PRIPREMA VRHUNSKIH FUDBALERA KROZ INTEGRALNI KONDICIONI TRENING I

Fudbalska igra, od svog nastanka, pa do danas, teila je da se nadograuje, usavrava i modifikuje, dostiui vrednosti znaajne drutvene pojave. Od propisivanja prvih pravila, poevi od dimenzija terena i gola, do uvoenja prvih sistema, igra se menjala i oblikovala prema sve veim zahtevima iskazanim kroz poboljanja dinamikih, tehnikih i fiziolkih performansi, u cilju zadovoljenja onih vrednosti koje su prioritetne za omasovljenje i zadovoljenje publike. Fudbal, kao igra, u osnovi je nadmetanje dve suprotstavljene ekipe od po 11 igraa, gde su, jedna naspram druge, sueljeni fiziki, fizioloki, psiholoki i individualno -kreativni kvaliteti pojedinaca. Vremenom, sport i zabava su uporedo napredovali od analize igre i sastavnih elemenata uinka igre (kondicija, tehnika, taktika i psihika spremnost) do sadanje koncepcije, koju gotovo svi podravaju, gde su igra i zabava vrsto povezane. Do nedavno, fudbalski trener je radio odvojeno na svim ovim elementima, tehnika se radila odvojeno od kondicionih vebi, vebi kontrole i uta to se tie taktike odvojeno se radio napad od odbrane i to se tie psihikog aspekta bila je bitna sama vera igraa u njihov doprinos igri. Meutim u skorije vreme sve je vie znaajna i fizika pripremljenost igraa tako da se ini kao da treniraju atletiari a ne fudbaleri. Zaboravili su da je fudbal igra sa loptom, da je to kolektivna igra i da zavisi od interakcije meu igraima. U dananje vreme, figura igraa ima svoj znaaj ali ne samo zbog fizike pripremljenosti igraa izolovane od ostalih vrednosti, ve i zbog veih kriterijuma i oekivanja trenera i pomonika prilikom ostvarivanja zadataka u toku sveobuhvatnog treniranja. Danas, tradicionalno treniranje sa analitikim pristupom je zamenjeno jedinstvenim i sveobuhvatnim treningom gde postoji potreba da se igra stavi u situaciju da rei problem koji mu se namee u igri i u projekciji igre, koju predlae trener i na koju treba primeniti i svoje pedagoke metode. Meutim, dok se za razvoj odreenih elemenata, ne samo fizikog uinka (treninzi bez lopte), koriste ve dobro utvrene metode (neprekidan rad, fartlek treninzi, piramidalna metoda, metoda Cometti ), elementi kao to su otpornost, snaga ili brzina teko se mogu primeniti i uvebavati na treninzima sa loptom, jer postoje odgovarajue metode koje to podravaju. Potrebno je da fudbalski igrai imaju visok nivo fizikih mogunosti, da bi se uspeno suoili za fizikim zahtevima jedne fudbalske utakmice i da bi dozvolili svojim tehnikim vetinama da dou do izraaja. Stoga, trening fizikih sposobnosti je vaan deo sveukupnog programa treninga. Zajedniko za sve tipove treninga fizike sposobnosti u fudbalu je to da bi trebalo sve vebe izvodi ti u zahtevima to slinijim utakmici. Ovo je jedan od glavnih razloga zato veina treninga fizikih sposobnosti treba da se izvodi sa loptom. Prednosti ovakvog tipa treninga su da igrai razvijaju svoje tehnike i taktike vetine u uslovima slinim onima na utakmici, i da ovakav vid treninga obino obezbeuje veu motivaciju igraa u poreenju sa treningom bez lopte

Analiza takmiarske aktivnosti

Najbolji prilaz razradi metodologije treninga je definisanje tipologije napora kojima se igrai podvrgavaju za vreme utakmice. Zbog toga bi trebalo izanalizirati kvantitativnu strukturu njihovih kretanja i tehniko - taktiku strukturu njihovih aktivnosti, kao i da se sagleda realno vreme trajanja utakmice i vreme trajanja akcija i pauza

Lopta van igre (aut, korner, faul) 25 minuta Lopta putuje izmeu lanova tima (po zemlji i po vazduhu) .. 21 minut Lopta pod kontrolom igraa . 44 minuta 22 igraa na terenu pojedinano u kontaktu sa loptom .2 minuta Svaki igra tokom utakmice bez lopte ..88 minuta

Bez obzira to je igra u dodiru sa loptom samo dva minuta u toku utakmice, sva njegova kretanja su postavke prema lopti

Vreme efektivne igre na utakmici retko nadmauje 65 minuta. Vreme aktivnog trajanja utakmice ispresecano je pauzama. To je faktiki intermitentni rad, kada posle kratkog rada sledi kratka pauza Registracija frekvencije srane kontrakcije za vreme utakmice ukazuje na velike oscilacije pulsa sa tendencijom zadravanja visokih prosenih vrednosti: 130 o/min ~ 1 minut 130 150 o/min ~ 7 minuta 150 165 o/min ~ 17 minuta 165 170 o/min ~ 41 minut preko 180 o/min ~ 24 minuta Iz ovoga sledi da je puls kod igraa za vreme utakmice vei od 165 o/min u vremenskom periodu od skoro 65 minuta, sto ini 72% vremena utakmice. Kretanja igraa koji igraju na razliitim pozicijama kao i distance i vrste tranja koje pojedinci pretre na utakmici su razliita Na navedenoj tabeli su razna tranja petorice igraa koji igraju u Engleskoj Premijer ligi u istom timu na razliitim pozicijama u timu:

etanje ~ kretanje prema napred, dok je zadnje stopalo na zemlji Doging ~ sporo tranje Tranje ~ brzo tranje sa ciljem, ali ne do otkaza Sprint ~ tranje do otkaza Generalno vezni igrai najvie pretre na utakmici, stalno su u pokretu (dogiranje 9,4 km) i imaju produene sprinteve od 30-40 metara. Ne moemo verovati uvek statistikim podacima, iz razloga to su podaci razliiti u pojedinim ligama. Razlog tome je to se u pojedinim zemljama igraju drugaiji sistemi, koji zahtevaju drugaije kretanje igraa. Ogromne su razlike izmedju Engleske i Holandske ili nae lige U dole navedenoj tabeli su primeri u Holandskoj i Engleskoj ligi:

Ovo je veoma veliki napor koji zahteva angaovanje anaerobnih procesa energetske potronje prilikom ponavljanja maksimalnih dejstava na utakmici. Nivo i stepen adaptacije organizma na napor zavise od karaktera i veliine trenanog optereenja. Trenana optereenja mogu se sagledavati kao kompleksni nadraaji na organizam fudb alera. Fizioloki uticaj tih nadraaja zavisi od:

izbora vebi od intenziteta vebanja od trajanja vebanja od broja ponavljanja vebi ili serija vebi od trajanja odmora izmedju vebi ili serija vebi

Od ovih faktora u velikoj meri zavisi efekat treninga. Promene ovih faktora utiu na konani uspeh kumulativnog efekta adaptacije. Njihova optimalna sistematizacija, kako tokom pojedinanih treninga tako i tokom konkretnog perioda treniranja , od bitnog je znaaja za stvaranje povoljnih uslova za razvoj onih funkcionalnih sistema organizma koji su neophodni u fudbalu.

Aerobni i anaerobni trening

Na osnovu vrste energetskih procesa koji dominiraju u veem delu vebanja, svi treninzi mogu da se razvrstaju u dve velike grupe:

AEROBNI TRENINZI ANAEROBNI TRENINZI Pod terminom aerobni trening podrazumeva se fiziko vebanje takvog intenziteta (niskog, srednjeg, visokog) pri kojem se energija za miini rad stvara hemijskim procesima uz uee kiseonika. Vrste aerobnog treninga

trening oporavka aerobni trening niskog intenziteta aerobni trening visokog intenziteta Ciljevi aerobnog treninga: poboljanje kapaciteta specifinih miia da koriste kiseonik i oksidiu masti tokom produenog perioda vebanja poveanje kapaciteta srano-sudovnog sistema u prenoenju kiseonika poveanje mogunosti oporavka posle vebi visokog intenziteta Praktino, aerobni trening je trening opte izdrljivosti PREGLED NIVOA FREKVENCIJE PULSA U AEROBNOM REIMU

*primer je dat za maksimalni puls 200 o/min Anaerobni trening podrazumeva fiziko vebanje takvog intenziteta (submaksimalnog i maksimalnog) pri kojem se energija za miinu aktivnost stvara hemijskim procesima bez uea kiseonika.

Vrste anaerobnog treninga: Trening brzinske izdrljivosti: trening razvoja sposobnosti (trening tolerancije laktata) trening odravanja sposobnosti

Trening brzine Ciljevi anaerobnog treninga: poboljanje sposobnosti organizma da brzo i neprekidno obezbeuje energiju i snagu pri intenzivnom radu pomeranje anaerobnog praga poboljanje sposobnosti organizma da podnosi visoke koncentracije laktata poveanje kiseonikog duga

poboljanje sposobnosti organizma da se oporavi posle napornog rada

OPORAVAK: MAX.OPTEREENJA AEROB.~ ANAEROB. 1. 2. 3. 1. 2. 3. Brzinska izdrljivost Brzina (sprint) Opta izdrljivost Brzina Brzinska izdrljivost Opta aerobna 48 ~ 72 sata 24 ~ 48 sati do 24 sata 48 ~ 72 sata 24 ~ 48 sati do 12 sati

MAX. OPTEREENJA ANAEROB. (brzina,sprint sa loptom)

FIZIKA PRIPREMA KOD VRHUNSKIH FUDBALERA

Fizika priprema
Fizika priprema je sposobnost igraa da izvodi dobro zahteve u svom odabranom sportu. Ta sposobnost ukljuuje sve elemente kao to su tehnika, taktiki pogled i vetine komuniciranja, kao i fiziki, psihiki i socijalni faktor. Autor e se u svom radu baviti fizikim faktorom ali uvek u relaciji sa ostalim faktorima koji poboljavaju fiziku pripremljenost fudbalera. Korisnost dobre fizike pripreme Fiziki aspekt je samo jedan od mnogih aspekata u fudbalu. Iz tog razloga je vano ne izdvajati ga iz fudbalskog konteksta i izlagati ga preterano treningu. Fizika priprema je samo sredstvo u postizanju fudbalskih ciljeva. injenica je, da kako se poboljava fizika priprema fudbalera, to utie pozitivno na sve ostale elemente koji ukljuuju fudbalsko izvoenje. to je igra manje umoran tokom finalnog dela utakmice, to e njegova fizika koordinacija biti bolja kao i svest ta se dogaa oko njega. To ima direktan uticaj na faktore kao to su brzina akcije i mogunost prepoznavanja situacija na utakmici. Veoma je vano ne izvoditi izolovane vebe. Fizika pripremljenost bi trebala da se podie uz pomo vebi koje su povezane sa fudbalskom igrom. To ne moraju biti vebe sa loptom kao to mnogi ljudi zamiljaju. Vebe povezane sa fudbalskom igrom znae podizanje fizike pripreme u fudbalskim situacijama (sa i bez lopte). Tokom utakmice igra je u posedu lopte ne vie od 1 -2 min. Ostatak vremena on provodi u izvoenju raznih akcija bez lopte. Fizika pripremljenost mora biti povezan a sa fudbalskim ciljevima. Tokom procesa reavanja raznih fudbalskih problema, u telu igraa se stimuliu razliiti fizioloki sistemi.

Kako podizati fiziku pripremu u fudbalu? U omladinskom i amaterskom fudbalu, treneri imaju limitiran broj treninga svake nedelje u kojima moraju da se izbore sa skupinom raznih elemenata. Prednost vebanja sa loptom je taj to je poveanja elja i volja igraa tokom tih treninga. Fizika priprema, tehnika i taktika se mogu trenirati simultano. Veoma je vano primenjivati prepokrivajui princip da bi postigli to bolju fiziku pripremu. To znai da maksimalno oteamo situaciju u kojoj se igrai nalaze u odnosu na normalne uslove. Igrai moraju da prihvataju vebe kao izazov. U praksi je prepokrivajui princip totalno ili delimino zapostavljen. Ako u praksi ne uspemo na veem delu treninga da primenimo ovaj princip, igrai nee napredovati. Opasnost od izvoenja kondicionog treninga sa loptom je to igrai mogu da puste da lopta radi umesto njih. Obino je to cilj igre i treninga, ali ne tokom specifine fizike pripreme. Ako lopta radi umesto njih, telo nije dovoljno stimulisano i nema prepokrivanja

Doziranje kondicionog treninga sa loptom Teina vebi koje su povezane sa fudbalom i takmiarskih vebi mora se postepeno poveavati ne gubei iz vida fudbalske ciljeve vebi. Postoji mnogo naina kojima trener kontrolie intenzitet i duinu fudbalske vebe. On moe stavljati igrae u situacije u kojima su primorani da izvode odreena radnje. Npr. on moe:

davati igraima specifine zadatke menjati ili prilagoavati pravila igre menjati snagu otpora protivnika (broj protivnika) menjati odnos rad: odmor (intervale) menjati veliinu igralita menjati broj igraa u timu Ako trener eli da eksploatie odreeni fizioloki sistem tokom vebi, on ne sme zahtevati od igraa da tre bre ili vie. On mora davati takve zadatke u vebi koji e probuditi odreeni fizioloki sistem. To znai da trener mora imati dobro znanje u poslu kojim se bavi i izvesnu dozu kreativnosti. Mora biti upoznat sa generalnim principima kondicione pripreme i sposoban da ih integrie u fudbalski kontekst. Ako je cilj treninga da se pobolja fizika priprema igraa, on mora osigurati da igrai budu fokusirani na prepokrivanje, bez naruavanja njihovog fizikog limita. Bez prepokrivanja, fizika priprema igraa moe biti samo odravana ili se ak moe naruiti. Inenzitet fizike pripreme Najvea razlika izmeu metoda fizike pripreme je njihov intenzitet. Ovo moe biti mereno uz pomo pulsa. to je vei puls kod igraa on radi veim intenzitetom. Preporuljivo je dozvoliti igraima da sa vremena na vreme proveravaju puls tokom treninga da vide da li postiu traeni intenzitet. To moe posluiti i u cilju provere da li je cilj vebe postignut. Najbolje vreme za merenje sranog pulsa je tokom perioda odmora izmeu dva bloka

intenzivnog rada. Puls moe biti meren stavljanjem prsta preko arterije na vratu ili na zglobu brojei otkucaje. Srani ritam je broj sranih otkucaja u minuti. Moe se meriti brojem otkucaja u 10, 15 i 30 sekundi i pomnoiti se sa 6, 4, 2. to je brojanje due to je taniji rezultat. Na drugoj strani, ritam otkucaja moe r apidno da se smanji posle perioda od 30 sekundi, i to moe dati pogrenu sliku o intenzitetu u kom igra radi. Zbog toga se preporuuje period od 15 sekundi.

Izdrljivost
Izdrljivost igra veoma vanu ulogu u fudbalu. Bez izdrljivosti ak i najboljim igraima bi devedesetominutna utakmica bila dugaka. Igra sa dobrom izdrljivou se moa bre oporaviti nakon intenzivnog napora. Izdrljivost je, ipak generalni koncept. Zbog toga je od velike vanosti da identifikujemo precizne forme izdrljivosti koje su potrebne igraima fudbala. To je vano zbog izbora metoda fizike pripreme. Igraima je potrebna:

aciklina aerobna izdrljivost aciklina anaerobna izdrljivost Fizika priprema za aciklinu aerobnu izdrljivost Aciklina aerobna izdrljivost zavisi od respiratornog sistema. Metode fizike pripreme koje e biti opisane su u cilju poboljanja svih delova respiratornog sistema.Fizika priprema srca, plua i krvnih sudova ne sme biti cilj sam po sebi. Treneri treba da izaberu vebe povezane sa fudbalom, ije e izvoenje nedvosmisleno voditi ka poboljanju gore pomenutih sistema. Veina vebi u kojima se trenira tehnika (dribling, tranje sa loptom, ut) su pogodne za aerobno vebanje. Pozicione igre su takoe pogodne za trening izdrljivosti, gde je teren z a igru relativno veliki. Intenzitet moe biti povezan i pravljenjem razliitih linija u timu koje se povezuju brzo ili igrama na skraenom prostoru (3:3). Koristi se vei broj metoda za treniranje izdrljivosti zato to igrai treba da izvode intenzivno i ekstenzivno vebanje. Kontinuirano ekstenzivno vebanje Ovaj metod podrazumeva rad od 30-90 minuta u kontinuitetu, bez nagle promene u ritmu. Ovu fazu treninga treba prekidati to je mogue manje, a po mogunosti ne uopte. Broj otkucaja srca treba da ost ane konstantan, na 140-160 otk./min

CILJ: treniranje acikline aerobne izdrljivosti, vebanje tehnike (pas, kontrola lopte, igra na jedan dodir, centarut), vebanje taktike (brzina lopte) METOD: kontinuirano ekstenzivno i intenzivno vebanje

DOZIRANJE: trajanje: 30-90 minuta; intenzite: 50% (180 otk/min, zavisno od godina); ponavljanja: nijedno; odmor: bez odmora ORGANIZACIJA: igra daje pas na kolonu ispred, prima povratni pas i alje prenosnu loptu na drugu stranu; Igra koji je primio prenosnu loptu vodi je ka poziciji za centarut, centrira golmanu koji je hvata i odmah mu je prosleuje; isti igra poto je loptu prihvatio vodi je na poetnu kolonu; nakon toga se igrai pomeraju za pojedno mesto NADOGRADNJA: ukljuiti napadaa i odbrambenog igraa Kontinuirano intenzivno vebanje Igranje fudbala zahteva kontinuirano ali raznoliko naprezanje. Ponavljaju se momenti maksimalnog napora. Kontinuirano intenzivno vebanje bi stoga trebalo da bude obavezan deo fizike pripreme fudbalera. To je meavina vremenskog trajanja i intenziteta vebanja. Veba je relativno dugaka (30 -40 minuta), ali je podeljena u blokove od 6-8 minuta. Intenzivne vebe mogu biti izvoene u blokovima zato to pauze izmeu blokova dozvoljavaju igraima dovoljno vremena za odmor. Oni stoga nee biti ekstremno umorni

CILJ: treniranje acikline aerobne izdrljivosti, vebanje tehnike (pas, kontrola lopte, igra na jedan dodir); vebanje taktike (pas u napred, brz prelaz iz faze odbrane u fazu napada i obratno) METOD: kontinuirano intenzivno vebanje DOZIRANJE: trajanje: 30-40 minuta; intenzite: 160-180 otk/min; ponavljanja: 5; odmor: 5 minuta izmeu ponavljanja ORGANIZACIJA: 2:2 sa 4 pomona igraa; plavi igrai igraju sa plavim dokerima i obratno, acrveni sa crvenima; postizanje poena: kada doker odigra pas na treeg igraa NADOGRADNJA: bez pravila, 2 dodira, 1 dodir (i na martinelama) Ekstenzivno intervalno vebanje Naglasak tokom ovog vida vebanja je na intenzitetu. Pauze su veoma vaan aspekt ovog metoda. One su poznate i kao nagradne pauze

CILJ: vebanje acikline aerobne izdrljivosti; vebanje tehnike (dribling, promena pravca, brzina akcije) METOD: ekstenzivno intervalno vebanje DOZIRANJE: trajanje: 30-60 sekundi; intenzitet: 170-180 otk/min; ponavljanja max 8 po seriji, serija 2-5; odmor: 45-90 sekundi izmeu ponavljanja, 4-6 minuta izmeu serija ORGANIZACIJA: crveni igrai vode loptu od unja do unja po jednoj putanji, a plavi pokuavaju da im loptu oduzmu, kod unja iskljuivo NADOGRADNJA: poveanje rastojanja izmeu unjeva Fartlek trening To je kombinacija kontinuiranog ekstenzivnog i ekstenzivnog intervalnog treninga. Intenzivan napor tokom kontinuiranog ekstenzivnog nivoa se kombinuje sa kratkim periodima intenzivnog rada (ne ukljuuje se mlena kiselina). Ova kombinacija vebanja se najbolje moe koristiti kroz kruni trening. metod treninga:

trajanje: 2-3 bloka od 10-15 minuta intenzitet: 180 otk./min. (zavisno od godina starosti ponavljanje: nijedno odmor: bez odmora Efekti vebanja Bolje snabdevanje aktivnih miia krvlju kroz poveanje broja krvnih sudova u i oko miia. Prenik krvnih sudova se poveava. To znai da vie hranljivih supstanci i kiseonika moe biti distribuirano i takoe znai da ugljen dioksid, toplota i mlena kiselina mogu biti odstranjeni Bolje disanje zato to respiratorni miie postaju deblji i jai Poveava rezerve glikogena. Miii mogu da skladite vie ugljenih hidrata Bolji kapacitet za sagorevanje masti, tako da se rezerve glikogena ne koriste esto Poveava debljinu zidova srca, pogotovu zid leve komore i koliina krvi (a tako i kiseonika) se upumpava po otkucaju srca Kontinuirano ekstenzivno i intenzivno vebanje obino pogaa efekte vebanja 1,2,3 i 4. Odmor je veoma vaan element ekstenzivnog intervalnog treninga. Broj otkucaja se rapidno smanjuje tokom pauze, ali velika koliina krvi nastavlja da tee u srce. Ista koliina krvi mora ii oko tela sa manje otkucaja. Srce stoga mora raditi jae.

Koliina krvi koja ulazi se poveava po otkucaju. Po otkucaju i otkucaji postaju snan iji. Ako se ovaj metod primenjuje pravilno, srani miii postaju vei i deblji. Srce dobija snaan stimulans tokom pauze, koje se jo zovu nagradne pauze. Fartlek trening moe biti korien da se postignu pravi efekti nabrojanih 5 metoda vebanja. Fizika priprema za aciklinu anaerobnu izdrljivost Ako intenzivan napor traje vie od 10 sekundi, telo kao izvor koristi sistem acikline anaerobne izdrljivosti. Sistem mlene kiseline tada postaje aktivan. Ovaj vid proizvodnje energije karakterie stvaranje mlene kiseline. tetni produkti imaju negativan efekat na igraevu mogunost izvoenja, zato to ometa sve vrste telesnih procesa. Anaerobni periodi se dogaaju tokom utakmice kada bekovi tre 40 -50 m i onda u sprintu moraju da se vrate zato to je njihov tim izgubio loptu, ili kada tim pritiska protivnika, ili napadai moraju da zadre loptu dok su pod pritiskom protivnika. Obino ovi periodi ne traju due od 30 sekundi. Tokom treninga igrai nebi trebalo da se iscrpljuju na period dui od 2, 3 minuta, to e rezultirati pojavljivanju razumne koliine mlene kiseline. Postoje dva odgovarajua metoda treninga acikline anaerobne izdrljivosti. To su blok trening i intenzivni intervalni trening. Blok trening Intenzivan rad mora biti izven tokom 15 sekundi u blok treningu. Ovo kompletno iscrpljuje fosfatni sistem

CILJ: vebanje acikline anaerobne izdrljivosti; vebanje snage u duelu; vebanje tehnike (kontrola lopte uz otpor protivnika); vebanje taktike (vebanje tajminga za prijem povratne lopte) METOD: blok trening DOZIRANJE: trajanje: 15 sekundi; intenzitet: 100%; ponavljanja 4-8 po seriji, serija 2-4; odmor: 15-30 sekundi izmeu ponavljanja, 4-6 minuta izmeu serija ORGANIZACIJA: server alje loptu igrau u drugom polju koji je pod pritiskom prihvata; jedna mogunost je da se odmah okrene i rei situaciju 1:1 sa protivnikom ili odigra dupli -pas saserverom; trener odreuje poetak i kraj vebe nakon 15 sekundi; stalno treba ubacivati nove lopte i menjati uloge igraima NADOGRADNJA: poveavanje ili smanjivanje prostora za igru; start iz auta; gol sa golmanom Intenzivni intervalni trening Ovo je generalno trening zakiseljavanja, zato to igrai moraju da daju sve od sebe u periodu od 45 -60 sekundi i pojavljuje se mlena kiselina u miiima. Iako se retko dogaa na utakmicama, ovo je fizioloki korisno

vebanje. Igrai se ue kako je biti proputen kroz mlin. Vebe zakiseljavanja ne bi smele da traju due od 60 sekundi. Prekomerna koncentarcija mlene kiseline kodi miiima i daleko je od situacija sa kojima se igrai susreu tokom utakmice

CILJ: vebanje acikline anaerobne izdrljivosti; vebanje snage u duelu; vebanje tehnike (kontrola lopte i brzina akcije); vebanje taktike (pritisak na napadae i saradnja defanzivaca) METOD: intervalni trening brzine DOZIRANJE: trajanje: 45-60 sekundi; intenzitet: 90-100%; ponavljanja 6-8 po seriji; odmor: 4-5 minuta ORGANIZACIJA: dva srvera odigravaju dugu loptu na napadae; posle se stvara situacija 3:3 u kojoj napadai postiu pogodak na veliki gol sa golmanom, a defanzivci na jedan od dva mala goal; promena uloga posle 45 -60 sekundi, napadai postaju defanzivci, defanzivci postaju neutralni, a neutralni postaju napadai Efekti vebanja Fizika priprema kroz anaerobnu izdrljivost ima dva efekta vebanja. Tokom blok treninga fosfatni sistem se kompletno iscrpljuje. To deluje kao podsticaj, uzrokujui poveanje kapaciteta fosfatnog sistema tako da se sistem mlene kiseline ne ukljuuje prerano. Momenat kada se sistem mlene kiseline ukljuuje se odlae i vie intenzivnog rada moe biti izvedeno bez njega. Intenzivni intervalni trening brzo ukljuuje sistem mlene kiseline, to naglo generie velike koliine mlene kiseline. Kao posledica ovog metoda treniranja, telo trai vei otpor prema mlenoj kiselini (tolerancija mlene kiseline). Ometanje svih izvora energetskih procesa postaje manj i. Sistem mlene kiseline takoe postaje jai i moe proizvesti vie energije po jedinici vremena. Kada je mlena kiselina formirana, ona mora proizvesti to vie energije kao kompenzaciju za tetna dejstva. Igrai trae vie snage tokom dugih perioda intenzivnog rada, npr. Kada pritiskaju protivnika. Tokom intenzivnog intervalnog treninga veoma je vano da svako ponavljanje moe biti izvedeno na maksimalnom intenzitetu. Oporavak je stoga od velike vanosti. Nivo mlene kiseline u krvi i miiima mora da padne na odgovarajui nivo pre sledeeg ponavljanja. Aktivni odmor izmeu ponavljanja je vaan, zato to ubrzava oporavak. Nemogue je meutim da se igrai totalno oporave izmeu ponavljanja. Za to bi bilo neophodno vie od 15 minuta odmora .

Brzina
Reakciona brzina i startna brzina

U fudbalu igra esto mora da pravi izbor izmeu brojnih moguih reakcija na datu situaciju na utakmici. Treniranje reakcije veba centralni nervni sistem da reaguje brzo na plan akcije i deluje. Veliki broj vebi osigurava da plan akcije postepeno postane gotovo automatski. Igra stoga moe reagovati bre (brzina reakcije). Igrai moraju da reaguju brzo kao rezultat promena koje se dogaaju na terenu, a ne recimo na signal trenera. Kod startne brzine igra mora da trenira daleko vie od startne snage u prvih nekoliko koraka. Igrai fudbala moraju da naue kada da ponu sa sprintom. U principu se sprint ne dogaa samostalno, nego je praen obino nekom fudbalskom akcijom. Igra moe npr. da primi pas i onda utira na gol. To zahteva povezivanje elemenata i to se treba trenirati u fudbalskom kontekstu.

CILJ: vebanje reakcione i startne brzine; vebanje snage u duelu; vebanje tehnike (demarkacija, pas i zavrnica); METOD: reakciona i startna brzina DOZIRANJE: trajanje: 1-2 sekunde; intenzitet: 100% iz stajaeg starta; ponavljanja 8 -10 po seriji; serija 2-4; odmor: 30 sekundi izmeu ponavljanja; 4-6 minuta izmeu serija; ORGANIZACIJA: trener odigrava dupli pas sa napadaem koga prati odbrambeni igra, posle ega napada ide u zavrnicu, a defanzivac pokuava to da sprei; napada dobija poen kada postigne gol, a defanzivac kada oduzme loptu Akceleracija (ubrzanje) Dobro ubrzanje kod igraa zavisi od frekvencije koraka. Zato je veoma vano da centralni nervni sistem nauimo da kontrolie frekvenciju koraka. Igrai obino nisu u mogunosti da ubrzavaju bez nekog otpora. Tokom sprinta igra stalno mora da predvia ta e se dogoditi dok se situacija u igri menja. Lopta moe promeniti pravac (motorna agilnost) ili protivnik moe krenuti u sprint sa njim i pruati otpor (diferencijacija sposobnosti i balansa). I u ovim situacijama je vano raditi na brzini to je mogue vie. Igra ne bi trbao da tri zatvorenih oiju jer je potrebno da vidi ta se dogaa oko njega (orijentacija). Ovo su sve dobri razlozi da se ubrzanje ne trenira odvojeno ve u febama koje su povezane sa fudbalom.

CILJ: vebanje ubrzanja sa i bez lopte; vebanje snage u duelu; vebanje tehnike (pas i zavrnica); METOD: ubrzanje DOZIRANJE: trajanje: 2-6 sekundi; intenzitet: 100% iz leeeg starta; ponavljanja 6 po seriji; serija 1 -2; odmor: 2-6 minuta izmeu ponavljanja; 4-6 minuta izmeu serija; ORGANIZACIJA: plavi igra odigrava pas na trenera, obilazi prepreku i prima pas od trenera i ide u zavrnicu dok crveni pokuava da ga stigne i oduzme mu loptu; napada dobija poen kada postigne gol, a defanzivac kada oduzme loptu Izdrljivost u brzini Izdrljivost u brzini omoguava igrau da odri sprint na visokom nivou to je due mogue. Povremeno igra mora da sprinta 60-70 metara. Npr. vezni igra mora brzo da pomogne napadaima tokom kontra napada, a onda mora brzo da se vrati u odbranu jer napad nije uspeo. Pravac i trajanje ovog sprinta zavisi od razliitog broja faktora koji se dogaaju na utakmici. Zato vebanje ovog segmenta treba primenjivati u situacijama koje su sline utakmici.

CILJ: izdrljivost u brzini; vebanje snage u duelu; vebanje tehnike (demarkacija, pas, centarut i zavrnica); METOD: izdrljivost u brzini; DOZIRANJE: trajanje: 6-10 sekundi; intenzitet: 100%; ponavljanja 4-6 po seriji; serija 1-2; odmor: 2-4 minuta izmeu ponavljanja; 6 minuta izmeu serija; ORGANIZACIJA: plavi igra odigrava dupli pas sa napadaem i pokuava da poalje centarut na drugog napadaa, crveni igra pokuava da ga u tome sprei; naizmenino radi leva i desna strana Sposobnost ponavljanja kratkih sprinteva Kao to je ranije pomenuto, sprint je obino praen sa nekom fudbalskom akcijom. Zato bi se sposobnost poonavljanja kratkih sprinteva trebala vebati u ovom smislu.

CILJ: vebanje ponavljajuih kratkih sprinteva; vebanje tehnike (demarkacija i pas); METOD: ponavljanje kratkih sprinteva;

DOZIRANJE: trajanje: 1-2 sekunde; intenzitet: 100% iz stajaeg starta; ponavljanja 6 -10 po seriji; serija 2-4; odmor: 10 sekundi izmeu ponavljanja; 4-6 minuta izmeu serija; ORGANIZACIJA: igrai su u parovima i svaki par ima loptu; plavi igra je na obodu kruga i alje loptu svom paru u centar kruga koji je stie u sprintu, vraa je nazad i sprinta van kruga; nakon 6 -10 ponavljanja igrai menjaju uloge; NADOGRADNJA: lopta ubaena rukom mora da se vrati glavom sa ili bez skoka; igra koji je unutar kruga moe da trai loptu od bilo kog igraa na obodu

Periodizacija
Mnotvo metoda kondicione pripreme i vebi je opisan u ranijem tekstu meutim pitanje je kada koju metodu i vebu treba primenjivati? Drugim reima, na koje aspekte trener treba da se fokusira tokom specifinih perioda u sezoni? Pravilna raspodela trenanih optereenja u pravim vremenskim intervalima je najtei deo nauke o treniranju fudbalera. Zavisno od udela koji imaju u sportu, bazine motorne sposobnnosti moraju biti trenirane u pravilnim intervalima. U fudbalu, tehnika i taktika moraju imati centralno mesto. Pre nego to napravimo plan fizike pripreme, broj ciljeva mora biti definisan na kratke, srednje i duge staze. To mora biti uinjeno na bazi informacija po poetnoj spremnosti igraa i tima, dostupnom vremenu i dostupnim kapacitetima. Plan fizike pripreme Svaki trener mora imati jasan plan fizike pripreme u glavi. Takav plan se sastoji od vie ciklusa. Makrociklus Makro ciklus je povezan sa dugoronim ciljevima. Krajnji cilj se postavlja za period od nekoliko godina. To moe da se ogleda u traenju odreenog stila igre ili poboljavanju elemenata tehnike i taktike. Mezociklus To je recimo jedna fudbalska sezona, koja se sastoji od vie perioda:

priprema za prvi deo sezone prvi deo sezona zimska pauza/odmor priprema za drugi deo sezone drugi deo sezone letnja pauza/odmor U ovom okviru, pravilno planiranje i periodiza cija mora obezbediti da igrai budu spremni u pravo vreme, tako da mogu da daju sve od sebe u dolazeim utakmicama. Sve utakmice koje e biti odigrane moraju biti uvrtene u spisak. Prvenstvene, prijateljske, meunarodne i kup utakmice odreuju ritam rada. Broj kao i obim i intenzitet treninga zavise od broja utakmica. Mikrociklus Svaki period mezo ciklusa se sastoji od odreenog broja nedelja i oni se nazivaju mikro ciklusi. U takvom ciklusu treninzi se prenose jedan na drugi. Sledei poinje tamo gde se prethodni zavrio. Dnevno planiranje Profesionalni igrai fudbala treniraju gotovo svakodnevno. Prirodno je da sadraj treninga zavisi od perioda sezone ali takoe zavisi i od fizike spreme svakog igraa. Nekim igraima treba dati odmor, dok drugi trebaju jai trening. Trener mora kontrolisati igrae paljivo, tako da bude u svakom trenutku svestan njihovih individualnih potreba. Obim i intenzitet treninga Ve je istaknuto da su obim i intenzitet u principu u suprotnosti. Ako je intenzitet treninga visok, obim je obino manji. Ukoliko je obim veliki, intenzitet mora biti nizak da bi se spreio umor.Kako se pribliava utakmica,obim

mora biti manji a naglasak mora biti na intenzitetu. U periodu kada preostane nekoliko utakmica, intenzitet moe biti ponovo povean. Tokom pripremnnog perioda, treneri pokuavaju da dovedu svoje igrae u vrhunsku formu za start prvog dela sezone.Iako su treninzi pravilno dozirani,vrhunska forma moe da se odrava oko 8 nedelja.Zato to nema puno prilika za obimne treninge, igraeva izdrljivost poinje da opada.Tokom drugog dela prve polovine sezone stoga, vie obimnih a manje intezivnih treninga treba da bude izvedeno. Malo pre zimske pauze, obim treninga mora da se smanji a intenzitet da se povea. Isto vai i za drugi deo sezone. Opta i specifina fizika priprema Fizika priprema treba da bude specifinija to je mogue vie. Svrha opte fizike pripreme je da igraevu bazinu pripremu dovede na odreeni nivo i odrava ga na tom nivou, npr. tokom letnje i zimske pauze kada igrai ne treniraju sa svojim klubovima. im ponu pripreme za prvi ili drugi deo sezone trener to pre treba da pone sa radom na specifinoj fizikoj pripremi. Fizika priprema izdrljivosti po pozicijama Tranje koje igrai izvode tokom utakmice je razliito po pozicijama. Igrai sredine terena pokrivaju najvee distance tokom utakmice. Razlika je uglavnom vidljiva u laganom tranju. Napadai i defanzivci mogu ponekad da etaju ili ak da stoje ali vezni igrai su gotovo uvek u pokretu i oni to rade u laganom tranju. Ponekad igrai sredine terena u laganom tranju preu vie od distance koju defanzivci pretre za celu utakmicu. Tokom utakmice aciklina aerobna izdrljivost veznih igraa je stavljena na test mnogo vie nego kod ostalih igraa. Najbolji nain da se napravi takva razlika tokom treninga je korienje igara na skraenom prostoru sa est ili vie igraa gde su pravila modifikovana tako da akcenat bude na izdrljivosti veznih igraa. Gol se moe raunati ako su svi vezni igrai doli u zavrnicu sa napadaima ili se gol moe raunati duplo ako je jedan od veznih igraa odbrambene ekipe ostao na protivnikoj polovini i nije stiga da odbrani svoj gol. Ovakva promena pravila igre tera vezne igrae da kontinuirano tre nazad i napred izmeu napada i odbrane, ba kao to rade na utakmici.

Komentar fizike pripreme sa loptom Cilj celog rada je da trenerima prui ideju kako igrae mogu fiziki da pripreme kroz vebe koje su pribline dogaanjima na utakmici. Postoje meutim neke mane koje su povezane sa ovakvim tipom treniranja. Kada igra dostigne odreenu fiziku pripremu uz pomo vebi koje su povezane sa fudbalom, uvek postoji odreeni fudbalski cilj. Pre nego to ovaj cilj bude postignut, mora da postoji jedan odreeni nivo fudbalske sposobnosti. Ako toga nema, igrai nee biti u mogunosti da zaustave loptu pre nego to napuste igralite ili e predati pogrean pas ili nee biti u mogunosti da je kontroliu. Kao rezultat toga igra e biti prekidana ifiziki cilj nee biti postignut. Bie gotovo nemogue da usmerite igraa na prepokrivanje. Ovaj problem se javlja na niim nivoima igre u amaterskom fudbalu. Treneri tih ekipa moraju to uzeti u obzir. Mogu da prilagode vebe tako to e poveati igralite ili e smaniti nivo prepreka. Dae igraima vie prostora i vremena, i oni e stoga imati vie anse za postizanje fudbalskih ciljeva. Nivo prepreka (teina vebe) moe se podizati vremenom i igrai mogu da pokuaju da ostvare fiziki cilj.

Fizika priprema kroz utakmice Fizika priprema se moe podizati kroz utakmice, kao i kroz treninga. Npr. ako je protivnik slab, moe se zahtevati od ekipe da primeni taktiku presinga tokom cele utakmice. Igrai stoga rade jae nego to to sama utakmica nalae. Ako je protivnik jai i tim treba da eka priliku za kontranapad, trener moe traiti od igraa da istre brzo nakon to je lopta odigrana ka centralnom napadau, tako da linije tima ostanu blizu jedna drugoj.

PRESING IGRA
Presing igra je situacija u kojoj svi igrai tima, postavljajui se blizu protivnika, aktivno uestvuju u oduzimanju lopte protivniku brzim napadanjem protivnikog igraa i udvajanjem protivnikog igraa sa loptom Nemaka je bila najbolji predstavnik, kasnije je dolo do pojave kvalitetnih pojedinaca Kao posledica toga ponovo je krenula da se igra zona (na preuzimanje) i ona je bila dovoljna, igrai su osloboeni, nije se obraala panja na rasporede, igrae, kvalitet Dolo je do presinga na loptu! Osnov za pravljenje presinga je fizika priprema

ZAKONITOSTI I PRINCIPI PRESINGA (INDIVIDUALNO)

Prvo moramo ovladati tehnikim elementima oduzimanja lopte individualno

predvianjem iskakanjem ispred protivnika ili presecanjem lopte u trenutku prijema lopte biti blizu protivnika, kako bi bili spremni da startujemo na loptu u sluaju loeg prijema biti spreman da osvoji ili odbije loptu kad zakasnimo na prve tri varijante, dovodimo sebe u situaciju da protivnik ovlada loptom, onda svojim stavom ( bekovsim plesom ) ekamo momenat za izlazak na loptu ili ulazak u duel posle svih navedenih mogunosti ostaje poslednja remplovanje i klizeci start ( da se odbije ili zadri lopta ).

ZAKONITOSTI I PRINCIPI PRESINGA (GRUPNO)

oduzimanje lopte u parovima vertikalno, horizontalno i dijagonalno ( sa usvojenim agresivnim napadom na loptu i nita manje agresivnom korekcijom drugog igraa ) oduzimanje lopte u trojkama to je ve nain presinga na loptu i prostor koja se obukom usavrava oduzimanje lopte u etvorkama ovo je priprema za kompletan presing na loptu i prostor gde dovodimo igrae u situacije da na pravilnom rastojanju po irini i dubini kontroliu prostor predvianjem mogunosti dolaska lopte.

ZAKONITOSTI I PRINCIPI (KOLEKTIVNI - CELOG TIMA )

mora se igrati u plitkoj formaciji ( to takoe podrazumeva i usku formaciju ). znai, obe ekipe moraju da budu u prostoru 30-40 metara. To se veba na treningu a podrazumeva takvu postavku i na utakmici zajedniko istovremeno kretanje ako jedan igra krene a ostali ga ne prate gotovo je, ako svi kreu a stoji onaj koji je izgubio loptu,takoe je gotovo. Posebno danas kad ima igraa koji imaju pasove po 50 -70 metara, kretanje mora biti zajedniko, istovremeno po svim linijama. To je onda tim koji brzo reaguje i loptu brzo vraa u svoj posed

faza preformacije kod izgubljene lopte, ako izgubite loptu prilikom napada, stanete na tren i posle delia sekunde se trgnete i krenete nazad, to je vec kasno . Igrai koji oduzmu loptu sada su veti brzi i odmah kreu u napad. Zato je preformacija iz stanja napada u odbranu veoma bitna. Takodje je bitna ulo ga susednih igraa u trenutku gubljenja lopte, koliko brzo reaguju, i da li deluju zajedniki. Preformacija se dugo radi i mukotrpno veba sve do konanog usvajanja igraa celog tima. Preformacija je takodje bitna kod prekida, jer iz njega poinje presing do

osvajanja lopte itanje namere protivnika 1.moete zahtevati sve predhodno, ali ako nema itanja namere protivnika ( koji menja pravac kretanja lopte u odnosu na igrae) onda odlazite u prazno. 2.procentualno se najvie lopti oduzme itanjem igre. da ne priamo o igraima koji itaju igru i na treeg igraa. 3.udvajanjem protivnika

kretanje za izgubljenom loptom u trenutku kad igra odigra pas i pogrei treba mu stvarati naviku da nastavi da tri kako bi je oduzeo uz pomo svojih saigraa zato to smo rekli da igramo u plitkoj formaciji i to veina trenera igra presing u svom polju kako bi ostavili to manji prostor iza lea defanzivaca, tako da je malo ofsajd zamki kao i itanja igre golmana povratna trka za loptom zato to vie lopti oduzimaju igrai koji su u povratnom trku nego oni koji su direktno na igrau. dobar primer je elsi, gde ofanzivni igrai ( daf, drogba, roben, gudjonsen ) imaju sjajnu povratnu trku koja je suvo zlato presinga u kolektivnoj igri celog tima zadaci i obaveze svakog igraca (ustaljenim sistemom presinga kao sa svakom ekipom. Kanalisanjem igre na odreenog igraa ) ofsajd - kao prinudno reenje a ne kao nain igre, gde uigranou zadnje linije i njihovom zajednikom reakcijom na povratne pasove, brzim izlaskom na loptu igra golmana uvanje lea zadnjoj liniji kod visokog presinga libero tima, kao i degamani od 80 metara Sinhrozivane aktivnosti celog tima Presing dovodi do efikasnosti! Statistika pokazuje da su efikasniji kraci napadi ! Ako se povlaite duboko u svoju zonu i oduzmete loptu, puno vam treba da doete do zavrnice a da pritom proete mnoge prepreke do gola to je automatski dug napad. Kada se lopta oduzme sto je mogue blie protivnikom golu, onda je i napad vremenski krai a odmah ste u ansi za post izanje gola Zato se presing vri to je mogue dalje od svog gola, ili gde se lopta izgubi. Presing se igra i zato to danas ima mnogo dobrih pojedinaca koje ne moete uvati vise flasterima takve igrae uva grupa igraa koja ga napada sa svih strana

PRESING NA DEFANZIVCE
uglavnom su to igrai koji se ne odlikuju organizacionom igrom ve im je prvi zadatak defanziva veliki klubovi imaju igrae koji znaju da igraju i veoma su bitni u organizaciji igre kontranapad. to su razlozi koji su doveli do presinga jer je on najbolje reenje, posebno u fazi odbrane ( pujol, markez, nesta ) poenta je da ni najslabijeg igraa ne sme da ostavi slobodnog jer i on moe daleko da izbije loptu i napravi

ZONE PRESINGA
PRESING U ZONI NAPADA ( zadnja linija 45 50 m ) PRESING U MANEVARSKOJ ZONI ( zadnja linija 30 35 m ) PRESING U ZONI ODBRANE ( zadnja linija 20 25 m )

PREDNOSTI PRESINGA
odlian ulazak igraa u utakmicu dizanje samopouzdanja i psiholoke superiornosti prema protivniku koji nema reenja ne moramo menjati taktiku u odnosu na protivnika moemo ga primeniti protiv svih formacija tim dobija na racionalnosti jer je svrsishodnije zajednikim kretanjem trati krae deonice svi bri i krai putevi bice zatvoreni presingom i aut-linija postaje saveznik iz presinga dolazimo do velikog broja lopti, a samim tim i broja napada to due radimo presing igrai stiu poverenje postaju tim kolektivni duh obezbeujemo efikasan i krai napad, sa malim brojem igraa smo u zavrnici mi smo ti koji nameemo i kontroliemo ritam igre

NEGATIVNE STRANE PRESINGA

prazan prostor ( plitko i usko ) iza lea i po bokovima ekipe koje preskau igru

ORGANIZACIJA TRENINGA
Iznoenje lopte 4:3, 5:4, 5:5 Igra se na pola terena, na irini od 16m ili irini celog terena.

Zadatak odbrambenih igraa da pasom iznesu loptu do centra ili do golova, zadatak ofanzivnih igraa da oduzmu loptu odbrambenim igraima pomou presinga

Igra 1010 u prostoru 40 X 60 m Cilj igre je da se napravi to vise pasova, to je vise mogueukradenih lopti. Posle osmog pasa, ekipa koja uzima loptu stupa u pressing

SITUACIJA IZ PRESINGA U ZONI NAPADA Odbrambeni igrai pokuavaju kroz pas da iznesu loptu preko centra, dok protivnika ekipa presingom ne dozvoljava iznoenje lopte

SITUACIJA IZ PRESINGA U ZONI MANEVRA Igrai ekipe sa loptom pokuavaju kroz pas da dou do linije 16 m ili do gola, dok ekipa koja se brani po principima presinga ne dozvoljava da protivnika ekipa pree tu liniju ili postigne gol

SITUACIJA IZ PRESINGA U ZONI ODBRANE Ekipa koja poseduje loptu treba da uputi ut ili postigne gol, a ekipa koja se brani po principima presinga ne dozvoljava izvoenje te radnje. Kao nastavak vebe, ekipa koja je oduzela loptu mora da pree centar, a ekipa koja je izgubila loptu da je sprei u tome

PRESING NA AUT PROTIVNIKA Ekipa koja izvodi aut, ima zadatak da pree liniju centra dok ekipa koja se brani maksimalnom agresijom pokuava da presee ili oduzme loptu. Kao nastavak vebe, moe da bude zavretak akcije ekipe koja je oduzela loptu i presing ekipe koja je izgubila

FIZIKA PRIPREMA U RADU SA LOPTOM

Fudbalska utakmica se sastoji od ponavljanja kratkih napora visokog intenziteta, izmeu kojih postoje periodi tranja u srednjem i niskom intenzitetu, hodanja i stajanja. Iako su periodi rada u visokom intenzitetu kratki, oni su presudni za dolazak u posed lopte, postizanja gola i konane pobede kao krajnjeg cilja

Na koliinu tranja u visokom ritmu mogu uticati faktori kao to su motivacija i taktika, ali se smatra da je osnovni faktor zbog koga neki igrai mogu da vre rad u visokom ritmu njihovi kapaciteti specifine fudbalske izdrljivosti

Izdrljivost je sposobnost pojedinih delova organizma ili organizma u celini da obavlja fiziku aktivnost tokom to dueg vremenskog perioda bez smanjenja efikasnosti rada. Izdrljivost je sposobnost organizma da se suprotstavi zamoru. U fudbalu, izdrljivost oznaava sposobnost fudbalera da izvodi sloene motorike akcije u visokom tempu tokom cele utakmice Senzitivna faza :aerobna izdrljivost posle 12. godine, anaerobna izdrljivost posle 14. godine Mehanizam izdrljivosti: smeten je u miinoj eliji energetski sistemi Vrste izdrljivosti: a) prema mestu i obimu ispoljavanja: 1. 2. 1. 2. lokalna opta b) prema specifinosti: opta specijalna: brzinska izdrljivost, izdrljivost u snazi, brzinsko-snana izdrljivost, skona izdrljivost c) prema vrsti energetskog obezbeenja: 1. 2. aerobna anaerobna: laktatna alaktatna Dakle specifinu fudbalsku izdrljivost moemo definisati kao otpornost organizma na uticaj intenzivnih napora (rad visokog, maksimalnog ili submaksimalnog intenziteta) koji se ponavljaju u duem vremenskom intervalu, a koji su izdeljeni periodima kratkotrajnog odmora ili periodima rada smanjenog intenziteta Ako pogledamo tabelu vrednosti pulsa i njegovo trajanje na utakmici videemo da fudbaleri najvie rade u anaerobnom reimu, gde dolazi do pojave mlene kiseline koja se meri koliinom laktata u krvi Vrednosti pulsa u toku utakmice:

130 otk./min. 1 minut 130 150 otk./min. 7 minuta

150 165 otk./min. - 17 minuta 165 180 otk./min. 41 minut 180 i vie otk./min. 24 minuta zona aerobnog rada: 130-150 otkucaja/min zona aerobno-anaerobnog rada: 150-180 otkucaja/min zona anaerobnog rada: 180 i vie otkucaja/min

Ovi parametri su nam potrebni da odredimo koju nam to ciljnu usmerenost reava trening za specifinu izdrljivost i kada ga u mikrociklusu koristiti Danas kada se od fudbalera trai da preko cele godine igra u ritmu sreda -nedelja, jednostavno nema vremena za treninge koji pogaaju samo jednu ciljnu usmerenost. Trening se tako koncipira da uz vrstu optereenja koju biramo mi praktino usavravamo tehniku i taktiku Nain treniranja koji je razvijen u paniji je upravo situacioni trening, koji slui razvoju specifine fudba lske izdrljivosti i brzine kroz razvoj i usavravanje odreenih tehniko -taktikih elemenata. Pratei pulsne vrednosti igraa videemo da se one u ovom treningu postupno podiu, da bi u poslednjoj vebi dostigle svoj maksimum. Vebe su podeljene periodima odmora gde pulsne vrednosti ne padaju ispod 140 otkucaja u minuti Trening poinje sa ulaznim istezanjem i vebama za razgibavanje celokupne muskulature u trajanju od 5 (pet) minuta Prva veba je rad na usavravanju elementarne tehnike kroz rad u malom prostoru koji uslonjava izvoenje. Elementi voenja, prijema, driblinga i pomone igre podii e vrednost pulsa kod igraa na 130 -140 otkucaja u minuti. Svaki igra u ogranienom prostoru kontrolie svoju loptu izvravajui odreene zahteve (voenje lopt e, ongliranje raznim delovima stopala,dribling,prijem lopte punim risom,takmienje u izbijanju lopti)

Sledea veba je usavravanje primopredaje. Osnovni tehniki element u vebi je pas koji mora da bude pravilno izveden i posle toga sledi tranje u visokom ritmu na mesto gde je lopta odigrana. Ova veba podie vrednost pulsa na 150 otkucaja u minuti i sa njom igra ulazi u aerobno -anaerobnu zonu. U isto vreme igrai sa loptom odigravaju pas levom nogom u desnu stranu, nakon odigranog pasa u visokom ri tmu tre ka mestu odigravanja lopte, igrai koji primaju loptu imaju zahtev da loptu prime desnom nogom i predaju je sledeem igrau levom nogom

U treoj vebi cilj je usavravanje dugog pasa, centaruta i udarca na gol, u kombinaciji sa odreenim motorikim zadatkom i to sunonim skokovima i slalom tranju. Ovde je potrebno voditi rauna o usklaenosti igraa koji ispunjavaju motoriki zadatak i igraa koji upuuje centarut. Vrednost pulsa kod igraa se podie na 160 otkucaja u minuti. Nakon predate duge lopte na bok, igra sredine reava motoriki zadatak i ide u zavrnicu, igra na boku prima loptu i usklaenim delovanjem sa igraem sredine zavrava akciju

Igra 4:2 sa tri boje moe isto tako da bude visokog intenziteta ali je ovde osnovni fa ktor kao i u svim drugim vebama uticaj trenera na odranje visokog intenziteta vebe. Vrednost pulsa kod igraa dostie 170 otkucaja u minuti. Tri spoljna igraa igraju sa dva dodira, dok jedan igra jednim dodirom

Poslednja veba u treningu je igra 3:3 u esnaestercu sa veokma visokim zahtevima kao to su striktna markacija, demarkacija, reavanje odnosa 2:1 i 1:1, udarci na gol, . Vrednosti pulsa kod igraa prelaze 180 otkucaja u minuti. Napadai se kreu ekajui znak na koji e im jedan od tri ser vera dodati loptu, kada prime loptu pokuavaju da stvore odnos 3:2, 2:1 1:1 i da zavre akciju utem na gol

Pauza izmeu vebi su 2 (dva) minuta, ovo sputanje pulsa kod igraa na 140 otkucaja u minuti praktino nam omoguuje da imitiramo optereenje sa utakmice. Ovakav trening ima veoma slian uticaj na organizam igraa kao i sama utakmica Iz tabele za vrednosti pulsa se vidi da na ovom treningu najvei deo vremena igra provede u aerobno anaerobnoj zoni isto kao i za vreme utakmice Trening ovakvog intenziteta prvenstveno se koristi za rad sa seniorskim ekipama Prednosti ovoga treninga su to je prilagodljiv i za rad sa mlaim kategorijama jer svaka veba sadri obradu nekog tehnikog elementa. Pored toga pravilnim odabirom odnosa rada i odmora u treningu moemo gaati i neku drugu ciljnu usmerenost kao to je brzina