 9:4-6 (Nap. prev.) 9 Videti napomenu 5 na strani 123. (Nap. prev.) 10 Videti napomenu 1 na strani 763. (Nap. prev.)
8
865
sveoptem unitenju tih graevina koje je pre duzeo car Teodosije, a hrianski antikvari tog vremena za njih su rekli da oznaavaju budu i ivot.
CRUX ANSATA
I krst i krug bili su faliki simboli, jer je drevni svet oboavao generativne sile Prirode kao izraz kreativ nih osobina Boanstva. Crux ansata je, kao kombina cija mukog TAU i enskog ovala, predstavljao principe raanja.
Ogist Le Plonon, u svom delu Svete Misterije kod Maja i Kia (Sacred Mysteries Among the Mayas and Quiches) primeuje da se Crux ansata, koji on naziva Klju Nila i Simbol sim bola, bilo u pot punom obliku, bilo kao jednostavan TAU, moe vide ti kao ukras na grudima statua i bareljefa u Palenki, Kopanu i irom Srednje Amerike. On primeuje da je taj krst uvek povezan sa vo dom, da je kod Vavi lonjana bio amblem vodenih bogova, kod Skandi navaca, neba i be smrtnosti, a kod Maja, podmlaivanja i oslobaanja od fizike patnje. Imajui u vidu povezanost tog simbola sa vodama ivota, grof Goble d Alvija 11, u svojoj knjizi Migracija simbola, upozorava na injenicu da su instrument koji nalikuje na Crux ansata, nazivan Nilometar, drevni Egipani koristili za merenje i regulisanje plavljenja reke Nil. Verovatno je ta povezanost sa Nilov prouzrokovala da Crux ansata bude smatran simbolom ivota, jer Egipat je u potpunosti za visio od plavljenja te reke, neophodnih za navodnjavanje koje bi osi guralo dovoljno letine. U svicima od papirusa Crux ansata prikazan je kako izlazi iz usta egipatskih kraljeva kada su neprijateljima izri cali
11
Een Felisian Alber, grof Goble d Alvija (Eugne Flicien Albert, Count Goblet d'Alviella, 18461925) belgijski mason, pravnik. liberalni senator, pro fesor istorije religije i rektor na briselskom univerzitetu (Universite Libre de Bruxelles ULB). Proslavio se upravo pomenutom knjigom iz 1891. godine, Migracija simbola (La Migration des symboles), koja predstavlja jedan od osnova religijske arheologije. (Nap. prev.)
866
ISLAMSKA VERA
Muhamedov ivot Objava Kurana Oprotajno hodoae Prorokov grob Kaba u Meki Tajna doktrina islama
Reprezentativan primer hrianskog stava prema islamu, barem do skoranjih godina, predstavlja postskriptum Aleksandra Rosa1 angli ziranoj verziji ser d Rierovog2 fransuskog prevoda Kurana, objavlje noj 1649. godine. Autor postskriptuma protiv Muhameda i Kurana usmerava sledeu pogrdu:
Dobri itaoe, veliki Arapski Prevarant sada je konano, posle hiljadu godina, preko Francuske stigao u Englesku, a njegov Kuran, ili zbrka greaka, (derite deformisano kao i roditelj i toliko ispu njeno jeretinou koliko je i njegova oparena glava bila puna skor buta) nauio je da govori engleski. (...) Ako bacite pogled na Kuran, nai ete da je to papazjanija sastavljena od sledea etiri sastojka: 1. od Kontradikcija, 2. od Bogohuljenja, 3. od smenih Bajki, 4. od Lai.
1
Alexander Ross (c. 15901654) plodni kotski pisac i konzervativni po lemiar. Prevod Kurana na engleski (sa francuskog prevoda) jedno je od nje govih najveih dostignua. (Nap. prev.) Andre d Rier (Andr Du Ryer, 15801660) francuski orijentalista, diplo matski predstavnik u Konstantinopolju i francuski konzul u Aleksandriji u Egiptu, a po povratku u Francusku, oko 1630. godine, postao je kraljev prevodilac za orijentalne jezike. Autor je treeg zapadnog prevoda Kurana (L'Alcoran de Mahomet), objavljenog 1647. godine. Godine 1630. objavio je Tursku gramatiku na latinskom, a 1634. preveo je na francuski Saadijev ulistan, carstvo rua (Gulistan ou l'Empire des Roses, de Saadi); za so bom je ostavio Tursko-latinski renik. (Nap. prev.)
899
Optuba protiv Muhameda zbog bogohuljenja naglaena je zbog toga to je on potvrdio da Bog, kao neoenjen, nije mogao imati Si na! Varljiv argument, meutim, oigledno je iz Prorokovih vlastitih pogleda na prirodu Boga, sadranih u drugoj suri Kurana:
A Allahov je i istok i zapad; kuda god se okrenete, pa tamo je Allahova strana. Allah je, zaista, neizmjerno dobar i On sve zna. Nevjernici govore: Allah je uzeo sebi dijete. Hvaljen neka je On! Naprotiv, Njegovo je sve ono to je na nebesima i na Zem lji. Njemu se sve pokorava; On je stvoritelj nebesa i Zemlje, i ka da ne to odlui, za to samo rekne: Budi! i ono bude. 3
Drugim reima, Bog islama samo poeli, a predmet te elje od mah nastaje, dok Bog Aleksandra Rosa mora nastaviti u skladu sa zakonima ljudske generacije! Muhamed, islamski Prorok, eljeni svih naroda, roen je u Meki, 570. (?), a umro u Medini, 632. godine, ili jedanaeste godine nakon Hidre. Voington Irving4 ovako opisuje znakove i uda koji su prati li Prorokovo roenje:
Njegova majka nije imala nikakvih poroajnih muka. U trenu tku njegovog dolaska na svet, nebeska svetlost osvetlila je okolne zemlje, a novoroene je, podiui oi ka nebu, uskliknulo: Bog je velik! Nema Boga do Boga, a ja sam njegov prorok! Nebo i ze mlja, uvereni smo u to, bili su uznemireni njegovim dolaskom. Je zero Sava povuklo se nazad u svoj tajni izvor, ostavljajui svoje ivice suve, dok se reka Tigari izlila iz svog korita i preplavila suse dne zemlje. Palata persijskog kralja Kosrua potresla se iz temelja, a njenih nekoliko kula sruilo se na zemlju. (...) Iste znamenite no i, sveta Zaratustrina vatra, koju su uvali mudraci i koja je bez pre kida gorela vie od hiljadu godina, iznenada se ugasila, a svi idoli popadae. [Videti Muhamed i njegovi naslednici (Mahomet and His Successors)]
3 4
Kur'an, sura 2, Al-Baqara (Krava), 115-117, prevod Besim Korkut (Nap. prev.) Washington Irving (17831859) ameriki pisac, eseji sta, biograf i istoriar. (Nap. prev.)
900
Islamska vera
Dok je Prorok jo bio tek prohodala beba, doao je aneo Gavrilo, sa sedamdeset krila, razreza ga i otvorio, te mu izvukao srce. Tako ga je Gavrilo oistio od crne kapi prvobitnog greha, koja je u svakom ljudskom srcu zbog Adamove izdaje, a zatim je organ vratio na nje govo mesto u telu Proroka. (Videti napomenu u E. H. Palmerovom5 prevodu Kurana) U mladosti je Muhamed putovao sa mekanskim karavanima, a je dnom prilikom sluio je kao titonoa kod svog strica i proveo dosta vremena meu Beduinima, od kojih je nauio mnogo o verskoj i fi lozofskoj tradiciji drevne Arabije. Dok je putovao sa svojim stricem, Abu Talibom, Muhamed je doao u dodir sa nestorijanskim hriani ma, poto su se jedne noi utaborili pored jednog od njihovih mana stira. Tu je mladi budui Prorok dobio mnogo informacija o poreklu i doktrinama hrianske vere. Kako su prolazile godine, Muhamed je ostvario znaajan poslov ni uspeh i, kada je imao oko dvadeset i est godina, oenio se boga tom udovicom, gotovo petnaest godina starijom od njega, koja je bila jedan od njegovih poslodavaca. Udovica, Hatida po imenu, bila je oigledno pomalo koristoljubiva, jer, uvidevi da je njen mladi po slovoa veoma delotvoran, reila je da ga zadri na tom poloaju doivotno! Hatida je bila ena izuzetnog mentaliteta i njenom inte gritetu i predanosti treba pripisati rani uspeh islamskog pokreta. Svo jim brakom Muhamed se uzdigao iz pozicije prilinog siromatva do velikog bogatstva i moi, a njegovo ponaanje bilo je i tako uzorno da je u cijeloj Meki postao poznat kao verni i istiniti. Muhamed bi iveo i umro kao potovani Mekanac da nije bez ok levanja rtvovao i svoj imetak i drutveni poloaj zbog slube Bo gu, iji glas je uo dok je meditirao u peini na planini Hira, u mesecu Ra mazanu. Iz godine u godinu Muhamed se penjao stenovitim i pu stim obroncima planine Hira (od tada nazvane Debel Nur Planina svet losti) i tamo, u svojoj usamljenosti, molio Boga da mu ponovo otkrije istu religiju Adama, onu duhovnu doktrinu koja je, kroz ne suglasice religijskih frakcija, bila izgubljena za oveanstvo. Hati da, zabrinuta zbog asketizma svoga mua, koji mu je naruavao fizi ko zdravlje,
5
Edvard Henri Palmer (Edward Henry Palmer, 18401882) engleski ori jentalista, mnogostrano talenatovani autor brojnih radova velikog lingvisti kog dometa. Njegov prevod Kurana pojavio se 1880. godine. (Nap. prev.)
901
ponekad mu se pridruivala u njegovim iznuruju em bdenju i en skom intuicijom je oseala patnje njegove due. Na pokon, jedne noi, u njegovoj etrdesetoj godini, dok je leao na podu u peini, umotan u ogrta, velika svetlost eksplodira nad njim. Prevladan oseajem sa vr enog mira i razumevanja u blaenstvu ne beskog prisustva, on je iz gubio svest. Kad je doao k sebi, opet je aneo Gavrilo stajao pred njim i pokazivao svileni al ispisan ta janstvenim znakovima. Iz tih zna kova Muhamed je stekao osnovnu doktrinu, koja je kasnije otelov ljena u Kuranu. Tada je Gavrilo pro govorio jasnim i prekrasnim gla som, objavljujui Muhamedu da je on Prorok Boga ivoga. Drhtei u strahu, Muhamed je pourio do Hatide, bojei se da su ga vizijom nadahnuli isti zli duhovi to su sluili paganskim mago vima, koje je toliko mnogo prezirao. Hatida ga je uverila da ga titi njegov sopstveni ivot pun vrlina i da ne treba da se plai zla. Poto ga je uverila, Prorok je oekivao naredne posete Gavrila. Kada one nisu usledile, meutim, duu mu je ispunio takav oaj da je pokuao samoubistvo, ali u trenu kad je hteo da se baci sa litice, zaustavila ga je iznenadna ponovna pojava Gavrila, koji je opet uverio Proroka da e mu, kada se za bude pravo vreme, biti data objava, koja je po trebna njegovom narodu. Verovatno kao rezultat perioda usamljenosti provedenih u medi taciji, Muhamed je, kako se ini, imao ekstatike gubitke svesti. Ka e se da je, dok su mu diktirane razne sure Kurana, povremeno padao u nesvest i da je, bez obzira na hladnou okolnog vazduha, bio pre kriven grakama znoja. esto su ti napadi nastupali bez upozorenja; u drugim prilikama sedeo bi umotan u ebe, kako bi spreio hladno u od obilnog znoja, a, dok je oigledno bio nesvestan, diktirao je razne pasuse, koje je mali krug pouzdanih prijatelja pamtio ili za pisivao. Jednom prilikom, u poznijoj dobi, kada je Abu Bekr ukazao na sede dlake u njegovoj bradi, Muhamed je, podigavi kraj svoje brade i pogledavi ga, objasnio da je njena belina posledica fizike agonije, koja je pratila njegova razdoblja nadahnua. Ukoliko se smatra da su spisi koji se pripisuju Muhamedu samo halucinacije epileptiara i zbog toga se odbace njegovi hrian ski kritiari bi trebalo da paze kako ne bi, zajedno sa Prorokovim doktrinama, takoe ugroziti i sama uenja koja lino prihvataju, jer se za mnoge od uenika, apostola i svetaca rane crkve zna da su imali nervne poremeaje. Muhamedov prvi preobraenik bila je njegova 902
Islamska vera
ena, Hatida, a za njom su sledili ostali lanovi njegove ue porodi ce, to je okolnost koja je podstakla ser Viljema Mjuira6 da zabelei:
Muhamedovu iskrenost snano potkrepljuje to to najraniji pre obraenici u islam ne samo da su bili estitog karaktera, ve su bili njegovi bliski prijatelji i ljudi iz njegovog domainstva, koji, blisko upoznati sa njegovim privatnim ivotom, nisu mogli da ne uoe, ukoliko ih je bilo, one protivrenosti koje, vie ili manje, postoje iz meu zanimanja licemernog prevaranta van kue i njegovih postu paka kod kue. [Vidi Muhamedov ivot (The Life of Mohammad)]
Meu prvima koji su prihvatiti islamsku veru bio je Abu Bekr, koji je postao Muhamedov najblii i najverniji prijatelj, zapravo, nje gov alter ego. Abu Bekr, ovek briljantnih postignua, materijalno je doprineo uspehu Prorkovog poduhvata i, u skladu s eljom koju je Prorok izrazio, postao je voa vernika nakon Muhamedove smrti. Aja, Abu Bekrova erka, kasnije je postala Muhamedova supruga i tako je jo vie uvrena bratska veza izmeu ta dva oveka. Tiho, ali marljivo, Muhamed je objavljivao svoje doktrine u malom krugu monih prijatelja. Kada ga je entuzijazam njegovih sledbenika ko nano naterao da javno obznani svoju misiju, ve je bio voa snane i dobro organizovane grupe. Plaei se Muhamedovog rastueg pre stia, stanovnici Meke su, odriui se starostavne tradicija da krv ne moe biti prolivena u svetom gradu, odluili da ubiju Proroka i tako zatru islam. Razne grupe udruile su se u tom poduhvatu, kako bi kri vica za zloin bila ravnomernije rasporeena. Otkrivi opasnost na vreme, Muhamed je ostavio svog prijatelja Alija u krevetu i sa Abu Bekrom pobegao iz grada, a nakon to je veto izmakao Mekancima, pridruio se glavnini svojih sledbenika, koji su pre njega otili u Ja trib (kasnije nazvan Medina). Na tom dogaaju, nazvanom Hidra, ili let utemeljen je islamski hronoloki sistem.
6
Sir William Muir (18191905) kotski orijentalist specijalizovan za vreme Muhameda i ranih kalifata; pun naslov ovde citiranog etvorotomnog dela, objavljenog od 1858. do 1862. godine, je Muhamedov ivot i istorija isla ma do ere Hidre (A Life of Mahomet and History of Islam to the Era of the Hegira), a pored njega, glavna dela su mu Anali ranih kalifata (Annals of the Early Caliphate) i Kalifat: njegov uspon, slabljenje i pad (The Ca liphate: Its rise, decline and fall). (Nap. prev.)
903
MUHAMEDOVO NONO PUTOVANJE NA NEBO Iz D'Ohsson7, Tableau Gnral de l'Empire Othoman
U sedamnaestoj suri Kurana pi e da je jedne noi Muha med pre nesen iz hra ma u Me ki u hram u Jerusalimu, ali nisu dati deta lji o tom ude snom putova nju.8 U Mikat al-Masabihu9, navodi se Mu hamedov opis sopstvenog uspona kroz sedam nebesa u le deno pri sustvo Boga pod mno gim velovima i svog ka s nijeg povratka u postelju, sve u jed noj noi. Muhame da je usred no i probudio aneo Gavrilo, koji je, iz va divi Prorokovo srce, op rao
7
Ignjacije Murad dOson (Ignatius Mouradgea d'Ohsson, 17401807) ameriki orijentalist, istoriar i diplomata; poreklom je iz jermenske, kato like porodice i ponekad se pominje kao Muradkan Tosunijan (Muradcan Tosunyan), to je njegovo pravo prezime. Nasledio je oca kao prevodilac u vedskoj ambasadi; s usponom na plemikoj lestvici, uzeo je ime sa vedsko-francuskim prizvukom. Dugo je iveo u Francuskoj. Delo Opti prikaz oto manskog carstva (Tableau Gnral de l'Empire Othoman) ob jav ljeno je u Parizu, sukcesivno, u 7 tomova, izmeu 1788. i 1824. godi ne. (Nap. prev.) Kur'an, sura 17, Al-Isra (Nono putovanje), 1, prevod Besim Korkut: Hva ljen neka je onaj koji je u jednom asu noi preveo Svoga roba iz Hrama asnog u Hram daleki, iju smo okolinu blagoslovili kako bismo mu neka znamenja Naa pokazali. (Nap. prev.) Mikat al-Masabih (Mishktu l-Masabih) jedna od najveih zbirki ha disa (ar. ), pouka koje je poslanik Muhamed govorio, ili na neki drugi
904
SIMBOLIZAM AMERIKIH INDIJANACA
Ceremonija lule mira Istorijski Hijavata Midevivin vraanje amerikih Indijanaca Popol Vuh Misterije ibalbe
Severnoameriki Indijanac je po prirodi simbolist, mistik i filo zof. Kao kod veine uroenikih naroda, njegova dua je en rapport sa kosmikim silama koje se manifestuju oko njega. Ne samo da su njegovi Manidoi1 kontrolisali stvaranje iz svojih uzvienih sedita iznad oblaka, ve su silazili u svet ljudi i meali se sa svojom cr venom decom. Sivi oblaci koji su visili iznad horizonta bili su dim
1
Manido, ili Manitu naziv koji se koristi za oznaavanje duhova meu mno gim algonkinskim narodima, koji ine najbrojniju i najraireniju jeziku grupu (vie stotina plemena) meu domorodakim narodima u Severnoj Americi. Koncept Manidoa podrazumeva aspekt meusobne povezanosti i ravnotee prirode i ivota, a u jednostavnijim uslovima moe znaiti duh. Taj duh je shvatan i kao (opipljiva) osoba i kao koncept. Sve ima svog Ma nitua svaka biljka, svaki kamen, ak i ureaji. U amanistikoj tradiciji manitui (ili manidoog ili manidoowag) su povezivani kako bi se postigao eljeni efekat, poput manitua biljaka za ozdravljenje, ili manitua bizona za dobar ulov. U tradiciji Aniinabega manidoowag su jedan aspekt Velike povezanosti. Slini termini koje koriste Aniinabegi su manidoowish, za male ivotinje, manidoowag i manidoons, za insekte, a ta dva pojma znae mali duh. U nekim jezicima, kao to su algonkinski Jinu (Iynu), re manituw je prvobitno oznaavala podvodna bia kojima lovci nude duvan kako bi se smirila kada putuju preko njihovih teritorija. Ime kanadske pro vincije Manitoba, nazvane po istoimenom jezeru, potie od imena mesta Manitu-wapow, Manituov tesnac, na jeziku plemena Kri ili Odibve. Manitoulin takoe znai i duh ostrva. (Nap. prev.)
919
od kalumeta2 bogova, koji su mogli da prave vatru od okamenjenog drveta i koriste komete kao plamen. Ameriki Indijanci naselili su ume, reke i nebo mirijadama natprirodnih i nevidljivih bia. Po stoje legende o itavim plemenima Indijanaca, koja su ivela na dnu jezera, o rasama koje nikada nisu viene tokom dana, ve su izlazile iz svojih skrivenih peina i lutale zemljom po noi, te iz zaseda na padale neoprezne putnike; takoe, i o imi Indijanacima, s ljud skim telom i krilima kao kod slepog mia, koji su iveli u mranim umama i na nepristupanim liticama, a spavali obeeni o grane i iz boine stena, sa glavom prema dole. Filozofija crvenog oveka o elementarnim stvorenjima je verovatno rezultat njegovog bliskog kontakta s prirodom, ija su neobjanjiva uda postala izvor takvih metafizikih pekulacija. Indijanci Severne Amerike su, kao i rani Skandinavci, smatrali da je zemlja (Velika Majka) srednji nivo i da je omeena odozgo nebes kom sferom (prebivalitem Velikog Duha), a odozdo tamnim i za straujuim podzemnim svetom (prebivalitem senki i submundanih sila). Poput Haldejaca, oni su prostor izmeu povrine zemlje i neba delili na razliite slojeve, koji se sastoje, jedan od oblaka, drugi od staza nebeskih tela, i tako dalje. Podzemlje je bilo podeljeno na sli an nain i, kao u grkom sistemu, za inicirane je predstavljalo kuu Manjih Misterija. Stvorenja sposobna da funkcioniu u dva ili vie elemenata smatrana su glasnicima izmeu duhova tih razliitih nivoa. Pretpostavljalo se da je prebivalite mrtvih na udaljenom mestu: go re, na nebesima, ispod zemlje, u udaljenim kucima sveta, ili s one strane irokog mora. Ponekad reka tee izmeu sveta mrtvih i ivih i, u tom smislu, javlja se paralela sa egipatskom, grkom i hrian skom teologijom. Za Indijance je broj etiri naroito svet, valjda za to to je Veliki Duh stvorio Svoj Univerzum unutar kvadratnog rama. To podsea na potovanje koje su pitagorejci odavali tetradi, smatra jui da je ona odgovarajui simbol Stvoritelja. Legendarne prie o
2
Kalumet je ceremonijalna sveta lula koju su neki ameriki indijanski naro di tradicionalno koristili da zakljue dogovore ili ugovore, ili da upute mo li tve tokom religijskih ceremonija. Duvan je kod Indijanaca bio simbol uda stvaranja, pa su puenjem iskazivali potovanje Velikom Duhu, Stvo ritelju. Sveta lula imala je i znaajnu politiku ulogu, jer je koriena pri zakljuivanju sporazuma izmeu razliitih plemena, kao i sa evropskim doseljenicima, pa je esto nazivana i lula mira. (Nap. prev.)
920
Simbolizam amerikih Indijanaca
udnim pustolovinama neustraivih heroja, koji su, mada su bili u fi zikom telu, prodrli u svetove mrtvih, nesumnjivo dokazuju prisu stvo Misterijskih kultova meu severnoamerikim crvenim ljudima. Gde god da su Misterije bile ustanovljene, priznavane su kao ekviva lent filozofske smrti, jer su oni koji su prolazili kroz rituale iskua vali sva zagrobna stanja dok su jo bili u fizikom telu. Prolaenjem kroz ritual, inicijat je, zapravo, sticao sposobnost da po volji ulazi i izlazi iz svog fizikog tela. To je filozofski temelj alegorija o avan turama u indijanskoj Zemlji Senki, ili Svetu Duhova. Hartli Bur Aleksandar3 pie:
Od obale do obale, sveti Kamulet je indijanski oltar, a njegov dim je prikladna ponuda nebu. [Videti Mitologija svih rasa (Mythology of All Races)]
U Napomenama, u istom delu, dat je sledei opis ceremonije lule:

Majstor ceremonije je, ponovno se podigavi na noge, napunio i pripalio lulu mira, svojom sopstvenom vatrom. Povukavi tri di ma, jedan za drugim, prvi je ispustio prema zenitu, drugi prema tlu, a trei prema Suncu. Prvim inom iskazao je zahvalnost Velikom Duhu, zbog toga to je ouvao njegov ivot tokom proteklih go dina, kao i zbog toga to mu je dozvoljeno da prisustvuje na tom veu. Drugim se zahvalio svojoj Majci, Zemlji, na njenim razlii tim proizvodima koji su mu sluili kao hrana. A treim je iskazao zahvalnost Suncu, na njegovoj nikad-nedostajuoj svetlosti, koja nad svima veito sija.
Indijancu je bilo neophodno da za svoj Kalumet nabavi crveni ka men iz kamenoloma za lule, gde je, u dalekoj prolosti, doao Veliki Duh i, oblikovavi svojim vlastitim rukama veliku lulu, puio je na
3
Hartley Burr Alexander (18731939) ameriki filozof, pisac, pedagog, naunik, pesnik i ikonograf, sa naroitim poljem interesovanja usmerenim na amerike Indijance. Pomenuto enciklopedijsko izdanje, Mitologija svih rasa (Mythology of All Races), vietomno je delo koje je sukcesivno izla zilo u drugoj polovini XIX veka i poetkom XX veka, a Aleksandar je au tor dva toma vol. X: Severna Amerika (North American, 1916) i vol. XI: Latinska Amerika (Latin American, 1920). (Nap. prev.)
921
etiri ugla stvaranja, te na taj nain ustanovio tu najsvetiju ceremo niju. Mnotvo indijanskih plemena od kojih su neka putovala hilja dama milja nabavljalo je sveti kamen iz tog jednog kamenoloma, u kojem je Veliki Duh odluio da bi trebalo da vlada veni mir.
NAVAHO PEANA SLIKA Prema originalnom crteu Hostina Klaha4
Navaho suve ili pe ane slike pravljene su prska njem razno boj nih zem lja nih pig menata na osnovu od glatkog pe ska. Ovde
4
Hosteen Klah (Ser levoruki na Navaho nareju); roen kao Avej Eskej (Ahway Eskay, 18671937) Navaho umetnik i vra. Dokumentovao je as pekte Navaho religije i njene ceremonijalne prakse. Takoe je bio i majstor tkalac. Roen je poto su se Navaho Indijanci vratili u svoju postojbinu, nakon to su bili silom smeteni u rezervat u Bosk Redondu (Bosque Re dondo). Klah nije pohaao dravnu kolu, ve je proao obuku tradicional ne muke ceremonijalne prakse (pojanje i slikanje u pesku). Najee se veruje da je Hostin Klah bio interseksualan, odnosno, da je posedovao ati pina seksualna obeleja na osnovu kojih se nije moglo rei da je muko ili ensko, pa je proao i obuku enske ceremonijalne pra kse (tkanje). Klah je bio nadle (to znai onaj koji je transformisan, ili onaj koji se me nja). Godine 1916. istkao je prostirku sa prikazom Jejbihej (Yeibichei) plesa. U svoje tkanje uneo je vie predstava Navaho religije, kao to je sluaj i sa ovde prikazanom peanom slikom iz 1919. godine. Tu njegovu praksu su mnogi Navaho tradicionalisti smatrali svetogem, to je i danas stav mnogih Navaho Indijanaca. (Nap. prev.)
922
INDEKS
A
Aba, Veliki Otac njegovo mesto u Sefirotskom Drvetu 527 Abrakadabra kao antiko razlikovanje pro mene polova, prema Mekiju 202 Abraksas kao antiko razlikovanje pro mene polova, prema Mekiju 202 Abraksas Kingov opis 71 Abraksas njegova numerika vrednost 70, 277 Abraksas opis izgleda 70, 71 Abraksas Vasilidov naroit koncept Bo anstva 70 Abraksas obino simbolizovan kao slo eno stvorenje 70 Acilut Bezgranini Svet Boanskih Ime na 509 Adam (ADM) njegov znaaj, prema No tarikonu 543 Adam analogija sa Hiramom 318 Adam analogija sa Sefirot 521 Adam etiri Adama, svaki u po jednom od etiri kabalistika sveta 543 Adam dua koja se ukljuuje 547 Adam Denings u njegovom liku vidi tip ivinog lingama 546 Adam filozofsko znaenje njegovog pro terivanja iz Edenskog vrta 543, 551 Adamiki ovek crvena zemlja od koje je oblikovan predstavlja vatru 548 Adamiti gnostika sekta 73 Adam kabalistika koncepcija 521 Adam kabalistika legenda o Adamu i krstu 860, 861 Adam Kadmon analogija sa Sefirotskim drvetom 524 Adam Kadmon personifikacija deset korenova Drveta ivota 511 Adam Kadmon prototipski Univerzalni ovek 511 Adam kojem je pripisana mo duhovnog raanja 549 Adam koncept prema Zoharu 544 Adam, Mali (Zauir Anpin) Mikroprozo pus 527 Adam muhamedanski koncept njegovog proterivanja iz Raja 545 Adam nakon pada simbol Ideje ljudske iskvarenosti 318 Adam Notarikon u njegovom imenu pre ma sv. Avgustinu 543 Adam njegova androgina priroda 544, 545 Adam njegova mo duhovnog raanja 549 Adam njegova univerzalna priroda i kon stitucija 543 Adam njegov pad u svet Asija 543 Adamovo drvo legenda o njemu 860 Adam platonistika Ideja oveanstva pre ma neoplatonistima 542 Adam povratak u Edenski vrt 551, 552 Adam predstavnik pune duhovne priro de oveka 544 Adam primitivni Falus 546
1001

Adam prototip Hrista 543, 545 Adam Sv. Avgustin ga poredi sa Hristom 551 Adam tip Hrama 549 Adam uporeen sa Makrokosmosom, ili Demijurgom 545 Adam uporeen sa Mikrokosmosom 545 Adam uporeen sa pitagorejskom mo nadom 542 Adam, Veliki (Arikh Anpin) Makropro zopus 527 Adepti kao posednici istinskih tajni trans mutacije i umnoavanja 714 Adepti njihove moi 715 ADM znaenje 543 Adonaj personifikacija sunca 175 Adonaj Misterije ezoterijskog uenja ju daizma 535 Adonis (Adoni) njegove Misterije 113 Adonis egzoterijsko ime jevrejskog Bo ga 113 Adonis jedan od razapetih spasitelja o veanstva 871 Adonisove Misterije inicijacija Pitagore u njih 257 Adonis oboavanje sunca pod njegovim imenom 81 Adonis shvaen kao sinonim za Atisa 114 Adonis solarno boanstvo 81, 114, 175 Afar min haadamah prah zemaljski 642 Afrodita ime planete Venere 272 Agnosticizam verovanje da je priroda kraj nosti nespoznatljiva 39 Ahriman Duh Zla u Persijskim Misteri jama 61 Ahriman njegov simbolizam u igri aha 576 Ahriman ovaploen u nioj prirodi o veka 61 Ahura-Mazda, ili Ormuzd Duh Dobra u Persijskim Misterijama 61 Aima, Velika Majka njena konstitucija u Sefirotskom drvetu 527 AIN deo trojedne prirode AIN SOFA 508 AIN SOF AUR deo trojedne prirode AIN SOFA 506 AIN SOF jedino besmrtno, iz kojeg je sve dolo 504 AIN SOF kabalistika teorija o nainu na koji je stvaranje iz Njega projekto vano 505 AIN SOF kabalistiki koncept 504 AIN SOF neuslovljeno stanje svih stva ri 504 AIN SOF njegova trojedna priroda 506 AIN SOF njegov simbol 654 AIN SOF prema kabalistima, iz njega ema nira etrdeset sfera 506 AIN SOF simbolizovan krugom 505 AIN SOF simbolizovan zatvorenim okom 504 AIN SOF veno stanje Bivstvovanja 504 AIN SOF za kabaliste, Najdrevniji od svih drevnih 504 Ajntajn, Albert (Albert Einstein) teorija koja napada mehanike principe pove zane sa brzinom 36 Akacija (Videti Bagrem) Akademici ogranak Akademske filozof ske kole 22 Akademija Platonova kola 20 Akademska filozofska kola koju je osno vao Platon 20 Akiba, rabin verovatni autor Sefer Jecire 488 Akroamatina ifra definicija 815 Akroamatina ifra najsuptilniji oblik i fre 815 Akroamatina ifra primeri 815 Akrostih (Videti Potpis u akrostihu) Aksiomi drevnih o Prirodi 168 Aktniki jedna od najvanijih podvrsta sa lamandera 459
1002
Indeks
Akustina svojstva hramova inicijacije 342 Akvarijus kae sa da silfi imaju njegovu prirodu 463 Akvarijus njegova simbolika 207 Albert Veliki (Albert de Grot) [Albertus Magnus (Albert de Grott)] njegove alhemijske moi 674 Albert Veliki (Albertus Magnus) jedan od alhemiara 676 Alborak ivotinja koja je prenela Muha meda u Jeruslaim 904 Alegorija i mit korieni za ovekovee nje znanja 306 Alegorija o Adamu i Evi kosmiki mit 401 Alegorija oblik akroamatine ifre 815 Alegorija o Bogu Sinca hrianstvo je po zajmilo od pagana 181 Alegorija raspea njena tumaenja 880 Alegorija tajna formula regenracije skrivena u njoj 162 Aleim (Videti Elohim) Aleksandar, Hartli Bur (Hartley Burr Alexander) o Kalumetu i ceremoniji lule 921 Aleksandar Veliki njegova dostignua u poreenju sa Aristotelovim 963 Aleksandar Veliki njegova privrenost Aristotelu 962 Aleksandar Veliki njegovo priznanje Ari stotelu o nedostatnosti svetovne pompe i snage 963 Aleksandar Veliki odrastao pod Aristotelovim tutorstvom 962 Aleksandrijska biblioteka njeno spaljivanje 862 Aleksandrijski Serapis 76 Aleksandrijski svetionik 255 Alfabet, boanski njegova slova oboa vana su kao bogovi 817 Alfabet, dvoslovni koji je nainio ser Fren sis Bekon 807 Alfabeti, hermetiki njihova primena 803, 818 Alfabeti, kabalistiki 818 Alfabeti, magijski 818 Alfabeti numerike vrednosti 278 Alfabeti, sveti njihova primena 803, 818 Alfabet tabela ponavljanja u njemu 817 Alfa i Omega odnos sa sedam svetih pla neta 884 Alfa i Omega otelovljuju evolucioni rast oveanstva 885 Algebra njenu teoriju uveo je Ben Musa 916 Alhazen utemeljiva optike 916 Alhemiari jedna od karika u zapadnom lancu okultne nauke 618 Alhemiari njihove alegorije treba do slovno shvatati 704 Alhemiari njihove istinske doktrine skri vene su u bajkama 704 Alhemiari, rani njihova molitva 714 Alhemiari simbolizovani kao rudari ko ji kopaju zemlju 191 Alhemiari spisak 674 Alhemiar mora da radi istovremeno u e tiri sveta 704 Alhemija uva trostruki klju za dveri ve nog ivota 697 Alhemija, egipatska njen klju 716 Alhemija intenziviranje prirodnih pro cesa 701 Alhemija izvorno boanska nauka 634 Alhemija jedna od najstarijih nauka 693 Alhemija, kosmika nastojanje Lucifera da je izvede rezultiralo je materijalnim univerzumom 703 Alhemija misterija u tri sveta 697 Alhemija nije proces pravljenja neega ni iz ega 697 Alhemija nije samo spekulativno ve i ope rativno umee 674 Alhemija njena naela bila su poznata drevnim narodima 694
1003

Alhemija njena naela isprepletana su sa kabalizmom 490 Alhemija njena svrha je da se oplodi i od gaji seme onoga to je ve prisutno 175 Alhemija njena svrha nije da se napravi neto ni iz ega 175 Alhemija njene dvadesetdve faze prema Solomonu Trismozinu 711 Alhemija njene simboline supstance 703 Alhemija njenih dvanaest faza 710 Alhemija njenih etrnaest procesa ili sta nja 698 Alhemija njeno poreklo 694, 696 Alhemija njen simbol je tri puta tri 697 Alhemija oblikovana po uzoru na zako ne Prirode 701 Alhemija otkrivanje semena Boanstve nosti 192 Alhemija pregled njenih ciljeva 702 Alhemija razlozi za njeno skrivanje 696 Alhemija religija tokom srednjeg veka 696 Alhemja tajna formula regenracije skri vena u alegoriji 162 Alhemija temelji se na prirodnom feno menu rasta 697 Alhemija trasmutacija luciferskog inte lekta u hristovski intelekt 187 Alhemija tri glavne boje hermetike me dicine 164 Alhemija trostruko umee simbolizova no trouglom 697 Alhemija ukidanje engleskog zakona pro tiv umnoavanja metala 675 Alhemija umee poveanja i dovoenja u savren procvat 701 Alhemija verni asistent Prirode 701 Alhemijska definicija sunca 187 Alhemijska formula jedan od njenih sa stojaka postoji samo u prirodi oveka 712 Alhemijska formula za Kamen mudraca 724 Alhemijska so njeno trostruko telo 703 Alhemijska iva njeno trostruko telo 703 Alhemijske formule iz njih je namerno izostavljan po jedan element 717 Alhemijske formule prvenstveno su ale gorijski simboli 717 Alhemijske organizacije 715 Alhemijski androgin predstavlja ostva renje magnum opusa 631 Alhemijski kriptogram primeri 805, 812 Alhemijski procesi pogreno shvaeni kao isto materijalni 712 Alhemijski simboli rani majstori ih nisu standardizovali 704 Alhemijski simboli tabela 707 Alhemijski sumpor njeno trostruko telo 703 Alhemijsko poreklo reda slobodnih zidara 321 Alhemijsko venanje epizode u njemu 762 Alhemijsko venanje iza njegovog sim bolizma skriven je tajni sistem duhov ne kulture 778 Alhemijsko venanje mogu klju za be konijansko rozenkrojcerstvo 762 Alhemijsko venanje njegov autor 762 Alhemijsko venanje njegovih prvih est dana izlau procese filozofskog stva ranja 778 Alhemijsko venanje pregled njegovog simbolizma 762 Alhemijsko zlato mogu proizvesti sa mo inicirani 713 Alkahest njegova priprema jedan je od ciljeva alhemije 702 Alkalija (luina) njen simbol 643 Aligijeri, Dante (Dante Alighieri) klju za njegovu Boanstvenu komediju 672
1004
BELEKA O AUTORU
MENLI PALmER HOL (Manly Palmer Hall, 18. mart 1901 29. avgust 1990), roen je u Pi terborou (Peterborough), Onta rio, Kanada, a othranila ga je baba, koja ga je kao veoma mla dog odvela u SAD. Od rane mla dosti Hol je prouavao drevne mudrosti u razliitim tradicija ma sveta. Za razliku od mnogih svojih savremenika, zakljuio je da mudrost nije povezana samo sa jednim putem ili samo jed nom religijom, ve ju je video kao najviu dimenziju, u kojoj filozofija, religija i nauka idu ruku pod ruku, bez ikakvih ogranienja. Sa nepunih dvadeset godina, mladi, talentovani Menli Hol zapoeo je svoju javnu karijeru, kada je u je sen 1920. u Santa Moniki, u Kaliforniji, odrao predavanje o rein karnaciji. Naredne godine pozvan je da odri seriju predavanja u Los Anelesu, a nakon toga je nastavio da predaje i pie narednih est decenija. Prve publikacije Menlija Hola bile su dve male knjiice, Naprsnik Velikog svetenika (The Breastplate of the High Priest) i tapovi i zmije (Wands and Serpents), a zatim su usledile knjige s poetka dvadesetih godina, Izgubljeni kljuevi slobodnog zidarstva (The Lost Keys of Freemasonry) i Putevi usamljenika (The Ways of the Lonely Ones). Ve tokom tog perioda Hol je odluio da naini veliku knjigu o simbolinoj filozofiji, TAJNA uenja SVIH epoha. Puno je putovao i 1127
posetio mnoge velike kulturne centre u Evropi, Aziji i Egiptu, a omi ljeno mesto za istraivaki rad pronaao je u Britanskom muzeju u Londonu. Trebalo mu je est godina da dovri posao na knjizi i sku pi enormnu sumu od 100.000 dolara, koliko je 1928. bilo potrebno da se knjiga odtampa. Godine 1934, Hol je u Los Anelesu osnovao Filozofsko istrai vako drutvo (Philosophical Research Society) i posvetio ga ideali stikom pristupu reavanja ljudskih problema. Filozofsko istraivako drutvo se izjanjava kao nesektako drutvo, sasvim slobodno od bi lo kakve obrazovne, politike, ili crkvene kontrole, a njegov pro gram naglaava potrebu za integracijom filozofije, religije i nauke u jedinstven sistem nastave. Biblioteka Drutva poseduje preko 50.000 knjiga, meu kojima su i mnogi retki tomovi, koje je nemogue pro nai na bilo kom drugom mestu. Godine 1973. (47 godina nakon pisanja TAJNIH uenja SVIH epoha), Hol je, na sveanosti odranoj 8. decembra u Filozofskom istrai vakom drutvu, proizveden u Masona 33 [najviu titulu koju do de ljuje Vrhovno vee kotskog obreda (Supreme Council of the Scottish Rite)]. Nema sumnje da je ta poast usledila zbog njegovog dugo godinjeg prouavanja filozofskih osnova slobodnog zidarstva, kao i toga to je napisao nekoliko knjiga na tu temu, pomenuto delo Izgubljeni kljuevi slobodnog zidarstva, a zatim i Masonski redovi bratstva (Masonic Orders of Fraternity), Slobodno zidarstvo drev nog Egipta (Freemasonry of the Ancient Egyptian) i Tajna sudbina Amerike (The Secret Destiny of America). U svojoj karijeri, duoj od ezdeset godina, Menli Hol odrao je preko 8.000 predavanja i napisao preko 150 knjiga i eseja, kao i ne brojene lanke. Hol je priznat kao vodei uenjak u podruju religi je, mitologije, misticizma i okultnog. Karl Jung (Carl Jung) je, prilikom pisanja svog dela Psihologija i alhemija, posudio grau iz Holove pri vatne kolekcije.
1128

Tajna Učenja Svih Epoha

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tajna Učenja Svih Epoha

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka

Urednik: Aleksandar Dramianin

TAJNA U^ENJA SVIH EPOHA

metaphysica Beograd 2011

Copyright 2011. za srpsko jeziko podruje Metaphysica, Beograd

Ova knjiga posveena je razumnoj dui sveta.

PREDGOVOR UVOD DREVNE MISTERIJE I TAJNA DRuTVA PRVI DEO

DREVNE MISTERIJE I TAJNA DRuTVA DRUGI DEO

DREVNE MISTERIJE I TAJNA DRuTVA Trei DEO

ATLANTIDA I bOGOVI DAVNINA

IVOT I uenja TOTA HERMESA TRISMEGISTOSA

121 124 127 129 139

IZIDA, DEVICA SVETA

SuNCE, uNIVERZALNO boanstvo

176 181 182 184 189 191 192 193 196

ZODIJAK I NJEGOVI ZNACI

BEMbINSKA IZIDINA ploA

IVOT I FILOZOFIJA PITAGORE

Simbolike PITAGORINE IZREKE PITAGOREJSKA ASTRONOMIJA

269 271 274

SIMbOLIZAM LJuDSKOG TELA

PITAGOREJSKA TEORIJA MuZIKE I bOJE

RIbE, INSEKTI, ivotinje, GMIZAVCI I pTICE PRVI DEO

RIbE, INSEKTI, ivotinje, GMIZAVCI I pTICE DRUGI DEO

Cvee, bILJKE, pLODOVI I drvee

KAMENJE, METALI I DRAGuLJI

CEREMONIJALNA MAGIJA I arobnjatvo

431 434 438 443 446

ELEMENTI I NJIhOVI STANOVNICI

GNOMI UNDINE SALAMANDERI SILFI OpTA zapaanja

451 456 458 460 463 466

Hermetika FARMAKOLOGIJA, hEMIJA I TERApEuTIKA

467 467 474 478 486

KAbALA, TAJNA DOKTRINA IZRAELA

OSNOVI kabalistike KOSMOGONIJE

Kabalistiki kljuevi STVARANJA oveka

ANALIZA TAROT KARATA

582 586 590 595 598

BRATSTVO Ruinog KRSTA

599 605 613 616 620

ROZENKROJCERSKE DOKTRINE I naela

PETNAEST ROZENKROJCERSKIh I kabalistikih DIJAGRAMA

ALhEMIJA I NJENI pREDSTAVNICI

678 683 687 691

TEORIJA I pRAKSA ALhEMIJE PRVI DEO

TEORIJA I pRAKSA ALhEMIJE DRUGI DEO

763 764 767 770 772 773 777 780

BEKON, EKSpIR I ROZENKROJCERI

KRIpTOGRAM KAO inilac simbolike FILOZOFIJE SIMbOLIZAM SLObODNOG ZIDARSTVA

825 833 839 841

KRST I raspee u pAGANSKOM I hrianskom MISTICIZMu 859

SIMbOLIZAM amerikih INDIJANACA

MISTERIJE I NJIhOVI EMISARI

GROF OD SEN ERMENA EpIZODE IZ amerike ISTORIJE

951 958 962 977 1001 1127 1128

Zakljuak BIbLIOGRAFIJA INDEKS BELEKA O AuTORu SpISAK ILuSTRACIJA

DREVNE MISTERIJE I TAJNA DRUTVA

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

SMRT SIMONA MAGA Iz Nuremberg Chronicle

Latinski doslovno. (Nap. prev.)

Drevne Misterije i tajna drutva DRUGI DEO

IVOT I UENJA TOTA HERMESA TRISMEGISTOSA

ivot i uenja Tota Hermesa Trismegistosa