ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Olivera Novitović – Dragiša Ranđić – Aleksandar Novitović

!i"e# $%%&
1

Zemlju smo nasledili od predaka, a posudili od potomaka

2

'RED(OVOR
Knjiga je nastala u vreme kada Srbija želi da pristupi Evropskoj Uniji i očekuje ubrzani razvoj. Pisana je čitav niz godina u vremenu kada globalni ekološki problemi prete žiovtu na emlji i postaju ograničavaju!i "aktor razvoja čitave planete. #utori su koriste!i se sopstvenim istraživanjima i obimnom literaturom$ veruju!i da svaki pojedina% može dati doprinos poboljšanju kvaliteta životne sredine dali i sami doprinos. Potreba za ovom materijom nastala je zbog potrebe studenata i lakšeg savladavanja problematike u ovoj oblasti kao i dugogodišnja saradnja sa &nstitutom za materijale u 'ondonu ( )*e &nstitute +" ,aterials$ ,inerals and ,ining. &zražavamo nadu da !e knjiga pomo!i boljem razumevanju osnovni*g pojmova životne sredine standarda$ izvora zaga-ivanja$ nji*ovog monitoringa$ raspoloživi* te*nologija koje trebaju da daju optimalni rezultat unutar odre-ene industrijske kategorije. Posebna pažnja je posve!ena klimatskim promenama što je u najčeš!em slučaju sinonim za globalno zagrevanje$ mada se koristi i u širem smislu kada se uključuju prirodne promene klime. +no što je istina to je da prebijanjem dugova izmedju razvijeni* i nerazvijeni* i prirode može da se konstatuje da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. .lada mišljenje da u zemljama u razvoju nema dovoljno znanja i in"orma%ija na bazi čega bi za*tevala svoja potraživanja. )ežnja autora je da mnoge dileme razjasni i da podršku primeni modernog kon%epta kontrole i zaštite životne sredine. Pri tome je veoma bitan izbor materijala/ te*nologija/ uti%aja proizvodnje$ višestruka primena jednog istog materijala$ koriš!enej jednostavni* pro%esa$ smanjenja broja pozi%ija$ obleževanje delova$ standardiza%ija$ produženja životnog veka proizvodni* komponenti uz podizanje nivoa kvaliteta$ bezbedno odlaganje$ a sve to dovodi do projektovanja za održivost i projektovanja za zdravlje i sigurnost. 0a bi se rešili ekološki problemi na na%ionalnom nivou moraju biti uključena dva vode!a prin%ipa1 prin%ip zaga-ivač pla!a i prin%ip pra!enja te*nologije i proizvoda od 2kolevke do groba3. Prvi put problematika zaga-ivanja vazdu*a regulisana je propisom u svetu1 zabrana upotrebe uglja u 'ondonu u doba Kralja Edvarda & 1456. godine. Prvi zakon vezan za zaštitu životne sredine donet je u 0ubrovniku 1272. godine gde su de"inisani uslovi gradnje i održavanje javne kanaliza%ije i septički* jama i zabrana izba%ivanja otpada u otvorene kanale. Kasnije su date dopune o javnoj čisto!i i protivpožarnoj zaštiti kao i načini dinamika sprovo-enja mera$ zadužena li%a koja !e sprovoditi i novčane kazne za one koji se ne budu pridržavali zakona. Prof. dr Olivera Novitović
4

VOD
Šta )e ekologija# a šta zaštita životne sredine i kako sa*nan)a i* te o+asti ,og- da se .ri,ene
Ekologija i zaštita životne sredine$ su bez sumnje$ kompleksne oblasti za svakog čoveka na planeti. Ekologi)a može da se de"iniše kao studija odnosa izme-u organizama i životne sredine. 'judi proučavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje kao vrsta. +pstanak ljudi je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoče promene u životnoj sredini i predvide nji*ov uti%aj na organizme. Prvi lov%i i sakupljači bilja morali su da znaju navike životinja i gde da na-u *ranu. Kasnije$ poljoprivredni%i morali su biti svesni promena vremenski* uslova i zemljišta i kako te promene mogu uti%ati na useve i stoku. 0anas$ ve!ina ljudske popula%ije na emlji živi u gradovima i mnogi imaju malo direktnog kontakta sa prirodom. .iše nego ikada ranije$ budu!nost ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose izme-u organizama i okoline. 'judska vrsta intenzivno menja životnu sredinu$ ipak ona u potpunosti ne razume e"ekte ti* promena. 8a primer$ ljudske aktivnosti su pove!ale količinu azota koja %irkuliše kroz bios"eru$ promenile sastav zemljišta$ pove!ale kon%entra%iju 9+2. I,.erativ dvadeset.rvog veka )e da )oš )edno, .ostane,o !estoki st-denti ekologi)e. 8ekad je čovek živeo u skladu s prirodom/ vrlo skromno je iskoriš!avao prirodne resurse i nije bitno$ niti u širim razmerama remetio prirodnu ravnotežu. :ive!i u malenim naseljima oko plodni* predela$ problem svoje egzisten%ije rešavao je bave!i se lovom$ a kasnije i zemljoradnjom. Kada je počeo obra-ivati metale i kada je došlo do pro%vata zanatstva$ pojedine skupine ljudi počele su se kretati tragaju!i za rudama$ koje su koristili. )ako je čovjek počeo preseljavati i u područja klimatski manje povoljna za život i poljoprivredu$ pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom. a*valjuju!i zanatstvu$ izumeo je nova$ bolja oru-a$ ode!u i skloništa$ počeo je krčiti i paliti šume$ veštački stvaraju!i obradivo zemljište. 8aselja su postajala sve ve!a$ nastaju nova zanimanja$ organizuje se trgovina$ ra-a se %iviliza%ija. ;roj ljudi se uve!ava. a*vati na prirodnoj okolini bivaju sve ve!i1 grade se vodovodi$ rudni%i$ putevi$ luke... )e*nologija doživljava pro%vat$ nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju$ pa ljudski vek postaje duži i$ uopšte kvalitet života se pove!ava. 8o taj progresivan razvoj pra!en je $ nažalost $ promenom životni* uslova na takav način koji !e današnjem čovečanstvu prouzrokovati brojne i dalekosežne probleme. Posebno velike negativne uti%aje na stanje životne sredine imaju pogoni teške industrije <železare$ livni%e$ koksare=$ *emijska industrija i druge industrijske grane koje
>

se često nazivaju prljavom industrijom. 8a kvalitet životne sredine značajno utiče i proizvodnja i potrošnja različiti* energetski* sirovina od koji* najve!i značaj ima ugalj. Segorjevanjem uglja$ posebno lignita$ nastaju velike količine šljake i pepela$ a u atmos"eru se izba%uju velike količine sumporni* i azotni* jedinjenja što sve zaga-uje životnu sredinu. & saobra!aj$ posebno drumski$ izuzetno mnogo utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo. Sagorjevanje goriva$ spiranje <padavine= ulja$ na"te$ soli i prašine s puteva$ zatim izazivanje buke koja ima višestruke negativne posljedi%e po zdravlje ljudi$ sve to negativno utiče na našu okolinu i sredinu u kojoj živimo. 8estručna obrada poljoprivredni* površina kod upotrebe *emijski* sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova$ negativno se odražava na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi /e,i)ski .re.arati 0.esti"idi1 i,a)- otrovna svo)stva. 0uže upotreba ovi* sredstava negativno se odražava na kvalitet površinski* i podzemni* voda. & otpad <gradski ili komunalni$ otpad iz industrije ili saobra!aja$ otpad neiskorišteni* energenata$ poljoprivredni otpad itd.= negativno utiče na kvalitet životne sredine. +vo se posebno odnosi na ve!e gradove gde se gradski i industrijski otpad deponuje i zatrpava$ što ugrožava podzemne vode i vazdu*. 8ajopasniji je otpad iz *emijske industrije. &za jednostavnog pojma ekologije leži široka naučna dis%iplina. Ekolozi mogu proučavati pojedinačne organizme$ kompletne šume i jezera$ kao i čitavu emlju. Ekološka merenja uključuju broj organizama$ brzinu reproduk%ije$ ili brzinu pro%esa kao što su "otosinteza i razlaganje. Uporedo sa proučavanjem organizama ekolozi proučavaju i nebiološke komponente sredine$ kao što su temperatura$ *emija zemljišta. U nekim ekološkim studijama ?okolina? može biti drugi organizam. Dok ,nogi ,isle da )e ti.i2no ekološko istra!ivan)e na teren-# neki od na)va!ni)i/ dostign-ća - ekologi)i *asnovani s- na teoretski, ,odeli,a ili istra!ivan)i,a - la+oratori)i. 0a bi pojednostavili svoja istraživanja$ ekolozi su dugo pokušavali da proučavaju izolovane zajedni%e i ekosisteme. ,e-utim$ sve zajedni%e i ekosistemi na emlji su otvoreni sistemi za razmenu materije$ energije i organizama sa drugim zajedni%ama i ekosistemima. .rkos ra*li2iti, .rist-.i,a na-2no) .raksi na-2na istra!ivan)a i,a)- ,nogo *a)edni2kog3 niver*alni .rist-.i na-2ni/ ,etoda s-4 .ostavl)an)e interesantni/ .itan)a i .ostavl)an)e /i.ote*a.

@

In5or,a"i)e4 Posmatranje Eksperiment ,odeliranje +bjavljena istraživanja Pitanje Provera *ipoteza$ dolazi do pove!anja ukupni* in"orma%ija bez obzira na is*od.

6i.ote*a ni)e validna4 Promena *ipoteze u skladu sa novim in"orma%ijama.

Aipoteze

Predvi-anja

'rovera /i.ote*e4 Posmatranje Eksperiment ,odeliranje

B
'oda"i4

6i.ote*a validna4 Sprovo-enje dodatni* provera *ipoteze.

Prikupljanje ,enadžment Prikaz Statistički pregled Statistička analiza Pri*vatanjeC +dba%ivanje *ipoteze

Slika 1.1. Grafički prikaz naučne metode. Naučne metode se zasnivaju na korišćenju informacija za postavljanje i proveru hipoteza kroz posmatranje, eksperiment i modelovanje ( odaci od !anuel ". !olles #r. $niversit% of Ne& !e'ico ())*+

Ekologija je biološka dis%iplina koja proučava odnose$ strukturu i "unk%ionisanje prirode u %elini$ uključuju!i i čoveka$ odnosno čovečanstvo kao spe%i"ičnu komponentu biološki* sistema na emlji. +na se bavi odnosima živi* bi!a i nji*ove životne sredine$ kao i uzajamnim odnosima svi* organizama u prirodi. Savremena de"ini%ija ekologije naglašava da je to nauka koja proučava rešenja koja su živa bi!a realizovala$ na različite načine$ u vezi sa problemima
6

+na obu*vata delove prirodni* i društveni* nauka$ "ilozo"iju i proučava prirodu kao %elinu. emlja je jedina planeta na kojoj je život mogu!. 'judi su samo jedan element ekosistema. )o je sistem sa neograničenim brojem me-usobno zavisni* pro%esa koji se neprekidno odvijaju. Dednostavno rečeno$ ekologija se može odrediti i kao nauka koja izučava me*anizme opstanka živi* bi!a. aga-enje u jednoj sredini spontano se preba%uje u druge$ doprinose!i daljem širenju zaga-enja. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako širokim predmetom. Ekosistem može opstati bez nas$ ali nas ne može biti bez ekosistema.ože nam izgledati velika$ ali emlja je tek neznatno zrn%e u univerzumu. Planeta emlja je nastala pre >$6 miliona godina$ kad se od gasova i kosmičke prašine zgusnula u divnu$ čvrstu kuglu. ivotna sredina je jedinstven sistem na planeti emlji koja omogu!ava i podržava nastajanje i trajanje žive materije u različito organizovanim obli%ima. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim$ promenite li jedan deo$ menjate i drugi. )o je zato što je prekrivena tankim slojem vazdu*a$ tla i vode koji se naziva bios"era. Složeni splet biljaka$ životinja i drugi* oblika čini ekosistem. . 8jena %entralna tema jeste me-uzavisnost %elokupnog sveta.koje im je spoljašnja sredina postavila i koja su ona morala rešiti kroz svoju evolu%iju da bi u tim konkretnim sredinama opstala <Dankovi!$ 1EE@=. 8ačin života savremenog čoveka i proizvodne te*nologije dovode postepeno do sveobu*vatnog zaga-ivanja emlje. Ekologija nije samo grana biologije$ ona je mnogo više od toga. Šta )e to ekologi)a7 Kako je nastala planeta i život na njojF Koliko joj je vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i uništavanjemF Gta treba činiti za očuvaje životne sredineF Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine$ borbe da se pomire sukobljeni interesi u odre-ivanju spoljašnji* uslova života$ veza živi* organizama s nji*ovim prirodnim okruženjem. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja 7 .

. Ekolgija je relativno mlada nauka. U današnje vreme$ u eri industrijaliza%ije$ te*nološkog napretka i K . &ako je Aekel dao ime ekologiji$ Larls 0arvin je$ po nekima njen stvarni tvora%$ pošto pojam ?borbe za opstanakI pokriva splet medjuodnosa živi* bi!a kao i odnose prema uslovima nežive prirode. Svaka od ovi* deli se dalje na bio*ore <šume$ pustinje$ reke$ stepe$ jezera=.= nemačkog biolga Ernesta Aekela$ gde je označavala granu zoologije koja istražuje sveobu*vatnost odnosa izmadju životinjski* vrsta i nji*ove neorganske i organske okoline. 8ajviši sistem ekološkog proučavanja su ekosistemi$ biogeo%enoze$ koji su jedinstva staništa <biotopa= i životne zajedni%e <bio%enoze=$ u okviru koji* na spe%i"ičan način kruži materija i protiče energija. +snovni ekološki prin%ipi ili zakonitosti su1 1= kruženje supstan%i i 2= proti%anje energije$ zasnovani na 4= tro"ičkim odnosima <odnosima is*rane= u ekosistemima$ >= biogeo*emijskim %iklusima$ @= biološkoj raznovrsnosti <biodiverzitetu=$ 6= *ijerar*ijskoj organiza%iji i 7= adaptabilnosti biološki* sistema$ ni*ovoj K= dinamičnosti i suk%esijama$ E= organskoj produk%iji$ kao i 15= stabilnim i uravnoteženim abiotičkim i biotičkim uslovima i resursima sredine.io*ore su sastavljene iz uži* oblasti biotopa.ios"era obu*vata tri životna područija1 litosveru <kopnenu oblast=$ *idrosveru <vodeni prekrivač= i donji sloj atmosvere <vazdušnog omotača= naše planete. Ekološki "aktori mogu biti abiootički oni koji predstavljaju nežive sile prirode kao što su klima podloga$ relje" <"aktori klime$ eda"ski "aktori i orogra"ski "aktori=$ zatim biotički kao što su uzajamni odnosi i me-usobna zavisnost medju samim živim bi!ima i antropogeni "aktori.pogoršava šanse sadašnji* ili budu!i* genera%ija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. Ekologija je nauka koja proučava uzajamne odnose medju organizmima i nji*ovu zavisnost od spoljašnji* "aktora$ prvenstveno klimatski* uslova i tla na kome žive$ način is*rane i društvene odnose$ parenje i razmnožavanje i druge slične pojave. Heč ekologija potiče iz knjiga ?+pšta istorija razvi!a organizamaI <#llgemeine EntJi%klugsges%*i%*te der +rganismen$ 1K66. 9elokupni prostor na emljinoj površini naseljen živim bi!ima naziva se bios"era. Svako ograničeno životno područije sa sličnim životnim uslovima sačinjava jedan biotop <životno stanište=. &spuštanje bio%ida u životnu sredinu jednako je opasno po čovečanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom.= i ?Priroda stvaranjaI <8aturli%*e S%*op"ungsges%*i%*te$ 1K7E. )ermin ekologija je izveden iz grčki* reči ?oikosI <dom$ mesto stnovanja$ stanište$ okolina= i ?logosI <učenje$ reč$ govor$ nauka=. Maktori od koji* zavisi optanak u nekom životnom područiju nazivaju se ekološki "aktori <"aktori spoljašnje sredine=. Sve jedinke životinja i biljka koje žive u nekom odredjenom biotopu tesno su medjusobno povezane uzajamnom zavisnoš!u i sačinjavaju skupa jednu životnu zajedni%u bio%enozu. . .iosvera kao životno područije deli se na tri bio%iklusa <mora$ slatke vode i kopnena oblast=.

. Ekologija je svoj pro%vat doživela posle pedeseti* godina prošlog veka$ kada je pri*va!eno saznanje da čovek ne može prisvajati prirodu ne vode!i računa o zakonitostima koje vladaju u njoj$ a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. 8a taj način nastaju globalni ekološki problemi$ kao što su pove!an e"ekat staklene bašte$ kisele kiše$ "oto*emijski smog$ smanjivanje stratos"erskog ozonskog omotača$ nagomilavanje NlošegN$ tropos"erskog ozona i drugi* "otooksidanata. Lovek neumereno troši bogatstva prirode $ mnogo brže iskoriš!ava dostupne resurse emlje stvaraju!i sebi neop*odne produkte$ nego što oni mogu <ili uopšte ne mogu= da se razgrade. Ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost čoveka počela da E .edjutim$ u ovom veku$ zbog o"anzivnog$ jednostranog i nekontrolisanog te*nološkog razvoja$ velikog is%rpljivanja prirodni* resursa$ nekontrolisanog porasta stanovništva$ kao i nedovoljnog ekološkog obrazovanja i etike u prirodu se emituju ogromne količine otpada$ degradiraju!i je$ dola*i do kriti2nog nar-šavan)a !ivotne sredine. .azdu*$ voda$ zemljište$ vegeta%ija i ostali živi svet koji egzistira u tri sredine me-usobno su povezani u dinamičnu ravnotežu. )o može dovesti do poreme!aja sa nesagledivim posledi%ama. Ključnu ulogu čine mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju do krajnji* anorganski* jedinjenja1 vode$ ugljendioksida i amonijaka i tako omogu!avaju obnovu i održavanje života na emlji.iljni svet koriste!i mineralne materije$ energiju Sun%a i ugljendioksid iz vazdu*a proizvodi organske materije i kiseonik$ neop*odne za život čoveka i životinja. 8ormalni prirodni uslovi milenijumima su omogu!avali čoveku ugodan život na planeti emlji$ a bios"era je bila dovoljno mo!na da neutrališe sve negativne posledi%e svi* ljudski* aktivnosti. 0anas su posebno eksploatisani i osiromašeni u resursima i biodiverzitetu vodeni ekosistemi <morski$ jezerski i rečni=$ šumski i livadski ekosistemi$ naročito tamo gde se sve ve!e površine pretvaraju u agroekosisteme i velika urbana područja <megalopolisi=$ koji kompleksnim zaga-ivanjem vazdu*a$ zemljišta i vode narušavaju daleko šire oblasti od one koju sami zauzimaju. &z toga proizilazi$ stra*ovito nagomilavanje štetni* produkata$ koje samoregulativni ekološki sistemi i prirodna sredina na emlji ne mogu da prime i obezbede nji*ovu re%iklazu. Uginule biljke i životinje se vremenom mineralizuju do anorganski* jedinjenja koji su polazna osnova za sintezu složeni* organski* jedinjenja u biljkama$ koje dalje koriste životinje i čovek. )o se neprestano dešava čine!i večiti krug života i ravnotežu$ koja je daleko od statične. .nezaustavljivog rasta ljudske popula%ije$ trebalo bi pri*vatiti kao etički ekološki prin%ip$ ekološku svest i savest$ savremenog %ivilizovanog društva$ za održivim koriš!enjem i vra!anjem neupotrebljeni* i obnovljeni* resursa prirodi. Sa razvojem %iviliza%ije$ a naročito u savremenim uslovima$ čovek svojom aktivnoš!u remeti ekološke prin%ipe i nepodaštavanjem ekološki* zakonitosti narušava stabilnost bios"ere$ dovode!i u pitanje sopstveni opstanak na emlji.

+na a"irmiše prava svi* resursa$ uključuju!i biljke$ životinje$ ali i sirovine i omogu!ava im pravo na postojanje u svom prirodnom$ auto*tonom okruženju. Pošto su prirodni resursi ograničeni$ neop*odan je razvoj ekološke politike$ pogotovo u siromašnim zemljama. Svake godine izčezne blizu >5. +na treba da sadrži planove koriš!enja prirodni* resursa$ "inansijske poslove za očuvanje$ registra%iju i zaštitu prirode$ zakonsko regulisanje koriš!enja i par%elisanja obradivog zemljišta$ mrežu institu%ija koje se bave zaštitom prirode i oni* koje obrazuju stručne kadrove ili vrše masovno vapitanje stanovništva za očuvanje prirode. 8aučni%i su izračunali da !e$ ako se nastavi sadašnji trend izumiranja$ do kraja 21.555 vrsta <4>.trajno degradira prirodno okruženje čime je čovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. Ekološki problemi savremenog čoveka su toliko obimni i intenzivni da prevazilaze mo! e"ektivne interven%ije bilo koje pojedinačne zemlje$ organiza%ije$ struke$ nauke i dis%ipline. veka nestati oko @5O biološke raznovrsnosti. Samo zajednički saznajnoPpraktični napori svi* zemalja$ mogu da ublaže zastrašuju!e posledi%e ekološke katastro"e.555 biljni* vrsta i @255 životinjski* vrsta širom sveta su pred izumiranjem$ a mnogo *iljada nji* izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženi*=.nogi biolozi veruju da smo usred najve!e epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 6@ miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi samom. #ko bi se ljudi pridržavali etički* prin%ipa odgovornosti$ povredivosti$osetljivosti i propor%ionalnosti$ nji*ove aktivnosti u prirodi bi omogu!ile kako sadašnjim tako i budu!im genera%ijama život u održivom okruženju. etika emlje. . 8jenim smanjivanjem na globalnom nivou %ela plneta postaje sve ugroženija kako za biljni i životinjski svet$ tako i za samog čoveka. Sam ekonomski razvoj je ograničen neravnotežom izmedju stalno rastu!eg stanovnoštva i opadaju!i* sredstava za njegovu is*ranu i život zbog permanentnog zaga-ivanja i trovanja životnog prostora. Ekološka kriza može se sprečiti samo ako se s*vati kao pitanje života na planeti emlji uopšte$ a ne samo opstanka čoveka. )eku!a globalna brzina izumiranja eksponen%ijalno je ve!a od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. Prema jednom od ?advokataI prirode$ #ldu 'eopoldu <1E>E=$ u sveobu*vatna razmišljanja o prirodi koja nas okružuje$ uvedena je tzv. S njima nestaje i mogu!nost nji*ove upotrebe u medi%ini i nau%i koja bi moglo pomo!i čovčanstvu u smanjivanju gladi i pronalaženju lekova za razne bolesti. Podstaknuta inteziviranjem svesti o rastu!em stepenu uti%aja čoveka na promene u prirodnom okruženju$ zaživela je početkom 1E75Pi* godina$ etika 15 . Ekološki problemi su brojni i objektivno teški za rešavanje. +vakva etika emlje podrazumeva moralnu odgovornost pojedin%a prema ostalim ljudima i društvu$ kao i širem prirodnom okruženju koje u sebi uključuje biljke$ životinje$ predele <kopnene i akvatične= i vazdu*.

ilson$ je sredinom 1EK5P i* godina u nauku uveo nove termine$ biodiverzitet i bio"ilija$ koji su postali svojevrsni motiva%ioni pokretači savremene teorije i prakse zaštite prirode.e-utim$ čovek zaga-uju!i životnu sredinu$ urbaniza%ijom$ krčenjem šuma$ isušivanjem zemljišta i slično nanosi veliku štetu prirodnim staništima divlji* vrsta čime je ugrožen nji*ov opstanak. Potpisan je me-unarodni sporazum o resursu biljni* gena za is*ranu i poljoprivredu$ od strane velikog broja zemalja$ koji promoviše multilateralan pristup razmene in"orma%ija$ te*nološki* postupaka i svaki drugi vid podrške o održivom razvoju poljoprivrede$ a obezbe-uje da se biljni genetski resursi očuvaju za budu!e genera%ije. 9AO 09ood and Agri"-lt-re Organi*ation1 pro%enjuje da je tokom poslednjeg veka izgubljeno oko Q genetskog materijala poljoprivredni* biljni* kultura$ dok je od postoje!i* 6455 životinjski* vrsta oko 14@5 u opasnosti da nestane ili je ve! nestalo. 11 . . 8io5ili)a podrazumeva uro-enu ljubav koju ljudska bi!a gaje prema drugim obli%ima života.iodiverzitet se realizuje kroz tri osnovna$ me-usobno uslovljena i biološki neraskidiva nivoa1 genetičkom$ spe%ijskom i ekosistemskom.iše od >5O površine kopna se koristi za poljoprivredu$ tako da poljoprivredni%i imaju veliku odgovornost u zaštiti biodiverziteta. Pro%enjuje se da na emlji postoji izmedju @ do K5 miliona vrsta$ od koji* je do danas poznato i opisano samo oko 1$@ miliona vrsta.iodiverzitet ili bioloska raznovrsnost obu*vata ukupnu različitost i variranje gena i svi* vrsta mikroorganizama$ gljiva$ biljaka i životinja$ kao i svu raznolikost ekosistema u kojima su živa bi!a aktivni izvršio%i ekološki* pro%esa. . #merički biolog$ Edvard . +vaj pro%es se ubrzava nepravilnim upravljanjem poljoprivrednom proizvodnjom$ šumarstvom$ ribolovom$ krivolovom. Upotrebom te*nika$ kao što su standardizovana i kontrolisana upotreba pesti%ida$ organski način uzgajanja i plodored$ poljoprivredni%i mogu da održe ravnotežu izme-u održivog razvoja$ pove!anja prinosa i očuvanja okolnog ekosistema. . Spe%ijski biodiverzitet obu*vata ukupan broj organski* vrsta na emlji$ od nastanka života na planeti do danas. .zaštite prirode koja apostro"ira da biljke$ životinje$ ali i neživa priroda imaju svoja egzisten%ijalna prava. +vakva raznovrsnost predstavlja oslona% ljudskoj vrsti u pogledu is*rane$ lekova$ staništa. 8a globalnom nivou biljne i životinjske vrste se čuvaju u bankama gena$ botaničkim baštama i u zoo vrtovima$ ali je isto tako važan zadatak očuvanje biodiverziteta na poljoprivrednim dobrima i u prirodnom okruženju gde se vrste mogu prilago-avati novonastalim uslovima u borbi sa ostalim vrstama u okruženju.

:ivotnu sredinu čini svet prirode <biljke$ životinje$ zemljište$ vazdu* i voda=$ koji je postojao milijrdama godina pre čoveka$ i svet objekata$ predmeta i institu%ija koje je čovek sam izgradio koriste!i te*niku$ te*nologiju i nauku da bi stvorio okruženje koje odgovara njegovim potrebama i stremljenjima. .rigom o biodiverzitetu brinemo o milionima života$ o is*rani i medi%ini$ tradi%ionalnoj i savremenoj "armakologiji. Životna sredina ili 2ovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje$ odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. )okom svoji* aktivnosti$ koje mogu biti urbaniza%ija ili eksploata%ija$ čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Životna sredina jeste skup prirodni* i stvoreni* vrednosti čiji kompleksni me-usobni odnosi čine okruženje$ odnosno prostor i uslove za život/ to su svi uslovi$ okolnosti i uti%aji koji okružuju i utiču na razvoj jednog organizma ili grupe organizama$ uti%aji dolaze kako od žive tako i od nežive prirode. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti čoveka niti čovek mora imati direktni* uti%aja. &pak$ u pogledu te*nološkog napretka$ razvoja industrije i sve ve!eg uti%aja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme grani%a izme-u ova dva termina postaje sve nejasnija. Proširenjem palete namirni%a koje se koriste u is*rani i pove!anje njene raznovrsnosti učinilo bi se mnogo na kvalitetu is*rane i zadovoljavaju!em unosu *ranljivi* i zaštitni* materija kao i "itonutrijenata koji se poslednji* godina pokazuju kao značajni činio%i u sprečavanju mnogi* bolesti.Haznovrsnost kultivisani* biljni* vrsta i doma!i* životinja služi kao osnova za biodiverzitet u poljoprivredi. &zgradnjom *idro%entrala i akumula%ija$ sečom šuma$ pošumljavanjem$ 12 . .e-utim$ E5O namirni%a životinjskog porekla koje se koriste u is*rani svetske popula%ije čini samo 1> vrsta <sisara i pti%a=$ dok @5O energetske vrednosti poreklom iz biljni* vrsta u is*rani ljudi čine samo > vrste1 pšeni%a$ kukuruz$ pirinač i krompir.

:ivotna sredina se odlikuje velikom varijabilnoš!u i *eterogenoš!u u vremenu i prostoru$ što je rezultat delovanja stalno promenljivog kompleksa ekološki* uslova.eksploata%ijom mineralni* sirovina$ stvaranjem deponija$ emisijom gasova$ nuklearnim probama i dr. 8a pojedine organizme$ na odre-enom mestu$ skup ekološki* uslova deluje različito$ čak drugačije na svakom stupnju nji*ovog razvitka. čovek utiče na promenu čitavi* područja. Ekološka odbrana je multidis%iplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svi* članova društva. . Posebno su surovi uslovi u arktičkim <niska temperatura$ visoka vlažnost$ stalno zamrznuta podloga= ili pustinjskim <visoka temperatura$ ekstremna suša$ nerazvijeno zemljište= predelima i drugim negostoljubivim sredinam$ gde se resursi nalaze u minimumu i onemogu!avaju normalan život organizma. )ako je životna sredina u %elini postajala bogatija i raznovrsnija. U dalekoj prošlosti emlje$ prvi organizmi su se suočili sa veoma jednostavnom životnom sredinom koju su činile kompaktne stene o*la-ene planete$ voda i vazdu*.elika raznovrsnost uslova u životnoj sredini na svakom pojedinačnom mestu uslovila je pojavu najrazličitiji* prilago-enosti živi* bi!a. 8jena multidis%iplinarnost proističe iz činjeni%e što zdravlje$ životna sredina i so%ijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interak%iji. Kao rezultat čovekovi* aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatski* promena na lokalnom i globalnom nivou. Stoga svaki poreme!aj stanja životne sredine dovodi do ekološki* poreme!aja i poreme!aja so%ijalni* odnosa$ koji su medusobno povezani i uslovljeni. Pored toga$ ona pruža mogu!nost da se na istom mestu nasele vrste koje isti ekološki problem rešavaju na različit način$ s obzirom da imaju različite prilago-enosti. aštita životne sredine podrazumeva skup razli%iti* postupaka i mera koji spre%avaju ugrožavanje životne sredine s %iljem očuvanja biološke ravnoteže. Postepeno$ u takvoj sredini$ "izičkoP *emijskim pro%esima i aktivnoš!u sve ve!eg broja različiti* organizama$ "ormiralo se zemljište. a svaki pojedinačan organizam okolina$ životna sredina$ je i neživa priroda$ odre-ena uslovima <temperatura$ vlažnost$ pA zemljišta= i raspoloživim resursima <energija$ voda$ mineralni elementi=$ kao i živa priroda$ koju čine druga živa bi!a sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu. +ve prilago-enosti$ često$ odražavaju opšte karakteristike datog staništa. :ivotna sredina otkriva i nudi odre-ene ekološke probleme$ koje$ različiti organizmi$ u skladu sa svojim genetičkim mogu!nostima$ rešavaju na sopstven način$ prilago-avaju!i se$ tokom evolu%ije$ aktuelnim uti%ajima u njoj. +na nije uvek i na svakom mestu darežljiva prema živim bi!ima$ pa su ona često$ primorana da za svoj opstanak vode vrlo tešku borbu. #li su i odnosi u prirodi$ izme-u organizama i sredine$ kao i izme-u sami* organizama$ postali višestruko složeni. U životnoj sredini organizmi nalaze sve ono što im je neop*odno za odvijanje normalnog života$ metabolički* pro%esa$ razvoj$ razmnožavanje i opstanak. 14 .

drava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzisten%ije$ zdravog razvoja društva i bitan "aktor za nivo života stanovništva. Dedan takav primer dat na sli%i koja sledi$ gde je osnovna poruka da svi treba da budu zajedno na 20an čistog vazdu*a3. U nekim zemljama postoji lepa praksa gde se dan u godini označi kao 0an čistog vazdu*a i tada se %ela na%ija animira da učini nešto u %ilju smanjenja štetni* komponenata. 9iljevi zaštite životne sredine su1 očuvanje i zaštita zdravlja ljudi$ %elovitosti$ raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema$ geno"onda životinjski* i biljni* vrsta$ plodnosti zemljišta$ prirodni* lepota i prostorni* vrednosti$ kulturne baštine i dobara koje je stvorio čovek/ obezbje-enje uslova za ograničeno$ razumno i održivo gazdovanje živom i neživom prirodom$ očuvanje ekološke stabilnosti prirode$ količine i kvaliteta prirodni* bogatstava i sprečavanje opasnosti i rizika po životnu sredinu..riga o životnoj sredini je sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo. 1> .

Koristi se za pro%ese disanja organizama$ a vra!a se u spoljašnju sredinu pro%esom "otosinteze. je dinamičan kompleks zajedni%a biljaka$ životinja i mikroorganizama i nj*ove nežive sredine koji stupaju u me-usobne odnose i stvaraju "unk%ionalnu zajedni%u.rilagođavan)e# evol-"i)a De5ini"i)a . natna količina ugljenika ostaje duže ili kra!e vreme van kruženja.o). 8ajve!i deo ugljenika vra!a se u spoljašnju sredinu pro%esima truljenja i vrenja$ koje vrše gljive i bakterije. :iseonik se nalazi u atmos"eri <ima ga oko 21O= i rastvoren u vodi. Munk%ionisanje bios"ere ogleda se u uzajamnoj povezanosti njeni* različiti* ekosistema na prin%ipima kruženja materije i jednosmernom proti%anju energije u globalnim razmerama. Ekosiste.# +ios5era# !ivotna sredina# . Dedan deo ugljenika vra!a se u atmos"eru i vodu tokom disanja organizama. )ako se osnovni elementi vra!aju u spoljašnju sredinu$ odakle ponovo mogu da se iskoriste. +d takvi* ostataka nastaju1 treset$ lignit$ kameni ugalj i na"ta.ova Ekologi)a od grčke reči1 RSTRU$ oikos$ Ndoma!instvoN/ i VWXRU$ logos$ NznanjeN= je interdis%iplinarna nauka koja se bavi proučavanjem razni* živi* organizama$ nji*ovim medusobnim interak%ijama$ kao i okolinom u kojoj žive P mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim "aktorima koji i* okružuju. gl)enik se nalazi u atmos"eri u obliku ugljenPdioksida i u *idros"eri rastvoren u vodi. 8ios5era. +snovne elemente <9$ +$ A$ 8 i drugi= organizmi ugra-uju u organska jedinjenja u svom telu. 1@ .:l)-2ne re2i4 ekologi)a# ekosiste. U pro%esima "otosinteze se kao ugljena kiselina vezuje i gradi organska jedinjenja. +rganska materija prolazi kroz lan%e is*rane i na kraju se razlaže i mineralizuje. 8ji* čovek koristi kao gorivo$ pa i* tako ponovo uključuje u kruženje. Ponekad osta%i uginuli* organizama$ zbog posebni* uslova u kojima se na-u$ <na dnu okeana$ duboko pod zemljom$ u uslovima niski* temperatura gde su pro%esi raspadanja usporeni= ne mogu biti potpuno razloženi. +vaj put osnovni* elemenata predstavlja biogeo*emijske %ikluse materije na emlji$ koji se mogu utvrditi za svaki elemenat posebno.

)ruljenjem i razlaganjem jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik <nitrati=$ dospevaju u zemljište$ odakle biljke mogu da i* koriste. Neki ele. 8a prin%ipima kruženja materije i kruženja energije zasniva se život.ro+le. Prioritetno je neop*odno posedovati odre-ena teorijska znanja u skladu sa globalnim promenama i rešenjima$ a potom ključni elemenat su veštine u de"inisanju i rešavanju problema$ kroz sistematski rad$ interesantne teme$ strogu selek%iju oblasti$ koriš!enje dobro pripremljeni* 16 . +sim toga$ u bios"eri jedan oblik jedinjenja se neprestano smenjuje drugim na račun energije koja neprekidni jednosmerno protiče.a ekologi)e i *aštite !ivotne sredine a optimalna rešenja u oblasti ekologije i zaštite životne sredine pitanje motiva%ije je vrlo kompleksno.rešavan). Sva voda se na kraju vra!a u mora i okeane. )ime nastaju mase oblaka koji odlaze prema kopnu gde u obliku padavina voda stiže do površine emlje. Hazlaganjem uginuli* organizama ponovo se u spoljašnju sredinu osloba-aju različite neorganske soli azota. +vim pro%esom azot se ugra-uje u organska jedinjenja <aminokiseline$ proteini$ nukleinske kiseline$ pigmenti= najpre u telu proizvo-ača$ a zatim potrošača i razlagača. #ktivno učeš!e organizama omogu!ava tok biogeo*emijski* pro%esa u bios"eri. :r-!en)e vode počinje njenim isparavanjem sa površine mora i okeana$ koji predstavljaju rezervoare vode na emlji. Kruženje materije značajno je zbog toga što se jedna te ista količina materije može koristiti bezbroj puta.enti strategi)e .otivisanosti . Sa te površine ona se različitim vodotokovima ponovo vra!a u mora i okeane.A*ot se nalazi u atmos"eri$ ali ga ve!ina organizama ne uzima direktno iz atmos"ere. Samo su neki organizmi <bakterije azoto"iksatori koje žive u simbiozi sa korenom biljaka leguminoza= u stanju da vežu atmos"erski azot u organska jedinjenja. 0eo vode sa površine emlje ulazi u sastav živi* bi!a$ a zatim isparavanjem i izlučivanjem$ ponovo napušta ove organizme.

8ajbolji način provere *ipoteza je eksperiment. +vi rezultati su prikazani na sli%i 1. Ekolozi koriste dve vrste eksperimenta$ na terenu i u laboratoriji. 'ista parametara je duga$ ali ovo su glavni koji su kontrolisani tokom eksperimenta. U laboratorijskom eksperimentu$ istraživač teži da da sve relevantne parametre drži konstantnim osim jednog.i%*ael #ngilletta <2551= je zaključio da popula%ije istočni* guštera <S%eloporus undulatus= prostorno razdvojene mogu pokazivati različito ponašanje$ a mogu se razlikovati i po izgledu. )aj jedan parametar$ koji se ne održava konstantnim$ je interesantan za istraživača i on ga menja za vreme eksperimenta.io je tako-e pažljiv da izloži sve guštere istom intenzitetu i kvalitetu svetlosti za isto vreme i da i* drži pod istim uslovima tokom eksperimenta. &spitivanja na terenu i laboratoriji daju komplementarne in"orma%ije ili podatke koji se razlikuju u kon%eptu.testova i re"erentni* udžbenika uz održavanje entuzijazma na visokom nivou$ s tim što "okus treba dati na ekološke materijale i te*nologije$ a sve to mora da prate odre-eni standardi i promo%ija kompletnog rada. bog velikog interesovanja on je obavio veliki broj eksperimenata kako u laboratoriji tako i na terenu. Dedan od primera laboratorijskog eksperimenta bi!e dat kroz slede!e. Pre svega treba de"inisati kriterije za postizanje i rešavanje odre-eni* problema i po mogu!stvu dati modele za rešavanje odre-eni* problema. 8a osnovu objavljeni* istraživanja$ . Gta mislite koje je parametre #ngellitta pokušao da kontroliše u ovom eksperimentuF Prvo je uzeo isti broj guštera iz obe popula%ije. Kako se mužija%i i ženke mogu razlikovati po izgledu #ngellitta je uključio približno isti broj muški* i ženski* jedinki u svoj eksperiment. [ušteri obe popula%ije koji su koriš!eni u eksperimentu imali su prosečnu masu @$>g. 0obro je povezati teoriju i praksu$ snimiti nulto stanje$ a zatim izdvojiti ono što je bitno za laboratorijska ispitivanja. 17 .2. Korisno je približiti kon%ept laboratorijskog eksperimenta koji bi trebalo da motiviše ekologe da stvaraju uslove za dobijanje podataka koji su validni$ a onda nji* da koriste u rešavanju konkretni* problema. Slede!i parametar koji je kontrolisao bio je veličina guštera. 9ilj ovoga je pokazati kakav je izgled eksperimenta koji daje ove rezultate. #ngellitta je tako-e *ranio sve guštere istom vrstom *rane1 živim %vrč%ima. )estirao je 25 guštera iz obe popula%ije na 44Y9$ 14 iz 8eJ DerseZPa na 45Y9 i 46Y9$ i 1> iz Dužne Karoline na 45Y9 i 46Y9. #ngellitta je kreirao laboratorijski eksperiment kako bi odredio da li potrebna količina energije za metaboličke pro%ese dve prostorno odvojene popula%ije zavisi od temperature. .2 Količina posmatrano za dve popula%ije istočni* guštera$ energije potrebna za metaboličke pro%ese S%eloporus undulatus$ maksimum se ostvaruje na istim temperaturama <poda%i od #ngilletta 2551=. Slika 1.

&straživači su 1K . +vaj enzim kontroliše pro%ese važne za nervne "unk%ije. Munk%ija enzima često zavisi od nji*ove sposobnosti da promene oblik kada se vežu za supstrat.. Uti%aj temperature na osobine životinja počinje na nivou biomolekula. Ao%*a%*ka <1E75= su izučavali uti%aj temperature na aktivnost a%etil*olinesteraza$ enzim koji nastaje u sinapsama izme-u neurona. Do*n .Sada$ šta mislite koje je parametre #ngellitta menjao tokom eksperimentaF a svaku proučavanu popula%iju menjao je samo jedan parametar ( temperaturu. Hezultati su dokazali da prostorne razlike koje je #ngellitta pretpostavio da postoje zaista su prisutne. a vreme eksperimenta #ngellitta je držao guštere na temperaturama1 45Y$ 44Y i 46Y9 i merio količinu energije koju je potrebno uneti za metaboličke pro%ese na ovim temperaturama.a!an)a . Enzimi ispoljavaju svoju optimalnu aktivnost u srednjim intervalima temperature$ niti na visokim$ ni na niskim temperaturama.erat-ra i karakteristike !ivotin)a 0iskusija o uti%aju temperature na osobine životinja počinje sa posmatranjem uti%aja temperature na "unk%iju enzima. \. U ovom slučaju prioritetni parametar je temperatura.aldJin i P. &z rezultata se vidi da se optimalna temperatura za održavanje života ne razlikuje izme-u dve popula%ije. Enzimi imaju visoku "leksibilnost na visokim temperaturama$ ali naglo pove!anje temperature izaziva narušavanje oblika enzima i on gubi svoju "unk%iju. undulatus iz Dužne Karoline imaju ve!u potrebnu energiju za metaboličke pro%ese nego oni iz 8eJ DerseZPa. Enzimi moraju odgovarati obliku supstrata na koji deluju$ oni moraju imati poseban oblik za svaku "unk%iju.3 Gta je najve!a snaga laboratorijskog eksperimenta u ekološkim istraživanjimaF $3 ašto ekolozi generalno kombinuju in"orma%ije laboratorijski* rezultata sa eksperimentima dobijenim na terenuF <3 Koji parametri utiču da se ekolog motiviše za kreiranje primenjljivi* eksperimenata$ a sve u %ilju postizanja optimalni* rezultata u zaštiti životne sredineF Te. Eksperiment je pokazao da je gušterima obe popula%ije potrebna maksimalna energija za metaboličke pro%ese na 44Y9. Vaša *a.e-utim$ eksperiment je tako-e pokazao da na temperaturi 44Y9 S. Snaga ovog eksperimenta da de"iniše uti%aj temperature na karakteristike guštera dolazi od sposobnosti istraživača da kontroliše sve uti%ajne "aktore$ one od posebnog značaja. .

.ne te. Uti%aj temperature na karakteristike a%etil*olinesteraze ima smisla kada se uzme u obzir opseg temperatura njenog životnog staništa. )okom zime temperatura ovi* potoka je u opsegu od 5Y do >Y9$ dok u leti temperature dostižu i 25Y9.e-utim$ a"initet ovog enzima prema a%etil*olinu naglo opada na temperaturama iznad 15Y9.. Pastrmka dugini* boja je stanovnik *ladni* potoka i reka Severne #merike.e-utim$ a"initet ovog enzima prema a%etil*olinu naglo opada i pri nižim i višim temperaturama. Dedan oblik enzima pokazuje najve!i a"initet prema supstratu <a%etil*olinu= na 2Y9$ to je u zimskom periodu.4 Uti%aj temperature na enzimsku aktivnost <poda%i od . +ve temperature okoline su slične temperaturama optimalnog delovanja enzima. Motosinteza$ pretvaranje <konverzija= svetlosne energije u *emijsku energiju organski* molekula$ i čini osnovu za život biljaka ( nji*ov rast$ reproduk%iju i slično ( i izvor energije za ve!inu *eterotro"ni* organizama.erat-re i 5otosinte*a Mundamentalna karakteristika biljaka je njena sposobnost "otosinteze. Slika 1. . 0rugi oblik enzima ima najve!i a"initet prema supstratu na 17Y9$ u letnjem periodu. 1E .aldJin i Ao%*a%*ka 1E75=.4=. Ekstre. 0rugim rečima$ optimalne temperature za ove dve "orme a%etil*olinesteraze su 2Y i 17Y9 <slika 1.našli da pastrmka dugini* boja$ +n%or*Zn%*us mZkiss$ proizvodi dva oblika ovog enzima.

Motosinteza se može prikazati slede!om jednačinom1 svetlost *loro"il 6 9+2 ] 12 A2+ ^ 96A12+6 ] 6+2 ] 6A2+ +va jednačina pokazuje da kada svetlost stupi u reak%iju sa *loro"ilom$ ugljenPdioksid i voda reaguju i grade še!er i kiseonik. Ekstremne temperature generalno smanjuju intenzitet "otosinteze biljaka. a vreme rasta iz kalema$ on je bio u mogu!nosti da vodi svoj eksperiment na genetički identičnim klonovima. Kako se reagovanje ovi* vrsta na promene temperatura razlikujeF 8ajve!a razlika je što imaju maksimalanu "otosintezu na različitim temperaturama. &straživanja Hoberta Pear%Z <1EE7= na #. lenti"ormis jasno pokazuju e"ekat aklimatiza%ije na "otosintezu.iljke reaguju na promenu temperature$ kao i životinje$ i mogu se kratkoročno "iziološki prilago-avati ( aklimatiza%ija. lenti"ormis$ živi u blizini )*ermal$ 9ali"ornia$ u jednoj od najtopliji* pustinja na svetu. Slika 1. Slika 1.> pokazuju da ma*ovina i žbunje na različitim temperaturama imaju maksimalnu "otosintezu. . . #klimatiza%ija uključuje "iziološke$ ne genetske$ promene kao posledi%a promene temperature/ aklimatiza%ija je generalno reverzibilna pri promeni uslova sredine.> +ptimalne temperature "otosinteze za ma*ovinu severni* šuma i pustinjskog žbunja <poda%i od Kallio i K`renlampi 1E7@$ Pear%Z i Aarrison 1E7>=. 0ok ma*ovina nastanjuje *ladne severne šume u Minskoj$ proučavana popula%ija pustinjskog žbunja $ #. 8a >>Y9 kada pustinjsko žbunje ima maksimalan intenzitet "otosinteze$ ma*ovina bi verovatno uginula. +ve "iziološke razlike su posledi%a različitog okruženja u kome žive i govore nešto i o nji*ovoj istoriji evolu%ije. 25 . Hezultati koji se mogu videti na sli%i 1. Klonirane biljke su gajene na dva različita temperaturna režima1 1= NtopaoN režimP >4Y9 tokom dana i 45Y9 tokom no!i/ 2= N*ladanN režimP 24Y9 tokom dana i 1KY9 tokom no!i.aksimalnu "otosintezu ma*ovina ima na temperaturi oko 1@Y9$ dok pustinjsko žbunje pokazuje maksimalnu "otosintezu na >>Y9. a obe vrste maksimalan intenzitet "otosinteze je u uskom području temperatura.> pokazuje uti%aj temperature na intenzitet "otosinteze ma*ovine iz severni* šuma$ Pleurozium s%*reberi$ i pustinjskog žbunja$ #triple_ lenti"ormis. Pear%Z je lo%irao popula%iju ovog pustinjskog žbunja u 0olini smrti i zasadio kaleme za svoj eksperiment. 8a 1@Y9 gde ma*ovina pokazuje maksimalnu "otosintezu$ pustinjsko žbunje ima samo 2@O maksimalnog intenziteta "otosinteze.

ikro+iološka aktivnost .rzina rasta popula%ije bakterija se smanjuje iznad i ispod ove temperature. $ #.errZ i .@ Hast iste vrste žbunja u *ladnim i toplim uslovima menja nji*ove optimalne temperature "otosinteze. Slika 1.ikroorganizmi su se prilagodili svim temperaturnim uslovima na emlji gde postoji vlažna sredina$ od naj*ladniji* predela #ntarktika do najtopliji* oblati.6 . 8ajve!i rezervoar živog sveta je okean$ posebno deo ispod dobro osvetljene površine. Kako se vidi na sli%i 1. lenti"ormis je uvek zelena i vrši "otosintezu tokom godine i tokom naj*ladniji* zimski* dana i tokom najtopliji* letnji* dana. .idi se da je razlika izme-u optimalni* temperatura "otosinteze K Y9. +rganizmi koji žive duboko u okeanu žive u mraku.. Slika 1.eliki broj organizama žive u ovim *ladnim vodama.e-utim$ dok svaka od ovi* oblasti pretstavlja stanište za mnoge vrste mikroorganizama$ ne postoji poznata vrsta koja može da se prilagodi svim uslovima. U toku eksperimenta temperaturni gradijent u inkubatoru se kretao od P2Y9 do malo iznad EY9.jarkman 1EK5$ posle Pear%Z 1E77=.$ u inkubatoru u trajanju od K5 časova. . Hezultati ovog eksperimenta pokazuju da ova bakterija ima najintenzivniji rast na temperaturi >Y9. +n je izolovao i izučavao jednu od ovi* bakterija$ . . . Te. Miziološko prilago-avanje pokazuje da aklimatiza%ijom ova biljka može promeniti optimalnu temperaturu "otosinteze kako bi se poklopila sa sezonskim promenama temperature okoline. Promene su bile kratkoročne$ uslovljene aklimatiza%ijom <poda%i od .erat-ra i . +ne koje su gajene u toploj sredini su imale maksimalnu "otosintezu na >5 Y9. Svi izučavani mikroorganizmi pokazuju najbolje osobine u veoma uskom temperaturnom intervalu. Miziološko prilago-avanje je u vezi sa godišnjim %iklusom ovi* biljaka.orita <1E7@= je izučavao uti%aj temperature na rast popula%ije organizama kojima pogoduju niske temperature <%oolPloving=$ ili psi*ro"ilne organizme <organizmi kojima odgovara život u vlažnoj sredini=$ morske bakterije koje žive u vodama oko #ntarktika.orita je zabeležio rast ove bakterije na temperaturama blizu P2Y9$ me-utim$ popula%ija 21 . .@ pokazuje rezultate Pear%ZPovog eksperimenta.ibrio sp. Gta mislite kako temperatura utiče na osobine ovi* organizamaF Hi%*ard . +vo *ladno okruženje pruža se do površina #rktika i #ntartika. 8ji*ovo okruženje je tako-e *ladno$ generalno ispod @Y9.iljke koje su gajene u *ladnoj sredini imale su maksimalnu "otosintezu na temperaturi 42Y9.Pear%Z je zatim merio intenzitet "otosinteze biljaka na ova dva režima. &nteresantno je posmatrati dve vrste mikroba koji žive u potpuno različitim životnim uslovima temperature i vlage.

8eki organizmi mogu da žive u uslovima veoma visoki* temperatura..ro%k 1E7>=. .orita je zabeležio i rast neki* popula%ija me-u %oolPloving bakterijama na temperaturama nižim od P@$@Y9. Poda%i pokazuju da je za ve!inu organizama optimalna temperatura za život u uskom opsegu.osser i .ene 8eravnomerno zagrevanje zemljine s"erične površine i položaj emlje u odnosu na orbitu odre-uje različitu klimu na različitim geogra"skim širinama.atske . +va Sul"olobus popula%ija oksiduje sumpor najve!im intenzitetom u opsegu temperatura od 15Y9 <slika 1. +ni su izučavali mikrobe u oblasti temperatura od 64Y9 do E2Y9. Slika 1. Slika 1. Pokazano je kako temperatura utiče na mikrobiološku aktivnost$ pro%es "otosinteze u biljkama i karakteristike životinja.7=.ikrobi su na-eni u svim toplim predelima koja su proučavana. Vaša *a. 8eki od ovi* termo"ilni* organizama rastu na temperaturama iznad >5Y9.3 :li. #ntartik bakterija ima veoma nisku optimalnu temperaturu za rast popula%ije <poda%i od . &zvan ovog temperaturnog opsega oksida%ija sumpora je znatno sporija. 22 . DerrZ .Sul"olobus imaju veoma visoku optimalnu temperaturu za rast popula%ije <poda%i od . Dedna vrsta koju su proučavali je Sul"olobus$ koja dobija energiju oksida%ijom elementarnog sumpora.bakterija nije rasla na temperaturama iznad EY9. 8eki *ipertermo"ilni mikroorganizmi imaju optimalnu temperaturu rasta na 115Y9b 8eka najintenzivnija istraživanja termo"ilni* i *ipertermo"ilni* mikroorganizama vršio je )*omas . +ptimalna temperatura za Sul"olobus popula%iju je u intervalu od 64Y do K5Y9. ..osser i kolege <1E7>= koristili su brzinu oksida%ije sumpora kao indeks za metaboličku aktivnosi ove bakterije.orita 1E7@=. Aipertermo"ilni mikroorganizmi imaju optimalne temperature rasta iznad K5Y9.a!an)a . Posledično$ geogra"ske i sezonske promene temperature i taloženja su osnovni aspekti zemljine ekologije i istorije prirode. Dedna vrsta bakterija izolovana na @EY9 pokazuje rast oksida%ije sumpora i taj maksimum se dostiže na 64Y9.ro%k <1E7K= sa svojim kolegama i studentima u na%ionalnom parku celloJstone.ro.3 Kako možemo biti sigurni da različito reagovanje #triple_ lenti"ormis pri drugačijim temperaturnim uslovima je posledi%a aklimatiza%ije$ a ne genetičke različitostiF . Pret*odno je rečeno da ekologija izučava odnose izme-u organizama i okoline.

+vaj topao$ vlažan vazdu* sa juga se podiže i sre!e sa *ladnim polarnim vazdu*om sa severa. Pošto *ladan vazdu* sadrži manje vodene pare nego topao$ vodena para$ nošena ovom vazdušnom masom$ se kondenzuje i "ormira oblake koji proizvode obilne padavine.erat-ra# "irk-la"i)a va*d-/a i talo!en)e . 8a primer$ prosečne temperature su niže i više sezonske na srednjim i višim geogra"skim širinama. +vaj vazdu* povlači vlagu sa zemlje i stvara pustinje. ato jer je emlja s"era$ sunčevi zra%i su najintenzivniji tamo gde je ono direktno iznad.1a Sun%e zagreva vazdu* na ekvatoru izazivaju!i njegovo širenje i podizanje.e!ina klimatski* promena na emlji je uslovljena neravnomernim zagrevanjem njene površine.e-utim$ geogra"ska širina na kojoj je Sun%e direktno iznad se menja sezonski. Kako se ova vazdušna masa podiže$ 24 . Kretanjem vazdu*a od 45Y geogra"ske širine prema ekvatoru završava se %irkula%ija jednog vazdušnog %iklusa na nižim geogra"skim širinama. ato što se nagibni ugao rota%ije održava tokom zemljinog kretanja oko Sun%a količina solarne energije koju primaju severna i južna *emis"era se menja sezonski. .azdu* na velikim nadmorskim visinama je suv$ pošto je vlaga koju je sadržao pala kao tropska kiša.8ekoliko komponenti klime predvidivo variraju na emlji.roi*vode ove i dr-ge o+ras"e kli. U blizini ekvatora temperature imaju malu sezonsku promenu$ dok padavine mogu imati značajan sezonski karakter. 0o sezonski* promena dolazi jer zemljina osa rota%ije nije vertikalna na ravan orbite oko Sun%a ve! je nagnuta otprilike 22. Kako je pokazano na sli%i 2.atski/ .)okom perioda leta na severnoj *emis"eri$ ona je nagnuta prema Sun%u i prima više solarne energije nego južna *emis"era.ena7 Te.i . Konačno pada na zemljinu površinu na 45Y geogra"ske širine i širi se severno i južno. Kada se vazdušna masa kre!e na jug i sever ona se *ladi$ što pove!ava njenu gustinu. +vaj topao$ vlažan vazdu* se pri podizanju *ladi. . Kretanje vazdu*a od 45Y geogra"ske širine prema polovima je deo %irkula%ije vazdu*a na srednjim geogra"skim širinama. 8eravnomerno zagrevanje je posledi%a s"eričnog oblika emlje i ugla pod kojim emlja rotira oko svoje ose dok kruži oko Sun%a. načajno je odgovoriti na pitanje1 :o)i .e/ani*.ro. agrevanje zemljine povrpšine i atmos"ere dovodi do %irkula%ije vazdu*a i utiče na padavine. &du!i od ekvatora$ postoje tri takva %iklusa na emlji. Pustinje$ koje se nalaze u uskom pojasu oko središta emlje$ primaju malu količinu padavina$ koje su vremenski i prostorno nepredvidive. Konačno$ ova masa vazdu*a se podiže i širi prema severu i jugu.@Y u odnosu na vertikalu..

olles Dr.anuel 9. . Slika (. Struktura klimatskog dijagrama <poda%i od .4$ klimatski dijagram daje in"orma%ije koreste!i standardne strukture. . #ko se posmatra vetar u umerenom pojasu izme-u 45Y i 65Y geogra"ske širine$ on uglavnom duva sa zapada. 255K=.olles Dr.1 <a= Uti%aj zagrevanja na %irkula%iju vazdu*a <b= [eogra"ska širina i %irkula%ija atmos"ere <poda%i od . +vo su zapadni vetrovi umereni* pojaseva. ašto vetrovi ne duvaju direktno sa severa na jugF . #ko se posmatra iz umerenog pojasa zapaža se da vetar duva sa severa na severnoj *emis"eri$ a sa juga na južnoj *emis"eri. 8a klimatskom dijagramu prikazan je veliki broj korisni* in"orma%ija$ uključuju!i sezonske promene temperature i taloženja$ intenzitet i vreme trajanja vlažni* i suvi* preioda i dela godine tokom koje je prosečna minimalna temperatura iznad i ispod 5Y9. +vo su severne i južne putanje.etrovi koji preovladavaju se ne kre!u pravo sa severa na jug zbog =oriolis e5ekta (slika (.anuel 9. +vo su istočni polarni vetrovi. Prikazana atmos"erska %irkula%ija <slika 2. a posmatrača iz svemira delovalo bi kao da se vetar kre!e pravolinijskom putanjom dok emlja rotira ispod njega. Primer takve prezenta%ije je struktura klimatskog dijagrama data slikom 2.4. Kao što je prikazano na sli%i 2. Klimatski dijagram je kreirao Aeinri%* \alter <1EK@= kao sredstvo da se napravi veza izme-u raspodele vegeta%ije i klime.oramo$ me-utim$ imati na umu da su posmatranja sa zemljine površine relativna.azdu* se podiže iznad umereni* regiona$ širi se severno i južno na višim nadmorskim visinama upotpunjuju!i %iklus atmos"erske %irkula%ije na srednjim i višim geogra"skim širinama.vlaga doneta iz pustinjski* krajeva se kondenzuje$ stvara oblake koji proizvode obilne padavine u umerenim regionima. .anuel 9.(+. 255K=. . . .. 8a severnoj *emis"eri$ ovaj e"ekat izaziva vidljivo skretanje vetra desno u odnosu na njegovo prvobitno kretanje i levo skretanje na južnoj *emis"eri. Korisno je izučavati globalne klimatske promene$ slikovito$ putem različiti* dijagrama koji validno predstavljaju odre-ene zavisnosti. 8a višim geogra"skim širinama$ može se uočiti da je dominantan prava% vetra sa istoka. [lobalne klimatske promene utiče na njenu raspodelu na emlji.iomasa je vezana za zemlju kao i naš *ipotetički posmatrač. . Slika (. [eogra"ske promene temperature i taloženja su veoma složena.olles Dr. 255K=.1b= pokazuje kretanje vazdu*a direktno severno i južno. Slika (. 8a levoj vertikalnoj osi 2> .( 9oriolis e"ekat i prav%i kretanja vetra <poda%i od .e-utim$ ovo se ne re"lektuje na to šta se vidim sa zemljine površine. 8a *orizontalnoj osi su dati mese%i u godini$ počevši od januara do de%embra za mesta na severnoj *emis"eri i od jula$ završavaju!i sa junom za mesta na južnoj *emis"eri.

#ntropogena aerozaga-ivanja remete$ s jedne strane$ pro%ese u stratos"eri i utiču na smanjivanje debljine ozonskog sloja u njemu <stvaranje tzv. U promenljivim količinama u vazdu*u može biti vodene pare$ ozona$ ugljen dioksida$ radona i drugi*. 2@ . &znad tropos"ere je stratos"era u kojoj se$ na visinama od oko 22P27 km kon%entriše ozon <+4= "ormiraju!i ozonski sloj koji apsorbuje Sunčeve ultraljubičaste zrake$ ubitačnog "otodestruktivnog dejstva za živa bi!a$ te omogu!ava i štiti opstanak života na emlji. #tmos"era štiti život na emlji apsorbiraju!i ultraljubičasto sunčevo zračenje i smanjuju!i temperaturne ekstreme izme-u dana i no!i.azdu* je smeša gasova od koji* su neki u vrlo promenljivom sastavu1 azota ima 7K$5KO$ kiseonika 25$E@O$ argona 5$E4O i u vrlo malim količinama kriptona$ ksenona$ *elijuma$ neona i drugi*.et osnovni/ slo)eva1 tropos"era$ stratos"era$ mezos"era$ termos"era <jonos"era= i egzos"era. 8ajznačajniji je deo atmos"ere jer se u njenim nižim slojevima$ do visine od nekoliko *iljada metara održava život$ odnosno opstaju živa bi!a planete emlje. Sa ovakvom promenom na skali$ poda%i o količini padavina veoma vlažni* klimatski* područja mogu da se prikažu u dijagramu pogodne veličine. )emperatura i taloženje su prikazani na različitim skalama tako da 15Y9 odgovara 25 mm taloga. . At. Sa ekološke tačke gledišta tropos"era je najosetljiviji deo atmos"ere$ kao i globalne prirodne sredine na emlji. Klimatski dijagram za vlažna područja kao što su tropske šume prikazuje smanjeno rastojanje podeoka na skali za preko 155 mm taloga tako da 15Y9 odgovara 255 mm taloga.azdu* je najznačajniji životni i biološki resurs.data je temperatura$ a taloženje na desnoj vertikalnoj osi. )ropos"era je najniži i najguš!i sloj atmos"ere i pruža se od površine emlje do prosečno 12 km visine < odnosno do E km u polarnom$ 15P11 km u umerenom i do 1K km u ekvatorijalnom pojasu=.os5er. Pri ve!oj visini smanjuje se sadržaj kiseonika$ a pove!ava se sadržaj vodonika. Stratos"era sadrži oko E5O atmos"erskog ozona$ koji u atmos"eri neprestano nastaje i razgra-uje se pod dejstvom velike energije ultraljubičastog zračenja. At. . ozonski* rupa=$ a s druge strane podstiču stvaranje štetnog tropos"erskog ozona.2ini . Sastav vazdu*a varira na različitim visinama. &znad stratos"ere se nižu ostali slojevi atmos"ere u kojima je uti%aj gravita%ije sve slabiji$ te pojedini gasovi lako odlaze u još više slojeve i dalje$ u kosmički prostor.os5era #tmos"era je vazdušni omotač oko emlje$ koji postoji za*valjuju!i emljinoj gravita%iji i pruža se vertikalno$ iznad emlje$ do neki* 4555 km u visinu.

[asoviti omotač slabije propušta ove zrake i na taj način one ostaju u atmos"eri kao zarobljena energija. Stoga je postojanje ozonskog sloja odre-ene debljine izuzetno značajno za pojavu i opstanak svi* organizama na emlji. +dsustvo gasova staklene bašte bi snizilo temperaturu naše planete za otprilike 44 Y9 pretvaraju!i emlju u još jednu beživotnu planetu našeg Sunčevog sistema.Sa pojavom slobodnog <molekularnog= kiseonika u atmos"eri$ pod dejstvom sunčevog ultraljubičastog zračenja$ dolazilo je do njegove razgradnje$ pri čemu je nastajao veoma reaktivni atomski kiseonik$ koji se spajao sa lako dostupnim molekulskim kiseonikom i "ormirao ozon. Prirodna pojava gasova sa e"ektom staklene bašte$ pre svega vodene pare$ ugljenPdioksida i gasova kao što su metan$ azot<&=oksid i tropos"erski ozon$ dozvoljava Sunčevoj energiji da prodre do emlje i da padne na nju kao svetlost$ ali se potom zadržava u atmos"eri kao in"ra%rvena toplota. zračenje i na taj način ovo zračenje utiče na živi svet. Ultraljubičasto zračenje sun%a bilo bi mnogo opasnije po život na emlji da nema ozonskog zaštitnog sloja visoko u atmos"eri. :ivot na planeti emlji je mogu! zbog postojanja prirodnog e"ekta staklene bašte. Aemijske materije koje apsorbuju energiju aktiviraju 26 . Kon%entra%ija ozona u atmos"eri postepeno je rasla <sa sve ve!om aktivnoš!u "otosintetički* organizama=$ tako da je u gornjim slojevima$ tačnije u stratos"eri$ došlo do stvaranja ozonskog sloja ili omotača. +d tog trenutka započeo je razvoj živi* organizama i na kopnu < do tada je postojao samo u vodi=$ jer je ozonski omotač apsorbovao "otodestruktivno ultraljubičasto zračenje i na taj način štitio organizme na kopnu od njegovog nepovoljnog <pre svega$ mutagenog= dejstva. Kratkotalasni <ultravioletni= sunčevi zra%i nesmetano prolaze kroz gasoviti omotač emlje <koji se ponaša kao staklo= i bivaju apsorbovane od strane tla$ biljaka i drugi* predmeta na emlji. 08K i druge *emijske materije što koje čine žive organizme apsorbuju U. E"ekat staklene bašte$ koji je milionima godina bio blagoslov za emlju$ izgleda da se tokom poslednjeg veka pretvara u ozbiljnu pretnju$ izazvanu ljudskim aktivnostima. emljina površina ovo zračenje$ potom$ reemituje kao dugotalasno <in"ra%rveno= zračenje. +vaj "enomen održava planetu dovoljno zagrejanom$ što osigurava normalno odvijanje "iziološki* "unk%ija svi* živi* organizama.

Karakteristike popula%ije koje su interesantne za ekologe su prosečna masa$ visina$ temperatura ili brzina rasta. Uglavnom kao posledi%a prilago-avanja prirode oko sebe sopstvenim potrebama koje ne retko gube obeležje zadovoljavanja potreba ljudske prirode.erl)ivi/ karakteristika ko.letne .rika*ivan)e ko)e na-2ni"i koriste *a . +vo još više komplikuje problem zaga-enja.ro"en.= u dužem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na samu životnu sredinu. U %ilju da odrede tačnu prosečnu vrednost ovi* karakteristika popula%ije ekolozi bi morali da mere svaku individuu u popula%iji. 0anas čovek i u intervalu od samo desetak godina uočava vidne$ čak i drastične klimatske promene$ izmjene režima vode$ čisto!e vazdu*a$ demogra"ske promene.e-utim u kra!em vremenskom intervalu <veku čovjeka= one su doskora bile neznatno vidljive. Prirodna dešavanja u odnosima činila%a životne sredine <voda$ vazdu*$ sunčeva svietlost i dr.o. +no što skre!e pažnju na promene u uslovima životne sredine jesu direktne ili indirektne$ posledi%e ljudski* aktivnosti u prirodi. .ogu!a podela je na direktne i indirektne.= gde se štetnost ovakvog odnosa vra!a i samom čoveku$ ubrajamo u kategoriju nedovoljno svesni*. +vakav oblik ugrožavanja životne sredine čoveka i ako u svojoj početnoj "azi <osloba-anja$ izba%ivanja$ odlaganja= predstavlja svestan čin$ zbog neuočavanja posledi%a do koji* dolazi$ u drugoj "azi <kruženje materije$ neuništivosti materije i dr.-la"i)e. Putevi ugrožavanja su višestruki. Podspešenju ovog prilago-avanja pogodovala je snažna industrijaliza%ija krajem prošlog i tokom ovog vijeka$ kao i te*nološka i naučna revolu%ija koje su u toku.se čime se javlja i ve!a mogi!nost za reak%iju sa drugim *emijskim materijalima i za nji*ovu promenu. prelazi iz jednog stanja u drugi ili jednog "aktora u drugi.eri2ko . +na se mani"estuju promenama u klimatskim karakteristikama$ promenama kon"igura%ije i strukture tla$ vodenim tokovima i vodenim površinama$ izmenama u karakteristikama i sastavu biljnog životinjskog svieta i dr.re*entativnog -*orka . .eoma važan korak u pro%esu prezenta%ije podataka jeste dobijanje statistički* veličina. 8ajpre$ šta je to statistikaF Statistika )e n-. Dasno$ prilika da se mere ili testiraju sve individue u popula%iji za bilo koju karakteristiku je ekstremno retka. Posledično$ ekolog pro%enjuje brzinu reproduk%ije ili bilo koju drugu karakteristiku bilo koje vrste$ uzimaju!i 27 . 8a primer$ ako ekolog proučava brzinu reproduk%ije pti%a bilo bi nemogu!e proučavati sva gnezda u popula%iji. Ultraljubičasto zračenje$ pa čak i svetlosna energija mogu izazvati uzajamnu reak%iju zaga-ivača i tako im menjati oblik.= ili indirektno kada štetne materije$ zbog kruženja vode u prirodi$ kretanje materije i dr.. 0irektno$ ba%anjem štetni* materija i otpadaka u neki od "aktora životne sredine <vazdu*$ voda u i na zemlju i dr. Određivan)e re.

. Heprezentativni uzorak d fsr n d broj uzoraka$ ili 11 fsr d ef C n fsr d 64 C 11 fsr d @$7 %m Ponovo$ @$7 %m$ reprezentativni uzorak je ekološka pro%ena stvarne visine biljke u toku istraživanja.roj uzorka . 2K . Heprezentativni uzorak je najčeš!e koriš!en metod u statisti%i. Prosek koji se dobija od uzorka 11 semenki je reprezentativni uzorak. Ekolog koji proučava popula%iju retki* biljaka$ na primer$ može uzeti 11 semenki i izračunati prosečnu visinu ovi* 11 individualni* biljaka. Koristi se i u oblasti merenja temperature$ taloženja za biomasu u %elom svetu. . Heprezentativni uzorak je statistička pro%ena prave vrednosti karakteristike popula%ije.isina u %m 1 4 2 6 4 K > 7 @ 2 6 > 7 E K > E @ 15 11 7 K Koja je bila prosečna visina biljke u toku istraživanjaF Kako nije merena svaka individua u popula%iji ne može se znati prava vrednost karakteristike. Kako se izračunava reprezentativni uzorakF &zračunavanje na pret*odnom primeru merenja visine.slučajne uzorke iz popula%ije.e-utim$ uzorak od 11 semenki daje mogu!nost izračunavanja reprezentativnog uzorka1 Suma merenja d ef ef d 4 ] 6 ] K ] 7 ] 2 ] > ] E ] > ] @ ] 7 ] K ef d 64 Heprezentativni uzorak se izračunava deljenjem sume merenja sa brojem uzoraka.

". U okviru napora da se postigne održivi razvoj$ očuvanje biloške raznovrsnosti traži "undamentalne promene u modelima i stvarnosti ekonomskog razvoja širom sveta.rirode i geogra5i)a +io.asa# .os5eri3 Energija biomase$ energija koja se može proizvesti sagorevanjem obnovljivi* materijala biomase$ kao što je drvo.at. !./odno )e .an)io +i se sadr!a) stakleni2kog gasa =O$ . Za o2-van)e +iološke ra*novrsnosti neo.Vaša *a.a!an)a .ase na Ze.er4 drvo i +il)ke13 'orasto. #.o*navati .rin"i. 2.ase 8io.a4 1. )roškovi i korist od očuvanja biloške raznovrsnosti moraju se ravnomernije podeliti me-u državama i me-u gra-nima ti* država.% .ateri)al +il)nog ili !ivotin)skog . Uglendioksid koji nastaje u toku pro%esa sagorevanja ne utiče na pove!anje ukupnog ugljendioksida u atmos"eri$ pod uslovom da se sagorevanje vrši u skladu sa prin%ipaima održivosti <to jest ako se u datom vremenskom periodu$ ponovnim rastom biomase uzima iz atmos"ere toliko ugljendioksida koliko je i emitovano u pro%ersu spaljivanja biomase=. . Prioriteti za očuvanje biološke raznovrsnosti menjaju se u zavisnoti od lokalni*$ državni* i globalni* pogleda/ svi oni imaju svoju logiku i treba i* uzeti 2E . Pove!ano investiranje u očuvanje biloške raznovrsnosti ne!e smanjiti samo po sebi njeno osiromašenje. Pošto se u pro%esu sagorevanja "osilni* goriva emituju gasovi staklene bašte$ energija biomase se često preporučuje kao zamena za energiju koja se dobija sagorevanjem "osilni* goriva.l)i s.ri. +čuvanje biloške raznovrsnosti je investi%ija koja donosi bitnu korist na lokalnom$ državnom i opštem planu. Svaki oblik života je jedinstven i traži poštovanje ljudskog roda. 0onošenjem odgovaraju!i* strategija i institu%ionalnim re"ormama treba stvoriti uslove da to pove!ano investiranje bude e"ektivno.3 #ko bi se merenje obavilo na uzorku od 155 semenki slučajno izabrani* iz *ipotetičke popula%ije umesto 11 kao na primeru$ da li bi po vašem mišljenju reprezentativni uzorak imao vrednost @$7 %mF $3 0a li bi vrednost reprezentativnog uzorka od 155 semenki bila bliža pravoj vrednosti u odnosu na uzorak od 11 semenkiF <3 Kakve bi bile promene temperature i taloga ukoliko bi emlja rotirala oko ose koja je normalna na ravan orbite oko Sun%aF $3 Istori)a .orekla 0. koli2ine +io.

%.ove*ana sa .ineralni/ .iomasa je uslovljena strukturom zemljišta$ koje je slojevito i predstavlja 45 . &storija prirode predstavlja temelj za razvitak savremene ekologije. 1'. . Kasnije$ ekolozi su imali drugačiji pristup istraživanju. #k%ije na očuvanje biološke raznovrsnosti moraju biti planirane i primenjene u obimu koji zavisi od ekološki* i društveni* kriterijuma. #ktivnosti se moraju usmeriti na ona područja gde ljudi žive i rade kao i na zašti!ena prirodna područja.re svega te.ase na Ze. Kulturna raznovrsnost je tesno povezana sa biloškom raznovršnoš!u.adavina.e# . Pove!ano učeš!e javnosti$ poštzovanje osnovni* ljudski* prava$ pove!ana pristupačnost obrazovanja i in"orma%ija ljudima i ve!a institu%ionalna odgovornost ključni su elementi očuvanja biološke raznovrsnosti. .ena. 0anas$ kada se suočavamo sa globalnim zagrevanjem$ ekolozi se vra!aju izučavanju uti%aja klimatski* promena na raspodelu vegeta%ije.ogra5i)e i i*vora .odela +io.l)i tesno )e .a# to. Str-kt-ra *e.l)išta *avisi od interak"i)a kli.. &.tok. +čuvanje biloške raznovrsnosti može se održati samo ako su svest i briga javnosti znatno povišeni i ako ljudi koji prave strategije i planove imaju validne in"orma%ije koje im služe za izbor strategija i planova.d-!eg vre.ro.erioda.iomasa je primarno de"inisana svojom dominantnom popula%ijom koja direktno zavisi od klime.u obzir.erat-re i . $.a kli. (eogra5ska ras. Sve zemlje i zajedni%e imaju interes u očuvanju sopstvene biloške raznovrsnosti ( pažnja se ne sme usmravati samo na nekoliko ekoPsistema ili država bogati* vrstama. Početkom dvadesetog veka$ ekolozi su proučavali uti%aj klime i zemljišta na raspodelu vegeta%ije.enskog .e-unarodni multidis%iplinarni timovi istražuju uti%aj klime na vegeta%iju sa novim interesom i sa mnogo boljim analitičkim instrumentima. .ateri)a .e# organi*a.

pedon zemljište$ logos nauka=. i 9 sloj.ušne tropske šume1 tople i *ladne sezone$ periodično suve$ biološki bogate$ ugrožene kao i kišne šume. O sloj se sastoji od sveže opale organske materije$ uključuju!i liš!e$ granči%e i druge biljne delove. Umereni pojas pod travom1 tople i *ladne sezone$ period najve!i* padavina se poklapa sa sezonom obilnog rasta$ sušni periodi nekada mogu trajati i nekoliko godina$ plodno zemljište$ dominantna je travna vegeta%ija$ naseljena brojnim biljojedima i predatorima. Pustinje1 vru!e ili *ladno i suvo vreme$ sa nepredvidivim padavinama$ niska produktivnost$ ali često bogat diverzitet$ organizmi dobro prilago-eni ekstremnoj klimi. ( sloj sadrži mešavinu mineralni* materija i organski* materija koje dolazi iz + sloja. emljište proučava nauka o zemljištu$ pedologija <gr. emljište je prirodna tvorevina sastavljena od čvrste <minerala i organske materije=$ tečne i gasovite "aze i zauzima deo prostora na površini emljine kore$ odnosno litos"ere.kompleksnu sredinu$ sadrži živu i neživu materiju. /editeranski pojas šuma i ž0unja1 *ladne$ vlažne zime$ topla$ suva leta$ nisko do srednje plodno zemljište$ organizmi prilago-eni sezonskoj suši i periodičnim požarima. 1mereni pojas šuma1 umerene$ vlažne zime$ plodno zemljište$ visoka produktivnost$ dominira listopadno drve!e kada su blage zime i plodno zemljište$ u suprotnom dominiraju četinari. tople i *ladne sezone $ suve i vlažne sezone$ nepropustljivo zemljište$ trava je dominantna vegeta%ija$ čije prisustvo podržava bogat životinjski svet. -ropske savane. emljište je podeljeno na više slojeva1 +$ #$ . . Planine1 temperatura$ padavine$ zemljište i organizmi se smenjuju sa nadmorskom visinom. Pedologija se bavi proučavanjem spoljašnji* <egzogeni*= i unutrašnji* <endogeni*= "aktora koji s obzirom na svoja ukupna svojstva$ prava% 41 . -undra1 *ladna$ sa malo padavina$ kratka vlažna leta$ slabo razvijeno zemljište$ dominira niska vegeta%ija i životinjske vrste prilago-ene na duge i *ladne zime$ pti%e seli%e. . Struktura zemljišta je promenljiva u vremenu i prostoru. emljište se karakteristiše od jednog ili nekoliko *orizonata ili slojeva$ koji se razlikuju od početnog materijala <matične stene= od koje nastaju ve!im brojem mor"ološki*$ "izički*$ *emijski* i biološki* osobina koje nastaju rezultatom zajedničkog uti%aja pedogenetski* "aktora i pro%esa <akumula%ija$ ispiranje$ promet materije i energije$ kao i mogu!noš!u da podržavaju rast korena biljaka=. ) sloj sadrži glinu$ *umus i druge materije koje se transportuju kroz # sloj.everne šume1 duge$ oštre zime$ ekstremna klima$ umerene padavine$ neplodno zemljište$ dominiraju četinari. +snovni obli%i biomase i klimatski režimi su1 +išne tropske šume1 tople$ vlažne$ malog sezonskog karaktera$ neplodnog zemljišta$ pri*vatljivog biodiverziteta i složene biološke interak%ije. * sloj se sastoji od trošnog materijala.

$ dioksini$ "enoli$ zatim pesti%idiP posebno iz grupe *lorovani* ugljovodonika i triazina=/ patogeni* organizama ljudi$ životinja i biljaka1 42 . astupljenost ovi* dis%iplina je različita zavisno od vrste poslova u "azi rada na izradi zaštite kvaliteta zemljišnog prostora$ i to1 u okviru zaštite zemljišta$ voda i biljaka$ kao posebne %eline$ u okviru zaštite životne sredine$ pridaje se poseban značaj kod prikupljanja slede!i* in"orma%ija1 • Klimatski*$ geomor"ološki*$ geološki*$ *idrogra"ski* i vegeta%ijski* podataka i podataka dobijeni* daljinskom detek%ijom/ • Stanja zemljišta u pogledu parametara "izički*$ vodno"izički*$ minerološki* i *emijski* pokazatelja/ • Stanja zemljišta u pogledu ugroženosti pro%esima erozije/ • Stanja zemljišta i voda u pogledu ugroženosti opasnim i štetnim materijama <teški metali$ eutro"ika%ija$ radionukleidi$ organski polutanti P9. +vaj kon%ept objedinjuje sve komponente zaštite zemljišta$ voda i biljaka$ pri čemu se sve aktivnosti na zaštiti mogu staviti pod jedinstveni termin zaštite kvaliteta zemljišnog prostora.dejstva$ intenzitet i trajanje uti%aja rezultuju "ormiranjem zemljišta različiti* mor"ogenetski*$ "izički*$ vodno"izički*$ minerološki* i biološki* karakteristika. Pedologija$ se tako-e$ bavi problemima klasi"ika%ije i kartiranja zemljišta$ pri čemu razvija i primenjuje sopstvene metode radi obezbe-ivanja neop*odni* podataka$ obezbe-uje odgovaraju!e metode za obradu podataka i nji*ovo koriš!enje radi sistematizovanja pojedini* pojava i pro%esa$ kao i metode kartogra"ski* i drugi* prikaza$ a sa osnovnim %iljem optimiza%ije "unk%ija upravljanja zemljištem$ kao važnog i neodvojivog dela ekosistema. U ovakvom in"ormatički otvorenom sistemu zaštite$ svi poda%i o zemljišnom prostoru postaju ravnopravni učesni%i kod izrade o%ene stanja ili predvi-anja$ pa se zaštita kvaliteta zemljišnog prostora mora tretirati kao interdis%iplinarni blok koji objedinjuje nekoliko naučni* i drugi* delatnosti. Pod terminom zaštite zemljišta podrazumeva se skup mera koje se preduzimaju radi očuvanja ili vra!anja "unk%ija zemljišta u prvobitno <pret*odno= stanje kvaliteta. veka$ kada je u okviru razvoja in"orma%ionog sistema o poljoprivrednom zemljišnom prostoru razvijen poseban blok zaštite zemljišta i voda.oderan kon%ept zaštite životne sredine zasnovao se tek početkom devedeseti* godina 25. +vim kon%eptom osigurava se da sve ulazne "unk%ije zaštite mogu biti kontrolisane u realnom vremenu i prostoru sa mogu!noš!u lake komunika%ije izme-u parametara pojedini* "unk%ija i mogu!noš!u "ormalizovani* postupaka o%ene i prikaza stanja pro%esa u zemljišnom prostoru$ odnosno predvi-anja mogu!i* rizika ugrožavanja ili rizika kod poljoprivredne proizvodnje$ kao i preduzimanja mera zaštite zemljišnog prostora. .

Maza dopunske provere pouzdanosti izdvojeni* klasa i kontura kartogra"ski* jedini%a kvaliteta zemljišnog prostora <razrada pouzdanosti i na nivou izdvojeni* klasa$ tematski* i drugi* karata=. U istom smislu$ može se govoriti i o ostalim naučnim dis%iplinama u okviru koji* se neguje proučavanje aspekata uti%aja pojedini* prirodni* i antropogeni* "aktora na stanje zemljišta$ voda i biljaka$ kao što su na primer uti%aj -ubrenja na promene *emijski* osobina zemljišta ili proučavanje postupaka pove!anja plodnosti zemljišta u okviru delatnosti agro*emije i is*rane bilja$ zatim proučavanje zemljišni* mikroorganizama$ kao indikatora biogenosti zemljišta.odul "aktora rizika kod proizvodnje zdravstvenoP bezbedne *rane/ • . rezultantnog očuvanja kvaliteta zemljišnog prostora. Maza terenski* istraživanja1 Uzimanje uzoraka zemljišta$ voda i biljaka radi de"inisanja karakteristika zaga-enosti zemljišnog prostora/ Uzimanje dodatni* podataka koji$ iz različiti* razloga$ ne mogu da se prikupe tokom prve "aze istraživanja. >.odul mera sana%ije zemljišta$ voda i biljaka ugroženi* pro%esima degrada%ije iCili pro%esima zaga-ivanja opasnim i štetnim materijama. Maza izrade konačni* baza podataka sa izradom slede!i* modula1 • .odul mera preven%ije i zaštite zemljišta$ voda i biljaka ugroženi* pro%esima degrada%ije iCili pro%esima zaga-ivanja opasnim i štetnim materijama/ • . 2. Kon%epti zaštite životne sredine u pojedinim modulima se ne sukobljavaju sa generalnim kon%eptom kome je %ilj zaštita i unapre-enje kvaliteta zemljišnog prostora$ budu!i da kon%ept zaštite predstavlja posebnu %elinu u *ijerar*iji in"orma%ionog sistema o zemljišnom prostoru i da je njegova "unk%ija da obezbedi uslove sveobu*vatnog$ tj. Maza obrade podataka sa izradom baze podataka neop*odni* za generisanje stanja kvaliteta zemljišnog pokrivača. 4. Maze istraživanja zemljišta u svr*u zaštite životne sredine1 1. Maza organizovanja monitoringa zaštite kvaliteta zemljišnog prostora.• Stanje preduzeti* mera preven%ije i zaštite zemljišta$ tako-e i voda i vegeta%ije$ ugroženi* pro%esima degrada%ije *emijski*$ vodno"izički*$ biološki* i drugi* osobina. 8eki od modula$ koji mogu da se generišu iz postoje!eg kon%epta zaštite su aplikativni moduli i odnose se na pojedine operativne %iljeve. @. 44 .

orba za obezbe-enje pristupačne vode bilj%i/ • . ato je nobelova% SzentP[ZorgZi s pravom naziva ? matri%om životaI.orba protiv prevlaživanja zemljišta/ • .orba protiv opadanja sadržaja organske materije u zemljištu <*umusa=/ • .orba protiv zaga-ivanja zemljišta <širi spektar delovanja=/ • . +va tesna povezanost vode i života može se 4> . 8epobitno je utvrdjeno da je ona bila prisutna na emlji mnogo pre nego sto se na njoj pojavio život i da su svi složeni *emijski pro%esi$ koji su u osnovi razvoja i održanja živi* organizama$ u potpunosti prilagodjeni njenim spe%i"ičnim "izičkoP*emijskim osobinama.orba protiv stvaranja zemljišne pokori%e/ • .orba protiv zbijanja zemljišta/ • .orba protiv zakišeljavanja i gubitka *ranidbeni* vrednosti zemljišta/ • .orba protiv zasoljavanja i alkaliza%ije zemljišta/ • .& pored velike razu-enosti i kompleksnosti problematike zaštite zemljišnog prostora$ mogu se izdvojiti nekoliko oblasti ljudski* aktivnosti u okviru koji* se obavlja suštinska borba radi zaštite i očuvanja ukupnog ekosistema1 • . <3 6idros5era U svoj svojoj običnosti$ voda je po mnogo čemu posebna materija. Sveprisutna je na planeti$ jer u potpunosti sačinjava jednu od zemaljini* s"era ( *idros"eru$ a prisutna je i u atmos"eri$ litos"eri i ekos"eri.orba protiv erozije zemljišta/ • Hekultiva%ija zemljišta/ • .orba protiv smanjivanja biološke aktivnosti u zemljištu/ • .orba za očuvanje kvaliteta zemljišne vode.

bog svega ovoga$ složene interak%ije izmedju vode i životni* pro%esa od "undamentalnog su značaja za zadovoljavanje ljudske potrebe za čistom vodom za pi!e.edjutim$ imaju!i u vidu ve! pomenutu činjeni%u da je voda ?univerzalni rastvara%I$ uklanjanje u njoj dispergovani* materija da bi se dobila 4@ . Polazni je elektronska struktura molekula A2+ koja odredjuje njene "izičke i *emijske osobine$ a koje su najve%im delom atipične u odnosu na uobičajene *emijske i "izičke standarde <anomalije vode=. . 8a još višem nivou$ voda je nose!i "luid pri raspodeli nutrijenata i drugi* neop*odni* *emijski* jedinjenja u organizmu. Kao *emijsko jedinjenje ona je$ naime$ potpuno jedinstvena. Lvrstina ovi* veza čak je ve!a od veza izmedju atoma neki* metala. &ako je bez boje$ ukusa i mirisa$ voda u prirodi ima tako značajnu ulogu jer je ?običnostI njeni* osobina samo prividna.oda takodje apsorbuje$ odnosno oslobadja više toplotne energije pri promeni agregatnog stanja nego ve!ina drugi* supstan%i$ pa predstavlja veoma pogodan medijum za prenos toplote. . 8emešljiva je sa ve!inom organski* materija$ ali je snažno privlači najve!i broj neorganski* materija$ uklju%uju!i i medjusobno privlačenje i aso%iranje njeni* sopstveni* molekula. +na odredjuje klimu na njoj$ čini zemljište pogodnim za uzgoj različiti* biljni* vrsta i razvoj šuma$ a kao para ili *idroelektrična energija$ ona pokre!e postrojenja i uredjaje savremene te*nologije. 8jeni molekuli su izuzetno stabilni$ pa je potrebna ogromna energija za nji*ovo razlaganje$ tako da je sve do pre 255 godina voda smatrana elementom$ a ne jedinjenjem. Konačno$ ona je prirodno stanište za mnoge oblike života.razmatrati na nekoliko različiti* nivoa. . Pri prelasku u čvrsto stanje$ voda se širi umesto sa se skuplja kao skoro sve druge materije. +va supstan%a je$ "izički i *emijski$ praktično identična sa njom$ strukturno se od nje razlikuje samo po masi vodonični* atoma$ a ipak deluje toksično na sve više oblike života$ onemogu!avaju!i nji*ov razvoj. &zuzetno je stabilna$ praktično univerzalni je rastvarač i snažan je izvor *emijske energije. Slede!i nivo je uloga vode$ kao jednog od neop*odni* reaktanata u biološkim sinteznim i metaboličkim reak%ijama. Sa druge strane$ voda je ve! stotinama miliona godina jedna od najsnažniji* agenasa u oblikovanju i preoblikovanju relje"a planete. bog toga lakši led isplivava na povrsinu tečne vode i sprečava potpuno zamrzavanje njene mase$ omogu!avaju!i tako opstanak čitavog akvatičkog života.oda je i neizbežan učesnik u praktično svim proizvodnim pro%esima. Po mnogim *emijskim i "izičkim osobinama$ kao sto je ve! pomenuto$ na primer po temperaturi mržnjenja i ključanja$ voda je neobična i predstavlja izuzetak od pravila. načajno je naglasiti da je svaka od ovi* anomalija vode na neki n%in utkana u zivot na planeti. Ekstremna uslovljenost ve!ine bio*emijski* pro%esa spe%i"ičnim osobinama vode najbolje se moze ilustrovati posledi%ama zamene obi%ne vode teškom vodom$ 02+.

0a bi se do kraja sagledala ova univerzalnost rastvaračkog kapa%iteta vode$ dovoljno je pogledati listu elemenata koji su prisutni u morskoj vodi. Sva ostala voda$ upotrebljena za bilo koju svr*u$ pre ili kasnije se vra!a u prirodu$ oti%anjem u okean$ more$ jezero ili u reku$ in"iltra%ijom u zemljiste ili isparavanjem u atmos"eru. +na je praktično stalna$ budu!i da je količina vode koja se *emijski troši u nekim industrijskim pro%esima zanemarljivo mala u odnosu na njenu ukupnu koli%inu. Lak i oni elementi$ čije su rastvorljivosti bliske grani%i detek%ije$ kao sto su *rom$ %irkonijum i platina$ nadjeni su u tkivu morski* organizama$ što svakako predstavlja dokaz o nji*ovom prisustvu u morskoj vodi. +na se proteže od najzastupljeniji* *lora <1E555 mgC1= i natrijuma <15@55 mgC1= do žive$ srebra$ bizmuta i zlata$ %ije su kon%entra%ije na nivou 5$551 mgC1. a samim tim i spašavanja 3ivota Uočljivo je da se daleko najve!a količina vode u prirodi nalazi u okeanu <preko E7O=$ a ona se$ zbog visokog sadrzaja soli$ za ve!inu namena moze koristiti tek posle skupe i složene i$ često te*nološki i ekonomski neopravdane prerade. U obliku svetskog okeana$ kopneni* mora$ jezera$ reka i močvara$ voda pokriva više od 465 miliona km2$ odnosno preko 2C4 ukupne povrsine planete. 8jena ukupna koli%ina na emlji je ogromna i najčeš!e se pro%enjuje na oko 14655 geograma <1"" d 15@ km4=. 46 .dovoljno kvalitetna pitka voda$ često nije nimalo lako. &z vise razloga$ medjutim$ uprkos ovome$ mnogi delovi sveta danas se suočavaju sa veoma ozbiljnom nestasi%om vode i po svim prognozama ona bi trebalo da bude osnovni strateški resurs u budu!em periodu. /snovna poruka ove slike jeste da su padavine ključ za rešenje pro0lema za1a2enja vode. 8eki industrijski pro%esi ili medi%inske primene čak za*tevaju vodu još ve!e čisto!e$ pa uklanjanje i tragova neki* organski* i neorganski* materija predstavlja veoma ozbiljan problem.

47 . +d ukupni* padavina na zemljinu površinu$ deo pada direktno na vodene površine$ deo teče po površini zemljišta do najbližeg površinskog vodnog resursa$ deo se odma* vra!a u atmos"eru isparavanjem sa površine vode$ zemljišta ili vegeta%ije$ a deo se in"iltrira u samo zemljište. )reba$ medjutim$ imati u vidu da se ovde radi o njegovom veoma uproš!enom prikazu i da bi bilo krajnje pogrešno s*vatiti ga kao kontinualno kretanje vode konstantnim protokom. +d ove in"iltrirane vode jedan deo biva kapilarnim e"ektom zadržan u površinskom sloju zemljišta$ da bi potom bio vra!en u atmos"eru$ bilo direktnim isparavanjem iz zemljišta$ bilo transpira%ijom preko vegeta%ije. 8ajve!i deo podzemni* voda na kraju ipak izbija na površinu zemljišta naCili ispod "reatičnog nivoa$ da bi konačno dospeo do reke$ jezera ili okeana.Kada se ovome doda da je eksploata%ija podzemne vode sa ve!i* dubina te*nički dosta složena i skupa$ i da su preostale rezerve slatke vode veoma neravnomerno rasporedjene <najve!e rezerve površinske slatke vode nalaze se na području Duzne #merike$ pre svega u slivu reke #mazon i one najve!im delom otiču u okean neiskoriš!ene i da se stepen nji*ove zagadjenosti približava kritičnoj grani%i$ onda ranije pomenuta predvidjanja nestaši%e vode i njenog strateškog značaja postaju sasvim realna. 8aprotiv$ njeno kretanje u okviru ovog %iklusa je vremenski i prostorno veoma promenljivo. )e osnovne pojave su1 evapora%ija <isparavanje=$ pre%ipita%ija <padavine=$ oti%anje i perkola%ija <podzemno oti%anje=. +statak in"iltrirane vode prolazi kroz zemljište do nivoa podzemni* voda$ odnosno "reatičnog nivoa$ postaju!i tako nji*ov deo. 6idrološki "ikl-s Aidrološki %iklus podrazumeva neprestano kruženje vode u prirodi$ koje se odvija kroz vise medjusobno zavisni* pojava$ a koje se %iklično ponavljaju.

aga-enje vazdu*a je ustvari unošenje štetni* prirodni* i sintetički* materija u atmos"eru kao direktna ili indirektna posledi%a čovekovi* delatnosti.Pored vremenske i prostorne promenljivosti$ za *idrološki %iklus je karakteristično da u njemu učestvuje veoma mali deo ukupni* planetarni* vodni* resursa. +dvijanje *idrološkog %iklusa uslovljeno je apsorp%ijom sunčeve energije$ koja se najve!im delom troši na isparavanje vode iz okeana i sa kopna$ dok samo njen mali deo odlazi na %irkula%iju vazdušni* i vodeni* masa u atmos"eri$ odnosno u *idros"eri. . aga-enje životne sredine jeste unošenje zaga-uju!i* materija ili energije u životnu sredinu$ izazvano ljudskom delatnoš!u ili prirodnim pro%esima koje ima ili može imati štetne posledi%e na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi. E"ekti koji tom prilikom nastaju su različiti zbog razlika u nji*ovoj kon%entra%iji i nji*ovom *emijskom sastavu. +ni dospevaju u vazdu* kao produkti *emijski* reak%ija i sagorevanja <"osilna goriva=$ iz industrijski* i komunalni* postrojenja$ elektrana$ motorni* vozila$ individualni* ložišta$ osloba-aju se iz ras*ladni* ure-aja$ sa te*nološki tretirani* poljoprivredni* površina. >3 Zagađen)e Zagađen)e at. Kao rezultat toga ostvaruje se neto prenos vode iz okeana na kopno planete$ na koje je ukupna količina padavina za oko >4O ve!a od ukupnog isparavanja sa njegove površine. aga-en vazdu* na različite načine utiče na živi svet1 utiče na zdravlje ljudi i drugi* živi* organizama$ na 4K . &zuzetan negativan uti%aj i najintezivnije narušavanje ozonskog omotača potiče od sintetički* jedinjenja$ komer%ijalno označeni* kao "reoni <*lorP"luor ugljovodoni%i=. aga-ivači mogu biti čvrstog$ tečnog ili gasovitog agregatnog stanja$ mogu direktno dospeti u vazdu* <primarni= ili mogu nastati u samom vazdu*u od drugi* zagadjiva%a pod uti%ajem elektromagnetnog zra%enja sa Sun%a <sekundarni=. +d ukupne isparene vode čak oko K4O potiče iz okeana$ dok samo oko 76O ukupni* padavina dospeva na njegovu površinu. Prisustvo ovi* nespe%i"ični* konstituenata$ proizvoda ljudske delatnosti$ promenljivim$ u manjim ili ve!im količinama menja uobičajen sastav vazdu*a.e-utim$ ovaj višak vode na kopnu samo je prividan$ budu!i da se ta voda na kraju vra!a u okean površinskim ili podzemnim oti%anjem.os5ere #ntropogene aktivnosti$ u današnjim uslovima visokog te*nološkog razvoja$ utiču na stanje i narušavanje ozonskog omotača emlje$ čime se pove!ava mogu!nost delovanja ultraljubičastog zračenja na destruk%iju genetičkog materijala i dovodi u opasnost opstanak živi* bi!a na planeti.g1h aga-enje vazdu*a nastaje i usled požara$ eolske erozije$ vulkanski* erup%ija.

e-utim$ ugljendioksid se skuplja i u višim slojevima atmos"ere i tamo tako-e izaziva promene od daloksežnog značaja.lažno taloženje podrazumeva$ re%imo$ sposobnost kiše da odnosi česti%e iz atmos"ere. . Stepen delovanja ovi* pro%esa varira od mesta do mesta$ od zaga-ivača do zaga-ivača i od vremena do vremena. Kada se govori o promeni klime i otopljavanju obično se ima na umu tropos"era$ deo atmos"ere neposredno iznad nas u kome se skuplja ugljendioksid i sprečava odavanje toplote$ tako da se površina zemlje sve više zagreva. . Doš jedan uzrok povremenog zaga-ivanja predstavljaju okolnosti. Hezultat je nagli skok zamašnog oslobo-enja zaga-ivača dva puta dnevno. 0rugim rečima$ vreme boravka bilo koje *emijske materije u sredini veoma se razlikuje i zavisi od različiti* *emijski*$ "izički* i biološki* odlika sredine i od same *emikalije. +vo ukazuje da postoje NponoriN za različite zaga-ivače u kojima se oni prikupljaju. )o je malo ako se ima u vidu šta se doga-a u višim slojevima atmos"ere$ gde se tako-e ve! de%enijama meri temperatura.remenski uslovi i topogra"ija su značajni "aktori zaga-enja vazdu*a. mikrobiološka razgradnja u zemljištu i vodi/ . Uzrok problema zaga-enja vazdu*a nisu samo količine zaga-ivača koje se emituju u vazdu* ve! na nji* značajno utiču prostor$ koji se zaga-uje$ vreme kada do zaga-enja dolazi i okolnosti pod kojima se ono doga-a. Suvo taloženje je od primarnog značaja u tropos"eri gde se brzina i obim sedimenta%ije pove!avaju sa pove!anjem veličine česti%a. 4E . oksida%ija/ 2.klimatske promene$ promene u vodenim tokovima$ zemljištu. +čigledno je da u bilo kom momentu nivo zaga-uju!i* materija u atmos"eri daleko zaostaje za kumulativnim količinama koje se šalju u atmos"eru. Stambene četvrti ili gradovi za*vataju samo oko 1O teritorije S#0$ ali vazdu* upravo u ovim delovima prima najjače kon%entra%ije emisija. U svakom ve!em gradu$ svakog jutra i popodneva teče ogromna reka automobila od predgra-a ka %entru i obrnuto. #tmos"erske česti%e se uklanjaju uglavnom "izičkim me*anizmima1 suvim ili vlažnim taloženjem. . Prostor je deo problema zaga-enja vazdu*a zbog toga što se najviše zaga-ivača ispušta upravo u vazdu* koji neposredno udišemo. Prema Glezingeru <1E7E= NponoriN za atmos"erske zaga-ivače <i druge tipove= trojaki su1 1. . "izički pro%esi kao što su solubiliza%ija i taloženje. +tkako je počela industrijaliza%ija prosečna temperatura pri tlu porasla je za 5$7 stepeni 9elzijusa. 8a primer$ u mezos"eri$ na visini od @5 do K5 kilometara iznad površine zemlje$ temperatura se kre!e izme-u 5 i minus E5 stepeni.reme je deo problema zato što je dinamika zaga-enja važna. spontana *emijska trans"orma%ija$ npr.

Smatra se da su elektrane na ugalj najve!i uzročnik problema koji sumporPdioksid izaziva u S#0. Prirodni gas sadrži sumpor samo u tragovima/ zbog toga su mnoge "abrike i postrojenja prešli sa uglja na prirodni gas čim je >5 . Ugalj sa velikim sadržajem sumpora iz pojedini* rudnika može sadržati i do @O sumpora < goriva sa niskim sadržajem imaju manje od 1O sumpora=.ulkani izba%uju ogromne količine prašine i suspendovane materije$ kao i štetne gasove. [lavni uzročni%i zaga-enja vazdu*a sa opadaju!im značenjem su saobra!aj$ proizvodnja električne energije$ industrija <uključuju!i sagorevanje goriva i obradu materijala=$ šumski i poljoprivredni požari i spaljivanje. aga-enje vazdu*a od početka industrijske ere izaziva značajne probleme u visokorazvijenim zemljama Severne #merike i Evrope/ automobili imaju u tome sve ve!i udeo u ovim zemljama u drugoj polovini 25. Priroda tako-e emituje zaga-ivače u atmos"eru. U urbanim i visokoindustrijalizovanim područjima vazdu* obiluje ugljenP dioksidom$ metanom$ sumporPdioksidom$ atmos"erskim oksidantima <azotnim oksidima$ ozonom$ sekundarnim "otooksidantima=$ *lorP"luor ugljovodoni%ima <"reonima=$ *idrogenskim *alidima <jedinjenjima vodonika i *alogeni* elemenata=$ kao i ve!om količinom česti%a prašine$ pepela$ ča-i$ bakterija i spora. Proizvodnja električne energije je uzrok značajnog zaga-enja vazdu*a. Svaki izvor zaga-enja podrazumeva brzo sagorevanje neke vrste goriva. (lavni *agađiva2i va*d-/a &zvesan broj oksida sumpora <S+_= ima pogubne e"ekte na okolinu. [asovi se adsorbuju na čvrstim materijalima ili stupaju u *emijske reak%ije u vazdu*u. & dok su se ove zemlje borile da očiste vazdu* u svojim gradovima sve izraženije postaje prekogranično zaga-enje. U proseku$ 75O sumporPdioksida u vazdu*u američki* gradova potiče iz ovi* postrojenja.#tmos"erski gasovi se uklanjaju "izičkim i *emijskim pro%esima. +vaj vid zaga-enja izazvao je brojne sporove u svetu$ pa je konačno došlo do usvajanja prin%ipa me-unarodnog prava da jedna država ne sme da zaga-uje vazdu* druge. veka. 8ajvažniji je sumporPdioksid <S+2=. . Pove!ano koriš!enje električne energije poboljšalo je kvalitet života$ ali je odnos poboljšanja i snage ostao relativno mali. [oriva imaju veoma različite kon%entra%ije sumpora. SumporPdioksid$ oksidi azota$ ugljenPmonoksid$ metan$ ugljovodoni%i i česti%e iz vulkana$ baruština$ šuma$ požara nastali* prirodnim putem i delovanje vetra na tle koje nije prekriveno vegeta%ijom. Haspadanje organske materije u tropskim šumama i na drugim mestima emituje u atmos"eru različita gasovita jedinjenja kao što je$ na primer$ metan$ a šume daje različita organska jedinjenja kao što su ketoni$ alde*idi i drugi složeni ugljovodoni%i.

+ksida%ija sumporP >1 . .isul"atni radikal <AS+4= nastao reak%ijom 1 dalje reaguje daju!i sumpornu kiselinu kao krajnji proizvod oksida%ije jedinjenja sumpora u atmos"eri.uvedena kontrola emisije sumporPdioksida. Prevo-enje gasovitog sumporPdioksida <S+2= do sul"atnog aerosola počinje oksida%ijom uz učeš!e +A ili peroksidnog radikala$ što daje molekul sumporne kiseline u gasnom stanju$ a potom sledi brza "azna trans"orma%ija kondenza%ijom na površinama ve! postoje!i* česti%a. SumporPdioksid je sam po sebi otrov$ ali može da reaguje sa ozonom$ vodonikPperoksidom$ vodenom parom i drugim materijama u atmos"eri i da stvara sumpornu kiselinu <A2S+>=. Sumporna kiselina iz zaga-ivača vazdu*a koji sadrze sumpor glavni je uzrok kiselosti kiša. Sumporna kiselina je jedna od najjači* poznati* kiselina$ može da nagrize krečnjak$ metal$ tkaninu i razaraju!e deluje na disajne organe. &ako e"ikasnost direktne oksida%ije sumporPdioksida ozonom nije velika$ ozon sigurno učestvuje u lan%u reak%ija koje$ u ve!oj meri$ vode oksida%iji sumporPdioksida i nastajanju sul"ata. Energetska kriza sredinom sedamdeseti* godina 25. veka i skok %ena goriva sa niskim kon%entra%ijama sumpora izmenili su i ovaj trend koriš!enja gasa i na"te i stimulisali traženje novi* rešenja za problem sumporPdioksida. SumporPdioksid je gas bez boje$ težak$ u vodi rastvorljiv$ oštrog iritiraju!eg mirisa. +vakve česti%e submikronski* sekundarni* aerosola sul"ata mogu biti jasno vi-ene aso%irane sa ve!im$ *emijski trans"ormisanim$ česti%ama lete!eg pepela.

+9$ . +ni se "ormiraju u vazdu*u$ od primarno emitovani* polazni* supstan%i$ u nizu složeni* reak%ija u kojima pokretačku ulogu ima sunčevo zračenje <solarna radija%ija=. bog svoje rastvorljivosti u vodi jedan su od izazivača jkiseli* kiša? koje uništavaju i degradiraju životnu sredinu. Sa daleko ve!im >2 . 8ajčeš!e se označavaju kao 8+_ jer se ne zna tačan odnos pojedini* oksida. Emitovan u atmos"eru azotPmonoksid se brzo razblažuje i njegova oksida%ija vazdušnim kiseonikom je spor pro%es. Gtetni uti%aji na ekosistem i ljudsko zdravlje od "oto*emijski* oksidanata i česti%a suspendovani* u vazdu*u <aerosola=$ posebno oni* respirabilni*$ manji* od 15 im <P. +zon i$ u izvesnoj meri$ suspendovane česti%e su sekundarni polutanti. +ni nadražuju plu!a$ izazivaju bron*itis$ pneumoniju i smanjuju otpornost na in"ek%ije disajni* organa. Prema nekim autorima$ oko 75O urbani* submikronski* česti%a je sastavljeno od *igroskopni* jedinjenja$ pretežno amonijumPsul"ata$ koje postaju tečne kapi sa porastom sadržaja vlage u vazdu*u. ajedno sa ugljovodoni%ima grade ozon$ glavni sastojak smoga$ u prizemnim slojevima vazdu*a.dioksida <S+2= u gradskom vazdu*u može dovesti do akumula%ije sekundarni* sul"atni* aerosola na ve! postoje!im česti%ama. Aemijski pro%esi koji vode do "ormiranja i uklanjanja tropos"erskog ozona uključuju oksida%iju gasoviti* isparljivi* organski* jedinjenja <. Urbani aerosoli sadrže tragove mutageni* i kan%erogeni* poli%iklični* aromatični* ugljovodonika <P#A=$ oksiPP#A$ kao i složenu smešu različiti* organski* i neorganski* jedinjenja.olatile +rgani% 9ompounds= povezanu sa "oto*emijskim reak%ijama azotovi* oksida i slobodni* radikala. )ropos"erski ozon je poznat kao NlošN ozon$ za razliku od NdobrogN$ stratos"erskog ozona koji štiti bios"eru. )ropos"erski ozon je sekundarni polutant$ tačnije "otooksidant koji započinje niz reak%ija sa organskim molekulima prisutnim u vazdu*u$ kao produktima antropogeni* delatnosti$ pri čemu nastaju veoma štetna jedinjenja kako za biljke$ tako i za sve druge organizme$ a posebno čoveka. +vo su korozivni gasovi i veoma jaki oksidansi.15= i 2$@ im <P. #zotovi oksidi$ azot dioksid <8+2=$ azot monoksid <8+= i azotsuboksid <82+=$ prepoznaju se kao žutoPbraon obla%i. 8a zdravlje ljudi utiču brojni zaga-ivači vazdu*a$ a najviše sumporPdioksid <S+2=$ persistentni organski polutanti <P+P=$ ozon i aerosoli. 8ajve!i deo 8+2 se "ormira oksida%ijom 8+ koji je osnovni azotni proizvod sagorevanja. +zon u tropos"eri nastaje razlaganjem primarni* zaga-uju!i* materija u atmos"eri$ azotni* oksida$ koji se razlažu pod dejstvom Sunčevog zračenja osloba-aju!i atomski kiseonik$ koji zatim stupa u reak%ije sa molekulskim kiseonikom iz vazdu*a.2$@=$ bili su osnovna pokretačka snaga za rad na smanjivanju zaga-enja vazdu*a.

U toku dana oni učestvuju$ u najve!oj meri$ u oksida%ionim pro%esima koji vode nastajanju sumporne$ azotne kiseline polu isparljivi* organski* jedinjenja. Heak%ija ozona sa 8+$ iz prirodni* i antropogeni* izvora$ pra!ena je "ormiranjem nitratnog radikala. Motoliza ozona vodi do stvaranja pobu-enog atoma kiseonika +<10= koji učestvuje u "ormiranju +A radikala. Dedna od mogu!i* reak%ija je1 8+4 ] 8+2^82+@ <11= Gto u prisustvu vlage daje azotnu kiselinu1 82+@ ] A2+^2 A8+4 <12= >4 . 8+2 ] *v^ 8+ ] +<4P= +<4P= ] +2 ] .+9. <. )okom no!i su ozon i nitratni radikali najvažnije supstan%e za oksida%iju prisutni* jedinjenja. H+2 <ili A+2= ] 8+^H+ <ili A+= ] 8+2 <>= Pošto je stvorena dovoljna količina azotPdioksid <8+2= osnovni put "ormiranja ozona u tropos"eri dalje teče njegovom "otolizom uz stvaranje atomskog kiseonika +<4P=.d air$ 82= <@= <6= Prisustvo relativno mali* količina ozona u tropos"eri je od velike važnosti za *emijske reak%ije koje se u njoj odigravaju.^+4 ] .prinosom teče njegova oksida%ija alkilperoksiP ili *idroperoksi radikalima koji nastaju "otooksida%ijom . 8+ ] +4^ 8+2 ] +2 8+2 ] +4^8+4] +2 <E= 15= Pošto 8+4 radikali brzo podležu "otolizi <u toku nekoliko sekundi= nji*ova kon%entra%ija tokom dana ostaje niska$ ali tokom no!i može dosti!i e"ektivne nivoe. +4 ] *v^ +2 ] +<10= +<10= ] A2+^ 2 +A <Vk4@5 nm= <7= <K= Aidroksi radikali su najznačajniji oksida%ioni agensi u tropos"erskoj *emiji$ ali nji*ova aktivnost nestaje sa prestankom dnevne svetlosti.

Kon%entra%ije submikronski* aerosola nitrata$ sul"ata i amonijuma pokazuju maksimalne vrednosti u popodnevnim satima i u mnogim slučajevima podudaraju se sa maksimalnim kon%entra%ijama ozona <K=. Pored uti%aja na zdravlje ljudi$ sastav$ veličina i broj "ormirani* aerosola imaju značajan uti%aj na apsorp%iju i rasipanje sunčevog zračenja$ a time na toplotni bilans i prozračnost atmos"ere. 0eo molekularni* "ragmenata reaguje sa ozonom u atmos"eri čime se smanjuje količina ozona. +vaj pro%es brže smanjuje korisan ozonski sloj nego što se on prirodnim pro%esima obnavlja. AloroP"luoro ugljovodoni%i <9M9= su inertni molekuli koji se ne mogu razgraditi u tropos"eri. NHupaN koja nastaje propušta ve!e količine ultraljubičastog zračenja na površinu emlje i izaziva zdravstvene probleme kod ljudi$ kao što su katarakt ili rak kože$ ali i poreme!aje u osetljivim ekosistemima <npr. Alor se ponaša kao katalizator$ nakon razaranja >> . +ni mogu biti tečni ili gasoviti$ nezapaljivi su i stabilni na toplotu$ koriste se kao ras*la-ivači$ u aerosolima i kao rastvarači. 8ji*ovo vreme NživotaN u atmos"eri prelazi 155 godina tako da imaju sasvim dovoljno vremena da polako di"unduju iz tropos"ere u stratos"eru. Kad dospeju u vazdu*$ polako se dižu u gornju atmos"eru emlje gde se raspadaju pod dejstvom U. U stratos"eri su 9M9 izloženi snažnoj solarnoj radija%iji <pre svega U.lada S#0 je 1E7K. zračenju=. Aemijska industrija je uložila ogromne napore u istraživanju mogu!e upotrebe bezbedniji* *emijski* sastojaka. Aloro"luorougljovodoni%i <9M9S= su ugljovodoni%i$ kao što je "reon$ kod koji* su deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima "luora. &spitivanja pokazuju jasnu *emijsku vezu izme-u tropos"erskog ozona i aerosola. zabranila upotrebu aerosola na bazi "luorougljovodonika$ odnedavno u aerosolima "luorougljovodonik je zamenjen ugljovodoni%ima <butanom=.bog e"ekta reak%ija <@=$ <6= i <15= jednovremeno prisustvo pove!ani* kon%entra%ija 8+2 i +4 na istom mestu uglavnom je isključeno. Aidroksilni radikali tokom dana$ nitratni radikali tokom no!i i ozon u svako doba imaju %entralnu ulogu u nastajanju i ponašanju toksični* supstan%i u vazdu*u$ mutageni* P#A i "ini* $ submikronski* česti%a. #tomi *lora iz *loro"luorougljovodonika deluju kao katalizator u lan%u reak%ija kojima se dva molekula ozona pretvaraju u tri molekula običnog kiseonika. S druge strane$ pokazano je da neka biogena i antropogena isparljiva jedinjenja mogu značajno doprineti stvaranju organski* aerosola preko "ezni* raspodela nji*ovi* reak%ioni* produkata <15=. zraka. biljke proizvode manje semena=. )ropos"erske reak%ije uz učeš!e +A radikala$ 8+4 radikala i ozona ima ključnu ulogu za dnevnu i no!nu *emiju zaga-enog vazdu*a. Mormiranje sekundarni* aerosola je blisko povezano sa prisustvom ozona i drugi* "oto*emijski* polutanata<>=. . +va radija%ija 9M9 čini "oto*emijski aktivnim što ima za posledi%u stvaranje reaktivni* atoma *lora <radikala= i molekula *loroksida <9l+=$ gde oba ova produkta imaju slična svojstva kao oksid azota$ a ponašaju se veoma slično kao on.

og Moto*emijski smog nastaje pod dejstvom sunčevog zračenja$ "oto*emijskim reak%ijama$ u atmos"eri zasi!enoj izduvnim gasovima i dimom iz automobilski* motora i "abrički* dimnjaka. 0irektno zaga-ivanje vazdu*a vrši se i snažnom motoriza%ijom. Prvi je činjeni%a zemljine teže$ koja česti%e štetni* materija ponovo privlači zemlji <teže u neposrednoj blizini dimnjaka$ lakše nešto dalje= i drugi$ u krajnjem ograničen prostor atmos"ere i zakonitost njenog "izičkoP*emiskog sastava i "unk%ije koju je taj sastav imao i ima u "ormiranju života na emlji i njegovom daljnjem održavanju. +vo su samo srednje vrednosti što znači da !e samo polovina ljudi reagovati na kon%entra%ije ozona u tim vrednostima. &skustvo izgradnje dimnjaka$ kao puta za odvod neželjeni* i štetni* gasova u doma!instvu$ čovek je iskoristio i za osloba-anje od neželjeni* gasova u industriji$ s tim što su njegove dimenzije daleko ve!e ali i štetan uti%aj gasova na sredinu vidljiviji. +zon može izazvati odre-ene "iziološke probleme u ljudskom organizmu i ugroziti zdravlje ljudi u pove!anim kon%entra%ijama koje su odre-ene odgovaraju!im standardima. Postavljen je standard od 5$26 mgCm4 kao grani%a za mogu!e pojave zdravstveni* problema. pri kon%entra%iji od 5$51P 5$52 mgCm4 neki ljudi imaju problema sa koordina%ijom očni* miši!a i slabije vide. &ndirektno zaga-enje vazdu*a vrši se isparavanjem štetni* materija izbačeni* u vodu ili odloženi* na zemlju. #merička #gen%ija za zaštitu sredine <EP#=$ smatra da 5$42 mgCm4 izaziva ose!aj nelagodnosti u grudima$ irita%iju respiratornog trakta i smanjenje disajni* "unk%ija/ 5$46 mgCm4 pogoršavaju se astma$ em"izem i *ronični bron*itis/ a na 5$4E mgCm4 javlja se smanjena otpornost na bakterijske in"ek%ije. Svaki *lorni atom nastao "otodekompozi%ijom 9M9 u proseku učestvuju u razaranju najmanje 1555 molekula ozona.molekula ozona atom *lora se osloba-a i spreman je za razaranje slede!eg molekula ozona. Lovek kao konzument duvana$ tako-e zaga-uje vazdu* svog stanovanja. #utomobili omogu!avaju ve!u pokretljivost ali za uzvrat traže izuzetno mnogo kiseonika <za sagorijevanje u motoru= a vra!aju ugljenPdioksid i ugljenmonoksid. Gtetni gasovi se u visinu podižu za*valjuju!i "izičkom zakonu podizanja toplog vazdu*a u više slojeve kao i zakonu strujanja u samom dimnjaku. &ma ljudi koji osete prisustvo ozona čak i kada je kon%entra%ija samo 5$552 mgCm4. Edem plu!a se javlja pri kon%entra%iji manjoj od 2$1>4 mgCm4 pri testovima na ljude. 9oto/e. Pored ova dva zakona$ kojim se čovjek rešava neželjeni* gasova kao trenutni* problema$ u drugom NčinuN dva nova zakona se direktno okre!u protiv njega. Pri tome nastaju isparljiva organska jedinjenja koja >@ .i)ski s.

ogu!a klasi"ika%ija bolesti vezani* za problem delovanja zaga-ivača vazdu*a na ljude1 1.ron*ospazmi$ edemi i >6 . &sto tako$ e"ekti polutanata na ekosistem zavise i od samog ekosistemaP vrsta koje u njemu postoje$ *emijskog sastava tla i drugi* elemenata.eoma reaktivan atomski kiseonik stupa u brojne reak%ije od koji* jedna dovodi do stvaranja ozona u tropos"eri. ti"a) *agađen)a va*d-/a na *dravl)e l)-di E"ekat odre-enog zaga-ivača na zdravlje čoveka zavisi i od samog čoveka$ njegovi* godina i genetskog nasle-a$ da li boluje od neki* bolesti$ od stepena "izičke aktivnosti$ stresa. . rak/ . Lak i kratko izlaganje oksidima sumpora <npr. 1>$4 mgCm4 u toku nekoliko minuta=$ azotu ili ozonu$ može dovesti do teško!au disanju ili razmeni gasova zbog edema <gomilanja tečnosti u tkivima=$ stvaranja mukusa <sluzi= i bron*ijalnog spazma kao posledi%e irita%ije i zapaljenja. Pri tome nastaju brojne opasne$ toksične supstan%e$ kao što su "ormalde*id$ akrolein$ peroksia%etilnitrat <P#8= i druge. . sistemska trovanja <npr. Moto*emijski smog je$ obično$ najizraženiji u ranim popodnevnim časovima$ kada je najintenzivnije sunčevo zračenje. strukturne promene/ !. . as"ik%ija Cgubitak svestuC zbog udisanja ugljenPmonoksida=. slabljenje imunološkog sistema koji dovodi do pove!ane podložnosti in"ek%ijama/ #. olovom=/ ". . ostali tipovi smanjenog sadržaja kiseonika u tkivu <npr.se kondenzuju stvaraju!i gustu izmagli%u.e-utim$ istovremeno se u atmos"eri nakupljaju reaktivni nesagoreli ugljovodoni%i$ alde*idi i druga organska jedinjenja$ koja$ tako-e nastaju tokom rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem i iz industrijski* postrojenja. 8ji*ovim prisustvom se blokira razgradnja ozona$ kojeg$ s toga$ ima sve više$ te on stupa u reak%ije sa organskim molekulima. Mormiranje smoga započinje prisustvom primarni* atmos"erski* polutanata u vazdu*u$ kakvi su azotni oksidi$ koji se tokom dana$ "oto*emijskim reak%ijama pod dejstvom U. Posebno P#8 štetno utiče na zdravlje ljudi izazivaju!i suženje$ irita%iju očiju i otežano disanje$ kao i velika ošte!enja biljaka koja se ispoljavaju kao srebrnastoPbronzane nekrotične "leke na listovima <spana!a$ salate$ duvana=. zračenja razlažu na 8+ i atomski kiseonik. disajni nadražaji i akutni problemi "unk%ije plu!a <disanje=/ 2. Kako je ova reak%ija povratna tropos"erski oZon se neprestano stvara i razgradjuje$ a oslobo-eni atomski kiseonik oksiduje nove količine "otolitičkog 8+ u 8+2.

stvaranje mukusa otežavaju protok vazdu*a$ smanjuju kapa%itet plu!a$ i smanjuju stepen razmene gasova izme-u krvi i alveolarnog vazdu*a zbog dodatni* količina tečnosti kroz koje vazdu* mora da pro-e. Gta god da je bio uzrok bolesti$ ovi ljudi$ kao i de%a i starije osobe spadaju u grupu veoma osetljivi* na aerozaga-uju!e materije. >7 . Aemijske materije koje u plu!a dospeju iz okoline mogu izazvati i druge bolesti osim bolesti respiratornog trakta. +lovo i živa su najvažniji primeri sistemski* toksina koji se nalaze u vazdu*u. . Sve ovo utiče na smanjenje količina kiseonika koji stiže u tkivo po %elom telu i otežava rad sr%a.azdu* je smesa gasova koja čini atmos"eru$ a sastoji se približno od >C@ azota$ 1C@ kiseonika i vrlo mali* količina plemeniti* gasova$ ugljen dioksida$ vodonika$ ozona$ vodene pare i razni* nečisto%a. +čigledno$ dva tipa tkiva koja su najosetljivija na olovo su !elije mozga i kičmene moždine koje stvaraju %rvena krvna zrn%a. +lovo kao teški metal izaziva prvo bio*emijske$ zatim "iziološke i najzad zdravstvene posledi%e usled reak%ije sa enzimima$ drugim proteinima i ostalim *emijskim elementima !elija. 8evolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. List vazdu* je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. 'judi koji imaju astmu$ *ronični bron*itis ili em"izem uglavnom su oboleli zbog kombina%ija nasledne predispozi%ije$ pušenja i uslova na radnom mestu uz dodatnu izloženost aerozaga-uju!im materijama u sredini u kojoj žive i rade. Aronično nadraživanje plu!a$ bilo kao posledi%a zaga-uju!i* materija iz vazdu*a$ pušenja$ alergijski* reak%ija$ ili svega toga zajedno$ mogu dovesti do *roničnog stanja i konačno do trajni* strukturni* promena na plu!ima. #erozaga-uju!e materije koje dospevaju u krvotok preko plu!a i izazivaju probleme u drugim delovima organizma nazivaju se sistemski toksini.

8ajčes%e zagadjuju!e materije su ugljenmonoksid <9+=$ sumpordioksid$ azotdioksid$ mikročesti%e čadji. imski smog pojavljuje se najčes%e i najviše u %entralnoj$ juznoj i jugoisto%noj Evropi. godinu. >K . tona$ ili 11O od ukupne svetske emisije ovog gasa. E"ekti a%idi"ika%ije odrazavaju se na1 vodene organizme koji su osetljivi na pove!anje pA i pove!anje toksični* metala u vodi$ biljke su osjetljive na pove!anje kon%entra%ije *idrogenovi* jona u zemljistu$ ljudi takodje trpe posledi%e a%idi"ika%ije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pA i pove!anu kon%entra%iju metala.agadjeni vazdu* utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. agadjenje vazdu*a zavisi prvenstveno od tipa zagadjiva%a. Pad kon%entra%ije sumpor dioksida u atmos"eri rezultat je reduk%ije koris%enja "osilni* goriva u zagrevanju doma!instava. (lavni i*vori *agad)en)a va*d-/a s. Pro%enjuje se da emisija sumpor dioksida u Evropi iznosi 4E . Spe%i"ične zagadjuju!e materije vazdu*a su i olovo$ kadmijum$ mangan$ arsen$ nikl$ *rom$ %ink i drugi teski metali i organska jedinjenja koja nastaju kao rezultat različiti* aktivnosti. U Evropi se emituje oko 12@ .*agrevan)e stanova# ind-stri)ske aktivnosti i sao+ra"a). Kon%entra%ija sumpor dioksida u atmos"eri zapadnoPevropski* gradova primetno je opala u odnosu na 1E75. Kon%etra%ija od 1O 9+ u vazdu*u je smrtonosna. Emisija sumpor dioksida drastično je ve!a u zimskom nego u letnjem periodu$ zbog sagorevanja "osilni* goriva. Ugljen monoksid je toksičan u visokim kon%entra%ijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije poti%u uglavnom od saobra%aja. ato su vlasti u drzavama ovi* regiona krenule u kampanju za reduk%iju upotrebe vozila u %entralnim gradskim delovima.Ptona godisnje. Primarni polutanti sumpor dioksid i azot dioksid i nji*ovi reak%ioni proizvodi nakon nji*ove depozi%ije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinski* voda <kisele kise= gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Emitovane kisele supstan%e kao sto su sumpor dioksid i azot dioksid u atmos"eri se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme pre!i razdaljinu od preko nekoliko *iljada kilometara$ gde se preobrazuju u sul"urnu i azotnu kiselinu. #tmos"era služi i kao sredstvo transporta zagadjuju%i* materija do udaljeni* loka%ija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. +vaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja "osilni* goriva. Ugljen monoksid <9+= je veoma otrovan gas$ bez boje mirisa i ukusa.

#psorp%ijom gasova na razne površine u prirodi kao što su vegeta%ija$ zemljište ili vodene površine$ kao i na gra-evine/ 2. +va dva načina obu*vataju vlažnu pre%ipita%iju. 8ezaga-ena kiša je po prirodi kisela jer atmos"era sadrži u sebi kiseli oksid ugljenPdioksid <9+2= koji se rastvara u vodi <kapima kiše= i daje kao produkt ugljenu kiselinu što ima za posledi%u da je kiselost <pA= kišni%e oko @$6. Početkom f&f veka Engleska se za*uktavala u svom industrijskom razvoju i nije obra!ala pažnju na istraživanja jednog naučnika. #tmos"era se može prečiš!avati od polutanata i bez kiše i to1 1. &spiranjem atmos"ere kada kiša <sneg= atmos"eru ispod oblaka ispira i prečiš!ava. Stvaranjem kaplji%a vodene pare u obla%ima koje sakupljaju zaga-ivače iz atmos"ere i kada se steknu potrebni uslovi kaplji%e iz oblaka se ukrupnjavaju i padaju u obliku kiše/ 2. 'judske aktivnosti su prouzrokovale emisiju sumporPdioksida koji se potom našao u kiselim kišama ugrožavaju!i čoveka i prirodu. U direktnom kontaktu "ini* česti%a sa vegeta%ijom i drugim površinama. Padavine odstranjuju iz atmos"ere gasove$ aerosole i česti%e na dva načina1 1. Po de"ini%iji kisele kiše su atmos"erski kiseli talog u "ormi kiše. . Konstatovao je da kiselost kiša pre svega odre-uje sadržaj sul"ata. U južnoj 8orveškoj se prepolovila popula%ija riba u periodu od 1E>5 do 1EK5. )ermin kiseli talog obu*vata %elokupnu kiselu pre%ipita%iju koja za*vata gasove$ česti%e$ kao i tečnu "azu tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele supstan%e iz atmos"ere. da postoji zavisnost izme-u lokalni* "abrika koje su sagorevale ugalj$ trajektorije dima$ depozi%ije organski* supstan%i iz atmos"ere$ učestalosti padavina i kon%entra%ije sul"atni* jona u pre%ipitatu <kiši=. +n je objavio 1K72. [ravita%ionim taloženjem ve!i* česti%a/ 3. )ek nakon čitavog jednog veka u 8orveškoj posredstvom norveškog programa za interdis%iplinarna istraživanja posve!ena je pažnja negativnim uti%ajima kiseli* atmos"erski* taloga na šume i ribe. Doš pre%iznija de"ini%ija je da su kisele kiše padavine koje imaju ve!u kiselost <manji pA= od uobičajeni* kiša koje padaju u nezaga-enim regionima emlje.avio se$ izme-u ostalog$ i proučavanjem atmos"erskog talogaP kiša u Engleskoj$ Gkotskoj i 8emačkoj. ato se trivijalni naziv Nkisele kišeN sve više zamenjuje mnogo pravilnijim Natmos"erski talogN koji obu*vata sve kisele supstan%e kao i sve druge zaga-ivače koji se nalaze u atmos"eri. +vo je >E .:isele kiše Hobert #ngus Smit*$ bio je *emičar koji je živeo i radio u Engleskoj u f&f veku.

Uništavanje kameni* spomenika$ skulptura i ukrasa$ naročito u gradskim područjima$ označeno je kao kamena erozija. Padavine <vodeni talozi$ kiše= često su blago kisele reak%ije zbog prisustva ugljene kiseline u njima za*valjuju!i prisustvu ugljenPdioksida u atmos"eri. Hazlog tome je stalan porast sadržaja kiseli* oksida <S+2 i 8+f= koji se akumuliraju u atmos"eri$ zatim rastvaraju u kišnim kapima i sa kišom ili snegom dospevaju na zemljinu površinu$ odnosno sa česti%ama iz atmos"ere sa kojima reaguju$ usled gravita%ije dospevaju tako-e na zemljinu površinu. Usled zaga-enja pA kiše se drastično menja. Kiseli vodeni talozi su veoma opasni za živi svet$ naročito biljke$ lišajeve$ organizme na kopnu$ ali i u vodi.e-utim$ kao posledi%a antropogeni* aktivnosti u vazdu*u se nalaze gasovita jedinjenjaP oksidi sumpora i azota$ koji se rastvaraju u vodi stvaraju!i odgovaraju!e kiseline <sumporastu$ azotastu=. Ure-aj kojim se meri pA vrednost nekog rastvora naziva se pAPmetar. Porast kiselosti vodenog taloga konstantno raste. godine$ dok je u Evropi najniža vrednost ikada izmerena bila pA 2$> u Gkotskoj 1E7>.alkanskog poluostrva i čitave jugoistočne Evrope$ gde je krečnjačka matična podloga$ štetno dejstvo kiseli* kiša je slabije izraženo$ jer se u prisustvu karbonata održava povoljna reak%ija <PA= zemljišta i vode. Pored kiseli* kiša u oblastima sa velikim atmos"erskim zaga-enjima česte su i kisele magle ili izmagli%a$ kao i kisela$ suva ili vlažna depozi%ija. godine. Pod dejstvom kiseli* kiša propada šumska vegeta%ija$ uništavaju se poljoprivredne površine i dolazi do pomora riba u jezerima. 0a bi se izmerila kiselost kiše ona se pret*odno mora sakupiti u posebnoj sabirni%i koja je često instalirana na terenskim meteorološkim stani%ama. +ne izazivaju narušavanje i koroziju spomenika$ "asada zgrada$ ukrasni* predmeta od kamena$ metala i drugi* materijala. @5 . bog toga su velika ošte!enja od kiseli* kiša prisutna u %entralnoj Evropi$ naročito u 8emačkoj$ kao i u . 8a području . Pored toga$ kisele kiše deluju na sve predmete na emlji.elikoj .ritaniji. Kiselost sredine meri se preko njene pA vrednosti$ koja predstavlja negativan logaritam kon%entra%ije vodonikovi* jona u nekom rastvoru.granična vrednost$ kiša čija je pA vrednost ispod @$6 smatra se kiselom. )ako$ na primer$ merenja kiselosti kišni%e u Severnoj #meri%i pokazale su vrednosti i od pA 4$ a najniža vrednost za pA kišni%e u S#0 ikada izmerena je 2$1 i to u severnim delovima S#0 1E6>. &zuzetno negativno dejstvo kiseli* vodeni* taloga je izraženo u sinergističkom dejstvu sa drugim atmos"erskim zaga-uju!im materijama <na primer ozonom u tropos"eri=$ kao i u oblastima gde je kisela$ silikatna matična podloga zemljišta. . Padavine u urbanim i industrijskim zonama$ koje obiluju ovim kiselinama$ označene su kao kisele kiše.

bog više vode u atmos"eri bi!e više kiše i snega$ što !e uzrokovati poplave$ eroziju tla i ogromne štete. emlja se zagrejala za 5.E5ekat staklene +ašte 0eo re"lektovanog zračenja sa Sun%a se apsorbuje u stakleničkim gasovima <9+2$ 82+$ 9A>$ AM9$ PM9$ SM6=.@l9 u toku prošlog veka. 1odine @1 . )opljenje glečera širom sveta doprinelo je pove!anju nivoa mora. 0anas je ve! sa sigurnoš!u poznato da se kon%entra%ija 9+2 značajno pove!ala tokom poslednjeg veka$ pa je gotovo sigurno da je to posledi%a ljudske aktivnosti. emlja je dinamički$ a ne statički sistem. . )ako-e !e uti%ati na zdravlje ljudi$ vitalnost šuma i drugi* prirodni* oblasti$ kao i na poljoprivrednu proizvodnju$ *ranu.e-utim$ sve je više očigledno da postoji jaka veza izme-u kon%entra%ije 9+2 i prosečne globalne temperature. Slika 4. )opljenje i zagrevanje tundre <Sibir$ #ljaska= dovodi do raspadanja organski* materija i oslobadanje ugljenika$ stvaraju!i dodatni izvor staklenički* gasova. agrevanje ovakvi* razmera uti%a!e na promenu temperature i raspodelu padavina.@l9 do 2155. U drugim oblastima emlje bi!e suša. a poslednji* 155 godina nivo mora porastao je za 15P2@%m. )o je najbrže menjanje klime u poslednji* 15555 godina. Pro%enjuje se da !e se globalna temperatura vazdu*a na emlji pove!ati za otprilike 1P4. Postoje dakle i prirodni izvori promene kon%entra%ije 9+2 me-u ostalim i vulkanske erup%ije. )o !e prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode za pi!e.1 romene koncentracije u1ljen5dioksida ("/(+ merene u atmosferi od 1*-). )o je značajan me*anizam održanja temperature atmos"ere <bez ti* gasova temperatura bi bila 45 stepeni niža=. godine.

8aime$ koriš!enje vode od strane čoveka za odnošenje ili razblaživanje otpadni* materija u velikoj meri je uporedivo sa osnovnom "unk%ijom krvi na !elijskom nivou.(. 0o zaga-ivanja vodni* resursa može do!i i prirodnim putem$ nezavisno od čovekove aktivnosti$ unošenjem u nji* različiti* produkata raspadanja ostatka "lore i "aune i erozijom zemljišta pod dejstvom površinskog oti%anja.Slika 4. Prema tome$ najodgovorniji za zaga-ivanje prirodni* vodni* resursa su nji*ovi glavni korisni%i u antropogenom %iklusu ( industrija$ poljoprivreda i stanovništvo. 8ajopštija de"ini%ija zagadjivanja voda mogla bi biti da je to svaka čovekova aktivnost koja umanjuje upotrebljivost prirodne vode kao resursa. Stepen i struktura zaga-enja u velikoj meri su zavisni od načina na koji se aktivnosti u okviru ovog %iklusa obavljaju <primenjene te*nologije i načini življenja= i od broja ljudi u datoj oblasti koji i* obavlja <gustina naseljenosti=. )ako$ na primer$ skoro potpuno čista voda može biti nepodobna za koriš!enje u proizvodnji piva$ dok se od nje znatno zaga-enija voda može direktno koristiti$ na primer$ za rekrea%iju$ uzgoj riba$ plovidbu ili navodnjavanje. @2 . nafta. 6misija "/ ( u zavisnosti od vrste 1oriva (u1alj. +vde$ me-utim$ treba napomenuti da je$ zaga-enost date prirodne vode direktno uslovljena njenom budu!om namenom. 1as+ Zagađen)e vodeni/ res-rsa +snovna uloga vode u njenom antropogenom %iklusu praktično potpuno je analogna njenoj ulozi u krvotoku složeniji* živi* organizama <krv sadriži oko K4O vode=.

nerastvorene materije i sedimenti i !. energijom bogata organska jedinjenja i neorganski nutrijenti/ .Sami izvori zagadjivanja mogu biti tačkasti$ koji su potpuno loka%ijski de"inisani i koji se mogu mnogo lakše kontrolisati <na primer$ ispust komunalne ili industrijske otpadne vode u re%ipijent kroz %ev ili kroz kanal= ili rasuti$ koje je mnogo teže kontrolisati <na primer$ površinsko oti%anje sa urbani* površina$ ili sa poljoprivrednog zemljišta=. radioaktivne otpadne materije i #. toksična *emijska jedinjenja/ !. +va pojava$ poznata kao eutro"ika%ija može biti izazvana na dva osnovna načina1 unošenjem viška biorazgradljivi* organski* materija koje služe kao *rana razgra-ivačima$ ili unošenjem viška neorganski* nutrijenata koji su ograničavaju!i "aktor u razvoju biljaka. biološki agensi/ 2. @4 .elika ve!ina ovi* mikroorganizama$ pre svega bakterija$ može se uništiti *lorisanje vode$ ali je ve!ina virusa rezistentna na ovaj način njene obrade. biološki agensi/ 2. Pove!ane kon%entra%ije neki* *emijski* jedinjenja mogu delovati razorno na akvatične ekosisteme$ "orsiranjem razvoja pojedini* nji*ovi* komponenti koje i* koriste kao *ranu. toplota. U biološke agense ubrajaju se i poten%ijalno patogeni mikroorganizmi koji potiču od oboleli* životinja iz klani%a ili iz pogona za preredu mesa$ ili iz pro%esa prerade vo!a i povr!a. rastvorne materije/ . 0ok neke primese vode dobijaju status njenog zaga-ivača samo kada su u njoj prisutne u ve!im kon%entra%ijama$ a inače su bez uti%aja na njenu zaga-enost$ ili joj čak popravljaju kvalitet$ a druge su štetne praktično bez obzira na to koliki im je sadržaj u njoj. "izički agensi <uključuju!i toplotu i suspendovane materije=/ ". neorganske soli$ kiseline i baze. 'osledi"e *agađen)a vodeni/ ekosiste.a Pod biološkim agensima se podrazumevaju patogeni mikroorganizmi <bakterije$ više!elijski paraziti i virusi=$ poten%ijalni sastoj%i *umani* ekskremenata$ koji izazivaju oboljenja ( koleru$ *epatitis$ ti"us$ dizenteriju$ botuliuzam i druga. . &ako se poten%ijalne zaga-uju!e materije vode$ kratko zaga-ivači$ mogu podeliti na više različiti* načina$ svaki od nji* može se svrstati u jedu od četiri generalne kategorije1 1. bog ovoga$ pogodnije je koristiti slede!u podelu zaga-uju!i* materija1 1.

udu!i da se ovaj parametar odnosi samo na biorazgradljivu organsku materiju$ odnosno da izražava samo količinu rastvorenog slobodnog +2 koji se troši na njenu bio*emijsku oksida%iju$ u praksi se koristi još jedan parametar ( *emijska potreba kiseonika$ APK. 0rugi način pospešivanja eutro"ika%ije je unošenje viška neorganski* nutrijenataP azota i "os"oraP u prirodnu akvatičnu sredinu. Slede!a slika govori da postoje mesta sa izvanredno čistom vodom. Dedan deo ovi* nutrijenata unosi se sa organskim zaga-ivačima u čijem se sastavu nalaze$ a drugi deo sa nji*ovim neorganskim jedinjenjima. +n se odnosi na ukupnu prisutnu organsku materiju u vodi i njen ukupni sadržaj izražava preko količine kiseonika koji je potreban za njenu *emijsku oksida%iju. U uslovima potpunog odsustva rastvorenog kiseonika$ praktično svi aerobni organizmiP ribe i zooplankton izumiru$ ukoliko pret*odno ne napuste takvu sredinu$ i dolazi do razvoja anaerobni* vrsta i nastajanja toksičnog produkta neprijatnog mirisa i do drastičnog pada kvaliteta vode. .PK. Hazlog je prekomeran izlov i zaga-enje *emijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i *emikalijama koje iz reka stižu u okeane. .ila bi šteta da se ne spreči zaga-ivanje za sada čiste vode. @> . . Pritisak na okeane raste iz više smerova. Parametar$ kojim se kvantitativno izražava sposobnost organske materije da na ovaj način troši kiseonik$ a time i njena kon%entra%ija u datoj akvatičnoj sredini$ naziva se bio*emijska potreba kiseonika$ . )o$ sa jedne strane$ za*valjuju!i dnevnoj "otosintetskoj aktivnosti$ pove!ava sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi$ ali$ sa druge strane$ respira%ija biljaka i razgradnja mrtvog biljnog materijala stvaraju potpuno sličan problem onome koji se javlja pri unošenju viška biorazgradivi* organski* materija. Svi proizvo-ači$ ili pravilnije *vatači ribe doživljavaju kolaps$ jer su se količine ribe smanjile ispod pro"itabilni* za rad. +ba ova elementa$ u skladu sa 'ibigovim zakonom minimuma$ predstavljaju kontrolišu!e nutrijente i stimulišu razvoj akvatični* biljni* vrsta$ uključuju!i i "itoplankton.ezglavim zaga-enjejm vode industrujskim *emikalijama$ ku!nim *emikalijama i *emikalijama iz lekova$ poljoprivrednim *emikalijama i drugim$ smo ve! doveli @5O svetskog stanovništva da ostane bez pija!e vode.U prvom slučaju problem nastaje onda kada se aktivnost razgra-ivača$ koji organsku materiju koriste i kao izvor energije i kao izvor *rane$ toliko intenzivira za*valjuju!i višku *rane$ da oni utroše sav raspoloživi kiseonik za njenu oksida%iju.

altičko more$ a posebno su ugroženi svi zalivi koje su usled izolovanosti i male komunika%ije i strujanja vode postale prave akumula%ije zaga-uju!i* suostan%i.Linjeni%a je da su osta%i pesti%ida na-eni u organizmima antarktički* pingvina$ tamo gde pesti%idi ranije nikad nisu koriš!eni$govori o globalnim razmerama današnji* zaga-ivanja životne sredine. 0estruktivne klimatske promene mogu negativno uti%ati na zdravlje ljudi. .8arušena ekološka ravnoteža$ smanjenje prinosa i proizvodnja *rane direktno ili indirektno utiče na ljudsku popula%iju. Usled velike zaga-enosti$ poplave dolazi do pojave razni* zarazni* bolesti$pove!anja broja alergija i drugi* respiratorni* bolesti. )e materije završavaju svoje kruženje u vodenim ekosistemima posredstvom atmos"erski* padavina.8eka područija !e lakše a neka teže biti izložena ovim promenama. 8aročito su pri tom štetne kisele kiše. & mora i okeane zaga-uju čovekove aktivnostibbb Prema nekim proračunima$ u )i*i okean dospeva oko E$ a u #tlanski oko 45 miliona tona raznog odpada godišnje.ode koje se koriste pri prečiš!avanju gasova tako-e su zaga-ene. .8ajteže !e biti pogo-ene siromašnije zemlje. U koliko bi se ispuštale direktno u reke bez pred*odnog prečiš!avanja$ štetno bi delovale na živi svet u rekama.Pošto su de%a i stariji ljudi najneotpornije na ove promene$ oni !e biti i najugroženiji. +vi zaga-ivači prvenstveno zaga-uju vazdu*. Pove!anje temperature u kombina%iji sa vlažnim vazdu*om prouzrokuje razna oboljenja ljudi. @@ .+n tako-e sadrži mnoge od navedeni* materija.Sneg odavno nije više beo kao nekad.Pri koriš!enju čvrsti* goriva izba%uju se velike količine dima i čvrsti* česti%a ča-i.U posebnoj su situa%iji$ zbog svog geogra"skog položaja$ Sredozemno i .ora i okeani predstavljaju najve!e životno područije u kome su se razvile najstarije životne zajedni%e.

asni ot. ?vrsti i o. Pre oko 6@P75 miliona godina na prostoru sadasnjeg . emljom su tada vladali dinosaurusi i ogromna "lora. Koralni grebeni su jedinstveni i kompleksni sistemi$najve%e strukture na zemlji bioloskog porekla i ambijenta sa najraznovrsnijim morskim vrstama. +vo bi trebalo da bude opomena ljudima sta sve može da se desi kad se zagadi i poremeti atmos"era. Sva živa bi%a su povezana lan%em is*rane$ zavise jedna od drugi* i izumiranjem jedne vrste$ nestaju i ostale.ad Lvrsti otpad je svaki neupotrebljivi predmet ili materijal koji vlasnik odloži$ namerava da odloži ili je primoran da odloži u skladu sa jednom od kategorija prema utvr-enoj klasi"ika%iji otpada. @6 .ila je to velika planetarna katastro"a. 1EK6. Prilikom eksplozije nuklearnog reaktora is%urela je ogromna koli%ina radiaktivnosti. . .eliki oblak radiaktivne prasine sirio se evropom. Linjeni%a je da tamo gde se pojavljuje čovek dolazi do zaga-enja prirode i promene u ekosistemu. 8estale su čitave vrste koje su tada vladale zemljom. agagjena voda$ neregularni na%ini ribarenja$ porast temperature i kiselost mora su najve%i neprijatelji korala. godine u Lernobilu je doslo do *avarije nuklearne termoelektrane. Udisanje sumpor dioksida izazvao je smrt zivi* bi!a na %eloj planeti.ilo je poginuli* $ ali i oni* koji su bili ozra%eni radiaktivnog izotopa. 8a zemlji je padala sumporna kisa. a mnoge koji su bili u blizini termoelektrane nije bilo spasa. 8a zalost usled globalnog otopljenja korali su napadnuti boles%u od koje gube boju i umiru. U blizini pada od udarnog talasa velike jačine$ sva živa bi!a nestala su u trenutku. U nižim predelima u toplijem delu godine$ dolazi do otopljavanje snega i tada se najčeš!e otkriju tragovi čovekovog nemarnog ponašanja prema prirodi. Svet je bio u soku. Unistavaju i* ritmom koji je pet puta brzi od onog kojim nestaju amazonske sume.Kako je čovek napredovao i osvajao daleke oblasti sa sobom je doneo i otpad.eksika u oblasti Dukatan pao je meteorit i izazvao pravu ekolosku katastro"u. +svajaju!i najve!e planine na svetu Aimalaje$ planinari su za sobom ostavljali razne vrste otpada zaga-uju!i okolinu.)o je bila ekoloska katastro"a koja je imala ogromne posledi%e. Uzrok tog zagadjenja dosao je iz kosmosa$ pa se može re%i da je to prirodno kosmičko zagadjenje nastalo od udara meteorita. 0ugo godina posle *avarije de%a koja su bila u blizini elektrane umrla su od leukemije. Posle udara meteorita u atmos"eru je doslo do izba%ivanja ogromne koli%ine pepela koje je izazvalo *emijsku reak%iju$ zaokruzivsi %elu planetu. )aj otpad najčeš!e zatrpa sneg pa na planini ima više slojeva raznog sme!a koje se ne vidi. 0anas se nalaze na listi ugrozeni* vrsta i preti im nestanak$ sto bi dovelo do dramatičnog poreme!aja ekološke i biološke ravnoteže..

edi"inskog ot. @an)i i*vori .= +pasni medi%inski otpad1 in"ektivni$ patološki$ oštri predmeti$ "arma%eutski$ genotoksični$ *emijski$ teški metali$ posude pod pritiskom$ radioaktivni otpad.ad je čvrsti otpad koji nastaje u urbanim sredinama i u najve!em obimu ga čini tzv.:o. O.-nalni ot.ada1 bolničke ambulante$ stomatološke ambulante$ ku!na nega$ sta%ionari $ %entri za akupunkturu$ psi*ijatrijske ambulante$ kozmetičke usluge poput bušenja u*a i tetoviranja$ pogrebne usluge$ pomo!ne medi%inske usluge$ domovi za nepokretne osobe. +pasani medi%inski otpad može imati slijede!a svojstva1 može da sadrži in"ektivne materije$ biti genotoksičan$ sadržati @7 . @edi"inski ot. .ad podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama$ bez obzira na njegov sastav$ osobine i poreklo.edi"inskog ot.edi"inski ot.ada1 bolni%e$ klinike$ laboratorije$ istraživački %entri$ %entri za istraživanje na životinjama$ trans"uziologije$ sta%ionari$ mrtvačni%e$ obduk%ijski %entri.ad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom pro%esu$ a koji po svojim osobinama ne utiče štetno na životnu sredinu i zdravlje ljudi$ odnosno$ ne sadrži opasne karakteristike. Veći i*vori .edi%inski otpad ( sav otpad proizveden tokom pružanja zdravstvene zaštite <glavni i sporedni izvori=.asni .edi"inski ot. Inertni ind-stri)ski ot.asni.ad o. &ndustrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku industrijskog pro%esa$ i po svojim karakteristikama može biti opasan i neopasan. Heziden%ijalni i komer%ijalni otpad.ad4 7@PE5O je komunalni otpad <sličan otpadu iz doma!instva=/ 15P2@O je opasni medi%inski otpad <in"ektivni$ toksični i sl.ogu!nost štetnog delovanja pojedini* materija koje mogu prouzrokovati štetu i opasnosti s velikim posledi%ama. Proizvodnja medi%inskog otpada po regijama1 Regi)a4 Severna kgAkrevetAdan 7 P 15 4 4P6 1$> P 2 2$@ P > 1$K P 2$2 #merika$ 'atinska #merika  apadna Europa &stočna Europa Srednji &stok Hazvijeni deo istočne #zije Srednje razvijeni deo istočne #zije Šta 2ini .7 .

#mbalaža je danas prate!i deo svakog proizvoda. &maju!i u vidu činjeni%u da priroda poseduje ograničenu mogu!nost samoprečiš!avanja i da je prema nekim materijama uopšte ne poseduje pokrenute su i u toku su mnogobrojne aktivnosti usmerene u prav%u zaštite$ obnavljanja i unapre-ivanja životne sredine. S obzirom na sve ve!e udaljenosti od mesta proizvodjne do @K . U načinu zbrinjavanja medi%inskog otpada treba voditi računa o kulturnim i običajnim za*tevima date sredine. Pošto je proizvod iskoriš!en ona se ba%a i od atraktivnog pakovanja pretvara u "aktor zaga-enja životne okoline. U vremenima nagle industrijaliza%ije$ urbaniza%ije$ razvijanja postoje!i* i osvajanja novi* te*nologija$ kao i porasta broja stanovnika P korisnika industrijski* proizvoda problem otpada postaje sve složeniji. Ot. Heak%ije javnosti na1 in%idente vezane za medi%inski otpad$ estetske učinke nepažljivo odloženog otpada.+ala!a 'ET ambalaža može da se re%iklira @ P 6 puta. + donošenju novi* zakona iz ove oblasti$ načinu na koji !e nova regulativa uti%ati na industriju ambalaže i problemima koji u ovom trenutku muče zakonom nedovoljno zašti!enu životnu sredinu kod nas. Uvo-enje zakonske regulative koja tretira zaštitu životne sredine i propisuje standarde odlaganja i re%ikliranja otpada je veoma značajno pitanje za sve one koji direktno ili indirektno učestvuju u proizvodnji ambalaže. Pakovanje piva u PE) ambalaži je najve!i zločin koji je mogao da se uradi životnoj sredini.opasne *emikalije ili "arma%eutske supstan%ije$ biti radioktivan$ sadržavati oštre predmete.adne vode i* *dravstveni/ -stanova )akve otpadne vode mogu sadržavati1 patogene mikroorganizme1 bakterije$ viruse$ opasne *emikalije$ "arma%eutske materije$ radioaktivne izotope. 0a to ne mora uvek biti tako govori praksa razvijeni* zemalja u kojima se ambalaža prilikom odlaganja sortira po vrstama i ponovo prera-uje. i 9$ in"ek%ije probavnog trakta$ in"ek%ije disajni* puteva$ in"ek%ije krvotoka$ kožne in"ek%ije$ posledi%e delovanja radioaktivni* supstan%i$ trovanja$ osetljivost javnosti. A. +pasnosti su izloženi1 lekari i medi%insko osoblje$ bolesni%i$ pomo!no bolničko osoblje$ osoblje koje skuplja i odlaže otpad$ %ela popula%ija$ rizi%i za ljudsko zdravlje$ mogu!i uti%aji na zdravlje1 #&0S$ *epatitis . +pasna svojstva kemijski* supstan%ija1 toksičnost$ korozivnost$ zapaljivost$ reaktivnost$ eksplozivnost$ osetljivost na udar%e$ genotoksičnost.

+n dopušta proizvo-ačima da pokažu svojim potrošačima da nji*ovi proizvodi respektuju životnu okolinu. Hešavanje problema plastičnog otpada se najčeš!e završava njegovim odlaganjem na deponije$ ali nažalost$ zbog ljudske nebrige i van deponija. stakla ili aluminijuma..ean nion E"oBla+elling 8oard 0E E81. Ekološki kriterijumi za dobijanje Evropske e%oP labele su rezultat naučni* studija i široki* konsulta%ija u okviru E-ro. Kriterijumi životne sredine su razvijeni da zaštite potrošačka dobra <sa izuzetkom *rane$ pi!a i lekova=. Pošto EUE. )o su$ izme-u ostali*$ niska %ena sirovina$ mala masa i različite mogu!nosti prerade.. Hazlozi za sve ve!u primenu su mnogobrojni. +sim toga$ spe%i"ični utrošak energije <utrošak energije po jedini%i upakovanog proizvoda= pri proizvodnji plastični* materijala$ koji se koriste za izradu ambalaže$ mnogo je manji nego što je pri proizvodnji na pr. propiše kriterijume za grupe proizvoda oni se odobravaju od zemalja člani%a i Evropske komisije.mesta potrošnje industrijski* i drugi* roba ambalaža se može smatrati Nnužnim zlomN savremene %iviliza%ije. U našoj zemlji ne postoje uslovi za prikupljanje$ razvrstavanje i e"ikasnu preradu plastičnog otpada.+$ potrošačke i industrijske aso%ija%ije$ sindikati i predstavni%i mali* i srednji* preduze!a i komora. Plastični materijali se ve! godinama sve više upotrebljavaju za izradu ambalaže$ iako predstavljaju problem sa aspekta zaštite životne sredine. @E . 0eponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktično su popunjene$ a nove se zbog visoki* %ena ne grade odgovaraju!om brzinom. Llani%e ovog saveta su1 kompetentne institu%ije zemalja člani%a$ predstavni%i 8. Ekološki kriterijumi za svaku grupu proizvoda se de"inišu identi"ikuju!i gde je proizvod štetan za životnu sredinu u svakom svom stepenu životnog %iklusa$ počevši od proizvodnje sirovina$ kroz pro%es proizvodnje$ distribu%ije <uključuju!i pakovanje=$ koriš!enja i završno sa njegovim konačnim odba%ivanjem. U razmatranje se uzimaju slede!i aspekti životne sredine1 kvalitet vode$ vazdu*a$ zaštita zemljišta$ smanjenje otpadaka$ štednja energije$ upravljanje prirodnim resursima$ preven%ija globalnog otopljavanja$ zaštita ozonskog omotača$ sigurnost životne sredine$ buka. Evropski e%oPlabel program omogu!ava evropskim potrošačima$ javnim i privatnim kup%ima$ da lako identi"ikuju priznate zelene proizvode u okviru Evropske Unije$ 8orveške$ 'i*tenštajna i &slanda. +vakav način uklanjanja otpada je naročito nepovoljan za plastični ambalažni otpad iz više razloga <zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti$ nerazgradivost ti* materijala pod uti%ajem atmos"erilija i odlaganje korištenja sirovina i energije vezane u polimerima na neodre-eno vreme=.

9E oznaka nije oznaka ili %erti"ikat dodeljen od neke organiza%ije. 8eJ #pproa%* 0ire%tives <nove direktive pristupa=.Poznaka nije pravno propisana oznaka$ ali renome ove organiza%ije pruža potrošačima i trgovini dovoljno poverenja u kvalitet i sigurnost proizvoda označeni* ovom oznakom. 'roi*vođa2 )e d-!an da4 • kaže koje je direktive primenio$ • pridržava se ti* direktiva$ • izda deklara%iju o pridržavanju <0e%laration o" 9on"ormitZ P 0+9=$ • označi proizvod 9E oznakom$ • održava za*tevanu dokumenta%iju kao eviden%iju pridržavanja direktiva. H*einland <puno ime1 )m. a krajnjeg korisnika P potrošača je najznačajnije da su proizvodi u saglasnosti sa svim odredbama primenljivi* direktiva koje označeni proizvod 65 . )o je oznaka data od najve!e svetske organiza%ije za testiranje i %erti"ikovanje1 )m. 8ju dodeljuje proizvo-ač samostalno$ ali time se obavezuje da je proizvod izra-en u skladu sa primenljivim direktivama.erlin . bog obima i složenosti ovi* direktiva$ ovde !emo samo naznačiti da se one zasnivaju na slede!im prin%ipima1 • Aarmoniza%ija je ograničena na bitne za*teve • Samo oni proizvodi koji ispunjavaju bitne za*teve se mogu pustiti na tržište i u upotrebu • Pretpostavlja se da su *armonizovani standardi$ re"eren%e objavljene u o"i%ijelnom žurnalu i ugra-ene u na%ionalne standarde$ prilago-eni odgovaraju!im bitnim za*tevima • Primena *armonizovani* standarda ili drugi* te*nički* spe%i"ika%ija ostaje dobrovoljna i proizvo-ači su slobodni da izaberu bilo koje te*ničko rešenje koje je saglasno sa bitnim za*tevima • Proizvo-ači mogu birati izme-u različiti* usaglašenosti pro%edura oporezivanja u slučaju primene direktive. +na tako-e obezbe-uje slobodno kretanje proizvoda u okviru EU tržišta. H*einlandC. )m. Proizvodi bez 9E oznake mogu biti od strane %arine stopirani za ulazak na tržište.randenburg [roup= sa sedištem u 8emačkoj$ njene kan%elarije i laboratorije za testiranje na svim kontinentima zapošljavaju preko K. =E o*na2avan)e je zakonski za*tev za ve!inu proizvoda koji se puštaju na tržište i upotrebu u zemljama Evropske Unije i obaveštavaju nadležne organe da ti proizvodi zadovoljavaju sve primenljive tzv.TCVBo*naka je znak dokumentovanog$ objektivnog nezavisnog ispitivanja osobina ili per"ormansi proizvoda$ sistema$ instala%ija ili drugi* servisa.555 ljudi.

&ako su lagane$ zauzimaju čak 45 odsto otpada$ dok im je vek raspadanja duži od 155 godina. #ko se bo%a stalno iznova upotrebljava$ te bakterije ulaze u kružni %iklus i ponovo dospevaju u organizam. 0nevno Srbija isprazni stotinu tona plastični* "laša koje u najboljem slučaju završe na kr%atim deponijama. 61 . 8e samo što uništavaju životnu sredinu i što su$ po mišljenju neki* sručnjaka opasne po zdravlje$ ve! mogu i da stave katana% na deponije. 8ajčeš!e$ ipak$ kokaPkola$ "anta$ sinalko$ voda voda$ piva i drugi osvežavaju!i brendovi završe na rekama$ jezerima$ ničijim livadama na kojima se raspadaju duže od jednog veka. )ako-e$ zemlje člani%e su obavezne da obezbede odgovaraju!a merenja da zaštite 9E označavanje. a doma!e proizvo-ače $ čiji proizvodi potpadaju pod primenu navedeni* standarda$ ovo znači da do pristupanja naše zemlje Evropskoj Uniji i saglasno tome usaglašavanja <*armoniza%ije= naši* standarda i ostali* propisa$ pravo na označavanja 9E oznakom mogu i moraju ostvariti preko uvoznika u zemlje EU. Plastični* "laša je u Srbiji sve više.mora da zadovolji. 8o$ gra-ani$ sve i kada bi *teli da uredno vra!aju "laše u pro%es re%iklaže$ nemaju opštinu u Srbiji u kojoj bi mogli$ jer ni u jednoj ne postoje kontejneri za sortiranje otpada.. )ako se$ osim otrovni* gasova koje udišemo$ svako malo zapušeni* dunavski* brana i rugla na vodama koje gledamo$ Srbija i ekonomski rasipa$ jer bi od svake bačene "laše mogla da napravi novu. nači$ 9E oznaka je indikator da je taj proizvod u saglasnosti sa bitnim za*tevima primenjeni* direktiva i da su subjekt usaglašenosti pro%edura oporezivanja propisani* u direktivama.. Kanadski naučni%i sa Univerziteta Kalgari nedavno su upozorili da je koriš!enje stari* plastični* bo%a štetno po zdravlje. Svi smo se do sada sreli sa ambalažnim otpadom$ odnosno ambalažom$ koja kada prestane da ima svoju upotrebnu vrednost$ postaje višak sa kojim uglavnom ne znamo šta da radimo$ sem da ga ba%imo u sme!e. dok su reke prepune. bog sve ve!i* količina i svoje štetnosti$ otpad se smatra jednim od najve!i* problema i zaga-ivača naše životne sredine$ koji ima kratkoročne i dugoročne posledi%e na kvalitet i dužinu našeg života$ kao i na kvalitet vazdu*a$ *rane i vode koje unosimo. Prvi razlog je razvoj bakterija u bo%i. S druge strane$ mnogi tvrde da od takozvane PE) ambalaže <polietilentetra"talat= i te kako može da se zaradi. &ma i* na svakom !ošku. 0rugi razlog je činjeni%a da polimer od koga se bo%e prave$ polietilen tere"talat$ vremenom osloba-a opasne toksične materije od koji* je ona sa imenom 0EA# posebno opasna i dokazano kan%erogena P utvrdili su naučni%i. Po parkovima$ na uli%ama. 8avika da se u ispražnjenu bo%u ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije P dvostruko je opasna. #li za razliku od drugi* evropski* zemalja$ čijim standardima težimo$ kod nas se ovaj problem očigledno ne s*vata ozbiljno. +ni su pritom naglasili da su bo%e namenjene jednokratnoj upotrebi i da i* posle toga treba re%iklirati. & premda se preradom otpadne PE) ambalaže bavi petnaest preduze!a manji* kapa%iteta$ odnosno deset mlinova i pedeset presa za smanjenje zapremine plastike$ od 2@5 *iljada tona plastičnog otpada godišnje$ re%iklirano biva tek pet.

n Kupujmo proizvode koje možemo više puta da upotrebimo. . . n Kupujmo prozivode koji nisu štetni po okolinu$ odnosno koji na sebi imaju utisnutu oznaku ekološki. n pre svega na nastojanju da se otpad izbegne$ odnosno njegove količine smanje$ n zatim da se on ponovo iskoristi$ n zatim re%iklira i obradi$ daju!i nove upotrebne proizvode$ i tek na kraju ono što je neupotrebljivo !e se odložiti na način koji ne!e biti štetan po okolinu i naše zdravlje.an)i# 'onovo -. n &zbegavajmo proizvode koji su nepotrebno preterano upakovani u ambalažu i radije kupujte onu koja nije.ravl)an).e!ina legalni* deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu okoline$ a zauzimaju sve ve!e prirodne površine. . n 8osimo sa sobom torbu za kupovinu$ i izbegavajmo u radnji nove plastične i papirne kese. -.e!ina organski* materija$ kao što su *rana ili papir su biorazgradivi. n Kupujmo ono što je napravljeno od re%ikliranog materijala.otre+i# Re"iklira) )e rešen)e ko)e se *asniva na ko.ado. n Kupujmo ono što može da se re%iklira. . 8ešto od ovog jeste biorazgradivo$ a nešto i posle odlaganja na deponije sme!a trune godinama$ stvaraju!i nus proizvode$ koji su često samozapaljivi i zaga-uju zemljište i vodu. Pogledajte samo u kantu za sme!e u svojoj ku!i. S.ot. Korisno i e"ikasno rešenje u smanjivanju ve! ogromni* količina otpada$ naročito ambalažnog$ jeste samo u te*nološkom napretku i razvoju gra-anske ekološke svesti$ menjanju naši* navika$ kao i usvajanju novi*. Koliko imate plastični* kesa$ PE) "laša$ konzervi$ stakleni* "laša ili tegli$ koliko starog papira$ %elo"ana$ kutija od stiropora ili kartona. Lak i otvaranje novi* deponija koje !e odgovarati ekološkim i sanitarnim uslovima jeste jedno od neop*odni* rešenja$ ali nije dobro krajnje rešenje za otpad$ jer !e se on samo gomilati$ a ne!e se količinski smanjivati.o!e ili povr!e ne mora da bude zapakovano u plastičnu ambalažu. Ukoliko želimo da usvojimo nove navike i naše ponašanje uskladimo sa ekološkim normama$ ve! u kupovini moramo da razvijemo prijateljski odnos prema okolini.letno.Količine ovog ambalažnog otpada$ od svakodnevne potrošne robe koja se koristi u doma!instvima su velike$ jer mi svakog dana sve više kupujemo$ a samim tim stvaramo i ozbiljan problem odlaganja$ odnosno deponovanja te ambalaže. 62 .. n Kupujmo ono što nam je neop*odno.iorazgradivo je sve što je mogu!e da se razgradi prirodnim putem brzo$ usled delovanja mikroorganizama$ <aerobni* ili anaerobni*= pod prirodnim uslovima.

noge predmete možemo da koristimo više puta pre nego što i* odba%imo kao neupotrebljive.oka*-)e. sveske$ ispisane listove papira$ novine$ časopise$ reklamne poruke$ papir za kopiranje u boji$ koverte$ račune$ priznani%e..roi*voda. "..o!e. . !. 2.arnog sirovog .o -koliko . do. kartonske kutije$ braon karton$ braon karton za uvijanje$ braon kartonske kese$ sav karton kupljeni* proizvoda$ kartonska ambalaža za pi!a <mleko$ jogurt$ sokove.=.n &zbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao što su vlažne marami%e$ žileti$ papirne i plastične čase$ tanjiri$ plastični pribor za jelo$ ku*injski papirni ubrusi$ papirne salvete$ "oto aparati i ostalo. Šta sve .as$ ipak sortirajte različito ku!no ambalažno sme!e po grupama$ i odložite ga u kontejner u odvojenim kesama$ jer !e tako sortirano biti lakše sakupljeno i predato dalje u pro%es prerade. 8a ovaj način ne kupujemo novu ambalažu svaki put$ a dobro je i za naš ku!ni budžet.en)a. .ravl)en)e novog . n Kupujmo i koristimo punjač za baterije i baterije koje možemo da punimo kada se isprazne. Papir.ri. n Ukoliko takvi* kontejnera još nema kod . +vaj ambalažni otpad ne mešajte sa osta%ima *rane. Plastiku. limenke od pi!a$ konzerve od *rane$ pakovanja od dezodoransa$ sprejeve$ kutije$ ram od starog bi%ikla$ aluminijumske "olije$ poslužavnike$ poklop%e od aluminijuma.a okolini .taklenu am0alažu. 'ri)atel)ski odnos .ateri)ala *a .aćinstv-3 n . n Potrudimo se da naše ku!no sme!e sortiramo po grupama i tako ga odložimo u različite kontejnere za sme!e$ plastiku$ staklo$ papir i metal u našem komšiluku. /etal. n Kupujmo sredstva za održavanje lične *igijene$ za pranje$ kao i *igijene ku!e u pakovanjima koja mogu da se dopune$ kao i u ve!im pakovanjima.+ala!nog ot. sve staklene bo%e$ svu staklenu ambalažu za *ranu$ ali ne i staklene sijali%e$ ogledala$ prozorska stakla$ ili keramiku i por%elan <oni ne spadaju u ambalažu=. 64 . n Kad god je mogu!e kupujmo robu u re%ikliranoj ambalaži ili onoj koja je ekološka. +arton. n +vako sortirani ambalažni otpad se sakuplja i dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode$ odnosno ore%iklira se i na taj način se ponovo upotrebljava$ pri čemu se istovremeno smanjuje količina a.o navike i naše.ada# i koli2ina .o da re"iklira. plastične bo%e od pi!a$ deterdženata$ gajbi%e$ zatvarače$ plastične "olije.re.o4 1.

reraditi na više na2ina1 topljenjem$ pri čemu se ne menja ili vrlo malo menja makromolekulska struktura$ • *emijski$ *idrolizom ili alko*olizom mogu!e je dobiti monomere$ ili se *idrogenovanjem iz početnog materijala mogu dobiti organske sirovine kao što su gasovi i ulja$ • kontrolisanim spaljivanjem$ pri čemu se dobija energija i kao produkti sagorevanja ugljendioksid <9+2= i voda <A2+=. 'lasti2ni ot. 6> .skog .o!e .ad se . • a razliku od materijala čije se re%ikliranje iz ekonomski* razloga vrši još od davni* vremena$ re%ikliranje plastični* materijala je te*nološki i ekonomski problematično$ a u pojedinim područjima još je predmet intenzivnog istraživanja. ot.enta i Saveta &>AD<AE= o a.ravl)an).+ala!ni.Na"rt Zakona o -.odra*-.+ala!no. i a.od re"ikla!o.. de5iniše4 • preradu ambalažnog otpada kao iskoriš!avanje njegovi* vredni* svojstava i sastojaka u svr*e proizvodnje <uključuju!i i re%iklažu=$ u energetske svr*e$ u svr*u smanjivanja količine i obima ambalažnog otpada i delimičnog ili potpunog odstranjivanja opasni* karakteristika i • re%iklažu kao pro%esiranje ambalažnog otpada za prvobitnu namenu.+ala!i i a. Koji postupak prerade !e se primeniti$ zavisi od stepena nečisto!e odnosno sortiranosti otpada i željenog kvaliteta krajnjeg proizvoda.+ala!o.ado. se .a Direktivi Evro.eva4 ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom pro%esu za originalne svr*e ili za druge svr*e uključuju!i organsku re%iklažu$ ali isključuju!i ponovno dobijaPnje energije$ • ponovno dobijanje energije podrazumeva koriš!enje spaljivog ambalažnog otpada u svr*u proizvodnje energije putem direktne in%inera%ije <spaljivanja= sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i • organska re%iklaža jeste aerobni <kompostiranje= ili anaerobni <biometaniza%ija= postupak$ pod kontrolisanim uslovima i sa koriš!enjem mikroorganizama$ biodegradabilni* delova ambalažnog otpada$ koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan.arla.ad. 're.a. ot. • &skoriš!ene plastične proizvode mogu!e je ponovo upotrebiti ili preraditi pomo!u različiti* postupaka$ zavisno od postavljenog %ilja$ a sve zbog smanjenje mase za deponovanje.

• 0elite proizvode sa "amilijom i prijateljima$ one koje ne mora svako stalno da ima. +ni su smanjili značenje simbola da bi odagnali pažnju sa ostala dva segmenta. • Kupujte proizvode koji nemaju veliku ambalažu. 'judi misle da je ovo simbol samo za re%iklažu zato što od sva tri njegova značenja industrija pravi nov%e samo od re%iklaže. • Pozajmite i iznajmite ako baš ne morate da kupite.a svako od tri R .an)ena .. aštoF +ni ne mogu da ostvaruju pro"it ako se smanji potrošnja i pove!a nivo korisnosti proizvoda i ambalaže$ oni . • Koristite tekstilne krpe i salvete umesto papirni*. +bim ti* otpadaka se može smanjiti smanjenjem potrošnje i ponovnim koriš!enjem tog materijala$ koliko je to mogu!e. Smanjenje potrošnje energije održava vazdu* čistijim1 • Umesto vožnje$ pešačite ili vozite bi%ikl.. • Umesto da kupujete knjige$ magazine$ novine čitajte i* na internetu$ sa multimedijalni* izdanja ili u bibliote%i.an)eni ot. • Koristite štedljive slavine$ vodokotli!e$ ne dozvolite da bespotrebno %ure$ kapljup • Smanjite utrošak energije za grejanje ku!e pojačavanjem njene izola%ije. 6@ . • Koristite energetski štedljive ure-aje.rave nova" na re"ikla!i. • Koristite javni transport kada je raspoloživ. Poslednji korak$ posle smanjenja potrošnje i ponovnog koriš!enja$ je re%iklaža.ad"i4 • +dlučite da li vam pojedini proizvod uopše treba. &zračunajte koliko ste papirni* i plastični* kesa do sada potrošili. Ra*. • [asite svetlo koje vam nije neop*odno i koristite energetsk e"ikasnije sijali%e. • Koristite sopstvenu korpu kada idete u prodavni%u. • Kupujte proizvode čija je ambalaža iskoristiva ili se može re%iklirati i za čiju se izradu ne troši puno energije. K@O od toga odlazi u zemlju.onaoso+3 Red-k-)3 S. 'judi troše miijarde komada ambalaže1 plastične$ staklene$ metalne$ papirne . 0a li ste primetili da su re%iklirani proizvodi često skuplji od oni* napravljeni* od novi* materijalaF 8e budite ograničeni$ obratite pažnju i na ostala dva H P Hedukuj i HePkoristi.otri.otrošn)a *na2i s.+vo je simbol za tri R životne sredine1 Red-"e <redukuj P smanji=$ ReB se <NrePkoristiN P koristi ponovo= i Re"E"le <re%ikliraj=$ iz čega se vidi da je re%iklaža samo jedan deo njegovog značenja i to poslednji.

Poklonite i* onima koji nemaju$ prodajte i* na buvljaku. 66 .+dluke o dodeli ekoPznaka na osnovu rezultata testiranja donosi Evropski komitet za dodelu eko oznaka ve!inom glasova.onovo4 • 8e odba%ujte ambalažu koju možete da iskoristite za neke druge potrebe.o!e re"iklirati4 • Koristite one proizvode koji se mogu re%iklirati. Re"iklira)3 Ako nešto ne .. • Koristite obe strane papira. Pored toga postoji i Konsulta%ioni "orum za eko oznake <koji čine predstavni%i industrije$ trgovine$ ekološki* organiza%ija$ udruženja potrošača sindikata$ koji aktivno učestvuju u "ormiranju kriterijuma za dobijanje eko oznaka.=.o!ete da iskoristite# . 8e odba%ujte i* sa ostalim otpad%ima.. • 8ovine$ kartonske kutije$ konzerve i ve!ina plastične ambalaže se mogu re%iklirati.ogleda)te da li se . +vim programom nisu obu*va!ene namirni%e$ voda i napi%i$ lekovi i toksične supstan%e.udite kreativniji u razmišljanju kako da višestruko iskoristite neke stvari. • 8e odba%ujte staru ode!u$ igračke$ nameštaj . Ponovnim koriš!enjem stvari i materijala čuvate nova%$ postajete kreativniji i smanjujete otpadke u isto vreme. &ntegra%ioni pro%esi u apadnoj Evropi ini%irali su jedinstvenu standardiza%iju ekoPoznaka od 1EE4. +bjavljeni su i kriterijumi za personalne kompjutere s obzirom na veliku ekspanziju kompjuterske te*nologije. ReBkoristi3 . 8a-ubrite svoj vrt$ travnjak$ baštu. • 0elite knjige$ magazine$ novine sa prijateljima. #ko su označeni 4H simbolom odložite i* u odgovaraju!i kontejner ili i* odnesite u stani%u za re%iklažu. otpad i sl. • . • a neke otpadke čak možete dobiti nova% ako i* odnesete na odgovaraju!e mesto za prikupljanje <npr.Smanjivanjem potrošnje i otpadaka pomažete da životna sredina ostane čistija i zdravija. • Koristite organske otpadke za kompost. Pri tome se pored rezultata laboratorijski* analiza prikupljaju detaljni poda%i o %elokupnom Nživotnom %iklusuN proizvoda$ od sirovine do otpada. godine. +vaj program uključuje ekoP medi%insko testiranje veoma velikog broja proizvoda$ od mašina za pranje veša do zamrzivača$ od deterdženata do toalet papira. Kriterijumi za o%enu ekoPmedi%inskog kvaliteta pojedini* grupa proizvoda izra-eni su od strane Evropske komisije$ i pojedini* člani%a ajedni%e.esto da od+a"iš stvari# koristi i/ . Pro%enjuje se potrošnja energije u proizvodnji$ štetni sporedni produkti$ mogu!nost re%ikliranja$ bioP razgradnja otpada$ prisustvo "reona$ emisija gasova Nstaklene bašteN$ e"ikasnost koriš!enja "osilni* goriva.

i. DUS &S+ 1>55> Sistem upravljanja zaštitom životne sredine <opšte smerni%e za prin%ipe$ sisteme i postupke=.rava . 67 .>3%%% standarda i to4 1.i *aštit.sredin. "./ran. DUS &S+ 1>512 Smerni%e za proveravanje zaštite životne sredine <kriterijumi za kvali"ikovanje provera zaštite životne sredine=. Stalno rastu!a trgovinska razmena u svetu pod snažnim uti%ajem sve energičniji* za*teva kupa%a da se izvrši standardiza%ija kvaliteta.-+lika F-goslavi)a )e . )ržišni uslovi privre-ivanja name!u brigu o kvalitetu kao sastavnom delu ponašanja preduze!a.en)-)standarde F S ISO &%%% i F S ISO .ske ni)e i da .eno) tr!išno) .et ISO .rilagodi -slovi.rivreda tre+a da se .Kada se nekom proizvodu dodeli eko oznaka sa logom u vidu %veta i znake Evropske zajedni%e$ ona se može koristiti u marketingu isključivo tog proizvoda u bilo kojoj zemlji Evropske ajedni%e$ kao i u 8orveškoj$ &slandu i 'i*tenštajnu. 2.rivredi tre+a o+e*+editi .!ivotn. +čekivanja kup%a u vezi sa kvalitetom su različita.od . Sr.>%%%# koja podrazumeva *armoniza%iju ekonomski* i ekološki* %iljeva.a svaki 2ovek3 U savremenoj tržišnoj privredi treba obezbediti prava potrošača na zdravu *ranu i zaštitu od proizvoda štetni* po zdravlje i život potrošača.o !ivot i *dravl)e . Save*na Re. 'ravo na *drav. .roi*voda štetni/ . Ekološki znak kvaliteta je bitan za zaštitu potrošača i zaštitu životne sredine i omogu!ava srpskim proizvodima plasman na svetsko tržište.re-*ela . )akvi za*tevi nalažu preduze!u potrebu da stalno održava dostignuti nivo kvaliteta$ ali i da ga stalno pove!ava$ proširenjem asortimana proizvoda$ usavršavanjem stila$ smanjenjem %ena i rokova isporuke i tako zadrži utvr-ene ili izražene potrebe tržišta odnosno kupa%a. DUS &S+ 1>511 Smerni%e za proveravanje zaštitne životne sredine <Postup%i provere$ proveravanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine=. Eko kvalitet i eko tr!ište savre.a .otroša2a na *drav. 8a razvijenim tržištima očekivanja su na daleko ve!em nivou$ više su kultivisana$ a što je najvažnije$ novi za*tevi se ispoljavaju na kontinuitetu. DUS &S+ 1>515 Smerni%e za proveravanje zaštite životne sredine <opšti prin%ipi= !.oslovan)a na tr!išt. DUS &S+ 1>551 Sistem upravljanja zaštite životne sredine <spe%i"ika%ija sa uputstvom za primenu=.ri.ska .Evro.otroša2a3 8a globalnom nivou$ u tom smislu$ za*t%va se ekološki kvalit%t proizvoda na tržištu. Potrošači su spremni da plate ve!u %enu za proizvode sa ekološkim kvalitetom.

a sve za*vate koji se planiraju i realizuju od starne pravni* i "izički* li%a$ doma!i* ili strani*$ koji mogu da dovedu do zaga-enja životne sredine$ odnosno koji predstavljaju rizik po životnu sredinu$ obavezna je izrada pro%ene.lade. Pro%enom se identi"ikuju$ opisuju i predvi-aju direktni i indirektni uti%aji na životnu sredinu$ i to posebno i pojedinačno na1 12 22 2 !2 "2 ljude$ "loru i "aunu/ zemljište$ vodu i more$ vazdu*$ klimu i pejzaž/ me-usobno dejstvo "aktora pod 1= i 2=/ materijalna dobra i kulturnoPistorijsko nasle-e/ ekonomsko i so%ijalno okruženje.Standardi kvaliteta sredine de"inišu maksimalne kon%entra%ije poten%ijalni* toksični* supstan%i koje se mogu na!i u sredini$ za odredjen period. +snovni zakoni koji ure-uju oblast zaštite i unapre-ivanja životne sredine su1 Zakon o *aštiti !ivotne sredine <jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbe-uje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Hepubli%i.sredin. .rste za*vata za koje je obavezna izrada pro%ene$ sadržaj$ metode izrade$ izbor alternativni* rešenja u pogledu te*nologije i *emikalija$ izbor loka%ije$ kriterijumi koje moraju ispunjavati stručne organiza%ije koje mogu da se bave izradom pro%jene$ način o%jene i veri"ika%ije$ učeš!e javnosti i druga pitanja od značaja za izradu pro%jene ure-uju se propisom . Sistem zaštite životne sredine čine mere$ uslovi i instrumenti za1 održivo upravljanje$ očuvanje prirodne ravnoteže$ %elovitosti$ raznovrsnosti i kvaliteta prirodni* vrednosti i uslova za opstanak svi* živi* bi!a/ sprečavanje$ kontrolu$ smanjivanje i sana%iju svi* oblika zaga-ivanja životne sredine.<jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje uslove$ način i postupak vršenja pro%ene uti%aja odre-eni* planova i programa na životnu sredinu$ radi obezbe-ivanja zaštite životne sredine i unapre-ivanja održivog razvoja integrisanjem osnovni* načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budu!i* razvojni* projekata u slede!im oblastima1 prostornog i urbanističkog planiranja ili koriš!enja zemljišta$ poljoprivrede$ šumarstva$ ribarstva$ lovstva$ 6K . Zakon o strateško) . a pojedinačne segmente životne sredine$ kao i za naročito vredna$ osetljiva ili ugrožena područja utvr-uju se standardi kvaliteta životne sredine kojima !e se propisati nivoi zaga-ivanja koji se ne smeju prekoračiti.ro"eni -ti"a)a na !ivotn. Hepublika se obavezuje da u oblasti životne sredine utvrdi standarde i normative koji su$ gde god je to mogu!e$ i strožiji od standarda koje priznaje me-unarodno pravo.

re2avan).ro"eni -ti"a)a na !ivotn. +drživ razvoj nije suština za prirodu$ ve! pre sposobnost ljudskog društva da izvodi stalne re"orme u %ilju da sačuva osetljivu ravnotežu izme-u ljudi i nji*ovog prirodnog sistema za održanje života <Prirode=. Zakon o integrisano.i kontroli *agađivan)a !ivotne sredine <jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uti%aje na zdravlje ljudi$ životnu sredinu ili materijalna dobra$ vrste aktivnosti i postrojenja$ učeš!e zainteresovani* organa i organiza%ija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole$ nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zaga-ivanja životne sredine. Odr!ivi ra*vo) +drživi razvoj je uskla-eni sistem te*ničkoPte*nološki*$ ekonomski* i društveni* aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na prin%ipima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa %iljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i budu!e genera%ije. +drživi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovo-enjem odluka kojima se obezbe-uje uskla-enost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja.sredin.<jSlužbeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje postupak pro%ene uti%aja projekata koji mogu imati značajne uti%aje na životnu sredinu$ sadržaj studije o pro%eni uti%aja na životnu sredinu$ učeš!e zainteresovani* organa i organiza%ija i javnosti u postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o pro%eni uti%aja$ nadzor i druga pitanja od značaja za pro%enu uti%aja realiza%ije projekata na životnu sredinu.energetike$ industrije$ saobra!aja$ upravljanja otpadom$ upravljanja vodama$ telekomunika%ija$ turizma$ očuvanja prirodni* staništa i divlje "lore i "aune. s. 6E . Zakon o .

ro+le.GGI vek-4 'rist-. Karakteristike trajni* oblika zaga-enja1 veoma dug inkuba%ioni period$ ?prag primetljivostiI i lobi zaga-ivača$ pasivne mere ekološke zaštite i e"ekat odbitka$ period kočenja.ezglavim zaga-enjejm vode industrujskim *emikalijama$ ku!nim *emikalijama i *emikalijama iz lekova$ poljoprivrednim *emikalijama i drugim$ smo ve! doveli @5O svetskog stanovništva da ostane bez pija!e vode. =il)evi energetike .i1 &s%rpljivanje prirodni* resursa i razaranje ekološki* sistema.a2nost P energija mora biti dostupna po %enama koje su pri*vatljive za siromašne ljude$ ali i omogu!uju proizvodnju$ trans"orma%iju i distribu%iju$ odnosno daju osnovu za dalji razvoj i održavanje energetski* sistema.t >E B Energija# Ekologija# Ekonomija i E"ikasnost3 Praktično svi energetski izvori i postrojenja imaju ve!i ili manji uti%aj na okolinu$ tako da ne postoji ekološki potpuno čist izvor energije. 0a bi se takav pro%es uspešno izveo potrebna je nova orjenta%ija te*nološkog razvoja i mnogo bitnija promena institu%ionalnog razvoja P promena društva. :valitativni . Ras. :on"e.olo!ivost P kontinualno snabdevanje energijom u dugom vremenskom periodu i sa zadovoljavaju!im kvalitetom usluga. 75 . )o je pro%es koriš!enja resursa održavanjem sklada izme-u budu!i* i sadašnji* potreba. Problemi neodrživog razvoja1 :vantitativni .ro+le. [lavni problemi koje smo stvorili1 . Kod proizvodnje primarne energije najznačajniji uti%aji nastaju pri proizvodnji uglja$ uljni* škrilja%a i nuklearni* sirovina$ dok je znatno manji uti%aj proizvodnje na"te i prirodnog gasa.U prevodu$ održivi razvoj nije najbolje rešenje za prirodu$ ve! čuvanje sistema koji upumpava život u nas ljude. natno ve!i uti%aj na životnu sredinu ima proizvodnja sekundarne energije. 'ri/vatl)ivost P uskla-enosti društveni* %iljeva i %iljeva zaštite životne <nestajanje šuma$ degrada%ija zemljišta$ pove!anje kiselosti na regionalnom nivou$ zaga-enja nastala kao posledi%a sagorevanja konven%ionalni* energetski* izvora$ e"ekat gasova staklene bašte i promene klime izazvane njima$ nuklearnu bezbednost$ upravljanje otpadom i njegovim raznošenjem=.i1 toksičnost proizvoda$ pro%esa proizvodnje i otpada dovode do zagaživanja tla$ vode i vazdu*a$ pove!anje zdravstveni* rizika i dodatno ugrožavanje ekološki* sistema.

9osilna goriva ..> milijarde svaki peti čovek !e živeti u potpunoj bedi$ bez *rane i vode$ a svaki deseti !e biti ozbiljno neu*ranjen. #ko dostignemo limit od 12.Pritisak na okeane raste iz više smerova. Svi proizvo-ači$ ili pravilnije *vatači ribe doživljavaju kolaps$ jer su se količine ribe smanjile ispod pro"itabilni* za rad. +vi problemi se ve! ose!aju.dok su ostali na izmaku. drastične promene klime i još mnogo čega.. )eku!a globalna brzina izumiranja vrsta je 25555 vrsta godišnje$ eksponen%ijalno ve!a od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. . Preko 4> 555 biljni* vrsta i @255 životinjski* vrsta širom sveta su pred izumiranjem$ a mnogo *iljada nji* izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženi*. Kroz mere 71 .ogu!nost da planeta apsorbuje otpad i druge štetne uti%aje su istekli. U svemu se približavamo limitima prirode. Hazlog je prekomeran izlov i zaga-enje *emijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i *emikalijama koje iz reka stižu u okeane. Koriš!enje *emikalija za poljoprivredu <veštačka -ubriva$ pesti%idi i *erbi%idi=$ prekomerna upotrebe i širenje urbani* gra-evinski* oblasti doveli su do trovanja i gubitaka zemljišta za poljoprivredu$ ali i oaza prirode.elika zastupljenost "osilni* goriva u svakodnevnom životu za stvaranje toplotne i električne energije <termoelktrane$ kotlarni%e$ toplane itd.. Krčenje za potrebe industrije drveta i dr..... )ako dolazimo do apsurdne situa%ije$ da postupak dobijanja i koriš!enja "osilni* goriva$ čiji je krajnji %ilj ve!i standard i bolji život$ vodi u degrada%iju osnovni* životni* uslova. 8estanak vrsta znači nestanak %elokupnog sistema$ jer vrste medjusobno zavise jedna od druge$ to znači i nestanak *rane$ lekova$ prirodnog sistema "iltriranja$ vezivanja tla$ vlage$ tj. emlja je prenaseljena. . )o je izazvalo poreme!aje u prirodnim rezervoarima vode$ klizištima i izazvalo poreme!aje klime. Uništenjem ozona u stratos"eri pretimo da pojačani ultraPvioletni zra%i<radija%ija= unište ve!inu života<vrsta= na planeti. 8astali su usled industrije$ *emijski* prizvoda i stotine nepotrebni* stvari koje kupujemo. Sposobnost da se proizvede *rana i energija su na izmaku.nogi biolozi veruju da smo usred najve!e epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 6@ miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi. sirovina i potreba za poljoprivrednim zemljištem doveli su neke šumske sisteme do uništenja za samo par godina..=$ kao i u me*aničkom radu <motori sa unutrašnjim sagorevanjem$ mlazni motori$ raketni motori itd.=$ ukazuje na neop*odnost nji*ovog koriš!enja$ a sa druge strane su glavni uzročnik zaga-enja životne sredine.

Mosilna goriva utiču na zaga-enje geološke sredine$ zemljišta$ vazdu*a$ vode$ bios"ere. . . 8ji*ov značaj za savremeno čovečanstvo je nepro%enjiv i nezamisliv. &maju veliku važnost i ulogu u razvoju %iviliza%ije. +vi gasovi utiču na okolinu tako što se sakupljaju u atmos"eri i tako stvaraju učinak staklene bašte$ dok se otapaju u vodi koja se nalazi u atmos"eri$ usled čega joj se smanjuje pAPvrednost te nastaju tzv. Mosilna goriva nastala su u sedimentnim uz pomo! živi* organizama ili "osila. . kisele kiše$ koje uništavaju biljke i erodiraju gra-evine$ stene$ itd. Uz *ranu$ vodu i vazdu* "osilna goriva su bila i ostala nasušna potreba.zaštite životne sredine$ potvr-uje se teza o mogu!em održivom razvoju$ jer nije neminovno da ono što savremeni čovek degradira zbog svoji* potreba$ bude nepotrebno izgubljeno$ ve! naprotiv može uz pravilnu i beskompromisnu zakonsku regulativu zasnovanu na primeni rezultata naučni* istraživanja$ da se unapredi i svestrano koristi.e-utim$ nji*ovu proizvodnju i primenu prati i odgovaraju!e zaga-enje životne sredine$ tako da sve to treba podvesti pod tzv. Predvi-ene klimatske promene$ mogu!nost nuklearne kontamina%ije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima$ stvaraju dodatne probleme i opasnosti. održivi razvoj. Mosilno gorivo je materija koja učestvuje u sastavu emljine kore nastala izumiranjem organizama$ pre svega biljnog porekla$ sa svojstvom da sagoreva i pri tome razvija manju ili ve!u temperaturu. +snovna podela "osilni* goriva je na ugljeve i bitumije ili bitumene.ez nji* nema urbanog života$ razvoja industrije ni napredka čovečanstva. Energija iz "osilni* goriva obično se osloba-a se sagorevanjem$ i prilikom toga se osloba-aju otrovni i štetni gasovi koji utiču na okolinu kao1 ugljenik && oksid 9+$ ugljenik &. Poznata su još i kao mineralna goriva.eštačka goriva su1 koks$ briket$ drveni ugalj$ ugljena prašina čvrsta/ destilati na"te$ benzin$ petroleum$ mazut$ destilati katrana$ sintetički benzin$ benzol$ alko*ol$ vodonik u tečnom stanju/ koksni gas$ gradski gas$ gas visoke pe!i$ generatorski gas$ vodeni gas$ vodonik$ a%etilen u gasnom stanju. 72 . Usled ogromne potrošnje$ rezerve "osilni* goriva se is%rpljuju 155 *iljada puta brže nego što su nastale. Pripodna goriva su1 antra%it$ kameni i mrki ugalj$ treset$ drvo u čvrstom stanju/ na"ta u tečnom/ i prirodni zemni gas u gasovitom stanju. )o je dovelo i do oružane borbe za kontrolu ležišta "osilni* goriva$ jer životi milijardi ljudi širom sveta zavise upravo od nji*$ pa i sudbina %elog čovečanstva. oksid 9+2$ sumpor dioksid S+2$ S+4$ 8+4 itd. Po poreklu goriva se dele na prirodna <ona koja se dobijaju u prirodi= i veštačka <ona koja se dobijaju iz prirodni* termičkim$ me*aničkim i *emijskm postup%ima= i javljaju se u sva tri agregatna stanja. Mosilna goriva su goriva koja sadrže ugljiko*idrate$ nastala od ostataka biljaka iCili životinja. )renutno su osnovni izvor energije na emlji. Hašireno koriš!enje nuklearni* i "osilni* energetski* sirovina ugrožava ljudsku egzisten%iju$ jer ima direktan negativan uti%aj na zdravlje ljudi.

aštita životne sredine obu*vata mere za1 smanjenje buke$ kontrolu pitke vode$ smanjenje štetni* ispusni* gasova iz industrijski* postrojenja i prometa$ kontrolu kvaliteta pre*rambeni* proizvoda$ zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgra-uju ozonski omotač ili nepovratno kontaminiraju postoje!e ekosisteme. . Unapre-enje stanja životne sredine i osiguranje bolji* uslova života.# 0UA <#).+SMEH#= n akonska regulativa i dosledno poštovanje isti* n Prostorne i urbanističke mere planiranja i podizanja industrijski* kapa%iteta 74 . 2. +čuvanje kvaliteta žive i nežive prirode i ra%ionalno korištenje prirode i njeni* dobara.-slova *a odr!ivi ra*vo) 0ravnote!a i*. plodno zemljište se odlaže na površini jalovišta= n Hekultiva%ijom zemljišta <pošumljavanje i travnja%i= n &zgradnjom prečistača otpadni* voda iz termoelektrana$ sušara$ toplana$ ra"inerija$ petro*emijski* sistema n Sprečavanjem aerozaga-enja iz pomenuti* pogona n Podizanjem opšte kulture$ a samim tim i ekološke kulture n Pravilnom izgradnjom deponija za pepeo i šljaku$ te sprečavanje ekološke erozije isti* n +bradom otpadaka iz energetike i re%iklaže n Smanjenjem količine otpada n Pravilnim radom inspek%ijski* službi .rirode1 s-4 1.'j&G)E n akonskom regulativom protiv zaga-enja i za njegovo otklanjanje n Pravilnim otkopavanjem i odlaganjem jalovine <npr.@ere *aštite !ivotne sredine aštita životne sredine obu*vata mere za1 smanjenje buke$ kontrolu pitke vode$ smanjenje štetni* ispusni* gasova iz industrijski* postrojenja i prometa$ kontrolu kvaliteta pre*rambeni* proizvoda$ zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgra-uju ozonski omotač ili nepovratno kontaminiraju postoje!e ekosisteme. +čuvanje i obnavljanje kulturni* i estetski* vrednosti. Osnovni "il)evi *aštite !ivotne sredine . )rajno očuvanje izvornosti$ biološke raznolikosti$ prirodni* zajedni%a i očuvanje ekološke stabilnosti.2oveka i . !.ostvarivan). [E+'+GK# SHE0&8# & E.eđ.

'ožišta sa zatvorenim sistemom kao i smanjenje otpada. S+2 se koristi za dobijanje sumporne kiseline$ a ona dalje za veštačka -ubriva n .n Usavršavanje postoje!i* te*nologija sa %iljem da nema ostataka koji mogu zagaditi vazdu*.UK# & .enzini se proizvode bez primesa olova.&+SMEH# n Hekultiva%ija i revitaliza%ija ekosistema i predela n akonski propisi <na%ionalni parkovi$ parkovi prirode$ predeli izuzetni* odlika$ rezervati prirode$ spomeni%i prirode$ prirodne retkosti$ zašti!ene vrste biljaka i životinja= n Kontrola koriš!enja prirodni* bogatstava n Umesto dosadašnjeg nekontrolisanog koriš!enja prirodni* bogatstava$ čovek mora da i* vra!a u pro%ese prirodnog kruženja materije .&.+0# n Pravna <zakonska= regulativa n Uvo-enje zona sanitarne zaštite n Ugradnja "iltera$ taložnika i drugi* ure-aja koji sprečavaju zaga-enje voda n Prelazak na modernije te*nologije n Podizanje ekološke kulture n 0osledna primena zakonski* normi n Sistemi zatvoreni* %iklusa vode n Koriš!enje mikroorganizama za prečiš!avanje voda .remensko i prostorno ograničenje buke i vibra%ije n Primena najpovoljniji* prostorni* rešenja n Ekraniza%ija buke <visoko rastinje$ zaštitni zidovi= n Pravilna zaštita na radu n Prelazak na modernije te*nologije n Poštovanje zakonski* regulativa 7> .H#9&DE n Priprema razni*$ izola%ioni*$ apsorp%ioni* i te*nološki* mera n . n Prelaskom sa "osilni* goriva na druge izvore energije n austavljanjem otpadni* materija <"ilteri$ rastvori= n Podizanjem zeleni* pojasa oko termoelektrana$ toplana$ ra"inerija n Sadnja i održavanje šumski* površina n Podizanjem nivoa ekološke kulture .

noge promene u životnoj sredini imaju normalnu raspodelu iz tog razloga je dat primer dijagrama putem normalne raspodele mogu se dobiti pouzdani rezultati$ mogu se pro%eniti skoro da budu validni. .e-utim$ ima promena koje se ne ponašaju u skladu sa normalnom raspodelom$ na primer gustina naseljenosti$ zatim broj biljaka i životinja u zajedni%i$ itd.$ kao1 . 3 4gde je 4 prosečna brzina kojom se atom kre!e nizvodno$ a . )ežnja ekoPsistema da zadrži *ranljive materije 7@ . . &nteresantno je postaviti pitanje u kojoj meri odre-eni organizmi utiču na ekoPsistem.rlo česta potreba za odre-ivanje reprezentativnog uzorka$ ali i normalna raspodela se često koristi za odre-ivanje udela komponenti ili neki* odstupanja od srednje vrednosti.odene struje treraju *ranljive materije nizvodno.'RI@ENA STATISTI:E @ONITORIN( ŽIVOTNE SREDINE . . . #nalize takvi* podataka sprovode se putem drugi* statistički* metoda. 0užina koja je potrebna da jedan atom *ranljive materije završi jedan %iklus$ zove se spiralna dužina. 0enis 8eJbold je sa svojim saradni%ima de"inisao svoju spiralnu dužinu$ . 8a slede!oj sli%i dat je primer nomalne raspodele$ kao i jedna$ dve ili tri standardne devija%ije u odnosu na srednju veličinu. 8a to pitanje je teško odgovoriti$ ali se može re!i da svaka biljka i životinja može uti%ai na rapsodelu i dinamiku *ranljivi* materija u okviru ekoP sistema. +dstupanja mogu biti niska i visoka. Lesto se dinamika *ranljivi* materija prikazuje spiralom.prosečno vreme koje je potrebno da atom završi kruženje. #ko je brzina 4 mala$ a vreme kratko$ dužina spirale je mala. &nteresnatan je protok vode.iljke i životinje mogu promeniti raspored i tok *ranljivi* materija u ekoP sistemu. Aranljive materije su podložne podvodnom transportu$ tako da malo *ranljivi* materija kruži ka jednom mestu.

8a slede!oj sli%i data je nutritivna spirala i njena težnja pri transportu u vodi.naziva se nutritivno zadržavanje. :rizona.555 organizama po kvadratnom metru i biomasu od E$62g po kvadratnom metru. S tim što je zadržavanje *ranljivi* materija tesno povezano sa dužinom spirale. 8en%Z [rimm <1EKK= je pokazala da veskičmenja%i pove!avaju stopu azota u SZ%amore 9reek$ #rizona. . Slikom data je relativna količina azota u pro%entima u izučavanoj oblasti. &zračunato je da je prosečna količina azota 2@5mg po kvadratnom metru dnevno. Maktori koji utiču na dužinu sprale imaju uti%aja i na nutritivno zadržavanje u ekoPsistemu. Slika 17.18 9elativna 1ustina azota u procentima S%camore "reek. $S: 76 .iše od K5O biomase beskičmenjaka prema ovim istraživanjima čine vrste koje se *rane malim organskim delovima koju ekolozi nazivaju kolektorima. Haspoloživi azot je veoma bitan. [rimova je pro%enila veliku gustinu naseljenosti i to oko 155.

Sastav zemljišta se jako razlikuje. . 'judi utiču na unos *ranljiv materijal u vodene ekoPsisteme. Aavajska ostrva su gusto naseljena biljkama i životinjama. Kada se uzmu u obzir svi parametri koji utiču na ekoPsistem$ može se predvideti kon%etra%ija "os"ora sa veliom pre%iznoš!u.oga!enje ekoPsistema donosi za posledi%u nastanak razni* vrsta gljiva. +n nastaje iz atmos"ere$ a uzročni%i mogu biti neke biljke.&zučavano je kruženje azota$ uključuju!i i *ranljivu vrednost zemljišta$ proizvodnju *umusa$ kao i prisutnost *ranljive vrednosti zemljišta. 8ajviše "os"ora u zemljištu prisutno je u jesen kada opadne liš!e$ najmanje registruje se tokom poplava$ za vreme oluja koje se mogu desiti u bilo koje doba godine.iljke koje dominiraju mogu znatno da promene sadržaj azota u ekoPsistemu. 0oma!u "loru čini oko 1255 vrsta$ E5O ne raste nigde više na planeti. Kada se proizvodi *umus bogat azotom$ menja se količina azota u ekoPsistemu.ože da bude prisutna jako velika količina azota u zemlji. 8ajve!i je problem što biološke zajedni%e slabe. . Kanaliza%ioni sistemi sadrže dosta azota.(*+. . 77 . 'judi su dodali oko >655 egzotični* vrsta. 'judske aktivnosti u zadnje vreme ekoPsistem oboga!uju azotom i "os"orom. 8a slede!oj sli%i dati su dnevni gubi%i i dobi%i "os"ora u različitm periodima. & taj prikaz je dat na sli%i koja sledi (17.

7K .oncentracija fosfora u jezerima sa razumnom preciznošću Predvi-anja kon%etra%ije "os"ora$ vrlo su korisna za menadžere koji planiraju da koriste zemljište.Slika 17.isoka kon%etra%ija "os"ora stvara neravnotežne uslove sredine$ pove!anje količina algi$ smanjuje bistrina voda i količina kiseonika i vodonika$ što utiče na estetski izgled vode$ ograničava pogodnost kotriš!enja za rekrea%iju i vodene sportove. +vim modelom mogu se predvideti promene$ kao i mogu!nosti koriš!enja odre-eni* oblasti za spe%i"ične namene$ kao i rešavanje neki* ekološki* problema. . +no što je istina je da se nivo i vrsta ljudski* aktivnosti stalno mora kontrolisati$ ukoliko se želi posti!i odre-eni nivo kvaliteta zemlje$ vode i vazdu*a.(* .

Sjedinjene #meričke 0ržave i neke manje države odbile su da rati"ikuju Protokol iz Kjota. Protokol je stupio na snagu 16. 7E . "ebruara 255@. godine kada je Husija rati"ikovala Protokol. Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organiza%iji Konven%ije Ujedinjeni* na%ija za klimatske promene <U8M999=$ 11. godine na ostrvu . )o se dogodilo 16.ali u &ndoneziji je održana kon"eren%ija Ujedinjeni* na%ija o klimatskim promenama na kojoj je raspravljano o budu!nosti Kjoto protokola.:)oto . Protokolom se smanjuje ispuštanje šest gasova koji izazivaju e"ekat staklene bašte1 ugljenPdioksida$ metana$ azotPdioksida$ "luorougljovodonika$ per"luorougljovodonika i *eksa"luorida. de%embra 2557. U poslednji* nekoliko de%enija pove!ale su se kon%entra%ije ovi* gasova u atmos"eri zbog koriš!enja "osilni* goriva u industriji$ saobra!aju itd$ što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. godine$ kada ga je rati"ikovala Husija. [rinpis smatra da je protokol postavio previše skromne %iljeve kojima se ne!e posti!i ve!i poma%i. godine. a njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga rati"ikuje najmanje @@ država i da države koje su rati"ikovale protokol čine najmanje @@O zaga-ivača. Srbija je pri*vatila Kjoto protokol 2>.rotokol 0T/e :Eoto 'roto"ol1 Protokol iz Kjota uz +kvirnu konven%iju Ujedinjeni* na%ija o promeni klime <eng. do 1@. septembra 2557. "ebruara 255@. godine. 0ržave koje su ga rati"ikovale čine 61O zaga-ivača. )*e KZoto Proto%ol to t*e United 8ations MrameJork 9onvention on 9limate 9*ange= je dodatak me-unarodnom sporazumu o klimatskim promenama$ potpisan sa %iljem smanjivanja emisije ugljenPdioksida i drugi* gasova koji izazivaju e"ekat staklene bašte. +d 4. de%embara 1EE7.

a proizvodnju i transport svakog litra vode u "laši potroši se čak sedam litara vode i 162 grama na"te. Sporazumom koji je potpisala . Predsjednik . Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja$ prosečna temperatura na emlji !e do 2155.8ajvažniji svetski dokument od industrijske revolu%ije je H:)oto . ta temperatura je porasla za svega 5$6 9elzijusa. Gto pre to dopre do svesti še"ova kompanija i država$ planeta !e izbe!i krizu u kojoj !e stradati milioni nedužni*. . S#0 kao zemlja koja najviše zagovara globaliza%iju nije pristala da potpiše sporazum.ora i vetra. dr!ava$ me-u kojima i 45 industrijski* giganata <bez S#0 i #ustralije= predvi-eno je da se do 2512. godine za @$2 odsto smanji emisija ugljenPdioksida u emljinoj atmos"eri. porasti za čak @$K stepeni 9elzijusa. &stovremeno prema poda%ima U8 u naredni* 45 godina proizvodnja *rane mora!e da se pove!a za 65 odsto na globalnom nivou da bi se pratio rast svetske popula%ije. Lini se ipak da je nešto drugo po sredi P pro"it je važniji od budu!nosti emaljske kugle. Posle terenski* vozila i plasti%ni* kesa$ N"laširanaN voda ubrzano postaje glavno Nbojno polje u ekološkom ratuN. +d zaga-enosti vazdu*a$ vode i posledi%a kiseli* kiša umiru milioni ljudi$ a prirodni ekosistem emlje ne može da nadoknadi pričinjenu štetu. Pravu %enu e"ekata staklene bašte je nemogu!e izračunati i ona se meri *iljadama milijardi dolara$ upozoravaju stručnja%i. do 1EE5. Upravo je rast -gl)enBdioksida u atmos"eri glavni kriva% za e"ekat ?staklene bašteI i globalno zagrevanje emlje$ što je dovelo do uragana$ suša$ poplava i toplotni* udara u kojima je tokom poslednji* nekoliko godina život izgubilo na milione ljudi. )renutno od na"te zavisi E5 odsto %elokupnog transporta$ proizvodnje *rane$ lekova i *emikalija na zemlji. ajedno sa #ustralijom ova vojno i ekonomski najmo!nija zemlja svijeta odgovorna je za tre!inu gasova štetni* po životnu okolinu.uš brani svoj stav i stav svoje administra%ije time da mnoge zemlje potpisni%e nemaju ni znanja ni resurse da bi potpisano sproveli u delo tako je sve manjePviše besmisleno. godine biti potrebno 65 odsto više energije$ a zali*a na"te ima još za oko četiri de%enije.>.e-utim$ to ne!e biti mogu!e jer e"ekat staklene bašte i globalno zagrevanje značajno !e smanjiti površinu poljoprivredno obradivog zemljišta. Primera radi$ od 1E55. Pro%ene su da !e nam 2545. S obzirom na to da se ve!ina ugljenPdioksida u atmos"eru ispušta sagorjevanjem "osilni* goriva <na"ta i ugalj=$ pitanje pronalaska alternativni* vodova energije izbilo je u prvi plan.rotokolI$ kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da !e smanjiti emisiju štetni* gasova. 0a bi se proizvelo 2E milijardi plastični* "laša sa vodom$ koliko se godišnje proda samo u S#0$ K5 . Esen%ijalno rešenje za začarani krug izme-u globalnog zagrevanja$ emisije štetni* gasova i rasta potrošnje energije predstavlja okretanje ka je"tinoj obnovljivoj energiji iz prirodni* izvora P s-n"a$ .

inistarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. &nstrument pro%ene uti%aja na životnu sredinu može za*tevati dodatno uskla-ivanje$ u %ilju pune usaglašenosti sa pravilima EU.Sr+i)i U okviru Sporazuma o stabiliza%iji i pridruživanju <SSP= i Srbija i 9rna [ora bi trebalo da ojačaju saradnju sa EU u suzbijanju narušavanja životne sredine$ posebno$ ali ne i isključivo$ u pogledu kvaliteta vazdu*a i vode$ nadgledanja zaga-ivanja$ unapre-enja energetske proizvodnje i zaštite u industrijskim postrojenjima$ klasi"ika%ije i sigurnog rukovanja *emikalijama$ ure-enja prostora$ upravljanja otpadom i zaštite šuma$ "lore i "aune. godine$ nova vlada je ukinula pret*odno zasebno .inistarstvo Srbije osnovano 2552.alkanska mreža za uskla-ivanje i sprovo-enje propisa iz područja zaštite životne sredine <. . K1 .potrebno je 17 miliona barela na"te. 8eop*odno je preduzeti mere ka unapre-enju pristupa in"orma%ijama$ javnog u%eš%a u pro%esu odlučivanja i pristup pravdi u slučajevima vezanim za životnu sredinu$ kako se Konven%ijom i za*teva. U Srbiji je u de%embru 255>.EH9E8=. godine.inistarstvo i područje životne sredine stavila u nadležnost Uprave za zaštitu životne sredine pri . Stan)e .oda sa izvora prevozi se *iljadama kilometara širom sveta i tako nastali izduvni gasovi značajno doprinose globalnom zagrevanju. Uspostavljanjem ovi* ambi%iozni* zakonodavni* programa u oblasti zaštite životne sredine je uglavnom rukovodilo . Srbija i 9rna [ora učestvuju u različitim regionalnim ini%ijativama o životnoj sredini koje promoviše Evropska komisija$ kao što je Hegionalni program obnove životne sredine <HEHEP= i . U isto vreme$ regulatorne i institu%ionalne re"orme u Srbiji i 9rnoj [ori se moraju ubrzati radi jačanja osnove za implementa%iju konzistentne i e"ektivne politike životne sredine. godine usvojen niz propisa iz oblasti zaštite životne sredine$ uključuju!i i novi akon o zaštiti životne sredine <zasnovan na odredbama #r*uske konven%ije i drugi* U8E9E Konven%ija$ *armonizovani* sa standardima EU uključuju!i odredbe o pro%eni uti%aja na životnu sredinu=$ kao i zakonodavstvo o integrisanoj preven%iji i kontroli zaga-enja$ pro%eni uti%aja na životnu sredinu i strateškoj pro%eni životne sredine. 0ok su neke takse direktno rezervisane u svr*u zaštite životne sredine$ koriš%enje "inansijski* instrumenata za zaštitu životne sredine$ u skladu sa prin%ipom Nzagadivač pla!aN$ još uvijek nije razvijeno. U prole!e 255>. Srbija i 9rna [ora bi trebalo da u potpunosti iskoriste prednosti saradnje u oblasti životne sredine u okviru SSPPa$ što %e za*tevati saradnju u borbi protiv degradiranja životne sredine i unapre-enje dodele sredstava za poboljšanje stanja u ovoj oblasti.

ora$ Kragujev%a$ Pančeva i Gap%a nema sasvim jasan i de"inisan uti%aj na životnu sredinu republike.eliki površinski kopovi uglja nalaze se u Kolubarskim i Kostolačkim rudni%ima$ kopovi bakra u .555 *ektara tla se nalazi pod uti%ajem površinski* kopova i jalovišta. . +vo se pre svega odnosi na to što je zaga-enje u ovim gradovima posledi%a mnoštva istovremeni* K2 . &ntenzivna eksploata%ija prirodni* resursa dovodi do značajni* degrada%ija zemljišta$ promene mor"ologije terena$ stvaranja novi* jalovišta$ potpuno su uništene šume$ izmešteni vodoto%i$ poto%i i podzemne vode zaga-ene. Energetski sektor je svakako najve!i emiter zaga-enja u Srbiji. Uz to što energetski sektor predstavlja važnog zaga-ivača$ koriš!enje ili tačnije rečeno nera%ionalno koriš!enje energije ovaj negativni e"ekat dodatno pojačava..K55 *ektara. R-daren)e sa podzemnom i površinskom eksploata%ijom stvara velike jrane? na površini zemlje$ a u Srbiji je taj problem posebno prisutan u nekoliko oblasti. +d toga samo se u toku jedne godine u )ermoelektranama j8ikola )esla? u +brenov%u generiše oko > miliona tona pepela i šljake koji se odlažu na dve deponije ukupne veličine 1. 8ee"ikasno koriš!enje energije se ogleda u gubi%ima u prenosu oko 4$@O$ dok su gubi%i u distribu%iji čak 7O. .eograd$ 8ovi Sad$ 8iš$ Kragujeva%$ Suboti%a.i *agađen)a . 8ajve!i kriv%i za to su gorivo i zastarela te*nologija.ajdanpeku i podzemna eksploata%ija uglja u rudni%ima HembasPHesavi%a i #leksinačkim rudni%ima. emlja Srbija oko 66O svoje električne energije proizvodi u termoelektranama na lignit$ oko 44O se proizvede u *idroelektranama i tek nešto manje od 2O u elektranama sa kogenera%ijom i ostalim elektranama.'ro+le. +ko >5. Po broju stanovnika od 7$@ miliona predstavlja sasvim prosečnu zemlju u regionu. Pored enormni* emisija zaga-uju!i* materija <česti%e$ S+2$ 9+2.oglo bi se re!i da urbano stanovništvo dominira sa @KO i da su stanovni%i uglavnom kon%entrisani u velikim gradovima . Pro%enjuje se da u Srbiji od proizvodnje električne energije ima 175 miliona tona pepela raspore-eni* na oko 1. 8ešto više od 1@O takvi* prostora je rekultivsano ili pokriveno nekakvom vegeta%ijom$ dok svi ostali prostori podse!aju na jmesečev pejsaž?.Sr+i)i Hasprostiru!i se na površini od KK.555 *ektara.= u vazdu*$ generišu se velike količine pepela i šljake koje se kasnije odlažu na velike deponije.461 km2$ Hepublika Srbija je smeštena u sr%u . Kao gorivo najviše se koristi niskokalorični lignit$ veoma lošeg kvaliteta sa puno štetni* sastojaka i stare te*nologije bez mnogo načina da se ublaže štetni uti%aji na životnu srednu.oru i .. Ind-stri)a <proizvodnja *rane$ pi!a$ *emikalija$ metala$ nemetala$ mašina i opreme= sa svojim %entrima poput .alkanskog poluostrva. Pro%es rekultiva%ije je veoma skroman$ a brzina otkopavanja uglja i jalovine toliko napreduje da ve!i deo zemiljišta i nastali* rupa nije zašti!en.

[eogra"ski položaj republike$ klimatske karakterstike i drugi uslovi stvaraju predpostavke za veliki biodiverzitet u šumskim i biljnim vrstama.ozni park je veoma star$ oko E5O vozila je preko 15 godina starosti$ 44O čak i preko 1@ godina. Š-.e i šumski predeli pokrivaju 2KO teritorije Srbije. &ndustrija najčeš!e i u najve!em broju slučajeva nema sopstveni monitoring niti izveštavanje o stanju životne sredine u "abri%i i oko nje. Sao+raća) u Srbiji predstavlja oko 2$@ miliona najrazličitiji* vozila. U obnovljive izvore energije spadaju1 energija vetra$ energija sun%a$ *idroenergija$ geotermalna energija i energija biomase. Alternativni i*vori energi)e +bnovljivi izvori energije su po de"ini%iji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja. Samo 1C4 putnički* automobila ima katalizatore$ što znači da je ve!ina ostali* vozila odgovorna za enormne emisije izduvni* gasova i buku. ulja$ na"ta i na"tni derivati$ "enoli čiji nivo često premašuju standarde EU$ ali i doma!e standarde. +ko @6O šuma je u vlasništvu države. Situa%iju sa zaga-enjem dodatno pogoršava veoma loš kvalitet goriva. Predpostavka je da 75O goriva na tržištu ne zadovoljava postoje!e standarde$ a sadržaj sumpora i olova je mnogo viši nego u EU."aktora. 0rumski i gradski saobra!aj postaju glavi emiteri olova$ ča-i$ S+2 i 8+_. Ekološki poten%ijal šuma me-utim nije dovoljan jer je više od polovine šuma predstavljeno mladi%ama ili niskoproduktivnim šumama čime se i smanjuje mogu!nost za apsorp%ijom 9+2. aga-uju!e materije koje se mogu na!i u urbanim industrijskim sredinama su1 diP*lorPetan$ teški metali$ P9. . K4 .

godine$ a uzimaju!i u obzir ograničenost zali*a$ sadašnje koriš!enje "osilni* i nuklearni* goriva ne može da obezbedi dugotrajni i održivi razvoj.+bnovljivi izvori energije pružaju znatan poten%ijal za budu!nost$ ali trenutno su vrlo ograničeni* mogu!nosti i energija koja se dobija nji*ovom upotrebom trenutno je skuplja.e!ina zemalja širom sveta suoči!e se sa ozbiljnim nedosta%ima energije u bliskoj budu!nosti. Prema poda%ima na"tni* kompanija$ kao i drugim na%ionalnim statističkim poda%ima$ ukupna svetska potrošnja na"te iznosi skoro > milijarde tona godišnje$ dok su ukupne rezerve oko 125P165 milijardi tona. 0o tada čovečanstvo se mora osloniti na neobnovljive izvore energije P prvenstveno na na"tu$ ugalj$ nuklearnu energiju i prirodni gas. . . )aj udeo u budu!nosti treba znatno pove!ati jer neobnovljivi* izvora energije ima sve manje. 0rugo$ pove!anjem udela obnovljivi* izvora energije pove!ava se energetska održivost sistema i smanjuje zavisnost od uvoza energetski* sirovina i električne energije. bog toga !e pro!i još neko vreme pre nego što do-e do značajnije upotrebe ti* izvora energije. )re!e$ očekuje se da !e obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konven%ionalnim izvorima energije$ prvenstveno energija vetra$ male *idro%entrale$ energija iz biomase i sunčeva energija. Prvo$ obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljenP dioksida u atmos"eru. i 255K. Predvi-ene klimatske promene$ mogu!nost nuklearne kontamina%ije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima$ stvaraju dodatne probleme i opasnosti. Hazvoj obnovljivi* izvora energije gposebno od vetra$ vode$ sun%a i biomaseh važan je zbog nekoliko razloga. Kako !e prerada na"te dosti!i vr*una% izme-u 255@. +bnovljivi izvori energije$ ne uključuju!i *idroenergiju$ daju manje od 1O ukupno potrebne energije. K> .elika potrošnja i porast broja stanovnika u svetu primora!e stanovnike velikog broja zemalja da se suoče sa problemom kritičnog smanjenja zali*a doma!i* "osilni* energetski* izvora. ali*e "osilni* goriva brzo nestaju$ a u roku od jedne ili dve de%enije ve!ina zemalja !e biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za podmirivanje svoji* energetski* potreba. Hašireno koriš!enje nuklearni* i "osilni* energetski* sirovina ugrožava ljudsku egzisten%iju$ jer ima direktan negativan uti%aj na zdravlje ljudi. )renutna energetska zavisnost ve!ine zemalja od na"te i njeni* derivata za*tevaznatne ekonomske izdatke i u budu!nosti nagoveštava negativne e"ekte na na%ionalne ekonomije$ kao i na me-unarodnu bezbednosnu situa%iju.

+n je ukazao da je zbog toga Nneop*odno e"ikasnije trošiti "osilna goriva kako bi se dobilo više vremena za razvoj alternativni* vidova enerije koji bi postali pouzdani i je"tinijiN. 8io. Sa druge strane$ rezultat ovakve situa%ije je ne samo kon%entra%ija energetske ekonomije$ ve! konstantno pove!anje %ena energetske in"rastrukture i pove!anje trgovinskog debalansa. emlje izvozni%e baziraju svoju ekonomiju isključivo na izvozu energetski* sirovina što dovodi do političke$ ekonomske i so%ijalne nestabilnosti. +n je dodao da !e za razvijanje neki* te*nologija biti potrebne de%enije.rojna naučna i praktična istraživanja usmerena su upravo na mogu!nosti K@ .asa U razvijenim zemljama sveta i Evropskoj uniji ve! godinama velika pažnja se poklanja obnovljivim izvorima energije.Usled kon%entra%ije energetski* resursa u svega nekoliko oblasti u svetu$ koriš!enje "osilni* goriva stvorilo je sistem me-uzavisnosti$ tako da se države koje zavise od uvoza "osilni* goriva nalaze u podre-enim položajima. . Pre svega zbog globalne energetke krize$ ali i činjeni%e da se koriš!enjem energije Sun%a$ vetra$ geotermalni* voda$ biomase$ priroda i životna sredina mnogo manje zaga-uju. #lternativni izvori energije !e ljudima biti preko potrebni ukoliko ponestane "osilnog goriva i to pre nego što %ena na"te skoči na 155 dolara ili više$ upozorio je upravnik *olandskog 9entra za energetsko istrazivanje$ )on Ao".

K6 . Pod biomasom se u skladu sa direktivama EU podrazumevaju biološki razgradive materije nastale u poljoprivredi$ stočarstvu i sa tim vezanoj industriji$ kao i biološki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. 8edavno je u "abri%i kotlova q)ipo Kotlogradnjaq predstavljeno je eksperimentalno postrojenje za dobijanje energije sagorevanjem veliki* bala sojine slame. Po *ektaru poljoprivrednog zemljišta mogu!e je dobiti tri tone slame od pšeni%e$ uljane repi%e i soje$ pet tona kukuruzovine$ četiri tone stabljike sun%okreta.iomasa se može briketirati za loženje$ u energetske svr*e dodavanjem drugog *raniva$ a potom melase$ može da se proizvede je"tina stočna *rana. .riketiranje biomase je$ prema o%eni stručnjaka$ budu!nost. Aemijski sastav navedeni* vrsta biomase$ svedeni* na suvu materiju$ u velikoj je meri sličan drvetu$ me-utim$ velika zapremina navedeni* nusproizvoda čini nji*ov transport ekonomičnim samo na udaljenosti do tri kilometra. )akav briket nepogodnijim od standardnog koriš!eni* goriva čini visoka *igroskopnost$ što uslovljava posebne uslove pakovanja i skladištenja. +snovna prepreka za ekonomičnu eksplota%iju biomase jeste njena relativno mala energetska vrednost$ raštrkanost i nepristupačnost terena za me*anizovano prikupljanje. .asa .rivredi 8ažalost$ poten%ijalni energent se iz godine u godinu spaljuje. )ako se svake godine u našoj zemlji nepotrebno ba%e miloni$ degradira se zemljište$ uništavaju biljke$ rasteruje divljač$ a takav postupak nije zakonom zabranjen. 8io. +ve brojke$ iako impozantne$ nisu dovele do ve!eg koriš!enja ovog prirodnog poten%ijala. + značaju biomase dovoljno govore poda%i da 2$@ kilograma slame može da uštedi litar ulja za loženje$ 1$56 m4 gasa ili E$72 kilovata električne energije$ ali i 2$2 kilograma drveta i 1$E> kilogram uglja.ol)o..>55 kilograma po kubnom metru$ a time se zapremina smanjuje 7 do 1> puta. Te/nologi)a +riketiran)a +vaj problem se može prevazi!i te*nologijom briketiranja$ kojom se zapreminska masa nusproizvoda može pove!ati od K55 do 1. )ako-e$ biomasa se ne zaorava u dovoljnoj meri te se smanjuje plodnost zemljišta jer je u orani%ama sve manje *umusa. Kao konačni proizvod dobija se briket kalorijske vrednosti od 1@ do 1K megadžula po kilogramu$ što je približno drvetu. 8izak sadržaj sumpora u briketima$ s druge strane$ tako-e i* čini ekološki pogodnim.upotrebe biljni* ostataka P biomase$ kao poten%ijalnog energenta. +snovni te*ničkoPte*nološki problemi koji odre-uju ekonomsku opravdanost primene ove te*nologije vezani su prvenstveno za troškove sakupljanja i kvalitet biomase.

Postrojenje je izgra-eno pri "abri%i u okviru 8a%ionalnog programa za energetsku e"ikasnost srpskog . Energija biljnog porekla predstavlja$ pro%esom "otosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom se svetlost trans"ormisala u *emijsku energiju. Prema njegovim rečima$ postrojenje ima kapa%itet od jednog megavata toplotne energije$ što je dovoljno da zagreva @5 prosečni* ku!a ubiranjem slame sa oko 255 *ektara zasejane sojom. 8astavak tog projekta !e biti izgradnja isti* kotlova u okviru PK.Pa za zagrevanje plastenika$ površine od oko pet *ektara.Pu uzgaja na oko 2. +n je ukazao i da bi se koriš!enjem biomase kao goriva uštedela znatna sredstva koja se ulažu u kupovinu drugi* energenata i bila bi smanjena zavisnost naše zemlje od nji*ovog uvoza. K7 . Energija akumulirana u biomasi je *emijske prirode pa u njenoj eksploata%iji nema prekida rada$ kao što je to slučaj sa solarnom ili energijom vetra.iomasa je organska materija životinjskog ili biljnog porekla koja se pomo!u različiti* pro%esa pretvara u upotrebljivu energiju. +va energije može se eksploatisati na razne načine.555 *ektara$ a sojina slama je do sada bila potpuno neiskoriš!ena i predstavljala je balast u proizvodnji. Sa druge strane$ osnovni izvor biomase životinjskog porekla je prirodni tečni stajnjak. +n je napomenuo da se soja u PK. & pored toga$ biomasa danas učestvuje sa 1@O u ukupnoj potrošnji energije$ a značajno je da je ovaj udeo znatno ve!i u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama. Hukovodila% projekta dr 0ragoljub 0aki! iz &nstituta za nuklearne nauke q. &storijski gledano$ biomasa je bila osnovni izvor energije za čovečanstvo$ uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje *rane$ dok su industrijskom revolu%ijom primat preuzela "osilna goriva. Upotreba biomase ili goriva i otpadni* materija dobijeni* iz biomase kao izvora energije za*teva nji*ovo sagorevanje i osloba-anje toplote koja pokre!e generatore električne energije. Prema rečima 0aki!a$ jedan od najperspektivniji* energetski* izvora naše zemlje je otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje koja ne stvara štetne produkte sagorevanja$ a njenim koriš!enjem poštuju se za*tevi Kjoto sporazuma u smanjenju e"ekta qstaklene bašteq.eograd. .inistarstva za nauku i zaštitu životne sredine$ uz učeš!e Poljoprivrednog kombinata . Sa ovog aspekta$ biomasa ima više karakteristika "osilni* goriva nego obnovljivi* izvora$ sa razumljivim razlogom jer su "osilna goriva ustvari "osilni oblik biomase.inčaq istakao je da je osnovni razlog za pokretanje projekta pokušaj da se u upotrebu uvedu obnovljivi izvori energije koji bi mogli da zamene "osilna goriva čije zali*e su ograničene. U postrojenju se obavlja kontrolisano sagorevanje slame$ po prin%ipu q%igareteq$ uz veliki stepen toplotnog iskoriš!enja i mogu!nost koriš!enja nekvalitetne i vlažne slame$ objasnio je 0aki!. U toku "otosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz vazdu*a i vode u %ilju stvaranja ugljeni* *idrata$ koji predstavljaju osnovne gradivne elemente biomase. 8a ovaj način se svetlosna odnosno sunčeva energija akumulira u *emijskim vezama strukturni* komponenti biomase.

KK . 8emačko Udruženje za biogas predvi-a da !e se broj pogona za biogas približiti %i"ri od > @55 do kraja ove godine i imati instalisanu snagu od oko E$@5 . 'ignin se sastoji od molekula$ različiti* od molekula še!era$ povezani* u tanke pločaste strukture.roj postrojenja za proizvodnju biogasa u 8emačkoj je u relativno kratkom razdoblju$ od 1EEE. godine. godine koja je postavila kao %ilj da 12O ukupne utrošene energije u EU do 2515. do 255>.\. godine bude poreklom iz obnovljivi* izvora$ kao i sa savremenom energetskom politikom razvijeni* zemalja koja teži ka smanjenju emisije štetni* materija i postizanju održivog razvoja.atias E"enberger sa bavarskog &nstituta za poljoprivredni inženjering$ izgradnju "armi i te*nologiju koja štiti životnu sredinu$ ukazao je na dinamičan razvoj koji proizvodnja biogasa ima poslednji* godina u 8emačkoj.Dedan od najbitniji* "aktora koji odre-uju poten%ijalnu ulogu biomase u energetskoj industriji$ predstavlja jaka konkuren%ija koja postoji izme-u vrednosti biomase i zemljišta neop*odnog za njen uzgoj$ što nije slučaj sa ostalim obnovljivim izvorima.E U ukupnoj energiji dobijenoj iz obnovljivi* resursa u 2554. . Prošle godine je u sektoru obnovljivi* energenata bilo oko 125 *iljada zaposleni* i prognozira se da %e do 2525. Evropska unija je 2551. Aemijski sastav biomase varira u zavisnosti od tipa izvorni* materija$ mada se prosečan sastav uglavnom sastoji od 2@O lignina i 7@O ugljeni* *idrata odnosno še!era. godine biti otvoreno još >55 *iljada novi* radni* mesta. . Sve je to u skladu i sa 0irektivom broj 77 Evropske unije iz 2551.agistar .iomasa može da se koristi kao *rana$ -ubrivo$ za proizvodnju papirni* vlakana i kao gorivo. Ugljeni *idrati se "ormiraju od molekula še!era povezani* u dugačke lan%e ili polimere$ kao što su %eluloza ili poluP %eluloza. godine postavila kao %ilj da se učeš%e obnovljivi* izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije uve!a sa 1@O u 2552. godini u EU energija dobijena iz drvne biomase učestvovala je sa @1O. godini$ na 22$1O do 2515. Sit-a"i)a . godine$ udvostručen. .

ože se očekivati da !e koriš!enje drvne biomase imati veoma važnu ulogu u proizvodnji energije u Srbiji u narednim godinama$ imaju!i u vidu i da !e rati"ika%ijom Kjoto protokola naša zemlja biti u obavezi da smanji količinu ugljenPdioksida koji se emituje pre svega sagorevanjem "osilni* goriva. &stovremeno$ ukupna potrošnja "osilni* goriva je na nivou od 12 miliona tona ekvivalentne na"te. U sve to trebalo bi da se uključi i država koja bi odre-enim podsti%ajnim sredstvima pomogla razvoj tržišta obnovljivi* energenata.U 8emačkoj je 2555. KE . Kada bi se iskoristilo samo deset odsto poten%ijala biomase u iznosu od 2$ 6 miliona tona ekvivalentne na"te radi obezbedenja toplotni* energetski* usluga u sektoru doma%instava$ za šta se godišnje u Srbiji potroši oko 2$ @ miliona tona ekvivalentne na"te$ ušteda na račun smanjenog uvoza iznosila bi oko 65 miliona evra godišnje. +d toga se 1$66 miliona tona ekvivalentne na"te odnosi na poljoprivredu$ a oko milion tona na šumsku biomasu. Ukupni godišnji energetski poten%ijal biomase u Srbiji je na nivou od >5O energetske vrednosti uglja koji se godišnje proizvede u našim rudni%ima. 'ro"ene *a Sr+i)Pro%enjeno je da svake godine u Srbiji proizvedemo 12$@ miliona tona biomase$ a najve!i deo se ne koristi na razuman i ra%ionalan način.ektive . +dabrani su gradovi u izrazito poljoprivrednim i šumskim regionima u kojima šume pokrivaju više od >@ odsto teritorije opštine. U Srbiji postoji značajan energetski poten%ijal obnovljivi* izvora energije u iznosu od više od tri miliona tona ekvivalentne na"te godišnje. Ura-ena je jedna analiza potrošnje lož ulja u %entralizovanim sistemima grejanja koja je obu*vatila neke manje gradove u našoj zemlji. godine počeo da se primenjuje #kt o obnovljivim izvorima energije i o%ena je da postoji značajan prostor za dalji rast budu!i da se trenutno koristi tek pet odsto mogu!nosti za proizvodnju električne energije u postrojenjima na biogas. +ko K5 odsto ovog poten%ijala čini biomasa. Energija koja bi se godišnje mogla dobiti koriš!enjem biomase u Srbiji pro%enjena je na 2$6K miliona tona ekvivalentne na"te. 'ers. Utvrdeno je da bi pet odsto zemljišta zasejanog pšeni%om i kukuruzom bilo dovoljno da se osta%ima biomase zameni tečno gorivo koje se koristi za proizvodnju toplotne energije u tim opštinama$ dok bi u šumskim područjima bilo dovoljno oko 15 odsto postoje!e seče šuma da bi se ostvario isti %ilj.

.E=/ • . ulja dobijeni* iz semena uljani* kultura kao i re%iklirani* ulja. Postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivi* izvora obično su relativno malog kapa%iteta$ pa su stoga i investi%ije u pojedinačna postrojenja tako-e relativno male.ioPgoriva$ konkretno biodizel$ predstavlja jednu izvodljivu alternativu. &maju!i u vidu da su obnovljivi izvori energije najve!im delom lo%irani u seoskim sredinama tako bi se obezbedila i ve!a uposlenost seoskog stanovništva. . Stoga postoji realna osnova za uključivanje doma!e privrede u razvoj te*nologija$ proizvodnju opreme i učeš%e u konkuren%iji za plasman proizvoda u susedne zemlje.bog toga ne čudi da veliki broj "armi smanjuje proizvodnju *rane i prelazi na proizvodnju električne energije pa se u naredni* desetak godina očekuje pretvaranje značajni* površina poljoprivrednog zemljišta u tzv. Šta )e +iodi*el7 • )ečno bio gorivo$ proizvedeno iz biljni* ulja ili upotrebljeni* ulja i masti/ • Kao osnovna sirovina se najčeš%e upotrebljava zrno uljane repi%e$ soje i sun%okreta/ • +bnovljivi izvor ( eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja/ Po *emijskom sastavu P mešavina metil estara masni* kiselina <M#. +bnovljivi izvori energije su po de"ini%iji energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i obnavlja. ..ladi Srbije je uvelo jednu od važni* novina u akonu o energeti%i usvojenom polovinom prošle godine$ uvodenje kategorije povlaš%eni* proizvodača koji u proizvodnji električne energije koriste obnovljive izvore energije ili struju proizvode u malim elektranama.iodizel je$ te*nički$ idealni supstitut za dizel od "osilni* rezervi i nikakve značajne modi"ika%ije dizel motora nisu potrebne/ • Karakteristike biodizela su slične običnom dizelu a poboljšanje proizilazi iz sadržaja kiseonika u biodizelu$ koji obezbe-uje bolji pro%es sagorevanje i poboljšava podmazivanje$ što delom kompenzuje uti%aj nižeg energetskog sadržaja/ E5 .inistarstvo rudarstva i energetike u . Potražnja za energijom neprekidno raste$ kao i zavisnost od uvozne energije$ što doprinosi razvoju u sektoru obnovljive energije. 8iodi*el je tečni obnovljivi izvor energije iz biomase$ tj. U obnovljive izvore energije spadaju1 energija vetra$ energija sun%a$ *idroenergija$ geotermalna energija i energija biomase. energetske zasade. 0obro je poznato da transport skoro potpuno zavisi od "osilni* goriva. akon je predvideo i podsti%ajne mere za povlaš!ene proizvo-ače$ poput subven%ija$ poreski*$ %arinski* i drugi* olakši%a.

odonik bi se mogao proizvoditi i u drugim elektranama radi pove!anja ni*ovog iskoriš!enja. )oplotna mo! vodonika je tek tre!ina toplotne mo!i prirodnog gasa$ što znači da je za jednaku energiju potrebna trostruka količina vodonika. . )e bi elektrane bile spojene sa potrošačkim područjima %evovodima pod pritiskom$ a deo proizvedenog vodonika mogao bi se u tečnom stanju prevoziti brodovima.• • • • • Koristi se nezavisno ili pomešan sa dizelom "osilnog porekla <. )ada je i najve!a potražnja za energijom. +n bi se mogao proizvoditi postupkom elektrolize u spe%ijalnim solarnim elektranama izgra-enim u tropskom i suptropskom pojasu. )reba svakako predviditi i mogu!nost skladištenja jer tako možemo uskladiti proizvodnju i potrošnju. 0a ne bi previše pove!avali dimenzije %evovoda vodonik bi se transportovao pod pove!anim pritiskom$ što bi pove!alo troškove transporta u odnosu na gas <za jednaku količinu energije= za oko >5P@5O.2 ( broj označava pro%entualno učeš%e biodizela u mešavini=.elika prednost je ta što možemo akumulisati vodonik na pojedinim tačkama mreže.@ ili . 0anas se vodonik upotrebljava kao osnovna sirovina za sintezu u *emijskoj industriji i u petro*emiji.155$ . Skladištenje je mogu!e i u tečnom stanju$ kao i za prirodni gas. 0istribu%ija vodonika ekonomičnija je od distribu%ije električne energije i može se sprovesti na isti način kao i distribu%ija gradskog gasa postoje!im gasovodima.25$ . )rans"orma%ija u električnu energiju još uvek nije ekonomična zbog malog stepena iskoriš!enja i veliki* troškova$ a ona se ne može preneti na velike udaljenosti.odonik je idealno gorivo za grejanje jer je produkt sagorevanja samo voda <nepotreban dimnjak=$ a u gorivim !elijama$ pomo!u njega$ dobijali bi električnu energiju. Potrebe za pove!anom sigurnosti u snabdevanju tečnim gorivom za transportni sektor i poljoprivredu pomo!u obnovljivog izvora/ Potreba da se koristi kao gorivo u dizel motorima koje manje zagaduje okolinu$ a istovremeno ne za*teva prepravke na motorima i može se mešati sa "osilnim dizelom/ +bezbe-uje korisniku pouzdano gorivo sa nižom %enom. Hešenje problema1 smanjena emisija gasova <pogotovo 9+2= koji učestvuju u e"ektu staklene bašte i nji*ov uti%aj na globalnu klimu/ Vodonik 0a bi se energijom Sunčevog zračenja mogao zadovoljiti znatan deo potreba za energijom$ neop*odno je prona!i pogodan trans"ormisan oblik energije koji mora biti takav da se lako i e"ikasno može akumulisati$ kako bi energiju stavili na raspolaganje potrošačima i onda kada je intezitet zračenja mali. Hezervoari moraju biti sagra-eni od ner-ajučeg čelika. . +n se može lako transportovati brodovima i %evovodima. Potrebno ga je o*laditi na P2@49$ a za istu količinu energije potrebna je tri puta ve!a zapremina rezervoara nego za prirodni gas. . E1 . Smatra se da je najpogodniji način za akumulisanje vodonik.

godine.e i oseke Plima i oseka su posledi%a delovanja Sun%a i . bog toga se računa da je od ukupne energije plime i oseke iskoristivo samo 2O$ a to je @25 )\* godišnje$ što je oko 4O današnje godišnje proizvodnje električne energije <oko 1@555 )\*=. #mplituda plime i oseke zavisi od me-usobnog položaja Sun%a$ . Srednja amplituda plime na okeanskim širinama manja je od 1m$ a energetsko iskoriš!avanje plime i oseke ekonomski je opravdano ako je amplituda ve!a od 2m.\. Stvarna električna energija je još manja$ jer se uz najpovoljnije dimenzionisanje može iskoristiti samo 2@O teorijske proizvodnje. 0a bi se produžilo vreme pogona$ može se postaviti turbina koja radi u oba smera strujanja vode1 iz bazena i u bazen. U Mran%uskoj je izgra-ena jedna takva elektrana.energije.e-utim$ kakav god da se odabere način iskoriš!avanja energije plime i oseke$ ne može se posti!i pogon bez prekida niti konstantna snaga.elike . 8a ovaj način bolje se iskoriš!ava poten%ijalna energija plime i oseke. 8ajjednostavniji način koriš!enja postiže se ugradnjom turbina koje rade samo u jednom smeru strujanja vode.ese%a i emlje. )re!ina se gubi u plitkim morima. )o je 'a Han%e stavljena u pogon 1E66. &ma 2> turbine koje mogu raditi i kao pumpe za oba smera strujanja vode.li. . 8a pojedinim mestima obale u zapadnoj Mran%uskoj i u jugozapadnom delu . 0a postrojenje bude ekonomski opravdano treba ispuniti dva za*teva1 dužina brane ne sme biti predugačka$ a dubina mora na mestu brane ne sme biti previše duboka. 8a primer$ amplitude plime i oseke na Sredozemnom moru su 15%m$ a na #tlanskom$ )i*om i &ndijskom okeanu prosečno 6PKm.ese%a na vodu u okeanima. Postoji varijanta da turbina radi i kao pumpa$ bilo za preba%ivanje vode iz bazena u more$ bilo iz mora u bazen. 8a zapadnoevropskoj atlanskoj obali vremenski razmak izme-u dve plime iznosi 12 sati i 2@ minuta$ a na obalama &ndokine nastaje samo jedna plima u toku 2> časa. )o pokazuje da je proizvodnja električne energije na toj osnovi nemogu!a izolovano$ bez saradnje s drugim postrojenjima za proizvodnju el. [odišnja proizvodnja E2 . a energetsko iskoriš!avanje plime i oseke potrebno je odabrati pogodno mesto na obali$ na kojoj je velika amplituda plime uz mogu!nost izola%ije dela morske površine <izgradnjom pregrade= radi stvaranja akumula%ionog bazena.ritanije amplituda dostiže i više od 12m. Ukupna energija plime i oseke pro%enjuje se na 26555 )\* u godini. )akve se elektrane moraju uključiti u elektroenergetski sistem u kojem ostale elektrane imaju ukupnu snagu nekoliko desetina puta ve!u od snage ti* elektrana.Energi)a . Ukupna snaga turbina je 2>5. #mplituda i "rekven%ija različite su na pojedinim obalama.

. U turbini se iskoriš!ava ta razlika izme-u temperature na površini i u dubini mora$ odnosno izme-u pritisaka koji odgovaraju tim temperaturama.urmanska izgra-ena je eksperimentalna elektrana <u pogonu od 1E6K. godine na Kubi. E4 . 0užina pregrade je oko 725m. Pro%enjeno je da bi se u ovakvim postrojenjima moglo proizvesti 655555 )\* električne energije$ a to je oko >5 puta više od današnje svetske proizvodnje el. n-trašn)a energi)a .udu!i da se ta energija može iskoriš!avati samo u malom broju područja <potrebna je dovoljna dubina blizu obale= i da je potrošnja električne energije u tropskim i suptropskim područjima mala$ ne možemo očekivati ve!u upotrebu ovakvog izvora energije. U Husiji nedaleko od . &skoristiva zapremina bazena iznosi 1K> miliona m4$ površina mu je 22km2$ a dužina oko 25km.energije. Prvo i jedino takvo postrojenje od 22k\ izgra-eno je 1E1E. &nvesti%ije po jedini%i snage za takvu elektranu ve!e su nego za AE$ a ona se može graditi samo na obalama u tropskom pojasu$ tamo gde je temperatura mora dovoljno visoka. godine= snage K55k\.iznosi 65K[\* <25O od teorijske proizvodnje=$ a 6> [\* je potrebno za pumpanje <ta se energija uzima iz sistema=. +no je pokazalo te*ničku mogu!nost iskoriš!avanja tog energetskog izvora$ ali nije našlo praktičnu primenu zbog veliki* investi%ioni* troškova.ora 0ovede li se topla voda sa morske površine u prostor dovoljno niskog pritiska$ ona !e se pretvoriti u paru$ pa se tom parom mogu pokrenuti parne turbine$ ako je kondezator *la-en vodom iz ve!i* dubina$ koja ima nižu temperaturu.eliki investi%ioni troškovi govore protiv izgradnje ovakvi* elektrana$ a osim toga na povoljnim loka%ijama ukupna mogu!a proizvodnja električne energije predstavlja samo marginalnu količinu potrebne energije. .

U Srbiji se izdvajaju delovi . Energija naglo opada sa dubinom$ pa na dubini od 25m iznosi samo 25O od energije neposredno ispod površine$ a na dubini od @5m samo oko 2O od energije neposredno ispod površine. &zrazito vetrovita područja su u planinskim oblastima.Ek\Cm2 ili ve!a. &skoriš!avanje energije talasa !e biti ograničeno zbog geogra"ski* "aktora i ekonomski* ograničenja$ u prvom redu izazvani* problemom prenosa tako proizvedene električne energije. 0užina obala uz okeane svi* pet kontinenata <bez polova= iznosi oko 155 miliona metara$ pa ako se računa s prosečnom srednjom snagom od 15k\Cm$ dobija se prosečna godišnja snaga od 1)\$ odnosno godišnja energija od oko E555)\*$ što je oko 65O današnje proizvodnje el. +snovne karakteristike talasa su visina i dužina.energije. +na može iznositi i 15k\Cm2$ ali i oko nule.orski/ talasa )alasi nastaju delovanjem vetra$ a vetar delovanjem Sun%a.Energi)a . Snagu talasa možemo odrediti po metru dužine na morskoj površini. +va relativno povoljna o%ena energetskog poten%ijala vetra treba da omogu!i dalja istraživanja u zavisnosti od lokaliteta$ kao i uti%aje meteorološki* pojava koje mogu ograničiti ili potpuno onemogu!iti nji*ovo koriš!enje P velike ledene E> . )ako de"inisana snaga talasa menja se sa brzinom vetra i zavisi od godišnjeg doba i vremenski* prilika. Snagu talasa de"inišemo po jedini%i površine upravnu na smer kretanja talasa. . Prema ovoj opštoj pro%eni raspodele vetra računat je "luks energije vetra za standardnu visinu 15 i @5 m iznad površine tla i kre%e se od >55PK55 \Cm2. Energi)a vetra B eolska energi)a . 8a spomenutom delu #tlantika u @5O vremena leti je snaga 15k\Cm ili ve!a$ a zimi E@k\Cm ili ve!a. Svakako$ da !e zbog lakšeg dovo-enja energije potrošačima na kopno$ biti jednostavnije iskoriš!avati energiju neposredno uz obalu$ iako je energija talasa na otvorenom moru mnogo ve!a. .ojvodine i planinske oblasti Dužne i &stočne Srbije$ uglavnom iznad 155P1@55 m nadmorske visine.erenja vetra i poda%i o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu pro%enu eolske energije$ ve! samo za globalnu. za područje severnog #tlantika$ na otvorenom moru izme-u Gkotske i &slanda u @5O vremena snaga valova je 4. 8aša zemlja se ubraja u područja sa znatnim energetskim poten%ijalom. Energija talasa srazmerna je kvadratu visine talasa i obrnuto srazmerne vremenskom razmaku izme-u dve amplitude.remenski razmak izme-u dve amplitude srazmeran je drugom korenu dužine talasa.etar je jedan od osnovni* parametara koji se mere na meteorološkim stani%ama širom zemlje. 8pr.

Ovo ni)e 2-dno )er na vetroenergetski . 0a bi se podzemne vode smatrale toplotnim izvorom potrebno je da nji*ove temperature budu ve!e od 15 l9.lotne . "osilna goriva su akumulisana energija zračenja Sun%a koja su došla do emlje pre milion godina.e!ina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zračenja Sun%a$ npr. U mezoskali$ kon"igura%ija terena <u primeru Kopaonika ovo je dominantno= .tri odredišta4 1. [eotermalana energija spada u obnovljiv izvor energije i u različitoj meri je prisutna svuda. Pod ovim podrazumevamo1 iako u našim oblastima ne duvaju jači sezonski vetrovi$ u dolinama ve!i* reka$ u .ojvodini$ na ve!im planinskim visoravnima i nizu drugi* spe%i"i%ni* lokaliteta$ srednje brzine$ a verovatno i distribu%ije brzine po vremenu su pogodne za vetroenergetiku. Samim tim je ekološki najopravdanija njena upotreba$ a gledano ekonomski je najpovoljnija jer nam dolazi besplatno. Kada govorimo o energiji zračenja Sun%a podrazumeva se njegovo iskoriš!enje u trenutku kada do-e do emlje$ to je neposredno iskoriš!avanje zračenja Sun%a. a pouzdanu pro%enu vetroenergetskog poten%ijala neop*odna su dodatna istraživanja.neko) ta2ki +itno -ti2.oten"i)al .-. te/ni2ko) . Pro%enjuje se da su naše mogu!nosti u razvoju vetroenergetike uslovno velike. U makroskali$ geogra"ski položaj 2.e se na)2ešće koriste *a4 P za grejanje i *la-enje prostora P za rekupera%iju toplotne energije Solarna energi)a ..naslage$ jaki udari vetra$ udari groma itd.raksi to. (eoter. E@ .alna energi)a )oplotna energija koja je akumulirana u podzemnim vodama naziva se *idrogeotermalnom energijom. U šire navedenim loka%ijama postoje mikro loka%ije koje su od posebnog interesa za eolsku energetiku. Kao ilustra%ija mogu poslužiti činjeni%a da merenja izvršena na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteorološke stani%e$ pokazuje da je tu vetroenergetski poten%ijal za 75O ve!i od poten%ijala na loka%iji stani%e. U mikroskali$ rastinje i druge lokalne prepreke vazdušnom strujanju.

Pri prolasku kroz atmos"eru deo energije se troši u složenim pro%esima$ a deo se re"lekuje i reemituje u svemir.@2 k\*Cm2 dnevno. )a je energija oko 175 puta ve!a nego energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. Stvarno trajanje insola%ije je znatno kra!e zbog pojave oblaka i magle$ ali i zbog stanja atmos"ere na posmatranom području <zaga-enost=.0otok energije Sunčevim zračenjem naziva se solarna konstanta$ koja je 1>55 \Cm2 pri srednjoj udaljenosti emlje od Sun%a$ uz upadni ugao od E5 stepeni zanemaruju!i delovanje atmos"erske apsorp%ije.156 km2$ dotok energije iznosi 117>55 )\. #ko je projek%ija površine emlje 127.1. Hazlika izme-u vremena izlaska i vremena zalaska Sun%a daje vreme trajanja insola%ije kojoj je izložena *orizontalna i nezašti!ena površina. E6 .156 km2=$ pa je prosečni dotok energije 245 \Cm2$ odnosno @.1514toe= godišnje. bog rota%ije emlje ta se energija raspore-uje po %eloj površini emlje <@15. +no iznosi za našu zemlju oko 1@* leti i oko E* zimi. Energija zračenja koja dopire do površine emlje zavisi u prvom redu od trajanja insola%ije <trajanja sijanja Sun%a$ odnosno o vremenu kroz koje se Sun%e nalazi iznad *orizonta=. Energija zračenja Sun%a koja dolazi do emljine površine iznosi$ dakle$ oko 15E)\* <K. )aj deo iznosi oko 1C4 energije koja je dospela na rub atmos"ere$ pa dotok energije do površine emlje iznosi prosečno E25 \Cm2. )o je ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme.6. )o su$ naravno prosečne vrednosti$ a stvarne zavise od geogra"ske širine$ dela dana$ pojave oblaka$ zaga-enja itd. )rajanje insola%ije zavisi od geogra"ske širine i o godišnjeg doba.

. +na postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske visine i pove!anjem geogra"ske širine. +na zavisi i od geogra"ske širine i nadmorske visine. )o je maksimalna energija koja do-e do površine kroz suvu i vlažnu atmos"eru. realno trajanje insola%ije za . +sim toga$ energija zračenja se u prolazu kroz atmos"eru raspršuje$ a najve!i gubitak je neposredno nakon zalaska Sun%a.+na se razlikuje za površine koje su postavljene *orizontalno$ vertikalno$ ili pod nekim uglom u odnusu na površinu emlje. [ubitak je ve!i što je Sun%e bliže *orizontu.@O u periodu od aprila do septembra i 2E. E7 . 8pr. 8a geogra"skoj širini od >4 stepena poten%ijalna energija iznosi oko 2@55k\*Cm2 godišnje$ a na geogra"skoj širini od >6 stepena oko 2>55k\*Cm2 godišnje.oraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumula%iju energije pomo!u koje bi vršili snabdevanje potrošača no!u. &pak$ te su promene laganije od promena snage vetra i one se mogu s ve!om ili manjom tačnoš!u predviditi$ jer je poznat ritam pojava <izlazak i zalazak Sun%a=. 0eo raspršene energije ipak do-e do površine emlje<oko @5O=. U Srbiji je ona u proseku oko 4. &pak$ dotok energije Sunčevog zračenja nije propor%ionalan trajanju isola%ije. Kao izvor energije Sunčevo zračenje je povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost pojave$ ali je nepovoljnije s obzirom na to da zračenja nema u toku no!i$ i da je manje intezivno tokom zime kada je potrošnja energije najve!a. Stvarna energija zračenja koja do-e do površine znatno je manja od poten%ijalne zbog pojave oblaka$ vlage i zaga-enosti atmos"ere. bog svega toga snaga zračenja koja do-e na površinu$ a koja bi se mogla energetski iskoriš!avati$ znatno se menja tokom dana$ a njene promene zavise od godišnjeg doba i položaja obasjane površine.@k\*Cm2 na dan. . Prema tome$ ukupno zračenje koje do-e do površine emlje sastoji se od neposrednog i di"uzionog zračenja koje je deo raspršene energije zračenja. )a energija zavisi i od stanja oblačnosti i osobina atmos"ere$ ali je poželjno poznavati i poten%ijalnu energiju zračenja. Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zračenja. 8aime$ deo energije se gubi prolaženjem kroz atmos"eru zbog apsorp%ije kiseonika$ ozona i ugljen dioksida. &ntezitet zračenja koje nam stoji na raspolaganju ne možemo predviditi s ve!om sigurnoš!u.@O u periodu od oktobra do marta. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog %iklusa$ što se ne poklapa sa ritmom potražnje energije.eograd <na *orizontalnu površinu= iznosi 2571* godišnje$ od toga 75.eoma se često energija zračenja prikazuje kao energija koja do-e do površine emlje tokom dana$ naravno za vreme trajanja isola%ije.

umesto naši6 ograni5eni6 prirodni6 resursa EK .Održivi razvoj zna5i koristiti neograni5ene sposo0nosti našeg mozga.

o).# 0UA#$ obično se odnosi na kon%etra%iju polutanata u vazdu*u.#'&)E)# . EE .ovi A=ID RAIN ( K&SE'# K&G#$ kiša koja sadrži jake mineralne kiseline$ nastale od različiti* industrijski* polutanata$ na prvom mestu sumpordioksida i oksidP nitrogena sa oksigenom i vodenom parom u atmos"eri <pA vrednost manja od @$6=.'D#8DE K. Sastoji se u ograničavanju zaga-ivanja i ograničavanju zaga-enosti vazdu*a. AIR K AJTL @ANA(E@ENT ( UPH#. +sim primene mera u okviru regulisanja zaga-ivanja vazdu*a$ sadrži još mere za ra%ionalnu potrošnju energije i resursa$ primenu sistema pra!enja$ uvo-enje pro%edure odobravanja loka%ije$ gradnje i upotrebe$ inspek%ijski nadzor.#'&)E)# . AEROSOJ ( #EH+S+'$ suspenzija čvrsti* ili tečni* česti%a ili i čvrsti* i tečni* česti%a$ čija je brzina taloženja zanemarljiva$ u gasnom obliku. AIR K AJTL =ONTROJ ( HE[U'&S#8DE K. Služe kao stručne podloge za odre-ivanje standarda kvaliteta vazdu*a.E:OJOŠ:A TER@INOJO(IFA O.#'&)E) . . K. aga-ivanje vazdu*a potiče prvenstveno od1 a2 spaljivanja "osilni* goriva za potrebe grejanja/ 02 te*nološki* pro%esa/ 72 sagorevanja u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem/ d2 spaljivanja otpada. per%entil godišnji* vrednosti pra!enja.ože poti%ati od kiseli* gasova u oblaku ili spiranjem zaga-enog vazdu*a ispod oblaka.#'&)E)+. AIR K AJITL ( K.# 0UA#$ pro%es ispuštanja u atmos"eru štetni*$ opasni*$ toksični* i radioaktivni* gasova ili česti%a$ uglavnom kao posledi%a aktivnosti čoveka.# 0UA#$ pro%es uklapanja komponenete kvaliteta vazdu*a u urbani industrijski razvoj$ planskim i sana%ionim merama.šti .# 0UA#$ opis e"ekata čija se pojava može očekivati bilo kada i bilo gde kad kon%etra%ija zaga-uju!i* materija u ambijentalnom vazdu*u doseže ili prekoračuje odre-ene odre-ene vrednosti u datom vremenskom periodu. . a ve!inu polutanata kvalitet vazdu*a se izražava kao prosečna kon%etra%ija u odre-enom vremenskom periodu <obično godinu dana= i merom visoke zaga-enosti <E@.# 0UA#$ osiguranje čisto!e vazdu*a primenom sana%ioni* i preventivni* mera. AIR K AJITL =RITERIA ( KH&)EH&DU. ili EK. AIR 'OJ TION ( #[#rE8DE .

#8DE . 8A=:(RO ND JEVEJ ( P+ #0&8SK& 8&. 8EST 'RA=TI=A8JE ENVIRON@ENTAJ O'TION ( 8#D.#$ podrazumevaju goriva za transport$ kao što su prirodni gas$ metanol i električna energija.&+'+GK# H# 8+.+)8U SHE0&8U$ predstavlja unapre-enje studija pro%ene uti%aja na životnu sredinu <Environmental &mpa%t #ssessment ( E&#= za*tevaju!i da se dokaže da je izabrana mogu!nost za*vata u prostoru najbolja za globalnu okolinu kao %elinu$ niti samo za deo planete pod jurisdik%ijom jedne države ili njene regije.e!ina organskog otpada$ kao što je papir i drvo$ je biorazgradiv. AJTERNATIVE 9 EJS ( #')EH8#)&.&+'+GKE H# 8+.&+H# [H#0&.HS8+S)&$ strategije$ planovi i programi usmereni ka očuvanju i održivom koriš!enju biološke raznovrsnosti. Primer alternativne energije je solarna energija ili energija vetra.8# [+H&.+[Us8+S)& # :&.+'D# H#SP+'+:&. 8IODIVERSITL =ONSERVATION ( +LU.HS8+S)$ sveukupnost živi* organizama koja obu*vataraznovrsnost unutar vrsta izme-u vrsta i ekosistema na odre-enom prostoru.H#8DE8E AE. 8ANNED =6E@I=AJS ( #.# )EA8+'+[&D#$ nivo te*nologije predstavljen obično kao najbolji postoje!i nivo učinka obrade otpadni* voda ili izduvni* gasova unutar industrijske kategorije. . AJTERNATIVE TRANS'ORTATION ( #')EH8#)&. Lesto se odnosi na prirodne pojave ili na nekontaminirani nivo.+ <M+8=$ tipična ili prosečna kon%etra%ija *emikalija u okolini. 8EST 'RA=TI=A8JE TE=6NOJO(L ( 8#D. 1 .AJTERNATIVE ENER(L ( #')EH8#)&.8& )H#8SP+H)$ načini putovanja kao što su *odanje$ bi%iklizam i sl. 8ivo "onski* kon%etra%ija može biti pove!an kao globalna posledi%a visoki* emisija neki* polutanata. 8IODE(RADA8JE ( .$ otpadni materijal koji se sastoji prvenstveno od prirodni* materijala i nakon upotrebe se apsorbuje u ekosistem. 8IODIVERSITL ( . abrana se može odnositi na pojedine namene$ pojedina područja ili %elu državu.8# E8EH[&D#$ energija koja se znatnije ne koristi$ a pri*vatljiva je za životnu sredinu.&K#'&DE$ *emikalije čija je upotreba zabranjena zbog nji*ovog štetnog uti%aja na zdravlje ljudi ili okolinu.+'DE PH#K)&L8E .

#8DE$ pro%edura kojom tre!a strana daje pismenu garan%iju <potvrda= da je neki proizvod$ pro%es ili usluga uskla-en sa spe%i"ičnim za*tevima. =ERTI9I=ATION ( SEH)&M&K+.&+[#S$ proizvod anaerobnog vrenja organskog porekla u tečnom obliku na opre-enoj temperaturi.. =E @AR:IN( ( 9E + 8#L#.8IO(AS ( . Po "izičkom sastavu ovaj "luid predstavlja mešavinu gorivi* i negorivi* gasova.. U ovom pogledu države člani%e EU moraju se u svojim na%ionalnim regulativama uzdržavati od bilo kakvog pozivanja na uskla-enost osim na 9E označavanje. 8IOTE=6NOJO(L ( . )akva uskla-enost nije ograničena samo na osnovne za*teve koje se odnose na sigurnost$ opšte zdravlje$ zaštitu potrošača$ itd. 8IOS'6ERE ( . 0ve tre!ine zapremine biogasa <bioplina= otpadaju na metan$ a jedna tre!ina karbondioksid i ostale negorive gasove. 9E označavanje tako-e simbolizuje činjeni%u da je kvali"ikovana "izička ili pravna osoba$ koja je postavila ili je bila odgovorna za postavljanje navedenog označavanja$ proverila da je proizvod uskla-en sa svim odredbama Evropske Unije o *armoniza%iji$ a koje se odnose na proizvod$ i da je proizvod bio podvrgnut odgovaraju!im pro%edurama o%enjivanja uskla-enosti. 9E označavanje je jedino značavanje kojim se potvr-uje da su proizvodi uskla-eni sa direktivama koje se zasnivaju na globalnom pristupu.&+)EA8+'+[&D#$ te*nologija koja koristibiološke sisteme$ žive organizme ili nji*ove delove$ za proizvodnju ili primenu proizvoda ili pro%esa za odre-enu namenu.&+SMEH#$ životna oblast <prostor= organskog sveta na emlji/ obu*vata emljinu površinu$ kopna i mora$ niži deo atmos"ere i *idros"eru. 9E je skra!eni%a od *onformit8 9urop8enne <"ra=$ odnosno 9uropean *onformit: <eng=$ što znači Evropska uskla-enost. pošto neke direktive mogu da nametnu i spe%i"ične obaveze koje ne moraju obavezno biti deo osnovni* za*teva.&+'+GK& +)P#0$ otpad nastao iz organski* materija$ na primer1 osta%i od *rane. 8IOMASTE ( .#8DE$ oznaka koja simbolizuje uskla-enost sa svim obavezama proizvo-ača koje se odnose na proizvod. 1 .

=AR8ON @ONOGIDE ( U['DE8. 8astao je izumiranjem i ugljenisanjem organizama$ biljaka koje su se taložile i nakon *emijski*$ *emijskoPbiloški* i geološki* pro%esa$ pod spe%i"ičnim uslovima$ preobrazile i dobile različite "izičke osobine.=AR8ON DIOGIDE ( U['DE80&+KS&0 <9+2=$ prirodni gasoviti sastojak atmos"ere čija je kon%etra%ija u porastu <od 2K5 ppm u predindustrijskom periodu do preko 4@5 ppm danas= kao posledi%a spaljivanja goriva$ ulja$ prirodnog gasa i organski* materijala$ kao i promene namene zemljišta. U nekim slučajevima$ termin klimatske promene može biti sinonim za globalno zagrevanje.odi poreklo od prirodni* pojava i čovekove aktivnosti.e-utim$ naučni%i nastoje da koriste ovaj termin u širem smislu$ uključuju!i i prirodne promene klime. =OAJ ( U[#'D$ stenovita masa %rne boje$ sa osobinom da sagoreva na vatri i da se pri tome *emijska energija veze pretvara u toplotnu energiju. .eoma toksičan$ zapaljiv i eksplozivan u ve!im kon%entra%ijama. =JEAN TE=6NOJO(L ( L&S)# )EA8+'+[&D#$ te*nologija sa niskim nivoom emisije zaga-uju!i* materijala.+8+KS&0 <9+=$ gasoviti sastojak atmos"ere koji se javlja kao produkt nepotpunog sagorevanja goriva. 8a primer$ morska voda sadrži ve!u kon%entra%iju soli nego voda za pi!e. . =JI@ATE =6AN(E ( K'&.#)SKE PH+. . Ugljendioksid je gas bez boje$ mirisa i ukusa. =JI@ATE ( K'&. 1 . . Klima nije isto što i vreme$ ali sigurno$ klima je prosečna slika vremena za odre-eni region. U prirodi se javlja preko vulkanski* erup%ija$ šumski* požara$ pri nepotpunoj oksida%iji karbona$ biloškim pro%esima$ termoenergetskim pogonima manje snage$ sagorevanjem goriva u doma!instvima i posebno u izduvnim gasovima automobila na benzinski pogon. &ma jako štetno dejstvo na čoveka i životinje. aga-ivanje vazdu*a od sagorevanja uglja potiče1 P u slučaju nepotpunog sagorevanja <9+$ ča-$ karbon*idrogeni=/ P zbog *emijskog sastava uglja <sumpor i alkalne komponente=/ P zbog neodgovaraju!e te*nologije sagorevanja =ON=ENTRATION ( K+89E8)H#9&D#$ količina neke supstan%e koja je rastvorena ili sadržana u drugoj susptan%i. Elementi klime uključuju padavine$ temperaturu$ vlagu$ sunčevu svetlost$ brzinu vetra$ pojave kao što su magla$ mraz$ nepogode <grad$ oluja=.E8E$ nekad se koristi da opiše sve oblike klimatski* promena$ ali zbog toga što emljina klima nikad nije statična$ termin se koristi da se naznači važnost promene od jednog klimatskog stanja do drugog.reme opisuje kratkotrajno stanje u atmos"eri.#$ prosečno vreme za odre-eni region i vremenski period <obično se uzima vremenski period od 45Pak godina=.

=ONVENTION ON JON(BRAN(E TRANS8O NDARL AIR 'OJ TION 0JRTA'1 ( K+8.E89&D# + PHEK+[H#8&L8+, #[#r&.#8DU .# 0UA# 8# .E'&K&, U0#'DE8+S)&,#$ :eneva$ 14. 8ovembar 1E7E. [odine. +snovna načela konven%ije su zaštita čoveka i životne sredine od zaga-ivanja vazdu*a i nastojanje da se ograniči i koliko je god to mogu!e$ postupno smanji ili spreči zaga-ivanje vazdu*a uključuju!i i zagas-ivanje vazdu*a na velikim udaljenostima i preko grani%a. Uz ovu konven%iju usvojeni su1 1. Protokol o dugoročnom "inansiranju programa saradnje za pra!enje i pro%enu prekograničnog prenosa zaga-uju!i* materija u vazdu*u na velike daljine u Evropi <E,EP=. <eneva, 17*4. 1odine/ 2. Protokol o regulisanju emisija sumpora ili njegovog prekograničnog "luksa. =elsinki, 17*8. 1odine/ . Protokol o regulisanju emisija nitrogenski* oksida ili nji*ovi* prekogranični* "lukseva. Sofija, 17**. 1odine/ !. Protokol o regulisanju emisija isparljivi* organski* komponenti ili njegovog prekograničnog "luksa. <eneva, 1771. 1odine/ ". Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora. +slo$ 1EE>. godine/ #. Protokol o regulisanju emisija P+PPa. :arhus, 177*. 1odine/ $. Protokol o regulisanju emisija teški* metala. :arhus, 177*. 1odine/ %. Protokol o smanjivanju a%idi"ika%ije <kiselosti=$ eutro"ika%ije i prizemnog ozona. Gete0or1, 1777. 1odine =O@'ATI8IJITL ( K+,P#)&;&'8+S)$ pogodnost proizvoda$ pro%esa ili usluga da se pod odre-enim uslovima upotrebljavaju zajedno$ a da bez nepri*vatljivi* me-udelovanja zadovolje odgovaraju!e standarde. DAN 8E 'OJ TION RED =TION 'RO(RA@ 0D'R'1 ( PH+[H#, # S,#8DE8DE #[#r&.#8D# 0U8#.#$ program koji ima za %ilj de"inisanje programa i politike$ mera kojima !e se smanjiti zaga-ivanje u 0unavskom basenu i 9rnom moru. D-g .re,a .rirodi Kada se prebiju dugovi izme-u razvijeni* zemalja$ nerazvijeni* zemalja i prirode$ može se zaključiti da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. ,e-utim$ problem je u tome što zemlje u razvoju ne raspolažu znanjem i in"orma%ijama na osnovu čega bi tražile svoja potraživanja. DE=ONTA@INATION ( 0EK+8)#,&8#9&D#$ uklanjanje štetni* susptan%i kao što su škodljive *emikalije$ štetne bakterije ili drugi organizmi ili radioaktivni materijali iz izloženi* individua <materija=$ prostorija$ opreme u zgradama ili spoljašnjeg ambijenta.

1

E=OJO(L ( EK+'+[&D#$ naučna dis%iplina koja proučava me-uzavisnost organizama i nji*ove okoline$ žive i nežive. Heč ekologija potiče od grčke reči oikos koja znači ku!a <stanište$ dom= i logos koja znači reč <nauka=. Ekologija se deli na autekologiju i sinekologiju. :utekolo1ija se bavi proučavanjem pojedini* jedinki i nji*ovog odnosa prema okolini$ dok su predmet proučavanja sinekolo1ije više jedinke$ grupe organizama i odnos ti* jedinki prema sredini. Pojam ekologija podrazumeva naučnu dis%iplinu u prvobitnom smislu. ,e-utim$ danas se u opštoj jezičkoj upotrebi pojam ekologije sve više proširuje$ a gubi na dubini$ što nepravilno dovodi do izjednačavanja sa pojmom jzaštita životne sredine?. E=OSLSTE@ ( EK+S&S)E,$ "unk%ionalno jedinistvo životne zajedni%e i njenog staništa$ odnosno žive i nežive prirode na odre-enom prostoru. Sve prirodne zajedni%e ili grupe organizama koje žive zajedno u interak%iji su jedni sa drugima i čine zatvorenu vezu sa nji*ovom okolinom. ajedni%a i okolina čine jedno ( ekosistem. Pojam ekosistem se može primeniti na svaku veličinu ili nivo izabran za ispitivanje. E@ISSION ( E,&S&D#$ ispuštanje materije u tečnom$ gasovitom ili čvrstom stanju$ ili ispuštanje energije <buka$ vibra%ija$ radija%ija$ toplota=$ kao i mikrobiološka zaga-ivanja iz odre-enog izvora u okolinu. ENER(L ( E8EH[&D#$ "izička veličina$ ne može se direktno posmatrati ili meriti. 8jena količina se može izračunati koriste!i "ormuile iz odgovaraju!i* dis%iplina "izike. ENER(L =ARRIER ( PHE8+S&'#9 E8EH[&DE$ agenti za prenos energije$ od mesta proizvodnje do mesta upotrebe <koriš!enja=$ u praksi se koristi termin energent. ENVIRON@ENT ( SHE0&8#$ okruženje <okružuju!i prostor= u kojem neka organiza%ija deluje$ uključuju!i vazdu*$ vodu$ zemlju$ prirodne resurse$ "loru$ "aunu$ ljude i nji*ovo me-udelovanje. +kruženje u ovom kontekstu se rasprostire od unutrašnjosti date organiza%ije sve do globalnog sistema. Hazlikuju se 4 osnovne podele1 12 9nvironment ( prirodna sredina <%elokupni prostor planete=/ 22 ;iving environment ( životna sredina <deo prostora gde čovek živi$ naselje=/ 2 <orking environment ( radna sredina <zatvoreni ili otvoreni radni prostor=

1

ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION ( #G)&)# +K+'&8E <:&.+)8E SHE0&8E$ PH+S)+H#=$ usmeravanje razvoja i njegovog uti%aja na okolinu. Pristup koriš!en u periodu 1E75P1EE5. <danas uključen u pristup održivog razvoja=$ sastoji se od prognoziranja uti%aja na okolinu kod gradnje novi* postrojenja ili naselja$ kao i dokazivanja da !e nji*ov uti%aj biti u grani%ama propisanim zakonom$ kao i od sprovo-enja sana%ioni* mera$ ukoliko se radi o zaga-ivanju ili zaga-enosti koji premašuju zakonske propise. akonodavstvo države se zasniva na ekonomskim i ekološkim uslovima države$ a ako se radi o polutanima <zaga-ivačima=$ propisi moraju da zadovolje me-unarodne pravnoP obavezuju!e ugovore. ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION A=T ( #K) + #G)&)& +K+'&8E$ zakonski okvir zaštite sredine <prostora= koji se zasniva na ustavu. +snovni prin%ipi na kome se zasniva ovaj akt mogu biti1 1. prin%ip održivosti/ 2. prin%ip razumljivosti/ . prin%ip saradnje/ !. prin%ip preven%ije/ ". prin%ip predostrožnosti/ #. prin%ip očuvanja vrednosti prirodni* izvora i bioraznolikosti/ $. prin%ip pla!anja troškova zaga-ivanja/ %. prin%ip pomo!ni* obavezni* mera/ &. prin%ip slobodnog pristupa in"orma%ijama o okolini <prostoru=/ 1'. prin%ip zaštite prava EROSION ( EH+ &D#$ razaranje emljine površine i odnošenje površinskog rastinjskog materijala putem me*aničkog dejstva spoljni* sila1 vode$ vetra$ kiše$ talasa i drugi*$ kao i *emijskim delovanjem atmos"erske vode čime se menjaju i uništavaju tektonski obli%i relje"a i stvaraju novi. EVA'ORATION ( &SP#H#.#8DE$ "izička trans"orma%ija tečnosti u gas na temperaturi ispod njene tačke ključanja. E TRO'6I=ATION ( EU)H+M&K#9&D#$ pogoršanje estetike i osobina koje deluju na život prirodni* i veštački* jezera izazvani* preteranom upotrebom -ubriva sa visokim sadržajem "os"ora$ nitrogena i organski* suspstan%i. #lge i akvatične biljke preterano rastu. Simptomi se mogu ublažiti skretanjem kanaliza%ije$ boljim koriš!enjem -ubriva$ kontrolom erozije$ poboljšanjem tretmana kanaliza%ije i prikupljanje viška morskog rastinja. .oda za potrošnju iz takvi* jezera mora biti "iltrirana i obra-ena. EG'OS RE JEVEJ ( 8&.+ & '+:E8+S)&$ količina <kon%entra%ija= *emikalije koju je apsorbovala površina organizma.

1

epa. 9JORA ( M'+H#$ ukupna vegeta%ija u nastanjenom području. 9ERTIJISER ( rU.europa. rubriva sadrže osnovne elemente1 nitrogen$ "os"or i kal%ijum.E RO'EAN ENVIRON@ENT A(EN=L 0EEA1 ( E. 1 . godine i smeštena je u Kopen*agenu <0anska=$ sa zadatkom da obezbedi in"orma%ije <podatke= o kvalitetu vazdu*a u Evropi i na taj način omogu!i E)9P#t razvijanje in"orma%ionog sistema.+$ organske i anorganske komponente koje se dodaju zemlji radi bolje plodnosti. 9A NA ( M#U8#$ ukupna životinska popula%ija nastanjena na odre-enom području. ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION A(EN=L 0E'A1 ( #[E89&D# # #G)&)U +K+'&8E$ ===.eea.eu$ osnovana 1EE5.H&. rubriva se mogu namenski proizvoditi$ nastajati u toku neke druge *emijske proizvodnje kao nusproizvodi i nastajati kao nusproizvodi u prirodnim pro%esima. [lavni izvori ovi* in"orma%ija su poda%i koji su objavljeni u me-unarodnim programima monitoringa.gov$ "ederalna agen%ija S#0 odgovorna za regulisanje zaga-ivanja vode i vazdu*a$ toksični* suspstan%i$ čvrstog otpada$ kao i za čiš!enje kontaminirani* područja. Prioritetni zadatak EE# je da ustanovi stvarne i nezavisne izvore podataka o okolini.H+PSK# #[E89&D# # +K+'&8U$ ===. Podstiče razvoj čisti* te*nologija.

+$ materijali koji pri *emijskim promenama <najčeš!e sagorevanjem uz pomo! vazdu*a= osloba-aju veliku količinu toplote koja se može iskoristiti za vo-enje *emijski* i te*nološki* pro%esa$ za dobijanje me*aničke energije ili za zagrevanje. [uste magle$ pomešane sa dimom iz industrijski* postrojenja$ obrazuju se iznad industrijski* gradova <smog=.#'8+ #[HED#. (EOS'6ERE ( [E+SMEH#$ tlo$ sedimenti i kamenje <stene= u kopnu i ispod okeanske "lore. Koristi se za rad motora sa unutrašnjim sagorevanjem za pokretanje automobila$ kamiona$ itd.#$ igra značajnu ulogu u ekološkom$ društvenom$ ekonomskom i kulturnom razvoju država.E8 &8$ tečno gorivo$ smesa para"inski*$ na"tni* i aromatični* ugljoPvodonika.#8DE$ namera koja je u saglasnosti pri*vatljivim prostornim prin%ipima gra-enja$ koriš!enja materijala i energije$ na primer upotreba solarne energije$ re%iklirani* materijala.HS8+S)$ raznovrsnost geološki* "enomena i nji*ovi* odgovaraju!i* pro%esa unutar odre-enog područja$ i jedan je od "aktora i kriterijuma koji odre-uju prirodne vrednosti nekog mesta ili pejsaža$ a istovremeno komplementarnoš!u utiče na biološku raznovrsnost. Gume predstavljaju najraznovrsnije i široko rasprostranjene ekosisteme u svetu. (EODIVERSITL ( [E+H# 8+. (REEN DESI(N ( E'E8+ PH+DEK)+. 9 EJ ( [+H&.#8DE$ pro%es delovanja stakleni* gasova emitovani* usled delovanja ljudski* aktivnosti na zagrevanje emljine atmos"ere$ što dovodi do promene klime. Pojavljuje se kao prirodni$ i kao gas nastao ili proizveden u industrijskim pro%esima. (AS ( [#S$ "osilno gorivo koje se pojavljuje u gasovitom agregatnom stanju$ sadrži pretežno metan$ ugljenmonoksid$ kao i inertne gasove. porast 1 .9JLIN( AS6 ( 'E)Es& PEPE+$ pepeo koji biva iznesen iz ložišta gde se vrši sagorevanje sprašenog uglja u letu.#['#$ kondenzovana vodena para$ zgusnuta u nižim slojevima atmos"ere$ pri emljinoj površini. (REEN6O SE E99E=T ( EMEK#) S)#K'E8E . (REEN JIST ( E'E8# '&S)#$ popis vrsta internog <neopasnog= otpada prema 0irektivi o otpadu EU. 9O( ( . emlji$ na (JO8AJ MAR@IN( ( ['+.#G)E$ temperature vazdu*a u atmos"eri izazvan staklenim gasovima. 9OREST 'ROTE=TION ( #G)&)# GU. (ASOJINE ( .

OZONES'6ERE ( + +8+SMEH#$ područje u stratos"eri na visini od 25P>5 km$ koje ima relativno visoku kon%entra%iju ozona.#$ naknadna upotreba$ komponente$ delova komponenti ili proizvoda nakon kraja njegove prvobitne namene <upotrebe=.OZONE ( + +8$ alotroska modi"ika%ija oksigena <kiseonika= čiji se molekul sastoje od tri atoma kiseonika. #mbalažom se štiti okolina od eventualni* štetni* uti%aja od strane robe$ na primer1 od delovanja zapaljivi*$ eksplozivni* i otrovni* materija. 0anas postoji približno 155.555 komer%ijalni* *emikalija$ od koji* 1@55 čini E@O ukupne svetske proizvodnje.=. #mbalažom se roba štiti od me*aničkog ošte!enja$ od promene osobina$ od gubitka na količini i od nedopušteni* manipula%ija$ od atmos"erski* uti%aja$ *emijski* i "izički* delovanja$ mikroorganizama$ itd.8+.+H&=$ resursi za koje postoje prirodni me*anizmi obnavljlanja1 šume$ podzemne vode$ poljoprivredno zemljište$ more...#'#:#$ materijal kojm se roba omotava <pakuje= ili predmet u koji se smešta da bi se zaštitila$ sigurno transportovala$ kao i da bi se sa njom lako i bez opasnosti rukovalo.# E8EH[&D#$ energija iz resursa kao što su snaga vetra i solarna energija koja može dati neograničenu proizvodnju bez is%rpljivanja prirodni* resursa.& HESUHS& <& . RE SE ( P+8+. 'A=:A(IN( ( #. S druge strane$ ambalaža je proizvod sa vrlo kratkim vekom upotrebe$ i kada joj prestane "unk%ija ima karakter otpada.'D&. a znatan deo i ovi* najzastupljeniji* *emikalija nedostaju poda%i potrebni za pro%enu rizika po zdravlje i okolinu.8+. RENEMA8JE ENER(L ( +. RE=L=JIN( ( HE9&K'#:#$ povratak u isti te*nološki pro%es u kome je otpad nastao <metal$ staklo$ papir. Hazlikuje se stratos"erski i tropos"erski ozon koji imaju sasvim različite pristupe regulativi.8# UP+)HE.. RENEMA8JE RESO R=ES ( +. Koriš!enje obnovljivi* resursa treba da bude tako organizovano da pro%enat eksploata%ije ne bude ve!i od pro%enta prirodne regenera%ije. SE=ONDARL ENER(L ( SEKU80#H8# E8EH[&D#$ energja koja nastaje pro%esom konverzije <ra"ina%ija$ gasi"ika%ija$ likve"ak%ija$ proizvodnja električne energije$ itd= primarnog vida energije u nosio%e energije <energente=$ kao što su bednzin$ lako ulje$ električna energija koji prelaze u oblik pogodan za transport ili koriš!enje. 1 .'D&.

.+)8U SHE0&8U$ osnovan 1E72.#'&0#9&D#$ potvr-ivanje ispitivanjem i prikupljenjem objektivni* dokaza da su posebni za*tevi za predvi-enu spe%ijalnu upotrebu zadovoljeni. Solarna ar*itektura bi mogla da da značajan doprinos održivom gra-enju i razvoju održivi* gradova. adatak ove organiza%ije je da motiviše i koordinira rad u oblasti zaštite životne sredine u okviru U8. Pojmovi "lora i vegeta%ija ne znače isto1 "lora izučava sve biljne vrste jedne zemlje ili oblasti$ a vegeta%ija sve njene biljne zajedni%e. VE(ETATION ( .E[E)#9&D#$ skup svi* prirodni* biljni* zajedni%a <šume$ livade$ stepe$ močvare. MATER 'ROTE=TION ( #G)&)# .E)SK& M+80 # #G)&)U PH&H+0E$ ===. Sva prava autora su zadr3ana.'D#8DE +)P#0+. +dnosi se$ u prin%ipu na otpad u čvrstom agregatnom stanju. MORJD MIDE 9 ND 9OR NAT RE 0MM91 ( S. Koristi se energija direktnog zračenja$ kao i putem ure-aja za konverziju ili akumula%iju energije. U jednoj oblasti "lora može biti vrlo bogata$ a vegeta%ija sasvim oskudna$ i obrnuto.$ primena te*nološki* mera podstaknuti* državnom regulativom$ uključuju!i i promenu obras%a potrošnje.EH&M&K#9&D#$ ukupna inspek%ija$ ispitivanje i pra!enje rada u odnosu na prostorno upravljanje. godine$ nakon Kon"eren%ije U8 o čovekovoj okolini. MASTE @ANA(E@ENT ( UPH#.panda. +snov upravljanja je klasi"ika%ija otpada prema štetnosti.SOJAR ENER(L ( S+'#H8# E8EH[&D#$ energija koja se dobija iz sunčevog zračenja koja dospeva na emljinu površinu. UDE0&8DE8&A 8#9&D# # :&.. NITED NATIONS ENVIRON@ENT 'RO(RA@@E 0 NE'1 ( PH+[H#. Nije dozvoljeno kopiranje. preštampavanje ili prenošenje ove knji1e u elektronskom ili štampanom o0liku>>> 1 . VAJIDATION ( . VERI9I=ATION ( .= koje u jednoj oblasti ili zemlji$ u ve!em ili manjem sklopu$ grade njen pokrivač.org$ ima aktivnu mrežu u 155 država sa misijom zaštite prirode i biološke raznovrsnosti.+0#$ organiza%ione i te*ničke mere čiji je %ilj da se ograniči količina zaga-uju!i* materija koje se unose u vodotok$ i da sadržaj nečisto!a u vodenom toku ne prekoračuje vrednosti dozvoljene za datu kategoriju voda.

eograd 2555=N Olivera Novitović – Komer%ijalno i %arinsko poznavanje robe <.ić – 'eksikon životne sredine <Sarajevo 2551=N @laden ?rn)ar – Ekonomika i politika zaštite životne sredine <Hijeka 2552=N @an-el =3 @olles Fr3 – E%ologZ <.JITERAT RA Olivera Novitović – .aterijali i te*nologije za novi milenijum <.s and D3'3 Jarsen – 9omparison o" e%ologi%al %ommunities1 t*e problem o" sample representativeness <2552=N (otelli# N3F3 and R3:3 =olPell – tuanti"Zing biodiversitZ1 pro%edures and pit"alls in t*e measurement and %omparison o"spe%ies ri%*ness <2551=N Foern# A3 – 0isturban%e bZ t*e "ire "reuuen%Z and bison grazing modulate grass*opper assemblages in tallPgrass prairie <255@=N Til.iša te*nička škola$ Uži%e 2552=N A3 :ne!ević# F3 ?o.eogradska poslovna škola$ .%[raJ Aill Aig*er Edu%ation$ 8eJ cork 255K=N Aarsen# J3M3 and T3 :oeg/ – 9onundrums o" %ompetetive abiltZ in plants1 \*at to measureF <2552=N 8Eers# F3E3 – 9ompetition betJeen tJo estuarine snails1 impli%ations "or invasions o" invasions o" e_oti% spe%ies <2555=N =/-ine# E3 And E3(3 8ea-+ien – P*enologZ is a major determinant o" tree spe%ies range <2551=N (rant# '3R3 – E%ologi%al %*ara%ter displa%ement <1EE>=N S"/l-ter# D3 – E_perimental eviden%e t*at %ompetition promotes divergen%e in adaptive radiation <1EE>=N '-llia.# 63R3 – On t*e relations*ip betJeen ni%*e and distribution <2555=N =olinva-O# '3A3 – )*e past and "uture #mazon <1EKE=N =ao# L3D3D3 Millia.an# D3 – 9ompetition and biodiversitZ in spatiallZ stru%tured *abitats <1EE>=N Mallis De Vries# @393'3 and F363 Mille.s – 9*allenges "or t*e %al%areous grasslands in 8ort*Jestern Europe1 integrating t*e reuuierments o" "lora and "auna <2552= 1 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful