• • • • • •

1500. Zvaniĉno otkrivanje Brazila. 1548. Osnovan je grad Salvador koji postaje sedište portugalske kolonijalne moći a naredne godine postaje i prvi glavni grad Brazila. 1630. Otpoĉinje se sa redovnim dovodjenjem robova iz Afrike. 1694. Otkriveni rudnici zlata u današnjoj drţavi Minas Ţerais što ubrzava naseljavanje unutrašnosti zemlje. 1822. Brazil postaje nezavistan i Dom Pedro I se proglašava kraljem. 1888. Robovlašnistvo je zvaniĉno ukinuto. 1889. Brazil je proglašen za Republiku.

Dom Pedro I

Salvador

• • •


1930. Getulio Vargas dolaskom na vlast okonĉava sa starom Republikom, uspostavlja diktaturu ustavom iz 1937, po modelu italijanskog fasizma, i proglasava “Novu Drţavu” (o Estado Novo) koja ipak uvodi Brazil u savremene ekonomske tokove tog doba. 1932. Ţene po prvi put dobijaju zvaniĉno pravo glasa na saveznim izborima. 1942. Brazil ulazi u Drugi svetski rat na stranu saveznika i šalje trupe u Italiju. 1960. Brazilija zvaniĉno postaje glavni grad i teškog srca sva ministarstva i ostala administracija polako napušta dotadašnji glavni grad Rio de Ţaneiro. 1964. Drţavnim udarom vojna hunta zapoĉinje dvadesetogodišnju vojnu diktaturu. 1985. Izabran prvi civilni predsednik Brazila, Tankredo Neves (Tancredo Neves), posle 20 godina diktature. Zbog iznenadne bolesti i smrti nikad nije ni preuzeo funkciju Predsednika Republike koja je pripala 15 marta 1985. Ţoze Sarneju (José Sarney), izabranom podpredsedniku. 1990. 15 marta 1990. Fernando Kolor de Melo (Fernando Collor de Mello) postaje prvi predsednik izabran na direktnim demokratskim izborima posle ravno 30 godina.

DILMA VANA RUSEV .

3% sledbenici tradicionalnih afriĉkih religija. garantuje slobodu veroispovesti. kao Kandomble. odvojenost • • • • • • • crkve od države Katolici: 73. Makumbe i Umbande Uticaj religije na Parlament .8% 0.4% Spiritualisti: 1. • spoj portugalskih.3% Bantu: 0.3% Ostali: 1.• Jezgro kulture Brazila je ukorenjeno u kulturi Portugala. domorodaĉkih i afriĉkih uticaja • Portugalski -službeni jezik • Ustav iz 1988.6% -zemlja sa najvećim brojem katolika Protestanti: 15.

7% • Mulati: 38.• Belci: 53.2% • Ostali: 0.9% .5% • Crnci: 6.

• Tradicionalna umetnost u grnĉarstvu. Prvi put je zabeleţen tonski snimak popularne brazilske muzike sambe na gramofonskoj ploĉi. tkanju i slikanju na telu • Planetarno popularni su brazilski plesovi: festivalski ples "samba".”lambada” i scenski bumba-bu-boj koji je nalik na balet • Domovina tanga i sambe 1917. veku mešavinom brazilske narodne muzike i dţeza Paulo Koeljo • • • . ratniĉki "kapoeira“. Uticaj širom sveta proneo je muziĉki pravac "bosa nova" nastao u 20.

Brazil postaje Svetski prvak u fudbalu po treći put i trajno osvaja Kup Ţil Rimea. borilaĉke veštine • . futsal. osnivaĉa Svetskih prvenstava u fudbalu.1970. automobilizam. odbojka. • Sportovi nastali u Brazilu: • fudbal na pesku. futvole • košarka.

.

• • • • • Površina: 8.877 km2 5.514. najveća drţava na svetu Najveća drţava u Juţnoj Americi Obala: 7491 km izlazi na Atlantski okean .

uski priobalni pojas Tri prirodne celine: -Amazonska nizija (40% površine. visoravni (juţni i centralni deo). brda. uglavnom nizije na severu. planine. 4% stanovnika) -Brazilsko gorje (Divlji zapad) Mato Groso .• Niski predeli. 90% stanovništva) • • • • • .visoravan -Atlantsko primorje ( 1/3 površine.

vodom najbogatija reka.• Tri sliva • Amazon (60%.180.000 m3) • La Plate (17%) • Reke istoĉnog Brazila • Sao Francisko • Parana • Pantanal.najveće moĉvarno podruĉje na svetu .

• tropska. umerenotropska • umerenija na jugu • Amazonijska nizijanajveća koliĉina padavina • Prašuma (6.7 km2. 60% u Brazilu) .

736 miliona.Drţavno ureĊenje: federalna republika (26 jedinica) • Glavni grad: Brazilija 3. Rio de Janeiro 11.836 miliona.789 miliona • Sao Paulo 19.96 miliona. Porto Alegre 4. Belo Horizonte 5.034 miliona. • .

• • 27 belih zvezdica (koje predstavljaju federalne jedinice) poreĊane kao noćno nebo nad Brazilom Slogan ORDEM E PROGRESSO ( red i napredak) .

716. na svetu .• • Broj stanovnika: 205.890 5.

• • • • • • • • • Starosno doba 0-14 godina: 26.7% ukupno: 29.2% 15-64 godina : 67% 65 i više godina : 6.1 godina urbano stanovništvo: 87% od ukupnog stanovništva (2010) .5 godina žene: 30.3 godina Srednja starost muškarci: 28.

i 2008.-oj. Uprkos sporijem rastu u 2011.. ekonomija Brazila prestiţe ekonomije ostalih juţnoameriĉkih drţava Od 2003. što je najviša stopa rasta u poslednjih 25 godina. dolazi do oţivljavanja poverenja investitora kada BDP dostiţe 7. U 2010. proizvodna i usluţna. i Brazil biva pogoĊen krizom septembra 2008. Ipak. Brazil preuzima mesto Ujedinjenog Kraljevstva kao sedma po veliĉini ekonomija na svetu u pogledu BDP-a Visoke kamatne stope ĉine ga atraktivnom destinacijom za strane investitore .• • • • • Velika i dobro razvijena poljoprivredna. rudarska. Brazil kontinirano popravlja svoju makroekonomsku stabilnost .5%. povećava devizne rezerve i smanjuje svoj dug Posle rekordnog rasta 2007. Brazil je meĊu prvim trţištima koji je odmah zapoĉeo oporavak.

• GDP (purchasing power parity): $2. SAD. Indija.294 trillion (2011 est.) $2.5% services: 67% (2011 est. Kina.) GDP .composition by sector: agriculture: 5.7% (2011 est.) 7.) • GDP .5% (2010 est.5% industry: 27.800 (2011 est. Nemaĉka.real growth rate( realna stopa rasta): 2.) country comparison to the world: 8 (EU.) GDP . Japan.per capita (PPP): $11.) • • .233 trillion (2010 est.077 trillion (2009 est. Rusija) $2.

4% (2009 est.) • .6 billion (2011 est.) Public debt: 54.) Unemployment rate: 6% (2011 est.by occupation: agriculture: 20% industry: 14% services: 66% (2003 est.) Population below poverty line: 21.) country comparison to the world: 6 (Kina. Indonezija) Labor force .2% of GDP (2011 est.• Labor force(radna snaga): 104.7 million (2011 est. EU. Indija.) • • • • Budget: revenues(prihodi): $978.3 billion expenditures(rashodi): $901. SAD.

… Industrija: “BRAZILSKI TROUGAO”.3% (2011.est) .• • Poljoprivredni proizvodi: KAFA. DIJAMANTI( Brazilski topaz) Stopa industrijskog rasta. ŠEĆERNA TRSKA. GVOŢĐE. URANIJUM. PŠENICA. ZLATO. FOSFAT. PAMUK. PIRINAĈ. SOJA. JUŢNO VOĆE.0. DUVAN. KUKURUZ. MANGAN.ĉitava industrija BOKSIT.

chemical products. automotive parts.3% (2011) • • Imports: $226. coffee. electronics Imports . autos Exports . oil.) • Debt .6 billion (2010 est.partners: • China 17.1%. EU. Argentina 8.partners: • US 15. Japan.3%.000.) Imports .5%.commodities: machinery.) country comparison to the world: 27 .2 billion (2011 est. iron ore. Taiwan) $288.• • Exports: $256 billion (2011 est. Saudi Arabia.1%. US 10.9%. soybeans. footwear. Russia.) Exports . electrical and transport equipment.5%. South Korea 4.5 billion (31 December 2011 est.commodities: transport equipment.600.5% (2011) • Reserves of foreign exchange and gold: $288. China 14.7%. Netherlands 5.000 [2012] country comparison to the world: 7 (China.external: $382. Argentina 7. Germany 6.

.

000 bbl/d Izvor:www.654.746.000 bbl/Day[2012] Izvoz: 700.000 bbl/Day [2012] Potrošnja: : 2.000.860.globalfirepower.com .• • • • Proizvodnja: : 2.000 bbl/Day [2012] Ukupne rezerve: 12.

.

VOJNA MOĆ .

) • Budţet: 27.VOJSKA • • Broj stanovnika: 205.199 (2011.716.) (14) • Ratna rezerva: 1.000 (2011.) (11) .1 milijarda $ (2011.340.890 (5) Aktivna vojska: 371.

398 [2012] .538 Raketno naoružanje:200 [2012] Minobacači: 3.045 [2012] Protivvazdušno naoružanje: 3.Kopnena vojska • • • • • • • Ukupno kopneno naoružanje:8.469 Tenkovi: 469 Protivtenkovsko naoružanje: 2.676 [2012] Logistička vozila: 9.

.

Vazdušne snage Brazila Avioni: 817 [2012] Helikopteri: 250 [2012] Upotrebljivi aerodromi: 4.072 [2012] .

Mi-35M .

Mornarica • Brodovi: 106 • Glavne luke i terminali:11 • Nosaĉi aviona: 1 • Fregate: 9 [2012] • Patrolni brodovi: 36 [2012] • Brodovi za razminiranje: 6 [2012] • Podmornice: 5 [2012] .

Minas Gerais S300 Tupi .

CBC Strani snabdevaĉi: SAD. Avibras. Velika Britanija. Nemaĉka. Francuska. Mectron.IMBEL. Italija.Helibras. Izrael • • • .Vojna industrija • • Domaći snabdevaĉi: Embraer. Rusija.

1994. meĊu prvih pet zemlja po rezervama uranijuma ABACC.Nuklearna politika • • • • • • Ugovor o neširenju nuklearnog naoruţanja 1998. Latin American Nuclear Weapons Free Zone. a „Angra 3“ se gradi.godine Dve atomske centrale „Angra 1“ i Angra već su u funkciji.bilateralni ugovor izmedju Brazila i Argentine o kontroli nuklearnih materijala PEAMB – plan revitalizacije mornarice (5 nuklearnih podmornica) .

7% GDP 2008.• Zalaţu se za multilateralizam – postojanje više centara moći u svetu • • • Od 1994. godine uĉestvuje u UN mirovnim misijama (poslednja Haiti) uvećanje vojnog budţeta sa 1.7% na 2. godine usvojili “Strategiju nacionalne odbrane” – planirana modernizacija vojske .

• 2010.-bivši predsednik Lula da Silva zajedno sa Turskom pokušao da sklopi nezavisni civilni nuklearni sporazum sa Iranom Podrška SAD da bude stalna ĉlanica Saveta Bezbednosti • .

– 1955. • 1954. • 2004. decembar 2012. nestalna ĉlanica Saveta bezbednosti UN-a za period 1.1945. – 2005. • 1998. januar 2010. – 1947. • 1988. Zagovornica reformi Saveta bezbednosti UN-a. – 1989. ( → Gvatemala) • ĉlanica SB UN-a Brazil je bio i : • 1946. Uĉesnica mirovnih misija UN-a (oko 2200 vojnika).• • • • Brazil i međunarodne organizacije Ĉlan UN-a od 24. ĉlanica osnivaĉ Ĉlanica svih specijalizovanih agencija OUN-a.10. Brazilski predstavnik nije do sada biran za Generalnog sekretara OUN-a • • • . – 1999.. – 31.

IBSA trilaterala-Indija.01. G20 Organizacije regionalnog karaktera MERCOSUR (Brazil. god. Paragvaj i Urugvaj.1946.Brazil se protivi slobodnom trţištu obe Amerike gde bi SAD bile hegemon. STAA. carinska unija zajedno sa Andskom zajednicom naroda ĉini u Uniju juţnoameriĉkih naroda-imaju jedinstveno trţište). • • .1995. Juţna Afrika (jug-jug saradnja).• • • • • • IMF: ĉlan od 14. World Bank Group WTO: ĉlan od 01. Brazil.01. god. Argentina. bore se za proširivanje Saveta bezbednosti.

• • Kroz kulturu privlaĉi svetsku paţnju i divljenje Karneval • TV novele. filmovi . muzika.

• Sport • Lepotice .