• • • • • •

1500. Zvaniĉno otkrivanje Brazila. 1548. Osnovan je grad Salvador koji postaje sedište portugalske kolonijalne moći a naredne godine postaje i prvi glavni grad Brazila. 1630. Otpoĉinje se sa redovnim dovodjenjem robova iz Afrike. 1694. Otkriveni rudnici zlata u današnjoj drţavi Minas Ţerais što ubrzava naseljavanje unutrašnosti zemlje. 1822. Brazil postaje nezavistan i Dom Pedro I se proglašava kraljem. 1888. Robovlašnistvo je zvaniĉno ukinuto. 1889. Brazil je proglašen za Republiku.

Dom Pedro I

Salvador

• • •


1930. Getulio Vargas dolaskom na vlast okonĉava sa starom Republikom, uspostavlja diktaturu ustavom iz 1937, po modelu italijanskog fasizma, i proglasava “Novu Drţavu” (o Estado Novo) koja ipak uvodi Brazil u savremene ekonomske tokove tog doba. 1932. Ţene po prvi put dobijaju zvaniĉno pravo glasa na saveznim izborima. 1942. Brazil ulazi u Drugi svetski rat na stranu saveznika i šalje trupe u Italiju. 1960. Brazilija zvaniĉno postaje glavni grad i teškog srca sva ministarstva i ostala administracija polako napušta dotadašnji glavni grad Rio de Ţaneiro. 1964. Drţavnim udarom vojna hunta zapoĉinje dvadesetogodišnju vojnu diktaturu. 1985. Izabran prvi civilni predsednik Brazila, Tankredo Neves (Tancredo Neves), posle 20 godina diktature. Zbog iznenadne bolesti i smrti nikad nije ni preuzeo funkciju Predsednika Republike koja je pripala 15 marta 1985. Ţoze Sarneju (José Sarney), izabranom podpredsedniku. 1990. 15 marta 1990. Fernando Kolor de Melo (Fernando Collor de Mello) postaje prvi predsednik izabran na direktnim demokratskim izborima posle ravno 30 godina.

DILMA VANA RUSEV .

kao Kandomble. domorodaĉkih i afriĉkih uticaja • Portugalski -službeni jezik • Ustav iz 1988.4% Spiritualisti: 1.6% -zemlja sa najvećim brojem katolika Protestanti: 15.3% Bantu: 0. • spoj portugalskih. garantuje slobodu veroispovesti.3% sledbenici tradicionalnih afriĉkih religija.8% 0. Makumbe i Umbande Uticaj religije na Parlament .3% Ostali: 1.• Jezgro kulture Brazila je ukorenjeno u kulturi Portugala. odvojenost • • • • • • • crkve od države Katolici: 73.

5% • Crnci: 6.9% .7% • Mulati: 38.• Belci: 53.2% • Ostali: 0.

ratniĉki "kapoeira“. Prvi put je zabeleţen tonski snimak popularne brazilske muzike sambe na gramofonskoj ploĉi.• Tradicionalna umetnost u grnĉarstvu. Uticaj širom sveta proneo je muziĉki pravac "bosa nova" nastao u 20. veku mešavinom brazilske narodne muzike i dţeza Paulo Koeljo • • • .”lambada” i scenski bumba-bu-boj koji je nalik na balet • Domovina tanga i sambe 1917. tkanju i slikanju na telu • Planetarno popularni su brazilski plesovi: festivalski ples "samba".

automobilizam. futvole • košarka. • Sportovi nastali u Brazilu: • fudbal na pesku.1970. futsal. Brazil postaje Svetski prvak u fudbalu po treći put i trajno osvaja Kup Ţil Rimea. odbojka. osnivaĉa Svetskih prvenstava u fudbalu. borilaĉke veštine • .

.

najveća drţava na svetu Najveća drţava u Juţnoj Americi Obala: 7491 km izlazi na Atlantski okean .514.877 km2 5.• • • • • Površina: 8.

visoravni (juţni i centralni deo).visoravan -Atlantsko primorje ( 1/3 površine. planine. uski priobalni pojas Tri prirodne celine: -Amazonska nizija (40% površine. brda. 90% stanovništva) • • • • • . 4% stanovnika) -Brazilsko gorje (Divlji zapad) Mato Groso .• Niski predeli. uglavnom nizije na severu.

• Tri sliva • Amazon (60%. vodom najbogatija reka.najveće moĉvarno podruĉje na svetu .180.000 m3) • La Plate (17%) • Reke istoĉnog Brazila • Sao Francisko • Parana • Pantanal.

• tropska. umerenotropska • umerenija na jugu • Amazonijska nizijanajveća koliĉina padavina • Prašuma (6. 60% u Brazilu) .7 km2.

Belo Horizonte 5.Drţavno ureĊenje: federalna republika (26 jedinica) • Glavni grad: Brazilija 3.736 miliona. Porto Alegre 4. • .034 miliona.96 miliona.789 miliona • Sao Paulo 19. Rio de Janeiro 11.836 miliona.

• • 27 belih zvezdica (koje predstavljaju federalne jedinice) poreĊane kao noćno nebo nad Brazilom Slogan ORDEM E PROGRESSO ( red i napredak) .

• • Broj stanovnika: 205.716. na svetu .890 5.

3 godina Srednja starost muškarci: 28.7% ukupno: 29.• • • • • • • • • Starosno doba 0-14 godina: 26.5 godina žene: 30.1 godina urbano stanovništvo: 87% od ukupnog stanovništva (2010) .2% 15-64 godina : 67% 65 i više godina : 6.

dolazi do oţivljavanja poverenja investitora kada BDP dostiţe 7. Brazil preuzima mesto Ujedinjenog Kraljevstva kao sedma po veliĉini ekonomija na svetu u pogledu BDP-a Visoke kamatne stope ĉine ga atraktivnom destinacijom za strane investitore . ekonomija Brazila prestiţe ekonomije ostalih juţnoameriĉkih drţava Od 2003. Ipak. Brazil je meĊu prvim trţištima koji je odmah zapoĉeo oporavak.. U 2010. i 2008.5%.• • • • • Velika i dobro razvijena poljoprivredna. što je najviša stopa rasta u poslednjih 25 godina. Brazil kontinirano popravlja svoju makroekonomsku stabilnost . i Brazil biva pogoĊen krizom septembra 2008. Uprkos sporijem rastu u 2011. rudarska. povećava devizne rezerve i smanjuje svoj dug Posle rekordnog rasta 2007.-oj. proizvodna i usluţna.

233 trillion (2010 est.077 trillion (2009 est.) • • .7% (2011 est.) GDP .5% services: 67% (2011 est.) • GDP . Indija.5% industry: 27.) GDP . Japan.composition by sector: agriculture: 5.800 (2011 est.) $2. Kina.) country comparison to the world: 8 (EU. SAD.real growth rate( realna stopa rasta): 2.• GDP (purchasing power parity): $2. Rusija) $2.) 7.294 trillion (2011 est. Nemaĉka.5% (2010 est.per capita (PPP): $11.

) Population below poverty line: 21.) • • • • Budget: revenues(prihodi): $978.6 billion (2011 est.) Unemployment rate: 6% (2011 est. Indija. SAD.4% (2009 est.7 million (2011 est.) country comparison to the world: 6 (Kina.2% of GDP (2011 est.by occupation: agriculture: 20% industry: 14% services: 66% (2003 est.• Labor force(radna snaga): 104. EU. Indonezija) Labor force .) • .3 billion expenditures(rashodi): $901.) Public debt: 54.

SOJA. KUKURUZ. PAMUK.… Industrija: “BRAZILSKI TROUGAO”.3% (2011.0. JUŢNO VOĆE. DUVAN.ĉitava industrija BOKSIT. FOSFAT. MANGAN.• • Poljoprivredni proizvodi: KAFA. PŠENICA. URANIJUM. ŠEĆERNA TRSKA. DIJAMANTI( Brazilski topaz) Stopa industrijskog rasta. PIRINAĈ. ZLATO.est) . GVOŢĐE.

EU.partners: • China 17. Japan.000. Argentina 7. Taiwan) $288.partners: • US 15.5% (2011) • Reserves of foreign exchange and gold: $288.• • Exports: $256 billion (2011 est. Saudi Arabia. autos Exports .) Exports .) country comparison to the world: 27 .1%. electronics Imports .000 [2012] country comparison to the world: 7 (China. chemical products.external: $382.600. soybeans. US 10.2 billion (2011 est. South Korea 4. Argentina 8.1%.3%.commodities: machinery.7%.commodities: transport equipment. Germany 6.9%. China 14. footwear. electrical and transport equipment. automotive parts.) • Debt .5 billion (31 December 2011 est. oil.) Imports .5%.6 billion (2010 est. Netherlands 5.3% (2011) • • Imports: $226.5%. Russia. iron ore. coffee.

.

000 bbl/d Izvor:www.• • • • Proizvodnja: : 2.860.com .000 bbl/Day [2012] Potrošnja: : 2.globalfirepower.654.746.000 bbl/Day[2012] Izvoz: 700.000.000 bbl/Day [2012] Ukupne rezerve: 12.

.

VOJNA MOĆ .

VOJSKA • • Broj stanovnika: 205.000 (2011.1 milijarda $ (2011.) (11) .) • Budţet: 27.340.890 (5) Aktivna vojska: 371.) (14) • Ratna rezerva: 1.716.199 (2011.

676 [2012] Logistička vozila: 9.Kopnena vojska • • • • • • • Ukupno kopneno naoružanje:8.538 Raketno naoružanje:200 [2012] Minobacači: 3.469 Tenkovi: 469 Protivtenkovsko naoružanje: 2.045 [2012] Protivvazdušno naoružanje: 3.398 [2012] .

.

072 [2012] .Vazdušne snage Brazila Avioni: 817 [2012] Helikopteri: 250 [2012] Upotrebljivi aerodromi: 4.

Mi-35M .

Mornarica • Brodovi: 106 • Glavne luke i terminali:11 • Nosaĉi aviona: 1 • Fregate: 9 [2012] • Patrolni brodovi: 36 [2012] • Brodovi za razminiranje: 6 [2012] • Podmornice: 5 [2012] .

Minas Gerais S300 Tupi .

Velika Britanija.Vojna industrija • • Domaći snabdevaĉi: Embraer. Nemaĉka. Izrael • • • . Mectron. Francuska. Avibras.Helibras.IMBEL. CBC Strani snabdevaĉi: SAD. Rusija. Italija.

Nuklearna politika • • • • • • Ugovor o neširenju nuklearnog naoruţanja 1998.bilateralni ugovor izmedju Brazila i Argentine o kontroli nuklearnih materijala PEAMB – plan revitalizacije mornarice (5 nuklearnih podmornica) . Latin American Nuclear Weapons Free Zone. a „Angra 3“ se gradi. meĊu prvih pet zemlja po rezervama uranijuma ABACC.godine Dve atomske centrale „Angra 1“ i Angra već su u funkciji.1994.

godine uĉestvuje u UN mirovnim misijama (poslednja Haiti) uvećanje vojnog budţeta sa 1.7% na 2.7% GDP 2008. godine usvojili “Strategiju nacionalne odbrane” – planirana modernizacija vojske .• Zalaţu se za multilateralizam – postojanje više centara moći u svetu • • • Od 1994.

-bivši predsednik Lula da Silva zajedno sa Turskom pokušao da sklopi nezavisni civilni nuklearni sporazum sa Iranom Podrška SAD da bude stalna ĉlanica Saveta Bezbednosti • .• 2010.

• • • • Brazil i međunarodne organizacije Ĉlan UN-a od 24. – 31.1945. • 1954. decembar 2012. ĉlanica osnivaĉ Ĉlanica svih specijalizovanih agencija OUN-a. – 1955. nestalna ĉlanica Saveta bezbednosti UN-a za period 1. – 2005. Zagovornica reformi Saveta bezbednosti UN-a.10. ( → Gvatemala) • ĉlanica SB UN-a Brazil je bio i : • 1946. Uĉesnica mirovnih misija UN-a (oko 2200 vojnika). januar 2010. • 1998. – 1989.. – 1947. • 1988. • 2004. Brazilski predstavnik nije do sada biran za Generalnog sekretara OUN-a • • • . – 1999.

World Bank Group WTO: ĉlan od 01. G20 Organizacije regionalnog karaktera MERCOSUR (Brazil. Brazil.• • • • • • IMF: ĉlan od 14. Argentina. STAA. carinska unija zajedno sa Andskom zajednicom naroda ĉini u Uniju juţnoameriĉkih naroda-imaju jedinstveno trţište).01.01.Brazil se protivi slobodnom trţištu obe Amerike gde bi SAD bile hegemon. • • . god. god.1995. Juţna Afrika (jug-jug saradnja). IBSA trilaterala-Indija. bore se za proširivanje Saveta bezbednosti. Paragvaj i Urugvaj.1946.

muzika. filmovi .• • Kroz kulturu privlaĉi svetsku paţnju i divljenje Karneval • TV novele.

• Sport • Lepotice .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful