• • • • • •

1500. Zvaniĉno otkrivanje Brazila. 1548. Osnovan je grad Salvador koji postaje sedište portugalske kolonijalne moći a naredne godine postaje i prvi glavni grad Brazila. 1630. Otpoĉinje se sa redovnim dovodjenjem robova iz Afrike. 1694. Otkriveni rudnici zlata u današnjoj drţavi Minas Ţerais što ubrzava naseljavanje unutrašnosti zemlje. 1822. Brazil postaje nezavistan i Dom Pedro I se proglašava kraljem. 1888. Robovlašnistvo je zvaniĉno ukinuto. 1889. Brazil je proglašen za Republiku.

Dom Pedro I

Salvador

• • •


1930. Getulio Vargas dolaskom na vlast okonĉava sa starom Republikom, uspostavlja diktaturu ustavom iz 1937, po modelu italijanskog fasizma, i proglasava “Novu Drţavu” (o Estado Novo) koja ipak uvodi Brazil u savremene ekonomske tokove tog doba. 1932. Ţene po prvi put dobijaju zvaniĉno pravo glasa na saveznim izborima. 1942. Brazil ulazi u Drugi svetski rat na stranu saveznika i šalje trupe u Italiju. 1960. Brazilija zvaniĉno postaje glavni grad i teškog srca sva ministarstva i ostala administracija polako napušta dotadašnji glavni grad Rio de Ţaneiro. 1964. Drţavnim udarom vojna hunta zapoĉinje dvadesetogodišnju vojnu diktaturu. 1985. Izabran prvi civilni predsednik Brazila, Tankredo Neves (Tancredo Neves), posle 20 godina diktature. Zbog iznenadne bolesti i smrti nikad nije ni preuzeo funkciju Predsednika Republike koja je pripala 15 marta 1985. Ţoze Sarneju (José Sarney), izabranom podpredsedniku. 1990. 15 marta 1990. Fernando Kolor de Melo (Fernando Collor de Mello) postaje prvi predsednik izabran na direktnim demokratskim izborima posle ravno 30 godina.

DILMA VANA RUSEV .

3% Bantu: 0.3% Ostali: 1.3% sledbenici tradicionalnih afriĉkih religija. • spoj portugalskih.8% 0. domorodaĉkih i afriĉkih uticaja • Portugalski -službeni jezik • Ustav iz 1988. Makumbe i Umbande Uticaj religije na Parlament . odvojenost • • • • • • • crkve od države Katolici: 73. garantuje slobodu veroispovesti.• Jezgro kulture Brazila je ukorenjeno u kulturi Portugala.4% Spiritualisti: 1.6% -zemlja sa najvećim brojem katolika Protestanti: 15. kao Kandomble.

5% • Crnci: 6.7% • Mulati: 38.• Belci: 53.2% • Ostali: 0.9% .

ratniĉki "kapoeira“. Uticaj širom sveta proneo je muziĉki pravac "bosa nova" nastao u 20. veku mešavinom brazilske narodne muzike i dţeza Paulo Koeljo • • • .• Tradicionalna umetnost u grnĉarstvu.”lambada” i scenski bumba-bu-boj koji je nalik na balet • Domovina tanga i sambe 1917. Prvi put je zabeleţen tonski snimak popularne brazilske muzike sambe na gramofonskoj ploĉi. tkanju i slikanju na telu • Planetarno popularni su brazilski plesovi: festivalski ples "samba".

futsal.1970. borilaĉke veštine • . futvole • košarka. • Sportovi nastali u Brazilu: • fudbal na pesku. automobilizam. osnivaĉa Svetskih prvenstava u fudbalu. Brazil postaje Svetski prvak u fudbalu po treći put i trajno osvaja Kup Ţil Rimea. odbojka.

.

najveća drţava na svetu Najveća drţava u Juţnoj Americi Obala: 7491 km izlazi na Atlantski okean .• • • • • Površina: 8.877 km2 5.514.

4% stanovnika) -Brazilsko gorje (Divlji zapad) Mato Groso . uski priobalni pojas Tri prirodne celine: -Amazonska nizija (40% površine.visoravan -Atlantsko primorje ( 1/3 površine. brda. visoravni (juţni i centralni deo). 90% stanovništva) • • • • • . uglavnom nizije na severu. planine.• Niski predeli.

vodom najbogatija reka.000 m3) • La Plate (17%) • Reke istoĉnog Brazila • Sao Francisko • Parana • Pantanal.• Tri sliva • Amazon (60%.najveće moĉvarno podruĉje na svetu .180.

60% u Brazilu) .• tropska. umerenotropska • umerenija na jugu • Amazonijska nizijanajveća koliĉina padavina • Prašuma (6.7 km2.

789 miliona • Sao Paulo 19.836 miliona.Drţavno ureĊenje: federalna republika (26 jedinica) • Glavni grad: Brazilija 3. • . Porto Alegre 4.736 miliona.96 miliona. Belo Horizonte 5. Rio de Janeiro 11.034 miliona.

• • 27 belih zvezdica (koje predstavljaju federalne jedinice) poreĊane kao noćno nebo nad Brazilom Slogan ORDEM E PROGRESSO ( red i napredak) .

na svetu .• • Broj stanovnika: 205.716.890 5.

3 godina Srednja starost muškarci: 28.• • • • • • • • • Starosno doba 0-14 godina: 26.2% 15-64 godina : 67% 65 i više godina : 6.5 godina žene: 30.7% ukupno: 29.1 godina urbano stanovništvo: 87% od ukupnog stanovništva (2010) .

i Brazil biva pogoĊen krizom septembra 2008. Uprkos sporijem rastu u 2011. Ipak.5%. rudarska. proizvodna i usluţna. ekonomija Brazila prestiţe ekonomije ostalih juţnoameriĉkih drţava Od 2003. povećava devizne rezerve i smanjuje svoj dug Posle rekordnog rasta 2007. dolazi do oţivljavanja poverenja investitora kada BDP dostiţe 7. Brazil kontinirano popravlja svoju makroekonomsku stabilnost . i 2008.-oj. Brazil preuzima mesto Ujedinjenog Kraljevstva kao sedma po veliĉini ekonomija na svetu u pogledu BDP-a Visoke kamatne stope ĉine ga atraktivnom destinacijom za strane investitore . što je najviša stopa rasta u poslednjih 25 godina.• • • • • Velika i dobro razvijena poljoprivredna. Brazil je meĊu prvim trţištima koji je odmah zapoĉeo oporavak. U 2010..

SAD.per capita (PPP): $11. Nemaĉka.) • GDP .) $2.) GDP .077 trillion (2009 est.) 7. Japan. Indija.real growth rate( realna stopa rasta): 2. Kina.5% (2010 est.) GDP .294 trillion (2011 est.233 trillion (2010 est.800 (2011 est.7% (2011 est.5% services: 67% (2011 est.5% industry: 27. Rusija) $2.) • • .) country comparison to the world: 8 (EU.• GDP (purchasing power parity): $2.composition by sector: agriculture: 5.

4% (2009 est. SAD.) country comparison to the world: 6 (Kina.by occupation: agriculture: 20% industry: 14% services: 66% (2003 est.3 billion expenditures(rashodi): $901.) • . Indonezija) Labor force .6 billion (2011 est.) Public debt: 54.2% of GDP (2011 est. Indija.7 million (2011 est. EU.) • • • • Budget: revenues(prihodi): $978.) Unemployment rate: 6% (2011 est.• Labor force(radna snaga): 104.) Population below poverty line: 21.

JUŢNO VOĆE. FOSFAT. PAMUK. URANIJUM.ĉitava industrija BOKSIT. DUVAN. SOJA. ŠEĆERNA TRSKA. ZLATO. PIRINAĈ. DIJAMANTI( Brazilski topaz) Stopa industrijskog rasta. MANGAN.• • Poljoprivredni proizvodi: KAFA.est) .3% (2011.… Industrija: “BRAZILSKI TROUGAO”. KUKURUZ.0. PŠENICA. GVOŢĐE.

Argentina 8. US 10.5%. Netherlands 5.9%.) • Debt .external: $382. autos Exports . South Korea 4. Germany 6.2 billion (2011 est.) Imports .600. Russia.) Exports .3% (2011) • • Imports: $226.partners: • US 15.partners: • China 17. soybeans. iron ore. electrical and transport equipment. automotive parts.) country comparison to the world: 27 .3%.1%.commodities: machinery.commodities: transport equipment.5%.7%. coffee. China 14. Saudi Arabia.6 billion (2010 est.000 [2012] country comparison to the world: 7 (China.• • Exports: $256 billion (2011 est. chemical products. oil.000. electronics Imports . EU.5 billion (31 December 2011 est. Argentina 7. footwear.1%. Taiwan) $288. Japan.5% (2011) • Reserves of foreign exchange and gold: $288.

.

000 bbl/Day [2012] Ukupne rezerve: 12.654.globalfirepower.000 bbl/Day [2012] Potrošnja: : 2.746.860.000 bbl/Day[2012] Izvoz: 700.com .000.• • • • Proizvodnja: : 2.000 bbl/d Izvor:www.

.

VOJNA MOĆ .

000 (2011.890 (5) Aktivna vojska: 371.) • Budţet: 27.340.) (11) .716.1 milijarda $ (2011.) (14) • Ratna rezerva: 1.199 (2011.VOJSKA • • Broj stanovnika: 205.

Kopnena vojska • • • • • • • Ukupno kopneno naoružanje:8.469 Tenkovi: 469 Protivtenkovsko naoružanje: 2.398 [2012] .045 [2012] Protivvazdušno naoružanje: 3.676 [2012] Logistička vozila: 9.538 Raketno naoružanje:200 [2012] Minobacači: 3.

.

Vazdušne snage Brazila Avioni: 817 [2012] Helikopteri: 250 [2012] Upotrebljivi aerodromi: 4.072 [2012] .

Mi-35M .

Mornarica • Brodovi: 106 • Glavne luke i terminali:11 • Nosaĉi aviona: 1 • Fregate: 9 [2012] • Patrolni brodovi: 36 [2012] • Brodovi za razminiranje: 6 [2012] • Podmornice: 5 [2012] .

Minas Gerais S300 Tupi .

Francuska.Vojna industrija • • Domaći snabdevaĉi: Embraer.Helibras. Mectron.IMBEL. Nemaĉka. Rusija. Italija. Velika Britanija. CBC Strani snabdevaĉi: SAD. Avibras. Izrael • • • .

meĊu prvih pet zemlja po rezervama uranijuma ABACC. a „Angra 3“ se gradi. Latin American Nuclear Weapons Free Zone.bilateralni ugovor izmedju Brazila i Argentine o kontroli nuklearnih materijala PEAMB – plan revitalizacije mornarice (5 nuklearnih podmornica) .1994.Nuklearna politika • • • • • • Ugovor o neširenju nuklearnog naoruţanja 1998.godine Dve atomske centrale „Angra 1“ i Angra već su u funkciji.

godine usvojili “Strategiju nacionalne odbrane” – planirana modernizacija vojske .7% GDP 2008. godine uĉestvuje u UN mirovnim misijama (poslednja Haiti) uvećanje vojnog budţeta sa 1.• Zalaţu se za multilateralizam – postojanje više centara moći u svetu • • • Od 1994.7% na 2.

-bivši predsednik Lula da Silva zajedno sa Turskom pokušao da sklopi nezavisni civilni nuklearni sporazum sa Iranom Podrška SAD da bude stalna ĉlanica Saveta Bezbednosti • .• 2010.

• • • • Brazil i međunarodne organizacije Ĉlan UN-a od 24.1945. – 1947. – 31. ( → Gvatemala) • ĉlanica SB UN-a Brazil je bio i : • 1946. Zagovornica reformi Saveta bezbednosti UN-a. • 1988. januar 2010.10.. • 2004. nestalna ĉlanica Saveta bezbednosti UN-a za period 1. ĉlanica osnivaĉ Ĉlanica svih specijalizovanih agencija OUN-a. decembar 2012. Brazilski predstavnik nije do sada biran za Generalnog sekretara OUN-a • • • . – 1955. Uĉesnica mirovnih misija UN-a (oko 2200 vojnika). – 1999. • 1998. – 2005. – 1989. • 1954.

World Bank Group WTO: ĉlan od 01. Paragvaj i Urugvaj. bore se za proširivanje Saveta bezbednosti.1946.1995. Juţna Afrika (jug-jug saradnja). Brazil. STAA. god.• • • • • • IMF: ĉlan od 14.01. G20 Organizacije regionalnog karaktera MERCOSUR (Brazil. IBSA trilaterala-Indija. god. Argentina.Brazil se protivi slobodnom trţištu obe Amerike gde bi SAD bile hegemon. carinska unija zajedno sa Andskom zajednicom naroda ĉini u Uniju juţnoameriĉkih naroda-imaju jedinstveno trţište).01. • • .

muzika. filmovi .• • Kroz kulturu privlaĉi svetsku paţnju i divljenje Karneval • TV novele.

• Sport • Lepotice .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful