• • • • • •

1500. Zvaniĉno otkrivanje Brazila. 1548. Osnovan je grad Salvador koji postaje sedište portugalske kolonijalne moći a naredne godine postaje i prvi glavni grad Brazila. 1630. Otpoĉinje se sa redovnim dovodjenjem robova iz Afrike. 1694. Otkriveni rudnici zlata u današnjoj drţavi Minas Ţerais što ubrzava naseljavanje unutrašnosti zemlje. 1822. Brazil postaje nezavistan i Dom Pedro I se proglašava kraljem. 1888. Robovlašnistvo je zvaniĉno ukinuto. 1889. Brazil je proglašen za Republiku.

Dom Pedro I

Salvador

• • •


1930. Getulio Vargas dolaskom na vlast okonĉava sa starom Republikom, uspostavlja diktaturu ustavom iz 1937, po modelu italijanskog fasizma, i proglasava “Novu Drţavu” (o Estado Novo) koja ipak uvodi Brazil u savremene ekonomske tokove tog doba. 1932. Ţene po prvi put dobijaju zvaniĉno pravo glasa na saveznim izborima. 1942. Brazil ulazi u Drugi svetski rat na stranu saveznika i šalje trupe u Italiju. 1960. Brazilija zvaniĉno postaje glavni grad i teškog srca sva ministarstva i ostala administracija polako napušta dotadašnji glavni grad Rio de Ţaneiro. 1964. Drţavnim udarom vojna hunta zapoĉinje dvadesetogodišnju vojnu diktaturu. 1985. Izabran prvi civilni predsednik Brazila, Tankredo Neves (Tancredo Neves), posle 20 godina diktature. Zbog iznenadne bolesti i smrti nikad nije ni preuzeo funkciju Predsednika Republike koja je pripala 15 marta 1985. Ţoze Sarneju (José Sarney), izabranom podpredsedniku. 1990. 15 marta 1990. Fernando Kolor de Melo (Fernando Collor de Mello) postaje prvi predsednik izabran na direktnim demokratskim izborima posle ravno 30 godina.

DILMA VANA RUSEV .

garantuje slobodu veroispovesti.6% -zemlja sa najvećim brojem katolika Protestanti: 15. • spoj portugalskih. kao Kandomble.3% sledbenici tradicionalnih afriĉkih religija.• Jezgro kulture Brazila je ukorenjeno u kulturi Portugala.3% Bantu: 0.3% Ostali: 1. Makumbe i Umbande Uticaj religije na Parlament .4% Spiritualisti: 1.8% 0. odvojenost • • • • • • • crkve od države Katolici: 73. domorodaĉkih i afriĉkih uticaja • Portugalski -službeni jezik • Ustav iz 1988.

9% .7% • Mulati: 38.• Belci: 53.2% • Ostali: 0.5% • Crnci: 6.

veku mešavinom brazilske narodne muzike i dţeza Paulo Koeljo • • • .”lambada” i scenski bumba-bu-boj koji je nalik na balet • Domovina tanga i sambe 1917. Prvi put je zabeleţen tonski snimak popularne brazilske muzike sambe na gramofonskoj ploĉi. Uticaj širom sveta proneo je muziĉki pravac "bosa nova" nastao u 20. ratniĉki "kapoeira“. tkanju i slikanju na telu • Planetarno popularni su brazilski plesovi: festivalski ples "samba".• Tradicionalna umetnost u grnĉarstvu.

borilaĉke veštine • . • Sportovi nastali u Brazilu: • fudbal na pesku. odbojka. osnivaĉa Svetskih prvenstava u fudbalu.1970. futvole • košarka. futsal. automobilizam. Brazil postaje Svetski prvak u fudbalu po treći put i trajno osvaja Kup Ţil Rimea.

.

• • • • • Površina: 8.877 km2 5.514. najveća drţava na svetu Najveća drţava u Juţnoj Americi Obala: 7491 km izlazi na Atlantski okean .

brda. uski priobalni pojas Tri prirodne celine: -Amazonska nizija (40% površine. 90% stanovništva) • • • • • .visoravan -Atlantsko primorje ( 1/3 površine.• Niski predeli. uglavnom nizije na severu. 4% stanovnika) -Brazilsko gorje (Divlji zapad) Mato Groso . visoravni (juţni i centralni deo). planine.

180.najveće moĉvarno podruĉje na svetu .• Tri sliva • Amazon (60%.000 m3) • La Plate (17%) • Reke istoĉnog Brazila • Sao Francisko • Parana • Pantanal. vodom najbogatija reka.

• tropska.7 km2. 60% u Brazilu) . umerenotropska • umerenija na jugu • Amazonijska nizijanajveća koliĉina padavina • Prašuma (6.

Porto Alegre 4.96 miliona.836 miliona. Belo Horizonte 5.789 miliona • Sao Paulo 19. Rio de Janeiro 11.736 miliona.Drţavno ureĊenje: federalna republika (26 jedinica) • Glavni grad: Brazilija 3. • .034 miliona.

• • 27 belih zvezdica (koje predstavljaju federalne jedinice) poreĊane kao noćno nebo nad Brazilom Slogan ORDEM E PROGRESSO ( red i napredak) .

890 5. na svetu .716.• • Broj stanovnika: 205.

5 godina žene: 30.• • • • • • • • • Starosno doba 0-14 godina: 26.2% 15-64 godina : 67% 65 i više godina : 6.3 godina Srednja starost muškarci: 28.7% ukupno: 29.1 godina urbano stanovništvo: 87% od ukupnog stanovništva (2010) .

povećava devizne rezerve i smanjuje svoj dug Posle rekordnog rasta 2007.. Ipak. U 2010. i 2008. dolazi do oţivljavanja poverenja investitora kada BDP dostiţe 7.5%. Brazil preuzima mesto Ujedinjenog Kraljevstva kao sedma po veliĉini ekonomija na svetu u pogledu BDP-a Visoke kamatne stope ĉine ga atraktivnom destinacijom za strane investitore .• • • • • Velika i dobro razvijena poljoprivredna. proizvodna i usluţna. i Brazil biva pogoĊen krizom septembra 2008. ekonomija Brazila prestiţe ekonomije ostalih juţnoameriĉkih drţava Od 2003. što je najviša stopa rasta u poslednjih 25 godina. Brazil kontinirano popravlja svoju makroekonomsku stabilnost .-oj. rudarska. Brazil je meĊu prvim trţištima koji je odmah zapoĉeo oporavak. Uprkos sporijem rastu u 2011.

• GDP (purchasing power parity): $2. SAD.5% services: 67% (2011 est.294 trillion (2011 est.) GDP .) • GDP .) $2.5% (2010 est. Rusija) $2. Indija. Kina.per capita (PPP): $11. Nemaĉka.800 (2011 est.) GDP . Japan.) 7.233 trillion (2010 est.7% (2011 est.) • • .real growth rate( realna stopa rasta): 2.) country comparison to the world: 8 (EU.composition by sector: agriculture: 5.077 trillion (2009 est.5% industry: 27.

6 billion (2011 est.) country comparison to the world: 6 (Kina.) • • • • Budget: revenues(prihodi): $978.7 million (2011 est.) Public debt: 54.4% (2009 est. EU.) Population below poverty line: 21.by occupation: agriculture: 20% industry: 14% services: 66% (2003 est.) Unemployment rate: 6% (2011 est.) • .3 billion expenditures(rashodi): $901. SAD.2% of GDP (2011 est. Indija.• Labor force(radna snaga): 104. Indonezija) Labor force .

ĉitava industrija BOKSIT.• • Poljoprivredni proizvodi: KAFA. DIJAMANTI( Brazilski topaz) Stopa industrijskog rasta. MANGAN.… Industrija: “BRAZILSKI TROUGAO”. DUVAN. PIRINAĈ. SOJA.0. PŠENICA. PAMUK. ZLATO. KUKURUZ. JUŢNO VOĆE. URANIJUM. GVOŢĐE.est) . ŠEĆERNA TRSKA.3% (2011. FOSFAT.

• • Exports: $256 billion (2011 est. iron ore.1%.partners: • China 17. Saudi Arabia. soybeans. Argentina 8.external: $382. Germany 6. Netherlands 5.) Imports . China 14.5%.commodities: transport equipment. coffee.6 billion (2010 est. footwear.commodities: machinery. Argentina 7.000. autos Exports .5 billion (31 December 2011 est.5% (2011) • Reserves of foreign exchange and gold: $288.3% (2011) • • Imports: $226.) • Debt . South Korea 4.2 billion (2011 est. oil.) country comparison to the world: 27 .1%.9%. electrical and transport equipment. Taiwan) $288.600. electronics Imports .3%.) Exports . automotive parts. EU. chemical products.partners: • US 15.7%.5%. US 10. Japan.000 [2012] country comparison to the world: 7 (China. Russia.

.

654.000 bbl/d Izvor:www.860.000 bbl/Day [2012] Ukupne rezerve: 12.000 bbl/Day [2012] Potrošnja: : 2.globalfirepower.• • • • Proizvodnja: : 2.000.746.000 bbl/Day[2012] Izvoz: 700.com .

.

VOJNA MOĆ .

890 (5) Aktivna vojska: 371.716.000 (2011.VOJSKA • • Broj stanovnika: 205.199 (2011.) (11) .1 milijarda $ (2011.) (14) • Ratna rezerva: 1.) • Budţet: 27.340.

045 [2012] Protivvazdušno naoružanje: 3.538 Raketno naoružanje:200 [2012] Minobacači: 3.398 [2012] .469 Tenkovi: 469 Protivtenkovsko naoružanje: 2.676 [2012] Logistička vozila: 9.Kopnena vojska • • • • • • • Ukupno kopneno naoružanje:8.

.

Vazdušne snage Brazila Avioni: 817 [2012] Helikopteri: 250 [2012] Upotrebljivi aerodromi: 4.072 [2012] .

Mi-35M .

Mornarica • Brodovi: 106 • Glavne luke i terminali:11 • Nosaĉi aviona: 1 • Fregate: 9 [2012] • Patrolni brodovi: 36 [2012] • Brodovi za razminiranje: 6 [2012] • Podmornice: 5 [2012] .

Minas Gerais S300 Tupi .

Francuska.Vojna industrija • • Domaći snabdevaĉi: Embraer. Italija. CBC Strani snabdevaĉi: SAD. Izrael • • • . Rusija. Mectron.Helibras. Velika Britanija. Nemaĉka. Avibras.IMBEL.

a „Angra 3“ se gradi. Latin American Nuclear Weapons Free Zone.bilateralni ugovor izmedju Brazila i Argentine o kontroli nuklearnih materijala PEAMB – plan revitalizacije mornarice (5 nuklearnih podmornica) .Nuklearna politika • • • • • • Ugovor o neširenju nuklearnog naoruţanja 1998.godine Dve atomske centrale „Angra 1“ i Angra već su u funkciji. meĊu prvih pet zemlja po rezervama uranijuma ABACC.1994.

7% na 2. godine usvojili “Strategiju nacionalne odbrane” – planirana modernizacija vojske .7% GDP 2008.• Zalaţu se za multilateralizam – postojanje više centara moći u svetu • • • Od 1994. godine uĉestvuje u UN mirovnim misijama (poslednja Haiti) uvećanje vojnog budţeta sa 1.

-bivši predsednik Lula da Silva zajedno sa Turskom pokušao da sklopi nezavisni civilni nuklearni sporazum sa Iranom Podrška SAD da bude stalna ĉlanica Saveta Bezbednosti • .• 2010.

( → Gvatemala) • ĉlanica SB UN-a Brazil je bio i : • 1946. • 2004. Brazilski predstavnik nije do sada biran za Generalnog sekretara OUN-a • • • . • 1954. – 2005. nestalna ĉlanica Saveta bezbednosti UN-a za period 1.• • • • Brazil i međunarodne organizacije Ĉlan UN-a od 24. Uĉesnica mirovnih misija UN-a (oko 2200 vojnika). • 1988. • 1998.. – 31.10. ĉlanica osnivaĉ Ĉlanica svih specijalizovanih agencija OUN-a. decembar 2012. – 1999. – 1947. – 1989. Zagovornica reformi Saveta bezbednosti UN-a. – 1955. januar 2010.1945.

Argentina. carinska unija zajedno sa Andskom zajednicom naroda ĉini u Uniju juţnoameriĉkih naroda-imaju jedinstveno trţište). god.01. G20 Organizacije regionalnog karaktera MERCOSUR (Brazil. STAA. Juţna Afrika (jug-jug saradnja).01. World Bank Group WTO: ĉlan od 01. IBSA trilaterala-Indija. bore se za proširivanje Saveta bezbednosti. Brazil. Paragvaj i Urugvaj. god.• • • • • • IMF: ĉlan od 14.1946. • • .Brazil se protivi slobodnom trţištu obe Amerike gde bi SAD bile hegemon.1995.

muzika. filmovi .• • Kroz kulturu privlaĉi svetsku paţnju i divljenje Karneval • TV novele.

• Sport • Lepotice .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful