Evropa 12lekcija

Evropa u 12 lekcija
Paskal Fonten
Evropa u 12 lekcija
Autor: Paskal Fonten, bivi pomonik ana Monea i profesor na Institutu politikih nauka u Parizu
SADRAJ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Zato Evropska unija? Deset istorijskih koraka Proirenje i politika prema susedima Kako funkcionie EU? ta radi EU? Jedinstveno trite Ekonomska i monetarna unija (EMU) i evro Ka drutvu zasnovanom na znanju Evropa graana Sloboda, bezbednost i pravda Evropska unija na svetskoj pozornici Kakve je budunost Evrope?
Kljuni datumi u istoriji evropske integracije
1. Zato Evropska unija?

Evropska misija u 21. veku jeste da: obezbedi mir, prosperitet i stabilnost za svoje narode; prevazie podele unutar evropskog kontinenta; garantuje ivotnu bezbednost svojim narodima; promovie uravnoteeni ekonomski i socijalni razvoj; odgovori na izazove globalizacije i ouva raznovrsnost evropskih naroda; podri vrednosti koje su zajednike svim evropskim narodima, kao to su odrivi razvoj i zdravo prirodno okruenje, potovanje ljudskih prava i socijalna trina ekonomija. Mir i stabilnost
Pre nego to je postala stvarni politiki cilj, ideja o ujedinjenoj Evropi bila je samo san filozofa i vizionara. Viktor Igo, na primer, matao je o miroljubivim Sjedinjenim Dravama Evrope inspirisan humanistikim idealima. Taj san su razbila dva strana rata koja su opustoila kontinent u prvoj polovini dvadesetog veka. Ali, iz ruevina Drugog svetskog rata pojavila se nada nove vrste. Ljudi koji su se tokom rata odupirali totalitarizmu bili su odluni da okonaju mrnju i suparnitvo meu narodima Evrope i izgrade trajni mir izmeu nekadanjih neprijatelja. U periodu od 1945. do 1950. godine nekoliko hrabrih dravnika, ukljuujui i Konrada Adenauera, Vinstona erila, Alkida de Gasperija i Roberta umana, poduhvatilo se zadatka da ubede svoje narode da uu u novu eru. U zapadnoj Evropi bie uspostavljene nove strukture, zasnovane na zajednikim interesima i utemeljene u ugovorima koji e garantovati vladavinu prava i jednakost svih zemalja. Robert uman (francuski ministar spoljnih poslova) preuzeo je ideju koju je prvobitno izloio an Mone i 9. maja 1950. godine predloio osnivanje Evropske zajednice za ugalj i elik (ECSC). U zemljama koje su se nekada borile jedna protiv druge, proizvodnja uglja i elika bie objedinjena pod zajednikom Visokom upravom. Tako su na praktian i izuzetno simbolian nain sirovine za rat pretvorene u instrumente pomirenja i mira.
II
Evropa ponovo zajedno
Evropska unija podsticala je nemako ujedinjenje posle pada Berlinskog zida 1989. Kada se 1991. godine raspala sovjetska imperija, bive komunistike zemlje centralne i istone Evrope, koje su decenijama ivele pod autoritarnim jarmom Varavskog pakta, odluile su da je njihova budunost u porodici demokratskih evropskih nacija. Proces proirenja nastavlja se do dananjeg dana. Pregovori o ulasku zapoeti su sa Turskom i Hrvatskom u oktobru 2005, a jo nekoliko balkanskih zemalja krenuli su putem koji bi jednog dana mogao da dovede do lanstva u EU.
III
Sigurnost i bezbednost
Evropa u dvadeset prvom veku i dalje mora da reava probleme sigurnosti i bezbednosti. Evropska Unija mora da preduzme efikasnu akciju kako bi obezbedila sigurnost i bezbednost svojih lanica. Ona mora konstruktivno da radi s regionima neposredno izvan svojih granica Balkanom, severnom Afrikom, Kavkazom i Bliskim istokom. EU mora da zatiti i svoje vojne i strateke interese saradnjom sa saveznicima naroito saveznicima iz NATO-a i razvojem sutinske evropske bezbednosne i odbrambene politike. Unutranja i spoljna bezbednost dve su strane iste medalje. Borba protiv terorizma i organizovanog kriminala zahteva da policijske snage svih zemalja EU moraju tesno da sarauju. Jedan od novih evropskih izazova jeste to da EU postane podruje slobode, bezbednosti i pravde u kojem svi imaju jednak pristup pravdi i uivaju jednaku zatitu zakona. Da bi to ostvarile, potrebno je da vlade zemalja EU ostvaruju neposredniju saradnju, a u tome aktivniju i znaajniju ulogu moraju imati organi kao Europol (Evropska policijska sluba) i Eurojust, koji promovie saradnju izmeu tuilaca, sudija i policijskih slubenika u raznim zemljama EU.
IV
Ekonomska i socijalna solidarnost
Evropska Unija je izgraena radi ostvarenja politikog cilja mira, ali njen dinamizam i uspeh proizlaze iz njene ukljuenosti u ekonomiju. Procentualni udeo zemalja EU u svetskom stanovnitvu sve je manji. One stoga moraju da nastave sa zajednikim naporima ako ele da obezbede
ekonomski rast i budu sposobne da se na svetskoj pozornici takmie s drugim velikim privredama. Ni jedna zemlje EU nije dovoljno jaka da bi mogla sama da nastupa u svetskoj trgovini. Jedinstveno evropsko trite prua kompanijama oslonac za uspeno takmienje na svetskim tritima. Ali kao protivtea sveevropskoj slobodnoj konkurenciji, mora postojati i sveevropska solidarnost. Graani Evrope oseaju jasne dobrobiti te solidarnosti: kada su pogoeni poplavama ili drugim elementarnim nepogodama dobijaju pomo iz budeta EU. Strukturni fondovi kojima upravlja Evropska komisija podstiu i podravaju napore nacionalnih i regionalnih organa da uklone jaz izmeu razliitih nivoa razvoja u raznim delovima Evrope. Sredstva iz budeta EU i krediti koji obezbeuje Evropska investiciona banka koriste se za poboljanje saobraajne strukture Evrope (na primer za proirenje mree autoputeva i brzih pruga), ime se obezbeuje bolji pristup zabaenim regionima EU i podstie transevropska trgovina. Ekonomski uspeh EU merie se delom po sposobnosti njenog jedinstvenog trita koje ini pola milijarde potroaa da bude na dobrobit to veem broju ljudi i kompanija.
Identitet i raznovrsnost u globalizovanom svetu
Evropska post-industrijska drutva postaju sve sloenija. ivotni standard kontinuirano raste ali jo uvek postoji jaz izmeu bogatih i siromanih. Proirenje je jo vie produbilo jaz s obzriom da su nove lanice zemlje sa ivotnim standardom ispod proseka EU. Zato je vano da zemlje lanice EU tenje sarauju da se taj jaz premosti. Meutim ova nastojanja ne podrazumevaju rtvovanje kulturnih i jezikih raznovrsnosti meu zemaljama EU. Naprotiv - mnoge aktivnosti EU usmerene su na stvaranje novog ekonomskog rasta koji se zasniva na regionalnim posebnostima i bogatoj raznovrsnosti tradicija i kulture.
Pola veka evropske integracije pokazalo je da je EU kao celina vea od zbira svojih delova: ona ima daleko veu ekonomsku, socijalnu, tehnoloku, komercijalnu i politiku mo nego to bi svaka pojedinana zemlja imala kada bi morala da nastupa samostalno. Postoji dodatna vrednost kada se nastupa zajedno i govori jednim glasom kao EU. Zato? Zato to je EU vodea trgovinska sila u svetu i ima kljunu ulogu u meunarodnim pregovorima, kao to su pregovori koji se vode
5
izmeu 149 zemalja unutar Svetske trgovinske organizacije (STO), kao i u sprovoenju Protokola iz Kjotoa o vazdunom zagaenju i klimatskim promenama; Zato to zauzima jasan stav o osetljivim pitanjima koja se tiu obinih ljudi pitanjima kao to su ivotna sredina, obnovljivi izvori energije, princip predostronosti u pogledu bezbednosti hrane, etiki aspekti biotehnologije i potreba da se zatite ugroene vrste; Zato to je pokrenula vane inicijative za odrivi razvoj na celoj planeti, u okviru "Zemaljskog samita" odranog 2002. u Johanesburgu. Stara izreka da je snaga u jedinstvu nije nimalo izgubila na aktuelnosti za Evropljane dananjice. Meutim, proces evropske integracije nije uguio razliite ivotne stilove, tradicije i kulture naroda koji joj pripadaju. ta vie, raznovrsnost EU predstavlja jednu od njenih kljunih vrednosti.
VI
Vrednosti
Evropska unija eli da unapreuje humanitarne i progresivne vrednosti, i da se stara o tome da velike globlalne promene koje se odigravaju budu na korist a ne na tetu ljudskog roda. Potrebe ljudi ne mogu se zadovoljiti jednostavno trinim snagama ili nametanjem jednostrane akcije. Tako EU simbolizuje odnos prema oveanstvu i model drutva koji podrava ogromna veina njenih graana. Evropljani neguju svoje bogato naslee vrednosti meu kojima su vera u ljudska prava, drutvena solidarnost, slobodno preduzetnitvo, pravedna podela plodova ekonomskog rasta, pravo na zatienu ivotnu sredinu, potovanje kulturnih, jezikih i verskih razliitosti i skladan spoj tradicije i napretka. Povelja o osnovnim pravima u EU, proglaena u Nici 7. decembra 2000. godine, izlae sva prava koja danas priznaju sve zemlje lanice EU i njihovi graani. Te vrednosti treba da stvore oseaj srodnosti meu Evropljanima. Uzmimo samo jedan primer, sve zemlje EU ukinule su smrtnu kaznu.
2. Deset istorijskih koraka

1951: Evropsku zajednicu za ugalj i elik osnivaju est lanica osnivaa 1957: Rimskim ugovorom uspostavlja se zajedniko trite 1973: Zajednica se proiruje na devet zemalja lanica i razvija svoje zajednike politike 1979: Prvi direktni izbori za Evropski parlament 1981: Prvo mediteransko uveanje 1993: Potpuno utvreno zajedniko trite 1993: Ugovorom iz Mastrihta osniva se Evropska unija 1995: EU se iri na 15 lanica 2002: Uvodi se evro novanice i metalni novac 2004: Jo deset zemalja ulazi u Evropsku Uniju
1. Devetog maja 1950, umanovom deklaracijom predloeno je osnivanje Evropske zajednice za ugalj i elik (ECSC), koja je postala stvarnost nakon Pariskog ugovora od 18. aprila 1951. Time je ustanovljeno zajedniko trite ugljai elika izmeu est zemalja osnivaa (Belgije, Federativne Republike Nemake, Francuske, Italije, Luksemburga i Holandije). Cilj je bio da se u senci Drugog svetskog rata obezbedi mir izmeu evropski naroda pobednika i poraenih i da budu zajedno kao jednaki saraujui u zajednikim institucijama. Ispod slike 9. maja 1950. francuski spoljni ministar Robert uman prvi put je javno izloio idje koje su dovele do Evropske Unije. Zato se 9. maj slavi kao roendan EU. 2. Tih est zemalja su potom odluile, 25. marta 1957, Rimskom ugovorom da izgrade Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) zasnovanu na irem zajednikom tritu a koja bi se ticala itavog niza roba i usluga. Carine su se potpuno ukinule izmeu ovih est zemalja od 1. jula 1968 i zajednike
7
politike, preavashodo u trgovini i poljoprivredi, takoe su zasnovane tokom ezdesetih. 3. Tako je uspean bio ovaj poduhvat da su Danska, Irska i Velika Britanija odluile da se pridrue Zajednici. Prvo proirenje, od est na devet lanica, dogodilo se 1973. U isto vreme, nove socijalne i ekoloke politike bile su sprovedene, a 1975. osnovan je Evropski regionalni razvojni fond (ERDF). 4. Juna 1979. dogodio se odluujui korak napred za Evropsku zajednicu, a to su bili prvi izbori za Evropski parlament neposrednim glasanjem. Ovi izbori se odravaju svakih pet godina. 5. Godine 1981. Grka se prikljuila Zajednici, a nakon nje panija i Portugalija 1986. Ovim se ojaalo prisustvo Zajednice na jugu Evrope, a potreba da se proiri regionalna pomo postala je jo aktuelnija. 6. Ekonomska recesija koja je zahvatila ceo svet ranih 80-ih godina donela je sa sobom talas evro-pesimizma. Meutim, nova nada se rodila 1985. kada je Evropska komisija, pod tadanjim predsednikom akom Delorom, objavila belu knjigu u kojoj je zacrtan rok za uspostavljanje jedinstvenog trita do 1. januara 1993. Ovaj ambiciozni cilj je ugraen u Jedinstveni evropski akt, koji je potpisan februara 1986. a na snagu je stupio 1. jula 1987. Ispod slike: Berlinski zid je sruen 1989. i stara podela evropskog kontinenta postepeno je nestala. 7. Politiki oblik Evrope dramatino se promenio kada je sruen Berlinski zid 1989. To je dovelo do ujedinjenja Nemake oktobra 1990. i dolaska demokratije u zemlje centralne i istone Evrope poto su se otcepile od sovjetske kontrole. Sam Sovjetski savez prestao je da postoji u decembru 1991 U isto vreme, izmeu zemalja lanica bili su u toku pregovori oko novog Ugovora o Evropskoj uniji, koji je usvojen od strane Evropskog saveta, u sastavu predsednika i/ili premijera, u Mastrihtu decembra 1991. Taj ugovor je stupio na snagu 1. novembra 1993. Dodajui nove oblasti meudravne saradnje postojeim integrisanim strukturama Zajednice, Ugovorom je stvorena Evropska unija (EU).
8. Ovaj novi evropski dinamizam i promenljiva geopolitika situacija kontinenta doveli su do da toga da se jo tri zemlje Austrija, Finska i vedska prikljue EU 1. januara 1995. 9. Do tada, EU je ila krupnim koracima putem koji e dovesti do njenog najspekatakularnijeg postignua, stvaranje jedinstvene valute. Evro je uveden za finansijske (negotovinske) transakcije 1999. dok su se novanice i metalni novac uvedene tri godine kasnije u 12 zemalja evro zone. Evro je sada pored amerikog dolara glavna svetska valuta za plaanja i rezerve. Evropljani se suoavaju sa globalizacijom. Nove tehnologije i sve vea upotreba Interneta transformiu ekonomije, ali takoe donose socijalne i kulturne izazove. Marta 2000. EU je usvojila Lisabonsku strategiju iji je cilj modernizacija evropske ekonomije i njeno osposobljavanje da se takmii na svetskom tritu sa drugim velikim igraima kao to su Sjedinjene Drave i novo industrijalizovane zemlje. Lisabonska strategija podrazumeva podsticanje inovacija i poslovnih investicija i prilagoovanje evropskog obrazovnog sistema potrebama informacionog drutva. Istovremeno, nezaposlenost i sve vei trkovi penzija poveavaju pritisak na dravne ekonomije to reforme ini jo neophodnijim. Glasai sve glasnije trae od svojih vlada da nau praktina reenja za ove probleme. 10. Tek to je Evropska unija porasla na 15 lanica kada su poele pripreme za novo proirenje dotad nevienih razmera. Sredinom 1990-ih, zemlje biveg sovjetskog bloka (Bugarska, eka Republika, Maarska, Poljska, Rumunija i Slovaka), tri Baltike zemlje koje su bile deo Sovjetskog Saveza (Estonija, Latvija i Litvanija), biva jugoslovenska republika (Slovenija) i dve mediteranske zemlje (Kipar i Malta) zakucale su na vrata EU. EU je pozdravila ovu ansku da pomogne da se stabilzuje evropski kontinent i da se proire dobrobiti evropske integracije na ove mlade demokratije. Pregovori o buduem lanstvu zapoeti su u decembru 1997. Priirenje EU na 25 zemalja dogodilo se 1. maja 2004. kada je 10 od 12 kandidata primljeno u lanstvo. Bugarska i Rumunija takoe su primljene 1. januara 2007.
3. Proirenje i politika prema susedima

Evropska unija je otvorena prema svakoj evropskoj zemlji koja ispunjava demokratske, politike i ekonomske kriterijume za lanstvo. Nakon nekoliko proirenja, EU je porasla sa est na 27 lanica. Nekoliko drugih zemalja ekaju kao kandidati za lanstvo. Za svaki ugovor za prijem novog lana potrebno je jednoglasno odobrenje svih zemalja lanica. Uz to, pre svakog novog uveanja EU procenie svoje kapacitete da absorbuje novog lana/nove lanove i sposobnost svojih institucija da nastave da dobro funkcioniu. Uzastopna proirenja ojaala su demokratiju, uinile Evropu bezbednijom i poveale njen potencijal za trgovinski i ekonomski rast.
Ujedinjenje kontinenta
a. Savez 25
Kada se sastao u Kopenhagenu u decembru 2002. Evropski savet napravio je jedan od najznaajnijih koraka u istoriji evropske integracije. Pozvavi jo 10 zemalja da se prikljue Evropskoj Uniji 1. maja 2004. Evropska unija nije prosto poveala geografsku veliinu i stanovnitvo; ona je stavila taku na rascep u naem kontinentu koji je od 1945. razdvajao slobodni svet od komunistikog bloka. Peto proirenje EU imalo je politiku i moralnu dimenziju. Omoguilo je zemljama Kipar, ela Republiak, Estoija, Maaraska, LatvijA, Lutivanija, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija koje su isto toliko evropske kao i druge, ne samo geografski ve i u kulturnom, istorijskom smilsu i po aspiracijama, da se priklue demokratskoj evropskoj porodici. One su sada partneri u jednom velilanstvenom projektu koji su zamislili oci osnivai EU. b. Dalja proirenja Bugarska i Rumunija su postale kandidati 1995. Ovaj proces je trajao due za ove dve zemlej nego za drugih 10, ali one su se prikljuile EU 1. januara 2007. i time se broj zemalja lanica EU popeo na 27.
10
c. Kandidati za lanstvo Turska, lan NATO-a, sa dugim sporazumom o pridruenju EU, kandidovala se za lanstvo 1987. Njena geografska lokacija i politika istorija razlozi su zbog kojih je EU dugo oklevala pre nego to je pozitivno odgovorila na ovu kandidaturu. Meutim, u oktobru 2005, Evropski savet je zapoeo pregovore o pristupanju sa Turskom. Istovremeno, Evropski savet je zapoeo pregovore sa Hrvatskom, jo jedno zemljom kandidatom. Jo uvek nije postavljen ni jedan datum kada bi stupio na snagu budui ugovor o pristupanju za ove dve zemlje na kraju pregovoru o lanstvu. d. Zapadni Balkan Ove zemlje, koje su uglavnom bile bive republike Jugoslavije, okreu se ka Evropskoj Uniji da bi ubrzale svoju ekonomsku rekonstrukciju, poboljale svoje meusobne odnose, na kojima su i dalje oiljci etnikih i verskih ratova, i konsolidovale svoje demokratske institucije. EU je dala status "zemlja kandiat" Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji u novembru 2005. Drugi potencijalni kandidati ukljuuju Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.
II Uslovi za lanstvo
a. Pravni zahtevi Evropska integracija uvek je bila politiki i ekonomski proces koji je otvoren svim evropskim zemljama koje su spremne da potpiu osnivake ugovore i prihvate ceo korpus EU zakona. Prema lanu 237 Rimskog ugovora bilo koja evropska zemlja moe da se kandiduje da postane lan Zajednice. lan F Mastrihtskog ugovora dodaje da e zemlje lanice imati sisteme vladavine (...) koji su utemeljeni na demokratskim naelima." b. Kopenhagenski kriterijumi 1993. nakon kandidature bivih komunistikih zemalja da se prikljue Uniji, Evropski savet je postavio tri kriterijuma koji treba da ispune da bi postale lanice. Do trenutka kada se prikljuuju, nove lanice treba da imaju:
11
stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu zakona, ljudska prava i potovanje i zatitu manjina; uhodanu trinu ekonomiju i kapacitet da se takmie sa konkurentskim pritiscima i tripnim silama unutar Unije; sposobnost da prihvate obaveze lanstva, ukljuujui podrku za ciljeve Unije. One moraju imati javnu administraciju koja je u stanju da primeni i u praksi sprovodi zakone EU.
d. Proces prikljuivanja Pregovori o ulasku obavljaju se izmeu svake zemlje kandidata i Evropske komisije koja predstavlja EU. Kada se ovi pregovori zakljue, odluku da se nova zemlja primi u lanstvo EU moraju jednoglasno doneti postojee zemalje lanice koje se sastaju u Savetu. Evropski parlament mora dati svoj pristanak potvrdnim glasanjem apsolutne veine svojih lanova. Potom drave lanice i zemlje kandidati moraju ratifikovati sve ugovore o prikljuivanju u skladu sa zakonodavnim procedurama svake od zemalja. Tokom godina progovora, zemlje kandidati primaju pomo EU kako bi im se olakalo da sustignu drave lanice u ekonomskom pogledu. Za proirenje od 10 zemalja 2004. godine ovo je znailo paket od 41 milijarde evra namenjenih prevashodno finansiranju strukturalnih projekata kako bi se pridolicama omoguilo da ispune obaveze koje proistiu iz lanstva. III Koliko velika moe postati EU? a. Geografske granice Debate koje se tiu ratifikovanja Ustavne Povelje EU, koje su se odrale u veini zemalja lanica, pokazale su da mnogi Evropljani imaju odreene rezerve vezane za konane granice Evropske unije, pa ak i njen identitet. Nema jednostavnim odgovora na ova pitanja, naroito zato to svaka zemlja drugaije vidi svoje geopolitike ili ekonomske interese. Baltike zemlje i Poljska zastupaju ideju lanstva Ukrajine u EU. Mogu ulazak Turke e postaviti pitanje statusa nekih zemalja Kavkaza kao to su Gruzija i Jermenija. Ispod slike: "Biser Jadrana", Dubrovnik u Hrvatskoj
Formatted: Indent: Left: 0.25", Hanging: 0.25", Numbered + Level: 1 + Numbering Style: a, b, c, + Start at: 4 + Alignment: Left + Aligned at: 0" + Tab after: 0" + Indent at: 0"
12
Uprkos tome to ispunjavaju uslove lanstva, Island, Norveka, vajcarska i Lihtentajn, nisu lanice Evropske unije zato to je javno mnjenje u ovim zemljama trenutno protiv pristupanja. Politika situacija u Belorusiji i strateki poloaj Moldavije i dalje predstavlju problem. Jasno je da bi lanstvo Rusije proizvelo neprihvatljiv disbalans u Evropskoj uniji, kako politiki tako i geografski. b.Administrativna ogranienja Trenutno vaea pravila lanstva, definisana Ugovorom iz Nice iz 2003. godine, odreuju institucionalni okvir za Uniju od maksimalnih 27 lanica. Prelazak preko ovog broja zahtevao bi novi sporazum meu vladama o odnosima izmeu drava lanica u okviru institucija. Sposobnost Unije da funkcionie u skladu sa osnovnim principima Ugovora (vidi poglavlje 4: Kako funkcionie EU) bie tee ukoliko bude vie od 30 zemalja. Procedure odluivanja bi morale da se temeljno preispitaju, kako bi se izbegla opstrukcija i kako bi se EU omoguilo da zadri sposobnost delovanja. Postoje zatim osetljiva pitanja kao to je upotreba zvaninih jezika. lanstvo Bugarske i Rumunije dovelo je broj zvaninih jezika do cifre 23. Uveanje EU nesme da dovede do toga da obini ljudi pomisle da njihov nacionalni i regionalni identitet isezava unutar standardizovane EU. IV Kandidati i ne-kandidati Evropska unija ima dve paralelne politike za regulisanje svojih odnosa za susednim zemljama u zavisnosti od toga da li one jesu ili nisu na aktuelnoj listi potencijalnih kandidata. Sporazumi o stabilizaciji i pridruivanju otvaraju mogunost nekoj zemlji da postane kandidat za lanstvo u EU na kraju procesa pregovaranja. Prvi takvi sporazumi su bili sa Hrvatskom i bivom jugoslovenskom republikom Makedonijom (BJRM). Usledili su pregovori sa Albanijom. Ostali potencijalni kandidati u ovom kontekstu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija.
13
U skladu sa svojom politikom susedstva, EU ima sporazume o trgovini i saradji sa zemljama koje nisu lanice - zemljama u junom Mediteranu i na junom Kavkazu, kao i sa zemljama istone Evrope iji budui odnosi sa Evropskom unijom ostaju nejasni.
14
4. Kako funkcionie Unija?

Ministarski savet Evropske unije, koji predstavlja zemlje lanice, jeste glavni organ za donoenje odluka u EU. Kada se sastaje na nivou efa drava ili vlada postaje Evropski savet ija je uloga da EU daje politike smernice u kljunim pitanjima. Evropski parlament, koji predstavlja narod, deli zakonodavnu i budetnu vlast sa Savetom Evropske unije. Evropska komisija, koja zastupa zajedniki interes EU, predstavlja glavni izvrni organ. Ona ima pravo da predlae zakone i stara se o ispravnom sprovoenju politika EU. 1. Trougao donoenja odluka Evropska unija predstavlja vie od konfederacije zemalja, ali nije federalna drava. Ona je, u stvari, novi tip strukture koji ne potpada ni pod jednu tradicionalnu zakonsku kategoriju. Njen politiki sistem je istorijski jedinstven i neprestano se razvija ve vie od 50 godina.
Ovi ugovori (poznati kao "primarno" zakonodavstvo) su osnova za veliki korpus "sekundarnog" zakonodavstva koje se neposredno odnosi na svakodnevni ivot graana Evropske unije. Sekundarno zakonodavsto se uglavnom sastoji od uredbi, uputstava i preporuka usvojenih od strane institucija EU. Ovi zakoni, zajedno sa politikama EU, predstavljaju rezultat odluka koje donosi instiucionalni trougao, sainjen od Saveta (koji predstavlja nacionalne vlade), Evropskog parlamenta (koji predstavlja narod) i Evropske komisije (telo nezavisno od vlada EU koje podrava zajednike evropske interese), a. Savet Evropske unije i Evropski savet Savet Evropske unije (takoe poznat i kao Savet ministara) najvanija je institucija EU u kojoj se donose odluke. Sve zemlje EU naizmenino predsedavaju Savetu u periodu od est meseci. Svakom sastanku Saveta prisustvuje po jedan ministar iz svake od zemalja lanica. Koji e ministar prisustvovati sastanku zavisi od teme koja je na dnevnom redu: spoljni poslovi, poljoprivreda, industrija, saobraaj, ivotna sredina, itd.
15
Savet ima zakonodavnu vlast, koju deli sa Evropskim parlamentom kroz "proceduru zjednikog donoenja odluka". Uz to, Savet i Parlament dele odgovornost za usvanjanje budeta EU. Savet takoe zakljuuje meunarodne sporazume koje je ugovorila Komisija. Ispod slike: Evropski parlament: njegov glas je va glas Broj glasova za svaku zemlju u Savetu Nemaka, Francuska, Italija i Velika Britanija panija i Poljska Rumunija Holandija Belgija, eka Republika, Maarska i Portugalija Austrija i vedska Danska, Irska, Litvanija, Slovaka i Finska Kipar, Estonija, Letonija, Luksemburg i Slovenija Malta TOTAL 29 27 14 13 12 10 7 4 3 345
Formatted: Indent: Left: 0", Hanging: 0.25", Numbered + Level: 1 + Numbering Style: Bullet + Start at: 0 + Alignment: Left + Aligned at: 0" + Tab after: 0" + Indent at: 0"
Za kvalifikovanu veinu bie potreban minimalan broj od 255 od ukupno 345 glasova (73,9%). Pored toga: veina zemalja lanica (u nekim sluajevima dve treine) mora da odobri odluku, i svaka zemlja lanica moe da zatrai potvrdu da broj glasova u prilog odreenoj odluci predstavlja najmanje 62% ukupnog broja stanovnika EU.
Formatted: Indent: Left: 0.25", Hanging: 0.25", Numbered + Level: 1 + Numbering Style: Bullet + Start at: 0 + Alignment: Left + Aligned at: 0" + Tab after: 0" + Indent at: 0"
U skladu sa Ugovorima, Savet svoje odluke mora da donosi ili prostom veinom ili kvalifikovanom veinom glasova ili jednoglasno, u zavisnosti od teme o kojoj se odluuje. Kada se radi o znaajnim pitanjima kao to su izmene i dopune ugovora, pokretanje novih zajednikih politika ili odobrenje pristupanja Uniji nove zemlje lanice, odluka Saveta mora biti doneta jednoglasno.
16
U najveem broju drugih sluajeva, za izglasavanje je potrebna kvalifikovana veina. Ovo znai da se odluka Saveta usvaja ako se dobije odreen minimalni broj glasova za istu. Broj glasova koji ima svaka od zemalja lanica EU odgovara priblino veliini njenog stanovnitva.
Evropski savet se u principu sastaje etiri puta godinje. Njime predsedava predsednik ili premijer zemlje koja ima predsednitvo nad Savetom Evropske unije u tom trenutku. Predsednik Evropske komisije prisustvuje u svojstvu punog lana. Po Ugovoru iz Mastrihta, Evropski savet je zvanino postao inicijator najznaajnijih politika Unije i dobio je ovlaenja da reava teka pitanja o kojima ministri na sastancima Saveta Evropske unije ne mogu da se dogovore. Evropski savet se takoe bavi hitnim svetskim pitanjima, sprovoenjem zajednike spoljne i bezbedonosne politike (CFSP), iji cilj je da omogui EU da o diplomatskim pitanjima govori jednim glasom b. Evropski parlament Evropski parlament je izabrano telo koje predstavlja graane EU. Ono ima funkciju politikog nadgledanja aktivnosti EU i uestvuje u zakonodavnom procesu. Od 1979. godine poslanici u Evropskom parlamentu (MEP) biraju se na optim neposrednim izborima, svakih pet godina. Broj mesta u Evropskom parlamentu za svaku zemlju od 2007-2009 Austrija Belgija Bugarska Kipar eka Republika Danska Estonija Finska Francuska Nemaka Grka Maarska 18 24 18 6 24 14 6 14 78 99 24 24
17
Irska Italija Latvija Litvanija Luksemburg Malta Holandija Poljska Portugalija Rumunija Slovaka Slovenija panija vedska Velika Britanija UKUPNO
13 78 9 13 6 5 27 54 24 35 14 7 54 19 78 785
Evropski Parlament uobiajeno odrava plenarna zasedanja u Strazburu, a vanredna u Briselu. Parlament ima 20 odbora koji obavljaju pripremne radove za njegova plenarna zasedanja, i jedan broj politikih grupa koje se uglavnom sastaju u Briselu. Sedite generalnog sekretara je u Luksemburgu i Briselu. Parlament uestvuje u zakonodavnom radu EU na tri nivoa: 1 "Postupkom saradnje uvedenim Jedinstvenim evropskim aktom 1987. godine, Evropski parlament daje miljenje o nacrtu uputstava i uredbi koje je predloila Evropska komisija, od koje se trai da izmeni svoj predlog tako da on uvai miljenje Parlamenta. 2 Od 1987. godine postoji takoe i "postupak davanja saglasnosti", prema kojem Parlament daje saglasnost za meunarodne sporazume koje je ugovorila Komisija, kao i svaki predlog za proirenje Evropske unije. 3 1992. godine, Ugorom iz Mastrihta uveden je "postupak saodluivanja", prema kojem je Parlament postavljen u ravnopravan poloaj sa Savetom u procesu donoenja zakona o itavom nizu znaajnih pitanja, ukljuujui slobodu kretanja radnika, unutranje trite, obrazovanje, istraivanje, ivotnu sredinu, transevropske mree, zdravstvo, kulturu i zatitu potroaa. Parlament ima ovlaenje da odbaci predloeni zakon iz tih oblasti ako apsolutna veina poslanika Evropskog parlamenta
Formatted: Indent: Left: 0.25", Hanging: 0.25", Numbered + Level: 1 + Numbering Style: 1, 2, 3, + Start at: 1 + Alignment: Left + Aligned at: 0" + Tab after: 0" + Indent at: 0"
18
glasa protiv zajednikog stava Saveta. Meutim, takav sluaj se moe izneti pred odbor za arbitrau.
Grafikon: Politike grupe u Evropskom parlamentu Dijagram politikih grupa u Evropskom parlamentu Evropska ujedinjena levica- Nordijska Zelena levica 41 Socijalistika grupa 219 Zeleni/Evropski slobodni savez 43 Nezavisnost/Demokratija 29 Savez liberala i demokrata Evrope 103 Evropska narodna partija (Demohriani) i Evropski demokrati 278 Unija za Evropu nacija 30 Ne prikljueni lanovi i privremeno prazna mesta 44 Ukupno: 785 Situacija u oktobru 2006. godine Parlament i Savet takoe dele odgovornost za usvajanje budeta EU.. Parlament moe da odbaci predlog budeta, a to je ve i uinio u vie navrata. Kada se to dogodi, celokupan postupak donoenja budeta mora da bude ponovljen. Evropska komisija predlae nacrt budeta, o kom zatim raspravljaju Parlament i Savet. Parlament u punoj meri koristi svoja budetska ovlaenja da bi uticao na utvrivanje politike EU. Poslednje po redu, ali ne po vanosti, Parlament je telo koje sprovodi demokratsku kontrolu nad Unijom. On ima ovlaenje da raspusti Komisiju izglasavanjem nepoverenja. Ovo zahteva dvotreinsku veinu glasova. Parlament takoe nadgleda pravilnost rukovoenja i sprovoenje politika EU- upuivanjem usmenih i pismenih pitanja Komisiji i Savetu. Predsednik Eropskog saveta takoe podnosi izvetaj Parlamentu o odlukama koje donosi Savet.
c. Evropska komisija Komisija je trei deo institucionalnog trougla koji upravlja i rukovodi Evropskom unijom. Njeni lanovi se imenuju na period od pet godina sporazumom meu zemljama lanicama, to odobrava Evropski parlament. Komisija odgovara Parlamentu, i itava Komisija mora da da ostavku, ukoliko joj Parlament izglasa nepoverenje.
19
Od 2004. godine, Komisiju ini po jedan lan iz svake od drava lanica. Rad komisije je u velikoj meri nezavisan. Njen posao je da zastupa interes EU u celini, to znai da ne sme da prima uputstva ni od jedne vlade drava lanice. Kao uvar ugovora Komisija mora da obezbedi da se uredbe i uputstva koje usvoje Savet i Parlament sprovode u praksi drava lanica. U protivnom, Komisija moe da prekrioca preda Sudu pravde koji e ga obavezati da se povinuje zakonu EU.. Komisija kao izvrni organ EU sprovodi odluke koje je doneo Savet u sferama kao to je zajednika poljoprivredna politika. Komisija ima velika ovlaenja u upravljanju zajednikim politikama EU kao to su istraivanja i tehnologija, spoljna pomo, regionalna politika, itd. Ona takoe upravlja budetima za ove politike.
Komisiji pomae administrativna sluba koju ini 36 generalnih direktorata i slubi, sa seditem uglavnom u Briselu i Luksemburgu.
II Druge insitucije i tela

a.Sud pravde Sud pravde Evropskih zajednica koji se nalazi u Luksemburgu ini po jedan sudija iz svake od zemalja EU, kojima pomae osam optih pravobranilaca. Opte pravobranioce imenuju zajedniki vlade zemalja lanica, na period od est godina, koji moe biti obnovljen. Njihova nezavisnost je zagarantovana. Uloga Suda je da obezbedi potovanje zakona EU i ispravno tumaenje i primenu ugovora. b. Finansijski sud Finansijski sud uspostavljen je 1975. godine u Luksemburgu. ini ga po jedan lan iz svake od zemalja EU, naimenovan za period od est godina po dogovoru zemalja lanica, uz konsultaciju Evropskog parlamenta. Finansijski sud proverava da li su svi prihodi Evropske unije primljeni, da li su svi njeni trokovi uinjeni na zakonit i pravilan nain i da li se budetom EU pravilno rukuje. Ispod slike: Sud pravde se stara da se zakoni EU potuju; on na primer osigurava da se prema majkama postupa pravedno nakon to se vrate na posao.
20
c. Evropski ekonomski i socijalni komitet Prilikom donoenja odluka u u odreenm broju politika, Savet i komisija konsultuju Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC). Njegovi lanovi predstavljaju razliite interesne grupe, koje - uzete zajedno - ine organizovano civilno drutvo i koje imenuje Savet na period od etiri godine. d. Regionalni komitet Regionalni komitet (CoR), uspostavljen Ugovorom o Evropskoj uniji, ine predstavnici regionalnih i lokalnih vlasti, koje su predloile zemlje lanice a imenovao Savet na period od etiri godine. Prema Ugovoru, Savet i Komisija moraju da konsultuju Regionalni komitet o svim pitanjima od znaaja za regione, a Komitet takoe moe i da iznosi miljenja na sopstvenu inicijativu.
e. Evropska investiciona banka Evropska investiciona banka (EIB) sa seditem u Luksemburgu obezbeuje zajmove i finansira manje razvijene regione EU i pomae poveanje konkurentnosti malih preduzea.
f. Evropska centralna banka Evropska centralna banka (ECB), sa seditem u Frankfurtu, odgovorna je za upravljanje evrom i monetarnu politiku EU (vidi poglavlje 7 "Ekonomska i monetarna unija (EMU) i evro")
5. ta radi EU?
Evropska unija je aktivna u velikom broju oblasti - ekonomskoj, socijalnoj, regulatornoj i finansijskoj tamo gde je njena aktivnost na dobrobit zemalja lanica. To takoe ukljuuje: politike solidarnosti (poznate i pod imenom kohezione politike) u regionalnim, poljoprivrednim i socijalnim oblastima;
21
politike inovacija koje donose najsavremenije tehnologije u oblasti kao to su zatita prirodne sredine, istraivanje i razvoj i energija. Unija finansira ove politike godinjim budetom od vie od 120 milijardi evra, to uglavnom plaaju zemlje lanice. To predstavlja mali deo ukupnog bogatstva EU (najvie do 1,24% ukupnog bruto nacionalnog prihoda svih zemalja lanica).
1. Politike solidarnosti
Osnovna svrha politika solidarnosti je da podre kompletiranje jedinstvenog trita (vidi poglavlje 6, "Jedinstveno trite") i da isprave svaki disbalans putem strukturalnih mera koje e pomoi regionima koji kaskaju ili industrijskim sektorima koji nailaze na potekoe. Potreba za solidarnou izmeu zemalja EU i regiona je postala jo aktuelnija nakon nedavnog pristupanja 12 pridolica, iji prihodi su znaajno nii od proseka EU. Takoe EU mora imati ulogu u pomoi restruktuiranja ekonomskih sektora teko pogoenih rastuom meunarodnom konkurencijom. a. Regionalna pomo Regionalna pomo EU sastoji se u osnovi od transfera fondova od bogatih ka siromanim zemljama. Ta sredstva se koriste za podsticanje razvoja regiona u zaostatku, revitalizaciju industrijskih regiona u opadanju, za pomo mladima i dugorono nezaposlenim da pronau posao, modernizaciju poljoprivrede i pomo ruralnim delovima u nepovoljnijem poloaju. Novac iz budeta za period 2007-13 godine predvien za regionalne aktivnosti, namenjen je za tri cilja. Pribliavanje. Cilj je da se poboljaanjem uslova za razvoj i zapoljavanje pomogne najmanje razvijenim zemljama i regionima da bre sustignu prosek EU. Ovo se ini ulaganjem u fiziki i ljudski kapital, inovacije, znanje, prilagoavanjem na promene, zatitu prirodne sredine i administrativnu efikasnost. Regionalna konkurentnost i zaposlenost. Cilj je poveati konkurentnost, nivo zaposlenosti i atraktivnost i onih regiona koji ne spadaju meu najmanje razvijene. Da bi se ovo ostvarilo unapred se
22
predvide ekonomske i socijalne promene i promovie inovativnost, preduzetnitvo, dostupnost, prilagodljivost i razvoj trita rada. Evropska teritorijalna saradnja. Ovaj novi cilj je usmeren ka poveanju meugranine, transnacionalne i interregionalne saradnje. Njegov cilj je da promovie reenja problema koji su zajedniki vlastima u zemljama susedima u takvim sektorima kao to su urbani, ruralni i priobalni razvoj, negovanje ekonomskih odnosa, i stvaranje veza izmeu malih i srednjih preduzea. Ovi ciljevi e se finansirati iz posebnih fondova, koji e dopuniti ili stimulisati investiranje iz privatnog sektora ili nacionlnih i regionalnih vlada. Ovo fondovi su poznati kao Strukturalni fond i Kohezioni fond: Evropski regionalni fond za razvoj (ERDF) je prvi strukturalni fond i on obezbeuje finansiranje u cilju jaanja ekonomske, drutvene i teritorijalne kohezije tako to umanjuje razlike meu regionima i pomae strukturalni razvoj i prilagoenost regionalnih ekomonija, ukljuujui ponovni razvoj industrijskih regiona u opadanju. Evropski socijalni fond (ESF) je drugi strukturalni fond, koji obezbeuje finansiranje za specijalizovane treninge i inicijativu otvaranje radnih mesta. Pored ovih strukturnih fondova postoji i Kohezioni fond, koji se koristi za finansiranje saobraajne infrastrukture i projekata zatite ivotne sredine u zemljama EU iji je BND po glavi stanovnika manji od 90% proseka EU. b. Zajednika poljoprivredna politika (CAP) Ciljevi CAP, odreeni originalnim Rimskim ugovorom iz 1957. godine, u velikoj su meri ostvareni: jedan korektan ivotni standard poljoprivredne zajednice je obezbeen; trita su stabilizovana; namirnice stiu do potroaa po razumnim cenama; poljoprivredna infrastruktura je modernizovana. Drugi principi, koji su vremenom usvojeni, takoe su dobro sprovedeni. Potroai mogu da raunaju sa dobrom snabdevenou i cene poljoprivrednih proizvoda su stabilne, zatiene od fluktuacija na svetskom tritu. Evropski poljoprivredni vodi i garantni fond (EAGGF) je naziv budeta CAP. Meutim, CAP je postao rtva sopstvenog uspeha. Proizvodnja je rasla daleko bre nego proizvodnja, stavljajui time teko breme na budet EU. Da bi se ovaj problem reio, poljoprivredna politika mora biti redefinisana. Ova reforma poinje da daje rezultate. Proizvodnja je obuzdana. Farmeri se ohrabruju da koriste odrive poljoprivredne prakse
23
koje tite prirodnu okolinu, uvaju sela i doprinose poboljanju kvaliteta i ispravnosti hrane. Ispod slike: Proizvodnja hrane koju jedete: kvalitet je vaan isto koliko i kvantitet Nova uloga poljoprivredne zajednice je da obezbedi odreenu koliinu ekonomskih aktivnosti u svakoj ruralnoj oblasti i da zatiti raznolikost seoskog predela Evrope. Ova raznolikost i priznatost "ruralnog naina ivota" - ljudi koji ive u harmoniji sa zemljom - vaan su deo identiteta Evrope. Evropska unija eli da Svetska trgovinska organizacija (STO) jo vie naglasi kvalitet hrane, princip predostronoati i dobrobit ivotinja. Evropska unija je takoe otpoela reformisanje svoje politike ribolovstva. Cilj je da se smanji previlik kapacitet ribarskih flota, da se ouva bogatstvo ribe i da se obezbedi finansijska pomo koja e omoguiti ribarskoj zajednici da razviju druge ekonomske aktivnosti. c. Socijalna dimenzija Cilj socijalne politike EU je da ispravi najoiglednije nejednakosti u evropskom drutvu. Evropski socijalni fond (ESF) osnovan je 1961. godine radi podrke poveanju zaposlenosti i pomoi radnicima da promene vrstu posla ili geografsku oblast. Finansijska pomo nije jedini nain na koji EU nastoji da pobolja socijalne uslove u Evropi. Sama pomo nikada ne bi mogla da rei sve probleme izazvane ekonomskom recesijom ili nerazvijenou regiona. Dinamiki efekti rasta moraju, pre svega, obezbediti drutveni napredak. Ovo ide zajedno sa zakonodavstvom koje svim graanima EU garantuje prilian broj osnovnih prava. Neka od ovih prava su utvrena Ugovorima na primer, pravo mukaraca i ena da budu jednako plaeni za isti posao. Druga su utvrena uputstvima o zatiti radnika (zdravstvena zatita i sigurnost na radu) i osnovnim standardima bezbednosti. 1991. godine, Evropski savet je u Mastrihtu usvojio Povelju Zajednice o osnovnim socijalnim pravima, u kojoj su navedena prava koja bi svi radnici u EU trebalo da imaju: sloboda kretanja, pravedna plata; bolji uslovi rada; socijalna zatita; pravo na profesionalnu obuku; ravnopravan tretman ena i mukaraca; informisanje, konsultovanje i uee radnika; zdravstvena zatita i bezbednost na radnom mestu; zatita dece, starih i
24
invalida. Juna 1997. godine u Amsterdamu, ova Povelja je postala sastavni deo Ugovora i primenjuje se u svim zemljama lanicama. II Politike inovacija Aktivnosti Evropske unije utiu na dnevni ivot graana tako to se bave stvarnim izazovima sa kojima se drutvo suoava: zatita ivotne sredine, zdravlje, tehnoloke inovacije, energija, itd. a. ivotna okolina i odriv razvoj Kamen temeljac aktivnosti EU po pitanju zatite ivotne okoline je program po nazivom "ivotna okolina 2010. godine: naa budunost, na izbor". Ovo pokriva period od 2001 do 2010. godine i naglaava potrebu da se 1 ublae i uspore klimatske promene i globalno zagrevanje; 2 zatite prirodna stanovita i divlja flora i fauna; 3 bavi problemima vezanim za prirodnu okolinu i zdravlje; 4 ouvaju prirodni izvori i efikasno rei pitanje otpadnih materija. Tokom perioda pokrivenim ovim programom i pet programa koji su mu prethodili, i tokom vie od 30 godina postavljanja standarda, EU je postavila sveobuhvatni sistem zatite ivotne okoline. Problemi s kojima se razraunava su razni: buka, otpad, zatita prirodnih stanovita, izduvni gasovi, hemikalije, nezgode u industriji, stepen istoe vode za kupanje i kreiranje evropske mree za informacije i pomo u hitnim sluajevima, koja bi delala u sluaju prirodnih katastrofa kao to su izlivanje ulja ili umski poari. Od nedavno se problemi uticaja zagaenja na zdravlje ispituju kroz Akcioni plan o zdravlju i ivotnoj okolini za period od 2004. do 2010. godine. Ovaj plan uspostavlja vezu izmeu zdravlja, ivotne okoline i politike istraivanja. Evropska uredba obezbeuje isti nivo zatite irom EU, ali je i dovoljno fleksibilna da uzme u obzir okolnosti lokalne situacije. Ova uredba se takoe konstantno aurira. Na primer, odlueno je da se zakon koji se tie himakalija uradi ponovo i da se uvedu nova pravila namesto starih, koja su bila ustanovljena na periodino dopunjavanim osnovama, s jedinstvenim sistemom za registraciju, evaluaciju i autorizaciju hemikalija(REACH).
Formatted: Indent: Left: 0.25", Hanging: 0.25", Numbered + Level: 1 + Numbering Style: 1, 2, 3, + Start at: 1 + Alignment: Left + Aligned at: 0" + Tab after: 0" + Indent at: 0"
25
Ovaj sistem je baziran na centralnoj bazi podataka kojom e upravljati nova Evropska agencija za hemikalije, sa seditem u Helsinkiju. Cilj je izbei kontaminaciju vazduha, vode, zemljita ili zgrada, ouvati bioloku raznovrstnost i poboljati zdravlje i sigurnost graana EU, a u isto vreme ouvati konkurentnost evropske industrije. b. Tehnoloke inovacije Osnivai Evropske unije ispravno su sagledali da e budunost i napredak Evrope zavisiti od njene sposobnosti da ostane svetski lider u oblasti tehnologije. Shvatali su koje se prednosti mogu ostvariti zajednikim evropskim istraivanjima. Ispod slike:: Istraivanja napajaju ekonomski rast Tako su, 1958. godine, zajedno sa EEZ, osnovali i Evropsku zajednicu za atomsku energiju Euratom. Ona je imala za cilj da zemljama lanicama omogui zajedniko korienje nuklearne energije u miroljubive svrhe. Euratom je dobio sopstveni Zajedniki istraivaki centar (JRC) sastavljen od devet istraivakih instituta rasporeenih na etiri lokacije: Ispra (Italija), Karlsruhe (Nemaka), Petten (Holandija) i Geel (Belgija). Ali dok su naune i tehnoloke inovacije dobijale ubrzanje, evropska istraivanja morala su da se diverzifikuju, udruivanjem naunika i istraivakih radnika u to je mogue vie razliitih oblasti. Evropska unija morala je da pronae nove naine finansiranja njihovog rada i nove industrijske primene za njihova otkria. Zajedniko istraivanje na nivou EU zamiljeno je tako da dopuni nacionalne programe istraivanja i koncentrisano je na projekte koji povezuju rad vie laboratorija u raznim zemljama EU. Ono takoe podrava fundamentalna istraivanja u oblastima kao to su kontrolisana termonuklearna fuzija (potencijalno neiscrpan izvor energije za 21. vek) tavie, podstiu se istraivanja i tehnoloki razvoj u kljunim industrijama kao to su elektronika i kompjuteri, koje se suoavaju sa otrom konkurencijom izvan Evrope. Glavno sredstvo za finansiranje istraivanja EU je serija struktuiranih programa. Sedmi program istraivanja i tehnolokog razvoja pokriva period od 2007. do 2013. godine. Najvei deo od 50 milijardi evra, plus budet, otii e na oblasti kao to su zdravstvo, hrana i poljoprivreda, informacione i komunikacione tehnologije, nanotehnologija, energija,
26
prirodna okolina, saobraaj, bezbednost i prostorne i socioekonomske nauke. Dodatni programi e promovisati ideje, ljude i kapaciteta, putem istraivakog rada u oblasti granica znanja, podsticaja istraivaima i razvoja njihovih karijera i meunarodne saradnje. c. Energija Fosilna goriva - nafta, prirodni gas i ugalj - ine 80% energije koja se koristi u EU. Proporcionalno veliki i sve vei deo ovih fosilnih goriva se uvozi izvan Evrope. Trenutno se uvozi 50% gasa i nafte, i ova zavisnost bi do 2030. godine, mogla da poraste na 70%. EU e stoga postati osetljivija na smanjenja u isporukama ili iznenadnim poveanjima cena prouzrokovanih meunarodnim krizama. Dodatni razlog za smanjenje potronje fosilnih goriva je okretanje procesa globalnog zagrevanja.
Razni koraci e se morati preduzeti u budunosti: inteligentnije korienje energije kako bi se ista utedela, razvijanje alternativnih izvora energije (naroito obnovljivih energetskih izvora u Evropi), i poveanje meunarodne saradnje. Potronja energije bi mogla da opadne za jednu petinu od 2020. godine ukoliko bi potroai promenili svoje ponaanje i ukoliko bi se tehnologije koje poboljavaju efikasnost energije koristile u potpunosti. Ispod slike: Zauzdati prirodne energetske izvore planete je jedan od naina borbe protiv klimatskih promena.
27
III Plaanje za Evropu: budet EU
Da bi finansirala svoje politike, Evropska unija ima godinji budet od vie od 120 milijardi evra. Ovaj budet se finansira iz neeg to se zove "sopstveni izvori" EU, i on ne moe prei sumu ekvivalentnu 1,24 % ukupnog bruto nacionalnog dohotka svih zemalja lanica.
Ovi izvori se uglavnom crpe iz:
carinskih obaveze na proizvode uvezene van EU, ukljuujui i poljoprivredne takse; Procenta PDV koji se odnosi na robu i usluge irom EU; priloga zemalja lanica u skladu sa njihovim bogatstvom.
Svaki godinji budet je deo sedmogodinjeg ciklusa budeta, poznatog pod nazivom "finansijska perspektiva". Nacrt za finansijsku perspektivu daje Evropska komisija i potrebna je jednoglasna saglasnost zemlja lanica i pregovori i sporazumi sa Evropskim parlamentom. Prema finansijskoj perspektivi za period 2007-2013. godine, ukupni budet za ovaj period iznosi 864.4 milijardi evra.
28
6. Jedinstveno trite
Jedinstveno trite je jedno od najveih postignua Evropske unije. Ogranienja trgovine i slobodne konkurencije izmeu zemalja lanica su postepeno ukinuta, to je rezultiralo poveanjem ivotnog standarda Jedinstveno trite jo uvek nije postalo jedinstvena ekonomska oblast. Neki sektori ekonomije (javne slube) i dalje potpadaju pod nacionalne zakone Drave EU pojedinano i dalje imaju veliku odgovornost nad taksama i socijalnim blagostanjem. Jedinstveno trite je potpomognuto odreenim brojem politika koje se na njega odnose, a koje je EU ustanovila tokom godina. Njihov zadatak je da osiguraju da korist od liberalizacije trita ima to vie preduzea i potroaa. I Postizanje cilja iz 1993. godine a. Ogranienja zajednikog trita Ugovorom iz 1957. godine kojim je osnovana Evropska ekonomska zajednica, omogueno je da se ukinu carinske barijere unutar Zajednice i da se ustanovi zajednika carinska tarifa koja e se primenjivati na robu iz zemalja ivan EEZ. Ovaj cilj je postignut 1. jula 1968. godine. Ali, carinske obaveze su samo jedan aspekt zatitnih barijera meugraninoj trgovini. 1970-tih, druge trgovinske barijere su oteavale kompletiranje jedinstvenog trita. Tehniki propisi, zdravstveni i sigurnosni standardi, nacionalne uredbe o tome da li je dozvoljeno baviti se odreenim profesijama i kontrola zamene valuta su ograniavale slobodu kretanja ljudi, dobara i kapitala. b. Cilj iz 1993. godine. Juna 1985. godine, Komisija je, na elu sa svojim predsednikom, ak Delorom, objavila Belu Knjigu traei da se, u periodu od sedam godina, ukinu sve fizike, tehnike, kao i barijere vezane za porez, da be se oslobodilo kretanje unutar Zajednice. Cilj je bio da se stimulie industrijska i komercijalna ekspanzija unutar jedne velike ujedinjene ekonomske oblasti u ravni sa amerikim tritem.
29
Instrument koji je omoguio jedinstveno trite bio je Jedinstveni evropski akt, koji je stupio na snagu jula 1987. godine. Njegove odredbe su ukljuivale i: proirenje moi Zajednice u nekim oblastima politika (socijalna politika, istraivanja, prirodna okolina). postepeno osnivanje jedinstvenog trita zakljuno sa 1992. godinom, putem sveobuhvatnog zakonodavnog programa koji ukljuuje usvajanje stotina uputstava i odredbi; uestati korienje veinskog glasanja u Savetu ministara II Kako danas izgleda jedinstveno trite a. Fizike barijere Sve pogranine kontrole na robu su ukinute unutar EU, zajedno sa carinskom kontrolom ljudi. Nasumini kontrolni punktovi policije (deo borbe protiv kriminala i droge) i dalje se obavljaju prema potrebi. engenski sporazum, koji je 1985. godine potpisala prva grupa zemalja EU i koji je kasnije proiren na ostale (mada Irska i Velika Britanija ne uestvuju) upravlja saradnjom policije i zajnikim azilom, kao i imigracionom politikom, kako bi se omoguilo kompletno ukidanje provera ljudi na unutranjim granicama EU(vidi lekciju 10: "Sloboda, bezbednost i pravda"). Zemlje koje su se pridruile od 2004. godine postepeno se usaglaavaju sa pravilima zone engena. b. Tehnike barijere Za veinu proizvoda, zemlje EU su usvojile princip zajednikog priznavanja nacionalnih pravila. Bilo koji proizvod kooji je proizveden legalno i prodat u jednoj od zemalja lanica mora imati mogunost da se plasira i na tritima ostalih. Zahvaljujui uzajamnom priznavanju ili koordinaciji nacionalnih pravila koja se tiu pristupu odreenim profesijama ili praksi odreenih profesija(pravo, medicina, turizam, bankarstvo, osiguranje itd.) omoguena je liberalizacija sektora usluga. Ipak, sloboda kretanja ljudi nije ni blizu potpuna. I dalje ima prepreka koje spreavaju ljude da se presele u neku drugu zemlju EU i da se tamo bave odreenim poslovima. Preduzeta je akcija da se pobolja mobilnost radnika, i naroito da se diplome i radne kvalifikacije dobijene u jednoj od zemalja Eu priznaju i u svim ostalim.
30
Otvaranje nacionalnih trita usluga spustilo je cene nacionalnih telefonskih poziva na deli onoga to su bile pre 10 godina. Potpomognut novom tehnologijom, internet se sve vie koristi za telefonske pozive. Pritisak konkurencije je doveo do znaajnog pada cena ekonomskih avio karata u Evropi. c. Poreske prepreke Poreske prepreke su smanjenje putem deliminog usklaivanja nacionalnih tarifa PDV. Oporezivanje investicionog prihoda je bio predmet dogovora izmeu zemalja lanica i nekih drugih drava (ukljuujui vajcarsku), i to je stupilo na snagu jula 2005. godine d. Javni ugovori Javni ugovori su sada otvoreni za ponude za bilo koga u EU, bez obzira na to da li ih predlau nacionalne, regionalne ili lokalne vlasti, to je rezultat uputstava koje pokrivaju usluge, snabdevanje i rad u mnogim sektorima, ukljuujui i vodu, energiju i telekomunikacije. III Radovi u toku a. Finansijske usluge Akcioni plan EU po kojem treba osnovati integrisano trite za finansijske usluge do 2005. godine uspeno je obavljen. Ovo smanjuje preduzeima i potroaima trokove pozajmljivanja, i a tediama e ponuditi vei opseg investicionih proizvoda - planovi tednje i penzioni planovi - koje e oni moi da dobiju od onog evropskog provajdera kojeg izaberu. Provizije banaka za prekogranina plaanja su smanjena. b. Administrativne i tehnike prepreke slobodnom kretanju Zemlje EU jo uvek oklevaju da prihvate uzajamne standarde i norme ili da , povremeno priznaju ekvivalent profesionalnih kvalificija. Delimina priroda nacionalnih poreskih sistema takoe spreava integraciju i efikasnost trita. c. Piraterija i falsifikovanja Potrebna je zatita kako bi se spreila piraterija i falsifikovanje proizvoda EU. Evropska komisija procenjuje da ove kriminalne radnje svake godine kotaju EU hiljade poslova. Zbog toga, Komisila i nacionalne vlade rade na proirenju zatite prava i patenata.
IV Politike koje potpomau jedinstveno trite

31
a. Saobraaj Aktivnosti EU su uglavnom skoncentrisane na obezbeivanje usluga u drumskom saobraaju, naroito slobodan pristup meunarodnom saobraajnom tritu i prijem transportnih firmi koje nisu tu smetene u nacionalno saobraajno trite zemalja lanica. Donete su neke odluke kako bi se harmonizovali uslovi konkurencije u sektoru drumskog saobraaja, naroite kvalifikacije radnika i pristup tritu, sloboda da se pokrene biznis i obezbede usluge, dozvoljeno vreme vonje i sigurnost puteva. Zajednika politika vazdunog saobraaja mora da odgovori na svetsku konkurenciju. Nebo nad Evropom se liberalizuje u fazama, a rezultat je da postoji vei obim za deljenje kapaciteta izmeu glavnih avio kompanije, reciprocitet pristupa tritu i sloboda uspostavljanja cena karata. Ovo ide ruku pod ruku sa bezbedonosnim klauzulama kako bi se uzeli u obzir odgovornost avio kompanija za javne usluge i zahtevi zona. Ispod slike: Poveana konkurencija je dovela do pada cena avio karata i uinila putovanje lakim. Pomorstvo - bez obzira na to da li ga izvode evropske kompanije ili plovila na kojima je zastava neke od zemalja van EU - potpada pod pravila konkurencije EU. Svrha ovih pravila je borba protiv praksi nepotenih cena (zastave prema potrebi) i da bi se isto tako bavilo ozbiljnim potekoama sa kojima se suoava industrija brodogradnje u Evropi. b. Konkurencija Robusna politika konkurencije EU datira od Rimskog sporazuma. On je osnovna konsekvenca pravila o slobodnoj trgovini unutar Jedinstvenog evropskog trita. Ovu politiku sprovodi Evropska komisija, koja, zajedno sa Sudom pravde, snosi odgovornost da osigura da se ova politika potuje. Razlog za ovu politiku je da se sprei bilo koji sporazum izmeu kompanija, bilo kakva pomo javnih vlasti ili da bilo kakav nepoten monopol izoblii slobodnu konkurenciju unutar jedinstvenog trita. Kompanije ili druga tela u pitanju moraju obavestiti Evropsku komisiju o svakom sporazumu koji potpada pod Ugovor. Komisija moe direktno
32
odrediti kaznu bilo kojoj kompaniji koja prekri pravila konkurencije ili ne obavesti Komisiju kao to je potrebno. U sluaju nelegalne javne pomoi, ili neprijavljivanja takve pomoi, Komisija moe zahtevati od primaoca pomoi da izvri povraaj. O bilo kakvom spajanju ili preuzimanju kompanija koje moe dovesti do toga da ta i takva kompanija zauzme dominantni poloaj u odreenom sektoru Komisija se mora izvestiti. c. Potroaka politika Potroaka politika EU dozvoljava svojim graanima da nesmetano kupuju u bilo kojoj od zemalja lanica. Svim potroaima je obezbeen isti visok nivo zatite. Proizvodi koje kupujete i hrana koju jedete se probaju i proveraju, kako bi se uvdrili da je najbezbednija to moe biti. EU deluje tako da se obezbedi sigurnost da vas beskrupulozni trgovci ne varaju i da niste rtva lane ili pogrene reklame. Vaa prava su zatiena i vi imate pravo na odtetu gdegod u EU da ste i bez obzira na to da li kupujete svoju robu u prodavnici, naruujete je putem pote i preko telefona ili preko interneta.
33
7.
Ekonomska i monetarna unija i evro

Evro je jedinstvena valuta Evropske unije. Od 1999. godine dvanaest od 15 drava, koliko ih je tada bilo usvojile su evro za ne-gotovinske transakcije, a 2002. godine, kada su izdate novanice i kovanice evra i za sveukupna plaanja. Tri zemlje (Danska, vedska i Velika Britanija) nisu uestvovale u ovoj monetarnoj uniji Nove zemlje lanice se spremaju da uvedu evro im ispune neophodne uslove Paralelno sa ciljem monetarne stabilnosti, koji je odgovornost Evropske Centralne banke, zemlje lanice posveene veem rastu i ekonomskom pribliavanju.
I Istorija monetarne saradnje a. Evropski monetarni sistem(EMS) 1971. godine, Sjedinjene Drave su odluile da napuste utvrenu vezu izmeu dolara i zvanine cene zlata, to je obezbedilo glabalnu monetarnu stabilnost nakon Drugog Svetskog Rata. Ovo je bio kraj sistema fiksnih kurseva zamena valuta. Imajui u vidu osnivanje sopstvene monetarne unije, zemlje EU su odluile da spree flukutaciju kursa veu od 2.25% izmeu evropskih valuta, putem udruenih intervencija na tritu valuta. Ovo je dovelo do evropskog monetarnog sistema (EMS) koji je postao operacionalan marta 1979. gdoine. Odlikovale su ga tri glavne osobine: referentna valuta zvana eku: ovo je bila "korpa" sainjena od valuta svih zemalja lanica; mehanizam zamene valuta: kurs zamene svake valute je bio povezan sa ekuom; bila je dozvoljena fluktuacija kursa bilateralnih valuta u rasponu do 2.25%; mehanizam kreditiranja: svaka zemlja je transferisala 20% svoje valute i rezervi zlata u zajedniki fond.
b. Od EMS do EMU
34
EMS je imao aroliku istoriju. Nakon ujedinjenja Nemake i ponovnih pritisaka na valutu unutar Evrope, italijanska lira i funta sterling su 1992. godine napustile EMS. Avgusta 1993. godine, zemlje EMS su odluile da privremeno proire raspon na 15 %. U meuvremenu, da bi spreile iroku fluktuaciju evropskih valuta i da bi spreile konkurentne devalvacije, vlade EU odluile da uloe napor do pune monetarne unije i da uvdeu jedinstvenu valutu. Na Evropskom savetu u Madridu, juna 1989. godine, lideri EU usvojili su plan iz tri faze za ekonomsku i monetarnu uniju. Ovaj plan je postao deo Ugovora iz Mastrihta o Evropskoj uniji koji je Evropski savet usvojio decembra 1991. godine II Ekonomska i monetarna unija (EMU) a. Tri faze Prva faza, koja je zapooela 1. jula 1990. godine ukljuivala je : kompletnu slobodu kretanja kapitala unutar EU (ukidanje kontole zamene valuta) poveanje ukupnih izvora posveenih uklanjanju nejednakosti meu Evropskim regionima (strukturalni fondovi); ekonomsko pribliavanje, putem multilateralnog nadgledanja ekonomskih politika zemalja lanica Ispod slike: Ljubljanski trgovci su zamenili tolar za evro 1. januara 2007. godine Druga faza je otpoela 1. januara 1994. godine. Njen zadatak je bio: da se osnuje Evropski monetarni insitut (EMI) u Frankfurtu. EMI je bio sastavljen od guvernera centalnih banaka zemalja EU; nezavisnost nacionalnih centralnih banaka; pravila koja bi ograniila deficit nacionalnih budeta.
Trea faza je bila roenje evra. 1. januara 1999. godine 11 zemalja je usvojilo evro, koji je tako postao zvajednika valuta Austrije, Belgije, Finske, Francuske, Nemake, Irske, Italije, Luksemburga, Holandije, Portugalije i panije. (Grka im se pridruila 1. januara 2001. godine )Od tad, pa na dalje, Evropska centralna banka je preuzela od EMI i postala odgovorna za monetarnu politiku, koja je definisana i sprovedena u evrima.
35
Evro novanice i kovanice izdate su 1. januara 2002. god. u ovih 12 zemalja evro zone. Nacionalne valute su povuene dva meseca kasnije. Od tada je evro jedini legalni tender za sve i gotovinske i bankovne transakcije u zemljama evro zone, to ini vie od dve treine stanovnita EU. b. Kriterijumi pribliavanja Svaka zemlja EU mora da ispuni pet kriterijuma ujednaenja kako bi ula u treu fazu, i ona su: stabilnost cena: stopa inflacije ne sme premaiti prosenu stopu inflacije tri zemlje lanice sa najniiom inflacijom za vie od 1.5 % interesna stopa: dugorona interesna stopa ne sme varirati za vie od 2 % u odnosu na prosenu interesnu stopu tri zemlje lanice sa najniim interesnim sotpama; deficiti: deficit nacionalnog budeta mora biti ispod 3 % BND; javni dug: ne sme premaiti 60 % BDN; stabilnost deviznog kursa: stopa deviznozog kursa mora ostati u okviru dozvoljenih margina fluktuacije za prethodne dve godine.
c. Pakt o stabilnosti i rastu Evropski savet je juna 1997. godine u Amsterdamu usvojio je pakt o stabilnosti i rastu. Ovo je bila trajna obaveza zemljama da odravaju stabilnost budet, i stvorila mogunost da se uvedu kazneni poeni bilo kojoj zemlji evro zone ije budetski deficit premai 3%-Posledica toga je bila da je procenjeno da je Pakt suvie strog i on je reformisan marta 2005. godine. d. Evrogrupa Evrogrupa je neformalano tele gde se sastaju finansijski ministri zemalja evro zone. Cilj ovih sastanaka je da se obezbedi bolja koordinacija ekonomskih politika, da se prate budetske i finanskijske politike zemalja evro zone i da se evro predstavlja na meunarodnim monetarnim forumima. e. Nove zemlje lanice i EMU Sve nove zemlje lanice su dune da usvoje evro, nakon to ispune sve kriterijume. Slovenija je bila prva od zemalja proirenja iz 2004. godine koja je to uinila i koja se pridruila evro zoni 1. januara 2007. godine. Ispod slike: Evro:zajednika valuta za vie od 310 miliona ljudi u EU.
36
8. Ka drutvu zasnovanom na znanju

Prioritet su rast i radna mesta Unija namerava da odgovori na globalizaciju tako to e Evropsku ekonomiju uiniti konkurentnijom (liberalizacija telekomunikacija, usluga i energije). Unija podrava reformistike programe zemalja lanica tako to olakava razmenu "najbolje prakse". Ona tei da spoji potrebu za rastom i kokurentnou sa ciljevima socijalne kohezijei odrivog razvoja koji su u srcu evropskog modela. Strukturalni fondovi EU e potroiti vie na trening, inovaciju i istraivanja iz budeta za period 2007-13. godine.
Poetkom poslednje decenije 20. veka dve velike promene poele su da transformiu ekonomije i nain ivota ljudi irom celog sveta pa tako i u Evropi. Jedna je globalizacija: kako su ekonomije u svim delovima sveta postajale sve vie zavisne jedna od druge, raala se globalna ekonomija. Druga je tehnoloka revolucija pojava Interneta i novih informacionih i komunikacionih tehnologija. Ispod slike: Evrovljani moraju biti opremljeni za dananje trite poslova. Ispod slike: Sutranji penzionerima je potrebno socijalno osiguranje koje se mora pripremiti danas. I Lisabonski proces a. Ciljevi Ve do 2000. godine liderima EU je bilo ve potpuno jasno da je privredi EU potrebna temeljna modernizacija kako bi mogla da se takmii sa Sjedinjenim Dravama i drugim znaajnim igraima u svetu. Na sastanku koji je marta te godine odrao u Lisabonu, Evropski savet je postavio novi i veoma ambiciozan cilj EU: da u roku od jedne decenije postane najkonkurentnija i najdinaminija privreda u svetu zasnovana na znanju i sposobna za odriv rast sa veim brojem boljih radnih mesta i jaom drutvenom kohezijom. b. Strategija
37
Evropski savet se takoe dogovorio o detaljnoj strategiji ostvarivanja ovog cilja. Lisabonska strategija obuhvata itave oblasti kao to su nauna istraivanja, obrazovanje, obuka, pristup internetu i onlajn poslovanje. Ona takoe predvia reformu evropskih sistema socijalne zatite. Ti sistemi su znaajno preimustvo Evrope: oni naim drutvima omoguavaju da prihvate promenu bez prevelikih muka. Ali se ona moraju modernizovti tako da postanu odriva kako bi budue generacije mogle uivati njihove beneficije. Evropski savet se sastaje svakog prolea da bi razmotrio napredak u ostvarivanju Lisabonske strategije. II Pogled izbliza na rast i radna mesta U prolee 2006. godine, Evropski savet nije pokuavao da sakrije injenicu da su rezultati Lisabonskog procesa, est godina nakon pokretanja pomeani. Posledica toga je da odluio da se okrenu problemu kontinuirano visoke nezaooslenosti u mnogim zemljama EU i da preusmeri prioritete EU na rasta i radna mesta. Ako eli da svoju ekomomiju uini produktivnijom da povea socijalnu kohezije, Evropa mora nastaviti da koncentrie svoje napore prevashodno na poveanje ekonomskih performansi, inovaciju i uveanje vetina svojih ljudi. Stoga su, na inicijativu predsednika Evropske komisije, Hose Manuela Barose, zemlje lanice EU odluile: da vie uloe u istraivanja i inovacije; da Evropskoj komisiji daju veu ulugu u smislu koordinatora kako bi dala podrku zemljama lanicama, naroito kroz deseminaciju "najbolje prakse" u Evropi; da ubrzaju reforme na finanskijskim tritima i sistemima socijalne zatite i da ubrzaju liberalizaciju telekomunikacija i energetskih sektora.
9. Evropa graana
Zahvaljujui Evropskoj uniji, graani zemalja lanica mogu da putuju, ive i rade bilo gde u Evropi. EU svakodnevno podstie i finansira programe koje e zbliiti graane, naroito u sferi obrazovanja i kulture.
38
Oseanje pripadnosti Evropskoj uniji e se razviti postepeno, kroz opipljiva postignua i uspehe Neki simboli koji predstavljaju zajedniki evropski identitet ve postoje. Najistaknutija je jedinstvena valuta, ali postoje takoe i zastava i himna EU. I Putovanje, ivot i rad u Evropi Prvo pravo evropskog graanina je pravo da putuje, ivi i radi bilo gde u Uniji. Ugovorom iz Mastrihta ovo pravo je zatieno u poglavlju o dravljanstvu. EU je donela uputstvo kojim se uspostavlja sistem uzajmnog priznavanja kvalifikacija u obrazovanju.. Ovo uputstvo se odnosi na sve univerzitetske programe koji traju tri godine ili due i bazira se na principu uzajamnog poverenja u kvalitet nacionalnog obrazovanja i sistema obuke. Svako lice koje je dravljanin bilo koje zemlje EU moe se baviti pruanjem usluga u oblasti zdravstva, obrazovanja ili drugih javnih usluga bilo gde na teritoriji Unije sa izuzetkom aktivnosti koje predstavljaju prerogative dravnih organa (policija, oruane snage, spoljni poslovi, itd.). Prema tome, ta je prirodnije nego angaovati Britanca da predaje engleski u Rimu, ili podstai mladog oveka koji je diplomirao u Belgiji da polae dravni ispit u Francuskoj? Od 2004. godine, Evropski graani koji putuju unutar EU mogu od svojih nacionalnih vlasti dobiti i kartu evropskog zdravstvenog osiguranja, koja im pomae da pokriju medicinske usluge ukoliko se razbole dok su u nekoj drugoj zemlji. II Kako graani mogu ostvarivati svoja prava Evropljani nisu samo potroai ili uesnici u ekonomskim i drutvenim poslovima. Oni su takoe graani Evropske unije i kao takvi imaju posebna politika prava. Prema Ugovoru iz Mastrihta, svaki graanin Unije, bez obzira na nacionalnost, ima pravo da glasa i da se kandiduje na lokalnim izborima u svojoj zemlji stanovanja i na izborima za Evropski parlament. Ovo EU pribliava njenim ljudima. Graanstvo Unije utvreno je lanom 17 Ugovora iz Amsterdama: Svako lice koje ima dravljanstvo neke od drava lanica jeste graanin Unije. Graanstvo Unije dopunjava, a ne zamenjuje nacionalno dravljanstvo.
39
III Osnovna prava Ugovor iz Amsterdama, koji je stupio na snagu 1993. godine otiao je jo dalje u jaanju osnovnih prava. On uvodi postupak suspenzije prava lanstva u EU, svakoj zemlji koja prekri osnovna prava graana EU. On takoe iri princip nediskriminacije kako bi pored nacije obuhvatio i pol, rasu, veru, starosno doba i seksualnu orijentaciju. Konano, Ugovor iz Amsterdama poboljava politiku transparentnosti EU koja graanima omoguava vei pristup zvaninim dokumentima evropskih institucija. Posveenost Evropske unije graanskim pravima potvrena je u Nici decembra 2000. godine kada je sveano proglaena Povelja EU o osnovnim pravima. Povelju je izradila konvencija sainjena od lanova nacionalnih i evropskog parlamenta, predstavnika nacionalnih vlada i jednog lana Komisije. Povelja u okviru est poglavlja Dostojanstvo, Slobode, Jednakost, Solidarnost, Graanska prava i Pravda sa 54 lana izlae osnovne vrednosti Evropske unije kao i graanska, politika, ekonomska i socijalna prava graana EU. Prvi lanovi odnose se na ljudsko dostojanstvo, pravo na ivot, integritet linosti, slobodu izraavanja i savesti. Poglavlje o solidarnosti, na novi nain, spaja socijalna i ekonomska prava kao to su pravo na trajk; pravo radnika da bude informisan i konsultovan; pravo na usklaivanje porodinog i profesionalnog ivota; pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje i socijalnu pomo u celoj Evropskoj uniji. Povelja takoe promovie jednakost izmeu mukaraca i ena i uvodi prava kao to su zatita podataka, zabrana eugenike i reproduktivnog kloniranja ljudskih bia, pravo na zatitu ivotne sredine, pravo dece i starijih ljudi i pravo na dobru upravu. IV Evropa znai obrazovanje i kultura Oseaj pripadnosti i deljenja iste sudbine ne moe se vetaki proizvesti. Ona se jedino moe izdii iz svesti o zajednikoj kulturi, i ovo je ono zbog ega Evropa sada treba da usmeri panju ne samo na ekonomiju ve i obrazovanje, dravljanstvo i kulturu.
40
Obrazovni i programi obuke EU su jedan element ovoga. Oni promoviu programe razmene tako da studenti mogu da idu u inostranstvo, da uestvuju u zajednikim kolskim aktivnostima preko ganice i naue nove jezike itd. I dalje se odluuje na nacionalnom ili lokalnom nivou kako su kole i obrazovanje organizovani, i kako tano izgleda nastavni program. Napolju kulture, programi EU "Kultura" o "Mediji" neguju saradnju izmeu izraivaa programa, promotera, emitera i umetnika iz razliitih zemalja. . Ovo pomae da se proizvede vie evropskih TV programa i filmova, ispravljajui tako ravnoteu izmeu evropskih i amerikih programa i filmova.. V Ombudsman i pravo na peticiju Da bi se pomoglo pribliavanje Evrope njenim graanima, Ugovorom o Evropskoj uniji predvieno je postojanje ombudsmana. Evropski parlament bira ombudsmana na isti period kao i lanove parlamenta. Njegov zadatak je da ispituje albe protiv institucija i tela EU. albu moe podneti svaki graanin EU i svako lice ili organizacija koje/koja ivi ili ima sedite u zemlji lanici EU. Ombudsman pokuava da obezbedi reavanje problema izmeu podnosioca tube i institucije ili organa o kome se radi na prijateljski nain. Jo jednu znaajnu vezu izmeu graana i institucija EU predstavlja davno uspostavljena praksa Parlamenta da prihvata peticije svih lica koja su nastanjena u bilo kojoj zemlji lanici EU. Programi EU za uenje tokom itavog ivota:procenjene cifre za programe za period 2007-13 Oblast u pitanju kolsko obrazovanje Ime programa EU Komenius Ciljevi 5% kolske dece u Evropskoj uniji e uestvovati u zajednikim obrazovnim aktivnsotima. Tri miliona studentata e moi da studira na univerzitetima u inostranstvu. Svake godine e 80 000 ljudi moi da pohaa kurseve obuke u kompanijama i centrima za obuku u nekoj drugoj evropskoj zemlji. 7000 ljudi e svake godine moi da
41
Vie obrazovanje
Erasmus
Programi obuke Obrazovanje odraslih
Leonardo de Vini Gruntvig
Evropske studije
integracione
an Mone
pohaa obrazovne aktivnosti u inostranstvu. Podrka akademskim istraivanjima i nastavi u evropskim integracijama
VI Ukljuivanje graana Ideja o graanima Evrope potpuno je nova. Neki simboli koji predstavljaju zajedniki evropski identitet ve postoji, kao to su evropski paso (u upotrebi od 1985. godine), evropska himna (Betovenova "Oda radosti") i evropska zastava (krug od 12 zlatnih zvezdica na plavoj pozadini.). Od 1996. godine izdaju se vozake dozvole EU u svim zemljama EU. EU je usvojila moto "Ujedinjeni u raznolikosti", i 9. maj je proglaen "evropskim danom".
Od 1979. godine poslanici u Evropskom parlamentu biraju se na neposrednim optim izborima. To postupku ujedinjenja Evrope daje veu demokratsku legitimnost, jer ga neposredno povezuje sa voljom naroda. Evropa bi mogla da postane jo demokratinija tako to e parmalentu dati veu ulogu stvaranjem istinski evropskih politikih stranaka, a graanima vei uticaj u kreiranju politika EU kroz nevladine organizacije i dobrovoljna udruenja. Uvoenje evra - novanica i kovanog novca - 1. januara 2002. godine imalo je veliki psiholoki efekat. Vie od dve treine graana EU sada svoje raune u banci i svoj liini budet vodi u evrima. Cene proizvoda i ulsuga u najveem delu EU izraene su u evrima i mogu se neposredno porediti. Zahvaljujui engenskom sporazumu (kojem sve zemlje EU treba da pristupe), na najveem broju granica drava EU ukinuta je kontrola, pa ve to graanima daje oseaj pripadnosti jedinstvenoj, ujedinjenoj geografskoj oblasti. "Mi ne udruujemo drave, mi ujedinjujemo narode, rekao je an Mone, jo 1952. godine. Podizanje svesti javnosti o EU i ukljuivanje graana u njene aktivnosti jo uvek je najvei izazov sa kojim se institucije EU danas suoavaju.
42
10. Sloboda, bezbednost i pravda

Otvaranje unutranjih granica izmeu zemalja lanica EU je od vrlo opipljive koristi za obine ljude, jer im omoguava da slobodno putuju, bez podrvgavanja graninim kontrolama. Meutim, ova sloboda unutranjeg kretanja mora ii ruku pod ruku sa poveanim kontrolama na spoljnim granicama EU kako bi se efikasno izborili sa preprodajom ljudi i droga, organizovanim kriminalom, ilegalnim imigracijama i terorizmom. Zemlje EU sarauju na poljima policije i pravde kako bi Evropu uinili bezbednijom. Evropski graani imaju pravo da ive u slobodi, bez straha od progona ili nasilja, bilo gde u Evropskoj uniji. Pa ipak, meunarodni kriminal i terorizam spadaju u probleme koji danas najvie zabrinjavaju Evropljane. Integracije na poljima pravde i unutranjih poslova nisu bile predviene Ugovorom kojim je uspostavljana Evropska zajednica.. Ali vremenom je postalo jasno da sloboda kretanja mora da podrazumeva istu zatitu i istu pravdu za sve u svim delovima EU. Tako da su oblasti slobode, sigurnosti i pravde kreirani postepeno tokom godina kroz amandmane originalnom Ugovoru, kroz Jedinstveni evropski akt, Ugovorom o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta) i Amsterdamskim ugovorom. I Sloboda kretanja Lina sloboda kretanja unutar EU otvara probleme bezbednosti u vladama zemalja lanicama, jer vie ne postoji unutranja kontrola na unutranjim granicama EU. Zbog toga je bilo neophodno da se na spoljnim granicama EU uvedu posebne mere bezbednosti. A poto se sloboda kretanja u Uniji primenjuje i na kriminalce, nacionalne policijske snage i pravosudni organi EU moraju zajedniki da rade u borbi protiv meunarodnog kriminala. Jedan od najznaajnijih koraka da bi se olakao ivot putnicima u Evropskoj uniji preduzet je 1985. godine, kada su vlade Belgije, Francuske, Nemake, Luksemburga i Holandije u gradiu engen na granici Luksemburga potpisale meusobni sporazum. One su se saglasile da ukinu kontrolu putnika bez obzira na njihovu nacionalnost na svojim zajednikim granicama, usklade mere kontrole na granicama sa zemljama koje ne pripadaju EU i uvedu zajedniku politiku viza.. One su
43
tako stvorile teritoriju bez unutranjih granica poznatu kao engensko podruje. wengenski paket i svi zakoni koji su proistekli iz ovih sporazuma postali su od tada sastavni deo Ugovora EU, a engensko podruje se postepeno iri. Do 2006. godine, engenska pravila su poela da se u potpunosti primenjuju na Islandu i u Norvekoj, kao i u 13 zemalja EU (Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, panija i vedska). Kada se 2004. godine pridruilo jo 10 novih zemalja, dato im je sedam godina da ispune kriterijume za lanstvo u zoni engena. II Politika azila i imigracije Evropa je ponosna na svoju dugu tradiciju srdanog prijema stranaca i humanu spremnost da ponudi azil izbeglicama koje bee od opasnosti i progona. Vlade EU su danas suoene sa neodlonim reavanjem problema rastueg broja imigranata, i legalnih i nelegalnih, u podruju bez unutranjih granica. Ispod slike: Trgovci ljudima eksploatie ranjive - potrebna je meunarodna saradnja policije. Vlade zemalja EU dogovorile su se da usklade svoja pravila kako bi se zahtevi za dobijanje azila obraivali u skladu s nizom osnovnih principa koji su na jedinstven nain priznati na celoj teritoriji Evropske unije. One su u 1999. godine, kao svoj cilj predvidele usvajanje zajednikog postupka prema azilantima i istog postupka prema licima koja su dobila azil u celoj Uniji. Usvojene su neke tehnike mere, kao to su minimalni standardi za prijem onih koji trae azil i za dodeljivanje statusa izbeglice. Osnovan je Evropski fond za izbeglice, sa budetom od 114 miliona evra godinje. Uprkos saradnji irokih mera izmeu nacionalnih vlada, istinska politika azila i imigraciona politika jo uvek treba da dobije svoje mesto. III Borba protiv meunarodnog kriminala Da bi politika azila i imigracije mogla da se sprovodi, EU mora da ima efikasan sistem upravljanja migracijama, ukljuujui i odgovarajuu kontrolu na svojim spoljnim granicama i efikasne naine za spreavanje nelegalnog useljavanja. Potrebni su usklaeni napori za borbu protiv
44
kriminalnih bandi koje vode mree za krijumarenje ljudi i eksploatiu ranjiva ljudska bia, naroito ene i decu. Organizovani kriminal postaje sve usavreniji i redovno za svoje aktivnosti koristi evropske ili meunarodne mree. Terorizam je jasno pokazao da moe da zada surov udarac svuda u svetu. Zato je uspostavljen engenski informacioni sistem (SIS). To je sloeni sistem podataka koji organima unutranjih poslova i pravosudnim organima omoguava da razmenjuju informacije o licima ili predmetima za kojima se traga na primer, ukradenim vozilima ili umetnikim delima, licima za koje je izdat nalog za hapenje ili ekstradiciju. Jedan od najboljih naina za hvatanje kriminalaca je praenje kretanja njihovog nezakonito steenog dobitka. Za tu svrhu, i da bi presekla finansiranje kriminalnih organizacija, EU koristi zakone o spreavanju pranja novca. Sigurno najvei korak koji je u skorije vreme uinjen u oblasti saradnje organa unutranjih poslova bilo je stvaranje Evropske policijske slube (Europol). Europolu je sedite u Hagu i ine ga slubenici policije i carina. Europol se bavi itavim nizom oblika meunarodnog kriminala: prodajom droga, trgovinom kradenim vozilima, krijumarenjem ljudi, seksualnom eksploatacijom ena i dece, pornografijom, falsifikovanjem, prodajom radioaktivnog i nuklearnog materijala, terorizmom, pranjem novca i izradom lanih novanica evra. IV Ka evropskom pravnom podruju U ovom trenutku u zemljama lanicama EU funkcioniu mnogi razliiti pravosudni sistemi, svaki u okviru nacionalnih granica. Ako Unija eli da njeni stanovnici dele isti sistem pravde, njeni pravni sistemi moraju ljudima olakavati, a ne oteavati ivot. Najznaniji primer praktine saradnje u ovoj oblasti jeste rad koji obavlja Eurojust centralno koordinaciono telo, osnovano u Hagu 2003. godini Njegova svrha je da nacionalnim istranim organima i organima gonjenja omogui da zajedniki rade u kriminalnim istragama u koje je ukljueno vie zemalja EU. Evropski nalog za hapenje koji je u upotrebi od januara 2004. godine, treba da zameni duge procedure isporuivanja.
45
Meunorodni kriminal i terorizam ne potuju nacionalne granice. Ovo znai da je potrebna zajednika politika krivinog prava EU, jer saradnja meu sudovima u razliitim zemljama moe biti naruena razliitim definicijama odreenih krivinih radnji. Cilj je da se EU da zajedniki okvir za borbu protiv terorizma, kako bi se njenim graanima garantovao visok nivo zatite i zanajno poveala saradnja u ovoj oblasti. U oblasti graanskog prava, EU je usvojila zakone kako bi mogla da sprovodi odluke suda u meugraninim sluajevima koji ukljuuju razvod braka, razdvojenost, starateljstvo nad decom i zahteve za izdravanjem kako bi odluke u jednoj zemlji mogle da se primenjuju u nejkoj drugoj. EU je usvojila zajednike procedure kako bi pojednostavila i ubrzala nagodbe meugraninih sluajeva u malim i graanskim parnicama kao to je povraaj duga ili bankrotstvo.
11. Evropska unija na svetskoj pozornici

Evropska unija ima vei uticaj na svetskoj pozornici kada govori jedinstvenim glasom po pitanju meunarodnih poslova. Trgovinski pregovori su dobar primer ovoga. Na polju odbrane, svaka zemlja ostaje suverena, bilo da je lan NATO ili neutralna. Meutim, zemlje lanice EU razvijaju vojnu saradnju za potrebe mirotvornih misija. Iz razloga istorijske i geografske blizine, juni Mediteran i Afrika su podruja na koja EU veoma obraa panju (politike pomoi za razvoj, trgovinski prerogativi, pomo u hrani i ljudska prava). Evropska unija je u ekonomskom, trgovinskom i monetarnom smislu postala velika svetska sila. Ima onih koji EU opisuju kao ekonomskog diva ali politikog patuljka. To je preterivanje Ona ima znaajan uticaj u organizacijama kao to su Svetska trgovinska organizacija (STO) i specijalizovane organizacije Ujedinjenih nacija (UN) i na svetskim samitima posveenim ivotnoj sredini i razvoju. Pa ipak, tano je da zemlje lanice i u diplomatskom i u politikom smislu treba da uine jo mnogo toga da bi mogle jedinstveno da nastupaju u vezi s pitanjima kao to su mir i stabilnost, terorizam i Srednji istok, odnosi sa Sjedinjenim Dravama i uloga Saveta bezbednosti UN. Zemlje EU zadravaju pun nacionalni suverenitet nad svojim oruanim
46
snagama. Njihovi odbrambeni sistemi su vrsto u rukama nacionalnih vlada, a jedine veze izmeu njih stvaraju savezi kao to je NATO.
I Zaetak zajednike odbrambene politike Zajednika spoljna i bezbednosna politika (CFSP) i Evropska bezbedonosna i odbrambena politika (ESDP), predviene ugovorima iz Mastrihta (1992. god) Amsterdama (1997. god.) i Nice (2001. god.), definiu osnovne zadatke EU u oblasti odbrane. EU je na toj osnovi stvorila svoj drugi stub politiku oblast u kojoj se o akcijama odluuje meunarodnim dogovorom i u kome Komisija i Parlament imaju manju ulogu. Odluke se donose konsenzusom, a svaka zemlja pojedinano moe da se uzdri od glasanja. a. Evropska politika i strateka scena 2006. godine Prolo je vie od pola veka od zavretka hladnog rata - Rusija sad ima novo opredeljenje i bive komunistike zemlje su se pridruile NATO i EU skoro istovremeneno. Evropski kontinent se ujedinjuje mirnim putem, a evropske zemlje zajedniki se bore protiv meunarodnog kriminala kao to je, na primer, krijumarenje ljudi i pranje novca. Uveana EU je uspostavila organizovan partnerski odnos sa svojim susedima od kojih neki nemaju izgleda da se pridrue Evropskoj uniji bar u srednjoronoj perspektivi. Sjedinjene Drave prihvataju da, za vojne akcije u koje Amerika ne eli da bude ukljuena, Evropa moe da koristi odreene logistike kapacitete NATO-a, kao to su obavetajni podaci, komunikacije, komandne i saobraajne mogunosti. Napadi na Vaington i Njujork 11. septembra 2001. godine i i bombardovanje Madrida 2004. godine i Londona 2005. godine. i teroristiko nasilje koje je od tada pogodilo mnoge delove sveta temeljno su promenili strateku situaciju. Evropske zemlje ostvaruju tenju saradnju u razmeni informacija koje e pomoi da se izbegnu takvi napadi. Poto je borba protiv terorizma globalni prioritet, Evropa danas izlazi iz okvira svojih tradicionalnih saveza i sarauje ne samo sa Sjedinjenim Dravama, ve i sa mnogim drugim zemljama u svetu u podrci demokratiji i ljudskim pravima. Ispod slike:
47
Pomo u tekim vremenima-vojnici EU vraaju mir u Kongu b. Opipljiva postignua u bezbednosti i odbrani Prema Amsterdamskom ugovoru, Havijer Solana je naimenovan za prvog Visokog predstavnika EU za zajedniku politiku spoljnih poslova i bezbednosti.(CFSP) 1999. godine. Zemlje EU su utvrdile konkretan cilj kao deo zadatka da se ustanovi Evropska bezbedonosna i odbrambena politika. Taj cilj je da EU bude sposobna da brzo pokrene odbrambenu reakciju sa pomorskom i vazdunom podrkom i da ih odrava u roku od jedne godine. Ove snage za brzu reakciju jo uvek nisu "evropska vojska". Njih e initi kontingenti nacionalnih orianih snaga. Meutim, osnivanjem Politikog i bezbedonosnog komiteta (PSC) i Vojnog komiteta Evropske unije (EUMC) i vojnog osoblja Evropske unije (EUMS), koje potpadaju pod autoritet Saveta i locirani su u Briselu, Unija je ve dobila politiki i vojni instrument za izvravanje misija koje je sebi zadala: humanitarnih misija van Evrope, mirovnih operacija i drugih zadataka u reavanju kriza. S obzirom na to da vojna tehnologija postaje sve savrenija i skuplja, vlade EU smatraju da se potreba za uzajamnom saradnjom u proizvodnji oruja sve vie poveava. tavie, ako njihove oruane snage treba da izvravaju zajednike zadatke, njihovi sistemi moraju biti interoperabilni, a oprema dovoljno standardizovana. Evropski savet u Solunu je 2003. godine odluio da osnuje Evropsku odbrambenu agenciju. Od 2003. godine EU je preduzela niz mirovnih operacija i misija reavanja kriza. Najvanije su one u Bosni i Hercegovini gde su, decembra 2004. godine, Vojne snage Evropske unije (EUFOR) u sastavu 7000 trupa zamenila mirotvorne snage NATO II Trgovinska politika koja je otvorena ka svetu Evropska unija podrava sistem pravila Svetske trgovinske organizacija (STO) koji omoguuje odreen stepan pravne sigurnosti i transparentnosti u voenju meunarodne trgovine. STO odreuje uslove zahvaljujui kojima se njeni lanovi mogu zatititi od napotenih praksi kao to je obaranje cena (prodaja ispod cene kotanja) kojima se izvoznici bore protiv svojih rivala. Ona takoe obezbeuje procedure za reavanje razmirica koje proistiu izmeu dva ili vee trgovinskih partnera.
48
Evropska troginska politika je tesno povezana sa njenom politikom razvoja. Prema svom generalnom sistemu povlastica (GSP), EU je za uvozne proizvode iz zeamlja u razvoju i ekonomija u tranzicjija, odobrila povlaen pristup, spustila tarife i ukinula carinske dabine.. Otila je ak i dalje za 49 najsiromanijih zemalja sveta. Svi njihovi proizvodi, uz jedan izuzetak-oruje, osloboeni su cariskih dabina ulaska na trite EU prema programu lansiranom 2001. godine. Meutim, EU nema posebne trgovinske sporazume sa svojim najveim trgovinskim partenerom meu razvijenim zemljama kao to su Sjedinjene drave i Japan. Ovde se trgovinske ralacije odvijaju putem STO mehanizama. Sjedinjene drave i Evropska unija nastoje da razviju odnose zasnovane na jednakosti i partnerstvu. Meutim, zemlje EU nisu uvek slone po pitanju tipa diplomatskih politikih i vojnih veza koje treba uspostaviti sa Sjedinjenim dravama. Evropska unija poveava trgovinu sa silama koje izranjanju u drugim delovima sveta, od Kine i Indije do Centralne i June Amerike. Trgovinski sporazumi sa ovim zemljama ukljuuju takoe tehniku i kulturnu saradnju. Ispod slike: Vino je jedan od glavnih izvoznih proizvoda EU za zemlju njenog najveeg trgoinskog partnera, Sjedinjene drave. III Odnosi izmeu EU i mediteranskih zemalja Uzevi u obzir geografsku blizinu, istorijske i kulturne veze, kao i trenutne i budue migracione tokove, zemlje na ju\nim obalama Mediterana su partneri od prvenstvenog znaaja. Zbog toga se EU ve tradicionalno opredeljuje da insistira na politici regionalnih integracija. Novembra 1995. godine, u Barseloni je odrana velika konferencija kojoj su prisustvovale sve zemlje lanice EU i zemlje koje se granie sa Mediteranom (s izuzetkom Libije, Albanije i zemalja bive Jugoslavije). Ta konferencija je postavila temelje za novo evro-mediteransko partnerstvo koje podrazumeva: Politiki dijalog izmeu zemalja uesnica i partnerstvo u oblasti bezbednosti zasnovano, pre svega, na mehanizmima kontrole naoruanja i reavanja sukoba mirnim putem;
49
Jaanje ekonomskih i trgovinskih odnosa izmeu dva regiona. Od kljunog znaaja za to je stvaranje evro-mediteranske zone slobodne trgovine do 2010. godine; Partnerstvo u socijalnoj i kulturnoj oblasti. EU je mediteranskim zemljama u periodu 2000-2006. godine obezbedila finansijsku pomo u vrednosti od 5,3 milijardi evra.U Budetskom periodu 2007-13 goidne , Evropski instrument za partnerstvo i susedstvo nastavlja i pripaja se jedno od ranije zasebnih programa podrke za Mediteranske zemlje i druge susede meu kojima su zemlje naslednici biveg Sovjetskog Saveza. Ispod slike: Prioritet EU je da obezbedi da svi imaju pristup istoj vodi. IV Afrika Odnosi izmeu Evrope i zemalja juno od Sahare uspostavljeni su odavno. Prema Rimskom ugovoru iz 1957. godine, bive kolonije i prekomorske teritorije nekih zemalja lanica EEZ postale su partneri zajednice. Dekolonizacija, zapoeta poetkom 60-ih godina pretvorila je ovu vezu u neto drugo pridruivanje suverenih zemalja. Sporazum iz Kotonua, potpisan 2000. godine u Kotonou, prestonici Benina, oznaio je novu fazu u razvojnoj politici EU. Sporazum izmeu EU i zemalja Afrike, Kariba i Pacifika (ACP), predstavlja najambiciozniji i najdalekoseniji sporazum o trgovini i pomoi koji je ikada zakljuen izmeu razvijenih i zemalja u razvoju. On je usledio nakon Konvencije iz Lomea prvobitno potpisana 1975. godine u prestonici Togoa, a zatim novelirana u redovnim vremenskim intervalima. Osnovni cilj Sporazuma isti je kao i cilj Konvencije iz Lomea: da unapredi i ubrza ekonomski, kulturni i drutveni razvoj zemalja ACP i uvrsti i diverzifikuje njihove odnose sa EU i njenim zemljama lanicama u duhu solidarnosti i obostranih interesa. Novi sporazum ide mnogo dalje od ranijih sporazuma, jer se on pomerio od trgovinskih odnosa baziranih na pristupu tritu ka trgovinskim relacijama u irem smislu. On takoe uvodi nove procedure za reavanja naruavanja ljudskih prava.
Formatted: Indent: Left: 0", Hanging: 0.25", Numbered + Level: 1 + Numbering Style: Bullet + Start at: 0 + Alignment: Left + Aligned at: 0" + Tab after: 0" + Indent at: 0" Formatted: Indent: Left: 0", Hanging: 0.25", Numbered + Level: 1 + Numbering Style: Bullet + Start at: 0 + Alignment: Left + Aligned at: 0" + Tab after: 0" + Indent at: 0"
50
Evropska unija dala je posebne trgovinske ustupke najnerazvijenijim zemljama, meu kojima je 39 potpisnica Sporazuma iz KOtona. One e, poevi od 2005. godine, moi da izvoze u EU praktino sve vrste proizvoda, i to bez carina. Evropski razvojni fond finansira programe za zemlje ACP, plaajui izmeu dve i tri milijarede evra godinje.
51
12. Budunost Evrope?

Evropske integracije e se nastaviti u onim poljima u kojima zemlje lanice smatraju da je u njihovom najboljem interesu da rade zajedno u okviru tradicionalnog okvira EU (po pitanjima kao to su trgovina, globalizacija, jedinstveno trite, regionalni i socijalni razvoj, istraivanje i razvom, mera da se promovie rast i otvaranje radnih mesta i mnogia druga.) Insittucioanlni proces auriranja pravila koja odruju odnose imeu drava lanica i EU i izmeu EU i njenih graana e se nastaviti. Pitanje ustavotvornohg ugovora e biti prvi na redu za diskusije u godinama ispred nas, bez obzira na formu i sadraj teksta koji e na kraju biti usvojen.
"Doi e dan kada e se sve nacije ovog kontinenta, ne gubei svoje specifine kvalitete, ni svoju slavnu individualnost, spojiti u viu celinu i formirati evropsko bratstvo. Doi e dan kada nee biti drugih bojnih polja osim onih u ljudskom umu otvorenih trita ideja. Doi e dan kada e metke i bombe zameniti glasovi. Viktor Igo izgovorio je ove proroke rei 1849. godine ali je trebalo da proe vie od jednog veka da njegova utopistika predvianja ponu da se ostvaruju. Za to vreme, dva svetska rata i bezbroj drugih sukoba na evropskom tlu izazvali su smrt miliona ljudi. Bilo je trenutaka kada je izgledalo da vie nema nikakve nade. Danas, poetak 21. veka nudi svetliju perspektivu i novu nadu. Ali, on takoe donosi Evropi nove tekoe i nove izazove. Glavno proirenje Unije se ostvarilo. Kako je to politiar iz jedne od novih zemalja lanica rekao: Evropa je konano uspela da pomiri svoju istoriju sa svojom geografijom. U budunosti EU e nastaviti da doekuje nove lanovie. U meuvremenu e njeni lideri paljivo oslukujui javno mnjenje morati da odlue gde e povui krajnje geografske, politike i kulturne granice Unije. Osnivaki sporazum EU je pakt izmeu suverenih nacija odlunih da podele zajedniku sudbinu i udrue sve vei deo svog suvereniteta. On se odnosi na ono to je evropskim narodima najvanije: mir, bezbednost, participatorna demokratija, pravda i solidarnost. Ovaj pakt se uvruje i
52
potvruje irom Evrope: pola miliona ljudi odabralo je da ivi sa vladavinom prava i u skladu sa vekovnim vrednostima usredsreenim na humanost i ljudsko dostojanstvo. Tekua tehnoloka revolucija radikalno transformie ivot u industrijalizovanom svetu, ukljuujui i Evropu. Ona pri tom proizvodi nove izazove koji prelaze preko nacionalnih granica. Nacije koje preduzimaju akcije samostalno ne mogu efikasno da se izbore sa pitanjima kao to su odriv razvoj, populacioni trendovi i potreba za socijalnom solidarnou. Moramo takoe pokazati obzir prema buduim generacijama. Proces evropske integeracije ima uticaj na itav kontinent, koji je za uzvrat, deo sveta koji se menja rapidno i radikalno i koji mora da nae novu stabilnost. Evropu pogaaju potresi na drugim kontinentima bez obzira na to ta ih izaziva: oivljavanje verskog ara u islamskom svetu, bolesti i glad u Africi, unilateralne tendencije u Severnoj Americi, ekonomske krize u Latinskoj Americi, eksplozija stanovnitva u Aziji ili globalna relokacija industrija i zaposlenosti. Evropa ne moe da se koncentrie samo na sopstveni razvoj ve mora da se u punoj meri ukljui u globalizaciju. Iako moe da bude ponosna na svoja dostignua u trgovinskoj politici, Evropska unija je jo uvek daleko od toga da moe da tvrdi kako govori jednim glasom ili da je kredibilan akter na pozornici svetske politike. Institucije EU pokazale su svoju vrednost ali se moraju prilagoditi kako bi se izborile s rastuim brojem zadataka koje treba da obavi sve vea Unija. to je broj lanica EU vei, to e i centrifugalne snage koje prete da je pocepaju biti jae. Kratkorona sagledavanja nacionalnih interesa lako mogu da izbace iz koloseka dugorone prioritete Unije kao celine. Zato svi koji uestvuju u ovom do sada ne vienom poduhvatu moraju da preuzmu svoje odgovornosti i deluju na nain koji omoguava dalje efikasno funkcionisanje institucionalnog sistema EU. Pri svakoj veoj promeni postojeeg sistema mora se obezbediti potovanje pluralnosti Evrope i njeno bogatstvo razliitosti, najdragocenije bogatstvo Evrope mnogobrojne razlike izmeu njenih nacija. Reforme se takoe moraju koncentrisati na postupak odluivanja. Insistiranje na jednoglasnom dogovoru u svim sluajevima, jednostavno bi izazvalo paralizu. Jedini sistem koji moe da funkcionie jeste politiki i pravni sistem zasnovan na veinskom glasanju, s ugraenim mehanizmom kontrole i ravnotee. Ustav, koji treba ratifikovati i kojeg su u Rimu oktobra 2004. godine usvojilo 25 elnika drava ili vlada, pokuao je da nae odgovor na
53
potrebu za pojednostavljenjen postojeeg Ugovora iz Mastrihta i postigne veu transparentnost u sistemu odluivanja EU. Obini ljudi EU moraju da znaju ko ta radi u Evropi i da oseaju da je to vano za njihov svakodnevni ivot, da glasaju na evropskim izborima i podre ideju evropskih integracija. Ustav razjanjava ovlaenja i odgovornosti EU, njenih drava lanica i regionalnih organa. On jasno izlae da je evropska integracija zasnovana na dve vrste legitimnosti: neposredno izraenoj volji naroda i legitimnosti nacionalnih vlada. Nacionalna drava je jo uvek zakonski okvir u kom funkcioniu evropska drutva. Kakav god konstitutivni sistem zemlje EU izaberu nakon nekih novih razgovora, morae ga ratifikoavati svaka od njih, bilo parlamentarnim glasanjem bilo na nacionalnom referendumu. Kako bi omoguila ovakvu debatu, Evropska komisija je pokrenula program da dopre do svojih graana kroz plan D za demkratiju, dijalog i debatu. Ispod slike: Evropa - trite ideja. Evropski ustav Istorijat Decembra 2001. godiene, Evropski Savet je, da bi odgovorio mnogim izazovima koja e proirenja zemljama centralne i istone Evrope stvroriti Evropskoj unija, ustanovio Konvenciju koja e pripremiti nacrt Konstitucioanlnog ugovora. Ova konvencija, koja je svoj rad 2002. god. i 2003. godine izvravala pod predsednitvom Valerija iskarda d Estenja, imala je 105 lanovia, ukljuujui i predstavnike vlada zemalja lanova i zemalja kandidata, nacionalnih paralamenata, MEP i lanova Evropske komisije. Juna 2003. godine ova konvenckija je koncezusom usvojila nacrt ugovora. Ugovor je formalno potpisan u Rimu 29. oktobra 2004. godine, i poslat zemljama lanicama na ratifiikaciju. Iako je veina zemalja lanica ratifikovala ovaj ugovor, maja i juna 2005. godine odbacili su ga glasai u Farancuskoj i Holandiji. Nakon ovih "ne" glasova, Evrspski savet, je kada se kasnije u junu sastao, objavio period osvrtana budunost ovog Ustavotvornog ugovora.
54
Osnovne odredbe ugovora Izbor predsednika Evropskog saveta kvalifikovanom veinom na period od dve i po godine, sa mogunou jednog produavanja. Izbor predsednika Komisije jednostavnom veinom MEP , koji sledi nakon predloga Evropskog saveta i "uzima u ubzir izbore za Evropski parlament". Stvaranje radnog mesta Ministar spoljnih poslova EU. Inkorporiranje Povelje o osnovnim pravima u Ugovor EU. Poveanje broja polja koja su pokrivena kvalifikovanim veinskim glasanjem u Savetu. Davanje veih zakonodavnih i budetskih ovlaenja Evropskom parlamentu. Jasnija prezentacija raspodele ovlaenja i odgovornosti izmeu Unije i zemalja lanica.
55
Davanje nacionalnoim parlamentima ulege u obezbeivanju toga da se EU povinuje principu zasebnog odluivanja. Kljuni datumi u istoriji evropske integracije 1950. 9. maj Robert uman, francuski ministar spoljnih poslova, dri znaajan govor u kojem iznosi predloge zasnovane na idejama ana Monea. On predlae da Francuska i SR Nemaka udrue svoje resurse uglja i elika u novu organizaciju kojoj mogu da se pridrue i druge evropske zemlje. Poto se taj dan smatra roendanom Evropske unije, 9. maj sada se slavi kao Dan Evrope. 1951. 18. april U Parizu est zemalja Belgija, Francuska, Nemaka (Savezna Republika), Italija, Luksemburg i Holandija potpisuju Ugovor o osnivanju evropske zajednice za ugalj i elik (ECSC). Ugovor stupa na snagu 23. jula 1952. godine, za period od 50 godina. 1955. 1-2. jun Na sastanku u Mesini, ministri spoljnih poslova est zemalja odluuju da evropsku integraciju proire na privredu u celini. 1957. 25. mart est zemalja u Rimu, potpisuje ugovore o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEC) i Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom). Ugovori stupaju na snagu 1. januara 1958. godine. 1960. 4. januar Na predlog Velike Britanije, Stokholmskom konvencijom ustanovljeno je Evropsko udruenje za slobodnu trgovinu (EFTA), koje ini jedan broj evropskih zemalja izvan EEZ.
1963. 20. jul
56
EEZ u Jaundeu potpisuje sa 18 afrikih zemalja sporazum o pridruivanju. 1965. 8. april Potpisan ugovor o spajanju izvrnih organa tri zajednice (ECSC, EEC i Euratom) i stvaranju jedinstvenog Saveta i Komisije. Ugovor stupa na snagu 1. jula 1967. godine. 1966. 29. januar Luksembuki kompromis. Posle politike krize Francuska prihvata da ponovo uestvuje na sastancima Saveta, u zamenu za saglasnost da se zadri pravilo jednoglasnosti kada se radi o vitalnim nacionalnim interesima. 1968. 1. jul Carine na industrijsku robu potpuno se ukidaju 18 meseci pre roka i uvodi se Zajednika spoljna tarifa. 1969. 1-2. decembar Politiki lideri EEZ na Hakom samitu odluuju da nastave sa evropskom integracijom, stvarajui put? otvarajui vrata ? svom provm proiernju. 1970. 22. april U Luksemburugu potpisan ugovor kojim se omoguava vee finansiranje Evropskih zajednica iz sopstvenih sredstava i daju vea ovlaenja Evropskom parlamentu. 1972. 22. januar Evropske zajednice u Briselu potpisuju ugovore o pristupanju sa Danskom, Irskom, Norvekom i Velikom Britanijom. 1973. 1. januar Danska, Irska i Velika Britanija pristupaju Evropskim zajednicama, pa se broj lanica poveava na devet. Norveka ostaje izvan, posle referenduma na kom je veina stanovnika glasala protiv lanstva.
57
1974. 9-10. decembar Na samitu u Parizu, politiki lideri devet zemalja lanica odluuju da se sastaju tri puta godinje, isto kao i Evropski savet. Oni takoe daju zeleno svetlo za neposredne izbore za Evropski parlament i saglaavaju se da uspostave Evropski fond za regionalni razvoj. 1975. 28. februar EEZ i 46 zemalja Afrike, Kariba i Pacifika (zemlje ACP) U Lomeu potpisuje konvenciju (Lome I). 22. jul Potpisan ugovor kojim se Evropskom parlamentu daju vea budetska ovlaenja i uspostavlja evropski Finansijski sud. Ugovor stupa na snagu 1. juna 1977. godine.
1979. 7. do 10. jun Odravaju se prvi neposredni izbori za Evropski parlament sa 410 poslanikih mesta. 1981. 1. januar Grka pristupa Evropskim zajednicama ime se broj zemalja lanica poveava na 10. 1984. 14. - 17. jun Drugi neposredni izbori za Evropski parlament. 1985. 7. januar ak Delor postaje predsednik Komisije (1985-1995). 14.jun Potpisan engesnki sporazum sa ciljem ukidanja graninih provera izmeu zemalja lanica Evropske Zajednice.
1986. 1. januar
58
panija i Portugalija pristupaju Evropskim zajednicama i poveavaju broj lanica na 12. 17. i 28. februar Jedinistveni evropski akt potpisan u Luksemburgu i Hagu. Stupa na snagu 1. jula 1987. 1989. 15. i 18. jun Trei neposredni izbori za Evropski parlament. 9. novembar Pad Berlinskog zida. 1990. 3. oktobar Nemaka je ponovo ujedinjena. 1991. 9-10. decembar Evropski savet u Mastrihtu usvaja Ugovor o Evropskoj uniji. Ugovor postavlja osnovu za zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, tenju saradnju u oblasti pravosua i unutranjih poslova i stvaranje ekonomske i monetarne unije, ukljuujui i jedinstvenu valutu. 1992 . 7. februar U Mastrihtu potpisan Ugovor o Evropskoj uniji. Stupa na snagu 1. novembra 1993. godine. 1993. 1. januar Stvoreno jedinstveno trite. 1994. 9. i 12. jun etvrti neposredni izbori za Evropski parlament. 1995. 1. januar Austrija, Finska i vedska pristupaju EU, ime se broj lanica poveava na 15. Norveka ostaje izvan Unije, posle referenduma na kom je veina stanovnika glasala protiv lanstva.
59
23. januar Nova Evropska komisija stupa predsednitvom aka Santera.
na
dunost
(1995-1999),
pod
27-28. novembar Na evro-mediteranskoj konferenciji u Barseloni uspostavljeno partnerstvo izmeu EU i zemalja na junoj obali Mediterana. 1997. 2. oktobar Potpisan Ugovor iz Amsterdama. Stupa na snagu 1. maja 1999. godine. 1998. 30. mart Poinje proces pristupanja novih zemalja kandidata. U njemu uestvuju Kipar, Malta i 10 zemalja centralne i istone Evrope. 1999. 1. januar Poinje trea faza EMU: valute 11 zemalja EU zamenjene su evrom. Jedinstvena valuta je putena u opticaj na tritima novca. Od tog trenutka Evropska centralna banka preuzima odgovornost za monetarnu politiku EU, koja se definie i sprovodi u evrima.Grka se pridruila ovim zemljama 2001. godine. 10. i 13. jun Peti neposredni izbori za Evropski parlament. 15. septembar Evropska komisija u novom sastavu stupa na dunost (1999-2004), pod predsednitvom Romana Prodija. 15-16. oktobar Evropski savet u Tampereu odluuje da EU bude podruje slobode, bezbednosti i pravde. 2000. 23-24. mart Evropski savet u Lisabonu izrauje strategiju podsticanja zaposlenosti u EU, modernizacije privrede i jaanja drutvene kohezije u Evropi zasnovanoj na znanju.
60
7-8. decembar Evropski savet na sastanku u Nici postie sporazum o tekstu novog ugovora kojim se menja sistem odluivanja EU kako bi Unija bila spremna za proirenje. Predsednici Evropskog parlamenta, Evropskog saveta i Evropske komisije, sveano proglaavaju Povelju EU o osnovnim pravima.
2001. 26. februar Potpisan ugovor iz Nice. Stupa na snagu 1. februara 2003. godine. 14-15. decembar Evropski savet u Lakenu usvaja deklaraciju o budunosti Unije. Time se otvara put za predstojeu veliku reformu EU i za osnivanje Konvencije koja e pripremiti Ustav Evrope. 2002. 1. januar Stanovnici podruja vaenja evra poinju da koriste novanice i kovani novac ove valute. 13. decembar Evropski savet u Kopenhagenu odluuje da 10 zemalja kandidata (Kipar, eka Republika, Estonija, Maarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija) mogu da pristupe EU 1. maja 2004. godine 2003. 10. jul Konvencija o budunosti Evrope zavrava svoj rad na nacrtu Ustava Evrope. 4. oktobar Poinje rad meuvladine konferencije koja e izraditi nacrt novog ugovora koji e sadrati Ustav Evrope. 2004. 1. maj Kipar, eka Republika, Estonija, Maarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija pristupaju Evropskoj uniji. 10. i 13. jun esti neposredni izbori za Evropski parlament.
61
29. oktobar Evropski ustav usvojen u Rimu (sledi ratifikacija od strane zemalja lanica).
22. novembar Nova Evropska komisija na elu sa predsenikom Hose Manuel Barosom. 2005. 29. maj i 1. jun Glasai u Francuskoj odbacili Ustav na referendumu, a 3 dana kasniji isto uinili i glasai u Holandiji 3. oktobar Poeli pregovori o pristupanju sa Turskom i Hrvatskom.
2007. 1. januar Bugarska i Rumunija se pridruile Evropskoj uniji. Slovenija usvojila evro.
Koja je svrha Evropske unije? Zato i kako je osnovana? Kako funkcionie? ta je do sada postigla za svoje graane i koji izazovi danas stoje pred njom? Kako se njeni graani mogu vie ukljuiti? Da li se u vreme globalizacije EU moe uspeno takmiiti sa drugim velikim ekonomijama i odrati svoj drutveni standard? Da li Evropa moe da nastavi da ima vodeu ulogu na svetskoj pozornici i da li moe pomoi u zatiti protiv terorizma? Ova su samo neka od pitanja na koja u izdanju 2007. godine ove izuzetno popularne knjiice "Evropa u 12 lekcija", odgovara Paskal Fonten, strunjak u oblasti EU i bivi univerzitetski predava.
62

Evropa 12lekcija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Evropa 12lekcija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Evropa u 12 lekcija

Kljuni datumi u istoriji evropske integracije

1. Zato Evropska unija?

Evropa ponovo zajedno

Ekonomska i socijalna solidarnost

Identitet i raznovrsnost u globalizovanom svetu

2. Deset istorijskih koraka

3. Proirenje i politika prema susedima

4. Kako funkcionie Unija?

II Druge insitucije i tela

III Plaanje za Evropu: budet EU

Ovi izvori se uglavnom crpe iz:

IV Politike koje potpomau jedinstveno trite

Ekonomska i monetarna unija i evro

8. Ka drutvu zasnovanom na znanju

Programi obuke Obrazovanje odraslih

Leonardo de Vini Gruntvig

10. Sloboda, bezbednost i pravda

11. Evropska unija na svetskoj pozornici

12. Budunost Evrope?

1963. 20. jul

23. januar Nova Evropska komisija stupa predsednitvom aka Santera.

You might also like