ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Olivera Novitović – Dragiša Ranđić – Aleksandar Novitović

!i"e# $%%&
1

Zemlju smo nasledili od predaka, a posudili od potomaka

2

'RED(OVOR
Knjiga je nastala u vreme kada Srbija želi da pristupi Evropskoj Uniji i očekuje ubrzani razvoj. Pisana je čitav niz godina u vremenu kada globalni ekološki problemi prete žiovtu na emlji i postaju ograničavaju!i "aktor razvoja čitave planete. #utori su koriste!i se sopstvenim istraživanjima i obimnom literaturom$ veruju!i da svaki pojedina% može dati doprinos poboljšanju kvaliteta životne sredine dali i sami doprinos. Potreba za ovom materijom nastala je zbog potrebe studenata i lakšeg savladavanja problematike u ovoj oblasti kao i dugogodišnja saradnja sa &nstitutom za materijale u 'ondonu ( )*e &nstitute +" ,aterials$ ,inerals and ,ining. &zražavamo nadu da !e knjiga pomo!i boljem razumevanju osnovni*g pojmova životne sredine standarda$ izvora zaga-ivanja$ nji*ovog monitoringa$ raspoloživi* te*nologija koje trebaju da daju optimalni rezultat unutar odre-ene industrijske kategorije. Posebna pažnja je posve!ena klimatskim promenama što je u najčeš!em slučaju sinonim za globalno zagrevanje$ mada se koristi i u širem smislu kada se uključuju prirodne promene klime. +no što je istina to je da prebijanjem dugova izmedju razvijeni* i nerazvijeni* i prirode može da se konstatuje da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. .lada mišljenje da u zemljama u razvoju nema dovoljno znanja i in"orma%ija na bazi čega bi za*tevala svoja potraživanja. )ežnja autora je da mnoge dileme razjasni i da podršku primeni modernog kon%epta kontrole i zaštite životne sredine. Pri tome je veoma bitan izbor materijala/ te*nologija/ uti%aja proizvodnje$ višestruka primena jednog istog materijala$ koriš!enej jednostavni* pro%esa$ smanjenja broja pozi%ija$ obleževanje delova$ standardiza%ija$ produženja životnog veka proizvodni* komponenti uz podizanje nivoa kvaliteta$ bezbedno odlaganje$ a sve to dovodi do projektovanja za održivost i projektovanja za zdravlje i sigurnost. 0a bi se rešili ekološki problemi na na%ionalnom nivou moraju biti uključena dva vode!a prin%ipa1 prin%ip zaga-ivač pla!a i prin%ip pra!enja te*nologije i proizvoda od 2kolevke do groba3. Prvi put problematika zaga-ivanja vazdu*a regulisana je propisom u svetu1 zabrana upotrebe uglja u 'ondonu u doba Kralja Edvarda & 1456. godine. Prvi zakon vezan za zaštitu životne sredine donet je u 0ubrovniku 1272. godine gde su de"inisani uslovi gradnje i održavanje javne kanaliza%ije i septički* jama i zabrana izba%ivanja otpada u otvorene kanale. Kasnije su date dopune o javnoj čisto!i i protivpožarnoj zaštiti kao i načini dinamika sprovo-enja mera$ zadužena li%a koja !e sprovoditi i novčane kazne za one koji se ne budu pridržavali zakona. Prof. dr Olivera Novitović
4

VOD
Šta )e ekologija# a šta zaštita životne sredine i kako sa*nan)a i* te o+asti ,og- da se .ri,ene
Ekologija i zaštita životne sredine$ su bez sumnje$ kompleksne oblasti za svakog čoveka na planeti. Ekologi)a može da se de"iniše kao studija odnosa izme-u organizama i životne sredine. 'judi proučavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje kao vrsta. +pstanak ljudi je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoče promene u životnoj sredini i predvide nji*ov uti%aj na organizme. Prvi lov%i i sakupljači bilja morali su da znaju navike životinja i gde da na-u *ranu. Kasnije$ poljoprivredni%i morali su biti svesni promena vremenski* uslova i zemljišta i kako te promene mogu uti%ati na useve i stoku. 0anas$ ve!ina ljudske popula%ije na emlji živi u gradovima i mnogi imaju malo direktnog kontakta sa prirodom. .iše nego ikada ranije$ budu!nost ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose izme-u organizama i okoline. 'judska vrsta intenzivno menja životnu sredinu$ ipak ona u potpunosti ne razume e"ekte ti* promena. 8a primer$ ljudske aktivnosti su pove!ale količinu azota koja %irkuliše kroz bios"eru$ promenile sastav zemljišta$ pove!ale kon%entra%iju 9+2. I,.erativ dvadeset.rvog veka )e da )oš )edno, .ostane,o !estoki st-denti ekologi)e. 8ekad je čovek živeo u skladu s prirodom/ vrlo skromno je iskoriš!avao prirodne resurse i nije bitno$ niti u širim razmerama remetio prirodnu ravnotežu. :ive!i u malenim naseljima oko plodni* predela$ problem svoje egzisten%ije rešavao je bave!i se lovom$ a kasnije i zemljoradnjom. Kada je počeo obra-ivati metale i kada je došlo do pro%vata zanatstva$ pojedine skupine ljudi počele su se kretati tragaju!i za rudama$ koje su koristili. )ako je čovjek počeo preseljavati i u područja klimatski manje povoljna za život i poljoprivredu$ pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom. a*valjuju!i zanatstvu$ izumeo je nova$ bolja oru-a$ ode!u i skloništa$ počeo je krčiti i paliti šume$ veštački stvaraju!i obradivo zemljište. 8aselja su postajala sve ve!a$ nastaju nova zanimanja$ organizuje se trgovina$ ra-a se %iviliza%ija. ;roj ljudi se uve!ava. a*vati na prirodnoj okolini bivaju sve ve!i1 grade se vodovodi$ rudni%i$ putevi$ luke... )e*nologija doživljava pro%vat$ nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju$ pa ljudski vek postaje duži i$ uopšte kvalitet života se pove!ava. 8o taj progresivan razvoj pra!en je $ nažalost $ promenom životni* uslova na takav način koji !e današnjem čovečanstvu prouzrokovati brojne i dalekosežne probleme. Posebno velike negativne uti%aje na stanje životne sredine imaju pogoni teške industrije <železare$ livni%e$ koksare=$ *emijska industrija i druge industrijske grane koje
>

se često nazivaju prljavom industrijom. 8a kvalitet životne sredine značajno utiče i proizvodnja i potrošnja različiti* energetski* sirovina od koji* najve!i značaj ima ugalj. Segorjevanjem uglja$ posebno lignita$ nastaju velike količine šljake i pepela$ a u atmos"eru se izba%uju velike količine sumporni* i azotni* jedinjenja što sve zaga-uje životnu sredinu. & saobra!aj$ posebno drumski$ izuzetno mnogo utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo. Sagorjevanje goriva$ spiranje <padavine= ulja$ na"te$ soli i prašine s puteva$ zatim izazivanje buke koja ima višestruke negativne posljedi%e po zdravlje ljudi$ sve to negativno utiče na našu okolinu i sredinu u kojoj živimo. 8estručna obrada poljoprivredni* površina kod upotrebe *emijski* sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova$ negativno se odražava na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi /e,i)ski .re.arati 0.esti"idi1 i,a)- otrovna svo)stva. 0uže upotreba ovi* sredstava negativno se odražava na kvalitet površinski* i podzemni* voda. & otpad <gradski ili komunalni$ otpad iz industrije ili saobra!aja$ otpad neiskorišteni* energenata$ poljoprivredni otpad itd.= negativno utiče na kvalitet životne sredine. +vo se posebno odnosi na ve!e gradove gde se gradski i industrijski otpad deponuje i zatrpava$ što ugrožava podzemne vode i vazdu*. 8ajopasniji je otpad iz *emijske industrije. &za jednostavnog pojma ekologije leži široka naučna dis%iplina. Ekolozi mogu proučavati pojedinačne organizme$ kompletne šume i jezera$ kao i čitavu emlju. Ekološka merenja uključuju broj organizama$ brzinu reproduk%ije$ ili brzinu pro%esa kao što su "otosinteza i razlaganje. Uporedo sa proučavanjem organizama ekolozi proučavaju i nebiološke komponente sredine$ kao što su temperatura$ *emija zemljišta. U nekim ekološkim studijama ?okolina? može biti drugi organizam. Dok ,nogi ,isle da )e ti.i2no ekološko istra!ivan)e na teren-# neki od na)va!ni)i/ dostign-ća - ekologi)i *asnovani s- na teoretski, ,odeli,a ili istra!ivan)i,a - la+oratori)i. 0a bi pojednostavili svoja istraživanja$ ekolozi su dugo pokušavali da proučavaju izolovane zajedni%e i ekosisteme. ,e-utim$ sve zajedni%e i ekosistemi na emlji su otvoreni sistemi za razmenu materije$ energije i organizama sa drugim zajedni%ama i ekosistemima. .rkos ra*li2iti, .rist-.i,a na-2no) .raksi na-2na istra!ivan)a i,a)- ,nogo *a)edni2kog3 niver*alni .rist-.i na-2ni/ ,etoda s-4 .ostavl)an)e interesantni/ .itan)a i .ostavl)an)e /i.ote*a.

@

In5or,a"i)e4 Posmatranje Eksperiment ,odeliranje +bjavljena istraživanja Pitanje Provera *ipoteza$ dolazi do pove!anja ukupni* in"orma%ija bez obzira na is*od.

6i.ote*a ni)e validna4 Promena *ipoteze u skladu sa novim in"orma%ijama.

Aipoteze

Predvi-anja

'rovera /i.ote*e4 Posmatranje Eksperiment ,odeliranje

B
'oda"i4

6i.ote*a validna4 Sprovo-enje dodatni* provera *ipoteze.

Prikupljanje ,enadžment Prikaz Statistički pregled Statistička analiza Pri*vatanjeC +dba%ivanje *ipoteze

Slika 1.1. Grafički prikaz naučne metode. Naučne metode se zasnivaju na korišćenju informacija za postavljanje i proveru hipoteza kroz posmatranje, eksperiment i modelovanje ( odaci od !anuel ". !olles #r. $niversit% of Ne& !e'ico ())*+

Ekologija je biološka dis%iplina koja proučava odnose$ strukturu i "unk%ionisanje prirode u %elini$ uključuju!i i čoveka$ odnosno čovečanstvo kao spe%i"ičnu komponentu biološki* sistema na emlji. +na se bavi odnosima živi* bi!a i nji*ove životne sredine$ kao i uzajamnim odnosima svi* organizama u prirodi. Savremena de"ini%ija ekologije naglašava da je to nauka koja proučava rešenja koja su živa bi!a realizovala$ na različite načine$ u vezi sa problemima
6

8ačin života savremenog čoveka i proizvodne te*nologije dovode postepeno do sveobu*vatnog zaga-ivanja emlje. Dednostavno rečeno$ ekologija se može odrediti i kao nauka koja izučava me*anizme opstanka živi* bi!a.ože nam izgledati velika$ ali emlja je tek neznatno zrn%e u univerzumu. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja 7 . aga-enje u jednoj sredini spontano se preba%uje u druge$ doprinose!i daljem širenju zaga-enja. 8jena %entralna tema jeste me-uzavisnost %elokupnog sveta. emlja je jedina planeta na kojoj je život mogu!. )o je sistem sa neograničenim brojem me-usobno zavisni* pro%esa koji se neprekidno odvijaju.koje im je spoljašnja sredina postavila i koja su ona morala rešiti kroz svoju evolu%iju da bi u tim konkretnim sredinama opstala <Dankovi!$ 1EE@=. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom. . +na obu*vata delove prirodni* i društveni* nauka$ "ilozo"iju i proučava prirodu kao %elinu. ivotna sredina je jedinstven sistem na planeti emlji koja omogu!ava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim obli%ima. Ekosistem može opstati bez nas$ ali nas ne može biti bez ekosistema. Planeta emlja je nastala pre >$6 miliona godina$ kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu$ čvrstu kuglu. )o je zato što je prekrivena tankim slojem vazdu*a$ tla i vode koji se naziva bios"era. 'judi su samo jedan element ekosistema. Ekologija nije samo grana biologije$ ona je mnogo više od toga. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim$ promenite li jedan deo$ menjate i drugi. Šta )e to ekologi)a7 Kako je nastala planeta i život na njojF Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjemF Gta treba činiti za očuvaje životne sredineF Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine$ borbe da se pomire sukobljeni interesi u odre-ivanju spoljašnji* uslova života$ veza živi* organizama s nji*ovim prirodnim okruženjem. Složeni splet biljaka$ životinja i drugi* oblika čini ekosistem.

Ekolgija je relativno mlada nauka. Svako ograničeno životno područije sa sličnim životnim uslovima sačinjava jedan biotop <životno stanište=. )ermin ekologija je izveden iz grčki* reči ?oikosI <dom$ mesto stnovanja$ stanište$ okolina= i ?logosI <učenje$ reč$ govor$ nauka=. +snovni ekološki prin%ipi ili zakonitosti su1 1= kruženje supstan%i i 2= proti%anje energije$ zasnovani na 4= tro"ičkim odnosima <odnosima is*rane= u ekosistemima$ >= biogeo*emijskim %iklusima$ @= biološkoj raznovrsnosti <biodiverzitetu=$ 6= *ijerar*ijskoj organiza%iji i 7= adaptabilnosti biološki* sistema$ ni*ovoj K= dinamičnosti i suk%esijama$ E= organskoj produk%iji$ kao i 15= stabilnim i uravnoteženim abiotičkim i biotičkim uslovima i resursima sredine.iosvera kao životno područije deli se na tri bio%iklusa <mora$ slatke vode i kopnena oblast=. U današnje vreme$ u eri industrijaliza%ije$ te*nološkog napretka i K . Svaka od ovi* deli se dalje na bio*ore <šume$ pustinje$ reke$ stepe$ jezera=. . Heč ekologija potiče iz knjiga ?+pšta istorija razvi!a organizamaI <#llgemeine EntJi%klugsges%*i%*te der +rganismen$ 1K66.= nemačkog biolga Ernesta Aekela$ gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobu*vatnost odnosa izmadju životinjski* vrsta i nji*ove neorganske i organske okoline. .= i ?Priroda stvaranjaI <8aturli%*e S%*op"ungsges%*i%*te$ 1K7E.pogoršava šanse sadašnji* ili budu!i* genera%ija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. Ekološki "aktori mogu biti abiootički oni koji predstavljaju nežive sile prirode kao što su klima podloga$ relje" <"aktori klime$ eda"ski "aktori i orogra"ski "aktori=$ zatim biotički kao što su uzajamni odnosi i me-usobna zavisnost medju samim živim bi!ima i antropogeni "aktori. 9elokupni prostor na emljinoj površini naseljen živim bi!ima naziva se bios"era. Sve jedinke životinja i biljka koje žive u nekom odredjenom biotopu tesno su medjusobno povezane uzajamnom zavisnoš!u i sačinjavaju skupa jednu životnu zajedni%u bio%enozu. &ako je Aekel dao ime ekologiji$ Larls 0arvin je$ po nekima njen stvarni tvora%$ pošto pojam ?borbe za opstanakI pokriva splet medjuodnosa živi* bi!a kao i odnose prema uslovima nežive prirode. Ekologija je nauka koja proučava uzajamne odnose medju organizmima i nji*ovu zavisnost od spoljašnji* "aktora$ prvenstveno klimatski* uslova i tla na kome žive$ način is*rane i društvene odnose$ parenje i razmnožavanje i druge slične pojave. Maktori od koji* zavisi optanak u nekom životnom područiju nazivaju se ekološki "aktori <"aktori spoljašnje sredine=. 8ajviši sistem ekološkog proučavanja su ekosistemi$ biogeo%enoze$ koji su jedinstva staništa <biotopa= i životne zajedni%e <bio%enoze=$ u okviru koji* na spe%i"ičan način kruži materija i protiče energija.io*ore su sastavljene iz uži* oblasti biotopa.ios"era obu*vata tri životna područija1 litosveru <kopnenu oblast=$ *idrosveru <vodeni prekrivač= i donji sloj atmosvere <vazdušnog omotača= naše planete. &spuštanje bio%ida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. .

Lovek neumereno troši bogatstva prirode $ mnogo brže iskoriš!ava dostupne resurse emlje stvaraju!i sebi neop*odne produkte$ nego što oni mogu <ili uopšte ne mogu= da se razgrade. Uginule biljke i životinje se vremenom mineralizuju do anorganski* jedinjenja koji su polazna osnova za sintezu složeni* organski* jedinjenja u biljkama$ koje dalje koriste životinje i čovek. 0anas su posebno eksploatisani i osiromašeni u resursima i biodiverzitetu vodeni ekosistemi <morski$ jezerski i rečni=$ šumski i livadski ekosistemi$ naročito tamo gde se sve ve!e površine pretvaraju u agroekosisteme i velika urbana područja <megalopolisi=$ koji kompleksnim zaga-ivanjem vazdu*a$ zemljišta i vode narušavaju daleko šire oblasti od one koju sami zauzimaju. Sa razvojem %iviliza%ije$ a naročito u savremenim uslovima$ čovek svojom aktivnoš!u remeti ekološke prin%ipe i nepodaštavanjem ekološki* zakonitosti narušava stabilnost bios"ere$ dovode!i u pitanje sopstveni opstanak na emlji.azdu*$ voda$ zemljište$ vegeta%ija i ostali živi svet koji egzistira u tri sredine me-usobno su povezani u dinamičnu ravnotežu. Ekologija je svoj pro%vat doživela posle pedeseti* godina prošlog veka$ kada je pri*va!eno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vode!i računa o zakonitostima koje vladaju u njoj$ a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak.nezaustavljivog rasta ljudske popula%ije$ trebalo bi pri*vatiti kao etički ekološki prin%ip$ ekološku svest i savest$ savremenog %ivilizovanog društva$ za održivim koriš!enjem i vra!anjem neupotrebljeni* i obnovljeni* resursa prirodi.edjutim$ u ovom veku$ zbog o"anzivnog$ jednostranog i nekontrolisanog te*nološkog razvoja$ velikog is%rpljivanja prirodni* resursa$ nekontrolisanog porasta stanovništva$ kao i nedovoljnog ekološkog obrazovanja i etike u prirodu se emituju ogromne količine otpada$ degradiraju!i je$ dola*i do kriti2nog nar-šavan)a !ivotne sredine. . . 8a taj način nastaju globalni ekološki problemi$ kao što su pove!an e"ekat staklene bašte$ kisele kiše$ "oto*emijski smog$ smanjivanje stratos"erskog ozonskog omotača$ nagomilavanje NlošegN$ tropos"erskog ozona i drugi* "otooksidanata. )o može dovesti do poreme!aja sa nesagledivim posledi%ama. )o se neprestano dešava čine!i večiti krug života i ravnotežu$ koja je daleko od statične.iljni svet koriste!i mineralne materije$ energiju Sun%a i ugljendioksid iz vazdu*a proizvodi organske materije i kiseonik$ neop*odne za život čoveka i životinja. Ključnu ulogu čine mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju do krajnji* anorganski* jedinjenja1 vode$ ugljendioksida i amonijaka i tako omogu!avaju obnovu i održavanje života na emlji. Ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da E . &z toga proizilazi$ stra*ovito nagomilavanje štetni* produkata$ koje samoregulativni ekološki sistemi i prirodna sredina na emlji ne mogu da prime i obezbede nji*ovu re%iklazu. . 8ormalni prirodni uslovi milenijumima su omogu!avali čoveku ugodan život na planeti emlji$ a bios"era je bila dovoljno mo!na da neutrališe sve negativne posledi%e svi* ljudski* aktivnosti.

nogi biolozi veruju da smo usred najve!e epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 6@ miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi samom.555 vrsta <4>. veka nestati oko @5O biološke raznovrsnosti. . +na treba da sadrži planove koriš!enja prirodni* resursa$ "inansijske poslove za očuvanje$ registra%iju i zaštitu prirode$ zakonsko regulisanje koriš!enja i par%elisanja obradivog zemljišta$ mrežu institu%ija koje se bave zaštitom prirode i oni* koje obrazuju stručne kadrove ili vrše masovno vapitanje stanovništva za očuvanje prirode.555 biljni* vrsta i @255 životinjski* vrsta širom sveta su pred izumiranjem$ a mnogo *iljada nji* izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženi*=. Ekološki problemi savremenog čoveka su toliko obimni i intenzivni da prevazilaze mo! e"ektivne interven%ije bilo koje pojedinačne zemlje$ organiza%ije$ struke$ nauke i dis%ipline. +na a"irmiše prava svi* resursa$ uključuju!i biljke$ životinje$ ali i sirovine i omogu!ava im pravo na postojanje u svom prirodnom$ auto*tonom okruženju. Pošto su prirodni resursi ograničeni$ neop*odan je razvoj ekološke politike$ pogotovo u siromašnim zemljama. +vakva etika emlje podrazumeva moralnu odgovornost pojedin%a prema ostalim ljudima i društvu$ kao i širem prirodnom okruženju koje u sebi uključuje biljke$ životinje$ predele <kopnene i akvatične= i vazdu*. )eku!a globalna brzina izumiranja eksponen%ijalno je ve!a od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. Ekološki problemi su brojni i objektivno teški za rešavanje. Sam ekonomski razvoj je ograničen neravnotežom izmedju stalno rastu!eg stanovnoštva i opadaju!i* sredstava za njegovu is*ranu i život zbog permanentnog zaga-ivanja i trovanja životnog prostora. etika emlje. S njima nestaje i mogu!nost nji*ove upotrebe u medi%ini i nau%i koja bi moglo pomo!i čovčanstvu u smanjivanju gladi i pronalaženju lekova za razne bolesti. Ekološka kriza može se sprečiti samo ako se s*vati kao pitanje života na planeti emlji uopšte$ a ne samo opstanka čoveka. Podstaknuta inteziviranjem svesti o rastu!em stepenu uti%aja čoveka na promene u prirodnom okruženju$ zaživela je početkom 1E75Pi* godina$ etika 15 . Prema jednom od ?advokataI prirode$ #ldu 'eopoldu <1E>E=$ u sveobu*vatna razmišljanja o prirodi koja nas okružuje$ uvedena je tzv. 8aučni%i su izračunali da !e$ ako se nastavi sadašnji trend izumiranja$ do kraja 21. Svake godine izčezne blizu >5. 8jenim smanjivanjem na globalnom nivou %ela plneta postaje sve ugroženija kako za biljni i životinjski svet$ tako i za samog čoveka. #ko bi se ljudi pridržavali etički* prin%ipa odgovornosti$ povredivosti$osetljivosti i propor%ionalnosti$ nji*ove aktivnosti u prirodi bi omogu!ile kako sadašnjim tako i budu!im genera%ijama život u održivom okruženju. Samo zajednički saznajnoPpraktični napori svi* zemalja$ mogu da ublaže zastrašuju!e posledi%e ekološke katastro"e.trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak.

Pro%enjuje se da na emlji postoji izmedju @ do K5 miliona vrsta$ od koji* je do danas poznato i opisano samo oko 1$@ miliona vrsta.zaštite prirode koja apostro"ira da biljke$ životinje$ ali i neživa priroda imaju svoja egzisten%ijalna prava. #merički biolog$ Edvard . 8io5ili)a podrazumeva uro-enu ljubav koju ljudska bi!a gaje prema drugim obli%ima života. . +vakva raznovrsnost predstavlja oslona% ljudskoj vrsti u pogledu is*rane$ lekova$ staništa. +vaj pro%es se ubrzava nepravilnim upravljanjem poljoprivrednom proizvodnjom$ šumarstvom$ ribolovom$ krivolovom. Upotrebom te*nika$ kao što su standardizovana i kontrolisana upotreba pesti%ida$ organski način uzgajanja i plodored$ poljoprivredni%i mogu da održe ravnotežu izme-u održivog razvoja$ pove!anja prinosa i očuvanja okolnog ekosistema. 8a globalnom nivou biljne i životinjske vrste se čuvaju u bankama gena$ botaničkim baštama i u zoo vrtovima$ ali je isto tako važan zadatak očuvanje biodiverziteta na poljoprivrednim dobrima i u prirodnom okruženju gde se vrste mogu prilago-avati novonastalim uslovima u borbi sa ostalim vrstama u okruženju.e-utim$ čovek zaga-uju!i životnu sredinu$ urbaniza%ijom$ krčenjem šuma$ isušivanjem zemljišta i slično nanosi veliku štetu prirodnim staništima divlji* vrsta čime je ugrožen nji*ov opstanak.ilson$ je sredinom 1EK5P i* godina u nauku uveo nove termine$ biodiverzitet i bio"ilija$ koji su postali svojevrsni motiva%ioni pokretači savremene teorije i prakse zaštite prirode. Spe%ijski biodiverzitet obu*vata ukupan broj organski* vrsta na emlji$ od nastanka života na planeti do danas.iodiverzitet se realizuje kroz tri osnovna$ me-usobno uslovljena i biološki neraskidiva nivoa1 genetičkom$ spe%ijskom i ekosistemskom. . 9AO 09ood and Agri"-lt-re Organi*ation1 pro%enjuje da je tokom poslednjeg veka izgubljeno oko Q genetskog materijala poljoprivredni* biljni* kultura$ dok je od postoje!i* 6455 životinjski* vrsta oko 14@5 u opasnosti da nestane ili je ve! nestalo.iše od >5O površine kopna se koristi za poljoprivredu$ tako da poljoprivredni%i imaju veliku odgovornost u zaštiti biodiverziteta. 11 . .iodiverzitet ili bioloska raznovrsnost obu*vata ukupnu različitost i variranje gena i svi* vrsta mikroorganizama$ gljiva$ biljaka i životinja$ kao i svu raznolikost ekosistema u kojima su živa bi!a aktivni izvršio%i ekološki* pro%esa. Potpisan je me-unarodni sporazum o resursu biljni* gena za is*ranu i poljoprivredu$ od strane velikog broja zemalja$ koji promoviše multilateralan pristup razmene in"orma%ija$ te*nološki* postupaka i svaki drugi vid podrške o održivom razvoju poljoprivrede$ a obezbe-uje da se biljni genetski resursi očuvaju za budu!e genera%ije. .

)okom svoji* aktivnosti$ koje mogu biti urbaniza%ija ili eksploata%ija$ čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Životna sredina jeste skup prirodni* i stvoreni* vrednosti čiji kompleksni me-usobni odnosi čine okruženje$ odnosno prostor i uslove za život/ to su svi uslovi$ okolnosti i uti%aji koji okružuju i utiču na razvoj jednog organizma ili grupe organizama$ uti%aji dolaze kako od žive tako i od nežive prirode. Životna sredina ili 2ovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje$ odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. &zgradnjom *idro%entrala i akumula%ija$ sečom šuma$ pošumljavanjem$ 12 . . .e-utim$ E5O namirni%a životinjskog porekla koje se koriste u is*rani svetske popula%ije čini samo 1> vrsta <sisara i pti%a=$ dok @5O energetske vrednosti poreklom iz biljni* vrsta u is*rani ljudi čine samo > vrste1 pšeni%a$ kukuruz$ pirinač i krompir. Proširenjem palete namirni%a koje se koriste u is*rani i pove!anje njene raznovrsnosti učinilo bi se mnogo na kvalitetu is*rane i zadovoljavaju!em unosu *ranljivi* i zaštitni* materija kao i "itonutrijenata koji se poslednji* godina pokazuju kao značajni činio%i u sprečavanju mnogi* bolesti. &pak$ u pogledu te*nološkog napretka$ razvoja industrije i sve ve!eg uti%aja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme grani%a izme-u ova dva termina postaje sve nejasnija. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti čoveka niti čovek mora imati direktni* uti%aja.rigom o biodiverzitetu brinemo o milionima života$ o is*rani i medi%ini$ tradi%ionalnoj i savremenoj "armakologiji.Haznovrsnost kultivisani* biljni* vrsta i doma!i* životinja služi kao osnova za biodiverzitet u poljoprivredi. :ivotnu sredinu čini svet prirode <biljke$ životinje$ zemljište$ vazdu* i voda=$ koji je postojao milijrdama godina pre čoveka$ i svet objekata$ predmeta i institu%ija koje je čovek sam izgradio koriste!i te*niku$ te*nologiju i nauku da bi stvorio okruženje koje odgovara njegovim potrebama i stremljenjima.

.elika raznovrsnost uslova u životnoj sredini na svakom pojedinačnom mestu uslovila je pojavu najrazličitiji* prilago-enosti živi* bi!a. U dalekoj prošlosti emlje$ prvi organizmi su se suočili sa veoma jednostavnom životnom sredinom koju su činile kompaktne stene o*la-ene planete$ voda i vazdu*. aštita životne sredine podrazumeva skup razli%iti* postupaka i mera koji spre%avaju ugrožavanje životne sredine s %iljem očuvanja biološke ravnoteže. U životnoj sredini organizmi nalaze sve ono što im je neop*odno za odvijanje normalnog života$ metabolički* pro%esa$ razvoj$ razmnožavanje i opstanak. čovek utiče na promenu čitavi* područja. :ivotna sredina se odlikuje velikom varijabilnoš!u i *eterogenoš!u u vremenu i prostoru$ što je rezultat delovanja stalno promenljivog kompleksa ekološki* uslova. 14 . Ekološka odbrana je multidis%iplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svi* članova društva. Postepeno$ u takvoj sredini$ "izičkoP *emijskim pro%esima i aktivnoš!u sve ve!eg broja različiti* organizama$ "ormiralo se zemljište. +na nije uvek i na svakom mestu darežljiva prema živim bi!ima$ pa su ona često$ primorana da za svoj opstanak vode vrlo tešku borbu. 8jena multidis%iplinarnost proističe iz činjeni%e što zdravlje$ životna sredina i so%ijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interak%iji. Kao rezultat čovekovi* aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatski* promena na lokalnom i globalnom nivou. Posebno su surovi uslovi u arktičkim <niska temperatura$ visoka vlažnost$ stalno zamrznuta podloga= ili pustinjskim <visoka temperatura$ ekstremna suša$ nerazvijeno zemljište= predelima i drugim negostoljubivim sredinam$ gde se resursi nalaze u minimumu i onemogu!avaju normalan život organizma. a svaki pojedinačan organizam okolina$ životna sredina$ je i neživa priroda$ odre-ena uslovima <temperatura$ vlažnost$ pA zemljišta= i raspoloživim resursima <energija$ voda$ mineralni elementi=$ kao i živa priroda$ koju čine druga živa bi!a sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu. :ivotna sredina otkriva i nudi odre-ene ekološke probleme$ koje$ različiti organizmi$ u skladu sa svojim genetičkim mogu!nostima$ rešavaju na sopstven način$ prilago-avaju!i se$ tokom evolu%ije$ aktuelnim uti%ajima u njoj. Pored toga$ ona pruža mogu!nost da se na istom mestu nasele vrste koje isti ekološki problem rešavaju na različit način$ s obzirom da imaju različite prilago-enosti. +ve prilago-enosti$ često$ odražavaju opšte karakteristike datog staništa.eksploata%ijom mineralni* sirovina$ stvaranjem deponija$ emisijom gasova$ nuklearnim probama i dr. )ako je životna sredina u %elini postajala bogatija i raznovrsnija. Stoga svaki poreme!aj stanja životne sredine dovodi do ekološki* poreme!aja i poreme!aja so%ijalni* odnosa$ koji su medusobno povezani i uslovljeni. 8a pojedine organizme$ na odre-enom mestu$ skup ekološki* uslova deluje različito$ čak drugačije na svakom stupnju nji*ovog razvitka. #li su i odnosi u prirodi$ izme-u organizama i sredine$ kao i izme-u sami* organizama$ postali višestruko složeni.

. drava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzisten%ije$ zdravog razvoja društva i bitan "aktor za nivo života stanovništva.riga o životnoj sredini je sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo. U nekim zemljama postoji lepa praksa gde se dan u godini označi kao 0an čistog vazdu*a i tada se %ela na%ija animira da učini nešto u %ilju smanjenja štetni* komponenata. Dedan takav primer dat na sli%i koja sledi$ gde je osnovna poruka da svi treba da budu zajedno na 20an čistog vazdu*a3. 9iljevi zaštite životne sredine su1 očuvanje i zaštita zdravlja ljudi$ %elovitosti$ raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema$ geno"onda životinjski* i biljni* vrsta$ plodnosti zemljišta$ prirodni* lepota i prostorni* vrednosti$ kulturne baštine i dobara koje je stvorio čovek/ obezbje-enje uslova za ograničeno$ razumno i održivo gazdovanje živom i neživom prirodom$ očuvanje ekološke stabilnosti prirode$ količine i kvaliteta prirodni* bogatstava i sprečavanje opasnosti i rizika po životnu sredinu. 1> .

+rganska materija prolazi kroz lan%e is*rane i na kraju se razlaže i mineralizuje.# +ios5era# !ivotna sredina# .o). Koristi se za pro%ese disanja organizama$ a vra!a se u spoljašnju sredinu pro%esom "otosinteze.:l)-2ne re2i4 ekologi)a# ekosiste. +d takvi* ostataka nastaju1 treset$ lignit$ kameni ugalj i na"ta.ova Ekologi)a od grčke reči1 RSTRU$ oikos$ Ndoma!instvoN/ i VWXRU$ logos$ NznanjeN= je interdis%iplinarna nauka koja se bavi proučavanjem razni* živi* organizama$ nji*ovim medusobnim interak%ijama$ kao i okolinom u kojoj žive P mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim "aktorima koji i* okružuju. +snovne elemente <9$ +$ A$ 8 i drugi= organizmi ugra-uju u organska jedinjenja u svom telu. gl)enik se nalazi u atmos"eri u obliku ugljenPdioksida i u *idros"eri rastvoren u vodi. 1@ . Dedan deo ugljenika vra!a se u atmos"eru i vodu tokom disanja organizama. U pro%esima "otosinteze se kao ugljena kiselina vezuje i gradi organska jedinjenja. natna količina ugljenika ostaje duže ili kra!e vreme van kruženja. 8ji* čovek koristi kao gorivo$ pa i* tako ponovo uključuje u kruženje. Ekosiste. Ponekad osta%i uginuli* organizama$ zbog posebni* uslova u kojima se na-u$ <na dnu okeana$ duboko pod zemljom$ u uslovima niski* temperatura gde su pro%esi raspadanja usporeni= ne mogu biti potpuno razloženi.rilagođavan)e# evol-"i)a De5ini"i)a . je dinamičan kompleks zajedni%a biljaka$ životinja i mikroorganizama i nj*ove nežive sredine koji stupaju u me-usobne odnose i stvaraju "unk%ionalnu zajedni%u. Munk%ionisanje bios"ere ogleda se u uzajamnoj povezanosti njeni* različiti* ekosistema na prin%ipima kruženja materije i jednosmernom proti%anju energije u globalnim razmerama. )ako se osnovni elementi vra!aju u spoljašnju sredinu$ odakle ponovo mogu da se iskoriste. 8ios5era. +vaj put osnovni* elemenata predstavlja biogeo*emijske %ikluse materije na emlji$ koji se mogu utvrditi za svaki elemenat posebno. 8ajve!i deo ugljenika vra!a se u spoljašnju sredinu pro%esima truljenja i vrenja$ koje vrše gljive i bakterije. :iseonik se nalazi u atmos"eri <ima ga oko 21O= i rastvoren u vodi.

a ekologi)e i *aštite !ivotne sredine a optimalna rešenja u oblasti ekologije i zaštite životne sredine pitanje motiva%ije je vrlo kompleksno. )ruljenjem i razlaganjem jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik <nitrati=$ dospevaju u zemljište$ odakle biljke mogu da i* koriste.A*ot se nalazi u atmos"eri$ ali ga ve!ina organizama ne uzima direktno iz atmos"ere. 0eo vode sa površine emlje ulazi u sastav živi* bi!a$ a zatim isparavanjem i izlučivanjem$ ponovo napušta ove organizme. Prioritetno je neop*odno posedovati odre-ena teorijska znanja u skladu sa globalnim promenama i rešenjima$ a potom ključni elemenat su veštine u de"inisanju i rešavanju problema$ kroz sistematski rad$ interesantne teme$ strogu selek%iju oblasti$ koriš!enje dobro pripremljeni* 16 . +vim pro%esom azot se ugra-uje u organska jedinjenja <aminokiseline$ proteini$ nukleinske kiseline$ pigmenti= najpre u telu proizvo-ača$ a zatim potrošača i razlagača. :r-!en)e vode počinje njenim isparavanjem sa površine mora i okeana$ koji predstavljaju rezervoare vode na emlji. #ktivno učeš!e organizama omogu!ava tok biogeo*emijski* pro%esa u bios"eri. Samo su neki organizmi <bakterije azoto"iksatori koje žive u simbiozi sa korenom biljaka leguminoza= u stanju da vežu atmos"erski azot u organska jedinjenja. +sim toga$ u bios"eri jedan oblik jedinjenja se neprestano smenjuje drugim na račun energije koja neprekidni jednosmerno protiče.rešavan). 8a prin%ipima kruženja materije i kruženja energije zasniva se život. Sva voda se na kraju vra!a u mora i okeane. Neki ele.enti strategi)e . Sa te površine ona se različitim vodotokovima ponovo vra!a u mora i okeane. Kruženje materije značajno je zbog toga što se jedna te ista količina materije može koristiti bezbroj puta.otivisanosti . )ime nastaju mase oblaka koji odlaze prema kopnu gde u obliku padavina voda stiže do površine emlje. Hazlaganjem uginuli* organizama ponovo se u spoljašnju sredinu osloba-aju različite neorganske soli azota.ro+le.

Kako se mužija%i i ženke mogu razlikovati po izgledu #ngellitta je uključio približno isti broj muški* i ženski* jedinki u svoj eksperiment. Pre svega treba de"inisati kriterije za postizanje i rešavanje odre-eni* problema i po mogu!stvu dati modele za rešavanje odre-eni* problema. [ušteri obe popula%ije koji su koriš!eni u eksperimentu imali su prosečnu masu @$>g. 'ista parametara je duga$ ali ovo su glavni koji su kontrolisani tokom eksperimenta.2. Slika 1. Ekolozi koriste dve vrste eksperimenta$ na terenu i u laboratoriji. )aj jedan parametar$ koji se ne održava konstantnim$ je interesantan za istraživača i on ga menja za vreme eksperimenta.i%*ael #ngilletta <2551= je zaključio da popula%ije istočni* guštera <S%eloporus undulatus= prostorno razdvojene mogu pokazivati različito ponašanje$ a mogu se razlikovati i po izgledu.testova i re"erentni* udžbenika uz održavanje entuzijazma na visokom nivou$ s tim što "okus treba dati na ekološke materijale i te*nologije$ a sve to mora da prate odre-eni standardi i promo%ija kompletnog rada. Dedan od primera laboratorijskog eksperimenta bi!e dat kroz slede!e. 17 .2 Količina posmatrano za dve popula%ije istočni* guštera$ energije potrebna za metaboličke pro%ese S%eloporus undulatus$ maksimum se ostvaruje na istim temperaturama <poda%i od #ngilletta 2551=.io je tako-e pažljiv da izloži sve guštere istom intenzitetu i kvalitetu svetlosti za isto vreme i da i* drži pod istim uslovima tokom eksperimenta. 9ilj ovoga je pokazati kakav je izgled eksperimenta koji daje ove rezultate. Gta mislite koje je parametre #ngellitta pokušao da kontroliše u ovom eksperimentuF Prvo je uzeo isti broj guštera iz obe popula%ije. )estirao je 25 guštera iz obe popula%ije na 44Y9$ 14 iz 8eJ DerseZPa na 45Y9 i 46Y9$ i 1> iz Dužne Karoline na 45Y9 i 46Y9. 0obro je povezati teoriju i praksu$ snimiti nulto stanje$ a zatim izdvojiti ono što je bitno za laboratorijska ispitivanja. &spitivanja na terenu i laboratoriji daju komplementarne in"orma%ije ili podatke koji se razlikuju u kon%eptu. Korisno je približiti kon%ept laboratorijskog eksperimenta koji bi trebalo da motiviše ekologe da stvaraju uslove za dobijanje podataka koji su validni$ a onda nji* da koriste u rešavanju konkretni* problema. bog velikog interesovanja on je obavio veliki broj eksperimenata kako u laboratoriji tako i na terenu. 8ajbolji način provere *ipoteza je eksperiment. +vi rezultati su prikazani na sli%i 1. . U laboratorijskom eksperimentu$ istraživač teži da da sve relevantne parametre drži konstantnim osim jednog. #ngellitta je kreirao laboratorijski eksperiment kako bi odredio da li potrebna količina energije za metaboličke pro%ese dve prostorno odvojene popula%ije zavisi od temperature. 8a osnovu objavljeni* istraživanja$ . #ngellitta je tako-e *ranio sve guštere istom vrstom *rane1 živim %vrč%ima. Slede!i parametar koji je kontrolisao bio je veličina guštera.

Do*n . Eksperiment je pokazao da je gušterima obe popula%ije potrebna maksimalna energija za metaboličke pro%ese na 44Y9. Enzimi imaju visoku "leksibilnost na visokim temperaturama$ ali naglo pove!anje temperature izaziva narušavanje oblika enzima i on gubi svoju "unk%iju. Snaga ovog eksperimenta da de"iniše uti%aj temperature na karakteristike guštera dolazi od sposobnosti istraživača da kontroliše sve uti%ajne "aktore$ one od posebnog značaja. Uti%aj temperature na osobine životinja počinje na nivou biomolekula. Enzimi ispoljavaju svoju optimalnu aktivnost u srednjim intervalima temperature$ niti na visokim$ ni na niskim temperaturama. Vaša *a. undulatus iz Dužne Karoline imaju ve!u potrebnu energiju za metaboličke pro%ese nego oni iz 8eJ DerseZPa..aldJin i P. U ovom slučaju prioritetni parametar je temperatura. Ao%*a%*ka <1E75= su izučavali uti%aj temperature na aktivnost a%etil*olinesteraza$ enzim koji nastaje u sinapsama izme-u neurona.Sada$ šta mislite koje je parametre #ngellitta menjao tokom eksperimentaF a svaku proučavanu popula%iju menjao je samo jedan parametar ( temperaturu. &straživači su 1K . a vreme eksperimenta #ngellitta je držao guštere na temperaturama1 45Y$ 44Y i 46Y9 i merio količinu energije koju je potrebno uneti za metaboličke pro%ese na ovim temperaturama. \. Munk%ija enzima često zavisi od nji*ove sposobnosti da promene oblik kada se vežu za supstrat.erat-ra i karakteristike !ivotin)a 0iskusija o uti%aju temperature na osobine životinja počinje sa posmatranjem uti%aja temperature na "unk%iju enzima. Enzimi moraju odgovarati obliku supstrata na koji deluju$ oni moraju imati poseban oblik za svaku "unk%iju.3 Gta je najve!a snaga laboratorijskog eksperimenta u ekološkim istraživanjimaF $3 ašto ekolozi generalno kombinuju in"orma%ije laboratorijski* rezultata sa eksperimentima dobijenim na terenuF <3 Koji parametri utiču da se ekolog motiviše za kreiranje primenjljivi* eksperimenata$ a sve u %ilju postizanja optimalni* rezultata u zaštiti životne sredineF Te.a!an)a . &z rezultata se vidi da se optimalna temperatura za održavanje života ne razlikuje izme-u dve popula%ije.e-utim$ eksperiment je tako-e pokazao da na temperaturi 44Y9 S. +vaj enzim kontroliše pro%ese važne za nervne "unk%ije. . Hezultati su dokazali da prostorne razlike koje je #ngellitta pretpostavio da postoje zaista su prisutne.

Ekstre.aldJin i Ao%*a%*ka 1E75=. )okom zime temperatura ovi* potoka je u opsegu od 5Y do >Y9$ dok u leti temperature dostižu i 25Y9. +ve temperature okoline su slične temperaturama optimalnog delovanja enzima.e-utim$ a"initet ovog enzima prema a%etil*olinu naglo opada i pri nižim i višim temperaturama. Pastrmka dugini* boja je stanovnik *ladni* potoka i reka Severne #merike.4=. Slika 1.4 Uti%aj temperature na enzimsku aktivnost <poda%i od .našli da pastrmka dugini* boja$ +n%or*Zn%*us mZkiss$ proizvodi dva oblika ovog enzima. 1E .ne te. 0rugim rečima$ optimalne temperature za ove dve "orme a%etil*olinesteraze su 2Y i 17Y9 <slika 1.e-utim$ a"initet ovog enzima prema a%etil*olinu naglo opada na temperaturama iznad 15Y9. Uti%aj temperature na karakteristike a%etil*olinesteraze ima smisla kada se uzme u obzir opseg temperatura njenog životnog staništa. . .erat-re i 5otosinte*a Mundamentalna karakteristika biljaka je njena sposobnost "otosinteze. Dedan oblik enzima pokazuje najve!i a"initet prema supstratu <a%etil*olinu= na 2Y9$ to je u zimskom periodu. Motosinteza$ pretvaranje <konverzija= svetlosne energije u *emijsku energiju organski* molekula$ i čini osnovu za život biljaka ( nji*ov rast$ reproduk%iju i slično ( i izvor energije za ve!inu *eterotro"ni* organizama. 0rugi oblik enzima ima najve!i a"initet prema supstratu na 17Y9$ u letnjem periodu..

0ok ma*ovina nastanjuje *ladne severne šume u Minskoj$ proučavana popula%ija pustinjskog žbunja $ #. Pear%Z je lo%irao popula%iju ovog pustinjskog žbunja u 0olini smrti i zasadio kaleme za svoj eksperiment.> pokazuju da ma*ovina i žbunje na različitim temperaturama imaju maksimalnu "otosintezu. 8a >>Y9 kada pustinjsko žbunje ima maksimalan intenzitet "otosinteze$ ma*ovina bi verovatno uginula. .> +ptimalne temperature "otosinteze za ma*ovinu severni* šuma i pustinjskog žbunja <poda%i od Kallio i K`renlampi 1E7@$ Pear%Z i Aarrison 1E7>=. lenti"ormis$ živi u blizini )*ermal$ 9ali"ornia$ u jednoj od najtopliji* pustinja na svetu. &straživanja Hoberta Pear%Z <1EE7= na #.> pokazuje uti%aj temperature na intenzitet "otosinteze ma*ovine iz severni* šuma$ Pleurozium s%*reberi$ i pustinjskog žbunja$ #triple_ lenti"ormis. lenti"ormis jasno pokazuju e"ekat aklimatiza%ije na "otosintezu. a obe vrste maksimalan intenzitet "otosinteze je u uskom području temperatura. 8a 1@Y9 gde ma*ovina pokazuje maksimalnu "otosintezu$ pustinjsko žbunje ima samo 2@O maksimalnog intenziteta "otosinteze. . #klimatiza%ija uključuje "iziološke$ ne genetske$ promene kao posledi%a promene temperature/ aklimatiza%ija je generalno reverzibilna pri promeni uslova sredine.Motosinteza se može prikazati slede!om jednačinom1 svetlost *loro"il 6 9+2 ] 12 A2+ ^ 96A12+6 ] 6+2 ] 6A2+ +va jednačina pokazuje da kada svetlost stupi u reak%iju sa *loro"ilom$ ugljenPdioksid i voda reaguju i grade še!er i kiseonik. Slika 1.iljke reaguju na promenu temperature$ kao i životinje$ i mogu se kratkoročno "iziološki prilago-avati ( aklimatiza%ija. Hezultati koji se mogu videti na sli%i 1. Klonirane biljke su gajene na dva različita temperaturna režima1 1= NtopaoN režimP >4Y9 tokom dana i 45Y9 tokom no!i/ 2= N*ladanN režimP 24Y9 tokom dana i 1KY9 tokom no!i. Kako se reagovanje ovi* vrsta na promene temperatura razlikujeF 8ajve!a razlika je što imaju maksimalanu "otosintezu na različitim temperaturama. 25 . a vreme rasta iz kalema$ on je bio u mogu!nosti da vodi svoj eksperiment na genetički identičnim klonovima. Slika 1.aksimalnu "otosintezu ma*ovina ima na temperaturi oko 1@Y9$ dok pustinjsko žbunje pokazuje maksimalnu "otosintezu na >>Y9. Ekstremne temperature generalno smanjuju intenzitet "otosinteze biljaka. +ve "iziološke razlike su posledi%a različitog okruženja u kome žive i govore nešto i o nji*ovoj istoriji evolu%ije.

jarkman 1EK5$ posle Pear%Z 1E77=. +rganizmi koji žive duboko u okeanu žive u mraku.iljke koje su gajene u *ladnoj sredini imale su maksimalnu "otosintezu na temperaturi 42Y9. Slika 1.ikro+iološka aktivnost .@ pokazuje rezultate Pear%ZPovog eksperimenta. 8ajve!i rezervoar živog sveta je okean$ posebno deo ispod dobro osvetljene površine.$ u inkubatoru u trajanju od K5 časova. 8ji*ovo okruženje je tako-e *ladno$ generalno ispod @Y9.errZ i . Miziološko prilago-avanje pokazuje da aklimatiza%ijom ova biljka može promeniti optimalnu temperaturu "otosinteze kako bi se poklopila sa sezonskim promenama temperature okoline. +n je izolovao i izučavao jednu od ovi* bakterija$ . Slika 1. Miziološko prilago-avanje je u vezi sa godišnjim %iklusom ovi* biljaka. .6 .orita je zabeležio rast ove bakterije na temperaturama blizu P2Y9$ me-utim$ popula%ija 21 .idi se da je razlika izme-u optimalni* temperatura "otosinteze K Y9. lenti"ormis je uvek zelena i vrši "otosintezu tokom godine i tokom naj*ladniji* zimski* dana i tokom najtopliji* letnji* dana.ibrio sp. . U toku eksperimenta temperaturni gradijent u inkubatoru se kretao od P2Y9 do malo iznad EY9. Kako se vidi na sli%i 1. . .erat-ra i .@ Hast iste vrste žbunja u *ladnim i toplim uslovima menja nji*ove optimalne temperature "otosinteze. . Promene su bile kratkoročne$ uslovljene aklimatiza%ijom <poda%i od .rzina rasta popula%ije bakterija se smanjuje iznad i ispod ove temperature.e-utim$ dok svaka od ovi* oblasti pretstavlja stanište za mnoge vrste mikroorganizama$ ne postoji poznata vrsta koja može da se prilagodi svim uslovima. +vo *ladno okruženje pruža se do površina #rktika i #ntartika. Hezultati ovog eksperimenta pokazuju da ova bakterija ima najintenzivniji rast na temperaturi >Y9. Te. $ #. &nteresantno je posmatrati dve vrste mikroba koji žive u potpuno različitim životnim uslovima temperature i vlage. Gta mislite kako temperatura utiče na osobine ovi* organizamaF Hi%*ard . +ne koje su gajene u toploj sredini su imale maksimalnu "otosintezu na >5 Y9.Pear%Z je zatim merio intenzitet "otosinteze biljaka na ova dva režima..ikroorganizmi su se prilagodili svim temperaturnim uslovima na emlji gde postoji vlažna sredina$ od naj*ladniji* predela #ntarktika do najtopliji* oblati.orita <1E7@= je izučavao uti%aj temperature na rast popula%ije organizama kojima pogoduju niske temperature <%oolPloving=$ ili psi*ro"ilne organizme <organizmi kojima odgovara život u vlažnoj sredini=$ morske bakterije koje žive u vodama oko #ntarktika. Svi izučavani mikroorganizmi pokazuju najbolje osobine u veoma uskom temperaturnom intervalu.eliki broj organizama žive u ovim *ladnim vodama.

Poda%i pokazuju da je za ve!inu organizama optimalna temperatura za život u uskom opsegu.bakterija nije rasla na temperaturama iznad EY9.ene 8eravnomerno zagrevanje zemljine s"erične površine i položaj emlje u odnosu na orbitu odre-uje različitu klimu na različitim geogra"skim širinama. Aipertermo"ilni mikroorganizmi imaju optimalne temperature rasta iznad K5Y9. #ntartik bakterija ima veoma nisku optimalnu temperaturu za rast popula%ije <poda%i od .ro%k <1E7K= sa svojim kolegama i studentima u na%ionalnom parku celloJstone. Dedna vrsta bakterija izolovana na @EY9 pokazuje rast oksida%ije sumpora i taj maksimum se dostiže na 64Y9.a!an)a . Slika 1.atske . .. +va Sul"olobus popula%ija oksiduje sumpor najve!im intenzitetom u opsegu temperatura od 15Y9 <slika 1. Pret*odno je rečeno da ekologija izučava odnose izme-u organizama i okoline.ro. . 22 . Dedna vrsta koju su proučavali je Sul"olobus$ koja dobija energiju oksida%ijom elementarnog sumpora. 8eki *ipertermo"ilni mikroorganizmi imaju optimalnu temperaturu rasta na 115Y9b 8eka najintenzivnija istraživanja termo"ilni* i *ipertermo"ilni* mikroorganizama vršio je )*omas . Vaša *a. Pokazano je kako temperatura utiče na mikrobiološku aktivnost$ pro%es "otosinteze u biljkama i karakteristike životinja.ro%k 1E7>=.3 :li.3 Kako možemo biti sigurni da različito reagovanje #triple_ lenti"ormis pri drugačijim temperaturnim uslovima je posledi%a aklimatiza%ije$ a ne genetičke različitostiF . +ni su izučavali mikrobe u oblasti temperatura od 64Y9 do E2Y9. DerrZ .orita 1E7@=. &zvan ovog temperaturnog opsega oksida%ija sumpora je znatno sporija.osser i . 8eki organizmi mogu da žive u uslovima veoma visoki* temperatura.orita je zabeležio i rast neki* popula%ija me-u %oolPloving bakterijama na temperaturama nižim od P@$@Y9.7=. +ptimalna temperatura za Sul"olobus popula%iju je u intervalu od 64Y do K5Y9.. Posledično$ geogra"ske i sezonske promene temperature i taloženja su osnovni aspekti zemljine ekologije i istorije prirode.osser i kolege <1E7>= koristili su brzinu oksida%ije sumpora kao indeks za metaboličku aktivnosi ove bakterije.ikrobi su na-eni u svim toplim predelima koja su proučavana.Sul"olobus imaju veoma visoku optimalnu temperaturu za rast popula%ije <poda%i od . Slika 1. 8eki od ovi* termo"ilni* organizama rastu na temperaturama iznad >5Y9.

e!ina klimatski* promena na emlji je uslovljena neravnomernim zagrevanjem njene površine. Kako se ova vazdušna masa podiže$ 24 .roi*vode ove i dr-ge o+ras"e kli.@Y u odnosu na vertikalu.e/ani*. U blizini ekvatora temperature imaju malu sezonsku promenu$ dok padavine mogu imati značajan sezonski karakter.e-utim$ geogra"ska širina na kojoj je Sun%e direktno iznad se menja sezonski. +vaj topao$ vlažan vazdu* se pri podizanju *ladi.atski/ .i .1a Sun%e zagreva vazdu* na ekvatoru izazivaju!i njegovo širenje i podizanje. ato jer je emlja s"era$ sunčevi zra%i su najintenzivniji tamo gde je ono direktno iznad. &du!i od ekvatora$ postoje tri takva %iklusa na emlji.ena7 Te.erat-ra# "irk-la"i)a va*d-/a i talo!en)e . . Kretanje vazdu*a od 45Y geogra"ske širine prema polovima je deo %irkula%ije vazdu*a na srednjim geogra"skim širinama.ro. Pustinje$ koje se nalaze u uskom pojasu oko središta emlje$ primaju malu količinu padavina$ koje su vremenski i prostorno nepredvidive. 8eravnomerno zagrevanje je posledi%a s"eričnog oblika emlje i ugla pod kojim emlja rotira oko svoje ose dok kruži oko Sun%a. Konačno pada na zemljinu površinu na 45Y geogra"ske širine i širi se severno i južno.. načajno je odgovoriti na pitanje1 :o)i .8ekoliko komponenti klime predvidivo variraju na emlji. Pošto *ladan vazdu* sadrži manje vodene pare nego topao$ vodena para$ nošena ovom vazdušnom masom$ se kondenzuje i "ormira oblake koji proizvode obilne padavine. agrevanje zemljine povrpšine i atmos"ere dovodi do %irkula%ije vazdu*a i utiče na padavine. Kako je pokazano na sli%i 2.)okom perioda leta na severnoj *emis"eri$ ona je nagnuta prema Sun%u i prima više solarne energije nego južna *emis"era. +vaj vazdu* povlači vlagu sa zemlje i stvara pustinje. 8a primer$ prosečne temperature su niže i više sezonske na srednjim i višim geogra"skim širinama. Konačno$ ova masa vazdu*a se podiže i širi prema severu i jugu. +vaj topao$ vlažan vazdu* sa juga se podiže i sre!e sa *ladnim polarnim vazdu*om sa severa.azdu* na velikim nadmorskim visinama je suv$ pošto je vlaga koju je sadržao pala kao tropska kiša. 0o sezonski* promena dolazi jer zemljina osa rota%ije nije vertikalna na ravan orbite oko Sun%a ve! je nagnuta otprilike 22. Kada se vazdušna masa kre!e na jug i sever ona se *ladi$ što pove!ava njenu gustinu. . ato što se nagibni ugao rota%ije održava tokom zemljinog kretanja oko Sun%a količina solarne energije koju primaju severna i južna *emis"era se menja sezonski. Kretanjem vazdu*a od 45Y geogra"ske širine prema ekvatoru završava se %irkula%ija jednog vazdušnog %iklusa na nižim geogra"skim širinama.

#ko se posmatra iz umerenog pojasa zapaža se da vetar duva sa severa na severnoj *emis"eri$ a sa juga na južnoj *emis"eri. +vo su zapadni vetrovi umereni* pojaseva.olles Dr.anuel 9.4$ klimatski dijagram daje in"orma%ije koreste!i standardne strukture. Klimatski dijagram je kreirao Aeinri%* \alter <1EK@= kao sredstvo da se napravi veza izme-u raspodele vegeta%ije i klime. Korisno je izučavati globalne klimatske promene$ slikovito$ putem različiti* dijagrama koji validno predstavljaju odre-ene zavisnosti. Prikazana atmos"erska %irkula%ija <slika 2. . . .(+.4. 8a levoj vertikalnoj osi 2> .e-utim$ ovo se ne re"lektuje na to šta se vidim sa zemljine površine. .( 9oriolis e"ekat i prav%i kretanja vetra <poda%i od . 8a klimatskom dijagramu prikazan je veliki broj korisni* in"orma%ija$ uključuju!i sezonske promene temperature i taloženja$ intenzitet i vreme trajanja vlažni* i suvi* preioda i dela godine tokom koje je prosečna minimalna temperatura iznad i ispod 5Y9. Slika (. 255K=. Primer takve prezenta%ije je struktura klimatskog dijagrama data slikom 2..1 <a= Uti%aj zagrevanja na %irkula%iju vazdu*a <b= [eogra"ska širina i %irkula%ija atmos"ere <poda%i od . 8a višim geogra"skim širinama$ može se uočiti da je dominantan prava% vetra sa istoka. [eogra"ske promene temperature i taloženja su veoma složena. a posmatrača iz svemira delovalo bi kao da se vetar kre!e pravolinijskom putanjom dok emlja rotira ispod njega.olles Dr.iomasa je vezana za zemlju kao i naš *ipotetički posmatrač.vlaga doneta iz pustinjski* krajeva se kondenzuje$ stvara oblake koji proizvode obilne padavine u umerenim regionima. Kao što je prikazano na sli%i 2. 8a *orizontalnoj osi su dati mese%i u godini$ počevši od januara do de%embra za mesta na severnoj *emis"eri i od jula$ završavaju!i sa junom za mesta na južnoj *emis"eri. Slika (. +vo su istočni polarni vetrovi.anuel 9.azdu* se podiže iznad umereni* regiona$ širi se severno i južno na višim nadmorskim visinama upotpunjuju!i %iklus atmos"erske %irkula%ije na srednjim i višim geogra"skim širinama. Struktura klimatskog dijagrama <poda%i od . 8a severnoj *emis"eri$ ovaj e"ekat izaziva vidljivo skretanje vetra desno u odnosu na njegovo prvobitno kretanje i levo skretanje na južnoj *emis"eri.olles Dr.1b= pokazuje kretanje vazdu*a direktno severno i južno. Slika (.oramo$ me-utim$ imati na umu da su posmatranja sa zemljine površine relativna. #ko se posmatra vetar u umerenom pojasu izme-u 45Y i 65Y geogra"ske širine$ on uglavnom duva sa zapada.etrovi koji preovladavaju se ne kre!u pravo sa severa na jug zbog =oriolis e5ekta (slika (. [lobalne klimatske promene utiče na njenu raspodelu na emlji. 255K=. ašto vetrovi ne duvaju direktno sa severa na jugF .anuel 9. . 255K=. . . +vo su severne i južne putanje.

At. Sa ovakvom promenom na skali$ poda%i o količini padavina veoma vlažni* klimatski* područja mogu da se prikažu u dijagramu pogodne veličine. ozonski* rupa=$ a s druge strane podstiču stvaranje štetnog tropos"erskog ozona. )ropos"era je najniži i najguš!i sloj atmos"ere i pruža se od površine emlje do prosečno 12 km visine < odnosno do E km u polarnom$ 15P11 km u umerenom i do 1K km u ekvatorijalnom pojasu=. . 8ajznačajniji je deo atmos"ere jer se u njenim nižim slojevima$ do visine od nekoliko *iljada metara održava život$ odnosno opstaju živa bi!a planete emlje.azdu* je najznačajniji životni i biološki resurs. #ntropogena aerozaga-ivanja remete$ s jedne strane$ pro%ese u stratos"eri i utiču na smanjivanje debljine ozonskog sloja u njemu <stvaranje tzv. &znad tropos"ere je stratos"era u kojoj se$ na visinama od oko 22P27 km kon%entriše ozon <+4= "ormiraju!i ozonski sloj koji apsorbuje Sunčeve ultraljubičaste zrake$ ubitačnog "otodestruktivnog dejstva za živa bi!a$ te omogu!ava i štiti opstanak života na emlji. . Pri ve!oj visini smanjuje se sadržaj kiseonika$ a pove!ava se sadržaj vodonika. Stratos"era sadrži oko E5O atmos"erskog ozona$ koji u atmos"eri neprestano nastaje i razgra-uje se pod dejstvom velike energije ultraljubičastog zračenja. 2@ . At.os5er. Sa ekološke tačke gledišta tropos"era je najosetljiviji deo atmos"ere$ kao i globalne prirodne sredine na emlji.os5era #tmos"era je vazdušni omotač oko emlje$ koji postoji za*valjuju!i emljinoj gravita%iji i pruža se vertikalno$ iznad emlje$ do neki* 4555 km u visinu. U promenljivim količinama u vazdu*u može biti vodene pare$ ozona$ ugljen dioksida$ radona i drugi*.2ini .et osnovni/ slo)eva1 tropos"era$ stratos"era$ mezos"era$ termos"era <jonos"era= i egzos"era. Klimatski dijagram za vlažna područja kao što su tropske šume prikazuje smanjeno rastojanje podeoka na skali za preko 155 mm taloga tako da 15Y9 odgovara 255 mm taloga.data je temperatura$ a taloženje na desnoj vertikalnoj osi. )emperatura i taloženje su prikazani na različitim skalama tako da 15Y9 odgovara 25 mm taloga.azdu* je smeša gasova od koji* su neki u vrlo promenljivom sastavu1 azota ima 7K$5KO$ kiseonika 25$E@O$ argona 5$E4O i u vrlo malim količinama kriptona$ ksenona$ *elijuma$ neona i drugi*. &znad stratos"ere se nižu ostali slojevi atmos"ere u kojima je uti%aj gravita%ije sve slabiji$ te pojedini gasovi lako odlaze u još više slojeve i dalje$ u kosmički prostor. #tmos"era štiti život na emlji apsorbiraju!i ultraljubičasto sunčevo zračenje i smanjuju!i temperaturne ekstreme izme-u dana i no!i. Sastav vazdu*a varira na različitim visinama.

Kon%entra%ija ozona u atmos"eri postepeno je rasla <sa sve ve!om aktivnoš!u "otosintetički* organizama=$ tako da je u gornjim slojevima$ tačnije u stratos"eri$ došlo do stvaranja ozonskog sloja ili omotača.Sa pojavom slobodnog <molekularnog= kiseonika u atmos"eri$ pod dejstvom sunčevog ultraljubičastog zračenja$ dolazilo je do njegove razgradnje$ pri čemu je nastajao veoma reaktivni atomski kiseonik$ koji se spajao sa lako dostupnim molekulskim kiseonikom i "ormirao ozon. E"ekat staklene bašte$ koji je milionima godina bio blagoslov za emlju$ izgleda da se tokom poslednjeg veka pretvara u ozbiljnu pretnju$ izazvanu ljudskim aktivnostima. Stoga je postojanje ozonskog sloja odre-ene debljine izuzetno značajno za pojavu i opstanak svi* organizama na emlji. emljina površina ovo zračenje$ potom$ reemituje kao dugotalasno <in"ra%rveno= zračenje. +d tog trenutka započeo je razvoj živi* organizama i na kopnu < do tada je postojao samo u vodi=$ jer je ozonski omotač apsorbovao "otodestruktivno ultraljubičasto zračenje i na taj način štitio organizme na kopnu od njegovog nepovoljnog <pre svega$ mutagenog= dejstva. Aemijske materije koje apsorbuju energiju aktiviraju 26 . +vaj "enomen održava planetu dovoljno zagrejanom$ što osigurava normalno odvijanje "iziološki* "unk%ija svi* živi* organizama. +dsustvo gasova staklene bašte bi snizilo temperaturu naše planete za otprilike 44 Y9 pretvaraju!i emlju u još jednu beživotnu planetu našeg Sunčevog sistema. Kratkotalasni <ultravioletni= sunčevi zra%i nesmetano prolaze kroz gasoviti omotač emlje <koji se ponaša kao staklo= i bivaju apsorbovane od strane tla$ biljaka i drugi* predmeta na emlji. Ultraljubičasto zračenje sun%a bilo bi mnogo opasnije po život na emlji da nema ozonskog zaštitnog sloja visoko u atmos"eri. :ivot na planeti emlji je mogu! zbog postojanja prirodnog e"ekta staklene bašte. 08K i druge *emijske materije što koje čine žive organizme apsorbuju U. Prirodna pojava gasova sa e"ektom staklene bašte$ pre svega vodene pare$ ugljenPdioksida i gasova kao što su metan$ azot<&=oksid i tropos"erski ozon$ dozvoljava Sunčevoj energiji da prodre do emlje i da padne na nju kao svetlost$ ali se potom zadržava u atmos"eri kao in"ra%rvena toplota. zračenje i na taj način ovo zračenje utiče na živi svet. [asoviti omotač slabije propušta ove zrake i na taj način one ostaju u atmos"eri kao zarobljena energija.

rika*ivan)e ko)e na-2ni"i koriste *a . +vo još više komplikuje problem zaga-enja.e-utim u kra!em vremenskom intervalu <veku čovjeka= one su doskora bile neznatno vidljive.. +na se mani"estuju promenama u klimatskim karakteristikama$ promenama kon"igura%ije i strukture tla$ vodenim tokovima i vodenim površinama$ izmenama u karakteristikama i sastavu biljnog životinjskog svieta i dr. Podspešenju ovog prilago-avanja pogodovala je snažna industrijaliza%ija krajem prošlog i tokom ovog vijeka$ kao i te*nološka i naučna revolu%ija koje su u toku.eoma važan korak u pro%esu prezenta%ije podataka jeste dobijanje statistički* veličina. Prirodna dešavanja u odnosima činila%a životne sredine <voda$ vazdu*$ sunčeva svietlost i dr.o. Određivan)e re.= gde se štetnost ovakvog odnosa vra!a i samom čoveku$ ubrajamo u kategoriju nedovoljno svesni*. Posledično$ ekolog pro%enjuje brzinu reproduk%ije ili bilo koju drugu karakteristiku bilo koje vrste$ uzimaju!i 27 .= u dužem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na samu životnu sredinu.eri2ko . 8a primer$ ako ekolog proučava brzinu reproduk%ije pti%a bilo bi nemogu!e proučavati sva gnezda u popula%iji.se čime se javlja i ve!a mogi!nost za reak%iju sa drugim *emijskim materijalima i za nji*ovu promenu. +no što skre!e pažnju na promene u uslovima životne sredine jesu direktne ili indirektne$ posledi%e ljudski* aktivnosti u prirodi. Uglavnom kao posledi%a prilago-avanja prirode oko sebe sopstvenim potrebama koje ne retko gube obeležje zadovoljavanja potreba ljudske prirode.= ili indirektno kada štetne materije$ zbog kruženja vode u prirodi$ kretanje materije i dr.letne . 8ajpre$ šta je to statistikaF Statistika )e n-. . 0anas čovek i u intervalu od samo desetak godina uočava vidne$ čak i drastične klimatske promene$ izmjene režima vode$ čisto!e vazdu*a$ demogra"ske promene. prelazi iz jednog stanja u drugi ili jednog "aktora u drugi.re*entativnog -*orka . U %ilju da odrede tačnu prosečnu vrednost ovi* karakteristika popula%ije ekolozi bi morali da mere svaku individuu u popula%iji.erl)ivi/ karakteristika ko. Putevi ugrožavanja su višestruki.ogu!a podela je na direktne i indirektne. +vakav oblik ugrožavanja životne sredine čoveka i ako u svojoj početnoj "azi <osloba-anja$ izba%ivanja$ odlaganja= predstavlja svestan čin$ zbog neuočavanja posledi%a do koji* dolazi$ u drugoj "azi <kruženje materije$ neuništivosti materije i dr. 0irektno$ ba%anjem štetni* materija i otpadaka u neki od "aktora životne sredine <vazdu*$ voda u i na zemlju i dr. Dasno$ prilika da se mere ili testiraju sve individue u popula%iji za bilo koju karakteristiku je ekstremno retka. Ultraljubičasto zračenje$ pa čak i svetlosna energija mogu izazvati uzajamnu reak%iju zaga-ivača i tako im menjati oblik.ro"en. . Karakteristike popula%ije koje su interesantne za ekologe su prosečna masa$ visina$ temperatura ili brzina rasta.-la"i)e.

Koristi se i u oblasti merenja temperature$ taloženja za biomasu u %elom svetu. . Heprezentativni uzorak je statistička pro%ena prave vrednosti karakteristike popula%ije. Prosek koji se dobija od uzorka 11 semenki je reprezentativni uzorak. . 2K . Kako se izračunava reprezentativni uzorakF &zračunavanje na pret*odnom primeru merenja visine.isina u %m 1 4 2 6 4 K > 7 @ 2 6 > 7 E K > E @ 15 11 7 K Koja je bila prosečna visina biljke u toku istraživanjaF Kako nije merena svaka individua u popula%iji ne može se znati prava vrednost karakteristike. Heprezentativni uzorak d fsr n d broj uzoraka$ ili 11 fsr d ef C n fsr d 64 C 11 fsr d @$7 %m Ponovo$ @$7 %m$ reprezentativni uzorak je ekološka pro%ena stvarne visine biljke u toku istraživanja.e-utim$ uzorak od 11 semenki daje mogu!nost izračunavanja reprezentativnog uzorka1 Suma merenja d ef ef d 4 ] 6 ] K ] 7 ] 2 ] > ] E ] > ] @ ] 7 ] K ef d 64 Heprezentativni uzorak se izračunava deljenjem sume merenja sa brojem uzoraka.roj uzorka . Heprezentativni uzorak je najčeš!e koriš!en metod u statisti%i.slučajne uzorke iz popula%ije. Ekolog koji proučava popula%iju retki* biljaka$ na primer$ može uzeti 11 semenki i izračunati prosečnu visinu ovi* 11 individualni* biljaka.

ase na Ze. +čuvanje biloške raznovrsnosti je investi%ija koja donosi bitnu korist na lokalnom$ državnom i opštem planu.rin"i. ".ase 8io.3 #ko bi se merenje obavilo na uzorku od 155 semenki slučajno izabrani* iz *ipotetičke popula%ije umesto 11 kao na primeru$ da li bi po vašem mišljenju reprezentativni uzorak imao vrednost @$7 %mF $3 0a li bi vrednost reprezentativnog uzorka od 155 semenki bila bliža pravoj vrednosti u odnosu na uzorak od 11 semenkiF <3 Kakve bi bile promene temperature i taloga ukoliko bi emlja rotirala oko ose koja je normalna na ravan orbite oko Sun%aF $3 Istori)a .Vaša *a. 0onošenjem odgovaraju!i* strategija i institu%ionalnim re"ormama treba stvoriti uslove da to pove!ano investiranje bude e"ektivno.orekla 0. . Pove!ano investiranje u očuvanje biloške raznovrsnosti ne!e smanjiti samo po sebi njeno osiromašenje. !. Uglendioksid koji nastaje u toku pro%esa sagorevanja ne utiče na pove!anje ukupnog ugljendioksida u atmos"eri$ pod uslovom da se sagorevanje vrši u skladu sa prin%ipaima održivosti <to jest ako se u datom vremenskom periodu$ ponovnim rastom biomase uzima iz atmos"ere toliko ugljendioksida koliko je i emitovano u pro%ersu spaljivanja biomase=.at.ri.asa# . U okviru napora da se postigne održivi razvoj$ očuvanje biloške raznovrsnosti traži "undamentalne promene u modelima i stvarnosti ekonomskog razvoja širom sveta. Svaki oblik života je jedinstven i traži poštovanje ljudskog roda./odno )e . 2.a!an)a .o*navati .os5eri3 Energija biomase$ energija koja se može proizvesti sagorevanjem obnovljivi* materijala biomase$ kao što je drvo.a4 1. koli2ine +io. )roškovi i korist od očuvanja biloške raznovrsnosti moraju se ravnomernije podeliti me-u državama i me-u gra-nima ti* država. Za o2-van)e +iološke ra*novrsnosti neo.ateri)al +il)nog ili !ivotin)skog . Pošto se u pro%esu sagorevanja "osilni* goriva emituju gasovi staklene bašte$ energija biomase se često preporučuje kao zamena za energiju koja se dobija sagorevanjem "osilni* goriva.er4 drvo i +il)ke13 'orasto.an)io +i se sadr!a) stakleni2kog gasa =O$ . #.l)i s. Prioriteti za očuvanje biološke raznovrsnosti menjaju se u zavisnoti od lokalni*$ državni* i globalni* pogleda/ svi oni imaju svoju logiku i treba i* uzeti 2E .rirode i geogra5i)a +io.% .

#k%ije na očuvanje biološke raznovrsnosti moraju biti planirane i primenjene u obimu koji zavisi od ekološki* i društveni* kriterijuma. Str-kt-ra *e. &.l)išta *avisi od interak"i)a kli.e# organi*a.ateri)a .re svega te. . #ktivnosti se moraju usmeriti na ona područja gde ljudi žive i rade kao i na zašti!ena prirodna područja.e# . &storija prirode predstavlja temelj za razvitak savremene ekologije.a kli. Pove!ano učeš!e javnosti$ poštzovanje osnovni* ljudski* prava$ pove!ana pristupačnost obrazovanja i in"orma%ija ljudima i ve!a institu%ionalna odgovornost ključni su elementi očuvanja biološke raznovrsnosti. Sve zemlje i zajedni%e imaju interes u očuvanju sopstvene biloške raznovrsnosti ( pažnja se ne sme usmravati samo na nekoliko ekoPsistema ili država bogati* vrstama.iomasa je primarno de"inisana svojom dominantnom popula%ijom koja direktno zavisi od klime.iomasa je uslovljena strukturom zemljišta$ koje je slojevito i predstavlja 45 .ove*ana sa .erioda. Kulturna raznovrsnost je tesno povezana sa biloškom raznovršnoš!u.l)i tesno )e .u obzir. .ase na Ze. Početkom dvadesetog veka$ ekolozi su proučavali uti%aj klime i zemljišta na raspodelu vegeta%ije.enskog . 0anas$ kada se suočavamo sa globalnim zagrevanjem$ ekolozi se vra!aju izučavanju uti%aja klimatski* promena na raspodelu vegeta%ije. %.ogra5i)e i i*vora . .a# to.adavina. 1'. (eogra5ska ras. +čuvanje biloške raznovrsnosti može se održati samo ako su svest i briga javnosti znatno povišeni i ako ljudi koji prave strategije i planove imaju validne in"orma%ije koje im služe za izbor strategija i planova.tok.e-unarodni multidis%iplinarni timovi istražuju uti%aj klime na vegeta%iju sa novim interesom i sa mnogo boljim analitičkim instrumentima.ro.d-!eg vre..ena.odela +io.erat-re i .ineralni/ . $. Kasnije$ ekolozi su imali drugačiji pristup istraživanju.

emljište je podeljeno na više slojeva1 +$ #$ . -ropske savane.kompleksnu sredinu$ sadrži živu i neživu materiju. emljište proučava nauka o zemljištu$ pedologija <gr.ušne tropske šume1 tople i *ladne sezone$ periodično suve$ biološki bogate$ ugrožene kao i kišne šume. ( sloj sadrži mešavinu mineralni* materija i organski* materija koje dolazi iz + sloja. emljište je prirodna tvorevina sastavljena od čvrste <minerala i organske materije=$ tečne i gasovite "aze i zauzima deo prostora na površini emljine kore$ odnosno litos"ere. Pustinje1 vru!e ili *ladno i suvo vreme$ sa nepredvidivim padavinama$ niska produktivnost$ ali često bogat diverzitet$ organizmi dobro prilago-eni ekstremnoj klimi. Planine1 temperatura$ padavine$ zemljište i organizmi se smenjuju sa nadmorskom visinom. +snovni obli%i biomase i klimatski režimi su1 +išne tropske šume1 tople$ vlažne$ malog sezonskog karaktera$ neplodnog zemljišta$ pri*vatljivog biodiverziteta i složene biološke interak%ije. emljište se karakteristiše od jednog ili nekoliko *orizonata ili slojeva$ koji se razlikuju od početnog materijala <matične stene= od koje nastaju ve!im brojem mor"ološki*$ "izički*$ *emijski* i biološki* osobina koje nastaju rezultatom zajedničkog uti%aja pedogenetski* "aktora i pro%esa <akumula%ija$ ispiranje$ promet materije i energije$ kao i mogu!noš!u da podržavaju rast korena biljaka=. tople i *ladne sezone $ suve i vlažne sezone$ nepropustljivo zemljište$ trava je dominantna vegeta%ija$ čije prisustvo podržava bogat životinjski svet. . 1mereni pojas šuma1 umerene$ vlažne zime$ plodno zemljište$ visoka produktivnost$ dominira listopadno drve!e kada su blage zime i plodno zemljište$ u suprotnom dominiraju četinari. /editeranski pojas šuma i ž0unja1 *ladne$ vlažne zime$ topla$ suva leta$ nisko do srednje plodno zemljište$ organizmi prilago-eni sezonskoj suši i periodičnim požarima. pedon zemljište$ logos nauka=. Pedologija se bavi proučavanjem spoljašnji* <egzogeni*= i unutrašnji* <endogeni*= "aktora koji s obzirom na svoja ukupna svojstva$ prava% 41 . O sloj se sastoji od sveže opale organske materije$ uključuju!i liš!e$ granči%e i druge biljne delove. -undra1 *ladna$ sa malo padavina$ kratka vlažna leta$ slabo razvijeno zemljište$ dominira niska vegeta%ija i životinjske vrste prilago-ene na duge i *ladne zime$ pti%e seli%e.everne šume1 duge$ oštre zime$ ekstremna klima$ umerene padavine$ neplodno zemljište$ dominiraju četinari. Umereni pojas pod travom1 tople i *ladne sezone$ period najve!i* padavina se poklapa sa sezonom obilnog rasta$ sušni periodi nekada mogu trajati i nekoliko godina$ plodno zemljište$ dominantna je travna vegeta%ija$ naseljena brojnim biljojedima i predatorima. . Struktura zemljišta je promenljiva u vremenu i prostoru. i 9 sloj. * sloj se sastoji od trošnog materijala. ) sloj sadrži glinu$ *umus i druge materije koje se transportuju kroz # sloj.

Pedologija$ se tako-e$ bavi problemima klasi"ika%ije i kartiranja zemljišta$ pri čemu razvija i primenjuje sopstvene metode radi obezbe-ivanja neop*odni* podataka$ obezbe-uje odgovaraju!e metode za obradu podataka i nji*ovo koriš!enje radi sistematizovanja pojedini* pojava i pro%esa$ kao i metode kartogra"ski* i drugi* prikaza$ a sa osnovnim %iljem optimiza%ije "unk%ija upravljanja zemljištem$ kao važnog i neodvojivog dela ekosistema. veka$ kada je u okviru razvoja in"orma%ionog sistema o poljoprivrednom zemljišnom prostoru razvijen poseban blok zaštite zemljišta i voda. U ovakvom in"ormatički otvorenom sistemu zaštite$ svi poda%i o zemljišnom prostoru postaju ravnopravni učesni%i kod izrade o%ene stanja ili predvi-anja$ pa se zaštita kvaliteta zemljišnog prostora mora tretirati kao interdis%iplinarni blok koji objedinjuje nekoliko naučni* i drugi* delatnosti.dejstva$ intenzitet i trajanje uti%aja rezultuju "ormiranjem zemljišta različiti* mor"ogenetski*$ "izički*$ vodno"izički*$ minerološki* i biološki* karakteristika.$ dioksini$ "enoli$ zatim pesti%idiP posebno iz grupe *lorovani* ugljovodonika i triazina=/ patogeni* organizama ljudi$ životinja i biljaka1 42 . +vaj kon%ept objedinjuje sve komponente zaštite zemljišta$ voda i biljaka$ pri čemu se sve aktivnosti na zaštiti mogu staviti pod jedinstveni termin zaštite kvaliteta zemljišnog prostora. astupljenost ovi* dis%iplina je različita zavisno od vrste poslova u "azi rada na izradi zaštite kvaliteta zemljišnog prostora$ i to1 u okviru zaštite zemljišta$ voda i biljaka$ kao posebne %eline$ u okviru zaštite životne sredine$ pridaje se poseban značaj kod prikupljanja slede!i* in"orma%ija1 • Klimatski*$ geomor"ološki*$ geološki*$ *idrogra"ski* i vegeta%ijski* podataka i podataka dobijeni* daljinskom detek%ijom/ • Stanja zemljišta u pogledu parametara "izički*$ vodno"izički*$ minerološki* i *emijski* pokazatelja/ • Stanja zemljišta u pogledu ugroženosti pro%esima erozije/ • Stanja zemljišta i voda u pogledu ugroženosti opasnim i štetnim materijama <teški metali$ eutro"ika%ija$ radionukleidi$ organski polutanti P9. .oderan kon%ept zaštite životne sredine zasnovao se tek početkom devedeseti* godina 25. Pod terminom zaštite zemljišta podrazumeva se skup mera koje se preduzimaju radi očuvanja ili vra!anja "unk%ija zemljišta u prvobitno <pret*odno= stanje kvaliteta. +vim kon%eptom osigurava se da sve ulazne "unk%ije zaštite mogu biti kontrolisane u realnom vremenu i prostoru sa mogu!noš!u lake komunika%ije izme-u parametara pojedini* "unk%ija i mogu!noš!u "ormalizovani* postupaka o%ene i prikaza stanja pro%esa u zemljišnom prostoru$ odnosno predvi-anja mogu!i* rizika ugrožavanja ili rizika kod poljoprivredne proizvodnje$ kao i preduzimanja mera zaštite zemljišnog prostora.

Maza obrade podataka sa izradom baze podataka neop*odni* za generisanje stanja kvaliteta zemljišnog pokrivača.• Stanje preduzeti* mera preven%ije i zaštite zemljišta$ tako-e i voda i vegeta%ije$ ugroženi* pro%esima degrada%ije *emijski*$ vodno"izički*$ biološki* i drugi* osobina. 2. U istom smislu$ može se govoriti i o ostalim naučnim dis%iplinama u okviru koji* se neguje proučavanje aspekata uti%aja pojedini* prirodni* i antropogeni* "aktora na stanje zemljišta$ voda i biljaka$ kao što su na primer uti%aj -ubrenja na promene *emijski* osobina zemljišta ili proučavanje postupaka pove!anja plodnosti zemljišta u okviru delatnosti agro*emije i is*rane bilja$ zatim proučavanje zemljišni* mikroorganizama$ kao indikatora biogenosti zemljišta. Kon%epti zaštite životne sredine u pojedinim modulima se ne sukobljavaju sa generalnim kon%eptom kome je %ilj zaštita i unapre-enje kvaliteta zemljišnog prostora$ budu!i da kon%ept zaštite predstavlja posebnu %elinu u *ijerar*iji in"orma%ionog sistema o zemljišnom prostoru i da je njegova "unk%ija da obezbedi uslove sveobu*vatnog$ tj. 44 . Maze istraživanja zemljišta u svr*u zaštite životne sredine1 1. Maza organizovanja monitoringa zaštite kvaliteta zemljišnog prostora. 4. >. Maza izrade konačni* baza podataka sa izradom slede!i* modula1 • . Maza dopunske provere pouzdanosti izdvojeni* klasa i kontura kartogra"ski* jedini%a kvaliteta zemljišnog prostora <razrada pouzdanosti i na nivou izdvojeni* klasa$ tematski* i drugi* karata=. @.odul mera sana%ije zemljišta$ voda i biljaka ugroženi* pro%esima degrada%ije iCili pro%esima zaga-ivanja opasnim i štetnim materijama.odul mera preven%ije i zaštite zemljišta$ voda i biljaka ugroženi* pro%esima degrada%ije iCili pro%esima zaga-ivanja opasnim i štetnim materijama/ • . rezultantnog očuvanja kvaliteta zemljišnog prostora.odul "aktora rizika kod proizvodnje zdravstvenoP bezbedne *rane/ • . 8eki od modula$ koji mogu da se generišu iz postoje!eg kon%epta zaštite su aplikativni moduli i odnose se na pojedine operativne %iljeve. Maza terenski* istraživanja1 Uzimanje uzoraka zemljišta$ voda i biljaka radi de"inisanja karakteristika zaga-enosti zemljišnog prostora/ Uzimanje dodatni* podataka koji$ iz različiti* razloga$ ne mogu da se prikupe tokom prve "aze istraživanja.

orba protiv zakišeljavanja i gubitka *ranidbeni* vrednosti zemljišta/ • . Sveprisutna je na planeti$ jer u potpunosti sačinjava jednu od zemaljini* s"era ( *idros"eru$ a prisutna je i u atmos"eri$ litos"eri i ekos"eri.orba za očuvanje kvaliteta zemljišne vode.orba protiv zasoljavanja i alkaliza%ije zemljišta/ • . 8epobitno je utvrdjeno da je ona bila prisutna na emlji mnogo pre nego sto se na njoj pojavio život i da su svi složeni *emijski pro%esi$ koji su u osnovi razvoja i održanja živi* organizama$ u potpunosti prilagodjeni njenim spe%i"ičnim "izičkoP*emijskim osobinama.& pored velike razu-enosti i kompleksnosti problematike zaštite zemljišnog prostora$ mogu se izdvojiti nekoliko oblasti ljudski* aktivnosti u okviru koji* se obavlja suštinska borba radi zaštite i očuvanja ukupnog ekosistema1 • .orba protiv prevlaživanja zemljišta/ • .orba protiv erozije zemljišta/ • Hekultiva%ija zemljišta/ • . ato je nobelova% SzentP[ZorgZi s pravom naziva ? matri%om životaI.orba protiv smanjivanja biološke aktivnosti u zemljištu/ • .orba protiv opadanja sadržaja organske materije u zemljištu <*umusa=/ • .orba protiv zaga-ivanja zemljišta <širi spektar delovanja=/ • .orba za obezbe-enje pristupačne vode bilj%i/ • .orba protiv zbijanja zemljišta/ • .orba protiv stvaranja zemljišne pokori%e/ • . <3 6idros5era U svoj svojoj običnosti$ voda je po mnogo čemu posebna materija. +va tesna povezanost vode i života može se 4> .

Kao *emijsko jedinjenje ona je$ naime$ potpuno jedinstvena. bog svega ovoga$ složene interak%ije izmedju vode i životni* pro%esa od "undamentalnog su značaja za zadovoljavanje ljudske potrebe za čistom vodom za pi!e. Pri prelasku u čvrsto stanje$ voda se širi umesto sa se skuplja kao skoro sve druge materije.edjutim$ imaju!i u vidu ve! pomenutu činjeni%u da je voda ?univerzalni rastvara%I$ uklanjanje u njoj dispergovani* materija da bi se dobila 4@ . +va supstan%a je$ "izički i *emijski$ praktično identična sa njom$ strukturno se od nje razlikuje samo po masi vodonični* atoma$ a ipak deluje toksično na sve više oblike života$ onemogu!avaju!i nji*ov razvoj. Ekstremna uslovljenost ve!ine bio*emijski* pro%esa spe%i"ičnim osobinama vode najbolje se moze ilustrovati posledi%ama zamene obi%ne vode teškom vodom$ 02+. +na odredjuje klimu na njoj$ čini zemljište pogodnim za uzgoj različiti* biljni* vrsta i razvoj šuma$ a kao para ili *idroelektrična energija$ ona pokre!e postrojenja i uredjaje savremene te*nologije.oda je i neizbežan učesnik u praktično svim proizvodnim pro%esima.razmatrati na nekoliko različiti* nivoa. Lvrstina ovi* veza čak je ve!a od veza izmedju atoma neki* metala. &ako je bez boje$ ukusa i mirisa$ voda u prirodi ima tako značajnu ulogu jer je ?običnostI njeni* osobina samo prividna. Slede!i nivo je uloga vode$ kao jednog od neop*odni* reaktanata u biološkim sinteznim i metaboličkim reak%ijama. Polazni je elektronska struktura molekula A2+ koja odredjuje njene "izičke i *emijske osobine$ a koje su najve%im delom atipične u odnosu na uobičajene *emijske i "izičke standarde <anomalije vode=.oda takodje apsorbuje$ odnosno oslobadja više toplotne energije pri promeni agregatnog stanja nego ve!ina drugi* supstan%i$ pa predstavlja veoma pogodan medijum za prenos toplote. 8emešljiva je sa ve!inom organski* materija$ ali je snažno privlači najve!i broj neorganski* materija$ uklju%uju!i i medjusobno privlačenje i aso%iranje njeni* sopstveni* molekula. . &zuzetno je stabilna$ praktično univerzalni je rastvarač i snažan je izvor *emijske energije. Konačno$ ona je prirodno stanište za mnoge oblike života. bog toga lakši led isplivava na povrsinu tečne vode i sprečava potpuno zamrzavanje njene mase$ omogu!avaju!i tako opstanak čitavog akvatičkog života. . Sa druge strane$ voda je ve! stotinama miliona godina jedna od najsnažniji* agenasa u oblikovanju i preoblikovanju relje"a planete. Po mnogim *emijskim i "izičkim osobinama$ kao sto je ve! pomenuto$ na primer po temperaturi mržnjenja i ključanja$ voda je neobična i predstavlja izuzetak od pravila. 8jeni molekuli su izuzetno stabilni$ pa je potrebna ogromna energija za nji*ovo razlaganje$ tako da je sve do pre 255 godina voda smatrana elementom$ a ne jedinjenjem. 8a još višem nivou$ voda je nose!i "luid pri raspodeli nutrijenata i drugi* neop*odni* *emijski* jedinjenja u organizmu. načajno je naglasiti da je svaka od ovi* anomalija vode na neki n%in utkana u zivot na planeti. .

/snovna poruka ove slike jeste da su padavine ključ za rešenje pro0lema za1a2enja vode. +na se proteže od najzastupljeniji* *lora <1E555 mgC1= i natrijuma <15@55 mgC1= do žive$ srebra$ bizmuta i zlata$ %ije su kon%entra%ije na nivou 5$551 mgC1. U obliku svetskog okeana$ kopneni* mora$ jezera$ reka i močvara$ voda pokriva više od 465 miliona km2$ odnosno preko 2C4 ukupne povrsine planete. 8eki industrijski pro%esi ili medi%inske primene čak za*tevaju vodu još ve!e čisto!e$ pa uklanjanje i tragova neki* organski* i neorganski* materija predstavlja veoma ozbiljan problem. 8jena ukupna koli%ina na emlji je ogromna i najčeš!e se pro%enjuje na oko 14655 geograma <1"" d 15@ km4=. Lak i oni elementi$ čije su rastvorljivosti bliske grani%i detek%ije$ kao sto su *rom$ %irkonijum i platina$ nadjeni su u tkivu morski* organizama$ što svakako predstavlja dokaz o nji*ovom prisustvu u morskoj vodi. 0a bi se do kraja sagledala ova univerzalnost rastvaračkog kapa%iteta vode$ dovoljno je pogledati listu elemenata koji su prisutni u morskoj vodi. Sva ostala voda$ upotrebljena za bilo koju svr*u$ pre ili kasnije se vra!a u prirodu$ oti%anjem u okean$ more$ jezero ili u reku$ in"iltra%ijom u zemljiste ili isparavanjem u atmos"eru. 46 . +na je praktično stalna$ budu!i da je količina vode koja se *emijski troši u nekim industrijskim pro%esima zanemarljivo mala u odnosu na njenu ukupnu koli%inu. a samim tim i spašavanja 3ivota Uočljivo je da se daleko najve!a količina vode u prirodi nalazi u okeanu <preko E7O=$ a ona se$ zbog visokog sadrzaja soli$ za ve!inu namena moze koristiti tek posle skupe i složene i$ često te*nološki i ekonomski neopravdane prerade. &z vise razloga$ medjutim$ uprkos ovome$ mnogi delovi sveta danas se suočavaju sa veoma ozbiljnom nestasi%om vode i po svim prognozama ona bi trebalo da bude osnovni strateški resurs u budu!em periodu.dovoljno kvalitetna pitka voda$ često nije nimalo lako.

47 .Kada se ovome doda da je eksploata%ija podzemne vode sa ve!i* dubina te*nički dosta složena i skupa$ i da su preostale rezerve slatke vode veoma neravnomerno rasporedjene <najve!e rezerve površinske slatke vode nalaze se na području Duzne #merike$ pre svega u slivu reke #mazon i one najve!im delom otiču u okean neiskoriš!ene i da se stepen nji*ove zagadjenosti približava kritičnoj grani%i$ onda ranije pomenuta predvidjanja nestaši%e vode i njenog strateškog značaja postaju sasvim realna. )reba$ medjutim$ imati u vidu da se ovde radi o njegovom veoma uproš!enom prikazu i da bi bilo krajnje pogrešno s*vatiti ga kao kontinualno kretanje vode konstantnim protokom. 8aprotiv$ njeno kretanje u okviru ovog %iklusa je vremenski i prostorno veoma promenljivo. 6idrološki "ikl-s Aidrološki %iklus podrazumeva neprestano kruženje vode u prirodi$ koje se odvija kroz vise medjusobno zavisni* pojava$ a koje se %iklično ponavljaju. +d ove in"iltrirane vode jedan deo biva kapilarnim e"ektom zadržan u površinskom sloju zemljišta$ da bi potom bio vra!en u atmos"eru$ bilo direktnim isparavanjem iz zemljišta$ bilo transpira%ijom preko vegeta%ije. )e osnovne pojave su1 evapora%ija <isparavanje=$ pre%ipita%ija <padavine=$ oti%anje i perkola%ija <podzemno oti%anje=. 8ajve!i deo podzemni* voda na kraju ipak izbija na površinu zemljišta naCili ispod "reatičnog nivoa$ da bi konačno dospeo do reke$ jezera ili okeana. +d ukupni* padavina na zemljinu površinu$ deo pada direktno na vodene površine$ deo teče po površini zemljišta do najbližeg površinskog vodnog resursa$ deo se odma* vra!a u atmos"eru isparavanjem sa površine vode$ zemljišta ili vegeta%ije$ a deo se in"iltrira u samo zemljište. +statak in"iltrirane vode prolazi kroz zemljište do nivoa podzemni* voda$ odnosno "reatičnog nivoa$ postaju!i tako nji*ov deo.

aga-enje životne sredine jeste unošenje zaga-uju!i* materija ili energije u životnu sredinu$ izazvano ljudskom delatnoš!u ili prirodnim pro%esima koje ima ili može imati štetne posledi%e na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi.os5ere #ntropogene aktivnosti$ u današnjim uslovima visokog te*nološkog razvoja$ utiču na stanje i narušavanje ozonskog omotača emlje$ čime se pove!ava mogu!nost delovanja ultraljubičastog zračenja na destruk%iju genetičkog materijala i dovodi u opasnost opstanak živi* bi!a na planeti. +d ukupne isparene vode čak oko K4O potiče iz okeana$ dok samo oko 76O ukupni* padavina dospeva na njegovu površinu. aga-enje vazdu*a je ustvari unošenje štetni* prirodni* i sintetički* materija u atmos"eru kao direktna ili indirektna posledi%a čovekovi* delatnosti. Kao rezultat toga ostvaruje se neto prenos vode iz okeana na kopno planete$ na koje je ukupna količina padavina za oko >4O ve!a od ukupnog isparavanja sa njegove površine. &zuzetan negativan uti%aj i najintezivnije narušavanje ozonskog omotača potiče od sintetički* jedinjenja$ komer%ijalno označeni* kao "reoni <*lorP"luor ugljovodoni%i=.g1h aga-enje vazdu*a nastaje i usled požara$ eolske erozije$ vulkanski* erup%ija. aga-ivači mogu biti čvrstog$ tečnog ili gasovitog agregatnog stanja$ mogu direktno dospeti u vazdu* <primarni= ili mogu nastati u samom vazdu*u od drugi* zagadjiva%a pod uti%ajem elektromagnetnog zra%enja sa Sun%a <sekundarni=. . +ni dospevaju u vazdu* kao produkti *emijski* reak%ija i sagorevanja <"osilna goriva=$ iz industrijski* i komunalni* postrojenja$ elektrana$ motorni* vozila$ individualni* ložišta$ osloba-aju se iz ras*ladni* ure-aja$ sa te*nološki tretirani* poljoprivredni* površina. E"ekti koji tom prilikom nastaju su različiti zbog razlika u nji*ovoj kon%entra%iji i nji*ovom *emijskom sastavu. +dvijanje *idrološkog %iklusa uslovljeno je apsorp%ijom sunčeve energije$ koja se najve!im delom troši na isparavanje vode iz okeana i sa kopna$ dok samo njen mali deo odlazi na %irkula%iju vazdušni* i vodeni* masa u atmos"eri$ odnosno u *idros"eri. aga-en vazdu* na različite načine utiče na živi svet1 utiče na zdravlje ljudi i drugi* živi* organizama$ na 4K . >3 Zagađen)e Zagađen)e at.Pored vremenske i prostorne promenljivosti$ za *idrološki %iklus je karakteristično da u njemu učestvuje veoma mali deo ukupni* planetarni* vodni* resursa.e-utim$ ovaj višak vode na kopnu samo je prividan$ budu!i da se ta voda na kraju vra!a u okean površinskim ili podzemnim oti%anjem. Prisustvo ovi* nespe%i"ični* konstituenata$ proizvoda ljudske delatnosti$ promenljivim$ u manjim ili ve!im količinama menja uobičajen sastav vazdu*a.

8a primer$ u mezos"eri$ na visini od @5 do K5 kilometara iznad površine zemlje$ temperatura se kre!e izme-u 5 i minus E5 stepeni. .klimatske promene$ promene u vodenim tokovima$ zemljištu. . U svakom ve!em gradu$ svakog jutra i popodneva teče ogromna reka automobila od predgra-a ka %entru i obrnuto. +vo ukazuje da postoje NponoriN za različite zaga-ivače u kojima se oni prikupljaju. )o je malo ako se ima u vidu šta se doga-a u višim slojevima atmos"ere$ gde se tako-e ve! de%enijama meri temperatura. +tkako je počela industrijaliza%ija prosečna temperatura pri tlu porasla je za 5$7 stepeni 9elzijusa. 4E . Prema Glezingeru <1E7E= NponoriN za atmos"erske zaga-ivače <i druge tipove= trojaki su1 1. "izički pro%esi kao što su solubiliza%ija i taloženje. Hezultat je nagli skok zamašnog oslobo-enja zaga-ivača dva puta dnevno. Suvo taloženje je od primarnog značaja u tropos"eri gde se brzina i obim sedimenta%ije pove!avaju sa pove!anjem veličine česti%a. . oksida%ija/ 2. . Prostor je deo problema zaga-enja vazdu*a zbog toga što se najviše zaga-ivača ispušta upravo u vazdu* koji neposredno udišemo.e-utim$ ugljendioksid se skuplja i u višim slojevima atmos"ere i tamo tako-e izaziva promene od daloksežnog značaja. #tmos"erske česti%e se uklanjaju uglavnom "izičkim me*anizmima1 suvim ili vlažnim taloženjem. Doš jedan uzrok povremenog zaga-ivanja predstavljaju okolnosti.lažno taloženje podrazumeva$ re%imo$ sposobnost kiše da odnosi česti%e iz atmos"ere. Stambene četvrti ili gradovi za*vataju samo oko 1O teritorije S#0$ ali vazdu* upravo u ovim delovima prima najjače kon%entra%ije emisija. Kada se govori o promeni klime i otopljavanju obično se ima na umu tropos"era$ deo atmos"ere neposredno iznad nas u kome se skuplja ugljendioksid i sprečava odavanje toplote$ tako da se površina zemlje sve više zagreva. Stepen delovanja ovi* pro%esa varira od mesta do mesta$ od zaga-ivača do zaga-ivača i od vremena do vremena. spontana *emijska trans"orma%ija$ npr. mikrobiološka razgradnja u zemljištu i vodi/ .reme je deo problema zato što je dinamika zaga-enja važna. Uzrok problema zaga-enja vazdu*a nisu samo količine zaga-ivača koje se emituju u vazdu* ve! na nji* značajno utiču prostor$ koji se zaga-uje$ vreme kada do zaga-enja dolazi i okolnosti pod kojima se ono doga-a.remenski uslovi i topogra"ija su značajni "aktori zaga-enja vazdu*a. 0rugim rečima$ vreme boravka bilo koje *emijske materije u sredini veoma se razlikuje i zavisi od različiti* *emijski*$ "izički* i biološki* odlika sredine i od same *emikalije. +čigledno je da u bilo kom momentu nivo zaga-uju!i* materija u atmos"eri daleko zaostaje za kumulativnim količinama koje se šalju u atmos"eru.

Pove!ano koriš!enje električne energije poboljšalo je kvalitet života$ ali je odnos poboljšanja i snage ostao relativno mali. [oriva imaju veoma različite kon%entra%ije sumpora. Prirodni gas sadrži sumpor samo u tragovima/ zbog toga su mnoge "abrike i postrojenja prešli sa uglja na prirodni gas čim je >5 . Ugalj sa velikim sadržajem sumpora iz pojedini* rudnika može sadržati i do @O sumpora < goriva sa niskim sadržajem imaju manje od 1O sumpora=. +vaj vid zaga-enja izazvao je brojne sporove u svetu$ pa je konačno došlo do usvajanja prin%ipa me-unarodnog prava da jedna država ne sme da zaga-uje vazdu* druge. Proizvodnja električne energije je uzrok značajnog zaga-enja vazdu*a. Smatra se da su elektrane na ugalj najve!i uzročnik problema koji sumporPdioksid izaziva u S#0.#tmos"erski gasovi se uklanjaju "izičkim i *emijskim pro%esima. [lavni uzročni%i zaga-enja vazdu*a sa opadaju!im značenjem su saobra!aj$ proizvodnja električne energije$ industrija <uključuju!i sagorevanje goriva i obradu materijala=$ šumski i poljoprivredni požari i spaljivanje. Haspadanje organske materije u tropskim šumama i na drugim mestima emituje u atmos"eru različita gasovita jedinjenja kao što je$ na primer$ metan$ a šume daje različita organska jedinjenja kao što su ketoni$ alde*idi i drugi složeni ugljovodoni%i. . & dok su se ove zemlje borile da očiste vazdu* u svojim gradovima sve izraženije postaje prekogranično zaga-enje. veka. U urbanim i visokoindustrijalizovanim područjima vazdu* obiluje ugljenP dioksidom$ metanom$ sumporPdioksidom$ atmos"erskim oksidantima <azotnim oksidima$ ozonom$ sekundarnim "otooksidantima=$ *lorP"luor ugljovodoni%ima <"reonima=$ *idrogenskim *alidima <jedinjenjima vodonika i *alogeni* elemenata=$ kao i ve!om količinom česti%a prašine$ pepela$ ča-i$ bakterija i spora. Svaki izvor zaga-enja podrazumeva brzo sagorevanje neke vrste goriva.ulkani izba%uju ogromne količine prašine i suspendovane materije$ kao i štetne gasove. (lavni *agađiva2i va*d-/a &zvesan broj oksida sumpora <S+_= ima pogubne e"ekte na okolinu. SumporPdioksid$ oksidi azota$ ugljenPmonoksid$ metan$ ugljovodoni%i i česti%e iz vulkana$ baruština$ šuma$ požara nastali* prirodnim putem i delovanje vetra na tle koje nije prekriveno vegeta%ijom. Priroda tako-e emituje zaga-ivače u atmos"eru. aga-enje vazdu*a od početka industrijske ere izaziva značajne probleme u visokorazvijenim zemljama Severne #merike i Evrope/ automobili imaju u tome sve ve!i udeo u ovim zemljama u drugoj polovini 25. [asovi se adsorbuju na čvrstim materijalima ili stupaju u *emijske reak%ije u vazdu*u. 8ajvažniji je sumporPdioksid <S+2=. U proseku$ 75O sumporPdioksida u vazdu*u američki* gradova potiče iz ovi* postrojenja.

Energetska kriza sredinom sedamdeseti* godina 25.isul"atni radikal <AS+4= nastao reak%ijom 1 dalje reaguje daju!i sumpornu kiselinu kao krajnji proizvod oksida%ije jedinjenja sumpora u atmos"eri. veka i skok %ena goriva sa niskim kon%entra%ijama sumpora izmenili su i ovaj trend koriš!enja gasa i na"te i stimulisali traženje novi* rešenja za problem sumporPdioksida. Prevo-enje gasovitog sumporPdioksida <S+2= do sul"atnog aerosola počinje oksida%ijom uz učeš!e +A ili peroksidnog radikala$ što daje molekul sumporne kiseline u gasnom stanju$ a potom sledi brza "azna trans"orma%ija kondenza%ijom na površinama ve! postoje!i* česti%a. &ako e"ikasnost direktne oksida%ije sumporPdioksida ozonom nije velika$ ozon sigurno učestvuje u lan%u reak%ija koje$ u ve!oj meri$ vode oksida%iji sumporPdioksida i nastajanju sul"ata. +ksida%ija sumporP >1 . Sumporna kiselina je jedna od najjači* poznati* kiselina$ može da nagrize krečnjak$ metal$ tkaninu i razaraju!e deluje na disajne organe.uvedena kontrola emisije sumporPdioksida. . Sumporna kiselina iz zaga-ivača vazdu*a koji sadrze sumpor glavni je uzrok kiselosti kiša. SumporPdioksid je sam po sebi otrov$ ali može da reaguje sa ozonom$ vodonikPperoksidom$ vodenom parom i drugim materijama u atmos"eri i da stvara sumpornu kiselinu <A2S+>=. +vakve česti%e submikronski* sekundarni* aerosola sul"ata mogu biti jasno vi-ene aso%irane sa ve!im$ *emijski trans"ormisanim$ česti%ama lete!eg pepela. SumporPdioksid je gas bez boje$ težak$ u vodi rastvorljiv$ oštrog iritiraju!eg mirisa.

Gtetni uti%aji na ekosistem i ljudsko zdravlje od "oto*emijski* oksidanata i česti%a suspendovani* u vazdu*u <aerosola=$ posebno oni* respirabilni*$ manji* od 15 im <P.dioksida <S+2= u gradskom vazdu*u može dovesti do akumula%ije sekundarni* sul"atni* aerosola na ve! postoje!im česti%ama. 8ajčeš!e se označavaju kao 8+_ jer se ne zna tačan odnos pojedini* oksida. +vo su korozivni gasovi i veoma jaki oksidansi. ajedno sa ugljovodoni%ima grade ozon$ glavni sastojak smoga$ u prizemnim slojevima vazdu*a. +zon i$ u izvesnoj meri$ suspendovane česti%e su sekundarni polutanti. Urbani aerosoli sadrže tragove mutageni* i kan%erogeni* poli%iklični* aromatični* ugljovodonika <P#A=$ oksiPP#A$ kao i složenu smešu različiti* organski* i neorganski* jedinjenja. )ropos"erski ozon je poznat kao NlošN ozon$ za razliku od NdobrogN$ stratos"erskog ozona koji štiti bios"eru. Prema nekim autorima$ oko 75O urbani* submikronski* česti%a je sastavljeno od *igroskopni* jedinjenja$ pretežno amonijumPsul"ata$ koje postaju tečne kapi sa porastom sadržaja vlage u vazdu*u. 8a zdravlje ljudi utiču brojni zaga-ivači vazdu*a$ a najviše sumporPdioksid <S+2=$ persistentni organski polutanti <P+P=$ ozon i aerosoli. Sa daleko ve!im >2 .olatile +rgani% 9ompounds= povezanu sa "oto*emijskim reak%ijama azotovi* oksida i slobodni* radikala. #zotovi oksidi$ azot dioksid <8+2=$ azot monoksid <8+= i azotsuboksid <82+=$ prepoznaju se kao žutoPbraon obla%i. 8ajve!i deo 8+2 se "ormira oksida%ijom 8+ koji je osnovni azotni proizvod sagorevanja. +ni se "ormiraju u vazdu*u$ od primarno emitovani* polazni* supstan%i$ u nizu složeni* reak%ija u kojima pokretačku ulogu ima sunčevo zračenje <solarna radija%ija=. )ropos"erski ozon je sekundarni polutant$ tačnije "otooksidant koji započinje niz reak%ija sa organskim molekulima prisutnim u vazdu*u$ kao produktima antropogeni* delatnosti$ pri čemu nastaju veoma štetna jedinjenja kako za biljke$ tako i za sve druge organizme$ a posebno čoveka. +ni nadražuju plu!a$ izazivaju bron*itis$ pneumoniju i smanjuju otpornost na in"ek%ije disajni* organa. Aemijski pro%esi koji vode do "ormiranja i uklanjanja tropos"erskog ozona uključuju oksida%iju gasoviti* isparljivi* organski* jedinjenja <.15= i 2$@ im <P. +zon u tropos"eri nastaje razlaganjem primarni* zaga-uju!i* materija u atmos"eri$ azotni* oksida$ koji se razlažu pod dejstvom Sunčevog zračenja osloba-aju!i atomski kiseonik$ koji zatim stupa u reak%ije sa molekulskim kiseonikom iz vazdu*a. bog svoje rastvorljivosti u vodi jedan su od izazivača jkiseli* kiša? koje uništavaju i degradiraju životnu sredinu.2$@=$ bili su osnovna pokretačka snaga za rad na smanjivanju zaga-enja vazdu*a.+9$ . Emitovan u atmos"eru azotPmonoksid se brzo razblažuje i njegova oksida%ija vazdušnim kiseonikom je spor pro%es.

Heak%ija ozona sa 8+$ iz prirodni* i antropogeni* izvora$ pra!ena je "ormiranjem nitratnog radikala. H+2 <ili A+2= ] 8+^H+ <ili A+= ] 8+2 <>= Pošto je stvorena dovoljna količina azotPdioksid <8+2= osnovni put "ormiranja ozona u tropos"eri dalje teče njegovom "otolizom uz stvaranje atomskog kiseonika +<4P=. Motoliza ozona vodi do stvaranja pobu-enog atoma kiseonika +<10= koji učestvuje u "ormiranju +A radikala. +4 ] *v^ +2 ] +<10= +<10= ] A2+^ 2 +A <Vk4@5 nm= <7= <K= Aidroksi radikali su najznačajniji oksida%ioni agensi u tropos"erskoj *emiji$ ali nji*ova aktivnost nestaje sa prestankom dnevne svetlosti. )okom no!i su ozon i nitratni radikali najvažnije supstan%e za oksida%iju prisutni* jedinjenja. <.prinosom teče njegova oksida%ija alkilperoksiP ili *idroperoksi radikalima koji nastaju "otooksida%ijom .^+4 ] . Dedna od mogu!i* reak%ija je1 8+4 ] 8+2^82+@ <11= Gto u prisustvu vlage daje azotnu kiselinu1 82+@ ] A2+^2 A8+4 <12= >4 . 8+ ] +4^ 8+2 ] +2 8+2 ] +4^8+4] +2 <E= 15= Pošto 8+4 radikali brzo podležu "otolizi <u toku nekoliko sekundi= nji*ova kon%entra%ija tokom dana ostaje niska$ ali tokom no!i može dosti!i e"ektivne nivoe.+9. U toku dana oni učestvuju$ u najve!oj meri$ u oksida%ionim pro%esima koji vode nastajanju sumporne$ azotne kiseline polu isparljivi* organski* jedinjenja. 8+2 ] *v^ 8+ ] +<4P= +<4P= ] +2 ] .d air$ 82= <@= <6= Prisustvo relativno mali* količina ozona u tropos"eri je od velike važnosti za *emijske reak%ije koje se u njoj odigravaju.

+va radija%ija 9M9 čini "oto*emijski aktivnim što ima za posledi%u stvaranje reaktivni* atoma *lora <radikala= i molekula *loroksida <9l+=$ gde oba ova produkta imaju slična svojstva kao oksid azota$ a ponašaju se veoma slično kao on. Aloro"luorougljovodoni%i <9M9S= su ugljovodoni%i$ kao što je "reon$ kod koji* su deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima "luora. zraka. 8ji*ovo vreme NživotaN u atmos"eri prelazi 155 godina tako da imaju sasvim dovoljno vremena da polako di"unduju iz tropos"ere u stratos"eru. NHupaN koja nastaje propušta ve!e količine ultraljubičastog zračenja na površinu emlje i izaziva zdravstvene probleme kod ljudi$ kao što su katarakt ili rak kože$ ali i poreme!aje u osetljivim ekosistemima <npr. S druge strane$ pokazano je da neka biogena i antropogena isparljiva jedinjenja mogu značajno doprineti stvaranju organski* aerosola preko "ezni* raspodela nji*ovi* reak%ioni* produkata <15=. Pored uti%aja na zdravlje ljudi$ sastav$ veličina i broj "ormirani* aerosola imaju značajan uti%aj na apsorp%iju i rasipanje sunčevog zračenja$ a time na toplotni bilans i prozračnost atmos"ere. #tomi *lora iz *loro"luorougljovodonika deluju kao katalizator u lan%u reak%ija kojima se dva molekula ozona pretvaraju u tri molekula običnog kiseonika. Mormiranje sekundarni* aerosola je blisko povezano sa prisustvom ozona i drugi* "oto*emijski* polutanata<>=. Aemijska industrija je uložila ogromne napore u istraživanju mogu!e upotrebe bezbedniji* *emijski* sastojaka. Aidroksilni radikali tokom dana$ nitratni radikali tokom no!i i ozon u svako doba imaju %entralnu ulogu u nastajanju i ponašanju toksični* supstan%i u vazdu*u$ mutageni* P#A i "ini* $ submikronski* česti%a.lada S#0 je 1E7K. 0eo molekularni* "ragmenata reaguje sa ozonom u atmos"eri čime se smanjuje količina ozona. . +ni mogu biti tečni ili gasoviti$ nezapaljivi su i stabilni na toplotu$ koriste se kao ras*la-ivači$ u aerosolima i kao rastvarači. +vaj pro%es brže smanjuje korisan ozonski sloj nego što se on prirodnim pro%esima obnavlja. Kad dospeju u vazdu*$ polako se dižu u gornju atmos"eru emlje gde se raspadaju pod dejstvom U. Kon%entra%ije submikronski* aerosola nitrata$ sul"ata i amonijuma pokazuju maksimalne vrednosti u popodnevnim satima i u mnogim slučajevima podudaraju se sa maksimalnim kon%entra%ijama ozona <K=. )ropos"erske reak%ije uz učeš!e +A radikala$ 8+4 radikala i ozona ima ključnu ulogu za dnevnu i no!nu *emiju zaga-enog vazdu*a. biljke proizvode manje semena=. zračenju=. zabranila upotrebu aerosola na bazi "luorougljovodonika$ odnedavno u aerosolima "luorougljovodonik je zamenjen ugljovodoni%ima <butanom=. U stratos"eri su 9M9 izloženi snažnoj solarnoj radija%iji <pre svega U. Alor se ponaša kao katalizator$ nakon razaranja >> . &spitivanja pokazuju jasnu *emijsku vezu izme-u tropos"erskog ozona i aerosola.bog e"ekta reak%ija <@=$ <6= i <15= jednovremeno prisustvo pove!ani* kon%entra%ija 8+2 i +4 na istom mestu uglavnom je isključeno. AloroP"luoro ugljovodoni%i <9M9= su inertni molekuli koji se ne mogu razgraditi u tropos"eri.

Postavljen je standard od 5$26 mgCm4 kao grani%a za mogu!e pojave zdravstveni* problema. Pri tome nastaju isparljiva organska jedinjenja koja >@ . &ndirektno zaga-enje vazdu*a vrši se isparavanjem štetni* materija izbačeni* u vodu ili odloženi* na zemlju.i)ski s. Lovek kao konzument duvana$ tako-e zaga-uje vazdu* svog stanovanja. &ma ljudi koji osete prisustvo ozona čak i kada je kon%entra%ija samo 5$552 mgCm4. Gtetni gasovi se u visinu podižu za*valjuju!i "izičkom zakonu podizanja toplog vazdu*a u više slojeve kao i zakonu strujanja u samom dimnjaku.og Moto*emijski smog nastaje pod dejstvom sunčevog zračenja$ "oto*emijskim reak%ijama$ u atmos"eri zasi!enoj izduvnim gasovima i dimom iz automobilski* motora i "abrički* dimnjaka.molekula ozona atom *lora se osloba-a i spreman je za razaranje slede!eg molekula ozona. Pored ova dva zakona$ kojim se čovjek rešava neželjeni* gasova kao trenutni* problema$ u drugom NčinuN dva nova zakona se direktno okre!u protiv njega. &skustvo izgradnje dimnjaka$ kao puta za odvod neželjeni* i štetni* gasova u doma!instvu$ čovek je iskoristio i za osloba-anje od neželjeni* gasova u industriji$ s tim što su njegove dimenzije daleko ve!e ali i štetan uti%aj gasova na sredinu vidljiviji. 0irektno zaga-ivanje vazdu*a vrši se i snažnom motoriza%ijom. #utomobili omogu!avaju ve!u pokretljivost ali za uzvrat traže izuzetno mnogo kiseonika <za sagorijevanje u motoru= a vra!aju ugljenPdioksid i ugljenmonoksid. +zon može izazvati odre-ene "iziološke probleme u ljudskom organizmu i ugroziti zdravlje ljudi u pove!anim kon%entra%ijama koje su odre-ene odgovaraju!im standardima. 9oto/e. Svaki *lorni atom nastao "otodekompozi%ijom 9M9 u proseku učestvuju u razaranju najmanje 1555 molekula ozona. #merička #gen%ija za zaštitu sredine <EP#=$ smatra da 5$42 mgCm4 izaziva ose!aj nelagodnosti u grudima$ irita%iju respiratornog trakta i smanjenje disajni* "unk%ija/ 5$46 mgCm4 pogoršavaju se astma$ em"izem i *ronični bron*itis/ a na 5$4E mgCm4 javlja se smanjena otpornost na bakterijske in"ek%ije. Prvi je činjeni%a zemljine teže$ koja česti%e štetni* materija ponovo privlači zemlji <teže u neposrednoj blizini dimnjaka$ lakše nešto dalje= i drugi$ u krajnjem ograničen prostor atmos"ere i zakonitost njenog "izičkoP*emiskog sastava i "unk%ije koju je taj sastav imao i ima u "ormiranju života na emlji i njegovom daljnjem održavanju. Edem plu!a se javlja pri kon%entra%iji manjoj od 2$1>4 mgCm4 pri testovima na ljude. +vo su samo srednje vrednosti što znači da !e samo polovina ljudi reagovati na kon%entra%ije ozona u tim vrednostima. pri kon%entra%iji od 5$51P 5$52 mgCm4 neki ljudi imaju problema sa koordina%ijom očni* miši!a i slabije vide.

se kondenzuju stvaraju!i gustu izmagli%u. . as"ik%ija Cgubitak svestuC zbog udisanja ugljenPmonoksida=. Mormiranje smoga započinje prisustvom primarni* atmos"erski* polutanata u vazdu*u$ kakvi su azotni oksidi$ koji se tokom dana$ "oto*emijskim reak%ijama pod dejstvom U. olovom=/ ". Moto*emijski smog je$ obično$ najizraženiji u ranim popodnevnim časovima$ kada je najintenzivnije sunčevo zračenje. disajni nadražaji i akutni problemi "unk%ije plu!a <disanje=/ 2.e-utim$ istovremeno se u atmos"eri nakupljaju reaktivni nesagoreli ugljovodoni%i$ alde*idi i druga organska jedinjenja$ koja$ tako-e nastaju tokom rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem i iz industrijski* postrojenja. . . slabljenje imunološkog sistema koji dovodi do pove!ane podložnosti in"ek%ijama/ #.ogu!a klasi"ika%ija bolesti vezani* za problem delovanja zaga-ivača vazdu*a na ljude1 1. Kako je ova reak%ija povratna tropos"erski oZon se neprestano stvara i razgradjuje$ a oslobo-eni atomski kiseonik oksiduje nove količine "otolitičkog 8+ u 8+2. Lak i kratko izlaganje oksidima sumpora <npr. &sto tako$ e"ekti polutanata na ekosistem zavise i od samog ekosistemaP vrsta koje u njemu postoje$ *emijskog sastava tla i drugi* elemenata. Posebno P#8 štetno utiče na zdravlje ljudi izazivaju!i suženje$ irita%iju očiju i otežano disanje$ kao i velika ošte!enja biljaka koja se ispoljavaju kao srebrnastoPbronzane nekrotične "leke na listovima <spana!a$ salate$ duvana=. zračenja razlažu na 8+ i atomski kiseonik. ti"a) *agađen)a va*d-/a na *dravl)e l)-di E"ekat odre-enog zaga-ivača na zdravlje čoveka zavisi i od samog čoveka$ njegovi* godina i genetskog nasle-a$ da li boluje od neki* bolesti$ od stepena "izičke aktivnosti$ stresa. 8ji*ovim prisustvom se blokira razgradnja ozona$ kojeg$ s toga$ ima sve više$ te on stupa u reak%ije sa organskim molekulima. . ostali tipovi smanjenog sadržaja kiseonika u tkivu <npr. Pri tome nastaju brojne opasne$ toksične supstan%e$ kao što su "ormalde*id$ akrolein$ peroksia%etilnitrat <P#8= i druge. 1>$4 mgCm4 u toku nekoliko minuta=$ azotu ili ozonu$ može dovesti do teško!au disanju ili razmeni gasova zbog edema <gomilanja tečnosti u tkivima=$ stvaranja mukusa <sluzi= i bron*ijalnog spazma kao posledi%e irita%ije i zapaljenja. sistemska trovanja <npr.ron*ospazmi$ edemi i >6 . rak/ . strukturne promene/ !.eoma reaktivan atomski kiseonik stupa u brojne reak%ije od koji* jedna dovodi do stvaranja ozona u tropos"eri.

Gta god da je bio uzrok bolesti$ ovi ljudi$ kao i de%a i starije osobe spadaju u grupu veoma osetljivi* na aerozaga-uju!e materije. List vazdu* je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Sve ovo utiče na smanjenje količina kiseonika koji stiže u tkivo po %elom telu i otežava rad sr%a. 8evolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. +lovo kao teški metal izaziva prvo bio*emijske$ zatim "iziološke i najzad zdravstvene posledi%e usled reak%ije sa enzimima$ drugim proteinima i ostalim *emijskim elementima !elija.stvaranje mukusa otežavaju protok vazdu*a$ smanjuju kapa%itet plu!a$ i smanjuju stepen razmene gasova izme-u krvi i alveolarnog vazdu*a zbog dodatni* količina tečnosti kroz koje vazdu* mora da pro-e.azdu* je smesa gasova koja čini atmos"eru$ a sastoji se približno od >C@ azota$ 1C@ kiseonika i vrlo mali* količina plemeniti* gasova$ ugljen dioksida$ vodonika$ ozona$ vodene pare i razni* nečisto%a. . +lovo i živa su najvažniji primeri sistemski* toksina koji se nalaze u vazdu*u. Aronično nadraživanje plu!a$ bilo kao posledi%a zaga-uju!i* materija iz vazdu*a$ pušenja$ alergijski* reak%ija$ ili svega toga zajedno$ mogu dovesti do *roničnog stanja i konačno do trajni* strukturni* promena na plu!ima. >7 . #erozaga-uju!e materije koje dospevaju u krvotok preko plu!a i izazivaju probleme u drugim delovima organizma nazivaju se sistemski toksini. Aemijske materije koje u plu!a dospeju iz okoline mogu izazvati i druge bolesti osim bolesti respiratornog trakta. +čigledno$ dva tipa tkiva koja su najosetljivija na olovo su !elije mozga i kičmene moždine koje stvaraju %rvena krvna zrn%a. 'judi koji imaju astmu$ *ronični bron*itis ili em"izem uglavnom su oboleli zbog kombina%ija nasledne predispozi%ije$ pušenja i uslova na radnom mestu uz dodatnu izloženost aerozaga-uju!im materijama u sredini u kojoj žive i rade.

+vaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja "osilni* goriva. Ugljen monoksid je toksičan u visokim kon%entra%ijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Kon%etra%ija od 1O 9+ u vazdu*u je smrtonosna. godinu. Kon%entra%ija sumpor dioksida u atmos"eri zapadnoPevropski* gradova primetno je opala u odnosu na 1E75. Pro%enjuje se da emisija sumpor dioksida u Evropi iznosi 4E . Emitovane kisele supstan%e kao sto su sumpor dioksid i azot dioksid u atmos"eri se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme pre!i razdaljinu od preko nekoliko *iljada kilometara$ gde se preobrazuju u sul"urnu i azotnu kiselinu.agadjeni vazdu* utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. U Evropi se emituje oko 12@ . Pad kon%entra%ije sumpor dioksida u atmos"eri rezultat je reduk%ije koris%enja "osilni* goriva u zagrevanju doma!instava. #tmos"era služi i kao sredstvo transporta zagadjuju%i* materija do udaljeni* loka%ija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. E"ekti a%idi"ika%ije odrazavaju se na1 vodene organizme koji su osetljivi na pove!anje pA i pove!anje toksični* metala u vodi$ biljke su osjetljive na pove!anje kon%entra%ije *idrogenovi* jona u zemljistu$ ljudi takodje trpe posledi%e a%idi"ika%ije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pA i pove!anu kon%entra%iju metala. (lavni i*vori *agad)en)a va*d-/a s. >K .*agrevan)e stanova# ind-stri)ske aktivnosti i sao+ra"a).Ptona godisnje. imski smog pojavljuje se najčes%e i najviše u %entralnoj$ juznoj i jugoisto%noj Evropi. agadjenje vazdu*a zavisi prvenstveno od tipa zagadjiva%a. Emisija sumpor dioksida drastično je ve!a u zimskom nego u letnjem periodu$ zbog sagorevanja "osilni* goriva. Primarni polutanti sumpor dioksid i azot dioksid i nji*ovi reak%ioni proizvodi nakon nji*ove depozi%ije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinski* voda <kisele kise= gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Ugljen monoksid <9+= je veoma otrovan gas$ bez boje mirisa i ukusa. ato su vlasti u drzavama ovi* regiona krenule u kampanju za reduk%iju upotrebe vozila u %entralnim gradskim delovima. tona$ ili 11O od ukupne svetske emisije ovog gasa. Spe%i"ične zagadjuju!e materije vazdu*a su i olovo$ kadmijum$ mangan$ arsen$ nikl$ *rom$ %ink i drugi teski metali i organska jedinjenja koja nastaju kao rezultat različiti* aktivnosti. Emisije poti%u uglavnom od saobra%aja. 8ajčes%e zagadjuju!e materije su ugljenmonoksid <9+=$ sumpordioksid$ azotdioksid$ mikročesti%e čadji.

U direktnom kontaktu "ini* česti%a sa vegeta%ijom i drugim površinama. da postoji zavisnost izme-u lokalni* "abrika koje su sagorevale ugalj$ trajektorije dima$ depozi%ije organski* supstan%i iz atmos"ere$ učestalosti padavina i kon%entra%ije sul"atni* jona u pre%ipitatu <kiši=. Po de"ini%iji kisele kiše su atmos"erski kiseli talog u "ormi kiše. ato se trivijalni naziv Nkisele kišeN sve više zamenjuje mnogo pravilnijim Natmos"erski talogN koji obu*vata sve kisele supstan%e kao i sve druge zaga-ivače koji se nalaze u atmos"eri. . #psorp%ijom gasova na razne površine u prirodi kao što su vegeta%ija$ zemljište ili vodene površine$ kao i na gra-evine/ 2. U južnoj 8orveškoj se prepolovila popula%ija riba u periodu od 1E>5 do 1EK5. #tmos"era se može prečiš!avati od polutanata i bez kiše i to1 1. Doš pre%iznija de"ini%ija je da su kisele kiše padavine koje imaju ve!u kiselost <manji pA= od uobičajeni* kiša koje padaju u nezaga-enim regionima emlje.avio se$ izme-u ostalog$ i proučavanjem atmos"erskog talogaP kiša u Engleskoj$ Gkotskoj i 8emačkoj. +vo je >E . )ermin kiseli talog obu*vata %elokupnu kiselu pre%ipita%iju koja za*vata gasove$ česti%e$ kao i tečnu "azu tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele supstan%e iz atmos"ere. +n je objavio 1K72. Početkom f&f veka Engleska se za*uktavala u svom industrijskom razvoju i nije obra!ala pažnju na istraživanja jednog naučnika. [ravita%ionim taloženjem ve!i* česti%a/ 3. Padavine odstranjuju iz atmos"ere gasove$ aerosole i česti%e na dva načina1 1. Konstatovao je da kiselost kiša pre svega odre-uje sadržaj sul"ata. 8ezaga-ena kiša je po prirodi kisela jer atmos"era sadrži u sebi kiseli oksid ugljenPdioksid <9+2= koji se rastvara u vodi <kapima kiše= i daje kao produkt ugljenu kiselinu što ima za posledi%u da je kiselost <pA= kišni%e oko @$6. 'judske aktivnosti su prouzrokovale emisiju sumporPdioksida koji se potom našao u kiselim kišama ugrožavaju!i čoveka i prirodu. Stvaranjem kaplji%a vodene pare u obla%ima koje sakupljaju zaga-ivače iz atmos"ere i kada se steknu potrebni uslovi kaplji%e iz oblaka se ukrupnjavaju i padaju u obliku kiše/ 2. &spiranjem atmos"ere kada kiša <sneg= atmos"eru ispod oblaka ispira i prečiš!ava. +va dva načina obu*vataju vlažnu pre%ipita%iju. )ek nakon čitavog jednog veka u 8orveškoj posredstvom norveškog programa za interdis%iplinarna istraživanja posve!ena je pažnja negativnim uti%ajima kiseli* atmos"erski* taloga na šume i ribe.:isele kiše Hobert #ngus Smit*$ bio je *emičar koji je živeo i radio u Engleskoj u f&f veku.

&zuzetno negativno dejstvo kiseli* vodeni* taloga je izraženo u sinergističkom dejstvu sa drugim atmos"erskim zaga-uju!im materijama <na primer ozonom u tropos"eri=$ kao i u oblastima gde je kisela$ silikatna matična podloga zemljišta. bog toga su velika ošte!enja od kiseli* kiša prisutna u %entralnoj Evropi$ naročito u 8emačkoj$ kao i u . Pored kiseli* kiša u oblastima sa velikim atmos"erskim zaga-enjima česte su i kisele magle ili izmagli%a$ kao i kisela$ suva ili vlažna depozi%ija.alkanskog poluostrva i čitave jugoistočne Evrope$ gde je krečnjačka matična podloga$ štetno dejstvo kiseli* kiša je slabije izraženo$ jer se u prisustvu karbonata održava povoljna reak%ija <PA= zemljišta i vode. Padavine <vodeni talozi$ kiše= često su blago kisele reak%ije zbog prisustva ugljene kiseline u njima za*valjuju!i prisustvu ugljenPdioksida u atmos"eri. godine.elikoj . Padavine u urbanim i industrijskim zonama$ koje obiluju ovim kiselinama$ označene su kao kisele kiše. Usled zaga-enja pA kiše se drastično menja.granična vrednost$ kiša čija je pA vrednost ispod @$6 smatra se kiselom. godine$ dok je u Evropi najniža vrednost ikada izmerena bila pA 2$> u Gkotskoj 1E7>. +ne izazivaju narušavanje i koroziju spomenika$ "asada zgrada$ ukrasni* predmeta od kamena$ metala i drugi* materijala. Kiselost sredine meri se preko njene pA vrednosti$ koja predstavlja negativan logaritam kon%entra%ije vodonikovi* jona u nekom rastvoru.ritaniji. Pored toga$ kisele kiše deluju na sve predmete na emlji. Hazlog tome je stalan porast sadržaja kiseli* oksida <S+2 i 8+f= koji se akumuliraju u atmos"eri$ zatim rastvaraju u kišnim kapima i sa kišom ili snegom dospevaju na zemljinu površinu$ odnosno sa česti%ama iz atmos"ere sa kojima reaguju$ usled gravita%ije dospevaju tako-e na zemljinu površinu. @5 . . Porast kiselosti vodenog taloga konstantno raste. Uništavanje kameni* spomenika$ skulptura i ukrasa$ naročito u gradskim područjima$ označeno je kao kamena erozija. 8a području . )ako$ na primer$ merenja kiselosti kišni%e u Severnoj #meri%i pokazale su vrednosti i od pA 4$ a najniža vrednost za pA kišni%e u S#0 ikada izmerena je 2$1 i to u severnim delovima S#0 1E6>. 0a bi se izmerila kiselost kiše ona se pret*odno mora sakupiti u posebnoj sabirni%i koja je često instalirana na terenskim meteorološkim stani%ama. Kiseli vodeni talozi su veoma opasni za živi svet$ naročito biljke$ lišajeve$ organizme na kopnu$ ali i u vodi. Pod dejstvom kiseli* kiša propada šumska vegeta%ija$ uništavaju se poljoprivredne površine i dolazi do pomora riba u jezerima.e-utim$ kao posledi%a antropogeni* aktivnosti u vazdu*u se nalaze gasovita jedinjenjaP oksidi sumpora i azota$ koji se rastvaraju u vodi stvaraju!i odgovaraju!e kiseline <sumporastu$ azotastu=. Ure-aj kojim se meri pA vrednost nekog rastvora naziva se pAPmetar.

a poslednji* 155 godina nivo mora porastao je za 15P2@%m. emlja je dinamički$ a ne statički sistem. . )o !e prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode za pi!e. Postoje dakle i prirodni izvori promene kon%entra%ije 9+2 me-u ostalim i vulkanske erup%ije. bog više vode u atmos"eri bi!e više kiše i snega$ što !e uzrokovati poplave$ eroziju tla i ogromne štete.@l9 do 2155.E5ekat staklene +ašte 0eo re"lektovanog zračenja sa Sun%a se apsorbuje u stakleničkim gasovima <9+2$ 82+$ 9A>$ AM9$ PM9$ SM6=. )o je najbrže menjanje klime u poslednji* 15555 godina. U drugim oblastima emlje bi!e suša.1 romene koncentracije u1ljen5dioksida ("/(+ merene u atmosferi od 1*-). emlja se zagrejala za 5. agrevanje ovakvi* razmera uti%a!e na promenu temperature i raspodelu padavina. Pro%enjuje se da !e se globalna temperatura vazdu*a na emlji pove!ati za otprilike 1P4. )opljenje glečera širom sveta doprinelo je pove!anju nivoa mora. )opljenje i zagrevanje tundre <Sibir$ #ljaska= dovodi do raspadanja organski* materija i oslobadanje ugljenika$ stvaraju!i dodatni izvor staklenički* gasova. Slika 4.@l9 u toku prošlog veka. )o je značajan me*anizam održanja temperature atmos"ere <bez ti* gasova temperatura bi bila 45 stepeni niža=. 1odine @1 . 0anas je ve! sa sigurnoš!u poznato da se kon%entra%ija 9+2 značajno pove!ala tokom poslednjeg veka$ pa je gotovo sigurno da je to posledi%a ljudske aktivnosti.e-utim$ sve je više očigledno da postoji jaka veza izme-u kon%entra%ije 9+2 i prosečne globalne temperature. godine. )ako-e !e uti%ati na zdravlje ljudi$ vitalnost šuma i drugi* prirodni* oblasti$ kao i na poljoprivrednu proizvodnju$ *ranu.

1as+ Zagađen)e vodeni/ res-rsa +snovna uloga vode u njenom antropogenom %iklusu praktično potpuno je analogna njenoj ulozi u krvotoku složeniji* živi* organizama <krv sadriži oko K4O vode=. nafta. Stepen i struktura zaga-enja u velikoj meri su zavisni od načina na koji se aktivnosti u okviru ovog %iklusa obavljaju <primenjene te*nologije i načini življenja= i od broja ljudi u datoj oblasti koji i* obavlja <gustina naseljenosti=. )ako$ na primer$ skoro potpuno čista voda može biti nepodobna za koriš!enje u proizvodnji piva$ dok se od nje znatno zaga-enija voda može direktno koristiti$ na primer$ za rekrea%iju$ uzgoj riba$ plovidbu ili navodnjavanje.(. 6misija "/ ( u zavisnosti od vrste 1oriva (u1alj. 8aime$ koriš!enje vode od strane čoveka za odnošenje ili razblaživanje otpadni* materija u velikoj meri je uporedivo sa osnovnom "unk%ijom krvi na !elijskom nivou. +vde$ me-utim$ treba napomenuti da je$ zaga-enost date prirodne vode direktno uslovljena njenom budu!om namenom. 0o zaga-ivanja vodni* resursa može do!i i prirodnim putem$ nezavisno od čovekove aktivnosti$ unošenjem u nji* različiti* produkata raspadanja ostatka "lore i "aune i erozijom zemljišta pod dejstvom površinskog oti%anja.Slika 4. Prema tome$ najodgovorniji za zaga-ivanje prirodni* vodni* resursa su nji*ovi glavni korisni%i u antropogenom %iklusu ( industrija$ poljoprivreda i stanovništvo. @2 . 8ajopštija de"ini%ija zagadjivanja voda mogla bi biti da je to svaka čovekova aktivnost koja umanjuje upotrebljivost prirodne vode kao resursa.

nerastvorene materije i sedimenti i !. U biološke agense ubrajaju se i poten%ijalno patogeni mikroorganizmi koji potiču od oboleli* životinja iz klani%a ili iz pogona za preredu mesa$ ili iz pro%esa prerade vo!a i povr!a. toplota.Sami izvori zagadjivanja mogu biti tačkasti$ koji su potpuno loka%ijski de"inisani i koji se mogu mnogo lakše kontrolisati <na primer$ ispust komunalne ili industrijske otpadne vode u re%ipijent kroz %ev ili kroz kanal= ili rasuti$ koje je mnogo teže kontrolisati <na primer$ površinsko oti%anje sa urbani* površina$ ili sa poljoprivrednog zemljišta=. . +va pojava$ poznata kao eutro"ika%ija može biti izazvana na dva osnovna načina1 unošenjem viška biorazgradljivi* organski* materija koje služe kao *rana razgra-ivačima$ ili unošenjem viška neorganski* nutrijenata koji su ograničavaju!i "aktor u razvoju biljaka. biološki agensi/ 2. toksična *emijska jedinjenja/ !.a Pod biološkim agensima se podrazumevaju patogeni mikroorganizmi <bakterije$ više!elijski paraziti i virusi=$ poten%ijalni sastoj%i *umani* ekskremenata$ koji izazivaju oboljenja ( koleru$ *epatitis$ ti"us$ dizenteriju$ botuliuzam i druga. &ako se poten%ijalne zaga-uju!e materije vode$ kratko zaga-ivači$ mogu podeliti na više različiti* načina$ svaki od nji* može se svrstati u jedu od četiri generalne kategorije1 1. 'osledi"e *agađen)a vodeni/ ekosiste. radioaktivne otpadne materije i #. energijom bogata organska jedinjenja i neorganski nutrijenti/ . "izički agensi <uključuju!i toplotu i suspendovane materije=/ ". biološki agensi/ 2.elika ve!ina ovi* mikroorganizama$ pre svega bakterija$ može se uništiti *lorisanje vode$ ali je ve!ina virusa rezistentna na ovaj način njene obrade. Pove!ane kon%entra%ije neki* *emijski* jedinjenja mogu delovati razorno na akvatične ekosisteme$ "orsiranjem razvoja pojedini* nji*ovi* komponenti koje i* koriste kao *ranu. rastvorne materije/ . @4 . neorganske soli$ kiseline i baze. bog ovoga$ pogodnije je koristiti slede!u podelu zaga-uju!i* materija1 1. 0ok neke primese vode dobijaju status njenog zaga-ivača samo kada su u njoj prisutne u ve!im kon%entra%ijama$ a inače su bez uti%aja na njenu zaga-enost$ ili joj čak popravljaju kvalitet$ a druge su štetne praktično bez obzira na to koliki im je sadržaj u njoj.

udu!i da se ovaj parametar odnosi samo na biorazgradljivu organsku materiju$ odnosno da izražava samo količinu rastvorenog slobodnog +2 koji se troši na njenu bio*emijsku oksida%iju$ u praksi se koristi još jedan parametar ( *emijska potreba kiseonika$ APK. . . @> .ila bi šteta da se ne spreči zaga-ivanje za sada čiste vode. )o$ sa jedne strane$ za*valjuju!i dnevnoj "otosintetskoj aktivnosti$ pove!ava sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi$ ali$ sa druge strane$ respira%ija biljaka i razgradnja mrtvog biljnog materijala stvaraju potpuno sličan problem onome koji se javlja pri unošenju viška biorazgradivi* organski* materija.PK. Svi proizvo-ači$ ili pravilnije *vatači ribe doživljavaju kolaps$ jer su se količine ribe smanjile ispod pro"itabilni* za rad. +n se odnosi na ukupnu prisutnu organsku materiju u vodi i njen ukupni sadržaj izražava preko količine kiseonika koji je potreban za njenu *emijsku oksida%iju. Pritisak na okeane raste iz više smerova. . Hazlog je prekomeran izlov i zaga-enje *emijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i *emikalijama koje iz reka stižu u okeane. 0rugi način pospešivanja eutro"ika%ije je unošenje viška neorganski* nutrijenataP azota i "os"oraP u prirodnu akvatičnu sredinu. Parametar$ kojim se kvantitativno izražava sposobnost organske materije da na ovaj način troši kiseonik$ a time i njena kon%entra%ija u datoj akvatičnoj sredini$ naziva se bio*emijska potreba kiseonika$ . Dedan deo ovi* nutrijenata unosi se sa organskim zaga-ivačima u čijem se sastavu nalaze$ a drugi deo sa nji*ovim neorganskim jedinjenjima.U prvom slučaju problem nastaje onda kada se aktivnost razgra-ivača$ koji organsku materiju koriste i kao izvor energije i kao izvor *rane$ toliko intenzivira za*valjuju!i višku *rane$ da oni utroše sav raspoloživi kiseonik za njenu oksida%iju. U uslovima potpunog odsustva rastvorenog kiseonika$ praktično svi aerobni organizmiP ribe i zooplankton izumiru$ ukoliko pret*odno ne napuste takvu sredinu$ i dolazi do razvoja anaerobni* vrsta i nastajanja toksičnog produkta neprijatnog mirisa i do drastičnog pada kvaliteta vode. +ba ova elementa$ u skladu sa 'ibigovim zakonom minimuma$ predstavljaju kontrolišu!e nutrijente i stimulišu razvoj akvatični* biljni* vrsta$ uključuju!i i "itoplankton. Slede!a slika govori da postoje mesta sa izvanredno čistom vodom.ezglavim zaga-enjejm vode industrujskim *emikalijama$ ku!nim *emikalijama i *emikalijama iz lekova$ poljoprivrednim *emikalijama i drugim$ smo ve! doveli @5O svetskog stanovništva da ostane bez pija!e vode.

8aročito su pri tom štetne kisele kiše.Linjeni%a je da su osta%i pesti%ida na-eni u organizmima antarktički* pingvina$ tamo gde pesti%idi ranije nikad nisu koriš!eni$govori o globalnim razmerama današnji* zaga-ivanja životne sredine.+n tako-e sadrži mnoge od navedeni* materija.ode koje se koriste pri prečiš!avanju gasova tako-e su zaga-ene. . .8arušena ekološka ravnoteža$ smanjenje prinosa i proizvodnja *rane direktno ili indirektno utiče na ljudsku popula%iju.ora i okeani predstavljaju najve!e životno područije u kome su se razvile najstarije životne zajedni%e. & mora i okeane zaga-uju čovekove aktivnostibbb Prema nekim proračunima$ u )i*i okean dospeva oko E$ a u #tlanski oko 45 miliona tona raznog odpada godišnje.U posebnoj su situa%iji$ zbog svog geogra"skog položaja$ Sredozemno i . @@ .Pošto su de%a i stariji ljudi najneotpornije na ove promene$ oni !e biti i najugroženiji.Pri koriš!enju čvrsti* goriva izba%uju se velike količine dima i čvrsti* česti%a ča-i. U koliko bi se ispuštale direktno u reke bez pred*odnog prečiš!avanja$ štetno bi delovale na živi svet u rekama.8ajteže !e biti pogo-ene siromašnije zemlje. +vi zaga-ivači prvenstveno zaga-uju vazdu*. )e materije završavaju svoje kruženje u vodenim ekosistemima posredstvom atmos"erski* padavina. 0estruktivne klimatske promene mogu negativno uti%ati na zdravlje ljudi. Usled velike zaga-enosti$ poplave dolazi do pojave razni* zarazni* bolesti$pove!anja broja alergija i drugi* respiratorni* bolesti. Pove!anje temperature u kombina%iji sa vlažnim vazdu*om prouzrokuje razna oboljenja ljudi.Sneg odavno nije više beo kao nekad.altičko more$ a posebno su ugroženi svi zalivi koje su usled izolovanosti i male komunika%ije i strujanja vode postale prave akumula%ije zaga-uju!i* suostan%i.8eka područija !e lakše a neka teže biti izložena ovim promenama.

+vo bi trebalo da bude opomena ljudima sta sve može da se desi kad se zagadi i poremeti atmos"era. 1EK6. 0anas se nalaze na listi ugrozeni* vrsta i preti im nestanak$ sto bi dovelo do dramatičnog poreme!aja ekološke i biološke ravnoteže. Uzrok tog zagadjenja dosao je iz kosmosa$ pa se može re%i da je to prirodno kosmičko zagadjenje nastalo od udara meteorita. 8a zalost usled globalnog otopljenja korali su napadnuti boles%u od koje gube boju i umiru. +svajaju!i najve!e planine na svetu Aimalaje$ planinari su za sobom ostavljali razne vrste otpada zaga-uju!i okolinu. ?vrsti i o. emljom su tada vladali dinosaurusi i ogromna "lora. . Koralni grebeni su jedinstveni i kompleksni sistemi$najve%e strukture na zemlji bioloskog porekla i ambijenta sa najraznovrsnijim morskim vrstama. agagjena voda$ neregularni na%ini ribarenja$ porast temperature i kiselost mora su najve%i neprijatelji korala. @6 .. U blizini pada od udarnog talasa velike jačine$ sva živa bi!a nestala su u trenutku. Prilikom eksplozije nuklearnog reaktora is%urela je ogromna koli%ina radiaktivnosti. Posle udara meteorita u atmos"eru je doslo do izba%ivanja ogromne koli%ine pepela koje je izazvalo *emijsku reak%iju$ zaokruzivsi %elu planetu.ila je to velika planetarna katastro"a. )aj otpad najčeš!e zatrpa sneg pa na planini ima više slojeva raznog sme!a koje se ne vidi. Unistavaju i* ritmom koji je pet puta brzi od onog kojim nestaju amazonske sume.ilo je poginuli* $ ali i oni* koji su bili ozra%eni radiaktivnog izotopa.asni ot. . 0ugo godina posle *avarije de%a koja su bila u blizini elektrane umrla su od leukemije. Linjeni%a je da tamo gde se pojavljuje čovek dolazi do zaga-enja prirode i promene u ekosistemu.ad Lvrsti otpad je svaki neupotrebljivi predmet ili materijal koji vlasnik odloži$ namerava da odloži ili je primoran da odloži u skladu sa jednom od kategorija prema utvr-enoj klasi"ika%iji otpada. Sva živa bi%a su povezana lan%em is*rane$ zavise jedna od drugi* i izumiranjem jedne vrste$ nestaju i ostale. godine u Lernobilu je doslo do *avarije nuklearne termoelektrane. 8a zemlji je padala sumporna kisa.eliki oblak radiaktivne prasine sirio se evropom. Udisanje sumpor dioksida izazvao je smrt zivi* bi!a na %eloj planeti. Svet je bio u soku.Kako je čovek napredovao i osvajao daleke oblasti sa sobom je doneo i otpad. 8estale su čitave vrste koje su tada vladale zemljom. a mnoge koji su bili u blizini termoelektrane nije bilo spasa.eksika u oblasti Dukatan pao je meteorit i izazvao pravu ekolosku katastro"u.)o je bila ekoloska katastro"a koja je imala ogromne posledi%e. Pre oko 6@P75 miliona godina na prostoru sadasnjeg . U nižim predelima u toplijem delu godine$ dolazi do otopljavanje snega i tada se najčeš!e otkriju tragovi čovekovog nemarnog ponašanja prema prirodi.

edi"inski ot.edi"inski ot.ad podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama$ bez obzira na njegov sastav$ osobine i poreklo.ogu!nost štetnog delovanja pojedini* materija koje mogu prouzrokovati štetu i opasnosti s velikim posledi%ama.ad je čvrsti otpad koji nastaje u urbanim sredinama i u najve!em obimu ga čini tzv. Veći i*vori .ad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom pro%esu$ a koji po svojim osobinama ne utiče štetno na životnu sredinu i zdravlje ljudi$ odnosno$ ne sadrži opasne karakteristike. Inertni ind-stri)ski ot.ada1 bolničke ambulante$ stomatološke ambulante$ ku!na nega$ sta%ionari $ %entri za akupunkturu$ psi*ijatrijske ambulante$ kozmetičke usluge poput bušenja u*a i tetoviranja$ pogrebne usluge$ pomo!ne medi%inske usluge$ domovi za nepokretne osobe.ad4 7@PE5O je komunalni otpad <sličan otpadu iz doma!instva=/ 15P2@O je opasni medi%inski otpad <in"ektivni$ toksični i sl. .asni .ad o.-nalni ot. &ndustrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku industrijskog pro%esa$ i po svojim karakteristikama može biti opasan i neopasan. @edi"inski ot. +pasani medi%inski otpad može imati slijede!a svojstva1 može da sadrži in"ektivne materije$ biti genotoksičan$ sadržati @7 .edi"inskog ot.= +pasni medi%inski otpad1 in"ektivni$ patološki$ oštri predmeti$ "arma%eutski$ genotoksični$ *emijski$ teški metali$ posude pod pritiskom$ radioaktivni otpad. O.edi"inskog ot.:o.edi%inski otpad ( sav otpad proizveden tokom pružanja zdravstvene zaštite <glavni i sporedni izvori=. Heziden%ijalni i komer%ijalni otpad.asni.7 . @an)i i*vori . Proizvodnja medi%inskog otpada po regijama1 Regi)a4 Severna kgAkrevetAdan 7 P 15 4 4P6 1$> P 2 2$@ P > 1$K P 2$2 #merika$ 'atinska #merika  apadna Europa &stočna Europa Srednji &stok Hazvijeni deo istočne #zije Srednje razvijeni deo istočne #zije Šta 2ini .ada1 bolni%e$ klinike$ laboratorije$ istraživački %entri$ %entri za istraživanje na životinjama$ trans"uziologije$ sta%ionari$ mrtvačni%e$ obduk%ijski %entri.

U vremenima nagle industrijaliza%ije$ urbaniza%ije$ razvijanja postoje!i* i osvajanja novi* te*nologija$ kao i porasta broja stanovnika P korisnika industrijski* proizvoda problem otpada postaje sve složeniji. Uvo-enje zakonske regulative koja tretira zaštitu životne sredine i propisuje standarde odlaganja i re%ikliranja otpada je veoma značajno pitanje za sve one koji direktno ili indirektno učestvuju u proizvodnji ambalaže. #mbalaža je danas prate!i deo svakog proizvoda. Ot.adne vode i* *dravstveni/ -stanova )akve otpadne vode mogu sadržavati1 patogene mikroorganizme1 bakterije$ viruse$ opasne *emikalije$ "arma%eutske materije$ radioaktivne izotope. Heak%ije javnosti na1 in%idente vezane za medi%inski otpad$ estetske učinke nepažljivo odloženog otpada. Pakovanje piva u PE) ambalaži je najve!i zločin koji je mogao da se uradi životnoj sredini. 0a to ne mora uvek biti tako govori praksa razvijeni* zemalja u kojima se ambalaža prilikom odlaganja sortira po vrstama i ponovo prera-uje. + donošenju novi* zakona iz ove oblasti$ načinu na koji !e nova regulativa uti%ati na industriju ambalaže i problemima koji u ovom trenutku muče zakonom nedovoljno zašti!enu životnu sredinu kod nas. S obzirom na sve ve!e udaljenosti od mesta proizvodjne do @K . i 9$ in"ek%ije probavnog trakta$ in"ek%ije disajni* puteva$ in"ek%ije krvotoka$ kožne in"ek%ije$ posledi%e delovanja radioaktivni* supstan%i$ trovanja$ osetljivost javnosti. Pošto je proizvod iskoriš!en ona se ba%a i od atraktivnog pakovanja pretvara u "aktor zaga-enja životne okoline. U načinu zbrinjavanja medi%inskog otpada treba voditi računa o kulturnim i običajnim za*tevima date sredine.+ala!a 'ET ambalaža može da se re%iklira @ P 6 puta. A. &maju!i u vidu činjeni%u da priroda poseduje ograničenu mogu!nost samoprečiš!avanja i da je prema nekim materijama uopšte ne poseduje pokrenute su i u toku su mnogobrojne aktivnosti usmerene u prav%u zaštite$ obnavljanja i unapre-ivanja životne sredine.opasne *emikalije ili "arma%eutske supstan%ije$ biti radioktivan$ sadržavati oštre predmete. +pasna svojstva kemijski* supstan%ija1 toksičnost$ korozivnost$ zapaljivost$ reaktivnost$ eksplozivnost$ osetljivost na udar%e$ genotoksičnost. +pasnosti su izloženi1 lekari i medi%insko osoblje$ bolesni%i$ pomo!no bolničko osoblje$ osoblje koje skuplja i odlaže otpad$ %ela popula%ija$ rizi%i za ljudsko zdravlje$ mogu!i uti%aji na zdravlje1 #&0S$ *epatitis .

Ekološki kriterijumi za svaku grupu proizvoda se de"inišu identi"ikuju!i gde je proizvod štetan za životnu sredinu u svakom svom stepenu životnog %iklusa$ počevši od proizvodnje sirovina$ kroz pro%es proizvodnje$ distribu%ije <uključuju!i pakovanje=$ koriš!enja i završno sa njegovim konačnim odba%ivanjem. +n dopušta proizvo-ačima da pokažu svojim potrošačima da nji*ovi proizvodi respektuju životnu okolinu. )o su$ izme-u ostali*$ niska %ena sirovina$ mala masa i različite mogu!nosti prerade. @E . Hazlozi za sve ve!u primenu su mnogobrojni. +sim toga$ spe%i"ični utrošak energije <utrošak energije po jedini%i upakovanog proizvoda= pri proizvodnji plastični* materijala$ koji se koriste za izradu ambalaže$ mnogo je manji nego što je pri proizvodnji na pr.. Hešavanje problema plastičnog otpada se najčeš!e završava njegovim odlaganjem na deponije$ ali nažalost$ zbog ljudske nebrige i van deponija.mesta potrošnje industrijski* i drugi* roba ambalaža se može smatrati Nnužnim zlomN savremene %iviliza%ije.ean nion E"oBla+elling 8oard 0E E81. Kriterijumi životne sredine su razvijeni da zaštite potrošačka dobra <sa izuzetkom *rane$ pi!a i lekova=. Pošto EUE.+$ potrošačke i industrijske aso%ija%ije$ sindikati i predstavni%i mali* i srednji* preduze!a i komora. U našoj zemlji ne postoje uslovi za prikupljanje$ razvrstavanje i e"ikasnu preradu plastičnog otpada. Evropski e%oPlabel program omogu!ava evropskim potrošačima$ javnim i privatnim kup%ima$ da lako identi"ikuju priznate zelene proizvode u okviru Evropske Unije$ 8orveške$ 'i*tenštajna i &slanda.. +vakav način uklanjanja otpada je naročito nepovoljan za plastični ambalažni otpad iz više razloga <zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti$ nerazgradivost ti* materijala pod uti%ajem atmos"erilija i odlaganje korištenja sirovina i energije vezane u polimerima na neodre-eno vreme=. Llani%e ovog saveta su1 kompetentne institu%ije zemalja člani%a$ predstavni%i 8. 0eponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktično su popunjene$ a nove se zbog visoki* %ena ne grade odgovaraju!om brzinom. U razmatranje se uzimaju slede!i aspekti životne sredine1 kvalitet vode$ vazdu*a$ zaštita zemljišta$ smanjenje otpadaka$ štednja energije$ upravljanje prirodnim resursima$ preven%ija globalnog otopljavanja$ zaštita ozonskog omotača$ sigurnost životne sredine$ buka. propiše kriterijume za grupe proizvoda oni se odobravaju od zemalja člani%a i Evropske komisije. Plastični materijali se ve! godinama sve više upotrebljavaju za izradu ambalaže$ iako predstavljaju problem sa aspekta zaštite životne sredine. stakla ili aluminijuma. Ekološki kriterijumi za dobijanje Evropske e%oP labele su rezultat naučni* studija i široki* konsulta%ija u okviru E-ro.

555 ljudi. bog obima i složenosti ovi* direktiva$ ovde !emo samo naznačiti da se one zasnivaju na slede!im prin%ipima1 • Aarmoniza%ija je ograničena na bitne za*teve • Samo oni proizvodi koji ispunjavaju bitne za*teve se mogu pustiti na tržište i u upotrebu • Pretpostavlja se da su *armonizovani standardi$ re"eren%e objavljene u o"i%ijelnom žurnalu i ugra-ene u na%ionalne standarde$ prilago-eni odgovaraju!im bitnim za*tevima • Primena *armonizovani* standarda ili drugi* te*nički* spe%i"ika%ija ostaje dobrovoljna i proizvo-ači su slobodni da izaberu bilo koje te*ničko rešenje koje je saglasno sa bitnim za*tevima • Proizvo-ači mogu birati izme-u različiti* usaglašenosti pro%edura oporezivanja u slučaju primene direktive.randenburg [roup= sa sedištem u 8emačkoj$ njene kan%elarije i laboratorije za testiranje na svim kontinentima zapošljavaju preko K. 8eJ #pproa%* 0ire%tives <nove direktive pristupa=. =E o*na2avan)e je zakonski za*tev za ve!inu proizvoda koji se puštaju na tržište i upotrebu u zemljama Evropske Unije i obaveštavaju nadležne organe da ti proizvodi zadovoljavaju sve primenljive tzv.TCVBo*naka je znak dokumentovanog$ objektivnog nezavisnog ispitivanja osobina ili per"ormansi proizvoda$ sistema$ instala%ija ili drugi* servisa. +na tako-e obezbe-uje slobodno kretanje proizvoda u okviru EU tržišta. 8ju dodeljuje proizvo-ač samostalno$ ali time se obavezuje da je proizvod izra-en u skladu sa primenljivim direktivama. 9E oznaka nije oznaka ili %erti"ikat dodeljen od neke organiza%ije. Proizvodi bez 9E oznake mogu biti od strane %arine stopirani za ulazak na tržište.erlin . 'roi*vođa2 )e d-!an da4 • kaže koje je direktive primenio$ • pridržava se ti* direktiva$ • izda deklara%iju o pridržavanju <0e%laration o" 9on"ormitZ P 0+9=$ • označi proizvod 9E oznakom$ • održava za*tevanu dokumenta%iju kao eviden%iju pridržavanja direktiva. )o je oznaka data od najve!e svetske organiza%ije za testiranje i %erti"ikovanje1 )m. a krajnjeg korisnika P potrošača je najznačajnije da su proizvodi u saglasnosti sa svim odredbama primenljivi* direktiva koje označeni proizvod 65 . H*einland <puno ime1 )m. H*einlandC. )m.Poznaka nije pravno propisana oznaka$ ali renome ove organiza%ije pruža potrošačima i trgovini dovoljno poverenja u kvalitet i sigurnost proizvoda označeni* ovom oznakom.

&ma i* na svakom !ošku. & premda se preradom otpadne PE) ambalaže bavi petnaest preduze!a manji* kapa%iteta$ odnosno deset mlinova i pedeset presa za smanjenje zapremine plastike$ od 2@5 *iljada tona plastičnog otpada godišnje$ re%iklirano biva tek pet. )ako se$ osim otrovni* gasova koje udišemo$ svako malo zapušeni* dunavski* brana i rugla na vodama koje gledamo$ Srbija i ekonomski rasipa$ jer bi od svake bačene "laše mogla da napravi novu. Kanadski naučni%i sa Univerziteta Kalgari nedavno su upozorili da je koriš!enje stari* plastični* bo%a štetno po zdravlje. #ko se bo%a stalno iznova upotrebljava$ te bakterije ulaze u kružni %iklus i ponovo dospevaju u organizam. 61 . &ako su lagane$ zauzimaju čak 45 odsto otpada$ dok im je vek raspadanja duži od 155 godina. 8e samo što uništavaju životnu sredinu i što su$ po mišljenju neki* sručnjaka opasne po zdravlje$ ve! mogu i da stave katana% na deponije. +ni su pritom naglasili da su bo%e namenjene jednokratnoj upotrebi i da i* posle toga treba re%iklirati. 0rugi razlog je činjeni%a da polimer od koga se bo%e prave$ polietilen tere"talat$ vremenom osloba-a opasne toksične materije od koji* je ona sa imenom 0EA# posebno opasna i dokazano kan%erogena P utvrdili su naučni%i. bog sve ve!i* količina i svoje štetnosti$ otpad se smatra jednim od najve!i* problema i zaga-ivača naše životne sredine$ koji ima kratkoročne i dugoročne posledi%e na kvalitet i dužinu našeg života$ kao i na kvalitet vazdu*a$ *rane i vode koje unosimo. nači$ 9E oznaka je indikator da je taj proizvod u saglasnosti sa bitnim za*tevima primenjeni* direktiva i da su subjekt usaglašenosti pro%edura oporezivanja propisani* u direktivama. a doma!e proizvo-ače $ čiji proizvodi potpadaju pod primenu navedeni* standarda$ ovo znači da do pristupanja naše zemlje Evropskoj Uniji i saglasno tome usaglašavanja <*armoniza%ije= naši* standarda i ostali* propisa$ pravo na označavanja 9E oznakom mogu i moraju ostvariti preko uvoznika u zemlje EU. Svi smo se do sada sreli sa ambalažnim otpadom$ odnosno ambalažom$ koja kada prestane da ima svoju upotrebnu vrednost$ postaje višak sa kojim uglavnom ne znamo šta da radimo$ sem da ga ba%imo u sme!e.mora da zadovolji. dok su reke prepune. Prvi razlog je razvoj bakterija u bo%i. #li za razliku od drugi* evropski* zemalja$ čijim standardima težimo$ kod nas se ovaj problem očigledno ne s*vata ozbiljno. S druge strane$ mnogi tvrde da od takozvane PE) ambalaže <polietilentetra"talat= i te kako može da se zaradi.. 0nevno Srbija isprazni stotinu tona plastični* "laša koje u najboljem slučaju završe na kr%atim deponijama. 8ajčeš!e$ ipak$ kokaPkola$ "anta$ sinalko$ voda voda$ piva i drugi osvežavaju!i brendovi završe na rekama$ jezerima$ ničijim livadama na kojima se raspadaju duže od jednog veka. )ako-e$ zemlje člani%e su obavezne da obezbede odgovaraju!a merenja da zaštite 9E označavanje. 8avika da se u ispražnjenu bo%u ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije P dvostruko je opasna.. Po parkovima$ na uli%ama. 8o$ gra-ani$ sve i kada bi *teli da uredno vra!aju "laše u pro%es re%iklaže$ nemaju opštinu u Srbiji u kojoj bi mogli$ jer ni u jednoj ne postoje kontejneri za sortiranje otpada. Plastični* "laša je u Srbiji sve više.

. Koliko imate plastični* kesa$ PE) "laša$ konzervi$ stakleni* "laša ili tegli$ koliko starog papira$ %elo"ana$ kutija od stiropora ili kartona. -.e!ina legalni* deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu okoline$ a zauzimaju sve ve!e prirodne površine. n 8osimo sa sobom torbu za kupovinu$ i izbegavajmo u radnji nove plastične i papirne kese.Količine ovog ambalažnog otpada$ od svakodnevne potrošne robe koja se koristi u doma!instvima su velike$ jer mi svakog dana sve više kupujemo$ a samim tim stvaramo i ozbiljan problem odlaganja$ odnosno deponovanja te ambalaže. . .o!e ili povr!e ne mora da bude zapakovano u plastičnu ambalažu.an)i# 'onovo -. Ukoliko želimo da usvojimo nove navike i naše ponašanje uskladimo sa ekološkim normama$ ve! u kupovini moramo da razvijemo prijateljski odnos prema okolini.ado. n pre svega na nastojanju da se otpad izbegne$ odnosno njegove količine smanje$ n zatim da se on ponovo iskoristi$ n zatim re%iklira i obradi$ daju!i nove upotrebne proizvode$ i tek na kraju ono što je neupotrebljivo !e se odložiti na način koji ne!e biti štetan po okolinu i naše zdravlje. n &zbegavajmo proizvode koji su nepotrebno preterano upakovani u ambalažu i radije kupujte onu koja nije.ot. .ravl)an). 8ešto od ovog jeste biorazgradivo$ a nešto i posle odlaganja na deponije sme!a trune godinama$ stvaraju!i nus proizvode$ koji su često samozapaljivi i zaga-uju zemljište i vodu. n Kupujmo proizvode koje možemo više puta da upotrebimo. Korisno i e"ikasno rešenje u smanjivanju ve! ogromni* količina otpada$ naročito ambalažnog$ jeste samo u te*nološkom napretku i razvoju gra-anske ekološke svesti$ menjanju naši* navika$ kao i usvajanju novi*.letno..otre+i# Re"iklira) )e rešen)e ko)e se *asniva na ko. n Kupujmo ono što nam je neop*odno. Lak i otvaranje novi* deponija koje !e odgovarati ekološkim i sanitarnim uslovima jeste jedno od neop*odni* rešenja$ ali nije dobro krajnje rešenje za otpad$ jer !e se on samo gomilati$ a ne!e se količinski smanjivati. n Kupujmo prozivode koji nisu štetni po okolinu$ odnosno koji na sebi imaju utisnutu oznaku ekološki. 62 .iorazgradivo je sve što je mogu!e da se razgradi prirodnim putem brzo$ usled delovanja mikroorganizama$ <aerobni* ili anaerobni*= pod prirodnim uslovima. n Kupujmo ono što je napravljeno od re%ikliranog materijala. S. n Kupujmo ono što može da se re%iklira.e!ina organski* materija$ kao što su *rana ili papir su biorazgradivi. Pogledajte samo u kantu za sme!e u svojoj ku!i.

+ala!nog ot. +vaj ambalažni otpad ne mešajte sa osta%ima *rane.ateri)ala *a .o!e.ri.re. n Ukoliko takvi* kontejnera još nema kod .ada# i koli2ina . n +vako sortirani ambalažni otpad se sakuplja i dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode$ odnosno ore%iklira se i na taj način se ponovo upotrebljava$ pri čemu se istovremeno smanjuje količina a.o4 1. 64 . . sveske$ ispisane listove papira$ novine$ časopise$ reklamne poruke$ papir za kopiranje u boji$ koverte$ račune$ priznani%e. plastične bo%e od pi!a$ deterdženata$ gajbi%e$ zatvarače$ plastične "olije.en)a. Plastiku. +arton.roi*voda. n Kupujmo i koristimo punjač za baterije i baterije koje možemo da punimo kada se isprazne. ". limenke od pi!a$ konzerve od *rane$ pakovanja od dezodoransa$ sprejeve$ kutije$ ram od starog bi%ikla$ aluminijumske "olije$ poslužavnike$ poklop%e od aluminijuma. !.n &zbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao što su vlažne marami%e$ žileti$ papirne i plastične čase$ tanjiri$ plastični pribor za jelo$ ku*injski papirni ubrusi$ papirne salvete$ "oto aparati i ostalo. 'ri)atel)ski odnos .o navike i naše. n Kad god je mogu!e kupujmo robu u re%ikliranoj ambalaži ili onoj koja je ekološka..o da re"iklira.as$ ipak sortirajte različito ku!no ambalažno sme!e po grupama$ i odložite ga u kontejner u odvojenim kesama$ jer !e tako sortirano biti lakše sakupljeno i predato dalje u pro%es prerade.aćinstv-3 n ..a okolini .ravl)en)e novog .arnog sirovog .oka*-)e.o -koliko .taklenu am0alažu. Papir. sve staklene bo%e$ svu staklenu ambalažu za *ranu$ ali ne i staklene sijali%e$ ogledala$ prozorska stakla$ ili keramiku i por%elan <oni ne spadaju u ambalažu=. /etal. n Potrudimo se da naše ku!no sme!e sortiramo po grupama i tako ga odložimo u različite kontejnere za sme!e$ plastiku$ staklo$ papir i metal u našem komšiluku. . Šta sve . n Kupujmo sredstva za održavanje lične *igijene$ za pranje$ kao i *igijene ku!e u pakovanjima koja mogu da se dopune$ kao i u ve!im pakovanjima. kartonske kutije$ braon karton$ braon karton za uvijanje$ braon kartonske kese$ sav karton kupljeni* proizvoda$ kartonska ambalaža za pi!a <mleko$ jogurt$ sokove. 8a ovaj način ne kupujemo novu ambalažu svaki put$ a dobro je i za naš ku!ni budžet.=.noge predmete možemo da koristimo više puta pre nego što i* odba%imo kao neupotrebljive. 2. do.

ad se .ad. i a. de5iniše4 • preradu ambalažnog otpada kao iskoriš!avanje njegovi* vredni* svojstava i sastojaka u svr*e proizvodnje <uključuju!i i re%iklažu=$ u energetske svr*e$ u svr*u smanjivanja količine i obima ambalažnog otpada i delimičnog ili potpunog odstranjivanja opasni* karakteristika i • re%iklažu kao pro%esiranje ambalažnog otpada za prvobitnu namenu.od re"ikla!o. Koji postupak prerade !e se primeniti$ zavisi od stepena nečisto!e odnosno sortiranosti otpada i željenog kvaliteta krajnjeg proizvoda.arla.+ala!no.odra*-.. 'lasti2ni ot.ado.reraditi na više na2ina1 topljenjem$ pri čemu se ne menja ili vrlo malo menja makromolekulska struktura$ • *emijski$ *idrolizom ili alko*olizom mogu!e je dobiti monomere$ ili se *idrogenovanjem iz početnog materijala mogu dobiti organske sirovine kao što su gasovi i ulja$ • kontrolisanim spaljivanjem$ pri čemu se dobija energija i kao produkti sagorevanja ugljendioksid <9+2= i voda <A2+=.enta i Saveta &>AD<AE= o a. ot. se .eva4 ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom pro%esu za originalne svr*e ili za druge svr*e uključuju!i organsku re%iklažu$ ali isključuju!i ponovno dobijaPnje energije$ • ponovno dobijanje energije podrazumeva koriš!enje spaljivog ambalažnog otpada u svr*u proizvodnje energije putem direktne in%inera%ije <spaljivanja= sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i • organska re%iklaža jeste aerobni <kompostiranje= ili anaerobni <biometaniza%ija= postupak$ pod kontrolisanim uslovima i sa koriš!enjem mikroorganizama$ biodegradabilni* delova ambalažnog otpada$ koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan.skog .a. • a razliku od materijala čije se re%ikliranje iz ekonomski* razloga vrši još od davni* vremena$ re%ikliranje plastični* materijala je te*nološki i ekonomski problematično$ a u pojedinim područjima još je predmet intenzivnog istraživanja. • &skoriš!ene plastične proizvode mogu!e je ponovo upotrebiti ili preraditi pomo!u različiti* postupaka$ zavisno od postavljenog %ilja$ a sve zbog smanjenje mase za deponovanje.+ala!ni. ot.a Direktivi Evro.ravl)an).Na"rt Zakona o -.+ala!i i a.+ala!o. 're. 6> .o!e .

0a li ste primetili da su re%iklirani proizvodi često skuplji od oni* napravljeni* od novi* materijalaF 8e budite ograničeni$ obratite pažnju i na ostala dva H P Hedukuj i HePkoristi.ad"i4 • +dlučite da li vam pojedini proizvod uopše treba. • Kupujte proizvode čija je ambalaža iskoristiva ili se može re%iklirati i za čiju se izradu ne troši puno energije. 'judi troše miijarde komada ambalaže1 plastične$ staklene$ metalne$ papirne .a svako od tri R . • Koristite tekstilne krpe i salvete umesto papirni*. K@O od toga odlazi u zemlju. • Koristite javni transport kada je raspoloživ.otrošn)a *na2i s. • Kupujte proizvode koji nemaju veliku ambalažu. &zračunajte koliko ste papirni* i plastični* kesa do sada potrošili. • [asite svetlo koje vam nije neop*odno i koristite energetsk e"ikasnije sijali%e. • Pozajmite i iznajmite ako baš ne morate da kupite. • 0elite proizvode sa "amilijom i prijateljima$ one koje ne mora svako stalno da ima. aštoF +ni ne mogu da ostvaruju pro"it ako se smanji potrošnja i pove!a nivo korisnosti proizvoda i ambalaže$ oni .otri.an)ena . +ni su smanjili značenje simbola da bi odagnali pažnju sa ostala dva segmenta. • Koristite energetski štedljive ure-aje.rave nova" na re"ikla!i... 'judi misle da je ovo simbol samo za re%iklažu zato što od sva tri njegova značenja industrija pravi nov%e samo od re%iklaže. • Koristite sopstvenu korpu kada idete u prodavni%u. +bim ti* otpadaka se može smanjiti smanjenjem potrošnje i ponovnim koriš!enjem tog materijala$ koliko je to mogu!e. • Umesto da kupujete knjige$ magazine$ novine čitajte i* na internetu$ sa multimedijalni* izdanja ili u bibliote%i.+vo je simbol za tri R životne sredine1 Red-"e <redukuj P smanji=$ ReB se <NrePkoristiN P koristi ponovo= i Re"E"le <re%ikliraj=$ iz čega se vidi da je re%iklaža samo jedan deo njegovog značenja i to poslednji. Poslednji korak$ posle smanjenja potrošnje i ponovnog koriš!enja$ je re%iklaža. Ra*.onaoso+3 Red-k-)3 S.an)eni ot. Smanjenje potrošnje energije održava vazdu* čistijim1 • Umesto vožnje$ pešačite ili vozite bi%ikl. 6@ . • Koristite štedljive slavine$ vodokotli!e$ ne dozvolite da bespotrebno %ure$ kapljup • Smanjite utrošak energije za grejanje ku!e pojačavanjem njene izola%ije.

66 .ogleda)te da li se . otpad i sl. • Koristite obe strane papira.. • 8e odba%ujte staru ode!u$ igračke$ nameštaj .Smanjivanjem potrošnje i otpadaka pomažete da životna sredina ostane čistija i zdravija. Pro%enjuje se potrošnja energije u proizvodnji$ štetni sporedni produkti$ mogu!nost re%ikliranja$ bioP razgradnja otpada$ prisustvo "reona$ emisija gasova Nstaklene bašteN$ e"ikasnost koriš!enja "osilni* goriva. • . • 8ovine$ kartonske kutije$ konzerve i ve!ina plastične ambalaže se mogu re%iklirati.esto da od+a"iš stvari# koristi i/ . • 0elite knjige$ magazine$ novine sa prijateljima. +vim programom nisu obu*va!ene namirni%e$ voda i napi%i$ lekovi i toksične supstan%e. 8e odba%ujte i* sa ostalim otpad%ima. • a neke otpadke čak možete dobiti nova% ako i* odnesete na odgovaraju!e mesto za prikupljanje <npr. +bjavljeni su i kriterijumi za personalne kompjutere s obzirom na veliku ekspanziju kompjuterske te*nologije. &ntegra%ioni pro%esi u apadnoj Evropi ini%irali su jedinstvenu standardiza%iju ekoPoznaka od 1EE4.=. 8a-ubrite svoj vrt$ travnjak$ baštu.+dluke o dodeli ekoPznaka na osnovu rezultata testiranja donosi Evropski komitet za dodelu eko oznaka ve!inom glasova. Ponovnim koriš!enjem stvari i materijala čuvate nova%$ postajete kreativniji i smanjujete otpadke u isto vreme. Pored toga postoji i Konsulta%ioni "orum za eko oznake <koji čine predstavni%i industrije$ trgovine$ ekološki* organiza%ija$ udruženja potrošača sindikata$ koji aktivno učestvuju u "ormiranju kriterijuma za dobijanje eko oznaka. #ko su označeni 4H simbolom odložite i* u odgovaraju!i kontejner ili i* odnesite u stani%u za re%iklažu..o!e re"iklirati4 • Koristite one proizvode koji se mogu re%iklirati.onovo4 • 8e odba%ujte ambalažu koju možete da iskoristite za neke druge potrebe. godine.o!ete da iskoristite# . ReBkoristi3 . Kriterijumi za o%enu ekoPmedi%inskog kvaliteta pojedini* grupa proizvoda izra-eni su od strane Evropske komisije$ i pojedini* člani%a ajedni%e.udite kreativniji u razmišljanju kako da višestruko iskoristite neke stvari. Pri tome se pored rezultata laboratorijski* analiza prikupljaju detaljni poda%i o %elokupnom Nživotnom %iklusuN proizvoda$ od sirovine do otpada. Poklonite i* onima koji nemaju$ prodajte i* na buvljaku. Re"iklira)3 Ako nešto ne . • Koristite organske otpadke za kompost. +vaj program uključuje ekoP medi%insko testiranje veoma velikog broja proizvoda$ od mašina za pranje veša do zamrzivača$ od deterdženata do toalet papira.

Kada se nekom proizvodu dodeli eko oznaka sa logom u vidu %veta i znake Evropske zajedni%e$ ona se može koristiti u marketingu isključivo tog proizvoda u bilo kojoj zemlji Evropske ajedni%e$ kao i u 8orveškoj$ &slandu i 'i*tenštajnu. )akvi za*tevi nalažu preduze!u potrebu da stalno održava dostignuti nivo kvaliteta$ ali i da ga stalno pove!ava$ proširenjem asortimana proizvoda$ usavršavanjem stila$ smanjenjem %ena i rokova isporuke i tako zadrži utvr-ene ili izražene potrebe tržišta odnosno kupa%a. DUS &S+ 1>511 Smerni%e za proveravanje zaštitne životne sredine <Postup%i provere$ proveravanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine=.roi*voda štetni/ .!ivotn.eno) tr!išno) . .oslovan)a na tr!išt. 8a razvijenim tržištima očekivanja su na daleko ve!em nivou$ više su kultivisana$ a što je najvažnije$ novi za*tevi se ispoljavaju na kontinuitetu.ske ni)e i da . +čekivanja kup%a u vezi sa kvalitetom su različita.a .Evro. Potrošači su spremni da plate ve!u %enu za proizvode sa ekološkim kvalitetom.et ISO ./ran.i *aštit.rivredi tre+a o+e*+editi .>%%%# koja podrazumeva *armoniza%iju ekonomski* i ekološki* %iljeva.o !ivot i *dravl)e . Stalno rastu!a trgovinska razmena u svetu pod snažnim uti%ajem sve energičniji* za*teva kupa%a da se izvrši standardiza%ija kvaliteta.rivreda tre+a da se . DUS &S+ 1>512 Smerni%e za proveravanje zaštite životne sredine <kriterijumi za kvali"ikovanje provera zaštite životne sredine=. DUS &S+ 1>551 Sistem upravljanja zaštite životne sredine <spe%i"ika%ija sa uputstvom za primenu=.>3%%% standarda i to4 1. )ržišni uslovi privre-ivanja name!u brigu o kvalitetu kao sastavnom delu ponašanja preduze!a. DUS &S+ 1>55> Sistem upravljanja zaštitom životne sredine <opšte smerni%e za prin%ipe$ sisteme i postupke=.-+lika F-goslavi)a )e . 2.rava . Sr.sredin. ". 'ravo na *drav. DUS &S+ 1>515 Smerni%e za proveravanje zaštite životne sredine <opšti prin%ipi= !. Eko kvalitet i eko tr!ište savre.od . Ekološki znak kvaliteta je bitan za zaštitu potrošača i zaštitu životne sredine i omogu!ava srpskim proizvodima plasman na svetsko tržište.re-*ela . Save*na Re.otroša2a na *drav. 67 .i.ri.ska .otroša2a3 8a globalnom nivou$ u tom smislu$ za*t%va se ekološki kvalit%t proizvoda na tržištu.a svaki 2ovek3 U savremenoj tržišnoj privredi treba obezbediti prava potrošača na zdravu *ranu i zaštitu od proizvoda štetni* po zdravlje i život potrošača.en)-)standarde F S ISO &%%% i F S ISO .rilagodi -slovi.

Standardi kvaliteta sredine de"inišu maksimalne kon%entra%ije poten%ijalni* toksični* supstan%i koje se mogu na!i u sredini$ za odredjen period. . Pro%enom se identi"ikuju$ opisuju i predvi-aju direktni i indirektni uti%aji na životnu sredinu$ i to posebno i pojedinačno na1 12 22 2 !2 "2 ljude$ "loru i "aunu/ zemljište$ vodu i more$ vazdu*$ klimu i pejzaž/ me-usobno dejstvo "aktora pod 1= i 2=/ materijalna dobra i kulturnoPistorijsko nasle-e/ ekonomsko i so%ijalno okruženje. Hepublika se obavezuje da u oblasti životne sredine utvrdi standarde i normative koji su$ gde god je to mogu!e$ i strožiji od standarda koje priznaje me-unarodno pravo. Sistem zaštite životne sredine čine mere$ uslovi i instrumenti za1 održivo upravljanje$ očuvanje prirodne ravnoteže$ %elovitosti$ raznovrsnosti i kvaliteta prirodni* vrednosti i uslova za opstanak svi* živi* bi!a/ sprečavanje$ kontrolu$ smanjivanje i sana%iju svi* oblika zaga-ivanja životne sredine.sredin. Zakon o strateško) . +snovni zakoni koji ure-uju oblast zaštite i unapre-ivanja životne sredine su1 Zakon o *aštiti !ivotne sredine <jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbe-uje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Hepubli%i. a sve za*vate koji se planiraju i realizuju od starne pravni* i "izički* li%a$ doma!i* ili strani*$ koji mogu da dovedu do zaga-enja životne sredine$ odnosno koji predstavljaju rizik po životnu sredinu$ obavezna je izrada pro%ene.ro"eni -ti"a)a na !ivotn.rste za*vata za koje je obavezna izrada pro%ene$ sadržaj$ metode izrade$ izbor alternativni* rešenja u pogledu te*nologije i *emikalija$ izbor loka%ije$ kriterijumi koje moraju ispunjavati stručne organiza%ije koje mogu da se bave izradom pro%jene$ način o%jene i veri"ika%ije$ učeš!e javnosti i druga pitanja od značaja za izradu pro%jene ure-uju se propisom .<jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje uslove$ način i postupak vršenja pro%ene uti%aja odre-eni* planova i programa na životnu sredinu$ radi obezbe-ivanja zaštite životne sredine i unapre-ivanja održivog razvoja integrisanjem osnovni* načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budu!i* razvojni* projekata u slede!im oblastima1 prostornog i urbanističkog planiranja ili koriš!enja zemljišta$ poljoprivrede$ šumarstva$ ribarstva$ lovstva$ 6K .lade. a pojedinačne segmente životne sredine$ kao i za naročito vredna$ osetljiva ili ugrožena područja utvr-uju se standardi kvaliteta životne sredine kojima !e se propisati nivoi zaga-ivanja koji se ne smeju prekoračiti.

ro"eni -ti"a)a na !ivotn. 6E . +drživi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovo-enjem odluka kojima se obezbe-uje uskla-enost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja. s.i kontroli *agađivan)a !ivotne sredine <jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uti%aje na zdravlje ljudi$ životnu sredinu ili materijalna dobra$ vrste aktivnosti i postrojenja$ učeš!e zainteresovani* organa i organiza%ija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole$ nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zaga-ivanja životne sredine. Odr!ivi ra*vo) +drživi razvoj je uskla-eni sistem te*ničkoPte*nološki*$ ekonomski* i društveni* aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na prin%ipima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa %iljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i budu!e genera%ije.energetike$ industrije$ saobra!aja$ upravljanja otpadom$ upravljanja vodama$ telekomunika%ija$ turizma$ očuvanja prirodni* staništa i divlje "lore i "aune. +drživ razvoj nije suština za prirodu$ ve! pre sposobnost ljudskog društva da izvodi stalne re"orme u %ilju da sačuva osetljivu ravnotežu izme-u ljudi i nji*ovog prirodnog sistema za održanje života <Prirode=.sredin.re2avan). Zakon o . Zakon o integrisano.<jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje postupak pro%ene uti%aja projekata koji mogu imati značajne uti%aje na životnu sredinu$ sadržaj studije o pro%eni uti%aja na životnu sredinu$ učeš!e zainteresovani* organa i organiza%ija i javnosti u postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o pro%eni uti%aja$ nadzor i druga pitanja od značaja za pro%enu uti%aja realiza%ije projekata na životnu sredinu.

a2nost P energija mora biti dostupna po %enama koje su pri*vatljive za siromašne ljude$ ali i omogu!uju proizvodnju$ trans"orma%iju i distribu%iju$ odnosno daju osnovu za dalji razvoj i održavanje energetski* sistema.ro+le.i1 &s%rpljivanje prirodni* resursa i razaranje ekološki* sistema.i1 toksičnost proizvoda$ pro%esa proizvodnje i otpada dovode do zagaživanja tla$ vode i vazdu*a$ pove!anje zdravstveni* rizika i dodatno ugrožavanje ekološki* sistema. natno ve!i uti%aj na životnu sredinu ima proizvodnja sekundarne energije. Problemi neodrživog razvoja1 :vantitativni . 0a bi se takav pro%es uspešno izveo potrebna je nova orjenta%ija te*nološkog razvoja i mnogo bitnija promena institu%ionalnog razvoja P promena društva.ro+le.t >E B Energija# Ekologija# Ekonomija i E"ikasnost3 Praktično svi energetski izvori i postrojenja imaju ve!i ili manji uti%aj na okolinu$ tako da ne postoji ekološki potpuno čist izvor energije.olo!ivost P kontinualno snabdevanje energijom u dugom vremenskom periodu i sa zadovoljavaju!im kvalitetom usluga. Karakteristike trajni* oblika zaga-enja1 veoma dug inkuba%ioni period$ ?prag primetljivostiI i lobi zaga-ivača$ pasivne mere ekološke zaštite i e"ekat odbitka$ period kočenja. [lavni problemi koje smo stvorili1 . 75 . Kod proizvodnje primarne energije najznačajniji uti%aji nastaju pri proizvodnji uglja$ uljni* škrilja%a i nuklearni* sirovina$ dok je znatno manji uti%aj proizvodnje na"te i prirodnog gasa. :valitativni . Ras.ezglavim zaga-enjejm vode industrujskim *emikalijama$ ku!nim *emikalijama i *emikalijama iz lekova$ poljoprivrednim *emikalijama i drugim$ smo ve! doveli @5O svetskog stanovništva da ostane bez pija!e vode.GGI vek-4 'rist-. =il)evi energetike . )o je pro%es koriš!enja resursa održavanjem sklada izme-u budu!i* i sadašnji* potreba. 'ri/vatl)ivost P uskla-enosti društveni* %iljeva i %iljeva zaštite životne <nestajanje šuma$ degrada%ija zemljišta$ pove!anje kiselosti na regionalnom nivou$ zaga-enja nastala kao posledi%a sagorevanja konven%ionalni* energetski* izvora$ e"ekat gasova staklene bašte i promene klime izazvane njima$ nuklearnu bezbednost$ upravljanje otpadom i njegovim raznošenjem=. :on"e.U prevodu$ održivi razvoj nije najbolje rešenje za prirodu$ ve! čuvanje sistema koji upumpava život u nas ljude.

=$ ukazuje na neop*odnost nji*ovog koriš!enja$ a sa druge strane su glavni uzročnik zaga-enja životne sredine.nogi biolozi veruju da smo usred najve!e epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 6@ miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi. . Hazlog je prekomeran izlov i zaga-enje *emijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i *emikalijama koje iz reka stižu u okeane. Kroz mere 71 . .ogu!nost da planeta apsorbuje otpad i druge štetne uti%aje su istekli.Pritisak na okeane raste iz više smerova.. drastične promene klime i još mnogo čega. Koriš!enje *emikalija za poljoprivredu <veštačka -ubriva$ pesti%idi i *erbi%idi=$ prekomerna upotrebe i širenje urbani* gra-evinski* oblasti doveli su do trovanja i gubitaka zemljišta za poljoprivredu$ ali i oaza prirode... +vi problemi se ve! ose!aju. Uništenjem ozona u stratos"eri pretimo da pojačani ultraPvioletni zra%i<radija%ija= unište ve!inu života<vrsta= na planeti.. 8estanak vrsta znači nestanak %elokupnog sistema$ jer vrste medjusobno zavise jedna od druge$ to znači i nestanak *rane$ lekova$ prirodnog sistema "iltriranja$ vezivanja tla$ vlage$ tj.=$ kao i u me*aničkom radu <motori sa unutrašnjim sagorevanjem$ mlazni motori$ raketni motori itd.> milijarde svaki peti čovek !e živeti u potpunoj bedi$ bez *rane i vode$ a svaki deseti !e biti ozbiljno neu*ranjen..elika zastupljenost "osilni* goriva u svakodnevnom životu za stvaranje toplotne i električne energije <termoelktrane$ kotlarni%e$ toplane itd. 9osilna goriva . )eku!a globalna brzina izumiranja vrsta je 25555 vrsta godišnje$ eksponen%ijalno ve!a od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. Krčenje za potrebe industrije drveta i dr. #ko dostignemo limit od 12.dok su ostali na izmaku. U svemu se približavamo limitima prirode. )ako dolazimo do apsurdne situa%ije$ da postupak dobijanja i koriš!enja "osilni* goriva$ čiji je krajnji %ilj ve!i standard i bolji život$ vodi u degrada%iju osnovni* životni* uslova. emlja je prenaseljena. 8astali su usled industrije$ *emijski* prizvoda i stotine nepotrebni* stvari koje kupujemo. )o je izazvalo poreme!aje u prirodnim rezervoarima vode$ klizištima i izazvalo poreme!aje klime.. Sposobnost da se proizvede *rana i energija su na izmaku. Preko 4> 555 biljni* vrsta i @255 životinjski* vrsta širom sveta su pred izumiranjem$ a mnogo *iljada nji* izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženi*.. Svi proizvo-ači$ ili pravilnije *vatači ribe doživljavaju kolaps$ jer su se količine ribe smanjile ispod pro"itabilni* za rad.. sirovina i potreba za poljoprivrednim zemljištem doveli su neke šumske sisteme do uništenja za samo par godina.

e-utim$ nji*ovu proizvodnju i primenu prati i odgovaraju!e zaga-enje životne sredine$ tako da sve to treba podvesti pod tzv. )renutno su osnovni izvor energije na emlji. Mosilna goriva utiču na zaga-enje geološke sredine$ zemljišta$ vazdu*a$ vode$ bios"ere. Energija iz "osilni* goriva obično se osloba-a se sagorevanjem$ i prilikom toga se osloba-aju otrovni i štetni gasovi koji utiču na okolinu kao1 ugljenik && oksid 9+$ ugljenik &.eštačka goriva su1 koks$ briket$ drveni ugalj$ ugljena prašina čvrsta/ destilati na"te$ benzin$ petroleum$ mazut$ destilati katrana$ sintetički benzin$ benzol$ alko*ol$ vodonik u tečnom stanju/ koksni gas$ gradski gas$ gas visoke pe!i$ generatorski gas$ vodeni gas$ vodonik$ a%etilen u gasnom stanju. . Poznata su još i kao mineralna goriva. +vi gasovi utiču na okolinu tako što se sakupljaju u atmos"eri i tako stvaraju učinak staklene bašte$ dok se otapaju u vodi koja se nalazi u atmos"eri$ usled čega joj se smanjuje pAPvrednost te nastaju tzv. . Mosilno gorivo je materija koja učestvuje u sastavu emljine kore nastala izumiranjem organizama$ pre svega biljnog porekla$ sa svojstvom da sagoreva i pri tome razvija manju ili ve!u temperaturu. .ez nji* nema urbanog života$ razvoja industrije ni napredka čovečanstva. Pripodna goriva su1 antra%it$ kameni i mrki ugalj$ treset$ drvo u čvrstom stanju/ na"ta u tečnom/ i prirodni zemni gas u gasovitom stanju. )o je dovelo i do oružane borbe za kontrolu ležišta "osilni* goriva$ jer životi milijardi ljudi širom sveta zavise upravo od nji*$ pa i sudbina %elog čovečanstva. Hašireno koriš!enje nuklearni* i "osilni* energetski* sirovina ugrožava ljudsku egzisten%iju$ jer ima direktan negativan uti%aj na zdravlje ljudi. 8ji*ov značaj za savremeno čovečanstvo je nepro%enjiv i nezamisliv. Mosilna goriva nastala su u sedimentnim uz pomo! živi* organizama ili "osila. održivi razvoj. Usled ogromne potrošnje$ rezerve "osilni* goriva se is%rpljuju 155 *iljada puta brže nego što su nastale. Mosilna goriva su goriva koja sadrže ugljiko*idrate$ nastala od ostataka biljaka iCili životinja. Po poreklu goriva se dele na prirodna <ona koja se dobijaju u prirodi= i veštačka <ona koja se dobijaju iz prirodni* termičkim$ me*aničkim i *emijskm postup%ima= i javljaju se u sva tri agregatna stanja. Predvi-ene klimatske promene$ mogu!nost nuklearne kontamina%ije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima$ stvaraju dodatne probleme i opasnosti. kisele kiše$ koje uništavaju biljke i erodiraju gra-evine$ stene$ itd. oksid 9+2$ sumpor dioksid S+2$ S+4$ 8+4 itd. Uz *ranu$ vodu i vazdu* "osilna goriva su bila i ostala nasušna potreba. +snovna podela "osilni* goriva je na ugljeve i bitumije ili bitumene.zaštite životne sredine$ potvr-uje se teza o mogu!em održivom razvoju$ jer nije neminovno da ono što savremeni čovek degradira zbog svoji* potreba$ bude nepotrebno izgubljeno$ ve! naprotiv može uz pravilnu i beskompromisnu zakonsku regulativu zasnovanu na primeni rezultata naučni* istraživanja$ da se unapredi i svestrano koristi. 72 . &maju veliku važnost i ulogu u razvoju %iviliza%ije.

)rajno očuvanje izvornosti$ biološke raznolikosti$ prirodni* zajedni%a i očuvanje ekološke stabilnosti. +čuvanje kvaliteta žive i nežive prirode i ra%ionalno korištenje prirode i njeni* dobara. Unapre-enje stanja životne sredine i osiguranje bolji* uslova života. [E+'+GK# SHE0&8# & E. Osnovni "il)evi *aštite !ivotne sredine .+SMEH#= n akonska regulativa i dosledno poštovanje isti* n Prostorne i urbanističke mere planiranja i podizanja industrijski* kapa%iteta 74 . .-slova *a odr!ivi ra*vo) 0ravnote!a i*.rirode1 s-4 1. 2. +čuvanje i obnavljanje kulturni* i estetski* vrednosti.'j&G)E n akonskom regulativom protiv zaga-enja i za njegovo otklanjanje n Pravilnim otkopavanjem i odlaganjem jalovine <npr.@ere *aštite !ivotne sredine aštita životne sredine obu*vata mere za1 smanjenje buke$ kontrolu pitke vode$ smanjenje štetni* ispusni* gasova iz industrijski* postrojenja i prometa$ kontrolu kvaliteta pre*rambeni* proizvoda$ zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgra-uju ozonski omotač ili nepovratno kontaminiraju postoje!e ekosisteme.eđ.2oveka i . plodno zemljište se odlaže na površini jalovišta= n Hekultiva%ijom zemljišta <pošumljavanje i travnja%i= n &zgradnjom prečistača otpadni* voda iz termoelektrana$ sušara$ toplana$ ra"inerija$ petro*emijski* sistema n Sprečavanjem aerozaga-enja iz pomenuti* pogona n Podizanjem opšte kulture$ a samim tim i ekološke kulture n Pravilnom izgradnjom deponija za pepeo i šljaku$ te sprečavanje ekološke erozije isti* n +bradom otpadaka iz energetike i re%iklaže n Smanjenjem količine otpada n Pravilnim radom inspek%ijski* službi .# 0UA <#). !.ostvarivan). aštita životne sredine obu*vata mere za1 smanjenje buke$ kontrolu pitke vode$ smanjenje štetni* ispusni* gasova iz industrijski* postrojenja i prometa$ kontrolu kvaliteta pre*rambeni* proizvoda$ zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgra-uju ozonski omotač ili nepovratno kontaminiraju postoje!e ekosisteme.

&+SMEH# n Hekultiva%ija i revitaliza%ija ekosistema i predela n akonski propisi <na%ionalni parkovi$ parkovi prirode$ predeli izuzetni* odlika$ rezervati prirode$ spomeni%i prirode$ prirodne retkosti$ zašti!ene vrste biljaka i životinja= n Kontrola koriš!enja prirodni* bogatstava n Umesto dosadašnjeg nekontrolisanog koriš!enja prirodni* bogatstava$ čovek mora da i* vra!a u pro%ese prirodnog kruženja materije .remensko i prostorno ograničenje buke i vibra%ije n Primena najpovoljniji* prostorni* rešenja n Ekraniza%ija buke <visoko rastinje$ zaštitni zidovi= n Pravilna zaštita na radu n Prelazak na modernije te*nologije n Poštovanje zakonski* regulativa 7> .n Usavršavanje postoje!i* te*nologija sa %iljem da nema ostataka koji mogu zagaditi vazdu*.UK# & .H#9&DE n Priprema razni*$ izola%ioni*$ apsorp%ioni* i te*nološki* mera n . 'ožišta sa zatvorenim sistemom kao i smanjenje otpada.+0# n Pravna <zakonska= regulativa n Uvo-enje zona sanitarne zaštite n Ugradnja "iltera$ taložnika i drugi* ure-aja koji sprečavaju zaga-enje voda n Prelazak na modernije te*nologije n Podizanje ekološke kulture n 0osledna primena zakonski* normi n Sistemi zatvoreni* %iklusa vode n Koriš!enje mikroorganizama za prečiš!avanje voda . S+2 se koristi za dobijanje sumporne kiseline$ a ona dalje za veštačka -ubriva n .&.enzini se proizvode bez primesa olova. n Prelaskom sa "osilni* goriva na druge izvore energije n austavljanjem otpadni* materija <"ilteri$ rastvori= n Podizanjem zeleni* pojasa oko termoelektrana$ toplana$ ra"inerija n Sadnja i održavanje šumski* površina n Podizanjem nivoa ekološke kulture .

. 8a slede!oj sli%i dat je primer nomalne raspodele$ kao i jedna$ dve ili tri standardne devija%ije u odnosu na srednju veličinu. 0užina koja je potrebna da jedan atom *ranljive materije završi jedan %iklus$ zove se spiralna dužina. &nteresantno je postaviti pitanje u kojoj meri odre-eni organizmi utiču na ekoPsistem. #nalize takvi* podataka sprovode se putem drugi* statistički* metoda. . .noge promene u životnoj sredini imaju normalnu raspodelu iz tog razloga je dat primer dijagrama putem normalne raspodele mogu se dobiti pouzdani rezultati$ mogu se pro%eniti skoro da budu validni. .odene struje treraju *ranljive materije nizvodno.e-utim$ ima promena koje se ne ponašaju u skladu sa normalnom raspodelom$ na primer gustina naseljenosti$ zatim broj biljaka i životinja u zajedni%i$ itd.rlo česta potreba za odre-ivanje reprezentativnog uzorka$ ali i normalna raspodela se često koristi za odre-ivanje udela komponenti ili neki* odstupanja od srednje vrednosti. 3 4gde je 4 prosečna brzina kojom se atom kre!e nizvodno$ a . )ežnja ekoPsistema da zadrži *ranljive materije 7@ . #ko je brzina 4 mala$ a vreme kratko$ dužina spirale je mala. &nteresnatan je protok vode. 0enis 8eJbold je sa svojim saradni%ima de"inisao svoju spiralnu dužinu$ . +dstupanja mogu biti niska i visoka. Lesto se dinamika *ranljivi* materija prikazuje spiralom. 8a to pitanje je teško odgovoriti$ ali se može re!i da svaka biljka i životinja može uti%ai na rapsodelu i dinamiku *ranljivi* materija u okviru ekoP sistema.iljke i životinje mogu promeniti raspored i tok *ranljivi* materija u ekoP sistemu.$ kao1 . Aranljive materije su podložne podvodnom transportu$ tako da malo *ranljivi* materija kruži ka jednom mestu.'RI@ENA STATISTI:E @ONITORIN( ŽIVOTNE SREDINE .prosečno vreme koje je potrebno da atom završi kruženje.

:rizona.iše od K5O biomase beskičmenjaka prema ovim istraživanjima čine vrste koje se *rane malim organskim delovima koju ekolozi nazivaju kolektorima. [rimova je pro%enila veliku gustinu naseljenosti i to oko 155. 8a slede!oj sli%i data je nutritivna spirala i njena težnja pri transportu u vodi. Maktori koji utiču na dužinu sprale imaju uti%aja i na nutritivno zadržavanje u ekoPsistemu. 8en%Z [rimm <1EKK= je pokazala da veskičmenja%i pove!avaju stopu azota u SZ%amore 9reek$ #rizona. S tim što je zadržavanje *ranljivi* materija tesno povezano sa dužinom spirale. Haspoloživi azot je veoma bitan. $S: 76 .555 organizama po kvadratnom metru i biomasu od E$62g po kvadratnom metru. Slikom data je relativna količina azota u pro%entima u izučavanoj oblasti.18 9elativna 1ustina azota u procentima S%camore "reek. &zračunato je da je prosečna količina azota 2@5mg po kvadratnom metru dnevno. . Slika 17.naziva se nutritivno zadržavanje.

& taj prikaz je dat na sli%i koja sledi (17. Aavajska ostrva su gusto naseljena biljkama i životinjama. Kada se proizvodi *umus bogat azotom$ menja se količina azota u ekoPsistemu.(*+. . 77 . 8a slede!oj sli%i dati su dnevni gubi%i i dobi%i "os"ora u različitm periodima.iljke koje dominiraju mogu znatno da promene sadržaj azota u ekoPsistemu. 'judi utiču na unos *ranljiv materijal u vodene ekoPsisteme. Sastav zemljišta se jako razlikuje. 'judske aktivnosti u zadnje vreme ekoPsistem oboga!uju azotom i "os"orom. 0oma!u "loru čini oko 1255 vrsta$ E5O ne raste nigde više na planeti. 8ajve!i je problem što biološke zajedni%e slabe. 8ajviše "os"ora u zemljištu prisutno je u jesen kada opadne liš!e$ najmanje registruje se tokom poplava$ za vreme oluja koje se mogu desiti u bilo koje doba godine.oga!enje ekoPsistema donosi za posledi%u nastanak razni* vrsta gljiva.&zučavano je kruženje azota$ uključuju!i i *ranljivu vrednost zemljišta$ proizvodnju *umusa$ kao i prisutnost *ranljive vrednosti zemljišta.ože da bude prisutna jako velika količina azota u zemlji. Kada se uzmu u obzir svi parametri koji utiču na ekoPsistem$ može se predvideti kon%etra%ija "os"ora sa veliom pre%iznoš!u. . . 'judi su dodali oko >655 egzotični* vrsta. Kanaliza%ioni sistemi sadrže dosta azota. +n nastaje iz atmos"ere$ a uzročni%i mogu biti neke biljke.

+vim modelom mogu se predvideti promene$ kao i mogu!nosti koriš!enja odre-eni* oblasti za spe%i"ične namene$ kao i rešavanje neki* ekološki* problema. 7K .oncentracija fosfora u jezerima sa razumnom preciznošću Predvi-anja kon%etra%ije "os"ora$ vrlo su korisna za menadžere koji planiraju da koriste zemljište.(* . +no što je istina je da se nivo i vrsta ljudski* aktivnosti stalno mora kontrolisati$ ukoliko se želi posti!i odre-eni nivo kvaliteta zemlje$ vode i vazdu*a.Slika 17. .isoka kon%etra%ija "os"ora stvara neravnotežne uslove sredine$ pove!anje količina algi$ smanjuje bistrina voda i količina kiseonika i vodonika$ što utiče na estetski izgled vode$ ograničava pogodnost kotriš!enja za rekrea%iju i vodene sportove.

godine. godine.:)oto . de%embara 1EE7. U poslednji* nekoliko de%enija pove!ale su se kon%entra%ije ovi* gasova u atmos"eri zbog koriš!enja "osilni* goriva u industriji$ saobra!aju itd$ što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama.ali u &ndoneziji je održana kon"eren%ija Ujedinjeni* na%ija o klimatskim promenama na kojoj je raspravljano o budu!nosti Kjoto protokola. Protokol je stupio na snagu 16. godine na ostrvu . [rinpis smatra da je protokol postavio previše skromne %iljeve kojima se ne!e posti!i ve!i poma%i. a njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga rati"ikuje najmanje @@ država i da države koje su rati"ikovale protokol čine najmanje @@O zaga-ivača. Srbija je pri*vatila Kjoto protokol 2>. 7E .rotokol 0T/e :Eoto 'roto"ol1 Protokol iz Kjota uz +kvirnu konven%iju Ujedinjeni* na%ija o promeni klime <eng. septembra 2557. Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organiza%iji Konven%ije Ujedinjeni* na%ija za klimatske promene <U8M999=$ 11. "ebruara 255@. de%embra 2557. Sjedinjene #meričke 0ržave i neke manje države odbile su da rati"ikuju Protokol iz Kjota. )o se dogodilo 16. 0ržave koje su ga rati"ikovale čine 61O zaga-ivača. do 1@. Protokolom se smanjuje ispuštanje šest gasova koji izazivaju e"ekat staklene bašte1 ugljenPdioksida$ metana$ azotPdioksida$ "luorougljovodonika$ per"luorougljovodonika i *eksa"luorida. godine kada je Husija rati"ikovala Protokol. )*e KZoto Proto%ol to t*e United 8ations MrameJork 9onvention on 9limate 9*ange= je dodatak me-unarodnom sporazumu o klimatskim promenama$ potpisan sa %iljem smanjivanja emisije ugljenPdioksida i drugi* gasova koji izazivaju e"ekat staklene bašte. "ebruara 255@. godine$ kada ga je rati"ikovala Husija. +d 4.

. S obzirom na to da se ve!ina ugljenPdioksida u atmos"eru ispušta sagorjevanjem "osilni* goriva <na"ta i ugalj=$ pitanje pronalaska alternativni* vodova energije izbilo je u prvi plan. ta temperatura je porasla za svega 5$6 9elzijusa.8ajvažniji svetski dokument od industrijske revolu%ije je H:)oto . Upravo je rast -gl)enBdioksida u atmos"eri glavni kriva% za e"ekat ?staklene bašteI i globalno zagrevanje emlje$ što je dovelo do uragana$ suša$ poplava i toplotni* udara u kojima je tokom poslednji* nekoliko godina život izgubilo na milione ljudi. Lini se ipak da je nešto drugo po sredi P pro"it je važniji od budu!nosti emaljske kugle. a proizvodnju i transport svakog litra vode u "laši potroši se čak sedam litara vode i 162 grama na"te.ora i vetra. Gto pre to dopre do svesti še"ova kompanija i država$ planeta !e izbe!i krizu u kojoj !e stradati milioni nedužni*. Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja$ prosečna temperatura na emlji !e do 2155. porasti za čak @$K stepeni 9elzijusa.uš brani svoj stav i stav svoje administra%ije time da mnoge zemlje potpisni%e nemaju ni znanja ni resurse da bi potpisano sproveli u delo tako je sve manjePviše besmisleno. Primera radi$ od 1E55.>. +d zaga-enosti vazdu*a$ vode i posledi%a kiseli* kiša umiru milioni ljudi$ a prirodni ekosistem emlje ne može da nadoknadi pričinjenu štetu. Esen%ijalno rešenje za začarani krug izme-u globalnog zagrevanja$ emisije štetni* gasova i rasta potrošnje energije predstavlja okretanje ka je"tinoj obnovljivoj energiji iz prirodni* izvora P s-n"a$ . Pravu %enu e"ekata staklene bašte je nemogu!e izračunati i ona se meri *iljadama milijardi dolara$ upozoravaju stručnja%i. do 1EE5. Predsjednik . S#0 kao zemlja koja najviše zagovara globaliza%iju nije pristala da potpiše sporazum. godine za @$2 odsto smanji emisija ugljenPdioksida u emljinoj atmos"eri.rotokolI$ kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da !e smanjiti emisiju štetni* gasova. Posle terenski* vozila i plasti%ni* kesa$ N"laširanaN voda ubrzano postaje glavno Nbojno polje u ekološkom ratuN.e-utim$ to ne!e biti mogu!e jer e"ekat staklene bašte i globalno zagrevanje značajno !e smanjiti površinu poljoprivredno obradivog zemljišta. Sporazumom koji je potpisala . &stovremeno prema poda%ima U8 u naredni* 45 godina proizvodnja *rane mora!e da se pove!a za 65 odsto na globalnom nivou da bi se pratio rast svetske popula%ije. dr!ava$ me-u kojima i 45 industrijski* giganata <bez S#0 i #ustralije= predvi-eno je da se do 2512. ajedno sa #ustralijom ova vojno i ekonomski najmo!nija zemlja svijeta odgovorna je za tre!inu gasova štetni* po životnu okolinu. Pro%ene su da !e nam 2545. godine biti potrebno 65 odsto više energije$ a zali*a na"te ima još za oko četiri de%enije. 0a bi se proizvelo 2E milijardi plastični* "laša sa vodom$ koliko se godišnje proda samo u S#0$ K5 . )renutno od na"te zavisi E5 odsto %elokupnog transporta$ proizvodnje *rane$ lekova i *emikalija na zemlji.

U Srbiji je u de%embru 255>. Srbija i 9rna [ora učestvuju u različitim regionalnim ini%ijativama o životnoj sredini koje promoviše Evropska komisija$ kao što je Hegionalni program obnove životne sredine <HEHEP= i . Stan)e .EH9E8=.inistarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. Srbija i 9rna [ora bi trebalo da u potpunosti iskoriste prednosti saradnje u oblasti životne sredine u okviru SSPPa$ što %e za*tevati saradnju u borbi protiv degradiranja životne sredine i unapre-enje dodele sredstava za poboljšanje stanja u ovoj oblasti. godine usvojen niz propisa iz oblasti zaštite životne sredine$ uključuju!i i novi akon o zaštiti životne sredine <zasnovan na odredbama #r*uske konven%ije i drugi* U8E9E Konven%ija$ *armonizovani* sa standardima EU uključuju!i odredbe o pro%eni uti%aja na životnu sredinu=$ kao i zakonodavstvo o integrisanoj preven%iji i kontroli zaga-enja$ pro%eni uti%aja na životnu sredinu i strateškoj pro%eni životne sredine. Uspostavljanjem ovi* ambi%iozni* zakonodavni* programa u oblasti zaštite životne sredine je uglavnom rukovodilo . .Sr+i)i U okviru Sporazuma o stabiliza%iji i pridruživanju <SSP= i Srbija i 9rna [ora bi trebalo da ojačaju saradnju sa EU u suzbijanju narušavanja životne sredine$ posebno$ ali ne i isključivo$ u pogledu kvaliteta vazdu*a i vode$ nadgledanja zaga-ivanja$ unapre-enja energetske proizvodnje i zaštite u industrijskim postrojenjima$ klasi"ika%ije i sigurnog rukovanja *emikalijama$ ure-enja prostora$ upravljanja otpadom i zaštite šuma$ "lore i "aune.alkanska mreža za uskla-ivanje i sprovo-enje propisa iz područja zaštite životne sredine <.inistarstvo i područje životne sredine stavila u nadležnost Uprave za zaštitu životne sredine pri . godine.potrebno je 17 miliona barela na"te. U isto vreme$ regulatorne i institu%ionalne re"orme u Srbiji i 9rnoj [ori se moraju ubrzati radi jačanja osnove za implementa%iju konzistentne i e"ektivne politike životne sredine.oda sa izvora prevozi se *iljadama kilometara širom sveta i tako nastali izduvni gasovi značajno doprinose globalnom zagrevanju. K1 . U prole!e 255>. &nstrument pro%ene uti%aja na životnu sredinu može za*tevati dodatno uskla-ivanje$ u %ilju pune usaglašenosti sa pravilima EU. godine$ nova vlada je ukinula pret*odno zasebno .inistarstvo Srbije osnovano 2552. 8eop*odno je preduzeti mere ka unapre-enju pristupa in"orma%ijama$ javnog u%eš%a u pro%esu odlučivanja i pristup pravdi u slučajevima vezanim za životnu sredinu$ kako se Konven%ijom i za*teva. 0ok su neke takse direktno rezervisane u svr*u zaštite životne sredine$ koriš%enje "inansijski* instrumenata za zaštitu životne sredine$ u skladu sa prin%ipom Nzagadivač pla!aN$ još uvijek nije razvijeno.

Po broju stanovnika od 7$@ miliona predstavlja sasvim prosečnu zemlju u regionu. R-daren)e sa podzemnom i površinskom eksploata%ijom stvara velike jrane? na površini zemlje$ a u Srbiji je taj problem posebno prisutan u nekoliko oblasti.Sr+i)i Hasprostiru!i se na površini od KK.ora$ Kragujev%a$ Pančeva i Gap%a nema sasvim jasan i de"inisan uti%aj na životnu sredinu republike.oglo bi se re!i da urbano stanovništvo dominira sa @KO i da su stanovni%i uglavnom kon%entrisani u velikim gradovima . &ntenzivna eksploata%ija prirodni* resursa dovodi do značajni* degrada%ija zemljišta$ promene mor"ologije terena$ stvaranja novi* jalovišta$ potpuno su uništene šume$ izmešteni vodoto%i$ poto%i i podzemne vode zaga-ene.eograd$ 8ovi Sad$ 8iš$ Kragujeva%$ Suboti%a. +vo se pre svega odnosi na to što je zaga-enje u ovim gradovima posledi%a mnoštva istovremeni* K2 . Ind-stri)a <proizvodnja *rane$ pi!a$ *emikalija$ metala$ nemetala$ mašina i opreme= sa svojim %entrima poput . emlja Srbija oko 66O svoje električne energije proizvodi u termoelektranama na lignit$ oko 44O se proizvede u *idroelektranama i tek nešto manje od 2O u elektranama sa kogenera%ijom i ostalim elektranama.K55 *ektara. 8ajve!i kriv%i za to su gorivo i zastarela te*nologija.'ro+le.555 *ektara. +ko >5.oru i .alkanskog poluostrva. Energetski sektor je svakako najve!i emiter zaga-enja u Srbiji.i *agađen)a .eliki površinski kopovi uglja nalaze se u Kolubarskim i Kostolačkim rudni%ima$ kopovi bakra u . Pro%enjuje se da u Srbiji od proizvodnje električne energije ima 175 miliona tona pepela raspore-eni* na oko 1. . +d toga samo se u toku jedne godine u )ermoelektranama j8ikola )esla? u +brenov%u generiše oko > miliona tona pepela i šljake koji se odlažu na dve deponije ukupne veličine 1. 8ešto više od 1@O takvi* prostora je rekultivsano ili pokriveno nekakvom vegeta%ijom$ dok svi ostali prostori podse!aju na jmesečev pejsaž?.= u vazdu*$ generišu se velike količine pepela i šljake koje se kasnije odlažu na velike deponije.. Uz to što energetski sektor predstavlja važnog zaga-ivača$ koriš!enje ili tačnije rečeno nera%ionalno koriš!enje energije ovaj negativni e"ekat dodatno pojačava.ajdanpeku i podzemna eksploata%ija uglja u rudni%ima HembasPHesavi%a i #leksinačkim rudni%ima.. Pored enormni* emisija zaga-uju!i* materija <česti%e$ S+2$ 9+2. Kao gorivo najviše se koristi niskokalorični lignit$ veoma lošeg kvaliteta sa puno štetni* sastojaka i stare te*nologije bez mnogo načina da se ublaže štetni uti%aji na životnu srednu.555 *ektara tla se nalazi pod uti%ajem površinski* kopova i jalovišta. Pro%es rekultiva%ije je veoma skroman$ a brzina otkopavanja uglja i jalovine toliko napreduje da ve!i deo zemiljišta i nastali* rupa nije zašti!en. 8ee"ikasno koriš!enje energije se ogleda u gubi%ima u prenosu oko 4$@O$ dok su gubi%i u distribu%iji čak 7O. .461 km2$ Hepublika Srbija je smeštena u sr%u .

aga-uju!e materije koje se mogu na!i u urbanim industrijskim sredinama su1 diP*lorPetan$ teški metali$ P9. Ekološki poten%ijal šuma me-utim nije dovoljan jer je više od polovine šuma predstavljeno mladi%ama ili niskoproduktivnim šumama čime se i smanjuje mogu!nost za apsorp%ijom 9+2. Sao+raća) u Srbiji predstavlja oko 2$@ miliona najrazličitiji* vozila. [eogra"ski položaj republike$ klimatske karakterstike i drugi uslovi stvaraju predpostavke za veliki biodiverzitet u šumskim i biljnim vrstama. &ndustrija najčeš!e i u najve!em broju slučajeva nema sopstveni monitoring niti izveštavanje o stanju životne sredine u "abri%i i oko nje. ulja$ na"ta i na"tni derivati$ "enoli čiji nivo često premašuju standarde EU$ ali i doma!e standarde. Predpostavka je da 75O goriva na tržištu ne zadovoljava postoje!e standarde$ a sadržaj sumpora i olova je mnogo viši nego u EU. 0rumski i gradski saobra!aj postaju glavi emiteri olova$ ča-i$ S+2 i 8+_. Situa%iju sa zaga-enjem dodatno pogoršava veoma loš kvalitet goriva. K4 . +ko @6O šuma je u vlasništvu države. U obnovljive izvore energije spadaju1 energija vetra$ energija sun%a$ *idroenergija$ geotermalna energija i energija biomase. Š-.e i šumski predeli pokrivaju 2KO teritorije Srbije."aktora. Alternativni i*vori energi)e +bnovljivi izvori energije su po de"ini%iji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja. . Samo 1C4 putnički* automobila ima katalizatore$ što znači da je ve!ina ostali* vozila odgovorna za enormne emisije izduvni* gasova i buku.ozni park je veoma star$ oko E5O vozila je preko 15 godina starosti$ 44O čak i preko 1@ godina.

Hašireno koriš!enje nuklearni* i "osilni* energetski* sirovina ugrožava ljudsku egzisten%iju$ jer ima direktan negativan uti%aj na zdravlje ljudi. Kako !e prerada na"te dosti!i vr*una% izme-u 255@. bog toga !e pro!i još neko vreme pre nego što do-e do značajnije upotrebe ti* izvora energije.+bnovljivi izvori energije pružaju znatan poten%ijal za budu!nost$ ali trenutno su vrlo ograničeni* mogu!nosti i energija koja se dobija nji*ovom upotrebom trenutno je skuplja. +bnovljivi izvori energije$ ne uključuju!i *idroenergiju$ daju manje od 1O ukupno potrebne energije. Prema poda%ima na"tni* kompanija$ kao i drugim na%ionalnim statističkim poda%ima$ ukupna svetska potrošnja na"te iznosi skoro > milijarde tona godišnje$ dok su ukupne rezerve oko 125P165 milijardi tona. ali*e "osilni* goriva brzo nestaju$ a u roku od jedne ili dve de%enije ve!ina zemalja !e biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za podmirivanje svoji* energetski* potreba. . Hazvoj obnovljivi* izvora energije gposebno od vetra$ vode$ sun%a i biomaseh važan je zbog nekoliko razloga. )re!e$ očekuje se da !e obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konven%ionalnim izvorima energije$ prvenstveno energija vetra$ male *idro%entrale$ energija iz biomase i sunčeva energija. i 255K. . 0o tada čovečanstvo se mora osloniti na neobnovljive izvore energije P prvenstveno na na"tu$ ugalj$ nuklearnu energiju i prirodni gas.e!ina zemalja širom sveta suoči!e se sa ozbiljnim nedosta%ima energije u bliskoj budu!nosti.elika potrošnja i porast broja stanovnika u svetu primora!e stanovnike velikog broja zemalja da se suoče sa problemom kritičnog smanjenja zali*a doma!i* "osilni* energetski* izvora. Predvi-ene klimatske promene$ mogu!nost nuklearne kontamina%ije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima$ stvaraju dodatne probleme i opasnosti. godine$ a uzimaju!i u obzir ograničenost zali*a$ sadašnje koriš!enje "osilni* i nuklearni* goriva ne može da obezbedi dugotrajni i održivi razvoj. 0rugo$ pove!anjem udela obnovljivi* izvora energije pove!ava se energetska održivost sistema i smanjuje zavisnost od uvoza energetski* sirovina i električne energije. K> . Prvo$ obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljenP dioksida u atmos"eru. )renutna energetska zavisnost ve!ine zemalja od na"te i njeni* derivata za*tevaznatne ekonomske izdatke i u budu!nosti nagoveštava negativne e"ekte na na%ionalne ekonomije$ kao i na me-unarodnu bezbednosnu situa%iju. )aj udeo u budu!nosti treba znatno pove!ati jer neobnovljivi* izvora energije ima sve manje.

emlje izvozni%e baziraju svoju ekonomiju isključivo na izvozu energetski* sirovina što dovodi do političke$ ekonomske i so%ijalne nestabilnosti. +n je dodao da !e za razvijanje neki* te*nologija biti potrebne de%enije. Pre svega zbog globalne energetke krize$ ali i činjeni%e da se koriš!enjem energije Sun%a$ vetra$ geotermalni* voda$ biomase$ priroda i životna sredina mnogo manje zaga-uju. #lternativni izvori energije !e ljudima biti preko potrebni ukoliko ponestane "osilnog goriva i to pre nego što %ena na"te skoči na 155 dolara ili više$ upozorio je upravnik *olandskog 9entra za energetsko istrazivanje$ )on Ao". Sa druge strane$ rezultat ovakve situa%ije je ne samo kon%entra%ija energetske ekonomije$ ve! konstantno pove!anje %ena energetske in"rastrukture i pove!anje trgovinskog debalansa.rojna naučna i praktična istraživanja usmerena su upravo na mogu!nosti K@ .asa U razvijenim zemljama sveta i Evropskoj uniji ve! godinama velika pažnja se poklanja obnovljivim izvorima energije. . 8io. +n je ukazao da je zbog toga Nneop*odno e"ikasnije trošiti "osilna goriva kako bi se dobilo više vremena za razvoj alternativni* vidova enerije koji bi postali pouzdani i je"tinijiN.Usled kon%entra%ije energetski* resursa u svega nekoliko oblasti u svetu$ koriš!enje "osilni* goriva stvorilo je sistem me-uzavisnosti$ tako da se države koje zavise od uvoza "osilni* goriva nalaze u podre-enim položajima.

Aemijski sastav navedeni* vrsta biomase$ svedeni* na suvu materiju$ u velikoj je meri sličan drvetu$ me-utim$ velika zapremina navedeni* nusproizvoda čini nji*ov transport ekonomičnim samo na udaljenosti do tri kilometra. K6 . +ve brojke$ iako impozantne$ nisu dovele do ve!eg koriš!enja ovog prirodnog poten%ijala. Po *ektaru poljoprivrednog zemljišta mogu!e je dobiti tri tone slame od pšeni%e$ uljane repi%e i soje$ pet tona kukuruzovine$ četiri tone stabljike sun%okreta. Te/nologi)a +riketiran)a +vaj problem se može prevazi!i te*nologijom briketiranja$ kojom se zapreminska masa nusproizvoda može pove!ati od K55 do 1. 8edavno je u "abri%i kotlova q)ipo Kotlogradnjaq predstavljeno je eksperimentalno postrojenje za dobijanje energije sagorevanjem veliki* bala sojine slame. 8izak sadržaj sumpora u briketima$ s druge strane$ tako-e i* čini ekološki pogodnim. +snovni te*ničkoPte*nološki problemi koji odre-uju ekonomsku opravdanost primene ove te*nologije vezani su prvenstveno za troškove sakupljanja i kvalitet biomase. Kao konačni proizvod dobija se briket kalorijske vrednosti od 1@ do 1K megadžula po kilogramu$ što je približno drvetu.upotrebe biljni* ostataka P biomase$ kao poten%ijalnog energenta. )ako-e$ biomasa se ne zaorava u dovoljnoj meri te se smanjuje plodnost zemljišta jer je u orani%ama sve manje *umusa. + značaju biomase dovoljno govore poda%i da 2$@ kilograma slame može da uštedi litar ulja za loženje$ 1$56 m4 gasa ili E$72 kilovata električne energije$ ali i 2$2 kilograma drveta i 1$E> kilogram uglja.iomasa se može briketirati za loženje$ u energetske svr*e dodavanjem drugog *raniva$ a potom melase$ može da se proizvede je"tina stočna *rana.>55 kilograma po kubnom metru$ a time se zapremina smanjuje 7 do 1> puta. +snovna prepreka za ekonomičnu eksplota%iju biomase jeste njena relativno mala energetska vrednost$ raštrkanost i nepristupačnost terena za me*anizovano prikupljanje. 8io. )akav briket nepogodnijim od standardnog koriš!eni* goriva čini visoka *igroskopnost$ što uslovljava posebne uslove pakovanja i skladištenja. . )ako se svake godine u našoj zemlji nepotrebno ba%e miloni$ degradira se zemljište$ uništavaju biljke$ rasteruje divljač$ a takav postupak nije zakonom zabranjen.ol)o.rivredi 8ažalost$ poten%ijalni energent se iz godine u godinu spaljuje..asa . . Pod biomasom se u skladu sa direktivama EU podrazumevaju biološki razgradive materije nastale u poljoprivredi$ stočarstvu i sa tim vezanoj industriji$ kao i biološki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada.riketiranje biomase je$ prema o%eni stručnjaka$ budu!nost.

8a ovaj način se svetlosna odnosno sunčeva energija akumulira u *emijskim vezama strukturni* komponenti biomase.Pa za zagrevanje plastenika$ površine od oko pet *ektara. U toku "otosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz vazdu*a i vode u %ilju stvaranja ugljeni* *idrata$ koji predstavljaju osnovne gradivne elemente biomase.eograd. Prema njegovim rečima$ postrojenje ima kapa%itet od jednog megavata toplotne energije$ što je dovoljno da zagreva @5 prosečni* ku!a ubiranjem slame sa oko 255 *ektara zasejane sojom. Sa druge strane$ osnovni izvor biomase životinjskog porekla je prirodni tečni stajnjak. Upotreba biomase ili goriva i otpadni* materija dobijeni* iz biomase kao izvora energije za*teva nji*ovo sagorevanje i osloba-anje toplote koja pokre!e generatore električne energije. &storijski gledano$ biomasa je bila osnovni izvor energije za čovečanstvo$ uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje *rane$ dok su industrijskom revolu%ijom primat preuzela "osilna goriva. Energija akumulirana u biomasi je *emijske prirode pa u njenoj eksploata%iji nema prekida rada$ kao što je to slučaj sa solarnom ili energijom vetra.iomasa je organska materija životinjskog ili biljnog porekla koja se pomo!u različiti* pro%esa pretvara u upotrebljivu energiju. Energija biljnog porekla predstavlja$ pro%esom "otosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom se svetlost trans"ormisala u *emijsku energiju.Pu uzgaja na oko 2.inčaq istakao je da je osnovni razlog za pokretanje projekta pokušaj da se u upotrebu uvedu obnovljivi izvori energije koji bi mogli da zamene "osilna goriva čije zali*e su ograničene. .inistarstva za nauku i zaštitu životne sredine$ uz učeš!e Poljoprivrednog kombinata .Postrojenje je izgra-eno pri "abri%i u okviru 8a%ionalnog programa za energetsku e"ikasnost srpskog . U postrojenju se obavlja kontrolisano sagorevanje slame$ po prin%ipu q%igareteq$ uz veliki stepen toplotnog iskoriš!enja i mogu!nost koriš!enja nekvalitetne i vlažne slame$ objasnio je 0aki!. +n je ukazao i da bi se koriš!enjem biomase kao goriva uštedela znatna sredstva koja se ulažu u kupovinu drugi* energenata i bila bi smanjena zavisnost naše zemlje od nji*ovog uvoza. +n je napomenuo da se soja u PK. K7 . Prema rečima 0aki!a$ jedan od najperspektivniji* energetski* izvora naše zemlje je otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje koja ne stvara štetne produkte sagorevanja$ a njenim koriš!enjem poštuju se za*tevi Kjoto sporazuma u smanjenju e"ekta qstaklene bašteq. & pored toga$ biomasa danas učestvuje sa 1@O u ukupnoj potrošnji energije$ a značajno je da je ovaj udeo znatno ve!i u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama. 8astavak tog projekta !e biti izgradnja isti* kotlova u okviru PK. Sa ovog aspekta$ biomasa ima više karakteristika "osilni* goriva nego obnovljivi* izvora$ sa razumljivim razlogom jer su "osilna goriva ustvari "osilni oblik biomase. +va energije može se eksploatisati na razne načine. Hukovodila% projekta dr 0ragoljub 0aki! iz &nstituta za nuklearne nauke q.555 *ektara$ a sojina slama je do sada bila potpuno neiskoriš!ena i predstavljala je balast u proizvodnji.

Aemijski sastav biomase varira u zavisnosti od tipa izvorni* materija$ mada se prosečan sastav uglavnom sastoji od 2@O lignina i 7@O ugljeni* *idrata odnosno še!era. godine bude poreklom iz obnovljivi* izvora$ kao i sa savremenom energetskom politikom razvijeni* zemalja koja teži ka smanjenju emisije štetni* materija i postizanju održivog razvoja. godini$ na 22$1O do 2515. Ugljeni *idrati se "ormiraju od molekula še!era povezani* u dugačke lan%e ili polimere$ kao što su %eluloza ili poluP %eluloza.iomasa može da se koristi kao *rana$ -ubrivo$ za proizvodnju papirni* vlakana i kao gorivo. godine.agistar . . . 'ignin se sastoji od molekula$ različiti* od molekula še!era$ povezani* u tanke pločaste strukture. godine postavila kao %ilj da se učeš%e obnovljivi* izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije uve!a sa 1@O u 2552. godine koja je postavila kao %ilj da 12O ukupne utrošene energije u EU do 2515.Dedan od najbitniji* "aktora koji odre-uju poten%ijalnu ulogu biomase u energetskoj industriji$ predstavlja jaka konkuren%ija koja postoji izme-u vrednosti biomase i zemljišta neop*odnog za njen uzgoj$ što nije slučaj sa ostalim obnovljivim izvorima. KK . godini u EU energija dobijena iz drvne biomase učestvovala je sa @1O. godine biti otvoreno još >55 *iljada novi* radni* mesta.atias E"enberger sa bavarskog &nstituta za poljoprivredni inženjering$ izgradnju "armi i te*nologiju koja štiti životnu sredinu$ ukazao je na dinamičan razvoj koji proizvodnja biogasa ima poslednji* godina u 8emačkoj.E U ukupnoj energiji dobijenoj iz obnovljivi* resursa u 2554. Sve je to u skladu i sa 0irektivom broj 77 Evropske unije iz 2551. godine$ udvostručen. Prošle godine je u sektoru obnovljivi* energenata bilo oko 125 *iljada zaposleni* i prognozira se da %e do 2525.roj postrojenja za proizvodnju biogasa u 8emačkoj je u relativno kratkom razdoblju$ od 1EEE. do 255>. Evropska unija je 2551.\. Sit-a"i)a . 8emačko Udruženje za biogas predvi-a da !e se broj pogona za biogas približiti %i"ri od > @55 do kraja ove godine i imati instalisanu snagu od oko E$@5 . .

Ura-ena je jedna analiza potrošnje lož ulja u %entralizovanim sistemima grejanja koja je obu*vatila neke manje gradove u našoj zemlji. &stovremeno$ ukupna potrošnja "osilni* goriva je na nivou od 12 miliona tona ekvivalentne na"te. U sve to trebalo bi da se uključi i država koja bi odre-enim podsti%ajnim sredstvima pomogla razvoj tržišta obnovljivi* energenata. U Srbiji postoji značajan energetski poten%ijal obnovljivi* izvora energije u iznosu od više od tri miliona tona ekvivalentne na"te godišnje. +dabrani su gradovi u izrazito poljoprivrednim i šumskim regionima u kojima šume pokrivaju više od >@ odsto teritorije opštine. godine počeo da se primenjuje #kt o obnovljivim izvorima energije i o%ena je da postoji značajan prostor za dalji rast budu!i da se trenutno koristi tek pet odsto mogu!nosti za proizvodnju električne energije u postrojenjima na biogas. Utvrdeno je da bi pet odsto zemljišta zasejanog pšeni%om i kukuruzom bilo dovoljno da se osta%ima biomase zameni tečno gorivo koje se koristi za proizvodnju toplotne energije u tim opštinama$ dok bi u šumskim područjima bilo dovoljno oko 15 odsto postoje!e seče šuma da bi se ostvario isti %ilj. 'ers. Energija koja bi se godišnje mogla dobiti koriš!enjem biomase u Srbiji pro%enjena je na 2$6K miliona tona ekvivalentne na"te.ože se očekivati da !e koriš!enje drvne biomase imati veoma važnu ulogu u proizvodnji energije u Srbiji u narednim godinama$ imaju!i u vidu i da !e rati"ika%ijom Kjoto protokola naša zemlja biti u obavezi da smanji količinu ugljenPdioksida koji se emituje pre svega sagorevanjem "osilni* goriva. Kada bi se iskoristilo samo deset odsto poten%ijala biomase u iznosu od 2$ 6 miliona tona ekvivalentne na"te radi obezbedenja toplotni* energetski* usluga u sektoru doma%instava$ za šta se godišnje u Srbiji potroši oko 2$ @ miliona tona ekvivalentne na"te$ ušteda na račun smanjenog uvoza iznosila bi oko 65 miliona evra godišnje.U 8emačkoj je 2555. 'ro"ene *a Sr+i)Pro%enjeno je da svake godine u Srbiji proizvedemo 12$@ miliona tona biomase$ a najve!i deo se ne koristi na razuman i ra%ionalan način. KE .ektive . +d toga se 1$66 miliona tona ekvivalentne na"te odnosi na poljoprivredu$ a oko milion tona na šumsku biomasu. +ko K5 odsto ovog poten%ijala čini biomasa. Ukupni godišnji energetski poten%ijal biomase u Srbiji je na nivou od >5O energetske vrednosti uglja koji se godišnje proizvede u našim rudni%ima.

0obro je poznato da transport skoro potpuno zavisi od "osilni* goriva.iodizel je$ te*nički$ idealni supstitut za dizel od "osilni* rezervi i nikakve značajne modi"ika%ije dizel motora nisu potrebne/ • Karakteristike biodizela su slične običnom dizelu a poboljšanje proizilazi iz sadržaja kiseonika u biodizelu$ koji obezbe-uje bolji pro%es sagorevanje i poboljšava podmazivanje$ što delom kompenzuje uti%aj nižeg energetskog sadržaja/ E5 . 8iodi*el je tečni obnovljivi izvor energije iz biomase$ tj.inistarstvo rudarstva i energetike u .. akon je predvideo i podsti%ajne mere za povlaš!ene proizvo-ače$ poput subven%ija$ poreski*$ %arinski* i drugi* olakši%a.ioPgoriva$ konkretno biodizel$ predstavlja jednu izvodljivu alternativu. ulja dobijeni* iz semena uljani* kultura kao i re%iklirani* ulja. Postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivi* izvora obično su relativno malog kapa%iteta$ pa su stoga i investi%ije u pojedinačna postrojenja tako-e relativno male. .E=/ • . &maju!i u vidu da su obnovljivi izvori energije najve!im delom lo%irani u seoskim sredinama tako bi se obezbedila i ve!a uposlenost seoskog stanovništva. . Potražnja za energijom neprekidno raste$ kao i zavisnost od uvozne energije$ što doprinosi razvoju u sektoru obnovljive energije. Stoga postoji realna osnova za uključivanje doma!e privrede u razvoj te*nologija$ proizvodnju opreme i učeš%e u konkuren%iji za plasman proizvoda u susedne zemlje.bog toga ne čudi da veliki broj "armi smanjuje proizvodnju *rane i prelazi na proizvodnju električne energije pa se u naredni* desetak godina očekuje pretvaranje značajni* površina poljoprivrednog zemljišta u tzv. U obnovljive izvore energije spadaju1 energija vetra$ energija sun%a$ *idroenergija$ geotermalna energija i energija biomase.ladi Srbije je uvelo jednu od važni* novina u akonu o energeti%i usvojenom polovinom prošle godine$ uvodenje kategorije povlaš%eni* proizvodača koji u proizvodnji električne energije koriste obnovljive izvore energije ili struju proizvode u malim elektranama.. Šta )e +iodi*el7 • )ečno bio gorivo$ proizvedeno iz biljni* ulja ili upotrebljeni* ulja i masti/ • Kao osnovna sirovina se najčeš%e upotrebljava zrno uljane repi%e$ soje i sun%okreta/ • +bnovljivi izvor ( eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja/ Po *emijskom sastavu P mešavina metil estara masni* kiselina <M#. energetske zasade. +bnovljivi izvori energije su po de"ini%iji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja.

Hešenje problema1 smanjena emisija gasova <pogotovo 9+2= koji učestvuju u e"ektu staklene bašte i nji*ov uti%aj na globalnu klimu/ Vodonik 0a bi se energijom Sunčevog zračenja mogao zadovoljiti znatan deo potreba za energijom$ neop*odno je prona!i pogodan trans"ormisan oblik energije koji mora biti takav da se lako i e"ikasno može akumulisati$ kako bi energiju stavili na raspolaganje potrošačima i onda kada je intezitet zračenja mali. )oplotna mo! vodonika je tek tre!ina toplotne mo!i prirodnog gasa$ što znači da je za jednaku energiju potrebna trostruka količina vodonika. 0istribu%ija vodonika ekonomičnija je od distribu%ije električne energije i može se sprovesti na isti način kao i distribu%ija gradskog gasa postoje!im gasovodima. +n bi se mogao proizvoditi postupkom elektrolize u spe%ijalnim solarnim elektranama izgra-enim u tropskom i suptropskom pojasu. Smatra se da je najpogodniji način za akumulisanje vodonik. Potrebe za pove!anom sigurnosti u snabdevanju tečnim gorivom za transportni sektor i poljoprivredu pomo!u obnovljivog izvora/ Potreba da se koristi kao gorivo u dizel motorima koje manje zagaduje okolinu$ a istovremeno ne za*teva prepravke na motorima i može se mešati sa "osilnim dizelom/ +bezbe-uje korisniku pouzdano gorivo sa nižom %enom. . Hezervoari moraju biti sagra-eni od ner-ajučeg čelika. )reba svakako predviditi i mogu!nost skladištenja jer tako možemo uskladiti proizvodnju i potrošnju.@ ili .25$ . E1 . . +n se može lako transportovati brodovima i %evovodima. )ada je i najve!a potražnja za energijom.elika prednost je ta što možemo akumulisati vodonik na pojedinim tačkama mreže.• • • • • Koristi se nezavisno ili pomešan sa dizelom "osilnog porekla <. 0a ne bi previše pove!avali dimenzije %evovoda vodonik bi se transportovao pod pove!anim pritiskom$ što bi pove!alo troškove transporta u odnosu na gas <za jednaku količinu energije= za oko >5P@5O. )rans"orma%ija u električnu energiju još uvek nije ekonomična zbog malog stepena iskoriš!enja i veliki* troškova$ a ona se ne može preneti na velike udaljenosti. Skladištenje je mogu!e i u tečnom stanju$ kao i za prirodni gas. Potrebno ga je o*laditi na P2@49$ a za istu količinu energije potrebna je tri puta ve!a zapremina rezervoara nego za prirodni gas.odonik je idealno gorivo za grejanje jer je produkt sagorevanja samo voda <nepotreban dimnjak=$ a u gorivim !elijama$ pomo!u njega$ dobijali bi električnu energiju. . )e bi elektrane bile spojene sa potrošačkim područjima %evovodima pod pritiskom$ a deo proizvedenog vodonika mogao bi se u tečnom stanju prevoziti brodovima.odonik bi se mogao proizvoditi i u drugim elektranama radi pove!anja ni*ovog iskoriš!enja.2 ( broj označava pro%entualno učeš%e biodizela u mešavini=.155$ . 0anas se vodonik upotrebljava kao osnovna sirovina za sintezu u *emijskoj industriji i u petro*emiji.

li. 0a postrojenje bude ekonomski opravdano treba ispuniti dva za*teva1 dužina brane ne sme biti predugačka$ a dubina mora na mestu brane ne sme biti previše duboka. Ukupna snaga turbina je 2>5. )o je 'a Han%e stavljena u pogon 1E66.e i oseke Plima i oseka su posledi%a delovanja Sun%a i .ritanije amplituda dostiže i više od 12m. &ma 2> turbine koje mogu raditi i kao pumpe za oba smera strujanja vode. U Mran%uskoj je izgra-ena jedna takva elektrana. [odišnja proizvodnja E2 .energije.e-utim$ kakav god da se odabere način iskoriš!avanja energije plime i oseke$ ne može se posti!i pogon bez prekida niti konstantna snaga. Stvarna električna energija je još manja$ jer se uz najpovoljnije dimenzionisanje može iskoristiti samo 2@O teorijske proizvodnje. 0a bi se produžilo vreme pogona$ može se postaviti turbina koja radi u oba smera strujanja vode1 iz bazena i u bazen. 8a primer$ amplitude plime i oseke na Sredozemnom moru su 15%m$ a na #tlanskom$ )i*om i &ndijskom okeanu prosečno 6PKm. a energetsko iskoriš!avanje plime i oseke potrebno je odabrati pogodno mesto na obali$ na kojoj je velika amplituda plime uz mogu!nost izola%ije dela morske površine <izgradnjom pregrade= radi stvaranja akumula%ionog bazena. .elike . )re!ina se gubi u plitkim morima.ese%a na vodu u okeanima. Srednja amplituda plime na okeanskim širinama manja je od 1m$ a energetsko iskoriš!avanje plime i oseke ekonomski je opravdano ako je amplituda ve!a od 2m. godine.\. 8a pojedinim mestima obale u zapadnoj Mran%uskoj i u jugozapadnom delu . 8a zapadnoevropskoj atlanskoj obali vremenski razmak izme-u dve plime iznosi 12 sati i 2@ minuta$ a na obalama &ndokine nastaje samo jedna plima u toku 2> časa. Ukupna energija plime i oseke pro%enjuje se na 26555 )\* u godini.Energi)a . #mplituda plime i oseke zavisi od me-usobnog položaja Sun%a$ . 8ajjednostavniji način koriš!enja postiže se ugradnjom turbina koje rade samo u jednom smeru strujanja vode.ese%a i emlje. #mplituda i "rekven%ija različite su na pojedinim obalama. )akve se elektrane moraju uključiti u elektroenergetski sistem u kojem ostale elektrane imaju ukupnu snagu nekoliko desetina puta ve!u od snage ti* elektrana. bog toga se računa da je od ukupne energije plime i oseke iskoristivo samo 2O$ a to je @25 )\* godišnje$ što je oko 4O današnje godišnje proizvodnje električne energije <oko 1@555 )\*=. Postoji varijanta da turbina radi i kao pumpa$ bilo za preba%ivanje vode iz bazena u more$ bilo iz mora u bazen. )o pokazuje da je proizvodnja električne energije na toj osnovi nemogu!a izolovano$ bez saradnje s drugim postrojenjima za proizvodnju el. 8a ovaj način bolje se iskoriš!ava poten%ijalna energija plime i oseke.

iznosi 65K[\* <25O od teorijske proizvodnje=$ a 6> [\* je potrebno za pumpanje <ta se energija uzima iz sistema=. &skoristiva zapremina bazena iznosi 1K> miliona m4$ površina mu je 22km2$ a dužina oko 25km. . 0užina pregrade je oko 725m. U turbini se iskoriš!ava ta razlika izme-u temperature na površini i u dubini mora$ odnosno izme-u pritisaka koji odgovaraju tim temperaturama.energije. &nvesti%ije po jedini%i snage za takvu elektranu ve!e su nego za AE$ a ona se može graditi samo na obalama u tropskom pojasu$ tamo gde je temperatura mora dovoljno visoka.eliki investi%ioni troškovi govore protiv izgradnje ovakvi* elektrana$ a osim toga na povoljnim loka%ijama ukupna mogu!a proizvodnja električne energije predstavlja samo marginalnu količinu potrebne energije. Pro%enjeno je da bi se u ovakvim postrojenjima moglo proizvesti 655555 )\* električne energije$ a to je oko >5 puta više od današnje svetske proizvodnje el. E4 .ora 0ovede li se topla voda sa morske površine u prostor dovoljno niskog pritiska$ ona !e se pretvoriti u paru$ pa se tom parom mogu pokrenuti parne turbine$ ako je kondezator *la-en vodom iz ve!i* dubina$ koja ima nižu temperaturu. godine na Kubi. U Husiji nedaleko od . . Prvo i jedino takvo postrojenje od 22k\ izgra-eno je 1E1E.urmanska izgra-ena je eksperimentalna elektrana <u pogonu od 1E6K. godine= snage K55k\.udu!i da se ta energija može iskoriš!avati samo u malom broju područja <potrebna je dovoljna dubina blizu obale= i da je potrošnja električne energije u tropskim i suptropskim područjima mala$ ne možemo očekivati ve!u upotrebu ovakvog izvora energije. n-trašn)a energi)a . +no je pokazalo te*ničku mogu!nost iskoriš!avanja tog energetskog izvora$ ali nije našlo praktičnu primenu zbog veliki* investi%ioni* troškova.

za područje severnog #tlantika$ na otvorenom moru izme-u Gkotske i &slanda u @5O vremena snaga valova je 4. . )ako de"inisana snaga talasa menja se sa brzinom vetra i zavisi od godišnjeg doba i vremenski* prilika. Energija talasa srazmerna je kvadratu visine talasa i obrnuto srazmerne vremenskom razmaku izme-u dve amplitude.Energi)a .ojvodine i planinske oblasti Dužne i &stočne Srbije$ uglavnom iznad 155P1@55 m nadmorske visine. 8pr.etar je jedan od osnovni* parametara koji se mere na meteorološkim stani%ama širom zemlje. +na može iznositi i 15k\Cm2$ ali i oko nule. 0užina obala uz okeane svi* pet kontinenata <bez polova= iznosi oko 155 miliona metara$ pa ako se računa s prosečnom srednjom snagom od 15k\Cm$ dobija se prosečna godišnja snaga od 1)\$ odnosno godišnja energija od oko E555)\*$ što je oko 65O današnje proizvodnje el. Energija naglo opada sa dubinom$ pa na dubini od 25m iznosi samo 25O od energije neposredno ispod površine$ a na dubini od @5m samo oko 2O od energije neposredno ispod površine. +snovne karakteristike talasa su visina i dužina. 8aša zemlja se ubraja u područja sa znatnim energetskim poten%ijalom.orski/ talasa )alasi nastaju delovanjem vetra$ a vetar delovanjem Sun%a.Ek\Cm2 ili ve!a. U Srbiji se izdvajaju delovi .erenja vetra i poda%i o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu pro%enu eolske energije$ ve! samo za globalnu. +va relativno povoljna o%ena energetskog poten%ijala vetra treba da omogu!i dalja istraživanja u zavisnosti od lokaliteta$ kao i uti%aje meteorološki* pojava koje mogu ograničiti ili potpuno onemogu!iti nji*ovo koriš!enje P velike ledene E> . Energi)a vetra B eolska energi)a . Snagu talasa de"inišemo po jedini%i površine upravnu na smer kretanja talasa.energije. Prema ovoj opštoj pro%eni raspodele vetra računat je "luks energije vetra za standardnu visinu 15 i @5 m iznad površine tla i kre%e se od >55PK55 \Cm2. 8a spomenutom delu #tlantika u @5O vremena leti je snaga 15k\Cm ili ve!a$ a zimi E@k\Cm ili ve!a.remenski razmak izme-u dve amplitude srazmeran je drugom korenu dužine talasa. Svakako$ da !e zbog lakšeg dovo-enja energije potrošačima na kopno$ biti jednostavnije iskoriš!avati energiju neposredno uz obalu$ iako je energija talasa na otvorenom moru mnogo ve!a. &skoriš!avanje energije talasa !e biti ograničeno zbog geogra"ski* "aktora i ekonomski* ograničenja$ u prvom redu izazvani* problemom prenosa tako proizvedene električne energije. Snagu talasa možemo odrediti po metru dužine na morskoj površini. &zrazito vetrovita područja su u planinskim oblastima. .

Kada govorimo o energiji zračenja Sun%a podrazumeva se njegovo iskoriš!enje u trenutku kada do-e do emlje$ to je neposredno iskoriš!avanje zračenja Sun%a. Pod ovim podrazumevamo1 iako u našim oblastima ne duvaju jači sezonski vetrovi$ u dolinama ve!i* reka$ u .-.. Kao ilustra%ija mogu poslužiti činjeni%a da merenja izvršena na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteorološke stani%e$ pokazuje da je tu vetroenergetski poten%ijal za 75O ve!i od poten%ijala na loka%iji stani%e. [eotermalana energija spada u obnovljiv izvor energije i u različitoj meri je prisutna svuda. Samim tim je ekološki najopravdanija njena upotreba$ a gledano ekonomski je najpovoljnija jer nam dolazi besplatno.raksi to.oten"i)al . 0a bi se podzemne vode smatrale toplotnim izvorom potrebno je da nji*ove temperature budu ve!e od 15 l9.e!ina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zračenja Sun%a$ npr. a pouzdanu pro%enu vetroenergetskog poten%ijala neop*odna su dodatna istraživanja.neko) ta2ki +itno -ti2. "osilna goriva su akumulisana energija zračenja Sun%a koja su došla do emlje pre milion godina.naslage$ jaki udari vetra$ udari groma itd.e se na)2ešće koriste *a4 P za grejanje i *la-enje prostora P za rekupera%iju toplotne energije Solarna energi)a . te/ni2ko) . (eoter.tri odredišta4 1.ojvodini$ na ve!im planinskim visoravnima i nizu drugi* spe%i"i%ni* lokaliteta$ srednje brzine$ a verovatno i distribu%ije brzine po vremenu su pogodne za vetroenergetiku. U mezoskali$ kon"igura%ija terena <u primeru Kopaonika ovo je dominantno= . Ovo ni)e 2-dno )er na vetroenergetski . U šire navedenim loka%ijama postoje mikro loka%ije koje su od posebnog interesa za eolsku energetiku. E@ . Pro%enjuje se da su naše mogu!nosti u razvoju vetroenergetike uslovno velike.lotne .alna energi)a )oplotna energija koja je akumulirana u podzemnim vodama naziva se *idrogeotermalnom energijom. U mikroskali$ rastinje i druge lokalne prepreke vazdušnom strujanju. U makroskali$ geogra"ski položaj 2.

)o je ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme. +no iznosi za našu zemlju oko 1@* leti i oko E* zimi. #ko je projek%ija površine emlje 127. )aj deo iznosi oko 1C4 energije koja je dospela na rub atmos"ere$ pa dotok energije do površine emlje iznosi prosečno E25 \Cm2.@2 k\*Cm2 dnevno.0otok energije Sunčevim zračenjem naziva se solarna konstanta$ koja je 1>55 \Cm2 pri srednjoj udaljenosti emlje od Sun%a$ uz upadni ugao od E5 stepeni zanemaruju!i delovanje atmos"erske apsorp%ije. )o su$ naravno prosečne vrednosti$ a stvarne zavise od geogra"ske širine$ dela dana$ pojave oblaka$ zaga-enja itd. )rajanje insola%ije zavisi od geogra"ske širine i o godišnjeg doba. Pri prolasku kroz atmos"eru deo energije se troši u složenim pro%esima$ a deo se re"lekuje i reemituje u svemir. E6 .1.156 km2=$ pa je prosečni dotok energije 245 \Cm2$ odnosno @.156 km2$ dotok energije iznosi 117>55 )\. Stvarno trajanje insola%ije je znatno kra!e zbog pojave oblaka i magle$ ali i zbog stanja atmos"ere na posmatranom području <zaga-enost=. bog rota%ije emlje ta se energija raspore-uje po %eloj površini emlje <@15.6. Energija zračenja koja dopire do površine emlje zavisi u prvom redu od trajanja insola%ije <trajanja sijanja Sun%a$ odnosno o vremenu kroz koje se Sun%e nalazi iznad *orizonta=. Energija zračenja Sun%a koja dolazi do emljine površine iznosi$ dakle$ oko 15E)\* <K. )a je energija oko 175 puta ve!a nego energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. Hazlika izme-u vremena izlaska i vremena zalaska Sun%a daje vreme trajanja insola%ije kojoj je izložena *orizontalna i nezašti!ena površina.1514toe= godišnje.

&pak$ te su promene laganije od promena snage vetra i one se mogu s ve!om ili manjom tačnoš!u predviditi$ jer je poznat ritam pojava <izlazak i zalazak Sun%a=.@O u periodu od aprila do septembra i 2E. +sim toga$ energija zračenja se u prolazu kroz atmos"eru raspršuje$ a najve!i gubitak je neposredno nakon zalaska Sun%a. +na postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske visine i pove!anjem geogra"ske širine. +na zavisi i od geogra"ske širine i nadmorske visine.@k\*Cm2 na dan. Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zračenja. Stvarna energija zračenja koja do-e do površine znatno je manja od poten%ijalne zbog pojave oblaka$ vlage i zaga-enosti atmos"ere. realno trajanje insola%ije za . U Srbiji je ona u proseku oko 4. E7 . )o je maksimalna energija koja do-e do površine kroz suvu i vlažnu atmos"eru. &ntezitet zračenja koje nam stoji na raspolaganju ne možemo predviditi s ve!om sigurnoš!u. Prema tome$ ukupno zračenje koje do-e do površine emlje sastoji se od neposrednog i di"uzionog zračenja koje je deo raspršene energije zračenja. 8aime$ deo energije se gubi prolaženjem kroz atmos"eru zbog apsorp%ije kiseonika$ ozona i ugljen dioksida. Kao izvor energije Sunčevo zračenje je povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost pojave$ ali je nepovoljnije s obzirom na to da zračenja nema u toku no!i$ i da je manje intezivno tokom zime kada je potrošnja energije najve!a. 8a geogra"skoj širini od >4 stepena poten%ijalna energija iznosi oko 2@55k\*Cm2 godišnje$ a na geogra"skoj širini od >6 stepena oko 2>55k\*Cm2 godišnje.oraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumula%iju energije pomo!u koje bi vršili snabdevanje potrošača no!u.+na se razlikuje za površine koje su postavljene *orizontalno$ vertikalno$ ili pod nekim uglom u odnusu na površinu emlje.eograd <na *orizontalnu površinu= iznosi 2571* godišnje$ od toga 75. [ubitak je ve!i što je Sun%e bliže *orizontu. bog svega toga snaga zračenja koja do-e na površinu$ a koja bi se mogla energetski iskoriš!avati$ znatno se menja tokom dana$ a njene promene zavise od godišnjeg doba i položaja obasjane površine.eoma se često energija zračenja prikazuje kao energija koja do-e do površine emlje tokom dana$ naravno za vreme trajanja isola%ije. &pak$ dotok energije Sunčevog zračenja nije propor%ionalan trajanju isola%ije. )a energija zavisi i od stanja oblačnosti i osobina atmos"ere$ ali je poželjno poznavati i poten%ijalnu energiju zračenja. 8pr. 0eo raspršene energije ipak do-e do površine emlje<oko @5O=.@O u periodu od oktobra do marta. . . Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog %iklusa$ što se ne poklapa sa ritmom potražnje energije.

umesto naši6 ograni5eni6 prirodni6 resursa EK .Održivi razvoj zna5i koristiti neograni5ene sposo0nosti našeg mozga.

AIR 'OJ TION ( #[#rE8DE . K.ože poti%ati od kiseli* gasova u oblaku ili spiranjem zaga-enog vazdu*a ispod oblaka. .šti . per%entil godišnji* vrednosti pra!enja. Sastoji se u ograničavanju zaga-ivanja i ograničavanju zaga-enosti vazdu*a.'D#8DE K. . +sim primene mera u okviru regulisanja zaga-ivanja vazdu*a$ sadrži još mere za ra%ionalnu potrošnju energije i resursa$ primenu sistema pra!enja$ uvo-enje pro%edure odobravanja loka%ije$ gradnje i upotrebe$ inspek%ijski nadzor.#'&)E)+.# 0UA#$ opis e"ekata čija se pojava može očekivati bilo kada i bilo gde kad kon%etra%ija zaga-uju!i* materija u ambijentalnom vazdu*u doseže ili prekoračuje odre-ene odre-ene vrednosti u datom vremenskom periodu.# 0UA#$ obično se odnosi na kon%etra%iju polutanata u vazdu*u. aga-ivanje vazdu*a potiče prvenstveno od1 a2 spaljivanja "osilni* goriva za potrebe grejanja/ 02 te*nološki* pro%esa/ 72 sagorevanja u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem/ d2 spaljivanja otpada. AIR K AJITL ( K. ili EK.#'&)E)# .# 0UA#$ pro%es uklapanja komponenete kvaliteta vazdu*a u urbani industrijski razvoj$ planskim i sana%ionim merama.#'&)E)# .E:OJOŠ:A TER@INOJO(IFA O.#'&)E) . EE . AIR K AJITL =RITERIA ( KH&)EH&DU. AIR K AJTL =ONTROJ ( HE[U'&S#8DE K.# 0UA#$ osiguranje čisto!e vazdu*a primenom sana%ioni* i preventivni* mera.# 0UA#$ pro%es ispuštanja u atmos"eru štetni*$ opasni*$ toksični* i radioaktivni* gasova ili česti%a$ uglavnom kao posledi%a aktivnosti čoveka. AIR K AJTL @ANA(E@ENT ( UPH#.o). AEROSOJ ( #EH+S+'$ suspenzija čvrsti* ili tečni* česti%a ili i čvrsti* i tečni* česti%a$ čija je brzina taloženja zanemarljiva$ u gasnom obliku. Služe kao stručne podloge za odre-ivanje standarda kvaliteta vazdu*a. a ve!inu polutanata kvalitet vazdu*a se izražava kao prosečna kon%etra%ija u odre-enom vremenskom periodu <obično godinu dana= i merom visoke zaga-enosti <E@.ovi A=ID RAIN ( K&SE'# K&G#$ kiša koja sadrži jake mineralne kiseline$ nastale od različiti* industrijski* polutanata$ na prvom mestu sumpordioksida i oksidP nitrogena sa oksigenom i vodenom parom u atmos"eri <pA vrednost manja od @$6=.

8& )H#8SP+H)$ načini putovanja kao što su *odanje$ bi%iklizam i sl. 8IODIVERSITL ( .+)8U SHE0&8U$ predstavlja unapre-enje studija pro%ene uti%aja na životnu sredinu <Environmental &mpa%t #ssessment ( E&#= za*tevaju!i da se dokaže da je izabrana mogu!nost za*vata u prostoru najbolja za globalnu okolinu kao %elinu$ niti samo za deo planete pod jurisdik%ijom jedne države ili njene regije. 8EST 'RA=TI=A8JE TE=6NOJO(L ( 8#D. 1 . 8EST 'RA=TI=A8JE ENVIRON@ENTAJ O'TION ( 8#D. 8A=:(RO ND JEVEJ ( P+ #0&8SK& 8&.&+'+GKE H# 8+.+[Us8+S)& # :&.H#8DE8E AE.+ <M+8=$ tipična ili prosečna kon%etra%ija *emikalija u okolini.&+'+GK# H# 8+.$ otpadni materijal koji se sastoji prvenstveno od prirodni* materijala i nakon upotrebe se apsorbuje u ekosistem. 8IODE(RADA8JE ( . Lesto se odnosi na prirodne pojave ili na nekontaminirani nivo.&K#'&DE$ *emikalije čija je upotreba zabranjena zbog nji*ovog štetnog uti%aja na zdravlje ljudi ili okolinu.+'DE PH#K)&L8E . 8ivo "onski* kon%etra%ija može biti pove!an kao globalna posledi%a visoki* emisija neki* polutanata. 8ANNED =6E@I=AJS ( #.e!ina organskog otpada$ kao što je papir i drvo$ je biorazgradiv.HS8+S)&$ strategije$ planovi i programi usmereni ka očuvanju i održivom koriš!enju biološke raznovrsnosti. .+'D# H#SP+'+:&.8# E8EH[&D#$ energija koja se znatnije ne koristi$ a pri*vatljiva je za životnu sredinu.AJTERNATIVE ENER(L ( #')EH8#)&.#8DE . 8IODIVERSITL =ONSERVATION ( +LU.8# [+H&.# )EA8+'+[&D#$ nivo te*nologije predstavljen obično kao najbolji postoje!i nivo učinka obrade otpadni* voda ili izduvni* gasova unutar industrijske kategorije. AJTERNATIVE 9 EJS ( #')EH8#)&. abrana se može odnositi na pojedine namene$ pojedina područja ili %elu državu. AJTERNATIVE TRANS'ORTATION ( #')EH8#)&.HS8+S)$ sveukupnost živi* organizama koja obu*vataraznovrsnost unutar vrsta izme-u vrsta i ekosistema na odre-enom prostoru. Primer alternativne energije je solarna energija ili energija vetra.&+H# [H#0&.#$ podrazumevaju goriva za transport$ kao što su prirodni gas$ metanol i električna energija.

&+)EA8+'+[&D#$ te*nologija koja koristibiološke sisteme$ žive organizme ili nji*ove delove$ za proizvodnju ili primenu proizvoda ili pro%esa za odre-enu namenu. 8IOTE=6NOJO(L ( .. =E @AR:IN( ( 9E + 8#L#.#8DE$ pro%edura kojom tre!a strana daje pismenu garan%iju <potvrda= da je neki proizvod$ pro%es ili usluga uskla-en sa spe%i"ičnim za*tevima.#8DE$ oznaka koja simbolizuje uskla-enost sa svim obavezama proizvo-ača koje se odnose na proizvod.&+[#S$ proizvod anaerobnog vrenja organskog porekla u tečnom obliku na opre-enoj temperaturi.8IO(AS ( . Po "izičkom sastavu ovaj "luid predstavlja mešavinu gorivi* i negorivi* gasova.&+SMEH#$ životna oblast <prostor= organskog sveta na emlji/ obu*vata emljinu površinu$ kopna i mora$ niži deo atmos"ere i *idros"eru. 9E označavanje tako-e simbolizuje činjeni%u da je kvali"ikovana "izička ili pravna osoba$ koja je postavila ili je bila odgovorna za postavljanje navedenog označavanja$ proverila da je proizvod uskla-en sa svim odredbama Evropske Unije o *armoniza%iji$ a koje se odnose na proizvod$ i da je proizvod bio podvrgnut odgovaraju!im pro%edurama o%enjivanja uskla-enosti. 9E je skra!eni%a od *onformit8 9urop8enne <"ra=$ odnosno 9uropean *onformit: <eng=$ što znači Evropska uskla-enost. )akva uskla-enost nije ograničena samo na osnovne za*teve koje se odnose na sigurnost$ opšte zdravlje$ zaštitu potrošača$ itd.&+'+GK& +)P#0$ otpad nastao iz organski* materija$ na primer1 osta%i od *rane. 9E označavanje je jedino značavanje kojim se potvr-uje da su proizvodi uskla-eni sa direktivama koje se zasnivaju na globalnom pristupu. 1 .. 8IOS'6ERE ( . 0ve tre!ine zapremine biogasa <bioplina= otpadaju na metan$ a jedna tre!ina karbondioksid i ostale negorive gasove. =ERTI9I=ATION ( SEH)&M&K+. U ovom pogledu države člani%e EU moraju se u svojim na%ionalnim regulativama uzdržavati od bilo kakvog pozivanja na uskla-enost osim na 9E označavanje. pošto neke direktive mogu da nametnu i spe%i"ične obaveze koje ne moraju obavezno biti deo osnovni* za*teva. 8IOMASTE ( .

U nekim slučajevima$ termin klimatske promene može biti sinonim za globalno zagrevanje. aga-ivanje vazdu*a od sagorevanja uglja potiče1 P u slučaju nepotpunog sagorevanja <9+$ ča-$ karbon*idrogeni=/ P zbog *emijskog sastava uglja <sumpor i alkalne komponente=/ P zbog neodgovaraju!e te*nologije sagorevanja =ON=ENTRATION ( K+89E8)H#9&D#$ količina neke supstan%e koja je rastvorena ili sadržana u drugoj susptan%i. . =OAJ ( U[#'D$ stenovita masa %rne boje$ sa osobinom da sagoreva na vatri i da se pri tome *emijska energija veze pretvara u toplotnu energiju.odi poreklo od prirodni* pojava i čovekove aktivnosti. 8a primer$ morska voda sadrži ve!u kon%entra%iju soli nego voda za pi!e. Elementi klime uključuju padavine$ temperaturu$ vlagu$ sunčevu svetlost$ brzinu vetra$ pojave kao što su magla$ mraz$ nepogode <grad$ oluja=.e-utim$ naučni%i nastoje da koriste ovaj termin u širem smislu$ uključuju!i i prirodne promene klime.+8+KS&0 <9+=$ gasoviti sastojak atmos"ere koji se javlja kao produkt nepotpunog sagorevanja goriva.eoma toksičan$ zapaljiv i eksplozivan u ve!im kon%entra%ijama. .=AR8ON DIOGIDE ( U['DE80&+KS&0 <9+2=$ prirodni gasoviti sastojak atmos"ere čija je kon%etra%ija u porastu <od 2K5 ppm u predindustrijskom periodu do preko 4@5 ppm danas= kao posledi%a spaljivanja goriva$ ulja$ prirodnog gasa i organski* materijala$ kao i promene namene zemljišta. U prirodi se javlja preko vulkanski* erup%ija$ šumski* požara$ pri nepotpunoj oksida%iji karbona$ biloškim pro%esima$ termoenergetskim pogonima manje snage$ sagorevanjem goriva u doma!instvima i posebno u izduvnim gasovima automobila na benzinski pogon. 1 . Klima nije isto što i vreme$ ali sigurno$ klima je prosečna slika vremena za odre-eni region. =JEAN TE=6NOJO(L ( L&S)# )EA8+'+[&D#$ te*nologija sa niskim nivoom emisije zaga-uju!i* materijala. &ma jako štetno dejstvo na čoveka i životinje.reme opisuje kratkotrajno stanje u atmos"eri. . =AR8ON @ONOGIDE ( U['DE8. Ugljendioksid je gas bez boje$ mirisa i ukusa. 8astao je izumiranjem i ugljenisanjem organizama$ biljaka koje su se taložile i nakon *emijski*$ *emijskoPbiloški* i geološki* pro%esa$ pod spe%i"ičnim uslovima$ preobrazile i dobile različite "izičke osobine. =JI@ATE ( K'&.E8E$ nekad se koristi da opiše sve oblike klimatski* promena$ ali zbog toga što emljina klima nikad nije statična$ termin se koristi da se naznači važnost promene od jednog klimatskog stanja do drugog.#$ prosečno vreme za odre-eni region i vremenski period <obično se uzima vremenski period od 45Pak godina=. . =JI@ATE =6AN(E ( K'&.#)SKE PH+.

=ONVENTION ON JON(BRAN(E TRANS8O NDARL AIR 'OJ TION 0JRTA'1 ( K+8.E89&D# + PHEK+[H#8&L8+, #[#r&.#8DU .# 0UA# 8# .E'&K&, U0#'DE8+S)&,#$ :eneva$ 14. 8ovembar 1E7E. [odine. +snovna načela konven%ije su zaštita čoveka i životne sredine od zaga-ivanja vazdu*a i nastojanje da se ograniči i koliko je god to mogu!e$ postupno smanji ili spreči zaga-ivanje vazdu*a uključuju!i i zagas-ivanje vazdu*a na velikim udaljenostima i preko grani%a. Uz ovu konven%iju usvojeni su1 1. Protokol o dugoročnom "inansiranju programa saradnje za pra!enje i pro%enu prekograničnog prenosa zaga-uju!i* materija u vazdu*u na velike daljine u Evropi <E,EP=. <eneva, 17*4. 1odine/ 2. Protokol o regulisanju emisija sumpora ili njegovog prekograničnog "luksa. =elsinki, 17*8. 1odine/ . Protokol o regulisanju emisija nitrogenski* oksida ili nji*ovi* prekogranični* "lukseva. Sofija, 17**. 1odine/ !. Protokol o regulisanju emisija isparljivi* organski* komponenti ili njegovog prekograničnog "luksa. <eneva, 1771. 1odine/ ". Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora. +slo$ 1EE>. godine/ #. Protokol o regulisanju emisija P+PPa. :arhus, 177*. 1odine/ $. Protokol o regulisanju emisija teški* metala. :arhus, 177*. 1odine/ %. Protokol o smanjivanju a%idi"ika%ije <kiselosti=$ eutro"ika%ije i prizemnog ozona. Gete0or1, 1777. 1odine =O@'ATI8IJITL ( K+,P#)&;&'8+S)$ pogodnost proizvoda$ pro%esa ili usluga da se pod odre-enim uslovima upotrebljavaju zajedno$ a da bez nepri*vatljivi* me-udelovanja zadovolje odgovaraju!e standarde. DAN 8E 'OJ TION RED =TION 'RO(RA@ 0D'R'1 ( PH+[H#, # S,#8DE8DE #[#r&.#8D# 0U8#.#$ program koji ima za %ilj de"inisanje programa i politike$ mera kojima !e se smanjiti zaga-ivanje u 0unavskom basenu i 9rnom moru. D-g .re,a .rirodi Kada se prebiju dugovi izme-u razvijeni* zemalja$ nerazvijeni* zemalja i prirode$ može se zaključiti da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. ,e-utim$ problem je u tome što zemlje u razvoju ne raspolažu znanjem i in"orma%ijama na osnovu čega bi tražile svoja potraživanja. DE=ONTA@INATION ( 0EK+8)#,&8#9&D#$ uklanjanje štetni* susptan%i kao što su škodljive *emikalije$ štetne bakterije ili drugi organizmi ili radioaktivni materijali iz izloženi* individua <materija=$ prostorija$ opreme u zgradama ili spoljašnjeg ambijenta.

1

E=OJO(L ( EK+'+[&D#$ naučna dis%iplina koja proučava me-uzavisnost organizama i nji*ove okoline$ žive i nežive. Heč ekologija potiče od grčke reči oikos koja znači ku!a <stanište$ dom= i logos koja znači reč <nauka=. Ekologija se deli na autekologiju i sinekologiju. :utekolo1ija se bavi proučavanjem pojedini* jedinki i nji*ovog odnosa prema okolini$ dok su predmet proučavanja sinekolo1ije više jedinke$ grupe organizama i odnos ti* jedinki prema sredini. Pojam ekologija podrazumeva naučnu dis%iplinu u prvobitnom smislu. ,e-utim$ danas se u opštoj jezičkoj upotrebi pojam ekologije sve više proširuje$ a gubi na dubini$ što nepravilno dovodi do izjednačavanja sa pojmom jzaštita životne sredine?. E=OSLSTE@ ( EK+S&S)E,$ "unk%ionalno jedinistvo životne zajedni%e i njenog staništa$ odnosno žive i nežive prirode na odre-enom prostoru. Sve prirodne zajedni%e ili grupe organizama koje žive zajedno u interak%iji su jedni sa drugima i čine zatvorenu vezu sa nji*ovom okolinom. ajedni%a i okolina čine jedno ( ekosistem. Pojam ekosistem se može primeniti na svaku veličinu ili nivo izabran za ispitivanje. E@ISSION ( E,&S&D#$ ispuštanje materije u tečnom$ gasovitom ili čvrstom stanju$ ili ispuštanje energije <buka$ vibra%ija$ radija%ija$ toplota=$ kao i mikrobiološka zaga-ivanja iz odre-enog izvora u okolinu. ENER(L ( E8EH[&D#$ "izička veličina$ ne može se direktno posmatrati ili meriti. 8jena količina se može izračunati koriste!i "ormuile iz odgovaraju!i* dis%iplina "izike. ENER(L =ARRIER ( PHE8+S&'#9 E8EH[&DE$ agenti za prenos energije$ od mesta proizvodnje do mesta upotrebe <koriš!enja=$ u praksi se koristi termin energent. ENVIRON@ENT ( SHE0&8#$ okruženje <okružuju!i prostor= u kojem neka organiza%ija deluje$ uključuju!i vazdu*$ vodu$ zemlju$ prirodne resurse$ "loru$ "aunu$ ljude i nji*ovo me-udelovanje. +kruženje u ovom kontekstu se rasprostire od unutrašnjosti date organiza%ije sve do globalnog sistema. Hazlikuju se 4 osnovne podele1 12 9nvironment ( prirodna sredina <%elokupni prostor planete=/ 22 ;iving environment ( životna sredina <deo prostora gde čovek živi$ naselje=/ 2 <orking environment ( radna sredina <zatvoreni ili otvoreni radni prostor=

1

ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION ( #G)&)# +K+'&8E <:&.+)8E SHE0&8E$ PH+S)+H#=$ usmeravanje razvoja i njegovog uti%aja na okolinu. Pristup koriš!en u periodu 1E75P1EE5. <danas uključen u pristup održivog razvoja=$ sastoji se od prognoziranja uti%aja na okolinu kod gradnje novi* postrojenja ili naselja$ kao i dokazivanja da !e nji*ov uti%aj biti u grani%ama propisanim zakonom$ kao i od sprovo-enja sana%ioni* mera$ ukoliko se radi o zaga-ivanju ili zaga-enosti koji premašuju zakonske propise. akonodavstvo države se zasniva na ekonomskim i ekološkim uslovima države$ a ako se radi o polutanima <zaga-ivačima=$ propisi moraju da zadovolje me-unarodne pravnoP obavezuju!e ugovore. ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION A=T ( #K) + #G)&)& +K+'&8E$ zakonski okvir zaštite sredine <prostora= koji se zasniva na ustavu. +snovni prin%ipi na kome se zasniva ovaj akt mogu biti1 1. prin%ip održivosti/ 2. prin%ip razumljivosti/ . prin%ip saradnje/ !. prin%ip preven%ije/ ". prin%ip predostrožnosti/ #. prin%ip očuvanja vrednosti prirodni* izvora i bioraznolikosti/ $. prin%ip pla!anja troškova zaga-ivanja/ %. prin%ip pomo!ni* obavezni* mera/ &. prin%ip slobodnog pristupa in"orma%ijama o okolini <prostoru=/ 1'. prin%ip zaštite prava EROSION ( EH+ &D#$ razaranje emljine površine i odnošenje površinskog rastinjskog materijala putem me*aničkog dejstva spoljni* sila1 vode$ vetra$ kiše$ talasa i drugi*$ kao i *emijskim delovanjem atmos"erske vode čime se menjaju i uništavaju tektonski obli%i relje"a i stvaraju novi. EVA'ORATION ( &SP#H#.#8DE$ "izička trans"orma%ija tečnosti u gas na temperaturi ispod njene tačke ključanja. E TRO'6I=ATION ( EU)H+M&K#9&D#$ pogoršanje estetike i osobina koje deluju na život prirodni* i veštački* jezera izazvani* preteranom upotrebom -ubriva sa visokim sadržajem "os"ora$ nitrogena i organski* suspstan%i. #lge i akvatične biljke preterano rastu. Simptomi se mogu ublažiti skretanjem kanaliza%ije$ boljim koriš!enjem -ubriva$ kontrolom erozije$ poboljšanjem tretmana kanaliza%ije i prikupljanje viška morskog rastinja. .oda za potrošnju iz takvi* jezera mora biti "iltrirana i obra-ena. EG'OS RE JEVEJ ( 8&.+ & '+:E8+S)&$ količina <kon%entra%ija= *emikalije koju je apsorbovala površina organizma.

1

rubriva sadrže osnovne elemente1 nitrogen$ "os"or i kal%ijum.eea.E RO'EAN ENVIRON@ENT A(EN=L 0EEA1 ( E. Prioritetni zadatak EE# je da ustanovi stvarne i nezavisne izvore podataka o okolini.H&. [lavni izvori ovi* in"orma%ija su poda%i koji su objavljeni u me-unarodnim programima monitoringa. Podstiče razvoj čisti* te*nologija. rubriva se mogu namenski proizvoditi$ nastajati u toku neke druge *emijske proizvodnje kao nusproizvodi i nastajati kao nusproizvodi u prirodnim pro%esima. godine i smeštena je u Kopen*agenu <0anska=$ sa zadatkom da obezbedi in"orma%ije <podatke= o kvalitetu vazdu*a u Evropi i na taj način omogu!i E)9P#t razvijanje in"orma%ionog sistema. 9JORA ( M'+H#$ ukupna vegeta%ija u nastanjenom području.europa.gov$ "ederalna agen%ija S#0 odgovorna za regulisanje zaga-ivanja vode i vazdu*a$ toksični* suspstan%i$ čvrstog otpada$ kao i za čiš!enje kontaminirani* područja. 1 . 9ERTIJISER ( rU.eu$ osnovana 1EE5. ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION A(EN=L 0E'A1 ( #[E89&D# # #G)&)U +K+'&8E$ ===.H+PSK# #[E89&D# # +K+'&8U$ ===.+$ organske i anorganske komponente koje se dodaju zemlji radi bolje plodnosti. 9A NA ( M#U8#$ ukupna životinska popula%ija nastanjena na odre-enom području.epa.

#8DE$ pro%es delovanja stakleni* gasova emitovani* usled delovanja ljudski* aktivnosti na zagrevanje emljine atmos"ere$ što dovodi do promene klime. Koristi se za rad motora sa unutrašnjim sagorevanjem za pokretanje automobila$ kamiona$ itd.E8 &8$ tečno gorivo$ smesa para"inski*$ na"tni* i aromatični* ugljoPvodonika. porast 1 .+$ materijali koji pri *emijskim promenama <najčeš!e sagorevanjem uz pomo! vazdu*a= osloba-aju veliku količinu toplote koja se može iskoristiti za vo-enje *emijski* i te*nološki* pro%esa$ za dobijanje me*aničke energije ili za zagrevanje. (REEN JIST ( E'E8# '&S)#$ popis vrsta internog <neopasnog= otpada prema 0irektivi o otpadu EU. (ASOJINE ( . (EODIVERSITL ( [E+H# 8+. (REEN DESI(N ( E'E8+ PH+DEK)+. (EOS'6ERE ( [E+SMEH#$ tlo$ sedimenti i kamenje <stene= u kopnu i ispod okeanske "lore.#$ igra značajnu ulogu u ekološkom$ društvenom$ ekonomskom i kulturnom razvoju država.#G)E$ temperature vazdu*a u atmos"eri izazvan staklenim gasovima.#8DE$ namera koja je u saglasnosti pri*vatljivim prostornim prin%ipima gra-enja$ koriš!enja materijala i energije$ na primer upotreba solarne energije$ re%iklirani* materijala. Pojavljuje se kao prirodni$ i kao gas nastao ili proizveden u industrijskim pro%esima. Gume predstavljaju najraznovrsnije i široko rasprostranjene ekosisteme u svetu.HS8+S)$ raznovrsnost geološki* "enomena i nji*ovi* odgovaraju!i* pro%esa unutar odre-enog područja$ i jedan je od "aktora i kriterijuma koji odre-uju prirodne vrednosti nekog mesta ili pejsaža$ a istovremeno komplementarnoš!u utiče na biološku raznovrsnost. 9O( ( . (REEN6O SE E99E=T ( EMEK#) S)#K'E8E . emlji$ na (JO8AJ MAR@IN( ( ['+.#'8+ #[HED#.9JLIN( AS6 ( 'E)Es& PEPE+$ pepeo koji biva iznesen iz ložišta gde se vrši sagorevanje sprašenog uglja u letu. (AS ( [#S$ "osilno gorivo koje se pojavljuje u gasovitom agregatnom stanju$ sadrži pretežno metan$ ugljenmonoksid$ kao i inertne gasove. 9 EJ ( [+H&. 9OREST 'ROTE=TION ( #G)&)# GU.#['#$ kondenzovana vodena para$ zgusnuta u nižim slojevima atmos"ere$ pri emljinoj površini. [uste magle$ pomešane sa dimom iz industrijski* postrojenja$ obrazuju se iznad industrijski* gradova <smog=.

'D&.=. SE=ONDARL ENER(L ( SEKU80#H8# E8EH[&D#$ energja koja nastaje pro%esom konverzije <ra"ina%ija$ gasi"ika%ija$ likve"ak%ija$ proizvodnja električne energije$ itd= primarnog vida energije u nosio%e energije <energente=$ kao što su bednzin$ lako ulje$ električna energija koji prelaze u oblik pogodan za transport ili koriš!enje. #mbalažom se roba štiti od me*aničkog ošte!enja$ od promene osobina$ od gubitka na količini i od nedopušteni* manipula%ija$ od atmos"erski* uti%aja$ *emijski* i "izički* delovanja$ mikroorganizama$ itd.. 'A=:A(IN( ( #.OZONE ( + +8$ alotroska modi"ika%ija oksigena <kiseonika= čiji se molekul sastoje od tri atoma kiseonika. OZONES'6ERE ( + +8+SMEH#$ područje u stratos"eri na visini od 25P>5 km$ koje ima relativno visoku kon%entra%iju ozona. 1 . #mbalažom se štiti okolina od eventualni* štetni* uti%aja od strane robe$ na primer1 od delovanja zapaljivi*$ eksplozivni* i otrovni* materija. a znatan deo i ovi* najzastupljeniji* *emikalija nedostaju poda%i potrebni za pro%enu rizika po zdravlje i okolinu.8+.+H&=$ resursi za koje postoje prirodni me*anizmi obnavljlanja1 šume$ podzemne vode$ poljoprivredno zemljište$ more.# E8EH[&D#$ energija iz resursa kao što su snaga vetra i solarna energija koja može dati neograničenu proizvodnju bez is%rpljivanja prirodni* resursa. RE=L=JIN( ( HE9&K'#:#$ povratak u isti te*nološki pro%es u kome je otpad nastao <metal$ staklo$ papir. RENEMA8JE ENER(L ( +. RE SE ( P+8+.8+.. S druge strane$ ambalaža je proizvod sa vrlo kratkim vekom upotrebe$ i kada joj prestane "unk%ija ima karakter otpada.8# UP+)HE.#$ naknadna upotreba$ komponente$ delova komponenti ili proizvoda nakon kraja njegove prvobitne namene <upotrebe=.& HESUHS& <& . Hazlikuje se stratos"erski i tropos"erski ozon koji imaju sasvim različite pristupe regulativi.#'#:#$ materijal kojm se roba omotava <pakuje= ili predmet u koji se smešta da bi se zaštitila$ sigurno transportovala$ kao i da bi se sa njom lako i bez opasnosti rukovalo. 0anas postoji približno 155. Koriš!enje obnovljivi* resursa treba da bude tako organizovano da pro%enat eksploata%ije ne bude ve!i od pro%enta prirodne regenera%ije. RENEMA8JE RESO R=ES ( +.'D&..555 komer%ijalni* *emikalija$ od koji* 1@55 čini E@O ukupne svetske proizvodnje.

SOJAR ENER(L ( S+'#H8# E8EH[&D#$ energija koja se dobija iz sunčevog zračenja koja dospeva na emljinu površinu. adatak ove organiza%ije je da motiviše i koordinira rad u oblasti zaštite životne sredine u okviru U8. Koristi se energija direktnog zračenja$ kao i putem ure-aja za konverziju ili akumula%iju energije.$ primena te*nološki* mera podstaknuti* državnom regulativom$ uključuju!i i promenu obras%a potrošnje. MATER 'ROTE=TION ( #G)&)# .#'&0#9&D#$ potvr-ivanje ispitivanjem i prikupljenjem objektivni* dokaza da su posebni za*tevi za predvi-enu spe%ijalnu upotrebu zadovoljeni. Pojmovi "lora i vegeta%ija ne znače isto1 "lora izučava sve biljne vrste jedne zemlje ili oblasti$ a vegeta%ija sve njene biljne zajedni%e.+)8U SHE0&8U$ osnovan 1E72. Sva prava autora su zadr3ana.panda.= koje u jednoj oblasti ili zemlji$ u ve!em ili manjem sklopu$ grade njen pokrivač. VAJIDATION ( . VERI9I=ATION ( . VE(ETATION ( .'D#8DE +)P#0+. NITED NATIONS ENVIRON@ENT 'RO(RA@@E 0 NE'1 ( PH+[H#. godine$ nakon Kon"eren%ije U8 o čovekovoj okolini. preštampavanje ili prenošenje ove knji1e u elektronskom ili štampanom o0liku>>> 1 . UDE0&8DE8&A 8#9&D# # :&. Nije dozvoljeno kopiranje. +snov upravljanja je klasi"ika%ija otpada prema štetnosti..E)SK& M+80 # #G)&)U PH&H+0E$ ===.+0#$ organiza%ione i te*ničke mere čiji je %ilj da se ograniči količina zaga-uju!i* materija koje se unose u vodotok$ i da sadržaj nečisto!a u vodenom toku ne prekoračuje vrednosti dozvoljene za datu kategoriju voda. MASTE @ANA(E@ENT ( UPH#. Solarna ar*itektura bi mogla da da značajan doprinos održivom gra-enju i razvoju održivi* gradova. MORJD MIDE 9 ND 9OR NAT RE 0MM91 ( S. U jednoj oblasti "lora može biti vrlo bogata$ a vegeta%ija sasvim oskudna$ i obrnuto. +dnosi se$ u prin%ipu na otpad u čvrstom agregatnom stanju.E[E)#9&D#$ skup svi* prirodni* biljni* zajedni%a <šume$ livade$ stepe$ močvare.org$ ima aktivnu mrežu u 155 država sa misijom zaštite prirode i biološke raznovrsnosti.EH&M&K#9&D#$ ukupna inspek%ija$ ispitivanje i pra!enje rada u odnosu na prostorno upravljanje..

aterijali i te*nologije za novi milenijum <.JITERAT RA Olivera Novitović – .eograd 2555=N Olivera Novitović – Komer%ijalno i %arinsko poznavanje robe <.ić – 'eksikon životne sredine <Sarajevo 2551=N @laden ?rn)ar – Ekonomika i politika zaštite životne sredine <Hijeka 2552=N @an-el =3 @olles Fr3 – E%ologZ <.an# D3 – 9ompetition and biodiversitZ in spatiallZ stru%tured *abitats <1EE>=N Mallis De Vries# @393'3 and F363 Mille.# 63R3 – On t*e relations*ip betJeen ni%*e and distribution <2555=N =olinva-O# '3A3 – )*e past and "uture #mazon <1EKE=N =ao# L3D3D3 Millia.%[raJ Aill Aig*er Edu%ation$ 8eJ cork 255K=N Aarsen# J3M3 and T3 :oeg/ – 9onundrums o" %ompetetive abiltZ in plants1 \*at to measureF <2552=N 8Eers# F3E3 – 9ompetition betJeen tJo estuarine snails1 impli%ations "or invasions o" invasions o" e_oti% spe%ies <2555=N =/-ine# E3 And E3(3 8ea-+ien – P*enologZ is a major determinant o" tree spe%ies range <2551=N (rant# '3R3 – E%ologi%al %*ara%ter displa%ement <1EE>=N S"/l-ter# D3 – E_perimental eviden%e t*at %ompetition promotes divergen%e in adaptive radiation <1EE>=N '-llia.eogradska poslovna škola$ .s and D3'3 Jarsen – 9omparison o" e%ologi%al %ommunities1 t*e problem o" sample representativeness <2552=N (otelli# N3F3 and R3:3 =olPell – tuanti"Zing biodiversitZ1 pro%edures and pit"alls in t*e measurement and %omparison o"spe%ies ri%*ness <2551=N Foern# A3 – 0isturban%e bZ t*e "ire "reuuen%Z and bison grazing modulate grass*opper assemblages in tallPgrass prairie <255@=N Til.iša te*nička škola$ Uži%e 2552=N A3 :ne!ević# F3 ?o.s – 9*allenges "or t*e %al%areous grasslands in 8ort*Jestern Europe1 integrating t*e reuuierments o" "lora and "auna <2552= 1 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful