ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Olivera Novitović – Dragiša Ranđić – Aleksandar Novitović

!i"e# $%%&
1

Zemlju smo nasledili od predaka, a posudili od potomaka

2

'RED(OVOR
Knjiga je nastala u vreme kada Srbija želi da pristupi Evropskoj Uniji i očekuje ubrzani razvoj. Pisana je čitav niz godina u vremenu kada globalni ekološki problemi prete žiovtu na emlji i postaju ograničavaju!i "aktor razvoja čitave planete. #utori su koriste!i se sopstvenim istraživanjima i obimnom literaturom$ veruju!i da svaki pojedina% može dati doprinos poboljšanju kvaliteta životne sredine dali i sami doprinos. Potreba za ovom materijom nastala je zbog potrebe studenata i lakšeg savladavanja problematike u ovoj oblasti kao i dugogodišnja saradnja sa &nstitutom za materijale u 'ondonu ( )*e &nstitute +" ,aterials$ ,inerals and ,ining. &zražavamo nadu da !e knjiga pomo!i boljem razumevanju osnovni*g pojmova životne sredine standarda$ izvora zaga-ivanja$ nji*ovog monitoringa$ raspoloživi* te*nologija koje trebaju da daju optimalni rezultat unutar odre-ene industrijske kategorije. Posebna pažnja je posve!ena klimatskim promenama što je u najčeš!em slučaju sinonim za globalno zagrevanje$ mada se koristi i u širem smislu kada se uključuju prirodne promene klime. +no što je istina to je da prebijanjem dugova izmedju razvijeni* i nerazvijeni* i prirode može da se konstatuje da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. .lada mišljenje da u zemljama u razvoju nema dovoljno znanja i in"orma%ija na bazi čega bi za*tevala svoja potraživanja. )ežnja autora je da mnoge dileme razjasni i da podršku primeni modernog kon%epta kontrole i zaštite životne sredine. Pri tome je veoma bitan izbor materijala/ te*nologija/ uti%aja proizvodnje$ višestruka primena jednog istog materijala$ koriš!enej jednostavni* pro%esa$ smanjenja broja pozi%ija$ obleževanje delova$ standardiza%ija$ produženja životnog veka proizvodni* komponenti uz podizanje nivoa kvaliteta$ bezbedno odlaganje$ a sve to dovodi do projektovanja za održivost i projektovanja za zdravlje i sigurnost. 0a bi se rešili ekološki problemi na na%ionalnom nivou moraju biti uključena dva vode!a prin%ipa1 prin%ip zaga-ivač pla!a i prin%ip pra!enja te*nologije i proizvoda od 2kolevke do groba3. Prvi put problematika zaga-ivanja vazdu*a regulisana je propisom u svetu1 zabrana upotrebe uglja u 'ondonu u doba Kralja Edvarda & 1456. godine. Prvi zakon vezan za zaštitu životne sredine donet je u 0ubrovniku 1272. godine gde su de"inisani uslovi gradnje i održavanje javne kanaliza%ije i septički* jama i zabrana izba%ivanja otpada u otvorene kanale. Kasnije su date dopune o javnoj čisto!i i protivpožarnoj zaštiti kao i načini dinamika sprovo-enja mera$ zadužena li%a koja !e sprovoditi i novčane kazne za one koji se ne budu pridržavali zakona. Prof. dr Olivera Novitović
4

VOD
Šta )e ekologija# a šta zaštita životne sredine i kako sa*nan)a i* te o+asti ,og- da se .ri,ene
Ekologija i zaštita životne sredine$ su bez sumnje$ kompleksne oblasti za svakog čoveka na planeti. Ekologi)a može da se de"iniše kao studija odnosa izme-u organizama i životne sredine. 'judi proučavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje kao vrsta. +pstanak ljudi je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoče promene u životnoj sredini i predvide nji*ov uti%aj na organizme. Prvi lov%i i sakupljači bilja morali su da znaju navike životinja i gde da na-u *ranu. Kasnije$ poljoprivredni%i morali su biti svesni promena vremenski* uslova i zemljišta i kako te promene mogu uti%ati na useve i stoku. 0anas$ ve!ina ljudske popula%ije na emlji živi u gradovima i mnogi imaju malo direktnog kontakta sa prirodom. .iše nego ikada ranije$ budu!nost ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose izme-u organizama i okoline. 'judska vrsta intenzivno menja životnu sredinu$ ipak ona u potpunosti ne razume e"ekte ti* promena. 8a primer$ ljudske aktivnosti su pove!ale količinu azota koja %irkuliše kroz bios"eru$ promenile sastav zemljišta$ pove!ale kon%entra%iju 9+2. I,.erativ dvadeset.rvog veka )e da )oš )edno, .ostane,o !estoki st-denti ekologi)e. 8ekad je čovek živeo u skladu s prirodom/ vrlo skromno je iskoriš!avao prirodne resurse i nije bitno$ niti u širim razmerama remetio prirodnu ravnotežu. :ive!i u malenim naseljima oko plodni* predela$ problem svoje egzisten%ije rešavao je bave!i se lovom$ a kasnije i zemljoradnjom. Kada je počeo obra-ivati metale i kada je došlo do pro%vata zanatstva$ pojedine skupine ljudi počele su se kretati tragaju!i za rudama$ koje su koristili. )ako je čovjek počeo preseljavati i u područja klimatski manje povoljna za život i poljoprivredu$ pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom. a*valjuju!i zanatstvu$ izumeo je nova$ bolja oru-a$ ode!u i skloništa$ počeo je krčiti i paliti šume$ veštački stvaraju!i obradivo zemljište. 8aselja su postajala sve ve!a$ nastaju nova zanimanja$ organizuje se trgovina$ ra-a se %iviliza%ija. ;roj ljudi se uve!ava. a*vati na prirodnoj okolini bivaju sve ve!i1 grade se vodovodi$ rudni%i$ putevi$ luke... )e*nologija doživljava pro%vat$ nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju$ pa ljudski vek postaje duži i$ uopšte kvalitet života se pove!ava. 8o taj progresivan razvoj pra!en je $ nažalost $ promenom životni* uslova na takav način koji !e današnjem čovečanstvu prouzrokovati brojne i dalekosežne probleme. Posebno velike negativne uti%aje na stanje životne sredine imaju pogoni teške industrije <železare$ livni%e$ koksare=$ *emijska industrija i druge industrijske grane koje
>

se često nazivaju prljavom industrijom. 8a kvalitet životne sredine značajno utiče i proizvodnja i potrošnja različiti* energetski* sirovina od koji* najve!i značaj ima ugalj. Segorjevanjem uglja$ posebno lignita$ nastaju velike količine šljake i pepela$ a u atmos"eru se izba%uju velike količine sumporni* i azotni* jedinjenja što sve zaga-uje životnu sredinu. & saobra!aj$ posebno drumski$ izuzetno mnogo utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo. Sagorjevanje goriva$ spiranje <padavine= ulja$ na"te$ soli i prašine s puteva$ zatim izazivanje buke koja ima višestruke negativne posljedi%e po zdravlje ljudi$ sve to negativno utiče na našu okolinu i sredinu u kojoj živimo. 8estručna obrada poljoprivredni* površina kod upotrebe *emijski* sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova$ negativno se odražava na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi /e,i)ski .re.arati 0.esti"idi1 i,a)- otrovna svo)stva. 0uže upotreba ovi* sredstava negativno se odražava na kvalitet površinski* i podzemni* voda. & otpad <gradski ili komunalni$ otpad iz industrije ili saobra!aja$ otpad neiskorišteni* energenata$ poljoprivredni otpad itd.= negativno utiče na kvalitet životne sredine. +vo se posebno odnosi na ve!e gradove gde se gradski i industrijski otpad deponuje i zatrpava$ što ugrožava podzemne vode i vazdu*. 8ajopasniji je otpad iz *emijske industrije. &za jednostavnog pojma ekologije leži široka naučna dis%iplina. Ekolozi mogu proučavati pojedinačne organizme$ kompletne šume i jezera$ kao i čitavu emlju. Ekološka merenja uključuju broj organizama$ brzinu reproduk%ije$ ili brzinu pro%esa kao što su "otosinteza i razlaganje. Uporedo sa proučavanjem organizama ekolozi proučavaju i nebiološke komponente sredine$ kao što su temperatura$ *emija zemljišta. U nekim ekološkim studijama ?okolina? može biti drugi organizam. Dok ,nogi ,isle da )e ti.i2no ekološko istra!ivan)e na teren-# neki od na)va!ni)i/ dostign-ća - ekologi)i *asnovani s- na teoretski, ,odeli,a ili istra!ivan)i,a - la+oratori)i. 0a bi pojednostavili svoja istraživanja$ ekolozi su dugo pokušavali da proučavaju izolovane zajedni%e i ekosisteme. ,e-utim$ sve zajedni%e i ekosistemi na emlji su otvoreni sistemi za razmenu materije$ energije i organizama sa drugim zajedni%ama i ekosistemima. .rkos ra*li2iti, .rist-.i,a na-2no) .raksi na-2na istra!ivan)a i,a)- ,nogo *a)edni2kog3 niver*alni .rist-.i na-2ni/ ,etoda s-4 .ostavl)an)e interesantni/ .itan)a i .ostavl)an)e /i.ote*a.

@

In5or,a"i)e4 Posmatranje Eksperiment ,odeliranje +bjavljena istraživanja Pitanje Provera *ipoteza$ dolazi do pove!anja ukupni* in"orma%ija bez obzira na is*od.

6i.ote*a ni)e validna4 Promena *ipoteze u skladu sa novim in"orma%ijama.

Aipoteze

Predvi-anja

'rovera /i.ote*e4 Posmatranje Eksperiment ,odeliranje

B
'oda"i4

6i.ote*a validna4 Sprovo-enje dodatni* provera *ipoteze.

Prikupljanje ,enadžment Prikaz Statistički pregled Statistička analiza Pri*vatanjeC +dba%ivanje *ipoteze

Slika 1.1. Grafički prikaz naučne metode. Naučne metode se zasnivaju na korišćenju informacija za postavljanje i proveru hipoteza kroz posmatranje, eksperiment i modelovanje ( odaci od !anuel ". !olles #r. $niversit% of Ne& !e'ico ())*+

Ekologija je biološka dis%iplina koja proučava odnose$ strukturu i "unk%ionisanje prirode u %elini$ uključuju!i i čoveka$ odnosno čovečanstvo kao spe%i"ičnu komponentu biološki* sistema na emlji. +na se bavi odnosima živi* bi!a i nji*ove životne sredine$ kao i uzajamnim odnosima svi* organizama u prirodi. Savremena de"ini%ija ekologije naglašava da je to nauka koja proučava rešenja koja su živa bi!a realizovala$ na različite načine$ u vezi sa problemima
6

ože nam izgledati velika$ ali emlja je tek neznatno zrn%e u univerzumu. )o je sistem sa neograničenim brojem me-usobno zavisni* pro%esa koji se neprekidno odvijaju. 8jena %entralna tema jeste me-uzavisnost %elokupnog sveta. Složeni splet biljaka$ životinja i drugi* oblika čini ekosistem. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja 7 . emlja je jedina planeta na kojoj je život mogu!. ivotna sredina je jedinstven sistem na planeti emlji koja omogu!ava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim obli%ima. aga-enje u jednoj sredini spontano se preba%uje u druge$ doprinose!i daljem širenju zaga-enja. . 8ačin života savremenog čoveka i proizvodne te*nologije dovode postepeno do sveobu*vatnog zaga-ivanja emlje. Šta )e to ekologi)a7 Kako je nastala planeta i život na njojF Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjemF Gta treba činiti za očuvaje životne sredineF Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine$ borbe da se pomire sukobljeni interesi u odre-ivanju spoljašnji* uslova života$ veza živi* organizama s nji*ovim prirodnim okruženjem. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom. Planeta emlja je nastala pre >$6 miliona godina$ kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu$ čvrstu kuglu. Ekologija nije samo grana biologije$ ona je mnogo više od toga. )o je zato što je prekrivena tankim slojem vazdu*a$ tla i vode koji se naziva bios"era. Dednostavno rečeno$ ekologija se može odrediti i kao nauka koja izučava me*anizme opstanka živi* bi!a. +na obu*vata delove prirodni* i društveni* nauka$ "ilozo"iju i proučava prirodu kao %elinu.koje im je spoljašnja sredina postavila i koja su ona morala rešiti kroz svoju evolu%iju da bi u tim konkretnim sredinama opstala <Dankovi!$ 1EE@=. Ekosistem može opstati bez nas$ ali nas ne može biti bez ekosistema. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim$ promenite li jedan deo$ menjate i drugi. 'judi su samo jedan element ekosistema.

= i ?Priroda stvaranjaI <8aturli%*e S%*op"ungsges%*i%*te$ 1K7E. Heč ekologija potiče iz knjiga ?+pšta istorija razvi!a organizamaI <#llgemeine EntJi%klugsges%*i%*te der +rganismen$ 1K66. Ekološki "aktori mogu biti abiootički oni koji predstavljaju nežive sile prirode kao što su klima podloga$ relje" <"aktori klime$ eda"ski "aktori i orogra"ski "aktori=$ zatim biotički kao što su uzajamni odnosi i me-usobna zavisnost medju samim živim bi!ima i antropogeni "aktori. Ekolgija je relativno mlada nauka.= nemačkog biolga Ernesta Aekela$ gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobu*vatnost odnosa izmadju životinjski* vrsta i nji*ove neorganske i organske okoline. &spuštanje bio%ida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom.io*ore su sastavljene iz uži* oblasti biotopa.pogoršava šanse sadašnji* ili budu!i* genera%ija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. &ako je Aekel dao ime ekologiji$ Larls 0arvin je$ po nekima njen stvarni tvora%$ pošto pojam ?borbe za opstanakI pokriva splet medjuodnosa živi* bi!a kao i odnose prema uslovima nežive prirode.iosvera kao životno područije deli se na tri bio%iklusa <mora$ slatke vode i kopnena oblast=. U današnje vreme$ u eri industrijaliza%ije$ te*nološkog napretka i K .ios"era obu*vata tri životna područija1 litosveru <kopnenu oblast=$ *idrosveru <vodeni prekrivač= i donji sloj atmosvere <vazdušnog omotača= naše planete. Ekologija je nauka koja proučava uzajamne odnose medju organizmima i nji*ovu zavisnost od spoljašnji* "aktora$ prvenstveno klimatski* uslova i tla na kome žive$ način is*rane i društvene odnose$ parenje i razmnožavanje i druge slične pojave. +snovni ekološki prin%ipi ili zakonitosti su1 1= kruženje supstan%i i 2= proti%anje energije$ zasnovani na 4= tro"ičkim odnosima <odnosima is*rane= u ekosistemima$ >= biogeo*emijskim %iklusima$ @= biološkoj raznovrsnosti <biodiverzitetu=$ 6= *ijerar*ijskoj organiza%iji i 7= adaptabilnosti biološki* sistema$ ni*ovoj K= dinamičnosti i suk%esijama$ E= organskoj produk%iji$ kao i 15= stabilnim i uravnoteženim abiotičkim i biotičkim uslovima i resursima sredine. Maktori od koji* zavisi optanak u nekom životnom područiju nazivaju se ekološki "aktori <"aktori spoljašnje sredine=. 8ajviši sistem ekološkog proučavanja su ekosistemi$ biogeo%enoze$ koji su jedinstva staništa <biotopa= i životne zajedni%e <bio%enoze=$ u okviru koji* na spe%i"ičan način kruži materija i protiče energija. . Svaka od ovi* deli se dalje na bio*ore <šume$ pustinje$ reke$ stepe$ jezera=. )ermin ekologija je izveden iz grčki* reči ?oikosI <dom$ mesto stnovanja$ stanište$ okolina= i ?logosI <učenje$ reč$ govor$ nauka=. . 9elokupni prostor na emljinoj površini naseljen živim bi!ima naziva se bios"era. Sve jedinke životinja i biljka koje žive u nekom odredjenom biotopu tesno su medjusobno povezane uzajamnom zavisnoš!u i sačinjavaju skupa jednu životnu zajedni%u bio%enozu. . Svako ograničeno životno područije sa sličnim životnim uslovima sačinjava jedan biotop <životno stanište=.

&z toga proizilazi$ stra*ovito nagomilavanje štetni* produkata$ koje samoregulativni ekološki sistemi i prirodna sredina na emlji ne mogu da prime i obezbede nji*ovu re%iklazu. Lovek neumereno troši bogatstva prirode $ mnogo brže iskoriš!ava dostupne resurse emlje stvaraju!i sebi neop*odne produkte$ nego što oni mogu <ili uopšte ne mogu= da se razgrade. 8ormalni prirodni uslovi milenijumima su omogu!avali čoveku ugodan život na planeti emlji$ a bios"era je bila dovoljno mo!na da neutrališe sve negativne posledi%e svi* ljudski* aktivnosti. Uginule biljke i životinje se vremenom mineralizuju do anorganski* jedinjenja koji su polazna osnova za sintezu složeni* organski* jedinjenja u biljkama$ koje dalje koriste životinje i čovek. . Sa razvojem %iviliza%ije$ a naročito u savremenim uslovima$ čovek svojom aktivnoš!u remeti ekološke prin%ipe i nepodaštavanjem ekološki* zakonitosti narušava stabilnost bios"ere$ dovode!i u pitanje sopstveni opstanak na emlji. )o se neprestano dešava čine!i večiti krug života i ravnotežu$ koja je daleko od statične. 0anas su posebno eksploatisani i osiromašeni u resursima i biodiverzitetu vodeni ekosistemi <morski$ jezerski i rečni=$ šumski i livadski ekosistemi$ naročito tamo gde se sve ve!e površine pretvaraju u agroekosisteme i velika urbana područja <megalopolisi=$ koji kompleksnim zaga-ivanjem vazdu*a$ zemljišta i vode narušavaju daleko šire oblasti od one koju sami zauzimaju.azdu*$ voda$ zemljište$ vegeta%ija i ostali živi svet koji egzistira u tri sredine me-usobno su povezani u dinamičnu ravnotežu. Ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da E .nezaustavljivog rasta ljudske popula%ije$ trebalo bi pri*vatiti kao etički ekološki prin%ip$ ekološku svest i savest$ savremenog %ivilizovanog društva$ za održivim koriš!enjem i vra!anjem neupotrebljeni* i obnovljeni* resursa prirodi. . Ključnu ulogu čine mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju do krajnji* anorganski* jedinjenja1 vode$ ugljendioksida i amonijaka i tako omogu!avaju obnovu i održavanje života na emlji.iljni svet koriste!i mineralne materije$ energiju Sun%a i ugljendioksid iz vazdu*a proizvodi organske materije i kiseonik$ neop*odne za život čoveka i životinja.edjutim$ u ovom veku$ zbog o"anzivnog$ jednostranog i nekontrolisanog te*nološkog razvoja$ velikog is%rpljivanja prirodni* resursa$ nekontrolisanog porasta stanovništva$ kao i nedovoljnog ekološkog obrazovanja i etike u prirodu se emituju ogromne količine otpada$ degradiraju!i je$ dola*i do kriti2nog nar-šavan)a !ivotne sredine. Ekologija je svoj pro%vat doživela posle pedeseti* godina prošlog veka$ kada je pri*va!eno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vode!i računa o zakonitostima koje vladaju u njoj$ a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. 8a taj način nastaju globalni ekološki problemi$ kao što su pove!an e"ekat staklene bašte$ kisele kiše$ "oto*emijski smog$ smanjivanje stratos"erskog ozonskog omotača$ nagomilavanje NlošegN$ tropos"erskog ozona i drugi* "otooksidanata. )o može dovesti do poreme!aja sa nesagledivim posledi%ama. .

Prema jednom od ?advokataI prirode$ #ldu 'eopoldu <1E>E=$ u sveobu*vatna razmišljanja o prirodi koja nas okružuje$ uvedena je tzv. +vakva etika emlje podrazumeva moralnu odgovornost pojedin%a prema ostalim ljudima i društvu$ kao i širem prirodnom okruženju koje u sebi uključuje biljke$ životinje$ predele <kopnene i akvatične= i vazdu*. Ekološki problemi savremenog čoveka su toliko obimni i intenzivni da prevazilaze mo! e"ektivne interven%ije bilo koje pojedinačne zemlje$ organiza%ije$ struke$ nauke i dis%ipline. Podstaknuta inteziviranjem svesti o rastu!em stepenu uti%aja čoveka na promene u prirodnom okruženju$ zaživela je početkom 1E75Pi* godina$ etika 15 . +na a"irmiše prava svi* resursa$ uključuju!i biljke$ životinje$ ali i sirovine i omogu!ava im pravo na postojanje u svom prirodnom$ auto*tonom okruženju. veka nestati oko @5O biološke raznovrsnosti. Sam ekonomski razvoj je ograničen neravnotežom izmedju stalno rastu!eg stanovnoštva i opadaju!i* sredstava za njegovu is*ranu i život zbog permanentnog zaga-ivanja i trovanja životnog prostora.nogi biolozi veruju da smo usred najve!e epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 6@ miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi samom. S njima nestaje i mogu!nost nji*ove upotrebe u medi%ini i nau%i koja bi moglo pomo!i čovčanstvu u smanjivanju gladi i pronalaženju lekova za razne bolesti. )eku!a globalna brzina izumiranja eksponen%ijalno je ve!a od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa.555 vrsta <4>. +na treba da sadrži planove koriš!enja prirodni* resursa$ "inansijske poslove za očuvanje$ registra%iju i zaštitu prirode$ zakonsko regulisanje koriš!enja i par%elisanja obradivog zemljišta$ mrežu institu%ija koje se bave zaštitom prirode i oni* koje obrazuju stručne kadrove ili vrše masovno vapitanje stanovništva za očuvanje prirode.555 biljni* vrsta i @255 životinjski* vrsta širom sveta su pred izumiranjem$ a mnogo *iljada nji* izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženi*=.trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. #ko bi se ljudi pridržavali etički* prin%ipa odgovornosti$ povredivosti$osetljivosti i propor%ionalnosti$ nji*ove aktivnosti u prirodi bi omogu!ile kako sadašnjim tako i budu!im genera%ijama život u održivom okruženju. . 8aučni%i su izračunali da !e$ ako se nastavi sadašnji trend izumiranja$ do kraja 21. Ekološki problemi su brojni i objektivno teški za rešavanje. Ekološka kriza može se sprečiti samo ako se s*vati kao pitanje života na planeti emlji uopšte$ a ne samo opstanka čoveka. Samo zajednički saznajnoPpraktični napori svi* zemalja$ mogu da ublaže zastrašuju!e posledi%e ekološke katastro"e. Pošto su prirodni resursi ograničeni$ neop*odan je razvoj ekološke politike$ pogotovo u siromašnim zemljama. etika emlje. Svake godine izčezne blizu >5. 8jenim smanjivanjem na globalnom nivou %ela plneta postaje sve ugroženija kako za biljni i životinjski svet$ tako i za samog čoveka.

e-utim$ čovek zaga-uju!i životnu sredinu$ urbaniza%ijom$ krčenjem šuma$ isušivanjem zemljišta i slično nanosi veliku štetu prirodnim staništima divlji* vrsta čime je ugrožen nji*ov opstanak.iše od >5O površine kopna se koristi za poljoprivredu$ tako da poljoprivredni%i imaju veliku odgovornost u zaštiti biodiverziteta. Upotrebom te*nika$ kao što su standardizovana i kontrolisana upotreba pesti%ida$ organski način uzgajanja i plodored$ poljoprivredni%i mogu da održe ravnotežu izme-u održivog razvoja$ pove!anja prinosa i očuvanja okolnog ekosistema. . .iodiverzitet ili bioloska raznovrsnost obu*vata ukupnu različitost i variranje gena i svi* vrsta mikroorganizama$ gljiva$ biljaka i životinja$ kao i svu raznolikost ekosistema u kojima su živa bi!a aktivni izvršio%i ekološki* pro%esa. 8a globalnom nivou biljne i životinjske vrste se čuvaju u bankama gena$ botaničkim baštama i u zoo vrtovima$ ali je isto tako važan zadatak očuvanje biodiverziteta na poljoprivrednim dobrima i u prirodnom okruženju gde se vrste mogu prilago-avati novonastalim uslovima u borbi sa ostalim vrstama u okruženju. Potpisan je me-unarodni sporazum o resursu biljni* gena za is*ranu i poljoprivredu$ od strane velikog broja zemalja$ koji promoviše multilateralan pristup razmene in"orma%ija$ te*nološki* postupaka i svaki drugi vid podrške o održivom razvoju poljoprivrede$ a obezbe-uje da se biljni genetski resursi očuvaju za budu!e genera%ije. . +vakva raznovrsnost predstavlja oslona% ljudskoj vrsti u pogledu is*rane$ lekova$ staništa. 11 . 9AO 09ood and Agri"-lt-re Organi*ation1 pro%enjuje da je tokom poslednjeg veka izgubljeno oko Q genetskog materijala poljoprivredni* biljni* kultura$ dok je od postoje!i* 6455 životinjski* vrsta oko 14@5 u opasnosti da nestane ili je ve! nestalo. +vaj pro%es se ubrzava nepravilnim upravljanjem poljoprivrednom proizvodnjom$ šumarstvom$ ribolovom$ krivolovom. Pro%enjuje se da na emlji postoji izmedju @ do K5 miliona vrsta$ od koji* je do danas poznato i opisano samo oko 1$@ miliona vrsta. . 8io5ili)a podrazumeva uro-enu ljubav koju ljudska bi!a gaje prema drugim obli%ima života.ilson$ je sredinom 1EK5P i* godina u nauku uveo nove termine$ biodiverzitet i bio"ilija$ koji su postali svojevrsni motiva%ioni pokretači savremene teorije i prakse zaštite prirode. #merički biolog$ Edvard .iodiverzitet se realizuje kroz tri osnovna$ me-usobno uslovljena i biološki neraskidiva nivoa1 genetičkom$ spe%ijskom i ekosistemskom.zaštite prirode koja apostro"ira da biljke$ životinje$ ali i neživa priroda imaju svoja egzisten%ijalna prava. Spe%ijski biodiverzitet obu*vata ukupan broj organski* vrsta na emlji$ od nastanka života na planeti do danas.

e-utim$ E5O namirni%a životinjskog porekla koje se koriste u is*rani svetske popula%ije čini samo 1> vrsta <sisara i pti%a=$ dok @5O energetske vrednosti poreklom iz biljni* vrsta u is*rani ljudi čine samo > vrste1 pšeni%a$ kukuruz$ pirinač i krompir. . )okom svoji* aktivnosti$ koje mogu biti urbaniza%ija ili eksploata%ija$ čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. &zgradnjom *idro%entrala i akumula%ija$ sečom šuma$ pošumljavanjem$ 12 . Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti čoveka niti čovek mora imati direktni* uti%aja. Proširenjem palete namirni%a koje se koriste u is*rani i pove!anje njene raznovrsnosti učinilo bi se mnogo na kvalitetu is*rane i zadovoljavaju!em unosu *ranljivi* i zaštitni* materija kao i "itonutrijenata koji se poslednji* godina pokazuju kao značajni činio%i u sprečavanju mnogi* bolesti.rigom o biodiverzitetu brinemo o milionima života$ o is*rani i medi%ini$ tradi%ionalnoj i savremenoj "armakologiji. &pak$ u pogledu te*nološkog napretka$ razvoja industrije i sve ve!eg uti%aja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme grani%a izme-u ova dva termina postaje sve nejasnija. Životna sredina ili 2ovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje$ odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. Životna sredina jeste skup prirodni* i stvoreni* vrednosti čiji kompleksni me-usobni odnosi čine okruženje$ odnosno prostor i uslove za život/ to su svi uslovi$ okolnosti i uti%aji koji okružuju i utiču na razvoj jednog organizma ili grupe organizama$ uti%aji dolaze kako od žive tako i od nežive prirode. .Haznovrsnost kultivisani* biljni* vrsta i doma!i* životinja služi kao osnova za biodiverzitet u poljoprivredi. :ivotnu sredinu čini svet prirode <biljke$ životinje$ zemljište$ vazdu* i voda=$ koji je postojao milijrdama godina pre čoveka$ i svet objekata$ predmeta i institu%ija koje je čovek sam izgradio koriste!i te*niku$ te*nologiju i nauku da bi stvorio okruženje koje odgovara njegovim potrebama i stremljenjima.

Stoga svaki poreme!aj stanja životne sredine dovodi do ekološki* poreme!aja i poreme!aja so%ijalni* odnosa$ koji su medusobno povezani i uslovljeni. 14 . čovek utiče na promenu čitavi* područja. :ivotna sredina se odlikuje velikom varijabilnoš!u i *eterogenoš!u u vremenu i prostoru$ što je rezultat delovanja stalno promenljivog kompleksa ekološki* uslova. Postepeno$ u takvoj sredini$ "izičkoP *emijskim pro%esima i aktivnoš!u sve ve!eg broja različiti* organizama$ "ormiralo se zemljište. . Posebno su surovi uslovi u arktičkim <niska temperatura$ visoka vlažnost$ stalno zamrznuta podloga= ili pustinjskim <visoka temperatura$ ekstremna suša$ nerazvijeno zemljište= predelima i drugim negostoljubivim sredinam$ gde se resursi nalaze u minimumu i onemogu!avaju normalan život organizma. Kao rezultat čovekovi* aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatski* promena na lokalnom i globalnom nivou.elika raznovrsnost uslova u životnoj sredini na svakom pojedinačnom mestu uslovila je pojavu najrazličitiji* prilago-enosti živi* bi!a. aštita životne sredine podrazumeva skup razli%iti* postupaka i mera koji spre%avaju ugrožavanje životne sredine s %iljem očuvanja biološke ravnoteže. +na nije uvek i na svakom mestu darežljiva prema živim bi!ima$ pa su ona često$ primorana da za svoj opstanak vode vrlo tešku borbu. a svaki pojedinačan organizam okolina$ životna sredina$ je i neživa priroda$ odre-ena uslovima <temperatura$ vlažnost$ pA zemljišta= i raspoloživim resursima <energija$ voda$ mineralni elementi=$ kao i živa priroda$ koju čine druga živa bi!a sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu. U dalekoj prošlosti emlje$ prvi organizmi su se suočili sa veoma jednostavnom životnom sredinom koju su činile kompaktne stene o*la-ene planete$ voda i vazdu*. Pored toga$ ona pruža mogu!nost da se na istom mestu nasele vrste koje isti ekološki problem rešavaju na različit način$ s obzirom da imaju različite prilago-enosti. 8a pojedine organizme$ na odre-enom mestu$ skup ekološki* uslova deluje različito$ čak drugačije na svakom stupnju nji*ovog razvitka.eksploata%ijom mineralni* sirovina$ stvaranjem deponija$ emisijom gasova$ nuklearnim probama i dr. :ivotna sredina otkriva i nudi odre-ene ekološke probleme$ koje$ različiti organizmi$ u skladu sa svojim genetičkim mogu!nostima$ rešavaju na sopstven način$ prilago-avaju!i se$ tokom evolu%ije$ aktuelnim uti%ajima u njoj. Ekološka odbrana je multidis%iplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svi* članova društva. U životnoj sredini organizmi nalaze sve ono što im je neop*odno za odvijanje normalnog života$ metabolički* pro%esa$ razvoj$ razmnožavanje i opstanak. #li su i odnosi u prirodi$ izme-u organizama i sredine$ kao i izme-u sami* organizama$ postali višestruko složeni. )ako je životna sredina u %elini postajala bogatija i raznovrsnija. +ve prilago-enosti$ često$ odražavaju opšte karakteristike datog staništa. 8jena multidis%iplinarnost proističe iz činjeni%e što zdravlje$ životna sredina i so%ijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interak%iji.

Dedan takav primer dat na sli%i koja sledi$ gde je osnovna poruka da svi treba da budu zajedno na 20an čistog vazdu*a3. 9iljevi zaštite životne sredine su1 očuvanje i zaštita zdravlja ljudi$ %elovitosti$ raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema$ geno"onda životinjski* i biljni* vrsta$ plodnosti zemljišta$ prirodni* lepota i prostorni* vrednosti$ kulturne baštine i dobara koje je stvorio čovek/ obezbje-enje uslova za ograničeno$ razumno i održivo gazdovanje živom i neživom prirodom$ očuvanje ekološke stabilnosti prirode$ količine i kvaliteta prirodni* bogatstava i sprečavanje opasnosti i rizika po životnu sredinu. drava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzisten%ije$ zdravog razvoja društva i bitan "aktor za nivo života stanovništva..riga o životnoj sredini je sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo. U nekim zemljama postoji lepa praksa gde se dan u godini označi kao 0an čistog vazdu*a i tada se %ela na%ija animira da učini nešto u %ilju smanjenja štetni* komponenata. 1> .

U pro%esima "otosinteze se kao ugljena kiselina vezuje i gradi organska jedinjenja. je dinamičan kompleks zajedni%a biljaka$ životinja i mikroorganizama i nj*ove nežive sredine koji stupaju u me-usobne odnose i stvaraju "unk%ionalnu zajedni%u. Ekosiste.ova Ekologi)a od grčke reči1 RSTRU$ oikos$ Ndoma!instvoN/ i VWXRU$ logos$ NznanjeN= je interdis%iplinarna nauka koja se bavi proučavanjem razni* živi* organizama$ nji*ovim medusobnim interak%ijama$ kao i okolinom u kojoj žive P mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim "aktorima koji i* okružuju. gl)enik se nalazi u atmos"eri u obliku ugljenPdioksida i u *idros"eri rastvoren u vodi. 8ios5era. Munk%ionisanje bios"ere ogleda se u uzajamnoj povezanosti njeni* različiti* ekosistema na prin%ipima kruženja materije i jednosmernom proti%anju energije u globalnim razmerama. +snovne elemente <9$ +$ A$ 8 i drugi= organizmi ugra-uju u organska jedinjenja u svom telu. Ponekad osta%i uginuli* organizama$ zbog posebni* uslova u kojima se na-u$ <na dnu okeana$ duboko pod zemljom$ u uslovima niski* temperatura gde su pro%esi raspadanja usporeni= ne mogu biti potpuno razloženi.# +ios5era# !ivotna sredina# . Dedan deo ugljenika vra!a se u atmos"eru i vodu tokom disanja organizama. +rganska materija prolazi kroz lan%e is*rane i na kraju se razlaže i mineralizuje.o).rilagođavan)e# evol-"i)a De5ini"i)a . :iseonik se nalazi u atmos"eri <ima ga oko 21O= i rastvoren u vodi. 1@ .:l)-2ne re2i4 ekologi)a# ekosiste. natna količina ugljenika ostaje duže ili kra!e vreme van kruženja. 8ajve!i deo ugljenika vra!a se u spoljašnju sredinu pro%esima truljenja i vrenja$ koje vrše gljive i bakterije. 8ji* čovek koristi kao gorivo$ pa i* tako ponovo uključuje u kruženje. +vaj put osnovni* elemenata predstavlja biogeo*emijske %ikluse materije na emlji$ koji se mogu utvrditi za svaki elemenat posebno. +d takvi* ostataka nastaju1 treset$ lignit$ kameni ugalj i na"ta. Koristi se za pro%ese disanja organizama$ a vra!a se u spoljašnju sredinu pro%esom "otosinteze. )ako se osnovni elementi vra!aju u spoljašnju sredinu$ odakle ponovo mogu da se iskoriste.

ro+le.otivisanosti .rešavan). Sa te površine ona se različitim vodotokovima ponovo vra!a u mora i okeane. 0eo vode sa površine emlje ulazi u sastav živi* bi!a$ a zatim isparavanjem i izlučivanjem$ ponovo napušta ove organizme. Samo su neki organizmi <bakterije azoto"iksatori koje žive u simbiozi sa korenom biljaka leguminoza= u stanju da vežu atmos"erski azot u organska jedinjenja. )ime nastaju mase oblaka koji odlaze prema kopnu gde u obliku padavina voda stiže do površine emlje. #ktivno učeš!e organizama omogu!ava tok biogeo*emijski* pro%esa u bios"eri. )ruljenjem i razlaganjem jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik <nitrati=$ dospevaju u zemljište$ odakle biljke mogu da i* koriste. +vim pro%esom azot se ugra-uje u organska jedinjenja <aminokiseline$ proteini$ nukleinske kiseline$ pigmenti= najpre u telu proizvo-ača$ a zatim potrošača i razlagača.A*ot se nalazi u atmos"eri$ ali ga ve!ina organizama ne uzima direktno iz atmos"ere. Sva voda se na kraju vra!a u mora i okeane. +sim toga$ u bios"eri jedan oblik jedinjenja se neprestano smenjuje drugim na račun energije koja neprekidni jednosmerno protiče. Kruženje materije značajno je zbog toga što se jedna te ista količina materije može koristiti bezbroj puta. :r-!en)e vode počinje njenim isparavanjem sa površine mora i okeana$ koji predstavljaju rezervoare vode na emlji.enti strategi)e . 8a prin%ipima kruženja materije i kruženja energije zasniva se život. Hazlaganjem uginuli* organizama ponovo se u spoljašnju sredinu osloba-aju različite neorganske soli azota. Neki ele. Prioritetno je neop*odno posedovati odre-ena teorijska znanja u skladu sa globalnim promenama i rešenjima$ a potom ključni elemenat su veštine u de"inisanju i rešavanju problema$ kroz sistematski rad$ interesantne teme$ strogu selek%iju oblasti$ koriš!enje dobro pripremljeni* 16 .a ekologi)e i *aštite !ivotne sredine a optimalna rešenja u oblasti ekologije i zaštite životne sredine pitanje motiva%ije je vrlo kompleksno.

'ista parametara je duga$ ali ovo su glavni koji su kontrolisani tokom eksperimenta. 8ajbolji način provere *ipoteza je eksperiment. #ngellitta je tako-e *ranio sve guštere istom vrstom *rane1 živim %vrč%ima. bog velikog interesovanja on je obavio veliki broj eksperimenata kako u laboratoriji tako i na terenu. Ekolozi koriste dve vrste eksperimenta$ na terenu i u laboratoriji.i%*ael #ngilletta <2551= je zaključio da popula%ije istočni* guštera <S%eloporus undulatus= prostorno razdvojene mogu pokazivati različito ponašanje$ a mogu se razlikovati i po izgledu. Pre svega treba de"inisati kriterije za postizanje i rešavanje odre-eni* problema i po mogu!stvu dati modele za rešavanje odre-eni* problema. 9ilj ovoga je pokazati kakav je izgled eksperimenta koji daje ove rezultate. #ngellitta je kreirao laboratorijski eksperiment kako bi odredio da li potrebna količina energije za metaboličke pro%ese dve prostorno odvojene popula%ije zavisi od temperature. . +vi rezultati su prikazani na sli%i 1. 17 .2. Kako se mužija%i i ženke mogu razlikovati po izgledu #ngellitta je uključio približno isti broj muški* i ženski* jedinki u svoj eksperiment. &spitivanja na terenu i laboratoriji daju komplementarne in"orma%ije ili podatke koji se razlikuju u kon%eptu. )estirao je 25 guštera iz obe popula%ije na 44Y9$ 14 iz 8eJ DerseZPa na 45Y9 i 46Y9$ i 1> iz Dužne Karoline na 45Y9 i 46Y9.testova i re"erentni* udžbenika uz održavanje entuzijazma na visokom nivou$ s tim što "okus treba dati na ekološke materijale i te*nologije$ a sve to mora da prate odre-eni standardi i promo%ija kompletnog rada. U laboratorijskom eksperimentu$ istraživač teži da da sve relevantne parametre drži konstantnim osim jednog.io je tako-e pažljiv da izloži sve guštere istom intenzitetu i kvalitetu svetlosti za isto vreme i da i* drži pod istim uslovima tokom eksperimenta. 8a osnovu objavljeni* istraživanja$ . Dedan od primera laboratorijskog eksperimenta bi!e dat kroz slede!e. )aj jedan parametar$ koji se ne održava konstantnim$ je interesantan za istraživača i on ga menja za vreme eksperimenta. 0obro je povezati teoriju i praksu$ snimiti nulto stanje$ a zatim izdvojiti ono što je bitno za laboratorijska ispitivanja. Slika 1. Korisno je približiti kon%ept laboratorijskog eksperimenta koji bi trebalo da motiviše ekologe da stvaraju uslove za dobijanje podataka koji su validni$ a onda nji* da koriste u rešavanju konkretni* problema. Slede!i parametar koji je kontrolisao bio je veličina guštera.2 Količina posmatrano za dve popula%ije istočni* guštera$ energije potrebna za metaboličke pro%ese S%eloporus undulatus$ maksimum se ostvaruje na istim temperaturama <poda%i od #ngilletta 2551=. Gta mislite koje je parametre #ngellitta pokušao da kontroliše u ovom eksperimentuF Prvo je uzeo isti broj guštera iz obe popula%ije. [ušteri obe popula%ije koji su koriš!eni u eksperimentu imali su prosečnu masu @$>g.

Vaša *a.. undulatus iz Dužne Karoline imaju ve!u potrebnu energiju za metaboličke pro%ese nego oni iz 8eJ DerseZPa. a vreme eksperimenta #ngellitta je držao guštere na temperaturama1 45Y$ 44Y i 46Y9 i merio količinu energije koju je potrebno uneti za metaboličke pro%ese na ovim temperaturama.a!an)a .aldJin i P. Hezultati su dokazali da prostorne razlike koje je #ngellitta pretpostavio da postoje zaista su prisutne. Enzimi ispoljavaju svoju optimalnu aktivnost u srednjim intervalima temperature$ niti na visokim$ ni na niskim temperaturama.e-utim$ eksperiment je tako-e pokazao da na temperaturi 44Y9 S. &straživači su 1K . Uti%aj temperature na osobine životinja počinje na nivou biomolekula. U ovom slučaju prioritetni parametar je temperatura. Ao%*a%*ka <1E75= su izučavali uti%aj temperature na aktivnost a%etil*olinesteraza$ enzim koji nastaje u sinapsama izme-u neurona. .Sada$ šta mislite koje je parametre #ngellitta menjao tokom eksperimentaF a svaku proučavanu popula%iju menjao je samo jedan parametar ( temperaturu. \. Snaga ovog eksperimenta da de"iniše uti%aj temperature na karakteristike guštera dolazi od sposobnosti istraživača da kontroliše sve uti%ajne "aktore$ one od posebnog značaja. &z rezultata se vidi da se optimalna temperatura za održavanje života ne razlikuje izme-u dve popula%ije. Enzimi imaju visoku "leksibilnost na visokim temperaturama$ ali naglo pove!anje temperature izaziva narušavanje oblika enzima i on gubi svoju "unk%iju. Enzimi moraju odgovarati obliku supstrata na koji deluju$ oni moraju imati poseban oblik za svaku "unk%iju. Do*n . +vaj enzim kontroliše pro%ese važne za nervne "unk%ije.erat-ra i karakteristike !ivotin)a 0iskusija o uti%aju temperature na osobine životinja počinje sa posmatranjem uti%aja temperature na "unk%iju enzima.3 Gta je najve!a snaga laboratorijskog eksperimenta u ekološkim istraživanjimaF $3 ašto ekolozi generalno kombinuju in"orma%ije laboratorijski* rezultata sa eksperimentima dobijenim na terenuF <3 Koji parametri utiču da se ekolog motiviše za kreiranje primenjljivi* eksperimenata$ a sve u %ilju postizanja optimalni* rezultata u zaštiti životne sredineF Te. Eksperiment je pokazao da je gušterima obe popula%ije potrebna maksimalna energija za metaboličke pro%ese na 44Y9. Munk%ija enzima često zavisi od nji*ove sposobnosti da promene oblik kada se vežu za supstrat.

. Dedan oblik enzima pokazuje najve!i a"initet prema supstratu <a%etil*olinu= na 2Y9$ to je u zimskom periodu.4 Uti%aj temperature na enzimsku aktivnost <poda%i od .e-utim$ a"initet ovog enzima prema a%etil*olinu naglo opada i pri nižim i višim temperaturama.aldJin i Ao%*a%*ka 1E75=. . Pastrmka dugini* boja je stanovnik *ladni* potoka i reka Severne #merike. Motosinteza$ pretvaranje <konverzija= svetlosne energije u *emijsku energiju organski* molekula$ i čini osnovu za život biljaka ( nji*ov rast$ reproduk%iju i slično ( i izvor energije za ve!inu *eterotro"ni* organizama.4=. 0rugim rečima$ optimalne temperature za ove dve "orme a%etil*olinesteraze su 2Y i 17Y9 <slika 1. Ekstre. 1E .e-utim$ a"initet ovog enzima prema a%etil*olinu naglo opada na temperaturama iznad 15Y9.erat-re i 5otosinte*a Mundamentalna karakteristika biljaka je njena sposobnost "otosinteze. Slika 1. . +ve temperature okoline su slične temperaturama optimalnog delovanja enzima. 0rugi oblik enzima ima najve!i a"initet prema supstratu na 17Y9$ u letnjem periodu. )okom zime temperatura ovi* potoka je u opsegu od 5Y do >Y9$ dok u leti temperature dostižu i 25Y9.ne te. Uti%aj temperature na karakteristike a%etil*olinesteraze ima smisla kada se uzme u obzir opseg temperatura njenog životnog staništa.našli da pastrmka dugini* boja$ +n%or*Zn%*us mZkiss$ proizvodi dva oblika ovog enzima.

0ok ma*ovina nastanjuje *ladne severne šume u Minskoj$ proučavana popula%ija pustinjskog žbunja $ #. #klimatiza%ija uključuje "iziološke$ ne genetske$ promene kao posledi%a promene temperature/ aklimatiza%ija je generalno reverzibilna pri promeni uslova sredine. 8a >>Y9 kada pustinjsko žbunje ima maksimalan intenzitet "otosinteze$ ma*ovina bi verovatno uginula.aksimalnu "otosintezu ma*ovina ima na temperaturi oko 1@Y9$ dok pustinjsko žbunje pokazuje maksimalnu "otosintezu na >>Y9. 25 . . +ve "iziološke razlike su posledi%a različitog okruženja u kome žive i govore nešto i o nji*ovoj istoriji evolu%ije.Motosinteza se može prikazati slede!om jednačinom1 svetlost *loro"il 6 9+2 ] 12 A2+ ^ 96A12+6 ] 6+2 ] 6A2+ +va jednačina pokazuje da kada svetlost stupi u reak%iju sa *loro"ilom$ ugljenPdioksid i voda reaguju i grade še!er i kiseonik. lenti"ormis$ živi u blizini )*ermal$ 9ali"ornia$ u jednoj od najtopliji* pustinja na svetu. Pear%Z je lo%irao popula%iju ovog pustinjskog žbunja u 0olini smrti i zasadio kaleme za svoj eksperiment. Hezultati koji se mogu videti na sli%i 1. Slika 1. a vreme rasta iz kalema$ on je bio u mogu!nosti da vodi svoj eksperiment na genetički identičnim klonovima. Klonirane biljke su gajene na dva različita temperaturna režima1 1= NtopaoN režimP >4Y9 tokom dana i 45Y9 tokom no!i/ 2= N*ladanN režimP 24Y9 tokom dana i 1KY9 tokom no!i. a obe vrste maksimalan intenzitet "otosinteze je u uskom području temperatura. Kako se reagovanje ovi* vrsta na promene temperatura razlikujeF 8ajve!a razlika je što imaju maksimalanu "otosintezu na različitim temperaturama. &straživanja Hoberta Pear%Z <1EE7= na #. 8a 1@Y9 gde ma*ovina pokazuje maksimalnu "otosintezu$ pustinjsko žbunje ima samo 2@O maksimalnog intenziteta "otosinteze. Slika 1.iljke reaguju na promenu temperature$ kao i životinje$ i mogu se kratkoročno "iziološki prilago-avati ( aklimatiza%ija.> pokazuju da ma*ovina i žbunje na različitim temperaturama imaju maksimalnu "otosintezu. .> pokazuje uti%aj temperature na intenzitet "otosinteze ma*ovine iz severni* šuma$ Pleurozium s%*reberi$ i pustinjskog žbunja$ #triple_ lenti"ormis.> +ptimalne temperature "otosinteze za ma*ovinu severni* šuma i pustinjskog žbunja <poda%i od Kallio i K`renlampi 1E7@$ Pear%Z i Aarrison 1E7>=. lenti"ormis jasno pokazuju e"ekat aklimatiza%ije na "otosintezu. Ekstremne temperature generalno smanjuju intenzitet "otosinteze biljaka.

6 .rzina rasta popula%ije bakterija se smanjuje iznad i ispod ove temperature. Slika 1. . Miziološko prilago-avanje pokazuje da aklimatiza%ijom ova biljka može promeniti optimalnu temperaturu "otosinteze kako bi se poklopila sa sezonskim promenama temperature okoline.ikro+iološka aktivnost . Kako se vidi na sli%i 1. Gta mislite kako temperatura utiče na osobine ovi* organizamaF Hi%*ard .iljke koje su gajene u *ladnoj sredini imale su maksimalnu "otosintezu na temperaturi 42Y9.e-utim$ dok svaka od ovi* oblasti pretstavlja stanište za mnoge vrste mikroorganizama$ ne postoji poznata vrsta koja može da se prilagodi svim uslovima.erat-ra i .ikroorganizmi su se prilagodili svim temperaturnim uslovima na emlji gde postoji vlažna sredina$ od naj*ladniji* predela #ntarktika do najtopliji* oblati.orita je zabeležio rast ove bakterije na temperaturama blizu P2Y9$ me-utim$ popula%ija 21 . +rganizmi koji žive duboko u okeanu žive u mraku. .@ pokazuje rezultate Pear%ZPovog eksperimenta.orita <1E7@= je izučavao uti%aj temperature na rast popula%ije organizama kojima pogoduju niske temperature <%oolPloving=$ ili psi*ro"ilne organizme <organizmi kojima odgovara život u vlažnoj sredini=$ morske bakterije koje žive u vodama oko #ntarktika. $ #. lenti"ormis je uvek zelena i vrši "otosintezu tokom godine i tokom naj*ladniji* zimski* dana i tokom najtopliji* letnji* dana.ibrio sp. U toku eksperimenta temperaturni gradijent u inkubatoru se kretao od P2Y9 do malo iznad EY9. +ne koje su gajene u toploj sredini su imale maksimalnu "otosintezu na >5 Y9. Hezultati ovog eksperimenta pokazuju da ova bakterija ima najintenzivniji rast na temperaturi >Y9. Slika 1. Promene su bile kratkoročne$ uslovljene aklimatiza%ijom <poda%i od . +n je izolovao i izučavao jednu od ovi* bakterija$ .jarkman 1EK5$ posle Pear%Z 1E77=.Pear%Z je zatim merio intenzitet "otosinteze biljaka na ova dva režima.$ u inkubatoru u trajanju od K5 časova. 8ajve!i rezervoar živog sveta je okean$ posebno deo ispod dobro osvetljene površine. &nteresantno je posmatrati dve vrste mikroba koji žive u potpuno različitim životnim uslovima temperature i vlage. 8ji*ovo okruženje je tako-e *ladno$ generalno ispod @Y9. .@ Hast iste vrste žbunja u *ladnim i toplim uslovima menja nji*ove optimalne temperature "otosinteze. Svi izučavani mikroorganizmi pokazuju najbolje osobine u veoma uskom temperaturnom intervalu.errZ i . +vo *ladno okruženje pruža se do površina #rktika i #ntartika.idi se da je razlika izme-u optimalni* temperatura "otosinteze K Y9. Te. . . Miziološko prilago-avanje je u vezi sa godišnjim %iklusom ovi* biljaka.eliki broj organizama žive u ovim *ladnim vodama..

Dedna vrsta koju su proučavali je Sul"olobus$ koja dobija energiju oksida%ijom elementarnog sumpora.orita je zabeležio i rast neki* popula%ija me-u %oolPloving bakterijama na temperaturama nižim od P@$@Y9. 8eki *ipertermo"ilni mikroorganizmi imaju optimalnu temperaturu rasta na 115Y9b 8eka najintenzivnija istraživanja termo"ilni* i *ipertermo"ilni* mikroorganizama vršio je )*omas . +ptimalna temperatura za Sul"olobus popula%iju je u intervalu od 64Y do K5Y9.Sul"olobus imaju veoma visoku optimalnu temperaturu za rast popula%ije <poda%i od . Slika 1. Poda%i pokazuju da je za ve!inu organizama optimalna temperatura za život u uskom opsegu.ikrobi su na-eni u svim toplim predelima koja su proučavana.ene 8eravnomerno zagrevanje zemljine s"erične površine i položaj emlje u odnosu na orbitu odre-uje različitu klimu na različitim geogra"skim širinama.a!an)a . Aipertermo"ilni mikroorganizmi imaju optimalne temperature rasta iznad K5Y9.7=. Pokazano je kako temperatura utiče na mikrobiološku aktivnost$ pro%es "otosinteze u biljkama i karakteristike životinja. Pret*odno je rečeno da ekologija izučava odnose izme-u organizama i okoline.3 :li. Vaša *a. 8eki organizmi mogu da žive u uslovima veoma visoki* temperatura. 8eki od ovi* termo"ilni* organizama rastu na temperaturama iznad >5Y9.osser i kolege <1E7>= koristili su brzinu oksida%ije sumpora kao indeks za metaboličku aktivnosi ove bakterije. +va Sul"olobus popula%ija oksiduje sumpor najve!im intenzitetom u opsegu temperatura od 15Y9 <slika 1.. .ro%k <1E7K= sa svojim kolegama i studentima u na%ionalnom parku celloJstone.osser i . #ntartik bakterija ima veoma nisku optimalnu temperaturu za rast popula%ije <poda%i od . 22 .. Slika 1.bakterija nije rasla na temperaturama iznad EY9. &zvan ovog temperaturnog opsega oksida%ija sumpora je znatno sporija.3 Kako možemo biti sigurni da različito reagovanje #triple_ lenti"ormis pri drugačijim temperaturnim uslovima je posledi%a aklimatiza%ije$ a ne genetičke različitostiF . Dedna vrsta bakterija izolovana na @EY9 pokazuje rast oksida%ije sumpora i taj maksimum se dostiže na 64Y9.atske . +ni su izučavali mikrobe u oblasti temperatura od 64Y9 do E2Y9.orita 1E7@=.ro. DerrZ . .ro%k 1E7>=. Posledično$ geogra"ske i sezonske promene temperature i taloženja su osnovni aspekti zemljine ekologije i istorije prirode.

8ekoliko komponenti klime predvidivo variraju na emlji.ro.ena7 Te. 0o sezonski* promena dolazi jer zemljina osa rota%ije nije vertikalna na ravan orbite oko Sun%a ve! je nagnuta otprilike 22. ato što se nagibni ugao rota%ije održava tokom zemljinog kretanja oko Sun%a količina solarne energije koju primaju severna i južna *emis"era se menja sezonski. Kretanje vazdu*a od 45Y geogra"ske širine prema polovima je deo %irkula%ije vazdu*a na srednjim geogra"skim širinama. 8eravnomerno zagrevanje je posledi%a s"eričnog oblika emlje i ugla pod kojim emlja rotira oko svoje ose dok kruži oko Sun%a. Konačno pada na zemljinu površinu na 45Y geogra"ske širine i širi se severno i južno. agrevanje zemljine povrpšine i atmos"ere dovodi do %irkula%ije vazdu*a i utiče na padavine.azdu* na velikim nadmorskim visinama je suv$ pošto je vlaga koju je sadržao pala kao tropska kiša. +vaj vazdu* povlači vlagu sa zemlje i stvara pustinje.atski/ . ato jer je emlja s"era$ sunčevi zra%i su najintenzivniji tamo gde je ono direktno iznad.e-utim$ geogra"ska širina na kojoj je Sun%e direktno iznad se menja sezonski.e!ina klimatski* promena na emlji je uslovljena neravnomernim zagrevanjem njene površine. U blizini ekvatora temperature imaju malu sezonsku promenu$ dok padavine mogu imati značajan sezonski karakter. Kretanjem vazdu*a od 45Y geogra"ske širine prema ekvatoru završava se %irkula%ija jednog vazdušnog %iklusa na nižim geogra"skim širinama. +vaj topao$ vlažan vazdu* se pri podizanju *ladi. načajno je odgovoriti na pitanje1 :o)i .erat-ra# "irk-la"i)a va*d-/a i talo!en)e . Kako se ova vazdušna masa podiže$ 24 .)okom perioda leta na severnoj *emis"eri$ ona je nagnuta prema Sun%u i prima više solarne energije nego južna *emis"era. &du!i od ekvatora$ postoje tri takva %iklusa na emlji. . 8a primer$ prosečne temperature su niže i više sezonske na srednjim i višim geogra"skim širinama.e/ani*.i . +vaj topao$ vlažan vazdu* sa juga se podiže i sre!e sa *ladnim polarnim vazdu*om sa severa. Kako je pokazano na sli%i 2.1a Sun%e zagreva vazdu* na ekvatoru izazivaju!i njegovo širenje i podizanje. Pošto *ladan vazdu* sadrži manje vodene pare nego topao$ vodena para$ nošena ovom vazdušnom masom$ se kondenzuje i "ormira oblake koji proizvode obilne padavine. Kada se vazdušna masa kre!e na jug i sever ona se *ladi$ što pove!ava njenu gustinu.roi*vode ove i dr-ge o+ras"e kli.. Pustinje$ koje se nalaze u uskom pojasu oko središta emlje$ primaju malu količinu padavina$ koje su vremenski i prostorno nepredvidive. Konačno$ ova masa vazdu*a se podiže i širi prema severu i jugu.@Y u odnosu na vertikalu. .

255K=.oramo$ me-utim$ imati na umu da su posmatranja sa zemljine površine relativna. +vo su zapadni vetrovi umereni* pojaseva. 8a klimatskom dijagramu prikazan je veliki broj korisni* in"orma%ija$ uključuju!i sezonske promene temperature i taloženja$ intenzitet i vreme trajanja vlažni* i suvi* preioda i dela godine tokom koje je prosečna minimalna temperatura iznad i ispod 5Y9. Slika (.( 9oriolis e"ekat i prav%i kretanja vetra <poda%i od . #ko se posmatra iz umerenog pojasa zapaža se da vetar duva sa severa na severnoj *emis"eri$ a sa juga na južnoj *emis"eri. . . .4. a posmatrača iz svemira delovalo bi kao da se vetar kre!e pravolinijskom putanjom dok emlja rotira ispod njega.(+. 8a višim geogra"skim širinama$ može se uočiti da je dominantan prava% vetra sa istoka. Struktura klimatskog dijagrama <poda%i od .vlaga doneta iz pustinjski* krajeva se kondenzuje$ stvara oblake koji proizvode obilne padavine u umerenim regionima. Slika (. 255K=.4$ klimatski dijagram daje in"orma%ije koreste!i standardne strukture.olles Dr. Slika (. +vo su istočni polarni vetrovi.anuel 9. 8a severnoj *emis"eri$ ovaj e"ekat izaziva vidljivo skretanje vetra desno u odnosu na njegovo prvobitno kretanje i levo skretanje na južnoj *emis"eri.anuel 9. 8a levoj vertikalnoj osi 2> . . Prikazana atmos"erska %irkula%ija <slika 2. [lobalne klimatske promene utiče na njenu raspodelu na emlji. Primer takve prezenta%ije je struktura klimatskog dijagrama data slikom 2.olles Dr.1b= pokazuje kretanje vazdu*a direktno severno i južno. 255K=.iomasa je vezana za zemlju kao i naš *ipotetički posmatrač.e-utim$ ovo se ne re"lektuje na to šta se vidim sa zemljine površine.1 <a= Uti%aj zagrevanja na %irkula%iju vazdu*a <b= [eogra"ska širina i %irkula%ija atmos"ere <poda%i od .azdu* se podiže iznad umereni* regiona$ širi se severno i južno na višim nadmorskim visinama upotpunjuju!i %iklus atmos"erske %irkula%ije na srednjim i višim geogra"skim širinama. #ko se posmatra vetar u umerenom pojasu izme-u 45Y i 65Y geogra"ske širine$ on uglavnom duva sa zapada.anuel 9. Kao što je prikazano na sli%i 2.olles Dr. .. ašto vetrovi ne duvaju direktno sa severa na jugF . . . Korisno je izučavati globalne klimatske promene$ slikovito$ putem različiti* dijagrama koji validno predstavljaju odre-ene zavisnosti.etrovi koji preovladavaju se ne kre!u pravo sa severa na jug zbog =oriolis e5ekta (slika (. [eogra"ske promene temperature i taloženja su veoma složena. Klimatski dijagram je kreirao Aeinri%* \alter <1EK@= kao sredstvo da se napravi veza izme-u raspodele vegeta%ije i klime. 8a *orizontalnoj osi su dati mese%i u godini$ počevši od januara do de%embra za mesta na severnoj *emis"eri i od jula$ završavaju!i sa junom za mesta na južnoj *emis"eri. +vo su severne i južne putanje.

Pri ve!oj visini smanjuje se sadržaj kiseonika$ a pove!ava se sadržaj vodonika. #tmos"era štiti život na emlji apsorbiraju!i ultraljubičasto sunčevo zračenje i smanjuju!i temperaturne ekstreme izme-u dana i no!i.azdu* je smeša gasova od koji* su neki u vrlo promenljivom sastavu1 azota ima 7K$5KO$ kiseonika 25$E@O$ argona 5$E4O i u vrlo malim količinama kriptona$ ksenona$ *elijuma$ neona i drugi*. At. Stratos"era sadrži oko E5O atmos"erskog ozona$ koji u atmos"eri neprestano nastaje i razgra-uje se pod dejstvom velike energije ultraljubičastog zračenja. Sa ovakvom promenom na skali$ poda%i o količini padavina veoma vlažni* klimatski* područja mogu da se prikažu u dijagramu pogodne veličine.os5er. At.2ini . #ntropogena aerozaga-ivanja remete$ s jedne strane$ pro%ese u stratos"eri i utiču na smanjivanje debljine ozonskog sloja u njemu <stvaranje tzv. Sastav vazdu*a varira na različitim visinama. )ropos"era je najniži i najguš!i sloj atmos"ere i pruža se od površine emlje do prosečno 12 km visine < odnosno do E km u polarnom$ 15P11 km u umerenom i do 1K km u ekvatorijalnom pojasu=. Sa ekološke tačke gledišta tropos"era je najosetljiviji deo atmos"ere$ kao i globalne prirodne sredine na emlji. Klimatski dijagram za vlažna područja kao što su tropske šume prikazuje smanjeno rastojanje podeoka na skali za preko 155 mm taloga tako da 15Y9 odgovara 255 mm taloga. U promenljivim količinama u vazdu*u može biti vodene pare$ ozona$ ugljen dioksida$ radona i drugi*.os5era #tmos"era je vazdušni omotač oko emlje$ koji postoji za*valjuju!i emljinoj gravita%iji i pruža se vertikalno$ iznad emlje$ do neki* 4555 km u visinu. .data je temperatura$ a taloženje na desnoj vertikalnoj osi. . 8ajznačajniji je deo atmos"ere jer se u njenim nižim slojevima$ do visine od nekoliko *iljada metara održava život$ odnosno opstaju živa bi!a planete emlje.et osnovni/ slo)eva1 tropos"era$ stratos"era$ mezos"era$ termos"era <jonos"era= i egzos"era. &znad tropos"ere je stratos"era u kojoj se$ na visinama od oko 22P27 km kon%entriše ozon <+4= "ormiraju!i ozonski sloj koji apsorbuje Sunčeve ultraljubičaste zrake$ ubitačnog "otodestruktivnog dejstva za živa bi!a$ te omogu!ava i štiti opstanak života na emlji.azdu* je najznačajniji životni i biološki resurs. )emperatura i taloženje su prikazani na različitim skalama tako da 15Y9 odgovara 25 mm taloga. 2@ . ozonski* rupa=$ a s druge strane podstiču stvaranje štetnog tropos"erskog ozona. &znad stratos"ere se nižu ostali slojevi atmos"ere u kojima je uti%aj gravita%ije sve slabiji$ te pojedini gasovi lako odlaze u još više slojeve i dalje$ u kosmički prostor.

zračenje i na taj način ovo zračenje utiče na živi svet. E"ekat staklene bašte$ koji je milionima godina bio blagoslov za emlju$ izgleda da se tokom poslednjeg veka pretvara u ozbiljnu pretnju$ izazvanu ljudskim aktivnostima. emljina površina ovo zračenje$ potom$ reemituje kao dugotalasno <in"ra%rveno= zračenje. Prirodna pojava gasova sa e"ektom staklene bašte$ pre svega vodene pare$ ugljenPdioksida i gasova kao što su metan$ azot<&=oksid i tropos"erski ozon$ dozvoljava Sunčevoj energiji da prodre do emlje i da padne na nju kao svetlost$ ali se potom zadržava u atmos"eri kao in"ra%rvena toplota. 08K i druge *emijske materije što koje čine žive organizme apsorbuju U. Kon%entra%ija ozona u atmos"eri postepeno je rasla <sa sve ve!om aktivnoš!u "otosintetički* organizama=$ tako da je u gornjim slojevima$ tačnije u stratos"eri$ došlo do stvaranja ozonskog sloja ili omotača. +d tog trenutka započeo je razvoj živi* organizama i na kopnu < do tada je postojao samo u vodi=$ jer je ozonski omotač apsorbovao "otodestruktivno ultraljubičasto zračenje i na taj način štitio organizme na kopnu od njegovog nepovoljnog <pre svega$ mutagenog= dejstva. [asoviti omotač slabije propušta ove zrake i na taj način one ostaju u atmos"eri kao zarobljena energija. Stoga je postojanje ozonskog sloja odre-ene debljine izuzetno značajno za pojavu i opstanak svi* organizama na emlji. Kratkotalasni <ultravioletni= sunčevi zra%i nesmetano prolaze kroz gasoviti omotač emlje <koji se ponaša kao staklo= i bivaju apsorbovane od strane tla$ biljaka i drugi* predmeta na emlji. :ivot na planeti emlji je mogu! zbog postojanja prirodnog e"ekta staklene bašte. Ultraljubičasto zračenje sun%a bilo bi mnogo opasnije po život na emlji da nema ozonskog zaštitnog sloja visoko u atmos"eri. Aemijske materije koje apsorbuju energiju aktiviraju 26 . +dsustvo gasova staklene bašte bi snizilo temperaturu naše planete za otprilike 44 Y9 pretvaraju!i emlju u još jednu beživotnu planetu našeg Sunčevog sistema.Sa pojavom slobodnog <molekularnog= kiseonika u atmos"eri$ pod dejstvom sunčevog ultraljubičastog zračenja$ dolazilo je do njegove razgradnje$ pri čemu je nastajao veoma reaktivni atomski kiseonik$ koji se spajao sa lako dostupnim molekulskim kiseonikom i "ormirao ozon. +vaj "enomen održava planetu dovoljno zagrejanom$ što osigurava normalno odvijanje "iziološki* "unk%ija svi* živi* organizama.

eri2ko . 0anas čovek i u intervalu od samo desetak godina uočava vidne$ čak i drastične klimatske promene$ izmjene režima vode$ čisto!e vazdu*a$ demogra"ske promene.-la"i)e. Podspešenju ovog prilago-avanja pogodovala je snažna industrijaliza%ija krajem prošlog i tokom ovog vijeka$ kao i te*nološka i naučna revolu%ija koje su u toku. 0irektno$ ba%anjem štetni* materija i otpadaka u neki od "aktora životne sredine <vazdu*$ voda u i na zemlju i dr. +vakav oblik ugrožavanja životne sredine čoveka i ako u svojoj početnoj "azi <osloba-anja$ izba%ivanja$ odlaganja= predstavlja svestan čin$ zbog neuočavanja posledi%a do koji* dolazi$ u drugoj "azi <kruženje materije$ neuništivosti materije i dr. . +na se mani"estuju promenama u klimatskim karakteristikama$ promenama kon"igura%ije i strukture tla$ vodenim tokovima i vodenim površinama$ izmenama u karakteristikama i sastavu biljnog životinjskog svieta i dr. Dasno$ prilika da se mere ili testiraju sve individue u popula%iji za bilo koju karakteristiku je ekstremno retka.se čime se javlja i ve!a mogi!nost za reak%iju sa drugim *emijskim materijalima i za nji*ovu promenu. +no što skre!e pažnju na promene u uslovima životne sredine jesu direktne ili indirektne$ posledi%e ljudski* aktivnosti u prirodi. Posledično$ ekolog pro%enjuje brzinu reproduk%ije ili bilo koju drugu karakteristiku bilo koje vrste$ uzimaju!i 27 .= ili indirektno kada štetne materije$ zbog kruženja vode u prirodi$ kretanje materije i dr. . Putevi ugrožavanja su višestruki. +vo još više komplikuje problem zaga-enja. U %ilju da odrede tačnu prosečnu vrednost ovi* karakteristika popula%ije ekolozi bi morali da mere svaku individuu u popula%iji.re*entativnog -*orka . 8ajpre$ šta je to statistikaF Statistika )e n-.e-utim u kra!em vremenskom intervalu <veku čovjeka= one su doskora bile neznatno vidljive. Prirodna dešavanja u odnosima činila%a životne sredine <voda$ vazdu*$ sunčeva svietlost i dr. Uglavnom kao posledi%a prilago-avanja prirode oko sebe sopstvenim potrebama koje ne retko gube obeležje zadovoljavanja potreba ljudske prirode.rika*ivan)e ko)e na-2ni"i koriste *a . Ultraljubičasto zračenje$ pa čak i svetlosna energija mogu izazvati uzajamnu reak%iju zaga-ivača i tako im menjati oblik.letne .ogu!a podela je na direktne i indirektne.o. Određivan)e re.. 8a primer$ ako ekolog proučava brzinu reproduk%ije pti%a bilo bi nemogu!e proučavati sva gnezda u popula%iji. prelazi iz jednog stanja u drugi ili jednog "aktora u drugi.= u dužem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na samu životnu sredinu.ro"en. Karakteristike popula%ije koje su interesantne za ekologe su prosečna masa$ visina$ temperatura ili brzina rasta.= gde se štetnost ovakvog odnosa vra!a i samom čoveku$ ubrajamo u kategoriju nedovoljno svesni*.erl)ivi/ karakteristika ko.eoma važan korak u pro%esu prezenta%ije podataka jeste dobijanje statistički* veličina.

. 2K . Heprezentativni uzorak je najčeš!e koriš!en metod u statisti%i.e-utim$ uzorak od 11 semenki daje mogu!nost izračunavanja reprezentativnog uzorka1 Suma merenja d ef ef d 4 ] 6 ] K ] 7 ] 2 ] > ] E ] > ] @ ] 7 ] K ef d 64 Heprezentativni uzorak se izračunava deljenjem sume merenja sa brojem uzoraka.roj uzorka . Ekolog koji proučava popula%iju retki* biljaka$ na primer$ može uzeti 11 semenki i izračunati prosečnu visinu ovi* 11 individualni* biljaka. Prosek koji se dobija od uzorka 11 semenki je reprezentativni uzorak. Heprezentativni uzorak je statistička pro%ena prave vrednosti karakteristike popula%ije.isina u %m 1 4 2 6 4 K > 7 @ 2 6 > 7 E K > E @ 15 11 7 K Koja je bila prosečna visina biljke u toku istraživanjaF Kako nije merena svaka individua u popula%iji ne može se znati prava vrednost karakteristike. Heprezentativni uzorak d fsr n d broj uzoraka$ ili 11 fsr d ef C n fsr d 64 C 11 fsr d @$7 %m Ponovo$ @$7 %m$ reprezentativni uzorak je ekološka pro%ena stvarne visine biljke u toku istraživanja. Koristi se i u oblasti merenja temperature$ taloženja za biomasu u %elom svetu.slučajne uzorke iz popula%ije. Kako se izračunava reprezentativni uzorakF &zračunavanje na pret*odnom primeru merenja visine. .

% . Pove!ano investiranje u očuvanje biloške raznovrsnosti ne!e smanjiti samo po sebi njeno osiromašenje./odno )e .er4 drvo i +il)ke13 'orasto. Uglendioksid koji nastaje u toku pro%esa sagorevanja ne utiče na pove!anje ukupnog ugljendioksida u atmos"eri$ pod uslovom da se sagorevanje vrši u skladu sa prin%ipaima održivosti <to jest ako se u datom vremenskom periodu$ ponovnim rastom biomase uzima iz atmos"ere toliko ugljendioksida koliko je i emitovano u pro%ersu spaljivanja biomase=. koli2ine +io. !.orekla 0. +čuvanje biloške raznovrsnosti je investi%ija koja donosi bitnu korist na lokalnom$ državnom i opštem planu.3 #ko bi se merenje obavilo na uzorku od 155 semenki slučajno izabrani* iz *ipotetičke popula%ije umesto 11 kao na primeru$ da li bi po vašem mišljenju reprezentativni uzorak imao vrednost @$7 %mF $3 0a li bi vrednost reprezentativnog uzorka od 155 semenki bila bliža pravoj vrednosti u odnosu na uzorak od 11 semenkiF <3 Kakve bi bile promene temperature i taloga ukoliko bi emlja rotirala oko ose koja je normalna na ravan orbite oko Sun%aF $3 Istori)a . Svaki oblik života je jedinstven i traži poštovanje ljudskog roda.a4 1. 2.a!an)a .an)io +i se sadr!a) stakleni2kog gasa =O$ .asa# .l)i s. #.ri.rirode i geogra5i)a +io. Prioriteti za očuvanje biološke raznovrsnosti menjaju se u zavisnoti od lokalni*$ državni* i globalni* pogleda/ svi oni imaju svoju logiku i treba i* uzeti 2E . Za o2-van)e +iološke ra*novrsnosti neo. . 0onošenjem odgovaraju!i* strategija i institu%ionalnim re"ormama treba stvoriti uslove da to pove!ano investiranje bude e"ektivno. U okviru napora da se postigne održivi razvoj$ očuvanje biloške raznovrsnosti traži "undamentalne promene u modelima i stvarnosti ekonomskog razvoja širom sveta.o*navati . )roškovi i korist od očuvanja biloške raznovrsnosti moraju se ravnomernije podeliti me-u državama i me-u gra-nima ti* država.rin"i. Pošto se u pro%esu sagorevanja "osilni* goriva emituju gasovi staklene bašte$ energija biomase se često preporučuje kao zamena za energiju koja se dobija sagorevanjem "osilni* goriva.at. ".ase 8io.Vaša *a.ateri)al +il)nog ili !ivotin)skog .os5eri3 Energija biomase$ energija koja se može proizvesti sagorevanjem obnovljivi* materijala biomase$ kao što je drvo.ase na Ze.

ro. #ktivnosti se moraju usmeriti na ona područja gde ljudi žive i rade kao i na zašti!ena prirodna područja. 0anas$ kada se suočavamo sa globalnim zagrevanjem$ ekolozi se vra!aju izučavanju uti%aja klimatski* promena na raspodelu vegeta%ije.e# . Str-kt-ra *e.tok. Početkom dvadesetog veka$ ekolozi su proučavali uti%aj klime i zemljišta na raspodelu vegeta%ije.ase na Ze.erat-re i . 1'.ogra5i)e i i*vora .ena.ove*ana sa . .a kli.d-!eg vre.adavina.iomasa je primarno de"inisana svojom dominantnom popula%ijom koja direktno zavisi od klime.l)i tesno )e . $.enskog . .u obzir.erioda.a# to. +čuvanje biloške raznovrsnosti može se održati samo ako su svest i briga javnosti znatno povišeni i ako ljudi koji prave strategije i planove imaju validne in"orma%ije koje im služe za izbor strategija i planova. Kasnije$ ekolozi su imali drugačiji pristup istraživanju. #k%ije na očuvanje biološke raznovrsnosti moraju biti planirane i primenjene u obimu koji zavisi od ekološki* i društveni* kriterijuma.odela +io. Pove!ano učeš!e javnosti$ poštzovanje osnovni* ljudski* prava$ pove!ana pristupačnost obrazovanja i in"orma%ija ljudima i ve!a institu%ionalna odgovornost ključni su elementi očuvanja biološke raznovrsnosti.iomasa je uslovljena strukturom zemljišta$ koje je slojevito i predstavlja 45 .ineralni/ . Sve zemlje i zajedni%e imaju interes u očuvanju sopstvene biloške raznovrsnosti ( pažnja se ne sme usmravati samo na nekoliko ekoPsistema ili država bogati* vrstama. &storija prirode predstavlja temelj za razvitak savremene ekologije. %.l)išta *avisi od interak"i)a kli. &. Kulturna raznovrsnost je tesno povezana sa biloškom raznovršnoš!u.e# organi*a.ateri)a .re svega te..e-unarodni multidis%iplinarni timovi istražuju uti%aj klime na vegeta%iju sa novim interesom i sa mnogo boljim analitičkim instrumentima. . (eogra5ska ras.

Struktura zemljišta je promenljiva u vremenu i prostoru. . Pedologija se bavi proučavanjem spoljašnji* <egzogeni*= i unutrašnji* <endogeni*= "aktora koji s obzirom na svoja ukupna svojstva$ prava% 41 .everne šume1 duge$ oštre zime$ ekstremna klima$ umerene padavine$ neplodno zemljište$ dominiraju četinari. emljište se karakteristiše od jednog ili nekoliko *orizonata ili slojeva$ koji se razlikuju od početnog materijala <matične stene= od koje nastaju ve!im brojem mor"ološki*$ "izički*$ *emijski* i biološki* osobina koje nastaju rezultatom zajedničkog uti%aja pedogenetski* "aktora i pro%esa <akumula%ija$ ispiranje$ promet materije i energije$ kao i mogu!noš!u da podržavaju rast korena biljaka=. Umereni pojas pod travom1 tople i *ladne sezone$ period najve!i* padavina se poklapa sa sezonom obilnog rasta$ sušni periodi nekada mogu trajati i nekoliko godina$ plodno zemljište$ dominantna je travna vegeta%ija$ naseljena brojnim biljojedima i predatorima. . ) sloj sadrži glinu$ *umus i druge materije koje se transportuju kroz # sloj. emljište je podeljeno na više slojeva1 +$ #$ . tople i *ladne sezone $ suve i vlažne sezone$ nepropustljivo zemljište$ trava je dominantna vegeta%ija$ čije prisustvo podržava bogat životinjski svet.ušne tropske šume1 tople i *ladne sezone$ periodično suve$ biološki bogate$ ugrožene kao i kišne šume. 1mereni pojas šuma1 umerene$ vlažne zime$ plodno zemljište$ visoka produktivnost$ dominira listopadno drve!e kada su blage zime i plodno zemljište$ u suprotnom dominiraju četinari. * sloj se sastoji od trošnog materijala. -undra1 *ladna$ sa malo padavina$ kratka vlažna leta$ slabo razvijeno zemljište$ dominira niska vegeta%ija i životinjske vrste prilago-ene na duge i *ladne zime$ pti%e seli%e. /editeranski pojas šuma i ž0unja1 *ladne$ vlažne zime$ topla$ suva leta$ nisko do srednje plodno zemljište$ organizmi prilago-eni sezonskoj suši i periodičnim požarima. ( sloj sadrži mešavinu mineralni* materija i organski* materija koje dolazi iz + sloja. -ropske savane. O sloj se sastoji od sveže opale organske materije$ uključuju!i liš!e$ granči%e i druge biljne delove. pedon zemljište$ logos nauka=. emljište proučava nauka o zemljištu$ pedologija <gr. emljište je prirodna tvorevina sastavljena od čvrste <minerala i organske materije=$ tečne i gasovite "aze i zauzima deo prostora na površini emljine kore$ odnosno litos"ere.kompleksnu sredinu$ sadrži živu i neživu materiju. Pustinje1 vru!e ili *ladno i suvo vreme$ sa nepredvidivim padavinama$ niska produktivnost$ ali često bogat diverzitet$ organizmi dobro prilago-eni ekstremnoj klimi. i 9 sloj. +snovni obli%i biomase i klimatski režimi su1 +išne tropske šume1 tople$ vlažne$ malog sezonskog karaktera$ neplodnog zemljišta$ pri*vatljivog biodiverziteta i složene biološke interak%ije. Planine1 temperatura$ padavine$ zemljište i organizmi se smenjuju sa nadmorskom visinom.

veka$ kada je u okviru razvoja in"orma%ionog sistema o poljoprivrednom zemljišnom prostoru razvijen poseban blok zaštite zemljišta i voda.$ dioksini$ "enoli$ zatim pesti%idiP posebno iz grupe *lorovani* ugljovodonika i triazina=/ patogeni* organizama ljudi$ životinja i biljaka1 42 .dejstva$ intenzitet i trajanje uti%aja rezultuju "ormiranjem zemljišta različiti* mor"ogenetski*$ "izički*$ vodno"izički*$ minerološki* i biološki* karakteristika. +vaj kon%ept objedinjuje sve komponente zaštite zemljišta$ voda i biljaka$ pri čemu se sve aktivnosti na zaštiti mogu staviti pod jedinstveni termin zaštite kvaliteta zemljišnog prostora. Pod terminom zaštite zemljišta podrazumeva se skup mera koje se preduzimaju radi očuvanja ili vra!anja "unk%ija zemljišta u prvobitno <pret*odno= stanje kvaliteta. astupljenost ovi* dis%iplina je različita zavisno od vrste poslova u "azi rada na izradi zaštite kvaliteta zemljišnog prostora$ i to1 u okviru zaštite zemljišta$ voda i biljaka$ kao posebne %eline$ u okviru zaštite životne sredine$ pridaje se poseban značaj kod prikupljanja slede!i* in"orma%ija1 • Klimatski*$ geomor"ološki*$ geološki*$ *idrogra"ski* i vegeta%ijski* podataka i podataka dobijeni* daljinskom detek%ijom/ • Stanja zemljišta u pogledu parametara "izički*$ vodno"izički*$ minerološki* i *emijski* pokazatelja/ • Stanja zemljišta u pogledu ugroženosti pro%esima erozije/ • Stanja zemljišta i voda u pogledu ugroženosti opasnim i štetnim materijama <teški metali$ eutro"ika%ija$ radionukleidi$ organski polutanti P9. Pedologija$ se tako-e$ bavi problemima klasi"ika%ije i kartiranja zemljišta$ pri čemu razvija i primenjuje sopstvene metode radi obezbe-ivanja neop*odni* podataka$ obezbe-uje odgovaraju!e metode za obradu podataka i nji*ovo koriš!enje radi sistematizovanja pojedini* pojava i pro%esa$ kao i metode kartogra"ski* i drugi* prikaza$ a sa osnovnim %iljem optimiza%ije "unk%ija upravljanja zemljištem$ kao važnog i neodvojivog dela ekosistema.oderan kon%ept zaštite životne sredine zasnovao se tek početkom devedeseti* godina 25. +vim kon%eptom osigurava se da sve ulazne "unk%ije zaštite mogu biti kontrolisane u realnom vremenu i prostoru sa mogu!noš!u lake komunika%ije izme-u parametara pojedini* "unk%ija i mogu!noš!u "ormalizovani* postupaka o%ene i prikaza stanja pro%esa u zemljišnom prostoru$ odnosno predvi-anja mogu!i* rizika ugrožavanja ili rizika kod poljoprivredne proizvodnje$ kao i preduzimanja mera zaštite zemljišnog prostora. U ovakvom in"ormatički otvorenom sistemu zaštite$ svi poda%i o zemljišnom prostoru postaju ravnopravni učesni%i kod izrade o%ene stanja ili predvi-anja$ pa se zaštita kvaliteta zemljišnog prostora mora tretirati kao interdis%iplinarni blok koji objedinjuje nekoliko naučni* i drugi* delatnosti. .

rezultantnog očuvanja kvaliteta zemljišnog prostora. Maza organizovanja monitoringa zaštite kvaliteta zemljišnog prostora. Maza dopunske provere pouzdanosti izdvojeni* klasa i kontura kartogra"ski* jedini%a kvaliteta zemljišnog prostora <razrada pouzdanosti i na nivou izdvojeni* klasa$ tematski* i drugi* karata=. U istom smislu$ može se govoriti i o ostalim naučnim dis%iplinama u okviru koji* se neguje proučavanje aspekata uti%aja pojedini* prirodni* i antropogeni* "aktora na stanje zemljišta$ voda i biljaka$ kao što su na primer uti%aj -ubrenja na promene *emijski* osobina zemljišta ili proučavanje postupaka pove!anja plodnosti zemljišta u okviru delatnosti agro*emije i is*rane bilja$ zatim proučavanje zemljišni* mikroorganizama$ kao indikatora biogenosti zemljišta.odul mera preven%ije i zaštite zemljišta$ voda i biljaka ugroženi* pro%esima degrada%ije iCili pro%esima zaga-ivanja opasnim i štetnim materijama/ • . 4.• Stanje preduzeti* mera preven%ije i zaštite zemljišta$ tako-e i voda i vegeta%ije$ ugroženi* pro%esima degrada%ije *emijski*$ vodno"izički*$ biološki* i drugi* osobina. Maza terenski* istraživanja1 Uzimanje uzoraka zemljišta$ voda i biljaka radi de"inisanja karakteristika zaga-enosti zemljišnog prostora/ Uzimanje dodatni* podataka koji$ iz različiti* razloga$ ne mogu da se prikupe tokom prve "aze istraživanja.odul mera sana%ije zemljišta$ voda i biljaka ugroženi* pro%esima degrada%ije iCili pro%esima zaga-ivanja opasnim i štetnim materijama. Maze istraživanja zemljišta u svr*u zaštite životne sredine1 1. >.odul "aktora rizika kod proizvodnje zdravstvenoP bezbedne *rane/ • . @. 8eki od modula$ koji mogu da se generišu iz postoje!eg kon%epta zaštite su aplikativni moduli i odnose se na pojedine operativne %iljeve. 2. 44 . Maza obrade podataka sa izradom baze podataka neop*odni* za generisanje stanja kvaliteta zemljišnog pokrivača. Kon%epti zaštite životne sredine u pojedinim modulima se ne sukobljavaju sa generalnim kon%eptom kome je %ilj zaštita i unapre-enje kvaliteta zemljišnog prostora$ budu!i da kon%ept zaštite predstavlja posebnu %elinu u *ijerar*iji in"orma%ionog sistema o zemljišnom prostoru i da je njegova "unk%ija da obezbedi uslove sveobu*vatnog$ tj. Maza izrade konačni* baza podataka sa izradom slede!i* modula1 • .

orba protiv prevlaživanja zemljišta/ • . ato je nobelova% SzentP[ZorgZi s pravom naziva ? matri%om životaI.orba protiv erozije zemljišta/ • Hekultiva%ija zemljišta/ • .orba protiv zbijanja zemljišta/ • .orba za očuvanje kvaliteta zemljišne vode.orba za obezbe-enje pristupačne vode bilj%i/ • .orba protiv stvaranja zemljišne pokori%e/ • .orba protiv zaga-ivanja zemljišta <širi spektar delovanja=/ • .orba protiv zakišeljavanja i gubitka *ranidbeni* vrednosti zemljišta/ • .orba protiv zasoljavanja i alkaliza%ije zemljišta/ • .orba protiv opadanja sadržaja organske materije u zemljištu <*umusa=/ • . +va tesna povezanost vode i života može se 4> . 8epobitno je utvrdjeno da je ona bila prisutna na emlji mnogo pre nego sto se na njoj pojavio život i da su svi složeni *emijski pro%esi$ koji su u osnovi razvoja i održanja živi* organizama$ u potpunosti prilagodjeni njenim spe%i"ičnim "izičkoP*emijskim osobinama. Sveprisutna je na planeti$ jer u potpunosti sačinjava jednu od zemaljini* s"era ( *idros"eru$ a prisutna je i u atmos"eri$ litos"eri i ekos"eri. <3 6idros5era U svoj svojoj običnosti$ voda je po mnogo čemu posebna materija.orba protiv smanjivanja biološke aktivnosti u zemljištu/ • .& pored velike razu-enosti i kompleksnosti problematike zaštite zemljišnog prostora$ mogu se izdvojiti nekoliko oblasti ljudski* aktivnosti u okviru koji* se obavlja suštinska borba radi zaštite i očuvanja ukupnog ekosistema1 • .

&zuzetno je stabilna$ praktično univerzalni je rastvarač i snažan je izvor *emijske energije. bog toga lakši led isplivava na povrsinu tečne vode i sprečava potpuno zamrzavanje njene mase$ omogu!avaju!i tako opstanak čitavog akvatičkog života. Sa druge strane$ voda je ve! stotinama miliona godina jedna od najsnažniji* agenasa u oblikovanju i preoblikovanju relje"a planete. Polazni je elektronska struktura molekula A2+ koja odredjuje njene "izičke i *emijske osobine$ a koje su najve%im delom atipične u odnosu na uobičajene *emijske i "izičke standarde <anomalije vode=. Slede!i nivo je uloga vode$ kao jednog od neop*odni* reaktanata u biološkim sinteznim i metaboličkim reak%ijama. +na odredjuje klimu na njoj$ čini zemljište pogodnim za uzgoj različiti* biljni* vrsta i razvoj šuma$ a kao para ili *idroelektrična energija$ ona pokre!e postrojenja i uredjaje savremene te*nologije.razmatrati na nekoliko različiti* nivoa. 8emešljiva je sa ve!inom organski* materija$ ali je snažno privlači najve!i broj neorganski* materija$ uklju%uju!i i medjusobno privlačenje i aso%iranje njeni* sopstveni* molekula. .edjutim$ imaju!i u vidu ve! pomenutu činjeni%u da je voda ?univerzalni rastvara%I$ uklanjanje u njoj dispergovani* materija da bi se dobila 4@ . . Ekstremna uslovljenost ve!ine bio*emijski* pro%esa spe%i"ičnim osobinama vode najbolje se moze ilustrovati posledi%ama zamene obi%ne vode teškom vodom$ 02+. načajno je naglasiti da je svaka od ovi* anomalija vode na neki n%in utkana u zivot na planeti. Pri prelasku u čvrsto stanje$ voda se širi umesto sa se skuplja kao skoro sve druge materije. Lvrstina ovi* veza čak je ve!a od veza izmedju atoma neki* metala. .oda je i neizbežan učesnik u praktično svim proizvodnim pro%esima. bog svega ovoga$ složene interak%ije izmedju vode i životni* pro%esa od "undamentalnog su značaja za zadovoljavanje ljudske potrebe za čistom vodom za pi!e. Konačno$ ona je prirodno stanište za mnoge oblike života. Po mnogim *emijskim i "izičkim osobinama$ kao sto je ve! pomenuto$ na primer po temperaturi mržnjenja i ključanja$ voda je neobična i predstavlja izuzetak od pravila. &ako je bez boje$ ukusa i mirisa$ voda u prirodi ima tako značajnu ulogu jer je ?običnostI njeni* osobina samo prividna. 8jeni molekuli su izuzetno stabilni$ pa je potrebna ogromna energija za nji*ovo razlaganje$ tako da je sve do pre 255 godina voda smatrana elementom$ a ne jedinjenjem. 8a još višem nivou$ voda je nose!i "luid pri raspodeli nutrijenata i drugi* neop*odni* *emijski* jedinjenja u organizmu. +va supstan%a je$ "izički i *emijski$ praktično identična sa njom$ strukturno se od nje razlikuje samo po masi vodonični* atoma$ a ipak deluje toksično na sve više oblike života$ onemogu!avaju!i nji*ov razvoj.oda takodje apsorbuje$ odnosno oslobadja više toplotne energije pri promeni agregatnog stanja nego ve!ina drugi* supstan%i$ pa predstavlja veoma pogodan medijum za prenos toplote. Kao *emijsko jedinjenje ona je$ naime$ potpuno jedinstvena.

0a bi se do kraja sagledala ova univerzalnost rastvaračkog kapa%iteta vode$ dovoljno je pogledati listu elemenata koji su prisutni u morskoj vodi.dovoljno kvalitetna pitka voda$ često nije nimalo lako. U obliku svetskog okeana$ kopneni* mora$ jezera$ reka i močvara$ voda pokriva više od 465 miliona km2$ odnosno preko 2C4 ukupne povrsine planete. +na se proteže od najzastupljeniji* *lora <1E555 mgC1= i natrijuma <15@55 mgC1= do žive$ srebra$ bizmuta i zlata$ %ije su kon%entra%ije na nivou 5$551 mgC1. /snovna poruka ove slike jeste da su padavine ključ za rešenje pro0lema za1a2enja vode. +na je praktično stalna$ budu!i da je količina vode koja se *emijski troši u nekim industrijskim pro%esima zanemarljivo mala u odnosu na njenu ukupnu koli%inu. Lak i oni elementi$ čije su rastvorljivosti bliske grani%i detek%ije$ kao sto su *rom$ %irkonijum i platina$ nadjeni su u tkivu morski* organizama$ što svakako predstavlja dokaz o nji*ovom prisustvu u morskoj vodi. 8eki industrijski pro%esi ili medi%inske primene čak za*tevaju vodu još ve!e čisto!e$ pa uklanjanje i tragova neki* organski* i neorganski* materija predstavlja veoma ozbiljan problem. a samim tim i spašavanja 3ivota Uočljivo je da se daleko najve!a količina vode u prirodi nalazi u okeanu <preko E7O=$ a ona se$ zbog visokog sadrzaja soli$ za ve!inu namena moze koristiti tek posle skupe i složene i$ često te*nološki i ekonomski neopravdane prerade. 46 . 8jena ukupna koli%ina na emlji je ogromna i najčeš!e se pro%enjuje na oko 14655 geograma <1"" d 15@ km4=. &z vise razloga$ medjutim$ uprkos ovome$ mnogi delovi sveta danas se suočavaju sa veoma ozbiljnom nestasi%om vode i po svim prognozama ona bi trebalo da bude osnovni strateški resurs u budu!em periodu. Sva ostala voda$ upotrebljena za bilo koju svr*u$ pre ili kasnije se vra!a u prirodu$ oti%anjem u okean$ more$ jezero ili u reku$ in"iltra%ijom u zemljiste ili isparavanjem u atmos"eru.

47 . +d ove in"iltrirane vode jedan deo biva kapilarnim e"ektom zadržan u površinskom sloju zemljišta$ da bi potom bio vra!en u atmos"eru$ bilo direktnim isparavanjem iz zemljišta$ bilo transpira%ijom preko vegeta%ije. +d ukupni* padavina na zemljinu površinu$ deo pada direktno na vodene površine$ deo teče po površini zemljišta do najbližeg površinskog vodnog resursa$ deo se odma* vra!a u atmos"eru isparavanjem sa površine vode$ zemljišta ili vegeta%ije$ a deo se in"iltrira u samo zemljište.Kada se ovome doda da je eksploata%ija podzemne vode sa ve!i* dubina te*nički dosta složena i skupa$ i da su preostale rezerve slatke vode veoma neravnomerno rasporedjene <najve!e rezerve površinske slatke vode nalaze se na području Duzne #merike$ pre svega u slivu reke #mazon i one najve!im delom otiču u okean neiskoriš!ene i da se stepen nji*ove zagadjenosti približava kritičnoj grani%i$ onda ranije pomenuta predvidjanja nestaši%e vode i njenog strateškog značaja postaju sasvim realna. 6idrološki "ikl-s Aidrološki %iklus podrazumeva neprestano kruženje vode u prirodi$ koje se odvija kroz vise medjusobno zavisni* pojava$ a koje se %iklično ponavljaju. 8ajve!i deo podzemni* voda na kraju ipak izbija na površinu zemljišta naCili ispod "reatičnog nivoa$ da bi konačno dospeo do reke$ jezera ili okeana. )e osnovne pojave su1 evapora%ija <isparavanje=$ pre%ipita%ija <padavine=$ oti%anje i perkola%ija <podzemno oti%anje=. )reba$ medjutim$ imati u vidu da se ovde radi o njegovom veoma uproš!enom prikazu i da bi bilo krajnje pogrešno s*vatiti ga kao kontinualno kretanje vode konstantnim protokom. +statak in"iltrirane vode prolazi kroz zemljište do nivoa podzemni* voda$ odnosno "reatičnog nivoa$ postaju!i tako nji*ov deo. 8aprotiv$ njeno kretanje u okviru ovog %iklusa je vremenski i prostorno veoma promenljivo.

E"ekti koji tom prilikom nastaju su različiti zbog razlika u nji*ovoj kon%entra%iji i nji*ovom *emijskom sastavu. +d ukupne isparene vode čak oko K4O potiče iz okeana$ dok samo oko 76O ukupni* padavina dospeva na njegovu površinu. aga-enje vazdu*a je ustvari unošenje štetni* prirodni* i sintetički* materija u atmos"eru kao direktna ili indirektna posledi%a čovekovi* delatnosti.g1h aga-enje vazdu*a nastaje i usled požara$ eolske erozije$ vulkanski* erup%ija. . +ni dospevaju u vazdu* kao produkti *emijski* reak%ija i sagorevanja <"osilna goriva=$ iz industrijski* i komunalni* postrojenja$ elektrana$ motorni* vozila$ individualni* ložišta$ osloba-aju se iz ras*ladni* ure-aja$ sa te*nološki tretirani* poljoprivredni* površina. >3 Zagađen)e Zagađen)e at. aga-en vazdu* na različite načine utiče na živi svet1 utiče na zdravlje ljudi i drugi* živi* organizama$ na 4K .e-utim$ ovaj višak vode na kopnu samo je prividan$ budu!i da se ta voda na kraju vra!a u okean površinskim ili podzemnim oti%anjem. Prisustvo ovi* nespe%i"ični* konstituenata$ proizvoda ljudske delatnosti$ promenljivim$ u manjim ili ve!im količinama menja uobičajen sastav vazdu*a. aga-ivači mogu biti čvrstog$ tečnog ili gasovitog agregatnog stanja$ mogu direktno dospeti u vazdu* <primarni= ili mogu nastati u samom vazdu*u od drugi* zagadjiva%a pod uti%ajem elektromagnetnog zra%enja sa Sun%a <sekundarni=. &zuzetan negativan uti%aj i najintezivnije narušavanje ozonskog omotača potiče od sintetički* jedinjenja$ komer%ijalno označeni* kao "reoni <*lorP"luor ugljovodoni%i=.os5ere #ntropogene aktivnosti$ u današnjim uslovima visokog te*nološkog razvoja$ utiču na stanje i narušavanje ozonskog omotača emlje$ čime se pove!ava mogu!nost delovanja ultraljubičastog zračenja na destruk%iju genetičkog materijala i dovodi u opasnost opstanak živi* bi!a na planeti. aga-enje životne sredine jeste unošenje zaga-uju!i* materija ili energije u životnu sredinu$ izazvano ljudskom delatnoš!u ili prirodnim pro%esima koje ima ili može imati štetne posledi%e na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi. Kao rezultat toga ostvaruje se neto prenos vode iz okeana na kopno planete$ na koje je ukupna količina padavina za oko >4O ve!a od ukupnog isparavanja sa njegove površine.Pored vremenske i prostorne promenljivosti$ za *idrološki %iklus je karakteristično da u njemu učestvuje veoma mali deo ukupni* planetarni* vodni* resursa. +dvijanje *idrološkog %iklusa uslovljeno je apsorp%ijom sunčeve energije$ koja se najve!im delom troši na isparavanje vode iz okeana i sa kopna$ dok samo njen mali deo odlazi na %irkula%iju vazdušni* i vodeni* masa u atmos"eri$ odnosno u *idros"eri.

Kada se govori o promeni klime i otopljavanju obično se ima na umu tropos"era$ deo atmos"ere neposredno iznad nas u kome se skuplja ugljendioksid i sprečava odavanje toplote$ tako da se površina zemlje sve više zagreva. Prema Glezingeru <1E7E= NponoriN za atmos"erske zaga-ivače <i druge tipove= trojaki su1 1. .klimatske promene$ promene u vodenim tokovima$ zemljištu. 4E . Prostor je deo problema zaga-enja vazdu*a zbog toga što se najviše zaga-ivača ispušta upravo u vazdu* koji neposredno udišemo. .e-utim$ ugljendioksid se skuplja i u višim slojevima atmos"ere i tamo tako-e izaziva promene od daloksežnog značaja. Doš jedan uzrok povremenog zaga-ivanja predstavljaju okolnosti. +čigledno je da u bilo kom momentu nivo zaga-uju!i* materija u atmos"eri daleko zaostaje za kumulativnim količinama koje se šalju u atmos"eru. +vo ukazuje da postoje NponoriN za različite zaga-ivače u kojima se oni prikupljaju.lažno taloženje podrazumeva$ re%imo$ sposobnost kiše da odnosi česti%e iz atmos"ere. #tmos"erske česti%e se uklanjaju uglavnom "izičkim me*anizmima1 suvim ili vlažnim taloženjem. Stepen delovanja ovi* pro%esa varira od mesta do mesta$ od zaga-ivača do zaga-ivača i od vremena do vremena. oksida%ija/ 2. spontana *emijska trans"orma%ija$ npr. Hezultat je nagli skok zamašnog oslobo-enja zaga-ivača dva puta dnevno. "izički pro%esi kao što su solubiliza%ija i taloženje. . )o je malo ako se ima u vidu šta se doga-a u višim slojevima atmos"ere$ gde se tako-e ve! de%enijama meri temperatura. . 8a primer$ u mezos"eri$ na visini od @5 do K5 kilometara iznad površine zemlje$ temperatura se kre!e izme-u 5 i minus E5 stepeni. Uzrok problema zaga-enja vazdu*a nisu samo količine zaga-ivača koje se emituju u vazdu* ve! na nji* značajno utiču prostor$ koji se zaga-uje$ vreme kada do zaga-enja dolazi i okolnosti pod kojima se ono doga-a.reme je deo problema zato što je dinamika zaga-enja važna.remenski uslovi i topogra"ija su značajni "aktori zaga-enja vazdu*a. U svakom ve!em gradu$ svakog jutra i popodneva teče ogromna reka automobila od predgra-a ka %entru i obrnuto. +tkako je počela industrijaliza%ija prosečna temperatura pri tlu porasla je za 5$7 stepeni 9elzijusa. Suvo taloženje je od primarnog značaja u tropos"eri gde se brzina i obim sedimenta%ije pove!avaju sa pove!anjem veličine česti%a. 0rugim rečima$ vreme boravka bilo koje *emijske materije u sredini veoma se razlikuje i zavisi od različiti* *emijski*$ "izički* i biološki* odlika sredine i od same *emikalije. mikrobiološka razgradnja u zemljištu i vodi/ . Stambene četvrti ili gradovi za*vataju samo oko 1O teritorije S#0$ ali vazdu* upravo u ovim delovima prima najjače kon%entra%ije emisija.

aga-enje vazdu*a od početka industrijske ere izaziva značajne probleme u visokorazvijenim zemljama Severne #merike i Evrope/ automobili imaju u tome sve ve!i udeo u ovim zemljama u drugoj polovini 25. Haspadanje organske materije u tropskim šumama i na drugim mestima emituje u atmos"eru različita gasovita jedinjenja kao što je$ na primer$ metan$ a šume daje različita organska jedinjenja kao što su ketoni$ alde*idi i drugi složeni ugljovodoni%i. +vaj vid zaga-enja izazvao je brojne sporove u svetu$ pa je konačno došlo do usvajanja prin%ipa me-unarodnog prava da jedna država ne sme da zaga-uje vazdu* druge. [asovi se adsorbuju na čvrstim materijalima ili stupaju u *emijske reak%ije u vazdu*u. 8ajvažniji je sumporPdioksid <S+2=. & dok su se ove zemlje borile da očiste vazdu* u svojim gradovima sve izraženije postaje prekogranično zaga-enje. U proseku$ 75O sumporPdioksida u vazdu*u američki* gradova potiče iz ovi* postrojenja. (lavni *agađiva2i va*d-/a &zvesan broj oksida sumpora <S+_= ima pogubne e"ekte na okolinu. Smatra se da su elektrane na ugalj najve!i uzročnik problema koji sumporPdioksid izaziva u S#0. . veka. [oriva imaju veoma različite kon%entra%ije sumpora.ulkani izba%uju ogromne količine prašine i suspendovane materije$ kao i štetne gasove.#tmos"erski gasovi se uklanjaju "izičkim i *emijskim pro%esima. SumporPdioksid$ oksidi azota$ ugljenPmonoksid$ metan$ ugljovodoni%i i česti%e iz vulkana$ baruština$ šuma$ požara nastali* prirodnim putem i delovanje vetra na tle koje nije prekriveno vegeta%ijom. Prirodni gas sadrži sumpor samo u tragovima/ zbog toga su mnoge "abrike i postrojenja prešli sa uglja na prirodni gas čim je >5 . Svaki izvor zaga-enja podrazumeva brzo sagorevanje neke vrste goriva. Priroda tako-e emituje zaga-ivače u atmos"eru. Ugalj sa velikim sadržajem sumpora iz pojedini* rudnika može sadržati i do @O sumpora < goriva sa niskim sadržajem imaju manje od 1O sumpora=. U urbanim i visokoindustrijalizovanim područjima vazdu* obiluje ugljenP dioksidom$ metanom$ sumporPdioksidom$ atmos"erskim oksidantima <azotnim oksidima$ ozonom$ sekundarnim "otooksidantima=$ *lorP"luor ugljovodoni%ima <"reonima=$ *idrogenskim *alidima <jedinjenjima vodonika i *alogeni* elemenata=$ kao i ve!om količinom česti%a prašine$ pepela$ ča-i$ bakterija i spora. Proizvodnja električne energije je uzrok značajnog zaga-enja vazdu*a. [lavni uzročni%i zaga-enja vazdu*a sa opadaju!im značenjem su saobra!aj$ proizvodnja električne energije$ industrija <uključuju!i sagorevanje goriva i obradu materijala=$ šumski i poljoprivredni požari i spaljivanje. Pove!ano koriš!enje električne energije poboljšalo je kvalitet života$ ali je odnos poboljšanja i snage ostao relativno mali.

isul"atni radikal <AS+4= nastao reak%ijom 1 dalje reaguje daju!i sumpornu kiselinu kao krajnji proizvod oksida%ije jedinjenja sumpora u atmos"eri.uvedena kontrola emisije sumporPdioksida. SumporPdioksid je sam po sebi otrov$ ali može da reaguje sa ozonom$ vodonikPperoksidom$ vodenom parom i drugim materijama u atmos"eri i da stvara sumpornu kiselinu <A2S+>=. Sumporna kiselina iz zaga-ivača vazdu*a koji sadrze sumpor glavni je uzrok kiselosti kiša. +vakve česti%e submikronski* sekundarni* aerosola sul"ata mogu biti jasno vi-ene aso%irane sa ve!im$ *emijski trans"ormisanim$ česti%ama lete!eg pepela. veka i skok %ena goriva sa niskim kon%entra%ijama sumpora izmenili su i ovaj trend koriš!enja gasa i na"te i stimulisali traženje novi* rešenja za problem sumporPdioksida. SumporPdioksid je gas bez boje$ težak$ u vodi rastvorljiv$ oštrog iritiraju!eg mirisa. Prevo-enje gasovitog sumporPdioksida <S+2= do sul"atnog aerosola počinje oksida%ijom uz učeš!e +A ili peroksidnog radikala$ što daje molekul sumporne kiseline u gasnom stanju$ a potom sledi brza "azna trans"orma%ija kondenza%ijom na površinama ve! postoje!i* česti%a. Sumporna kiselina je jedna od najjači* poznati* kiselina$ može da nagrize krečnjak$ metal$ tkaninu i razaraju!e deluje na disajne organe. Energetska kriza sredinom sedamdeseti* godina 25. . &ako e"ikasnost direktne oksida%ije sumporPdioksida ozonom nije velika$ ozon sigurno učestvuje u lan%u reak%ija koje$ u ve!oj meri$ vode oksida%iji sumporPdioksida i nastajanju sul"ata. +ksida%ija sumporP >1 .

15= i 2$@ im <P. )ropos"erski ozon je sekundarni polutant$ tačnije "otooksidant koji započinje niz reak%ija sa organskim molekulima prisutnim u vazdu*u$ kao produktima antropogeni* delatnosti$ pri čemu nastaju veoma štetna jedinjenja kako za biljke$ tako i za sve druge organizme$ a posebno čoveka. Gtetni uti%aji na ekosistem i ljudsko zdravlje od "oto*emijski* oksidanata i česti%a suspendovani* u vazdu*u <aerosola=$ posebno oni* respirabilni*$ manji* od 15 im <P. 8a zdravlje ljudi utiču brojni zaga-ivači vazdu*a$ a najviše sumporPdioksid <S+2=$ persistentni organski polutanti <P+P=$ ozon i aerosoli. bog svoje rastvorljivosti u vodi jedan su od izazivača jkiseli* kiša? koje uništavaju i degradiraju životnu sredinu.2$@=$ bili su osnovna pokretačka snaga za rad na smanjivanju zaga-enja vazdu*a. Prema nekim autorima$ oko 75O urbani* submikronski* česti%a je sastavljeno od *igroskopni* jedinjenja$ pretežno amonijumPsul"ata$ koje postaju tečne kapi sa porastom sadržaja vlage u vazdu*u. ajedno sa ugljovodoni%ima grade ozon$ glavni sastojak smoga$ u prizemnim slojevima vazdu*a. 8ajve!i deo 8+2 se "ormira oksida%ijom 8+ koji je osnovni azotni proizvod sagorevanja. Sa daleko ve!im >2 .dioksida <S+2= u gradskom vazdu*u može dovesti do akumula%ije sekundarni* sul"atni* aerosola na ve! postoje!im česti%ama. +ni se "ormiraju u vazdu*u$ od primarno emitovani* polazni* supstan%i$ u nizu složeni* reak%ija u kojima pokretačku ulogu ima sunčevo zračenje <solarna radija%ija=. #zotovi oksidi$ azot dioksid <8+2=$ azot monoksid <8+= i azotsuboksid <82+=$ prepoznaju se kao žutoPbraon obla%i. +ni nadražuju plu!a$ izazivaju bron*itis$ pneumoniju i smanjuju otpornost na in"ek%ije disajni* organa. )ropos"erski ozon je poznat kao NlošN ozon$ za razliku od NdobrogN$ stratos"erskog ozona koji štiti bios"eru. +zon i$ u izvesnoj meri$ suspendovane česti%e su sekundarni polutanti. Urbani aerosoli sadrže tragove mutageni* i kan%erogeni* poli%iklični* aromatični* ugljovodonika <P#A=$ oksiPP#A$ kao i složenu smešu različiti* organski* i neorganski* jedinjenja.+9$ . Aemijski pro%esi koji vode do "ormiranja i uklanjanja tropos"erskog ozona uključuju oksida%iju gasoviti* isparljivi* organski* jedinjenja <. +zon u tropos"eri nastaje razlaganjem primarni* zaga-uju!i* materija u atmos"eri$ azotni* oksida$ koji se razlažu pod dejstvom Sunčevog zračenja osloba-aju!i atomski kiseonik$ koji zatim stupa u reak%ije sa molekulskim kiseonikom iz vazdu*a.olatile +rgani% 9ompounds= povezanu sa "oto*emijskim reak%ijama azotovi* oksida i slobodni* radikala. +vo su korozivni gasovi i veoma jaki oksidansi. Emitovan u atmos"eru azotPmonoksid se brzo razblažuje i njegova oksida%ija vazdušnim kiseonikom je spor pro%es. 8ajčeš!e se označavaju kao 8+_ jer se ne zna tačan odnos pojedini* oksida.

Dedna od mogu!i* reak%ija je1 8+4 ] 8+2^82+@ <11= Gto u prisustvu vlage daje azotnu kiselinu1 82+@ ] A2+^2 A8+4 <12= >4 . 8+ ] +4^ 8+2 ] +2 8+2 ] +4^8+4] +2 <E= 15= Pošto 8+4 radikali brzo podležu "otolizi <u toku nekoliko sekundi= nji*ova kon%entra%ija tokom dana ostaje niska$ ali tokom no!i može dosti!i e"ektivne nivoe. H+2 <ili A+2= ] 8+^H+ <ili A+= ] 8+2 <>= Pošto je stvorena dovoljna količina azotPdioksid <8+2= osnovni put "ormiranja ozona u tropos"eri dalje teče njegovom "otolizom uz stvaranje atomskog kiseonika +<4P=. 8+2 ] *v^ 8+ ] +<4P= +<4P= ] +2 ] . Motoliza ozona vodi do stvaranja pobu-enog atoma kiseonika +<10= koji učestvuje u "ormiranju +A radikala.prinosom teče njegova oksida%ija alkilperoksiP ili *idroperoksi radikalima koji nastaju "otooksida%ijom . +4 ] *v^ +2 ] +<10= +<10= ] A2+^ 2 +A <Vk4@5 nm= <7= <K= Aidroksi radikali su najznačajniji oksida%ioni agensi u tropos"erskoj *emiji$ ali nji*ova aktivnost nestaje sa prestankom dnevne svetlosti.+9. U toku dana oni učestvuju$ u najve!oj meri$ u oksida%ionim pro%esima koji vode nastajanju sumporne$ azotne kiseline polu isparljivi* organski* jedinjenja.^+4 ] .d air$ 82= <@= <6= Prisustvo relativno mali* količina ozona u tropos"eri je od velike važnosti za *emijske reak%ije koje se u njoj odigravaju. <. )okom no!i su ozon i nitratni radikali najvažnije supstan%e za oksida%iju prisutni* jedinjenja. Heak%ija ozona sa 8+$ iz prirodni* i antropogeni* izvora$ pra!ena je "ormiranjem nitratnog radikala.

+ni mogu biti tečni ili gasoviti$ nezapaljivi su i stabilni na toplotu$ koriste se kao ras*la-ivači$ u aerosolima i kao rastvarači. zračenju=. Pored uti%aja na zdravlje ljudi$ sastav$ veličina i broj "ormirani* aerosola imaju značajan uti%aj na apsorp%iju i rasipanje sunčevog zračenja$ a time na toplotni bilans i prozračnost atmos"ere. U stratos"eri su 9M9 izloženi snažnoj solarnoj radija%iji <pre svega U. NHupaN koja nastaje propušta ve!e količine ultraljubičastog zračenja na površinu emlje i izaziva zdravstvene probleme kod ljudi$ kao što su katarakt ili rak kože$ ali i poreme!aje u osetljivim ekosistemima <npr. Aemijska industrija je uložila ogromne napore u istraživanju mogu!e upotrebe bezbedniji* *emijski* sastojaka. Mormiranje sekundarni* aerosola je blisko povezano sa prisustvom ozona i drugi* "oto*emijski* polutanata<>=. Aidroksilni radikali tokom dana$ nitratni radikali tokom no!i i ozon u svako doba imaju %entralnu ulogu u nastajanju i ponašanju toksični* supstan%i u vazdu*u$ mutageni* P#A i "ini* $ submikronski* česti%a. +va radija%ija 9M9 čini "oto*emijski aktivnim što ima za posledi%u stvaranje reaktivni* atoma *lora <radikala= i molekula *loroksida <9l+=$ gde oba ova produkta imaju slična svojstva kao oksid azota$ a ponašaju se veoma slično kao on. +vaj pro%es brže smanjuje korisan ozonski sloj nego što se on prirodnim pro%esima obnavlja. zraka. &spitivanja pokazuju jasnu *emijsku vezu izme-u tropos"erskog ozona i aerosola. 0eo molekularni* "ragmenata reaguje sa ozonom u atmos"eri čime se smanjuje količina ozona.bog e"ekta reak%ija <@=$ <6= i <15= jednovremeno prisustvo pove!ani* kon%entra%ija 8+2 i +4 na istom mestu uglavnom je isključeno. AloroP"luoro ugljovodoni%i <9M9= su inertni molekuli koji se ne mogu razgraditi u tropos"eri. zabranila upotrebu aerosola na bazi "luorougljovodonika$ odnedavno u aerosolima "luorougljovodonik je zamenjen ugljovodoni%ima <butanom=. Aloro"luorougljovodoni%i <9M9S= su ugljovodoni%i$ kao što je "reon$ kod koji* su deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima "luora. S druge strane$ pokazano je da neka biogena i antropogena isparljiva jedinjenja mogu značajno doprineti stvaranju organski* aerosola preko "ezni* raspodela nji*ovi* reak%ioni* produkata <15=. biljke proizvode manje semena=. Kon%entra%ije submikronski* aerosola nitrata$ sul"ata i amonijuma pokazuju maksimalne vrednosti u popodnevnim satima i u mnogim slučajevima podudaraju se sa maksimalnim kon%entra%ijama ozona <K=. )ropos"erske reak%ije uz učeš!e +A radikala$ 8+4 radikala i ozona ima ključnu ulogu za dnevnu i no!nu *emiju zaga-enog vazdu*a. Alor se ponaša kao katalizator$ nakon razaranja >> .lada S#0 je 1E7K. #tomi *lora iz *loro"luorougljovodonika deluju kao katalizator u lan%u reak%ija kojima se dva molekula ozona pretvaraju u tri molekula običnog kiseonika. . 8ji*ovo vreme NživotaN u atmos"eri prelazi 155 godina tako da imaju sasvim dovoljno vremena da polako di"unduju iz tropos"ere u stratos"eru. Kad dospeju u vazdu*$ polako se dižu u gornju atmos"eru emlje gde se raspadaju pod dejstvom U.

Lovek kao konzument duvana$ tako-e zaga-uje vazdu* svog stanovanja. 0irektno zaga-ivanje vazdu*a vrši se i snažnom motoriza%ijom.i)ski s. Edem plu!a se javlja pri kon%entra%iji manjoj od 2$1>4 mgCm4 pri testovima na ljude. +zon može izazvati odre-ene "iziološke probleme u ljudskom organizmu i ugroziti zdravlje ljudi u pove!anim kon%entra%ijama koje su odre-ene odgovaraju!im standardima.og Moto*emijski smog nastaje pod dejstvom sunčevog zračenja$ "oto*emijskim reak%ijama$ u atmos"eri zasi!enoj izduvnim gasovima i dimom iz automobilski* motora i "abrički* dimnjaka. 9oto/e. Prvi je činjeni%a zemljine teže$ koja česti%e štetni* materija ponovo privlači zemlji <teže u neposrednoj blizini dimnjaka$ lakše nešto dalje= i drugi$ u krajnjem ograničen prostor atmos"ere i zakonitost njenog "izičkoP*emiskog sastava i "unk%ije koju je taj sastav imao i ima u "ormiranju života na emlji i njegovom daljnjem održavanju. Gtetni gasovi se u visinu podižu za*valjuju!i "izičkom zakonu podizanja toplog vazdu*a u više slojeve kao i zakonu strujanja u samom dimnjaku. &ma ljudi koji osete prisustvo ozona čak i kada je kon%entra%ija samo 5$552 mgCm4. pri kon%entra%iji od 5$51P 5$52 mgCm4 neki ljudi imaju problema sa koordina%ijom očni* miši!a i slabije vide. Pri tome nastaju isparljiva organska jedinjenja koja >@ . Svaki *lorni atom nastao "otodekompozi%ijom 9M9 u proseku učestvuju u razaranju najmanje 1555 molekula ozona.molekula ozona atom *lora se osloba-a i spreman je za razaranje slede!eg molekula ozona. +vo su samo srednje vrednosti što znači da !e samo polovina ljudi reagovati na kon%entra%ije ozona u tim vrednostima. Pored ova dva zakona$ kojim se čovjek rešava neželjeni* gasova kao trenutni* problema$ u drugom NčinuN dva nova zakona se direktno okre!u protiv njega. #utomobili omogu!avaju ve!u pokretljivost ali za uzvrat traže izuzetno mnogo kiseonika <za sagorijevanje u motoru= a vra!aju ugljenPdioksid i ugljenmonoksid. &ndirektno zaga-enje vazdu*a vrši se isparavanjem štetni* materija izbačeni* u vodu ili odloženi* na zemlju. Postavljen je standard od 5$26 mgCm4 kao grani%a za mogu!e pojave zdravstveni* problema. #merička #gen%ija za zaštitu sredine <EP#=$ smatra da 5$42 mgCm4 izaziva ose!aj nelagodnosti u grudima$ irita%iju respiratornog trakta i smanjenje disajni* "unk%ija/ 5$46 mgCm4 pogoršavaju se astma$ em"izem i *ronični bron*itis/ a na 5$4E mgCm4 javlja se smanjena otpornost na bakterijske in"ek%ije. &skustvo izgradnje dimnjaka$ kao puta za odvod neželjeni* i štetni* gasova u doma!instvu$ čovek je iskoristio i za osloba-anje od neželjeni* gasova u industriji$ s tim što su njegove dimenzije daleko ve!e ali i štetan uti%aj gasova na sredinu vidljiviji.

strukturne promene/ !.ron*ospazmi$ edemi i >6 . Posebno P#8 štetno utiče na zdravlje ljudi izazivaju!i suženje$ irita%iju očiju i otežano disanje$ kao i velika ošte!enja biljaka koja se ispoljavaju kao srebrnastoPbronzane nekrotične "leke na listovima <spana!a$ salate$ duvana=. . sistemska trovanja <npr.se kondenzuju stvaraju!i gustu izmagli%u. 1>$4 mgCm4 u toku nekoliko minuta=$ azotu ili ozonu$ može dovesti do teško!au disanju ili razmeni gasova zbog edema <gomilanja tečnosti u tkivima=$ stvaranja mukusa <sluzi= i bron*ijalnog spazma kao posledi%e irita%ije i zapaljenja. Pri tome nastaju brojne opasne$ toksične supstan%e$ kao što su "ormalde*id$ akrolein$ peroksia%etilnitrat <P#8= i druge. rak/ .e-utim$ istovremeno se u atmos"eri nakupljaju reaktivni nesagoreli ugljovodoni%i$ alde*idi i druga organska jedinjenja$ koja$ tako-e nastaju tokom rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem i iz industrijski* postrojenja. olovom=/ ". slabljenje imunološkog sistema koji dovodi do pove!ane podložnosti in"ek%ijama/ #. ti"a) *agađen)a va*d-/a na *dravl)e l)-di E"ekat odre-enog zaga-ivača na zdravlje čoveka zavisi i od samog čoveka$ njegovi* godina i genetskog nasle-a$ da li boluje od neki* bolesti$ od stepena "izičke aktivnosti$ stresa. disajni nadražaji i akutni problemi "unk%ije plu!a <disanje=/ 2. Mormiranje smoga započinje prisustvom primarni* atmos"erski* polutanata u vazdu*u$ kakvi su azotni oksidi$ koji se tokom dana$ "oto*emijskim reak%ijama pod dejstvom U. as"ik%ija Cgubitak svestuC zbog udisanja ugljenPmonoksida=. &sto tako$ e"ekti polutanata na ekosistem zavise i od samog ekosistemaP vrsta koje u njemu postoje$ *emijskog sastava tla i drugi* elemenata. . . 8ji*ovim prisustvom se blokira razgradnja ozona$ kojeg$ s toga$ ima sve više$ te on stupa u reak%ije sa organskim molekulima.ogu!a klasi"ika%ija bolesti vezani* za problem delovanja zaga-ivača vazdu*a na ljude1 1. Lak i kratko izlaganje oksidima sumpora <npr. zračenja razlažu na 8+ i atomski kiseonik. Kako je ova reak%ija povratna tropos"erski oZon se neprestano stvara i razgradjuje$ a oslobo-eni atomski kiseonik oksiduje nove količine "otolitičkog 8+ u 8+2. ostali tipovi smanjenog sadržaja kiseonika u tkivu <npr. Moto*emijski smog je$ obično$ najizraženiji u ranim popodnevnim časovima$ kada je najintenzivnije sunčevo zračenje. .eoma reaktivan atomski kiseonik stupa u brojne reak%ije od koji* jedna dovodi do stvaranja ozona u tropos"eri.

'judi koji imaju astmu$ *ronični bron*itis ili em"izem uglavnom su oboleli zbog kombina%ija nasledne predispozi%ije$ pušenja i uslova na radnom mestu uz dodatnu izloženost aerozaga-uju!im materijama u sredini u kojoj žive i rade. Sve ovo utiče na smanjenje količina kiseonika koji stiže u tkivo po %elom telu i otežava rad sr%a. 8evolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. >7 . Aemijske materije koje u plu!a dospeju iz okoline mogu izazvati i druge bolesti osim bolesti respiratornog trakta. Gta god da je bio uzrok bolesti$ ovi ljudi$ kao i de%a i starije osobe spadaju u grupu veoma osetljivi* na aerozaga-uju!e materije. +čigledno$ dva tipa tkiva koja su najosetljivija na olovo su !elije mozga i kičmene moždine koje stvaraju %rvena krvna zrn%a. List vazdu* je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema.azdu* je smesa gasova koja čini atmos"eru$ a sastoji se približno od >C@ azota$ 1C@ kiseonika i vrlo mali* količina plemeniti* gasova$ ugljen dioksida$ vodonika$ ozona$ vodene pare i razni* nečisto%a. +lovo i živa su najvažniji primeri sistemski* toksina koji se nalaze u vazdu*u. . +lovo kao teški metal izaziva prvo bio*emijske$ zatim "iziološke i najzad zdravstvene posledi%e usled reak%ije sa enzimima$ drugim proteinima i ostalim *emijskim elementima !elija. #erozaga-uju!e materije koje dospevaju u krvotok preko plu!a i izazivaju probleme u drugim delovima organizma nazivaju se sistemski toksini. Aronično nadraživanje plu!a$ bilo kao posledi%a zaga-uju!i* materija iz vazdu*a$ pušenja$ alergijski* reak%ija$ ili svega toga zajedno$ mogu dovesti do *roničnog stanja i konačno do trajni* strukturni* promena na plu!ima.stvaranje mukusa otežavaju protok vazdu*a$ smanjuju kapa%itet plu!a$ i smanjuju stepen razmene gasova izme-u krvi i alveolarnog vazdu*a zbog dodatni* količina tečnosti kroz koje vazdu* mora da pro-e.

>K . Emisije poti%u uglavnom od saobra%aja. Emisija sumpor dioksida drastično je ve!a u zimskom nego u letnjem periodu$ zbog sagorevanja "osilni* goriva.agadjeni vazdu* utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Pad kon%entra%ije sumpor dioksida u atmos"eri rezultat je reduk%ije koris%enja "osilni* goriva u zagrevanju doma!instava. (lavni i*vori *agad)en)a va*d-/a s. +vaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja "osilni* goriva. imski smog pojavljuje se najčes%e i najviše u %entralnoj$ juznoj i jugoisto%noj Evropi. Kon%entra%ija sumpor dioksida u atmos"eri zapadnoPevropski* gradova primetno je opala u odnosu na 1E75. agadjenje vazdu*a zavisi prvenstveno od tipa zagadjiva%a. Kon%etra%ija od 1O 9+ u vazdu*u je smrtonosna. U Evropi se emituje oko 12@ . tona$ ili 11O od ukupne svetske emisije ovog gasa. godinu.Ptona godisnje. 8ajčes%e zagadjuju!e materije su ugljenmonoksid <9+=$ sumpordioksid$ azotdioksid$ mikročesti%e čadji.*agrevan)e stanova# ind-stri)ske aktivnosti i sao+ra"a). #tmos"era služi i kao sredstvo transporta zagadjuju%i* materija do udaljeni* loka%ija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Emitovane kisele supstan%e kao sto su sumpor dioksid i azot dioksid u atmos"eri se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme pre!i razdaljinu od preko nekoliko *iljada kilometara$ gde se preobrazuju u sul"urnu i azotnu kiselinu. Spe%i"ične zagadjuju!e materije vazdu*a su i olovo$ kadmijum$ mangan$ arsen$ nikl$ *rom$ %ink i drugi teski metali i organska jedinjenja koja nastaju kao rezultat različiti* aktivnosti. Ugljen monoksid je toksičan u visokim kon%entra%ijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Ugljen monoksid <9+= je veoma otrovan gas$ bez boje mirisa i ukusa. Pro%enjuje se da emisija sumpor dioksida u Evropi iznosi 4E . E"ekti a%idi"ika%ije odrazavaju se na1 vodene organizme koji su osetljivi na pove!anje pA i pove!anje toksični* metala u vodi$ biljke su osjetljive na pove!anje kon%entra%ije *idrogenovi* jona u zemljistu$ ljudi takodje trpe posledi%e a%idi"ika%ije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pA i pove!anu kon%entra%iju metala. Primarni polutanti sumpor dioksid i azot dioksid i nji*ovi reak%ioni proizvodi nakon nji*ove depozi%ije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinski* voda <kisele kise= gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. ato su vlasti u drzavama ovi* regiona krenule u kampanju za reduk%iju upotrebe vozila u %entralnim gradskim delovima.

:isele kiše Hobert #ngus Smit*$ bio je *emičar koji je živeo i radio u Engleskoj u f&f veku. Stvaranjem kaplji%a vodene pare u obla%ima koje sakupljaju zaga-ivače iz atmos"ere i kada se steknu potrebni uslovi kaplji%e iz oblaka se ukrupnjavaju i padaju u obliku kiše/ 2.avio se$ izme-u ostalog$ i proučavanjem atmos"erskog talogaP kiša u Engleskoj$ Gkotskoj i 8emačkoj. +n je objavio 1K72. Po de"ini%iji kisele kiše su atmos"erski kiseli talog u "ormi kiše. Doš pre%iznija de"ini%ija je da su kisele kiše padavine koje imaju ve!u kiselost <manji pA= od uobičajeni* kiša koje padaju u nezaga-enim regionima emlje. )ek nakon čitavog jednog veka u 8orveškoj posredstvom norveškog programa za interdis%iplinarna istraživanja posve!ena je pažnja negativnim uti%ajima kiseli* atmos"erski* taloga na šume i ribe. Padavine odstranjuju iz atmos"ere gasove$ aerosole i česti%e na dva načina1 1. )ermin kiseli talog obu*vata %elokupnu kiselu pre%ipita%iju koja za*vata gasove$ česti%e$ kao i tečnu "azu tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele supstan%e iz atmos"ere. #tmos"era se može prečiš!avati od polutanata i bez kiše i to1 1. ato se trivijalni naziv Nkisele kišeN sve više zamenjuje mnogo pravilnijim Natmos"erski talogN koji obu*vata sve kisele supstan%e kao i sve druge zaga-ivače koji se nalaze u atmos"eri. +va dva načina obu*vataju vlažnu pre%ipita%iju. Konstatovao je da kiselost kiša pre svega odre-uje sadržaj sul"ata. [ravita%ionim taloženjem ve!i* česti%a/ 3. U direktnom kontaktu "ini* česti%a sa vegeta%ijom i drugim površinama. #psorp%ijom gasova na razne površine u prirodi kao što su vegeta%ija$ zemljište ili vodene površine$ kao i na gra-evine/ 2. 8ezaga-ena kiša je po prirodi kisela jer atmos"era sadrži u sebi kiseli oksid ugljenPdioksid <9+2= koji se rastvara u vodi <kapima kiše= i daje kao produkt ugljenu kiselinu što ima za posledi%u da je kiselost <pA= kišni%e oko @$6. &spiranjem atmos"ere kada kiša <sneg= atmos"eru ispod oblaka ispira i prečiš!ava. +vo je >E . Početkom f&f veka Engleska se za*uktavala u svom industrijskom razvoju i nije obra!ala pažnju na istraživanja jednog naučnika. da postoji zavisnost izme-u lokalni* "abrika koje su sagorevale ugalj$ trajektorije dima$ depozi%ije organski* supstan%i iz atmos"ere$ učestalosti padavina i kon%entra%ije sul"atni* jona u pre%ipitatu <kiši=. . U južnoj 8orveškoj se prepolovila popula%ija riba u periodu od 1E>5 do 1EK5. 'judske aktivnosti su prouzrokovale emisiju sumporPdioksida koji se potom našao u kiselim kišama ugrožavaju!i čoveka i prirodu.

godine$ dok je u Evropi najniža vrednost ikada izmerena bila pA 2$> u Gkotskoj 1E7>. )ako$ na primer$ merenja kiselosti kišni%e u Severnoj #meri%i pokazale su vrednosti i od pA 4$ a najniža vrednost za pA kišni%e u S#0 ikada izmerena je 2$1 i to u severnim delovima S#0 1E6>.granična vrednost$ kiša čija je pA vrednost ispod @$6 smatra se kiselom.e-utim$ kao posledi%a antropogeni* aktivnosti u vazdu*u se nalaze gasovita jedinjenjaP oksidi sumpora i azota$ koji se rastvaraju u vodi stvaraju!i odgovaraju!e kiseline <sumporastu$ azotastu=.elikoj . 8a području . Ure-aj kojim se meri pA vrednost nekog rastvora naziva se pAPmetar. . Padavine <vodeni talozi$ kiše= često su blago kisele reak%ije zbog prisustva ugljene kiseline u njima za*valjuju!i prisustvu ugljenPdioksida u atmos"eri. Usled zaga-enja pA kiše se drastično menja. Pored kiseli* kiša u oblastima sa velikim atmos"erskim zaga-enjima česte su i kisele magle ili izmagli%a$ kao i kisela$ suva ili vlažna depozi%ija. bog toga su velika ošte!enja od kiseli* kiša prisutna u %entralnoj Evropi$ naročito u 8emačkoj$ kao i u . Pod dejstvom kiseli* kiša propada šumska vegeta%ija$ uništavaju se poljoprivredne površine i dolazi do pomora riba u jezerima. &zuzetno negativno dejstvo kiseli* vodeni* taloga je izraženo u sinergističkom dejstvu sa drugim atmos"erskim zaga-uju!im materijama <na primer ozonom u tropos"eri=$ kao i u oblastima gde je kisela$ silikatna matična podloga zemljišta.ritaniji. Uništavanje kameni* spomenika$ skulptura i ukrasa$ naročito u gradskim područjima$ označeno je kao kamena erozija. +ne izazivaju narušavanje i koroziju spomenika$ "asada zgrada$ ukrasni* predmeta od kamena$ metala i drugi* materijala.alkanskog poluostrva i čitave jugoistočne Evrope$ gde je krečnjačka matična podloga$ štetno dejstvo kiseli* kiša je slabije izraženo$ jer se u prisustvu karbonata održava povoljna reak%ija <PA= zemljišta i vode. 0a bi se izmerila kiselost kiše ona se pret*odno mora sakupiti u posebnoj sabirni%i koja je često instalirana na terenskim meteorološkim stani%ama. godine. Padavine u urbanim i industrijskim zonama$ koje obiluju ovim kiselinama$ označene su kao kisele kiše. Kiseli vodeni talozi su veoma opasni za živi svet$ naročito biljke$ lišajeve$ organizme na kopnu$ ali i u vodi. Porast kiselosti vodenog taloga konstantno raste. Hazlog tome je stalan porast sadržaja kiseli* oksida <S+2 i 8+f= koji se akumuliraju u atmos"eri$ zatim rastvaraju u kišnim kapima i sa kišom ili snegom dospevaju na zemljinu površinu$ odnosno sa česti%ama iz atmos"ere sa kojima reaguju$ usled gravita%ije dospevaju tako-e na zemljinu površinu. Pored toga$ kisele kiše deluju na sve predmete na emlji. Kiselost sredine meri se preko njene pA vrednosti$ koja predstavlja negativan logaritam kon%entra%ije vodonikovi* jona u nekom rastvoru. @5 .

bog više vode u atmos"eri bi!e više kiše i snega$ što !e uzrokovati poplave$ eroziju tla i ogromne štete. )opljenje glečera širom sveta doprinelo je pove!anju nivoa mora. .E5ekat staklene +ašte 0eo re"lektovanog zračenja sa Sun%a se apsorbuje u stakleničkim gasovima <9+2$ 82+$ 9A>$ AM9$ PM9$ SM6=. a poslednji* 155 godina nivo mora porastao je za 15P2@%m.@l9 u toku prošlog veka. )opljenje i zagrevanje tundre <Sibir$ #ljaska= dovodi do raspadanja organski* materija i oslobadanje ugljenika$ stvaraju!i dodatni izvor staklenički* gasova. )o !e prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode za pi!e. Postoje dakle i prirodni izvori promene kon%entra%ije 9+2 me-u ostalim i vulkanske erup%ije.e-utim$ sve je više očigledno da postoji jaka veza izme-u kon%entra%ije 9+2 i prosečne globalne temperature. U drugim oblastima emlje bi!e suša.@l9 do 2155. 1odine @1 . )o je najbrže menjanje klime u poslednji* 15555 godina. 0anas je ve! sa sigurnoš!u poznato da se kon%entra%ija 9+2 značajno pove!ala tokom poslednjeg veka$ pa je gotovo sigurno da je to posledi%a ljudske aktivnosti. Slika 4. emlja se zagrejala za 5.1 romene koncentracije u1ljen5dioksida ("/(+ merene u atmosferi od 1*-). agrevanje ovakvi* razmera uti%a!e na promenu temperature i raspodelu padavina. godine. )o je značajan me*anizam održanja temperature atmos"ere <bez ti* gasova temperatura bi bila 45 stepeni niža=. emlja je dinamički$ a ne statički sistem. )ako-e !e uti%ati na zdravlje ljudi$ vitalnost šuma i drugi* prirodni* oblasti$ kao i na poljoprivrednu proizvodnju$ *ranu. Pro%enjuje se da !e se globalna temperatura vazdu*a na emlji pove!ati za otprilike 1P4.

6misija "/ ( u zavisnosti od vrste 1oriva (u1alj.(. Prema tome$ najodgovorniji za zaga-ivanje prirodni* vodni* resursa su nji*ovi glavni korisni%i u antropogenom %iklusu ( industrija$ poljoprivreda i stanovništvo. @2 .Slika 4. 0o zaga-ivanja vodni* resursa može do!i i prirodnim putem$ nezavisno od čovekove aktivnosti$ unošenjem u nji* različiti* produkata raspadanja ostatka "lore i "aune i erozijom zemljišta pod dejstvom površinskog oti%anja. +vde$ me-utim$ treba napomenuti da je$ zaga-enost date prirodne vode direktno uslovljena njenom budu!om namenom. nafta. 8aime$ koriš!enje vode od strane čoveka za odnošenje ili razblaživanje otpadni* materija u velikoj meri je uporedivo sa osnovnom "unk%ijom krvi na !elijskom nivou. 1as+ Zagađen)e vodeni/ res-rsa +snovna uloga vode u njenom antropogenom %iklusu praktično potpuno je analogna njenoj ulozi u krvotoku složeniji* živi* organizama <krv sadriži oko K4O vode=. )ako$ na primer$ skoro potpuno čista voda može biti nepodobna za koriš!enje u proizvodnji piva$ dok se od nje znatno zaga-enija voda može direktno koristiti$ na primer$ za rekrea%iju$ uzgoj riba$ plovidbu ili navodnjavanje. Stepen i struktura zaga-enja u velikoj meri su zavisni od načina na koji se aktivnosti u okviru ovog %iklusa obavljaju <primenjene te*nologije i načini življenja= i od broja ljudi u datoj oblasti koji i* obavlja <gustina naseljenosti=. 8ajopštija de"ini%ija zagadjivanja voda mogla bi biti da je to svaka čovekova aktivnost koja umanjuje upotrebljivost prirodne vode kao resursa.

biološki agensi/ 2. 0ok neke primese vode dobijaju status njenog zaga-ivača samo kada su u njoj prisutne u ve!im kon%entra%ijama$ a inače su bez uti%aja na njenu zaga-enost$ ili joj čak popravljaju kvalitet$ a druge su štetne praktično bez obzira na to koliki im je sadržaj u njoj.elika ve!ina ovi* mikroorganizama$ pre svega bakterija$ može se uništiti *lorisanje vode$ ali je ve!ina virusa rezistentna na ovaj način njene obrade.Sami izvori zagadjivanja mogu biti tačkasti$ koji su potpuno loka%ijski de"inisani i koji se mogu mnogo lakše kontrolisati <na primer$ ispust komunalne ili industrijske otpadne vode u re%ipijent kroz %ev ili kroz kanal= ili rasuti$ koje je mnogo teže kontrolisati <na primer$ površinsko oti%anje sa urbani* površina$ ili sa poljoprivrednog zemljišta=. rastvorne materije/ . biološki agensi/ 2. "izički agensi <uključuju!i toplotu i suspendovane materije=/ ". toksična *emijska jedinjenja/ !. 'osledi"e *agađen)a vodeni/ ekosiste. radioaktivne otpadne materije i #. . nerastvorene materije i sedimenti i !.a Pod biološkim agensima se podrazumevaju patogeni mikroorganizmi <bakterije$ više!elijski paraziti i virusi=$ poten%ijalni sastoj%i *umani* ekskremenata$ koji izazivaju oboljenja ( koleru$ *epatitis$ ti"us$ dizenteriju$ botuliuzam i druga. &ako se poten%ijalne zaga-uju!e materije vode$ kratko zaga-ivači$ mogu podeliti na više različiti* načina$ svaki od nji* može se svrstati u jedu od četiri generalne kategorije1 1. neorganske soli$ kiseline i baze. energijom bogata organska jedinjenja i neorganski nutrijenti/ . @4 . Pove!ane kon%entra%ije neki* *emijski* jedinjenja mogu delovati razorno na akvatične ekosisteme$ "orsiranjem razvoja pojedini* nji*ovi* komponenti koje i* koriste kao *ranu. U biološke agense ubrajaju se i poten%ijalno patogeni mikroorganizmi koji potiču od oboleli* životinja iz klani%a ili iz pogona za preredu mesa$ ili iz pro%esa prerade vo!a i povr!a. +va pojava$ poznata kao eutro"ika%ija može biti izazvana na dva osnovna načina1 unošenjem viška biorazgradljivi* organski* materija koje služe kao *rana razgra-ivačima$ ili unošenjem viška neorganski* nutrijenata koji su ograničavaju!i "aktor u razvoju biljaka. toplota. bog ovoga$ pogodnije je koristiti slede!u podelu zaga-uju!i* materija1 1.

ezglavim zaga-enjejm vode industrujskim *emikalijama$ ku!nim *emikalijama i *emikalijama iz lekova$ poljoprivrednim *emikalijama i drugim$ smo ve! doveli @5O svetskog stanovništva da ostane bez pija!e vode.U prvom slučaju problem nastaje onda kada se aktivnost razgra-ivača$ koji organsku materiju koriste i kao izvor energije i kao izvor *rane$ toliko intenzivira za*valjuju!i višku *rane$ da oni utroše sav raspoloživi kiseonik za njenu oksida%iju. . Pritisak na okeane raste iz više smerova. Dedan deo ovi* nutrijenata unosi se sa organskim zaga-ivačima u čijem se sastavu nalaze$ a drugi deo sa nji*ovim neorganskim jedinjenjima.udu!i da se ovaj parametar odnosi samo na biorazgradljivu organsku materiju$ odnosno da izražava samo količinu rastvorenog slobodnog +2 koji se troši na njenu bio*emijsku oksida%iju$ u praksi se koristi još jedan parametar ( *emijska potreba kiseonika$ APK.PK. Slede!a slika govori da postoje mesta sa izvanredno čistom vodom. . +n se odnosi na ukupnu prisutnu organsku materiju u vodi i njen ukupni sadržaj izražava preko količine kiseonika koji je potreban za njenu *emijsku oksida%iju. Svi proizvo-ači$ ili pravilnije *vatači ribe doživljavaju kolaps$ jer su se količine ribe smanjile ispod pro"itabilni* za rad. Parametar$ kojim se kvantitativno izražava sposobnost organske materije da na ovaj način troši kiseonik$ a time i njena kon%entra%ija u datoj akvatičnoj sredini$ naziva se bio*emijska potreba kiseonika$ . Hazlog je prekomeran izlov i zaga-enje *emijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i *emikalijama koje iz reka stižu u okeane. U uslovima potpunog odsustva rastvorenog kiseonika$ praktično svi aerobni organizmiP ribe i zooplankton izumiru$ ukoliko pret*odno ne napuste takvu sredinu$ i dolazi do razvoja anaerobni* vrsta i nastajanja toksičnog produkta neprijatnog mirisa i do drastičnog pada kvaliteta vode. @> .ila bi šteta da se ne spreči zaga-ivanje za sada čiste vode. )o$ sa jedne strane$ za*valjuju!i dnevnoj "otosintetskoj aktivnosti$ pove!ava sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi$ ali$ sa druge strane$ respira%ija biljaka i razgradnja mrtvog biljnog materijala stvaraju potpuno sličan problem onome koji se javlja pri unošenju viška biorazgradivi* organski* materija. +ba ova elementa$ u skladu sa 'ibigovim zakonom minimuma$ predstavljaju kontrolišu!e nutrijente i stimulišu razvoj akvatični* biljni* vrsta$ uključuju!i i "itoplankton. 0rugi način pospešivanja eutro"ika%ije je unošenje viška neorganski* nutrijenataP azota i "os"oraP u prirodnu akvatičnu sredinu. .

+vi zaga-ivači prvenstveno zaga-uju vazdu*. & mora i okeane zaga-uju čovekove aktivnostibbb Prema nekim proračunima$ u )i*i okean dospeva oko E$ a u #tlanski oko 45 miliona tona raznog odpada godišnje. 0estruktivne klimatske promene mogu negativno uti%ati na zdravlje ljudi. . Pove!anje temperature u kombina%iji sa vlažnim vazdu*om prouzrokuje razna oboljenja ljudi.Pošto su de%a i stariji ljudi najneotpornije na ove promene$ oni !e biti i najugroženiji.ode koje se koriste pri prečiš!avanju gasova tako-e su zaga-ene.8arušena ekološka ravnoteža$ smanjenje prinosa i proizvodnja *rane direktno ili indirektno utiče na ljudsku popula%iju.8eka područija !e lakše a neka teže biti izložena ovim promenama. Usled velike zaga-enosti$ poplave dolazi do pojave razni* zarazni* bolesti$pove!anja broja alergija i drugi* respiratorni* bolesti.ora i okeani predstavljaju najve!e životno područije u kome su se razvile najstarije životne zajedni%e.Sneg odavno nije više beo kao nekad.Pri koriš!enju čvrsti* goriva izba%uju se velike količine dima i čvrsti* česti%a ča-i. 8aročito su pri tom štetne kisele kiše. U koliko bi se ispuštale direktno u reke bez pred*odnog prečiš!avanja$ štetno bi delovale na živi svet u rekama.altičko more$ a posebno su ugroženi svi zalivi koje su usled izolovanosti i male komunika%ije i strujanja vode postale prave akumula%ije zaga-uju!i* suostan%i.U posebnoj su situa%iji$ zbog svog geogra"skog položaja$ Sredozemno i .8ajteže !e biti pogo-ene siromašnije zemlje.Linjeni%a je da su osta%i pesti%ida na-eni u organizmima antarktički* pingvina$ tamo gde pesti%idi ranije nikad nisu koriš!eni$govori o globalnim razmerama današnji* zaga-ivanja životne sredine. )e materije završavaju svoje kruženje u vodenim ekosistemima posredstvom atmos"erski* padavina. . @@ .+n tako-e sadrži mnoge od navedeni* materija.

8a zalost usled globalnog otopljenja korali su napadnuti boles%u od koje gube boju i umiru. 8estale su čitave vrste koje su tada vladale zemljom.ila je to velika planetarna katastro"a.. )aj otpad najčeš!e zatrpa sneg pa na planini ima više slojeva raznog sme!a koje se ne vidi.eksika u oblasti Dukatan pao je meteorit i izazvao pravu ekolosku katastro"u.eliki oblak radiaktivne prasine sirio se evropom.ilo je poginuli* $ ali i oni* koji su bili ozra%eni radiaktivnog izotopa. . godine u Lernobilu je doslo do *avarije nuklearne termoelektrane. Sva živa bi%a su povezana lan%em is*rane$ zavise jedna od drugi* i izumiranjem jedne vrste$ nestaju i ostale. 1EK6. Unistavaju i* ritmom koji je pet puta brzi od onog kojim nestaju amazonske sume. 0ugo godina posle *avarije de%a koja su bila u blizini elektrane umrla su od leukemije. +vo bi trebalo da bude opomena ljudima sta sve može da se desi kad se zagadi i poremeti atmos"era. Linjeni%a je da tamo gde se pojavljuje čovek dolazi do zaga-enja prirode i promene u ekosistemu.asni ot.Kako je čovek napredovao i osvajao daleke oblasti sa sobom je doneo i otpad. Uzrok tog zagadjenja dosao je iz kosmosa$ pa se može re%i da je to prirodno kosmičko zagadjenje nastalo od udara meteorita. U nižim predelima u toplijem delu godine$ dolazi do otopljavanje snega i tada se najčeš!e otkriju tragovi čovekovog nemarnog ponašanja prema prirodi. a mnoge koji su bili u blizini termoelektrane nije bilo spasa. Svet je bio u soku.)o je bila ekoloska katastro"a koja je imala ogromne posledi%e. 8a zemlji je padala sumporna kisa. Posle udara meteorita u atmos"eru je doslo do izba%ivanja ogromne koli%ine pepela koje je izazvalo *emijsku reak%iju$ zaokruzivsi %elu planetu. Prilikom eksplozije nuklearnog reaktora is%urela je ogromna koli%ina radiaktivnosti. Koralni grebeni su jedinstveni i kompleksni sistemi$najve%e strukture na zemlji bioloskog porekla i ambijenta sa najraznovrsnijim morskim vrstama. @6 . U blizini pada od udarnog talasa velike jačine$ sva živa bi!a nestala su u trenutku. ?vrsti i o. 0anas se nalaze na listi ugrozeni* vrsta i preti im nestanak$ sto bi dovelo do dramatičnog poreme!aja ekološke i biološke ravnoteže. agagjena voda$ neregularni na%ini ribarenja$ porast temperature i kiselost mora su najve%i neprijatelji korala. emljom su tada vladali dinosaurusi i ogromna "lora. +svajaju!i najve!e planine na svetu Aimalaje$ planinari su za sobom ostavljali razne vrste otpada zaga-uju!i okolinu. .ad Lvrsti otpad je svaki neupotrebljivi predmet ili materijal koji vlasnik odloži$ namerava da odloži ili je primoran da odloži u skladu sa jednom od kategorija prema utvr-enoj klasi"ika%iji otpada. Pre oko 6@P75 miliona godina na prostoru sadasnjeg . Udisanje sumpor dioksida izazvao je smrt zivi* bi!a na %eloj planeti.

@edi"inski ot. .edi"inski ot.edi"inskog ot.ad4 7@PE5O je komunalni otpad <sličan otpadu iz doma!instva=/ 15P2@O je opasni medi%inski otpad <in"ektivni$ toksični i sl.7 .ad je čvrsti otpad koji nastaje u urbanim sredinama i u najve!em obimu ga čini tzv.ad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom pro%esu$ a koji po svojim osobinama ne utiče štetno na životnu sredinu i zdravlje ljudi$ odnosno$ ne sadrži opasne karakteristike. Proizvodnja medi%inskog otpada po regijama1 Regi)a4 Severna kgAkrevetAdan 7 P 15 4 4P6 1$> P 2 2$@ P > 1$K P 2$2 #merika$ 'atinska #merika  apadna Europa &stočna Europa Srednji &stok Hazvijeni deo istočne #zije Srednje razvijeni deo istočne #zije Šta 2ini .asni.-nalni ot. +pasani medi%inski otpad može imati slijede!a svojstva1 može da sadrži in"ektivne materije$ biti genotoksičan$ sadržati @7 .:o. Heziden%ijalni i komer%ijalni otpad.ada1 bolni%e$ klinike$ laboratorije$ istraživački %entri$ %entri za istraživanje na životinjama$ trans"uziologije$ sta%ionari$ mrtvačni%e$ obduk%ijski %entri. O.asni . @an)i i*vori .ogu!nost štetnog delovanja pojedini* materija koje mogu prouzrokovati štetu i opasnosti s velikim posledi%ama.ad o.ada1 bolničke ambulante$ stomatološke ambulante$ ku!na nega$ sta%ionari $ %entri za akupunkturu$ psi*ijatrijske ambulante$ kozmetičke usluge poput bušenja u*a i tetoviranja$ pogrebne usluge$ pomo!ne medi%inske usluge$ domovi za nepokretne osobe.edi%inski otpad ( sav otpad proizveden tokom pružanja zdravstvene zaštite <glavni i sporedni izvori=.= +pasni medi%inski otpad1 in"ektivni$ patološki$ oštri predmeti$ "arma%eutski$ genotoksični$ *emijski$ teški metali$ posude pod pritiskom$ radioaktivni otpad.ad podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama$ bez obzira na njegov sastav$ osobine i poreklo. Veći i*vori . &ndustrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku industrijskog pro%esa$ i po svojim karakteristikama može biti opasan i neopasan.edi"inskog ot. Inertni ind-stri)ski ot.edi"inski ot.

Pakovanje piva u PE) ambalaži je najve!i zločin koji je mogao da se uradi životnoj sredini. + donošenju novi* zakona iz ove oblasti$ načinu na koji !e nova regulativa uti%ati na industriju ambalaže i problemima koji u ovom trenutku muče zakonom nedovoljno zašti!enu životnu sredinu kod nas. i 9$ in"ek%ije probavnog trakta$ in"ek%ije disajni* puteva$ in"ek%ije krvotoka$ kožne in"ek%ije$ posledi%e delovanja radioaktivni* supstan%i$ trovanja$ osetljivost javnosti. S obzirom na sve ve!e udaljenosti od mesta proizvodjne do @K . +pasnosti su izloženi1 lekari i medi%insko osoblje$ bolesni%i$ pomo!no bolničko osoblje$ osoblje koje skuplja i odlaže otpad$ %ela popula%ija$ rizi%i za ljudsko zdravlje$ mogu!i uti%aji na zdravlje1 #&0S$ *epatitis . Ot. Uvo-enje zakonske regulative koja tretira zaštitu životne sredine i propisuje standarde odlaganja i re%ikliranja otpada je veoma značajno pitanje za sve one koji direktno ili indirektno učestvuju u proizvodnji ambalaže. Heak%ije javnosti na1 in%idente vezane za medi%inski otpad$ estetske učinke nepažljivo odloženog otpada.+ala!a 'ET ambalaža može da se re%iklira @ P 6 puta. A. +pasna svojstva kemijski* supstan%ija1 toksičnost$ korozivnost$ zapaljivost$ reaktivnost$ eksplozivnost$ osetljivost na udar%e$ genotoksičnost. Pošto je proizvod iskoriš!en ona se ba%a i od atraktivnog pakovanja pretvara u "aktor zaga-enja životne okoline. &maju!i u vidu činjeni%u da priroda poseduje ograničenu mogu!nost samoprečiš!avanja i da je prema nekim materijama uopšte ne poseduje pokrenute su i u toku su mnogobrojne aktivnosti usmerene u prav%u zaštite$ obnavljanja i unapre-ivanja životne sredine. #mbalaža je danas prate!i deo svakog proizvoda. U vremenima nagle industrijaliza%ije$ urbaniza%ije$ razvijanja postoje!i* i osvajanja novi* te*nologija$ kao i porasta broja stanovnika P korisnika industrijski* proizvoda problem otpada postaje sve složeniji. 0a to ne mora uvek biti tako govori praksa razvijeni* zemalja u kojima se ambalaža prilikom odlaganja sortira po vrstama i ponovo prera-uje.opasne *emikalije ili "arma%eutske supstan%ije$ biti radioktivan$ sadržavati oštre predmete. U načinu zbrinjavanja medi%inskog otpada treba voditi računa o kulturnim i običajnim za*tevima date sredine.adne vode i* *dravstveni/ -stanova )akve otpadne vode mogu sadržavati1 patogene mikroorganizme1 bakterije$ viruse$ opasne *emikalije$ "arma%eutske materije$ radioaktivne izotope.

Kriterijumi životne sredine su razvijeni da zaštite potrošačka dobra <sa izuzetkom *rane$ pi!a i lekova=. Hazlozi za sve ve!u primenu su mnogobrojni. Ekološki kriterijumi za svaku grupu proizvoda se de"inišu identi"ikuju!i gde je proizvod štetan za životnu sredinu u svakom svom stepenu životnog %iklusa$ počevši od proizvodnje sirovina$ kroz pro%es proizvodnje$ distribu%ije <uključuju!i pakovanje=$ koriš!enja i završno sa njegovim konačnim odba%ivanjem.. Pošto EUE.+$ potrošačke i industrijske aso%ija%ije$ sindikati i predstavni%i mali* i srednji* preduze!a i komora. U razmatranje se uzimaju slede!i aspekti životne sredine1 kvalitet vode$ vazdu*a$ zaštita zemljišta$ smanjenje otpadaka$ štednja energije$ upravljanje prirodnim resursima$ preven%ija globalnog otopljavanja$ zaštita ozonskog omotača$ sigurnost životne sredine$ buka. +n dopušta proizvo-ačima da pokažu svojim potrošačima da nji*ovi proizvodi respektuju životnu okolinu. propiše kriterijume za grupe proizvoda oni se odobravaju od zemalja člani%a i Evropske komisije..mesta potrošnje industrijski* i drugi* roba ambalaža se može smatrati Nnužnim zlomN savremene %iviliza%ije. Plastični materijali se ve! godinama sve više upotrebljavaju za izradu ambalaže$ iako predstavljaju problem sa aspekta zaštite životne sredine. @E . Evropski e%oPlabel program omogu!ava evropskim potrošačima$ javnim i privatnim kup%ima$ da lako identi"ikuju priznate zelene proizvode u okviru Evropske Unije$ 8orveške$ 'i*tenštajna i &slanda. +vakav način uklanjanja otpada je naročito nepovoljan za plastični ambalažni otpad iz više razloga <zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti$ nerazgradivost ti* materijala pod uti%ajem atmos"erilija i odlaganje korištenja sirovina i energije vezane u polimerima na neodre-eno vreme=.ean nion E"oBla+elling 8oard 0E E81. Llani%e ovog saveta su1 kompetentne institu%ije zemalja člani%a$ predstavni%i 8. )o su$ izme-u ostali*$ niska %ena sirovina$ mala masa i različite mogu!nosti prerade. Ekološki kriterijumi za dobijanje Evropske e%oP labele su rezultat naučni* studija i široki* konsulta%ija u okviru E-ro. stakla ili aluminijuma. 0eponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktično su popunjene$ a nove se zbog visoki* %ena ne grade odgovaraju!om brzinom. Hešavanje problema plastičnog otpada se najčeš!e završava njegovim odlaganjem na deponije$ ali nažalost$ zbog ljudske nebrige i van deponija. +sim toga$ spe%i"ični utrošak energije <utrošak energije po jedini%i upakovanog proizvoda= pri proizvodnji plastični* materijala$ koji se koriste za izradu ambalaže$ mnogo je manji nego što je pri proizvodnji na pr. U našoj zemlji ne postoje uslovi za prikupljanje$ razvrstavanje i e"ikasnu preradu plastičnog otpada.

8eJ #pproa%* 0ire%tives <nove direktive pristupa=. Proizvodi bez 9E oznake mogu biti od strane %arine stopirani za ulazak na tržište. H*einlandC.555 ljudi. a krajnjeg korisnika P potrošača je najznačajnije da su proizvodi u saglasnosti sa svim odredbama primenljivi* direktiva koje označeni proizvod 65 . +na tako-e obezbe-uje slobodno kretanje proizvoda u okviru EU tržišta.TCVBo*naka je znak dokumentovanog$ objektivnog nezavisnog ispitivanja osobina ili per"ormansi proizvoda$ sistema$ instala%ija ili drugi* servisa. )m. )o je oznaka data od najve!e svetske organiza%ije za testiranje i %erti"ikovanje1 )m. bog obima i složenosti ovi* direktiva$ ovde !emo samo naznačiti da se one zasnivaju na slede!im prin%ipima1 • Aarmoniza%ija je ograničena na bitne za*teve • Samo oni proizvodi koji ispunjavaju bitne za*teve se mogu pustiti na tržište i u upotrebu • Pretpostavlja se da su *armonizovani standardi$ re"eren%e objavljene u o"i%ijelnom žurnalu i ugra-ene u na%ionalne standarde$ prilago-eni odgovaraju!im bitnim za*tevima • Primena *armonizovani* standarda ili drugi* te*nički* spe%i"ika%ija ostaje dobrovoljna i proizvo-ači su slobodni da izaberu bilo koje te*ničko rešenje koje je saglasno sa bitnim za*tevima • Proizvo-ači mogu birati izme-u različiti* usaglašenosti pro%edura oporezivanja u slučaju primene direktive. 8ju dodeljuje proizvo-ač samostalno$ ali time se obavezuje da je proizvod izra-en u skladu sa primenljivim direktivama.randenburg [roup= sa sedištem u 8emačkoj$ njene kan%elarije i laboratorije za testiranje na svim kontinentima zapošljavaju preko K. =E o*na2avan)e je zakonski za*tev za ve!inu proizvoda koji se puštaju na tržište i upotrebu u zemljama Evropske Unije i obaveštavaju nadležne organe da ti proizvodi zadovoljavaju sve primenljive tzv. H*einland <puno ime1 )m. 'roi*vođa2 )e d-!an da4 • kaže koje je direktive primenio$ • pridržava se ti* direktiva$ • izda deklara%iju o pridržavanju <0e%laration o" 9on"ormitZ P 0+9=$ • označi proizvod 9E oznakom$ • održava za*tevanu dokumenta%iju kao eviden%iju pridržavanja direktiva. 9E oznaka nije oznaka ili %erti"ikat dodeljen od neke organiza%ije.erlin .Poznaka nije pravno propisana oznaka$ ali renome ove organiza%ije pruža potrošačima i trgovini dovoljno poverenja u kvalitet i sigurnost proizvoda označeni* ovom oznakom.

)ako se$ osim otrovni* gasova koje udišemo$ svako malo zapušeni* dunavski* brana i rugla na vodama koje gledamo$ Srbija i ekonomski rasipa$ jer bi od svake bačene "laše mogla da napravi novu. bog sve ve!i* količina i svoje štetnosti$ otpad se smatra jednim od najve!i* problema i zaga-ivača naše životne sredine$ koji ima kratkoročne i dugoročne posledi%e na kvalitet i dužinu našeg života$ kao i na kvalitet vazdu*a$ *rane i vode koje unosimo. Kanadski naučni%i sa Univerziteta Kalgari nedavno su upozorili da je koriš!enje stari* plastični* bo%a štetno po zdravlje. a doma!e proizvo-ače $ čiji proizvodi potpadaju pod primenu navedeni* standarda$ ovo znači da do pristupanja naše zemlje Evropskoj Uniji i saglasno tome usaglašavanja <*armoniza%ije= naši* standarda i ostali* propisa$ pravo na označavanja 9E oznakom mogu i moraju ostvariti preko uvoznika u zemlje EU. #li za razliku od drugi* evropski* zemalja$ čijim standardima težimo$ kod nas se ovaj problem očigledno ne s*vata ozbiljno. nači$ 9E oznaka je indikator da je taj proizvod u saglasnosti sa bitnim za*tevima primenjeni* direktiva i da su subjekt usaglašenosti pro%edura oporezivanja propisani* u direktivama. Po parkovima$ na uli%ama. 8avika da se u ispražnjenu bo%u ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije P dvostruko je opasna. 8o$ gra-ani$ sve i kada bi *teli da uredno vra!aju "laše u pro%es re%iklaže$ nemaju opštinu u Srbiji u kojoj bi mogli$ jer ni u jednoj ne postoje kontejneri za sortiranje otpada. &ako su lagane$ zauzimaju čak 45 odsto otpada$ dok im je vek raspadanja duži od 155 godina.. Prvi razlog je razvoj bakterija u bo%i.mora da zadovolji. )ako-e$ zemlje člani%e su obavezne da obezbede odgovaraju!a merenja da zaštite 9E označavanje. & premda se preradom otpadne PE) ambalaže bavi petnaest preduze!a manji* kapa%iteta$ odnosno deset mlinova i pedeset presa za smanjenje zapremine plastike$ od 2@5 *iljada tona plastičnog otpada godišnje$ re%iklirano biva tek pet. S druge strane$ mnogi tvrde da od takozvane PE) ambalaže <polietilentetra"talat= i te kako može da se zaradi. 0rugi razlog je činjeni%a da polimer od koga se bo%e prave$ polietilen tere"talat$ vremenom osloba-a opasne toksične materije od koji* je ona sa imenom 0EA# posebno opasna i dokazano kan%erogena P utvrdili su naučni%i. 8e samo što uništavaju životnu sredinu i što su$ po mišljenju neki* sručnjaka opasne po zdravlje$ ve! mogu i da stave katana% na deponije. 61 . Svi smo se do sada sreli sa ambalažnim otpadom$ odnosno ambalažom$ koja kada prestane da ima svoju upotrebnu vrednost$ postaje višak sa kojim uglavnom ne znamo šta da radimo$ sem da ga ba%imo u sme!e. +ni su pritom naglasili da su bo%e namenjene jednokratnoj upotrebi i da i* posle toga treba re%iklirati. 0nevno Srbija isprazni stotinu tona plastični* "laša koje u najboljem slučaju završe na kr%atim deponijama. Plastični* "laša je u Srbiji sve više. dok su reke prepune.. #ko se bo%a stalno iznova upotrebljava$ te bakterije ulaze u kružni %iklus i ponovo dospevaju u organizam. 8ajčeš!e$ ipak$ kokaPkola$ "anta$ sinalko$ voda voda$ piva i drugi osvežavaju!i brendovi završe na rekama$ jezerima$ ničijim livadama na kojima se raspadaju duže od jednog veka. &ma i* na svakom !ošku.

62 . Korisno i e"ikasno rešenje u smanjivanju ve! ogromni* količina otpada$ naročito ambalažnog$ jeste samo u te*nološkom napretku i razvoju gra-anske ekološke svesti$ menjanju naši* navika$ kao i usvajanju novi*.ravl)an). . .Količine ovog ambalažnog otpada$ od svakodnevne potrošne robe koja se koristi u doma!instvima su velike$ jer mi svakog dana sve više kupujemo$ a samim tim stvaramo i ozbiljan problem odlaganja$ odnosno deponovanja te ambalaže.ot..letno.e!ina legalni* deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu okoline$ a zauzimaju sve ve!e prirodne površine. n Kupujmo ono što nam je neop*odno.otre+i# Re"iklira) )e rešen)e ko)e se *asniva na ko. n pre svega na nastojanju da se otpad izbegne$ odnosno njegove količine smanje$ n zatim da se on ponovo iskoristi$ n zatim re%iklira i obradi$ daju!i nove upotrebne proizvode$ i tek na kraju ono što je neupotrebljivo !e se odložiti na način koji ne!e biti štetan po okolinu i naše zdravlje. . n Kupujmo proizvode koje možemo više puta da upotrebimo.e!ina organski* materija$ kao što su *rana ili papir su biorazgradivi. Pogledajte samo u kantu za sme!e u svojoj ku!i. 8ešto od ovog jeste biorazgradivo$ a nešto i posle odlaganja na deponije sme!a trune godinama$ stvaraju!i nus proizvode$ koji su često samozapaljivi i zaga-uju zemljište i vodu. n 8osimo sa sobom torbu za kupovinu$ i izbegavajmo u radnji nove plastične i papirne kese. n Kupujmo ono što je napravljeno od re%ikliranog materijala. -. Ukoliko želimo da usvojimo nove navike i naše ponašanje uskladimo sa ekološkim normama$ ve! u kupovini moramo da razvijemo prijateljski odnos prema okolini. .o!e ili povr!e ne mora da bude zapakovano u plastičnu ambalažu. n Kupujmo ono što može da se re%iklira. n Kupujmo prozivode koji nisu štetni po okolinu$ odnosno koji na sebi imaju utisnutu oznaku ekološki.iorazgradivo je sve što je mogu!e da se razgradi prirodnim putem brzo$ usled delovanja mikroorganizama$ <aerobni* ili anaerobni*= pod prirodnim uslovima. S.ado. Koliko imate plastični* kesa$ PE) "laša$ konzervi$ stakleni* "laša ili tegli$ koliko starog papira$ %elo"ana$ kutija od stiropora ili kartona.an)i# 'onovo -. Lak i otvaranje novi* deponija koje !e odgovarati ekološkim i sanitarnim uslovima jeste jedno od neop*odni* rešenja$ ali nije dobro krajnje rešenje za otpad$ jer !e se on samo gomilati$ a ne!e se količinski smanjivati. n &zbegavajmo proizvode koji su nepotrebno preterano upakovani u ambalažu i radije kupujte onu koja nije.

roi*voda.oka*-)e.. 2. n Kupujmo i koristimo punjač za baterije i baterije koje možemo da punimo kada se isprazne.arnog sirovog . ". !.o da re"iklira.. +vaj ambalažni otpad ne mešajte sa osta%ima *rane. 64 . limenke od pi!a$ konzerve od *rane$ pakovanja od dezodoransa$ sprejeve$ kutije$ ram od starog bi%ikla$ aluminijumske "olije$ poslužavnike$ poklop%e od aluminijuma. plastične bo%e od pi!a$ deterdženata$ gajbi%e$ zatvarače$ plastične "olije. 8a ovaj način ne kupujemo novu ambalažu svaki put$ a dobro je i za naš ku!ni budžet. . Papir.ri. n Kupujmo sredstva za održavanje lične *igijene$ za pranje$ kao i *igijene ku!e u pakovanjima koja mogu da se dopune$ kao i u ve!im pakovanjima. Plastiku. do.a okolini .ada# i koli2ina . kartonske kutije$ braon karton$ braon karton za uvijanje$ braon kartonske kese$ sav karton kupljeni* proizvoda$ kartonska ambalaža za pi!a <mleko$ jogurt$ sokove. sveske$ ispisane listove papira$ novine$ časopise$ reklamne poruke$ papir za kopiranje u boji$ koverte$ račune$ priznani%e.aćinstv-3 n .o4 1.en)a.re.o -koliko .ravl)en)e novog .noge predmete možemo da koristimo više puta pre nego što i* odba%imo kao neupotrebljive. /etal.ateri)ala *a . n +vako sortirani ambalažni otpad se sakuplja i dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode$ odnosno ore%iklira se i na taj način se ponovo upotrebljava$ pri čemu se istovremeno smanjuje količina a.n &zbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao što su vlažne marami%e$ žileti$ papirne i plastične čase$ tanjiri$ plastični pribor za jelo$ ku*injski papirni ubrusi$ papirne salvete$ "oto aparati i ostalo.o!e. n Ukoliko takvi* kontejnera još nema kod .o navike i naše. . n Kad god je mogu!e kupujmo robu u re%ikliranoj ambalaži ili onoj koja je ekološka.taklenu am0alažu. sve staklene bo%e$ svu staklenu ambalažu za *ranu$ ali ne i staklene sijali%e$ ogledala$ prozorska stakla$ ili keramiku i por%elan <oni ne spadaju u ambalažu=. n Potrudimo se da naše ku!no sme!e sortiramo po grupama i tako ga odložimo u različite kontejnere za sme!e$ plastiku$ staklo$ papir i metal u našem komšiluku. 'ri)atel)ski odnos . +arton.=. Šta sve .+ala!nog ot.as$ ipak sortirajte različito ku!no ambalažno sme!e po grupama$ i odložite ga u kontejner u odvojenim kesama$ jer !e tako sortirano biti lakše sakupljeno i predato dalje u pro%es prerade.

ravl)an).enta i Saveta &>AD<AE= o a.+ala!no.+ala!ni.reraditi na više na2ina1 topljenjem$ pri čemu se ne menja ili vrlo malo menja makromolekulska struktura$ • *emijski$ *idrolizom ili alko*olizom mogu!e je dobiti monomere$ ili se *idrogenovanjem iz početnog materijala mogu dobiti organske sirovine kao što su gasovi i ulja$ • kontrolisanim spaljivanjem$ pri čemu se dobija energija i kao produkti sagorevanja ugljendioksid <9+2= i voda <A2+=. 6> . ot.a Direktivi Evro.ad. se .od re"ikla!o. • &skoriš!ene plastične proizvode mogu!e je ponovo upotrebiti ili preraditi pomo!u različiti* postupaka$ zavisno od postavljenog %ilja$ a sve zbog smanjenje mase za deponovanje.odra*-.ado.arla.. • a razliku od materijala čije se re%ikliranje iz ekonomski* razloga vrši još od davni* vremena$ re%ikliranje plastični* materijala je te*nološki i ekonomski problematično$ a u pojedinim područjima još je predmet intenzivnog istraživanja. i a. Koji postupak prerade !e se primeniti$ zavisi od stepena nečisto!e odnosno sortiranosti otpada i željenog kvaliteta krajnjeg proizvoda. ot.+ala!i i a.o!e .+ala!o.a. de5iniše4 • preradu ambalažnog otpada kao iskoriš!avanje njegovi* vredni* svojstava i sastojaka u svr*e proizvodnje <uključuju!i i re%iklažu=$ u energetske svr*e$ u svr*u smanjivanja količine i obima ambalažnog otpada i delimičnog ili potpunog odstranjivanja opasni* karakteristika i • re%iklažu kao pro%esiranje ambalažnog otpada za prvobitnu namenu.skog . 'lasti2ni ot.eva4 ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom pro%esu za originalne svr*e ili za druge svr*e uključuju!i organsku re%iklažu$ ali isključuju!i ponovno dobijaPnje energije$ • ponovno dobijanje energije podrazumeva koriš!enje spaljivog ambalažnog otpada u svr*u proizvodnje energije putem direktne in%inera%ije <spaljivanja= sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i • organska re%iklaža jeste aerobni <kompostiranje= ili anaerobni <biometaniza%ija= postupak$ pod kontrolisanim uslovima i sa koriš!enjem mikroorganizama$ biodegradabilni* delova ambalažnog otpada$ koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan.ad se . 're.Na"rt Zakona o -.

• Koristite energetski štedljive ure-aje. • Koristite javni transport kada je raspoloživ. • Pozajmite i iznajmite ako baš ne morate da kupite. 'judi troše miijarde komada ambalaže1 plastične$ staklene$ metalne$ papirne .. &zračunajte koliko ste papirni* i plastični* kesa do sada potrošili.onaoso+3 Red-k-)3 S. • Umesto da kupujete knjige$ magazine$ novine čitajte i* na internetu$ sa multimedijalni* izdanja ili u bibliote%i. • Kupujte proizvode čija je ambalaža iskoristiva ili se može re%iklirati i za čiju se izradu ne troši puno energije. Poslednji korak$ posle smanjenja potrošnje i ponovnog koriš!enja$ je re%iklaža. • Kupujte proizvode koji nemaju veliku ambalažu.otri. Smanjenje potrošnje energije održava vazdu* čistijim1 • Umesto vožnje$ pešačite ili vozite bi%ikl.+vo je simbol za tri R životne sredine1 Red-"e <redukuj P smanji=$ ReB se <NrePkoristiN P koristi ponovo= i Re"E"le <re%ikliraj=$ iz čega se vidi da je re%iklaža samo jedan deo njegovog značenja i to poslednji. Ra*. 'judi misle da je ovo simbol samo za re%iklažu zato što od sva tri njegova značenja industrija pravi nov%e samo od re%iklaže. aštoF +ni ne mogu da ostvaruju pro"it ako se smanji potrošnja i pove!a nivo korisnosti proizvoda i ambalaže$ oni . • [asite svetlo koje vam nije neop*odno i koristite energetsk e"ikasnije sijali%e.an)eni ot.rave nova" na re"ikla!i. • Koristite štedljive slavine$ vodokotli!e$ ne dozvolite da bespotrebno %ure$ kapljup • Smanjite utrošak energije za grejanje ku!e pojačavanjem njene izola%ije. +ni su smanjili značenje simbola da bi odagnali pažnju sa ostala dva segmenta. K@O od toga odlazi u zemlju. • Koristite tekstilne krpe i salvete umesto papirni*. +bim ti* otpadaka se može smanjiti smanjenjem potrošnje i ponovnim koriš!enjem tog materijala$ koliko je to mogu!e.a svako od tri R .otrošn)a *na2i s. 0a li ste primetili da su re%iklirani proizvodi često skuplji od oni* napravljeni* od novi* materijalaF 8e budite ograničeni$ obratite pažnju i na ostala dva H P Hedukuj i HePkoristi.an)ena .ad"i4 • +dlučite da li vam pojedini proizvod uopše treba.. • 0elite proizvode sa "amilijom i prijateljima$ one koje ne mora svako stalno da ima. • Koristite sopstvenu korpu kada idete u prodavni%u. 6@ .

&ntegra%ioni pro%esi u apadnoj Evropi ini%irali su jedinstvenu standardiza%iju ekoPoznaka od 1EE4.Smanjivanjem potrošnje i otpadaka pomažete da životna sredina ostane čistija i zdravija. • 0elite knjige$ magazine$ novine sa prijateljima. +vim programom nisu obu*va!ene namirni%e$ voda i napi%i$ lekovi i toksične supstan%e. Re"iklira)3 Ako nešto ne .o!e re"iklirati4 • Koristite one proizvode koji se mogu re%iklirati. Ponovnim koriš!enjem stvari i materijala čuvate nova%$ postajete kreativniji i smanjujete otpadke u isto vreme.o!ete da iskoristite# .+dluke o dodeli ekoPznaka na osnovu rezultata testiranja donosi Evropski komitet za dodelu eko oznaka ve!inom glasova.=. Poklonite i* onima koji nemaju$ prodajte i* na buvljaku. • a neke otpadke čak možete dobiti nova% ako i* odnesete na odgovaraju!e mesto za prikupljanje <npr. +vaj program uključuje ekoP medi%insko testiranje veoma velikog broja proizvoda$ od mašina za pranje veša do zamrzivača$ od deterdženata do toalet papira. godine.. 66 . • 8ovine$ kartonske kutije$ konzerve i ve!ina plastične ambalaže se mogu re%iklirati. Pored toga postoji i Konsulta%ioni "orum za eko oznake <koji čine predstavni%i industrije$ trgovine$ ekološki* organiza%ija$ udruženja potrošača sindikata$ koji aktivno učestvuju u "ormiranju kriterijuma za dobijanje eko oznaka. Kriterijumi za o%enu ekoPmedi%inskog kvaliteta pojedini* grupa proizvoda izra-eni su od strane Evropske komisije$ i pojedini* člani%a ajedni%e. ReBkoristi3 . Pro%enjuje se potrošnja energije u proizvodnji$ štetni sporedni produkti$ mogu!nost re%ikliranja$ bioP razgradnja otpada$ prisustvo "reona$ emisija gasova Nstaklene bašteN$ e"ikasnost koriš!enja "osilni* goriva. • 8e odba%ujte staru ode!u$ igračke$ nameštaj . • Koristite organske otpadke za kompost. #ko su označeni 4H simbolom odložite i* u odgovaraju!i kontejner ili i* odnesite u stani%u za re%iklažu. 8a-ubrite svoj vrt$ travnjak$ baštu. Pri tome se pored rezultata laboratorijski* analiza prikupljaju detaljni poda%i o %elokupnom Nživotnom %iklusuN proizvoda$ od sirovine do otpada. • Koristite obe strane papira. • . otpad i sl. +bjavljeni su i kriterijumi za personalne kompjutere s obzirom na veliku ekspanziju kompjuterske te*nologije.esto da od+a"iš stvari# koristi i/ ..udite kreativniji u razmišljanju kako da višestruko iskoristite neke stvari.onovo4 • 8e odba%ujte ambalažu koju možete da iskoristite za neke druge potrebe. 8e odba%ujte i* sa ostalim otpad%ima.ogleda)te da li se .

Kada se nekom proizvodu dodeli eko oznaka sa logom u vidu %veta i znake Evropske zajedni%e$ ona se može koristiti u marketingu isključivo tog proizvoda u bilo kojoj zemlji Evropske ajedni%e$ kao i u 8orveškoj$ &slandu i 'i*tenštajnu.sredin. Save*na Re.a svaki 2ovek3 U savremenoj tržišnoj privredi treba obezbediti prava potrošača na zdravu *ranu i zaštitu od proizvoda štetni* po zdravlje i život potrošača.i.re-*ela . DUS &S+ 1>512 Smerni%e za proveravanje zaštite životne sredine <kriterijumi za kvali"ikovanje provera zaštite životne sredine=. DUS &S+ 1>55> Sistem upravljanja zaštitom životne sredine <opšte smerni%e za prin%ipe$ sisteme i postupke=. 8a razvijenim tržištima očekivanja su na daleko ve!em nivou$ više su kultivisana$ a što je najvažnije$ novi za*tevi se ispoljavaju na kontinuitetu. Eko kvalitet i eko tr!ište savre. 2. DUS &S+ 1>515 Smerni%e za proveravanje zaštite životne sredine <opšti prin%ipi= !. ".eno) tr!išno) . 'ravo na *drav. DUS &S+ 1>551 Sistem upravljanja zaštite životne sredine <spe%i"ika%ija sa uputstvom za primenu=.rivredi tre+a o+e*+editi .ska .otroša2a na *drav.>3%%% standarda i to4 1. DUS &S+ 1>511 Smerni%e za proveravanje zaštitne životne sredine <Postup%i provere$ proveravanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine=.oslovan)a na tr!išt. Ekološki znak kvaliteta je bitan za zaštitu potrošača i zaštitu životne sredine i omogu!ava srpskim proizvodima plasman na svetsko tržište. Potrošači su spremni da plate ve!u %enu za proizvode sa ekološkim kvalitetom. )ržišni uslovi privre-ivanja name!u brigu o kvalitetu kao sastavnom delu ponašanja preduze!a. Stalno rastu!a trgovinska razmena u svetu pod snažnim uti%ajem sve energičniji* za*teva kupa%a da se izvrši standardiza%ija kvaliteta. .otroša2a3 8a globalnom nivou$ u tom smislu$ za*t%va se ekološki kvalit%t proizvoda na tržištu./ran.ske ni)e i da .!ivotn.et ISO .i *aštit.od .en)-)standarde F S ISO &%%% i F S ISO .ri.roi*voda štetni/ . +čekivanja kup%a u vezi sa kvalitetom su različita.rilagodi -slovi.Evro.rivreda tre+a da se . )akvi za*tevi nalažu preduze!u potrebu da stalno održava dostignuti nivo kvaliteta$ ali i da ga stalno pove!ava$ proširenjem asortimana proizvoda$ usavršavanjem stila$ smanjenjem %ena i rokova isporuke i tako zadrži utvr-ene ili izražene potrebe tržišta odnosno kupa%a.-+lika F-goslavi)a )e .a . Sr. 67 .rava .o !ivot i *dravl)e .>%%%# koja podrazumeva *armoniza%iju ekonomski* i ekološki* %iljeva.

a sve za*vate koji se planiraju i realizuju od starne pravni* i "izički* li%a$ doma!i* ili strani*$ koji mogu da dovedu do zaga-enja životne sredine$ odnosno koji predstavljaju rizik po životnu sredinu$ obavezna je izrada pro%ene.<jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje uslove$ način i postupak vršenja pro%ene uti%aja odre-eni* planova i programa na životnu sredinu$ radi obezbe-ivanja zaštite životne sredine i unapre-ivanja održivog razvoja integrisanjem osnovni* načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budu!i* razvojni* projekata u slede!im oblastima1 prostornog i urbanističkog planiranja ili koriš!enja zemljišta$ poljoprivrede$ šumarstva$ ribarstva$ lovstva$ 6K .Standardi kvaliteta sredine de"inišu maksimalne kon%entra%ije poten%ijalni* toksični* supstan%i koje se mogu na!i u sredini$ za odredjen period. Pro%enom se identi"ikuju$ opisuju i predvi-aju direktni i indirektni uti%aji na životnu sredinu$ i to posebno i pojedinačno na1 12 22 2 !2 "2 ljude$ "loru i "aunu/ zemljište$ vodu i more$ vazdu*$ klimu i pejzaž/ me-usobno dejstvo "aktora pod 1= i 2=/ materijalna dobra i kulturnoPistorijsko nasle-e/ ekonomsko i so%ijalno okruženje.sredin. Zakon o strateško) . +snovni zakoni koji ure-uju oblast zaštite i unapre-ivanja životne sredine su1 Zakon o *aštiti !ivotne sredine <jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbe-uje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Hepubli%i. a pojedinačne segmente životne sredine$ kao i za naročito vredna$ osetljiva ili ugrožena područja utvr-uju se standardi kvaliteta životne sredine kojima !e se propisati nivoi zaga-ivanja koji se ne smeju prekoračiti. Sistem zaštite životne sredine čine mere$ uslovi i instrumenti za1 održivo upravljanje$ očuvanje prirodne ravnoteže$ %elovitosti$ raznovrsnosti i kvaliteta prirodni* vrednosti i uslova za opstanak svi* živi* bi!a/ sprečavanje$ kontrolu$ smanjivanje i sana%iju svi* oblika zaga-ivanja životne sredine. .lade.rste za*vata za koje je obavezna izrada pro%ene$ sadržaj$ metode izrade$ izbor alternativni* rešenja u pogledu te*nologije i *emikalija$ izbor loka%ije$ kriterijumi koje moraju ispunjavati stručne organiza%ije koje mogu da se bave izradom pro%jene$ način o%jene i veri"ika%ije$ učeš!e javnosti i druga pitanja od značaja za izradu pro%jene ure-uju se propisom . Hepublika se obavezuje da u oblasti životne sredine utvrdi standarde i normative koji su$ gde god je to mogu!e$ i strožiji od standarda koje priznaje me-unarodno pravo.ro"eni -ti"a)a na !ivotn.

6E . Zakon o .ro"eni -ti"a)a na !ivotn.<jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje postupak pro%ene uti%aja projekata koji mogu imati značajne uti%aje na životnu sredinu$ sadržaj studije o pro%eni uti%aja na životnu sredinu$ učeš!e zainteresovani* organa i organiza%ija i javnosti u postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o pro%eni uti%aja$ nadzor i druga pitanja od značaja za pro%enu uti%aja realiza%ije projekata na životnu sredinu.energetike$ industrije$ saobra!aja$ upravljanja otpadom$ upravljanja vodama$ telekomunika%ija$ turizma$ očuvanja prirodni* staništa i divlje "lore i "aune.re2avan). s. Zakon o integrisano. +drživ razvoj nije suština za prirodu$ ve! pre sposobnost ljudskog društva da izvodi stalne re"orme u %ilju da sačuva osetljivu ravnotežu izme-u ljudi i nji*ovog prirodnog sistema za održanje života <Prirode=. +drživi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovo-enjem odluka kojima se obezbe-uje uskla-enost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja. Odr!ivi ra*vo) +drživi razvoj je uskla-eni sistem te*ničkoPte*nološki*$ ekonomski* i društveni* aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na prin%ipima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa %iljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i budu!e genera%ije.sredin.i kontroli *agađivan)a !ivotne sredine <jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uti%aje na zdravlje ljudi$ životnu sredinu ili materijalna dobra$ vrste aktivnosti i postrojenja$ učeš!e zainteresovani* organa i organiza%ija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole$ nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zaga-ivanja životne sredine.

i1 toksičnost proizvoda$ pro%esa proizvodnje i otpada dovode do zagaživanja tla$ vode i vazdu*a$ pove!anje zdravstveni* rizika i dodatno ugrožavanje ekološki* sistema. Ras. =il)evi energetike . :valitativni . 75 . [lavni problemi koje smo stvorili1 . )o je pro%es koriš!enja resursa održavanjem sklada izme-u budu!i* i sadašnji* potreba.U prevodu$ održivi razvoj nije najbolje rešenje za prirodu$ ve! čuvanje sistema koji upumpava život u nas ljude.ro+le. natno ve!i uti%aj na životnu sredinu ima proizvodnja sekundarne energije.t >E B Energija# Ekologija# Ekonomija i E"ikasnost3 Praktično svi energetski izvori i postrojenja imaju ve!i ili manji uti%aj na okolinu$ tako da ne postoji ekološki potpuno čist izvor energije.i1 &s%rpljivanje prirodni* resursa i razaranje ekološki* sistema. :on"e. Karakteristike trajni* oblika zaga-enja1 veoma dug inkuba%ioni period$ ?prag primetljivostiI i lobi zaga-ivača$ pasivne mere ekološke zaštite i e"ekat odbitka$ period kočenja. Kod proizvodnje primarne energije najznačajniji uti%aji nastaju pri proizvodnji uglja$ uljni* škrilja%a i nuklearni* sirovina$ dok je znatno manji uti%aj proizvodnje na"te i prirodnog gasa.ezglavim zaga-enjejm vode industrujskim *emikalijama$ ku!nim *emikalijama i *emikalijama iz lekova$ poljoprivrednim *emikalijama i drugim$ smo ve! doveli @5O svetskog stanovništva da ostane bez pija!e vode. 0a bi se takav pro%es uspešno izveo potrebna je nova orjenta%ija te*nološkog razvoja i mnogo bitnija promena institu%ionalnog razvoja P promena društva. 'ri/vatl)ivost P uskla-enosti društveni* %iljeva i %iljeva zaštite životne <nestajanje šuma$ degrada%ija zemljišta$ pove!anje kiselosti na regionalnom nivou$ zaga-enja nastala kao posledi%a sagorevanja konven%ionalni* energetski* izvora$ e"ekat gasova staklene bašte i promene klime izazvane njima$ nuklearnu bezbednost$ upravljanje otpadom i njegovim raznošenjem=.ro+le. Problemi neodrživog razvoja1 :vantitativni .olo!ivost P kontinualno snabdevanje energijom u dugom vremenskom periodu i sa zadovoljavaju!im kvalitetom usluga.GGI vek-4 'rist-.a2nost P energija mora biti dostupna po %enama koje su pri*vatljive za siromašne ljude$ ali i omogu!uju proizvodnju$ trans"orma%iju i distribu%iju$ odnosno daju osnovu za dalji razvoj i održavanje energetski* sistema.

Svi proizvo-ači$ ili pravilnije *vatači ribe doživljavaju kolaps$ jer su se količine ribe smanjile ispod pro"itabilni* za rad.... drastične promene klime i još mnogo čega. +vi problemi se ve! ose!aju. U svemu se približavamo limitima prirode. sirovina i potreba za poljoprivrednim zemljištem doveli su neke šumske sisteme do uništenja za samo par godina. 9osilna goriva . Koriš!enje *emikalija za poljoprivredu <veštačka -ubriva$ pesti%idi i *erbi%idi=$ prekomerna upotrebe i širenje urbani* gra-evinski* oblasti doveli su do trovanja i gubitaka zemljišta za poljoprivredu$ ali i oaza prirode.nogi biolozi veruju da smo usred najve!e epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 6@ miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi..=$ ukazuje na neop*odnost nji*ovog koriš!enja$ a sa druge strane su glavni uzročnik zaga-enja životne sredine. )eku!a globalna brzina izumiranja vrsta je 25555 vrsta godišnje$ eksponen%ijalno ve!a od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa.ogu!nost da planeta apsorbuje otpad i druge štetne uti%aje su istekli. Uništenjem ozona u stratos"eri pretimo da pojačani ultraPvioletni zra%i<radija%ija= unište ve!inu života<vrsta= na planeti. Kroz mere 71 . Sposobnost da se proizvede *rana i energija su na izmaku.. Preko 4> 555 biljni* vrsta i @255 životinjski* vrsta širom sveta su pred izumiranjem$ a mnogo *iljada nji* izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženi*. .> milijarde svaki peti čovek !e živeti u potpunoj bedi$ bez *rane i vode$ a svaki deseti !e biti ozbiljno neu*ranjen.Pritisak na okeane raste iz više smerova. 8estanak vrsta znači nestanak %elokupnog sistema$ jer vrste medjusobno zavise jedna od druge$ to znači i nestanak *rane$ lekova$ prirodnog sistema "iltriranja$ vezivanja tla$ vlage$ tj. 8astali su usled industrije$ *emijski* prizvoda i stotine nepotrebni* stvari koje kupujemo..elika zastupljenost "osilni* goriva u svakodnevnom životu za stvaranje toplotne i električne energije <termoelktrane$ kotlarni%e$ toplane itd. #ko dostignemo limit od 12. )o je izazvalo poreme!aje u prirodnim rezervoarima vode$ klizištima i izazvalo poreme!aje klime... )ako dolazimo do apsurdne situa%ije$ da postupak dobijanja i koriš!enja "osilni* goriva$ čiji je krajnji %ilj ve!i standard i bolji život$ vodi u degrada%iju osnovni* životni* uslova. Krčenje za potrebe industrije drveta i dr. Hazlog je prekomeran izlov i zaga-enje *emijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i *emikalijama koje iz reka stižu u okeane.=$ kao i u me*aničkom radu <motori sa unutrašnjim sagorevanjem$ mlazni motori$ raketni motori itd.dok su ostali na izmaku. emlja je prenaseljena. .

&maju veliku važnost i ulogu u razvoju %iviliza%ije.eštačka goriva su1 koks$ briket$ drveni ugalj$ ugljena prašina čvrsta/ destilati na"te$ benzin$ petroleum$ mazut$ destilati katrana$ sintetički benzin$ benzol$ alko*ol$ vodonik u tečnom stanju/ koksni gas$ gradski gas$ gas visoke pe!i$ generatorski gas$ vodeni gas$ vodonik$ a%etilen u gasnom stanju. Mosilna goriva su goriva koja sadrže ugljiko*idrate$ nastala od ostataka biljaka iCili životinja. kisele kiše$ koje uništavaju biljke i erodiraju gra-evine$ stene$ itd. )o je dovelo i do oružane borbe za kontrolu ležišta "osilni* goriva$ jer životi milijardi ljudi širom sveta zavise upravo od nji*$ pa i sudbina %elog čovečanstva. 72 . Poznata su još i kao mineralna goriva. Hašireno koriš!enje nuklearni* i "osilni* energetski* sirovina ugrožava ljudsku egzisten%iju$ jer ima direktan negativan uti%aj na zdravlje ljudi.zaštite životne sredine$ potvr-uje se teza o mogu!em održivom razvoju$ jer nije neminovno da ono što savremeni čovek degradira zbog svoji* potreba$ bude nepotrebno izgubljeno$ ve! naprotiv može uz pravilnu i beskompromisnu zakonsku regulativu zasnovanu na primeni rezultata naučni* istraživanja$ da se unapredi i svestrano koristi. održivi razvoj. Mosilna goriva nastala su u sedimentnim uz pomo! živi* organizama ili "osila. Predvi-ene klimatske promene$ mogu!nost nuklearne kontamina%ije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima$ stvaraju dodatne probleme i opasnosti. )renutno su osnovni izvor energije na emlji. oksid 9+2$ sumpor dioksid S+2$ S+4$ 8+4 itd. Usled ogromne potrošnje$ rezerve "osilni* goriva se is%rpljuju 155 *iljada puta brže nego što su nastale. . 8ji*ov značaj za savremeno čovečanstvo je nepro%enjiv i nezamisliv. Pripodna goriva su1 antra%it$ kameni i mrki ugalj$ treset$ drvo u čvrstom stanju/ na"ta u tečnom/ i prirodni zemni gas u gasovitom stanju. +vi gasovi utiču na okolinu tako što se sakupljaju u atmos"eri i tako stvaraju učinak staklene bašte$ dok se otapaju u vodi koja se nalazi u atmos"eri$ usled čega joj se smanjuje pAPvrednost te nastaju tzv. Uz *ranu$ vodu i vazdu* "osilna goriva su bila i ostala nasušna potreba. Po poreklu goriva se dele na prirodna <ona koja se dobijaju u prirodi= i veštačka <ona koja se dobijaju iz prirodni* termičkim$ me*aničkim i *emijskm postup%ima= i javljaju se u sva tri agregatna stanja. Energija iz "osilni* goriva obično se osloba-a se sagorevanjem$ i prilikom toga se osloba-aju otrovni i štetni gasovi koji utiču na okolinu kao1 ugljenik && oksid 9+$ ugljenik &. +snovna podela "osilni* goriva je na ugljeve i bitumije ili bitumene.ez nji* nema urbanog života$ razvoja industrije ni napredka čovečanstva. .e-utim$ nji*ovu proizvodnju i primenu prati i odgovaraju!e zaga-enje životne sredine$ tako da sve to treba podvesti pod tzv. . Mosilno gorivo je materija koja učestvuje u sastavu emljine kore nastala izumiranjem organizama$ pre svega biljnog porekla$ sa svojstvom da sagoreva i pri tome razvija manju ili ve!u temperaturu. Mosilna goriva utiču na zaga-enje geološke sredine$ zemljišta$ vazdu*a$ vode$ bios"ere.

.eđ.@ere *aštite !ivotne sredine aštita životne sredine obu*vata mere za1 smanjenje buke$ kontrolu pitke vode$ smanjenje štetni* ispusni* gasova iz industrijski* postrojenja i prometa$ kontrolu kvaliteta pre*rambeni* proizvoda$ zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgra-uju ozonski omotač ili nepovratno kontaminiraju postoje!e ekosisteme. !. [E+'+GK# SHE0&8# & E.2oveka i .'j&G)E n akonskom regulativom protiv zaga-enja i za njegovo otklanjanje n Pravilnim otkopavanjem i odlaganjem jalovine <npr. +čuvanje kvaliteta žive i nežive prirode i ra%ionalno korištenje prirode i njeni* dobara.# 0UA <#). +čuvanje i obnavljanje kulturni* i estetski* vrednosti.-slova *a odr!ivi ra*vo) 0ravnote!a i*. 2. )rajno očuvanje izvornosti$ biološke raznolikosti$ prirodni* zajedni%a i očuvanje ekološke stabilnosti. aštita životne sredine obu*vata mere za1 smanjenje buke$ kontrolu pitke vode$ smanjenje štetni* ispusni* gasova iz industrijski* postrojenja i prometa$ kontrolu kvaliteta pre*rambeni* proizvoda$ zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgra-uju ozonski omotač ili nepovratno kontaminiraju postoje!e ekosisteme. plodno zemljište se odlaže na površini jalovišta= n Hekultiva%ijom zemljišta <pošumljavanje i travnja%i= n &zgradnjom prečistača otpadni* voda iz termoelektrana$ sušara$ toplana$ ra"inerija$ petro*emijski* sistema n Sprečavanjem aerozaga-enja iz pomenuti* pogona n Podizanjem opšte kulture$ a samim tim i ekološke kulture n Pravilnom izgradnjom deponija za pepeo i šljaku$ te sprečavanje ekološke erozije isti* n +bradom otpadaka iz energetike i re%iklaže n Smanjenjem količine otpada n Pravilnim radom inspek%ijski* službi . Unapre-enje stanja životne sredine i osiguranje bolji* uslova života. Osnovni "il)evi *aštite !ivotne sredine .ostvarivan).rirode1 s-4 1.+SMEH#= n akonska regulativa i dosledno poštovanje isti* n Prostorne i urbanističke mere planiranja i podizanja industrijski* kapa%iteta 74 .

'ožišta sa zatvorenim sistemom kao i smanjenje otpada.UK# & .remensko i prostorno ograničenje buke i vibra%ije n Primena najpovoljniji* prostorni* rešenja n Ekraniza%ija buke <visoko rastinje$ zaštitni zidovi= n Pravilna zaštita na radu n Prelazak na modernije te*nologije n Poštovanje zakonski* regulativa 7> .H#9&DE n Priprema razni*$ izola%ioni*$ apsorp%ioni* i te*nološki* mera n .+0# n Pravna <zakonska= regulativa n Uvo-enje zona sanitarne zaštite n Ugradnja "iltera$ taložnika i drugi* ure-aja koji sprečavaju zaga-enje voda n Prelazak na modernije te*nologije n Podizanje ekološke kulture n 0osledna primena zakonski* normi n Sistemi zatvoreni* %iklusa vode n Koriš!enje mikroorganizama za prečiš!avanje voda .enzini se proizvode bez primesa olova. n Prelaskom sa "osilni* goriva na druge izvore energije n austavljanjem otpadni* materija <"ilteri$ rastvori= n Podizanjem zeleni* pojasa oko termoelektrana$ toplana$ ra"inerija n Sadnja i održavanje šumski* površina n Podizanjem nivoa ekološke kulture .&+SMEH# n Hekultiva%ija i revitaliza%ija ekosistema i predela n akonski propisi <na%ionalni parkovi$ parkovi prirode$ predeli izuzetni* odlika$ rezervati prirode$ spomeni%i prirode$ prirodne retkosti$ zašti!ene vrste biljaka i životinja= n Kontrola koriš!enja prirodni* bogatstava n Umesto dosadašnjeg nekontrolisanog koriš!enja prirodni* bogatstava$ čovek mora da i* vra!a u pro%ese prirodnog kruženja materije . S+2 se koristi za dobijanje sumporne kiseline$ a ona dalje za veštačka -ubriva n .n Usavršavanje postoje!i* te*nologija sa %iljem da nema ostataka koji mogu zagaditi vazdu*.&.

noge promene u životnoj sredini imaju normalnu raspodelu iz tog razloga je dat primer dijagrama putem normalne raspodele mogu se dobiti pouzdani rezultati$ mogu se pro%eniti skoro da budu validni.$ kao1 .iljke i životinje mogu promeniti raspored i tok *ranljivi* materija u ekoP sistemu. )ežnja ekoPsistema da zadrži *ranljive materije 7@ . 0enis 8eJbold je sa svojim saradni%ima de"inisao svoju spiralnu dužinu$ .rlo česta potreba za odre-ivanje reprezentativnog uzorka$ ali i normalna raspodela se često koristi za odre-ivanje udela komponenti ili neki* odstupanja od srednje vrednosti.odene struje treraju *ranljive materije nizvodno.'RI@ENA STATISTI:E @ONITORIN( ŽIVOTNE SREDINE .prosečno vreme koje je potrebno da atom završi kruženje. Aranljive materije su podložne podvodnom transportu$ tako da malo *ranljivi* materija kruži ka jednom mestu. . 8a slede!oj sli%i dat je primer nomalne raspodele$ kao i jedna$ dve ili tri standardne devija%ije u odnosu na srednju veličinu. . . 0užina koja je potrebna da jedan atom *ranljive materije završi jedan %iklus$ zove se spiralna dužina. &nteresantno je postaviti pitanje u kojoj meri odre-eni organizmi utiču na ekoPsistem. &nteresnatan je protok vode. Lesto se dinamika *ranljivi* materija prikazuje spiralom.e-utim$ ima promena koje se ne ponašaju u skladu sa normalnom raspodelom$ na primer gustina naseljenosti$ zatim broj biljaka i životinja u zajedni%i$ itd. . 3 4gde je 4 prosečna brzina kojom se atom kre!e nizvodno$ a . +dstupanja mogu biti niska i visoka. #ko je brzina 4 mala$ a vreme kratko$ dužina spirale je mala. #nalize takvi* podataka sprovode se putem drugi* statistički* metoda. 8a to pitanje je teško odgovoriti$ ali se može re!i da svaka biljka i životinja može uti%ai na rapsodelu i dinamiku *ranljivi* materija u okviru ekoP sistema.

Haspoloživi azot je veoma bitan. 8a slede!oj sli%i data je nutritivna spirala i njena težnja pri transportu u vodi. :rizona. S tim što je zadržavanje *ranljivi* materija tesno povezano sa dužinom spirale. Slikom data je relativna količina azota u pro%entima u izučavanoj oblasti.555 organizama po kvadratnom metru i biomasu od E$62g po kvadratnom metru. Maktori koji utiču na dužinu sprale imaju uti%aja i na nutritivno zadržavanje u ekoPsistemu. . &zračunato je da je prosečna količina azota 2@5mg po kvadratnom metru dnevno. 8en%Z [rimm <1EKK= je pokazala da veskičmenja%i pove!avaju stopu azota u SZ%amore 9reek$ #rizona.naziva se nutritivno zadržavanje.iše od K5O biomase beskičmenjaka prema ovim istraživanjima čine vrste koje se *rane malim organskim delovima koju ekolozi nazivaju kolektorima. Slika 17. $S: 76 . [rimova je pro%enila veliku gustinu naseljenosti i to oko 155.18 9elativna 1ustina azota u procentima S%camore "reek.

Kada se uzmu u obzir svi parametri koji utiču na ekoPsistem$ može se predvideti kon%etra%ija "os"ora sa veliom pre%iznoš!u.iljke koje dominiraju mogu znatno da promene sadržaj azota u ekoPsistemu. Kanaliza%ioni sistemi sadrže dosta azota.&zučavano je kruženje azota$ uključuju!i i *ranljivu vrednost zemljišta$ proizvodnju *umusa$ kao i prisutnost *ranljive vrednosti zemljišta. 'judske aktivnosti u zadnje vreme ekoPsistem oboga!uju azotom i "os"orom. Sastav zemljišta se jako razlikuje. 8ajviše "os"ora u zemljištu prisutno je u jesen kada opadne liš!e$ najmanje registruje se tokom poplava$ za vreme oluja koje se mogu desiti u bilo koje doba godine. +n nastaje iz atmos"ere$ a uzročni%i mogu biti neke biljke.(*+. . . & taj prikaz je dat na sli%i koja sledi (17. 'judi su dodali oko >655 egzotični* vrsta. 8ajve!i je problem što biološke zajedni%e slabe. Kada se proizvodi *umus bogat azotom$ menja se količina azota u ekoPsistemu. Aavajska ostrva su gusto naseljena biljkama i životinjama.ože da bude prisutna jako velika količina azota u zemlji.oga!enje ekoPsistema donosi za posledi%u nastanak razni* vrsta gljiva. 'judi utiču na unos *ranljiv materijal u vodene ekoPsisteme. . 0oma!u "loru čini oko 1255 vrsta$ E5O ne raste nigde više na planeti. 77 . 8a slede!oj sli%i dati su dnevni gubi%i i dobi%i "os"ora u različitm periodima.

Slika 17. +no što je istina je da se nivo i vrsta ljudski* aktivnosti stalno mora kontrolisati$ ukoliko se želi posti!i odre-eni nivo kvaliteta zemlje$ vode i vazdu*a. +vim modelom mogu se predvideti promene$ kao i mogu!nosti koriš!enja odre-eni* oblasti za spe%i"ične namene$ kao i rešavanje neki* ekološki* problema. 7K .isoka kon%etra%ija "os"ora stvara neravnotežne uslove sredine$ pove!anje količina algi$ smanjuje bistrina voda i količina kiseonika i vodonika$ što utiče na estetski izgled vode$ ograničava pogodnost kotriš!enja za rekrea%iju i vodene sportove.oncentracija fosfora u jezerima sa razumnom preciznošću Predvi-anja kon%etra%ije "os"ora$ vrlo su korisna za menadžere koji planiraju da koriste zemljište.(* . .

ali u &ndoneziji je održana kon"eren%ija Ujedinjeni* na%ija o klimatskim promenama na kojoj je raspravljano o budu!nosti Kjoto protokola. godine$ kada ga je rati"ikovala Husija. godine. godine. Protokol je stupio na snagu 16. Srbija je pri*vatila Kjoto protokol 2>. Sjedinjene #meričke 0ržave i neke manje države odbile su da rati"ikuju Protokol iz Kjota. [rinpis smatra da je protokol postavio previše skromne %iljeve kojima se ne!e posti!i ve!i poma%i. septembra 2557. de%embra 2557. de%embara 1EE7. godine na ostrvu . godine kada je Husija rati"ikovala Protokol.rotokol 0T/e :Eoto 'roto"ol1 Protokol iz Kjota uz +kvirnu konven%iju Ujedinjeni* na%ija o promeni klime <eng. Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organiza%iji Konven%ije Ujedinjeni* na%ija za klimatske promene <U8M999=$ 11. "ebruara 255@. 7E . Protokolom se smanjuje ispuštanje šest gasova koji izazivaju e"ekat staklene bašte1 ugljenPdioksida$ metana$ azotPdioksida$ "luorougljovodonika$ per"luorougljovodonika i *eksa"luorida.:)oto . U poslednji* nekoliko de%enija pove!ale su se kon%entra%ije ovi* gasova u atmos"eri zbog koriš!enja "osilni* goriva u industriji$ saobra!aju itd$ što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. +d 4. )o se dogodilo 16. "ebruara 255@. do 1@. 0ržave koje su ga rati"ikovale čine 61O zaga-ivača. a njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga rati"ikuje najmanje @@ država i da države koje su rati"ikovale protokol čine najmanje @@O zaga-ivača. )*e KZoto Proto%ol to t*e United 8ations MrameJork 9onvention on 9limate 9*ange= je dodatak me-unarodnom sporazumu o klimatskim promenama$ potpisan sa %iljem smanjivanja emisije ugljenPdioksida i drugi* gasova koji izazivaju e"ekat staklene bašte.

a proizvodnju i transport svakog litra vode u "laši potroši se čak sedam litara vode i 162 grama na"te. +d zaga-enosti vazdu*a$ vode i posledi%a kiseli* kiša umiru milioni ljudi$ a prirodni ekosistem emlje ne može da nadoknadi pričinjenu štetu. Sporazumom koji je potpisala .>.e-utim$ to ne!e biti mogu!e jer e"ekat staklene bašte i globalno zagrevanje značajno !e smanjiti površinu poljoprivredno obradivog zemljišta. Pro%ene su da !e nam 2545. Posle terenski* vozila i plasti%ni* kesa$ N"laširanaN voda ubrzano postaje glavno Nbojno polje u ekološkom ratuN. godine biti potrebno 65 odsto više energije$ a zali*a na"te ima još za oko četiri de%enije. Esen%ijalno rešenje za začarani krug izme-u globalnog zagrevanja$ emisije štetni* gasova i rasta potrošnje energije predstavlja okretanje ka je"tinoj obnovljivoj energiji iz prirodni* izvora P s-n"a$ . porasti za čak @$K stepeni 9elzijusa. dr!ava$ me-u kojima i 45 industrijski* giganata <bez S#0 i #ustralije= predvi-eno je da se do 2512. S#0 kao zemlja koja najviše zagovara globaliza%iju nije pristala da potpiše sporazum. Primera radi$ od 1E55.ora i vetra. Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja$ prosečna temperatura na emlji !e do 2155. Pravu %enu e"ekata staklene bašte je nemogu!e izračunati i ona se meri *iljadama milijardi dolara$ upozoravaju stručnja%i. Lini se ipak da je nešto drugo po sredi P pro"it je važniji od budu!nosti emaljske kugle. )renutno od na"te zavisi E5 odsto %elokupnog transporta$ proizvodnje *rane$ lekova i *emikalija na zemlji. ta temperatura je porasla za svega 5$6 9elzijusa.rotokolI$ kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da !e smanjiti emisiju štetni* gasova. Predsjednik . Upravo je rast -gl)enBdioksida u atmos"eri glavni kriva% za e"ekat ?staklene bašteI i globalno zagrevanje emlje$ što je dovelo do uragana$ suša$ poplava i toplotni* udara u kojima je tokom poslednji* nekoliko godina život izgubilo na milione ljudi. ajedno sa #ustralijom ova vojno i ekonomski najmo!nija zemlja svijeta odgovorna je za tre!inu gasova štetni* po životnu okolinu. &stovremeno prema poda%ima U8 u naredni* 45 godina proizvodnja *rane mora!e da se pove!a za 65 odsto na globalnom nivou da bi se pratio rast svetske popula%ije. Gto pre to dopre do svesti še"ova kompanija i država$ planeta !e izbe!i krizu u kojoj !e stradati milioni nedužni*.uš brani svoj stav i stav svoje administra%ije time da mnoge zemlje potpisni%e nemaju ni znanja ni resurse da bi potpisano sproveli u delo tako je sve manjePviše besmisleno. godine za @$2 odsto smanji emisija ugljenPdioksida u emljinoj atmos"eri.8ajvažniji svetski dokument od industrijske revolu%ije je H:)oto . . S obzirom na to da se ve!ina ugljenPdioksida u atmos"eru ispušta sagorjevanjem "osilni* goriva <na"ta i ugalj=$ pitanje pronalaska alternativni* vodova energije izbilo je u prvi plan. do 1EE5. 0a bi se proizvelo 2E milijardi plastični* "laša sa vodom$ koliko se godišnje proda samo u S#0$ K5 .

inistarstvo i područje životne sredine stavila u nadležnost Uprave za zaštitu životne sredine pri . U Srbiji je u de%embru 255>. Stan)e . Srbija i 9rna [ora bi trebalo da u potpunosti iskoriste prednosti saradnje u oblasti životne sredine u okviru SSPPa$ što %e za*tevati saradnju u borbi protiv degradiranja životne sredine i unapre-enje dodele sredstava za poboljšanje stanja u ovoj oblasti. godine. 8eop*odno je preduzeti mere ka unapre-enju pristupa in"orma%ijama$ javnog u%eš%a u pro%esu odlučivanja i pristup pravdi u slučajevima vezanim za životnu sredinu$ kako se Konven%ijom i za*teva. Uspostavljanjem ovi* ambi%iozni* zakonodavni* programa u oblasti zaštite životne sredine je uglavnom rukovodilo . U prole!e 255>.inistarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. godine$ nova vlada je ukinula pret*odno zasebno .inistarstvo Srbije osnovano 2552.EH9E8=.oda sa izvora prevozi se *iljadama kilometara širom sveta i tako nastali izduvni gasovi značajno doprinose globalnom zagrevanju.potrebno je 17 miliona barela na"te. K1 . &nstrument pro%ene uti%aja na životnu sredinu može za*tevati dodatno uskla-ivanje$ u %ilju pune usaglašenosti sa pravilima EU. godine usvojen niz propisa iz oblasti zaštite životne sredine$ uključuju!i i novi akon o zaštiti životne sredine <zasnovan na odredbama #r*uske konven%ije i drugi* U8E9E Konven%ija$ *armonizovani* sa standardima EU uključuju!i odredbe o pro%eni uti%aja na životnu sredinu=$ kao i zakonodavstvo o integrisanoj preven%iji i kontroli zaga-enja$ pro%eni uti%aja na životnu sredinu i strateškoj pro%eni životne sredine. U isto vreme$ regulatorne i institu%ionalne re"orme u Srbiji i 9rnoj [ori se moraju ubrzati radi jačanja osnove za implementa%iju konzistentne i e"ektivne politike životne sredine. Srbija i 9rna [ora učestvuju u različitim regionalnim ini%ijativama o životnoj sredini koje promoviše Evropska komisija$ kao što je Hegionalni program obnove životne sredine <HEHEP= i .Sr+i)i U okviru Sporazuma o stabiliza%iji i pridruživanju <SSP= i Srbija i 9rna [ora bi trebalo da ojačaju saradnju sa EU u suzbijanju narušavanja životne sredine$ posebno$ ali ne i isključivo$ u pogledu kvaliteta vazdu*a i vode$ nadgledanja zaga-ivanja$ unapre-enja energetske proizvodnje i zaštite u industrijskim postrojenjima$ klasi"ika%ije i sigurnog rukovanja *emikalijama$ ure-enja prostora$ upravljanja otpadom i zaštite šuma$ "lore i "aune. .alkanska mreža za uskla-ivanje i sprovo-enje propisa iz područja zaštite životne sredine <. 0ok su neke takse direktno rezervisane u svr*u zaštite životne sredine$ koriš%enje "inansijski* instrumenata za zaštitu životne sredine$ u skladu sa prin%ipom Nzagadivač pla!aN$ još uvijek nije razvijeno.

Sr+i)i Hasprostiru!i se na površini od KK. 8ee"ikasno koriš!enje energije se ogleda u gubi%ima u prenosu oko 4$@O$ dok su gubi%i u distribu%iji čak 7O.eograd$ 8ovi Sad$ 8iš$ Kragujeva%$ Suboti%a.'ro+le.ajdanpeku i podzemna eksploata%ija uglja u rudni%ima HembasPHesavi%a i #leksinačkim rudni%ima. Uz to što energetski sektor predstavlja važnog zaga-ivača$ koriš!enje ili tačnije rečeno nera%ionalno koriš!enje energije ovaj negativni e"ekat dodatno pojačava.. Ind-stri)a <proizvodnja *rane$ pi!a$ *emikalija$ metala$ nemetala$ mašina i opreme= sa svojim %entrima poput .i *agađen)a . +d toga samo se u toku jedne godine u )ermoelektranama j8ikola )esla? u +brenov%u generiše oko > miliona tona pepela i šljake koji se odlažu na dve deponije ukupne veličine 1. +ko >5. Energetski sektor je svakako najve!i emiter zaga-enja u Srbiji. +vo se pre svega odnosi na to što je zaga-enje u ovim gradovima posledi%a mnoštva istovremeni* K2 .oru i .ora$ Kragujev%a$ Pančeva i Gap%a nema sasvim jasan i de"inisan uti%aj na životnu sredinu republike. R-daren)e sa podzemnom i površinskom eksploata%ijom stvara velike jrane? na površini zemlje$ a u Srbiji je taj problem posebno prisutan u nekoliko oblasti.. Kao gorivo najviše se koristi niskokalorični lignit$ veoma lošeg kvaliteta sa puno štetni* sastojaka i stare te*nologije bez mnogo načina da se ublaže štetni uti%aji na životnu srednu.555 *ektara tla se nalazi pod uti%ajem površinski* kopova i jalovišta. emlja Srbija oko 66O svoje električne energije proizvodi u termoelektranama na lignit$ oko 44O se proizvede u *idroelektranama i tek nešto manje od 2O u elektranama sa kogenera%ijom i ostalim elektranama. Pro%es rekultiva%ije je veoma skroman$ a brzina otkopavanja uglja i jalovine toliko napreduje da ve!i deo zemiljišta i nastali* rupa nije zašti!en.555 *ektara.alkanskog poluostrva.oglo bi se re!i da urbano stanovništvo dominira sa @KO i da su stanovni%i uglavnom kon%entrisani u velikim gradovima . .= u vazdu*$ generišu se velike količine pepela i šljake koje se kasnije odlažu na velike deponije. &ntenzivna eksploata%ija prirodni* resursa dovodi do značajni* degrada%ija zemljišta$ promene mor"ologije terena$ stvaranja novi* jalovišta$ potpuno su uništene šume$ izmešteni vodoto%i$ poto%i i podzemne vode zaga-ene. 8ešto više od 1@O takvi* prostora je rekultivsano ili pokriveno nekakvom vegeta%ijom$ dok svi ostali prostori podse!aju na jmesečev pejsaž?. . Pored enormni* emisija zaga-uju!i* materija <česti%e$ S+2$ 9+2. 8ajve!i kriv%i za to su gorivo i zastarela te*nologija. Pro%enjuje se da u Srbiji od proizvodnje električne energije ima 175 miliona tona pepela raspore-eni* na oko 1.K55 *ektara. Po broju stanovnika od 7$@ miliona predstavlja sasvim prosečnu zemlju u regionu.461 km2$ Hepublika Srbija je smeštena u sr%u .eliki površinski kopovi uglja nalaze se u Kolubarskim i Kostolačkim rudni%ima$ kopovi bakra u .

Š-. Ekološki poten%ijal šuma me-utim nije dovoljan jer je više od polovine šuma predstavljeno mladi%ama ili niskoproduktivnim šumama čime se i smanjuje mogu!nost za apsorp%ijom 9+2. Alternativni i*vori energi)e +bnovljivi izvori energije su po de"ini%iji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja. K4 . U obnovljive izvore energije spadaju1 energija vetra$ energija sun%a$ *idroenergija$ geotermalna energija i energija biomase. [eogra"ski položaj republike$ klimatske karakterstike i drugi uslovi stvaraju predpostavke za veliki biodiverzitet u šumskim i biljnim vrstama. +ko @6O šuma je u vlasništvu države. Predpostavka je da 75O goriva na tržištu ne zadovoljava postoje!e standarde$ a sadržaj sumpora i olova je mnogo viši nego u EU.ozni park je veoma star$ oko E5O vozila je preko 15 godina starosti$ 44O čak i preko 1@ godina. &ndustrija najčeš!e i u najve!em broju slučajeva nema sopstveni monitoring niti izveštavanje o stanju životne sredine u "abri%i i oko nje.e i šumski predeli pokrivaju 2KO teritorije Srbije. . Situa%iju sa zaga-enjem dodatno pogoršava veoma loš kvalitet goriva."aktora. aga-uju!e materije koje se mogu na!i u urbanim industrijskim sredinama su1 diP*lorPetan$ teški metali$ P9. Sao+raća) u Srbiji predstavlja oko 2$@ miliona najrazličitiji* vozila. 0rumski i gradski saobra!aj postaju glavi emiteri olova$ ča-i$ S+2 i 8+_. Samo 1C4 putnički* automobila ima katalizatore$ što znači da je ve!ina ostali* vozila odgovorna za enormne emisije izduvni* gasova i buku. ulja$ na"ta i na"tni derivati$ "enoli čiji nivo često premašuju standarde EU$ ali i doma!e standarde.

i 255K.elika potrošnja i porast broja stanovnika u svetu primora!e stanovnike velikog broja zemalja da se suoče sa problemom kritičnog smanjenja zali*a doma!i* "osilni* energetski* izvora. 0rugo$ pove!anjem udela obnovljivi* izvora energije pove!ava se energetska održivost sistema i smanjuje zavisnost od uvoza energetski* sirovina i električne energije. Hašireno koriš!enje nuklearni* i "osilni* energetski* sirovina ugrožava ljudsku egzisten%iju$ jer ima direktan negativan uti%aj na zdravlje ljudi. bog toga !e pro!i još neko vreme pre nego što do-e do značajnije upotrebe ti* izvora energije. ali*e "osilni* goriva brzo nestaju$ a u roku od jedne ili dve de%enije ve!ina zemalja !e biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za podmirivanje svoji* energetski* potreba.+bnovljivi izvori energije pružaju znatan poten%ijal za budu!nost$ ali trenutno su vrlo ograničeni* mogu!nosti i energija koja se dobija nji*ovom upotrebom trenutno je skuplja. Hazvoj obnovljivi* izvora energije gposebno od vetra$ vode$ sun%a i biomaseh važan je zbog nekoliko razloga. )re!e$ očekuje se da !e obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konven%ionalnim izvorima energije$ prvenstveno energija vetra$ male *idro%entrale$ energija iz biomase i sunčeva energija.e!ina zemalja širom sveta suoči!e se sa ozbiljnim nedosta%ima energije u bliskoj budu!nosti. K> . Predvi-ene klimatske promene$ mogu!nost nuklearne kontamina%ije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima$ stvaraju dodatne probleme i opasnosti. )aj udeo u budu!nosti treba znatno pove!ati jer neobnovljivi* izvora energije ima sve manje. 0o tada čovečanstvo se mora osloniti na neobnovljive izvore energije P prvenstveno na na"tu$ ugalj$ nuklearnu energiju i prirodni gas. . godine$ a uzimaju!i u obzir ograničenost zali*a$ sadašnje koriš!enje "osilni* i nuklearni* goriva ne može da obezbedi dugotrajni i održivi razvoj. +bnovljivi izvori energije$ ne uključuju!i *idroenergiju$ daju manje od 1O ukupno potrebne energije. Prema poda%ima na"tni* kompanija$ kao i drugim na%ionalnim statističkim poda%ima$ ukupna svetska potrošnja na"te iznosi skoro > milijarde tona godišnje$ dok su ukupne rezerve oko 125P165 milijardi tona. Kako !e prerada na"te dosti!i vr*una% izme-u 255@. )renutna energetska zavisnost ve!ine zemalja od na"te i njeni* derivata za*tevaznatne ekonomske izdatke i u budu!nosti nagoveštava negativne e"ekte na na%ionalne ekonomije$ kao i na me-unarodnu bezbednosnu situa%iju. . Prvo$ obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljenP dioksida u atmos"eru.

Usled kon%entra%ije energetski* resursa u svega nekoliko oblasti u svetu$ koriš!enje "osilni* goriva stvorilo je sistem me-uzavisnosti$ tako da se države koje zavise od uvoza "osilni* goriva nalaze u podre-enim položajima. emlje izvozni%e baziraju svoju ekonomiju isključivo na izvozu energetski* sirovina što dovodi do političke$ ekonomske i so%ijalne nestabilnosti.asa U razvijenim zemljama sveta i Evropskoj uniji ve! godinama velika pažnja se poklanja obnovljivim izvorima energije.rojna naučna i praktična istraživanja usmerena su upravo na mogu!nosti K@ . Sa druge strane$ rezultat ovakve situa%ije je ne samo kon%entra%ija energetske ekonomije$ ve! konstantno pove!anje %ena energetske in"rastrukture i pove!anje trgovinskog debalansa. 8io. +n je ukazao da je zbog toga Nneop*odno e"ikasnije trošiti "osilna goriva kako bi se dobilo više vremena za razvoj alternativni* vidova enerije koji bi postali pouzdani i je"tinijiN. +n je dodao da !e za razvijanje neki* te*nologija biti potrebne de%enije. #lternativni izvori energije !e ljudima biti preko potrebni ukoliko ponestane "osilnog goriva i to pre nego što %ena na"te skoči na 155 dolara ili više$ upozorio je upravnik *olandskog 9entra za energetsko istrazivanje$ )on Ao". . Pre svega zbog globalne energetke krize$ ali i činjeni%e da se koriš!enjem energije Sun%a$ vetra$ geotermalni* voda$ biomase$ priroda i životna sredina mnogo manje zaga-uju.

ol)o. 8io. )akav briket nepogodnijim od standardnog koriš!eni* goriva čini visoka *igroskopnost$ što uslovljava posebne uslove pakovanja i skladištenja. . +snovna prepreka za ekonomičnu eksplota%iju biomase jeste njena relativno mala energetska vrednost$ raštrkanost i nepristupačnost terena za me*anizovano prikupljanje.rivredi 8ažalost$ poten%ijalni energent se iz godine u godinu spaljuje. + značaju biomase dovoljno govore poda%i da 2$@ kilograma slame može da uštedi litar ulja za loženje$ 1$56 m4 gasa ili E$72 kilovata električne energije$ ali i 2$2 kilograma drveta i 1$E> kilogram uglja.iomasa se može briketirati za loženje$ u energetske svr*e dodavanjem drugog *raniva$ a potom melase$ može da se proizvede je"tina stočna *rana. +snovni te*ničkoPte*nološki problemi koji odre-uju ekonomsku opravdanost primene ove te*nologije vezani su prvenstveno za troškove sakupljanja i kvalitet biomase.. Kao konačni proizvod dobija se briket kalorijske vrednosti od 1@ do 1K megadžula po kilogramu$ što je približno drvetu. K6 .>55 kilograma po kubnom metru$ a time se zapremina smanjuje 7 do 1> puta. Te/nologi)a +riketiran)a +vaj problem se može prevazi!i te*nologijom briketiranja$ kojom se zapreminska masa nusproizvoda može pove!ati od K55 do 1. .riketiranje biomase je$ prema o%eni stručnjaka$ budu!nost. Po *ektaru poljoprivrednog zemljišta mogu!e je dobiti tri tone slame od pšeni%e$ uljane repi%e i soje$ pet tona kukuruzovine$ četiri tone stabljike sun%okreta. Pod biomasom se u skladu sa direktivama EU podrazumevaju biološki razgradive materije nastale u poljoprivredi$ stočarstvu i sa tim vezanoj industriji$ kao i biološki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada.upotrebe biljni* ostataka P biomase$ kao poten%ijalnog energenta. Aemijski sastav navedeni* vrsta biomase$ svedeni* na suvu materiju$ u velikoj je meri sličan drvetu$ me-utim$ velika zapremina navedeni* nusproizvoda čini nji*ov transport ekonomičnim samo na udaljenosti do tri kilometra. 8edavno je u "abri%i kotlova q)ipo Kotlogradnjaq predstavljeno je eksperimentalno postrojenje za dobijanje energije sagorevanjem veliki* bala sojine slame. +ve brojke$ iako impozantne$ nisu dovele do ve!eg koriš!enja ovog prirodnog poten%ijala. )ako-e$ biomasa se ne zaorava u dovoljnoj meri te se smanjuje plodnost zemljišta jer je u orani%ama sve manje *umusa. 8izak sadržaj sumpora u briketima$ s druge strane$ tako-e i* čini ekološki pogodnim.asa . )ako se svake godine u našoj zemlji nepotrebno ba%e miloni$ degradira se zemljište$ uništavaju biljke$ rasteruje divljač$ a takav postupak nije zakonom zabranjen.

iomasa je organska materija životinjskog ili biljnog porekla koja se pomo!u različiti* pro%esa pretvara u upotrebljivu energiju.Pu uzgaja na oko 2. Prema njegovim rečima$ postrojenje ima kapa%itet od jednog megavata toplotne energije$ što je dovoljno da zagreva @5 prosečni* ku!a ubiranjem slame sa oko 255 *ektara zasejane sojom. U postrojenju se obavlja kontrolisano sagorevanje slame$ po prin%ipu q%igareteq$ uz veliki stepen toplotnog iskoriš!enja i mogu!nost koriš!enja nekvalitetne i vlažne slame$ objasnio je 0aki!. Prema rečima 0aki!a$ jedan od najperspektivniji* energetski* izvora naše zemlje je otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje koja ne stvara štetne produkte sagorevanja$ a njenim koriš!enjem poštuju se za*tevi Kjoto sporazuma u smanjenju e"ekta qstaklene bašteq. +va energije može se eksploatisati na razne načine. . K7 .Pa za zagrevanje plastenika$ površine od oko pet *ektara. Energija akumulirana u biomasi je *emijske prirode pa u njenoj eksploata%iji nema prekida rada$ kao što je to slučaj sa solarnom ili energijom vetra. Upotreba biomase ili goriva i otpadni* materija dobijeni* iz biomase kao izvora energije za*teva nji*ovo sagorevanje i osloba-anje toplote koja pokre!e generatore električne energije.555 *ektara$ a sojina slama je do sada bila potpuno neiskoriš!ena i predstavljala je balast u proizvodnji. &storijski gledano$ biomasa je bila osnovni izvor energije za čovečanstvo$ uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje *rane$ dok su industrijskom revolu%ijom primat preuzela "osilna goriva. 8a ovaj način se svetlosna odnosno sunčeva energija akumulira u *emijskim vezama strukturni* komponenti biomase.inistarstva za nauku i zaštitu životne sredine$ uz učeš!e Poljoprivrednog kombinata . +n je ukazao i da bi se koriš!enjem biomase kao goriva uštedela znatna sredstva koja se ulažu u kupovinu drugi* energenata i bila bi smanjena zavisnost naše zemlje od nji*ovog uvoza.inčaq istakao je da je osnovni razlog za pokretanje projekta pokušaj da se u upotrebu uvedu obnovljivi izvori energije koji bi mogli da zamene "osilna goriva čije zali*e su ograničene. Sa druge strane$ osnovni izvor biomase životinjskog porekla je prirodni tečni stajnjak. Hukovodila% projekta dr 0ragoljub 0aki! iz &nstituta za nuklearne nauke q.eograd. U toku "otosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz vazdu*a i vode u %ilju stvaranja ugljeni* *idrata$ koji predstavljaju osnovne gradivne elemente biomase. 8astavak tog projekta !e biti izgradnja isti* kotlova u okviru PK. Energija biljnog porekla predstavlja$ pro%esom "otosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom se svetlost trans"ormisala u *emijsku energiju. Sa ovog aspekta$ biomasa ima više karakteristika "osilni* goriva nego obnovljivi* izvora$ sa razumljivim razlogom jer su "osilna goriva ustvari "osilni oblik biomase.Postrojenje je izgra-eno pri "abri%i u okviru 8a%ionalnog programa za energetsku e"ikasnost srpskog . & pored toga$ biomasa danas učestvuje sa 1@O u ukupnoj potrošnji energije$ a značajno je da je ovaj udeo znatno ve!i u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama. +n je napomenuo da se soja u PK.

atias E"enberger sa bavarskog &nstituta za poljoprivredni inženjering$ izgradnju "armi i te*nologiju koja štiti životnu sredinu$ ukazao je na dinamičan razvoj koji proizvodnja biogasa ima poslednji* godina u 8emačkoj.Dedan od najbitniji* "aktora koji odre-uju poten%ijalnu ulogu biomase u energetskoj industriji$ predstavlja jaka konkuren%ija koja postoji izme-u vrednosti biomase i zemljišta neop*odnog za njen uzgoj$ što nije slučaj sa ostalim obnovljivim izvorima. Prošle godine je u sektoru obnovljivi* energenata bilo oko 125 *iljada zaposleni* i prognozira se da %e do 2525.E U ukupnoj energiji dobijenoj iz obnovljivi* resursa u 2554. Sit-a"i)a .agistar . 8emačko Udruženje za biogas predvi-a da !e se broj pogona za biogas približiti %i"ri od > @55 do kraja ove godine i imati instalisanu snagu od oko E$@5 . godini$ na 22$1O do 2515. Aemijski sastav biomase varira u zavisnosti od tipa izvorni* materija$ mada se prosečan sastav uglavnom sastoji od 2@O lignina i 7@O ugljeni* *idrata odnosno še!era.roj postrojenja za proizvodnju biogasa u 8emačkoj je u relativno kratkom razdoblju$ od 1EEE. godine$ udvostručen. godini u EU energija dobijena iz drvne biomase učestvovala je sa @1O. KK . godine postavila kao %ilj da se učeš%e obnovljivi* izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije uve!a sa 1@O u 2552. . godine. godine bude poreklom iz obnovljivi* izvora$ kao i sa savremenom energetskom politikom razvijeni* zemalja koja teži ka smanjenju emisije štetni* materija i postizanju održivog razvoja. Ugljeni *idrati se "ormiraju od molekula še!era povezani* u dugačke lan%e ili polimere$ kao što su %eluloza ili poluP %eluloza. .\.iomasa može da se koristi kao *rana$ -ubrivo$ za proizvodnju papirni* vlakana i kao gorivo. 'ignin se sastoji od molekula$ različiti* od molekula še!era$ povezani* u tanke pločaste strukture. . Evropska unija je 2551. godine koja je postavila kao %ilj da 12O ukupne utrošene energije u EU do 2515. godine biti otvoreno još >55 *iljada novi* radni* mesta. do 255>. Sve je to u skladu i sa 0irektivom broj 77 Evropske unije iz 2551.

+dabrani su gradovi u izrazito poljoprivrednim i šumskim regionima u kojima šume pokrivaju više od >@ odsto teritorije opštine. Ukupni godišnji energetski poten%ijal biomase u Srbiji je na nivou od >5O energetske vrednosti uglja koji se godišnje proizvede u našim rudni%ima. 'ers. &stovremeno$ ukupna potrošnja "osilni* goriva je na nivou od 12 miliona tona ekvivalentne na"te. +ko K5 odsto ovog poten%ijala čini biomasa.ože se očekivati da !e koriš!enje drvne biomase imati veoma važnu ulogu u proizvodnji energije u Srbiji u narednim godinama$ imaju!i u vidu i da !e rati"ika%ijom Kjoto protokola naša zemlja biti u obavezi da smanji količinu ugljenPdioksida koji se emituje pre svega sagorevanjem "osilni* goriva. U sve to trebalo bi da se uključi i država koja bi odre-enim podsti%ajnim sredstvima pomogla razvoj tržišta obnovljivi* energenata. Energija koja bi se godišnje mogla dobiti koriš!enjem biomase u Srbiji pro%enjena je na 2$6K miliona tona ekvivalentne na"te. Kada bi se iskoristilo samo deset odsto poten%ijala biomase u iznosu od 2$ 6 miliona tona ekvivalentne na"te radi obezbedenja toplotni* energetski* usluga u sektoru doma%instava$ za šta se godišnje u Srbiji potroši oko 2$ @ miliona tona ekvivalentne na"te$ ušteda na račun smanjenog uvoza iznosila bi oko 65 miliona evra godišnje. Utvrdeno je da bi pet odsto zemljišta zasejanog pšeni%om i kukuruzom bilo dovoljno da se osta%ima biomase zameni tečno gorivo koje se koristi za proizvodnju toplotne energije u tim opštinama$ dok bi u šumskim područjima bilo dovoljno oko 15 odsto postoje!e seče šuma da bi se ostvario isti %ilj. Ura-ena je jedna analiza potrošnje lož ulja u %entralizovanim sistemima grejanja koja je obu*vatila neke manje gradove u našoj zemlji. +d toga se 1$66 miliona tona ekvivalentne na"te odnosi na poljoprivredu$ a oko milion tona na šumsku biomasu. 'ro"ene *a Sr+i)Pro%enjeno je da svake godine u Srbiji proizvedemo 12$@ miliona tona biomase$ a najve!i deo se ne koristi na razuman i ra%ionalan način.U 8emačkoj je 2555.ektive . godine počeo da se primenjuje #kt o obnovljivim izvorima energije i o%ena je da postoji značajan prostor za dalji rast budu!i da se trenutno koristi tek pet odsto mogu!nosti za proizvodnju električne energije u postrojenjima na biogas. U Srbiji postoji značajan energetski poten%ijal obnovljivi* izvora energije u iznosu od više od tri miliona tona ekvivalentne na"te godišnje. KE .

ioPgoriva$ konkretno biodizel$ predstavlja jednu izvodljivu alternativu.E=/ • . 0obro je poznato da transport skoro potpuno zavisi od "osilni* goriva. Stoga postoji realna osnova za uključivanje doma!e privrede u razvoj te*nologija$ proizvodnju opreme i učeš%e u konkuren%iji za plasman proizvoda u susedne zemlje.bog toga ne čudi da veliki broj "armi smanjuje proizvodnju *rane i prelazi na proizvodnju električne energije pa se u naredni* desetak godina očekuje pretvaranje značajni* površina poljoprivrednog zemljišta u tzv..ladi Srbije je uvelo jednu od važni* novina u akonu o energeti%i usvojenom polovinom prošle godine$ uvodenje kategorije povlaš%eni* proizvodača koji u proizvodnji električne energije koriste obnovljive izvore energije ili struju proizvode u malim elektranama. . ulja dobijeni* iz semena uljani* kultura kao i re%iklirani* ulja. Postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivi* izvora obično su relativno malog kapa%iteta$ pa su stoga i investi%ije u pojedinačna postrojenja tako-e relativno male. energetske zasade. Šta )e +iodi*el7 • )ečno bio gorivo$ proizvedeno iz biljni* ulja ili upotrebljeni* ulja i masti/ • Kao osnovna sirovina se najčeš%e upotrebljava zrno uljane repi%e$ soje i sun%okreta/ • +bnovljivi izvor ( eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja/ Po *emijskom sastavu P mešavina metil estara masni* kiselina <M#. &maju!i u vidu da su obnovljivi izvori energije najve!im delom lo%irani u seoskim sredinama tako bi se obezbedila i ve!a uposlenost seoskog stanovništva.. +bnovljivi izvori energije su po de"ini%iji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja. akon je predvideo i podsti%ajne mere za povlaš!ene proizvo-ače$ poput subven%ija$ poreski*$ %arinski* i drugi* olakši%a. 8iodi*el je tečni obnovljivi izvor energije iz biomase$ tj.inistarstvo rudarstva i energetike u . U obnovljive izvore energije spadaju1 energija vetra$ energija sun%a$ *idroenergija$ geotermalna energija i energija biomase. Potražnja za energijom neprekidno raste$ kao i zavisnost od uvozne energije$ što doprinosi razvoju u sektoru obnovljive energije. .iodizel je$ te*nički$ idealni supstitut za dizel od "osilni* rezervi i nikakve značajne modi"ika%ije dizel motora nisu potrebne/ • Karakteristike biodizela su slične običnom dizelu a poboljšanje proizilazi iz sadržaja kiseonika u biodizelu$ koji obezbe-uje bolji pro%es sagorevanje i poboljšava podmazivanje$ što delom kompenzuje uti%aj nižeg energetskog sadržaja/ E5 .

+n se može lako transportovati brodovima i %evovodima. .elika prednost je ta što možemo akumulisati vodonik na pojedinim tačkama mreže. )e bi elektrane bile spojene sa potrošačkim područjima %evovodima pod pritiskom$ a deo proizvedenog vodonika mogao bi se u tečnom stanju prevoziti brodovima. E1 .@ ili . +n bi se mogao proizvoditi postupkom elektrolize u spe%ijalnim solarnim elektranama izgra-enim u tropskom i suptropskom pojasu. 0istribu%ija vodonika ekonomičnija je od distribu%ije električne energije i može se sprovesti na isti način kao i distribu%ija gradskog gasa postoje!im gasovodima.odonik bi se mogao proizvoditi i u drugim elektranama radi pove!anja ni*ovog iskoriš!enja. )reba svakako predviditi i mogu!nost skladištenja jer tako možemo uskladiti proizvodnju i potrošnju. . Smatra se da je najpogodniji način za akumulisanje vodonik.155$ .25$ . Skladištenje je mogu!e i u tečnom stanju$ kao i za prirodni gas.• • • • • Koristi se nezavisno ili pomešan sa dizelom "osilnog porekla <. )ada je i najve!a potražnja za energijom. )oplotna mo! vodonika je tek tre!ina toplotne mo!i prirodnog gasa$ što znači da je za jednaku energiju potrebna trostruka količina vodonika. 0anas se vodonik upotrebljava kao osnovna sirovina za sintezu u *emijskoj industriji i u petro*emiji.odonik je idealno gorivo za grejanje jer je produkt sagorevanja samo voda <nepotreban dimnjak=$ a u gorivim !elijama$ pomo!u njega$ dobijali bi električnu energiju. Hezervoari moraju biti sagra-eni od ner-ajučeg čelika. Hešenje problema1 smanjena emisija gasova <pogotovo 9+2= koji učestvuju u e"ektu staklene bašte i nji*ov uti%aj na globalnu klimu/ Vodonik 0a bi se energijom Sunčevog zračenja mogao zadovoljiti znatan deo potreba za energijom$ neop*odno je prona!i pogodan trans"ormisan oblik energije koji mora biti takav da se lako i e"ikasno može akumulisati$ kako bi energiju stavili na raspolaganje potrošačima i onda kada je intezitet zračenja mali. 0a ne bi previše pove!avali dimenzije %evovoda vodonik bi se transportovao pod pove!anim pritiskom$ što bi pove!alo troškove transporta u odnosu na gas <za jednaku količinu energije= za oko >5P@5O. )rans"orma%ija u električnu energiju još uvek nije ekonomična zbog malog stepena iskoriš!enja i veliki* troškova$ a ona se ne može preneti na velike udaljenosti. .2 ( broj označava pro%entualno učeš%e biodizela u mešavini=. Potrebno ga je o*laditi na P2@49$ a za istu količinu energije potrebna je tri puta ve!a zapremina rezervoara nego za prirodni gas. Potrebe za pove!anom sigurnosti u snabdevanju tečnim gorivom za transportni sektor i poljoprivredu pomo!u obnovljivog izvora/ Potreba da se koristi kao gorivo u dizel motorima koje manje zagaduje okolinu$ a istovremeno ne za*teva prepravke na motorima i može se mešati sa "osilnim dizelom/ +bezbe-uje korisniku pouzdano gorivo sa nižom %enom.

&ma 2> turbine koje mogu raditi i kao pumpe za oba smera strujanja vode. [odišnja proizvodnja E2 . Srednja amplituda plime na okeanskim širinama manja je od 1m$ a energetsko iskoriš!avanje plime i oseke ekonomski je opravdano ako je amplituda ve!a od 2m. U Mran%uskoj je izgra-ena jedna takva elektrana. 8a ovaj način bolje se iskoriš!ava poten%ijalna energija plime i oseke. Stvarna električna energija je još manja$ jer se uz najpovoljnije dimenzionisanje može iskoristiti samo 2@O teorijske proizvodnje. 8a primer$ amplitude plime i oseke na Sredozemnom moru su 15%m$ a na #tlanskom$ )i*om i &ndijskom okeanu prosečno 6PKm. )re!ina se gubi u plitkim morima.li. a energetsko iskoriš!avanje plime i oseke potrebno je odabrati pogodno mesto na obali$ na kojoj je velika amplituda plime uz mogu!nost izola%ije dela morske površine <izgradnjom pregrade= radi stvaranja akumula%ionog bazena.Energi)a . 0a bi se produžilo vreme pogona$ može se postaviti turbina koja radi u oba smera strujanja vode1 iz bazena i u bazen. 8ajjednostavniji način koriš!enja postiže se ugradnjom turbina koje rade samo u jednom smeru strujanja vode. )akve se elektrane moraju uključiti u elektroenergetski sistem u kojem ostale elektrane imaju ukupnu snagu nekoliko desetina puta ve!u od snage ti* elektrana. )o je 'a Han%e stavljena u pogon 1E66.e i oseke Plima i oseka su posledi%a delovanja Sun%a i .e-utim$ kakav god da se odabere način iskoriš!avanja energije plime i oseke$ ne može se posti!i pogon bez prekida niti konstantna snaga.ese%a i emlje. 8a pojedinim mestima obale u zapadnoj Mran%uskoj i u jugozapadnom delu . Postoji varijanta da turbina radi i kao pumpa$ bilo za preba%ivanje vode iz bazena u more$ bilo iz mora u bazen. #mplituda plime i oseke zavisi od me-usobnog položaja Sun%a$ .elike .\. Ukupna snaga turbina je 2>5. Ukupna energija plime i oseke pro%enjuje se na 26555 )\* u godini. bog toga se računa da je od ukupne energije plime i oseke iskoristivo samo 2O$ a to je @25 )\* godišnje$ što je oko 4O današnje godišnje proizvodnje električne energije <oko 1@555 )\*=. #mplituda i "rekven%ija različite su na pojedinim obalama.ese%a na vodu u okeanima. . 8a zapadnoevropskoj atlanskoj obali vremenski razmak izme-u dve plime iznosi 12 sati i 2@ minuta$ a na obalama &ndokine nastaje samo jedna plima u toku 2> časa. )o pokazuje da je proizvodnja električne energije na toj osnovi nemogu!a izolovano$ bez saradnje s drugim postrojenjima za proizvodnju el.energije. 0a postrojenje bude ekonomski opravdano treba ispuniti dva za*teva1 dužina brane ne sme biti predugačka$ a dubina mora na mestu brane ne sme biti previše duboka. godine.ritanije amplituda dostiže i više od 12m.

energije. &nvesti%ije po jedini%i snage za takvu elektranu ve!e su nego za AE$ a ona se može graditi samo na obalama u tropskom pojasu$ tamo gde je temperatura mora dovoljno visoka. Prvo i jedino takvo postrojenje od 22k\ izgra-eno je 1E1E. &skoristiva zapremina bazena iznosi 1K> miliona m4$ površina mu je 22km2$ a dužina oko 25km.ora 0ovede li se topla voda sa morske površine u prostor dovoljno niskog pritiska$ ona !e se pretvoriti u paru$ pa se tom parom mogu pokrenuti parne turbine$ ako je kondezator *la-en vodom iz ve!i* dubina$ koja ima nižu temperaturu. n-trašn)a energi)a . 0užina pregrade je oko 725m. godine na Kubi. E4 . .eliki investi%ioni troškovi govore protiv izgradnje ovakvi* elektrana$ a osim toga na povoljnim loka%ijama ukupna mogu!a proizvodnja električne energije predstavlja samo marginalnu količinu potrebne energije. +no je pokazalo te*ničku mogu!nost iskoriš!avanja tog energetskog izvora$ ali nije našlo praktičnu primenu zbog veliki* investi%ioni* troškova. U turbini se iskoriš!ava ta razlika izme-u temperature na površini i u dubini mora$ odnosno izme-u pritisaka koji odgovaraju tim temperaturama.urmanska izgra-ena je eksperimentalna elektrana <u pogonu od 1E6K.iznosi 65K[\* <25O od teorijske proizvodnje=$ a 6> [\* je potrebno za pumpanje <ta se energija uzima iz sistema=. Pro%enjeno je da bi se u ovakvim postrojenjima moglo proizvesti 655555 )\* električne energije$ a to je oko >5 puta više od današnje svetske proizvodnje el. . godine= snage K55k\. U Husiji nedaleko od .udu!i da se ta energija može iskoriš!avati samo u malom broju područja <potrebna je dovoljna dubina blizu obale= i da je potrošnja električne energije u tropskim i suptropskim područjima mala$ ne možemo očekivati ve!u upotrebu ovakvog izvora energije.

etar je jedan od osnovni* parametara koji se mere na meteorološkim stani%ama širom zemlje. Energija talasa srazmerna je kvadratu visine talasa i obrnuto srazmerne vremenskom razmaku izme-u dve amplitude. +na može iznositi i 15k\Cm2$ ali i oko nule.orski/ talasa )alasi nastaju delovanjem vetra$ a vetar delovanjem Sun%a. 8aša zemlja se ubraja u područja sa znatnim energetskim poten%ijalom.ojvodine i planinske oblasti Dužne i &stočne Srbije$ uglavnom iznad 155P1@55 m nadmorske visine.Ek\Cm2 ili ve!a. 8a spomenutom delu #tlantika u @5O vremena leti je snaga 15k\Cm ili ve!a$ a zimi E@k\Cm ili ve!a. 8pr. Snagu talasa možemo odrediti po metru dužine na morskoj površini. . za područje severnog #tlantika$ na otvorenom moru izme-u Gkotske i &slanda u @5O vremena snaga valova je 4.remenski razmak izme-u dve amplitude srazmeran je drugom korenu dužine talasa. +va relativno povoljna o%ena energetskog poten%ijala vetra treba da omogu!i dalja istraživanja u zavisnosti od lokaliteta$ kao i uti%aje meteorološki* pojava koje mogu ograničiti ili potpuno onemogu!iti nji*ovo koriš!enje P velike ledene E> . Svakako$ da !e zbog lakšeg dovo-enja energije potrošačima na kopno$ biti jednostavnije iskoriš!avati energiju neposredno uz obalu$ iako je energija talasa na otvorenom moru mnogo ve!a.Energi)a . +snovne karakteristike talasa su visina i dužina.erenja vetra i poda%i o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu pro%enu eolske energije$ ve! samo za globalnu. U Srbiji se izdvajaju delovi .energije. Energija naglo opada sa dubinom$ pa na dubini od 25m iznosi samo 25O od energije neposredno ispod površine$ a na dubini od @5m samo oko 2O od energije neposredno ispod površine. &skoriš!avanje energije talasa !e biti ograničeno zbog geogra"ski* "aktora i ekonomski* ograničenja$ u prvom redu izazvani* problemom prenosa tako proizvedene električne energije. &zrazito vetrovita područja su u planinskim oblastima. 0užina obala uz okeane svi* pet kontinenata <bez polova= iznosi oko 155 miliona metara$ pa ako se računa s prosečnom srednjom snagom od 15k\Cm$ dobija se prosečna godišnja snaga od 1)\$ odnosno godišnja energija od oko E555)\*$ što je oko 65O današnje proizvodnje el. Snagu talasa de"inišemo po jedini%i površine upravnu na smer kretanja talasa. )ako de"inisana snaga talasa menja se sa brzinom vetra i zavisi od godišnjeg doba i vremenski* prilika. Prema ovoj opštoj pro%eni raspodele vetra računat je "luks energije vetra za standardnu visinu 15 i @5 m iznad površine tla i kre%e se od >55PK55 \Cm2. Energi)a vetra B eolska energi)a . .

U mikroskali$ rastinje i druge lokalne prepreke vazdušnom strujanju. Pod ovim podrazumevamo1 iako u našim oblastima ne duvaju jači sezonski vetrovi$ u dolinama ve!i* reka$ u .oten"i)al . a pouzdanu pro%enu vetroenergetskog poten%ijala neop*odna su dodatna istraživanja. U mezoskali$ kon"igura%ija terena <u primeru Kopaonika ovo je dominantno= .naslage$ jaki udari vetra$ udari groma itd. U šire navedenim loka%ijama postoje mikro loka%ije koje su od posebnog interesa za eolsku energetiku.. E@ . Kada govorimo o energiji zračenja Sun%a podrazumeva se njegovo iskoriš!enje u trenutku kada do-e do emlje$ to je neposredno iskoriš!avanje zračenja Sun%a.-. 0a bi se podzemne vode smatrale toplotnim izvorom potrebno je da nji*ove temperature budu ve!e od 15 l9.e!ina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zračenja Sun%a$ npr. Ovo ni)e 2-dno )er na vetroenergetski . Pro%enjuje se da su naše mogu!nosti u razvoju vetroenergetike uslovno velike. "osilna goriva su akumulisana energija zračenja Sun%a koja su došla do emlje pre milion godina. (eoter.ojvodini$ na ve!im planinskim visoravnima i nizu drugi* spe%i"i%ni* lokaliteta$ srednje brzine$ a verovatno i distribu%ije brzine po vremenu su pogodne za vetroenergetiku. te/ni2ko) .alna energi)a )oplotna energija koja je akumulirana u podzemnim vodama naziva se *idrogeotermalnom energijom.e se na)2ešće koriste *a4 P za grejanje i *la-enje prostora P za rekupera%iju toplotne energije Solarna energi)a . Kao ilustra%ija mogu poslužiti činjeni%a da merenja izvršena na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteorološke stani%e$ pokazuje da je tu vetroenergetski poten%ijal za 75O ve!i od poten%ijala na loka%iji stani%e.lotne .tri odredišta4 1. U makroskali$ geogra"ski položaj 2.raksi to.neko) ta2ki +itno -ti2. [eotermalana energija spada u obnovljiv izvor energije i u različitoj meri je prisutna svuda. Samim tim je ekološki najopravdanija njena upotreba$ a gledano ekonomski je najpovoljnija jer nam dolazi besplatno.

E6 . )aj deo iznosi oko 1C4 energije koja je dospela na rub atmos"ere$ pa dotok energije do površine emlje iznosi prosečno E25 \Cm2. bog rota%ije emlje ta se energija raspore-uje po %eloj površini emlje <@15.1.156 km2=$ pa je prosečni dotok energije 245 \Cm2$ odnosno @. )a je energija oko 175 puta ve!a nego energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. )o su$ naravno prosečne vrednosti$ a stvarne zavise od geogra"ske širine$ dela dana$ pojave oblaka$ zaga-enja itd.@2 k\*Cm2 dnevno.6.1514toe= godišnje. Pri prolasku kroz atmos"eru deo energije se troši u složenim pro%esima$ a deo se re"lekuje i reemituje u svemir. Hazlika izme-u vremena izlaska i vremena zalaska Sun%a daje vreme trajanja insola%ije kojoj je izložena *orizontalna i nezašti!ena površina. #ko je projek%ija površine emlje 127. )rajanje insola%ije zavisi od geogra"ske širine i o godišnjeg doba. )o je ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme. Energija zračenja koja dopire do površine emlje zavisi u prvom redu od trajanja insola%ije <trajanja sijanja Sun%a$ odnosno o vremenu kroz koje se Sun%e nalazi iznad *orizonta=. Energija zračenja Sun%a koja dolazi do emljine površine iznosi$ dakle$ oko 15E)\* <K.0otok energije Sunčevim zračenjem naziva se solarna konstanta$ koja je 1>55 \Cm2 pri srednjoj udaljenosti emlje od Sun%a$ uz upadni ugao od E5 stepeni zanemaruju!i delovanje atmos"erske apsorp%ije.156 km2$ dotok energije iznosi 117>55 )\. +no iznosi za našu zemlju oko 1@* leti i oko E* zimi. Stvarno trajanje insola%ije je znatno kra!e zbog pojave oblaka i magle$ ali i zbog stanja atmos"ere na posmatranom području <zaga-enost=.

8pr. )a energija zavisi i od stanja oblačnosti i osobina atmos"ere$ ali je poželjno poznavati i poten%ijalnu energiju zračenja. &ntezitet zračenja koje nam stoji na raspolaganju ne možemo predviditi s ve!om sigurnoš!u. . 8a geogra"skoj širini od >4 stepena poten%ijalna energija iznosi oko 2@55k\*Cm2 godišnje$ a na geogra"skoj širini od >6 stepena oko 2>55k\*Cm2 godišnje. bog svega toga snaga zračenja koja do-e na površinu$ a koja bi se mogla energetski iskoriš!avati$ znatno se menja tokom dana$ a njene promene zavise od godišnjeg doba i položaja obasjane površine. Kao izvor energije Sunčevo zračenje je povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost pojave$ ali je nepovoljnije s obzirom na to da zračenja nema u toku no!i$ i da je manje intezivno tokom zime kada je potrošnja energije najve!a. )o je maksimalna energija koja do-e do površine kroz suvu i vlažnu atmos"eru. +sim toga$ energija zračenja se u prolazu kroz atmos"eru raspršuje$ a najve!i gubitak je neposredno nakon zalaska Sun%a. &pak$ te su promene laganije od promena snage vetra i one se mogu s ve!om ili manjom tačnoš!u predviditi$ jer je poznat ritam pojava <izlazak i zalazak Sun%a=.eograd <na *orizontalnu površinu= iznosi 2571* godišnje$ od toga 75. 8aime$ deo energije se gubi prolaženjem kroz atmos"eru zbog apsorp%ije kiseonika$ ozona i ugljen dioksida.eoma se često energija zračenja prikazuje kao energija koja do-e do površine emlje tokom dana$ naravno za vreme trajanja isola%ije.@O u periodu od aprila do septembra i 2E.@O u periodu od oktobra do marta. E7 . Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog %iklusa$ što se ne poklapa sa ritmom potražnje energije. realno trajanje insola%ije za . 0eo raspršene energije ipak do-e do površine emlje<oko @5O=. Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zračenja. +na zavisi i od geogra"ske širine i nadmorske visine.@k\*Cm2 na dan. U Srbiji je ona u proseku oko 4. &pak$ dotok energije Sunčevog zračenja nije propor%ionalan trajanju isola%ije. Stvarna energija zračenja koja do-e do površine znatno je manja od poten%ijalne zbog pojave oblaka$ vlage i zaga-enosti atmos"ere. [ubitak je ve!i što je Sun%e bliže *orizontu. +na postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske visine i pove!anjem geogra"ske širine.+na se razlikuje za površine koje su postavljene *orizontalno$ vertikalno$ ili pod nekim uglom u odnusu na površinu emlje.oraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumula%iju energije pomo!u koje bi vršili snabdevanje potrošača no!u. . Prema tome$ ukupno zračenje koje do-e do površine emlje sastoji se od neposrednog i di"uzionog zračenja koje je deo raspršene energije zračenja.

umesto naši6 ograni5eni6 prirodni6 resursa EK .Održivi razvoj zna5i koristiti neograni5ene sposo0nosti našeg mozga.

AIR K AJTL =ONTROJ ( HE[U'&S#8DE K. per%entil godišnji* vrednosti pra!enja.o). AEROSOJ ( #EH+S+'$ suspenzija čvrsti* ili tečni* česti%a ili i čvrsti* i tečni* česti%a$ čija je brzina taloženja zanemarljiva$ u gasnom obliku. . ili EK.# 0UA#$ pro%es uklapanja komponenete kvaliteta vazdu*a u urbani industrijski razvoj$ planskim i sana%ionim merama.#'&)E) . Sastoji se u ograničavanju zaga-ivanja i ograničavanju zaga-enosti vazdu*a.#'&)E)# .# 0UA#$ opis e"ekata čija se pojava može očekivati bilo kada i bilo gde kad kon%etra%ija zaga-uju!i* materija u ambijentalnom vazdu*u doseže ili prekoračuje odre-ene odre-ene vrednosti u datom vremenskom periodu.#'&)E)# .ože poti%ati od kiseli* gasova u oblaku ili spiranjem zaga-enog vazdu*a ispod oblaka. EE . AIR K AJITL =RITERIA ( KH&)EH&DU.šti .E:OJOŠ:A TER@INOJO(IFA O. .# 0UA#$ pro%es ispuštanja u atmos"eru štetni*$ opasni*$ toksični* i radioaktivni* gasova ili česti%a$ uglavnom kao posledi%a aktivnosti čoveka.ovi A=ID RAIN ( K&SE'# K&G#$ kiša koja sadrži jake mineralne kiseline$ nastale od različiti* industrijski* polutanata$ na prvom mestu sumpordioksida i oksidP nitrogena sa oksigenom i vodenom parom u atmos"eri <pA vrednost manja od @$6=. aga-ivanje vazdu*a potiče prvenstveno od1 a2 spaljivanja "osilni* goriva za potrebe grejanja/ 02 te*nološki* pro%esa/ 72 sagorevanja u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem/ d2 spaljivanja otpada. +sim primene mera u okviru regulisanja zaga-ivanja vazdu*a$ sadrži još mere za ra%ionalnu potrošnju energije i resursa$ primenu sistema pra!enja$ uvo-enje pro%edure odobravanja loka%ije$ gradnje i upotrebe$ inspek%ijski nadzor. a ve!inu polutanata kvalitet vazdu*a se izražava kao prosečna kon%etra%ija u odre-enom vremenskom periodu <obično godinu dana= i merom visoke zaga-enosti <E@. AIR K AJTL @ANA(E@ENT ( UPH#. K. AIR 'OJ TION ( #[#rE8DE . AIR K AJITL ( K.# 0UA#$ osiguranje čisto!e vazdu*a primenom sana%ioni* i preventivni* mera.'D#8DE K. Služe kao stručne podloge za odre-ivanje standarda kvaliteta vazdu*a.# 0UA#$ obično se odnosi na kon%etra%iju polutanata u vazdu*u.#'&)E)+.

HS8+S)&$ strategije$ planovi i programi usmereni ka očuvanju i održivom koriš!enju biološke raznovrsnosti.+'DE PH#K)&L8E . AJTERNATIVE TRANS'ORTATION ( #')EH8#)&. 8IODE(RADA8JE ( .# )EA8+'+[&D#$ nivo te*nologije predstavljen obično kao najbolji postoje!i nivo učinka obrade otpadni* voda ili izduvni* gasova unutar industrijske kategorije.H#8DE8E AE. 8EST 'RA=TI=A8JE TE=6NOJO(L ( 8#D.&K#'&DE$ *emikalije čija je upotreba zabranjena zbog nji*ovog štetnog uti%aja na zdravlje ljudi ili okolinu.&+'+GKE H# 8+. 8EST 'RA=TI=A8JE ENVIRON@ENTAJ O'TION ( 8#D.+[Us8+S)& # :&.8# [+H&.8# E8EH[&D#$ energija koja se znatnije ne koristi$ a pri*vatljiva je za životnu sredinu. 8A=:(RO ND JEVEJ ( P+ #0&8SK& 8&. 8ANNED =6E@I=AJS ( #. 8IODIVERSITL ( . 8ivo "onski* kon%etra%ija može biti pove!an kao globalna posledi%a visoki* emisija neki* polutanata. abrana se može odnositi na pojedine namene$ pojedina područja ili %elu državu. Primer alternativne energije je solarna energija ili energija vetra. 8IODIVERSITL =ONSERVATION ( +LU. Lesto se odnosi na prirodne pojave ili na nekontaminirani nivo.+'D# H#SP+'+:&.#$ podrazumevaju goriva za transport$ kao što su prirodni gas$ metanol i električna energija.+)8U SHE0&8U$ predstavlja unapre-enje studija pro%ene uti%aja na životnu sredinu <Environmental &mpa%t #ssessment ( E&#= za*tevaju!i da se dokaže da je izabrana mogu!nost za*vata u prostoru najbolja za globalnu okolinu kao %elinu$ niti samo za deo planete pod jurisdik%ijom jedne države ili njene regije.AJTERNATIVE ENER(L ( #')EH8#)&.8& )H#8SP+H)$ načini putovanja kao što su *odanje$ bi%iklizam i sl.+ <M+8=$ tipična ili prosečna kon%etra%ija *emikalija u okolini.HS8+S)$ sveukupnost živi* organizama koja obu*vataraznovrsnost unutar vrsta izme-u vrsta i ekosistema na odre-enom prostoru. AJTERNATIVE 9 EJS ( #')EH8#)&.&+'+GK# H# 8+. .#8DE .$ otpadni materijal koji se sastoji prvenstveno od prirodni* materijala i nakon upotrebe se apsorbuje u ekosistem.e!ina organskog otpada$ kao što je papir i drvo$ je biorazgradiv. 1 .&+H# [H#0&.

9E označavanje tako-e simbolizuje činjeni%u da je kvali"ikovana "izička ili pravna osoba$ koja je postavila ili je bila odgovorna za postavljanje navedenog označavanja$ proverila da je proizvod uskla-en sa svim odredbama Evropske Unije o *armoniza%iji$ a koje se odnose na proizvod$ i da je proizvod bio podvrgnut odgovaraju!im pro%edurama o%enjivanja uskla-enosti.. =E @AR:IN( ( 9E + 8#L#.#8DE$ oznaka koja simbolizuje uskla-enost sa svim obavezama proizvo-ača koje se odnose na proizvod.&+SMEH#$ životna oblast <prostor= organskog sveta na emlji/ obu*vata emljinu površinu$ kopna i mora$ niži deo atmos"ere i *idros"eru. 8IOTE=6NOJO(L ( . 8IOS'6ERE ( . Po "izičkom sastavu ovaj "luid predstavlja mešavinu gorivi* i negorivi* gasova. )akva uskla-enost nije ograničena samo na osnovne za*teve koje se odnose na sigurnost$ opšte zdravlje$ zaštitu potrošača$ itd. 9E je skra!eni%a od *onformit8 9urop8enne <"ra=$ odnosno 9uropean *onformit: <eng=$ što znači Evropska uskla-enost. 1 .&+'+GK& +)P#0$ otpad nastao iz organski* materija$ na primer1 osta%i od *rane.#8DE$ pro%edura kojom tre!a strana daje pismenu garan%iju <potvrda= da je neki proizvod$ pro%es ili usluga uskla-en sa spe%i"ičnim za*tevima.8IO(AS ( . 9E označavanje je jedino značavanje kojim se potvr-uje da su proizvodi uskla-eni sa direktivama koje se zasnivaju na globalnom pristupu.&+)EA8+'+[&D#$ te*nologija koja koristibiološke sisteme$ žive organizme ili nji*ove delove$ za proizvodnju ili primenu proizvoda ili pro%esa za odre-enu namenu. pošto neke direktive mogu da nametnu i spe%i"ične obaveze koje ne moraju obavezno biti deo osnovni* za*teva. U ovom pogledu države člani%e EU moraju se u svojim na%ionalnim regulativama uzdržavati od bilo kakvog pozivanja na uskla-enost osim na 9E označavanje.&+[#S$ proizvod anaerobnog vrenja organskog porekla u tečnom obliku na opre-enoj temperaturi.. 0ve tre!ine zapremine biogasa <bioplina= otpadaju na metan$ a jedna tre!ina karbondioksid i ostale negorive gasove. =ERTI9I=ATION ( SEH)&M&K+. 8IOMASTE ( .

&ma jako štetno dejstvo na čoveka i životinje.eoma toksičan$ zapaljiv i eksplozivan u ve!im kon%entra%ijama. =JI@ATE ( K'&. =OAJ ( U[#'D$ stenovita masa %rne boje$ sa osobinom da sagoreva na vatri i da se pri tome *emijska energija veze pretvara u toplotnu energiju.=AR8ON DIOGIDE ( U['DE80&+KS&0 <9+2=$ prirodni gasoviti sastojak atmos"ere čija je kon%etra%ija u porastu <od 2K5 ppm u predindustrijskom periodu do preko 4@5 ppm danas= kao posledi%a spaljivanja goriva$ ulja$ prirodnog gasa i organski* materijala$ kao i promene namene zemljišta.#)SKE PH+. . U nekim slučajevima$ termin klimatske promene može biti sinonim za globalno zagrevanje. =JEAN TE=6NOJO(L ( L&S)# )EA8+'+[&D#$ te*nologija sa niskim nivoom emisije zaga-uju!i* materijala.odi poreklo od prirodni* pojava i čovekove aktivnosti. .+8+KS&0 <9+=$ gasoviti sastojak atmos"ere koji se javlja kao produkt nepotpunog sagorevanja goriva. U prirodi se javlja preko vulkanski* erup%ija$ šumski* požara$ pri nepotpunoj oksida%iji karbona$ biloškim pro%esima$ termoenergetskim pogonima manje snage$ sagorevanjem goriva u doma!instvima i posebno u izduvnim gasovima automobila na benzinski pogon. aga-ivanje vazdu*a od sagorevanja uglja potiče1 P u slučaju nepotpunog sagorevanja <9+$ ča-$ karbon*idrogeni=/ P zbog *emijskog sastava uglja <sumpor i alkalne komponente=/ P zbog neodgovaraju!e te*nologije sagorevanja =ON=ENTRATION ( K+89E8)H#9&D#$ količina neke supstan%e koja je rastvorena ili sadržana u drugoj susptan%i. 1 . 8astao je izumiranjem i ugljenisanjem organizama$ biljaka koje su se taložile i nakon *emijski*$ *emijskoPbiloški* i geološki* pro%esa$ pod spe%i"ičnim uslovima$ preobrazile i dobile različite "izičke osobine. .E8E$ nekad se koristi da opiše sve oblike klimatski* promena$ ali zbog toga što emljina klima nikad nije statična$ termin se koristi da se naznači važnost promene od jednog klimatskog stanja do drugog.e-utim$ naučni%i nastoje da koriste ovaj termin u širem smislu$ uključuju!i i prirodne promene klime. . Klima nije isto što i vreme$ ali sigurno$ klima je prosečna slika vremena za odre-eni region. 8a primer$ morska voda sadrži ve!u kon%entra%iju soli nego voda za pi!e. =JI@ATE =6AN(E ( K'&. =AR8ON @ONOGIDE ( U['DE8. Ugljendioksid je gas bez boje$ mirisa i ukusa. Elementi klime uključuju padavine$ temperaturu$ vlagu$ sunčevu svetlost$ brzinu vetra$ pojave kao što su magla$ mraz$ nepogode <grad$ oluja=.reme opisuje kratkotrajno stanje u atmos"eri.#$ prosečno vreme za odre-eni region i vremenski period <obično se uzima vremenski period od 45Pak godina=.

=ONVENTION ON JON(BRAN(E TRANS8O NDARL AIR 'OJ TION 0JRTA'1 ( K+8.E89&D# + PHEK+[H#8&L8+, #[#r&.#8DU .# 0UA# 8# .E'&K&, U0#'DE8+S)&,#$ :eneva$ 14. 8ovembar 1E7E. [odine. +snovna načela konven%ije su zaštita čoveka i životne sredine od zaga-ivanja vazdu*a i nastojanje da se ograniči i koliko je god to mogu!e$ postupno smanji ili spreči zaga-ivanje vazdu*a uključuju!i i zagas-ivanje vazdu*a na velikim udaljenostima i preko grani%a. Uz ovu konven%iju usvojeni su1 1. Protokol o dugoročnom "inansiranju programa saradnje za pra!enje i pro%enu prekograničnog prenosa zaga-uju!i* materija u vazdu*u na velike daljine u Evropi <E,EP=. <eneva, 17*4. 1odine/ 2. Protokol o regulisanju emisija sumpora ili njegovog prekograničnog "luksa. =elsinki, 17*8. 1odine/ . Protokol o regulisanju emisija nitrogenski* oksida ili nji*ovi* prekogranični* "lukseva. Sofija, 17**. 1odine/ !. Protokol o regulisanju emisija isparljivi* organski* komponenti ili njegovog prekograničnog "luksa. <eneva, 1771. 1odine/ ". Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora. +slo$ 1EE>. godine/ #. Protokol o regulisanju emisija P+PPa. :arhus, 177*. 1odine/ $. Protokol o regulisanju emisija teški* metala. :arhus, 177*. 1odine/ %. Protokol o smanjivanju a%idi"ika%ije <kiselosti=$ eutro"ika%ije i prizemnog ozona. Gete0or1, 1777. 1odine =O@'ATI8IJITL ( K+,P#)&;&'8+S)$ pogodnost proizvoda$ pro%esa ili usluga da se pod odre-enim uslovima upotrebljavaju zajedno$ a da bez nepri*vatljivi* me-udelovanja zadovolje odgovaraju!e standarde. DAN 8E 'OJ TION RED =TION 'RO(RA@ 0D'R'1 ( PH+[H#, # S,#8DE8DE #[#r&.#8D# 0U8#.#$ program koji ima za %ilj de"inisanje programa i politike$ mera kojima !e se smanjiti zaga-ivanje u 0unavskom basenu i 9rnom moru. D-g .re,a .rirodi Kada se prebiju dugovi izme-u razvijeni* zemalja$ nerazvijeni* zemalja i prirode$ može se zaključiti da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. ,e-utim$ problem je u tome što zemlje u razvoju ne raspolažu znanjem i in"orma%ijama na osnovu čega bi tražile svoja potraživanja. DE=ONTA@INATION ( 0EK+8)#,&8#9&D#$ uklanjanje štetni* susptan%i kao što su škodljive *emikalije$ štetne bakterije ili drugi organizmi ili radioaktivni materijali iz izloženi* individua <materija=$ prostorija$ opreme u zgradama ili spoljašnjeg ambijenta.

1

E=OJO(L ( EK+'+[&D#$ naučna dis%iplina koja proučava me-uzavisnost organizama i nji*ove okoline$ žive i nežive. Heč ekologija potiče od grčke reči oikos koja znači ku!a <stanište$ dom= i logos koja znači reč <nauka=. Ekologija se deli na autekologiju i sinekologiju. :utekolo1ija se bavi proučavanjem pojedini* jedinki i nji*ovog odnosa prema okolini$ dok su predmet proučavanja sinekolo1ije više jedinke$ grupe organizama i odnos ti* jedinki prema sredini. Pojam ekologija podrazumeva naučnu dis%iplinu u prvobitnom smislu. ,e-utim$ danas se u opštoj jezičkoj upotrebi pojam ekologije sve više proširuje$ a gubi na dubini$ što nepravilno dovodi do izjednačavanja sa pojmom jzaštita životne sredine?. E=OSLSTE@ ( EK+S&S)E,$ "unk%ionalno jedinistvo životne zajedni%e i njenog staništa$ odnosno žive i nežive prirode na odre-enom prostoru. Sve prirodne zajedni%e ili grupe organizama koje žive zajedno u interak%iji su jedni sa drugima i čine zatvorenu vezu sa nji*ovom okolinom. ajedni%a i okolina čine jedno ( ekosistem. Pojam ekosistem se može primeniti na svaku veličinu ili nivo izabran za ispitivanje. E@ISSION ( E,&S&D#$ ispuštanje materije u tečnom$ gasovitom ili čvrstom stanju$ ili ispuštanje energije <buka$ vibra%ija$ radija%ija$ toplota=$ kao i mikrobiološka zaga-ivanja iz odre-enog izvora u okolinu. ENER(L ( E8EH[&D#$ "izička veličina$ ne može se direktno posmatrati ili meriti. 8jena količina se može izračunati koriste!i "ormuile iz odgovaraju!i* dis%iplina "izike. ENER(L =ARRIER ( PHE8+S&'#9 E8EH[&DE$ agenti za prenos energije$ od mesta proizvodnje do mesta upotrebe <koriš!enja=$ u praksi se koristi termin energent. ENVIRON@ENT ( SHE0&8#$ okruženje <okružuju!i prostor= u kojem neka organiza%ija deluje$ uključuju!i vazdu*$ vodu$ zemlju$ prirodne resurse$ "loru$ "aunu$ ljude i nji*ovo me-udelovanje. +kruženje u ovom kontekstu se rasprostire od unutrašnjosti date organiza%ije sve do globalnog sistema. Hazlikuju se 4 osnovne podele1 12 9nvironment ( prirodna sredina <%elokupni prostor planete=/ 22 ;iving environment ( životna sredina <deo prostora gde čovek živi$ naselje=/ 2 <orking environment ( radna sredina <zatvoreni ili otvoreni radni prostor=

1

ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION ( #G)&)# +K+'&8E <:&.+)8E SHE0&8E$ PH+S)+H#=$ usmeravanje razvoja i njegovog uti%aja na okolinu. Pristup koriš!en u periodu 1E75P1EE5. <danas uključen u pristup održivog razvoja=$ sastoji se od prognoziranja uti%aja na okolinu kod gradnje novi* postrojenja ili naselja$ kao i dokazivanja da !e nji*ov uti%aj biti u grani%ama propisanim zakonom$ kao i od sprovo-enja sana%ioni* mera$ ukoliko se radi o zaga-ivanju ili zaga-enosti koji premašuju zakonske propise. akonodavstvo države se zasniva na ekonomskim i ekološkim uslovima države$ a ako se radi o polutanima <zaga-ivačima=$ propisi moraju da zadovolje me-unarodne pravnoP obavezuju!e ugovore. ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION A=T ( #K) + #G)&)& +K+'&8E$ zakonski okvir zaštite sredine <prostora= koji se zasniva na ustavu. +snovni prin%ipi na kome se zasniva ovaj akt mogu biti1 1. prin%ip održivosti/ 2. prin%ip razumljivosti/ . prin%ip saradnje/ !. prin%ip preven%ije/ ". prin%ip predostrožnosti/ #. prin%ip očuvanja vrednosti prirodni* izvora i bioraznolikosti/ $. prin%ip pla!anja troškova zaga-ivanja/ %. prin%ip pomo!ni* obavezni* mera/ &. prin%ip slobodnog pristupa in"orma%ijama o okolini <prostoru=/ 1'. prin%ip zaštite prava EROSION ( EH+ &D#$ razaranje emljine površine i odnošenje površinskog rastinjskog materijala putem me*aničkog dejstva spoljni* sila1 vode$ vetra$ kiše$ talasa i drugi*$ kao i *emijskim delovanjem atmos"erske vode čime se menjaju i uništavaju tektonski obli%i relje"a i stvaraju novi. EVA'ORATION ( &SP#H#.#8DE$ "izička trans"orma%ija tečnosti u gas na temperaturi ispod njene tačke ključanja. E TRO'6I=ATION ( EU)H+M&K#9&D#$ pogoršanje estetike i osobina koje deluju na život prirodni* i veštački* jezera izazvani* preteranom upotrebom -ubriva sa visokim sadržajem "os"ora$ nitrogena i organski* suspstan%i. #lge i akvatične biljke preterano rastu. Simptomi se mogu ublažiti skretanjem kanaliza%ije$ boljim koriš!enjem -ubriva$ kontrolom erozije$ poboljšanjem tretmana kanaliza%ije i prikupljanje viška morskog rastinja. .oda za potrošnju iz takvi* jezera mora biti "iltrirana i obra-ena. EG'OS RE JEVEJ ( 8&.+ & '+:E8+S)&$ količina <kon%entra%ija= *emikalije koju je apsorbovala površina organizma.

1

9JORA ( M'+H#$ ukupna vegeta%ija u nastanjenom području.eea.+$ organske i anorganske komponente koje se dodaju zemlji radi bolje plodnosti. Podstiče razvoj čisti* te*nologija.H+PSK# #[E89&D# # +K+'&8U$ ===.E RO'EAN ENVIRON@ENT A(EN=L 0EEA1 ( E. 9ERTIJISER ( rU.H&. 1 . rubriva se mogu namenski proizvoditi$ nastajati u toku neke druge *emijske proizvodnje kao nusproizvodi i nastajati kao nusproizvodi u prirodnim pro%esima.epa.europa. 9A NA ( M#U8#$ ukupna životinska popula%ija nastanjena na odre-enom području. Prioritetni zadatak EE# je da ustanovi stvarne i nezavisne izvore podataka o okolini.gov$ "ederalna agen%ija S#0 odgovorna za regulisanje zaga-ivanja vode i vazdu*a$ toksični* suspstan%i$ čvrstog otpada$ kao i za čiš!enje kontaminirani* područja.eu$ osnovana 1EE5. rubriva sadrže osnovne elemente1 nitrogen$ "os"or i kal%ijum. ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION A(EN=L 0E'A1 ( #[E89&D# # #G)&)U +K+'&8E$ ===. [lavni izvori ovi* in"orma%ija su poda%i koji su objavljeni u me-unarodnim programima monitoringa. godine i smeštena je u Kopen*agenu <0anska=$ sa zadatkom da obezbedi in"orma%ije <podatke= o kvalitetu vazdu*a u Evropi i na taj način omogu!i E)9P#t razvijanje in"orma%ionog sistema.

(REEN DESI(N ( E'E8+ PH+DEK)+.#$ igra značajnu ulogu u ekološkom$ društvenom$ ekonomskom i kulturnom razvoju država. 9O( ( .E8 &8$ tečno gorivo$ smesa para"inski*$ na"tni* i aromatični* ugljoPvodonika.#'8+ #[HED#.#G)E$ temperature vazdu*a u atmos"eri izazvan staklenim gasovima.HS8+S)$ raznovrsnost geološki* "enomena i nji*ovi* odgovaraju!i* pro%esa unutar odre-enog područja$ i jedan je od "aktora i kriterijuma koji odre-uju prirodne vrednosti nekog mesta ili pejsaža$ a istovremeno komplementarnoš!u utiče na biološku raznovrsnost.+$ materijali koji pri *emijskim promenama <najčeš!e sagorevanjem uz pomo! vazdu*a= osloba-aju veliku količinu toplote koja se može iskoristiti za vo-enje *emijski* i te*nološki* pro%esa$ za dobijanje me*aničke energije ili za zagrevanje. (EODIVERSITL ( [E+H# 8+. (REEN6O SE E99E=T ( EMEK#) S)#K'E8E .#8DE$ pro%es delovanja stakleni* gasova emitovani* usled delovanja ljudski* aktivnosti na zagrevanje emljine atmos"ere$ što dovodi do promene klime.#['#$ kondenzovana vodena para$ zgusnuta u nižim slojevima atmos"ere$ pri emljinoj površini.#8DE$ namera koja je u saglasnosti pri*vatljivim prostornim prin%ipima gra-enja$ koriš!enja materijala i energije$ na primer upotreba solarne energije$ re%iklirani* materijala. porast 1 . 9OREST 'ROTE=TION ( #G)&)# GU. [uste magle$ pomešane sa dimom iz industrijski* postrojenja$ obrazuju se iznad industrijski* gradova <smog=. 9 EJ ( [+H&.9JLIN( AS6 ( 'E)Es& PEPE+$ pepeo koji biva iznesen iz ložišta gde se vrši sagorevanje sprašenog uglja u letu. Gume predstavljaju najraznovrsnije i široko rasprostranjene ekosisteme u svetu. emlji$ na (JO8AJ MAR@IN( ( ['+. Pojavljuje se kao prirodni$ i kao gas nastao ili proizveden u industrijskim pro%esima. (AS ( [#S$ "osilno gorivo koje se pojavljuje u gasovitom agregatnom stanju$ sadrži pretežno metan$ ugljenmonoksid$ kao i inertne gasove. (EOS'6ERE ( [E+SMEH#$ tlo$ sedimenti i kamenje <stene= u kopnu i ispod okeanske "lore. (ASOJINE ( . Koristi se za rad motora sa unutrašnjim sagorevanjem za pokretanje automobila$ kamiona$ itd. (REEN JIST ( E'E8# '&S)#$ popis vrsta internog <neopasnog= otpada prema 0irektivi o otpadu EU.

#mbalažom se roba štiti od me*aničkog ošte!enja$ od promene osobina$ od gubitka na količini i od nedopušteni* manipula%ija$ od atmos"erski* uti%aja$ *emijski* i "izički* delovanja$ mikroorganizama$ itd.#'#:#$ materijal kojm se roba omotava <pakuje= ili predmet u koji se smešta da bi se zaštitila$ sigurno transportovala$ kao i da bi se sa njom lako i bez opasnosti rukovalo.8# UP+)HE. RENEMA8JE ENER(L ( +.'D&.& HESUHS& <& ..8+.555 komer%ijalni* *emikalija$ od koji* 1@55 čini E@O ukupne svetske proizvodnje.OZONE ( + +8$ alotroska modi"ika%ija oksigena <kiseonika= čiji se molekul sastoje od tri atoma kiseonika..#$ naknadna upotreba$ komponente$ delova komponenti ili proizvoda nakon kraja njegove prvobitne namene <upotrebe=. a znatan deo i ovi* najzastupljeniji* *emikalija nedostaju poda%i potrebni za pro%enu rizika po zdravlje i okolinu..=. 0anas postoji približno 155.+H&=$ resursi za koje postoje prirodni me*anizmi obnavljlanja1 šume$ podzemne vode$ poljoprivredno zemljište$ more.8+. S druge strane$ ambalaža je proizvod sa vrlo kratkim vekom upotrebe$ i kada joj prestane "unk%ija ima karakter otpada. SE=ONDARL ENER(L ( SEKU80#H8# E8EH[&D#$ energja koja nastaje pro%esom konverzije <ra"ina%ija$ gasi"ika%ija$ likve"ak%ija$ proizvodnja električne energije$ itd= primarnog vida energije u nosio%e energije <energente=$ kao što su bednzin$ lako ulje$ električna energija koji prelaze u oblik pogodan za transport ili koriš!enje. Hazlikuje se stratos"erski i tropos"erski ozon koji imaju sasvim različite pristupe regulativi.'D&. 1 . RENEMA8JE RESO R=ES ( +. RE SE ( P+8+. #mbalažom se štiti okolina od eventualni* štetni* uti%aja od strane robe$ na primer1 od delovanja zapaljivi*$ eksplozivni* i otrovni* materija. Koriš!enje obnovljivi* resursa treba da bude tako organizovano da pro%enat eksploata%ije ne bude ve!i od pro%enta prirodne regenera%ije. OZONES'6ERE ( + +8+SMEH#$ područje u stratos"eri na visini od 25P>5 km$ koje ima relativno visoku kon%entra%iju ozona.# E8EH[&D#$ energija iz resursa kao što su snaga vetra i solarna energija koja može dati neograničenu proizvodnju bez is%rpljivanja prirodni* resursa. 'A=:A(IN( ( #. RE=L=JIN( ( HE9&K'#:#$ povratak u isti te*nološki pro%es u kome je otpad nastao <metal$ staklo$ papir.

U jednoj oblasti "lora može biti vrlo bogata$ a vegeta%ija sasvim oskudna$ i obrnuto. Koristi se energija direktnog zračenja$ kao i putem ure-aja za konverziju ili akumula%iju energije. Pojmovi "lora i vegeta%ija ne znače isto1 "lora izučava sve biljne vrste jedne zemlje ili oblasti$ a vegeta%ija sve njene biljne zajedni%e. MASTE @ANA(E@ENT ( UPH#. adatak ove organiza%ije je da motiviše i koordinira rad u oblasti zaštite životne sredine u okviru U8.org$ ima aktivnu mrežu u 155 država sa misijom zaštite prirode i biološke raznovrsnosti.#'&0#9&D#$ potvr-ivanje ispitivanjem i prikupljenjem objektivni* dokaza da su posebni za*tevi za predvi-enu spe%ijalnu upotrebu zadovoljeni. +dnosi se$ u prin%ipu na otpad u čvrstom agregatnom stanju. UDE0&8DE8&A 8#9&D# # :&.EH&M&K#9&D#$ ukupna inspek%ija$ ispitivanje i pra!enje rada u odnosu na prostorno upravljanje. Solarna ar*itektura bi mogla da da značajan doprinos održivom gra-enju i razvoju održivi* gradova.. NITED NATIONS ENVIRON@ENT 'RO(RA@@E 0 NE'1 ( PH+[H#. VE(ETATION ( .E[E)#9&D#$ skup svi* prirodni* biljni* zajedni%a <šume$ livade$ stepe$ močvare. preštampavanje ili prenošenje ove knji1e u elektronskom ili štampanom o0liku>>> 1 .$ primena te*nološki* mera podstaknuti* državnom regulativom$ uključuju!i i promenu obras%a potrošnje.panda. Sva prava autora su zadr3ana.SOJAR ENER(L ( S+'#H8# E8EH[&D#$ energija koja se dobija iz sunčevog zračenja koja dospeva na emljinu površinu. VAJIDATION ( .E)SK& M+80 # #G)&)U PH&H+0E$ ===.'D#8DE +)P#0+.+0#$ organiza%ione i te*ničke mere čiji je %ilj da se ograniči količina zaga-uju!i* materija koje se unose u vodotok$ i da sadržaj nečisto!a u vodenom toku ne prekoračuje vrednosti dozvoljene za datu kategoriju voda. Nije dozvoljeno kopiranje. MORJD MIDE 9 ND 9OR NAT RE 0MM91 ( S. VERI9I=ATION ( .= koje u jednoj oblasti ili zemlji$ u ve!em ili manjem sklopu$ grade njen pokrivač. +snov upravljanja je klasi"ika%ija otpada prema štetnosti.+)8U SHE0&8U$ osnovan 1E72.. MATER 'ROTE=TION ( #G)&)# . godine$ nakon Kon"eren%ije U8 o čovekovoj okolini.

iša te*nička škola$ Uži%e 2552=N A3 :ne!ević# F3 ?o.s – 9*allenges "or t*e %al%areous grasslands in 8ort*Jestern Europe1 integrating t*e reuuierments o" "lora and "auna <2552= 1 .an# D3 – 9ompetition and biodiversitZ in spatiallZ stru%tured *abitats <1EE>=N Mallis De Vries# @393'3 and F363 Mille.s and D3'3 Jarsen – 9omparison o" e%ologi%al %ommunities1 t*e problem o" sample representativeness <2552=N (otelli# N3F3 and R3:3 =olPell – tuanti"Zing biodiversitZ1 pro%edures and pit"alls in t*e measurement and %omparison o"spe%ies ri%*ness <2551=N Foern# A3 – 0isturban%e bZ t*e "ire "reuuen%Z and bison grazing modulate grass*opper assemblages in tallPgrass prairie <255@=N Til.aterijali i te*nologije za novi milenijum <.eogradska poslovna škola$ .ić – 'eksikon životne sredine <Sarajevo 2551=N @laden ?rn)ar – Ekonomika i politika zaštite životne sredine <Hijeka 2552=N @an-el =3 @olles Fr3 – E%ologZ <.eograd 2555=N Olivera Novitović – Komer%ijalno i %arinsko poznavanje robe <.%[raJ Aill Aig*er Edu%ation$ 8eJ cork 255K=N Aarsen# J3M3 and T3 :oeg/ – 9onundrums o" %ompetetive abiltZ in plants1 \*at to measureF <2552=N 8Eers# F3E3 – 9ompetition betJeen tJo estuarine snails1 impli%ations "or invasions o" invasions o" e_oti% spe%ies <2555=N =/-ine# E3 And E3(3 8ea-+ien – P*enologZ is a major determinant o" tree spe%ies range <2551=N (rant# '3R3 – E%ologi%al %*ara%ter displa%ement <1EE>=N S"/l-ter# D3 – E_perimental eviden%e t*at %ompetition promotes divergen%e in adaptive radiation <1EE>=N '-llia.# 63R3 – On t*e relations*ip betJeen ni%*e and distribution <2555=N =olinva-O# '3A3 – )*e past and "uture #mazon <1EKE=N =ao# L3D3D3 Millia.JITERAT RA Olivera Novitović – .