P. 1
LEČENjE LEKOVITIM BILjEM

LEČENjE LEKOVITIM BILjEM

|Views: 1,135|Likes:
Published by Hibozo

More info:

Published by: Hibozo on Feb 01, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/03/2014

pdf

text

original

LEČENjE LEKOVITIM BILjEM VASO PELAGIĆ ŠESTO IZDANjE NARODNA KNjIGA 1973 Kao što je sloboda večita borba

za slobodu. tako je i zdravlje večita borba za zdravlje — samo su se metodi te borbe kroz vekove menjali i usavršavali. Pobediti bolest znači osloboditi se straha od smrti.Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje običaje, navike, nošnju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, načine lečenja i veštinu izrade lekova. Ako se kroz istorijsku prizmu posmatra upotreba lekova i veština lečenja, jasno se vidi da drogistička veština čini nerazdvojnu celinu kulturne istorije čovečanstva. I lekovito billje je, izmeću ostalog, zaoralo duboku brazdu u život svih naroda, a pogotovo onih koji su vekovima tlačeni, gonjeni, porobljavani, naroda u večitim seobama, koji po nečemu liče na vodeni cvet, na svilu što leti po lepom vre-menu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljčice u gustoj travi. Lekovito bilje je najstariji lek i prvobitna farmaceutska sirovina nekad primitav-.nih, a sada kulturnih naroda. I danas je razno bilje najjevtinija i najpristupačnija farmaceutska sirovina za izradu lekova u domaćoj i inostranoj industriji.Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog sredstva ima u našem narodu neobično bogatu i izvanredno dugu i kontinu-iranu tradiciju. Najbolje svedočanstvo o tome pružaju broJni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar nrke: U Hodoškom kodeksu, koji se omatra za najstariji kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba domaćih i stranih biljnih droga, najčešće kima, aloja, tamnjana, lanenog i repinog semena, smok-vinog korena, korijandra, cveklinog soka, vrbove kore i njenog lišća i raznog drutog bilja. Hilandarski medicinski kodeks broj 517, koji je otkrio 1951. godi-ne akademik B. Sp. Radoičić u Biblioteci manastira Hilandara, navodi upotrebu kamfora, perunike, kukureka i mnogih drugih biljaka. Taj 'kodeks je „najdragoceniji spomenik srpske medicinske kudture" (dr Relja Katić). Ovo delo potiče iz XV ili XVI veka. Za vreme petvekovnog ropstva sastavluane su lekaruše zna-. nih i neznanih medicinskih pisaca. I u njima je lekovito bilje najčešće pominjani lek.U stalnoj borbi za opstanak, hvatajući se na svakom kora-ku ukoštac sa stihijom, bezgraničnim i nemilosrdnim ćudima prirode, bez školovanih lekara i lekova ostavlen i zaborav-ljen, bez ičije pomoći, jer „car je daleko — a bog je visoko", naš čovek je posebno cenio lekovito bile, koje mu je uvek bilo najvažniji i najpristupačniji lek. To se najlepše vidi i iz naših narodnih pesama. Od svih lekova u njima se najčešće pominje lekovito bilje. Njemu se često pridaje čudotvorna moć. Biljarice i vidarice se naročč.to poštuju. I to bilje, i mesto •gde ono raste, način branja, vreme kad se može i sme brati, i ,sve ostalo što je u vezi s lekovitam biljem i lečenjem pomoću njeta obavijeno je poetskom žicom i dubokom tajanstvenošću. Taj psihosugestivni karakter mnogih stihova naših epskih pe-sama ima velik značaj i često je predstavl.ao značajan poiho-teraoijski faktor.

Zašto, vilo, da te bog ubije, Zašt' ustreli pobratima moga? (Miloša Obilića) Daj ti bilje onome junaku, Jer se nećeš napositi glave Sta ga vila bogom bratimiti: Daj me puštaj u planinu živu, Da naberem po Miroču bilja, Da zagasim rane na junaku. Pusti vilu u planinu živu; Bilje bere po Miroču vila, Bil.e bere često se odziva. Nabra vila po Miroču bilja I zagasi rane na junaku... (Kraljević. Marko i vila) Značaj lekovitog bilja i njegovu terapijsku vrednost, kao i njegovu u to vreme dominantnu upotrebu u našem narodu, dobro zapažaju i naši narodni prosvetitelji iz druge polovine XVIII veka, pa tom pitanju, prirodno, posvećuju posebnu pažnju u svo-jim prosvetiteljskim spisima i delima. Tako i Zaharija Stefa-nović Orfelin (1726—1785), dostojan preteča besmrtnog Dositeja Obradovića, naš najznamenitiji pisac XVIII veka, prvi ot-kriva srpskom narodu naučne pojmove o prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica koje su tada vladale. Orfelinov Veliki srpski travnik ima oko 500 bilaka. Neu-morni prosvetitel» svoga roda daje svim biljkama pored latin-okog i narodno ime, a u odel»ku „polza i upotreblenije" čita-ocu pruža dragocene podatke iz materije medike i terapije onadso kakb se to radilo u to vreme u Evropi. Tako, na primer, kad piše o muimuli, Orfelii, pored ostalog, daje i ovo dra-, gocego uputstvo: „Zrjele mušmule esu izrednoe ljekarstvo pro-tiv bistre stolice, serdobolje, krovopljuvanja, tečenja sjemena i mnagoga mjesečnoga ženskoga; radi čega možno nih s medom, ili sa šeć.erom, kako kruške pripraviti." I danas se muš-mula — zbog toga što salrži dosta tanina i drutih polife-lonskih jedinjenja, zatim pektina, voćnog šećera vitamina S i karotena — uspešno koristi za sprečavanje dijareje i ulazi u sastav raznih farmaceutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i često omr-tonoonih proliva, pogotovo dece za vreme leta. Orfelinov Iskusni podrumar ima nekoliko stotina re-cepata za spravl>anje travnih vina i mnogih drugih alkoholnihi bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izraćenih od preko 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enološku, farmakognozijsku i terapijsku vrednost. Znalačko uputstvo o vremenu i načinu bralja, sušenja i čuvanja lekovitog billjka koje skoro niučemu ne zaostaje za današnjim princi-pima, daje Orfelin u svom Iskusnom podrumaru 1783. godine Godine 1883, sto godina posle pojave Orfelinovog Podru-mara, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampa kao poseb-no izdanje Lekovito bilje u Srbiji od dr Save Petrovića, sani-tetskog pukovnika iz Beotrada. Ovo delo na 470 strana potiče iz ruke stručn.aka, školovanog u Francuokoj, koji je, slično Pančiću, bio lekar, ali se potpuno odao botanici i farmako gnoziji. Evo šta u „Pristupu" svoga dela piše ovaj naš u javnosti malo poznati naučni radnik: „Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nužno je za lekare rad pouke našeg naroda, koji

često propada zbog tota što se u svoja domaća; ne-pouzdana sredstva oslanja, pa zbot toga suviše dockan pomoći traži od naučne medicine ili je nikažo i ne traži. Narod se teško pomaže domaćim sredstvima i onde gde mu je bolest pot-puno poznata, a onde očigledno propada kad bolest ne može da raspozna. Dužnost je, dakle, svakoga, a osobito lekara, da ga u tom pravcu obučava i na pravi put upućuje." Nadovezujući se neposredno na tako svetle tradicije dr Ri-sta Pešić-Gostuški, narodni čovek i narodni lekar, do-stojno je nastavio delo Save Petrovića i ranijih medicinskih pisaca. I on je neumorni zdravstveni prosvetitel svoga roda. Njegovo životno delo Lečenje lekovitim biljvm treba pre svega tako i shvatiti, jer ono treba da pomogne narodu. Knjiga je korisna i za lekara, jer se kod nas na medicinskim fakultetima ne uči botanika ni farmakognozija.Tri izdanja su dovoljan i ubedl.iv dokaz da je ovo zamašno delo svesrdno primleno svuda kod nas, u selu i u gradu. Ono ;e svuda traži. Svako domaćinstvo želi da ima ovu vrednu knjigu pri ruci.Plodan medicinski pisac, zdravstveni, kulturni.i društveni radnik, čika Rista, kako ga je narod iz milošte zvao, ostao je do smrti veran slobodarokim idejama i širenju zdravstvene kulture na svakom koraku.- Savestan lekar i prijatelj radnog čoveka, on je ovim svojim delom, koje danas, možemo slobodno reći, postaje već klasično, pomogao svom narodu u borbi protiv nazovilekarstva. Ubeđen sam da će ovo novo, do-punjeno i popravleno izdanje biti nsto tako dobro primljeno u narodu kao i ona ranija. akutnim (pa i hroničnim) slučaJevima, mada se mora pri tom primetiti da su i ovi poslednji u osnovi proizvodi iz biljnog sveta (plesan).Njihovom pojavom, mećutim, ne samo da nije uzdrmana pozicija lekokitog bilja već se čak primenjuje češće nego ranije sastav mnogih patenata ulaze baš ekstrakti lekovitih bilaka, što čini da je i stručnjacima potrebno da znaju šta pored hemijskih edemenata ulazi u kompozkciju fabričkih farmaceutskih proiz-voda novoga doba.Nemam druge želje do da i treće izdanje doživi isto rasprostranjenje i produži da donosi dalje koristi natem narodu, kao su to učinila i prva dva. IZ PREDGOVORA PRVOM IZDANjU „Smatrajući da je najstarija grana veštine lečenja bila biljem i da su lekovite osobine medicinskog bilja svetu poznate iz hilja-dugodišnje primene njegove, i da to njegovo delovanje nije uvek priča (lvgende); smatraJući da nemar lekara u pogledu upotrebe bilja i lekova od njih spremljenih dolazi uopšte otuda što su lekari više tvrdo-glavo skloni da propisuju dobijenv kristale iz biljaka i indu-strijske hemijske preparate;smatrajući, dalje, da se lekovi koji su dobijeni iz biljnog sveta spremaju, uporedo s napretkom nauke, na sve bolji i bolji način i da mi danas znamo načine da ih dobijamo u takvom sastavu koji sadrži i njihovu celinu i njihovo delovanje u potpunosti, a bez osetne promene; a čudeći se što se. u medicinskim studijama danas ne smatra kao najvažniji zadatak izlečenje bolesnika (nvgo samo proučavanje bolesti); Kongres izražava želju: 1. Da Mećunarodna fvderacija za razvoj lekovitog bilja i sličnih biljaka pomalse po celom svetu energičnu na-učnu propagandu, kakva je već. počela na nekim medicinskim fakul-tetima, u cilju da se povrati čast i ugled lečenju lekovitim biljem i lekovima spremLjenim od njih.2. Da se obrazuje centralni mećunarodni komitet koji će ima-ti zadatak da podstiče i usmerava zvaničnu i privatnu inicijagi-vu u tom smeru i da

joj daje najširi publicitet."Ovako je glasila druga, glavna tačka rezolucije Mećunarodnog kongresa za raaviće lekovitog bilja i sličnih bilaka, koji je odr- žan još u julu 1931. godine u Parizu. Na tom kongresu uzelo je učs-šća petnaest država, a u radu i donošenju rezolucija (voeux adoptes) sudelovali su ne samo čuvani profesori univerziteta i farmaceutskih fakulteta već i drugi stručnjaci: profesori medicin-ske botanike, direktori hemijskih laboratorija, predstavnici sindikata apotekara i drogerista, inženjeri agronomije, direktorn ministarstava (poljoprivrede i trgovine), biljoberi naveliko, pa čak i političari i advokati — oko dvesta najistaknutijih struč-njaka i delegata iz svih krajeva Evrope... Za ovaj kongres i za Mebunarodnu federaciju za razvoj lečenja lekovitim biljem, kao i za njenu rezoluciju, doznao sam sasvim slu-čajno, tu skoro, i tek pošto je bila gotova ova moja knjiga. Sasvim samostalno, nezavisno od želja tih organizacija i skupova, počeo sam i radio u duhu navedenih ideja, ne znajući da iste brige brinu i toliki daleki mi ludi. Više od deset godina prikuplao sam ma-terijal i nosio se mišlu da napišem jednu ovakvu kn-igu kakvu sam napisao. Pobuda za ovo bilo je kod mene dosta i one su bile ne samo stručne nego i opšte prirode, naime: socijalno-zdravstvene ekonomske, nacionalne, naučno-pedagoške i narodno-prosvetne. Zato neka mi bude dozvolljeno da to ovde unekoliko izložim i obja-snim. Medicina brzo napreduje i broj lekova i sredstava pomoću kojih ljudi teže da leče i izleče pojedine bolesti raste iz dana u dan... Lekovi koje izbacuje hemijska industrija, čak i oni koji su napravleni od živih organa i delova svakodnevne hrane (opotera-pija i vitamini) prodaju se kao skupi patenti, koji, možda, vrede malo, a prodaju se za skupe pare — samo zato što ima da prođu kroz desetinu ruku. Ali ako, npr, sveža džigerica, sveže jaje, svež „bubac" itd. niou dostupni svakome u Parizu ili Berlinu, Beč; iTd., sve je to dostupno nama, Jugoslovenima, i onima u Beogradu i onima u Pirotu. Isto tako, npr., ako onaj u Hamburgu ili u Esenu ne može da nabere sebi neko bile na trotoaru ili na pristaništu, a polja su mu daleko — vrlo lako može to da učini oćaj u Lazarevcu ili onaj u Knjaževcu. I njemu nisu potrebni skupi patenti. Stalno, iz godine u godinu, traže se nova sredstva. Lečenje se ne naslanja više na stare metode i lekove. Oni se čak zaboravljaju u korist novih. Tako se lečenje postepeno i umnogome odvojilo od prirodnih sirovih sredstava, naročito od lekovitog bilja, te ga danas ogroman broj lekara (da i ne govorim o velikovaroškoj deci) i ne poznaje, a kamoli da ga stručno preporučuju narodu, mada ga ponekad prnmenjuju u svojoj praksi (u orezu, na selu itd.). V vidu specijaliteta uliva se postepeno narodu pojam da su pravi lekovi samo oni koje on kupi po skupe novce, a da ih u njegovoj okolini nema i ne može biti... U praksi često unosimo u recepte i ono što se bolesiiku nalazi ispred nosa, umesto da ga naučimo kako da se koristi onim što mu je pod rukom. Mnogi znamo samo za recepte i prepuštamo da, za novac, bolesniku sve drugi spremi, umesto da prosto obja-snimo kako treba da se opremi lek od bil>ke, od cveta, korena, kore, od mešavina, i tako mu pomognemo u dva pravca: da ga izlečimo i da ga to ne staje skupo. Time ipak neću da kažem da se možemo odreći svih onih dobrih lekova koje su dale hemija i industrija, kao što se ne možemo odreći svuda i svakad električne sijalice, ali hoću reći da je "vreme da se malo zaustavimo, jer smo se suviše udaljili od pri-rode, prenebregli

smo prirodne dekove i biljke. Vreme je da se vratimo mado natrag... Naš narod osobito ceni lečenje lekovitim bilem, nezavisno od toga da di u zvaničnoj medicini vlada ovaj ili onaj pokret, mo-da. Njemu nije potrebno dokazivati mnogo da u biljkama ima .„celog leka", kakvog nema u posebnom leku koji je iz te billjke izvaćen u laboratoriji. Još ako mu naučna medicina to lreporuči i da o tome dokaza, onda će on ta sredstva prihvatiti radije nego ona koja su mu danas skupa ili koja ne može nabaviti brzo. U poslednje vre-me se čak primećuje otpor kod bolesnika i žela da im se ne pro-pisuju lekovi — ali kad im se pr.eporuči biljni, domaći lek, oni na to rado pristaju... Zato su lekari, a naročito lekari u narodu, dužni da mu obrate veću pažnju na mogućnost lečenja lekovitim biljem. Lako je, vrlo lako propisati neki gotov, patentiran lek i smatrati da je posao svršen. Mnogo se više truda, pamćenja i umnog naprezanja traži da se propiše našem čoveku biljni lek, sa svic uputstvima koja njegova upotreba iziskuje, nego kada se propišu kolačići („ta-blete"), čiji je način uzimanja već odreBen ili je na uputstvu. Naj-zad, lekar dobro zna i ne sme zaboraviti ni to da je fiziološki (da (kažem prirodni) rastvor leka mnogo boli nego mnogo puta ku vani i pečeni fabrikat. Prirodni biljni lek deluje mekše i než-nije na čovečje tkivo, dok „prečšcćeni" lek, fabrikat, može i da kvari i da peče sluzokožu usta, stomaka i creva. Razume se da ovo popularisanje lečenja lekovitim biljem zahteva od lekara i bollje poznavanje bilja. Ali je to i zahtev našeg vremena, našeg doba: moramo usled raznih uzroka, nacionalnih, ekonomskih i državnih, da se vraćamo na iskorišćavanje svih iz-vora bogatstava i na svoja narodna sredstva lečenja i samopomoći. A kako ćemo ako ne budemo znali koja su ta sredstva i kako se primenjuju? žan još u julu 1931. godine u Parizu. Na tom kongresu uzelo je uče-šća petnaest država, a u radu i donošenju rezolucija sudelovali su ne samo čuveni profesori univerziteta i farmaceutskih fakulteta već i drugi stručnjaci: profesori medicin-ske botanike, direktori hemijskih laboratorija, predstavnici sin-dikata apotekara i drogerista, inženjeri agronomije, direktori ministarstava (poloprivrede i trgovine), biljoberi naveliko, pa čak i političari i advokati — oko dvesta najistaknutijih struč-njaka i delegata iz svih krajeva Evrope... Za ovaj kongres i za Mebunarodnu federaciju za razvoj dečenja lekovitim bilem, kao i za njenu rezoluciju, doznao sam sasvim slučajno, tu skoro, i tek pošto je bila gotova ova moja knjiga. Sasvim samostalno, nezavisno od žela tih organizacija i skupova, počeo sam i radio u duhu navedenih ideja, ne znajući da iste brige brinu i toliki daleki mi ludi. Više od deset godina prikupljao sam materijal i nosio se mišljenju da napišem jednu ovakvu knjigu kakvu sam napisao. Pobuda za ovo bilo je kod mene dosta i one su bile ne samo stručne nego i opšte prirode, naime: socijalno-zdravstvene, ekonomske, nacionalne, naučnopedagoške i narodno-prosvetne. Zato neka mi bude dozvoljeno da to ovde unekoliko izložim i objasniš. Medicina brzo napreduje i broj lekova i sredstava lomoću kojih ljudi teže da leče i izleče pojedine bolesti raste iz dana U dan...Lekovi koje izbacuje hemijska industrija, čak i oni koji su napravl.eni od živih organa i delova svakodnevne hrane (opotera-pija i vitamini) prodaju se kao skupi patenti, koji, možda, vrede mado, a prodaju se za skupe pare — samo zato što ima da prođu kroz desetinu ruku. Ali ako, npr., sveža

džigerica, sveže jaje, svež „bubac" itd. niou dostupni svakome u Parizu ili Berlinu, Beču itd., sve je to dostupno nama, Jugoslovenima, i onima u Beogradu i onima u Pirotu. Isto tako, npr., ako onaj u Hamburgu ili u Esenu ne može da nabere sebi neko bilje na trotoaru ili na pristaništu, a pdloa su mu daleko — vrlo lako može to da učini oćaj u Lazarevcu ili onaj u Knjažbvcu. I njemu nisu potrebni skupi patenti. Stalno, iz godine u godinu, traže se cova sredstva. Lečelje se ne naslanja više na stare metode i lekove. Oni se čak zaboravljaju u korist novih. Tako se lečenje postepeno i umnogome odvojilo od prirodnih sirovih sredstava, naročito od lekovitog bil«a, te ga danas ogroman broj lekara (da i ne govorim o velikovaroškoj de-ci) i ne poznaje, a kamoli da ga stručno preporučuju narodu, mada ga ponekad prnmenjuju u svojoj praksi (u srezu, na selu itd.). U vidu specijaliteta uliva se postepeno narodu pojam da su pravi lekovi samo oni koje on kupi po skupe novce, a da ih u njegovoj okolini nema i ne može biti... U praksi često unosimo u recepte i ono što se bolesniku nalazi ispred nosa, umesto da ga naučimo kako da se koristi onim ptto mu je pod rukom. Mnogi znamo samo za recepte i prepuštamo da, za novac, bolesniku sve drugi spremi, umesto da prosto objasnimo kako treba da se opremi dek od biljke, od cveta, korena, kore, od mešavina, i tako mu pomognemo u dva pravca: da ga izlečimo n da ga to ne staje skupo Time ipak neću da kažem da se možemo odreći svih onih do-brih lekova koje su dale hemija i industrija, kao što se ne možemo odreći svuda i svakad električne sijalice, ali hoću reći da je "vreme da se malo zaustavimo, jer smo se suviše udaljili od prirode, prenebregli smo prirodne lekove i biljke. Vreme je da se vra-timo malo natrag... Naš narod osobito ceni lečenje lekovitim biljem, nezavisno od toga da li u zvaničnoj medicini vlada ovaj ili onaj pokret, mo-da. Njemu nije potrebno dokazivati mnogo da u biljkama ima „,celog leka", kakvog nema u posebnom leku koji je iz te biljke izvaćen u laboratoriji. Još ako mu naučna medicina to preporuči i da o tome dokaza, onda će on ta sredstva prihvatiti radije nego ona koja su mu danas skupa ili koja ne može nabaviti brzo. U poslednje vre-me se čak primećuje otpor kod bolesnika i žela da im se ne pro-pisuju lekovi — ali kad im se preporuči bilzii, domaći lek, oni na to rado pristaju... Zato su lekari, a naročito lekari u narodu, dužni da mu obrate veću pažnju na mogućnost lečenja lekovitim biljem. Lako je, vrlo lako propisati neki gotov, patentiran lek i smatrati da je posao svršen. Mnogo se više truda, pamćenja i umnog naprezanja traži da se propiše našem čoveku biljni lek, sa svic uputstvima koja njegova upotreba iziskuje, nego kada se propišu kolačići („ta-blete"), čiji je način uzimanja već određen ili je na uputstvu. Naj-zad, lekar dobro zna i ne sme zaboraviti ni to da je fiziološki (da Žažem prirodni) rastvor leka mnogo bolji nego mnogo puta ku vani i pečeni fabrikat. Prirodni biljni lek deluje mekše i než-nije na čovečje tkivo, dok „prečšcćeni" lek, fabrikat, može i da kvari i da peče sluzokožu usta, stomaka i creva. Razume se da ovo popularisanje lečenja lekovitim biljem za-hteva od lekara i bole poznavanje bila. Ali je to i zahtev našeg vremeia, našeg doba: moramo usled raznih uzroka, nacionalnih, ekonomskih i državnih, da se vraćamo na iskorišćavanje svih iz-vora bogatstava i na svoja narodna sredstva lečenja i samopomoći. A kako ćemo ako ne budemo znali koja su ta sredstva i kako se

Stoga sam mišljenja da su baš lekari naši dužni da, koliko je god moguće, zamenjuju lekove stranog porekla lekovima dobije-nim iz domaćih bilaka. Jer, isklučujući svaki šovinizam u ovoj oblasti, mogu jednog dana nastupiti događaji (rat, nemiri, sukobi itd.) kad se ti strani lekovi ne mogu dobiti ni za skupe novce. Zato je potrebno da blagovremeno svi mi, i lekari i apotekari, uovojimo lozinku: sve što se može zameniti — da se zameni domaćim lekom, a naročito biljnim, i da se to zna za vremena. U pogledu autora knjiga kojima sam se služio pri sastavAanju i izradi ove knjige uputstava biće još reči u uvodu. Dužnost mi ipak nalaže da odmah ovde izjavim da sam za osnovu svoga rada uzeo radove francuskih autora, a naročito Anrija Leklerka, koga danas smatraju, ne samo Francuzi nego i drugi, ocem i obnovitelem le-čenja lekovitim billjem i bez čijih se radova, u kojima je on izneo svoje iskustvo, ne može danas sa sigurnošću pisati o tome pred-metu, ako ko misli da piše naučnu knjigu, a ne neku špekulantsku brošuru koja ništa ne vredi. Naročito to važi za doziranje le-kova. Jer može neko preporučivati lečenje lekovitim biljem ko-liko hoće — ipak bez odrećene doze to mnogo ne vredi. Lek i doza jesu nerazdvojni osnovni elementi lečenja. Francuski autori i dela, a u prvom redu istaknuti Leklerk, koji je poznat stručnjak i praktičar na tom poljlu, a isto tako i prof. Ero, dr Narodecki, apo-tekar Bure, specijalista za kulturu biljaka, Role, Rekli, Kamil Droz i mnogi drugi služili su mi kao izvor znanja za sastav ove knjige... Postupajući tako ja sam sasvim samostalno izvršio raspo-delu lekovitog billja po bolestima i kod svake pojedine bolesti iz-neo doze lekova i bil«a kojim se ta bolest leči. Time sam omogućio da se u narodu pismeniji ljudi njime tačnije služe i sprečio da sebi mnogi njime naškode, što često biva. Neka mi se ne zameri ako se u ovoj knjizi nabu neki nedostaci ili suvišne greške, jer iako sam je marlivo izraćivao — ipak sam hteo da naša publika dođe do nje na vreme. A pored toga i naj-stroži državni propisi o lekovima, na kojima rade naučnici, ni-su bez grešaka i po pravilu se posle ispravljaju i ti propisi stal-no dopunjuju. Pravilo je da ja ili neko drugi u budućim izdanjima izvršimo dopune ili usavršavanje — što se u ovom izdanju već čini. U isto vreme, mIslim da se ovom knjigom, ovako sastavljenom i napisanom, ubija i nadrilekarstvo u narodu, kad je reč o lečenju bolesti lekovitim bilem. Svaka seoska šeret-baba ili svaki šeret-starac iskorišćavali su svoje bližnje zahvalljujući tome što su zna-li poneku lekovitu biljku ili se čak pravili da je znaju i primenjivali je i gde treba i gde ne treba. To će njima ubuduće ići teže, jer će odsad pozitivna sigurna znanja doći u ruke najprosvećenijih lič-nosti: narodnih učitela, i drugih pismenih ludi, u prvom redu mlađih lekara, apotekara, čija će saradnja, uz korišćenje ove knji-ge, doprineti najbržem i najefikasnijem iskorenjivanju ubitačnog nadrilekarstva. Zato se i nadam dobrom prijemu, dobrom odzivu i rasprostranjenu kaige. Dr R. Gostuški IZ PREDGOVORA DRUGOM IZDANjU Prošli smo izvesnu etapu u popularisanju lečenja lekovitim biljem. Delo i ideje pali su na dobru zemlju. Plodovi se primećuju na sve strane. Lečenje lekovitim biljem dobija i kod nas ponovo i u dubinu i u širinu.

Hiljade knjiga prvoga izdanja (1935. godine) koje su otišle u narod stvorile su povoltno tlo za nove radove, za novo pionirstvo: počele su se, u mnogo većoj meri, brati i sušiti, pa i sejati i negovati lekovite biljke, a lečenje njima odomaćuje se sve više. Ne možemo se požaliti ni na šta, ni s koje strane; državni organi vode računa o lekovitom bilu kao izvoru i objek-tu narodne privrede, pojedine organizacije i kulturna društva poklanjaju ovom pitanju sve veću pažnju, pomažući u narodu akciju prosvećivanja i primene. A o odobravanju našeg dela koje graniči s entuzijazmom, od strane pojedinih privatnih lica, kako u presto-nici tako i iz drugih krajeva zemlje, mnogo i da ne govorimo... Ostaje nam da kažemo nekoliko reči i o naučnoj strani rada. S ne manjim zadovoljstvom i s ponosom, koji ne krijemo, konstatu-jemo da otkako je izišla ova knjiga — drugih naučnih i stručnih prikaza u javnosti, sem jednoglasno povol>nih, nije uopšte bilo. Mi smo tim stručnim i nestručnim prikazivačima zahvalni, ali smatramo za korisno da tim povodom, ma to izgledalo i neskromno, izjavimo: naše delo s naučnog i strogo medicinskog gledišta i ne bi moglo biti kritikovano ni u načelu ni u pojedinostima (osim u tehničkim omaškama), jer, ponavljamo, ono je pisano isklučivo na tomelju naučne medicine onakve kakva je ona danas i u pravcu kojim se ona jednim delom kreće.... Obnovljena i iskustvom obogaćena medicina u pitanju lečenja stavl,a zahtev da sve metode budu proste i prirodne, a u pogledu značaja i klasifikacije ona daje našim sredstvima za terapiju ovakav red: 1. fizikalne metode lečenja: vodom, mineralnim vodama, sun-cem, vazduhom, klimom, kupanjem u moru, gimnastikom;2. dijeta;3. lečenje lekovitim bil»em;4. sredstva koja se primenjuju na koži i preko nje;5. lečennje minimalnim dozama i drugim specijalnim lekovi-ma, ali da bude mnogo bolje naučno osnovano;6. sredstva i lekovi koji pomažu prirodu i daju snage orga-nizmu da pobedi i prezdravi;7. hirurgija — operacije kao metode lečenja koje neće mnogo poremetiti glavne funkcije tela.Očevidno je da je značaj dijete i lekovitog bilja ponovo i u ovom pokretu naučnika istaknut, jer oba načina lečenja zauzimaju gotovo prva mesta (2. i 3).Iz tih razloga ja sam ovom novom izdanju dodao dijetu — krat-ka uputstva za ishranu kod najvažnijih bolesti, kakva odgovara našim potrebama i našim mogućnostima — te time upotpunio za-htev nauke i ujedno ispunio želju mnogobrojnih prijatelja koji su hteli da to uđe u novo izdanje. Neka bi ovo oboje, i lečenje bilem i lečenje dijetom, donelo puno koristi svima. Ar R. G. U V OD Onaj kome je. poznat ščin. lečenja ljudi — neka ne čuva to samo za sebe, nego nvka sve izloži i drugima u punoj meri. Parafraza sv. Kcrila KRATKA ISTORIJA POZNAVANjA I PRIMENE LEKOVITOG BILjA Naučnik Lehamo kazao je: „Mi svaki dan imamo primera koji i najvećim sumnjalicama pokazuju koliko su lekovite po-jedine biljke. Pogledajte samo na domaće životinje: pse, mačke itd. Zar ne vidimo, čim se koja od njih razboli, da odmah trči na travke, leči se i ozdravljuje, ne menjajući ni u čemu način života?" Svi primitivni narodi leče se domaćim sredstvima, po-najviše biljkama. Da bi došli do nekog rezultata, oni su mo-rali sve ispitati, pa i žrtve dati, jer su se mnogi i trovali, ako nisu bili oprezni. Ali, uglavnom, svi ti narodi stekli su u toku vekova iskustva da odre&ene biljke leče od ove ili one bolesti. To iskustvo i

znanje nisu imali svi, nego samo pojedini ljudi, može se reći najpromućurniji. I ti ljudi, koristeći se time, postali su vidari ili su uzeli na sebe masku maćioničara, vračara i drugih „viših" bića meću prostom masom. To svoje znanje, ma koliko ono bilo ograničeno i nesigurno', ovi znalci čuvali su za sebe i kao tajnu predavali svo-jim naslednicima, te se tako iz pokolenja u pokolenje održava-la ta prvobitna veština ili nauka o lečenju. Kao i lekovi, predavali su se iz pokolenja u pokolenje i otrovi koji su služili čoveku u borbi za opstanak i u borbi s neprijateljem (otrovi za strele, za koplja, za trovanje: sipani u piće i jelo itd.). Prvobitno lekarstvo ipak je jako koraknulo kad je došlo u ruke sveštenstva, toga čuvara nauke staroga doba. Ono je kao društvena kasta hiljade godina čuvalo i iskorišćavalo to sazoje znanje. S njime i počinje prava istorija lekarstva. Imperator Čin Nong, kaže pariski profesor Emil Pero, od koga uzimamo ove kao i dallje podatke, 3000' godina pre naše ere znao je bar za sto lekovitih trava. Njega i imperatora Hu-ang Ti (2637. pre naše ere) možemo smatrati za oca medicine i poznavanja prirode uopšte. Opis i izučavanje bilaka, čas brže čas sporije, napredovali su stalno sve do onoga dana kada su kineski naučnici Li Či Či i njegov sin dali delo, upravo eiciklopediju, Ben-cao--gan-mu, koje je postalo klasično, u 52 sveske, sa 1100 stranica, od kojih je 20 svezaka (18—39) posvećeno lekovitom bilju. Neki najnoviji lekovi u medicini dobijaju se iz kineskih biljaka. U Indiji, sveštenici stare vere, bramini, zatim svešte-nici Budine vere, bili su i lekari i apotekari u isto vreme i , lečili su dajući lekove uz pevanje i verske obrede. Oni su svoja znanja preneli i u Tibet. Tibetska medicina i danas postoji, iako nije podvrgnuta našoj, zapadnjačkoj analizi. Indijska knjiga o lekovima i danas je najbogatija zbirka napisa o lekovima od bilaka, jer evropski naučnici još nisu ispitali sve biljke onako kako to nauka zahteva. U starom Egiptu (Misiru) sveštenici su uveravali svet da su dobili znanje od boginje Izide. Ima podataka da su i 2250 godina pre naše ere Misirci znali za neke lekove kojima se mi i danas lečimo. Tako su znali za ricinus, opijum, hašiš (sok od indijske konople) itd. Veština balzamovanja mrtvih, pri čemu su se upotrebljavali razni biljni sastavi, predavala se mlaćima samo pod zakletvom. Asirci, Haldejci, Persijanci, Mićani i drugi narodi Srednjeg istoka sticali su znanja iz Egipta i iz Indije preko Jevreja, a Jevreji su ih primali od Egipćana. Kod njih su se lečenjem bavili samo leviti, i to po pravu nasleća. Oni su znali za mnoge bilke, mada je kod njih molitva bila najjače sredstvo protiv bolesti. Od Egipćana znanje je prešlo i u Grčku. I tu su prvi le-kari bili sveštenici, koji su takoće poznavali mnoge bilke. Kako se tada nije znalo za stare Kineze — Grka Eskulapa progla-sili su za oca medicine, a Hirona za oca apotekarstva. Ova dvo-jica živeli su u VI veku pre naše ere. Orfej, pesnik i lekar, čuveni matematičar Pitagora i najzad Hipokrat (485—420. g. pre n. ere) znali su za delovanje opijuma, kičice, pelina itd. Filozofi Platon i Aristotel bili su takođe lekari i prodavali su lekove. U to doba ljudi su se naročito interesovali za otrove. Tako je i filozof Sokrat otrovan sokom od kukute (cvolike, amrelaste biljke conium maculatum). Ovaj sok spada u red uspavljujućih otrova, deluje na kičmenu moždinu i ubija parališući mišiće za disanje. Grk Teofrast ostavio je posle sebe delo Istorija bilja, a Dioskorid, u početku naše ere, dao je već Šest medicinskih knjiga, koje su se docnije

rasprostrle kod Arabljana i Rimljana i imale ogroman uticaj na ondašnji svet, kao i docnije kroz ceo srednji vek u Evropi, naročito na njenom zapadu. Mnogo se radilo na istraživanju lekovitog bilja, a naro-čito otrova i protivotrova od ujeda zmija, za vreme cvetanja nauka u Aleksandriji. Ali s propašću Aleksandrijske bibli-oteke, čije je uništavanje počelo još za vreme Cezara i Kleo-patre, pa završeno pobedom Arabljana, mnoga su znanja bila iz-gubljena. Rimljani, pobedivši ondašnji svet, skupili su sva znanja onoga doba kojima su vladali pobećeni narodi i njihovi voći. Rimljani su imali slavne naučnike, od kojih da pomenemo Pli-nija i Galena. Galen (131—210) uspeva da odredi tačnije način spravljanja lekova od lekovitog bil>a i postaje ocem takozvane „galenske farmacije". S propašću Rima propada i ondašnja civilizacija i „na-uka beži u manastire". Kao na Dalekom istoku, tako i na Za-padu, u toku čitavih stoleća monopol lečenja ostaje u rukama kalućera. To biva i na Srednjem istoku. Sam patrijarh Nesto-rije (435. g.), kao izgnanik u Libijskoj pustinji, predaje me-dicinu i okuplja učenike — čuveni nestorijanci u istoriji — koji docnije u Persiji sjajno razvijaju tu nauku. U toku celog srednjeg veka ljudi su više izučavali žitija svjatih otaca nego išta drugo; pa ipak i u to gluvo doba izu-čavanje lekovitog bil>a nije moglo sasvim izumreti. Čak se i Karlo Veliki interesuje za lekovito bilje i narebuje i propi-suje koje lekovite biljke da se gaje u njegovim carskim bašta-ma „da bi", veli on, „služile Askl»učivo za našu potrebu, a ne za druge". Preko Arabljana i njihovih naučnika dolaze s Istoka nove biljke i u Italiju. Oni ih izučavaju, jer se u Koranu kaže: „Onaj ko spase život jednome čoveku, treba da bude smatran kao čovek koji je spasao život svima." U toku vekova, malo-pomalo, spremanje i prodaja lekova počinju da se odvajaju jedno od drugog. Javlaju se mnogi ludi ko-ji spremaju i prodaju lekove, trave, balzame, mirise, začine itd. Oni se odvajaju od trgovaca i postaju zaseban red — to su već apotekari. Oni imaju dužnost da izvrše nalog lekara, koji su u ta davna vremena još bili kaluđeri. A tek od 1452. te gru-pe ljudi počinju da se dele na lekare, hirurge i apotekare. Apo-tekari na Zapadu postaju saradnici lekara i od njih se zahteva da znaju čitati njihove recepte. Razume se, na latinskom. cZa vreme renesanse pa sve do XVIII veka, zahvaljujući radu tadašnjih alhemičara koji traže kamen mudrosti, a tako isto zahvaljujući pronalasku štampe, otkriću Amerike i putovanju velikih moreplovaca, broj lekovitih bilaka koje su donete u Evropu i tu se počele gajiti jako je porastao. Mnoge bil.ke i rastinje za koje bismo danas rekli da su odvajkada rasli kod nas doneti su s Istoka ili iz drugih oblasti Zemllje (breskva, kukuruz, duvan, opijumski mak itd.). Te bilke bile su rasturene po narodu, a one koje zbog hladnije klime nisu mogle uspevati i napredovati gajene su u botaničkim i staklenim baštama. S propašću Rima propada i ondašnja civilizacija i „na-uka beži u manastire". Kao na Dalekom istoku, tako i na Za-padu, u toku čitavih stoleća monopol lečenja ostaje u rukama kalućera. To biva i na Srednjem istoku. Sam patrijarh Nesto-rije (435. g.), kao izgnanik u Libijskoj pustinji, predaje me-dicinu i okuplja učenike — čuveni nestorijanci u istoriji — koji docnije u Persiji sjajno razvijaju tu nauku. U toku celog srednjeg veka ljudi su više izučavali žitija svjatih otaca nego išta drugo; pa ipak i u to gluvo doba izu-čavanje lekovitog bilja nije

moglo sasvim izumreti. Čak se i Karlo Veliki interesuje za lekovito bilje i narebuje i propi-suje koje lekovite biljke da se gaje u njegovim carskim bašta-ma „da bi", veli on, „služile Asključivo za našu potrebu, a ne za druge". Preko Arabljana i njihovih naučnika dolaze s Istoka nove biljke i u Italiju. Oni ih izučavaju, jer se u Koranu kaže: „Onaj ko spase život jednome čoveku, treba da bude smatran kao čovek koji je spasao život svima." U toku vekova, malo-pomalo, spremanje i prodaja lekova počinju da se odvajaju jedno od drugog. Javlaju se mnogi ljudi ko-ji spremaju i prodaju lekove, trave, balzame, mirise, začine itd. Oni se odvajaju od trgovaca i postaju zaseban red — to su već apotekari. Oni imaju dužnost da izvrše nalog lekara, koji su u ta davna vremena još bili kaluđeri. A tek od 1452. te grupe ljudi počinju da se dele na lekare, hirurge i apotekare. Apotekari na Zapadu postaju saradnici lekara i od njih se zahteva da znaju čitati njihove recepte. Razume se, na latinskom. Za vreme renesanse pa sve do XVIII veka, zahvaljujući radu tadašnjih alhemičara koji traže kamen mudrosti, a tako isto zahvaljujući pronalasku štampe, otkriću Amerike i putovanju velikih moreplovaca, broj lekovitih bilaka koje su donete u Evropu i tu se počele gajiti jako je porastao. Mnoge bil.ke i rastinje za koje bismo danas rekli da su odvajkada rasli kod nas doneti su s Istoka ili iz drugih oblasti Zemlje (breskva, kukuruz, duvan, opijumski mak itd.). Te bilke bile su rasturene po narodu, a one koje zbog hladnije klime nisu mogle uspevati i napredovati gajene su u botaničkim i staklenim baštama. Time je svakome iole prosvećenom i pismenom čoveku omo-gućeno domaće priručno lečenje — što je i cilj ove knjige — a da ne mora tražiti po knjizi biljke i podesan način njihove upotrebe. Uporedo s tim, osim ove gdavne namene, knjiga ima i drugi cilj: da omogući što jevtinije lečenje. Ja sam za to da se sami pomognemo koliko možemo i da iskoristimo domaće sredstvo za lečenje. Zašto da dajemo milione za tuće hemijske proizvode kad možemo naći leka i u domaćim jugoslovenskim biljkama? Odsada, zahvaljujući ovom mom skromnom radu — narod će moći da se pomogne u nevolji biljnim lekovima što ih ima pri ruci ili u apoteci, ali nabranim u našoj zeml>i. Doduše, i dosad je on tako postupao, tj. lečio se domaćim biljem, ali je ta rad-nja bila neusavršena, neznalačka, nesigurna. Vreme je bilo da mu se pomogne i da mu se dadu stručna uputstva i u oblasti le-čenja domaćim lekovitim biljem. Nema spora da ovo ne može važiti^za sve bolesnike u gra-du, koji su daleko od naših polja i livada, te ne mogu sami na-brati ono bilje koje bi im moglo biti od koristi, a ne umeju ga ni nabrati, jer mnogi od njih ne razlikuju jednu od druge ni vrste žita, a i lakše im je otići u apoteku i kupiti sebi kolačiće nego spremiti lek. Neće to važiti ni za one koji imaju dosta materijalnih sredstava i neće da uzimaju jevtine lekove. Isto tako neće to važiti za slučajeve kad se hemijski i tzv. sintetski lekovi ne mogu zameniti biljnim ili kad se lek dobija samo iz prekomorske biljke. Tu bolesnici ne treba da se varaju i da gubeći vreme očekuju pomoć od biljaka koju im ove ne mogu pružiti. Iskusan lekar znaće koje biljke mogu zameniti apotekarske lekove, a koje ne mogu. Ali u svakom slu-čaju mora se uvek imati na umu da je preimućstvo mnogih biljnih lekova ne samo nad hemijskim lekovima nego i nad sastoj-cima koji su dobiveni iz tih biljaka raznom preradom — kao odvojeni tadozi, kristali, izdvojeni

praškovi, soli itd. — danas utvrćena i priznata stvar (Rekli, Favrišon, Mader, Pe-ro i dr.). Zato se smatra da cela biljka, ili ceo onaj deo koji se upotrebljava, s glavnim sastojkom koji sadrži u sebi, ima mnogo bolje dejstvo nego samo jedan njen sastojak, koji je iz nje izvaćen ili izdvojen putem raznih laboratorijskih hemij-skih procedura. Razume se da i upotreba biljnog leka nije uvek prosta radnja. Mnoge biljke su otrovne ili.su otrovni samo pojedini nji-hovi delovi (koren, seme itd.). Kod mnogih treba upotrebiti samo lekoviti deo: koren, stablo, cvet, koru, ili pak celu biljku. Treba umeti i uzabrati lekovitu biljku, znati vreme kada se ona bere za lek i, što je vrlo važno, ne pomešati je s nekom njoj sličnom, jer ima vrlo sličnih bilaka. Neophodno je odrediti uvek količinu bilja i dozu leka od bila, kao i na-čin spremanja, jer se jedna količina može podneti, druga već može štetiti. Starao sam se da sve te potrebe u ovoj knjizi popunim i na sebi postavljeni zadatak odgovorim u potpunosti, ko-liko se god to bolje moglo. Što se tiče materijala, graće, odakle sam crpeo sva ova znanja, osim onih koja sam imao i ranije iz svoje medicinske struke — smatram za potrebno da navedem ove podatke. U našoj literaturi imao sam prethodnika. To je bio dr Sava Petrović, san. pukovnik. On je štampao knjigu Aekovito bilje u Srbiji još 1883. godine. U toj svojoj knjizi, koja je da-nas vrlo retka, on reća .i opisuje lekovite biljke više kao botaničar a manje kao lekar. U predgovoru te svoje knjige kaže: „Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nužno je za lekare radi pouke našeg naroda, koji često propada zbog toga što se u svoja domaća, nepouzdana sredstva oslanja, pa zbog to-ga i suviše dockan pomoći traži od naučne medicine, ili je nikako ne traži." Iz toga se može izvesti zaklučak da je knjiga bila napisana više za lekare, jer sumnjam da se iko drugi mogao njome služiti, a najmanje narod, kome je ona po svom sastavu i sadržini ostala nepristupačna. A i sami le-kari ne mogu se njom služiti, jer su u njoj rećane bil>ke, jedna za drugom, bez ikakvih bližih odlika i grupisanja. Ja sam se ipak koristio njome utoliko što nisam unosio /u svoju knjigu one lekovite bilke, s malim izuzetkom, kojih nema kod dr Sa-ve Petrovića, smatrajući da takvih kod nas i nema. Poznavanje bilja je sad mnogo veće nego ranije u Srbiji, te će se danas na našoj teritorijk naći i veći broj novih biljaka — što ima tek da se utvrdi i te biljke iskoriste. Smatrajući da je on srpski jezik i narodne nazive dobro znao — ja sam se oslonio uglavnom na njega i nazive biljaka za naš deo zemlje stavljao prema njegovoj nomenklaturi (vrlo ma-li broj i po Košaninu). Za nazive biljaka u drugim krajevima naše zemle (Hrvatskoj, Sloveniji, Vojvodini i dr.), ne go-voreći o osnovnom, naučnom nazivu — latinskom, služio sam se knjigom J. Stipanića, u kojoj se mogu naćn uporelni nazivi (ali ne svi) lekovitih bilaka na-vedenih u mom delu (opet ne svih). Time je omogućeno da se knjigom služe svi kraJevi u našoj zemlji. Svuda gde sam se služio radovima i mišljenjem tućih pi-saca — to sam naveo. Ne želim da mi se prebaci da sam se kitio tućim perjem, da krijem tuće zasluge za nauku. Druge knjižice o lekovitom bilju na našem jeziku koje sam prelistavao nisu ni za pominjanje, jer su bez značaja. Ne-tačne su za lekare, a slabe za bolesnike. Uostalom, sve knjige i knjižice te vrste mogu da se smatraju zastarelim. Ovo uto-liko pre što se i prave stručne, medicinske knjige koje su štampane pre rata mogu smatrati takoće zastarelim. Svuda su u njima potrebne ispravke i dopune, a o nestručnim da i ne govorimo. Naročito se moraju pisati na novoj osnovi knjige o leče-nju lekovitim

biljem kad se namenjuju široj čitalačkoj pub-lici i lečenju naroda. A bez francuskih naučnika, u prvom redu Leklerka, kao i nemačkih (Ernesta Majera) nema sigurnosti i osnove za naučiu obradu te materije. Tako sam i ja po-stupio. Ovaj novi pokret za lečenje biljem, koji se sad i na Zapadu naročito pojačava, potpuno odgovara potrebama našeg vreme-na. Nastala je epoha kad treba gledati na stvari sasvim obrnu-to nego što je to činio dr Sava Petrović; naime: baš lekari treba da poznaju lekovito bilje da bi ga mogldž preporučivati bolesnicima, ali u onoj meri i u onim slučajevima kad ono može pouzdano zameniti druga složena industrijska sredstva. Bilo bi preterivanje kad bih ja, kao dugogodišnji lekar praktičar, tvrdio da se sve može postići lekovitim billjem, kao što je pogrešno uveravati svet da je bolesnicima spas samo u onim kolačićima, zrnima, hemijskim rastvorima i obo-jenim oblandama koje svakodnevno trpaju sebi u organizam. Istina mora da je negde po sredi. Ali kad od bilnih lekova imamo isto dejstvo, a imamo da biramo — birajmo billjne lekove, jer su oni sok iz živog bilja, katkad srž bilke, koji de-luje na živo tkivo mekše i nežnije nego hemijski preparati, fabrički proizvodi. „Oni koji se leče biljkama — uspevaju u životu bolje i žive duže", rekao je još pre trista gstdina naučnik Osvald Grolius (Leklerk).Naše je da sledimo savete učenijih, praktičnijih i kul-turnijih.Jedno je samo potrebno: da pobedimo svoj nemar i lenjost i da budemo boli pregaoci na izabranom polju, i uspeh će se brzo pokazati. NEOPHODNA UPUTSTVA ZA BRANjE, ČUVANjE I UPOTREBU LEKOVITOG BILjA Kako su u pogledu ovih uputstava svi stručnjaci u glavnom složni, a neki kao da su se čak dogovorili šta će da kažu, kao npr. Rekli' i Droz — mi ćemo se poslužiti pravilima koja su oni izradili, s nekim dopunama drugih autora (Role i Bure i dr.), kao i samog pisca. BRANjE Da bi jedna biljka imala korisno i snažno delovanje, na koje bi se moglo računati kad se ona bude primenjivala, treba da bude uzabrana u odrećeno vreme: kad su sastavni delovi kojima ona deluje u punom razvitku i naponu. Ovo vreme nije za sve biljke jednako, pa i za sve njihove pojedine delove koji će se upotrebiti. Za primer uzmimo bosiljak. Tri naučnika: Šarabo, Lelu i Hebert, pokazali su da se ulje koje se stvara u njegovom lišću postepeno seli u cveće, tako da ga u momentu cvetanja nema više u zelenim delovima biljke. Posle cvetanja i oploćavanja cveta jedan deo ulja vraća se natrag u zelene de-love, a drugi se, izgleda, potroši. Prema tome, bosiljak treba brati u momentu punog cvetanja. Iz te pojave može se izvesti zaključak da sve billjke koje daju ulje (zejtin) treba brati kad se sasvim rascvetaju. Delove bilke iznad zemlje treba brati kad je vreme suvo, posle rose, a ne za vreme kiše, oluje itd., naročito kad se bere cveće i lišće. Naučnici savetuju da onaj ko hoće da trguje biljem treba da se ograniči postepeno na jednu bilku, tj. da se specijalizuje u tome, ili samo nju da gaji. Treba kndati pažljivo, da se biljke ne gnječe. Takoće ne treba suviše natrpavati kotaricu, jer je cveće naročito než-no, a još manje treba 1'urati sve u neku vreću, gde se biljke ili njihovi delovi brzo uspare, požute i pocrne. Naročito treba odvojiti bilke koje su otrovne od onih koje to nisu, jer doc-nije može doći do teških posledica. Zbog toga je potrebno da se bilke obeležavaju odmah na licu mesta. Čim se berač ili biljober' vrati s berbe, treba odmah da prostre biljke, cveće, lišće u tanke slojeve ili redove da bi se izbeglo usparavanje. Posle se

prelazi na pravo sušenje. U završnom delu knjige izneli smo kalendar i pravila (po francuskoj farmakopeji) kad se koja biljka bere i koji njen deo se uzima za lečenje — pa se čitaoci mogu tim uputstvima i služiti. Za pojedine delove biljaka važe i neka naročita uputstva, zato ćemo i njih pomenuti. Koren Za branje korena jednogodišnjih biljaka najbolje je doba ire cvetanja biljke. Koren dvogodišnje billjke bere se u jesen, kad je prva godina već završena. Za koren ili žile dugogodišnjih biljaka važi ovo pravilo: ne brati koren takve biljke ako nema Reč „skupljač" ne valja iz razloga što se skupnjaju gotove ili mrtve stvari sa zeml.e, a bilje, ili voće bere se s nečeg. već dve IAI tri godine. Njih možemo brati u doba kad je njihovo bujanje u punoj snazi i na vrhuncu. Jer kad su takve bil>ke mnogo stare, njihovo korenje postaje drvenasto i često pati od bil>nih bolesti, koje mu menjaju svojstvo, npr., koren od navale (paprati protiv glista) najbol>e je brati u leto ili u početku jeseni. Kora Kora se skida s grana drveta koje nije ni staro ni mlado, već u srednje doba svoga rasta, i s grana koje imaju 2—3 godine. Kora se skida u proleće, kad drveće počinje bujati, ako je smo-lasto; i u jesen, ako to nije, npr., kora domaćeg drveća, kao što je hrast, brest, zova — bere se u jesen posle listopada ili u proleće pre listanja, ako je drveće staro. Kora hrasta skida se s grana kao glatka traka i bolja je nego kora sa stabla koja je više ili manje ispucala i izmenila se zbog vazduha i vlage. Kora bresta skida se takoće s grana, čisti se od spoljnjeg sloja i sprema u obliku uzanog remenja (kaiša). Kora zove uzima se od jednogodišnje grane i guli se od stabla u komade. Kora pa-sjakovine i krušine skida se u komade, itd. Pupoljci Pupoljci se beru u proleće pre njihova potpuna razvića ili kad se počne razvijati biljka, žbun ili drvo (npr. od to-pole, bora). Lišće i cela biljka Njih treba kidati, naročito lišće, u početku leta, u suve dane, jedan ili dva časa po izlasku sunca i, kao što smo rekli, kad opadne rosa. Treba ih brati u stanju punog razvnća bil.ke, u momentu kad se organi za ploćenje počnu razvijati; dakle, nešto pre cvetanja. Ovaj zgodan momenat, pored ostalog, birase i zato što je lišće, ako je mlado, suviše vodeno., a ako je suviše staro, siromašno je u lekovitim sastojcima. Pored toga, lišće pre samog cvetanja biljke ima najviše lekovitih sastojaka, npr., naprstak: njegovo lišće treba brati druge godine i pre samog cvetanja. To isto važi i za velebilje, buniku, tatulu i jedić. Cvet, cvetne grane, cvast Ovi delovi se beru kao i lišće, tj. kad je rosa već opala; većina cvetnih grana treba da se bere u momentu razvijanja cve-ta, tj. pre potpunog razvića cveta. Ali aromatični, mirišljavi cvetovi, kao npr. ruzmarin, lavandula (despik), majkina AU-šica, vranilova trava, izop, nana itd. beru se za vrbme cvetanja To isto važi i za pelen, matičnjak, sasu (u cvetu). Često su cvetovi suviše sitni da bi se mogdi čuvati svaki posebno. Uz cvetni i mirisni deo ponekad se nalazi i lišće biljke, obično na vrhu stablike. U tom slučaju bere se ceo gornji deo biljke, koji nosi naziv i cvetni deo, cvetna grana, cvetni vrh, cvetna stabljika, cvetni grozd, cvast.

Sve grane s cvećem (vrhovi i stabljike), a odrezane ispod cveta i vezane u kite (likom itd.), ne treba gužvati niti ih skupljati u vreće, niti im dati da se uspare, da ne bi počelo u njima vrenje, fermentacija. Od svih biljnih delova cvet iziskuje najviše pažnje. On je najnežniji i ima najveću cenu i vrednost, veću nego list ili koren. Plod, rod Plod se bere (npr. jatoda, malina itd.) kad potpuno uzri. Plodovi koji se imaju sušiti beru se nešto pre svog sazrevanja (npr. šipak). Svme i zrna Seme i zrnevlje sakupl»aju se kad su potpuno zreli. SUŠENjE I ČUVANjE Kad bi bilo moguće brati lekovito bilje preko cele godine, onda ne bi bilo potrebe da ga čovek čuva. Ali, kako su biljke podložne vrenju i drugim promenama i mogu da se kvare, potrebno je čuvati ih pošto se uberu. Da bi se izbegle štetne promene usled kojih biljke gube svoje lekovito dejstvo, pa mo-gu ako se pokvare i da škode — njih pre svega lišavamo vode time što ih sušimo. Ovo sušenje je delikatan posao koji zahteva mnogo pažnje, nege i čistoće tog ubranog bilja. Jer od načina kako se taj po-sao izvrši zavisi i docnije delovanje same biljke, ako želimo da sačuvamo u potpunosti njenu lekovitost za duže vreme. U tom cilju one se izlažu sunčanoj toploti ili se stavlaju u pećnicu, ili u naročite sušnice, razrećuju se u tanke slojeve na lesi, ili po zategnutom platnu, koje treba protresti neko-liko puta dnevno. Biljke koje su isušene u senci ili na vazduhu sačuvaju svoju boju duže i svoja svojstva bolje. Sušenje lišća i celih biljaka Doktor Madef kaže: „Takve biljke kao što su grčica (menaunthes trifolatax), prosinac (mercualis), dimnjača (fumarija oficinalis) itd., koje se suše na slobodnom vazduhu — treba su-šiti napolju. Ali mirisne biljke koje sadrže u sebi izvesno ulje zahtevaju da budu sušene bar u ambaru, ako nema naročito za to spremljene sušnice." Lišće ili cele biljke koje bi se sušile suviše dugo i po-lako i na vlazi poneki put izgube svoj miris i pocrne. U takvom stanju, kad pocrne, one su lišene lekovitog dejstva i kat-kad su za upotrebu opasne. Čuvanje korenja Sitno i malo sočno korenje suši se povešano u svežnje i u vazdušnoj sušnici. Može se takoće izrezati i porećati po lesi. Toga, na sreću, kod nas ima dosta! Da bi se korenje oči•stilo od zemlje, običaj je da se najpre dobro opere. Ako se pri-meti da je po sušenju ipak negde ostalo na njemu zemlje, ono se ponovo ispere. Zatim se ostavi da voda s njega ispari i onda se suši kako je rečeno. Korenje koje sadrži u sebi sluzi, kao npr. slez, itd. — -suši se teško. Zato ga treba sušiti u pećnici ili u pekarnici. Cvetovi i cvetno granje, grozdovi, cvasti itd. Cvetovi treba da budu isušeni što je moguće hitnije, zbog tananog sastava njihovog tkiva i što se lako menjaju. Oni nikada ne treba da budu izloženi suncu, jer sunčani zraci upijaju njihovu boju i razlažu njihove delotvornv sa-stojke. Kičica, gospin cvet, bogorodičina trava, lavandula itd. mogu biti sušene u malim snopićima okačenim u sušnici. DALjE ČUVANjE LEKOVITOG BILjA

Korenje, lišće i cvetovi, kad budu isušeni treba da se takve bilo u kese od hartije bilo u kutije koje se dobro zatva-raju, da ne bi prodrli vazduh, svetlost, vlaga ili prašina. Isu-šenom bilju najviše škodi vlaga: ona prouzrokuje trulenje, a sve biljke koje su primile vlagu gube od svojih lekovitih svoj-stava.Ako se traži da budu upotreblene sveže biljke — što je u mojoj knjizi pri upotrebi svake biljke napomenuto — onda je sušenje potrebno samo za zimu ili najviše za jednu godinu dana, posle čega se staro isušeno bile mora baciti i nabrati sveže, u doba cvetanja, ili kada je to rečeno.Pomenuti način čuvanja biljaka jedino je i moguć u doma-ćinstvu. Drugi je onaj koji su pronašli francuski naučnici Pero i Goris. On se sastoji u tome da se lskovite bil>ke, čim budu uzabrane, podvrgavaju dejstvu vruće alkoholne pare, zatim se izlažu struji toplog vazduha da ih produva i isuši. Tim načinom uništava se dejstvo raznih plesni i enzima koji se nalaze na i u tkivu biljaka i onemogućava vrenje u njima. To je, po mome mišljenju, jedna vrsta pasterizacije (kao što se pasterizuje mleko). Tako spremljene bil>ke daju pri upo-trebi pravu fiziološku iscećevinu (ekstrakt), u kojoj se na-lazi celokupna i tačno odrećena količina leka što ga ta biljka ima i kojim ona stvarno dejstvuje, i to s jačinom mnogo većom, jer su tu na okupu svi delujući sastojci. Ovakvo suše-nje mogu da vrše apotekari, ali mogu i trgovci lekovitim bi-ljem, kao i inteligentni ludi u narodu koji zavole ovaj rad. NAČIN SPREMANjA I UPOTREBE BILjA Ono što važi za jednu biljku može se primeniti na sve bilje. Naime, najlakše i najčešće se primenjuje lek od biljke u obliku čaja, a teže je hemijskim putem izvlačiti iz nje samo jedan sastojak. Ali osim čaja primenjuju se i drugi načini spremanja luka od bilja. Čaj se dobija prelivanjem biljke klu-čalom vodom: lišće, cvet, iseckan koren — popare se, ali se ne kuvaju, ne ostavlja se da ključa. Da bi se spremio čaj, onako kako valja, treba uzimati što je moguće svežiju vodu, čistu i providnu. Rečna voda, izvorska ili česmena, bolja je od bunar-ske, koja, usled toga što sadrži u sebi kreča, stvrdnjava de-love bilja uzetog za čaj, teško prodire u njih i daje lošiji čaj. Dobar čaj ne sme da provri. Osim po izuzetku. Drugih načina spremanja leka iz lekovitog bila ima uglav-iom četiri, i to: 1) Močenje ili raskišnjavanje, potapanje u tečnost, najče-šće u vodu. Naučno se to zove maceracija — što znači isto. Ono se sastoji u tome da se lekoviti biljni materijal potopi u vodu (može se reći da naše selanke „maceriraju" konoplju kad je moče, potapaju u stajaću, malo pokretnu, barsku vodu) i tu ostaje za vreme od 1 do 48 časova, ili duže. Posle ovoga do-bija se takozvano biljno „vino" — ili „vino od lekovite biljke". Ja ću to „vino" — krstiti rasb ili rasol, jer potpuno od-govara rasolu dobijenom od kupusa. Dakle, maceracija znači rasb, dobijen raskišnjavanjem bilke, da bi se izvukao iz nje lekovit sastojak u tečnosti. 2) Kuvanje (naučno: dekokcija) sastoji se u tome da se, kao što i sama reč kaže, biljka kuva neko odrećeno vreme, od 15 minuta do 1 sata. Pri tome se mora voditi računa o materijalu koji se upotrebljava, jer dužina vremena kuvanja zavisi od toga da li smo uzeli koren, koru ili lišće. Koren se, npr., teško raskišnjava i teško ispušta u vodu svoje sastojke, dok lišće to čini vrlo brzo. Rezultat kuvanja jeste odvar. 1 3) Na treći način lek se izvlači iz biljke pomoću alkoho-la, najčistijim

ili slabijim alkoholom (od 96, 90, 80 ili čak od 60 procenata), a u narodu ljutom rakijom ili već popular-nim našim vinjakom, mada su oni za tu svrhu slabi „izvlaka-či". Tako izvučen lek pomoću alkohola daje se samo u onoj ko-ličini, u onoj dozi, koju .propisuje uputstvo za korDšćenje svake biljke napose. Zato treba ovo rukovodstvo imati uvek pri ruci — da se nešto ne zaboravi i ne pogreši Pri ovakvom načinu treba znati da li se lek spravlja od sveže biljke ili od osušene. Ako se lek spravlja od sveže imamo tzv. alkoholaturu toga leka, tj. spiritusni „rasol", raskis (slično našoj pelinjači, klekovači, itd.), a ako je lek dobijen iz suve i osušene biljke — imamo tinkturu, tj. leko-vite kapi toga i toga biljnog leka. U knjizi se ta razlika svuda . ističe. Alkohol mora biti jak, čist, od 96% ili nešto slabiji, do 80%. Domaći način spremanja iznet je u poslednjoj glavi pod naslovom „Domaća apoteka". Potrebno je da se i ovo upamti, jer će se dalje taj način spremanja lekova često preporučivati kao bolji nego što su čaj i odvar („kuvani čaj"), Preporučivalo se ranije, pa i danas se preporučuje, da se lek daje u obliku praškova, bilo od korena, ili od lišća, bilo da se tuca stablo, prave kaše — sve za unutarnju upotrebu (da se pije i guta). Ali je u tom obliku neobrazovanom čoveku, i laiku uopšte, teško odrediti količinu — dozu. Ipak, gde to bude bolje i za preporuku, mi ćemo i naglasiti, tj. da je naj-bolje uzeti lek u prašku. 4) Četvrti je način spremanje leka s vinom. Koren, list ili cela bil,ka — kako gde, stavlja se u vino, tu ostavi da kis-ne najmanje 8—10 dana. Zatim se to procedi i pije po uputstvu. Ta medicinska vina ne podnosi svaki stomak, ali onde gde se podnose imaju veliku lekovitu moć. Kad neka biljka od koje želimo dobiti čaj ima u sebi ul»a (zejtina, esencije), kao npr. ruzmarin, nana itd., mada uopšte sve biljke imaju svoj miris — onda je treba preliti ključalom vodom i ostaviti je da kisne 15 minuta na toploti od oko 80°S. Samo da ne proključa! Jer ako proključa, ili se kuva, takva biljka izgubi veliki deo svojih mirisnih sastojaka, koji s vo-denom parom odu u vazduh. Kuvanje korenja ili drveta, ili njihovo močenje i raskiš-njavanje, traje prema njihovoj tvrdoći. Za neke biljke zna se koliko vremena treba utrošiti pa da se spremi čaj. Tako npr. za čaj od lincure potrebno je 10—15 minuta, za čaj od odoljena (valerijane) treba 20 minuta; koren od vodopije (ženetrge, cikorije) treba kuvati 25 minuta. Ali je najbolje držati se onih propisa kako je odrebeno u knjizi kod pojedinih bolesti. Ako to nije naglašeno, onda za čaj biljkao treba da kisne 6—10 minuta. Vrlo se često pri upotrebi biljaka, da bi se dao dobar ukus leku, dodaje sirup (sok od šećera), pa bilo da je taj si-rup napravljen od šećera i vode, ili od čaja neke bilzke (njene kore, ploda, cveta, soka itd.) i šećera. Da bi se sirup dobro očuvao, tj. da se ne uplesnivi, da se ne ušećeri itd., potrebno je da količina šećera u odnosu prema tečnosti s kojom se meša bude odrećena. Obično se na 100 grama tečnosti uzima 180 grama šećera (ili na 1000 grama do 1800 grama). Uopšte, propis je 5:9. Sirup se sprema na taj način što se šećer ras-tvori u tečnosti na umerenoj vatri. Kad hoćemo da spremimo neki mirišl»avi sirup, onda šećer rastvaramo u hladnoj vodi. ŠTA JE TO EKSTRAKT. ISCEVEVINA, ZGUSTAK, TALOG:

ŽIDAK, GUST ILI SUV, VODENI ILI ALKOHOLNI Ovde se mora dodati objašnjenje za neke oblike lekova koji se često pominju u knjizi, a i u životu, a koji se dobijaju iz lekovitog bila na naročiti način. Lek iz biljke dobijen u ob-liku zgustka (ekstrakta) katkad jače deluje nego lek u obliku čaja. Zato za one slučajeve gde je to bolje, i za one laike-ama-tere koji mogu to spremiti, dopunjujemo ovim naša uputstva. Mada je najbole da to čine apotekari, opet, u zgodnoj prilici v u nevoli, kad biljka ne spada u red jakih i otrovnih, mogu to izvesti i pametni ljudi. Kako se to čini, neka čitalac potra-ži u glavi „Domaća apoteka". Lek u vidu izvučenog zgustka (ekstrakta) od neke biljke dobija se na taj način što ostavimo da iz čaja od nje ili njenog soka ili njenog alkoholnog rasola ispari tečnost. Za ovo nije nužna naročita laboratorija. Tečnost isparava sve dotle dok se ne dobije ili židak ili mek talog, u kome se nalaze svi lekovita sastojci biljke Da bi se izvukli lekoviti delovi iz biljke, upotrebljava se voda, alkohol i, ponekad, etar. Tečan zgustak je jači nego mek ili suv. Ali, ipak, kako kad.Zgusci služe da se od njih spravljaju napici, medicinski rastvori, sirupi, pilule, čepčići, pa i pomade. Za dobijanje zgustka — u našoj farmaciji propisana su izvesna pravila; Lekovita biljka mora se isitniti. Tečnosti: voda i alkohol (i etar), pomoću kojih se izvla-če lekoviti sastojci, moraju se upotrebiti u propisanoj ko-ličini. Tečnosti moraju biti bistre i isparavati na pari u por-culanskom posuću, pri čemu treba neprestano mešati. Kada tečnost s alkoholom ispari do gustine sirupa, pri daljem isparavanju treba dodavati pomalo alkohola da bi se rastvorio smolasti talog, koji bi se odvajao. Zatim, sami zgusci mogu biti trojake vrste: žitki, gusti i suvi: žitki ekstrakti imaju gustinu meda; gusti — koji su na običnoj toploti gusti kao kakav madžun, pekmez — sadrže 10—20 delova vode, suvi su oni koji se mogu rastrljati u prah, a sadrže otpri-like pet delova vode. Zgusci treba da imaju svoj osobiti ukus i miris, da se ras-tvaraju brzo u tečnosti kojom je lek bio izvučen i da imaju propisanu jačinu. Zgusci ne smeju biti bućavi i, razume se, ne smeju sadržati nikakve metale, naročito bakar. Zgustke treba čuvati u dobro zatvorenom sudu na suvom i hladnom mestu. Radi dobijanja takvog oblika lekova — zgustka (ekstrak-ta), najbol.e je obratiti se stručnim licima, apotekarima, koji znaju sve propise i imaju posuće potrebno za izvlačenje njiho-vo iz lekovitih biljaka. DOZA — KOLIČINA LEKA V pogledu doziranja, tj. odrećivanja količine jednog leka od bilja (čaj, odvar, alkoholni raso itd.) koju treba uzeti — može se reći da se ovde ne treba bojati toliko koliko se bo-jimo kad uzimamo poznate jake ili otrovne lekove iz apoteke. Ipak, iako su ovde u upotrebi većinom čajevi i odvari, ne može se dozvoliti da to odrećuje bolesnik „prema svojoj pri-rodi", kako kaže Droz, ili kako mu prija, tj. da li više ili manje, da AI reće ili češće.Kako ja, kao lekar, neodrećene i nejasne savete ne mogu priznati,

nalazim da njih treba izricati tačćo, odrećeno da ne bude zabune, jer ni bolesnik ni oni laici oko njega nisu u stanju da razmišljaju i da rešavaju o tim stvarima. Zato save-tujem da se svi drže propisa, ma koliko da su lekovi od bil»a-ka, naročito u vidu čaja, dosta rasteglive količine, tj. kod njih ne mora da se gleda baš na svaku kap ili gram Napomena: U knjizi će se već odrećivati količina leka i način spremanja, ali doza koja se propiše važi za odraslog čoveka srednje graće i jačine. Što znači da ako odrasli čovek uzme celu šolju čaja ili odvara ili celu dozu kapljica, onda deca od 12 godina treba da uzimaju polovinu te doze (pola šolje, pola kašike, pola kašičice, polovinu broja kaplica, polovinu praška itd.). Deca od 8 do 10 godina treba da uzimaju trećinu doze za odraslog, deca od .6 do 7 godina — 1/4 doze, a od 3 godi-ne 1/8, ispod tri godine 1/8 ili 1/10 doze za odraslog. I tako podešavati prema uzrastu. Ali i slabije žene i stariji ljudi preko 60 godina treba da uzimaju manju dozu nego snažni ludi između 20 i 60 godina. Starci preko 70 todina, a tim pre oni preko 80 godina, treba da uzimaju 3/4, odnosno 1/2 doze, kao de-ca, pa i manje — što zavisi od stanja njihovih bubrega, tj. od sposobnosti njihove da luče mokraću. Mokraća treba da se če-šće kontroliše, meri i analizira. Mršavi, slabi ljudi, is-trošeni radom ili bolestima, naročito žene, i u doba od 20 do 60 godina, treba da uzimaju nešto manju dozu nego što je propisano za muškarce toga doba i jakog sastava. Glavni je ovde činilac za mnoge bolesnike ukue i miris spravlenog leka, ali se to mora preodolevati. Naš narod zna za onu istinu koju potvrćuje i nauka: da ukoliko neki lek ima jači miris — utoliko je njegovo dejstvo jače. Ne treba spremati odjednom veliku količinu leka, npr. litar ili čak više od litar i po čaja, jer on gubi svoj miris, a leti usled vrućine postane gorak. VREME KAD TREBA UPOTREBITI LEK Lek treba uzimati našte srca, pre jela IAI posle jela, ili u toku dana izvan obroka (2—3 časa posle jela) — kako je ko-me odrećeno kod pojedinih bolesti. Odrećivanje vremena za-visi od toga šta se želi postići: iskašlavanje, boli apetit, ili podsticanje na rad stomaka, creva, bubrega. Većinom se lek uzima kad je stomak prazan, naročito čajevi (pelen, kičica, sitna bela rada, gorke biljke uopšte), jer tada ne nadražuju stomak. Kad sv koristi biljpo vino, treba ga uzimati posle jela. Ono nije dobro za bolesnike s r&avim varenjem u stomaku i slabim nervima, čak i kad je kodičina alkohola u njemu vrlo mala (oko 14%). Lekove koji se uzimaju radi boleg sna ili protiv nesanice — treba uzimati pre spavanja (valerijana, čaj od lipe), i to najmanje na jedan čas ili čas i po posle večere, a pola časa pre spavanja, tj. u vreme kad je hrana u stomaku jednim delom već svarena. Ne treba odjednom, naiskap, popiti čašu ili šolju leko-vitog čaja. Jer kad se uzme u 2—3 razmaka, čaj ne zamara sto-mak i deluje bolje. Za preslabe stomake najbolje je uzimati na svaka dva časa po jednu veliku kašiku; ili, ako prilike nisu zgodne (čovek se nalazi na poslu, na službi, na putu itd.), daju se po tri velike kašike ujutru, tri u podne i tri uveče, i to pre jela, ako nije drukčije propisano u knjizi. Bolje je uzimati napitak mlak, topao. Blagi čajevi se mogu zašećeriti ili ne, prema ukusu bolesnika. Gorki čajevi ne treba da budu zašećereni, jer od toga biva bolesnicima muka i oida ih teško podnose. Ima slučajeva kad čajeve treba uzimati vrlo vruće. To ]e onda kad se želi da se zagreje iznutra celo telo i da se postig-ne znojenje.To bi bilo u stvari najjednostavnije lečenje. Ali se savre-mena medicina nije mogla zadovoljiti samo tim načinom uzimanja lekova, pa je zato ispitala i uvela u praksu i druge, koje smo pomenuli napred, a

pominjaćemo i u knjizi gde treba.Biljni lekovi, u većini slučajeva, mogu se upotrebljavati u toku 3—4 nedelje, pa i ceo mesec dana. Ovo naročito važi za lekove koji se upotrebljavaju u proleće radi prečišćavanja krvi. PODELA LEKOVITOG BILjA Dosadašnja podela lekovitog bila vršila se na osnovu rezultata koji su njime dobijeni, tj. samo po spoljnim znacima njegova delovanja, bez obzira na karakter i suštinu bolesti. Tako, npr.: vidi se otok i uzima se lek, ali usled čega je taj otok, koji je organ u čoveku bolestan — to se nije bliže znalo, itd. „Zato što one (biljke) tako deluju", ali da li su tu lenja cre-va, ili je obolela jetra, odnosno da li postoji neka zarazna bolest, nazeb itd. — takoće se nije mnogo ispitivalo. Savremena medicina proučila je bliže ta delovanja bilja-ka i prema njima ih je svrstala u grupe. Ali praktične koristi od toga mogla su imati samo stručna lica, i to ne sva, jer, kao što smo ranije rekli, hemijski preparati potisli su umnogo-me bilne lekove. Pri tome su stručnjaci vršili podelu po svojoj uvićavnosti: neko u dvadeset i četiri grupe (Droa), drugi u sedamnaest (Leklerk), neko u još više itd. Evo jedne od tih podela: I grupa: bilje koje ima svojstvo da mesta na koja se oblaže razmekšava i ublažuje. II grupa: bilje koje izaziva apetit. III grupa: bilje koje ima osobinu da steže delove sluzoko-že s kojima dolazi u dodir, i na taj načnn krepi, ojačava taj organ za rad. IV grupa: bilje koje su u stanju da deluju protiv kašlja, protiv nadražaja u plućima i uoppgge olakšavaju izbacivaae nezdrave sluzi iz pluća. V grupa: biljke koje imaju svojstvo da isteruju gasove iz tela: stomaka i creva. VI grupa: biljke koje su u stanju da prečišćavaju krv i so-kove organizma od štetnih materija. VII grupa: biljke koje izazivaju znojenje. VIII grupa: bilje koje deluju protiv proliva. IX grupa: bilke koje izazivaju bolje mokrenje. H grupa: biljke koje pomažu lečenju ženskih bolesti. XI grupa: biljke koje deluju protiv groznica. XII grupa: biljke koje deluju blago ili jako protiv zatvora. XIII grupa: biljke koje deluju protiv bolova. XIV grupa: biljke koje podstiču pojedine organe na rad, tj. ojačavaju i krepe ceo organizam. XV grupa: bilke koje pomažu izbacivanje glista. XVI grupa: bilke koje teraju na povraćanje. XVII grupa: bil>ke koje deluju protiv raznih bolesti sto-maka, jetre i drugih unutrašnjih organa. XVIII grupa: bilke koje se upotrebljavaju za lečenje rana i povreda po telu. XIX grupa: bilke koje služe umirenju nerava. XX grupa: biljke koje pomažu lečenju srčanih bolesti. Broj ovih grupa može se smanjiti ili povećati prema tome kako ko gleda na stvar i kakve cil»eve pretpostavlja. Ovakva podela na prvi pogled izgleda i dobra, ali je za primenu ne-zgodna i nepraktična. Jer ima biljaka kojv se primvnjuju u lv-če-nju više bolesti, pa je nestručnom čoveku teško odrediti kad ih treba primeniti. Zbog toga praktičnu primenu lekovi-tog bilja treba izvesti na drugi način, a to može biti samo prema već odrećenim bolestima, koje su više ili manje pozna-te i srodne. Postojale su podele i prema delovanju biljaka i njihovim familijama. Ali se to nije moglo održati, jer iako su biljke bile istog roda i iste vrste, ipak su one mogle razno delovati. Opisivanje samih biljaka i njihove primene ne doprinosi ni-čemu. Izrećati sve biljke — još je teža stvar. Broj biljaka je vrlo velik, tako reći nepregledan, jer ih ima 700 000—800 000, a i broj bolesti, kad uzmemo da je tačno ono: da koliko ima bolesnnka toliko ima i bolesti. Ali se i bolesti mogu svrsta kao retke. Prema tim bolestima, dakle, treba da se izdvoje one lekovite bil»ke koje pomažu, a kojih ima u našoj zemlji. I naš je zadatak bio da po bolestima propišemo lekove, a ne obrnuto; tčmv ćemo postići i bolju raspodelu lekovitog

bilja i korisniju njegovu primenu u praksi.U tom cilju mi smo našli za zgodno da lečenje lekovitim biljem odredimo po sledećem rasporedu bolesti: I grupa Bolesti usta, desni i guše (krajnika) i nosa II grupa Bolesti organa za disanje 1. Bolesti grkl>ana, dušnika i bronhija: a) Akutni bronhitis, nazeb itd. b) Hronični bronhitis . Oboljenja pluća: a) Akutno zapaljenje pluća. b) Zapaljenje plućne maramice. 3. Posledice hroničnog oboljenja pluća: a) Proširenje pluća. b) Starački bronhitis, zaptivanje itd. 4. Astma. 5. Tuberkuloza pluća. 6. Veliki kašalj, „magareći kašalj" kod dece. 7. Srčane teškoće u vezi s plućnim bolestkma (uzajamne komplikacije). IIIgrupa Bolesti organa za varenje Bolesti stomaka: 1. Slabost, mlitavost stomaka kao organa za varenje. — Od-sustvo apetita usled psihičkih, duševnih uzroka. Slabost sto-mačnih mišića. 2. Bolovi i grčevi u stomaku (nasledno slabi stomak i kom-plikacije s drugim bolestima, naročito ženskim, bolestima jetre, žučne bešike, slepog creva i dr.) .3. Nepravilno varenje u stomaku (neujednačenost u luče-nju sokova), u podstomačnoj žlezdi (gušterači — pankreasu): a) usled nedovoljnog lučenja stomačnih sokova; b) usled povećanog lučenja stomačnih sokova; v) usled nervnih poremećaja stomaka. 4. Kataralno oboljenje sluzokože stomaka s povraćanjem, bolovima i drugim promenama (proširenje, spuštanje, promena položaja stomaka). Bolesti creva: Mlitavost mišića, naročito crevnih žlezda. Gasovi u crevima i nadimanje. Zatvor. Šuljevi. Katar tankih i katar debelog creva: usled zaraznih kli-ca, obol>enja jetre, hroničnog trovanja. Prolivi. Gliste. IV grupa Bolesti ostalih trbušnih organa: jetre, gušterače. slezine V grupa Srčane bolesti i bolesti krvnih sudova VI grupa Bolesti bubrega Akutna i hronična zapaljenja i oboljenja: a) rćavo mokrenje; b) otok; v) sopstveno trovanje (azotemija). VII grupa Bolesti bešike i mokraćne cevi VIII grupa Bolesti razmenv hranljivih i drugih sastojaka (materija) u organizmu

Gojaznost. Podagra — „giht", zglobobolja. Šećerna bolest. Kamen i pesak u bubrezima i mokraćnoj bešici. Reumatizam. IX grupa Bolesti krvi Malokrvnost, slabokrvnost. Bolesti žlezda uopšte. Skrofuloza. H grupa Nervne bolesti Slabost nerava, prevelika nadražajnost, neuroze, probodi, neuralgije, bolovi po telu, nesanice, glavobolje, epilepsija, slabost, polna preteranost. XI grupa Ženske bolesti Belo pranje, grčevi za vreme i posle menstruacije. Zastanak i izostanak periode. Suvišno pranje. Krvarenje. XII grupa Bolesti kože, venerične bolesti XIII grupa Hirurške bolesti Rane, uboji i druge spoljne ozlede. XIV grupa Zarazne bolesti, groznica i grozničava stanja Samo se po sebi razume da ovde nisu obuhvaćene bolesti kod kojih je potrebno primeniti „oganj" i nož: mnoge očne, ušne bolesti, nicine, tumori itd., kao i bolesti koje se leče samo lekovima od prekomorskih bilaka ili samo hemijskim preparatima: zaraze krvi, sifilis itd. Ali je uglavnom obu-hvaćeno sve što se može lečiti bilem. Mogao sam načiniti i rečnik bolesti i onda za svaku bo lest odelito, po azbučnom redu, nabrajati biljke, kao što je to radio dr M. Reclu, ali ja sam izvršio raspodelu bilja po glav-nim grupama srodnih bolesti i mislim da sam postupio prak-tačnije nego on i svi drugi koji su se pre mene bavidi ovom materijom. Uostalom, za naš narod i njegove prilike, a prema njegovoj prosvećenosti i potrebama — učinio sam ovako i mislim da rad ovaj ubuduće treba samo popunjavati i usavršavati, ali u osnovi ne menjati. Mi ćemo to i činiti, ako knjiga naiće na dobar prijem — čemu se i nadamo. PRVA GRUPA BOLESTI USTA, DESNI, GUŠE I NOSA Higijena zahteva da se usta održavaju čisto, inače nastu-paju bolesti sluzokože: u ustima, na desnima pored zuba, je-zika, na krajnicima i u guši kao celini. Najmanja povreda: ranica, opekotina, katar, zapaljenje, smeta žvakanju, gutanju i govoru. Pored toga, iako su ove bolesti na izgled neznatne, ipak mogu da utiču na opšte stanje zdravlja. Ima bolesti stomaka koje su posledica bolesti zuba, jer sitni organizmi, mikrobi, kojih ima veoma mnogo i veoma raznolikih u ustima, u guši, i. kod čistih ludi i u obično vreme — u nečistim ustima i ne-povoljnim prilikama za čoveka, a povoljnim za njih, još se vi-še množe i rasejavaju, katkad se „raziću", tj. bivaju razneti putem krvi i sokova po celom organizmu i truju ga, izazivaju-ći nove, katkad teške i smrtonosne bolesti. Kome nije poznato da se od teške gušobolje može zaraziti krv i umreti!? Jake glavobol.e, bolovi u zglobovima ruku i nogu, žigovi po telu mogu poticati iz nekog ognjišta u ustima i zubima. Zbog toga je od velike važnosti da se izbegava trulež zu-ba, nadražaj i zapaljenje desni, gnojenje pojedinih mesta, pli-kovi po sluzokoži u ustima i po jeziku. Ovi poslednji mogu doći i od mnogog pušenja, od duvana, od mnogih ljutih jela

i kod radnika koji u industriji imaju posla sa živom.Za neprijatan zadah iz usta, koji mnogima smeta da budu prijatni u društvu, pored drugih uzroka bolesti u plućima,stomačih bodesti) krivi su i oni sami, jer nisu pazili na hngijenu svojih zuba i usta.Još potrebnija je higijena kod bolesnika, naročito onih koji su u groznici. Ukoliko je bolesnik teži i nemoćniji, utoliko je dužnost njegove okoline veća, naime, da neizostav-no, toplom vodom, mineralnom vodom ili prosto trljanjem i brisanjem nakvašenom krpicom čisti zube, desni, jezik i gušu od truleži preostalog pića i jela i nagomilane sluzi i mikroba. Na žalost, u bil.nom svetu nemamo mnogo sigurnih sred-stava koja odmah ubijaju mikrobe (bacile i koke), i koja bi sprečila ili prekratila odmah zapalenje ili trulež, kao što nam to daje hemija, ali ipak izvesne bilke mogu dati i mirišljava, stežuća ili osvežavajuća sredstva za primenu kod bolesti ovih delova tela (usta, desni, guše). U poslednje vreme hemičari su pronašli u biljkama tzv. fitoncide, sastojke koji ubijaju mnoge mikrobe (u renu, u lišću paradajza, rotkvi, lu-ku i dr.). Od sredstava koja bi zamenila sve one praškove, kaše, sa-pune („kalodonte") itd. što se upotrebljavaju za čišćenje zu-ba i desni — najbolje bi bilo ova voda, koju može svako dako da spremi, čak i ako nešto dokupi čega nema u kući.1 Zrna od anasona (anis) ........ 30 grama Kore od cimeta ........... 8 „ Karanfilića ........... 8 „ Ulja ili esencide od nane ....... 8 „ Rakije ili alkohola 20%-nog ..... 857 „ Sve ovo treba ostaviti da kisne osam dana; zatim procediti. Upotrebljavati pomalo u mlakoj vodi radi ispiranja usta. Ili nakvasiti lopticu pamuka u tom rastvoru i njome istrlati de-sni posle jela ili pre spavanja. ' Ovde i u nekim izuzetnim slučajevima moramo odstupiti od svoga pravila da samo domaće bil.ke uzimamo za spravl.anje lekova. Činimo to radi potpunosti izlaganja da bismo kod svih glavnih bolesti MOGLI upo-trebiti domaće lekove, pa ma oni, s izuzetkom, biln dopunjeni stranom biljkom, čak i hemijskim poznatim proizvodom. Može se spremiti i ovome sličan rastvor po sledećem re-ceptu: Anasona ............. 5 grama Cimeta .............: 5 „ Karanfilića .......... 5 „ Karmina (crvene boje) ..... 10—20—30 kapi Ulja, esencije od nane ........ 3 grama Alkohola 80%-nog .......... 800 „ Ostaviti sve ovo, pomešano, da kisne 15 dana i onda pro-cediti. Upotrebljava se kao već navedeni lek' (po dr Narodeckom). Isto se tako može upotrebiti kupovni koren crvene rataiije, koji se sprema ovako: Pedeset grama korena od ratanije kuva se u litru vode pola časa; tome odvaru doda se do polovine ljuta rakija, ili slabiji alkohol; njime se posle brišu desni, ili samo premazuju, ako tečnost jako steže. Zatim dolazi bela rada. Docnije će biti govora o široj primeni bele rade, zasad ćemo reći samo da jv tinktura od bele rade vrlo dobro sredstvo za čuvanje zuba i desni, jer povoljno deluje na njih: desni jačaju i očvrsnu. ZAPALjENjE KRAJNIKA I GUŠE Kao što je mnogima poznato, ova bolest se nspol>ava tako što, posle nazeba ili usled njega, u slučaju jačeg gripa ili koje druge zarazne bolesti: difterita, difterije, skarlatine i pro-ste infekcije od zagaćene vode, od hladnog pića, naročito vina, od prljavog posuća, nezdravog lubljenja itd. krajnici oteknu i sva guša postaje više kli manje crvena i upaljena. Usled toga na-staje teško gutanje

hrane, čak i pljuvačke, oseća se neprestano 1 Čuveni preparat za zube „Odol" nije ništa drugo do rastvor pra-ška salola (brata aspirina) u spiritusu (u odnosu 1 gram salola prema 30 grama spiritusa). Ko je voljan može salol kupiti u apoteci i sam sebi spremiti „Odol". Gorn.i sastavi su mnogo bolji i imaju bol.i miris, a ne staju skupo. bol i teže se govori. To stanje prati katkad povećana tempera-tura, bolovi na vratu, u uvu, u glavi i na drugim mestima tela. Kod dece je ta bolest češća. Nju prate često skramice na unutrašnjoj strani krajnika, katkad u vidu pepelavih tački-ca, katkad slivenih, prilepljenih opni. Za ovima često ne izo-staju kašal» ni sluz, ni zapalenje zadnjeg dela guše i nosa. Ste-pen zapalenja može ovde ići od neznatnog i nevinog do najvi-šeg i najtežeg, ma i ne bila u pitanju neka naročita zarazna bolest, kao što je difterija ili skarlatina (tzv. šarlah). Gušobolja može biti, ma i retko, uzrok smrti. ZaTo je potrebno lečiti je odmah, ne zapuštati je, a kad se konstatuju difterija i skarlatina — zvati lekara da ubrizga serum ili penicilin. Primeniti se može: 1. Mazanje krajnika sokom od limuna razblaženog vodom. 2. Mazanje guše sokom od limuna, glicerinom i bornom kiselinom po ovom receptu: Soka od limuna ........... 15 grama (tri kašičice) Borne kiseline u prahu ........ 1 gram (peti deo kašičice) Glicerina ............. 10 grama (dve kašičice) 3. Ispiranje usta i guše ovom korisnom i podesnom, sva-kome pristupačnom mešavinom: Jodne tinkture ........... 10 grama (dve kašičice) Glicerina isto toliko ........ 10 „ Odvara (kuvani čaj) od naših ruža 200—400 „ (Ovaj je lek naročito podesan za obolele od sifilisa.) 4. Ispiranje usta i guše čajem od sitne bele rade i žal-fije. 5. Ispiranje i grgorenje čajem od ružinog cveta: uzima se 5 grama cveta na 150 grama ključale vode. Bolje je da se takvom čaju doda još 30 grama takozvanog soka od medenih ruža, koji se sprema ovako: Uzima se: Cveta crvene ruže ......... 100 grama Ključale vode ........... 400 „ To se popari i ostavi da raskisne, zatim procedi. Posle toga se na svakih 200 grama procećevine doda po 650 grama me-da. I tek se od toga soka sipa po 30 grama u šolju običnog čaja od ružinog cveta. Svim ovim čajevima, radi boljeg njihovog delovanja, može se uvek dodavati prašak borne kiseline ili prašak kalijum--hlorikuma (hemijskih lekova) u srazmeri: jedna kašičica na 200 grama takvog toplog čaja. Kad se to rastvori, vrši se ispiranje guše po 6—10 puta dnevno. Nv gutati, ne piti! 6. Radi ispiranja, grgorenja obolele guše nije teško spre-miti ovaj lek: Kruničnih listića od ruža ...... 10 grama Čiste (ne krečne) ključale vode .... 250 Ružinog meda ........... 50 „ Najpre se ruže preliju ključalom vodom i ostave da kisnu pola časa. Onda se cede pritiskivanjem kroz platno. U proce-ćeni čaj sipa se stipsa u prahu, rastvori i onda dodaje medeni sok od ruža. Umesto stipse, mogu se upotrebiti pomenuta sredstva (bor-na kiselina i kalijum-

hlorikum), koja se ne smeju gutati (pre-ma francuskom kodeksu — propisu o lekovima). 7. Za ispiranje guše, kao i protiv gnojenja desni, gnojnika u ustima i ždrelu, može se upotrebiti beli slez. Lek se sprema na ovaj način:. Korena od belog sleza ........ 10 grama Vode ............... 150 Meda..............'. 30 Koren se skuva u vodi, potom se procedi i procećevini do-la 30 grama meda. Ne treba piti već samo grgoriti. Ili se uzima prost odvar korena u dozi 30 grama korena na 1000 grama vode. 11. PETROVAC Džigeričnjak, ožujak, turica, čičak, ruričica. — Zbog tanina i esencija (ulja) kojih ima u svim svojim delovima, ova biljka se pokazala naročito korisna kod bolesti usta i guše; upo-trebljava se odvar od nje, zaslaćen ružinim medom. Ispiranje se vrši pet puta dnevno. Ovaj se lek naročito pokazao dobar kod hroničnih oboljenja guše gojaznih ljudi koji mnogo govore po svojoj dužnosti i zanimanju (učitelji, nastavnici, glumci itd.) ili koji pevaju i koji se posle toga žale na „suvoću" u guši, bolove, pa i zapaljenje guše. Delovanja je blagog, te se zato upotrebljava i protiv kašla usled nazeba. Upotrebljava se koren i list za grgorenje. Odvar se pravi na ovaj način: Suva lišća od petrovca ...... 100 grama Vode .............. 1000 Kuvati treba dok se ne ukuva za jednu četvrtinu (do 3/4 li-tra) i onda se tome dodaje medovina od ruža (5—10 grama). Kao čaj za piće: 1 puna kašičica isitnjenog korena ili li-šća za jednu šolju čaja, jedanput dnevno. Ova bilka, petrovac ili turica, ili džigeričaak itd., ima koren dugovečan i granat, no ne puzi. Cela biljka je maljava, žutog je cveta koji je poreban u dugačak redak grozd. Stablo je visoko 3—8 decimetara, uspravno, jednostavno ili granato. Lišće mu je perasto, ozgo mal.avo; •ozdo je runjavo i beličasto, s ovalnim i do dna zupčastim listićima. Zalisci su krupni, reckasti i obuhvataju grane (dr S. Petrović).1 Raste pored puteva, po pustim pol>ima i livadama, po šumskim pro-plancima gotovo u celoj Evropi, ruskoj Aziji i Severnoj Americi, ali ne i u polarnim predelima. Cveta od juna do avgusta. Indijanci Severne Amerike i KanaBani upotrebljavaju njen samle. ven koren u mnogim mastima i zejtinu za lečenje rana. Biljke su ovde opisane u najglavnijim crtama i samo koliko je potrebno da se jedna biljka ne pomeša s drugim bil.kama. Ovaj opis može se vršiti ma po kojoj botanici, flori ili atlasu, ali smo se najčešće koristili opisima dr Petrovića, 12. KUPINA Svima poznata biljka. U lečenju guše, pa i ranica u ždre-lu, ispiranjem i grgorenjem, može se primeniti čaj i odvar od lišća pomešan sa sirupom od zrna kupine. Lek steže. Doza za čaj: 20 grama lišća na litar vode, ili, još bolje: Odvara (spremljenog u odnosu 10:100 li-šća i vode) ........... 800 grama Sirupa od kupina (ploda) ...... 200 „ Time se ispira guša više puta dnevno. Lišće kupine mo-že se upotrebiti kao zamena za kineski čaj. To se već čini u Engleskoj, gde su otkrili da ovaj čaj ima i dobar aromat. 13. SRČBNjAK

Srčenica, trava od srca, račnjak, kineski čivit. — Koren ove bilke u obliku odvara, a u dozi 60 grama korena na 1000 grama vode; 'ili, još bole, namočen kao raskis u mlakoj vodi vr-lo je dobar za sluzokožu i zato je podesan lek za ispiranje kod stomatita (zapaljenja sluzokože usta) i zapaljenja u guši. — Glavna mu je osobina da steže zahvaljujući taninu kojeg ima u korenu dve vrste; jedan je identičan taninu u steži (vidi tu biljku), druga rataniji, koju može slobodno zameniti. Srčenjak raste po vlažnim brdskim livadama svuda u Evropi, u gru-pama, tj. ne usamloeno, i obrazuje često čitave bokore zahvaljujući tome etto se razmnožava pomoću čvorova ili izdanaka iz korena, koji brzo rastu i zahvataju sve širi prostor; najzad se izdanci korena sami izo krenu (u obliku brojke 5) i obrazuju nov koren, od koga polaze novi na-danci itd. (L. Klajn). Koren je dugovečan, debeo, mesnat. Na jednom njegovom kraju izbijaju prizemni listovi i visoko stablo s cvetom na vrhu. Cvet je grozdast, kao okrugao klas. Cveta od kraja maja do juna, što zavisi od visine mesta. Cvet daje i seme, ali je ono manje podesno za razmnožavanje. 14. ŽIVA TRAVA Češulja, igla, devojačko oko, stipsan koren. — S uspehom se može primeniti u dozi 10:100 kao čaj za ispiranje ranjave guše, usta, jezika, više puta dnevio. Nekadašnja njena primena (verovalo se da je u stanju da izleči od raka, jektike, skrofuloze) napuštena je, jer tu ni-je dokazano njeno delovanje, mada su je seljaci u Francuskoj da-vali i marvi kad mokri krv i kao lek protiv drugih hroničnih bolesti organa za mokrenje. Prema tome, kod čoveka se može primeniti u slučaju vodenih proliva i krvave stolice, kao slab čaj. To je uspravna, granata, ne naširoko rastuća biljka, koja dostiže visinu od 1,5 do 3 decimetra. Reckasto lišće pokriveno je retkim, než-iim malama, često s crvenim mestima. Cvetovi su sitni. Cvetni lisgići su jarko crveni, retko beli. Svi delovi bilke mirišu jako i neprijatno. Biljaka ovog roda ima više, ali se ova odlikuje time što ima lišće perasto usečeno sa trn ili pet zubaca. Seme je glatko. Raste pod vlažnim žbunovima i u šumama, po starim zidovima i kamenjarima, rasprostranjena je svuda po Evropi do polarnih krajeva. Jednogodišnja je biljka. Cveta od juna Do oktobra. 15.ZOVA Bazovina, zovika, sambuk, bazga, zov, crni bezeg, bazgin cvet, zovica. — Čaj od cveta u dozi 20 grama na litar klučale vode vrlo je podesan (s kristalima od nišadora i medom) za grgorenje i udisanje pare kod nazeba guše s kašljem, penom i jakim otokom ždrela. To se čini 6—10 puta dnevno. Može se piti kao čaj, ali je doza nišadora strogo odre-ćena: kašičica za nedelju dana (najviše 1 gram dnevno). BOLESTI NOSA Kad je nos zapušen, bilo u odojčadi ili u odraslije dece, mora se učiniti sve da prolaz vazduha kroz nozdrve bude slo-bodan. Inače, deca dišu na usta, a to ima rćave posledice. U odraslih, pak, akutno curenje iz nosa najčešće je posle-dica nazeba, a stalno curenje — posledica hroničnog obolenja sluzokože (polipa itd.). U dece je to najčešće posledica skro-fuloze, uvećanih žlezda, polipa i izraštaja u zadnjem delu i gornjem prednjem delu guše. A može biti i posledica nekih bo-lesti: gripa, difterije, crvenog vetra i dr. Lečenje u ovim slučajevima sastoji se u tome da se u nos sipa: 1. ČAJ OD BELOG SLEZA' On rastvara sluz, deluje protiv nazeba i blago pomaže i» bacivanju sluzi.

Doza je: 3 grama sleza na 100 grama ključale vode. Ovom se čaju može dodati borna kiselina (na 100 grama čaja — do 3 grama), i tim se rastvorom nos ispira ušmrka-vanjem. 1 Neki su primenjivali, a i ja sam to isto činio, razne mešovite zejtine i kapi za nos, a i čitao o tim stvarima u naučnoj literaturi i izveo zaključak da su za lečenje i ispiranje nosa najbolja ova dva sredstva: slana voda i čaj od sleza, zbog njegovog blagog dejstva na sluzokožu nosa. Posle ovog ispiranja može se bolesniku u nos kanuti 1—2—5 kapi čistog zejtina, malo zagrejanog, ili pomešanog s malo mentola, u ovoj srazmeri: Zejtina .............. 10 grama Mentola (kristala dobijenih iz nane) . . 1 gram To se čini 2—3 puta dnevno, prema jačini sluzi i delova-nju leka. 2. SASA Mačica, šukunded. — Kod nazeba s kijavicom lekari homeo pati, koji leče najrazblaženijim lekovitim rastvorima (dozama koje su neobično male prema našim), smatrali su ovu biljku kao najbolje sredstvo. Davala se malokrvnim devojkama pri po-remećajima mesečnih pojava, bolova ili izostanka menstruacije. Najpodesnije je uzimati je u obliku alkoholature (natop-l>ene i raskisle sveže biljke u alkoholu od 80 do 90%) u dozi od 20 do 30 kapi dnevno, podeljeno u više puta. Leklerk kaže da je to dobro sredstvo, mada je u većoj dozi škodljivo. Daje se naizmenično s ruzmarinom. Karakteristike ove biAke: „Cveće je usaml»eno na vrhu peteljke. NaJ-pre je uspravljeno, a potom je pognuto. No kad cvet sazri, petelka izraste i ponova se uspravi. Čaša je zvonasta i složena od šest eliptičnih svilastih listića. Ovi su u tornjoj polovini nagnuti u polje i još su jedanput toliki koliki su prašnici. Plodnici su dugul.asti, rutavi i imaju dugačku pernicu." „Lišće je -urojno perasto, s linearnim kriškama. Stablo 2—3 de* cimetra visoko. Koren je dugovečan, debeo i koso u zemlju silazi. Cvet je ljubičast i razvija se u martu i aprilu. Raste po brežul.cima izlo ženim suncu" (S. P.), na krečnom tlu po celoj Evropi. U medicini se upotrebljava cela biljka. Njoj je vrlo slična druga vrsta sase, tzv. livadska sasa, čak konjskom ljubičicom nazvana, „kod koje je cveće kao' izvrnuto". Čaša cveta joj je crnoljubičasta, a crvena na propuštenoj svetlosti (kad se spram sunca pogleda). Ali ih narod obe zove jednim imenom, jer ne razlikuje jednu od druge. Ova druga cveta u aprilu. 3. KOPRIVA Grčka kopriva, velika kopriva, žara, žgoča, pitoma ko-priva. — Protiv krvarenja iz nosa podesan je sok od svežeg li-šć.a koprive. On se sipa neposredno u nos ili se pije po 100 do 125 grama dnevno. Može se primeniti u istom cilu tečan zgu-stak (videti u uvodu način dobijanja) u dozi 2—4 kašičice dnevno. Ali još podesnije je davati sirup koji se sprema na ovaj način — uzima se: Lišća od koprive ......... 250 grama Klučale vode ........... 1500 „ To se ostavlja da kisne 12 časova, zatim se procedi i pro-cećevini doda dvostruka količina šećera. Kuva se potom do gustine sirupa, i daje, kao što je rečeno, 200 do 300 grama dnevno. Koristim priliku da po Leklerku izložim lekovite oso-bine velike koprive. Hemijska analiza pronašla je u koprivi sastojke (kiseli karbonat amonijaka, nitrat tanina, galne i mravlje kiseline) koji stežu, štave i dezinfikuju, sprečava-ju raspadanje, i zaustavljaju krvarenje. Sposobnost koprive da zaustavi krvarenje iz pluća, nosa, materice, bubrega i mokrać-nih kanala, o kojoj su govorili stari lekari, utvrdili su u XIX veku mnogi naučnici. Leklerk je to isto

mogao potvrditi kako pri krvarenju iz materice, tako i pri krvarenju iz nosa, i to kod malokrvnog bolesnika koji je bio naklonjen gubljenju krvi usled slabih krvnih sudova (bio je hemofilik'). Pa i kod proliva, akutnog ili hroničnog, pokazalo se da je kopriva od velike koristi, čak i kod proliva tuberkuloznih bolesnika, kod kojih je nezdravo vrenje u crevima, nadimanje, bolovi itd. Kopriva utiče povoljno i na bolje mokrenje. Lično znam jedan slučaj gde je poparena kopriva veoma po-mogla i izlečila dugotrajnu ranu na cevanici. Da li je tu po-mogao tanin, mravlja kiselina ili amonijak — ne mogu reći, tek rana je zarasla i čovek je ozdravio, što se od drugih le-kova pre toga nije desilo. U nedostatku slačice može se primeniti kao sredstvo koje izaziva crvenilo na koži (i peče) u slučajevima zapaljenja pluća, maramice ili reumatizma, neuralgije i t. sl. U ovu vrstu lekova može da se ubroji dobričica ili samo-bajka (videti opširnije o njoj u odeljku o hroničnom bronhitisu). Sok iscećen od lišća ove bil.ke i ušmrkan u nos često leči nosna zapaljenja, zapušenost i glavobolu. Dakle, upotrebljava se njeno lišće. Ono se smatra kao okre-pljujuće, podstiče organe na bolji rad, i kao plućno sredstvo. Može da se primeni kod bronhitisa s nosnim katarom. Dalje: specijalno se preporučuje (u Americi) protiv grče-va u crevima nastalih usled trovanja olovom: zanatlije i dru-gi radnici koji rade s olovom olakšavaju bolove i stanje uzi-majući čaj od ove biljke. U tu svrhu doza je obična: puna kafena kašičica lišća na šolju ključale vode. Pnje se kao hladan čaj 1—2 puta dnevno. Lekovite biljke koje se mogu primeniti kod oboljenja ovih organa, a specijalno kod bolesti zuba, vilica, nerava na licu i t. sl., i posle operacije usled nagnojavanja ili povreda u toj oblasti, iznete su u dodatku posde grupe hirurških bolesti, na što i upućujemo čitaoce. DRUGA GRUPA BOLESTI ORGANA ZA DISANjE BOLESTI GRLA, GRKLjANA I DUŠNIKA Zapaljenje koje počne u guši može se odmah ili malo doc-nije spustiti naniže i rasprostrti se na grkl>an, dušnik, pa i bronhije. U tom slučaju prvo otekne sluzokoža grkljana, po-tom se više ili manje povisi telesna temperatura, javlja se na-dražaj na kašalj i osećaj težeg disanja. Kašalj je u početku suv, zatim postaje vlažan; pojavljuju se ispljuvci. Glas može postati promukao. Uzroci su kao i kod gušobolje („angine"): opšti nazeb, nazeb nogu, ranije zapaljenje guše, zloupotreba hladnog pića, duvana; zatim dim i gasovi koji izazivaju nadra-žaj, dug govor, vika, pevanje, otrovna prašina Oboljenje grkljana može biti akutno i hronično, tj. zapa-lenje koje traje kratko vreme i zapaljenje dugotrajno. U prvom slučaju zapaljenje može biti ili prosto, tj, da mu je uzrok raz-množavanje nekog nevinog mikroba u guši ili udruženih raznih mikroba, ili da mu je uzrok samo mikrob odrećene opasne vrste, kao što je, npr., difterija ili gnojni mikrob (tzv. strep-tokok — mikrobi u vidu brojanica). U drugom slučaju, tj. dugotrajnih bolesti grkljana, postoje ostaci ranijih akutnih zapaljenja; ili su to naročite bolesti kao što su tuberkuloza. i sifilis grklana Druge bolesti, polipe i tome slične, ovde ne ubrajamo jer to ne ulazi u lečenje običnim lekovima — to su bolesti za hi-rurge i radiologe. Prelazimo na lečenje: 1. U ozbilnim slučajevima, naročito kod dece, dobar je ob-log oko vrata od

slačičnog brašna (šaka brašna razmuti se u vodi sobne temperature, u to nakvasi platnena krpica, koja tu stoji 1/2 min., zatim iscedi i oblaže). Oblog se drži 5— 10 minuta, što zavisi od strpljivosti bolesnika i od svežine slačičnog brašna. To se čini dva puta dnevno, ujutru i uveče — dok koža podnosi. Ako toga nema, onda se stavla zagrevajući oblog (nakva-šena u vodi i iscećena krpica platna ili džepna maramica,. preko nje gutaperka — gumeno platno, a preko toga nešto suvo, pamuk, vunena tkanina) za celu noć ili za prekodan.Najzad, ako deca jako kašlju i riču — dobre su tople, upra-vo vruće suve obloge oko vrata, naročito noću kad se ne može pod rukom imati sve što se želi. Topla peć i čist topao vaz-duh u sobi — obavezni su u takvim slučajevima. 2. Odvari ili čorbe od voća kao umirujuće sredstvo: a) malina ili sok od maline, b) suve smokve i suvo grožće i urme, ako ih ima, delu-ju protiv kašla (umiruju nadražaje na kašal). 3. Kupanje nogu u vodi sa slačicom (brašnom od slačice, uzima se jedna kašika brašna). 4. Vrlo topao čaj od lubičice (cveta) takoće je od velike-pomoći u ovoj bolesti. 5. U slučaju teškog disanja i gušenja treba uzeti lek za po-vraćanje, bilo koje sredstvo, a najbol>e je uzeti iz apoteke-prekomorsku bil>ku ipekakuanu. Lekari i apotekari znaju u kojoj dozp deluje kao sredstvo za povraćanje. 6. Kao sredstvo za dezinfekciju celog tog puta grkljana i dušnika može se upotrebiti lišće eukaliptusova drveta iz. primorskih krajeva (ako ga ima): a) za sirup b) za udisanje pare od njega. Postupa se ovako: Uzima se eukaliptusovog lišća sitno iseckanog ........ ... 10 grama Ključale vode ........... 150 „ To se ostavi da kisne 12 časova, zatim se procedi i od čaja pravi sirup: 100 grama čaja i 180 grama šećera zajedno se ku-vaju do gustine slatka, i od toga se daje po 3—4 kašike dnevno. U krajevima dalje od mora i u unutrašnjosti ovo se lišće može kupiti u apotekama.Ili se kupuje: Eukaliptusovog ulja ......... 5 grama Alkohola 90% ........... 75 Čiste planinske, destilisane ili prokukuvane vode ........... 170 „ Od ovoga se u lonac s ključalom vodom kane 10—15 kapi i on-da se udiše para iz tog suda, tri puta dnevno po 10—15 minuta (dok traje para). Najbolje je to činiti uveče. 7. Za udisanje pare umesto eukaliptusovog sitno iseckanog lišća može se uzeti terpentinovo ulje': po 5—10 kapi kanuti u klučalu vodu i udisati. Ako bolesnik to ne podnosi, može se u sobi gde on leži ostaviti i lonac s klučalom vodom, tako da se para rasprostire po celoj sobi. U tom slučaju ne sme se upotre-biti mnogo tih lekova, jer sve esencije nadražuju gušu a ne ubijaju u dovoljnoj meri mikroorganizme (mikrobe). Da se tu ne bi grešilo, evo jedne smeše za dezinfekciju sobe: Eukaliptola ili, još bole, gomenola . . 1 gram Esencije od terpentina .......* 3 grama Alkohola ............. 200 „ Od ove smeše uzima se po jedna kašičica i sipa u lonac s ključalom vodom da se isparava dok se ne ohladi. To bi bilo kaćenje parom u sobi. Tako savetuje pariski pro-fesor Leper. Ovaj

naučnik savetuje da se kod lažne difterije ' 0 dobijanju terpentina govorićemo opširnije na drugom mestu. On se dobija naročitom preradom pomoću pare iz smole koja curi iz drveta izvesnih četpnara. u grkljanu kod dece, a naročito kad se to desi noću, daje i brom u dozi koja odgovara detpnjem uzrastu. Iz iskustva Znam da tak-voj deci treba odmah obaviti vrat toplim oblogama, suvim ili vlažnim, davati im da udišu toplu paru, a pre svega ložiti dobro vatru u sobi. Posle udisanja pare uopšte treba ćutati, a inače oboleli od ove bolesti ne smeju piti alkoholna pića, jesti začine i sirće. Posle ozdravlenja ne uzimati ni mnogo toplo ni mnogo hladno jelo i paće. I. STRIŽUŠA Trava pevača. — Vrlo korisna bilka za ljude čija profesi-ja traži da mnogo govore, pevaju itd. i od toga promuknu, ili im se suši grlo i imaju čak bolove, kašlju; ili obole od zapalje-nja grkljana, glasnih žica i dušnika. Strižuša pomaže i u onim slučajevima kod kojih se sluz zadržava u dušniku i ždre'lu i, kako se to kaže u narodu, neće brzo da sazri. Kako suva biljka gubi od svoje vrednosti, treba upotreblja-vati svežu bilku. Zato se i bere u julu ili avgustu kad razvi-ja plod. Treba je čuvati od vdage i promaje. Sprema se po b gra-ma trave na šolju ključale vodv. Izuzetno od običnog čaja, ovaj treba da stoji 20 minuta. Ovakav čaj može se pojačati sirupom spremljenim od iste biljke, od kojeg se dodaje po jedna velika kašika u šolju čaja. Ostali napici od ove biljke složeni su za pripremanje i mogu se nabaviti u apoteci. Korisno je da se uz ovaj čaj uzima i topla čorba od ol>u-pggenog ječma ili suvo grožće (takoće toplo). Strižuša raste kraj puteva, po vinogradima i njivama. Ima je po peloj Evropi. To je dosta visoka trava (do 8 decimetara), s uspravnim •strukom i razvijenim, neravnim grančicama. Lišće je na drške nasa-ćeno: donje prugasto, gornje kopl.asto. Cvetovi su žuti, sitni, razvijaju se OA juna do septembra. 9. DESPIK' Despić, lavendula, trmino cveće, despikovo cveće, muški despik. — Kao sredstvo protiv grčeva i sužavanja cevi usled jakog nervnog nadražaja ovih organa, treba kod bolesti grklja-na s rikanjem upotrebiti lavandulu. Medicinski deo jeste cvet. On se primenjuje kao čaj u dozi 5:100 (10 grama na šolju) i uzi-ma se 4 šolje dnevno. Cveće treba da se bere ubrzo posle raz-vitka i da se pažljivo osuši. Postoje dve vrste lavandule — prva je manja, druga ima veći žbun. Lišće je okruglo kopl.asto. Ova druga manje se upotreblava u medicini, ali daje ule potrebno umetnicima i slikarima na porculanu. Upotrebljava se uspešno i za inhalaciju, udisanje pare, na taj način što se u lonac s ključalom vodom drdaje 5—10 grama njenog raskisa u alkoholu. U tom slučaju ona deluje i kao de-zinfekciono sredstvo za gornje putevv disanja. Po dr S. Petroviću može se dodati još ovo: „U apotekama se prodaje kao cveće lavendula (Pogez 1aueps1i1ae). Od nje se pravi spiritus lavendulin, mirišljavo sirće i druge specije." U modi je u engleskoj i nemačkoj parfimeriji. Lavandula je jakog no prijatnog mirisa. Ukusa je gorkog i nešto ljutog. U njoj ima dosta lako isparljivog ulja, koje ulazi u sastav raznih bal-zama i mirišljavih masti: Hofmanovog balzama, balzama za stišavanje bolova („umirujućeg balzama") i kolonjske vode, mi-rišljave alkoholne vode itd. Ova biljka dostiže visinu od 3 do 6 decimetara. Raste kao šib koji je pri dnu granat, mlade grane su jednostavne, tanke i četvrtaste. Cela je biljka obrasla kratkim mal-ama. Lišće joj je linearno, s usukanim

Stara srbijanska farmakopeja (pre 1908. g.) mnogo je bogatija u pogledu medicinskih sredstava i sastava nego što je to bila farmako-peja kojom smo se docnije služili. (uvijenim) obodima. Dok je mlado, ono je sivopepeljavo, kad ostari, ze-leno je, na donjoj strani žlezdičavo. Cvetovi imaju Aubičastoplavu boju, stoje na isprekidanom, krajnjem klasu. Krunica je mal.ava, plava (boje ametista), s jajastim delovima (prof. Garke). Cveta od jula do septembra. U južnoj Evropi ona je domaća biljka. Na severu Evrope sadi se kao mirišl.avo cveće. U pogledu delovanja lekova kod bolesti koje su pobrojane u zaglavlu ovog dela — nauka je pronašla da kod običnih obo-ljenja grklana više vrede sredstva koja razmekšavaju sluz i pomažu da se ona izbaci nego sredstva koja ubijaju bacile (antiseptična sredstva). Zato su korisnije biljke nego fabrič-ki lekovi, izuzimajući jedan, a to je natrijum-benzoikum (4 grama dnevno, po Leperu). Kod hroničnog zapaljenja i oboljenja grklana mogu se dati opet biljni lekovi kao najbolji. Želi li ko da uz to uzme i koji domaći lek, evo recepta. Sumpornog praha od koga se prave veštačke sumporne vode i kupatila . . . 1/5 (0,2) grama Sirupa od katrana ......... 200 „ Daje se bolesnicima po dve-tri kašike ovoga leka dnevno (prof. Leper — Pariz) kod hroničnog oboljenja ili ostataka posle akutnog zapaljenja grkljana. Kod zapaljenja gornjih organa za disanje: nosa, ždrela, grk-l>ana i dušnika, koji prate česte kijavice, promuklost i bolo-vi u guši, može da se leči grgorenjem čaja od žalfije, ili bele rade, ili kamilice. Tu deluju njihova etarska ulja, a delimično i obojeni sastojci. Naročito je dobro za šupljine u nosu i u guši, pored „krajnika" itd. Kad je sve to „zapušeno", treba primeniti kaćenje; za to se primenjuje tzv. „kamiličin lonac": puna šaka cveta u loncu s vodom i poklopcem greje se do klju-čanja. Zatim se bolesnik i lonac pokriju jednim čaršavom i bolesnik sam, dižući s vremena na vreme poklopac, polako pu-šta paru iz lonca i udiše je toplu kroz nos i na usta. Za sifilistično i tuberkulozno oboljenje grkljana, kao pggo smo rekli, važe sasvim drugi propisi i lekovi. BRONHITIS U AKUTNOM POČETNOM STANjU I NjEGOVO LEČENjE LEKOVITIM BILjEM Ovaj oblik bolesti često se ne javlja sam, već obično do-lazi posle ili zajedno s gušoboljom i zapal.enjem dušnnka. Ali kako ove dve poslednje bolesne pojave ne moraju biti i vezane za bronhitis — izdvojili smo za njih lekove i izneli ih u prethodnom odeljku. Prema tome biljni lekovi koje ćemo ovde nabrojati dobri su ne samo protiv akutnog oboljenja gornjih delova organa za disanje već i protiv bronhitisa. Usled dužeg ili jačeg nazeba, velike vlage i nadražaja dušnika može se zapaljenje s gornjih delova preneti i na bron-hije (račvasto produženje dušnika — pdućne cevi, koje stoje u vezi s dušnikom), najpre na široke, pa zatim i na uže, do najužih zaklučno (do kapilara), i izazivati: kašalj, bolove u prsima i teškoće pri disanju. Ukoliko silazi od dušnika ka krajnjim površinskim delovima plućnog tkiva, bolest postaje sve ozbilnija, tako da se može izmetnuti u najtežu vrstu pluć-nih bolesti. Ako se pri tome temperatura tela jako povisi i to dugo traje — organizam može doći u opasnost. Zato je pra-vilo: obratiti pažu i na najslabiji nazeb dušnika i gornjih širokih bronhija i preduzeti sve mere da se bolest ne raspro-stre i ne otegne dugo, ne duže od 2 do 3 nedelje, tj. starati se da akutan, kratkovremeni bronhitis ne pređe u hroničan, dugotraj-ni, koji se teže leči i može da se i dalje komplikuje, i to: prvo, usled proširenog polja zapaljenja sluzokože bronhija i pluća;drugo, usled stvaranja velikih količina masa za ispljuvavanje, treće, usled stalnog kašlja, bolova u prsima, kao i moguće nove

infekcije, mešovite i specijalne, npr. tuberkuloze. Zapaljenje pluća, na primer, kod dece može nastupiti i po-sle neke zarazne bolesti: od gripa, posle mrasa, magarećeg ka-šolja, posle operacije itd. Ovo se leči po opštim pravilima. Kao i kod oboljenja grla i dušnika — kod akutnog bronhi-tisa treba preduzeti ove mere: 1) podržati noge u toploj vodi (u koju je ranije nasuto brašno od slačice, razmućeno pretho-dno u vodi sobne temperature, nikako preko 40°S); 2) leći u postelju i piti tople napitke: mleko, čajeve, limunadu, oranžadu itd. Držati slačične obloge oko vrata ili na prsima 20 do 30 minuta. Nepravilno je ono što obično čine sami bolesnici, ponekad i neki lekar: da se odmah uzima lek protiv temperature (naj-češće aspirnn) i u isto vreme daju bolesniku lekovi za iz-bacivanje šlajma (najčešće ipekakuana) i kad temperatura bo-lesnika nije visoka i kad se sluzokoža njegovog dušnika i pluća nalazi u akutnom, zapalenom stanju i materijal za ispljuvke (sluz) nije još odvojen od unutarnjih cevi, te se ne može lako izbaciti. U tom slučaju, dakle, najbolje je davati čajeve koji stišavaju kašalj (videti dalje koje) i tek s padom temperature kod bolesnika pristupiti energičnom davanju lekova koji po-mažu izbacivanje šlajma. Prethodno da kažemo nekoliko reči o samim tim lekovi-ma da bi i laici bili koliko-toliko upućeni u praktičnu pri-menu i važnost onoga što se čini. Lekovi koji mogu da pomognu izbacivanju šlajma prilikrm oboljenja dušnika, plućnih cevi (bronhija) do najužih, i pluć-nih katara mogu se podeliti u dve vrste: mineralni i biljni (prof. Leper). Nas interesuju samo ovi drugi.Biljni lekovi mogu da: 1) razmekšavaju ili razvodnjavaju, razrećuju sluz; 2) da deluju na mišićna vlakna i pomažu iz-bacivanje; 3) da deluju na sluzokožu da jače ili slabije luči sluz, i najzad 4) da pomažu sušenje sluzi u obolelim mestima. Svaki od njih, kaže prof. Leper, ima osobine da deluje na od-rećeno polje bolesti, prema tome, treba hemijskim le-kovšš uvek dodavati čajeve ili odvare, jer jv njihovo delovanje izvan svakog spora.Ali opi mogu različito delovati kad se upotrebe pogrešne doze. Tako je izvestan lek u jednoj dozi u stanju da pomaže iz-bacivanje, a u drugoj da suši. Na primer: balzami od terpen-tina, eukaliptusovo lišće ili ulje u malim dozama služe kao razvodnjavajući lekovi, a u velikim dozama sušv. Zbog toga, želeći da našim uputstvima damo naučnu i čvrstu osnovu — savetujemo čitaocima i bolesnicima da se drže doza i uput-stava koje smo ovde odredili.Prećimo na opis bilja koje se ovde s najvećim uspehom može primeniti.U slučaju golicanja u grlu i dušniku, tj. gde se traže sred-stva koja umekšavaju i umanjuju nadražaj sluzokože organa za disanje — najboli su ovi lekovi: 1. BELI SLEZ Slez beli, veliki sl>ez. — Od pamtiveka se smatrao kao naj-bolje sredstvo protiv grudnih obolenja, i samo njegovo ime 'na grčkom jeziku, „altea", znači lečiti. Primenjivali su ga stari lekari, grčki i rimski (Plinije, Dioskorid, Galen i dr.). Go-tovo svako i kod nas zna da se beli slez upotrebljava kao lek. Pa ipak svako ne zna sve pojedinosti o najprobitačnijem isko-rišćavanju ove bil.ke. Od sleza se upotrebl»ava i koren i list i cvet. Koren kao naj-bolji dvo skuplja se u septembru, i to od dvogodišnje biljke. Upotrebljava se svež i suv. Najpre mu se oljušti kora da bi pobeleo, zatim se koren seče na komade, štapiće, i suši se. Čak se suši u pećnici, jer tako zadrži najviše sluzi, i čuva se na suvom mestu. Lišć.e se skuplja u junu pre cvetanja. Prilikom sušenja ono ne gubi od svojs jačine, ali je slabnje od korena. Cvet se bere u julu. On je najslabiji.

Najpogodnije je spremiti lek na ovaj način: Može se zamisliti koliko se nepravilno postupa i koliko ko-ren gubi od svoga delovanja kad se prodaje na pijačnim tezgama i izlaže vlazi, vetru i prašini, a bere u svako vreme! Suv koren se istuca u prah i ostavi da kisne u hladnoj vodi. Ovaj napitak je dobar stoga što nema rćav ukus pri gutanju. Uzima se na 2 časa po 1 kašika. Ovaj prah, ili brašno od korena, upotrebljava se i protiv zatvora: svako jutro popiti u većoj čaši vode 1—2 doze ove mešavine: Praha od belog sleza ......... 2 grama Praha od slatkog korena ........ 1 gram Laktoze .............. 1 „ Doza za čaj je sledeća: od korena 10—20 grama na litar vode, od lista po 15— 30'grama, a od cveta 20—40 grama na litar vode. Odvar od slezovog korena, u dozi 30 grama na 1000 grama vode, upotrebljava se još za ispiranje usta i guše u slučaju gnojenja desni, gnojnika i u ustima i u ždrelu, za obloge spolja, kod čireva, crvenog vetra, raznih rana u zapaljenju, kao i za klizme u zadnjem crevu (Leklerk).Čaj| od belog sleza može se zameniti i sirupom koji se spre-ma ovako: Korena do belog sleza ........ 4 grama Vode prokuvane ........... 58 „ Spiritusa čista ........... 2 „ To ostaviti da stoji, češće mešajući, dva časa, zatim proce-diti bez pritiskanja.kroz gusto platno. Procećevini dodati na svakih deset delova po 16 delova istucanog šećera. I kuvati si-rup (farmakopeja od 1908. god.): npr., ako procećevine ima 50 grama, dodati 16H5=80 grama šećera. Od toga se dodaje čaju po 1 velika kašika na 100 grama. Sirup se drži na suvom i hlad-nom mestu, a pre toga nalije u hladne i dobro osušene boce (da se ne ušećeri i ne uplesnivi). Lekoviti beli slez, koji ima dobar koren i uspravno, granato sta-blo, s cvetovima na njemu, dostiže visinu 0,6—1 metar. Lišće mu je široko, jajasto po obliku i zaoštreno pri vrhu, celo ili sa 3—5 ra» reza na svakom listu. Cvetovi nisu veliki, boje su bledoružičasto crvene, iznikli su na kratkim drškama, u nedrima gornjih listova, većinom u gomili, bez listića, kao klasje. Beli slez raste po vlažnim mestima, po grobl»u, vlažnim livadama, ali se neguje i u baštama kao ukrasno cveće. 5 Lečenje lekovitim bilem 2. CRNI SLEZ Šumski slez, slez crni, divlji slez. — Ponegde kod nas zove se i guščja trava, ćur trava, slezovača. U slučajevima obolenja guše, pored bronhitisa, upotreblava se i koren i lišće crnog sleza. Doza: 40—80 grama na litar vode — za čaj. Kuvani odvar od korena 40—80 grama na litar, Ova biljka je dvogodišnja, prema tome koren treba brati u drugoj godini, u jesen. Cvetovi su svetlocrveni, listovi na dugačkim drškama, okruglo zasečeni. Svima poznata biljka koja raste pored plotova, po raznim mestima, pored šume itd. 3. LUBIČICA Vrlo je lekovita bilka. Koren se vadi rano u proleće, cvet se bere kad se razvije, a lišće kad potpuno poraste. Najkorisnija je upotreba cveta, i to isušenog, kod zapalenja u guši, grklanu, dušniku i bronhijama usled nazeba; naro-čito ako postoji bojazan za bubrege. Ili kad je obolela već i mokraćna bešika ili stomak i creva.

Doza za čaj: 10 grama na litar ključale vode. Još je bolje spremiti kod grudnih bolesti sirup od ovoga cveta. Tera na znojenje — što se i traži. Koren i lišće upo trebljavaju se kod drugih bolesti: koren za povraćanje, mesto tzv. ipekakuane, a lišće za obloge spolja umesto cicvare. Dr S. Petrović kaže: „Doza je za bljuvanje 2—4 grama, a ako je u odvaru, 4—8 grama. Pri toj upotrebi osim do povraćanja dolazi docnije i do dve-tri stolice. Stari lekari upotrebla-vali su koren od lubičice u svim prilikama gde se ipekakuana (strana bilka) mogla zameniti, a u novije vreme hemijska ana-liza je pokazala da zaista ima velike sličnosti izmeću naše i ove strane biljke, jer je u našoj biljci naćen osobiti alka-loid, podoban emetinu (naćenom takoće u ipekakuani) koji je nazvan violin. Ja pridajem veliku važnost ovoj činjenici, jer je često kod gušenja dece usded otoka u grlu i dušniku i velike količine sluzi (šlajma) u plućima potrebno hitno povraćanje — u kom se slučaju ne može tražiti iz apoteke strana biljka, već se može iskoristiti domaća: odvar od jedne kašičice ljubičice na šolju vode. 4. GRUDNO CVEĆE Mešavina domaćeg cveća. — Veliku reputaciju uživa ovde smeša od cvetova koja se zove grudno cveće ili „četiri cveta", mada ih u njoj ima sedam, od kojih se pravi dobar čaj protiv akutnog bronhitisa. To grudno cveće čini mešavinu pojedinih delova: 1) crnog sleza, 2) belog sleza, 3) divizme, 4) srcopuca', 5) ljubičice, 6) podbela, 7) listića od cveta bulke.* Po mome nahoćenju, pojedino cveće nz ove mešavine može se zameniti zrnima anasona ili korenom od belog sleza. Od ove mešavine pravi se najlakše čaj u dozi 10 grama cve-tova na litar ključale vode. Ili se pravi sirup, za što se uzi-ma: 120 grama čaja od toga cveta na 200 grama šećera. Daje se 1 Dugovečna, bela, runovita bilka, 1—2 decimetra visoka. Raste po planinama, a cveta u maju i junu. Popularna medicina u Francuskoj i sad primenjuje ovu biljku (dr S. Petrović). 1 Smatram da je ova smeša potpuniJa nego ona u našoj farmakopeji. po 2—3 kašike dnevno. U zvaničnoj praksi ova mešavina nosi naziv i veoma je bila cenjena kod starih lekara. Dr Madaus dao je novu, nešto izmenjenu, smešu koja može da se primeni i kod astme i kod vedikog kašlja s mnogo sluzi. Uprošćena za naše prilike, ta smeša bi imala ove sastavne delove: koren od sleza, divizmu, nanu, izop, podbel, islandski lišaj, kim i gavranov kuk (iz grupe dubčaca). Ovu poslednju biljku treba uzeti u jačem procentu kad postoji grozničavo sta-nje. Sprema se ovako: jedna kašičica kuva se 10 minuta u jednoj ŠOAI ključale vode. Pije se mlako, 2—3 šol>e dnevno. 5. DESPIK Kao sredstvo koje deluje protiv nadražaja u dušniku i pre-ma tome kao umirujuće u slučaju gripa i bronhitisa, propisuje se za unutarnju upotrebu despik ili lavandula (vidi pojedi-Nosti o ovoj bilci i u prošloj glavi). Daje se kao čaj u dozi 10 grama na 200 grama Ključale vode, i to po četiri šolje dnevno. Upotrvbljava se i za kaćenje parom, po 1 do 2 kašičice njenog alkoholnoga rasola u loncu s klju-čalom vodom. U ovom slučaju ona deluje kao antiseptičko

sred-stvo (ubija bacile u putevima za disanje), a u isto vreme utiče i na promenu sastava sluzave materije što je izlučuju bronhije. 6. IBIROT Mirišljava trska, temišvarka, vodeni božur, mirisni ko-ren. — Ova biljka liči na peruniku. U lekarstvu se upotreblava njen koren. Ima ukus aromatičan i prijatan, koji pomalo pecka, gorči i zagreva. Usled toga što ima sposobnost da tera na mo-krenje, koren se može primenjivati u slučajevima svih akutnih bolesti organa za disanje, koje počinju naglo povišenom temperaturom, kao što su: grip, bronhitis, zapalenje pluća, gde je potrebno da se pojača mokrenje. U tim slučajevima najbole je spremiti čaj na taj način što se popari 20 grama korena ove biljke, iseckanog, sa pola litra k.ljučale, vode. To se ostavi da kisne 20 minuta. Daju se tri šolje dnvvno, tj. pola litra. Ovaj napitak, pošto jv nešto gorak, možv se zašvć.vriti i onda je vrlo prijatan. Ako su pri tom obolela i creva i mokrenje oskudno, primena ovog pića je još potrebnija (daje se kao tinktura, 50—60 kapi dnevno, pre ili posle jela). Da se ne bismo vraćali na opis ove biljke, jer će nam ona ustrebati i kod bolesti organa za varenje, opišimo je odmah ovde: To je biljka čk(ji je koren kratak, debeo, dugovečan i horizontalan, vuzav. Lišće joj je linearno i uspravno, 0,6—1 metar dugačko i 1—2 centi-metra široko, šiljato, a pri osnovi u rukavac rašireno. Stabljika je dole deblja, a gore prelazi u list, uspravljen, stisnut i po obodu britak, nad macom lisnat, a ispod mace žlebovit (dr S. P.). Cvetni grozd sedi ia dnu ove stabljike sa strane. Cvetni klas je dugulasto okrugao, vrlo gust, boje žućkastozelene. Raste ukraj bara, na obalama reka, po celoj Evropi. Ićirot je ulazio u sastav mnogih lekova ranije, ali je na žalost u prećašnjoj farmakopeji bio izostavljen (dr S. Pe-trović). Svež ićirot miriše jako i neprijatno, a osušen je pri-jatnog i trajnog mirisa. U njemu ima osobene materije, ima etar-skog ulj»a, gume, smole. Ovaj koren može zameniti cimet. Davan je ranije protiv mnogih bolesti, ali se pokazao dobar samo kao sredstvo za znojenje i kao lek za snaženje organa za varenje — o Čemu će bpti govora docnije. 7. PODBEL Lapuh, kozja brada, 'bedo kopitnjakovo lišće, konjsko kopi-to.—Podbel je vrlo dobar u slučajevima bronhitisa, naročito posde gripa, u doba oporavljanja, kod ludi kojima je ostalo zapalenje u dušniku, a tako isto i u danima kad šlajm sazri, a ima ga u kzobilju. On ulazi u sastav „grudnog" čaja, ali se može spremiti i posebno. Upotrebljava se cvet i list. Doza je: za čaj od cveta po 10 grama na 200 grama ključale vode. Doza za čaj od lista: jedna kašičica kisne pola časa u šol>i klučale vode; pije se pre spavanja pola šolje, toplo ili hladno, nli po puna usta tri puta preko dana. Apotekari mogu spremiti složeniji, ali vrlo dobar lek po receptu: Jača i podstiče organe na rad, i kao takvo sredstvo bilo je u vslikoj upotrebi u prećašnja vremena. U novije vreme ova je bil>ka opet privukla pažnju na sebe; naime, time što su prof. A. Sartori i Kevovijeri Rišar otkrili u njoj jedan antibio-tički sagtojak. Ova „kanadska paprat" zove se i „devojačka paprat" (AsIap-1ćit reDaŠt), raste u Sjedinjenim Državama, u gustim šumama, ukraj bara i na otvorenom pol>u. Lišće je pomalo gorko i slabo aromatično. Pomaže izbacivanju šlajma, prijatno hladi i spre-čava kašal>, posle nazeba, kašl>a i promuklosti, nosnih katara i zapaljenja. Doza: jedna kašičica trave na šol>u kl>učale vode. 8. OMAN

Beli oman, beli koren, obratiš, pitomi oman, veliko zel»e, beli koren. — Ova biljka je naročito korisna posle gripa, u slučajevima kad postoji kataralni bronhitis s upornim kašljem i obilnim lučenjem sluzi. Daje se kao čaj ili tinktura. Jača i podstiče organe na rad i kao takvo sredstvo bilo je u prošlosti u velikoj upotrebi. Doza: 1) za čaj 10—15 grama iseckanog korena na 200 grama ključale vode da kisne Ug časa — piti nekoliko puta dnevno, ohlaćeno. 2) Tinkture po 2—5 grama dnevno, tj. 30—60 kapi dnev-no, u vodi. Može se spremiti i kao ekstrakt u pilu-lama od 0,5—2,0 grama. „Koren od omana silovito miriše. Ukusa je najpre gorkog, a potom aromatičnog i nešto malo lutog." Pored ostalog, hemičari su u korenu omana našli i hele-nin ili kamfor od omana (V. S. T.). Verovatno da se u tome uglav-nom i sastoji njegovo delovanje. On ublažuje nadražaje i spre-čava kašallj. 0 široj primeni korena od omana vidi u glavi o lečenju pretuberkuloze i tuberkuloze. „Koren je mrk, debeo, mesnat, granat. Dugovečna je to biljka od je-lnog metra visine. Cveće mu je žuto, krupno i usaml>eno na vrhu grana. Lišće je krupno, dosta debelo, zupčasto, ozdo rutavo, belo i jako žili-často. Stablo je debelo, uspravljeno i granato." Raste po vlažnim brd-skim mestima. 9. JAGLIKA Jagličje, jagorčevina, jaglac, jagorička povrtna. — I danas je mnogim stanovnicima naših gradova još nepoznato ovo leko-vnto cveće. Čak se čude i kad mu ime čuju. A, mećutim, tako je često i mirišljavo ovo cveće ranog proleća! Postoje mnoge vr-sge ove biljke, ali je lekovita ona čije je žuto cveće na visokoj Aršdn, naklonjeno na jednu stranu. Čudno mi je što kod nas to oveće nije brano za lek, dok je drugde odvajkada bido brano za čaj koji se upotreblavao u lečenju grudnih i mnogih drugih geških bolesti, zbog čega se u Nemačkoj i Francuskoj zvalo „klučevi nebeski" i „klučevi sv. Petra". Tako su jagliku da-vali protiv paralize, udara, histerije, nesvestice, glavobolje, protiv pespavanja, reumatizma itd. No dapas je njeno delovanje svedeno na pravu, istinsku meru. U svakom slučaju cvet njen nije od manjeg delovanja nego što je cvet lipe, zove, lubičice itd. S još većim uspehom upotrebljava se odvar od kuvanog korena u dozi po 4—6 grama na 200 grama ključale vode, i daje se po tri šolje dnevno. U njemu ima do 8% saponina. U ovakvoj dozi uzeta, ova biljka pomaže bolje izbacivanje šlajma, cirkulaciju krvi u plućima, mokrenje pa i stolicu. I zato može biti od naročite koristi kod gripa, gde se baš to traži (Leklerk). Za mokrenje primeniti čaj od dista i cveta.Jagdnka sadrži primverin, primulaverin, kristalizovanu jagličku kiselinu i kamfora. Saponin u ovoj bil.ci ukusa je gor-kog, štipa i izaziva jako lučenje u ustima. Zbog toga je bio stvo-ren i preparat, koji nema tih neprijatnih svojstava. Na strani i kod nas pojavili su se lekovi od ljubičice i jag-ličja (od korena), kao npr.: (Tozze) i čak primulin-kolačić (farmaceutske industrije — Beč)1.Pored ovakvog odvara apotekari mogu spremiti bolju kombi-naciju po ovome receptu: Mekog ekstrakta korena od jagličja. 0,50 grama Elnksira Garusova ......... 20 „Sirupa od kanadske paprati ..... 60 „ Hidrolata od lipe koliko treba, od 125do150 „ Davati po 1 velnku kašiku svaka 2 časa (Leklerk). V poslednje vreme, naučnici (Vasicki, Joahimović, Grume i Kofler) su ponovo utvrdili da u ovoj biljci ima sastojaka (sa-ponina) kojima se ona približava inostranoj bil>ci senegi, koja se

često upotrebljava za izbacivanje šlajma. Prema tome, jaglika može potpuno da je zameni, naročito kod starijih ljudi, kod kojih deluje mnogo blaže nego npr. ipekakuana ili senega, jer one pomalo štetno deluju na srce starijih ludi, slabe ga, dok ga jaglika jača. 1 I mi imamo danas svoj lek, 10. SITNA I KRUPNA BELA RADA Kamilica, titrica, popadija, bolivač, milica-trava, milan-ka, gamilica kamiltej, kokošinjak, carev cvet, gorčak. Jarmen, raman, cveće pitomoga romana. Ove biljke i cveće njihovo toliko je svakom poznato da na ročiti opis za njih nije potreban. Glavobolje i bolove u krstima, nogama itd., usled nazeba i gripa, u znatnoj meri umanjuje jak čaj ili prašak od cvetova ovih biljaka, istrljan sa šećerom. Preimućstvo ovoga leka sa-stoji se u tome što on ne zadržava mokrenje kao što čine he-mijska sredstva, na primer piramidon, aspirin itd. On, na-protiv, pomaže mokrenje: bubrežno-mokraćni putevi su sdo-bodni pri njegovoj upotrebi i otrovi koji se stvaraju u orga-nizmu ne zadržavaju se — izbacuju se s mokraćom. Ali da bi se cilj postigao, treba spremati, kaže LeklerK, ne slabu žutu vodicu koju zovu čaj, nego pravi, jaki napitak. Toga radi uzimaju se: dve velike pune kašike cveta za šolju ključale vode. To se ostavlja da knsne čitav čas. Zatim se cedi pritiskanjem i pije izvan ili izmeću obroka (ne pre i ne odmah posle jela„ nego mnogo docnije). Ili se daje prah od cveta sa šećerom. Svaki prašak treba da bude od po 3—5 grama. Daje se šest prašaka za 24 časa, i to pre jela, s vodom. Nikako posde jela1 11. KIPARIS Delovanje knparisovih lekovitih sastojaka bnće opširnije objašnjeno na drugom mestu — ovde samo da navedemo primenu kiparisosog ulja. Ono se upotrebljava s uspehom od strane mno-gih naučnika kao sredstvo za kaćenje (udisanje pare) protiv go-licanja u grlu kod velikog kašlja. Takozvani „pertusinbalzam Tešnera", koji se prodavao u apotekama i kojim se četkicom premazuje u tankom sloju koža na grudima, vratu i lećima, sa-drži pored smolastih jedinjenja i čitav red etarskih ulja, naKiparis ime: od majkine dušice, eukadiptusa, terpentina i kiparisa; preporučivao se protiv nezadržljivog kašlja posle gripa. Kiparisovo ulje propisuje se u dozi: 1/4 ulja i 3/4 alkohola. Od toga se sipa 1/2—1 kaši-čica u lonac s klučalom vodom i para se udiše. Delovanje ovog ula zasniva se, svakako, na tome što u oraščićima kiparisovim, iz kojih se ono dobija, ima mnogo lekovi-tih .sastojaka, meću njima i takvih koji su slični kamforu, valerijanovim kapljicama, terpentinima i jedinjenjima koja imaju miris opijuma (po Leklerku). HRONIČAN BRONHITIS Ako zapaljenje bronhija s kašljem, čas suvim čas vlažnim, tj. s obilnim nspljuvavanjem, potraje duže od tri nedelje, ono može da se pogorša, da se raseje po uzanim bronhijama i onda da traje mesecima. A ako se za to vreme ne izleči, onda ostane, ako ne svuda, a ono bar u jednom kraju pluća, i godinama. Često bolesnik i ne zna da mu bronhitis nije bio sasvim izlečen, jer diše slobodno i ne kašljs. Ali je dovoljno da malo nazebe, da ide po jakom vetru, da nastupe kišoviti dani u jesen ili u mar-tu, pa da on počne da kašl>e, da oseća neki pritisak u prsima i teže diše, naročito kad ubrzano korača, kad se penje uzbrdo, uza stepenice, kad dugo šeta itd. Ako takva pluća ne napadnu tuberkulozne klice u velikom broju — ova bolest nije teška. Ali ako se takav dugotrajni bronhitis komplikuje tuberkuloznim

bacilima u jačoj meri — onda stvar postaje vrlo ozbiljna. Zato svaki bronhitis, a naro-čito hroničan, treba lečiti usrdno i za vremena, naročito ako čovek ŽIBI u većim gradovima gde ima svuda tuberkuloznih klica. Mnogobrojni biljni lekovi primenjivani su protiv hronič-nog bronhitisa. Može se reći da ovde retko koja bil>ka nije isprobana, jer su ovde tražena sredstva koja, s jedne strane, na sluzokoži plućnih cevi razvodnjavaju i razmekšavaju sluz koja se tamo luči, a, s druge strane, pomažu da se ona izbaci napolje, tj. iskašle i ispl>uje. U nauci su ta sredstva nazvana ekspektorancij a. Mešavina: grudno cveće 0 tome je opširno bilo govora u odeljku o akutnom bronhi-tisu. Kako je pak teško imati uvek mešavinu sedam biljaka, može se svaka biljka iz te mešavine uzimati zasebno. Beli slez, ljubičicu, podbel — već smo opisali kao dobre dekove i njihove doze izneli smo u prethodnom delu knjige: kod gušobolje i zapaljenja dušnika, kao i akutnog bronhitisa. Zato svipšmo ukratko i biljke koje nismo uzimali u razmatranje a koje ulaze u tu mešavinu. 1. DIVIZMA Zmijača trava, lopen, papeževa sveća, vunavka, svećnjak, kra-l>evska sveća, beloperka, žutocvet. — Ova biljka raste kao korov svuda: po mećama, livadama, u našim baštama. Tu su biljku i stari i novi lekari i naučnici toliko hvalili da je čudno i veshvatljivo kako ona u našem narodu nije u tolikoj meri za-pažena i iskorišćena kao što je to slučaj kod drugih naroda gde se smatra kao „šlajmliferant". Njen se cvet upotrebljava za čaj. U njemu ima do 10% šećera. Čaj, u dozi 10 grama cveta na litar klučale vode, treba proce-diti kroz platno, jer na cvetu ima malja koje izazivaju još vsće golicanje u grlu ako se propuste. Cveće se po pravilu suši u senci, inače pocrni. Lišće se upotreblava spolja za obloge kao razmekšavajuće sredstvo. Divizma je jaka, uspravna biljka, koja ima jak koren i dostiže vi-sinu preko metra. Lišće je široko pri dnu, zaoštreno, debelo i meko, sivo i maljavo, srebrnaste boje i dosta je pokazati biljku jednom pa da se zapamti zauvek. Cvetovi se nalaze na vrhu stabla, kao kita, kao klas. Žuti su. BiAka je dvogodnšnja, cveta u julu i avgustu. Jako se množi n rasejava. 2.BULKA Turčinak, omak, lale, mak poljski, cveće divljeg maka, tur-čin cvet. — Svima poznata biljka. Ne treba je podrobno opisi-vati. Radi stišavanja kašlja kod dece ili kod odraslih ljudi koji su vrlo osetljivi na lekove od pravog maka iz apoteke (opi-jum i lekove izdvojene iz njega) treba upotreblavati ovu biljku, jer deluje nežnije (Leklerk), i u njenom cvetu nema morfina. Najzgodnije je davati JS u obliku čaja, u dozi: koliko se uhvati izmeću dva prsta suvog cveta na šolju ključale vode; IAI se napravi sirup od takvog čaja i daje u dozi: 10—30 grama deci i starim l>udima, 30—60 grama dnev-no odraslim bolesnicima. Bulka Nekada se ovaj lek mnogo upotrebljavao (kod zapaljenja ma-ramice, za znojenje itd.), ali je u toku vremena „morao biti zbačen s prestola i prinućen da igra narodsku ulogu kao i drugi čajevi (slez i dr.)" kaže Leklerk. Mećutim, može se 'pri-ievJgt kod osoba koje ne podnose nikakvu vrstu opijata (ana-fvdaksičari). 3.SRCOPUC Cvet ove biljke ulazio je u sastav čaja protiv kašla. Po-pularna medicina u Francuskoj mnogo koristi ovu biljku (dr S. Petrović). Nekada se ona upotrebljavala kao lek protiv raka i jektike, ali joj se danas osim ove pomenute uloge ne pridaje takav značaj. Njeno lišće sadrži tanin koji steže, pa je zato takav

čaj davan protiv krvarenja, unutrašnjih ili spo-ljašnjih. Da spomenemo da srcopuc spada u istu biljnu porodicu u koju spada i čuvena alpska biljka „ededvajs" — opevani cvet i simbol zdravla planinskog življa. Potvrćeno je njeno dej-stvo pri povećanom dučenju žuči, ako se uzima kao odvar u dozi: 5 grama suve biljke na šolju vode; 2—3 puta dnevno. Dutovečna, bela, runovita biljka, 1—2 decimetra visoka. Stablo je uspravno, u vidu loze iz koje izbijaju koren i polegli izdanci. Biljka je runom obrasla. Cveće je cevasto, dvodomno: muško cevasto i žensko končasto. Omotači kod muških cvetova su beli, a kod ženskih ruži-časti. Ova bilka raste po plannnama, cveta u maju i junu. 4. CRNI SLEZ Upotrebljava se njegov cvet za čaj, ili kao sastavni deo grudnog cveća. Daje se u dozi: 20—40 grama na litar ključale vode. U cvetovima ima najviše sluzave materije, koja pomaže kod plućnih bolesti. Cela biljka bogata je tom materijom. Za decu i stare čaj se može zasdaditn šećerom ili medom. Sdez- može posdužiti kao sredstvo za ispiranje guše u sdučajevima gušobole i otekdih krajnika. Biljke koje ne ulaze u „grudii čaj" 5. BAAGOVANj Izop, miloduh, sapunarka. — Izvanredan lek. Smatralo se i smatra se da ima svojstvo da čisti pluća od svake nečistoće. U Engleskoj je bio cenjen zbog toga „što se mislilo da može sušiti plućne cevi od guste pene", dakle, da deluje protiv kašlja i tegoba u prsima, pritiska itd. Naročito je dobar u slu-čajevima kad zastane izbacivanje sluzi, i kod osetljivih ljudi. Ali ga ne greba uzimati odmah, tj. u početku zapaljenja i nadra-žaja u plućima, nego kad se te pojavv utišaju: kad padne tem-peratura, sluz „sazri" itd. Tako treba uzimati uopšte sve lekove u kojima ima ulja i balzama. „A u blagovanju ima žutog etarskog ulja, gorke materi-je, nešto kamfora i sumpora" (dr S. Petrović). Prof. Balan-sar i gca S. Rico izdvojili su iz suve biljke potašu, silicijum, tanin, saponin i priličnu količinu holina (1,90—2,0%). Pod-stiče organe na rad i jača ih. Doze za blagovanj: najzgodnije je upotrebiti čaj; spravlja se od 4 grama blagovanja i 200 grama kl>učale vode; piti 2—3 šol.e čaja dnevno. Upotrebljava se cela biljka, ali je najbolje uzimati vrhove stabljike s cvećem i lpšćem. Može se prepi-sati i alkoholatura ove trave u dozi 10—30 kapi dnevno u ča-ši vode. Ili da se spremi sirup; za to se uzima: Vrhova stabljike s cvetom blagovanja............ 100 grama Ključale vode ........... 1000 „ Šećera ............. 1600 Treba uzimati po 100 grama dnevno, tj. po 6 kašika. Čaj i tinktura od ove bil»ke mogu se upotrebljavati i protiv reumatizma i kod nervnorazdražljivih osoba. Lekoviti blagovanj ili izop jeste mali polužbun od 2 do 6 deci-metara visine, sa stablom koje je pri dnu drvenasto, obraslo uspravnim i jako lisnatim granama. Lišće je linearno i lancetasto, zatubasto i totovo bez drške. U pazuhu ima pramenak od sitnijeg lišća. Koren je dugo-večan. Cvetovi su plavi, reće ružičasti ili beli. U nas je gdešto v po baštama sađena biljka, a divlja raste po kamenjarima „na istoku od Srbije" (dr S. Petrović). A kod stoji: „Raste po suvim, kamenitim mestima u Kranjskoj, južnom Tirolu, Austriji" (znači da raste i na zapadu od Srbije). Sadi se po baštama kao bilzka za lek i za začin. Jako i prijatno miriše. Cveta u julu i avgustu. Olvajkada u •upotrebi kao lek. b. divlji KUPUS Za ovu biljku Leklerk kaže sledeće:„ Ona sadrži u sebi jednu esencnju koja, opet, sadrži više sastojaka. Još ju je stari Dioskorid upotreblavao kao sred-stvo za

mokrenje, a Matiol je primetio da ona deluje kod grudnih bolesti za izbacivanje sluzi: ,Kad se iskuva i kad joj se doda šećera, ona pomaže deci protiv kašlja' — tvrdio je on, ,jer ima ista svojstva, pa n jača od ugasa'" (vidi 12). I zbilja, divlji kupus (divlja salata) je biljka koja zaslu-žuje da se primeni. Brašno od njenih zrna može zameniti bra-šno od slačice; a sok, ako se popije, može dati već pomenu-te koristi: kao sredstvo za jačanje i bolji rad organa, za po-jačavanje lučenja mokraće, kao sredstvo protiv slabosti orga-nizma (skorbuta), a naročito za izbacivanje sluzi. Dr Š. Po-tije, koji je napisao jednu vrlo dokumentovanu studiju, save-tuje da se od nje pravi sirup: „ Od 40 grama soka sveže isceće-nog i 100 grama sirupa, koji se kuvanjem dovode do 100 grama; a tako i tinktura u razmeri 10:100. Ja sam dobijao u raznim slučajevima obilnog šlajma u plućima i oteklih žlezda po-red dušnika i bronhnja dobre rezultate od alkohodature u dozi od 2 do 5 grama dnevno, kojoj sam dodavao, da bah joj popravio kupus, koji je dosta težak, alkoholature od kalopera (konopljike, vratića, povratića)." Npr. Alkoholatura od divljeg kupusa ..... 30 grama Alkoholatura od povratića ...... 10 „ Divlji kupus Davati od 40 do 60 kapi u nekom grudnom čaju, 4—5 puta dnevno. To je biljka-korov, sa slobodno razvijenim grančicama, boje sivo-zelene, pri trljanju neprijatno miriše. Lišće jako isečeno, reckasto. Cvetovi primetno veliki, žuti kao limun, kad precvetaju kao koža mrki. Mahune su mu kao cveće u grozdu. Seme sitno, mnogobrojno, u dva reda. Pripada rodu repica i kupusa. Raste po kamenjarima i pesku, a cveta od maja do oktobra. Dr Josip Pančić nalazio je ovu biljku kraj Ibra blizu Kraljeva (dr S. P.). 7. DOBRIČICA Samobajka, dobričavka. — Biljka koja je pre igrala važnu ulogu kao lek protiv jektike i krvarenja iz pluća (sok njen pomešan s mlekom) i ranjavih stanja u plućima. Ali je danas jedno pouzdano: ona povoljno deluje na organe za disanje dražeći ih na iskašljavalje i izbacivanje one sluzi koja se u bronhijama nepotrebno zadržava. Prema tome, korisna je kod hroničnih bronhitisa s mnogo šlajma. Deluje svojim uljem, smolastom materijom, kao i sluzastom materijom koja najpre sladi, a zatim. pali usta. Njeno dejstvo je slično dejstvu izopa (Leklerk, dr S. Petrović). Kod Ernesta Majera ona se navodi na osam mesta, čak i u dečenju nervnih i polnih bolesti. Daje se kao čaj, 5—6 grama na 200 grama vode, ali je bol>e d da se upotrebi kao sok od sveže biljke, onako sirov, u dozi od 30 do 50 grama; ili kao sirup, pola soka i pola šećera, u dozi od 40 do 80 grama dnevno. Leklerk se hvali da je dobio dobre rezultate kod hronič-nog bronhitisa i proširenja bronhija kad ga je propisivao u obliku alkoholnog rasola (alkoholature): po 2 kašičice dnevno. Ova po spoljnjem izgledu „bršljanasta" biljka pripada usnaticama n „više je ili manje maljama obrastao, puzeći i korenjavi korov, koji izgleda dugačak. Stablo s cvećem je kratko, uspravno. Lišće mu je okruglo — bubrežasto, odozdo udubljeno, odozgo liči na srce. Donje lišće ima dugačke drške. Cvetovi su plavi do svetloljubičaste boje, do 2 st dužine, po šest cvetova u pazuhu stabljike. Cvet je dva puta duži nego njegov pehar. Raste pored puteva, obala, na ivicama šuma, na pustarama. Cveta od aprila do juna. Važila je odvajkada kao lekovita trava". 8. PUPOLjCI OD JELE I BORA Imaju takoće ovde svoju primenu. Najbolje ih je upotrebi-ti kao čaj u dozi 20:1000 grama, po pola litra dnevno (čaja). Ili spremiti od toga sirup i davati

100—200 grama dnevno. 9. BOR Pri nepotpunom sagorevanju bora dobija se svima poznati katran: tečnost crna, jakog mirisa, opora ukusa i gustine kao terpentin. Katran se rastvara u spiritusu, eteru i uljima. Kad se pomeša s vodom, on joj daje razne svoje sastojke i boji je u žuto. Upotreblava se na prvom mestu kod bolesti organa za disanje, a isto tako i kod drugih bolesti: za teranje na mo-krenje, dezinfekciju organa za mokrenje, bešike itd. kao i za znojenje. Ovde je reč o organima za disanje; prema tome. kod hronič-nog bronhitisa i kod drugih plućnih bolesti može se upotre-biti u ovom obliku: Sirup od katrana: Katrana od bora .......... 10 grama Strugotine od jele ......... 30 „ Destilisane ili čiste, ne krečne, planin-ske vode ............ 1000 „ To ostaviti da stoji 24 časa. Ocediti, dodati belog šećera 1800 grama, i rastvoriti. Uzimati po 4 kašike dnevno. Bolje je uzimati ovaj sirup posle jela, pogotovu ako bolesnik ima slab stomak. ima dobar stomak, može ga uzimati pre jela. Preparati: gvajakol, tiokol i dr., koji su ulazili u sva-kodnevnu lekarsku praksu, izvaćeni su iz katrana. 10. MAJKINA DUŠICA I TIMIJAN Bakina dušica, popovac. — Obe vrste sadrže tanina, zatim jedan gorki sastojak i jednu esenciju koju čine dva fenola, ti-mol i karvakrol (vrste karbola) — kaže Leklerk. „Pa kako su jednake u svom sastavu, tako su jednake i u svom delovanju. Pored toga što imaju i drugih osobina, one svojim uljem deluju dobro na puls i srčanu radnju, povećavaju fizičku snagu bole-snika, popravlaju duševno raspoloženje, kao i rad stomaka. Deluju i antiseptično (ubijaju mikrobe), a protiv grčeva u bronhijama; pomažu krvotok kroz plućno tkivo i dodir njegov i prečišćavanje s vazduhom; razvodnjavaju sluz u plućima i po-mažu pri njegovom izbacivanju. Otuda se primenjuju i kod kašlja s grčevima kod dece, tj. kod magarećeg kašlja." Najzgodnije je upotrebiti čaj: po 10 grama na litar kl>u-čale vode. Upotrebljava se cela biljka. Kao sredstvo koje je u stanju da pruži koristi u lečenju stomačnih oboljenja nervno-podagričnih bolesnika koji u isto vreme pate od hroničnog bronhitisa, zluotrebljava se njena esencija, ulje, zatim pilule. (prah od belog sleza) Sve za jednu Lilulu; dnevno uzimati 2—10 pilula. Ovaj amigdalinsapun mešavina je stearata, palmitata i sodnih oleata, dobijenih delovanjem sode na ulje od slatkog badema i druge vrste loja i zejtina. Ne treba da sadrži ni glicerina ni viška sode! Kupanje ovim sapunom daje snage i povolno deluje na kožu i reumatične pojave. Majkina dušica je nizak polužbun koji raste svuda na sunčanim mestima, livadama i suvim šumskim proplandžima, kao i pokraj puteva. 0 nazivu: nije ovde reč o „majčinoj", nego o „majkinoj" dušici. Prema tome, pravilno je samo: majkina dušica. Cveta od juna do jeseni. Dugovečna je biljka, jer iz glavnog, jakog, drve-nastog i uspravnog korena izbijaju u velikom broju male stabljike koje leže po zemlji, i koje dok su mlade imaju tamnocrvenu ili žutomrku boju; docnije na čvorovima puštaju tanko korenje: naviše iz njih rastu cvetne stabljike, dostižući 3—15 centimetara visine. Ove stabljike na kraju se završavaju cvetnom glavicom okruglog ili jajastog oblika. Cvetovi su ružičasti, rebe beli.

11. OČAJNICA Smrduša, gorčika, kokočntac, marulja, sumrak, pepeljuga, je-trena trava. Ovo je jedna od prvorazrednih bilaka za lečenje plućnih bolesti. Ima mnogostruku primenu, tj. ne samo u le-čenju bolesnih pluća, posle gripa i u slučajevima tuberkuloze (s ranama u plućima), nego i kod grozničavih stanja, malarije (da može izlečiti groznicu i onde gde se kinin pokazao kao slab, utvrdili su klinički Garnije, Vanije i Madaus), tifusa i paratifusa i drugih stomačnih groznica. Vredi zabeležiti da na ovoj, još iz starine poznatoj lekovitoj bil>ci nisu naćeni nikakvi paraziti: pretpostavlja se da ne mogu na njoj opstati zbog velike količine gorčine koju ona sadrži. Da objasnimo ovde samo način njenog delovanja na pluća: „Na osnovu raznih posmatranja može se zaključiti da ovaj lek menja sam sastav sluzokože, razdvajajući sluz i ubijajući bacile na sluzokoži, te tako pomaže njenom izbacivanju. Za-hvaljujući njoj nema zastoja šlajma u plućima, a s tim ujedno prestaje i kašalj. Njeno delovanje može se uporediti sa delova-njem terpnna (leka izvaćenog iz terpentina). Čak je i bolja od ovoga, jer ne deluje tako brutadno i ne suši sduzokožu, već čini to što bi se mogdo nazvati čišćenje metlom. Prema tome, ne treba se bojati da će ona u dozi koja se daje moći da iza-zove bido kakvo zapalenje ili kakav nadražaj. Pored toga, kako ova biljka ne škodi varenju i odnosi se prema stomaku kao aktivna gorčina — ona znatno pomaže i izazivanju apetita" (Leklerk). . Cvetovi su zbijeni u gomilice bez peteljaka, s izgledom neprekidnog klasa. Cela biljka može dostići visinu do 1/2 metra. Očajnica, kao što ponegde i samo ime pokazuje („smrduša") ima jak miris („na mošus"), ukusa je lutog i gorkog. Cveta od jula do septembra. Potočarka, rezanica. — Ova biljka zaslužuje veliku pažnju; prvo, što se može korisno da upotrebi kod grudnih bole-sti, čak i kod tuberkuloze; drugo, što se može upotrebiti i kod šećerne bolesti, o čemu će biti govora u delu o bolestnma razmene materije u telu. Zbog toga se upotrebljava radi čišćenja krvi u proleće. Sok od ove biljke u količini od 60 do 150 grama dnevno u hladnoj supi (baš u hladnoj, jer u vrućoj ispare leteći sastojci koje ona sadrži u sebi) povoljno utiče i menja stanje kod hro-ničnog bronhitisa s mnogo gustog sduzavo-gnojnog šlajma. Sok se dobija od sveže biljke ili se sama bil>ka jede sirova. Od 275 grama istucane i iscećene biljke dobija se oko 190 grama soka. Ali je najzgodnije pripremiti čaj u dozi od 6 grama ove biljke na šolju klučale vode, s tim da čaj kisne 20 minuta. Tre-ba piti 2—3 šolje dnevno. Ugas sadrži u sebi jednu gorku materiju, gvožće, fosfor, jod i razne druge sastojke1, i njima deduje. U najnovije vreme u ugasu je konstatovan i vitamin E. Još stari lekari, kao Hipokrat, Dioskorid i dr., upotrebljavali su ovu biljku kao sredstvo za izbacivanje šlajma kod hroničnih katara pluća, kod promuklosti pevača, bolova u guši i grkljanu besednika, glumaca i profesora i dr. 1 „Rafanolid, jedan glikozid — glikonasturcin, koji fermenti (pggo se nalaze u ovoj bilci) udvostručavaju u glikozu i senevol, esenciju s jakim mirisom slačice." Ova analiza svakako nije za nestručne čitaoce, ali je navodim da se vidi važnost ovog leka. Ona spada u familiju krstašica koje sve sadrže zejtine (sumporno-azotne) i u stanju su da povoljno izmene lučenje sluzi u bronhijama, čak i gustog, sluzavognojnog (Leklerk). Napomena. — Bolesnici kod kojih se posle kraćeg ili du-žeg primanja ovog leka slučajno pojave bolovi u mokraćnoj beUgas šici neka" znaju da je to posledica ovoga leka. To su primetili kako stari tako i

savremeni lekari (Aristofan, Blend, Leklerk, Brimeto). Ova biljka je dugovečna. Raste pored reka, po potocima, jasno je zelena, često puzi i iz stabla pušta korenje, ali kad pliva po vodi, može živeti i razmnožavati se bez dodira sa zemljom. Stablo može da do-stigne 2,5 metra dužine, pa i tri. Lišće je mesnato, ima ga i pod vodom n iznad vode. Cvetovi su u grozdu, na dugačkim drškama, beli, nalik na cvetove repice ili kupusa. Zato se neguje pored tekućih (ne stajaćih) voda, pa i u naročitim bazenima kao salata za jelo. Stabljike koje još nisu cvetale bolje su nego procvetale, jer su manje ljute. „Cvetovi ove biljke, dalje, sadrže med i zbog toga ih jako posećuju pčele. Grana koju bismo metnuli u slatku tekuću vodu živi vrlo dobro i ubrzo pušta korenje kojim se prihvata" (A. Sativ). 13. ŠAFRAN Jesenji šafran. — 0 ovoj biljci govorićemo podrobnije u odelku o ženskim bolestima. Ovde je navodimo samo stoga što se i ona primenjuje kod plućnih bolesti. Dr Liježoa, po Leklerku, koji je imao često prilike da je primenjuje kod hroničnog bronhitisa, smatra da njen glavni sastojak, aromatična esen-cija, pri prolazu kroz pluća stišava kašalj na taj način što opija završetke nerava u uskim mehurastim bronhijama. Od šafranovih narandžastocrvenih cvetova priprema se čaj u dozi 15:1000, tj. 3 grama na šolju čaja, i pije po 2—3 šolje dnevno; ili se uzima 2—5 grama tinkture dnevno, pošto se spra-vi-u razmeri 10—20 na 180 grama šećera. Spremljen sirup uzimati supenim kašikama. 14. ORLOVI NOKTI Lonicera caprifolium Kozja krv. — U lečenju ove bolesti upotrebljavaju se suvi dvetovi i kora. Cvetovi — kao blago sredstvo koje stišava kašalj (dr S. Petrović). Čaj je dobar naročito kod obolenja pluća usled nazeba, a tako isto i kod astme. Doza je: 4—6 grama na šolju ključale vode, i treba piti po 2—3 šolje dnevno. Dr S. Petrović kazao je dalje: „U francuskoj knjizi za sprav-ljanje lekova propisan je sirup od cvetova ove biljke (100 grama čaja: 180 grama Orlovi nokti (lonicera caprifolium) „Kora je nekad preporučivana kao lek za čišćenje krvi u sifilisu i kožnim bolestima. Sad se ova biljka samo u popu-larnoj medšdžši upotrebljava." Razume se, u navedenoj dozi! Ovo je žbunić s tankim granama koje se uvijaju jedna oko druge. Raste u južnoj Evropi, a gaji se i po baštama. Na vrhu njegovih grana izraste grozd cvetova, kao kita, koja kad precveta daje crvenu glavicu, zrna, „jagoda" kao plod. Listovi na neplodnim delovima grana s donje strane su plavozeleni i usamleni, a na gornjim plodnim delovima grana rastu srasli po dva u osnovi, „kao da su listovi prorasli jedan u dru-gi". Kad se obavija oko drugog drveta kao pavit, može da dostigne veliku visinu (30—50 metara) i može dugo da živi (30—50 godina). 15. DIVLjA SALATA Otrovna salata. — Lekoviti sastojak salate (tzv. laktuka-rijum) dobija se na isti način kao što se dobija opijum iz maka, naime: kad je salata u cvetu, na njenom se stablu naprave razrezi iz kojih procuri beli sok koji se na vazduhu zgusne i postane mrk. To je laktukarijum — mlečnjak. Laktukarijum ima jak miris, gorak je i u stanju je da uspava kao opijum. Doza mu je mala: deseti deo grama do pola grama (0,1—0,5 grama) najviše. To se može uvaljati u pilule, ili dati u nekom soku, sirupu. Kad se izgnječe stabljike divlje salate i dobije sok i taj se sok pomoću toplote zgusne i isuši, dobija se takozvana tridasa.

I mlečnjak (laktukarijum) i tridasa upotrebljavaju se u me-dicini kao sredstva koja mogu zameniti opijum, kao što je već rečeno. Ali se ne drže dugo i brzo izgube svoje dejstvo; zato ih treba primenjivati sveže. Ovi lekovi naročito su dobri protiv nervnog kašlja. Prema tome, iz njih mogu da se spreme ovakvi lekovi: Zgustka od laktukarijuma ...... 0,25 grama Šećera ............. 100 „ Destilisane ili čiste planinske vode' 500 „ Kad uzmemo da se zgustak opijuma može dati u dozi od pet centigrama (polovina desetog dela od grama ili jedna dvade-setina njegova) — znači da se zgustak laktukarijuma (mlečnjaka) može dati u istoj količini; dakle, gornji lek može da se uzme u 15 puta ili u toku pet dana-po-tri puta dnevno. Tako se i podeli. Još je jednostavnije spremiti lek od tridase (videti na-I pred), a naročito sirup: Planinska voda, koja nije krečna, po mome iskustvu, može da zameni apotekarsku destilisanu vodu. Tridase (zgusnutog soka od iscebene stabljike divlje salate) ........ 25 grama Destilisane ili planinske vode .... 50 „ Sirupa od šećera .......... 980 „ Može se spremiti lek s polovinom materijala. Daje se po 30—60 grama dnevno kod nervnog kašlja (stalno golicanje bez sluzi). I najzad, u našim južnim krajevima može se spremiti ovaj lek od mlečnjaka i opijuma: Zgustka od mlečnjaka ...... 1,05 grama Zgustka od opijuma ....... 3/4 grama (0,75) Bela šećera . . ... . . . . 2000 grama Soka od limuna ......... 1 kašičica Vode od pomorandžinog cveta ili kore 40 grama Od svega toga napraviti sirup. Doza je 30—60 grama dnevno protiv nervnog kašlja, akutnog bronhitisa itd. Za decu se doza računa prema godinama: 1/16 — za decu do 1—1,1/2 godinu; 1/8 za decu do 3 godine, 1/4 — do 6 godina, 1/3 — do 8—9 godina, 1/2 za decu do 12 godina, itd. „Narkotična (uspavljujuća) osobina divlje salate poznata je bila i starim lekarima. Hipokrat, Celzije, Galije i drugi le-kari upotrebljavali su je kao lek. Stari Rimlani imali su obi-čaj da je uveče jedu poviše, kad su želeli da bolje spavaju. Stari su takoće mislili da ona slabi organe za ploćenje" (dr S. Petrović). Ona stišava veliku pohotljivost. Tečan ekstrakt upo-treblava se (2—3 kašičice dnevno) za ispiranje kod žena. Kao sveže zelje upotrebljava se i baštenska salata i u tzv. proletnjim lečenjima radi pročišćavanja krvi u većim količinama, uporedo s odgovarajućom lakšom dijetom, s upotrebom sokova od voća ili sa čajevima od lekovitih bilja-ka. 0 tome vidi podrobnije glavu „Opšte bolesti organizma". Salata je toliko poznata biljka da je, mislim, nepotrebno da se nadugačko opisuje. Jednogodišnja je biljka. njene stablike su uspravljene, glatke i granate, cvetovi su porećani u grozdove. Seje se po baštama. 16. MIRTA Mirta (murtus comunus) Uz ove lekovite biljke mogu se navesti i druge sa istim ILI slabijim dejstvom. Meću njima je najboljeg dejstva i najčešće pominjana konjeda — o kojoj se govori u odeljku o zaraznim bolestima. Pomenućemo još jednu biljku: Raste blizu Sredozemlja, kao žbun; sadrži esenciju mirtol i dobru dozu tanina. Mirtol se može upotrebiti rektalno: u čepićima po 0,25—0,5 grama. Inače se mirta može

uzimati kao čaj (15:1000), kao tečan ekstrakt (0,20—0,6 grama) i kao tinktura (2—4 grama), i to kod obolenja pluća i mokraćno--polnih organa. TRULEŽ I TRULENjE U PLUĆIMA PLUĆNA GANGRENA BELI LUK Alium sastavum Kod dugotrajnih bronhitisa sa neprijatnim zadahom, miri-som truleži i obiljem ispljuvaka iz usta najkorisnije je upotrebiti beli luk. Nećemo da govorimo mnogo o tome šta u gla-vici belog luka ima (esencija sa sumporom itd.), nego ćemo na-vesti šta o tome leku kaže takav autoritet kao što je prof. Leper u svojoj knjizi (Lečenje pluća i tuberkuloze, str. 127, izd. 1932. god., Pariz). „Beli luk je bio preporučen od strane dr Leklerka kod bronhitisa i od moje strane ima već petnaest godina. Moj prvi bolesnik imao je truljenje (gangrenu), omrtvljavanje u plućima na tri mesta, i bio je izlečen tinkturom od luka, koju je uzimao i pio. Ta mibao da upotrebim beli luk došla mi je slučajno kad sam konstatovao kod jednog izlečenog bolesnika da miriše na beli luk posle ubrizgavanja u venu preparata arsenika (kako-dilata), koji se, kao što je mnogima poznato, daje za pojača-nje krvi. Lek, koji mi je spremio Irijer (Niteg), nije bio ništa drugo do nakvašen beli luk u alkoholu od 60 gradi. Takva tink-tura je jako aktivna i sadrži one lekovite sastojke kojima deluje. Pri merenju temperature bolesnikove može se videti kako ona postepeno i stalno opada kad se ovaj prost lek redovno daje, i kako se ona odmah penje čim se izostavi. Zatim, kako ponovo opada kad se produži davati, i najzad dolazi izlečenje." Drugi naučnici potvrdili su takoće ovo delovanje belog luka. Tako je prof. Lemijer prikazao jednog bolesnika Društvu bolničkih lekara u Parizu, koji je bio vrlo poučan slučaj. Je-dan bolesnik, koji je bio lečen dva i po meseca svim mogućim sredstvima, računajući tu i serum protiv trulenja pluća (gan-grene), i bez uspeha — bio je izlečen za 17 dana svakodnevnim uzimanjem tinkture od belog luka, po 50 kapi. „Može se tvrditi",veli prof. Leper, „da se od svih sredstava koja su dosad upo-treblavana za aitiseptiku pluća (ubijanje bacila u njima) beli luk pokazao kao najsigurniji. Ja ne verujem da je neki speci-fični lek (jedini najbolji za tu bolest), ali u svakom slučaju on daje izvanredne rezultate." I Leklerk priznaje ovo isku-stvo prof. Leperu. Još ako su to bolesnici s povećanim pritiskom, onda je primena belog luka, koji deluje na snižavanje krvnog pritiska, utoliko umesnija. U tom slučaju on se daje po 20—30 kapi kao alkoholatura pre ručka i večere u toku dva dana, zatim se dva dana izostavlja, pa opet daje dva dana, i tako naizmence. varoši, gde se ljudi boje da mirišu na beli luk, može se ovaj davati ako se skuva u mleku ili čistoj supi, ili ako se napravi od njega sirup (uzima se 1 deo luka, 2 dela vode i to-liko isto šećera) i daje po 2—3 kašike dnevno.Lečenje belim lukom može trajati mesecima, pa i čitave go-dine bez ikakve štete. Dr E. Majer takoće ističe, kao i francu-ski naučnici, da je primena ovog prostog sredstva opravdana više tamo gde imamo u plućima sTare katare s istovremenim povećanjem krvnog pritiska. Kako beli luk deluje povoljno na snižavanje pritiska — može se primeniti i kod krvarenja iz takvih pluća. Da li on deluje u tom slučaju preko srca ili na krvne sudove — nije važno, glavno je da deluje. Radeći u tom pravcu dr E. Majer dobio je izvanredne rezultate i kod starih katara pluća velikih pušača duvana i čestih rćavih posledica od zloupotrebe duvana, pa i direktnog trovanja duvanom, s celo-kupnim teškim stanjem. U tom cilju on kao sigurna sredstva preporučuje preparate alisatin-sandos i camyljus biuugerr. Obe škole, dakle, i francuska i nemačka, utvrdile su lekovito delovanje belog luka na pluća. ZAPALjENjE PLUĆA Odmah posle velikog nazeba usled jakog vetra, kiše, ležaaa na hladnoj zemlji, iln

u senci na mokroj travi, od mokrih i prozeblih mogu; posle jakog bronhitisa, posle gripa, pa i posle umora i slučajne zaraze — dobija se zapaljenje pluća. Njega prati grozničavo stanje, visoka temperatura tela, drhtavica, glavobolja, bolovi sa strane u rebrima, leVima, krstima, kašalj s izba-civanjem ispljuvaka prorećenih krvlju, boje rjze, nesanica, kat-kad povraćanje itd. Čisto, samostalno zapaljenje pluća sastoji se u prilivu krvi u jedan deo pluća usled zaraze i koncentracije (skupljanja) ba-džila koji izazivaju plućna obolenja na tom mestu. Ovo stanje može se katkad pretvoriti u opštu zarazu krvi i svršiti bolesnikovom smrću. Negom, dijetom i lečenjem ova se bolest može lako prebroditi, ako je organizam oboleloga iole otporan i nije suviše star. Kod ove, vrlo ozbiljne bolesti potrebno je, između ostalog, uzimati napitke radi dobrog mokrenja. Za to treba davati: Čaj od lipe, čaj od crnog sleza, čaj od ljubičice, čaj od me-šavine „četiri cveta" — uvek sve u dozi; 10 grama na litar vode (ili 5 grama na 1/2 litra), Čaj od oljuštenog ječma; kafu, pravi čaj. limunadu, oran-žadu i odvar od kininove kore (kupi se u apoteci) — sve s malo konjaka ili slatkog vina, a po želji i sa. slatkim od pomo-ravdi. Doza za kininovu koru (iako je to strana biljka, činimo ovde izuzetak), jeste: 10—15 grama kore od kininovog drveta na 400 fama vode. To se kuva oko pola sata — dok se ne ukuva do 200 grama, i daje na sat i po 1 supena kašika. 0 fizičkim metodama (oblo-gama, čašama — ventuzima itd.) da ne govorimo. Posle pada temperature, ne pre, daje se jedan od onih lekova koji pomažu izbacivanje sluzave materije iz pluća (šlajma), a to su: 1) beli slez 2) mešavina „grudno cveće" 3) sok od crvenog kupusa 4) blagovanj 5) dobričica 6) očajnica 7) podbel 8) pupoljci od jele i bora, kao sirup. Videti opis svih ovih trava kod akutnog bronhitisa i hro-ničnog bronhitisa. 9. JAGLIKA Čaj od kuvanog korena ove biljke, koji se po izuzetku vadi u proleće i suši, ako se odmah ne upotrebi, pravi se od 4 do 6 grama na šolju ključale vode — i daje po tri šolje dnevno. 10. RAZVODNIK Paskvica. — Uzima se kao sredstvo za znojenje i prečišća-vanje „nečiste" krvi.U ovoj biljci ima sastojaka (saponina) koji, kao sredstvo za znojenje, jako pomažu rešenju krize kod pneumonije (pa i zapal.enja maramidže s „vodom"), Mnogi vićeni lekari preporu-čuju ovu biljku i kod drugih bolesti (reumatizma, podafe, sifilisa, kožnih bolesti). Propisuje se stabljika ove biljke u obliku odvara u dozi 30 grama na litar ključale vode, ili kao sirup: Uzeti razvodnikove ol»uštene stablike, iseckane ............ 100 grama Dodati ključale vode ......'.. 1500 „ Posle stajanja u vodi u toku 6 časova, tu tečnost procediti pritiskanjem. Ostaviti da se tečnost izbistri. Ocediti i dodati po 180 grama šbćera na svakih 100 grama tečnosti. Opet brzo prokuvati i čim provri — procediti. Od toga davati 50—100 grama dnevno. Prema starim knjigama o bilju, ova se biljka smatrala kao otrovna. Znači da mora

samo na ovaj način da se spremi, tj. da se sa stabljika oljušti kora i onda ove ostave da u vodi kisnu Stabljika ove biljke pri dnu je drvenasta, ima lozaste grančice od 1 do 3 metra visine koje u toku zime izmrznu. Lišće je srcasto-jajasto okruglo, ili jajastokopljasto; na srcastom dnu listovi imaju prirasla dva manja listića, gola ili slabo malava. Cvetići su mali, lubičasto-plavi s krupnim velikim prašnicima, koji daju posle male, takoBe ja-jasto-okrugle bobice, boje jasno crvene kad uzru. Raste pokraj puteva i vlažnih mesta. Cveta od juna do avgusta. 10.KANTARION Gospođin cvet, gospino zelje. — Ako posle zapaljenja pluća po-stoji suvišno izbacivanje ispluvka i to se izbacivanje otegne na duže vreme, onda je korieno primeniti gospin cvet (kan-tarion). Primenjuje se kao čaj u dozi od 10 do 15 grama cvetnih vr-hova, prokuvanih brzo, u litru vode i daje po 2—3 šolje dnevno pre jela. Ovaj napitak je balzamičan, gorak, ali ima to svojstvo da podstiče apetit i umanjuje izbacivanje šlajma. Veru u ovaj lek da može izlečiti tuberkulozu treba sma-trati za mit i napustiti je sasvim. Ali je dobro upotrebiti ga u mešavini s podjednakim de-lovima: očajnice, kičice, majkine dušice i izopa — po 20 grama: da bude s kantarionom 100 grama. Spremiti: po 1 supenu kašiku na šolju prokuvanog čaja; 2 puta dpevno piti toplo, izjutra rano i uveče ZAPALENjE PLUĆNE MARAMICE Sam naziv pokazuje da je to oboljenje one tanke sluzokože koja sa spoljašnje strane pokriva pluća i prelazi na unutarnji zid grudnog koša i gornju stranu dijafragme (delom), koju ta-koće pokriva. Ako ovo zapalenje maramice nije došlo usled tuberkuloze, čije je žarište na drugom mestu, ili usled neke druge zarazne klice, onda ono dolazi najčešće usled nazeba. Bo lesnik počinje osećati da mu se penje temperatura tela, dobija drhtavicu, teže i ubrzano diše, počinje da ga probada na obo-leloj strani grudnog koša, oko bradavice, ispod pazuha ili is-pod lopatice; počinje suvo da kašlje, tj. iako nema šta da iskašlje, nadražaj na kašal je čest kod bolesnika i kad diše, kad uzdahne bolovi sa strane su jači. Prinućen je da leži na onoj strani na kojoj oseća bolove, da bi onom drugom stranom mogao slobodno disati. U grudnom prostoru izmeću plućnog tki-va i grudnog koša izlučuje se često svetla „voda", u količini do nekoliko litara, koju konstatuje ili lekar ili je bolesnik oseća po svom teškom i ubrzanom disanju i pritisku koji ona vrši u prsima i na mestu izliva. Puls postaje ubrzan, jer je radnja srca otežana. Na to se nadovezuju i druge komplika-cije u samim plućima, bubrezima itd. Često se zapaljenjv mara-mice mora odvojiti od reumatizma mišića tih mesta, od bole-sti nerava, koji se inače nalaze izmeću rebara (grudnog koša) — tzv. neuralgije, kao i proboda od zapal>enja pluća. Strogo treba voditi računa o tome da li je zapaljenje tuberkulozno ili ne, jer se lečenje mnogo razlikuje u ova dva slučaja. Kod zapaljenja plućne maramice usled nazeba treba najpre bolesnika metnuti u postelju i dati mu da pije tople napitke i čajeve, koji izazivaju znojenje i dobro mokrenje, a iz hrane iz-baciti kuhinjsku so. 1. KRASULjK 2. MASLAČAK Nekada je krasulak bio poznat kao epecifično sredstvo protiv zapal>enja plućne maramice usled nazeba. Sad se pak ne upotreblava sam, nego većinom s korenom maslačka, kome daje mekši, slaći ukus, a koji pomaže pri tom i rad crne džigerice (jetre). Koren krasuljka deluje i protiv skorbuta, znači da u njemu ima nekih vitamina. Čaj od lišća krasuljka upo-treblava se kao sredstvo protiv unutrašnjih

krvarenja (npr. iz pluća i iz bubrega). Čaju koji se dobija od krasuljka najbod.e je dodavati sve-žeg soka od korena maslačka (1 kašičica) i malo rakije. U ne-dostatku svežeg soka od korena maslačkova, može se dodavati ovom čaju voda od iskuvanog korena maslačka, tj. odvar, u dozi 1—2 kašike dnevno. Dakle 2 šolje čaja dnevno. Delovanje maslačka objašnjava se ovde time što njegov ko-ren i trava sadrže mnogo kalijuma, a koji, opet, ima svoju do-bru diuretičku moć (uvećava mokrenje) — što se ovde traži. Radi znojenja može se dati kao čaj sa suvim cvetom od zove i s dimnjačom (u dozi 10—30 grama), ali samo u toku osam dana (vidi razlog tome u opisu dimnjače). Krasulak je lekovita i ukraona bilja; raste kraj drumova i livada, a gaji se više vrsta i po baštama za ukras. Cveta preko cele godine. Dosta je videti ga i lako zapamtiti. Koren mu je debeo i kos, biljka 2—3 decimetra visoka; cveće je belo, išarano ružičastim ili crvenim prugama, na kraju stablike nosi po jedan cvet. Lišće je pri zemlji. Maslačak (i njegov koren) spada u korov; ima dugovečan koren, li-šće pri dnu i uspravnu stabliku, na čijem kraju raste cvetna glavica s mnogim žutim cvetićima. Lišće je dugačko i zupčasto kao testera s obe strane. Cveta od maja do oktobra. Ima ga mnogo vrsta: barskog, uspravnog, sivozelenog, niskog itd., koje se razlikuju najčešće prema obliku lista. Uz ove biljke, pomenućemo još: 3. PAUVANjAK Ranije se smatralo da ova biljka može lečiti tuberkulozu, meVugim, ona je u stvari lako sredstvo za znojenje, kao što je borač. Primenjuje se kao i krasuljak. PROŠIRENjE PLUĆA (EMFIZEMA) Dugotrajni bronhijalni katar sa zadržavanjem sluzi u plu-ćima i kašljem dovodi — u vezi s drugim teškoćama koje su po-sledica oboljenja srca, rćavog krvotoka u plućima, starosti sa-' mog tkiva, pa i teškog zanimanja — do proširenja plućnog me-hurastog tkiva, koje se proširuje, te nije u stanju da se dobro skuplja i provetrava: pluća se postepeno naduvavaju i vazduh se još manje obnavlja. Posledice toga su teško disanje: sluzave materije, koje se nalaze u bronhijama, pri udisanju slabije propuštaju vaaduh, a pri izdisanju vazduh se vraća još teže i duže. Čovek postaje sipljiv: teže diše kad god ima da izvrši kakav iode veći napor, a na kraju sasvim osdabi, jer se posle-dice takvog nedovoljnog disanja prenose i na celo telo (na srce itd.) i ceo izgled čovekov. Prema tome, potrebno je lečiti bronhijalni katar i ne dopustiti da doće do zadržavanja šlajma, što baš omogućuje proširenje pluća. Zato počnimo opisom svih onih lekova koje smo naveli kao sredstvo za lečenje dugotrajnog bronhitisa. Ovde se pri obi-latom lučenju sluznih materija iz pluća, pomešanim s gaojem itd. — mogu da iskoriste ove biljke: 1. DIVLjI KUPUS I dr Sava Petrović pre više decenija i savremenik naš dr Leklerk navode ovu biljku kao sredstvo protiv hroničnog katara u plućima. U Francuskoj, veli dr S. Petrović, doskora je prilično bio upotreblavan sirup načinjen od soka ove biljke. No Leklerk kaže da je najbolje davati alkoholni rasol1 ove biljke u dozi 2—5 grama dnevno. Da bi se njen ukus, koji je dosta opor, malo popravio, treba ga mešati s alkoholnim rasolom grudnog korenja ili divljean-gelike (angelika silestissu 30:10 grama. I od te smeše treba uzimati 40—60 kapi dneuno, a podeliti u 4—5 maha. Treba ih davati u čaju od nekog plućnog cveta. „Ova je biljka retka kod nas. Dr Pančić ju je nalazio na Ibru." Spada u red krstašica i u vrstu rotkvica. Cvetovi su joj žuti, krupni i mirišl.avi. Raste po

kamenjarima,- a cveta od maja do oktobra. Što se tiče divle angelike il^ grudnog korena (angelika silves) ona sadrži u sebi razne gumene materije i valeri-jansku kiselinu, pomoću kojih deluje povoljno kod bronhitisa na stomak, nerve, glavobolju i znojenje. 2. DOBRIČICA Samobajka, dobričavka. — Ova bil»ka je pomnnjana kod hro-ničnog bronhigisa. Ali je ovde ponovo navodimo, da se njeno delovanje ne previdi. Tamo je opisana ošcirnije. ' Mada zvuči malo neobično, jer izaziva predstavu o kupusnom rasolu, opet mislim da Je ovo najpodesniji izraz za nakvašeno biAe u alkoholu (npr. rasb od vode ili rasol od alkohola). Daje se u obliku alkoholnog rasola po 2 kafene kašičice dnevno u nekom čaju. Jednostavnija njena primena je uzimanje čaja, ali je bol>e upotrebiti sok od sveže bil»ke, čist, 30—50 grama dnevno; ili sirup, napravljen od soka i prostog sirupa u podjednakim količinama: dnevna doza je 40—80 grama. 3. KOPITNjAK Konjsko kdpito, kopitnik, omiljnik, leskovnjača. — Od-vajkada je važio kao lekovit. Upotrebljava se koren i list. Oba dela su aromatična. Kod bolesnika koji imaju pune grudi šlajma, što biva ne gako retko kod dece i jačih ljudi, i gde treba da se postigne čišćenje pluća od šlajma, čak i povraćanjem, preporučuje se kopitnjak. Treba upotrebaavati uvek svežu biljku ili skoro ubranu, jer se ona brzo menja. Doze za čaj su; 7—8 listića na šolj vru-će vode. Ili prah od korena, takoće u vrućoj vodi, u količini 1—2 grama na šolju. Mećutim, alkoholni raso ne izaziva po-vraćanje i deluje kao dobar lek za izbacivanje šlajma u dozi od 2 do 4 grama dnevno. Kopitnjak spada u grupu lekova koji izazivaju znojenje, a i meću sredstva za povraćanje, što se može primeniti kod obo-lele dece. U tom slučaju recept bi bio ovakav:. Pet grama korena od kopitnjaka prediti šoljom vruće vode • davati kašikama, jednu za drugom, do dejstva. Kopitnjak je niska biljka, s dugovečnim puzećim korenom, ima kratko stablo, i na stablu obično dva lista s dugačkom drškom. Listovi vmaju oblik srca ili bubrega, 2—6 centimetara širine. Meću njima vzbija jedan jedini. cvet, s kržljavom drškom. Cela biljka miriše jako • prijatno. Raste po šumama i žbunju. Cveta u aprilu i maju. Ovde se ona primenjuje kao sredstvo za povraćanje kod du-gog zadržavanja šlajma u plućima. Kako će delovati ova bilka, čpja je primena u najnovije vreme potpuno priznata i oprav-dana, zavisi od količine uzete za lek. Za povraćanje, dakle, uzima se isečen koren, u komadićima, u količnni 15—30 grama i kuva se u 300 grama vode dok se ne ukuva na polovinu. Za izbacivanje samo šlajma upotrebljava se 4—5 grama ko-rena i sprema se isto tako; uzima se 5 ili 6 kašika dnevno. Dobijen odvar zasladi se s 50 grama sirupa dobijenog od svežih cvetova. Sirup od ljubičice, koji ima i lepu boju i dobar ukus, sprema se na ovaj način: Svežih cvetova od ljubičice . . .. . . 100 grama Ključale vode ........... 1000 „ To se ostavi da kisne 12 časova. Dobro se poklopi! Zatim se procedi pritiskivanjem. Tečnost se ostavi da se izbistri, onda se odlije i doda šećera 1800 grama. Sve ovo može se ura-diti sa deset puta manjom količinom. Može se primeniti i na ovaj načii:

1) Korena od lubičice u prahu 30 grama, na 4 ili na 2 časa navrh noža. 2) Ili kao čaj u dozi 10 grama na 200 grama vode; 5—6 kašika dnevno. 5. PERUNIKA Ovako se isto mogu ovde primeniti plava perunika ili vinogradska ruža što raste oko Pirota (iris gremara), i žuga vodena perunika (iris pseudrocum). Za spremanje leka od njih upotrebljavaju se male doze: po 1/2 grama korena za dve čaše čaja. Te dve čaše piju se u toku 24 časa. Sok iz korena ili ekstrakt vodene perunike pokazao se kao dobar za zaustavljanje krvi, npr. iz nosa (ušmrkivanje) kod plućnih bolesnika. Perunika U smeši s opisanim krasuljkom može se uzimati i protiv unutarnjih krvarenja. Nemački naziv za ove bilje je, što znači „mačsrunika", tj. da koren imaju jak, s mnogo izdanaka u zemljila im je lišće tanko, široko i dugačko kao mač. Iz sredine biljke izbija dugačko stablo, koje na vrhu nosi cvet (dok se nije razvio, okruglog, dugačkokopljastog oblika) plave (u prvom slučaju) ili žute boje (u drugom). STARAČKI BRONHITIS (kašal. i zaptivanje) Ko iole poznaje čovečji organizam mora priznati, ma ne bio lekar, da hroničan bronhitis kod ljudi u godinama nije isto što i bronhitis posle nazeba, gripa, zapaljenja, infekci-je, operacije itd. mladih ludi, pa i ludi srednjeg doba. Tu po-stoji razlika u stanju samih pluća, tj. u svežini ili slabosti plućnog tkiva: da li su pluća proširena ili nisu, jesu li po-iustila usled mnogih preležanih bolesti ranije; da li su krvni sudovi mladi ili su već manje ili više sklerozirani, je li nastupilo skrečavanje njihovih zidova, je li srce slabo, postoje li srčane mane i druge kakve bolesti: gojaznost, poda-gra (giht), reumatizam, bolesti jetre, bubrega itd., koje zadržavaju i vlagu u plućima (sluz, šlajm). Prema tome, u ovakvimslučajevima, pored lekova koji leče pojedine bolesti „na licu mesta", a pripadaju grupi plućnih bolesti, kao npr. hroničan bronhitis, rasejan u jednom ili u oba plućna krila, proširenje pluća, astma, pa i staračka tuber-kuloza (jer ima dosta i takvih slučajeva) — bolesnici ove kategorije moraju uzimati i lekove koji deluju na srce, krvo-tok i krvne sudove (npr. na sklerozu), kao i na saputne bole-sti. Drugim rečima, bolesnici ne moraju sav šlajm iskašljati i izbaciti kroz usta, nego mogu njegovo stvaranje i izviranje u plućima sprečiti drugim putem, npr. jačim mokrenjem, dakle, delovanjem na bubrege ili putem čišćenja. Zbog toga će oni 'uzimati lekove koji popravljaju krvotok, ili leče sklerozu, ili ispražnjuju jače i brže trbušne organe i, specijalno, creva. Jer katkad se postiže mnogo bol>i rezultat kad se ide ovim drugim putem nego kad se ide goraim, tj. kad se uzimaju samo lekovi za „izbacivanje šlajma". I ukoliko je bolesnik stariji utoliko je ovaj način praktičniji, jer bronhitis, hronični katari i zastoji šlajma „u dnu" pluća, kako u donjem levom, tako i u donjem desnom režnju, i u onom delu što leži bliže kičmi i uglu izmeću grudnog koša i kičme (rebra, gru-dna pregrada, kičmeni stub) teško se čiste i oslobabaju sluzastih i uopšte vlažnih materija i kod mlaćih bolesnika. Ti se delovi teško provetravaju i svežim vazduhom, a kamoli ne-čistim. Još ako kod bolesnika postoji skleroza krvnih sudo-va, a s njom i slabost plućnog tkiva, koje nije u stanju da lako izbaci štetne materije iz uskih i širokih bronhija onda je uzalud davati samo sredstvo „za izbacivanje šlajma", nego je boe dati sredstvo za mokrenje i čišćenje, katkad blago a katkad i vrlo jako. Stoga neka čitalac potraži uputstva i u odel.ku u kojem se govori o lečenju bubrega, o bol>em mokrenju, a i tamo gde se govori o lečenju mlitavih creva i zatvora. Kao osnovne lekove kod staračkih bronhitisa treba sma-trati ove: 1.CELER

Celer se smatrao kao lek od prastarih vremena. Njegovo lišće skuvano s mlekom — pije se toplo, i naročito je dobro za starije lude koji ne mokre dobro, a imaju uz to reumatizam i podagru (giht), bolove u zglobovima itd., kao i naklonost k otocima. Čaj od lišća celera u dozi 15—20 grama na litar klučale vode treba popiti u toku 24 časa. Koren od celera daje se u drugu svrhu. „Koren ove biljke je vretepast, a postaje mesnat i krupan kad ss lepo gaji. Dvogodišnja je biljka, od 2 do 6 decimetara visine; glatka, mirišljava. Cveta je sitnog, belog. Sabena po baštama. Stablo je uspravio, šuple, jako granato, ižlebleno. Amreli su nasabeni na kratke pupolke; složeni od 6 do 12 krakova" (dr S. Petrović). 2.GAVEZ Gavez crni, volovski jezik, crni koren, pljušč.— Upotre-blljava se njegovo cveće i lišće za spravljanje čaja: po 10 grama biljke na litar vode. Izaziva znojenje i jače mokrenje i blago deluje na prsa, na bronhije i kašalj. Primedba. — Ne sme da se sprema u gvozdenom posuVu, jer od toga dobija loš ukus. Gavez raste pored potoka i na vlažnim mestima. Smatrao se odvajkada kao lekovita biljka. Cela biljka može biti kuvana u vodi ili u vinu, ili od njegovog lišća i cveća može biti spremljen sirup, u kom slučaju se daje mala vinska čaša do šolje od čaja 2—3 puta dnevno posle jela. U Americi se upotrebljava njegov koren. Kafena kašičica isitnjenog korena preliva se šoljom kl»učale vode i ostavlja da kisne pola sata. Kad okisne, pije se punim gutljajima 1—2 šolje dnevno. Koren mu je debeo, vretenast. Stablo uspravno, tvrdo, do 1 metra visine. Ima granja. Lišće široko kopljasto, sa dugačkim oštrim vrhom, ima grubo rapave male. Cveće je u grozdu, u dve kite podeljeno. Cvetovn duguljasti, boje žućkaste ili jarko crvene. Cveta maja ili septembra. 3. CRVENI KUPUS Sok od ove vrste kupusa sa šećerom daje sirup koji vrlo dobro, bdago deluje na pluća. Poznat je bio odavno pod ime-nom Berhavov sirup (dr S. P.). Iste osobine ima i sok od drugih vrsta kupusa, ali je crveni u tom pogledu bolji. Voda od kuvanog kupusa može se popiti zašećerena kao čaj. Spol.nu primenu kupusa opisadi smo na drugom mestu (vide-ti Hirurške bolesti). Ovde da navedemo ukratko šta je kazao dr S. Petrović: „Kupus ima u sebi više kreča nego ijedna vrsta biljne hrane, pa je čudo što nije upotrebljen u bolestima koje se odlikuju nedostatkom kreča. U rasolu od kupusa ima dosta mlečne kiseline, a i fosfornog kreča, rastvorenog u toj kiselini. Po tome bi rasb mogao zameniti sirup ili vino od mlečno-fosfornog kreča, koji se u apotekama skupo prodaje." Razume se da takav raso ne sme biti slan (primedba pisca). Sve ovo što je rečeno o kupusu odnosi se samo na sok od kupusa. Što se tiče samog zelja — lišća kupusa itd. kao hrane i njegove primene — to je naročita glava, tj. drugi razgovor. Uzgred da napomenemo da se kuvani kupus, sladak ili kiseo, te-ško vari u stomaku. Sladak presan ili kiseo nekuvan bole se vari u stomaku nego sladak kuvan ili kiseo kuvan. Prvi se vari za 2 časa, a drugi za 4 časa. Kažu da l>udi koji pate od gla-vobolje ne treba da jedu nikako kuvan sladak kupus, jer im se glavobolja ponavl>a. Tako isto ni oni koji imaju uopšte slab stomak. 4. RASTAVIĆ Konjorep, štukavac, konjski rep, plivačka, presličica pol-na, srebrnjača, kosova trava, gajdica, piskavec kreš, vošće, krastek poljskn. — Ova trava, koja raste po peskovitim mesti-ma pored reka i potoka — upotrebljava se cela biljka — potiuno odgovara zadatku koji se od nje traži: dobra je i za pluća i za mokrenje.

To je biljka u kojoj ima silicijuma, vrlo korisnog za plućne bolesti. Najbolja je ona koja raste pored kamenja vulkanskog pore-kla, kao npr. u Vrnjcima. Upotrebljava se kao odvar ILI kuvani čaj. Najbolje je da se daje s drugom jednom biljkom, a ta je: Rastavić 5. SMRDLjIVA KOPRIVA Vodeničica, mrtva kopriva. — Ova trava sprema se na ovaj način: uzimaju se dve kašike i potope u 300—350 grama vode. To se kuva 20—30 minuta dok se ne ukuva do polovine — na je-dnu šolju. Zatim se procedi i pije toplo, mlako, bez šećera — na prazac stomak i pre spavanja, dakle dva puta dnevno. Sprema se uvek svež čaj. Ako se ukus ne podnosi, može se dodati koma-dić limuna u šolju. „Ova je biljka slabog mirisa. U njoj ima smolaste materije. Upotrebljava se gdešto, naročito u Nemačkoj, protiv katara pluća. Ona ulazi u sastav Blakenhajmovog čaja, koji u Nemačko} prostiji svet prilično troši i daje se protiv jektike, no nema nikakva osobita delovanja, već prmaže iskašljavanje kao i dobričica i drugo srodno bilje" (dr S. P.). Pokojni dr Kovja-nić iz Vrnjaca topdo je preporučivao smešu ove bilke s rastavićem, i ja sam je mnogobrojnim bodesnicima preporučivao i čuo samo pohvale o njenom delovanju. Reč je o svim vrstama bron-hitisa i plućnih katara, izuzev tuberkuloze, pa i tu je umesno upotrebiti rastavić, o čemu ćemo govoriti u izlaganju o toj bolesti. Lečenje rastavićem poslednjih godina postalo je veo-ma popularno; blagodareći našim uputstvima svuda ga beru i traže. Smrdl.iva kopriva ima stablo uspravno, I—3 decimetra visoko, granato, s mnogim kolenima, a iznutra je šuplje, pokriveno gustim i kratkim maljama. Lišće je lancetasto, jako je malavo, cveće u pazuhu žolena obično je belo-žuto, s izuzetkom ružičasto. Pripada usnatč-vama Jednogodišnja je bil>ka. Cveta u julu i avgustu. b. momčik i KŠA Može potpuno da zameni stranu biljku senegu, koja se upotrebljava u istu svrhu, • mnogo se kod nas koristila. Ove dve biljke treba, dakle, prime-nnti pri kraju akutnih katara, kad ovi počnu „sazrevati", kod hroničnih katara i uopšte svuda gde se luči mnogo sluzi (dr S- Petrović). Dobro je da ih upotrebljavaju stari ljudi kod ko-_dih bolest ide ka ozdravlenju. Ove bilke su i bolje od strane bilke jer jočaju organe za varenje i podstiču ih na rad. One sadrže u srži korenu 2% senegina i poligalovu kiselinu, dakle iste ovine kao senega.Mogu da zamene i najčešće davanu drugu stranu biljku — guanu, koja, kako kaže prof. Leper, kod malokrvne dece i staraca ne deluje dobro, jer se rćavo podnosi i izaziva često teško malaksavanje srca i nervnog sistema. Može se davati je-dna ili druga biljka, kao srodne, i to u obliku jakog čaja: po 90 grama na pola litra vode; ili kao isušena iscećevina („vo-dni ekstrakt" apotekara) po 0,1—0,5 grama, u kakvom sirupu ili u pilulama. Prva biljka Je dugovečna, kratkog korena. Ima pri dnu drvenasto stablo, koje naviše tera mnogobrojne široke grančice. Lišće pri dnu je kao kita, ima oblik jaJasto-okrugli,' naročito u mla-dih biljaka, srednje ima oblik duguljastookrugli, a gornje lancetasti i linearni. Cvetovi' su svetloplave ili crvene boje i vise na kratkoj i tankoj peteljci, a na podužem struku kao grozd. Momčić raste po suvim lnvadama, cveta u maju. Druge vrste, srodne OVOJ biljci, razlikuju se od nje po tome što imaju Ili celo stablo veće, ili im je donje lišće veće, ili imaju boju cveta drukčiju (plavu), ili se prilagode terenu i rastu kao lokalno bilje. Takva je i gorka kija. Raste po livadama viših brda. Isto tako i večito zelena kija, koja se na-lazi po planinama, može da se upotrebi

u istu ovrhu. 7. PRIMORSKI LUK „Ova biljka spada u red biljaka kojima je donji deo etabla zadeblan u čenoluk." Ona raste po primorju južne Evrope i kao lek mnogo je pouzdanija i istisla je druge biljke s glavi-com, a naročito: lalu, krin, zum-bul, presličicu, procepak, vranj-ski luk, pasji luk, carsku krunu, pašine tugove itd. Prema tome, ove navedene biljke, naročito carsku krunu (kao otrovnu), ne treba primenjivati za unutarnju upotrebu, već jedino, kao izuzetak, spolja za razmekšavanje. Primorski luk je ponovo vraćen u medicinu, kaže Leklerk, otkako je proučen njegov sastav i fiziološko delovanje. SveTABLA5. 1 — majkina dušica; 2 — velvbil.e; 3 — blagovanj; 4 — dan i noć; 5 — ljubičica. 1 — čelebi-grana; 1 — morač; 3 — apta; 4 — vodopija . — biljka je opasna i izaziva omrtvljenje živog tkiva. Kažu da je to „fini otrov za pacove"! Ali kad se sasvim isuši, ona delu-je naročito na krvotok, pojačava srce i izaziva bolje mokrenje. Ve treba ga upotrebljavati kad je stomak slab. U dozi koja j Primorski luk propisana on deluje na lečenje bronhitisa i šlajma: šlajm se iojačava, postaje vodnikav, manje se lepi za zidove bronhija i lakše se izbacuje napolje. Uporedo deluje i na bolje mokrenje va izbacivanje svih štetnih materija iz tela kroz bubrege. Ukratko, deluje kao naprstak. Najpodesnije je davati ga u vidu tinkture: u dozi 1—2 graka dnevno (20—40 kapi) ili kao sirće s morskim lukom u dozi 2—4 grama dnevno (40—80 kapi); kao prašak (za apotekare) od do 0,5 grama dnevno. Hemijska industrija napravila je dva leka: scilaren (8aps1og) i scilikardin (dr Degen i Kut), koji se daju takoće u kapima. Dalje, morski luk se nalazi i u preparatima: Diuretizat Birgera i u nefrizmu apotekara Ci-tena iz Solna. Delovanje ovoga leka na bubrege je snažno. 8. DIVLjI KESTEN Kod starijih bolesnnka, gde se može podozrevati i pretpo-staviti da postoji proširenje vena u dušniku i da je krvare-nje i pljuvanje krvi nastalo usled njihovog „otvaranja", kao i u onim slučajevima gde postoji katar pluća usled zastoja krvi i slabog oticanja (krvi), te taj deo pluća liči privremeno na crnu džigericu (tj. nije mek kao sunćer, nego tvrd — kad bi se mogao opipati) — može se primeniti divlji kesten. Oc tu de-luje na taj način što razblažuje (razvodnjava) zgusnutu krv, delujući kroz zid krvnih sudova, i čini je manje lepljivom. Kao takva ona bolje i brže teče kroz vene, jer je postala „žitka". Delotvorni sastojci nalaze se u kori drveta, a još više u mrkom omotaču kestenovog ploda (tanin, taninsko-kestenska kiselina, slična saponinu i dr. — Leklerk). Najbolja vrsta leka od divljeg kestena je alkoholatura ke-stena (ploda). Daje se u dozi po 10 kapi pre ručka i večere, 15 do 20 dana svakog meseca. Divli kesten upotrebljava se naročito kod hemoroida (šuljeva) i proširenih vena uopšte; zbog toga treba videti te odeljke u knjizi. Isto tako kod podagre (gihta). Dobra je ova mešavina: Zelene kore od oraha (ploda) ..... 20 grama Rastavića .............. 35 „

Kore od divljeg kestena (ploda) .... 20 „ Kora od vrbe (unutrašnji deo) ..... 30 „ Lovorovog lišća .......... 4 grama Suve kore od pomorandže ....... 8 „ Ključale vode ........... 200 Pošto se lovorovo lišće i kora od pomorandže preliju kl-učalom vodom, ostave se da kisnu 15 minuta; potom se tečnost procedi i zašećeri. Čaj se pije pre jela, dva puta dnevno po 1 šolja. ASTMA — SIPNjA Astma znači teško disanje. Ali za razliku od sipnje, koja označava stalno otežano disanje, astma je iznenadno, momen-tano pogoršanje disanja, težak zaptiv i stezanje u grudima, pa bio pre toga bronhitis u plućima ili ne. Napad ovog teškog disanja, nastup ove krize, biva najčešće noću, ali i danju, ako je vreme mutno, vlažno, vetrovito, ili ako neki osobiti uzrok izazove ovo stanje. Za vreme ovog napada bolesnik se guši: ula-zak vazduha je otežan, izdisanje iz pluća je sporo; bolesnik traži vazduha („kao riba na suvu") na sve strane. Usne su mu modre, na licu muse ogleda patnja, obleva ga znoj, oseća težinu u grudima. Ako ga guši sluz, on to izbacuje u vidu pene, ili ne izbacuje ništa, a kad prestane kriza, onda katkad izbacuje na-ročito lepliv šlajm, s belim koncima, nalik na tanko testo, i druge tvari (kristale itd.). Ovakvi se napadi ponavljaju kroz kraće ili duže vreme. Uzroii astme najčešće su: prethodni ili postojeći hronični bronhitis, srčana slabost, nervoze, nasledna sklonost, sastav krvi (podagra-giht), bolesti jetre, a i slučajni uzroci: izvestan miris, izvesna prašina, izvesna jela (čak i jaja i krompir), konjske dlake ili perje iz peri-ne, prašina od pamuka, a tako isto i predraspoloženje ka toj bolesti u dano doba i usled nepoznatih mana i uzroka. Češća je kod muškaraca nego kod žena. Kako se leči? Ako je u pitanju napad — onda treba učiniti ovo: širom otvoriti prozore i davati jaku kafu svakih četvrt sata (dok traje napad); noge držati u toploj vodi, ili ih omota oblogama od slačice. Razume se, ako je lekar u blizini, lozvati njega, i on će injekcijama prekratiti nastup i lekovima učiniti da nastupi budu reći ili da sasvim prestanu. Ima vrlo dobrih hemijskih lekova koji sigurno pomažu gootiv nastupa astme. Ali mi se ovde moramo držati svoga ci-&& la navodimo samo biljne lekove, i to za one bolesnike čija js astma u vezi s njihovim obolelim plućima. Bolesnici s bronhitisom koji imaju astmatične napade i grčeve u bronhijama, s neočekivanim i iznenadnim gušenjem i •slostatkom vazduha, s kašljem toga trenutka ili bez kašlja mogu korisno po sebe da iskoriste lekove koje ćemo podeliti t Ave grupe: a) lekovi za upotrebu izvan napada, ib) lekovi za primenu pri napadu. U prvu grupu spadaju biljke koje već znamo, a to su: 1. DIVIZMA Cveće ove biljke upotrebljava se kao čaj, jer izgleda da u njemu pomalo opojnih sastojaka. Da bi se mogao lako upo-trebiti, taj čaj ne treba cediti po običaju kroz rešetku, nego platno, da bi se zadržale dlačice i male kojih ima mnogo v pveću. Daje se: Po 10 grama cveta na litar klučale vode. Nekoliko šolja dnevno. Stari astmatičari mogu je u istoj dozi (10 grama svežeg Ova trava zove se i „sveta jevrejska trava". Čaj od cvetnog sgruha daje se u dozi od 4 grama na šolju klučale vode. Dnevno uzimati 2—3 šolje. Sa žalfijom pomešan može da se spremi kao čaj za ispiranje guše protiv nazeba s kašljem. Može se upotrebljavati i alkoholni rasb od cveta ove biljke u dozi po 10—30'

kapi dnevno. Ili se pravi sirup, te se uzima: Cvetnog vrha (grozda) ....... 100 grama Ključale vode ........... 1000 „ Šećera ............. 1600 Davati po 100 grama dnevno. z. PODBEL njegovim dimom kadili su stari lekari bolesnike koji imaju sipnju i kašalj. Sada se upotrebljava kao čaj, u dozi: 10 grama na 200 grama ključale vode. Naročito je dobar posle ma-lih iazeba, da bi pomogao lakšem izbacivanju šlajma.Suvo lišće može da se puši i sad umesto duvana u slučaju jakog kašlja i napada gušenja — kriza astme, jer ublažuje i prorećuje te napade. 4. DESPIK Lavandula, lavanda. — Da bi se ublažilo i suzbilo goli-canje i nadražaj na kašalj, gušenje usled stezanja u bronhija-ma i prsima pri nastupu, kao i u drugo vreme izvan krize, ko-risno je upotrebiti ovde čaj u dozi: 10 grama na 200 grama ključale vode. Piti po četiri šol>e dnevno. Ova biljka može se upotrebiti i kao sredstvo pri kaćenju (inhaliranju) vodenom parom, a tada se vodi, u kojoj je nakvašena lavandula i iz koje se diže para za udisanje, dodaje 5—10 grama. spiritusa. U ovom slučaju lavandula ima i dezinfikujuće delovanje i utiče na promenu sastava bronhijalnog lučenja ispljuvka. U drugu grupu bilaka za primenu u toku napada astme treba uvrstiti sledeće: 5. TATULA Lišće od tatule pomešano s duvanom u luli ili u obliku pigarete puši se za vreme krize. Doza toga lišća ne sme bitv tom prilikom veća od grama i po (1,5 grama). Radi iste svrhe može se i hartija koja se upotrebljava za cećenje lekova u apoteci nakvasiti u 50 grama odvara od tatule, kojoj je bilo dodano tlest grama šalitre. Ta se hartija naj-pre osuši, a zatim dalje nakvasi jakom tinkturom od omana (alkohol i suvo lišće). U toj tinkturi treba da ima ulja od davandule (50:10 grama ulja). Profesor Leper u ranije pomenutom delu iznosi da se po-jedina lica koja stradaju od astme vrlo dobro privikavaju pu-šenju duvana u kome na 100 grama duvana ima pola grama praha od tatulinog lišća. Time oni zadovoljavaju svoje navike u du-vanu i umiruju ili preduprećuju napade gušenja. Dalje kaže profesor Leper: „Tatula, pomešana s beladonom ili šalitrom može bita palena — da gori u nekom sudu kraj uzglavla ili u blizini bolesnika. Prašak se pravi od podjednakih delova tatule, be-ladone, bunike i šalitre. Dim koji se tom prilikom razvija nešto je malo opor, ali ne i neprijatan, ima stvarno delovanje na plućno-stomačni nerv i na bronhije. Taj dim malo uspavl»u-je bolesnika. Navika na njega stiče se lako, ali i otpornost od vega je dosta velika." Znači, ne treba zloupotrebljavati ovaj lek. Recept bi bio ovaj: 7.VIDOVČICA Crvena ovčarka. — JKod astme „od sena", u proleće od cvet-nog praha, plućne skleroze sa otežanim disanjem, i uopšte kod sluzno-gnojnih stanja u organima za disanje, gde treba pojačati i .rad srca — može se upotrebiti za čišćenje plućnih prolaza od zapušavanja ovaj lek: Tečnog ekstrakta od vidovčice .... 1 gram Eliksira Garusovog ........ 30 grama Sirupa Tolu ........... 40 „ Vode (koliko treba) do ....... 1500 „

Uzima se po 1 kašika svaka dva časa, ili po 20 kapi ovog tečnog eliksira pre svakog obroka u vodi. Umesto morfina, koji kod napada astme ima svoje pravo na primenu, može se primeniti cvet crvene bulke (Raraueg gćoeaz). Preporučuje se čaj u dozi: jedan zahvat prstima suvog cveta na šolu klučale vode; ili kao sirup: 10—30 grama sirupa deci. jer astma biva i kod dece, i 30—60 grama odraslima. VELIKI DEČJI KAŠALj Ako je prava — ova bolest se dobija usled zaraze. Najčešće je dobijaju deca od 1 do 10 godina. Svima je ona poznata, ali ćemo pomenuti ovde neke pojedinosti. Bolest počne kao na-zeb i gnezdi se u bronhijama. Nadražaji na kašalj bivaju česti, duži i izazivaju čak i povraćanje. Prilikom udisanja vazduha za vreme napada, usled pene i šlajma u bronhijama, čuje se kao neko zviždanje, rikanje, nalik na rikanje magarca. Otuda i naziv ovoj bolesti. Napadi kašlja su češći noću nego danju. Bolest traje 35—40 dana. Za to vreme dete usled čestog kašljanja, povraćanja, zaraze i male temperature može oslabi-ti, a i u plućima mu se mogu pojaviti osložnjenja (komplika-cije), koja treba zasebno lečiti. Zato, da bi se sprečile te kom-plikacije, koje mogu biti i vrlo ozbiljne (zapaljenje pluća, zapalenje plućne maramice itd.), treba primeniti i lekove koji ubijaju zarazu, lekove koji stišavaju kašalj, i pomažu izba-civanje šlajma — ili održavaju snagu bolesnikovu dok ne prebrodi krizu (prve 2—3 nedelje) ipočne ozdravljati po-sle pet nedelja. Prvu vrstu čine lekovi koje smo ranije pominjali kod bolesti guše, naime: a) lišće od eukalšggusa, b) terpentinsko ulje, v) kiparisova esencija. Jedan ili drugi lek sipaju se u lonac s jako slanom vodom i to se onda prokuva. Para koja ide iz takvog suda rasprostire se po sobi bolesnikovoj, menja sastav vazduha i čini dobro bolesniku (Narodecki). Količina za sitno iseckano eukaliptu-sovo lišće je: 10 grama, a za terpentinsko ulje — najviše 10 ka-pi, jer veće količine nadražuju. U istu svrhu može se upotrebiti i kiparisova esencija. Napadi ugušl.ivog kašlja mogu se ublažiti ako se uzme jedan deo kiparisove esencije i četiri dela alkohola i od toga po jedna kašičica sipa u lonac s klučalom vodom radi udisa-n>a pare i dezinfikovanja sobe. Da se. i industrija lekova služi istim sredstvima, može da posluži kao dokaz i najnoviji nemački balzam za veliki kašalj čiji je sastav naveden na omotaču. Tešaerov. Zagrejanim ovim balzamom treba uveče četkicom namazati prsa, vrat i leća bolesniku, ili zejtinom od majkine dušice, euža-liptusa, terpentinskim, „ćilibarskim" (iz jelove smole) ili zejtinom od kiparisa. Drugu vrstu leksia čine: bulka, salata, majkina dušica i božur. 1. BULKA Primenjuje se ovde kao čaj, osušen cvet. Doza: koliko se može uhvatiti izmeVu dva zprsta cveta na šolju ključale vode. Najbolje je spremiti od čaja sirup i od toga davati po 10—30 grama dnevno, prema uzrastu (do 12 god.). 2. SALATA Isparena iscećevina baštenske salate (istucane u avanu i toplotom isparena tečnost, sok) daje zgustak koji dobro de-luje i postiže odlične rezultate. „Ne sadržc u sebi otrova, umiruje nervni nadražaj i izaziva san, umanjuje golicanje, na-dražaje na kašal» i ne izaziva naknadno rćave posledice. Onde gde se daju opijumski lekovi, on ih popravlja, tj. sprečava da deluju rćavo" (prof. Puše). Najzgodnije je davati taj zgustak u sirupu i u malim do-zama, i to 1 gram zgustka

na litar i po sirupa, do 15 kašika dnevno deci do 12 godina. Ili 7 kašika dnevno deci do 6 go-dina (na dva časa), 4 kašike deci do 4 godine (na 3—4 časa po jednu) itd. 3. MAJKINA DUŠICA Razni „pertusini", „timozati", „pilke", "timistini", „tu-ropini", tečni ekstrakti timusa i drugi patentirani lekovi u apotekarskoj industriji nisu ništa drugo do zejtini, zgusci majkine dušice ili smeše njene sa spiritusom, glicerinom, bromom, šećerom itd. Svi ovi lekovi za svoje delovanje ima da zahvale majkinoj dušici, koja ima osobinu da utišava kašalj i ugušuje grčeve u bronhijama. Tako je njena primena kod velikog kašlja posta-la najblagodarnija. Najzgodnije jv uzimagi je u obliku čaja. Upotrebljava se cela biljka: po 10 grama na litar ključale vode. Nekoliko šoljica dnevno. U primeni ove bilke kod magarećeg kašlja postigli su odlične rezultate i najstručniji lekari — posmatrači. 4. BOŽUR Kod ove bolesti, kao narkotično (uspavl»ujuće) sredstvo protiv grčeva može doneti koristi tinktura od božura u dozi od 5 do 15 kapi dnevno — u tri puta, u vodi. Val>da zbog tih osobina prašak od korena upotreblavao se ranije protiv epi-lepsije. Ove dve slične biljke, kao šgo smo o njima kazali i ranije, mogu zameniti srodnu im stranu biljku (senegu) i svuda gde je ' Videti kod Staračkog bronhitisa, pod 5. potrebno pomoći da se lakše izbacuje nepotrebna i štetna sluzna materija iz pluća.Ove biljke daju se kao čaj: po 90 grama na 1/2 litra vode. Ili kao isušena iscećevina — zgustak, u malim dozama po 0,1—0,5 grama, tj. po jedan gram u deset puta, u toku tri dana. Isušena iscećevina može se dobiti na taj način što se biqka najpre drži dugo u vodi, zatim se ta voda ispari dok ne ostane samo talog. To je takozvani prost tečni zgustak, koji se posle upotrebljava sa sirupom u dozi predvićenoj gore. Najbolje taj zgustak (ekstrakt) mogu spremiti apotekari, kod kojih se u povoljnim prilikama i može poručiti i potom davati prema dozi. BRESKVA Praska, praskova. — Jedan od najboljih i najpouzdanijih lekova protiv magarećeg kašlja je breskvin cvet. Breskva je poznata voćka i ne treba je opisivati. Njen cvet se upotreblava za čaj, u srazmerama: 30 grama na pola li". tra ključale vode ili ključalog mleka: pije se procećeno; za-tim se može uzeti kao mlečni napitak; ili kao sirup koji bi se pravio za vreme cvetanja od 6 grama soka od cveta (jedna pu-na kašičica); ili od tečnog zgustka i 94 grama sirupa, tj. Pije se po 1 ili 2 velike kašike dnevno. Kad se uzima pre spavanja, postiže kod velikog kašlja trojak cilj. 1) „Umiruje i umanjuje grčeve u plućnim cevima, usled ko-jnh se javljaju nastupi kašlja, 2) oslobaća bolesnikova creva od svakojakih truleži i vlage, i 3) čini nepotrebnim sve dru-ge lekove kojim kljukaju ovakve male bolesnike njihovi rodi-telji i okolina" (Leklerk). Kad se pomisli samo koliko mi imamo toga cveta od bre-skve i kako je lako osušiti ga i čuvati preko cele godine! ALI koliko njih o tome znaju? 7. ROSULA Rosulja •ili, latinski, drozera poznata je i dečjim lekari-ma. Pre je smatrana, naročito od strane homeopata, kao osobi-ti lek protiv tuberkuloze. Ali najnovijim radovima mnogih naučnika utvrćeno je sa sigurnošću da ona

neosporno deluje kod magarećeg kašlja time što „smiruje kašljucanje i golicanje, te čini da su napadi kašlja reći i kraći i utiče POVOANO na povraćanje" (Leklerk), dakle, deluje na uklanjanje grča u bronhijama. Upotrebljava se sveže lišće drozere, koje se bere u vreme cvetanja; a može se upotrebiti i cela biljka. Propisuje se najčešće tinktura od drozere u dozi: 10—20 kapi, i to po 3—5 puta u 24 časa. Deci se može davati u obliku sirupa ovako spremljenog: Tinkture drozere .......... 2 grama Sirupa od crvene bulke ....... 200 U svakoj velikoj katici ovog snrupa ima po 10 kapi tink-ture. Ranije patentirani lek „pnlka", koji su davali lekari protiv velikog kašlja, u kapima, bio je spremljen od majkine dušice; „timolizat" je od raznih vrsta majkine dušice; „tu-samag" je sastavlen od tečnog ekstrakta pitomog kestena i maj-kine dušice; „timodrozin", isto tako „prozerin", od raznih vrsta drozere; i „timipin Golaz" od majkine dušice i dro-zere. Iz toga se vidi važnost majkine dušice, što i lekari treba da znaju: Ako se upotreblava cela biljka, treba je tako isitniti i preliti ključalom vodom (po 1 kašičica na šolju) i davati u odrećeno vreme. Rosulja (drosera rotudifornija) Rosulja kao lek može se primeniti i kod odraslih posle vazeba i infekcije dušnika, pooštrenih dušničko-bronhijalinh zapaljenja, kao i u toku zaraznih bolesti, kad postoje na-vali kašla, izazvani nadražajima i grčevima, tzv. paroksizkvma, i druge pojave uz to kašljanje, kao što su: kijanje, po-•raćanje, bol u prsima, pri čemu se mora voditi računa o tome da li u danom slučaju imamo infekciju, stanje slabosti tkiva ili mehaničku prepreku (na primer, usled uvećanih grudnih, hilusnih žlezda). Ova biljka raste po barovitim mestima i na peskovitom zemljištu. Lišće'ima nisko, obraslo; stablo joj je golo, čet-vrtasto s cvetovima na vrhu. Isto dejstvo i primenu ima i 8. KUKAVIČIN HLEB Bezlisna jelova špargla. — To je biljka parazit na korenu jele, bora i smrče: Upotrebljava se u slučajevima traheita kod pušača sa su-vim kašljem. Uzima se tinktura ove bil.ke, po 25—30 kapi dnevno. 9. BELI LUK 10. BRŠLjAN NAKLONOST, PRETUBERKULOZA I TUBERKULOZA PLUKA Poznato je da kod nekih ljudi postoji sklonosg ka oboljenju od tuberkuloze, razume se, nevol»no. A to znači da su izvesni or-ganizmi, usled svoje telesne slabosti, slabosti krvi i sokova, 1 — laz^rkinja, a — prizemnn deo bilke; 2 timijan; 3 — srcopuc. 1 — kokotac a — grančica u cvetu, b — koren, v — cvet, g — plod; 2 — različak; 3 — srčenjak, a — koren i prizemni deo bil.ke, b — gornji deo biljke u cvetu; 4 — hrast, a — grančica sa plodovima, b — zreli plodovi, v i g — cvetovi. unapred izloženi zarazi: dovolja je najmanja količina tuber-kuloznih bacila koja bi ušla u takve organizme pa da se u nji-ia razvije prava tuberkuloza. Drugu vrstu čine tzv. stanja pretuberkuloze. Oslabeli or-ganizmi usled drugih, prethodnih, akutnih ili dugotrajnih bolesti, naročito posle gušobolje i otoka žlezda na vratu i pored velikih bronhija u predsrću, usled oboljenja pluća posle zaraznih bolesti: sitnih bogin.a, gripa. gripoznog zapaljenje pluća, zapaljenja plućne maramice, dugotrajnih plućnih katara itd., postaju lako tuberkulozni ako se ne izvuku iz takvog stanja i ne ojačaju na vreme.

Tuberkulozne klice, kao seme ba-čevo na uzoranu njivu, hvataju brzo koren, razmnožavaju se, odomaće se snažno i na kraju krajeva prevladaju i ispolje se najčešće kao plućna tuberkuloza. Ili su takvi organizmi već, manje ili više, ranije bili zasejani pretuberkuloznim semenom (razne skrofuloze, oboljenja kostiju, plućnih vrhova itd.). Ta postojeća zaraza nije još u stanjuda nadjača otpor organi-zma: on se bori, otima, katkad dugo održava ravnotežu. Ali je DOVOLjAN samo priliv novih bacila odnekud, ili uzastopni —osev bacila, ma i u malim količinama, pa da se organizam rozboli od tuberkuloze i rasplamte sve posledice bolesti: to de onla već jasna tuberkuloza. Ali i u tom slučaju stvar nije žena, jer ne podlegnu svi ljudi koji obole od tuberkulo-ž, Većina se ipak spase: bolja nega, bolja ishrana, odmor i ona druga sredstva za lečenje učine da se bolest na kraju zaustavi, ograniči, pa i sasvim uguši. V mnogim slučajevima ostntne se da se bolest razvuče, „ostari", i da se učini dugo-trajnom. I samo u onim „osućenim" slučajevima, krjih, srazmerno broju napadnutih, nema mnogo — ljudi zasada ne mogu ništa učiniti. Glavno je zapamtita da bolesnici ne treba nikad da očajajavaju. Mnogobrojna su sredstva koja pomažu. Nikad ne treba gubiti nadu, jer tuberkuloza je, istina, opaka bolest, ali je i ljudski organizam žilav. Žilavi su, dakle, i takvi bolesnici. te kad primene sredstva koja im se pružaju, imaju razloga da se nadaju, u najmanju ruku, dugom životu, a često i potpunom ozdravljenju. Zato neka bolesnici s pažnjom prouče lekove koje im pre-poručuju, te da ih zajedno s onima koje im preporučuju i le-kari i iz apoteke, i uz pripomoć drugih fizičkih načina leče-nja, iskoriste najpovol>nije u zgodan čas i u odrećenom cilju. Stoga njih radi u daljem izlaganju ponavljamo i dodajemo opis onih biljaka koje na celokupni razvoj plućne bolesti imaju najveće delovanje, pa prema tome zaslužuju pažnju i najširu primenu. Prema rezultatima koje su u lečenju tuberkuloze postigli najstručniji lekari, možemo reći da se savremeno lečenje ove bolesti sastoji u istovremenoj primeni triju lekova: izoni-azida, „pas"-a i streptomicina. Mećutim, ne treba odbaciti druga pomoćna sredstva. Tu prvenstveno treba pomenuti arse-nik, fosfor, male doze strihnina i materije koje sadrže pri-rodni tanin, tj. tanin u biljkama. Po tvrbenju mnogih poznatih autora (u prvom redu prof. Kisa), pod uticajem tanina obolela mesta zarašćuju, stvarajući prepreku daljem raselavanju tu-berkuloznih klica po telu. Tanin pomaže isušivanje sluzo-kože, smanjuje zapaljenja oko tuberkuloznih ognjišta, što se okončava ozdravljenjem. Stoga treba jačati organizam i obolela tkiva svim raspoloživim sredstvima. Takva su, na primer: kiparis, hrastova i kininova kora, i mnogi čajevi ili vina iz kore i sredina koje sadrže lekovite supstancije. Sredstva koja pomažu izbacivanje ispljuvka, ugišavanje kašlja, itd. 1. DIVIZMA Govoreno je o ovome leku kod bronhitisa (akutnog, hroničnog i staračkog), pa zbog pojedinosti upućujemo čitaoca da pre-gleda te odeljke. Ovde iznosimo sledeći fakt: Cveće ove biljke, sveže ubrano i skuvano u mleku, ima isto delovanje kao što ga ima riblji zejtin ili ruski kumis (zakvašeno mleko od stepskih kobila). Tako tvrdi engleski lekar Kvinlen, i nemamo razloga da zapostavljamo ovaj tako prost i svakom dostupan lek. Doza je: 10 grama suvog. cveta na litar mleka. Mleko se mora procediti kroz platno, jer na cvetu ima mal>a koje bi inače izazvale golicanje u grlu. Cvet se suši u senci da ne bi pocrneo. 2. ISLANDSKA MAHOVINA Štitarka. — Najbolje je kupiti je u apoteci. Vrlo je dobar lek protiv kašlja,

pluvanja krvi i kad se podozreva da ima rana u plućima. Bolesnici se sami često žale „kao da imaju ranu u plućima", što u stvari i biva. Ova biljka spada u grupu „šlajmliferanata" (E. Majer), tj. deluje nežno, umanjuje nadražaje na kašalj. Lek se sprema na ovaj način: u litar vode spusti se 10 gra-mi mahovine i sve se stavi na vatru. Kad proključa, voda 6e od-lije da bi se izbacida gorčina. Ostatak se ispere hdadnom vo-JCMS i nanovo kuva u litru vode. To kuvanje treba da traje pola časa. Pije se šolicama kao kafa ili Kao salep. Kuvana s mle-kom, bez gorčine, ova mahovina je hranljiva: pojačava apetit.Ali je više naučnika našlo da je islandska mahovina vrlo žorisna kad se ne lišava svoje gorčine, jer onda dobro deluj.e •rotiv povraćanja ili protiv kašlja s povraćanjem, s bolovima u glavi (migrenama), bolovima u oblasti jetre (crne džigeri-ie) itd. U ovim slučajevima najbolje je primeniti alkoholnu tink-tčgrt u dozi po 50—60 kapi dnevno, a na 2 časa po 10 kapi u šlo vode i pre jela (Leklerk). " Iako se zove „islandska", ovu mahovinu dr Sava Petrović opisuje u svom delu i navodi joj ime „štitarka" — što znači da.ona raste i kod nas. On kaže: „Raste po prisojnim stranama viših brda, i to na zemlji, po stenama itd. Ova mahovnna nema ni korena, ni stabla, ni lišća, već sve to raste ujedno, sastavljeno, i to na korenu drugog bilja. „Lišće" izgleda kao neka opna, koja je razgranata, pljosnata, uspravna i podeljena na kriške, na vrhu raširena i zatupasta, boje maslinaste ili kestenjaste. Ima naročito plodonosnih delova koji su svetlomrke boje. „Islandska mahovina nema mirisa, a ukusa je gorkog. Is-landska mahovina upotrebljava se za hranu na ostrvu Islandu (na krajnjem severu), pošto se kuvanjem očisti od gorke mate-rije. U tom stanju daje se i za dek protiv proliva i poremećaja organa za varenje, kao što se daje salep i skrob. No u lekarstvu se daje sa svojom gorkom materijom, i to kao sredstvo koje ojačava, a naročitd kao lek od raznih bole-sti pluća (kurziv je moj) pa i od jektike" (dr S. Petrović), Tako se smatralo onda, pa se to potvrćuje i danas. Zgodno je primati je u ovoj mešavini, koja ima prednost što daje meku stolicu: 1) (morač, divl.a miroćija), 2) (islandski lišaj), 3) (karagen) i 4) (koren od sleza) — sve po 25 grama. Uzima se po jedna kašika na šolju vode — to se prokuva i pije vruće. Beli oman, veliki koren, obratiš, pitomi oman, veliko zelje, veli koren. — Savremeni naučnici potvrdili su mišljenje starih lekara da ova biljka ublažava kašalj i da čisti pluća od štetnih ispljuvaka. Pa i naš narod zna za ovaj lek. I kad bi-ste potražili od koje naše „biljobere" na pijaci da vam da kakav grudni lek, ona bi vam meću prvim ponudila ovaj koren. Prema jednom od medicinskih autoriteta, lekovi sprav-A.eni od ove bilke ne daju da se množe tuberkulozni bacili, zadržavaju njihov rast, čak ih i ubijaju. U najmanju ruku, ona može da ublaži kašalj, da utiša grčeve u dušniku i u bron-hnjama, koji su uzrok otežanom disanju, kao i da izmeni sastav nspluvka. Čisteći i sušeći puteve za disanje, ona sprečava i razmnožavanje bacila — klica. Izmeću ostalih sastojaka, u korenu ima i omanske kamfore nazvane helenin. Prof. Renon, čuveni pariski naučnik, upotrebljavao je vrlo male doze ove bil»ke protiv kašlja grudnih bolesnika, pa i tuberkuloznih (samo po 0,06 grama korena dnevno — doza ravna srednjoj dozi kodeinskog praška), i uveravao da ona ima moći i da jača opšte stanje takvih bolesnika. S takvom preporukom samo ove biljke — ko može poricati zvačaj i delovanje tzv. „narodnih" lekova, kad su oni u isto Breme i fakultetski? Ove biljke, belog omana, ima svuda, i u nizini i u visokim brlima. Za lek treba uzimati onu što

raste po brdima, i to №en koren. Ovaj koren, kaže Leklerk, može biti primenjen s uspehom u slučaju ma i najmanjih teškoća, kao što je kataralni bron-hitis sa stalnim kašljem i obilnim ispl»uvcima koji dolazi vosle gripa. Pa kako kod grudnih bolesti, usled slučajnih nazeba itd., često dolazi do pogoršanja, da kažemo podlućivanja bolesti beli oman može služiti dvojako: da čisti pluća i pomaže umaljivanju bacila, i da utišava golicanje u grlu i u dušniku. Primenjuje se kao čaj u dozi 10—15 grama korena na 1/2 litra ključale.vode. To se posle nalije u dobro ispranu bočicu, koja se lobro zapuši i onda se iz nje daje više puta dnevno po 1—2 kapike. CAI se upotrebljava kao tinktura u dozi od 2 do 5 graka dnevno (do 100 kapi). Inhalacije (udisanje pare) od ključale vode, kojoj se dodaje po jedna kašičica te tinkture, dale st Aeklerku dobre rezultate kad ih je savetovao bolesnicima s hroničnim oboljenjem dušnika. Dobar lek od ove biljke dobija se na taj način što se 80 (foma omanovog korena drži u litru jakog južnog, npr. tikveimg prnog vina. To se posle pije, po 20—50 grama dnevno (prema uzrastu). Ekstrakt od korena daje se u pilulama. Za 30 pilula uzima se gram i po. Dnevno se daje po 3—6 pilula. Oman je dugogodišnja biljka, jakog i uspravnog korena, slabo raz-granatog stabla, koje dostiže visinu iznad pola metra. Prizemno mu js lišće krupno, dugačko, široko, na vrhu suženo. Gornje lišće srcasto ili zaokrugleno, a na vrhu takoće zaoštreno, nejednako," ali svuda zup-často, obuhvata osnovom svojom stablo; na donjoj strani obraslo je mekom maljom. Cvetovi su vrlo veliki, po jedan na kraju grane, boje žute, s mnogim zvezdasto složenim cvetićima. Gaji se čak kao lekovita biljka. Vreme cvetanja: jul—avgust. Postoji više vrsta koje su nalik na ovu biljku, ali se naša odlikuje time gato je prava: prema gornjem obliku listova i cvetova. 4. DOBRIČICA Samobajka. — Primenjuje se u početku same bolesti, a na-ročito čim se pojavi pljuvanje krvi iz pluća. Sok ove biljke pomešan s mlekom leči gnojne ispljuvke. Kod rana u plućima dobre rezultate daje čaj od ove biljke. Čaj se sprema u dozi: 5—6 grama na šolju klučale vode. Ali je još boli sirup od nje u odnosu 1:1, tj. koliko soka to-liko i prostog sirupa.Videti odeljak o nosu i hroničnom bronhitisu. 5. KRASULjAK Držeći se principa da ništa ne treba odbiti što može da koristi, navodimo krasuljak. On je dobar kao čaj u dozi: 5:200 grama klučale vode, ali je još bolji kad se tome čaju doda jedna kafena kašičica soka od maslačkova korena, ili, ako je sezona prošla te soka nema, onda se tome čaju doda voda od Krasuljaka. stepnog maslačkovog korena s nešto rakije, u količini 1,2 kašike dnevno. Propisuje se: dve šolje čaja dnevno. 6. JELA I BOR Kol hroničnog zapalenja pluća i ranjavih pluća — uopšte svih plućnih oboljenja, odvajkada su smatrani kao odlično srežtvo ovi četinarski pupoljci. Oni se mogu iskoristiti čaj u dozi do 50 grama na litar vode; dnevno treba piti po pola litra i više čaja. Ili uzimati sirup, po 100 do 200 gra-ma dnevno. Za inhalacije primena ovih sredstava opšte je po-znata. Ovi pupolci, razume se, beru se rano u proleće. 7. OČAJNICA

Smrduša, gorčika. — Ova biljka može i ovde da se upotre-bi s uspehom, jer su je i stari upotrebljavali protiv rana u pr-sima, kao i za izbacivanje šlajma. Kao aktivno gorko sredstvo ona jača organizam na taj način što izaziva apetit i popravlja stomak. Jer iako nema moći da uništava bacile (ni tuber-kulozne) — ima moći da sprečava njihovo razmnožavanje, te i tu umanjuje zle posledice od njih. Najbolje je upotrebiti ovu biljku u alkoholu, jer je on u stanju da rastvori i primi u sebe sve njene lekovite sastojke. Zato se i propisuje ovako: 60 grama suve biljke prelije se jed-nim litrom belog dalmaginskog vina i to ostavi da kisne nedelju dana; od toga vina se daje 100—150 grama dnevno. Apotekari mogu da spreme ekstrakt od nje i da naprave od toga sirup po ovom receptu: Vodeno-spiritnog ekstrakta očajnice . . 3 grama Prostog sirupa .....;.... 200 „ Treba davati po 2—3 kašike dnevno. Kao hladan čaj u ve-ćoj količini služi kao sredstvo za stolicu. Videti: „Hroničan bronhitis" i širu primenu ove biljke. 8. BELI LUK Usled toga što se on brzo izlučuje preko pluća — sok belog luka (esencija) može lako da izmeni stanje u plućima, tj. da pomogne izbacivanje šlajma. Prof. Leper i dr Leklerk imali su, kao što smo napred izneli, uspehe s njim i kod najzapuštenjih, gnojnih i trulih oboljenja pluća, naročito kad se oseća težak zadah iz grudi i usta usled rćavog stanja u plućima. Najbolji uspeh se dobija od tinkture ili alkoholature u dozi po 20—30 i 50 kapi dnevnog (prema uzrastu). Prof. Leper savetuje Aa se za spremanje leka uzima samo svež luk, a spiritus da ima samo 60%. Takva je tinktura jača, snažnije deluje, jer sadrži glavni lekoviti sastojak (disulfid dialila). Daje se po 50 kapi dnevno, u tri maha.Ovoj grupi lekova, koji imaju moć da pomažu izbacivanje šlajma treba dodati i sledeće: 1. Seme od žilovlaka (krupnog i sitnog —, koje se daje kao čaj. Svakome poznata biljka 2. Irlandska mahovina, karagen koja se daje u obliku kuvanog čaja, u dozi: 2:200. Popiti u toku dana. Može se kupiti u apoteci. Ovo sredstvo dobija se iz isušenih morskih algi, u i koje pored sluzavih materija sadrže i jod. Omekšava sluzokožu, poboljšava stanje u crevima, čak i kod proliva. Po svemu deluje kao naš salep, te se kod grudnih bolesnika, kod kojih creva nisu u redu, može dati u mešavini s drugom biljkom, kao na primer: lnvizmom (10 grama), slezom (20 grama), žalfijom i lišćem ol kupine (narodna medicina) po 25 grama i karagen (20 grama). Uzima se po 2 kašike na šolju vode. Čaj prokuvati i u toku dana piti kašikama, na svaka 2 časa.videti: „Trulež i truljenje u plućima." 9. CRNA TOPOLA Crna topola deluje protiv truleži i kao balzam antiseptički u organima za disanje obolelih od jakog bronhitisa sa obvlnom gnojno-vlažnom sekrecijom, kašljem i gušenjem, kao u organima za mokrenje. 9. ZIMZELEN Dobre osobine ove biljke priznate su od mnogih lekara. Neki je preporučuju kao lek protiv curenja krvi iz nosa, dru-gi kao specifičan lek protiv gušobole, treći kao lek protiv zapaljenja u plućima itd. Po Leklerku, glavni njeni sastojci jesu: tanin, pektin (videti dalje kod ruže) i gorčine koje se rastvaraju u vodi. Oni opravdavaju njenu primenu kao gorkog sredstva koje jača, steže i zaustavlja krv. Zimzelen utiče po-voljno na bolesnike koji pljuju krv, kao što je to konstatovao i utvrdio dr Žorž Pti na mnogobrojnim slučajevima, i zbog toga

je- preporučuje. Preporučuje se kuvani čaj od lišća (odvar) u dozi 60 grama na litar vode. Piti po nekoliko šolja dnevno. Ali se si-gurniji rezultat može dobiti ako se upotrebi prašak od nje (2—5 grama dnevno), ili tečan zgustak u istoj dozi, 2—5 grama dnevno, ili kao vino po ovom receptu: Iseckanog lišća od zimzelena .... 100 grama Vina župskog .......... 1000 Ostaviti da to kisne 10 dana, procediti pritiskujući i lavatn 2—4 kašike dnevno pre jela. Ovo je dobar, jevtin i svakom pristupačan lek za lečenje trudnih bolesnika kad pljuju krv iz pluća. U Francuskoj se,upotreblava kao sredstvo koje treba da presuši mleko kod žena koje neće da doje. Zimzelen je biljka čije stablo leži povrh zemlje, drvenasta je i pušta u zemlju žilice. Grane na kojima rastu cvetovi uspravne su, listovi rastu parno „jedan prema drugom", svi su kopljasto-jajasto duguljasti. Cvetovi su usamleni, po jedan u pazuhu grančice, s dužom . Krunica cveta je svetloplava ili svetloljubičasta, retko vela. Zimzelen raste po kamenjarima, u zaklonima, na vlažnim mestima, t šumama, a sadi se i po baštama kao ukrasno bilje. Cveta od aprila dr maja. 10. IMELA Melina, depak. — Ova biljka se upotreblava u ozbiljnim slučajevima povećanog krvnog pritiska i skleroze. Ali, kako je njeno delovanje pouzdano u pogledu slabljenja •apona u krvnim sudovima, ona tim samim i zaustavlja krvare- iz pluća. Deluje na moždane centre, a ovi na bolju regulaciju nerava koji „komanduju" krvnnm sudovima, slabi priti-sak-i krvarenje se zaustavl.a. Upotrebljava se prašak od lišća 1— 1,5 grama dnevno. I— se pravi vino od nje: Sveže biljke ........... 40 grama Belog vina ............ 1000 Ovo vino treba da kisne 12 dana. Daje se po 130 grama dnevik Može se upotrebiti i čaj od držaka imelinog listića sastavu: Drške od imele .......... 40 grama Rastavića i troskota po ....... 30 Po jednu kašiku na šolju vode prokuvati i preko dava u razmacima ispiti gutljajima. 11. RASTAVIN Konjorep, lisičji rep, krešg, štrukavac. — Rastavić n njemu srodne vrste bilja pokazali su se vrlo korisni kod krva-renja, kako iz pluća tako i iz nosa. Zahvaljujući svom sastavu rastavić je korisna biljka i za popunu minerala u telu grud-nih bolesnika, jer po tvrćenju naučnika to je biljka u čijem pepelu ima 90% silicijuma. Prema tome, to je biljka koja gonn na mokrenje, zaustavAa krvarenje i pojačava mineralizaciju obolelih organizama. Prof. Renon smatrao je da ona pomaže oboleli organizam u njegovoj borbi s bolešću time što u bolesnom gnezdu izaziva brži rast vezivnog tkiva i ćelija koje ugušuju zarazu. I dru-gim naučnicima je ona dala dobre rezultate u slučajevima krvarenja ne samo iz pluća i nosa nego i iz zadnjeg creva i materice. Kao što sam i ranije kazao, rastavić upotrebljavam odav-no u svojoj praksi često, i uvek sa sigurnim uspehom. Prepisuje se kao odvar. Uzima se 50 grama suve bilke i 500 grama vode. To se kuva pola časa. Odvar koji je time dobijen sadrži u sebi 0,3 grama silicijuma. Pije se dnevno dva puta, ujutru našte i pre spavanja. Ili se uzima prašak od istucane biljke u dozi od 1 do 2 grama pre ručka i večere (to je za popunu minerala u telu). Za zaustavlanje krvi može se prineti tečan zgustak) i davati po 5—20 grama o, a

kad treba da bolesnik bolje mokri — samo po 2—5 takvog zgustka. Moj način davanja bio je ovaj; dve kaši- E suve biljke rastavića i smrdljive koprive i 400 grama vode vgvaju se dok se ne ukuva voda do polovine (200 grama); to se i pije mlako dva puta dnevno. Odvar se kuva ujutru i vašte i uveče pre spavanja, po nekoliko nedelja, ali s pau- nedelju dana, ako pijenje dosadi. Šećer se onda dodaje, se može ukus popraviti limunom. Rastavić raste po vlažnim livadama, njivama i kraj reka, a njegovapo šumama i po barama. „Sve ove vrste jesu dugovečne biljke s onim stablom koje daleko puzi. Vazdušne stabljike njihove su brazdovite, zglobovite, jednostavne i pri zglobovima pršlenatranate. Stabljika je između zglobova šupla, a na samom zglobu v. I stablo i tanke grančice se otkidaju u svojim zglobovima kao otkila mišji rep." Graie imaju pri zglobovima tri do četiri. Ova biAka raste do 2 decimetra visine. Stablo na kome raste 1 JS prosto, debelo, ima boju slame, izraste u proleće pre onoga stabla ; ostaje jalovo, ali na kome izrastu mnogobrojne grane.. I ranije, pre sto godina i više, ovu su biljku cenili i poštovali. 12. TRAVA OD UŠALjME Ramalst, crna bokvica, zmijina trava. — Biljaka ovog roda 40 vrsta, ali lekovitom se pokazala samo Uegošsa. Ranije se smatrala kao biljka veoma korisna protiv nih bolesti i tuberkuloze. I sada uživa veliku popular-kod lekara u Nemačkoj. Da li ima onako lekovito delo kakvo joj je pripisivano do danas, ostaje tek da se ispita. I čaj od nje pomalo je gorak, ali može služiti za umirenje snika, a može se primeniti i protiv kašlja, zaptivanja i dugotrajnog katara u plućima. V lečenju se upotrebljavaju n dvetni vrhovi, a i cela biljka. Čaj od lišća treba da kisne pola časa. Kuvana biljka (odvar) upotrebljavana je protiv skrofulo-h. • protiv pljuvanja krvi. Isprobati je — nije naodmet; ona zaslužuje poverenje. Trava od ušljame ima v drugo ime: evrop-ski čaj. Za čaj je doza 30—60 gramara litar vode. Ovoj grupi lekova protiv krvarenja iz pluća pripadaju i sledeća narodna sredstva: 1) Terpentinovo ulje, po 5—10 kapi nekoliko puta dnevno (na šećeru), 2) čaj od krasuljkovog lista, 3) čaj od vrbinrg lista, 4) čaj od lanenog semena, 5) čaj od korena cikorije, 6) sok od borovnice, i dr. Trava od ušlame ili obična veronika biljka je zatvorenozelena obrasla belim dlakama. Koren joj je dugovečan. Stablo je granato, dlakavo, poleglo i pušta žile u zemlju. Lišće je nešto malo nabrano, dlakavo, jajasto-duguljasto, reckasto i suženo u kratku dršku. Cvetovi su u zbijenim grozdovima. Grozdovi su u pazuhu lista i zasebni, rebe je da su napramni; krunice su bledoplave boje i išarane zatvoreno-plavim crtama; ređe su bele s ružičastim crtama. Raste po šumama i kraj potoka. Cveta u junu i julu (dr S. Petrovib). Lekovi protiv znojenja grudnih bolesnika Dr Ernest Majer (Berdin) kaže: Opšte znojenje koje bodesnicima teško pada, kao što to biva kod uvećanja rada štitne žlezde, ali naročito kod ftizi-čara noću, može se uspešno suzbiti dedovanjem biljnih lekova, na čelu kojih stoji, bez sumnje, žalfija. Zato počnimo od nje; 13. ŽALFIJA Kadulja, kaduna, kalaver, slavja, krastavica, pelen crnogorski, slavula, kuša,

kuš. — Ovoj biljci savremeni lekari ne pridaju veliku pažnju. I to služi kao primer koliko je Lista od žalfije ......... 80 grama Grčkog vina (sa Samosa)' ...... 1000 „ Ostaviti da kisne osam dana i davati po 1—3 kašike po-sle jela. Čaj se pak sprema od 2 kašike iseckanog lišća va šolju vrele vode, i uzima se pre spavanja. Ima više vrsta žalfija: a) s cvetom plavim i lubiča-stim — lekovita žalfija, b) žutim ili bledožutam „belim", tzv. „lepliva" žalfija i austrijska žalfv-ja, i v) s cvetom-plavim, ružičastim, ili belim kao vunasta ili etiopska žalfija, „čupava", lavadska, šumska, „troćoškasta". Onde gde ona omane — druga sredstva manje pomažu, adi ih treba ipak upotrebiti. A to su: čaj od izopa (lišća), čaj od isušene zelene kore oraha, sirupa od be-log luka, kao i lek agaracin, koji se dobija iz truda (pečurke) što raste na arišu. Prah od isušenog truda teško se može meriti, zato je bolje tražiti čist agaracin. Žalfija je nizak polužbun, dostiže visinu od 3 do 5 decimetara. Lonji deo stabla joj je drvenast. Mlade grane su tanke i sivo-maljave. Listovi su svi s drškom (petelkom), duguljasto-okrugli, dugo-kopljasti, neznatno uspovraćeni. Čašica na cvetu je zelena, jajasto-koplasta, cve-tovi po 4—6 na broju u vidu klasa. Cvet pripada usnaticama. Boje je plave •ili ljubičaste, retko bele. Kao domaća biljka raste na primorju (Kotoru i okolini, itd.). kao i kod nas u centru zemlje. Vreme cvetanja jun—jul. Kao apotekarski preparat važio je, deo nemačkog porekda, spremljen od žalfije. Daje se na 2 sata pre znojenja, po 30—50 kapi. 0 primeni žalfije videti i u odeljku o ženskim bolestima — tačka 12. Biljke kao lekovi protiv komplikacije kod dugotrajnih plućnih katara i tuberkuloze Kao jedno od najčešćih i najvažnijih osdožnjenja u ovim slučajevima javlja se otok na nogama, na trbuhu, na jetri. Treba to, dakle, suzbijati. Kao sredstva uzimaju se ove biljke: Može se zameniti vlasotinačkim, tikveškim (kavadarskim) prirodnim dalmatinskim vinom. 14. MEDUNIKA Medunika Suručarka, svinjurak. — Ova bil>ka se primenjuje u lečenju guumšh bolesnika koji su dobili vodenu bolest i otoke. Ali •G spravlanju leka treba paziti da voda u kojoj se kuva ne isključa, jer s vodenom parom ispare i oni sastojci koji leče. Zbog toga treba temperaturu vode dovesti samo na 90onda šalžti na biljku i ostaviti da taj čaj kisne 12 časova; ali prethodno posudu čvrsto poklopiti. Zatim procediti priti-skivanjem i u čaju rastvoriti dvostruku količinu, po težini, šećera. Od toga se onda daje bolesniku 100—200 grama dnevno. Doze samo za čaj bez šećera jesu: 5:100 (10:200); piti po pola litra dnevno. Doze za alkoholni raso: 1—2 kašičice dnevno. Može se spremiti i sirup po receptu: Kite s cvetovima ......... 250 grama Klučale vode .......... 2000 „ Šećer se dodaje prema količini čaja, kao što je već rečeno. Medunika je biljka s dugovečnim korenom, iz kog izbija jednogodi-šnje stablo od 0,6 do 1 metra visine. Stablo ima crvenkastu boju i nema malja. Listovi su veliki, sami isprekidano lisnati, tako reći, zaseb-nim manjim listovima, iako imaju zajedničku dršku, od kojih onaj što je na kraju ima tri lisna dela i najveći mu je poslednji, srednji. Svi su zupčasti, okruglo-lancetasti. Cvetovi su mali, boje žućkastobele, sladunjava mirisa, mnogobrojni, kao kita na vrhu stablike. Biljka raste po livadama, obalama, vlažnim mestima po celoj Evropi.

Vreme cvetanja: jun—jul. 15. PROLEVAK Milica, mjesečnik, grenkula. — Kako je ranije upotreblja-vana i u kojim slučajevima, ne vredi govoriti da se ne bi bu-nili čitaoci. Objavl.ujemo ono glavno što kaže Leklerk. Kod grudnih bolesnika s hroničnim zapaljenjem trbušne maramice, kao i kod onih koji imaju otoke u trbuhu ili u no-gama, pa i na rukama, a kemaju obolelu sluzokožu u stomaku i crevima, tj. mogu da jedu bez bolova i teškoća, može da se pri-meni ovaj lek radi uklanjanja otoka, naročito ako to zahteva Proljevak hitna potreba. Iako je ovaj lek gorak i opasan, ipak, kad se s pažnjom i znalački primeni, može opravdati nade kod uvećane jetre, hroničnog zapaljenja trbušne maramice tuberkulozne prirode i otoka od slabosti srca i bubrega. Misli se (E. Ma-jer) da ovaj lek deluje svojiM šećernim jedinjenjem (glikozi-dom) putem srca na bubrežnu radnju, tj. mokrenje. Najzgodnije i najsigurnije je davati ga spremljena u apo-teci u vidu tečnog zgustka (tečnog ekstrakta) po 0,1—0,2 grama ujutru na prazan stomak, i to u čaju od divljeg sleza, po ovom receptu: ekstrakta proljevka 3 grama, podeljeno i spremljeno za 30 pilula. Tri puta dnevno po 1—3 pilule. I tamo gde obična medicina ne pomaže, po tvrćenju mno-gih lekara, lek od ove biljke može dati odlične rezultate. Te-čan zgustak može se davati počev od slabih doza po 20 kapi pa do 50, ujutru u toku tri dana, zatim tri dana odmora, pa opet davati tri dana, do očiglednog delovanja na bo-lest. što može da bude i kroz četrdeset dana. Ali Kost i Bil-men kažu da čaj od Proljevka, ako se uzme 1—3 grama kegovog lišća za šolju čaja, može da zameni druga jaka sredstva za čišćenje, npr. jalapu, kao i da se izleči njime vodena bolest kad druga sredstva ne pomažu (Hanin). Prema tome, proljvvak (cela biljka) može da se upotrebi i kao čaj u gornjoj dozi: 1—3 grama na šolju čaja, uzeti našte za svaka tri dana s od-morom od tri dana. Ako se uzima prašak od lišća, doza mu je: 0,2 grama. Po jedan prašak 3 puta dnevno. U Americi kažu za njega da je gorak, tera na stolicu, goni gliste, jača mokrenje, i uspavljuje, odstranjuje bolove. Biljka s dugotrajnim korenom koji puzi po zemli i ispušta žilice, s člankovima. Iz njega izbija jedno uspravno stablo, jednostavno ili s malim grančicama, 1,5—3 decimetra visine. Lišće je unakrsno, dvojno, naizmenično, tako da kad bi se stablo gledalo odozgo, položaj lišća na stablu ličio bi na krst. Lišće je duguljasto-kopljasto, nema dršku i obužvata stabljiku, vrlo je malo urezano na vrhu po ivicama. Cvetovi su usamljeni, na dugačkim drškama, izbijaju iz pazuha listova. Cvet je boje bele do crvenkaste. Vreme cvetanja: jun— jul. Raste po močvarama i jarkovima. 16. MILOGLED Mnliče, ličarka, ličarica. — Upotrebljava se protiv plukrvi iz pluća i u lečenju pojava žutice, ma bila ona i u.jslabijoj meri. Ne tako često, ali ipak biva da ovakvi bolesti (grudni) dobijaju i neznatnu žuticu, a u tom slučaju potrebno je da se ova biljka primeni kao sredstvo za povećanje kraće i rasterivanje bolesti. Upotrebljava se u dozi od 20 grama biljke na litar ključale za čaj. Piti dve šolje dnevno. nekad je ova biljka smatrana kao sveopšti lek", kaže lr S, Petrović, „otuda je i dobila ime sanikula (od apage — izlečitii). U njoj se nalazi malo materije što steže i zato se uglarnoj medicini i upotrebljava protiv proliva, srdoboe. odliva, naročito protiv pljuvanja krvi."

Lova medicina je ne upotrebljava." Tako je bilo pre pede-seg golina. Ali nova ju je medicina opet počela upotrebljavati rideset godina od toga doba (dr Narodecki) i zato je navodimo, jer se u medicini ne zna uvek šta je novo a JVV je staro, a narodu treba pružiti leka. Dr E. Majer (Berlin) navodi je kod zapaljnja organa za Jikanje i hroničnog katara pluća (uporedo s lišćem od bršljena saponina koji sadrži u sebi, ma i u manjoj količini.Itiče je naročito kod krvarenja, gde ona deluje svojim a (sredstvima koja stežu), a sužavajući kapilare (uza-g sudove) u tkivu izaziva zgrušavanje i izdvajanje be-k i zapušavanje prolaza za krv. Leklerk je primenjivao ovu biljku za ispiranje u lečenju metritisa: po 1 kašiku lntar prokuvane vodealastim biAkama. Amrel mu je jednostavan i sastav-2 lo 8 nejednakih zrakova. Lišće je palmasto i po obodu recka-I. — Dugačkedrške nasaćeno. Cvetovi su beli ili crvenkasti. Cveće zavija junu, zreli plodovi imaju na površini svuda kratke pipke kojima se zakačinju i raznose. 17.GAVEZ Ovde se upotrebljavakoren ove bilje kao čaj u dozi 100—200 grama na litar vode. Koren treba da stoji dva časa u klučaloj vodi, pa tek onda da se upotrebi.Propisuje se u lečenju grudnih bolesnika koji imaju slab stomak, ili oboleo stomak s prolivom.Može se primeniti i kao prah od korena. U tom se slučaju uzima s medom. Samo se ne sme dovesti dotle da se dugo za-država u crevima.Dr E. Majer opisuje jedan slučaj kako se kod jednog tuber-kuloznog bolesnika, koga je lično video, od suvišne upotrebe korena u prahu napravilo u trbuhu čitavo klupče u veličini dečje glavice, koje se moralo otkloniti operativnim putem.Vidite više o ovoj bilci u odeljku o staračkom bronhi-tisu. Sredstva za jačanje grudnih bolesnika ORAH Oreh, orahovo lišće, orjehovo lišće. — Ne može se pore-ći da orah koristi grudnim bolesnicima svojim taninom i drugim sastavnim delovima, koji jačajući organe za varenje i mišićni sistem, vrše neosporno korisno delovanje. Kao unutrašnje sredstvo daje se: Čaj od lišća u dozi 20:1000 grama Ili u obliku zgustka (ekstrakta) po receptu koji je dao čuveni francuski specijalista Kis: Zgustak orahova lišća (.ekstrakt . . . 60grama pp Glicerina .....120 gr Vode koliko treba za 300 kubnih centimetara. Aavati po 1 kašičicu posle ručka i posle večere. U svakoj hašičici ima po 1 gram zgustka. Ova doza postepeno može da se udvoji — da bude dva puta veća. 19. RUŽA RUŽINO cveće, trandafil. — Opis nepotreban, slika takoće. Aokazano je da,slatko od ruža i drugi sirupi od ružinog ta dobro deluju na grudne bolesti, kako zbog svog zejtvda o n zbog tanina koje sadrže u sebi, zatim zbog blagog deloa va stomak i na creva, naročito ako postoji naklonost ka kšvu. Kovzerva od ružinog cveta može da se napravi po ovom receptu ruže u prahu ......... 10 grama Vode od ruže ............ 20 „ Šećera u prahu ........... 65 „ Glicerina ............. 6 „ Takav je bio ranije propis u Francuskoj (1885). Ali kako | ieža takav ukus kao što ga ima naše slatko od ruža — ^im. šje je uzimati naše slatko. Najboljeje ružu spremi-sledeći način: Uzeti užine cvetove dok su u pupoljku, otkinuti svakoj

—— (pvetnom listiću) repić. Zatim gnječiti i istucati u •k- s trn puta većom količinom šećera (po težini), tome vodu od ruže dok se ne dobije smeša nalik na med. viti po 50—100 grama dnevno toga leka, KOJI ni u kom slu-givge as može da šteti. Avhdsrk navodi slučaj jako grudobolne mlade žene koja ie u žku čitave jedne godine prosto uništavala slatko od ruža., mu dva puta dnevno (po zahvat prstima) praha. od tako se izlečila. Da bi rvom prilikom bilo dokazano jednom zasvagda koliko je primena ruže opravdana, ne kao neki prezreni bapski ili narodski lek, nego kao naučnomedicinski lek — prevodim iz najnovijeg dela pariskog profesora Lepera ovo mesto:' „Pektin (lek)2 zaslužuje da se na njemu zadržimo.Ovaj lek je u poslednje vreme bio jako hvaljen. Njegovo de-lovanje srodno je delovanju želatina (piktijama) i ,natriju-move sduzi'. To je jedna vrsta sluzavog soka — sredina izmebu piktija i smolaste mase, sastojak koji se nalazi u pojedinim biljkama, pojedinim cvetovima i u pojedinim plodovima, voću, kao i ruži, kestenu i gencijani (lincuri). Interesantna stvar:konzerve (slatko) od ruža nekada su se upotrebljavale kao lek protiv krvarenja iz pluća, naročito na Istoku. Kinez Ment Se mnogo je o tome govorio. Tvrde još da je Luzitanus prvi to upotrebio da bi izlečio neku kraljicu koja je bolovala od tu-berkuloze. Odatle dolazi njegova reputacija (odnosno reputa-cija ružinog cveta — autor) kao leka kod grudnih bolesti i tuberkuloze. Dobra konzerva (slatko) od ruža nije ništa dru-go do topljenje (razmekšavanje) ruže u glicerinu i šećeru. Ova konzerva je bila označena još 1898. godine kao dobra."Pektin se vadi danas ne samo iz listića ružinog cveta nego i iz jedne mešavine ruže, divleg kestena i lincure (gencijane). Od toga se pravi rastvor — tečnost, koja se razliva u am-pule. To je rastvor pektina 1:100, koji se može dati na usta po 5 grama ili se ubrizgava pod kožu. Pojedini naučnici, kako u Francuskoj tako i u Nemačkoj, postigli su time ubedljive rezultate kod krvarenja nz stomaka, a tako isto u slučajevima pljuvanja krvi iz Dluća. Iz ovoga se vidi da se veća važnost ruži ne može dati. 20. GROŽĐE Primenjuje se kao prirodno taninsko lečenje grudnih bo-lesnika ma u kom stadijumu bolesti bili. Sprema se na taj na1 Videti: Lečenje pluća. i tuberkuloze. Pektin je pronaćen još 1831. god. Više augora pripisuju njegovoj kiselini moć da usiri krv — drugim rečima, da je zaustavi. čin što se suva zrna grožća istucaju i zatim prah osuši u pećiici. Uzima se navrh noža ovog praha, pre jela (tri puta dnevno). Isti takav rezultat postiže se i primenom crnog grož-Ba: pije se šira od zrelog crnog grožđa proizvoljnoj koli-čini 21. REN Njegova uloga je da nadraži sluzokožu i da popravi op-ipu ishranu organizma, jer povolno deluje na sve organe za varenje; zato je od znatne koristi kod skrofuloze, obilatog izbacivanja šlajma iz pluća, bolesnih desni i neaktivnih grudvih bolesti, tuberkuloze i dr. Od rena se pravi sirup koji je vrlo aktivan. I to na ovaj vačin: iseku se komadi rena u kolutove i razmeste na mreži (gazi ili sl.) iznad kakvog suda. Preko kolutova rena pospe se Aebeo sloj šećera u prahu. Kroz mrežu posle toga kaplje si-rup u sud. Od tog sirupa daje se bolesniku po 1—2 kašike dnev-ao pre jela.Spolja kao oblog ren deluje čak i jače nego slačica, što je katkad potrebno za izazivanje crvenila i pritoka krvi o mestu (kod proboda, akutnih bronhitisa, zapaljenja pluće maramice, reumatizma itd.). Oblog se drži 10—20 minuta, bez

prethodnog mazanja kože uljem.Ima više vrsta ove biljke. Lekovite su samo od koje se, gajene, izmeću ostalog pravi i tzv. rev-spiritus.Kao što se vidi iz primene pobrojanih bilaka, vrlo ih je lako iskoristiti, naročito u lečenju dugotrajnih bolesti, samo je potrebno znati izvesne načine spremanja leka, kao npr. ad ruže i rastavića, rena itd. Njihova primena, naročito re—, korisna je i pri pojavi otoka, jer se smatra da deluju (ra-skavić i ren) na ćelije bubrega koje luče mokraću (na bubrež-ni epitelijum). U ovom poslednjem slučaju može se primeniti i mešavina od 1) šipka, 2) korena od zečjeg trna, 3) primor-skog luka i 4) venje; od svake vrste uzme se po 25 grama. Za čaj treba popariti jednu kašiku ove mešavine sa šolom ključale vode. Piti 2—3 puta dnevno po jednu šolju. Ova mešavina može se pretvoriti u prah i uzimati 2—6 puta po jedna kašičica. 22. DUNjA Gunja, mrkatunja. — Upotreblava se i kao hrana i kao lek. Vrlo je dobra, jer svojim svojstvima, koja deluju stežući, re-guliše rad creva i deluje protiv proliva. U isto vreme svojim taninom pomaže organizam u borbi protiv infekcije (zara-ze). Ne kvari sluzokožu stomaka a, međutim nje u crevima se dobro upija, te i s te strane deluje na bolesna mesta i podstiče ka ozdravlenju. SRČANE TEŠKOBE U VEZI S PLUĆNIM BOLESTIMA Ubrzani rad srca („lupanje") Proširvnje desne strane srca Proširenje leve strane srca i opšte proširenje, kao i proširenje aorte kod starijih ljudi Ako uporedimo srce s pumpom,-a takvo poređenje i odgova-ra, onda iz svake teškoće u plućima, naročito ako dugo traje, proističe i teškoća za srce. Ono mora terati krv kroz pluća, te ukoliko je prepreka na tom putu veća — usled zapaljenja, ka-taralnog bronhitisa, proširenja pluća, zastarelih zaraznih procesa, pa i skleroze plućnih sudova itd. -— utoliko ono mo-"ra više da se napreže. Da bi za isto vreme moglo progurati isgu količinu krvi, srce mora da brže radi: da bi se posti-glo u plućima onakvo napajanje krvi kiseonikom kakvo biva kad je srce zdravo. U slučaju bolesti pluća, nezavisno od svega drugog, npr. otrovne infekcije itd., nastupe čisto mehaničke teškoće za srce: ono može da se premori, malakše, da se rastegne, jako proširi i najzad izda. U slučaju teškoće po srce nastaje osećaj nedostatka vazduha, teško disanje, zaptiv, napad gušenja, cijanoza (pomodravanje), tzv. „gubljenje daha". Stoga je potrebno da se u ovakvim slučajevima oslobode pluća od „nečistoće", sluzi, i da se tako što pre skine teret za srce i olakša mu se rad. Olabaviti napon u „pumpi" znači pomoći srcu. Očistiti pluća često biva teško, katkad traje dugo, jer u plućima postoji staro ognjište bolesti, poneka put i tuberkulozno, koje se ne može lako izlečiti. Naročito ako se bolesnik ne stavi u dobre higijenske i klimatske uslove i ne podvrgne strogoj disciplini u načinu života, rada i odmora. Jer se tek u takvim povoljnijim uslovima može očekivati i poboljšanje stanja u plućima, tj. stišavan.e ognjišta, a s tim uporedo i olakšavanje srcu, u prvom redu srčanom mišiću. Od lekovitog bilja koje može delovati dvojako, da pomaže čnšćenje pluća i da pojačava srčani rad — navešćemo sledeće biljke: I. JAGLIKA Jagličje, jagorčevina. — Za izbacivanje šlajma iz pluća ^pogreblava se koren ove bilke, a u nedostatku korena i njen cvet. U korenu ima 8—10% saponina, tj. onog istog sastojka kakvog ima i u stranoj biljci koja se u tu svrhu upotrebljava — senegi. Cvet stišava, umiruje, i tim svojim delovanjem poeđava izbacivanje štetne sluzi iz pluća. Jagorčevina se primeje svuda gde je

potrebno boriti se protiv umaranja srca zbog zastoja u bronhijama: kod bronhitisa, velikog kašlja, zaoađenja pluća, pre i posle „krize". U ovoj bilci ima i kamfora (primulakamfor), te se ona zbog toga može upotrebiti onde gde već postoji srčana slabost, npr. kod starijih ljudi. i kod mlaćih nežnih, malokrvnih i sla-bih osoba koje boluju od pluća i gde postoji mogućnost da srce Jaglika malakše. U svakom slučaju, ona je bolja od čaja od lipe. Preporučuje se u obliku čaja od kuvanog korena (odvara od kore-na) u dozi: 2—3 grama na 100 grama, ili 2—6 „ na 200 „ ključale vode. Dnevno po tri šolje takvog prokuvanog čaja. Iste su doze za čaj od cveta, poparenog (nekuvanog) u po-kloplljenom sudu. Ili se spremi isparena iscećevina (gusta teč-na masa) i upotrebljava u količini 0,2— 0,5 grama1, to jest, gr Da bi se ova količina mogla približno odrediti, treba imati va umu da jedna kašičica sadrži 5—6 grama. Prema tome, količina od pola grama iznosila bi deseti, a količina od grama peti deo kašičice toga gustiša se u 400 grama čaja od lipe v uzima se na dva sata po jedna čašica. Jači treba da popiju toku 2—3 dana, a slabiji za 3—4 dana. Ovo najbole mogu spre-miti iskusni apotekari.Stručnjaci vele da jagličja ima oko osamdeset vrsti, i zbog toga delovanje nije uvek isto. Treba umeti uzabrati ono pravo, planinsko, mirišl.avo, što u rano proleće cveta žuto.Kako ovaj koren, koji ima miris anasona, ima i osobinu la tera na mokrenje, a u isto vreme da blago čisti, može da se utaotrebi i u početku plućnih zapaljenja, nazeba i gripa. On leluje tada i protiv vatre i protiv bolesti mokraćnih organa. 2. ĐURĐEVAK Burćevak je dobar kao regulator srčanih udara i kao sredstvo za mokrenje kod plućnih oboljenja. Naročito dobro deluje kod starijih ljudi sa slabijim srcem i kad se pokažu otoci, kad takvi bolesnici imaju nesanicu i već pate od gušenja i nervoze. Cveće ćurćevka treba brati kad se razvije: odmah ga isu-šiti, staviti u kutiju i zatvoriti kutiju čvrsto da ne ulazi u nju vazduh i vlaga, od čega se biljka kvari. Ova je bil»ka naročito podesna za primenu u napred navedenim slučajevima stoga što može zameniti druge Jake lekove KOJI se ne mogu uzimati bea kontrole lekara (npr. preparati digitalisa, strofantusa itd.). Uzima se tinktura od cveta u dozi 20—40 kapi za 24 časa u slučaju nervoze srca, ubrzanog pulsa i razdražljivosti. Podrobnije o ovom leku videti kod srčanih bolesti. Ovaj se lek često primenjivao u Rusiji, a i u nemačkoj medicini; u poslednje vreme postao je vrlo popularan. Naročito spremljeni gotovi preparati, od kojih da napomenemo: Degena i Kuga, koji su izdvojene glikozide ćurćevka kombinovali s 5,5% rastvora ko-fein-natrijum-benzoikumom. Prema sopstvenom iskustvu, kaže dr E. Majer, ovaj preparat može da se preporuči kao dobar. TREĆA GRUPA BOLESTI ORGANAZA VARENjE I NjINOVO LEČENjE LEKOVITIM BILjEM Pre nego što pređemna opis i ređanje biljaka koje se pri-menjuju kod bolesti organa za varenje — moram učiniti neko-liko napomena kao uvod u tu opširnu oblast. Bolesti organa za varenje uvek su složene (komplikova-ne) bolesti. Izgleda da su samostalne, ali su u stvari uvek po-vezane jedna s drugom. Tako

npr., retko da je stomak bolestan sam, već obično zajedno s dvanaestopalačnim crevom (deo na iz-lasku iz stomaka i na početku tankog creva). Oba ova dela u vezi su s radom jetre. Oboljenje jetre i žučne bešike sa svoje stra-ne izaziva zastoj krvotoka u celoj unutrašnjoj oblasti izmeću rebara i pupka a tako isto i zastoj u crevima, pa i daleko u debelom i zadnjem crevu, gde izaziva stvaranje šuleva itd. Greške u jelu i piću, alapljvost, pijanstvo, pretovarenost dovode isto tako do složenih oboljenja i organa za varenje i opštih.Ali i bez ovoga kod pojedinih ljudi mogu da budu mlitavi mišići stomaka i creva, a mogu da budu bolesne delimično ili potpuno sitne žlezde u stomaku i crevima. Usled toga stomak i creva nemaju snage da teraju hranu napred ka debelom crevu i izlazu, kao ni da luče DOVOLjNO sokova koji vare hranu ni do-voljno „maziva" da hrana klizi po njima.Nasledna oboljenja ovde takoće nisu retka. U tu kategoriju ubrajaju se ludi koji uz slabe stomake pate i od nervoze i istrošenih nerava: koji su odmalena fizički nežni i slabi, malokrvni, mrlavi na jelo; koji pate od uroćenog spuštenog stomaka i creva, tankih i debelog, koji pate od gojaznosti, za-tvora, grčeva i dr. bolesti, stečenih u trbušnoj dupljiokom života (kod žena naročito). Vrlo veliku ulogu igraju ovde zapaljenja bilo jednog dela organa za varenje, bilo celog kanala usled raznih bacila, mi-kroba i sitnih parazita, kao i sitnih i krupnih glista. Ta zapal.enja izazivaju komplikacije od dalekosežnih posledica (npr. čak zapalenje bubrega). Usled toga nikome nije lako izvršiti podelu stomačno-prevnih bolesti i rasporediti prema njima lekovito bilje. Ipak, u interesu nestručnjaka — koji treba da razumeju stva-ri koje se njih tiču — ja sam izvršio podelu ovih bolesti ne toliko prema tom strogo naučnom zahtevu, koliko prema prak-tačnoj potrebi samih nestručnjaka i bolesnika, i to prema znakovima bolesti koje oni mogu na sebi da uoče i da prema njima tznmaju lekove. Razume se da je najbolje da dijagnozu bolesti odredi lekar, naročito u teškim slučajevima: kad postoji sumnja na ranu u stomaku, ranu u dvanaestopalačnom crevu, na krvarenje u crevima, na gnojnu nicinu, rak i druge vrste tumora. Ali gde se 10 ie može, savetujemo da se bolesnici i njihovi bližnji, neoručnjaci, zadovolje ovom našom podelom bolesti organa zarenje i prema njima da primene odgovarajuće bilne lekove. U lečenju organa za varenje lekovitim biljem, odvajkada velikulogu igraju gorki lekovi. Ogledi učinjeni grčicom i pjdučkom travom dali su dr Peteru Vegeru pravo da zaključi da gorčine „imaju svojstvo da pojačavaju, polako ali trajno, u razmeni materija oksidaciju, koja se vrši pod kontrolom simpatičkog nerva". Time se naučno opravdava upotreba gorkih lekova, i možemo reći da su se oni upotrebljavali u svim vre-menima i da su ih lekari preporučivali da kod bolesnika iza-zovu bolji apetit, da podstaknu na rad i varenje ostale puteve, poboljšaju ishranu i snagu organizma pružajući mu ovako nova i jača sredstva za odbranu. BOLESTI STOMAKA Slabost, mlitavost stomaka i ostalih organa za varenje, tzv. ato-nija (tromost). Nadimanje — uvećana količina gasova. Odsustvo apetita usled psihičkih potresa: duševnog neraspoloženja, bri-ga, uzbućenja, žalosti itd. Broj ovakvih bolesnika je vrlo velik. Zato treba u prvom redu obratiti pažnju na uzroke ovakvih stanja i starati se da se oni uklone, i istovremeno pristupiti lečenju. Jedno od prvih sredstava koje podstiče stomak na rad, dra-ži ga i krepi, a tako isto i ostale organe za varenje, terajući i vetrove iz stomaka i creva — jeste:

1. ANASON Slatki koroman', anis. — Biljka kod nas vrlo poznata po našem napitku „rakiji anasonliji". Samo, kako se ovde ne upotreblava rakija nego u drugom obliku, podrobnije ćemo je opisati. Upotreblava se seme, plod. Mirisa je aromatičnog, ukusa prijatnog, oštrog i sladunjavog. Za ove osobine ima da zahva-li svom sastojku — esenciji, koja se na hladnoći stvrdne (anetol). Ostali deo sastava čini jedna tečna materija. Pa i samo ime ašzšp dolazi od grčke reči „izbacivati", „gaćati", primenjeno na vetrove još u to doba. Stari su ga smatrali kao sredstvo koje podstiče, umiruje, krepi stomak i pomaže čoveku da zaspi. Isto su to posle svojih ispitivanja konstatovali naučnici Kadeak i Menije 1889. g. Po njihovom tvrćenju, esencija anasona deluje prema količini 1 Naziv iz Botanike prof. Snmonovića. koja se uzme: u manjoj količini i u prlja vreme čovek voli da radi, da dejstvuje, a ako se uzima u većoj količini i u dugom periodu, mišići čovečji sasvim omlitave, on se oseća kao pi-jan i pada u težak san. Prema tome, primena anasona je pogodna u onim slučajevima gde postoji mlitavost i gde se tražv la se pokrenu na rad stomak i creva i da se umire nervi tvh ortana koji utiču i na izazivanje grčeva i na poremećaj ra-da srca i krvnih sudova. Ako kod takvih bodesnika postoji još n koja plućna bolest, astma, bronhijalna spazma i kašalj, onda je upotreba anasona još umesnija. žajboljje i najjednostavnije da se daje u obliku čaja, u dozi od 1 kašičice na šol>u klučade vode. Ili u vidu praška, 0,2—2 grama dnevno; ili u vidu tinkture, 1—3 grama; ili u vidu „alkoholata". koji se sprema od 2 grama esencije od ana-sona i 89 grama spiritusa od 90%, a daje se po 5—15 grama dnevno. Ako postoji i •bronhitis, najbol»e je da se spreme kapljice po ovom receptu: Esencije od anasona ......... 4 grama Sumpora .............. 1 gram Davati po 6 do 8 kapi dnevno ma u kakvom čaju, šerbetu, srrupu itd. Anason je kod nas na jugu dobro poznata bil»ka, spada u familiju amrelastih biljaka. Biva visoka 3—5 decimetara. Stablo ima visoko, cvolikasto, obraslo kratkim mekim dlakama. Donji listovi su joj prosti, srcasto-okrugli, duboko urezani, sredn.i su perasti, a gornji prosti ili prorežnjasti. Cvetovi su beli, u kitama u vidu izvrnutog amrela. Plod sitan, s mekim mal>ama i rebrima. Cela bil>ka miriše prijatno na neki začin. Poreklo mu je Istok, ali se neguje na jugu Evrope kao začin i kao lekovita biljka; pa i na Zapadu, čak i u Alzasu i u Tiringiji. Druga biljka s istim osobinama i dedovanjem na stomak jeste: 2. MORAČ Divla mirođija— Od nje se pravi sirup, zejtin i voda koja tera gasove iz creva. Kad su napeti stomak i trbuh, a u isto vreme postoji i otok jetre (crne džigerice), spušteni ut-robni organi i nabreklost celoga trbuha usled nadimanja, pa se pokazuju i znaci otoka — onda je za olakšanje te napetosti najbolji kuvani čaj od ploda ove biljke u dozi 25—30 grama na litar vode, ili po 6 grama na svaku šolju ključale vode. Uzima se posle svakog obroka po jedna šolja čaja. Za jačanje slabog apetita i radi poboljšanja varenja, tj. kad treba da se izazove dučenje stomačnog soka u većoj meri i da se gone gasovi — treba upotrebiti i koren morača: 40—80 gra•h kuva se u litru vode. Piti po 1 šolju posle o.broka. Ili se

može upotrebiti sok od korena — po kašiku, posle obroka vžoće. Ko ima zejtina od morača, može ga upotreblavati po 1—10 kapi na parčetu šećera posle jela. Čaj od korena tera i •a mokrenje, te pomaže i disanju. Neće biti bez interesa za čitaoce da dodamo da svi like-G i šartrezi, koji se daju zbog prijatnog ukusa i radi boleg •renja posle jela, a i inače, sadrže sastojke morača. Otuda se •ilk njegovo korisno delovanje u svim slučajevima gde se tra-žž la se podigne energija stomaka i creva. U tom slučaju treba ha šropisivati zajedno sa sredstvima koja se upotrebljavaju za varenje, jer posle njih se primećuje labavost creva, pa je baš isrebno da se ona ne uspavaju. U njemu ima jedan sastojak sli-čav kamforu, koji je, kao što znamo, uvek koristan. Prašak od semena divllje miroćije (morača) daje se udozi 4 grama dnevno, podeljeno, posle jela, Za čaj i zejtin 3. KIM T slučajevima nadimanja u stomaku i crevima kod ljudi .Jutaju" vazduh (aerofaga), čaj od plodova ili od korena 6iljke upotrebljava se u istoj dozi kao morač. Jak prokuvan čvd lrbar je za klizme protiv gasova u crevima. U tu svrhu tremeniti čaj u količini do jednog litra. Može se upotrebiti i zejtin od kima po ; kaiš posle obroka u topdom čaju od nane. Kim je dvogodišnja bil.ka s vretenastim korenom („kao kolac") • čvrstim stablom, uspravnim, koje dostiže više od pola metra visine-Lišće u dršci ima široku lasninu za obuhvat, inače je perasto, jaho 'n duplo isečeno, u donjem lelu raste crepasto porećano, gore je lišćs sitno i razbacapo. Cvetovi su beli ili ružičasti. Sitan, duguljast plod s mnogim .uzdužiim rebarcima. Cveta u maju i junu. Gaji se radv začina, za spravljanje likera i za lek. 4. MIROĐIJA Kopar. — Primena miroVije kao začina ne traži nikakva objašnjenja: da nije dobra — ne bi se u svaki lonac (tj. jelo) ni dodavala. Mi ovde samo ističemo da tri napred pomenute biljke: anason, morač, kim i ova četvrta, miroćija, zasebno ili sve zajedno, čine grupu biljaka koje krepe stomak i teraju ga-sove, čime poboljšavaju varenje kod slabih organizama. Miro-ćija, isto tako kao morač, izvanredno deluje protiv štucanm, i to uzeta kao čaj. Naročito kod nervoznihljudi. kod kojih umanjuje, pa i prekida sasvim štucanje, i povraćanje. I stari Jevreji i stari Grci upotrebljavali su ovu biljku kao začin zbog njenog mirisa. Narod na selu je dobro poznaje, naši varošani takoće, zbog čega naročiti opis nije potreban. Do-ziranje je isto kao kod morača i kima. 5. KRUPNA I SITNA BELA RADA Protav grčeva i bolova, a naročito protiv upornog izo-stajanja apetita, koji se ničim ne popravlja, naročito kod grud-nih bolespika i tuberkuloznih, kao jedno od vrlo dobrih sred-stava može poslužiti jak čaj od bele rade (sitne i krupne vrste), koji se uzima izvan obroka, u svakom slučaju pre jela, a ne posle jela kao što se pije običan čaj. Ovaj čaj se spravlja od dve pune kašike cveta i šole klju-čale vode. To se ostavlja da kisne čitav jedan čas. Zatim se pro-peli pritiskivanjem — da čaj bude jak. Ako je nekom teško popiti ovaj „čorbuljak", Leklerk preporučuje prašak od bede rade istrljan sa šećerom, u količini 3—5 grama (po pola). Tre6a uzimati po 6 praškova za 24 časa. Za apotekare bi recept ovakvog praška bio sledeći: Praha od cveta krupne ili sitne bele rade 3 grama Šećera .............. 1 gram Za jedan prašak. Uzeti šest prašaka dnevno s vodom.

Izgleda malo neverovatno ali je istina da naši ljudi, i to oni sa sela, ne znaju koja je to biljka kad im se pokaže cvet, a svaki čas ga nogama gaze. Varošani su otišli takoće u drugu krajnost: oni znaju za „kamil-tej", ali na „belu radu" takoće ve mogu da se sete dok im se ne pokaže sama biljka, ili ne kaže njihovo „kamil-tej". Jedan primer više kako mogu proste stvari da se ne znaju ili da se izopače kad se neki tuđinaziv odomaći 6. KORIJANDAR Paprnc, paprič, kišnec. — Ova biljkaje iz familije am-relastih bilaka. Raste po usevima oko Aleksinca, cveta u ju-t n julu. Kad se isuši, gubi neprijatan miris i težak zadah postaje prijatno mirišlava. Zato je treba upotrebljavatisamo osušenu, i to kao čaj od plodova u dozi 3:100. Ili ss otre.ma tinktura i daje po 10—20 kapi posle jela. Prašak se može davati u dozi od 1/2 do 2 grama nekoliko puta dnevno.I dr Sava Petrović govorio je o njoj ovo: „U medicini se zreo plod kao sredstvo što draži i daje se naro-čšo vrotiv tromosti organa za varenje i za isterivanje vetršva. Apotekarski lekovi u koje ona ulazi jesu takozvana Aia igua i. Pre su se mnogo upotreblja- Dobra je kombinacija: seme od kima sa semenom od kori-jandra — u jednakim delovima. Stucati i pretvoriti u pra-šak. Davati pomalo navrh noža — posle jela.U ovu kategoriju biljaka i lekova spada i sirijska vrsta umbelifera, od koje su Egipćani spravlali lek kheli, koji se sada i kod nas prepisuje kod plućne astme. Mešavine za labav stomak Postoje i mešavine pobrojanih biljaka kao sredstvo za izazivanje apetita i isterivanje gasova. 2) Mešavina četiri ploda za isterivanje gasova, nazvana „vruća", od: Anasona Miroćije Kima •Korijandra UpotrebAava se kao čaj posle jela: po 1 kašičica na šo-l>u klučale vode. 3) Mešavina četiri semena, nazvana „hladna", tj.: Seme od tikve „ „ lubenice„ dinje „ „ krastavaca Upotrebljava se kao „emulzija", kao mleko koje se dobija kzd se očišćeno seme istuca s vodom. Daje se kod zapaljenja u stomaku i crevima, naročito u vezi s obolenjem mokraćne be4) Mešavina gorčina koju čine: Lišće od čička Cvetni vrhovi od kičice Cvetni struk grčice Uzeti od svakog po 50 grama i smešati. Davati kao čaj pre čsla u dozi 3—5 grama na šolju klučale vode. Matičnjaka Uzimati po jednu kašiku ove smeše na šolju čaja. Piti po 2 do 3 šolje dnevio (dr Majer). 7. IBIGOT Earska mirišljava trava, vodeni božur, rajska vodsna icova. mirisni koren, temišvarka. — Liči na peruniku. U le-kovitu se upotrebljava njen koren. Ukus ima aromatičan i pri-|aan. pomalo pecka, gorči i zagreva. Pored toga što je stomačni lek, on u isto vreme snaži stomak i podstiče ga na rad. Daje se kao čaj. Ali ulazi kao sastavni deo u druge gorke sto-mačne lekove, tinkture i smeše. Ićirot može da zameni cšlet, te bi se dobro uštedelo kad bi se umesto cimeta odomaćio u domaćinstvu. Ranije je davan i protiv drugih bolesti, ali je najbole primenjivati ga samo u slučaju poremećaja u varenju. Uzima se kao čaj: 20 grama na litar klučale vode. Daje se kako pre tako i posle

jela — prema potrebi i re-zultatu koji se želi postići. Leklerk je opisao ovu biljku (u Medicinskoj štampi, 1928. g.) opširnije i lepše, pa smatramo da će biti od kori-sti da njegovo gledište o njoj ovde izložimo. „Kao i sada, tako se ranije upotrebljavao koren od nje, i go: protiv gubitka pameti, kad čoveka počinje da izlape pamćenje, u slučaju paralize, grčenja, izvijanja (consvilo), KOA bolesti bubrega s vrlo oskudnim mokrenjem, paralize jezika (uzetosti) i usana i kao mešavine uz druge lekove: protiv grčeva u crevima (praksa nemačkih starinskih lekara), sla-bosti stomaka, napada žučnog kamena i, najzad, kao lek za po-pravku apetita. Za ovaj koren nauka je utvrdila da sadrži u se-bi: tanin, skrob, etarsko ulje i jednu smolu. Iz uljasu naučnicv izvadili mnogo sastojaka, a pokazalo se da su svi ti sastojcn s onima što se nalaze u korenu vrlo lekoviti. Tako je ovaj za nauku zaboravljeni lek — mada ga narodna medicina nije zaboravila, a prosti biloberi su ga takoće mnogo preporuči-vali — opet primljen u nauku s velikim počastima." Jer mala nema onih vrlina koje su mu ranije pripisivane, ipak se ići-rot (ili mirišljava trska) pokazao kao dobar lek za podsti-canje stomaka na rad, na lučenje sokova i varenje u njemu i u crevima. Dakle, kod mlitavosti tih organa i odsustva apetita. a i kao sredstvo za isterivanje gasova — on je pokazao svoje dobro delovanje, što zavisi od toga da li se daje pre ili posle jela. U prvom slučaju podstiče stomak na rad i izaziva apetit, u drugom, posle jela, isteruje gasove. Pored čaja može se davati i kao tinktura u smeši s dru-gim travama Na primer: 1) Tinkture od ićirota, korena ..... 30 grama„ lincure ........ 5 „„ „ zečje stope, korena* ... 5 „ Dšati po 50—60 kapi pre jela. 2) (Za apotekare) tinkture od ićirota . 15 grama „ „ kardamome 4 „ „ „ angelike . 6 „ „ korijandra 5 „ Smopati. Davati po 50—60 kapi posle jela u šolji čaja. Što se tiče primene ovog korena, kao i drugih sredstava za ređe kod grozničavih stanja i bolesti stomaka s poremeće-mokrenjem — videti i poslednju glavu ove knjige. I. SELEN Lestvim officiunale „mnogo krči u stomaku" sa mestimičnim grčevima u crevo, n koji u to isto vreme slabije mokre, te je potrebno da se bubrezi podstaknu na rad (Leklerk). V tom slučaju može se praviti smeša s kilavicom, lanenim semenom, medvećim cve-tiašl, u podjednakim količinama (videti bolesti bubrega). Uzima ze jslna kašika za 2 šolje proklučalog čaja i daje po jedna tšall. nekoliko puta dnevno. Upotrebljava se koren i seme, u vome ima neke vrste terpentinskog ulja. Selen se upotreblava kao čaj u dozi 10 grama na 200 grama •a.učade vode; piti 2—3 šolje dnevno, posle jela. Selen (angelica archangelica) I selen spada u amrelaste biljke. S golim, granatim stab-lom, tankim duboko urezanim lišćem, belim cvetom i rebra-stim semenom. 9. ANGELIKA Angelika ima svojstvo da kod ludi koji su izgubili ape-tit usled nekkh psihičkih potresa (luševnih muk.a itd.) uki-štava škodljivu sluz na sluzokoži usta i stomaka i da nadra-žuje i podstiče na rad mlitav stomak. Traži se pod nazivom radis angelike tajog ili radih arhanelikue Preporučuje se čaj od plodova i korena ove biljke, pre je-la, u dozi 5:100 (10:200). Ili se sprema kao alkoholni rasb •li kao tinktura, i daje se po 20—30

kapi pre jela u malo vode. Naročito ga je dobro spremiti na ovaj način: u šolju ključale vole spustiti nekoliko komadića stabla ili korena, kad se mbgu nabaviti sveži. „Prijatan miris ove biljke, njena osna-žujuća svojstva i pomalo umirujuće delovanje na nerve — op-ravlavaju njenu staru slavu kao sredstva protiv glavobolje i protiv srčane slabosti" (Leklerk), protiv nadimanja u sto-kaku i protiv infekcija (zaraze u crevima, tifusa, kolere, aroliva i sl.). Angelika se upotreblava pri lečenju i drugih bolesti — o čemu će se govoriti kod svake posebno. Laponci (narod krajnjeg severa Evrope) upotrebl.aaaž JCV kao hranu, začin i kao lek. Čak je i veterinska veterinarska medicina upotrebljava kao stomačni lek. Na Islandu, kao kultura biljka stajala Rusiji: na Uralu u Poltavskoj i Mogiljevskoj gu-berniji, Litvi, u Norveškoj, Poljskoj i Italiji upotrebljava se kao sredstvo protiv grčeva u trbuhu izazvanih nervvim poremećajima. U poslednje vreme jako se preporučuje upotreba koreva angelike s ugljenisanom kafom (sredina između pržene kafe i uglena), koja vrlo dobro deluje kod poremećaja u crevnma s obol-.enjem sluzokože i njihovim nervnim nadražajima. Može se uzimati odvojeno, a može se kombinovati koren s drug— lekovima, npr. aloem, ekstraktom žuči, gušterače i papaverinom. Postojala je takva formula zrnaca (pilula) — nazovivamo ih angeličnim — s naučno osnovanom primenom: • Korena angelike .......... 0,02 gramg Aloe .............. 0,005 Aktivnog ekstrakta žuči ...... 0,004 » Aktivnog ekstrakta gušterače .... 0,05 „Papaverina ............ 0,02 » Sve za jednu pilulu. Pomešano u ugl>enisanoj kafi. Dnevao uzimati 3 pilule. Koren se upotreblava i kao sredstvo protiv pušenja: isit-njen koren se žvaće u ustima kao guka, a sok je dobar za stomakSastavne delove korena čine etarski zejtini, smola — zva-na angelicin, angelična i valerijanska kiselina, boja i gorkv sastojci. Slično ovoj angelici, kazao je dr S. Petrović, može se upotrebiti i raskovnik, muški raskovnik, s kojim je narod pravio razne vradžbine: da može da otvori svaka vrata ili da sruši svaki zid, tj. da ukloni svaku prepreku. Angelika ili kravovac (šiviz), koren sv duha, postoji kao prava angelika koja raste po visokim mestima, tj. takozvana arhangelika, od koje se za lečenje uzima koren. Vrlo joj je srodna, i nalik na nju, DIVLjA* Koren crave angelike je granat, debeo, spolja mrk, unutra beo. Dvogodišnja je Amreli su krupni, gotovo okrugli, s mnogo dlakavih krakova. Aišće je dva do tri puta perasto deljeno, s jajastim ili ponajviše ja-jastolancetastim režnjevima. Vršni su listići celi ili na troje ise-čevi. Donje je lišće na rukavcu. Stablo je uspravno, ižlebleno, navrhu granato i visoko do preko metra. Vreme cvetalja: jul—septembar. 10. KIČICA Grozničava trava, zimničarka, kitica mala, grčika, grko zelje, grosničavka, trava od groznice, kičica crvena, zlatni gričak. — Pored drugih, vrlo dobrih osobina kojima je obdare-va ova bilka — naime, upotreblava se protiv groznice i vatre, o čemu će biti govora — ona ima i tu osobinu da pokreće na rad organe za varenje, podstiče ih da luče sokove za varenje i umi-ruje bolove kod nervoznih bolesnika Upotrebljava se kao čaj u dozi 30 grama na litar vode, ili oo tinktura po 2— 10 grama dnevno (do 200 kapi). Ili kao is-šaren vodeni raso (talog od isparenog vodenog rasola), u koli-čvni od 1/2 do 1 grama dnevno — navrh noža. Sve pre jela. Postoji više vrsta ovog roda: niska, uzanolisna, pribrež-oa itd., ali je

glavna naša obična kičica, koja je karakteri-stična po tome što su joj svi cvetovi (kite) na istoj visini. Kičica je letnja biljka naših predela, s crvenim cvetićima, us-pravnim stablom čak do 3 decimetra visine, koje se najčešće grana usvom delu. Donje joj je lišće široko jajasto, pravi pri dnu Jelnu „rozetu", ubor, a gorlje parno, udaleno jedno od drugog, oblika JgJastog do duguljastogi tankoprodužnog. Cveće je boje jarko do tamnocrve-većinom mnogobrojno na jednom vrhu grozdane drške. Ono nema eteljke, Zbiveno je. Sva je biljka glatka. Raste po livadama i peskovitim mesti-ma, na proplancima. Cveta u julu i avgustu. Gorkog je ukusa. Zvannčio se traži kao Negća sepgačgi pipopv. U medicini se upotreblzva ras-cvetana biljka. Ranije je bila poznata kao Negća (— trava pro tiv groznice. U staroj srpskoj farmakopeji igrala je veliku ulogu, jer je ulazila u sastav raznih gorčina i kapljica ). Pripada rodu lincura i može da zameni pravu lin-curu (gencijanu). 11.LINCURA Ugarska sirištara, gorčica, raven, goreč, gorki koren, ze-l>e od srca, srčenik. — Raznovrsnost naziva govori o tome ko-liko je ova biljka popularna u narodnoj medicini. Upotrebljava se koren. Ulazi u sastav mnogih lekova, ili se može dati i sam kod slabog stomaka i kad se skupljaju u stomaku i crevima vetrovi. Još bolje je ako to stoji u vezi s malokrvnošću, skrofulozom, slabim kostima i groznicom bolesnika. Prema analizama savremene nauke izlazi da su u ko-renu naćene materije raznoga roda: tri šećeraste, dva fer-menta (koji izazivaju vrenje); jedna materija koja oksidiše, jedna esencija i pektin; ranije, kad je stvar posmatrana jed-nostavnije, držalo se da u korenu ima gorke materije, bezuku-sne materije i mirišljave materije, koja se brzo isparava i koja „u većoj količini tera na povraćanje i opija (zanese) čo-veka" (dr S. Petrović). I obrnuto, u alkoholnom rastvoru kao gorko sredstvo pokazuje oživljavajuće delovanje, reflektor-no, u slučaju klonulosti s gubitkom svesti i potpune slabo-sti (nesvestice i kolapsa) Ranije se smatrala, a i sada, kao najdragoceniji gorki lek (toničan) za popravku slabog stomaka. „U velikoj dozi, naročito kad je sveža, lincura se ne da-je, jer jako draži stomak i tera na povraćanje. Zato se ne daje kad je stomak u uspaljenom stanju." Zbog toga treba paziti na propisane doze, a one su sledeće:Lincurin koren u obliku praška: 1— 5 grama dnevno (pre-ma uzrastu i jačini bolesnika). Ili se sdrema raso: po 3 graka na šolju hladne vode; to stoji četiri časa, i onda se pro-nedi. Isto tako daje se i tinktura: po 30—50 kapi pre jela, dvaput dnevno. Sirup se sprema od čaja korena i daje se po 50—100 grama dnevno. A vino od lincure sprema se na ovaj načiv: 30 grama korena u litru belog vina kisne deset dana; to se procedi i daje po 1—2 čašice za liker, do 4 čašice dnevno, vre jela. Kao ova lincura mogu se primeniti i sve druge vrste roda gencijane, pa i sitnije, kao što su otodavka (Sep-papa ueta), prostrel, sirištara, koje narod upotrebljava, ali su slabijeg delovanja. Ima više vrsta lincure: sa žutim, crvenim ili plavimvetoi, zatim „ugarska" (upravo panonska). tačkasta, krsnata, livadska, „ladna", kratka lin-1ra (bez stabla), bavarska, mala, proletna, „ležeća", mehu-rava, snežna , gorka, poljska, nežna, kepec-lincura Od svih njih najlekovitiji ue koren žute lincure. Raste to brdima, cveta od jula do septembra. Koren je dugovečan, lvbvo. lugačak, valjkast i granat. Cvetovi su žute boje, usamleni na T grane ili u bokoru, žbunasto na stablu nasaćeni (na kolenima). lišćeje s 5—7 nerava koji su na vrhu primaknuti. Donje lnšće pri korenu je krupno, eliptično i ima dršku. Stablo

je pravo, uspravno, raste lo isvve 0,6—13 metra, debelo je, jednostavno i šupl>e. 12.RUZMARIN Rrvvarinovo lišće podstiče stomak na rad. Leklerk tvr-ll je dobijao dobre rezultate od čaja, u dozi 5:100 grama, koji su bili sasvim klonuli usled tifusne e, gripa itd., kao i oslabelog stomaka usled velikih fizičkih i intelektualnih. Nekada je bio jako hval»en. Ruzmarin ulazi u sastav miri-šlivog vina i mirišlivih balzama za trljanje i takozvanog opodeldoka. Prof. Partirije i Rusel priznali su da, posle ulivanja u dvanaestopalačno crevo, pomaže lučenje žuči, koja postaje bistrija i luči se u većoj količini, što opravdava upotrebu ruzmarina pre jela kod hroničnog zapal»enja žučne kese, malih otoka jetre, ciroze Laeneka i žutice usled oboljenja jetre.Ruzmarin daje (kad se peče — destiliše) jednu esenciju i jedan naročiti kamfor;' otuda verovatno i njegovo delovanje da krepi, jača i — podmlabuje. Na našem primorju upotrebljava se lišće ruzmarina kao začin u jelu, te se time potvrćuje njegovo dobro delovanje na stomak. „Ruzmarin se sadi po baštama, ali ne može napolu zimu da prv-zimi." Mirisa je prijatnog i jakog. Cveta u aprilu i maju. Divl>e rasts u južnoj Evropi. Lišće mu je kožasto, trajno zeleno i rapavo odozgo, belo i runovito odozdo, linearno i nema drške. II* čb je, uspravljev, granat, dosta visok. 13. OSAT Blagoslovena boca, blaženi čkal», pitomi čkal», babino zel>e. —• U nemačkoj botanici navodi se da je ova bilka pore-klom iz južne Evrope i da se ponegde gaji kao lekovita bil>ka. Ova biAka sadrži gorčinu koja ima sve osobine jednog leka: izaznva osećaj gladi i podstiče apetit, što je važno kod skrofuloznih bolesnika. Lek se spravlja od suvih cvetnih kru-nica: jedna šaka krunica kuva se u 3 litra crnog vina na ti-hoj vatri dok se ne ukuva do 1/2 litra. Uzima se po 1 kafena šolja ujutru i uveče. Dr Ože primenjivao je tečan ekstrakt ove bil>ks u lečenju reumatizma i neuritisa, kod povećanja mokraćne ki-seline i uree. Dnevna doza je do 100 kapi ovog ekstrakta: 'uziJ— potočnjak; 2 — jova crna, ž— rese i zreli plodovi; 3 — mečja šapa ', 4 — pokosnica, a — koren, b — zreli plodovi. TABLA 10. 1 — strižuša; 2 — naprstak); 3 — nar), a — rasečen plod, b — seme; | 4 — momčić. ma se u četiri maha u toku 24 časa, tj. svakih 6 časova. ekstrakta, može se pripremiti ovakav napitak: 3 grama ove biljke preliju se šoljom vode. Pre obroka treba popiti po 1 šolju. GRČEVI I BOLOVI U STOMAKU (bez izmena sluzokože i organskih oboljenja u stomaku) Veliki broj ljudi žali se na bolove u stomaku. Ali to ne znači da im je stomak pokvaren, tj. da kod njih postoji neko oboljenje sluzokože, žlezda ili mišićnog tkiva (zidova sto-maka). Takva stanja ipak su vrlo retka i iznose prema ostalim samo petinu slučajeva, što znači da od bolesnika koji se žale na bolove u stomaku 80% ne pati od organskih izmena u sto-maku, ni od bolesti sluzokože ili stomačnog zida. Kako to bolesnik može odrediti? Vrlo prosto: izmena sluzokože i druge organske povrede stalne su. Prema tome, ako se grčevi i bolovi javljaju s vremena na vreme — znači da nema ozbilj-nih poremećaja u stomaku. Samo ako su ovi simptomi stalni — bolest u stomaku može se smatrati ozbiljnijom. U suprot-nom, ove pojave su prolazne, bez ozbiljnih promena u stomaku, i pri n.ihovoj pojavi treba primenjivati:

1) Najpre tople obloge, spolja, na stomak; potom treba uzeti, ne odmah posle jela nego malo docnije, šolju toplog čaja od lipe ili nane. 2) Ako se jave bolovi usled gutanja vazduha i skuplanja vazduha u stomaku i crevima, zbog čega i dolazi do naduveno-sti i slabe pokretljivosti organa za varenje, to se leči najbo-Ae kimom (Sagit sat). Čaj se spravlja od zrna ili od korena kima u dozi 25—50 grama na litar vode, ili po 6 grama na šolju ključale vode. Uzimati po 1 šolju posle svakog obroka. Pored ovih, mogu se primeniti s uspehom i sledeća sredstva: 1. JASENAK Jasenak Rusten, bijeli jasen, vilino cveće. —• Sveže lišće ove biljke kad se rastrlja miriše na limun. Za svoje delovanje ima da zahvali etarskom ulju koje biljka sadrži u sebi. Zato sežao čaj od korena može primeniti kod nervoznih i histeričih lica, kojima njegov miris prija. Delovanje je vrlo dobro (E- Majer). Najbole je davati ga u smeši valerijane i matičnjaka u ovom odnosu: T-rae radicic dictamni albi....... 5 grama mellissae........... 5 „ valerianae....... ... 20 „ Davati tri puta dnevno po 20—30 grama. Suvo lišće može ha se upotrebi umesto čaja. Ovaj čaj je dobro stomačno sredstvo l laje se protiv bolova i grčeva usled nadimanja i rćavog va-reaa, a tako isto i protiv nesvestice, i radi boljeg mokrenja. Za čaj se upotrebljava i koren u dozi 60 grama na litar vode. Traži se pod nazivom 11l. Ovaj koren, sveže iskopan i dat kao odvar, deluje i protiv glista u crevima. Iako je dr S. Petrović govorio da naučna medicina ne koristi ovu biljku, mada su je stari upotrebAavali, ipak je francuska i nemačka praksa primenjuju kod malokrvnosti, ble-Aoće i opšte slabosti. Dvogodnšnji koren ovog žbuna miriše prijatno, iz njega izbijaišs stabala, koja dostižu visinu i do jednog metra. Donji listovi su ku jajasti, gornji prosto perasti i duguljasti, slični lišću jasena (otu-Aa valda i ime). Listovi su plitko izreckani. Cvetovi, bele boje, pore-bann su u 1rozdove. „Kad se u tople letnje večeri, kad nema nimalo kažu Sage (Nemačka fdora), ,d1rinese plamen cvetnom grozdu jasenka — onda se etarski zejtin, koji se tu izlučio, može zapaAKGI i izgoreti." 2. NANA Kučeračka, metvica, nana, konjski bosiljak. — Ova bilka, oored ostalih svojih dobrih osobina, koje ovde imaju podesnu prnmenu, ima i tu da se može boriti protiv intoksikacije, tj. trovanja koja mogu naići ili nastupaju u samom organizmu. Kao esencija upotrebl»ava se spolja, protiv migrene.Način upotrebe je jednostavan: čaj: 2—3 grama lišća na 100 grama ključale vode (5:200). Sveža biljka daje prijatniji napitak nego suva. Čaj treba uzimati poslv jela. Ali može da se spremi od nje i alkoholni rasb; u tom se slučaju daje po 15—20 kapi u čaši vode. Takoće posle jela. Nana je jako mirišljava biljka, dostiže visinu do 6 decimetara. Lišće je duguljasto, oštro na vrhu, srednje zupčasto zarezano, na dršdži, glatko ili šupljikasto. Cvetovi su crvenkastobeli, izbijaju u kolenima glavice dugog klasa. Ne raste kao divlja, već se neguje kao lekovita bilj-ka. Lišće ima u početku ljuto-aromatičan ukus, a zati hladi, jer ima u sebi ulja boje vetri. Vreme cvetanja: jul—avgust—septembar. Nane ima više vrsta: lute šumske („konjski bosiljak" — , barske poljske koja

raste po vlažnim mestima, i tzv. sitna na-na (M. Dobro deluje kod kataralnih stanja bronhija, pa i kod magarećeg kašlja — kao čaj. Sve su se one odvajkada, upotrebl»avale kao sredstva protiv trbobolje i grčeva u materici, protiv gaćenja, povraćanja i nervoznih slabosti, a poslednja, sitna nana, „kao sredstvo što pomaže iskašlavanje u hronič-nim katarima pluća. Nekada je davana i kao lek od reumatizma" (dr S. Petrović). Prema tome, ako kod nekog bolvsnika sa slabim stomakom i grčvvima nalazimo i pluć.na oboljenja i re-umatizam, onda je najbolje izabrati ovaj poslednji rod nane. Sve ove biljke, naročito ljuta vrsta, sadrže 2—3% esen-cije (vetrećeg ulja), sastavljene od tečnog dela, tzv. terpena, i čvrstog, kamfore nanine ili mentola., Ovaj mentol je svima po-znat. Kristali mentola mogu da se talože u vodici od ovih bi-ljaka. Najbolja je ona vrsta nane koja se gaji u Banatu. Dakle, gajena je bolja nego divlja vrsta.Vrlo je sličan po ukusu, mirisu i osobinama divlji bosilak — „Bića koja ga uzimaju osećaju se čilim, energičnim, inteligentnim, kreću se rado, ponosito." Sprema se isto kao nana, tj. kao čaj: 4—6 grama na šolju ključale vode. Primenjuje se kako ovde tako i kod nezadržavanja mokraće noću (mokrenja u postelju). Najbolje je upotrebiti ga u smeši po pola sa medunikom, plućnjakom a kao čaj: jedna kašika na šol»u; treba piti 3 šolje ldevno. Mentol ima raznovrsnu primenu. 3. SALATA Kad se salata istuca u avanu, dobija se sok. Kad se taj sok aomoću toplote ispari, dobija se zgustak, takozvani tridas, u kome ima tri razna sastojka. Ovaj zgusnuti sok može se dobiti i na taj način što se stablika salate kad je u cvetu popreko zaseče. Iz tih zareza puri beli sok koji se na vazduhu zgusne i postane mrk. (dr S. P.). Sok dobijen na jedan ili na drugi način upotrebljava se u medicini kao ublažujuće sredstvo protiv bolova n grčeva u stomaku i u crevima. Naročito zbog toga što ne uti-če rćavo na organe za varenje, ne izaziva zatvor, kao što to čini opijum, ne ometa krvotok, ne kvari apetit, ne remeti rad nerava, već deluje svuda POVOANO, bez rćavih posledica. Samo se ne drži dugo. Najbolje je davati zgustak u prostom šećernom sirupu. Do-za je 0,01 gram za jednu kašiku prostog sirupa, što znači jedan gram na sto kašika sirupa. Treba uzimati po 10, 20 pa i 30 kašika dnevno, prema godinama bolesnika. 4. MAK Afion, opijum. — Najzad lek kome nema ravna protiv bolova, svuda u telu pa i ovde: protiv grčeva u stomaku i crevima. Upotrebl»ava se sok koji iscuri iz glavice maka kad se ova zaseče u odrećeno vreme (dok su glavice mlade Kako je to lek koji spada u „silne lekove" — doza kegova mora biti tačno odrećena.Zato je najbole upotrebljavati ga u obliku tinkture (zgu-stak preliven spiritusom i razblažen pet puta destilisanom vodom): po 50 kapi dnevno najviše. Za' decu, koja su jako osetliva na delovanje makova soka, prof. Puše propisao je ovaj recept — kao sirup za decu: Zgustka opijuma (ekstrakt) ..... 10 grama Alkohola od 60% .......... 30 „ Destilisane vode .......... 340 „ Bela šećera ........... 640 „ U ovom sirupu — 50 grama odgovara jednoj dozi morfina, koliko se ubrizgava pod kožu odraslima u velikoj nuždi, u slučaju neizdržlivih bolova; a kako jedna kašičica odgova-ra količina 5 grama — znači jednu kašičicu (10 deo) može uzeti slobodno dete od šest godina, pa i dete od 3 do 6 godina. Deca ispod tri godine mogu uzimati jedino sirup u kapima, i to po 5—10 kapi (u čaju od

lipe ili nane) u prvoj godini, po 10—20 u drugoj i 20—30 u trećoj godini života. Mi smo bogati makom. Mlečni sok od maka, „afion" s Var-dara, sadrži veliki procenat morfina. Hemijski sastav opi-juma je veoma složen, sadrži organske materpje: kaučuka, ma-sti, smole, šećera, mlečne, sirćetne i mekonske kiseline, neke mineralne soli i oko dvadeset vrsta alkaloida, od kojih su najpoznatiji i najvažniji: morfin (10%), narkotin (7%), papaverin (1%), kodein (0,3%), tebain (0,15%) i narcein (0,02%). To je uspravna biljka, dostiže visinu preko pola metra, boje zelenopepeljaste, gola ili s maljama na dršci koja nosi cvet. Stablo je oskudno u granama. U baštama je ono više. Li-stovi obuhvataju stablo svojim srcastim širokim krajem. Cveće je veliko, svetlo belo-plave boje s tamnom linijom pri dnu cvetnog lista. Seme se nalazi u glavicama, koje su gole. Poznato je da se gaji i kao industrijska biljka zbog semena, koje se upotrebljava u ishrani ljudi, za hranu ptica i za do-bijanje masnog makovog zejtina. 5. ŽALFIJA „Sveta trava", grčki čaj, evropski čaj. — Nekada, u Grčkoj i u Rimu, smatrala se u narodu kao sveta trava. Uživala je ve-AIKI glas i kod lekara. Čak se išlo dotle da se kaže: „Kako bi mogao da umre čo-vek koji ima u svojoj bašti žalfije?" Jer dolazi od— spasti, spasti se. I danas se njeno lišće i njena cvetna metlica upotreblavaju u popularnoj medicini, gde se smatraju kao stomačno sredstvo, kao sredstvo koje jača stomak i podstiče na rad. Sušenjem ova biljka ne gubi od svog mirisa, Augog i pomalo gorkog ukusa. Grane s cvetom beru se u početku cvetanja. Lišće pre toga: u julu i avgustu. Od nje se sprema vino, ili tinktura i alkoholatura. Za čaj se uzima 10 grama cvetne grane na litar vode i pije pre jela, šolama (2—3), protiv bolova igrčeva u stomaku, kod mlitavog stomaka i tome sl. Da napomenemo da prah od cveta žalfije zajedno s pelenom ulazi u sastav čuvenog turinskog vermuta. NEPRAVILNO VARENjE U STOMAKU (Dispepsija) A. Nedovoljno lučenje stomačnog soka Osnovni uzroci ovakvog stanja mogu biti: slabost mišić-nog (mesnatog, srednjeg dela) sloja stomačnog zida, malokrv-nost i nedostatak lučenja stomačne kiseline, kao i obrnuto: prevelika zloupotreba jela, umor i premor u poslu, slabost stomaka u pogledu sažimanja i priliva krvi, nedovolno luče-nje sokova stomačnih žlezda itd. Isto tako škodi i prekomer-no uzimanje tečnosti: vode, vina, piva itd., usled čega se sto-mačni sok suviše razblažuje i ne vari. Rđavo varenje izaziva stvaranje gasova, koje bolesnik „izriguje", kroz usta, štuca itd. Taj vazduh ne miriše na pokvarena jaja, ali ima gorak ukus. Na varenje utiče i duševno stanje, raspoloženje, opšte stanje nerava, koji reflektorno deluju na dalekom rastojanju i utiču na rad organa Katkad, usled tog nedovolnog varenja, kada stomak nije u stanju da protera hranu dalje (u dvanaestopalačno crevo), na-staju bolovi, pravi grčevi u stomaku. Ti se bolovi prenose i na okolinu: u rebra i na leća, i naniže.Često ovakvi bolesnici imaju i proširen ili spušten stomak (spušteno dno njegovo).Zato se pri ovakvom stanju mogu uzeti kao lek sve one biljke koje daju gorčinu i koje izazivaju lučenje sokova u stomaku ili ga podstiču na rad. To podsticanje stomaka na rad počinje od draženja nerava za ukus u ustima, pa nadalje, što izaziva i želju za jedenjem. Ili biva obrnuto. Žela za jedenjem iza-ziva lučenje soka u stomaku, a to se lučenje s padom zalogaja u stomak još pravilnije i jače vrši. Usled toga smatra se danas da je nepravilno uzimati ova sredstva za apetit mnogo ranije pre obroka, npr. na 1/2 i 1/4 sata pre, jer se u tom slučaju sok u

stomaku izluči pre hrane i stomak iscrpe, nego je pravilnije davati ih neposredno u početku jela, te da njihovo delovanje i delovanje hrane pojača lučenje u stomaku i započeto varenje. U red biljaka koje se ovde s najbolim izgledima mogu pri-meniti spadaju: 1.LINCURA 0 ovoj smo bil»ci opširno govorili u prethodnom odelku. Smatra se da podstiče na rad stomak i ostale organe za varenje. Ona ne steže, ne nadražuje, a jača. Pomaže lučenje i žlezda u us-tima i žlezda u stomaku. „Kod bolesnika koji pate od nedo-vol.nog lučenja sokova u stomaku možemo se posle njene upotre-be nadati dobrom rezultatu, bilo to pre jela, radi izazivanja bilo posle, kad treba da se pobolšaju hemijski pro-pri varenju" (prof. Vakez). „Najzad ova bilka poboljšava vo stanje belih krvnih zrnaca, što može da se sravni delovanjem koje ima ishrana bogata mesom" (Ler). Usled toga je polesna u svim slučajevima gde postoji prirodna sla-vvet, oronulost posle dugotrajnih bolesti, kod malokrvnih, ždezličavih itd. Upotrebljava se njen koren. Način upotrebe i doze: kao prašak od 1 do 5 grama dnev•& Raso: 3 grama na jednu šolju hladne vode; ostaviti da kisne 4 časa, potom procediti i piti pre jela. Ili spremiti tinkdavati po 30—50 kapi pre jela u malo vode. 2. VRANILOVA TRAVA Prijatno mirisa, a ukusa je nešto ljutog i gorkog. U n.oj ima dosta etarskog zejI—— i gumozne materije koja se donekle u vodi rastvara i boja je u crveno (dr S. Petrović). Ranije su joj stari lekari iripisivali razna svojstva, od kojih je najviše bio u pravu Lioskorid, rekavši za nju „da je vranilova trava korisna za ove koji su izgubili apetit, koji imaju slab stomak i'štucaju kvselo i neprijatno". Leklerk produžuje: „Odista, čaj origa-va je dobar lek za l»ude čiji slabi stomaci ne luče dovoljno sokova ili su prošireni, kao i za one koji uobražavaju da boluju mnogo od stomaka ili gutaju vazduh." Za čaj je doza: 5—6 grama trave na 200 grama kl»uča-le vode. Ako treba da bolesnik u isto vreme i iskašljuje — pri-mena je još opravdanija, jer ova biljka pomaže i u tome: sa-drži etarske zejtine i rastvara plućnu sluz, koja se lakše izbacuje (kod emfizema, obol.enja dušnika, bronhijalnog katara). Koren je dugovečan, raste plitko. Iz njega izbija jednogodišnjs stablo, više ili manje dlakavo. Cvetovi vranilove trave su skupl.enn na vrhu grana u jajaste ili dugačke klasove, koji zajedno predstavl>aju račvastu metlicu s primaknutim i uspravnim granama. Lišće je jajasto ili jajasto-koplasto. Cvetovi su crveni, reBe beli. Raste po suvim me-stima, sunčanim livadama i šumama, naročito na krečnjaku. Cveta od juna do avgusta. 3. VODOPIJA Ženetrga, gologuza divlja. — Upotrebl»ava se lišće i ko-ren. Najbolje kao prokuvana ili prost čaj, jer ne samo da pod-stiče apetit već tera pomalo i na čišćenje, pa i na bolje mo-krenje. Ako postoje grčevi u oblasti jetre, još je celishodnije primeniti ovu biljku — ona je ranije i nosila naziv „prija-telj crne džigerice". Doze: 5—6 grama lišća za šolju čaja, ili kuvan čaj (od-var) od iste količine korena za one koji stradaju u isto vreme i od jetre ili zapaljenja žučne bešike. Prema rezultatima stručnjaka dr F. Dekoa (Obsaih), de-luje kao pomagač u lečenju žuči i stomačnih sokova (sveže lišće), i čisti krv. Vodopija ima koren nalik na repu, tj. debeo i klinast. Stablo je visoko do 1 metar. Donje lišće raste kao ubor pri dnu stabla, ima po-bočne ogranke, duboko urezane, a gornje je malo, kopAasto, zaoštreno. Cvetovi, po 2—3, rastu zbijeni u

kolenima. Cvetovi su veliki, nebesno-plavi. Vodopija raste po suvim livadama, po mebama. 4. ŠIMŠIRIKA Žutn šipak, žuta šiba, šimširika, kiseli trn. — Pro-Č-js se kao gorčina za jačanje stomaka, u obliku čaja od kore ena divljeg šimšira, u dozi 20 grama na 500 grama ključale e. i pije po 2—3 šol.e dnevno pre jela. Dakle, kod hroničnih poremećaja varenja i odsustva apetita. Ovo sredstvo delu-je kao pokretač, dinamično, ako se ne preće doza. Tinktura — uašliae od kore korena daju se u dozi po 5—10.Bobnce od divleg šimšira mogu se upotrebiti za sprav-Jnake limunade, jer u njima ima jabučne i limunske kiseline. dobro utoljava žeć. Prema Tibaldu Laskaretu, a po Leklerku, njegova bi pri" šml bila najpodesnija onde gde osim slabosti stomaka posto-JV • otok slezine usled malarijv. Jer doista on podstiče or-gaiv va varenje, ali je njegovo glavno delovanje da skuplja i ste-t tkivo usled malarijom otečene slezine i da otuda malariče klvce istera u opšti krvotok, gde će ih dočekati bela krvna ^— da ih razruše i kinin da lakše na njih utiče. U staroj ozšatskoj medicini ova je bil>ka igrala veliku ulogu. Primena ove biljke kod krvarenja iz materice pomenuta je Odgovarajućem mestu (videti „Ženske bolesti"). Glavni sastojak, berberin-alkaloid dobija se iz tkiva kore shabla i korena. On se daje u obliku sulfata u dozi 0,05—0,25 hdmha više puta dnevno kao* prašak, pre jela; a najčešće za-jedno s hmelom, po receptu: Uzimati po jedan prašak dnevno, tre jela. Šimširika je granat šib od 1—2—3 metra visine, s povijenim granama, čiji su krajevi kao oboreni. Zelenosivo lišće raste abuvasto, na dnu (žbuna) ima igala, ostataka izmenjenih listova. Po-• AISTOVI su jajastog oblika, oštro zarezani. Žuto cveće obrazuje vaseće grozdove, koji mirišu neprijatno. Plod, male crvene bo-Augul.astog je oblika i sadrži 2—3 semena. Upotrebl»ava se i za slatko. Rasts po krševima i po baštama u celoj Evropi i u oblasti umerene klime Azije do Himalaja. Cveta od maja do juna. Napomena: na unutrašnjoj strani njegovog lišća gnezde se zimnjv spore (klice) glavnice, zbog čega ga ne treba trpeti u blizšš žitnih njiva. 5. PELEN Pelin, osenač, beli pelin, gorčika, pelinček, pelunka. — Stari lekar Kondronhus nazvao ga je „prijateljem stomaka" (uep1psi1o apgisiz), dakle, odvajkada je bio poznat kao stomač-ni lek. Poznati francuski profesor Truso bio je mišljenja da je podesan „kao sredstvo koje podstiče organe za varenje na rad u ljudi jako omršavelih i kod stvarnih povreda organa za varenje koje su došle kao posledica uzastopnih groznica; pro-tiv gubljenja apetita, protiv zatvora — što se javlja kod ma-lokrvnih, neurasteničara i onih koji prezdravl.aju". Čaj od pelena vrlo je gorak, zato biljku treba samo popa-riti, a ne kuvati, kako se to obično čini. Uzima se po jedna kašika ili čašica pre jela. Doza za čaj je 5—6 grama na 200 grama ključale vode. Ovaj čaj je gorak. Najlakše je uzimati tinkturu, 20—30 kapi u vodi pre jela. Naša pelinjača predstavl.a alkoholaturu bil>ke („raso pe-lina od rakije") sa slabim procentom alkohola. Ili se može spremiti pelinovo vino po ovom receptu: Suvog lišća pelena ........ 30 grama Alkohola od 60% ......... 60 „ Belog vina 1000 Treba ostaviti da pelen kisne u alkoholu 24 časa, pa se onda tome doda litar

vina i ostavi da kisne 10 dana. Zatim se ocedi i procedi. Od ovako dobijenog vina sme se upotrebljavati samo tri kašike dnevno (po jedna pre jela). Šta to zna-či? — Znači da pelen u većoj količini izaziva veliki nadra-žaj u stomaku i crevima, pa i u celom organizmu, usled čega se Jallaju i znaci trovanja: povraćanje, zbunjenost, nesveotica. To često biva kad se uzme na prazan stomak puna čaša, a i dve, 1— čaja (odvara) od pelena. Stalna upotreba alkoholnog pIĆA u kome ima jake doze pelena predstavlja opasnost po lič•zst koja to čini. Smatra se da u njemu ima nekih opojnih sastojaka Zbog toga se treba držati propisanih doza.0 primeni pelena kod drugih oboljenja, naročito nastupnih groznica— govorićemo na za to odrećenom mestu. Ovde ćemo v samo ukratko opisati. Pelen, pelin, osenač ima koren dutovečan, tvrd, graiat, iz koga iz- kratki i vrlo lisnati izdanci i stabljike do preko pola metra.Biljka je maljava, bela, jako mirišljava i gorka. Stabljike su uspravne, ćoškaste, bele i vrlo granate. Lišće je ozgo tačkasto, zeleno-beličasto, a ozgo je sasvim belo. Donje je lišće Isečeno na kockaste i zatubaste kriške. Cveće je na dugač — grozdu — metlici. Cveta u julu i avgustu, a raste svuda po em utrinama, baštama. Pored ove vrste pelena ima mnogo drugih aemu srodnih naime: poljskog niskog sever-•og metličastog austrijskog rimskog prostog tamnoperastog klasastog „mutelinskog" gAečerskog vunastog kamfornog (A. morsko-obalskog kamenjarskog . Od svih njih kao najlekovitiji o—gra se ovaj koji smo opisali, gorki. Samo ova poslednja vrsta izdvaja se kao dobro sredstvo protiv upornog apetita, naročito ako postoji tuberkuloza trbušne ma-r—oše i crevnog pokrivača. U tom slučaju daje se tinktura od dežet lišća, dnevno 20—40 kapi u vodi, pre jela. Ol ostalih vrsta msD-u da doću u obzir samo: komonika, trnomet), A. satrezpz (divlja rutavica), pomenuta A- aćgo (božje drvce, rutavica), A. (rudin-shh pelen) i A. (ćul, ćabe-pelen, mirišljavka), ali koje ae upogrebljavaju više kao lek protiv glista nego za snaženje oslabljenih organa za varenje. Najzad, kod bolesnika koji imaju katar u plućima a ie-maju apetita, te im treba gorčine kao najpodesnijeg sredstva za snaženje stomaka i pojačanje apetita, može se primešggv: ISLANDSKA MAHOVINA 0 njoj smo govorili kod plućnih bolesti. Ovde samo da izložimo dva načina spremaa leka: a) Bez gorčine: 10 grama islandske mahovine na 1000 grama vode stavi se da provri. Ta se voda zatim ocedi (a s njom i gorčina). Zatim se mahovina ispere uhladnoj vodi i ponovo kuva u litru vode pola sata. To se procedi i zasladi šećerom ili nekim sirupom. Uzima se kafenim šoljama. b) S gorčinom: podesnija je spiritusna tinktura u dozn 5—6 grama dnevno (po 15—20 kapi u vodi pre jeda). Ovaj poslednji oblik i način je „mnogo interesantniji, jer se u njemu zadržava gorčina, koja, kako su pokazali mnogi naučnici, može zadržati povraćanje i tame ukazati velike usluge u slučajevima gde bolesnici, naročito plućni, povra-ćaju; ili imaju migrene, ili pate od žučnih bolesti, povra-ćaju posle hloroformisanja (posle operacije) itd." (Leklerk). B. Prekomerno lučenje sokova •u stomaku Pri povećanoj ili suvišnoj kiselini u stomaku bolesnik oseća neku toplotu, oseća da ga nešto peče u oblasti stomaka, u jednjaku, u grlu, pa i u ustima. On tada kiselo podrnguje, a pokatkad i povraća. Muči ga gorušica, naročito kad se sto-mak isprazni ili kad je već davno prazan. Stomak ga boli. Čim se najede, gorušica i bolovi prestaju; čim se hrana svari, bo-lovi ili gorušica počinju iznova. Ovakvo stanje postepeno jača i traje dugo, s prekidima, čitave godine. Ne

podnoss se: rakija, vino, začini, nezrelo voće, a katkad i najman>a kise-lina. Bolesniku često govore, okolina i lekari, da treba da se pregleda na rendgenu. Rendgenom se, pak, ne može tu utvrdi-ti ništa (ako ne postoji rana u stomaku), osim, recimo, neko proširenje ili spuštanje stomaka. U svakom slučaju, bilo da je povećanje lučenja kiseline u stomaku privremeno, bilo da je dugotrajno, lečenje te nevol>e ostaje isto. Ono se sastoji, pre svega, u dijeti: pri uzimanju }ela treba postupati obrnuto onome što se obično čini, tj. ne počinjati supom ili čorbom ili mesom, nego to ostaviti za kraj, ili ne uzimati, a svaki obrok (doručak, ručak i večeru) početi maslom, kajmakom ili zvjtinom; za ovim uzeti brašnena jela i jela od pečena testa, npr.: hleb s maslom, po-paru s maslom ili na masti, rezance, makarone s maslom, trl.a-vo povrće s maslom ili zejtinom (trljan pasul», grašak, krom-pir), za ovim jela u kojima ima razbijenih jaja, recimo „mi-Anhbrot", gurabije, palačinke s nekiselim pekmezom, slatkim ntd. U isto vreme može se uzeti i slatko mleko, udrobljeno ili čisto. I tek se naposletku uzima, ako ne izaziva bolove, supa i meso (vidi u prilogu „Dijeta"). Takav redosled jela mora se održavati najmanje šest nvdelja, pa ako. se stanje ne popravi, zastaviti i posle toga. Što se tiče bilja, kod ove vrste bolesti smo u velikoj me-re ograničeni, jer bilke obično sadrže kiseline ili gorčine koje izazivaju još jače lučenje ili uvećavaju postojeću koli-čnnu stomačne kiseline — dakle, zabranjene su. Zato bolesnici neka obrate pažn>u na pomenuto pravilo u pogledu dijete, koja oe ne može ničim zameniti. Od bil>nih proizvoda i lekova — veha se zapamte ovi: 1. ZEJTIN Prečšpćen zejtan od masline i zejtin od ma kakvog drugog bilja (oraha, suncokreta, soje, sezama) koJe se jede. 0 primeni •vsAinovog lišća — videti recepturu.Treba upotrebiti skrob od najboleg špeničnog brašna ili najsitnije samlevenog kukuruznog brašna (kačamak). Bra-šno, voda, šećer i maslo (ili mast) pomešaju se i kuvaju za-jedno do gustine kaše koja se želi. Jednako se meša. Umesto jednog dela vode može se uzeti i mleko (1:1). Zrnca kravl>eg masla, „puter", uvaljana u pšenično brašno kao pilule mogu zameniti svaki lek. Ove se pilule mogu nositi sa sobom i u slučaju potrebe uzimati koliko se hoće (u slučaju gorušice, kiseline itd.). 3. KROMPIR Krompir treba ispeći ili skuvati, najsitnije izgnječiti (opšti naziv „pire") sa zejtinom ili maslom. 4. BELA VRBA Vrbova kora, vrbina kora, vrbovina. — Kora se uzima sa stabla ili sa grana koje imaju više od tri godine. Osujšena kora se istuca u prah, i uzima po 2—3 grama pre svakog obroka. Prašak se može uzimati u mleku ili odvaru od 50 do 100 grama dnevno. Rasb spreml»en od 50 grama istucane kore i litra vina, i uziman po jednu malu vinsku čašu pre jela — kako savetuje Li-ježoa, koji je uveo ovaj lek u praksu kod povećane kiseline u stomaku — može se primeniti, po mome mišlenju, samo kod nervnih bolesnika koji čas imaju a čas nemaju znake kiseline i kod kojih je ona na nervnoj osnovi i na nervnom poremećaju (stomačno-trbušnog nerva). Oni često jedu meso i piju vino TABLA 11. 1 — kozlac; 2 — bosilak 3 — zdatica; 4 — mlaća TABLA 12. 1 — ivanjsko cveće; 2 — crni slez 3 — jarić; 4 — trn, a — grančica sa zrelim plodovima.i nemaju kiseline; i

obrnuto: jedu maslo i piju mleko — i amaju suviše kiseline, jednom reči, rarenje se kod njih ne vr-š po zakonima fiziologije, tj. prirodnog lučenja sokova.Belu vrbu može zameniti crvena vrba ili rakita, jer u &oj nma istih sastojaka.U kori bele vrbe ima, osim tanina, koji steže, i drugih sa-stojaka koji ojačavaju organizam, umiruju preteranu (bolnualražlivost živaca, dakle, koji deluju nekako opojno, i je-lav naročiti sastojak, salicin („vrbin"), koji može da za-meni kinin i zbog čega se kora od vrbe i daje s dobrim uspehom kal nastupa groznica. No o tome videti glavu o groznicama. 5. GAVEZ Gavez crni, volovski jezik, crni koren, plušč, svenik, klinjak, svatovci, volujski. — Koren lekovitog gaveza sadrži u sebi u velikoj količini leplivu sluzavu materiju, tanin, a Aruge sastojke: šećer, ulje i dr. Naučnici Tompson, Mekalister i Bramuel dali su rado-k t kojima su tvrdili da je ova biljka u stanju da utiče po-voljno na rast površinskih ćelija, naime: „da pomaže rastenje novogtkiva onde gde je ono po površini nadraženo i gde se iimcpn u stanju zapaljenja, kao što to biva kod rane u stomaku". Ziarš. kod plitkih i dublih rana na koži koje teško zara-diti (rane na venama) — onda gde je transplantacija (hirur-nv) otežana ili nemoguća. Stavljaju se obloge koje mogu biti nakvašene i u ovoj pasti: Vodenog ekstrakta gaveza ....... 12 grama Esencije mirišljave pomorandže' .... 20 kapi Oksida cinka ......"...... 20 grama Lanolina ............. 10 „ Vazelina ............. 30 „ Uzima se vrsta pomorandže zvana bergamot. Time se rana pokriva i ispod nje se tkivo obnavlja, raste nov sloj kože (epidermizacija).Prema tome, njegova primena kod povećane kiseline u sto-maku, bilo da tamo ima ranica („grizlica"), bilo da ima samo ogrebotina na sluzokoži, potpuno je opravdana. U tu svrhu, pored jakog čaja (100—200:1000), sprema se ovaj napitak: Tečnog ekstrakta gaveza . . . . . . .10 grama Sirupa od dunja ... ....... 100 „ Sirupa od ribizli (zrelih) ...... 90 „ Uzima se po 2—4 kašike dnevno. Najbolje deluje jak čaj od korena ove biljke. Koren, u dozi od 100 pa i 200 grama na litar vode, potopi se i ostavi da stoji u vodi dva časa. Pije se po jedna šolja na sat pre jela. Ali ne treba hšti i odvar, jer sluz i tanin daju nepotreban talog. Napomena: paziti da se bile u kome ima tanina ne sprema u gvozdenim posudama, jer tanin iz bil>a i gvožće čine lek neupo-trebl>ivim. POMOĆNICA Crna pomoćnica, mračnjak, mokunica. — Ova je biljka ra-nije smatrana otrovnom i kao lek koji se oralno uzima nije se upotrebljavala. Sušenje čini ovu biljku slabijom, zato je naj-bolje odmah praviti od nje alkoholaturu. Alkoholatura se daje u dozi 5—10 grama dnevno (1—2 ka-šičice). To je dobar lek protiv grčeva u stomaku i u mokrać-noj bešici. Sok od ove biljke najbole deluje ako se cedi kad je ona u potpunom razvoju, ali to vreme je vrlo kratko. Ovaj sok se uzi-ma najviše u dozi od 30 grama u slučajevima napada i bolova u žučnoj bešici u vezi sa stomakom. Ko je se boji, neka je ne uzima. Ova njena primena osnovana je na tome što je njeno delo-vanje u stomaku. zahvaljujući njenom glavnom sastojku solani-nu, slično delovanju kokaina, hloroformne vode i broma (kal-dijumovog i stroncijumovog broma) — lekovima koje često propisuju lekari protiv bolova i grčeva usled kiseline i ra-na u

stomaku. V. Poremećaj stomačnih nerava i nervozna stanja uopšte Ukoliko više ulazimo u izučavanje bolesti — sve češće valazimo da su stomačni poremećaji, rad i lučenje sokova, po-sledica nervnog stanja dotičnog bolesnika. Poremećenost ili iznurenost ili trovanje nerava (posle teških zaraznih bole-sti) mogu biti opšti, celog organizma, ili mogu biti samo u trbušnom delu nerava, ili samo nerava koji regulišu organe za varenje, pa na prvom mestu poremećaj može nastati u onim nshodnim spletovima nerava (čvorovima) koji komanduju sto-maku i održavaju njegov rad u ravnoteži. Prema tome, broj bolesnika od „nervoze stomaka" raste neprekidno, iako oni paze na ishranu. Razume se da tu ne spa-laju oni koji svojim grubim greškama u ishrani, u jelu i piću, remete pravilan i zdrav rad svoga stomaka. Zato se i lekovi za ovu vrstu bolesnika odlikuju i blažim delovanjem. Neki su nam već poznati, a neke pominjemo prvi put. 1. NANA Stari, isprobani lek kao čaj, u dozi 4—6 grama na 200 gra-ma klučale vode. Kao što je već rečeno, sveža biljka daje naj-prijatniji napitak koji se pije posle jela 2. DIVLjI BOSILAK Divlji bosilak U nekim našim krajevima nosi naziv marulka. — Prime-njuje se u slučaju nezadržavanja mokraće, i to u obliku čaja. Doziranje isto kao i kod nane: po 4—6 grama na šolu kl»u-čale vode, za čaj, koji je vrlo prijatnog ukusa. „Ovaj napitak, kako su pokazala opažanja naučnika (Kodeaka i Menije) pri-bavlja snagu, vrlo je dobar protiv podrigivanja, bolova, štu-canja. Njegov zejtin smatra se kao vrlo jako sredstvo: životinje, kojima se on daje i na koje se želi delovati, pokazuju se kao razmrdale, inteligentne, izgledaju zadovoljne svojom snagom i moći, kreću se sa zadovoljstvom, šetaju se gordo, ima-ju držanje ponosito' i kao da su nekog pobedile" (Leklerk). Divlzi bosiljak je niska bil>ka, s granatim, najpre razvedenim, a posle skupl.enim i uspravnim stablom dostiže visinu 3—6 decimetara. Aišće je jajasto, tupo po obodu, zupčasto. Cvetovi su jarko crvv' ni, po 3—5 na viljuškastoj dršci zajedno, praveći amrelasti grozd. Koren je dugovečan, puzi i pušta izdanke. Prijatno miriše, raste po šumama, a cveta u julu i avgustu. Ima ih više vrsta, zato se treba upravljati prema prilo-ženoj slici. Vrlo mu je slična po ukusu i delovanju: 3. MAJKINA DUŠICA Opisali smo je i primenjivali kod plućnih bolesti, na-ročito kod dečjeg velikog kašlja. Ovde je njena primena još opravdanija. Kod neurasteničara s poremećajem stomaka, kod ljudi koji u isto vreme pate i od bolova u zgdobovima preporu-čuje se čaj od majkine dušice, koji je vrlo aromatičan. Doza: 4—6 grama na šolju vode. Upotrebljava se ceda biljka. Od nje je naročito dobra esencija, koja se daje u obliku pilula po ovom receptu (za apotekare): Davati po 2—10 pilula dnevno posle jela. 4. BOSIljAK Povoljno utiče na bolesnike s nervozom stomaka, jer ima svojstvo.da

ublažuje grčeve i umiruje nerve, kao i da goni od njih turobne misli i uzdiže im duh. Njegova najlakša upotreba je: čaj posle jela (po 4—5 gra-ma na šolju). Može se upotrebiti esencija od bosiljka u dozi 5—6 kapi na parčetu šećera — ta-koće posle jela. Bosiljak je vrlo srodan lavanduli, koja, kao što smo videli, ulazi u sastav mirišljavih voda i alkohola. Bo-siljak je upotrebljavan i protiv drugih bolesti. Neki su le-kari predložili da njegovo ulje zamezdi kamfor, jer je u stanju da umanji nadražaj moždanih i kičmenih nerava. Ali ga treba upotrebljavati u maloj dozi, kako je rečeno gore (5—6 kapi), jer u većoj količini izaziva bunilo. Bosiljak je poznata biljka. Koren ima jednogodišnji, stablo usprav-no, maljavo i jako granato. Cveta celog leta. Cveće je složeno u klas, sastavleno od gomilica sa 4—6 cvetova, sitno, beličasto. Lišće je zeleno, ima drške, oblika jajasto-kopljastog, pljosnato, glatko. Pripada usnaticama. Miris bosiljka je prijatan, ali ukus mu je gorak i nešto ljut. 5. GRČICA Gorka detelina. — Raste po barama oko Buprije, cveta u aprilu—maju (dr S. Petrović). Može se smatrati kao jedan od najboljih lekova za nervozne bolesnike s lošim varenjem. Upotrebljava se cela biljka. Savetuje se uzimanje čaja od ko-rena ili suvog lišća, u dozi po 50 grama na litar vode; ili kao tinktura, po 40 kapi pre jela, dvaput dnevno; ili kao prašak, po 2—3 grama dnevno; ili kao vino, za koje je čuveni prof. Roben dao ovaj recept: Grčica 10 grama Vina .............. 100 Popariti klučalim vinom, ostaviti da kisne pola časa i uzimati po 1—3 kašike pre obroka. Dr Liježoa je tvrdio da može samo da se pohvali delova-njem ove bilke kod bolesnika koji dobijaju glavobolju posle ručka i večere, a kao uzrok tome može se uzeti sopstveno tro-vanje u stomaku i crevima. U izvesnoj meri deluje i protiv po-većavanja temperature. Slično dejstvo ima i lažni lotus srodna joj biljka, koja se uzima u istim dozama. Grčica je vodena bil>ka s puzavim korenom i mnogobrojnim tankim izdancima. Stablo je kratko, puzi ili pliva, s gustim lisnim žbunom. Listovi imaju dugačke drške i trostruki su, zupčasti. Cvetovi su beli, spolja boje mesa, rastu u grozdu na kraju cvetne drške, koja je 1,5—3 decimetra dugačka. Čašice su kratke, zelene, krune zvonaste, petostruko duboko usečene, s mnogobrojnim dugačkim dlakama iznutra. Cveta u maju i junu. Raste po močvarnim livadama (Srpska farmakopeja). 6. ZEČJA STOPA Koren ove biljke sadrži pored tanina i lepljivih mate-rija i druge materije, kao i jedan složen miris. Prema tome, ovde se i upotrebljava baš koren kao gorko sredstvo koje jača. Korisno je kod labavog rada creva i pore-mećenog stomaka, a kod osoba slabog nervnog sistema naklonje-nih oboljenju sluzokože, povećanom crevnom lučenju i proli-vima s bolovima. Propisuje se kao čaj. u dozi: 60 grama na litar vode. Ili kao tinktura, 30—50 kapi pre jela, dva-tri puta dnevno, ili kao vodeni zgustak, po 1—3 grama dnevno Ovaj koren miriše slabo na karanfilić koji se upotreb-ljava kao začin

jelu. 7. CRNA TOPOLA Upotrebljava se ugaA od drveta topole. U medicini se upo-treblava u slučaju nadimanja u stomaku i truleži u crevima sa prolivom životinjski ugal (od kostiju životinja), ali isto tako može ee upotrebiti istucan i ovaj. Stariji lekari prepo-ručivali su ga protiv nervnih hroničnih bolesti stomaka. On zaista može koristiti protiv rćavog zadaha iz usta, kad ovaj dolazi usled bolesti stomaka, a ne pluća. Upotrebljava se po 1/2—1—2 kašičice pre ili posle jela, prema potrebi. 8.SASA Susan, mačica, šukundeda, kučina, zvonjača. — Primenjuje se kao sredstvo koje umiruje nerve i stišava bolove usled gr-čeva kod nervoznih stomačnih bolesnika, kod kojih je u isto vreme i srce jako osetljivo, lako se uzbućuje na svaki nadražaj, tj. pokazuje da stoji u vezi t; nervozom stomaka i nervnim čvo-rovima (nerva simpatikusa). Najbolje je davati lek od ove biljke u obliku alkoholature (nakvašene sveže biljke u čistom spiritusu), po 20—40 kapi dnevno u vodi, pre jela. Inače, može da se daje u obliku pra-ška ili pilule, u dozi 0,1—0,4 grama; ili kao čaj, u dozi; 1:20—50, tj. 4—7 grama na šolju. Iako je ranije smatrana za otrovnu biljku. ipak su je u lečenju mnogih bolesti primenjivali odlični lekari u gornjoj dozi, tj. po 20—40 kapi alkoholature dnevno. Mi je na osnovu toga i navodimo kao lek kod poremećaja stomaka nervoznih bolesnika. Koren joj je debeo i drvenast. Prizemno lišće ima dugačke drške, kad je mlado ima meke mal>e; 2—3 puta je u uske linearne delove razde-A.SNO. Drške na kojima stoji cvet visoke su do 3 decimetra. Cvetovi su pojedinačni, veliki, boje otvorenoljubičasto-crvenkaste, takođe spoljne obrasli maljama. Bilka se razvija rano: u martu i aprilu. Raste na krečnom terenu po mestima izloženim suncu. G. Kataralno obol.enje, zapaljenje sluzokože stomaka s povraća njem, bolovima i drugim promenama n teškoćama u stomaku: pro-širenjem, spuštanjem, promenom položaJa stomaka itd Naši ludi se plaše reči „katar", misleći uvek na nešto ozbilno, kao npr. na tuberkulozu itd. Mećutim, reč „katar" upotreblava se uvek kad hoće da se označi neko lučen-e, neko curenje sa sluzokože, ma koja to sluzokoža bila (u nosu, ždre-lu, dušniku, stomaku, bešici itd.). Razume se da kad je reč o stomaku takvo prekomerno ili nezdravo lučenje sluzi dolazi usled većeg ili manjeg zapaljenja tog dela sluzokože, a uzroci samom zapaljenju su mnogostruki, počev od hladnoće i nazeba, usled stalne upotrebe ledenih pića, pa do groznica, zaraznih klica, preopterećenja stomaka velikom količinom jela, preko-mernom upotrebom začina, paprike, sirćeta, vina, duvana, ne-dovoljnim žvakanjem (usled rćavih zuba ili brzog gutanja), ili upotrebom pokvarenih jela, falsifikata, otrovnih konzer-vi itd. Taj katar može biti akutan ili hroničan. Akutan je kad se posle obične „muke" u stomaku pojavl»uju i ozbiljniji znaci poremećaja: gaćenje, povraćanje, bolovi, napetost, obložen je-zik, pa čak i neznatno povećanje temperature. Hroničan katar stomaka dobija se ako se akutni katar ne izleči na vreme već se odugovlači, ili ako se u toku vremen neprimetno uvlači, dok se jednoga dana ne pokaže u takvoj ja-čini da

bolesnik ne može bez muke da jede. „Stomak ne prima hranu" — bilo što apetita nema, ili što je posle primanja hrane čoveku još teže: nagon na povraćanje, teškoće, napetost, pa i zatvor ispoljavaju se u tolikoj meri da je teško jesti i variti hranu. Usled toga nastaje mršavljenje, potištenost, ner-voza i sve druge posledice nedovoljne ishrane. S tim stalnim pojavama u stomaku — katar se širi i dalje: na dvanaestopalačno crevo, jetru, tanka creva i debelo crevo. Usled mršavljenja, a ponekad i usled preopterećenja, kao i usled preterane upotrebe alkoholnih napitaka, usled čestih porođaja kod žena, i raznih hroničnih bolesti: grudnih bo-lesti, srčanih bolesti, fizičkog premora, stomak se širi, če-šće se spušta njegovo dno i menja položaj, nalevo i nadole. Kad se sve to skupi — imamo hronični katar stomaka (tj. nezdravo lučenje sluzi u stomaku s promenama u ćelijama slu-zokože stomaka), s izmenama u samom tkivu stomačnog zida, usled čega se on tanji, menja i visi; a zatim se nadovezuju i druge komplikacije. Koje i kakve lekove treba primeniti? — Na prvom mestu, blage lekove, koji bi povratili normalno stanje u sluzokoži i pomogli i varenju; zatim, lekove koji bi delovali blago na bo-love, ako postoje, i, najzad, lekove koji bi jačali stomak ili zaustavl>ali povraćanje, ili bi onemogućili krvarenje, lekove koji bi sprečavali stvaranje truleži i borili se protiv grozni-čavih stanja, kao posledice stomačnih i crevnih zapalenja, ako se ona otegnu.Ti su lekovi sledeći: 1. SALEP Kaćunak, kukavice, mošnice, jurjevke, kućunovina, vra-njak, pasja jaja. gorov cvet, salepov koren, kukavina, dremovac, kaćun obični (Stipanić). — U lekarstvu se upotreblava osu-šen koren (po srpskoj farmakopeji) . U pirot-skom kraju seljaci brđani ga vade, nižu na nitke, suše i pro daju u varoši alvadžijama koji od njega prave salep. Skuvan koren salepa daje se kao čaj ujutru na prazan stomak i danju pre jela. Apotekarski se salep sprema ovako: uzima se 1 gram korena salepa; to se pomeša s 9 grama destilovane vode i doda klučale vode 90 grama. Ovo se meša neprestano dok se tečnost ve ohladi. Naši l»udi, iako ga često upotreblavaju, ne znaju dobro da on raste kod nas i da je vrlo dobro sredstvo ne samo kod katara stomaka nego i kod katara ostalih organa za varenje, tankog i debelog creva, a tako isto i protiv proliva i srdobolje. Daje se sa šećerom i kao laka hrana, jer je sluzav, gust, ne vadražuje sluzokožu, naprotiv, blago je pokriva i „premazuje". Ova bilka cveta u maju, a raste po visokim prisojima i krševima. Salep se dobija iz grudvastog korena (s jednom ili lve grudvice koje se zovu kaćunice). U kaćunicama ima skro-oa, gume i nešto malo gorke materije. Lek od salepa za decu i odojčad: Zejtina od slatkog badema ....... 15 grama Salepa skuvanog ........... 30 „ Sirupa od cveća i bresaka ....... 10 „ Po 1 ili 2 kašičice dnevno. Za odrasle se kuva sa šećerom u onakvoj gustini kakva se hoće (žitka, retka ili gusta kaša). Posipa se često prahom od cimeta radi boljeg ukusa. Salep, po dr S. Petroviću, dobija se na ovaj način: kaću-nice se drže kratko vreme u klučaloj vodi, pa se posle osuše i istucaju. Ili se lepo oprane stave u umereno zagrejanu peć-nicu i iz nje se izvade kad budu

unekoliko prozračne. Tada se lako tucaju i od njih dobijen prašak zove se salep. Ovaj se sa-lep meša s vodom po navedenom uputstvu i pije. Salep spada u biljnu familiju orhideja, koja ima mnogo rodova i vrsta. Do-bija se od azijskih vrsta i od naših balkanskih, domaćih biljaka. I kod jedne i kod druge, grudvice (kaćunice) korena nisu razdvojene, već srasle. Ova lruga odlikuje se time što su u njoj priperci jednonervni, što je usna cveta po obodu rovašena i što cveta mesec dana doc-nije od prve, tj. u maju i junu.Inače, cvet im je u klasu, sa 6—9 cvetova, koji svi u jedan mah cvetaju. Stablo bilke je visoko 3—5 decimetara. Cvetniklas ima crvenu do bledocrvenu ili beličastu boju. Lišće je dugačko, kopljasto. lšiće je šire i na nje-mu ima pega.Kod nas bi se mogao kultivisati, negovati i u većoj meri i mogao bi izjutra potpuno zameniti kafu. Šteta je što su salepdžije iščezle s naših ulica i sokaka i što je prestala nji-hova rana jutarnja monotona vika: „Salep, vrućooo!" 2. DIVLjA SALATA 0 divljoj salati smo govorili kod plućnih bolesti, ali ćemo to ponoviti. Ako istucamo u avanu zelenu divlju salatu. dobićemo vodeni sok. Kad ga zatim isparimo, grejanjem, dobićemo zgusnug sok, tzv. laktukarijum, koji se upotrebljava u medicini kao lek u malim dozama — najviše po 1 gram dnevno ili po jedna kašičica (5—6 grama) za nedelju dana. Zgusnut sok od divlje sadate može se dobiti i na taj na-čnn što se stabljika salate, kad je u cvetu, poprečno zaseče: iz tog zareza potom pocuri beli sok, koji se na vazduhu zgusne i postane mrk. To je onaj isti laktukarijum. Od izgnječenih stabljika salate dobija se takoće sok, koji se, kad se isparavanjem zgusne, naziva tridasa. Obe vrste zgus-nutog soka upotrebljavaju se u lekarstvu. Ovaj zgusnuti sok, dobijen na jedan ili drugi način, ima mnoga preimućstva: ne deluje rćavo na organe za varenje i organe za krvotok kao što 10 čini opijum, nema kao posledicu zatvor (što opijum izazi-va), nema rćavog uticaja na apetit, nije otrovan, a mećutim stišava nerve, izaziva san, kao blago sredstvo ublažuje bol. Doze su mu ove: zgusnut, isparen, prirodan sok od salate-od 1/10 do celog grama dnevno (0,1—1). Zgusnut sok dobijen is-paravanjem rasola (salata koja je kisla natopljena u slabom al-koholu i zatim tečnost isparena do gustiša), upotrebljava se u još manjoj dozi: od 0,05 do 0,3 (1/20 do 3/10 grama); ili jednu kašičicu zgustka treba utrošiti za vreme ne manje od 'tri nedelje.Zato je najzgodnije da se daje u vidu sirupa: 1 gram zgustka u sto kašika sirupa (litar i po sirupa). Prema potrebi, daje se po 10—20 kašika sirupa dnevno: čist ili u čaju od nane.Kao vodica od salate daje se kod nadraženih žpvaca (dr Sava Petrović).Videti opširnije o upotrebi divle salate i kod nervnih bolesti. 3. GAVRANOV KUK I DUBČAC U staro doba obe bilke su bile na glasu jer su upotrebl»a-vane s uspehom protiv truležnih rana i zamenjivale su sadašnje naše kiseline karbolnu i salicilnu (dr S. Petrović). U najnovije doba utvrćeno je da ovaj rod ima antiseptične osobine, tj. da može da ubija bacile i druge mikrobe kad s njima doće u dodir. Pored tog svojstva, ove biljke ostaju kao gorka i aromatična sredstva koja snaže omlitavele organe za varenje, i podstiču ih na rad. Pošto su i antiseptička sredstva — one uništavaju svaku trulež koja se nalazi u stomaku i crevima, te deluju i protiv svih stomačnih i crevnih groznica i grozničavih stanja uopšte (gripa, itd.). Otuda je korisna njihova primena i kod istovremenog oboljena i stomaka i groznice.

Upotrebljavaju se kao čaj, u dozi 5 grama na 100 grama ključale vode (10:200); pije se po četiri šole dnevno, pre jela. Tako isto upotrebljava se i alkoholni raso, spremljen od biljke koja je nabrana u početku cvvtanja, po 30—50 kapi pre sva-kog obroka u malo vode. Najvažnija je ovde vrsta gavranov kuk. Inače, ova je familija ras-prostranjena po celoj zemlji. Specijalno ovaj rod (gavranov kuk) ima nizak struk: stablo je granato, leži nisko i pri dnu ima tanak koren ili puzajuće izdanke. Stablo je obraslo mekim. Lišće mu je produženo koplasto, sedi na stablu, grubo je zareckano, pri dnu ima srcasti oblik. Cvetovi su svetlocrveni, po 4—6 u pazuhu lista, okre-nuti na jednu stranu. Čaipzda ima pet jednakih zubaca po cvetu. Pri-pada usnaticama. Raste po vlažnim, barovitim mestima, livadama, jar-cima itd. Cveta od jula do avgusta. Upotrebljava se odvajkada kao lek i traži se pod imenom Negća zsogDc. 4. HMELj Amelj, melj. — U medicini se upotrebljavaju šišarice od hmelja. Sličan je pelenu. Neosporna su njegova povolna delova-nja na apetit i na jačanje stomaka. Uz to on ima i svojstva da umiri, stiša i uspava, te je kako za bolove tako i za uzbudlji-va nervna stanja vrlo podesan. Naučnim jezikom, on je tonik, hipnotik, febrifuge, i antilitik, principijelno sedativ. Uzima se kao čaj, u dozi: 15 grama na litar klučale vode, po 2—3 šol>e dnevno pre jela. Ili se uzima kao vodeni zgustak, u dozi od 1/4 do 3/4 grama (po 0,25—0,75); ili u prašku, po 0,25 do 1 gram, i u oblandama kao sredstvo za umirenje živaca. Suv zgustak (ekstrakt) uzima se u manjoj dozi: po 0,1—0,5 grama, tj. po pola grama najviše. Tinktura od hmelja uzima se po 2—4 grama dnevno. Nju je, posle čaja, najlakše spremiti. „Ova biljka predstavlja jednu vrstu koja se od koprivastih biljaka žatno odvaja time što ima lozasto stablo koje se uvija uz drugo rašće. Cveće i semena su bez belančevine i imaju ravnu zavijenu klicu" (Gar-ks). Inače, hmel» ima dugovečan koren, a stabl.iku jednogodišnju, koji se može uvijati uz motku, žbun ili drvo. Listovi su naspramni, imaju dršku, oblik širokosrcast, na vrhu su oštri, s 3—5 režnjeva duboko ažrezanih; ozgo su glatki, a ozdo su vrlo rapavi, ali ne peku. .Dveće je AVOLOMNO: muško je poreBano u naspramne granate grozdove, koji stoje t pazuhu lišća ili na vrhu grana. Žensko cveće je porećano u naspram•e petelke nasaćene mace, od kojih postaju jajaste, opnaste šišarice s prostranim, sušenim, mrežastim ljuskama. Na dnu priperaka ovih ši-šarica ima mnoštvo sitnih žlezdica, i te žlezdnce i materija koju ove luče čine aktivni deo hmelja. One su poznate pod imenom Aupulina" (.Ar Ovaj lupulin, koji predstavla smolastu prašinu ženskih cvetova, salrži etarsko ule koje nadražuje kožu, jednu smolu, kakvu ima i indijska konoplja, jednu gorčinu, koja se prvbližava po svojim aojstvima absintu (aktivni deo pelena), jedan alkaloid. lupulin, i jelav tanin (kiselinu hmeljnotaninsku)" — (Leklerk). Dakle, hmelj deluje svojom gorkom i aromatičnom materi-jom. Aromatičnom materijom deluje stišavajuće, a lupulinom osnažujuće (tonično). Kako se i stari i novi lekari slažu u oceni hmelja, mi-slim da neće biti naodmet za naše čitaoce da navedemo još ha fakta o delovanju hmela. On pomalo opija — „bilo je primera da su ljudi bili kao ijeni, jer su se bavili u magazama gde stoji hmelj i tako su uspavali da ih je teško bilo razbuditi. U Engleskoj i Americi narod, a i lekari, daju jastuke na•ui.ene hmel.om bolesnicima koji ne mogu da spavaju, a severni •aroli vrlo često upotreblavaju hmelj umesto opijuma. Pored ene kod bolesti organa za varenje i drugih bolesti (hro-ničnog katara materice i bešike, malokrvnosti, rahitisa itd.), on se naročito pokazao koristan u bolestima limfatičnog si-stema

"(skrofulozi) kod dece. Vrlo je važno delovanje hmelja ili, bolje reći, njegove ak-tivne materije na organe za oplođenje, čiju radnju stišava. I zbog toga se daje protiv prijapizma, protiv spermatoreje itd." (dr S. Petrović). 5. ZIMZELEN Blagodareći svojim sastojcima: taninu i gorčini koja se rastvara u vodi, ovaj lek može da štavi i da popravlja sluzo-kožu, i da izaziva bol»e lučenje stomačnih sokova, čime se po-pravl»a varenje. Naročito je korisna primena ove bilke u slu-čajevima gde postoji u isto vreme i neko krvarenje: iz nosa, pluća, debelog creva, šuljeva i t. sl., jer se ova biljka smatra od starine sposobnom da zaustavlja krv. Za unutrašnje stomačno krvarenje ona nije podesna, zbog svoje gorčine, osim kao vrlo slab čaj. Uzgred napominjem da je u tom slučaju najbolje davati odmah 5%-ni rastvor želatina (marke Merk) na 114 časa po 1 kašiku. Upotreblava se lišće od zimzelena kao čaj, u dozi 30—60 grama na litar klučale vode; piti po 2—3 šolje dnevno. Ili, kao pouzdanije sredstvo, prašak od suvog lišća, po 2—5 grama dnevno, podeljeno u tri dela, pre jela. Može se davati kao tečan ekstrakt iz isušenog lišća (2—5 grama dnevno), ili kao vino koje se sprema po ovom receptu: Istucanog suvog lišća zimzedena . . . 100 grama Vina župskog ........... 1000 „ Ostaviti da kisne 10 dana; zatim procediti pritiskiva-njem i davati po 1 kašiku pre jela 2—4 puta dnevno. Sveže lišće je gorko, steže, stipsira. (Bliže pojedinosti o samoj biljci videti kod grudnih bodesti i tuberkudoze.) 6. ZELENIKA Upotrebljava • se koren biljke. Ima isto delovanje kao i druga taninska sredstva što jačaju, ali u isto vreme može da se bori s groznicom i grozničavim stanjima, jer prečišćava i tera na znojenje i mokrenje. Zbog toga je podesan kod stomačno--crevnih oboljenja s povećanom temperaturom ili groznicom. Sadrži ilicin, ileksovu kiselinu i tanine. Upotrebljava se kao čaj od suvog i iseckanog korena, u dozi 15—20 grama na litar vode. V Nemačkoj se njegovo lišće upo-trebljljavalo kao dopuna kafi (surogat), a plod — zrna kao sredstvo za čišćenje. Najbolje je spremiti od-mah sirup i uzimati u količini koja čisti, ali da ne izaziva povraćanje. Zelenika je uspravan, jako granat, uvek zelen žbun, drvo ili grm, koji ima lišće s kratkim drškama, jajasto, debelo, sjajno, retko celo po ivici, već najčešće talasasto i oštro zupčasto s trnom na vrhu zupca. Cvetovi su beli, u gustom žbunu, u pazuhu listova. Zrna ploda su s koščicom, lepo crvena, retko žuta, veličine graška. Raste po kr-ševima i iJumarcima. Cveta u maju i junu. 7. VILINO SITO Vediko sito, pupava, kraljevac, kraLjevak, pupava trava, krm-ski koren. — U sdučajevima katara stomaka, gde treba izazvati i znojenje, ovaj lek može dati vidne koristi (snaži stomak). Najbolje je spremiti ga u obliku tečnog zgustka iz korena i davati ga po 2—5 grama dnevno u tri maha, pre jeda. Gde nema apotekara, treba upotrebiti čaj, u dozi 15—30 grama na ditar vode (2—3 šole dnevno). Nizak igličast korov, gotovo bez stabla. Koren mu je dugovečan, tera jednu rozetu, s dugačkim lišćem koje je zupčasto s Dglama na kraju. Glavica jedna jedina, u sredini. Pokrivači cveta široko kopl.asti, s 14 vrlo oštrim zupcima na kraju; cvet bele boje, retko tamnoružičast, crven. Raste na suvom, kamenitom, naročito krečnom terenu. Dveta u julu i avgustu. Koren je važio uvek kao lekovit. 8. DINjICA Dinjica Svoje delovanje duguje taninu i ulju koje sadrži. Zbog toga je lekarima neosporno

davala dobre rezultate u lečenju katara stomaka i creva, pa i kod ozbiljnih stanja u debelom crevu, nalik na dizenteriju i tome slično. Jedni su je davali u obliku odvara, po jednu kašiku ujutru i uveče (6 grama za jednu šoLju odvara), a Leklerk tvrdi da je lobno najbolje rezultate od njene alkoholature, u dozi po 30—50 kapi posle jela u bilo kakvom aromatičnom čaju. Njome se uništava trulež u organima za varenje i sprečaha. razvijanje gasova koji muče i tište bolesnika. Ditmtca je dugovečna biljka. Stablike su dosta visoke (dostižu egar visine), uspravne ili na sve strane razvedene, ćoškaste, ponekad vitke, ponekad, opet, pri osnovi čekinjaste. Lišće je složeno od 9 do 3 zelennh ili ozdo sivkastih, jajastih ili okruglastih, pri osnovi i-ečenih ili srcastih ili jako zupčastih listića. Ženski su cvetovi vrhu klasa i malo ih je, muški su pri dnu klasa, a u sredini su cv-1o— hermafroditni. Raste po livadama i šumama, a cveta od juna 9. JEČAM Jačmen, ečmen. — Proklijali ječam, isušen, iseckan istucan čini takozvani slad (malc), koji sadrži u sebi jedan ferment (enzim) za pretvaranje skroba u šećer. Ovaj slad upo-1rebljava se protiv rćavog varenja u slabom stomaku, u dozi 2—4 (rama, kao prašak. Ili se može spremiti kao sirup ili kaovo od slada, po ovom receptu: Brašna od slada .......... 250 grama Vode zagrejane do 50°S ........ 1000 „ Ostaviti da se to rastvara na tihoj vatri 1/4 časa, pa pro-ae-iati. Talog na cedilu razblažiti s 200 grama tople vode, pa viet procediti. Obe tečnosti (procećevine) izliti u jedan sudAOAITI vode koliko treba da bude jedan litar (ako treba). Aodati tome 1900 grama šećera i ostaviti da se sve to rastvo-G va temperaturi od 50°S (da tečnost bude topla). Od toga se daje 1—2 kašike posle jela. Prašak za bole varenje u stomaku sprema se po ovom re-aepgu: Slada u prahu ........... 1 gram Pepsina (iz apoteke) ........ 1/2 grama Istucanog šećera .......... 1/5 „ Sve smešati ujedno i uzimati uz jelo po 1 prašak. U ječmu ima skroba, glutena (lepka), šećera, žute smola-ste materije i osobene materije — hordeina. U proklijalom ječmu ima još i dijastaze, koja se daje kao sredstvo koje pomaže varenje. Zna se da se takav isti sastojak nalazi u pluvački (ptialin) i da njom počinje varenje hrane Ječam u ustama. Prema tome, da bi ona mogla doći u dodir sa skrobnom hranom, treba da se svaki zalogaj dobro sažvaće u ustima. Hra-na, zalogaji koji se dobro ne sažvaću u ustima — na što ne paze A»udi koji brzo jedu i gutaju nesažvakanu hranu — prolaze bez ijastaze i mogu izazvati nezgode i težinu u stomaku. Zato se i kaže: „Dobro sažvakana hrana je upola svarena hrana." Da bi se pomoglo u takvim slučajevima slabim stomacima kojima nedostaje dijastaze, daje se dijastaza iz slada i njoj dodaje pep-sin, po uputstvu koje je dato. odvaru, kuvanom čaju od ječma, koji se može upotrebiti u svim slučajevima, zašećeren ili kao napitak u koji se sipaju drugi lekovi, nije potrebno naročito govoriti. Dosta je da na-pomenemo da i pivo, koje se spravlja od proklijalog ječma, ima svoju korisnu primenu u lekarstvu kao gorčina i kao sredstvo za popravku apetita i jačanje organizma slabih l>udi, naročito grudnih bolesnika i malokrvnih.

Ječam treba razlikovati od pšenice. „Klas njegov je uspravan ili pognut. Svi su klasovi dvopolni i zrna crepasto porećana u šest redova, tako da klas izgleda stisnut i gotovo četvrtast, zato što su dva reda slabije, a četiri jače ispala. Plsve su linearno šilate. Donja plevica je eliptična, ima pet nerava i završava se dugačkom osom u srednjem klasu, a bez osa je u bočnim klasovima. Cveta maja u južnim, a krajem juna u severnim delovima naše države." Sredstva za povraćanje Može se desiti da, iz raznih uzroka (prepunjen stomak, pi-janstvo, trovanje), nekome ustreba lek za povraćanje. Takvih sredstava nema mnogo. Od domaćih možemo upotrebiti kopitnjak i ljubičicu. Da bi ljubičica poslužila kao sredstvo za povra-ćanje, treba je pripremiti ovako: 15—20 grama korena kuva se u 300 grama vode dok se količina ne svede na polovinu. Pije se gutljajima dok ne počne da dejstvuje. Ako treba da posluži kao sredstvo za izbacivanje šlajma iz pluća, uzima se 4—5 grama nje-nog korena i kuva u 300 grama vode: Pije se na dva časa preko celog dana. BOLESTI CREVA Kako da objasnimo nestručnjaku sve poremećaje na ovom ši-rokom polju a da ne bude sve usko naučno, pa ipak da bude tač-no, jasno i razumljivo? Kako će bolesnik iskoristiti sredstva koja mu se pružaju kad često ne zna broj ni simptome bolesti creva, njihove uzroke, veze i odnose s drugim bolestima Postarajmo se da mu to unekoliko objasnimo. Kao bolesti stomaka, i bolesti creva mogu se podelcti u tri glavne grupe: 1) Kad žlezde u crevima, kao i u stomaku, ne luče dovol»-no sokova ili ih luče suviše mnogo, pa se usled toga varenje (poglavito u tankim crevima) i druge radnje (upijanje hrane, vo-de itd.) ne vrše kako treba. 2) Kad se kretanje creva, talasanje i sužavanje, usled mišić-nih ili nervnih poremećaja u njihovim zidovima, takoće ne vrši u dovoljenoj meri, te usled toga dolazi do zastoja, zadrža-vanja iskorišćenih i nepotrebnih ostataka hrane (izmet). 3) Kad se crevni kanal zarazi: a) sićušnim, sitnim i krup-nim životinjicama, ponajčešće glistama, i b) mikrobima, ko-ji, kako je nauka otkrila i dokazala, igraju veliku ulogu u bo-lestima creva.Prema tome, ako se stvar tiče prve grupe bolesti, tj. sla-bosti i mlitavosti crevnih žlezda za lučenje ili njihovog pre-komernog nadraženja, onda će bilni lekovi koje smo naveli kod bolesti stomaka izvršiti i ovde svoj zadatak jačanja, podstica-nja ili planiranja, utišavanja rada crevnih žlezdi i lečenja sluzokože creva. Ako je posredi katar tankog creva, koji iza-ziva čestu stolicu ili proliv, upotrebićemo one biljne leko-ve koji čiste creva, oslobaćaju sluzokožu od truleži i u isto vreme je stežu, unekoliko štave i čuvaju dok ne prezdravi.Ako je popustila sposobnost kretanja creva, što najčešće biva sa debelim crevom, onda se koriste sredstva koja onemogu-ćuju zatvor na taj način što nadražuju mišićni sloj creva i gone ga da se talasa i tera ispred sebe izmet. Izlučenje dovolne količine žuči mora prethoditi ovoj radnji u crevima.Isto to važi i za prouzrokovače poslednje grupe bolesti creva — parazite: gliste i bakterije. Prve treba „ošamutiti" i isterati, a druge „pobiti" (danas se to kaže dezinfikovati kanal), ili njihovu količinu i broj smanjiti raznim sredstvima koja nam daje medicina, ili snagom koju ima sam organizam. Dakle: a) slabo varenje s bolovima i nadimanjima u trbu-hu; b) kataralno stanje s čestom stolicom ili prolivima; v) zat-vor s bolovima u desnoj ili levoj slabini, i najzad g) gliste i mikrobi — najsigurniji su znaci oboljenja i zapaljvnja creva.Razume se da ove osnovne grupe bolesti creva imaju često somplikovane uzroke i stoje u vezi s drugim bolestima, ali je glavno da bolesnici znaju i to da oni ne mogu imati zdrava cre-va, dobro varenje i čišćenje ako ne jedu zdravu hranu, dijetalno umerenu hranu, ako se truju, ako su nervozni, ako se zaraze i, najzad, ako

im nisu zdravi drugi organi, u prvom redu jetra, a injen sok — žuč, koji pomaže varenju, ubija mikroorganizme i služi kao mazivo, ne luči se kako bi trebalo. I priroda, baš u tom pogledu, kao da je stvarala ono što je čoveku potrebno. Mnoge biljke, i većina onih koje ćemo navesti dale, deluju ne samo u jednom pravcu. npr. da čiste creva, nego i u mnogim pravcima: npr., deluju na jetru i lučenje žuči, na šuleve, cirkulaciju krvi, lučenje mokraće, na stanje sluzoko-že, nerve itd. Jednom reči, iako su ovo lekovi za creva, oni eu u isto vreme u velikoj meri i lekovi za sve organe u trbušnoj duplji.Mnogi od njih dobro čiste. Ali utoliko bol»e, jer postoji stara oprobana mudrost u medicini koja glasi:, tj. ono što dobro čisti — dobro i leči. I obr-nuto, priroda je dala lekove i protiv jakog proliva i protiv krvavog proliva, čak i dizenterije, koja bi došla usled zaraze bacilima, te i s te strane čovek nije ostao bez pomoći i bez sredstava za borbu s bolešću.Naš je zadatak da mu ukažemo na ta svakom dostupna sred-stva.Ovom prilikom izostavljamo opis ricinusa, jer se ta biljka, kao meksička i afrička, kod nas može gajiti samo na kraj-njem jugu ili na primorju kod Bara, pošto zahteva toplu zemlju v toplu klimu. Njegovo delovanje je svima poznato. 1. KRUŠINA Krkavina. — I savremeni naučnici složili su se u tome da ovom leku treba priznati odlično svojstvo za čišćenje, jer on ne nadražuje i ne izaziva nikada osećaj nepodnošenja. To je najbolji lek za lude koji imaju zatvor usled grčeva u crevim ili usled toga što se kod njih ne luči dovolno žuči. „Pošto ne izaziva suviše brzo i jako kretanje creva, ovaj lek se može propisivati i trudnim ženama, kao i bolesnicima koji su ima-li neku trbušnu operaciju, računajući tu i operaciju slepog creva (apendicita)." Od svih oblika u kojima se daje ovaj lek najjači je kuvan čaj (odvar) koji se priprema ovako: kuva se 2—3 grama isušene kore, koja je utoliko bol.a ukoliko je starija, u 150 grama vode, 25 minuta. To se zatim ohladi i ostavi da kisne 4—9 časova. Dobijena tečnost ocedi se i popije uveče pre spava-nja. Pomešana sa sokom od slatka, može se davati deci u odgo-varajućoj dozi, prema godinama (1/2, 1/4, 1/6). Prah od korena da-je takoće dobre rezultate u dozi od pola grama (deseti deo kašičice), po 2—4 praška dnevno pre jela. Najzad se može upo-trebiti i tečan zgustak, 1—2 grama dnevno, i takozvani eliksir po sledećem receptu, koji može spraviti apotekar: Davati po 2—4 srednje kašike („dezertne") uveče pre spa-vanja, prema navici i potrebi. Najbolji bi recept bio ovaj: Odvar od kore krušine 20:200 vode; ukuvati do 100 grama, dodati sirupa 50 grama; davati 2—4 kašike pre spavanja. Napomena: Krušina služi kao primer za lekove koji se ne mogu upotrebiti odmah, nego moraju duže ležati na suvome (naj-manje godinu dana) dok se ne počnu primenjivati (ovde je to nje-na kora).Razlog tome je što sveža kora od krušine sadrži jedan sastojak koji izaziva povraćanje. On se raspada samo u toku vre-mena ili pri grejanju do 100°S. U „pretabletnoj medicini" i praksi bila je veoma cenjeno sredstvo. 1 To je naročita mešavina sirupa i alkohola, sastavljena od kapi šafrana, jedne vrste paprati, pomorandžinog cveta, šeboja i dr., što samo apotekar može spremiti. Kora je gorkog ukusa, steže i neukusna je. Unutarnja kora je žute boje i ona se upotrebljava u medicini. Treba zapamtiti da kora dok je svelsa tera na povraćanje i na stolicu, a kad se osu-ši tera samo na stolicu Krušina, je vitko, pravo žbunasto drvo, sa granama koje nemaju igala (trnja) i korom koja ima tačkice. Lšiće je široko, okruglo, na kraju zatupasto, bez zubaca.

Žile su na njemu mnogobrojne i idu upo-redo preko cele strane lista. Cvetovi su zelenkastobeli, po 2—3 u pa-zuhu listova, svi dvopolni. Plod je veličine graška. tamnocrven, naj-zad crn. Raste po bukovim šumama, na ograicima, naročito po vlažnim mestima svuda po Evropi, pa i kod nas. Cveta u maju. Traži se kao Sopeh. 2. PASJAKOVINA Pasji dren, pasdren, zeleni trn, kozje trešnje. — Ovo je jedno snažnije sredstvo za čišćenje. Upotrebljavaju je snažni krupni ljudi da bi im se creva redovno praznila. Francuski sel.aci (sa Vogeza) stavljaju po 30 suvih zrna (ploda) ovog drvceta u supu ili u čorbu, da ih pročisti. Zgodnije je uzimati sok od zrnaca (bobica), u dozi od 15 do 30 grama; zgustka po 4— 9 grama, a sirupa po 10—40 grama uju-tru pre jela, u šolji čaja. Kao sirup ne sme se dodavati ostalim lekovima radi popravke ukusa, nego samo u onolikoj dozi koli-ko je potrebno da deluje na čišćenje (čajnim kašičicama). Osobito je dobar ovaj lek kad treba da se jako nadraže cre-va, na primer, pri navali krvi u glavu, u vodenoj bolesti itd. (dr S. Petrović), i u slučaju povećanog krvnog pritiska sa gla-voboljom. Dejstvuje na taj način što u debelom crevu izaziva lučenje sluzi sa sluzokože, koja ometa upijanje vode, usled čega dolazi do nadražaja nerava i mišićnih vlakana, a potom se pojačava rad creva (prof. Valet i dr Lebef). Traži se kao Vassae artae segušae, jer zrna izazivaju i čišćenje i proliv. Zbog svoje jačine i sigurnog delovanja u istu svrhu upotreb-ljava se i u veterinarskoj praksi. Pasjakovina ima stablo uspravljeno, granato, katkad visoko 3—5 metara. Grane su naspramne, jako razvedene, sivkaste i pri vrhu trno-vite. Lišće ima dršku, oblika je jajastog do elipsastog, na vrhu zao-štreno, retko tupo, ivice vrlo plitko zupčaste. Žile lišća slabo iz-ražene, idu u luku po polovini lista. Sporedni ou listovi naspramni, kraći su od drške. Cvetovi su polno odvojeni, mali, u gustoj kiti u pazuhu lišća. Plod je crn, veličine graška. Raste po krševima, po šumama, a cveta u maju i junu. Kad raste na vlažnim i osojnim mestima, trnje često na njemu i ne izraste. 3. ŽUTI BAGREM Pucalica. — Ova biljka dobila je ime otuda što njena ma-huna, nalik na mehur, puca. Lišće i mahuna ovog žbuna liče na senu (seneblet) i zato se zove i lažna sena, koju može slobodno da zameni. Upotrebljava se kao čaj, u dozi: 30 grama na 1000 grama vode. Ali, kako je dosta neprijatnog ukusa i mirisa — bolje je upotre-biti zgustak u obliku pilula po sledećem receptu: Za jednu pilulu. Po 1—3 pilule pre večere. Ovde treba praviti razliku izmeću žutog bagrema i žute bagrene, alpiske bagrene ili zanoveta, jer je ova druga biljka otrovna, i list i cvet, a naročito seme, i može i u maloj količini otrovati čoveka. Po cvetu ona liči na bagrem — cveće je kao grozd i žuto, dok kod pucalice liči na mišji trn. Za ljude koji imaju slabo srce žuti bagrem može se spre-miti s kafom. Takozvana kafa za čišćenje, Dorvoa, ovako je sa-stavlena: Mlevene kafe ........ vode ........ 15 grama 10 15 grama 30 Ostaviti da se raskisne, procediti i dodati: Gorke soli Sirupa Vrlo je prijatan lek; uzeti najedanput ili u dva puta — prema kakvoći stolice i

jačini bolesnika. Dejstvuje i kod zas-toja žuči. I dr S. Petrović je pisao da lišće žutog bagrema ima ukus ljut i gadan, da u velikoj dozi tera na stolicu i može da zame-ni lišće od sene, i da njegove mahune takoće teraju na stolicu i mogu da zamene mahune od sene. Prema tome, slažu se i stari i mladi naučnici. Sama pucalica je lepo, žbunasto drvo, visoko 2—5 metara. Kod nas je retko divlja. Sadi se po bacggama i parkovima (sade ga u Vrnjcima.). Cveta u maju i junu. Lišće je tri- do petoperno na jednoj dršci, ima krupni izvrnuto-jajasti oblik, često je usečeno i ozgo sivo. Cvetovi stoje u pazuhu lišća i ima ih 2—6 na broju. Boje su svetložute. Mahune su jako nadute, jajaste, s prozračnom i žilavom kožom, ostaju zatvo-rene. Raste po suvim mestima. 5. DIVLjA TIKVA Divlja repa, debelica crvena, debelača, zaplotnica. — Upo-trebl>ava se samo koren ove biljke. Zabranjena je upotreba njenih zrna jer su otrovna. Lek od ovog korena deluje snažno na creva, pa se upotreb-ljava kad nežnije biljke ne pomažu. Utiče na organe u malom trbuhu — zato je u stanju da izazove menstruaciju i izliv krvi iz šuljeva. I gubitak mesečnog pranja kod žena koje imaju poda-gru i zglobobolju („artritizam" i „giht") može da se izleči po-godnom dozom ovog leka, naime ako im se medni sirup ove biljke (Leklerk) propiše u dozi 2—4 kašike dnevno. Najzgodniji je oblik taj medni sirup, koji se sprema na ovaj način: Korena divlje tikve ......... 45 grama Meda .............. 500 grama Sirćeta ............. 750 grama Sve se to kuva pola časa. Od toga se posle daje 2—4 kašike dnevno. Treba ga uzimati pod kontrolom, iako sam ja smanjio dne-vnu dozu za dve kašike. Uzima se takoće i kao tinktura korena, po 2—5 grama dnevno. Ko u selu može naći živ koren, može u njemu napraviti ru-pu i ispuniti je šećerom. Posle dvanaest časova dobiće se u toj rupi sirup KOJI deluje kao lek za čišćenje polako i sigurno. Doza tog sirupa je 2 kašike za jedno čišćenje.Iako je ova bil.ka smatrana kao otrovna, Leklerk navodi mišljenje čuvenog profesora Išara da je ona dala odlične rezultate onde gde se traži da se čišćenjem izbaci i vodurina koja se zadržava u čoveku, npr. kod otoka. Jer ona je i sredstvo koje goni na mokrenje i sredstvo za jako čišćenje kad, druga sredstva ne pomognu u tolikoj meri. Razume se da se mora uzimati samo u gornjim dozama; za to garantuju imena pomenutih naučnika.Razblažena tinktura (1:10 prokuvane vode) može se prime-niti spolja kao sredstvo protiv modrica, izliva krvi od uboja (oblog). Crvenozrnasta divl.a tikva ima dugovečni koren, debeo i čvorno-vat, s mnogim granama. Jednogodišnje stablo, koje se penje uz drugo bi-lje, sadrži u sebi oštar sok, koji pri trl.an.u daje neprijatan miris. Loza koja izbija iz korena spiralno se uvija. Lišće je više ili manje duboko urezano, u 5—7 širokih uglastih i kratko zupčastih komala, od kojih je sredn.i i najduži. Cvetovi su dvodomni. Muški u grozdu s dugačkom drškom, bledožute boje; krunica zvonasta. Ž.enski cvetovi su mnogo manji. Plod — bobice, crvene i naranuaste, s više glatkih, gotovo okruglih semena. Raste po šumama. 4. VILINA KOSA Samovila, predence. — Prva raste kao parazit na koprivi, konoplji itd., a druga kao parazit na majkinoj dušici, detelini itd. Kako obe biljke imaju svojstva da pokreću creva na rad i da isteruju gasove, a u isto vreme deluju na žučne organe i pu-teve, one su u stanju da regulišu stolicu i izleče mlitava creva.

Najbole je davati ih u obliku zgustka, i to u ovoj dozi: Zgustka viline kose Vode ..... Davati po 2—4 kašičice dnevno pre jela (pre ručka 1—2 i pre večere 1—2). Isto je tako dobro uzeti čaj od jednakih delova viline kose i anasona posle jela ili pre jela. Doza: po 5—6 grama na šolju. Obe vrste su biljke koje žive na drugim biljkama, obavijajući se oko njih kao tanka sitna loza i sitnim izdancima sišu sok bilaka-do-maćina. Njihovo sitno cveće raste u zbijenim kitama sa strane. Cela biljka, pa i cveće, ima zelenkastobelu boju. Samo je kod ove druge vrste, pggo raste na majkinoj dušici, stablo — loza tanja i cvetovi sitniji. Cvetaju obe u julu i avgustu. 5. CRNI SLEZ Stari narodi (Ciceron, Marcijal) upotrebljavali su čorbu od salate i crnog sleza i jela od sase, cvekle i sleza i dobijali uvek dobar rezultat kod mlitavih creva i zatvora. To je potvr-ćeno i u naše vreme (prof. Pron — Alžir). Najpodesniji je oblik: čaj od cveta zaslaćen medom. Naročito je ovaj lek dobar za decu i stare lude, jer je to biljka koja sadrži sluzi u stablu n lišću, a naročito u cvetu. Ili, ako se hoće apotekarski način spremanja, uzima se te-čan zgustak u dozi po 1—2 kašičice dnevno. 6. LAN Keten, keten, predivo, lan pitomi. — Svojom sadržinom sluzi približuje se crnom slezu i deluje blago u slučajevima zapaljenja organa za varenje ili organa za mokrenje. Upotreblava se kao raso i daje blag i osvežavajući napitak. Lan Sprema se na taj način što se 2—4 kašike lanenog semena potope i ostave da kisnu u hladnoj vodi deset časova. Posle se sve to pije, i voda i zrna zajedno, pre spavanja Pored semena u medicini se upotreblava i brašno od se-mena —, ili ule iscećeno od semena (01eit 1ii). Dr S. Petrović, kaže: „U semenu od lana ima mnogo lepljive gumovidne materije i ulja. Zato se upotrebljava i skuvano kao čaj u raznim zapaljenjima organa za mokrenje, za ispiranje guše, za pranje SPOANIH uspale-nih grizlica. Poznato je da se brašno od lana upotrebljava i protiv raznih spoljnih zapalenja" — o čemu će biti govora kod lečenja hirurških bolesti. Koren lana je sitan, jednogodišnji. Stablika jedna, uspravna. Li-šće je pljosnato, linearno, glatko i ima jedan nerv. Gornje lišće je šiljato. „Cveće je hermafroditno i pravilno, boje plave, krupno i po-rećano u gronju." Cveta u julu i avgustu. U ias se gaji zbog semena i stabljike, iz koje se dobija konac. „Plod je čaura s 3—4 okca koja su podeljena na dva odeljenja, a u ovim ima po jedna semka." 7. RUŽA Kova Dataasepa Vrsta „bledih" ruža. Može se zbog svog ukusa upotrebiti kod nežne dece kao sredstvo za čišćenje creva. Sprema se po receptu: Prozračnog soka od ruža Prostog sirupa .... Uzima se 1—2 kašike uveče pre spavanja. Najpogodnije je davati slatko od ruža, žitko, neušećereno. 8. BRESKVA Praska, praskova. — Trideset grama breskvinog cveta i 1/2 litra vode, ili mleka, daju čaj ili mlečni napitak koji blago utiče na čišćenje i deluje

umirujuće, zahvalujući lekovitom sastojku koji se nalazi u cvetu, amigdalinu. Sirup u istoj dozi kao sirup od ruže ima isto dejstvo. Prozračnog soka od cveta breskvinog ... 6 grama Prostog sirupa ........... 94 " Uzima se 1—2 kašike uveče pre spavanja. Preporučuje se da se daje deci koja imaju zatvor i u isto vreme su nervozna. Kad se lišće, ili cvet, ili jezgra od breskve uzmu u većoj količini, mogu da otruju, i to zbog cijanovodonične kiseline ko-ja se u njima nalazi. Dr S. Petrović veli: „Sveže lišće obično je upotrebljavano u dozi od 15 do 30 grama na 250—300 grama vode, u toj dozi tera napolje i isteruje i gliste. Osušeno lišće ja-če je od svežeg lišća. Od cveta se spravlja sirup koji se u fran-cuskim apotekama i sad prodaje, i obično se daje kao pomoćno sredstvo za isterivanje glista ili kao blago sredstvo za čišćenje." Dakle, ovaj lek, spreml»en na izloženi način i u tačno od-rećenoj dozi, ostaje dobro i blago sredstvo za čišćenje. Kod dece koja boluju od velikog kašlja stišava i kašalj i grčeve. te se tako izbegavaju mnogi drugi otrovni lekovi kojima ih kljuka njihova brižna okolina. Breskva je lepo drvo. Cveta pre nego što olista, u južnim kraje-vima vrlo rano. Na severu cveta krajem marta ili u aprilu. 9. ŠLjIVA Sliva madžaruša, cepača. — Pol Karton, čuveni dijetičar, a po njemu i Leklerk, ističu greške koje se čine prilikom pri-mene šljive kao leka. „Obično se kaže bolesniku koji pati od zatvora: Jedite, čoveče, šljive!' — ali mu se pri tom ne kaže ni kad ni kako. Uopšte, one se uzimaju kao poslastica, pošto su obično dobro skuvane, dobro zašećerene, pa čak i prelivene vinom." Sve je to pogrešno. Šljive ne treba uzimati zašećerene, niti one smeju zadržati svoju kiselinu, niti ih treba jesti kao kompot posle jela, već samo na prazan stomak. Može se reći da u lečenju bolesti creva šljiva služi kao idealan regulator crev ne cirkulacije i apetita, kao sredstvo za ugušivanje kužnog mirisa izmeta i za podsticanje creva na rad, kad se to nikakvim mehaničkim putem ne može postići. Naš narod uzimao je šljive kao čurkanu čorbu (drvenim čurkalom i vrtnjem po loncu kida-li su se svi meki delovi skuvane voćke i dobijala se meka, retka kaša), dakle, kao jelo u početku obroka, i to je davalo dobar re-zultat. Da bi se dobilo ono što se od šljive traži, tj. da bude lek a ne kompot, a u prvom redu da se šliva liši svoga šećera i kiseline, postupa se ovako: osam do dvadeset komada šljiva za-seku se uveče nožem s jedne strane i tako narezane ostave da kio-nu preko noći u dosta vode. Ta se voda sutradan ujutru prospe. Zatim se kuvaju u drugoj vodi, i to kuvanje traje 2 časa. Za to vreme voda se promeni opet nekolio puta (3 puta), ali se zamenju-je uvek vrućom a ne hladnom. Tako skuvane šlive uzimaju se pre jela, bez šećera. Ne kao što je danas uobičajeno — posle jela, i to slatke! U slučaju lenjih creva šljive se mogu kuvati i sa senom („seneblatom" — količina uzeta u prste), ili s kimom. Dobro je jednakim količinama šljiva i smokava dodati malu dozu seneblata, sve to saJ^leti i uzimati 2—3 kašike sa vodom, ujutro. Tako spremljene one liče na jednu celuloznu grudvu koja u crevima tera ispred sebe nepotrebne sastojke i izmet. Šljiva, drvo i plod, ne zahtevaju naročiti opis. 10. ČVLEBI-GRANA Odvar od ove biljke daje bol>e rezultate nego drugi prćznati lekovi kod proliva sa sluznim oboljenjem debelog creva i sluz-nom stolicom (takozvanim „enteritom-mukomenbranacejnim"), s bolovima i čestim prolivima sličnim dizenteriji, npr. kod grudnih i tuberkuloznih bolesnika. Tu ona deluje kao sredstvo, koje steže dovodeći u red funkciju

creva. Deci koja dobijaju prolive za vreme izbijanja zubića IAI stradaju od magarećeg kašlja najbolje je davati ovaj sirup: Vrha grane s cvetom čelebi-grane .... 100 grama Vode .............. 100 Šećera ............. 1500 Sprema se ovako: biljka se kuva u vodi 10 minuta, zatim se ostavi da kisne 12 časova. Procedi se pritiskanjem i zatim se u procećevini rastvori šećer. Daje se po 100—200 grama dnevno. Starijim, odraslim, osobama savetujese odvar od lišća, u do-zi od 30 grama na 1000 grama vode, ili alkoholni rasb, po 2 kaši-čice dnevno, naročito kod astme na bazi uremije, tj. sipnje i te-škog lisanja usled pretovarenosti krvi sopstvenim otrovima i otežanim mokrer>em (usled bolesti bubrega itd.). Tu se pokazuje kao odlično sredstvo, kao čistač koji goni na mokrenje i skida otrovni teret s organizma. Pored toga, kod hronične bubrežne bolesti najbolja bi mešavina bila: lišća od breze — 60 grama, čelebi-grane i bosiljka po 20 grama, i to po jednu kašiku na šo-lju klučale vode; piti 3 puta dnevno po jednu šolu. Ova bilka ima koren žbunast; stablo raste pravo uvis i dostiže visinu preko pola metra, bez dlaka ili je slabo maljavo. Lišće je pri dnu natraške jajasto, s drškom, srednje, na stablu je produženo ili kopl.asto, plitko zupčasto, kratko u dršku uraslo. Kite cvetova su mnogobrojne, u kratkom grozdu, na kraju grane; cvetovi su Jarko žute boje. Vrlo je česta u šumama. Ali joj se veličina menja: ima više ili niže stablo, šire ili uže lišće, mnogobrojnije ili malobrojnije, sitne ili krupne glavice, posledlje na visokim planinskim livadama. Vreme cvetanja: jul—avgust. 11. ZOVA Bazovina. — Sok od zrna zove kao zgustak u kodičini od 20 do 30 grama dnevno deduje kao bdago sredstvo za čišćenje, još bolje ako bolesnici pate i od neuralgije, raznih žiganja, reuma-tizma nerava, itd. (prof. X. Epštajn). Ja sam posmatrao kako ove bobice petlovi s nasdadom zoblu. Znači da im prija! Cvet od bazovine upotrebl>ava se kao sredstvo za znojenje, kao sredstvo za dobijanje mleka kod dojila i dr. — no o tome na dru gom mestu — kod lekova za mokrenje. Zvanično se traži kao Poz i Vassae zatćis!. Zova biva i visoko i granato drvo, do 10 metara visine. Lišće je jajasto, mnogobrojno (5—7) na istoj dršci, redovno i oštro zupčasto. Stablo i grane su krte i šuplje, ispunjene belom mekom srcevinom. Cve-će raste kao amrelica, belo je, vrlo prijatno miriše nadaleko. Plod — bodlje su crne. Raste po šumama i baštama. Vreme džvetanja: jun—jul. 12. LOPTIRICA Okruglica. — Evo šga je o njoj rekao dr S. Petrović: „Liš-će ove bil»ke je ukusa gorkog i gadnog. Nekad je bilo upotre-bljavano kao sredstvo za čišćenje umesto lišća od sene („sene-blata"). Popularna medicina u nekim zemljama i sad je upotre-bljuje za taj cilj. Znači da i ona može zameniti senu (kao i žuti bagrem —)utoliko pre što je ima kod nas. Ona se nadazi meću domaćim biljkama" (dr S. Petrović). Švajcarski biljober Ka:lil Droz (botaničar) kaže za ovu biljku od reči do reči ovo: „Loptirica je dosta česta u našim krajevima. Raste po su-vim mestima, kamenjarima, prisojima, kao i po brdskim proplan-cima, koje ukrašava svojim plavim cvećem. Od njoj srodnih da ukažemo na njenu sestru („od tetke")

— srcastu loptiricu koja ima lišće nalik na srce, a koja je česta u našim krševitim planinama (Jure). Ima iste osobine kao i obična loptirica. Treća njena vrsta zove se kržljava ili kepec--loptarica (S1oći1apa papa), mnogo sitnija nego dve prve, ali je vrlo lepa. Puzava i spretna, ona se prilagoćava zemljištu, ra-ste po kamenjarima i pravi čitave redove, i penje se na nadmor-sku visinu od 1200 do 2200 metara (toliki je naš Midžor na Staroj planini). U južnim francuskim Alpima i na Pirinejima, gde ova trava raste u izobilju, stanovnici je upotrebljavaju kao blago sredstvo za čišćenje, koje ne izaziva bolove u crevima. Osobine ovih triju vrsta jedne bilke jasne su: one teraju na čišćenje (purgativ). Njihovo je delovanje korisno protiv upor-nih zatvora. Loptirica je sredstvo za čišćenje mnogo blaže ne-go ,seneblat*, manje neprijatno, a tera blago, ne izazivajući naLopgirica dražaj i neprijatnosti kao što to biva pri upotrebi ovog pos-lednjeg sredstva. Tako da je se oiaj ko je proba samo jedanput dr-ži celoga života, jer domaćih lekova za čišćenje imamo malo. I zato je bolje primenjivati ovaj izvrstan lek za čišćenje kakav ga imamo u loptirici, koji ne izaziva ni gaćenje ni grčeve i ko-jv se lako uzima, nego pribegavati naglim i više ili manjeJag kim tvorevinama, fabrikatima."Za upotrebu doze su sledeće: uzima se kao odvar od 25 do 50 grama bilzke na litar vode; to jest, kuva se otprilike 10 minuta. Po 1—2—3 šolje dnevno, dok ne počne da deluje. Cvetovi ove biljke zbijeni su u glavice, okruženi omotačem od • do 12 dugul.asto zaoštrenih, dlakavih i treceljavih listića, koji su kraći od cveća. Glatka biljka, plavog, reće belog cveta. Raste po suvim, meplodnim bregovima, sunčanim mestima, krševima, naročito na kreč-vom tlu. Vreme cvetanja: maj—jun. 13. JAGODA Jagoda divlja, šumska. — Primena zavisi od toga šta se želi postići: koristi se plod, lišće ili koren. 1) Kao sredstvo koje jača i krepi organe za varenje kod oso-ba koje pokazuju naklonost ka zatvoru, jer pojačava talasanje preva za bol.i i brži rad — upotreblava se plod jagode. Da ne bismo ulazili u sve pojedinosti, iznećemo ukratko za-što su jagode dobre: u njima ima šećera „levaka" — ostali je šećer „dešnjak" — ima kreča, drugih minerala, gvožća i sali-dilne kiseline; one popravlaju krv — te su dobre za one koji pate od gihta, od skleroze krvnih sudova, od povećanog krvnog pritiska, od punokrvnosti i „jake krvi", jer, kaže se, njihov sok, kad se ubrizga u krv, čini krv manje leplivom ili manje spo-sobnom da se usiri. Zato su jagode dobre i kao jelo, a tako isto • kao čaj, u dozi i gustini kakva se hoće. 2) Naprotiv, kod-proliva može se upotrebiti lišće i ko-ren šumske jagode kao sredstvo koje steže. Isto tako kod onih bolesti kod kojih creva luče mnoge sluzi i mogu dovesti do to ga da ovakvo stanje postane hronično. U lakšim slučajevima pro-pisuje se i odvar od korena, u dozi 15 grama na šolju klučale vo-le, a u ozbiljnijim slučajevima odvar po ovome receptu Blekoerna: Zelenog lista divlje jagode ...... 375 grama Rakije .............. 1150 „ Treba kuvati sve to dok se tečnost ne ukuva do 550 grama, nešto više od pola litra. Uzima se po jedna kašičica svaka tri ili četiri sata.

Upotrebljava se čaj od semena spanaća, u količini 5—10 gra-ma za jednu šolu, kao dobro sredstvo za stolicu kod zatvora. 15. CRNI JASEN Iz zasečene kore crnog jasena, ili drugih rodova jasena (naj-bola je vrsta sicilijanski jasen), ili i kad kora nije zasečena, tj. sam po sebi curi sok, jedna vrsta smole, koji kad se zgusne predstavl.a takozvanu manu. Ova mana može biti oblika suze, tj. da visi kao dugačko, belo, lomlivo drvce (smolast „sulundar"), i mana razdvojena, koja je izbila u malim „suzama", spojenim izmebu sebe jednom mekom i svetlom materijom. Mana sadrži u sebi lekovit sastojak koji se zove manit i koji je jedna vrsta šećera .1Upotreblava se kao blago sredstvo za čišćenje, kod dece, u dozi od 10 do 15 grama u mleku, ili u klizmama (klistiru), kaši-čicama dok ne počne da deduje. Mana se može spremiti u ovakvim oblicima: 1) Kao sirup mane daje se deci kašičica: Mane „suzne" vrste ......... 50 grama Vrućeg mleka ........... 200 „ Odrasli bolesnici mogu uzeti celu ovu dozu najedanput. 2) Kao napitak za čišćenje: Mane „odvojene vrste" ........ 60 grama Lišća od sene („seneblata") (ili žutog bagrema) ............ 10 „ Gorke soli ............ 15 „ Klučale vode. ........... 150 „ Sve to popariti, procediti i popiti najedanput. 3) Kao čaj za stolicu: Mane oblika suze ......... 100 grama Vruće vode ............ 1000 „ Uzimati po jednu čašu preko dana dok ne počne da deluje. 4) Mogu se uvaljati i kolačići od mane s čokoladom, tako da u svakom kolačiću bude po pola grama mane. Deci davati 6—10 kolačića dnevno (2 Grama mane u deset kolačića). 16. PROSINAC Prosinac Štir, šipanj. — Ova biljka deluje tako da razmekšava i tera na stolicu. Ali treba da se primenjuje jedino kao kli-ama; kao iscećen sok — 30 grama soka s medom, ili sok od 20 grama lišća na litar vode. To se prokuva, procedi i pomoću kantice (irigatora) pusti u zadnje crevo. Ovu bilku bolje je upotrebAavati svežu, jer isušena gubi od svoje snage. Dalju njenu upotrebu videti kod bolesti jetre i rodene bolesti: 30 AO 100 grama soka, u supi. Prosinac je jednogodišnja bilka, s uspravnim, pravim, golim stab-AOM, koje ne raste visoko (do 3 decimetra). Grane su mu naspramne, li-šće takoće. Listovi su na drškama, jajasti ili duguljasto-okrugli, tan-ki, grubo zupčasti. Muški cvetovi su kao u žbunu, na dugačkim, tankim drškama, gotovo toliko isto dugačkim kao drške listova. Ženski cve-tovi, po 2—3 na broju, rastu na okupu ili na kratkim drškama u pazuhu lista, obično na odvojenoj zasebnoj biljci. Raste na njivama i u baštama. Cveta od juna do oktobra. 17. LADOLEŽ — BAŠTENSKI I POASKI Ranije je koren ove bilke bio mnogo upogreblavan u Ne-mačkoj, ali je potisnut od kolonijalde biljke jalape. Posle izvesnog vremena Štirnagel je ponovo obratio pažnju na pri-menu korena ove bilke kao jakog sredstva i

preporučio je da I se meša s podjednakim delovima sa sredstvima koja teraju ga-' sove (karminativa: anason, kim, korijandar, divlja miroćija i dr.). E. Majer daje ovakav recept: Ladoleža ............ 50 grama Nane, kima, diva, mirobije, matičnjaka ) . „ i cveta od božura J " Smatra se kao speciJadna mešavina. Treba uzimati po je-dnu kašiku na šolju klučale vode. Popiti uveče 1—2 šolje kao topli čaj. Primeda je njena opisana kod bolesti jetre, zato se u tom odeljku čitalac može podrobno obavestiti o njoj. 18. DIVLA TIKVICA 19. PROLjEVLK 20. SLATKA PAPRAT 21. ŽILOVLAK R1ap1.a80 tajog 22. MEKINjE — TRICE OD PŠENICE OBIČAN PROLIV I KRVAV PROLIV (ENTERITIS, DIAREJA I DIZENTERIJA) Ako se rad creva poremeti tako da se kao posledica javlja proliv koji postepeno prelazi u krvav proliv, ili ako poreme-ćaj i zapal.enje počinju odmah krvavim prolivom s bolovima, grčevima, čupanjem u trbuhu i čestim nagonima na pražnjenje s naponima, bez velikih količina izmeta, a s penom, sukrvič-nim masama od nesvarene hrane, sluzi, krvi i raznih poko-žica koje dosta smrde — onda je naš zadatak da takvo stanje najozbilnije lečimo. Kakav je red pri tome lečenju? — Prvo, bolesnika koji se žali da je slab, da žedni, da mu se suši jezik, da ima katkad vatru, a nema apetita, treba podvrgnuti dijeti; upravo treba tražiti da se uzdrži od svake hrane, zatim mu dati sredstva koja će mu očistiti creva od svake truleži. Često se bolesnici protive tome, jer „oni već imaju stolicu i suviše"! Ali to je njihova laička greška i oni treba da znaju da je čišćedž.e prvi uslov za brzo ozdravljenje. Istina, u lakim slučajevima probe se i bez uzimanja lekova za čišćenje, ali to je rebe i tako se ne postupa po pravilu. Tako, ako se proliv produži uprkos primljenim lekovima za njegovo zaustavljanje, a prethodno se nije uzimalo ništa za čišćenje, ovo se ipak mora naknadno učiniti. Lekovi za tu svrhu navedeni su u prošlom odeljku. Ovo pravilo važi kako za akutne slučajeve tako i za hro-nične. Posle uputstva za dijetu, bolesniku treba odrediti na-pitke i čajeve od bilja koje navodimo dalje, a čiji je način spremanja takođe tu odrećen. 1. OVAS Odvar od ovsa: količina od 60 grama na litar i po vode kuva se jednako dok se ne ukuva do 1 litra. Zatim se zašećeri (po želji) i daje punim šoljama, tako da se ova količina popije u toku 24 časa. Ovas se pre upotrebe očisti od pleve. U kemu ima skroba, belančevine, gume, šećera, gorke materije, nešto ula i dosta vitamina — što je nauka u poslednje vreme dokazala. Otuda i njegovo odlično delovanje na sluzokožu, počev od guše pa do debelog creva. Upotreblava se i kao čaj i kao smeša (pržen) sa kafom — da bi ublažio ili zamenio kafu. Čaj od ovsa tera i na mokrenje, tj. pomaže da se izbace otrovi iz organizma, koji se za vreme zarazne bolesti pojavluju u telu. Odvar od mešavine ječma, ovsa i kukuruza u ovakvim slu-čajevima isto tako dobro deluje. U mleku skuvana krupa od ovsa postala je danas prvorazred-na hrana za decu — zbog vitamina koji se nalaze u korenu ov-senog zrna.

Griz može da zameni ovas, u dozi od 20 do 30 grama na litar vode, kao čaj ili kaša (ako se ukuva). Ovas Griz se dobija iz zrna žita, pogotovu pšenice, naročitim grubim mlevenjem koje mu i daje okruglasti oblik. 2. PIRINAČ Oguga Oriz. — Pirinač je naša, balkanska bilka koja se gaji po-glavito na jugu naše države. Kao sredstvo protiv katara creva i proliva svakome je poznat. Pa ipak ovaj lek i način njegove primene zaslužuju da se u našoj knjizi o tome kaže koja reč više. Pirinčano zrno — sadrži krečni fosfat, koji je vrlo ko-ristan i potreban za organizam, i skrob, koji blago deluje na organe za varenje. Na Dalekom istoku on zamenjuje pšenicu a služi narodkma kao glavna hrana. Pirinač Mnogi ne znaju da pirinač kao sredsgvo za ishranu vredi pet puta više nego krompir. U 100 grama pirinča ima 345 kalo-rija. Pored toga, on se vrlo dobro vari u stomaku. Tako je, npr., hlebu potrebno tri časa da se svari u stomaku, a pirinču samo jedan (Bomon—Leklerk). Creva gotovo potpuno iskorišćuju šećer koji se nalazi u njemu (prof. Ašar). Drugi naučnici su dokazali da i pirinčani sirov skrob može da se vari svakodnevno, u dozi do 250 grama, iz čega se može zaklučiti da je to vrlo hranljivo zrno. Ali, da bi pirinač bio hranljiv, treba upo-trebljavati samo zrna koja nisu pretrpela nikakvu preradu, niti im je oljuštena opna, niti su izbelena, strugana i glačana, jer samo takva sadrže sve svoje dragocene sastojke: skrob, protein, vitamine i fosfor. Pirinač treba najpre dobro oprati u hladnoj vodi, onda postupiti po receptu koji je dao čuveni Hemerdinger'.Pirinač, dobro opran, treba da se isuši u pećnici. Zatim se izmele u mlinu za kafu i dobije se jedna vrsta griza. Uzeti treba onoliku količinu vode koliko ima izmlevenog brašna od pirinča, i to u posudi staviti na vatru. Kad voda prokluča, u nju spustiti pirinač i ostaviti da kl»uča 25 minuta. Zatim sve ohladiti. Kad se ohladi, kašu iseći na komade i metnuti u pećnicu. Ovako spremljen pirinač naročito se preporučuje bolesnicima s bolesnim crevima i prolivom kao zamena hleba. To je „malajski" način spremanja pirinča za jelo.Pirinač može da se kuva sa sokom od crvenog pasulja. Sok se dobija na taj način što se 1470 grama pasulja kuva u 10 AI-tara vode. Ovaj način se primenjuje u Japanu i njime se poprav-lja ukus pirinča i, po tvrnjenju Sugimata i Fudžikamija, proce-nat upijanja sastavnih delova u crevima je mnogo veći.Postoji još jedan način: indijski. Metnuti u lonac jednu punu vodenu čašu pirinča i naliti čašu i četvrt umereno po-soljene vode. Poklopiti lonac i staviti na jaku. vatru. ali pa-ziti da se lonac ne protrese. Posle pola časa voda potpuno is-pari, pirinač je kuvan, mek ali suv, i sva su zrna odvojena je-dno od drugog. Posle toga se zrna mogu staviti na slabu vatru da se isuše. Drugi način je vrlo brz, sastoji se u tome da se oprana zrna pirinča prvo isuše, zatim preliju zejtinom ili kokosovim maslom. Kad pirinač požuti, naliva se vrućom vo-dom dok dobro ne nabubri.Odvar od pirinča sprema se i uzima isto onako kao i odvar od ozsa: dve kašike zrna kuvaju se u litru vode, zatim se to pro-cedi kroz platno i po ženji zasladi nekim sirupom koji steže: Lišće mu liči na kukuruzno, ali je mnogo manje. U medici-ni se upotreblavaju zrna, očišćena od pleve, protiv proliva i dizenterije, čak i upornih, kao i odvar (kao i ovas i pirinač). Ovaj odvar je dobar kao sredstvo za znojenje i mokrenje, i da pomogne da izbiju brže sitne boginje (mrase) (dr Narodecki). S mlekom ili supom kuvano proso

daje blagu hranu za slabelju-de. Zrna mogu biti bela, siva, žuta ili crvena. Proso je metličasta biljka, niska rasta. 4. MUŠMULA U slučajevima proliva usled obolenja tanknh creva, proli-va posle dizenterije i njima sličnim stanjima — velika se ko-rist može imati od ploda mušmule, koja u stvari ne zatvara već samo reguliše rad crevnog aparata, a uz to tera na mokrenje. Mušmula deluje na dva načina: 1) kao sredstvo koje steže i osnažuje, zbog svoga tanina, i 2) kao sredstvo koje pomaže lakšu cirkulaciju krvi kroz tkivo. Za primenu najbolje je da se spremi kao konzerva (kompot i t. sl.) po ovom receptu: Mušmula ........... 1 kilogram Šećera ............ 800 grama Vode ............. 500 „ Prokuvati i ostaviti da sve to vri 3/4 časa. Zatim podeliti u četiri boce i zapušiti čvrsto (ili zaliti hermetički) da ne bude pristupa vazduhu. U slučaju bolesti davati ujutru na prazan stomak 150—200 grama. Sasvim zrele mušmule, oljuštene od kožice i očišćene scd semena davati po 230 grama (Mersije). Mušmula Mušmula je drvo koje raste kod nas po vinogradima n baštama. EKKS vnsinu 4—7 metar grana, i kad se dobro neguje bv trnje. Lišće je krupno, glatko, s malo malja prevučeno, j oblika, s drškom. Cvetovi veliki, široki, beli, ili než-evo-ružičasti, pojedinač gotovo kao kugla ili liči na u. Krunisan je jednim prstenastim pokrovom na kome rast ga pokrivaju odozgo. Cveta u maju. 3. Dunja Dunja. — Sredina dunje sadrži šećera, tanina i nekih ki-selina. Kod čestih pr uglavnom svojim sastojci-ma koji stežu. Može se upotrebiti kao sirup, pekmez, piktije, sir Naročito }e dobra za bolesnike k od pluća, jer je za njih ona i hrana. Propisuje se protiv akutnih proliva po 100—150 grama. kao sirup, sama ili s drug koji stežu. Dunja je poreklom sa istoka. Cveta u maju, liči na drvo kruške i mušmule, te nije opisivati je. 6. DREN Dobro poznato sredstvo. Upotrebljava se slatko IAI kom-pot od ploda — drenjina. Ako creva s prolivom ili dizenterijom postoji i grozničavo stanje, onda se može upo stežuće sredstvo i kora od drena u obliku od-vara (u dozi 5—10 grama na šolju vode). uvek po-magala. Zrele drenjine su prijatno kiselog ukusa. Dren deluje svojom sadržinom Dren je žbunasto drvo, dostiže visinu do 7 metara. U našem na-rodu opevano,ka račvasto ali tvrdo. Kora stabla je glatka, samo dok je drvo mlado ima malja. Lišće vrhu jako zaoštreno, nešto malavo, donja strana siva. Cveta vrlo rano, u početku cvetovi kao da izbijaju ispred listova na mladim prvogodišnjim granama, na dugačkoj je dugulasta, tamnocrvena voćka s koščicom unutra, dužine do centimetra i po milimetara debljine. Raste kao divlje i kao pitomo, negovano drvo. TABLA 13 — dunja, a — zreo plod; 2 — bela rada krupna; 3 — zimzelen; 4 — lincura), a — koren. TABAA I4. 1 — crni dud (Mot5 tega); 2 —. praziluk (ANšt roggit), a — cvast; 3 — ljoskav aLjeJsepu), a — zreo plod; 4 — crna slačica {Vgazzia t^ga). Dren Trnjine se upotrebljavaju kao odvar, po 25 grama na litar vode. Pije se zašećeren,

protiv proliva i dizen-terije. 8. JEČAM Mek čaj od ječma može se primeniti protiv akutnog i hro-ničnog proliva. Sprema receptu: Ječam ............... 20 grama Pirevine' ............. 20 „ Griz od ovsa (isušen samleven griz) . . 20 „ To se kuva u jednom litru vole pola časa, zatim se procedi, zašećeri i pije, kao odvar, šolama u toku 24 časa. 9. KESTEN Upotrebljava se kora od kestenovog drveta kao odvar, u dozi 30 grama na 1000. Hvalen od Grelera kao dobar lek protiv dizenterije. 10. BOROVNICA Mahivnica, brusnice. — Upotreblava se lišće i plod za spravlanje čaja, ili suva zrna u količini 1—2 kašike; ili kao iscećeno vino, sok od svežih zrna borovnice. U zrnima borovnice ima tanina i drugih kiselina koje su pokazale sledeće 241 osobine:Odvar od zrna borovnice ubija potpuno kulture (negovane) bacile tifusa u toku 24 časa, kao i druge stomačne i crevne ba-cile (koli i dr.). Stoga se borovnica preporučuje kao protiv-mikrobno (antiseptično) sredstvo kod svih početnih zapaljenja creva i proliva. Iz istih razloga ona se može dodati svakoj dijeti koja ima zadatak da čisti trulež iz crevnog kanala. Borovnica može da se spremi i u obliku kompota i piktija. Osim toga, može se davati u obliku gustog odvara, 4—6 šo-ljica dnevno. Ili se spremi kao alkoholatura, tinktura i teč1 0 značaju i delovanju pirevine videti podrob-no u glavi o bubrežnim bolestima.daje po 40 kapi pre svakog obroka. U slučaju po- temperature sprema se kao limunada. Mešavina lišća od borovnice i majkine dušice, ili li-1 šumskih jagoda, daje izvrstan čaj — nazovimo ga „Gostu-• čaj" za prebolele; naročito za decu. Borovnica je kod nas dosta nizak, go šib ili žbun, s mnogobrojnim ili raširenim zelenim granama, visine 3—4 decimetra. u jesen; oblika je jajastog, pri dnu stabla slabije jajasto,' kzreckano, glatko, na kratkim drškama, na vrhu oštro. Cvetovi gotovo sasvim okrugli, Vledozelenkastobeli, s crvenim mestima, usam-žk. s izvijenom drškom u pazuhu lišća. Bobice su okrugle, gotovo vrlo retko bele, sa sivoplavom petelkom, ukusa kiselog, imajusemena. Raste po visokim šumama i livadama. Vreme cvetalja: Bobice se jedu, a sok se upotrebljava i za bojadisanje crnog va. Borovnica je poznata odvajkada kao lekovita. Traži se i nazivom: 11. VINO Posle borovnice umesno je da ovde pomenemo delovanjeiva, navodeći u prevodu izvod iz jednog naučnog rada: „U poslednjem broju (januar 1934) vinogradarskog lista revi de boasan koji izlazi u Parizu, štampan je članak Jf Klinga, direktora hemijske laboratorrje pariske opštine, u kojem on izlaže opite svoga pomoćnika dr Florentena o de-dovanju vina na mikrobe tifusa. Za ove oglede bili su isko rnšćeni bacili tifusa, uzeti neposredno, pravo od bolesni-ža, a ne negovani na veštački način u laboratoriji, jer su ovi aktivniji, jači, opasniji. Dr Florenten je u staklo s bu-AONOM („supom") i bacilima sipao vino i konstatovao da obi-čio crno vino uništava bacile. Zatim je izvršio drugi ogled:

ovešao je odrećenu količinu tifusnih bacila s vinom od de-•et gradi na neodrećeno vreme. I šta se dobilo? U crnom vinu, čak i napola razblaženom običnom vodom, tifusni bacili tništavani su za deset minuta. Samo izvestan mali broj njih preostajao je, ali i oni su bili tako oslableni da nisu biln više opasni. BeloJvino deluje takobe rušilački na bacile, ala slabije od crnog. Pažljivije izučavanje ovog fakta dovelo je dr Klinga do zaklučka da bacili ginu ne od alkohola u vinu, jer je njegov procenat tu mali, nego od prirodnih kiselina, kakve se nalaze u svakom mladom vinu. Zbog toga on nalazi da najobičnije crno vino može služiti kao sigurna predohrana od zaraze i obolje-nja tifusa." Nauka potvrbuje ovu praksu i opravdava je, ali samo kad se sve čini s merom, kad se ne zloupotrebljava. Prema tome, ča-jevi s crnim vinom protiv proliva i dizenterije postaju pra-vi lekovi. Jer kad on može ubijati bacile tifusa, onda može ubijati i mnogo slabije bacile, a njih u crevima, prilikom proliva naročito, ima dosta, upravo mnoštvo. 12. TRAVA OD SRDOBOLE Trava od srca, steža. — Ovaj koren bio je odvajkada u upo-trebi kao lek koji steže. Zove se lek „uspravna steža" zbog toga što ima stablo uspravno. Druge vrste imaju razna stabla: kod jednog izbija korenje u čvorovima i kolenima i pripija se za zemlu; kod drugog je koren kratak i leži po zemlji a stablo je povijeno; kod nekih stablo ima malja, kod drugih nema, ili je različite boje. Glavno je u izboru biljke. Koren joj je debeo ili drvenast, raste uspravno, ili je prizemno nizak, više puta vilasto izdel^n, zajedno s lišćem ima svilaste dlake. AON.I lišće je s kratkim drškama, gornje je priraslo stablu s tri, ret-ko s pet prstastih, duboko urezanih listića, ali i sporedni listovi su 3—4 puta zasečeni. Drške koje nose cvet i rastu iz vilastih čvorova stabla ili iz pazuha gorljih listova obrazuju jedan labav grozd (gde su cvetovi daleko jedan od drugog). Cvetovi su mali, otvorenožuti, obično S četiri kruničasta listića, a oni koji prvi počnu da cvetaju i s tri. Raste po brdima, livadama, šumarcima, svuda u Evropi, pa i kod nas. Vreme cvetanja: Smatra se da je ovo jedna od domaćih biljaka najbogatijih i najsposobnija za stezanje, jer sadrži 17%—20% ta-Prema tome je ona kod grčeva i poremećaja crevnog kanalacdesnija lekovita biljka. Naročito kod bolesnika koji su dugog bolovanja oslabeli i tkivo im je popustilo, jer ne s—o la jača nego i podstiče na rad crevni sistem. Naročito mo-dobre oezultate kod hronično bolesnih starijih ljudi. Isto delovanje ima i sestra joj čelašica rsta steže kod koje iz čvorova stabljike raste korenje i hva-č se za lrugo bilje i zemlju. Ona je isto tako bogata taninom, te ze s tspehom može upotrebiti kod proliva, dizenterije i krva-žzđa nz creva.I jedna i druga upotrebljavaju se kao odvar od korena u dozi 30 grama na litar vode. Pije se po 2—3 šolje dnevno. Zgodno jeršgrebiti ih u mešavini sa hrastovom korom po ovome receptu: Korena steže ............ 40 grama Hrastove kore ........... 60 „ Sve to isitniti i jednu kašiku prokuvati u šolji vode. Piti gutljajima 13. SRČENjAK Srčenica. — Koren ove bilke najviše liči na koren trave steže, jer sadrži 15— 20% tanina, a ima u sebi mnogo skroba. I baš zbog toga ona može zameniti rataniju. bolja je od nje, jer je njeno stežuće delovanje umekšano pri-vjstvom skroba. Zato je korisna u slučajevima proliva. Za is piranje zadnjeg creva upotrebljava se odvar od korena, u dozi trama na litar vode. Još bolje je ostaviti koren da najpre kisne u mlakoj vodi, jer

pri kuvanju skrob pada kao nerastvorljiv talog usled prisustva tanina. Propisuje se prah od korena, u dozi 2—4 grama dnevno, pre jela. zgustak u obdiku sirupa ili u obliku pilula po 0,5—2 irama dnevno. Ili se sprema vino po ovom receptu: Korena od srčenjaka iseckanog ..... 125 grama Čistog spiritusa od 45% . . . . . . . 250 „ Ostaviti da kisne u toku 24 časa. Mućkati s vremena na vreme. Tome se posle dolije crnog župskog vina do 1000 gra-ma. Opet se ostavlja da kisne četiri dana a zatim procedi i dek je gotov. Ovo se vino daje po 50—100 grama dnevno. Ovako spremleno vino vrlo je dobro za grudobodne i pre-tuberkulozne, jer se od toga njihov stomak popravl»a i krepi. Srčenjak ima dugovečan koren, izduženog oblika. Prikorensko li-šće izgleda kao da pravi žbun; listovi imaju vrlo dugačku dršku, oblika su j'ajasto-kopljastog ili srcastog. Stabljika ]'e prosta, uspravna, dostiže 3—6 decimetara, s malobrojnim, gotovo priraslim lišćem. Sta-blo se zavrtava jednim lebelim, cvetnim klasom dugim 2—4 centimetra. Cvetna krunica je tamnocrvena ili gotovo bela. Prašnici su duži od krunice. Raste po vlažnim livadama brdskih predela. Vreme cvetanja: jun—jul. I u botanici stoji da je koren ove biljke upotrebljavan. kao dek. 14. TROSKOT Ptičiji troskot, trava, troska, truskavac, podigon. dvor-nik. — Kod crevnih bodesti s tragovima krvi u stodici može se postići dobar rezultat i ozdravlenje pomoću troskota, koji raste po obraćenom i neobraćenom polju. pored puteva, useva itd. Propisuje se čaj od korena, u dbzi 50 grama korena na di-tar vode. Upotrebljava se i ceda biljka. Piti po 500 grama dnevno sa sirupom od dunja. Troskot se razlikuje od drugih vrsta, nagfed opisanih poligona, time „što mu je cveće naslagano u pramenke (po 2—4) u pazuhu lišća, što su aheni1e na tri ćoška i što imaju sitne. uzdužne crte" (dr S. P.). Inače, ova Bil.ka ima stablo tanko, kao konac, vrlo granato, koje leži po zeml»i ili se puže uz travu i žito. Sporedno lišće je belo ili kožasto, podel.eno nadvoje. Cvetovi sitni, s kratkom drškom, u kitama ol 2 lo 3 u pazuhu lišća. Pravo lišće malo, dugul.asto. Plod — zrnca. troćoškasta, s tankim ivicama i površinama.Sve ove pomenute biljke oporog su ukusa i skupljaju usta jer u nji-ma, kao što smo videli, ima mnogo tanina. Zato su bile taiztrebljavane protiv truležnih groznica. Jedna od njih, kojusmo ovde opisali, zmijino grožbe, štrčka klunica (oko Nzpda — dr S. Petrović) nekad je preporučivana kao zamena arsaparile — leka za čišćenje krvi (kod sifilisa).„Naučna medicina sad nikako ne upotreblava pomenute zd-ake, iako bi se mnoge od njih zbog mnogo tanina mogle vrlo s:risno upotrebiti.",Jpopularna medicina i u nas i u drugim zemljama još ih jednako upotrebljava".Tako je pisao pre pedeset godina pokojni Sava Petrović. Alm našli su se lekari u Francuskoj koji su proučili delo-ovde tih narodnih lekova i sad je njihova primena i medicin-skom naukom utvrćena, naročito kod tuberkuloznih rasejavanja V crevima, bubrezima, bešici). 15. ŽALFIJA Kaduna, kadulja lekovita, žalfijino lišće, nemački ka-maper. — Lišće sadrži ulje i materiju koja steže, zato se može upotrebiti protiv proliva kao stežuće i antiseptično sredstvo (prof. Bahem)'. Uzima se velikim kašikama. U obliku raskislog čaja od 5 do 10%, tj. po 10—20 grama na šol»u, upo-treblava se i kao voda za ispiranje usta i guše. Naročito je podesna' za bolesiike koji su malaksali duhom v imaju slabe nerve. Za tu vrstu bolesnika najbole je spremiti vnno (ili ga imati spremljeno) po ovome

receptu: Lišća od žalfije ......... 80 grama Grčkog vina (ili našeg crnog vlasoti-načkog vina) ........... 1000 „ Ostaviti da kisne 8 dana i onda ga davati po 1—2—3 ka-vške posle jela. • Prof. Bahem, Terapija lekovima, str. 58; As151ppeeppa. Videti opis i pojedinosti o žalfiji i u glavi o plućnim bolestima, gde se govori o sredstvima protiv znojenja. Nemci spremaju od žalfijinog lišća naročiti preparat tamnomrku tečnost (protiv noćnog znoje-nja grudnih bolesnika) i daju po 20—30 kapi na dva časa pre znojenja (Bahem). Koliko je naših ljudi, ne uzimajući u obzir lekare, koji umeju da tako iskoriste ovu biljku? Protiv proliva i dizenterije mogu se primeniti i ove biljke: 16. POTOČNjAK Vrbica. — Vrlo važna biljka. Naučni rezultati i isku-stva Difura, Gužona, Lomonijea, Dirijea i Leklerka potvrdili su da potočnjak ima moć da zaustavla krvarenje, da brzo steže, stipsira, kao i da ima jedno, samo ovoj biljci svojstveno de-lovanje u slučaju krvave stolice koja je došla usled zaraze bacilima. Na sluzokožu deluje kao salep, svojim taninom i sluzavom materijom. Propisuje se čaj od vrha biljke s cvećem (i lišće), u dozi 30—40 grama na 1000 grama vode. Treba piti 300—500 gra-ma dnevno.Kod odojčadi, kod koje proliv naročito ustupa pri delovanju ove biljke, najbolje je davati ovaj sirup: Cvetnog vrha potočnjaka isitnjenog u grub prah ............ 150 gramaKljučale vode koliko treba da ogrezne. Posle stajanja u vodi u toku 24 časa, treba ocediti dobro i pomešati s prostim sirupom, prokuvanim, u količini od 1000 grama. Zatim sve staviti na vatru i kuvati dok se ne do-bije gušći sirup kao sok od slatka. Od toga davati 50—100 grama dnevno. Apotekari mogu spremiti mek ekstrakt — doza: 0,5—1 gram dnevno; i tečan — doza: 3—5 grama za odrasle i 0,5—1,5 grama dnevno za decu. Potočnjak ima puzeći koren, iz kojeg izbija jedno uspravno stablo, JVE setra visine, slabo granato, golo ili s mekim maljama. Lišće svo-J— osnovicom obuhvata stablo. Oblika je srcastog i bez zubaca. Cveta—— su jarko crveni i obrazuju jedan lep klas koji je pri dnu lisnatiji. U gornjem delu cvetnog klasa čašični listići su duži od krunica. ćete po obalama reka, jarkovima i barovitim mestima. Vreme cvetanja:cl—septembar. Ima ga različitih oblika u pogledu visine, broja cvetova, dlakavosti itd. 17. DINjICA Ova biljka upotrebljavala se ranije kod svih stanja koja su zahtevala sredstva za stezanje: kod izbacivanja krvi iz pluća,uz materice, iz debelog i zadnjeg creva. To njeno delovanje potvrćeno je i u najnovije doba, jer se %.eča primena kod slabih creva i proliva s lučenjem sluzi i č ',::'± krvave stolice pokazala kao blagotvorna čak i u slučaju zarazne dizenterije kojoj su uzročnici najsitnije jednoćelij-di" životinjice (amebe) i gde je postojalo jako napinjanje, bo-JOVI u čmaru itd. Ti simptomi prošli su posle uzimanja njene alkoholature, t lozn po 40 kapi četiri puta dnevno, u čaju od vrbene (divlje). Eal dreva luče mnogo sluzi, sprema se od nje sledeći lek: Alkoholature od dinjice ....... 10 gramaSirupa od gaveza .......... 290 „ Lavati po jednu kašiku — 4 puta dnevno pre jela. Isto delovanje za stezanje imaju: 1) petrovac, ožujak sprema se kao čajni napitak, vrlo je aroma-gpan i može se upotrebiti kod poremećaja creva s prolivom;

2) virak, rosanica s loznom kupinom ili svaka odvojeno, u istom cilu. 1 Opns dinjice videti kod bolesti stomaka — kataralno oboljenje, ka 8. 18.KOPRIVA Krupna kopriva, velika kopriva, grčka kopriva, žara. — U toku ogleda i primene koprive morali su čak i oni koji joj poriču druge dobre osobine priznati da ona očigledno deluje protiv proliva. Pokazala se lekovitom protiv proliva u toku gripa, što biva reće, i češće u toku zapaljenja debelog creva uz lučenje sluzi, kao i akutnog i hroničnog obolenja tankih creva. Isto tako protiv proliva grudnih i tuberkuloznih bolesnika, a u lečenju rćavog varenja i jakog vrenja u crevima dobijeni su u mnogim slučajevima najbolji rezultati. Najbolje je upotrebiti sok od sveže biljke, u dozi od 100 do 150 grama dnevno. Ili zgustak, 2—4 kašičice dnevno.Kod šećerne bolesti sa iznenadnim prolivom kopriva se može davati u smeši s borovnicom, lišćem od breze i mahunama od pasulja (videti glavu o šećernoj bolesti).Može se davati i sirup ovako spremljen: Lišća OA koprive ......... 250 grama Klj učale vode ........... 1500 Ostaviti da kisne 12 časova. Procediti i dodati dva puta toliko šećera koliko je teška procećena tečnost. Davati 200—300 grama dnevno. 19. KALINA Kozje grožće, kozjak, mečkovec. — Ima slučajeva da se s prolivom javlja istovremeno i neki drugi katar (npr. materi-ce). V tom slučaju nije bez osnova uzeti kao čaj narodno sred-stvogtj. ovu biljku, u dozi 30 grama cveta na litar ključale vode Kalina je šib visine 2—3 metra. s dugačkim granama. Lišće joj je gotovo uvek zeleno, kopljastog duguljastog oblika. bez zubaca po Ivici s kratkom drškom. Cvetovi skupleni na kraju grane u kratke guste grozdove. Zrnca — bobice su crne, okrugle ili jajastog oblika. Raste po šumarcima i ograncima naročito na krečnjačkom zemljištu. 20. BIANI UGAL Ovaj ugalj dobija se od ugljenisane topole (negde je zovu jablan) ili pasjakovine. treba upotrebiti savršeno sitan prah. Kad je suv, on je u stanju da upije u sebe sto puta veću količinu gasova nego što iznosi njegova količina. Manje, razume se, kad je vlažan. On •ezuje za sebe gasove koji se stvaraju prilikom vrenja u creima, prečišćava, ubija bacile, dezinfikuje i čini 'da izmet ve smrdi. Zato je dobar lek protiv stvaranja suvišnih gasova u crevima, protiv rćavog varenja s nadimanjem, stomačno-crevnih katara i smrdlivih proliva. Može biti koristan u slu-čaju trovanja gljivama, bilnim otrovima (npr. morfijumom), arsenikom ili fosforom (prof. Bahem). doza mu je: 1—5 grama; daje se na vrhu noža ili u praško-vima po 1/2 grama (preko dana) deci; n po kašičicu ili kašiku odraslima, do 20 grama dnevno. Napomena: Ne treba ga davati istovremeno s drugim metalnim lekovima, npr. gvožćem. 21. ŠIMŠIRIKA Žuti šimšir. — Lišće ili bobice ovog šiblja dobri su kao kiselo sredstvo za stezanje kod srdobol>e i proliva. Lišće se daje kao čaj, u dozi 20 grama na litar vode, a bobice kao sok. 22. KANTARION Gospino cveće, gospino zelje. — Upotrebljava se kao čaj, u dozi 10—15 grama cvetnih vrhova na litar vode. Treba samo brzo da proključa; uzima se po 2—3 šolje dnevno toplo. Njegova balzamična gorčina vrlo je dobra.

23. TIKVA Bundeva. — Upotrebljava se njeno seme. Napomena: Primena jabuke, bilo u kom obliku, sirove, ren-disane, pečene, kuvane ili spremljene s testom itd., spada u na-čine lečenja sirovom dijetom. To se lečenje opravdalo isku-stvom, tj. pokazalo se kao dobro kod akutnih i hroničnih pro-liva, ali mi ga izostavlamo jer spada više u lečenje voćem nego biljem. ŠULjEVI Oticanje i zastoj krvi u zadnjem crevu izazivaju najpre pro širenje krvnih sudova u tom organu, pa onda nabubravanje „šišarki" i najzad prskanje njihovo i krvarenje u većoj ili ma-njoj meri, reće ili često u toku dugog vremena. Uzroci ovom za-stoju i obrazovanju šuljeva, tj. nabubrelih mesta nalik na leš-nik ili krupna zrna pasulja, u zadnjem delu creva, najčešće na otvoru njegovom, mogu biti mnogobrojni, ali su najčešći ovi: naklonjenosti ka toj vrsti bolesti, trudnoća kod že-na, zapalenja debelog creva, duga sedenja u toku dana (činov-nnci), hroničan zatvor, prekomerna upotreba mesa, naročito crnog, zloupotreba slatkih alkoholnih napitaka (likera itd.), duga upotreba jakih sredstava za čišćenje, česta upotreba toplih klistira, česti prilivi krvi u karličnu oblast i — što valja naročito istaći — zastoj krvi pri ulazu u jetru: zajaže-nost krvne žile ispred jetre povlači za sobom zastoj u krvnim sudovima u celom trbuhu ispod jetre do zadnjeg creva (čmara). Tu, pri otvoru, obrazuju se manji ili veći tumori, „šišarke", i one smetaju slobodnoj i redovnoj stolici. Prema navedenim uzrocima primenjuju se i lekovi: u trudkoći žena — odgovarajuća dijeta i blaga sredstva za stolicu, koja ne bi izazvala pobačaj (npr. krušina); kod zapaljenja de-belog creva — lečenje sredstvima koja leče zapaljenje i ubijaju mikroorganizme; ako je uzrok šuljevima dugo sedenje, onda se leče vodom i redovnim kretanjem, šetnjom; kod hroničnog za-tvora — dijeta i masaža; kod prekomernog uzimanja mesa i likera — obustava tih vrsta hrane i pića; kod zloupotrebe sredstava za čišćenje — prelazi se na odgovarajuću dijetu, voćnu i povrćnu; kod čestog priliva krvi u karlične organe — umerenost u telesnim uživanjima, a kod zastoja krvi u krv-nim sudovima koji utiču u jetru — lečenje jetre i organa za varenje: stomaka, dvanaestopalačnog creva, tankih creva i žu-čnih puteva s gušteračom; dijeta, biljni lekovi, mineralne vode i mineralne soli. Kad postoje bolovi ili krvarenje, ili teška stolica usled nabubrelosti, ispada, otoka, zapaljenja i tome sličnih stanja u „šišarkama", šuljevima zadnjega creva, onda se primenjuju i odgovarajući lekovi: protiv bolova, protiv krvarenja, le-kovi za lakšu stolicu, a pre svega treba paziti na čistoću. Pre-opterećivanje crevnog kanala uopšte treba izbegavati krliko se god može. Naš zadatak ovde nije da izložimo sva moguća stanja i zle posledice šuljeva, niti da izlažemo sve lekove i sve na-čine njihova lečenja (do hirurškog zaključno) — nego da na-brajamo samo lekove iz bilnog sveta koji su se pokazali kao korisni bilo u cilju preduprećenja ili lečenja šuljeva kad su se oni već razvili i kad daju ove ili one simptome. Prema tome, lekovi će se deliti: prvo, na lekove koji olak-šavaju čišćenje i koje smo uglavnom izneli i, drugo, na lekove koji ublažavaju bol i umanjuju zapaljenje u otvoru; i treće, na lekove koji zaustavlaju krvarenje ili pomažu da nabubrele „šišarke" (šuljevi) splasnu, „uvenu", i da se više ne povrate. Istina, broj biljaka koje samostalno pomažu kod šuljeva nastalih iz pomenutih uzroka nije velik, ali smo dužni da ih navedemo. 1. DIVLjI KESTEN Posle mnogih ispitivanja njegovog delovalja, došlo se do rezultata da divlji

kesten pomaže u lečenju šuljeva i proširenih vena uopšte. On kod šul>eva umanjuje i stišava bol (anestezira), a deluje i na same zidove šul>eva, ili jednog šulja: kad se ovaj n>ime kvasi, splašnjava. Leklerku je lek od divljeg kestena dao dobre rezultate u lečenju otoka mošnice (varikocele), a tako isto i kod onih bodesnika koji su imali otok i uvećanje prostate. Ima i indu-strijskih preparata od divleg kestena. Upotrebljava se kora od drveta divljeg kestena i ploda, jer * se u njima nalazi aktivni glikozid eskulin. . Najbolje je uzimati njegovu alkoholaturu, u dozi po 10 kapi u vodi, pre ručka i večere, i to 15—20 dana svakog meseca. Ili se može upotrebiti kao lokalno sredstvo u obliku pomade po receptu: Alkoholature divljeg kestena ...... 20 grama Lanolina ............. 60 „ Izmešati za pomadu. Kao čepić sprema se po ovom receptu (za apotekare): (suvi ekstrakt u prahu)............. 0,03 grama Eh1g. ori ............. 0,02 . . . . . . .... 0,03 Vi1ug. Sasao ............ 5 Za jedan komad. U slučaju bolova po 1 čepčić. Dnevno — dva. Kod ljudi koji imaju i giht može se davati kao prokuvan čaj (odvar) u mešavini s drugim korama: od ploda oraha, vrbe s rastavićem; ujutru i uveče piti po jednu šolju. 2. KIPARIS Njegov „orah" sadrži tanina, letećeg (etarskog) ulja i ra' znih drugih sastojaka — na broju 14! Upotrebljava se „orah". To je sredstvo za koje Leklerk tvrdi da sužava krvne sudove (vazokonstriktor) i ima veliki uticaj na venozni sistem krvnih sudova. U tom pogledu kiparis isto deluje pa i nadmašuje u dejstvu južnoameričku biljku virgi nijsku hamamelu, koja se upotrebljava za sužavanje krvnih su-dova i zaustavljanje krvarenja. I pod uticajem leka od kiparisa šuljevi splašnjavaju i mogu da se povuku, ako su ispali (kroz otvor), bolovi i nadražaji se stišavaju i krvarenje postepe-no prestaje. . Spolja se upotrebl»ava vodeni rastvor tečnog zgustka od ki-parisova „oraha", u dozi od 5 grama na 100 grama vode za klizmu (klistir); ili tinktura za ispiranje; ili mek zgustak kao po mala u količini pola i pola; ili kao čepići, u dozi po 0,15—0,3 u svakom mekom zgustku, a najbolje (da spreme to apotekari) po ovom receptu: Mekog ekstrakta od oraha kiparisova . „ „ opijuma .... „ „ „ beladone .... Kakaovog masla ......... Sve samo za jedan čepić. Napraviti koliko se hoće. Po 1—3 čepića dnevno u zadnje crevo. Ako se šuljevi nalaze visoko (iznad čmara) u zadnjem crevu, ili postoji drugo kakvo krvarenje iz creva, onda se za unu-tarnju upotrebu može davati najlakše tinktura ili tečan zgu-stak po 30—60 kapi pre ručka i večere, u vodi.Kiparis je sličan našoj venji i po lišću i po obliku stabla, plodu, itd. iako je vrlo visok. Raste na jugu i u primorju. 3. CRNA TOPOLA Poznat je lek za šuljeve od topole. Često se u stručnim knjigama navodi ta „narodna mast od topole", ali je teško spre-miti je. Sastav ove masti je složen i nestručnom čoveku teško je spremiti je, čak i nemoguće, ali s malo dobre volje i pažnje ta mast može da se uprosti i da se bolesnicima pomogne. Zbog toga ću navesti šta su drugi rekli ranije i šta treba raditi sad i ubuduće. Tako je dr S. Petrović pisao: „U medicini se upotrebljavaju crni pupoljci od crne to-pole— i to je bilo u staroj srpskoj farmako-peji, a nekad se upotrebl>avala i kora od bele topole i od jasike

(trepetlike). Hemijska analiza pokazala je da u pupoljcima od crne to-pole ima etarskog mirišljavog ulja, smolaste materije, gume i drugih kiselina, sastojaka koji stišavaju bol i raznih soli. Stari lekari spravljali su nekad od pupolaka topole vrlo cenjeno ulje , a u sadašnjoj medicini pravi se s mašću melem tzv. kojim se mažu otečeni šulevi, ispucane ruke, usne itd." I za unutrašnju upotrebu davani su pupoljci od topole, čas kao lek za znojenje protiv kožnih bolesti i reumatizma, čas kao lek za teranje na mokrenje kod bolesti organa za mokrenje; ili kao balzamičan lek protiv kašlja itd. Sad se u naučnoj medicini upotrebljava većinom spolja. Slično vrbi, crna Topola (kora i lišće u manjoj meri) sadrži jedan glikozid — salicin. Pod uticajem izvesnih fermenata on se cepa u glikozid i saligenin, koji je alkohol salicilne kiseline. Iz saligenina pomoću oksidacije dobija se salicil-na kiselina. Ona i deluje, pored ostalih lekovitih sastojaka. TABLA 15. 1 — beli sleza — koren, b — grančica u cvetu; /2 — mak a — zrela čaura; 3 — pirevina a — koren sa prizemnim delom biljke, b — gornji deo biljke u cvetu; 4 — kukuruz . a — gornji deo bilke, b — plod (klip). TABLA 16. 1 — medunika 2 — vilina kosa 3 — jagoda 4 — žuti zečji trn Stoga upotreba tečnog ekstrakta od pupolaka, u dozi od 3 grama dnevno, daje dobre rezultate u lečenju reumatizma, neuralgija i oboljenja zglobova.Sama mast pravi se od mladih než-nih pupoljaka topole, od mladog lišća'maka, beladone, bunike, orne pomoćnice i svinjskog sala, po ovom receptu: Pupoljaka od topole ........ 80 grama Lista od maka .......... 50 „ Lista od beladone ......... 50 „ Lista od bunike .......... 50 „ Lista od crne pomoćnice ...... 50 „ Sala .............. 4000 „ Treba kuvati lišće u masti na tihoj vatri dok se sve ne uku-va. Tome se dodaju iseckani pupoljci i ostavi da krčka 24 ča-sa. Zatim se to procedi i ohladi, odvoji talog, ponovo se pre-topi mast i zatim sipa u tegle (dr Narodecki). Svakako da se ta mast može napraviti i u manjoj količini. ali u istoj srazmeri (polovina ili četvrtina). Kao što je rečeno, njome se mažu nadraženi šulevi, bolova i napukla mesta itd. Sama crna topola odvaja se od ostalih vrsta topola: bele i jasike (trepetl.ike) ovim karakterističnim osobinama: „Ljuspe u maca su prstato isečene i glatke. Mace su naslagane na vrhu grana i razvijaju se pre lišća. Muške su najpre konične, krive i orvene, pa onda val»kaste i žute." Pupolci od lišća su smolasto-miri-š.^avi i od njih se pravi opisana pomada. To je jako visoko drvo, koje brzo raste, s piramidalnom krunom i razvedenim granama; glatko, bez kalja i s ispucanom korom. Lišće je gotovo trouglasto, na vrhu karak-teristično zaoštreno, i na dugačku dršku usaćeno, sitno zupčasto po obodu. Raste po podvodnim šumama i mestima. 4. BOROVNICA Ovu smo biljku opisali ranije. Sad ćemo ponovigi da se s uspehom može upotrebiti odvar od borovnice kao oblog ili klizma da bi se krvarenje šuljeva umanjilo. Upotreblavaju se bobice, tj. sok od njih, jer u njima ima tanina i drugih korisnih kiselina. Za klizmu je dovoljno sprv-miti jvdnu šolju odvara, da bi delovala i da se

ne bi brzo iz-bacila. Doza: jedna šaka bobica na šolju vode. Ili iscediti sok, koji treba da prokluča i da se ohladi pre nego što se upotrebi. Takav klistir pored stežućeg ima i antiseptično delovanje. 5. SRČENjAK Srčenica. — Upotrebljava se koren,koji sadrži 15—20% tanina. Srčenica je, uporedo s travom od srca (stežom), jedna od najaktivnijih bilaka u pogledu tanina. Može da zameni druge prekomorske bil»ke. Kod n>e je stežuća moć tanina ublažena prisustvom skroba. Upotreblena spola, ona popravla stanje sluzokože uopšte. Zato se i upotrebl>avao njen koren kao bla-go stežuće sredstvo za klistire, za ispiranja i za čepčiće. U tom cil>u najbole je upotrebiti odvar od korena, u dozi 60 grama na 1000 grama vode; ili, još bol>e, raskvasiti koren u mlakoj vodi. Inače se može spremati u obliku čepića po re-ceptu (za apotekare): Mekog ekstrakta od srčenice . . . 0,5 do 1 gram Vi{. Sasao (kakaovo maslo) za jedan čepić . 5 grama b. HAJDUČKA TRAVA Hajdučica, sporiševina, spor, stolisnik, kunji rep, ku-nica. — I ona sadrži jednu vrstu sluzi i tanina, ulje i gorku smolu. Spada u aromatičnu grupu osnažujućih sredstava koja te-TJU na znojenje. Misli se da je Ahil bio prvi koji je obratio važnju na osobita .svojstva ove biljke, zbog čega je njen aktivni sastojak dobio naziv ahilein. Primena je njena raznovrsna. Na selu se mogu lečiti šuljevi sokom od sveže hajdučke trave, kojim se kvase „šišarke" — šuljevi, ili spolne ranenjima. U varoši može da se upotrebi mek ekstrakt hajdučke trave, u dozi 2—3 grama dnevno, kao unutarnje sredstvo koje sprečava krvarenje i bori se protiv nervoze i grčeva u karličnim or-ganima. Ovaj rod ima više vrsta (ne govoreći o tome da cela fa-mvlija ima više rodova). Zato se treba držati ove koja ima cvet beo ili purpuran, i po 5—6 cvetova u jednoj zrakastoj kitki.Vrlo je podesna i za čajeve za bolesnike koji uz to pate i odlažne astme, jer pomaže izbacivanju šlajma i boljem mo-krenju. 7. ZIMZELEN Već je govoreno o n»emu kao sredstvu za zaustavljanje krvi kod plućnih bolesti. Ovde se primenjuje njegovo lišće kao spoljno sredstvo protiv krvarenja iz šuljeva, u obliku čaja, u lozi: 10 grama lišća na litar ključale vode — za obloge na mesto krvarenja i bolova. Ako to ne pomogne, može se kupiti koren od ratanije (iz apoteke) i kuvati po ovom receptu: Lista od zimzelena ........ 10 grama Korena od ratanije ........ 50 „ Vode .............. 1000 Za obloge spolja; ili po 1 čaša ovog odvara u zadnje crevo kao klizma — tri puta dnevno. Može se sa sigurnim uspehom primeniti i protiv dizenterije i proliva. RASTAVIĆ Konjorep, kreš, štukavac, vošće. — Može se upotrebiti protiv krvarenja iz šuljeva. Lek se sprema na ovaj način (od lišća i stablika): Suve biljke ............ 50 grama Vode ............... 500 Kuva se 1/2 časa, procedi i pije u dva maha. Svaki dan se kuva nov odvar. Kome ukus dosadi, može da u čaj doda komad limuna. Ova je biljka isto tako korisna protiv proliva, srdobolje, odliva krvi

"Ukusa je ni neprijatnog ni oporog. Pre je ulazila u red lekova srpske farmakopeje. Znači da je vredela, pa i sad vredi. Ove biljke ima više vrsta: šumske, livadske, barske, „stolarske", granate. 9. KOSTRIKA Šimširika, mišji trn, trnobor, vetrina. 10. ZLATICA Ledinjak, žuja. — Lek od ove biljke može pripremiti sa-mo apotekar. Propisuje se za unutrašnju upotrebu (reg oz) u obliku alkoholature ili tečnog ekstrakta. Doza: 40 kapi — tri puta dnevno. Ovo lečenje dopunjuje se upotrebom pomade, kojom se pre-maže bolno mesto: Mekog ekstrakta ........... 5 grama Masti od topole ........... 50 „ Umanjuje bolove, krvarenje, napinjanje i otok vena kod he-moroida (šuljeva). Sredstva protiv glista Crevnih glista uglavnom ima tri vrste: 1) Sitne, tanke, dužine 2—3 milimetra, crvići koji se na-laze većinom u zadnjem, guznom crevu, mada ih može biti po ce-lom crevnom kanalu. Naučno se zovu oksiurne gliste (ohuigez). One izazivaju veliki svrab u čmaru, naročito kod dece, koja se usled toga jako češu. 2) Srednje ili velike gliste, prave crevne gliste, dosti-žu dužinu do 25 centimetara, liče na kišne gliste, samo su belje, tvrće, poluprozračne. Žive u tankim crevima, ali mogu se popeti i u stomak i više — do ždrela, i mogu biti izbačene kroz usta. Naučno se zovu askaride.3) Treću vrstu čine tzv. pantljičare (naučno), i to: jedna koja ima na svojoj glavi zupce („naoružana" pant-ljičara) i druga nenaoružana. Prva živi najpre u svinji, i sa svinjskim mesom ljudi je unesu u stomak i creva, gde se ona zakači za zid i raste, a druga živi u gove-četu, i ako neko jede sirovo goveće meso zaraženo njome, dobija takoće pantljičaru. Pantljičare, kao što je poznato, imaju loptastu glavu, tanak dugačak vrat i mnogo tankih i širih pločastih pršljenova koji se mogu povezati te dostignu veliku dužinu. 1 Druge, reće vrste pantljičara ne ulaze ovde u obzir jer ili su retke ili ne žive u crevima nego u čovečjoj jetri, u koju se uvlače iz mesa psa, ovce, vola, konja, i biljnim se lekovima ne mogu izagnati. Prve dve vrste, sitne gliste, crvići, i prave gliste, žive najčešće u crevima dece, i to ne pre uzrasta od tri godine, dok su pantljičare po pravilu „stanari" odraslih. Deca i odrasli koji imaju gliste u crevima obično pate od stomaka i creva, imaju česte grčeve i bolove i ne sumnjaju da imaju gliste; tek slučajno u stolici i pri povraćanju otkrije se njihovo prisustvo. Bolesnicima je često muka, gadi im se, povraćaju, osećaju svrab u nosu ili u čmaru, bledi su, izgledaju iznureni, malokrvni, ispijeni, loše spavaju, deca škguću zubima. Nemaju apetita ili, naprotiv, jedu mnogo, ali bez koristi. Potrebno je, dakle, paziti, naročito kod pantljičare, u izmetu na plosnate pršljenove i lečiti se. LečenjeNajlakše je lečiti sitne gliste — crviće iz zadnjeg creva Kako lekovi koji se daju kroz usta za isterivanje glista trpe promene u toku varenja (u stomaku i crevima), te usled toga ne mogu u dovolnoj jačini delovati na crviće koji se nalaze na kraju — bolje je upotrebiti lekove protiv ovih glista neposredno. U tom slučaju upotrebljavaju se klizme, ispiranja zadnjeg creva i čmara. Pošto se čmar namaže nekom mašću, vrše se ispiranja sokom od belog luka, sapunjavom vo-dom, slanom ili hladnom vodom, ili vodom sa sirćetom. Isto se to može učiniti s razblaženim sokom od limuna, tj. napra-vi se limunada od iscećenog soka,

zgnječene kore i zgnječenih zrna sa šećerom i vodom. To se može i piti, a u isto vreme time se može i klistirati. Mrkva — šargarepa može da se upotrebi u istu svrhu, jer njen sok deluje na taj način što crve najpre izbacuje, a posle njihove mišićne delove ukoči. To čini etarsko ulje koje se nalazi u mrkvi. Razume se da se moraju uzeti veće doze ko-rena ili iscećenog soka. Nije otrovno sredstvo te nema .rđavih posledica. Sprema se ovako: 1/2 — 1 kilogram dobro opranih korena šargarepe, isitni se, sok iscedi i sav najedanput popije. Kroz1—2 časa uzima se ricinus. U isto vreme 100 grama belog luka ktoa se u jednom litru vode. Kad se to ohladi do temperature •tljl. napravi se klizma i pusti u zadnje crevo (E. Majer — Kerliv). Ostali lekovi biće navedeni dalje. Što se tiče isterivanja krupnih „okruglih" glista i pan-ara, za njih su potrebna jača sredstva: ona se dobijaju iz sa, iz korena paprati, a tako isto i iz nekih blagih bi-i plodova — na čije ćemo izlagac.e .sad preći. 1. POVRATIČ Vratič, umanika. — Može se upotrebiti pretiv^okruglih s—sta, a i protiv crvića iz zadnjeg creva (ohuigez). Najpb-Jieašji oblik za primanje ovog leka je čaj od cveta, u dozi <—5 grama na 100 grama vode; ili prah od cveta, u količini 3—1 grama umešan u pekmez od pomorandže, ili smešai s nekim alahš ili arapskom gumom. Vodeni zgustak uzima se u maloj •včini, najviše po pola grama. Go su oblici i doze za okrugle gliste.Za uporne- slučajeve mogu apotekari napraviti iz zgustka čnće (za uvlačenje u zadnje crevo) u dozi po 0,3 grama u BOM. Ovaj je lek bio poznat od starina kao lek protiv glista. Taivo je stari lekar dr Leonard Fuksijus za njega «azao: „Cve-'1ve ove bil>ke raskislo u vinu ili mleku može odlično datera kod dece crevne gliste. Usled toga Su je stari Nemcizvali trava protiv okruglih glista — ^igpAgai!.. Ali sevdra paziti na doze, jer izaziva povraćanje, prolive, pa i po-evcovje kao otrovno sredstvo." Protiv sitnih crvića može se od cele bil.ke upotrebiti jak čaj za klizmu. Ispiranje u zadnjem crevu vrši se na tajiš što se najpre mlakom vodom crevo očisti, pa posle tog Pušta lek. Za taj klistir uzima se 10 grama biljke i 150 grama ovde vode — razume se, ohlaćene. Dr E. Majer daje ovaj prost recept Cveta od bele rade .......... 10 grama Lišća od sene ........... 10 „ Cveta od povratiča ......... 20 „ Pelina (trave) ........... 60 „ Od ove specijalne mešavine uzima se po jedna kašika za šolu prokuvanog čaja. Ujutru i uveče popije se po 1/2 šolje. Povratič (ili prostačka hrizantema) je uspravna, jaka bil>ka do 1 metra visine, glatka i slabo malava, s jakim, gorčia.avim mirisom. Koren — puzav. Lišće po izgledu veliko, perasto; duboko urezani zup-časti listovi. Cvetnih glavica ima mnogo, poluokrugle su, zlatnožute boje i obrazuju odozgo ravnu amrelastu kitu. Raste po poljskim mebama, obroncima, pored puteva. Vreme cvetanja: jul—avgust. 2. PELEN Pedin, trnomet, metljika, pelin divlji, crnobiA. — Evo najbol>eg načina za uzimanje pelina u cilju isterivanja glista. Dva do tri grama praha od suvog pelinovog lišća umesi se sa sredinom (mesom) od šljiva ili s gotovim pekmezom i ta količina uzima našte pet dana uzastopce. Nije teško spre-miti ovakvu kombinaciju: Praha od pelinovog lišća ..... 2—3 grama Praha od slatkog drvceta ...... 2 „

Praha od anasona ......... 0,5 „ Sve je ovo za jednu dozu. Daje se ujutru, umešeno sa šl>i-vama. pet dana uzastopce. Može se preporučiti i upotrebiti i pivo od pelina, koje se dobija na taj način što se stavi 1 gram raskisnutog pelino-vog lišća u 30 grama piva, ili po 2—3 grama pelina u 60—90 grama piva, i ta se količina uzima svaki dan u toku pet dana. Primenjuje se protiv obeju vrsta glista, okruglih i crvića. Može se napraviti s povratičem i sirup od pelina za našu svrhu, po ovom receptu To se ostavi da kisne u pola litre klučale vode 12 časova, zatim se procedi kroz gusto platno i tome doda 800 grama šećera. Kad se šećer rastvori, sve se ponovo procedi kroz flanel. Uzima se tri puta dnevno pre jela po jedna kašika.Kako se pelin kod nas kao lek mnogo upotrebljava, da kažemo o njemu još nekoliko reči.Pelina ima više vrsta, i kako se naša država prostire od severa na jug, na njenoj teritoriji može rasti i više vrsta. Iajvažnija je veliki pelin, obični pelin, gorki pelin („absintion" je grčka reč i znači „nemoguće piti ga"), koji se zvao i sveta trava i trava protiv glista itd. Da ona raste svuda, i kao divlja i kao pitoma (jer se i gaji), poznato je svima. Drugu vrstu čini tzv. mali pelin i rimski ili papski pelin mnogo je niža, dostiže jedva 20—30 centimetara visine, raste u srednjoj Evropi. Glečerski pelin za nas nema značaja, primorski pelin ( može da poslu-ži isto tako kao i veliki pelin, kao lek protiv glista i kao stomačni lek.Protivglisni pelin, a negde ga zovu i barbotina, vrsta je primorskog pelina, ali raste samo u stepi na Donu, na donjoj Volgi, u kirgiskim stepama u Rusiji. Smeša njegovih vrhova, semena i cveta Za biljobere i domaćice koje spremaju sebi pelen „za kuću" — važno je da beru vrhove grana s lišćem i cvetom, ali ne duže od 50 do 60 centimetara, računajući od vrha. I treba da ih suše u senci, a ne na suncu. Grane su suve onda kada se lako lome, tj. tek kroz 2—6 nedela, što zavisi od vremena (da li je kišovito ili ne). Beru se grane dvogodišnje biljke (starije), i to od polovine juna do polovine jula. Posle sušenja drže se opet u ambaru, na suvom mestu ili na lesi, izlome se na kraće komade (8—10 centimetara), vežu u snopiće i tako se mogu čuvati više godina. 3. TIKVA Tikva (ili, kako je zovu u Šumadiji, bundeva). upravo seme od tikve, kukuruzne ili baštenske, po mome ličnom isku-stvu siguran je lek protiv svih vrsta crevnih glista, ne izu-zimajući ni pantličaru, i kod dece i kod odraslih. 1. U praksi, kod dece, pokazalo se da je seme dragoceno stoga što je prijatno za uzimanje, a uz to pouzdano sredstvo. Daje se u dozi od 30 do 60 grama (prema uzrastu), tj.: Oljuštenog semena od tikve ...... 60 grama Šećera .............. 20 Istucati sve to kao kašu, meku i jednoliku. Uzeti ovu kašu, onakvu kakva je, u šolju kakaa (bez šećera) ili u beloj kafi. Radije uzimaju deca mlečnu čorbu od semena po ^ovom receptu: Oljuštenog semena od bundeve .... 30—60 grama Šećera ............ 20 Planinske vode ......... 170 „ Pomorandže ........... 1 kriška Najpre treba istucati seme, šećer i krišku pomorandže i propustiti kroz sito, pritiskujući. Zatim tu masu izmućkati s vodom. I lek je gotov za jedno uzimanje. Tikveno seme može da se spremi i po ovom receptu: Semena od tikve ......... 30—60 grama Šećera ............ 40 Pomorance ........... 1 kriška

Čaj od korijandra (2: 100) — koliko treba da se napravi žitka kaša Kao nešto naročito može se spremiti ekstrakt (zgustak) iz 300 komada jezgri bd semena bundeve. To se zove kukumarin. Njega deca rado uzimaju u dozi od 10 do 20 grama u supi ili u kakau. Ovaj lek se upotreblava protiv okruglih glista i pantljičara.ALI ma kakav bio način i oblik primanja — treba bolesti lati i dovolnu količinu ricinusa, najdalje posle 2—5 časova od trenutka uzimanja leka. Za decu se može ricinus odmah pomešati sa semenom i napraviti emulzija po formuli leuret Oljuštenog semena tikve ....... 30 grama Belog luka ............. 30 „ Ricinusa ............. 20 „ Za jednu dozu. 2- Za odrasle je dovolna količina 100—200 grama oljuštenog i samlevenog tikvinog Semena. Uzima se ujutru u 6—7 časova s belom kafom i kroz dva sata dopunjuje dozom gorke soli 4aš majčinog lista). Na taj način se može isterati i pantljičara- Dr S. P. je pisao da se u Meksiku upotrebljava samo ovaj JSH, i to po nekoliko dana uzastopce. Ja sam to postizao' u Napomene: 1) Stolicu treba vršiti u sito, da bi se posle ispiranja lakše moglo utvrditi je li izašla i glava pantljičare , ili koja okrugla glista. 2) Neposredno pre primanja leka treba pripremiti stomak olatgša, tj. ništa drugo ne jesti osim salate (luka, patlidžana, žugtsa itd.), da bi se gliste u crevnom kanalu uznemirile. 3) Dr E. Majer savetuje da se uzmu dve kašike ricinusa primanja leka, a i dve kašike ricinusa dva sata posle IAAenog leka pre podne (najbolje razbijenog u pivu — R. G.). 4) Kako ovaj lek nije otrovan, ne nadražuje creva i pri-1n je, može se, u slučaju neuspeha prvog dana uzimanja, po-o uzeti i idućih dana (drugog i trećeg) bez opasnosti. 4. BELI LUK Treba ga davati deci koja imaju gliste. Na selu se on može uaimati kako se hoće: kuvan, sirov, tucan, ali u gradu ga treba davati kuvanog s mlekom ili u supu; ili se pravi s njim sirup, za šta se jedan deo luka kuva u dva dela vode i isto toliko šećera, i od toga daje po 2—3 kašike dnevno*. Za evoje lekovite osobine ovaj narodni lek ima da zahvali sumporu i jednom drugom sastojku (oksidu alila — gotovo u čistom obliku), koje sadrži u sebi. Otuda se zbog svoga sum-pora može upotrebiti kao sredstvo protiv raznih bacila u crevima i kao predohrana kod epidemije tifusa, pegavog ti-fusa, difterije, gripa i kolere. Čak se njegov sok, prokuvan, može privijati i na gnojave rane na koži. 5. KUPUS Isceđen sok od kupusa dobar je lek za decu koja imaju gliste. Doza: 20—30 grama soka najedanput, ujutru našte. o. ČUBAR Čubrika, čabr, ščubrik. — Upotrebl»ava se čaj, u dozi 50 grama na litar klučale vode; dobar je i kao stomačni lek. Tera gasove, a pomaže i kod grčeva. Čubar je letnja jednogodišnja bil>ka s jako granatim stablom, do 3 decimetra visine. Lišće mu je sitno — koplasto. Cvetovi beli do crvenkasti, s kratkim drškama, po 1—3 u pazuhu. Neguje se za začin, a kao divlja cveta od jula do oktobra. * Oni koji ga upotrebl>avaju protiv skleroze, ili iz -straha od skleroze kao

prelohranu, treba da ga jedu u ovom obliku, da im ne bi telo i dah mirisali na beli luk. 7. MAJKINA DUŠICA Od nje se spralja čaj — u istoj dozi kao čubar. KANTARION Gospin cvet, trava od poseka, gospino zele, ranjenik, ivanj-sha trava. — Spravlja se čaj od cele bil>ke ili samo od vrhova s cvetovima, u dozi od 20 grama na litar ključale vode. Pije se kao sredstvo protiv glista, spolja se primenjuje kao sredstvo za lečenje rana (videti dalju primenu kod hirurških bolesti). Delovanje ova tri poslednja leka osnovano je na tome što su oni svojim letećim zejtinima i svojom gorčinom u stanju la ubijaju okrugle gliste (askaride) i da doprinesu njihovom •sterivanju time što pojačavaju rad creva. 9. BOŽJE DRVCE Rutvica. — Strani naziv za ovu bil»ku je citronela („li-munčica"), Sava Petrović pisao je o njoj ovo: „Razlikuje se od ostalih vrsta pelina time što nije trava, nego šib, do 1 metra •asine, što je donje lišće dvaput, a gornje jedanput perasto • isečeno." Kod nas se sadi. Cveće mu je žuto. Kad se meću irstima istrlja, miriše na limun. Ova biljka jača organe za varenje, podstiče ih na rad, te je podesna za isterivanje glista. AAI se upotreblava i kod nedovolnog apetita kod dece, a smat-tala se kao specifično sredstvo u lečenju tuberkuloze trbušne maramice s vodom. Daje se kao čaj u dozi: Suve biljke na litar vode . . . . . . 15 grama a sveže biljke na litar vode ...... 10 „ Pije se šoljama, po 2—3 dnevno, pre jela. 10. TUŠT Od starih lekova protiv glista može se upotrebiti i ova biljka. Mada se ona upotrebljava i protiv drugih bolesti. Kao povrće — salata uzima se njeno lišće, a seme njeno kuva se u vodi ili u mleku, u dozi 20 grama na litar. Na Zapadu se ona zbog toga i sadi. Naročito se daje deci (dr S. Petrović). Nisko ležeće granato stablo je tolo, crvenkaste boje, dugačko do 2 decimetra. Lišće je izvrnuto jajasto do klinastog oblika, sedi na grani, bez zubaca je, mesnato. Cvetići su mali, žuti ili žuto-beli, brzo precvetaju. Otvaraju se samo ujutru kad su sunčevi zraci topli. Čaši-čni lisgići na polećini su tupo klinasti. Raste po baštama i vino-gradima kao biljka za salatu i supu. Kao divl,a raste po peskovitim me-stima. Cveta od juna do septembra. Gajena vrsta ove bil.ke (R. zaNua) u svim svojim delovima je veća, krupnija. 11. NAR. Upotrebl»ava se cvet i plod, a naročito kora od korena ovog južnog drveta, koje raste kod nas svuda ispod Demir-Ka-pije i na primorju. Ispitivanje nekih naučnika (Marli i Ferod) pokazalo je da je i kora od grana lekovita. Kora od korena pored taninskih kiselina sadrži i alkaloide: peletierin i izopeletierin, koji imaju moć da ubijaju gliste. Za jelno lečenje potrebno je 30—50—-70 grama kore.Najpodesniji način upotrebe nara je onaj koji je usavršavo Labulben, a sastoji se u ovom:Treba ostaviti 60—90 grama suve kore da kisne u dve šolje •ole (400 grama) 24 časa. To se zatim kuva najpre na tihoj, a pri kraju na jakoj vatri, drk se ne ukuva toliko da ostane samo za jednu šolju ili čašu tečnosti. Ta se tečnost onda pro-celi i pije ujutru u dva ili tri maha, u razmacima od pola časa, prema tome koliko je ko može odjednom popiti, jer je gorkog i neprijatnog ukusa i izaziva gaćen»e. Zbog toga bolje ju je šggi kad se

ohladi, ili ako joj se doda malo leda, nekoliko kapi ulja od nane, a može se i zasladiti sirupom. Kad bolesnik oseti neprijatnost u trbuhu, koja ne liči na gaćenje, treba da uzme neko sredstvo za čišćenje.U mestima gde se može dobiti sveža kora od nara može se i ovako spremiti: Sveže kore od nara ........ 50 grama Vode ............... 750 „ Kuvati na tihoj vatri dok se odvar ne ukuva do 500 grama, pa se onda to procedi i uzima u tri maha, u razmaku od pola časa. Može se zasladiti, a posle 2—3 časa treba dati na čišćenje. Ili se može primeniti ovaj recept: Kore od nara ............ 30 grama Vode ............... 300 Kuvati dok ne ostane 150 grama, dodati sirupa od cimeta 30 prama i uzeti u toku pola sata. Prijatnija je, ali i manje delotvorna ovako spremljena smeša: Alkoholnog ekstrakta kore od korena nara 20 grama Vode ............... 150 Mirišljave vode od nane ....... 10 „ Prostog sirupa ........... 30 „ Pomešati. Uzeti u 2—3 maha u razmaku od pola čaba.svakome — ni izdaleka'. Zato je najbolje upotrebljavati ga kao istucan koren pomešan s medom. Tako su radili stari, uzima-jući po 30 grama korena, pa je i sam taj način za preporuku. Samo što ne treba uzimati tu dozu, nego po 15 grama istuca-nog korena, i uzeti tu količinu u dva maha, s razmakom od pola časa, u beloj kafi. Kroz pola časa posle druge doze treba uze-ti nešto za čišćenje, npr. senu („seneblat"), i stolicu vršiti u sito (radi pranja i kontrole: da li je glava pantljičare isterana). Za slabije l»ude i ta se doza može smanjiti. Razume se da je potrebno uoči uzimanja leka pripremiti stomak: ne jesti ništa osim mleka i razne salate i haringe (ako je ima) da bi se pantličara uznemirila i ošamutila.1 Ako glava njena izaće — lek ne treba ponovo uzimati odmah, nego tek. kroz mesec i više dana, kada se oboleli popravi. U apotekama se sada prodaje u kapsudama i uzima se u do-zi 3—6—7—8 grama (ranije se uzimalo do 10 grama) najviše. Svaka kapsula "sadrži po 0,5 grama ekstrakta korena od pap-rati. Umesto seneblata, E. Majer i drugi savetuju da se posle 2 časa uzme 2 kašike ricinusa (razbijenog u čaju, limunadi ili pivu). I te kapsule su donekle garantija da je lek — pravi, a ne od neke druge biljke. Postoji i gotov lek, „filmaron" Beringera, ali dr E. Majer kao najsigurniji preparat preporučuje Helfenbergove (A. G,): 1) crne kapsule, napunjene ekstraktom i ricinusom; i 2) bele, samo s ricinusom. Uz to je priložeio uputstvo kako se uzimaju. Napomena: Santonin, koji se danas najviše daje protiv glista (izuzimajući pantljičaru), takoće je bil>nog porekla, jer se dobija izvlačenjem (ekstrakcijom) iz cveta jedne vrste pelena koji raste u Turkestanu. Cvetovi te vrste sadrže 2,5% santonina. AAI kako ova koli-čira iz cveta nije stalna i sigurna — upotrebljava se čist santonin, koji se daje u dozi: 0,05—0,1 grama, u toku 2—3 dana. Deci od 3 do 8 godina daje se u dozi: 0,03—0,05 grama dnevno posle jela, u dva puta, takoće 2—3 dana. Dva časa posle svakog 1 Te iste večeri može se uzeti i ricinus (2 kašike, u. pivu). santonina treba davati 1—2 kašike ricinusa (dr E..Davala je ukusa najpre slatkog, a posle oporog i gorkog. To ima etarskog ulja, masne materije, nekristalisanog še-Vcrv. tanina, skroba, smolaste materije i osobite papratne kiseline." Mnogi lekari drže se mišljenja da treba ostati pri prahu odjkva paprati, jer on sadrži delotvorne sastojke i uzima se s miom ili s melasom u dozi

od 15 grama, umešenom kao lopti-Ova biljka deluje jako i na matericu i momse izazvati po-6——7; prema tome ne treba je upotrebljavati za vreme trudnoće zato je", veli dr Petrovdć, „možda naš narod i nazvao ovu biljku navalom. Naročito je naše žene upotrebljavaju za ljubavne vradžbine." Koren (rizom) lekovite paprati je kratak i debeo, leži povrh zemlje nekoliko centimetara iznad zemlje uzdignut. Lišće je dugačko, la 1 metar visine, uspravno, oblika dugul.asto-kopl.astog i po ivicama . Glavna drška je obrasla mrkim luspama. Raste po šumama i senovitim mestima — svuda u Evropi, do polarnih krajeva zakl.učno. kao sretstvo protiv glista od davnina je u upotrebi. Napomena: Za decu koja ne mogu da progutaju apotekareke kapsule spravlja se tzv. „med Dangdisona" (jednog od pronada-zgsa etarskog ekstrakta iz paprati): Etarskog ekstrakta iz paprati ..... 2 grama Soka od slatka od ruža (ili čistog meda) 16 „ Najzad, Lekderk ponovo napominje da ne treba napuštati ah od korena, koji mu je u dozi od 15 grama, izmešan sa medom ILI lasom, davao dobre rezultate pri isterivanju tenije. 1 Od arapske reči 1aho1s; označava medikament koji se spravlja kao emulzija badema. Prijatna je, blaga, pije se u malim dozama. ČETVRTA GRUPA BOLESTI OSTALIH TRBUŠNIH ORGANA: JETRE, GUŠTERAČE I SLEZINE Bolesti lsučne bešike, žučnih puteva (talozi i žučno kamenje), slezine, gušterače i drugih trbušnih organa, za. oticanjem, i njihovo lečenje lvkovitim biljem Kad je reč o lečenju jetre lekovima uopšte, ne samo bilnim, tu stvar ne ide tako lako i prosto kako bi mislili nestručni ljudi. Posmatrano sa stanovišta naučne medicine, jetra je je-dna žlezda, velika žlezda (kao što je, recimo, zaušna žle-zda, žlezda u guši i svaka druga), koja prema svojoj građi ima trojaki zadatak: prvo, da stvara i potom luči žuč koja teče u crevo (dvanaestopalačno), i da tu pomaže varenje i kretanje creva; drugo, što je isto tako važno, ako ne i važnije, da pri-mi razne vrste hrane koju je uneo čovek u stomak (šećer, ma-sti i belančevine u obliku jela i pića), da ih preradi na svoj način, i, treće, da ih onda pusti u krv na dalju upotrebu. Ona je, da tako kažemo, žlezda preraVivač i rasporeditel» ishra-ne za krv i ceo brganizam. Otuda su bolesti jetre trojake i javljaju se: 1) Kad ona nije sposobna da luči dovolno žučnog soka za creva. 2) Kad se ta žuč usled nekog poremećaja ne luči u dovolj-noj količini u crero, tj. sprečena je nečim da otiče prirod-nim putem, već se vraća u krv. U prvom slučaju bila bi boles N elovoljnog spremanja žuči, a u drugom — zadržavanje žuči i pojava žutice (usled raznih uzroka: mehaničkih, zaraznih ba3) Kad je tkivo jetre obolelo, pa je ona kao žlezda, kao aggp ćelija, oslabila ili se sasvim poremetila i izmenila, k ve može vršiti svoju glavnu ulogu primaoca, preraćivača i risporeditel.a hrane (životinjske, biljne i mineralne). Često je teško odrediti gde počinje jedna vrsta bolesti a gde druga, npr. rešiti: da li žuči nema DOVOLjNO što je jetra obolela kao žlezda te ne stvara DOVOANO žuči; ili se ta žuč luči jer je nešto uz put zadržava. Ali radi praktične pri-

eve lekova ova podela mora ostati, i na nju bolesnik treba da pazi koliko god može. Prema njoj moraju biti odrećeni i Prvu će grupu činiti oni lekovi koji pomažu stvaranju, lečenju i izazivanju žuči u crevo (takozvani lekovi holere-hapkk i holagoga). Lrugu, lekovi koji leče: a) slabosti jetre kao žlezde (kad su njeve ćelije slabe) i b) bolesti te žlezde kad se njeno tkivo TOLIKO izmeni i poremeti da ona izmeni i svoju veličinu (po-ehave suviše velika ili se, naprotiv, smežura), usled čega zastaju otoci u trbuhu, u nogama itd. Izvršivši ovakvu njihovu podelu na sredstva koja deluju lečenje, izazivanje i isterivanje žuči u creva i na sredstva koja leče samu jetru i uklanjaju posledice njenog poremećaja — emo preći na nabrajanje i opisivanje lekovitih biljaka. Prethodio moramo učiniti jednu napomenu. Ako se žuč ne LUČI u creva u dovolnoj količini, te se pojavi žutica, a tome jjv uzrok kakav žučni kamen koji se zaglavio ma gde na putu od jefe lo preva (ili od žučne bešike do creva), i u toku dužeg lečenja, v posle svih uobičajenih lekova, postaje jasno da taj Kamen ne može proći, onda je najbolji i jedini lek za takvog bolesika — hirurški nož, operacija. Jer nema leka koji bi mogao rastvoriti, isitniti ili učiniti da se raspadne velikako je prolaz iz jetre, odnosno žučne bešike do dvanaestopalačnog creva uzak, iako po nevolji može da se širi („od mesa je"), ipak on nije ni toliko širok da može proći kamen veli-čine lešnika ili velikog zrna boba ili pasulja. Tu i pored svih naših lekova: hemijskih, biljnih i mineralnih (u banja-ma), mora da se legne na operacioni sto dobroga majstora-hirur-ga, pogotovu ako se kamen krenuo i zaglavio. Tako su se spasli mnogi koji su dugo patili. Ipak pre to-ga treba se polečiti i lekovima koje ovde iznosimo, u slučaje-vima gde se može izbeći dugo bolovanje, pa i operacija žuč-nog kamena. I. Lekovi za izlučivanje žuči i žučnih taloga (holagoge), u slučaju napada, grčeva itd. Nije naš zadatak da nabrajamo sve te lekove: one koji se dobijaju od raznih gorkih soli (većinom s magnezijumom ili se nalaze u mineralnim vodama), lekove koji su dobijeni he-mijskim putem (npr. atofan), kao i one koji se dobijaju iz prekomorskih bilja (npr. aloe, boldo i dr.), nego samo one bilj-ne koji se mogu nabaviti u našoj državi ili se nalaze pod rukom.1 Po prof. Leperu i drugim autorima, prava i najbolja sredstva za lučenje žuči jesu sama žuč i žučne soli (jedg-penja). „Ove poslednje manje se upotrebl.avaju, iako je njihovo delovanje izvan sumnje. Napro-tiv, tečna goveBa žuč ili isušena često se.propisuje u obliku suvog oraha, u dozi 0,1 gram za jednu pilulu, po 2—3 pilule dnevno. Ili u ob-liku žuči pomešane s glicerinom, u dozi 2 ili 3 grama dnevno. Ili, najzad, za klistir s 1% žuči. Sve po ovim receptima: 1) Praha od govebe žuči 0,1 gram ps) 40 kapi Dnevno, podeljeno u Oleat natrijuma (Ma- tri puta. 0,1 „ 3) 3& klizmu (klistir): „ . Žuči ........ 0,5—3 grama Za dednu pilulu. Glicerina ..... 5 „ 2) Žuči .......... 3 grama rode ......... 250 „ llacbrina ....... 30 „ Sve za jedanput.

Ovde vlada načelo: klin—klinom! Najpre tu dolaze: biljna ulja u sirovom stanju (nekuvana), kravlje maslo u umerenim količinama; zašećereno mleko, jer oe tako bolje vari u stomaku, boqe deluje na jetru i njegova to-IAOtna snaga u telu je jača. Najbolje je za ovu bolest kravlje mleko; za ovim slede krompir i prepečen hleb. Male količine oirovog mesa takoće su dobre, kao i male količine belog vina s vodom i sa šećerom (Leper, Mišo, d^ Sez), ali za kratko •reke (2—3 dana). Istina, ovi lekovi podudaraju se sa dijetom i zamenjuju '•e... Oni su, tako da kažemo, žučogonci: lako se vare i sadrže Jcovoljno kalorija za ishranu obolelog organizma. Svima dostupni biljni lekovi jesu: 1. MASLAČAK Nekada se smatralo da je koren ove bil>ke vrlo dobar za slabe stomake. Ali se, u toku naučnog ispitivanja, naročito u Engleskoj (Pauera i Brauninga, Ruterforda i Vignala), poka-zalo da on, osim toga što jača stomak, odlično deluje i na je-1ru i lučenje žuči, time što pomaže da se žučna bešika bolje steže i na taj način isteruje veća količina žuči u crevo. Pa • francuski lekar-naučnik Leklerk tvrdi da kod bolesnika hoji imaju zapušene ili bolesne žučne kanale on pomaže pro-daženju žuči kroz njih u crevo, a tako isto i prolaženju pe-sha i žučnih kamičaka. Time on leči ujedno i otečenu jetru. Sve to znači da on može otkloniti žučne napade i poboljšati delokupno stanje u jetri i žučnim putevima. Upotrebljava se sok od maslačkovog korena, izvaćen u je-sea, jer u to doba koren sadrži najaktivnije, najlekovitije sastojke. Za domaću upotrebu dr Brismore dao je ovaj dobar recept: Soka od svežeg korena maslačka .... 100 grama 90%-nog alkohola .......... 18 „ Glicerina ............ 15 „ Vode ............... 17 Od ove mešavine uzimati 1 ili 2 kašike dnevno. Sok se može dobiti i iz lišća. U soku iz korena i lišća nalazi se gorka materija taraksin, koja i deluje kao podsticajni agens — lek pri lučenju žuči. Ako nema soka, onda se iz korena mo-že spremiti zgustak (ekstrakt): ispari se vodeni rasb („ras-kvasnina") dok se ne dobije mek talog. Od njega se uzima 1—5 grama dnevno (tj. najviše jedna kašičica). Ekstrakt iz suve biljke (s korenom ujedno) sadrži holin, koji deluje i na brže izlučivanje mokraće. Maslačak ima dugovečan koren, klinast, spol.a crn, u kome ima vrlo gorkog soka. Lišće je različito, skupleno je kao ubor, obdika je duguljastog, od produžnog s ravnim obodom do perastog duboko urezanog i zupčastog kao testera. Krajnji deo lista je obično širi, suvraćeno ja-jast (sa širom stranom) ili zaoštren. Cveće je žuto. Cvetna stablika biva poduža, do 20 centimetara i šupl>a je. Cvetova ima mnogo i porećani su u više redova. Raste svuda kraj drumova, po livadama i pustarama. Doba cvetanja: od maja do oktobra. Ima ga mnogo vrsta — zato je najbolje obratiti pažnju na obdik lišća i cvet, kao i spolnu boju korena (crnu). 2. ŠIMŠIRIKA Šimširača, žuta šiba, žuti šipak, DIVAI šimšir, ki-seli trn, maršin, žutikovina. — Lek se nalazi u kori ili u korvnu ove biljke. Tera žučne sokove, te je prema tome dobar lek protiv žutice kao bolesti jetre.

Ali on ima i drugu isto tako važnu osobinu, naime: da steže oteklu i uvećanu slezinu, nabreklu usled malarične groznice (zarazni „dalak"), Steza-njvm slezinv on isteruje malarično seme (klice) u opšti krvo-tok, gde ga dočekuju bela krvna zrnca da ga progutaju, a zatim kinin da ga uništi (Tibaldo Laskarato). Prema tome, u svim slučajevima gde postoji otok jetre sa žuticom, a postojao je pre toga ili u isto vreme otok slezine (dalak), ovaj lek je najpodesnpji. Pa čak i ako nema žutice, nego samo slaba jetra i osetlivost slezine — opet se pri-menjuje. Doze: za čaj je potrebno uzeti 20 grama kore ili korena na 500 grama vode. Piti 2—3 šoqe dnevno. Šimširača ili žuti šipak je šib, žbun, od 1—2—3 metra visine, s gustim vitkim granama, čiji vrhovi idu u stranu. Sivozeleno lišće raste u gomnliiama; nalazi se i tro- do petograno trnje od zakržljalih listova. Pojedini, usaml>eni listovi su jajasti, oštro zupčasti. Lepi CVS10VI obrazuju viseće grozdove, koji mirišu neprijatno. Plod je bobica, duguljasta, crvena i ima dve duguljaste, mrke, hrapave i na vrhu ugnute semenke. Raste po sunčanim mestima krševa ili krajeva šume. Cveta u maju. Šimširača se ranije upotrebljavala u medicini pod ohuasaplja. Ali su se isto tako upotrebljavale i bobice kao kuvano slatko. Izmeću ostalog, sveže su se upotrebljavale kod Nemaca i za čišćenje srebra. U njima ima jabučne i limunske kiseline, zato se mogu upotrebiti i za limunadu kod grozničavih stanja. „Kora je gorka; u njoj ima osobenih materija — berberina i oksiakan-tina. Nekad je upotrebljavana kao sredstvo koje snaži, a u većoj količini kao sredstvo za čišćenje, naročito u bolesti-ma crne džigerice." Dakle, jetra na prvom mestu. z. VODOPŠA Ženetrga, gologuza. — Galen, čuveni lekar starog doba, nazvao je vodopiju „prijateljem jetre". Toliko je ona koristila protiv grčeva u oblasti jetre. Docnije lekari, Simon i van Spigel, savetovali su da je primaju bolesnici koji u isto vre-me imaju i podagru (giht) i plahovitog su temperamenta, tj. lako se uzbućuju. Prema tome, ona je podesna kod svih osetljivih i nervoznih bolesnika koji dobijaju napade, grčeve, i ko-jima zbog svake sitnice i ljutnje može „žuč da pukne". U na-rodnoj medicini upotrebljava se u lečenju žutice. Kao gorko sredstvo ova biljka može da podstiče apetit. da deluje i na stolicu i na mokrenje, čime umanjuje muke i tegobe u oblasti jetre i žučne bešike. Stomačni poremećaji takoće se otklanjaju primenom njenog suvog korena. Upotrebljava se koren i lišće kao kuvan čaj (odvar), u dozi 15—30 grama na litar vode. Piti 2—3 šolje dnevno. Pržen suv koren upotreblava se mnogo kao „kafa" — ci-korija, upravo kao zamena koja se meša s kafom, mada bez še-ćera nema prijatan ukus. Stoga se vodopija gaji na veliko i kao industrijska pitoma bilka. Falsifikat je kad se umesto korena cikorije prži mrkva (šargarepa) i to se prodaje. Sirup od vodopije, tj. cikorijev čaj od lišća, korena u. šećera, može se upotrebiti kao lek protiv zatvora kod male dece. Ima repasto-klinast koren, stablo razgranato i grubo dlakavo. Dostiže vnsinu do metra. Prizemno lišće obrazuje ubor, perasto je, gor-n>e jednostavno, bez ureza, kopl.asto. Cvetovi su krupni, lepe svetlo-plave

boje. Raste gotovo svuda po suvim livadama i meBama. Cveta u julu i avgustu. Svima poznata bilka, ali mali broj zna da se cikorija do-bcja iz njenog korena kad se on isprži. 4. HMELj Obolenje i zapaljenje žučne bešike s groznicom je stanje koje zahteva primenu ovoga leka koji se dobija iz ženskih cvetova hmelja. Ovde se hmelj upotrebl.ava kao sredstvo za prečišćavanje i osvežavanje krvi kad se ova poremeti usled oboljenja jetre i slezine. Ne može se reći da u tom sdučaju hmelj dezinfikuje (ubija bacile) žučne puteve i žučnu bešiku ili krvotok; ali svakako da u takvim slučajevima povolzno deluje. Najbolje je davati ga kao sirup, koji se pravi na taj način što se najpre spremi čaj, u dozi 15 grama na litar ključale vode, pa se od tog čaja i šećera (u kodičini 1000:1800 grama; odnos je uvek 5 delova čaja prema 8— 9 delova šećera) napravi sirup. Sam čaj se daje po 2—3 šole dnevno. Sirup se može davati 50—100 grama dnevno. Naročito je dobar za nervne i plašlive bolesnike koji pate od bolesti žučnih organa i jetre uopšte. On služi u tom slučaju i kao lek za umirenje nerava. 5. ŽUTA BAGRENA Žuga bafena Alpska bagrena, zanovet. — „Čaj od njenog lišća u dozi 12 grama na jednu šolju ključale vode pokazuje očigledno po-voljno delovanje na izlučivanje žuči." Ova se bika smatrala kao otrovna, ali je Leklerk u navedenoj dozi preporučuje kod bolesti žučne bešike. Oslanjajući se na njegov autoritet i iskustvo, ja je navodim kao lek. Njeno seme zaista je otrovno i u vrlo maloj količini. 6. LADOLEŽ i DIVLI LADOLEŽ Ladolež polski (Sopuo1uc1i) Poponac. — Vrlo dobro sredstvo za žuč i čišćenje, i bez štetnog svojstva da mnogo nadražuje creva. Usled toga što se ne rastvara u pluvački nije tako oporog ukusa. Upotrebljavaju se svi njegovi delovi, a naročito koren. Doze: čaj od lišća, 6—12 grama na 200—300 grama klučale vode. Broj šolja čaja dnevno zavisi od delovanja na creva: čim se dobije stolica, treba za taj dan prestati s davanjem. Ili se spremi alkoholatura (spiritni rasb) od svežeg korena, od koje se uzima 10—15 grama dnevno (2—3 kašičice) u nekom sluzavom čaju (recimo od sleza ili salepa) i pije. Ovi napi-ci ne izazivaju na podrigivanje ni gaćenje. Savesni i ozbiljni naučnici konstatovali su da ova bilj-ka svojim sastojcima (smolastim materijama) i svojim delo-vanjem može zameniti prekomorsku jalapu, koja pripada istoj familiji biljaka, i skamoniju, koja je njima takoće rod i čiji lekoviti sastojci (jalapin, odnosno skamonin) ulaze u red odličnih lekova protiv bolesti jetre, naročito kod otoka (kao purgativ hidragog), jer se njome isteruje u tkivu zastala voda.Kako je ova biljka svakom pod rukom, a na doze i oblik dekova ukazano je, možemo želeti da se ona primenjuje ne samo u popularnoj nego i u naučnoj medicini, da je preporučuju le-kari, kao što su to činili stari lekari. Utoliko pre što su obe vrste ladoleža apoteke bile obavezne da drže kao sredstvo za čišćenje. Ladolež ima dugovečan koren koji puzi, stablo se obavija kao loza, 3—5 metara visoko, oko žbunja drugog bia, ograda itd. Lšpće mu je srcastoklinasto sa širokim, uglastim, koso povijenim ušima prn dnu. Cvet, koji

ima dršku i raste u pazuhu lišća usamleno, ima boju belu ili crvenkastu. Čašica neposredno obavija celu krupnu kru-icu. Semenki ima tri do četiri. Cveta od juna do septembra. 7. RESNIK Upotreblava se prah od korena ove bil>ke u količini 4—5 grama dnevno, uzetih u nekoliko puta, za lečenje žučne be-švke i žučnih kanala i kao sredstvo za čišćenje kod tih bo-ASSTI. Zbog obilate sadržine tanina korisna je kod krvarenja svake vrste (plućnih i crevnih). Koren se vadi pre nego što biljka sazri. I pre su koren i cela biljka važili kao lekovito sredstvo • tražili se pod nazivom (vodena grsnica, vodena konoplja). Preporučuje se kod influence (gripa), čije trajanje skra-ćuje, u epidemijama opada broj smrtnih slučajeva. Ona smanjuje i vreme oporavljanja — tvrdi američki profesor Staer (Madaus). Sama biljka raste na podvodnim mestima, po obalama, vlažnom žbulju, a cveta od jula do avgusta. Koren je dugovečan, stablo uspravno, vi-sine 1— 2 metra. Lišće dugačko, dole naspramno, gore pojedinačno, sta-blo dlakavo, s drškom, duboko urezano s 3—5 kopljastih i zupčastih, posebnih delova. Kite cvetova su mnogobrojne, skupl.ene u amrelaste grozdove, boje bledocrvene. prijatno (na začin, na vino) mirišljave. 8. SLATKA PAPRAT Sladić, oslad. — Evo šta izmeću ostalog kaže za ovaj koren dr Leklerk: ,„0vo je u stvari, kako je rečeno, koristan lek za lučenje žuči od žutice, koji bez nadraživanja creva i bez ikakvog silnog delovanja ne tera jako napolje, već samo uvećava količinu izlučene žuči, ne izazivajući nikakav bol niti kakve pojave zapaljenja, u smislu priliva krvi ili grčeva." On je u isto vreme i lek protiv otečene slezine. Bolesni-cima koji pate od hroničnog zatvora, naročito onima koji pate od nedovol»nog rada i slabosti jetre, on propisuje čaj, sastavljen ovako: Korena od slatke paprati . Korena od slatkog drvceta Korena od šumske angelike Vode ......... Prvo se kuva koren slatke paprati u vodi 1/4 časa, pri kraju toga kuvanja dodaju se druga dva korena. To se ostavi da kisne 12 časova. Potom se ocedi i doda velika kašika meda. Uzima se ujutru i uveče. Umesto toga može se uzimati prah od istucanog korena, po 1 gram, 2—4 puta dnevno usred obroka. Idi tečan zgustak u pilulama, u dozi-1/10 grama, tj. jedan gram podeliti na 10 delova i uzimati po 2 pilule pre svakog obroka. Koren slatke paprati je odvajkada važio kao dobar lek. Traži se kao Koren je ukusa najpre slatkog, a posle se oseća kao neka gorčina, oporost i butavost, naročito kad je suv. U njemu ima lepljive materije i jedna naročita materija (polipodin) koja kad se uzme u količini od 0,15 grama kroz 10 časova izaziva čišćenje bez nadražaja. A po obojenoj stolici vidi se njegovo delovanje na izlivanje žuči. Koren slatke paprati je debeo, mesnat ili drvenast i nadaleko puzeći. Lišće nasabeno na dugačke i nage drške dostiže visinu do pola metra. Perasto je, s duboko urezanim režnjevima, koji su sve kraćv i manji Dž1to se ide vrhu lista. Glavni nerv ide sredinom lista a spo-redni sredinom režnjeva. Raste po senovitim kamenjarima, stenama, zi-dovima, panjevima u šumi itd. 9. VILINA KOSA

Samovila, predence. — Parazit je na KONOPAI, koprivi, lanu itd. Takobe srodna joj biljka — parazitira na majkinoj dušici, detelini i dr. Bolesnici koji imaju žučne napade s teškom stolicom i nadimanjem usled mnogo gasova u crevima mogu da se koriste ovom biljkom radi olakšanja stanja u trbuhu oslobođenjem od gasova. Prema tome, labava creva kojima je potrebno kretanje i talasanje mogu se najzgodnije lečiti zgustkom od viline kose u vidu uvaljanih pilula, u dozi: 1 gram za 10 pilula; po 2—4 pilule dnevno, pre jela. Ovaj lek deluje neosporno povoljno na žučne puteve, ka-ko zbog toga što pojačava stolicu tako i što istovremeno pomaže lučenje žuči u crevo. Tu on igra ulogu kao specifično sredstvo (Arto). Šimšir je osim toga i dobar lek za znojenje.Kao sredstvo protiv groznice i oboljenja žučnih organa, šimširovo lišće može se dati u obliku tinkture ili alkoholnog rasola, u dozi po 4 grama dnevno (do 80 kapi). Leklerk navodi kako je izlečio jednog vojnika koji je pa-tio šest meseci od malarije i žučnih poremećaja, a kome kinin nije mogao pomoći, i s manjom dozom spiritusne raski-seline (rasola), naime, dozom od 25 kapi u vodi, pre ručka i večere, za vreme od petnaest dana. Kao sredstvo za znojenje šim-šir se kuva u vodi, u dozi od 40 grama suvog lišća grubo isitnjenog na litar vode, dok se ne ukuva do jedne trećine, po-tom se dobro zasladi šećerom ili medom, jer je gorkog ukusa, i uzima u 4—5 mahova. Šimšir je svakom poznat i naročit opis nije potreban. Treba samo znati da su cvetovi jednodomni, da se nalaze u istom pazuhu lista, ali ne u istoj čašici, koja je mala i sastoji se iz četiri dela. 12. ROTKVA Često ne znamo da li kod bolesnika postoje kamičci ili pesak u žučnoj bešici, a potrebno je poboljšati lučenje žuči; ili želimo da se, da bi se ublažili bolovi i napadi, isprazni žučna bešika i očisti od nepotrebnih, nagomilanih taloga, ili spreči njihovo stvaranje, pa stoga dajemo sredstva koja treba da povećaju količine žuči ili da pomognu izbacivanje peska i kamičaka iz žučne bešike i žučnih puteva, ako nisu veliki ali su se negde uglavili. U tu svrhu daje se sok od rotkve (crne). U poslednje vreme, kaže prof. Bahem, preporu-čuje se sok od rotkve u količini od 100 do 400 grama dnevno (počinje se s manjom količinom pa se dođe postepeno do 400 grama i' potom umanjuje svaki dan po 100 grama). Čak postoje V prodaji dva specijaliteta pod imenom „rafanoza" i „holo-zan", s 11% spiritusom. Rotkvom se treba lečiti više meseci. Ne tako jaka, aln ipak dobra i upotrebljiva je i bela rotkva, koju treba upotrebljavati u nedostatku crne, kaže E. Majer. Rotkva Veće doze nego što su ove navedene mogu ponekad i otrovno delovati, jer nadražuju bubrege. Lečenje rotkvom dobilo je potvrde rezultatima prof. Le-mera i njegovog učenika Ž. Lepera, kojima je dokazano dejstvo ekstrakta iz rotkve na povećanje kontrakcija žučne bešike i, sledstveno tome, na lučenje žuči i.čišćenje creva, bezbolno čak i tamo gde je u žučnoj bešici bilo kamena. n. ARTIŠOKA Kao lek protiv raznih vrsta žutice — lišće od artišo-ke je uspešno primenio 1929. god. dr Brelfet. To blagotvorno lekovito delovanje ispitali su docnije mnogi visoki stručnja-ci i konstatovali da ovo lišće ne samo što utiče na lučenje žuči u creva i moŽe da je učetvorostruči nego deluje i na povećanje mokrenja, pa čak može smanjiti

i onaj otrovni sasto-jak u krvi koji se tu nagomilava pod imenom urea. Naročito se pokazao lekovitim ekstrakt iz njeno( lišća kad se ubrizga u venu, mada i uzet na usta ima isto lekovito delovanje. 14. GROŽĐE U klinikama i dobro urećenim bolnicama sa dobrim stručnjacima — ispiranje i izvlačenje žuči vrši se pomoću sonde koja se uvlači čak u dvanaestopalačno crevo. Pored dru-gih lekova za tu svrhu uliva se (kroz tu gumenu cev) i 500 gra-ma 10%-nog rastvora grožćanog šećera. U popularnoj medicini nema ničeg pogodnijeg i boljeg od našeg slatkog vina, šire — soka od zrelog, dobro opranog grožća. Naša šira je vrlo dobar lek protiv zastoja i nedo-volnog lučenja žuči, tj. protiv mogućeg obrazovanja taloga u žučnoj bešici, rćave radnje žučnih puteva uopšte i istovre-meno bolvsti jetre, ako ona postoji.. 15. MASLINA I nestručnjaci znaju za primenu maslinovog zejtina kod bolesti žučne bešike, žučnih grčeva, žučnih kamenčića ili peska i uopšte napada u oblasti jetre. Maslinov zejtin daje se u količinama od 100 do 200 grama u toku nekoliko časova po ovome receptu: Maslinovog zejtina ......... 200 grama Mentola' ............. 0,5 „ Žumance od jajeta ......... jedno Sve zajedno izmućkati i uzeti nekoliko' puta. Protiv neprijatnog ukusa, posle uzimanja, piti crnu kafu. Delovanje ovog leka, kaže prof. Bahem, teško je odrediti, tj. neki put se dobije dobar rezultat, a neki put se to ne vidi. U svakom slučaju, ne treba se pri pregledu stolice zavaravati onim zeleno obojvnim zrnima koja liče na „kamičke",. jer to nije lsučno kamenje, već masno-kiseli talog koji je dobio takav oblik zrna od zejtina i masti, i u crevima se uvaljao. Uopšte, kad je reč o zejtinu, o njemu se može reći mnogo pohvala. On sam ima svojstvo da tera na čišćenje. Prema tome, dobar je lek protiv zatvora s grčevima u trbuhu, a isto tako i protiv napada usled taloga, peska ili kamičaka u mokraćnim kanalima i bubrezima. Istina, on deluje sporednim putem, ali ipak deluje: utišavajući grčeve u crevima pomaže kod grče-va i zapušenosti žučnih puteva na taj način što otvara te prolaze iz žučne bešike i jetre. Time on, katkad, zaustavla napad za nekoliko minuta.Pored unutarnje upotrebe — može se uzeti dnevno do 400, pa i 500 grama (ako se ulije u stomak i dvanaestopalačno crevo kroz gumenu cev) — zejtin se može upotrebiti i za klistir u dozi od 200 do 400 grama. ' Mentol se dobija na taj način što se prvo „pečenjem" (vodenom destilacijom) biljke nane dobija esencija, ulje od nane, pa ee onda dovođenjem te esencije na O-S sami kristali iz nje izdvaJaju. Maslina Protiv napada, bolova u oblasti jetre, može lako da se spremi i ovaj sastav: Čistog zejtina od maslina .... 150—400 grama Konjaka (ili našeg vinjaka ili ljute rakije) ......... 15 „ Žumanceta ........;. dva Mentola ........... 0,25 „ ili jakog čaja od nane 50 Sve to popiti u dva maha: ujutru radi predohrane od napada;

ili u slučaju napada u razmaku od 1/4 do 1/2 časa 16. KUKURUZNA SVILA Smeše za bolesnike u gradu Terpentinsko ulje s etrom u odnosu: 5 grama esencije ter-pentina i 20 grama etra daje se u istim slučajevima u kojima se daje i zejtin, u dozi po 20—30 kapi (za slabije i jače bole-snike); i to tri puta dnevno pre jela u gustom odvaru od ječma ili u mleku. Napomena: lek čuvati od vatre, jer je etar vrlo zapal»iv! Takozvana Diranova smeša (franc.) napravlena je u jačoj AOZI i sadrži: jedan deo esencije terpentina, tri dela etra i kamfornog zejtina. U slučaju napada daje se po 15 do 20 kapi na šećeru. Recept bi bio, npr., ovakav: 01. ........... 5 grama ............ 7,5 „ 01. ............ 7,5 „ (ili dvostruka količina svih sastojaka). Smeša za bolesnike u gradu i na selu Kao sredstvo za isterivanje žučnog kamenja i žuči i kao sredstvo za čišćenje — preporučuje se ova smeša biljnih le-kova po receptu Freliha i Vasickog: Lišćaod ljute nane (Ro1. t. rr.) . . . . Lišća od vojvoćanske' nane Korena od zečjeg trna*) . . Korena lincure .......... Kore od krušine .......... Pomešati. Uzima se po 5 kašika te smeše i kuva u pet šol»a vode (1 litar) svaki put. Popije se našte i pre jela, šolama — do delovanja (stolice). Može se zasladiti svaka šola odvara zasebno. 2 Ova vrsta nane srodna je šumskoj vrsti nane. Kultiviše se u Maćarskoj, još više u našoj Vojvodini. Videti o toj biljci kod bolesti bubrega ŽUČNI NAPAD I KAMEN Kako veliki broj ljudi, naročito žena (četiri puta više nego muškaraca) izmeću 30 i 50 godina imaju žučne napade, smatram za potrebno da na kraju ove glave kažem nekoliko reči i o tome kako treba pomoći u tim slučajevima. 1) Ti napadi bivaju iznenada, vrlo su jaki i zahtevaju hitnu pomoć i olakšanje. Javlja se jak bol ispod desnog rebar-nog luka, u desnoj plećki, sa strane. Uz to dolazi do povraćanja. Ti bolovi dolaze: a) usled pokreta kamenčića u bešici ili u prolazu; b) usled skupljanja, sažimanja zidova žučne bešike ili kanala nad kamenom koji se zaglavio u prolazu; v) usled infekcije žučne bešike. 2) Lekovi moraju biti i SPOLjNI: topli oblozi na oblast žučne bešike (desno ispod rebara), ili hladni oblozi, pa i led, ako postoji sumnja da je posredi zapalenje s povećanom tem-peraturom. 100 grama Topli oblozi izaziiaju priticanje krvi, proširenje krv-nih sudova i labavlenje napona u dubini. Od unutarnjih he-mijskih lekova u tom.momentu nema mnogo koristi, jer se oni obično povrate. Jedino se mogu primeniti lekovi koji pomažu da kamičak klizi (kroz prolaz u creva) i omogućuju izbaciva-nje, a to su zejtin i glicerin. 0 zejtinu smo već govorili. Gli-cerin se uzima kao i zejtin, ali ne u tako velikoj dozi, nego u mnogo manjoj, naime 10—20—30—40—50 grama. On privlači jedan deo vode u crevo, razblažuje žuč i utišava grčenje otvora i ulaza u crevo. Ali se veća doza od ove ne sme davati jer može da škodi. Od drugih unutarnjih sredstava pomenućemo još opijum. Treba ga davati u

klizmi. Doza mu je toliko mala da nestručan čovek treba da o tome vodi mnogo računa: iznosi najviše 20-kapi proste tinkture opijuma za vreme od 6 do 8 časova. Posle se ta doza, ako bolovi ne prestanu, može ponoviti. Ali opi-jumske kapljce zatvaraju, pa je, ako se bolovi i dale javljaju, bolje pribeći kodeinu, u dozi 0,02 grama, i davati ga ili kroz usta ili kroz čmar u zadnje crevo (klizma). Pored ovih lekova moramo pomenuti već svima poznati I aspirin. I on se ovde primenjuje s uspehom, s čajem od nane ili s mlekom, ako se ono podnosi, ili s malo kisele vode. (Isto tako antipirin.) Na usta ili u zadnje crevo. Kad prestane pov-raćanje, može se uzeti gorka magnezijumova so u količini 16 grama na 100 grama tople vode (po 1—2—3 kašičice ujutru u mlakoj vodi, samo jedanput). Ako se pokaže da je žučni put zapušen potpuno i pojavi se žutica, koja za dve ili tri nedelje (pa i za mesec dana) ne prolazi, onda je najbolj podvrći se operaciji. Znači da se žučni kamen kod tog bolesnika ne rast-vara, ne raspada, uglavio se i mora se vaditi operacijom.Da se pak poneki, relativno trošni žučni kamen može ipak rastvoriti i raspasti, o tome danas nema sumnje: to je naučno dokazano.Da bi se njihovo raspadanje pomoglo, daju se lekovi koje smo već naveli: 1) Esencija, terpentinsko ulje. 2) Biljna sredstva za lučenje žuči, navedena u ovoj glavi. 3) Zejtina u dozi 20—30 grama svakog jutra, ili glicerina po 10 grama isto tako (sa sokom od limuna kad se uzima zejtin). 4) Salicilat natrijuma („brat" aspirina), po pola grama (2 X za 24 časa); 5) Dijeta: češće uzimanje obroka u razmaku od 2 i po do 3 časa. Nije dobar ni bulon od mesa ni mnogo mesa. Dobro je mlAo, ako se podnosi. Male količine mesa pečenog na žaru, • tanko isečenog, pasiran krompir, dobro pečena pogača, čaj, pravi ili od nane, uz jelo ili posle jela, med ako se podnosi. Šira od grožća može se slobodno uzimati posle napada i u rekonvalescenciji. Ne treba nikad zaboraviti da je bolest jetre i bešike sa žučnim talogom u isto vreme i opšta bolest celog organizma, tako reći krvna bolest. Zbog toga mora se preduzeti na prvom mestu dijeta i prečišćavanje krvi od otrovnih sastojaka. Pri tome pomažu mineralne vode u Vrnjcima, Rogaškoj slatini, Višiu. Karlovim varima itd. 1 U klinikama i velikim bolnicama, sanatorijumima, vrši se ta-kozvano dvanaestopalačno crevno ispitivanje i oiećivanje žuči (1ića§e DioDepa!)*, pomoću koga lekari zaklučuju da li je zapušen samo prolaZ iz bešike u crevo IAI je zapušena i sama bešika, te ima li ili nema retke i guste žuči. II. Lekovi protiv slabosti i obol.enja same jetre: njenog uvećanja i smežuravanja i posledice tih poremećaja — otoka u trbuhu (vodene bolesti) Jetra (crna džigerica) je organ i žlezda. Ona ima da spre-mi žuč, ali ima i da preradi hranu koja proće kroz nju: šeće-rastu, masnu, belančevinastu. Sve to ona mora da „premelje", da rastvori i da sastavi, pa onda da raspodeli: što je za krv — da pusti u krv; što nije — da vrati natrag u vidu žuči; ili da zadrži u sebi ili drugim putem i u drugom obliku da izba-ci iz organizma (kroz pluća, kroz bubrege). Sve to predstavlja jedan vrlo složen rad. Potrebno je da njen „mehanizam", kako bi neki rekli, funkcioniše pravilno, pa da sve ide stalno dobro. Ako obole ćelije jetre — rad se najpre smanji, a posle i sasvim poremeti. Tada jetra oboli u manjem, većem, ili najvećem stepenu. I mora se lečiti. Ali pre nego što prećemo na nabrajanje lekova za jetru iz biljnog sveta, treba reći nekoliko reči o dijeti. Treba, dakle, uzimati onu hranu koja hrani čoveka i u isto vreme hrani jetru, oporavlja je. Stoga je najbole uzi-mati hranu bogatu šećerom i šećernim sastojcima, zatim be-lančevinastu (meso, belance, ribu), a manje ili vrlo malo

masti i masnih jela. Osnovu treba da čini mleko, u kome ima šećera ali i malo masti. Ako se mast njegova (kajmak, maslo itd.) iz njega izdvoji, onda mu treba dodati šećera, najbolje u obliku meda, i to po 10—30 grama za 24 časa. Jetri su potrebni minerali: gvožće, magnezijum, kalijum, natrijum (za pravljenje žuči, i to da ne bude suviše gusta i lepliva već žitka). Toga radi prevodimo tablicu prof. Lepera iz koje se mo-že videti koliko koja vrsta hrane ima tih elemenata. „Vidi se da je mleko", kaže prof. Leper, „bogato mag-nezijumom, i to je razlog više da se preporuči bolesnicima koji pate od jetre. Ali ono često i zatvara jer, ne gledajući na gornji sastav, sadrži i druga krečna jedinjenja. Zato mu treba u dijeti dodavati povrće. Ono je bogato šećernim sastojcima, salrži 'mnogo soli a malo belančevine. Mnoge vrste povrća ostavljaju u crevima celulozne sastojke koji su korisni jer sprečavaju trul.enje. Stoga je ono iz dvojakog razloga vrlo ko-risno: prvo, što se njime doturaju šećerne materije koje su potrebne jetri za njenu obnovu; drugo, što se pomoću njih spre-čava poremećaj varenja u crevima, koji je tako čest kod bole-snika od jetre." Da ne propustimo da kažemo da je i sama jetra lek za bo-lesnu jetru. Stoga se daje isušena svinjska jetra, po pola grama — pet puta dnevno ili, što je mnogo bolje, sirova, iseckana teleća jetra u supi ili u posoljenoj vodi, 150—200 grama dnevno, začinjena peršunom. Ovakvo lečenje dijetom: odabranim povrćem, voćem, mlekom i organskim lekovima, može se primeniti kod lakih slu-čajeva oboljenja jetre, dok su ćedije njene, njena masa, relativno zdrave, ali osdabile. Ali kad nastupi promena u njenim ćeli-jama, nastaje poremećaj u celom njenom radu i celokupnom kr-votoku. Onda nastaju i teške posledice: najpre uvećanje (ili smežuravanje — što biva reće) same jetre i njeno oticanje, a zatim zastoj krvi u trbuhu ispod jetre i otok trbuha i nogu, tj. pojave vodene bolesti i sve one teške muke koje takvo stanje .prate. Za takve slučajeve potrebni su a drugi, blaži ili jači, dekovi, na koje sad prelazimo. 1. ŠLjIVA Plod: macaruša, modrica. — Iako je ovo sredstvo svakome pri ruci, ipak su za njegovu upotrebu neophodna neka uputstva. Šljiva ima mnogo vrsta i najbolje su one koje sadrže manje šećera. Što više ima šećera, kao u našim crnim ši-vama, utoliko je delovanje slabije. Prema tome, šlive ne treba još šećeriti i ne treba ih uzimati kao kompot kad se koriste u lečenju, nego pre jela ili našte. Pored toga, treba ih li-šiti kiseline, te se propisuje ovaj način spremanja šljiva: „Uveče treba svaku šivu razrezati s jedne strane i spu-stiti ih sve u hladnu vodu da kisnu cele noći. Sutradan tu vodu izliti i pristaviti ih da se kuvaju u vodi 2—3 časa. Za to vreme voda se menja triput, ali se zamen»uje uvek vrućom, a ne hladnom. Tako se dobijaju kuvane šljive bez kiseline i šećera. I daju se vruće, ili podgrejane u malo vode, našte i pre jela. U dozi od 8 do 20 komada uzetih odjedanput, ove šljive daju najbolji .rezultat onde gde je jetra vrlo umorra i ne može da vrši ulogu cedila za otrove koji dolaze iz creva i gde je te-ško pokrenuti creva na rad mehaničkim putem. One su „ide-alni regulator crevne cirkulacije i apetita. Uništavaju ne-prijatan zadah stolice, odstranjuju zajaženje krvotoka u jetri i čiste krv od štetnih i otrovnih sastojaka" (Pol Karton — Leklerk). 2. MRKVA Šargarepa, žuta repa. — Korisna biljka za lečenje bolesti jetre. Uzima se sok od korena, 50—150 grama i više dnevno; mo-že se lako iscediti

ako se koren prethodno dobro opere i isecka. Pije se rakijskim čašicama. 3. LADOLEŽ DIVAI ladolež. — Biljka koja može zameniti strane biljže — jalapu i skamoniju. Način upotrebe i doze označeni su u prethodnom poglavlu. Ovaj lek je podesan stoga što ne samo da može popraviti ćelije jetre nego je u stanju da u slučaju zastoja trbušne krvi i početka vodene bolesti u trbuhu privlači vodu i da je iz-baduje napolje. Zato je najbolje davati ovu biljku još s nekim lekom koji nadražuje creva i ubrzava stolicu, npr. sa senom, žutim bagremom, loptiricom, surutkom itd. 4. PROLjVAK Milica, mjesečnik, grenkula. — Kod vodene bolesti usled zatvaranja jetre i srčane slabosti — onde gde se traže jača sredstva najpre za izvlačenje vode iz trbuha a zatim za njeno isterivanje iz organizma, a pod uslovom da se sluzokože stomaka i creva ne nalaze u zapaljenom stanju — primenom ove biljke može se postići vrlo dobar rezultat. Uzima se: 1) u obliku čaja, u dozi 1—2 grama lišća na šolu klju-čale vode; 2) belog vina i lišća u istoj dozi (s prethodnim potapa-kem lišća u vinu); 3) tečan zgustak (ekstrakt) od lišća, počev od malih do-9a, od 20 kapi, pa do 50 kapi, za jedno čišćenje; .4) najbolje je i najsigurnije kada apotekar spremi tečni ekstrakt, u dozi 1—2 grama u šolju čaja od crnog sleza; uzeti našte. Prolevak je davao dobre rezultate kod ots(ka u trbuhu i usled drugih uzroka (npr. kod tuberkuloze). 5. ŠEKER I ŠIRA (Sok od grožđa, slatko vino) SIRUP OD ŠEVERA. „Ako', kaže prof. Leper, „damo nekome da proguta u 8 ča-sova ujutru 100 grama sirupa (od šećera), što čini 50 grama čistog šećera, onda primećujemo zastoj u mokrenju. Ono, tj. mokrenje, nastupa tek kroz 3—4 časa." Zašto to biva? „Kad šećer doće u stomak, on dok se ne izravna s okolinom, privuče iz krvi i upije u sebe 12 puta veću količinu tečnosti, tj. u stomaku će biti sada 700—900 grama tečnosti. Dok se to deša-va, bubrezi ne rade, ali kad šećerna masa ode u creva i potom u krv, ona izaziva jače mokrenje." Pri ubrizgavanju šećera ne-posredno u krvnu žilu stvar ide brže (s mokrenjem), ali re-zultat delovanja je isti. Šećer je, dakle, sredstvo koje goni na mokrenje. Pa kako je grožćani šećer, prema opitima nauč-nika, najaktivniji, izlazi da je naša šira kao razblaženi šećerni napitak najzgodniji lek za lečelje jetre, kako u stawu slabosti tako i u stanju bolesti. 6. ZIMSKO ZELjE Prema Botaničkom rečniku .SAN, Bgd. 1959. god.: zelenika, zimsko zenje, kruščica i zelenčić, vrišt, kruščica (R. špć.). Srpskog naziva kod dr S. Petrovića nema; kod Stipanića takoće. Lekovitost ovih dveju biljaka utvrćena je i priznata tek u novije vreme. Njihovo delovanje je podjednako, a osnovano je na svojstvu da čiste i teraju na mokrenje. Prema tome, njihova je primena naročito osnovana kod bolesti bubrega, jetre i bo1 Za razliku od pravog zimzelena, koji rasge kao loza, s tankim vijugavim stablom i lubičastim cvetom — ja sam ovu bilku nazvao zel.em, kako zbog njenog stabla i zeljastog lišća tako i zbog ploda (čaure). I u trbuhu koje prati vodena bolest. Lekovi od njih pove-ju izbacivanje uree

(najopasnijeg sastojka u krvi kad ga mše nego što treba) i soli iz tela. Tako su ove biljke vremeno sredstvo za izbacivanje uree, soli, azota i nepožjšvOne vode. Upotrebljava se čaj, u dozi: 10 grama •na šolju (5:100), i 2—3 šolje dnevno. Ili kao tinktura: 10, 15 ili 20 kapi jeajšvug ili dvaput dnevno (Leper). Ove biljke imaju lišće s dugačkom drškom; prva ima okruglo li-kopljastoklinasto. Koren im je donekle puzeći, stablo usJfnvio, a pveće na vrhu u kiti, u grozdu. Kod prve je cveće belo, a kod lfips jarko crveno. Vreme cvetanja: jun i jul. Rastu po mahovinastom, šumskom tlu, meću senovitim četinarima. 7. PRIMORSKI LUK Prvpada familiji perunika, dosta je poznat i za svoje de- ima da zahvali specijalnom sastojku — scilarenu. De-tvuze kod otoka jetre kao sredstvo za mokrenje i jačanje srca. Lit je otok nastao usled srčane mane ili slabosti bubrega, je takoće na svom mestu. Najzgodniji oblik upotrebe je prašak, u dozi 0,3 do 0,9 if—a lnevno. Upotreba neosušenog, sirovog primorskog luka dv: zabranjena, jer izaziva omrtvlavanje živog mesa (tkiva), a dsAuje povolno na krvotok. Isto je tako lekovita i njegoš rizbdažena tinktura, u dozi 1—3 grama dnevno (20—50—60 k——)„ ali čim preće 4 grama, postaje otrovna. Tu gotovu tinjstru treba razblažiti još u pet delova alkohola i onda da-—— 10 do 15 kapi — 3—4 puta dnevno1. : T Francuskoj su za ovakva stanja (otok u trbuhu usled boleSti. v) ove kombinacije koje se daju bolesnicima: 8. CRNI AUK Baš zato što je sredstvo za lučenje mokraće crni luk je prigodan za lečenje uvećane količine vode u trbuhu kao posle-dice bolesti jetre: „da smanji otok trbuha i izgoni mokraću". Sadrži i vitamin S (Ce).Ali kako on nadima creva, što je poznato odvajkada, i lekarima staroga doba, i od njega rćavo miriše dah — pode-snije je uzimati ga u obliku tinkture nego sirov. A još bolje u obliku alkoholature, koja se dobija na taj način što se svež luk izgnječi, potopi u podjednaku količinu (po težini) 90%-nog alkohola i drži u njemu 10 dana. Potom se uzima 3—5 kašičica dnevpo.Isto se tako s uspehom može primeniti i vino od luka, koje se sprema po ovom receptu: Sirovog crnog luka ....... 200—300 grama Meda ............. 100 Bela vina ........... 600 „ Daje se po jedna kašika (2—4 dnevno), po jedna dezertna ča-šica ili jedna vinska čašica. Pre ovoga mešanja luk mora biti izpbeaen kao kaša i pro-pušten kroz platno, da bi se mogao s vinom lako pomešati. Po Leperu, stari francuski lekari hvalili su delovanje supe od luka i zahtevali su da bude tako gusta da kašika može da stoji u njoj. Tako spremljena supa je dobro sredstvo za smanji-vanje tečnosti (otoka) i u isto doba za mokrenje. Od svakog praška po 0,05 grama za jednu pilulu. Po 2 pilule dnevno. 2) Vino prof. Trusoa: Lišća digitalisa ... 5 grama....... 15 » Kalijum-acetata .... 50 „ Alkohola ....... 100 „ Bela vina ....... 900 „ Smešati. Daje se po 2 kašike dnevno kroz usta ili 7 klistiru. Bolesnoj deci ispod dve godine ne treba ga davagi. TABLA 17.

trav; 2 — zečji trn grančica u cvetu, b — koren; 3 — kukuta — gornji deo bilke u cvetu, b — koren; 4 — kantarion. TABLA 18. 9. PROSINAC Štir, šipanj. — Stolećima je odvar od ove biljke služio za. klistire, u slučajevvdla gde je, iz bilo kakvih uzroka, bolje lavati lekove na usta (kad bolesnici povraćaju, trudne bolesne žene, kojima bi jaka sredstva škodila itd.). Ali se mo-?g lavati i kao napitak na usta. Može se upotrebljavati samo d selu, jer kad se isuši, gotovo je bez delovanja. Ovde se prolisuje kao lek koji čisti i kao lek koji tera na mokrenje,to znači olakšanje za jtetru. Način upotrebe: a) isceđen sok od biljke u dozi 30—100 -zama u supi, za uzimanje kroz usta (treba početi uvek manjom -dzom); b) 100 grama svežeg soka u medu i toploj vodi, za kli-aipg. Ova je bil>ka vrlo neprijatnog, gorkog i slanog ukusa i -škog mirisa. Dr S. Petrović je o njoj pisao ovo: „Još u vreme Hipokrita ova je bil»ka davana za čišćenje. Zv ju je davao protiv vodene bolesti. Dioskorid, Galen (lekari-groga veka) i drugi stari lekari davali su je za čišćenje osobama, trudnim ženama i iznurenim starcima. Do isčetka ovog veka bila je još mnogo upotrebljavana, a sad je iz aotgeka istisnuta i samo se još u francuskim apotekama na-ddza, jer je tamošnji svet još uvek upotrebljava." To je došlo -kako usled toga što je treba upotrebl>avati dok je sveža, š osušena, kao što je rečeno, postaje nestalna i gubi od avoje vrednosti. Što se tiče drugih sredstava koja pomažu mokrenju kod aslesti jetre i otoka trbuha (sa izlivom u nj ili bez njega) - koja spadaju u grupu čajeva — bolesnik ili njegova okolina potraže o njima saveta u odeljku o bubrežnim bolestima. - Razume se da se u teškim slučajevima, ako sve ovo ne pomogne i tečnost se u trbuhu povećava — mora pribeći hemij-zgm lekovima ili ubrizgavanjima, pa i puštanju vode iz trstaa neposrednim putem (bušenjem pored pupka), tj. hirur-vhoj intervenciji. - Oni koji imaju lično (ili su nasledno dobili sifilis) treba da se leče i specijalnim lekovima pod nadzorom lekara specijalista. Treba znati da je u lečenju ovakvog stanja bolesne jetre potrebno primenjivati i lekove koji jačaju srce i popravlaju opšti krvotok. Zato ćemo u idućoj grupi preći na izlaganje i opis biljaka koje se koriste u lečenju srčanih obolenja, koje su u većini slučajeva i primenjene najpre kod vodene bolesti pa tek onda kod srčanih oboljenja i tu zadržale svoje mesto. TREĆA GRUPA SRČANE BOLESTI I BOLESTI KRVNIH SUDOVA ^ (ARTERIOSKLEROZA, POVEKAN PRITISAK I SL.) Može se sa sigurnošću reći da onaj koji poznaje pri-rodu bolesti neće bez zebnje pristupiti izlaganju biljaka koje služe kao lekovi u srčanim bolestima. Zavisi to od same složenosti njihove. Jer ko će odrediti da li je neko bolestan od srca ili ne? Iz iskustva znamo, a takva je suština stvari, da se i mnogi lekari mogu razilaziti u tom da li se neki znaci mogu uzimati kao znaci srčane bolesti ili ne. Da li je uopšte potreban lek ili nije, a ako je potreban — koji? Ima lažnih i pravih srčanih' bolesti. Osim toga, nestručnjaku nije moguće odrediti srčanu bolest, naročito u početku. Još je teže to učiniti kod teško obolelog kad je on već zbunjen ili uplašen. Pri takvom stanju teško je i odrećivati lek nz pojedinih biljaka. Za to se traži stručnost, velika struč-nost, izvesna znanja, čak i u vrlo

sitnim pojedinostima, ali bez kojih se ne može. A pre svega traži se izvesno iskustvo u biranju i nameni lekova, kao i u posmatranju njihovog delovanja. Šta da se radi? Treba li celu ovu grupuo lečenju srca lekovitim biljem izostaviti; ili treba ipak da se postaramo da je koliko-toliko popunimo — da bismo bolesnicima une-koliko pomogli? Ovom prilikom ja sam za to da se izabere sredina, zlatna sredina: 1) da se bolesnici najpre obrate lekaru, koji će odrediti da li u danom sdučaju postoji srčana bolest ili ne, pa tek onda da pređu na iskorišćavanje biljaka koje su određene za srčane bolesnike, i 2) onde gde lekara nema ili gde bolesnik iz bilo kakvih razloga ne može da se koristi njego-vom stručnom spremom, ma kakav lek za srce uopšte, a biljni napose, treba upotrebiti samo u strogo odrećenim slučajevima, tj. kad postoji: 1) Ubrzana i u isto vreme nepravilna radnja srca i pulsa, koja nije kratkovremena, prolazna, već traje danima i nedeljama, te izaziva uznemirenje, teže disanje, nesanicu. 2) Otok nogu ili trbuha, vodena bolest, otok jetre s teš-kim disanjem usled srčane mane ili srčane slabosti, ali pod uslovom da puls nije usporen. 3) Obolenje srca sa šumovima i oslabelim mšpićnim zi-dom srca i sa istovremenim zapalenjem ili slabošću bubrega i otokom u nogama i po telu. 4) Uvećani krvni pritisak u krvnim žilama usled: na-slednih osobina, zloupotreba u jelu i piću, mnogih pobačaja kod žena u mlabim godinama, skleroze, sifilisa i drugih bo-lesti, kao što su nepravilna razmena materija u telu (podagra, šećerna bolest, zglobobola i dr.). Ovaj simptom povećanja krvnog pritiska kod žena usled pobačaja, koji se može zapaziti i u mlaćim godinama, a naro-čito u doba menopauze (pa bili pobačaji retki ili mnogobroj-ni), prvi sam ja izneo na kongresu jugoslovenskih lekara u Vrnjcima pre više godina. Uzrok sam mu video u hormonalnom i humoralnom poremećaju koji nastaje usled prekida začeća i nošenja i konsekutivnom naponu vazomotornog sistema. Kako niko do mene ovu pojavu, biološku i kliničku, nije u medi-cinskoj nauci izneo, red je i pravo da prvenstvo za to pri-pada piscu ovih redova. To neka bude moj prilog velikoj zgradi naše nauke, pa bilo to i pola „cigle", i neka se taj simptom zove neurohormonalna hipertenzija ili Nure8. Nureg-1ota eh. On će se sve više potvrbivati, ukoliko ženski svet sve manje bude sklon da raća. A meni neka se oprosti za neskromnu i možda nezasluženu pretenziju. Ma koliko da je ova podela jasna, ipak će za mnoge biti i teška, jer svakome nije lako da napravi razliku izmeću ovih raznih stanja i da primeni lek. Pa ipak, kad je čovek u nevolji, on mora da se odluči i da pomaže sebi ili drugom kako zna i ume. Zato neka sledi naše savete: mi smo kod svake bil>ke, u svakom odelitom slučaju tačno naznačili kad se i kako pri-menjuje, tako da nikakve nedoumice ne može biti. Nadamo se da zbog-toga neće ni biti neuspeha. ORGANSKE BOLESTI SRCA I OSLOŽNjENjA (komplikacije) 2. NAPRSTAK 3. Pustikara, debeli trov, crvena pustikara, naprstnjak. — Naprstkovo lišće (digitalis) zauzima prvo mesto meću bilj-nim lekovima, pa se kaže: digitalis je „kralj lekova" u srča-nim bolestima. U ovoj bilci ima više sastojaka, ali je glavni jedan od koga se dobijaju dal>e tri aktivna leka. Ova biljka je bila odavno poznata u lekarstvu (još 1542), ali posle mnogih lutanja u odrećivanju kad treba da se primeni — ona je tek 1785. godine bila uvedena u spisak zvaničnih lekova, zahva-Aujući radovima engleskog lekara Viteringa, kao sredstvo koje tera na mokrenje kod vode u trbuhu (vodena bolest), otoka po celom telu i vode u grudnom košu.

Tek docnije je uočeno i utvrćeno njegovo svojstvo da umi-ruje srce i usporava ubrzane udare srca (širenje i skupljanje) i da deluje kao „opijum" za srce. Dosad je moderna nauka gotovo prečistila pojmove o nje-govom delovanju. Mi u ovom delu, jer je ono pisano za svakoga, ne možemo ulaziti u sve pojedinosti o njegovom delovanju i primeni, niti u način i puteve kako on deluje. Za nestručnjake je važno odrediti kad se može upotrebiti a da ne škodi. Ti slučajevi su ovi: Prvo pravilo. Kad postoji srčana slabost, s većim ili manjim poremećajem krvotoka u telu i pojavom otoka, a kad je u isto vreme rad srca i pulsa ubrzan i nepravilan, nejedćene za srčane bolesnike, i 2) onde gde lekara nema ili gde bolesnik iz bilo kakvih razloga ne može da se koristi njego-vom stručnom spremom, ma kakav lek za srce uopšte, a bil>ni napose, treba upotrebiti samo u strogo odrećenim slučajevcma, tj. kad postoji: 1) Ubrzana i u isto vreme nepravilna radaa srca i pulsa, koja nije kratkovremena, prolazna, već traje danima i nede-ljama, te izaziva uznemirenje, teže disanje, nesanicu. 2) Otok nogu ili trbuha, vodena bolest, otok jetre s teš-kim disanjem usled srčane mane ili srčane slabosti, ali pod uslovom da puls nije usporen. 3) Oboljenje srca sa šumovima i oslabelim mišićnim zi-dom srca i sa istovremenim zapalenjem ili slabošću bubrega i otokom u nogama i po telu. 4) Uvećani krvni pritisak u krvnim žilama usled: na-slednih osobina, zloupotreba u jelu i piću, mnogih pobačaja kod žena u mlaćim godinama, skleroze, sifilisa i drugih bo-lesti, kao što su nepravilna razmena materija u telu (podagra, šećerna bolest, zglobobolja i dr.). Ovaj simptom povećanja krvnog pritiska kod žena usled pobačaja, koji se može zapaziti i u mlaćim godinama, a naro-čito u doba menopauze (pa bili pobačaji retki ili mnogobroj-ni), prvi sam ja izneo na kongresu jugoslovenskih lekara u Vrnjcima pre više godina. Uzrok sam mu video u hormonalnom i humoralnom poremećaju koji nastaje usled prekida začeća i nošenja i konsekutivnom naponu vazomotornog sistema. Kako niko do mene ovu pojavu. biološku i kliničku, nije u medi-cinskoj nauci izneo, red je i pravo da prvenstvo za to pri-pada piscu ovih redova. To neka bude moj prilog velikoj zgradi naše nauke, pa bilo to i pola „cigle", i neka se taj simptom zove neurohormonalna hipertenzija.On će se sve više potvrćivati, ukoliko ženski svet sve manje bude sklon da raća. A meni neka se oprosti za neskromnu i možda nezasluženu pretenziju. Ma koliko da je ova podela jasna, ipak će za mnoge biti i teška, jer svakome nije lako da napravi razliku izmeću ovih raznih stanja i da primeni lek. Pa ipak, kad je čovek u nevoli, on mora da se odluči i da pomaže sebi ili drugom kako zna i ue. Zato neka sledi naše savete: mi smo kod svake biljke, u odelitom slučaju tačno naznačili kad se i kako pri, tako da nikakve nedoumice ne može biti. Nadamo se la zbog-toga neće ni biti neuspeha. ORGANSKE BOLESTI SRCA I OSLOŽNjENjA (komplikacije) 2. NAPRSTAK Pustikara, debeli trov, crvena pustikara, naprstnjak. — Naprstkovo lišće (digitalis) zauzima prvo mesto meću biljkom lekovima, pa se kaže: digitalis je „kral» lekova" u srča-vkm bolestima. U ovoj biljci ima više sastojaka, ali je glavni jsdan od koga se dobijaju dalje tri aktivna leka. Ova bilka je bila odavno poznata u lekarstvu (još 1542), ali posle mnogih lgganja u odrećivanju kad treba da se primeni — ona je tek 1785. godine bila uvedena u spisak zvaničnih lekova, zahvamgjući radovima engleskog lekara Viteringa, kao sredstvo koje tera na mokrenje kod vode u trbuhu (vodena bolest), otoka po vslom telu i vode u grudnom košu. Tek docnije je uočeno i utvrćeno njegovo svojstvo da umi-ruje srce i usporava

ubrzane udare srca (širenje i skupljanje)• da deluje kao „opijum" za srce. Dosad je moderna nauka gotovo prečistila pojmove o nje-govom delovanju. Mi u ovom delu, jer je ono pisano za svakoga, ve možemo ulaziti u sve pojedinosti o njegovom delovanju i irimeni, niti u način i puteve kako on deluje. Za nestručnjake je važno odrediti kad se može upotrebiti a da ne škodi. Ti slučajevi su ovi: Prvo pravilo. Kad postoji srčana slabost, s većim ili iiakim poremećajem krvotoka u telu i pojavom otoka, a kad je u isto vreme rad srca i pulsa ubrzan i nepravilan, nejednak (dr Pulmaju'). Svaka druga primena nestručnjaku je nedostupna, jer može da škodi. Ali u navedenim slučajevima može dati dobar rezultat. Velika količina tečnosti se izmokri, a i srce se umiri i njegovi mišići ojačaju, te ne kuca ni tako brzo ni tako nepravilno.Lrugo pravilo. Starim ljudima i deci ne treba davati ovu biljku. Prvima stoga što oni teže podnose lekove od ove biAke, i što njihov zaptiv i teškoće možda ne dolaze usled bolesti srca, nego može biti iz drugih kakvih razloga (npr. skleroze), pa kako digitalis unekoliko podiže krvni priti-sak (ali ga ne mora podizati), nepodesno je davati ga takvim bolesnicima. Deci ga ne treba davati jer kod njih potpuno obolelog srca (s potpunom nepravilnošću) i nema.Samo se odraslima može davati digitalis po propisima u ovoj knjizi. On deluje na taj način što sužava krajnje, uzane, površinske krvne sudove, usled čega krv brže teče ostalim žilama u telu: srce radi jače, jer su tesne cevi sužene. A to povlači onda ono treće svojstvo: da se mokraća luči u mnogo većoj količini i da se s njom izbacuju iz tela štetni i otrovni sastojci koji su se zadržali u telu ili u otoku bolesna čo-veka. Otoci se, dakle, umanjuju i mogu iščeznuti.Iz tih razloga digitalis se može dati u malim dozama i za kratko vreme i kod zapaljenja maramice s vodom.Ali se ovaj „kralj srčanih lekova" ne sme uzimati kada su organi za varenje u rđavom stanju, jer nastupa gaćenje, po vraćanje, proliv, pa, razume se, ni u slučaju trbušnog tifusa i bliskih mu bolesti. Ne treba da se uzima kod nervnih oboljenja uopšte: kod nervoze srca, nervoze stomaka, niti bolesti aorte (skleroze, njenog proširenja, anevrizme)2, jer može neki krvni sud da prsne, da izazove izliv krvi u mozak i t. sl.: niti kod trovanja usled bolesti bubrega itd. TreNe pravilo. Iako je „kralj", ovaj se lek ne može upo-trebl»avati dugo, jer se on nagomilava u telu i može izazvati rćave posledice. Zato je vreme njegovog uzimanja 2—3—4—5—6 dana najviše! Treba prestati s uzimanjem onda kad se bolesnik * Klinika i laboratorija, br. 8, Pariz, 1933. ' Vidi o tome moju knjigu Zdravo i bolesno srce, Beograd, 1934. vajbolje oseća, jer će delovanje digitalisa trajati i posle toga (2—3 dana). Kad se prekine s davanjem, ne treba ga ponovo da-ati dok ne proće devet, pa i četrnaest dana. Tako on najbolje de-luje. Ako ponovno delovanje ne da dobar rezultat kao prvi put, IAI je rezultat nikakav, onda ga treći put ne treba ni davagi. Zvači — srce ga ne prima.'Delovanje biljke u pogledu jačine zavisi od vremena kad se bere i mesta na kome raste. Dr S. Petrović je govorio da ga kod vas nema divljeg, ali da se po baštama ovde-onde gaji. To je tačno. Cveta od jula do avgusta. I tada ga, kad je pred cvetanjem, treba brati.Za lek je najbole i najzgodnije njegovo lišće lj Upotrebljava se suvo, u prahu, u dozi 5—6 grama (kaši-čnca) za sto praškova ili peti deo kašičice za 20 praškova. Prvi dan se daju šest praškova, a u ostale dane samo po tri nraška dnevno, s vodom, u vreme izmeću obroka (ni pre ni šosle jela); ili se od suvog lišća sprema čaj, u dozi 1 gram na 300 grama vode — po 6 kašika dnevno. Ili kao rastopina u hladnoj vodi, 0,4 grama na 300 grama vode; u tom slučaju treba la kisne u vodi 12 časova, da se procedi i onda daje po 5 kaši-sa dnevno.Lišće naprstka ne treba upotrebljavati za lek ako je prošlo golinu dana otkako je obrano. jer se u daljem čuvanju lišće izmeni i postaje štetno.Upotrebljava se i tinktura

naprstkova (po 15 kani, tri puta lnevno) razblažena deset puta, za isto vreme (3— 4—5 dana).Da bi se postigao dobar rezultat pri davanju ovog leka, potrebno je ispuniti ove uslove: a) leći u postelju i ležati u miru dok se srce ne odmori; b) očistiti creva nekim dobrim sredstvom za čišćenje; v) kontrolisati uzimanje vode i drugih tečnosti — što zavisi od količine mokraće; ' U svojoj praksi ja sam se stalno držao načina i uputstva koje je lao za primenu digitalisa prof. Makenzi (London), i mogu reći da av francuski ni nemački autori nisu mogli dati bol>a i tačnija uput-staa. mada ga danas preporučuju u malim dozama po 10 i više dana, radi .Joniziranja" srca. g) pustiti, po mogućnosti, krv, ako postoji za to potreba (neko zapaljenje pluća itd.), a tako isto i vodu iz trbuha, ako je ima suviše mnogo te se ne možemo nadati da će biti lako izmokrena. Posle ovih i ovakvih napomena, nadam se da u primeni naprstkova lišća u narodu neće biti ni štete ni omaške. Mesto ovoga mogu se danas iz apoteke nabaviti tablete digita-lisa — po receptu lekara. Naprstka ima nekoliko vrsta: 1apa1a, ali do sada je bio naveden u farmakopeji ovaj crveni naprstak rigrigea) kao najlekovitiji. U poslednje vreme uvedeni su i ispitivani preparati ove druge vrste 1. Moj je utisak, iz sopstvene prak-se, da je ova primena opravdana i da daje dobre rezultate. Naprstak raste po suvim obroncima planina, po brdskim šumama, i nema ga na krečnom tlu. Cveta od juna do avgusta. To je dvogodišnja biljka koja ima dugačko stablo, do 0,6 pa i 1,3 metara visine, s mnogim cvetovima na vrhu. Prizemno lišće je jajasto ili dugačko kopljasto-•oštro, na dugačkim drškama, zupčasto, jako žilasto, i donja strana je obrasla mekim dlakama. Lišće je u sredini stabla, malobrojno i s krat-kim drškama; cvetovi u lepom grozdu. Cvet u obliku zvona, s dugačkom krunicom, boje crvene, iznutra crveno-pegasto. 2. GOROCVET Gorocvat, gospina vlas. — Ovaj lek, koji može da zameni naprstak, mnogo je bliži po svom dedovanju. „Gorocvet raste po prisojima i kamenjarima na istoku Srbije, naročito oko Niša" — kaže dr S. Petrović. Dakle, on može da se bere i da se gaji i kod nas svuda. Stari lekari nisu mogli da odrede tačno njegovu upotre-bu. Tek 1879. je ruski lekar Bubnov dokazao da ova biljka ima Ovo je naša „balkanska" vrsta digitalisa. Najboli njegov pre-parat je cedilanid. ttiiaja na srce i da na njega deluje kao i lišće naprstka (di--apgalisa): srce usporava svoj hod, umanjuje se u obimu i poja-čava svoju snagu. Pobolšavajući zatim krvotok, on u isto vre-me pomaže i boljem mokrenju. Naravno s tim utiče i na ćelije a tkivo bubrega, te oni još bol>e vrše svoju funkciju, čime a ovaj lek približuje po delovanju i primorskom luku, eli-žanišući soli i ureu. Njegovim delovanjem nepravilni puls se popravl»a, mokraća =s povećava i, ako postoje, otoci iščezavaju. Jednom reči, on abnavla snagu srca. Može da se upotreblava duže vremena nego digitalis, jer se ne nagomilava u organizmu, čak i čitave dve nedelje, kako 1od „čistih" srčanih mana tako i kod složenih s obolenjem oubrega, a naročito u slučajevima sopstvenog trovanja usled adhove zapuštenosti i jako umanjenog lučenja mokraće (tzv. gremije). Povoljno deluje i na samo tkivo bubrega (Šulc). Pa i kod slabosti srca u toku zaraznih bolesti i ubrza-iog rada srca kod arterioskleroze on može da se primeni pre lišća od naprstka, jer pojačava srčani mišić a ne povećava krvni pritisak. Ovaj lek deluje umirujuće i na nervni sistem, stišava i umanjuje napade, zbog čega se primenjuje i kod epi-lepsije (padajuće

bolesti, padavice), kod Bazedovljeve bolesti, oa i kod „masnog" srca gojaznih ljudi. Najzgodniji i najaktivniji oblik, u kome može da se daje bez opasnosti po organizam, kažu da je čaj, u dozi 4 grama na 200 grama vode, i to treba uzeti u tri maha u toku dana. Ali ja mislim da je bole davati po 1 vediku kašiku 6—8 puta dvevno. Ovakav način primene smatramo za najboli. Neki smatraju da je tinktura bolja od čaja, i to po 10 kapi 5—6 puta za 24 časa. Slobodno je služiti se onim što se ima orv ruci. Danas postoje u gotovo svim zeml>ama mnogi patentirani lekovi od gorocveta, ali moje iskustvo govori da nisu sigurni kao što ]e to originalan čaj. Gorocveta ima više vrsta: jesenji, letnji, rumeni i pro-letnji. 5. KAFA Iako nije naša domaća biljka, ipak je rod njen svakome dostupan. Ali postoji i kod nas bilka koja se zove kafa i koja daje plod, par zrna u mahuni, potpuno nalik na kafena. Raste i gaji se po baštama, npr. u Pirotu. Isto se tako i prži i sprema. Kafa se sprema i kao čaj i kao odvar. Naša kafa može da se primeni kod svih srčanih slabosti i iznurenosti: u toku i posle težih bolesti, izuzimajući jako nervozna stanja. 6. PROLEVAK Primenjuje se kod srčano-bubrežnih bolesnika s otokom kao pomoćno sredstvo — a po uputstvu iznetom tamo (videti bolesti jetre). 7. BELI LUK Naučnici Debre i Pujar dokazali su da beli luk može da snizi krvni pritisak kod ljudi kod kojih je viši nego što bi trebalo da je za njih.ove godine. Uzima se u obliku alkoholature (spiritusnog kvašenja), u dozi od 20 do 30 kapi pre ručka i veče-re, dakle dva puta dnevno u toku dva dana; zatim dva dana pauze, i opet uzimati lek dva dana, itd. 8. CRNI LUK Kod izliva vode u srčanu maramicu (tzv. perikarditisa), posle gušobolje s belančevinom u mokraći, kod otoka nogu i zadržavanja vode i soli u organizmu — mogu se davati i sirove glavice luka da ih bolesnik gricka (čak i do šest komada dnevno). Inače je bolje davati ga u onom obliku kako se daje kod bolesti jetre (videti tamo), naime: Crnog luka, zrelog i suvog Belog meda — tečnog . . . Belog vina smederevskog . Luk treba najpre istucati i propustiti kroz gusto sito da bi s medom i s vinom mogao lakše obrazovati jedinstvenu masu. Ta se smeša pre upotrebe promućka. Ovo se vino daje po 2—4 kašike dnevno. Ili se pravi alkoholni rasb s pola alkohola i pola sredine od luka, i to kisne deset dana. Od ovoga rasola daje se 5—6 kašičica dnevno. 9. PRIMORSKI LUK Kod nepotpunog zatvaranja aorte (glavne izlazne žile na srcu) i srednjih vrata izmeću leve pretkomore i leve komore, u levom delu srca; kod slabosti srčanog mišića i pomenute aorte (npr. usled sifilisa) i kod aneurizme aorte — onde gde su drugi lekovi ili zabranjeni ili nisu mogli pomoći — može pomoći prah od primorskog luka. Uvećano mokrenje zavisi od njegovog delovanja na srce i ćelije bubrega, čime se i količina otrovnih sastojaka (naročito uree) iz krvi umanjuje i izba-cuje s mokraćom. Treba ga davati u obliku praška do 0,3 grama dnevno, a kao izva&eni zgustak, vodeno-alkoholni, po 0,02—0,2 (za apo-

tekare). Tinkture: 1—3 grama dnevno. Sirćeta od tog luka: 2—4 grama dnevno. Sirćetno-mednog soka: 10—30 grama. Za lekare i apotekare važi ovaj recept koji je dao kaluđer dr Debrej: Praha od primorskog luka Praha od skamonije (ili našeg ladoleža) Praha od naprstka Za jednu pilulu. Uzimati 3—6 pilula dnevno u toku 3— 4—5 dana, s odmorom od 7 do 9 dana. Ležati. 10. KUKURUZ Primenjuje se kukuruzna svila kod srčanih bolesti kao sredstvo za bolje mokrenje u obliku kuvanog čaja (odvara), u dozi 6 grama na šolju vode: piti po 2—4 šolje odvara dnevno (do 25 grama na litar vode). Ukus popravljati limunom. 11. BREZA U istom cilju primenjuje se kod srčano-bubrežnih bolesnika. (Videti odeljak o bubrežnim bolestima i način primene breze s dozama.) 12. GROŽBE Grožće i grožđani sok (šira) dok ne počne previrati mogu služiti kao odličan lek kod srčanih bolesti, kao i kod drugih bolesti, npr. jetre i bubrega. U poslednje vreme mnogo se primenjuje grožćani šećer za ubrizgavanje u vene da bi se pomoglo oslabelom srčanom mišiću, mokrenju itd. No mi smo obratili pažnju na to da se isti rezultat može dobiti i davanjem kroz usta, samo što delovanje tada biva sčorije, tj. kroz 3—4 časa. Prema tome, grožće ili šira imaju i jedno pre-imućstvo pred ubrizgavanjem: vrlo su korisni kod ludi koji pate od zatvora, naročito ako imaju i šuleve, zastoj u oblasti jetre, oteklu jetru i slezinu i tome slično. Zimi se može koristiti suvo grožće koje uvozimo iz Grčke. 13. ŽUTI ZEČJI TRN Žugi metlasti zečji trn.' — Ovo je jedan šib ili žbun koji raste u društvu s drugim šiblem, kako u ravnicama tako i na nižim brdima, na peskovitom tlu. Ako je visok — tek onda obrazuje pravo stablo s mnogim uspravnim oštroivič-nim, zelenim granama, na vrhu oštrim kao trn, koje, ako su dugačke, mogu da se upotrebe za metle (odakle mu i ime). Grane imaju malo lišća, i dok su mlade, pokrivene su svilastim dlakama (malama). Donje lišće je s kratkom drškom, s trima izvrnutim jajastim listićima. Gornje lišće je kao nasaćeno, samo s jednim listićem: Cvetovi su veliki, svetložuti, po jedan ili po par na tankoj dršci, u pazuhu lišća, i obrazuju lisnat grozd na gornjim granama. Krunice su široke i velike, čašica široko okrugla. Mahuna je, kad cvet procveta, dugač-ka, pljosnata, crna, sa zadebljalim ivicama, dlakava, na stra-nama gola. Seme — mnogobrojno. Nalazi se i s krupnim, punim belim cvetovima. Srodna vrsta koja se nalazi kod nas (a vero-vatno i po drugim mestima) raste u Kranjskoj i ka Jadranskom moru. Ima metlast oblik, go i bez trnja, a dostiže visinu do 1 i 2 metra. Cveta u maju i

junu, Evo šta je pisao za lekove od ovih vrsta dr S. Petrović: ' Kod Stipanića se navodi trava (bojadžijska) — žugilica, žutilova trava, trava od žutice. Ali to je sasvim drugo. Jer, dok ova raste najviše pola metra uvis, lekoviti zečji trn raste 1—2, na dobrom tlu i do 3 metra u visinu. A to je već metla; treba ih razlikovati, mada se i ona trava upotreblava za istu svrhu. „I jedna i druga teraju na mokrenje i na stolicu i upotreblavane su nekad protiv hroničnih bolesti crne džigerice. osobito protiv žutice, protiv hroničnog. reumatizma, skro-fula, protiv bolesti organa za mokrenje itd. Za lek se upotreb-ljava obično cveće, no i lišće i mahune isto tako deluju. Skuvano lišće gdešto se upotrebljava u popularnoj medicini kao cicvarica protiv raznih otoka (otečenih žlezda, nadu-tih nogu itd.). U naučnoj medicini sad se ne upotrebljava." Tako je pisao pre više decenija. Mebutim, u novije vreme, najbolji predstavnici nauke našli su da ovaj šib daje jedan od vrlo dobrih lekova kad se upotrebi u zgodno vreme i protiv odgovarajuće bolesti srca. Ovde ću navesti samo sigurne rezultate ispitivanja i lečenja ovom biljkom, prema Leklerku. U ovoj bilci ima jedan jaki sastojak, spartein (koji boji) i smolastih materija, koje su još neodrećene. Svi stari lekari koji su upotrebljavali njen cvet radi sprečavanja stvaranja kamena u bešici, kao i vino napravleno od njenog. pepela, slagali su se u mišljenju da deluje na pove-ćanje mokraće. Zatim je ova biljka pala u zaborav, dok nisu novi lekari (Fik, de Ramon i Labord) proučili fiziološki onaj njen glavni sastojak — spartein, i njegovo delovanje na srce. Pronaćeno je da deluje dinamički na srce (putem glavnog centra), ali da pri tome ne. utiče na mišiće srca. Drugi su dodali da on utiče na nerve srca i da spasava srce od delova-nja otrova, da povol>no deluje na sprovodnike po srcu, tj. na skupljanje i širenje srca, i sprečava proširenje srca. Dakle, biljka vrši neko složeno delovanje, o čemu nauč-nici mogu da se dogovaraju i dal.e.1 Naše je da iz toga izvuče-mo sledeće: da je najjače i najvažnije delovanje povećanje mokraće. U tom pogledu najviše je proučen sok od ove biljke, koji baš i deluje na mokrenje. Ali se pokazalo i to da ne deluje uglavnom spartein, kojeg ima malo u soku, nego ostali sastojci i smolaste materije koje baš podstiču bubrežno tkivo na rad Tako, na primer, nemački autor E. Majer (Berlin) veli da trava žutometlastog trna ili čist spartein zadržava nadražajnu sposobnost srca te ovaj lek ima jedino fitoterapijsko značenje kod stalne nepra-vilne radnje srca TABLA 19. 1 — smrdljiva kopriva; 1 — belonoga, a — koren; 3 — leska;

4 — petrovac, a — gornji deo biljke u cvetu. TABLA 20. 1 — ladolež baštenski; 2 — šimširika). a — zreli plodovi; 3 — Šljiva, a — grančica u cvetu, b — zreo plod; 4 — celer, a — gornji deo biljke u cvegu, b — list; 5 — gorocvet . ljnjunutrašnje bubrežne kanale). Dakle, stari lekari bili su u pravu. Ovaj bi se lek s mnogo razloga mogao uvrstiti u lekove za bolesne bubrege (što će i biti), ali zbog svog delovanja na srce mora se uvrstiti na oba mesta, naročito i stoga što sužava krvne sudove; kako su pokazali ogledi, on je u tom pogledu jednak valbubrežnoj žlezdi. Uz to je pet puta jači od ražne glavni-ie (5esa1e sotićip) i ima osobinu da povećava krvni pri-tvsak. Kao rezultat izučavanja njegovog delovanja pokazalo se da je on od osobite koristi kod otoka usled zadržavanja soli u telu. Tom prilikom korisno pomaže delovanju naprstka, goro-dveta, ćurćevka itd.U slučajevima gde postoji akutno obolenje organa za di-sanje (zapalenje pluća, maramice, bronhija), kao i kod nastup-nih groznica — uvek se može primeniti ako analiza i posma-tranje pokažu da postoji nedovoljno izlučivanje kuhinjske soli. Dovoljno je da se u takvim slučajevima bolesnik posluži čajem od cveta žutog zečjeg trna, pa da količina izbačene soli s mo-kraćom poraste, a da s tim ujedno i drugi simptomi iščeznu. Teško disanje, modrilo, slabost srčanog mišića poprave se za kratko vreme i bolesniku biva sve bolje. Može se reći da, iako malo aktivna protiv oboljenja nervnomišićnog sistema srca, ova biljka može biti upotreb-l>ena s velikim uspehom u onim stanjima srčanih bolesti gde postoje komplikacije, tj. gde uglavnom preovlaćuje obolje-nje bubrega sa svima posledicama (natekle noge, otok trbuha i t. sl.); i drugo, gde je temperatura visoka sa znacima slabog prolaza mokraće kroz bubrege (oboljenje „cedila"), Za lečenje se uzima cvet od žutog zečjeg trna, jer je u njemu sadržan najlekovitiji sastojak. Cveće treba brati pre nego što se ono sasvim razvije, jer cvetovi koji su uspeli da se pretvore već u mahunu izazivaju bol u stomaku. Propisuje se cvet u obliku čaja, u dozi 25 grama na 1000 grama vode, po 2—4 šolje dnevno. Vrlo aktivan je takoće tečan zgustak od cele biljke, „osiguran od promena" posle branja time što se biljka podvrgne delovanju alkoholne pare i zatim propusti kroz topao vazduh da se isuši. Ovaj ekstrakt se daje u dozi od 1 do 3 grama za 24 časa. Pepeo od žutog zečjeg trna više se ne upotrebljava. Pa ipak, u narodnoj medicini može se upotrebiti i stari način spremanja i uzimanja leka, koji datira još iz 1701. godine, i koji glasi: „Uzmite jedan svežan» zelenog žutog zečjeg trna, sagorite ga na zgodnom mestu gde nema ništa osim njega, pokupite pepeo

od njega, prosejte ga i zavežite u jednu krpicu i metnite to da kisne u dva bokala belog vina u toku 24 časa. I onda dajte da pije bolesnik koliko može, strpajte ga u postelju i pokrijte ga dobro da se znoji. Neće piti ni tri puta, a već će ozdraviti." Recept neke poznate i pobožne gće Fuke (Leklerk).Kako su u pepelu izgoreli svi sastojci koji leče — može se reći da delovanje ovde može doći samo usled prisustva potaše iz pepela i onog znojenja, kao i iz celokupne vere bo-lesnika u ono što čini.Može se primeniti kod otečene jetre i srčano-bubrežnih oboljenja. Najboli francuski autori daju spartein u kombi-naciji s kamforom: u kolačićima, za ubrizgavanje (injekcije). Vrlo je dobar kod srčane slabosti, i pouzdan kad treba ukaza-ti hitnu pomoć. NBRVOZA SRCA ' ODOLEN Macina trava, odolen, valerijana. — Radovi osnovani na rezultatima primene soka od sveže biljke pokazali su da delo-vanje valerijane zavisi od jedinjenja koja ona sadrži (borneol), kao i od drugih sastojaka, samostalnih i svojstvenih toj biLjci. Ovi sastojci deluju na plućnostomačni nerv, koji šalje svoje grane ka srcu i usporava njegov rad, usled čega i srce usporava svoj hod; a tako isto deluje i na nervne centre u mozgu. Time se i objašnjava delovanje valerijane kod obolelih nerava (histerije i slabih nerava uopšte) i u svim slučaje vima psihičke i čulne preosetljivosti, praćene ili nepra-ćene grčevitim stanjem, nervnim poremećajima srca i krvnih sudova. Odoljen Ona je uopšte koristan pomoćnik u lečenju bromom, kako onde gde ima nečega VIDAIVOG i stvarnog, tako i onde gde nema ničega VIDAIVOG (epilepsija i stanja bez vidne podloge). Iz ovoga slede i izvesna pravila kako treba uzimati valerijanu. Suvoj bilci treba uvek pretpostaviti bil>ku koja je bila osigurana od promena (tj. stabilisana: držana u spiritusnoj pari, pa zatim sušena na suvom toplom vazduhu). Ako se nema ništa drugo osim suvog korena, onda je naj-bolje kvasiti ga u vodi, u dozi 10 grama korena na jednu čašu hladne vode, i ostaviti da kisne 12 časova, a ne spremati od njega čaj. Davati po 1 kašiku na svaka 2 časa do delovanja. Ili se spremi: Čaja od odoljena .......... 120 grama Vode od matičnjaka1 ......... 10 „ Uzimati po jednu kašiku svakog sata. Najbolji lek se dobija iz svežeg korena valerijane; voda — prepečenica od valerijane, sirup spreml»en s destilisanom vodom, amerikanski tečni zgustak, sok (isušen). Ovaj poslednji (sok) daje najbolji preparat, ali njega mogu da spreme samo apotekari po ovom receptu: ......... 2 grama A1soHo1 a 90% ........... 18 Aciae........... 25 „

Smešati i davati po 1 kašičicu tri puta dnevno. Alkoholature od korena valerijana može da se da 2—10 grama dnevno, a hidrolata 20—40 grama. Mek zgustak 1—3 grama, a tečan 10— 15 grama dnevio, „Intre" samo po 0,1—0,2—0,6 najviše, i to po-najbole u gornjem sastavu. Veće doze su štetne. Macina trava ili valerijana nosi ovaj svoj naziv zbog toga što je mačke vole. Ali i stoka jede njene stablike i liš-će. — I žene rado uzimaju lek od ove biljke, jer im pomaže kod raznih stanja, naročito srca i mesečnih promena. 1 To je upravo prečišćena voda od matičnjaka, dobijena pečenjem kao rakija. „Intre" — to su ekstrakti (zgusci) od svežih bilaka, stabilisa-nih, tj. sterilisanih parom 96%-nog alkohola, pod lakim pritiskom, na temperaturi 88"—105'S, pod takvim uslovima da se prouzrokovači vrenja na biljci potpuno unište. Tako postaje prah slabo obojen, lako rastvor-A)IV u vodi i alkoholu i ima sasvim isti sastav kakav imaju i svežs biljke. Macine trave, valerijane, ima više vrsta, ali je najlekovitija ona koja je prikazana na slici. Koren (ono što leči) je kratak i debeo, s kratkim puzećim izdan-cima, spolja mrk, iznutra beličast, po ukusu opor i gorak, dok je svež gotovo je bez mirisa, ali čim se osuši, dobije vrlo jak, neprijatan miris. Stablo dugačko do 0,8, pa i do 1,5 metra, okruglo, cevasto, kolenasto, bradasto, više ili manje maljavo. Lišće naspramno, lepezasto, perasto, sa zupčastim obodom. Cvetovi sitni, beli, bledoružičasti, ponekad plavi ili žućkasti, prijatnog mirisa, skupljeni u amrelasti grozd. Napomena: Postoji jedan vrlo dobar valerijanin preparat koji se mnogo traži, iako je vrlo skup i dolazi iz inostranstva. Ali apotekari ga mogu vrlo lako spremiti za naš svet po ovom receptu: (u KOAIČINI dovoljnoj za saturizaciju); zatim tome dodati . . . Vode .............. Doze: po 2—3 kašičice u zaslaćenoj vodi ili čaju od lipe — dnevno; prema potrebi, preko dana ili pre spavanja. 2. DESPIK Lavanda, lavandula. — Francuski naučnici dokazali su da esencija od lavandule, u dozi koja leči a ne škodi, deluje kao sredstvo za uspavljivanje koje ublažava osetljivost, sti-šava nadražljivost, snižava postepeno temperaturu i uma-auje snagu srčanih pokreta ako su prekomerni i prekobrojni. Kako je teže dobiti esenciju za unutarnju upotrebu, može se koristiti čaj od bilke, u dozi 10:200 grama ključale vode, a po 4 šolje dnevno; isto kao valerijana. 3. SASA Upotreblava se kao sredstvo koje regulšie utacaj nerava, umanjuje bolove i grčeve i uopšte stišava lako uzbudljivo srce i krvne sudove bolesnika koji pored toga pate i od rćavog stomaka i poremećaja u varenju, izazvanog trbušnim sim-

patičkim nervom. Najdelotvorniji preparat sase je njena alkoholatura, koja se daje u dozi od 20 do 40 kapi dnevno u tri maha (po 7—12 kapi). 4. SRDAČICA Lavlji rep. — Dr Petrović kaže da se ona upotrebljavala nekad kao crna kopriva. A kako se ova prime-njuje u lečenju nervnih obolenja (histerije), zlovole, poti-štenosti i nervnih grčeva u dušniku i jednjaku kod velikog kašlja, i srdačica je pokazala najbolje delovanje kod nervoze srca i, naročito, lupanja srca kod dece. Otuda je i dobila ime srdačica. Tegobe srca u vezi sa stomačnim kompli-kacijama, naročito bolovi i muke ispod lažičice, kao i nadi-manje i gasovi u stomaku i crevima, mogu se uspešno lečiti i čajem od srdačice. U tom cilju najbolja je ova mešavina: koren valerijane, cvet lavandule, srdačica trava, kim, plod od miroćije — sve po 20 grama. Po jednu kašiku na šolju ključale vode; tri puta dnevno po šolu; piti lagano (E. Majer). Srdačica prijatno miriše, a nešto je gorkog i oporog ukusa. Ali čaj od njenog lišća i cvetnih klasova i vrhova po kazuje svoje naročito delovanje na disanje. Zbog toga je vrlo podesna i kod bolesti pluća s lupanjem srca (astme i t. sl.). Stari lekari preporučivali su čak da se uzima kao prah, u dozi 2—4 grama u vinu, ili kao odvar. Ali kako ona u sušenju gubi svoja svojstva — najbole je upotrebljavati je sasvim svežu ili što svežiju. Doze za unutrašnju upotrebu: čaj od lišća ili cvetnih vrhova: 25—50 grama sveže bilke ili 50—100 grama isušene na litar vode, a po 2—3 šolje; ili po 1/2 šolje i 1/4 šolje za decu. Doze za spoljnu upotrebu: za rane itd., odvar od 40 do 80 grama sveže biljke kao voda za ispiranje rana, ma kakve i ma od čega one bile. Zaklučujemo da „ova biljka zaslužuje veću pažnju nego što je ova koja joj se poklanja". Bilka od pola metra do metra visine, cveta ružičastog, koji se razvija od jula do avgusta. Raste kraj puteva i ograda. 5. PASULj Upotreblava se zelena mahuna — boranija. BOLESTI KRVNIH SUDOVA 1. JAGODA Profesor Grej konstatovao je da jagoda — plod ima oso-binu da snizi krvni pritisak, a tako isto da može umanjiti lepljivost krvi (viskozitet). Zbog tog svog delovanja treba la se primenjuje u lečelju arterioskleroze kod ludi koji su punokrvni i imaju povećani krvni pritisak. Jede se kao sveže voće za sve vreme sezone jagoda (najbo-lje su šumske), a zatim se pije čaj od isušenih zrna'. Može se zašećeriti i zakiseliti limunom. 1 Da bi se već isušene jagode sačuvale od plesni i crva, treba ih čuvati u dobro zatvorenim kutijama ili dobro opranim isušenim te-glama. 2. DIMNjAČA Rosopast, dimničarka, dimica, runjavac, rosnica. — Ova bilka je važila od starina kao lekovita i smatrala se za lek koji jača i čisti organizam i krv u prvim danima uzimanja, do osmog dana. Stari su smatrali da onaj ko ovu

biljku kori-sti dobija cvatući izgled. A tako i biva. Pokazalo se da to dolazi otuda što raste broj krvnih zrnaca u onih koji su pri-mali lek od ove trave, zatim naglo opada ako se uzimanje leka produži i pošto proću osam dana!Prema tome, vreme lečenja i doza zavisi od toga šta se želi postići. U ovom slučaju, kod povećanog krvnog pritiska i skleroze, gde želimo da oslabi napon u krvnim sudovima, primenjuje se sok od ove biljke, u dozi 100—150 grama dnevno. Ili se daje vodeni ekstrakt — zgustak (dobijen isparavanjem toplotom raskvašene biljke i njenog taloga) u dozi 2—3—4-grama dnevno. Čaj se sprema od 50 grama biljke na 1000 grama vode. Pije se 2—3 šolje dnevno, u toku 8 dana.Osim opisane dimnjače, kod nas postoje i druge vrste, koje je mogu zameniti (nekih osam vrsta). Dimnjača je ukusa gorkog. Davana je i kod drugih bolesti (u hroničnim oboljenjima stomaka, protiv skrofuloze itd.), ali je glavno njeno delovanje da snaži i čisti organizam. U Francuskoj se ranije, a verovatno i sad, prilično upotreb-ljava sirup protiv kožnih bolesti dece, naročito protiv ruse (Esgeta). Sok od dimnjače upotrebljava se protiv kožnih bo-lesti (dr S. Petrović). Doza je: 10—30 grama na 100 grama vode. Pije se ujutru kao topao čaj. Dimnjača je nežna, potpuno gola niska biljka, uspravna i granata, sivozelene boje, koja obrazuje mali žbun, ali u povoljnim uslovima mo-že porasti do metra visine. Listići su obično u tri kratka pera. Cve-tovi, porebani u redove grozdova, nalaze se na vrhu grančice, ili prema lnstovima, najpre su zbijeni, a posle sve viši i slobodni. Drške cve-tova niču iz pazuha lišća. Boja cveta je bela ili obojena. Semenke su nešto ugnute na vrhu. Raste po obraćenim pol.ima, usevima i praznim mestima. Cveta od maja do septembra. 3. GAOG Crveći glog, beli glog, čobanica. — Ko nije upućen u de-lovanje biljnih lekova ne bi mogao pomisliti da i glog ima mnogobrojnih i važnih uloga u lečenju uopšte, a srčanih bo-lesti napose. Mećutim, i praksa i nauka imaju iskustva s njim. U njegovoj kori ima dva gorka leka, a u cvetu minerala manga-na, šećera i još dva tela (sastojka), jedno kristalno, a drugo nekristalno. U gloginjama ima vitamina. Stari lekari su ga upotrebljavali protiv podagre („gih-ta"), zapaljenja maramice, belog pranja; a njegove bobice protiv kamena u bubrežnoj bešici. „Dr Dženinks iz Čikaga, vršeći opite s tečnim zgustkom (ekstraktom) od gloga u četrdeset i tri slučaja raznih oblika srčanih bolesti došao je do ubeđenja da on deluje na stomačni nerv (obe grane) i na ostale nerve koji regulišu rad srca, odrećujući i održavajući na taj način ravnotežu izmeću opšteg i pritiska krvi i snage srčanih otkucaja. Pored toga, uvideo je da glog dobro deluje i na nervni sistem time što vrlo povoljno utiče na simpatički verv i tzv. nervni „sunčani splet" (iznad stomaka). U Franduskoj prof. Išar ukazao je na glog kao na osnažujuće sred-stao kod srčanih poremećaja, gde je u stanju da podupre delo-vanje naprstka (digitalisa). Nervozna srca mogu se takoće ovim prostim lekom (po Rejliju); njime se može postići uoveh onde gde se naprstak dobro ne podnosi, a tako isto i kod bolesti aorte, pojave degeneracije srčanog tkiva i bolesti srca s velikim krvnim pritiskom." Opite i iskustvo koje je s glogom imao dr Leklerk, u toku ldaleset godina kliničkog posmatranja, dali su mu osnova da od 50 kapi dnevno njegove tinkture, on izaziva znatno lj pulsa i sanjivost. Njegova glavna osobina je u tome Jhča srčanu radnju i da deluje kao regulator na krvne sudove

time što dovodi do ravnoteže izmeću krvnog pritiska i srčane snage pri isterivanju krvi u opšti krvotok. On čini srce ja-čim za duže vreme time što smanjuje nadražlivost krvnih sudova. Pomaže i održava onaj zamah centralnog organa za krvotok (tj. srce kao pumpu). Iz svega ovoga proističe i njegov uticaj kao sredstva za umireae. Regulišući rad srca i rasporećujući pravilnije krv po telu on umanjuje preosetljivost nervnog sistema. Zato ga treba preporučiti ženama čiji su nervi postali osetljivi usled prestanka menstruacije, protiv lupanja srca i izbijanja crvenila po licu, nesanice, razdraž-ljivosti, koja je tako česta u životu žena. Isto je tako i kod arteriosklerotičnih ludi, koji su izloženi prevelikoj uzbudlivosti; kod Audi s rVavim stomakom i kod kojih rBavo stanje organa za varenje izaziva nervozu srca." Pored ovog glav-nog delovanja na srce i krvne sudove, glog je pokazao uspešno delovanje i kod drugih nervnih stanja, kao npr. kod straha, ne-sanice, vrtoglavice, zujanja u ušima, s kojim ni srce ni krvni sudovi ne bi mogli biti dovedeni u uzročnu vezu. Prof. Renon držao se takoće mišlenja da je od najveće važnosti glogovo umirujuće delovanje na nervni sistem, i do-puštao mogućnost da se dobiju povoljni rezultati kod nervoze stomačnog nerva i kod bolova u „sunčanom nervnom spletu". Ova osobina gloga da postiže ravnotežu nije ograničena samo na nervni sistem srca već se prostire i na nerve krvnih su-dova, gde neosporno podstiče njihovo širenje u slučaju grčeva tih sudova usled delovanja suprotnih, sužavajućih nerava krv-nih sudova. Iz svega ovoga i sledi primena gloga kao sredstva za borbu protiv povišenja krvnog pritiska nervno-podagričkih bolesni-ka (Renon). Sve ovo dopunjujemo izlaganjem često citiranog nemačkog autora E. Majera (višeg lekara bolnice u Berlinu): „Glogov cvet i plod (gloginje) primenjuju se kod srčanih bo-lesti. Oni pojačavaju snagu, umanjuju broj srčanog pulsa u mi-nutu i umanjuju otoke. Njihovo delovanje osniva se na glikozi-du koji se nalazi u kori korena, u cvetovima i u plodu. Od tinkture iz cvetova daje se 3—5 puta po 10 kapi, a iz semena samo 15 kapi dnevno. Plod gloga ulazi često u sastav lekova koji služe „za lečenje i snižavanje krvnog pritiska." Važi ikao diuretično sredstvo. Dale, kod nervoze srca s ubrzanim pulsom ili nepravilnim radom može se primeniti ili čista tinktura od cveta (3—5H10) ili tinktura od gloganja (3H5 ka-pi), ali kod arterioskleroze i povećanog pritiska može se primeniti ova mešavina: Cveta od gloga Češnjeva belog luka Rastavića Drške od imele Jednu kašiku na šolju vode, kuvati 1/4 časa, i ujutru i uveče uzimati po jednu šolu. Ovo se sredstvo može upotreblavati duže i periodično — sa 15—20 dana odmora. Način upotrebe i doze: 1) Kao čaj — jedna kašičica cveta na jednu šolju ključa-le vode; piti 2—3 šolje dnevno. 2) Prašak od cvetova 2—3 grama dnevno. 3) Meki zgustak 0,1—0,2 grama, tečan zgustak 0,5—1 gram dnevno. 4) Kako u ovom obliku lek nije tako aktivan i siguran, preporučuje se alkoholna tinktura, razblažena pet puta, u dozi po 20 kapi pre svakog od dva obroka, tj. dnevno 40 kapi u toku tri nedelje svakog meseca — kao sredstvo za sniženje krv-nog pritiska. Po 40—50 kapi uveče pre spavanja protiv uznemirenja i brzog rada srca. Kao „sanovnjak" može se takoće pri-premiti: uzeti pre spavanja čaj od cveta ili 40 (50 najviše) kapi alkoholne tinkture u vodi. Glog je trnovit žbun ili drvo, golo više ili manje; drške cveto-va,

krunice i mlado lišće su maljavi. Lišće s drškama, dole malo uma-aeno, a gore više ili manje u režnjeve (3—5) podel.eno, po ivici ne-jednako zupčasto. Cvetovi su beli ili crveni, mirisa ne osobito pri-jatnog, u gustim kitama — grozdovima na kratkim lisnatim granama. Krunični listići su široki. Rod je crven, okrugao ili jajast, sa krat-kim ostacima krunice na vrhu, s koščicom unutra i jednim semenom.Raste po šumama, mećama, pored planinskih potoka i reka, njiva i utrina. Različit je u pogledu veličine lišća, širine cveta i ploda. Ima i jednu srodnu vrstu (Sg. topovupa) koja, kažu botaničari, cveta dve ne-delje docnije. Našem je vreme cvetanja maj. 4. IMELA Mela, lepak. — Upotrebljava se lišće i drščica od lišća.Posle upotrebe kod raznovrsnih bolesti (protiv epilep-sije, oduzetosti, kaplje, trzanja, velikog kašl»a, kod krvarenja iz pluća) najzadje nauka utvrdila da ova biljka deluje kod skleroze krvnih sudova, bolesti bubrega i pluvanja krvi, jer snižava krvni pritisak šireći krvne sudove, naročito povr-šinske na nogama. Utvrćeno je još da dejstvo ovog leka traje duže i da je lakše rukovati njim nego drugim lekovima koji imaju isto delovanje (iz grupe nitroglicerina).Lišće imele sadrži razne, samo njemu svojstvene sastojke:smolaste materije i dve kiseline od kojih možda i zavisi njegovo delovanje.Kako ovaj lek deluje? On deluje ublažavajuće na central-ni nervni sistem koji komanduje sužavanjem i širenjem krv-nih sudova, usled čega se stvara napetost, dakle nastaje opa-snost od njihovog prskanja i većeg izliva krvi ili krvarenja (npr. pluća). Propisuje se u obliku praha od lišća, u dozi: 1—1,5 grama dnevno (1/5 kašičice; jedna kašičica za 5 dana).Ili se propisuje kao vodeni zgustak, u dozi od 0,2 do 0,40 grama; a u obliku sirupa po ovom receptu koji mogu da spreme i naši apotekari: Uzimati po jednu kašiku 3 puta dnevno. Isto se tako kod nas mogu spremiti i pilule po ovom receptu: Vodenog ekstrakta ..'....... 0,05 grama .Praha od slatkog drvceta 1 koliko treba za jednu pilulu 1 Videti o ovoj biljci u poslednjem odelzku o zaraznim bolestima i grozničavom stanju. Inače, ona se zove i gospino bilje, slatki koren. Davati 4—8 komada dnevno. Može se spremiti isti lek i za ubrizgavanje pod kožu po ovom receptu profesora Renona: ...... 0,20 grama Fiziološki rastvor soli — (1 kubni centimetar) .......... 1 gram I u gradu i na selu pored praha od isušenog lišća naj-lakše se može spremiti lek od imele natopljene u vinu po ovom receptu: Sveže biljke ........... 40 grama Bela vina ............ 1000 „ Treba da kisne 8—10 dana. Uzimati ili davati po 130 gra-ma dnevno (Beržes). Prema dr Nikoliniju, imela sa kruške pokazala se kao najaktivnija. Imela kao dvodomna biljka raste na hrastu, kruški, jabuci, lipi, boru. Koren se upija kao parazit u granu domaćina i odatle siše so-kove sebi za hranu. Stablo, koje odrveni u starosti, račvasto je kao va-l.uška, sitno, oblo, žutozelenkasto, sa sočnim, gotovo kao trava i- na zglavak nasaljenim granama. Lišće je naspramno, debelo, kožasto, duguljasto, zatubasto i pri dnu suženo. Žuti cvetovi, muški po 3—5, a žen-ski po 2—3, nalaze se u pazuhu kolena (viljuške) ili završne glavice. Aistići cveta su vrlo mali. Bobice su

okrugle, bele, prozračne, s je-dnom semenkom koja je obavijena vrlo lepljivim mesom (sokom). Cveta u martu i aprilu. Rasprostranjena je po celom umerenom pojasu Evrope. U Beo-gradu se prodaje kao ukrasno cveće. Nije mi poznato da je neko kupuje radi lečenja. Krivi smo mi lekari što je nismo dosad popularisali. 5. MENEGLED Skrž, klobučac, kolugka, ciklama. — Koren ove biljke, u kome ima saponina (ciklamina), jedu svinje i zečevi i ništa mm ne škodi, zato se valjda zove i svinjsko korenje. Prava uvreda za jednu biljku koja daje cvet i miris izvanredne prijatno-sti! Za čoveka je koren skrža otrovan i izaziva brz i jak pro-AIV. Ali alkoholatura ove biljke, prema Leklerku, može da se upotrebi s uspehom protiv zujanja u ušima, u dozi 10—15 kapi dnevno, data u vodi, na usta, u dva ili tri puta. Ne zna se kako ona tu deluje, ali je njeno delovanje dokazano praksom i njemu treba uvek pribeći pre drugih sredstava. Naročito se može primeniti kod ljudi u godinama kod kojih se naslućuje lokal-na skleroza srednjeg uva, ma i ne nastupila opšta skleroza. Kod nervnog zujanja u ušima uspeh je valjda još sigurniji. Koren ciklame čini jedad krompir ili glavica veća ili manja (1—4 centimetra),' što zavisi od mesta gde raste. Lišće ima dugačke Arške, oblika je jajastog, zupčasto je, često je s donje strane crveno ili ilavičasto. Cvetovi su na dugačkim drškama, koje se, kad precveta cvet, spiralno uvijaju naniže tako da ljuska sazreva u zemlji. Cvetovi su vidno veliki, beli ili ružičastocrveni, lepo mirišu (oni u šumi) ili ne mirišu (mahom oni što se gaje). Listići krunice su posuvra-ćeni. Cveta u avgustu i septembru. Otrovan sok ciklame gubi to svojstvo prželjem, a glavica (koren), vele, po ukusu liči na kesten . 6. MEČJA ŠAPA Medveći dlan, paponjak. — Klinička ispitivanja fizio-loškog dejstva i sastava ove biljke pokazala su da ona aktivno deluje na snižavanje krvnog pritiska kod ljudi čiji je krvni pritisak povećan. Esencija od njenog ploda deluje blago, po-stepeno i dugo, bez štete po srčani mišić. Uz to, proširuje periferne krvne sudove, povećava diurezu i smanjuje ureu u krvi. Vrlo je dobro upotrebiti tinkturu od semena razbdaženu fiziološkim rastvorom sodi (20—30 kapi dnevno). 7. MALINA I. ALKOHOLNA PIVA DOEIJENA IZ GROŽBA Ne može se reći da je vino hemijski produkt. Vino se, kao što znamo, dobija iz grožćanog soka posle alkoholnog vrenja u kome učestvuju naročite gljivice dakle, iz biljke. Proizvod toga vrenja — vino, ima i naročite sastojke (aromat, bukete, kiseline i boju) vezane za prvobitni rod — grožće. Prema tome, iako to nije neposredno dobijen sok od biljke, on spada u našu oblast izlaganja jer je biljnog porekla. Čak i da nije dobijen od grožća, nego i od kakve dru-ge bilke (krompira, raži, šećerne repe itd.).Što se tiče vina i drugnh alkoholnih pića dobijenih od vina, njihova je primena tako stara i korist tako očigledna da danas nema nijednog lekara koji u nauci ne bi tom leku pribegao.Evo šta kaže prof. Bahem (Bon) u svojoj Nauci o lekovima.„Alkohol je, naročito u obliku vina i rakije, neosporno sredstvo za podsticanje na rad, naročito srca i disanja, pod uslovom da se ne daje u velikoj količini. Ogledi koji su či-aeni sa životinjama ne mogu u ovom pogledu da pokažu onoli-ko koliko iskustvo u primeni alkohola kraj bolesničke po-stele. Primenjuje se u slučajevima kad se čovek odjednom izgubi, dobije nesvesticu, ili se nalazi u grozničavom stanju (npr. kad ima

zapaljenje pluća). Kod ljudi koji su ranije stalno pili i pravih pijanica treba davati srazmerno veće doze. Takođe se može davati stalno starim, slabunjavim i gojaznim osobama.Alkohol treba davati u obliku čistog plemenitog vina, u kome pored ostalog deluju kao pokretač i isparljive kiseline (ono što daje vinu ukus i miris). Penušava vina, tj. ona koja sadrže u isto vreme i uglenu kiselinu i šećer, vinjak (ko-njak), rum, arak (ove dve vrste imaju mnogo alkohola) dozvo-ljena su takoće i preporučuje se njihova primena.U pogledu vrednosti alkohola kao oblika hrane, treba ima-ti u vidu da jedan gram alkohoda ima 7 kalorija, tj. jedna čaša vina ili rakije od 100 grama 15%-nog alkohoda ima 15H7=105 kalorija. Jedan litar rajnskog vina (belog vina, sličnog na-šem župskom ili dobrom rizlingu) sadrži gotovo jednu treili da su se stvorili u samom telu kao štetna jedinjenja, kao što to biva kod tzv. trovanja sopstvenim sastojcima krvi i sokova — uremije. Kad su izazvali bolje mokrenje, ovi lekovi olakšavaju i ostalim delovima tela i organima, koji posle toga mogu pravilnije raditi (čim izbace štetne taloge), jer nisu više sprečeni u radu onom izlišnom vodom koja se na-kupila u njima ili u njihovoj blizini.Da bismo izbegli nesporazum, dužni smo reći da se bubrezi leče i drugim sredstvima, osim ovim biljem, kako SPOANIM tako i unutarnjim, fizičkim (toplotom, kupanjem, oblogama), dijetom (mlekom itd.), kao i hemijskim lekovima. U izlaganje svih ovih sredstava mi se ne možemo upuštati, jer to iz-lazi izvan okvira našeg zadatka. Zatim, spoljni uticaji: na-zebi, udari, povrede, nesrećni slučajevi itd., čine takoće gru-pu uzroka oboljenja bubrega koji se leče po opštim pravilima, kako biljnim lekovima, mahom čajevima itd., tako i fizičkim metodama. Razume se da je prva briga svakoga da se čuva nazeba, zaraze, telesnih povreda, rana itd. koje mogu prouzrokovati oboljenje bubrega, jer se bubrezi teško leče pokatkad vrlo teško. Naročito ako obol.en.e postane hronično (dugotrajno). Otuda, čini mi se, ni kod koje druge bolesti lekara ne obuzi-ma takva radost kao kad vidi da je neki od njegovih lekova po mogao bubrežnom bolesniku. Kod drugih oboljenja on je često uve-ren da će se bolesnik izlečiti, ali ovde je stvar nesigurna: ne zna se kakav će tok ili obrt uzeti sama bolest bubrega. Zato nas obuzima iskrena radost što možemo bolesnicima da ukažemo na niz bilaka koje su davale neosporno dobre rezultate u lečenju obolelih bubrega. Delom su one poznate i već upotrebljavane u popularnoj medicini, a delom laici za njih ne znaju i zato ih treba pokazati i opisati, a i potvrditi kao korisne.No pri tom opisivanju lekova, koji uglavnom pomažu mo-krenju, mi ih moramo podeliti na nekoliko grupa, i to:U prvu grupu unećemo one koji deluju izdaleka, tj. izvan bubrega, i utiču na srčanu radnju, jačaju i podižu slabo sta-nje u krvnim sudovima. Tu spadaju već pobrojani lekovi čija je primena opisana kada smo govorili o lečenju bolesti srca:naprstak, gorocvet, primorski luk, ćurćevak, proljevak, me-tlasti zečji trn, pogotovu njegov cvet (skoparin), zatim voda za piće, naročito planinska voda, jako zašećerena voda, slabe mineralne vode (s malo mineralnih soli) i najzad kreč u obliku kalcijumhlorata (po 1 gram 3 puta dnevno) u sirupu OA limuna. Ovi lekovi izvlače vodu iz tela i kroz bubrege je teraju napolje.U drugu grupu spadaju lekovi koji deluju na ćelije bubre-ga i njegov aparat za cećenje i lučenje mokraće. Njihovo delova-ae je složeno i to pitanje ovde ne treba potezati. Tu dolaze «ao lekovi kafa, čaj i kakao, koji deluju na bubrege podjedna-10, kako na krvnb žile tako i na ćelije bubrega. Za ovim do-laze lekovi koji još više izazivaju i nadražuju ćelije, ali su oni hemijski i daju se samo u krajnjoj nuždi na usta

ili pod kožu (ubrizgavaju se).Moram dodati da u ovu grupu ulaze i crni luk, praziluk i terpentin (u kapsulama po 1/2 grama, ili u pilulama po 1/5 grama, ili u sirupu po 50—100 grama dnevno), koje smo opisali ranije govoreći o vodenoj bolesti usled oboljenja jetre.Treću grupu lekova čine domaći biljni čajevi. Za njih prof. Leper kaže da ih treba davati uz ostala sredstva za bolesne bubrege i mokrenje, jer su se pokazali neosporno kori-sni i delotvorni.„Ovi čajevi", kaže on, „deluju prvo time što su tečni, za-tam što eu jače zašećereni; najzad time što sadrže u sebi izvesne smole koje 6u diuretične (gone na mokrenje). U metla-stom trnu i zimskom zelju (piroli) postoji već jedan specija-lan lek. Budućnost koja će umeti da nam otkrije suštinu i gajnu delovanja lekova daće nam jednog dana i druge, tačnije podatke o tome. Ona će nam reći zašto peteljke od trešanja, doje su nekada oduševile Homera, čuvaju do danas svu svoju reputaciju i zašto stari sirup od pet korena, sa skromnim i gotovo kuhinjskim imenom, napravljen od divleg celera, špar-gle, miroćije, peršuna i niske zelenike1, deluje još od starogrčkog doba do danas na uspavane bubrege tako da oni počnu bolje lučiti mokraću i da to delovanje nikad nije omanulo kad se on primeni." Ovome možemo dodati sledeće: Pokazalo se da je protiv trovanja metalima, što se dešava gotovo redovno zanatlijama ili radnicima u industriji koja preračuje metale (npr. olovo, bakar itd.), najpodesnije piti lekovite čajeve, a ne mleko, kako se to dosad činilo. S mlekom se ti metali ne izbacuju napolje, dok čajevi stalno od njih peru organizam i bubrege. Vrlo je potrebno da svi zainteresovani (uprave radionica fabrika, rudnika i dr.) ovo znaju i da od-mah uvedu upotrebu čajeva od lekovitog bilja. Posle ovakvog gledanja na stvari možemo smelo produžiti naš rad pregledom biljaka. 1. PIREVINA Lek od korena pirevine i ranije se upotrebljavao kao sred-stvo za rastvaranje kamena u bubrežnoj bešici, protiv rana i kamena u mokraćnoj bešici (u žučnoj bešici takoće); a i sad se upotrebljava u lečenju zapaenja u bubrežnomokraćnim organima, kao i u lečenju zapaljenja u organima za varenje. U njegovom soku ima i sluzi, i šećera, i skroba, i osobene ma-terije koja miriše na vanilu, soli kalijuma itd. (dr S. P.). Sve se to rastvara u vodi. Zato je njegova primena kao blagog sredstva koje tera na mokrenje korisna i naučno dokazana. Lek se sprema ovako: 30 grama korena pirevine kuva se je-dan minut u većoj količini vode. Ta se voda prospe — zbog svoje oporosti i gorčine. Zatim tako razmekšanu pirevinu treba izgnječiti da bi se raspala kora, koja je tvrda i drvena-sta. Ponovo se sve kuva u 1250 grama vode — dok se ne ukuva do 1000 grama. U tu tečnost pri kraju treba spustiti još 8 grama mahuna od slatkog drvceta. Dići s vatre, ohladiti i procediti. Još je bolji napitak ako se s mahunama od slatkog drvceta spu-ste i komadići limuna. Piti u toku 24 časa i više. Apotekari mogu da spreme od pirevine lek po ovom re-ceptu: Zgustka (ekstrakta) od pirevine .... 5 grama Vode klučale koliko treba do ..... 1000 „ Popije se za dan ili dan i po. Ponavljati ne treba, jer ša-mggru bubrezi ne podnose dugo. Od pirevine se u Francuskoj pravi čaj po bolnicama. Do-av mu je 10—30 grama na litar vode, kao što je gore rečeno. (čak se i pivi pravi)zato što u korenu i ; ima šećera i skroba.

Pirevina se može brati preko cele godine, ali kad želio la sačuvamo koren za lek — najbolje ju je brati u oktobru • za suvih dana. Bira se najmlaće korenje, koje visi u vazduhu, g ol njega se kidaju one žilice koje čine pravi koren. Zatim ;g suše u malim snopićima na suncu ili u toploj pećnici. Pirevina može poslužiti i kao zamena za koren sarsa-tarile, koja se s uspehom upotrebljava u lečenju sifilisa. Do-za je ista kao što je rečeno, ili malo jača, 30—60 grama za 24 časa. Sprema se na isti način. Pirevina je trava s puzećim korenom a uspravnim stablom. Lišće je s korae strane oštro, hrapavo, zeleno. Klas od dva reda, obično sa pet cvema. klinast, jajast. Cvetići su zaoštreni ili zatubasti. Pleva je oštra. Vreme cvetanja: jun—jul. Moram ovdv dodati jednu važnu stvar koja vredi ne samo ž pirevinu nego i za ostale čajeve koji se uzimaju radi boljeg lokrenja: svima tim čajvvima može se dodavati i apotekarski leh zvani kalijum-acetat, koji se vrlo dobro rastvara i poma-že de.1ovanje čajeva. Doza mu je 4—5 grama na litar čaja, pa se š pije zajedno, malim šoljama. 2. TREŠNjA Crešnja, čerešnja. — Čaj i odvar od peteljaka ublažuje lšaljenje, povećava i ubrzava lučenje mokraće onde gde su dru-lj sredstva ostala bez delovanja.Petelke od trešanja spremaju se za piće na ovaj način: u jednom litru vode skuva se oko 30 grama (jedna dobra šaka) petelaka. Ovaj odvar se izruči na 1/4 kilograma trešanja ili jabuka isečenih u koture, ako je sezona trešanja prošla. To ostaje da kisne 20 minuta, pa se zatim polagano, pod priti-skom, procedi kroz sito. Dobija se prijatan napitak i za bo-lesne i za zdrave ljude. Ili se spremi zgustak od peteljaka i daje po 2—3 grama u čaju. Isti posao vrše i peteljke od višanja, samo se ne smeju kuvati nego samo popariti (infuzum). z. KUKURUZ Svila od kukuruza sadrži jednu masnu materiju i drugu koja ima osobine da steže krvne sudove — da ne bi krvarili. Mada i voda od kuvanog kukuruza ima osobine da izaziva mokrenje, ipak se svila od kukuruza pokazala kao mnogo bol»a. To su dokazali mnogi naučnici, počev od 1879, kada je svila uvedena u medicinu, pa do danas. Po dr Difou, najboli rezul-tati od kukuruzne svile dobijaju se kod peska u bubrezima i izbacivanja fosfora iz tela u većoj količini nego što treba, kao i u slučajevima hroničnog oboljenja mokraćne bešike. Ali pored ovih vrsta bolesti, ona se s uspehom može propisivati kod bolesti srca, kod albuminurije (belančevine u mokraći) i svih onih stanja gde je potrebno obilnije mokrenje. Od nje se količina mokraće utrostruči i učetvorostruči za 24 časa. Da-vanje ovog leka može biti dugotrajno, bez bojazni da će bolesniku štetiti. Drugi jedan naučnik, Dikas, smatra svilu odkukuruza kao najsigurniji lek i za stišavanje bolova kod hro-ničnog oboljenja mokraćne bešike i kamena u bubrežnoj be-šici i kao najbolje sredstvo za predohranu od peska u bubre-zima. Treba je brati pre nego što se svila opraši i na stablu osuši; pažljivo je osušiti i držati u dobro zatvorenom su-du, tegli itd., da ne bi iz nje isparili zejtini, od kojih i za-visi njeno delovanje. Ona s pijace ne vredi.Najbolje upotrebiti odvar, u dozi 6:200, procećen i zaše-ćeren; ili neprokuvan (samo poparen) čaj, u dozi 100 grama na litar klučale vode. Piti preko celog dana pomalo (E. Majer). Što se tiče zgustka od svile — tu razlika u sadržini leko-vitih materija zavisi od zemlišta, klime, od

vremena bra-nja svile itd. (8—30:100). Zato pri upotrebi zgustka od svile treba postupiti po ovom receptu (za apotekare): Zgustka od kukuruzne svile Sirupa od šećera .... Da bude toplo; treba zagrejati. Davati po 2—4 kašike dnevno. Svaka ovakva kašika sadrži po 0,5 grama zgustka i ravna je jednoj šolji čaja, spremljenog od dosta kukuruzne svile.Kukuruzna svila se može davati i u mešavini s lišćem od breze i lišćem od medvećeg uva kao prokuvan čaj. 4.KOSTRIKA Mišji trn, veprinac, trnobor. — Da bi se pojačalo luče-ae mokraće i izlečilo opšte stanje kad je mokraća oskudna. što se smatra za rćavo, upotrebljava se koren ovog šiba. Pre-nmućstvo pred ostalim lekovima mu je u tome što najpovoljnije leluje kod podagričara (gihtičara). Njegovi mladi izdanci imaju dobar ukus i mogu se uzimati za jelo kao špargla, koja nma isto diuretičko dejstvo.Najzgodnije je primeniti odvar od korena, u dozi 60 grama na litar vode. Ili zgustak (od vode) po 1—4 grama dnevno. Kao i koren — bobice teraju na mokrenje. Prema tome, mo-gu se upotrebiti protiv vodene bolesti, protiv otoka ma gde bilo na telu u vezi sa slabošću bubrega. Bodljikavi mišji trn ima dugotrajni koren, stablo visoko 3—6 decimetara. Gore je jako granat. Lišće je jajasto, na vrhu zaoštreno, bodljikavo. Cvet je mali. Bobice-rod je crven. Raste po stenama i kamenitim mestima, pod žbunjem u južnim krajevima Evrope i bliže moru, pa i kod ias. Vreme cvetanja; mart—april. 5. CELER Za delovanje na lučenje mokraće upotreblava se njegov ko-ren. U popularnoj medicini ovaj lek je poznat još iz prasta-rih vremena.U lečenju prave bolesti bubrega treba ga propisivati u obliku svežeg soka, jer se pri sušenju glavni sastojak raspa-da. Ili treba spremiti alkoholni raso i davati po 1 kašičicu dnevno (oko 100 kapi). Dobro je kad se 50 grama korena proku-va s podjednakim delom peršuna (korena i stabla), i ova ku-vana voda naspe u bocu i pažljivo zatvori, pa se od ovog od-vara piju dnevno tri šol>e. Celer se sadi po baštama te opis nije potreban. b. ŠRŠUN Petroželj, petrusim. — Primenjuje se kao zgodno, jevtino i diuretično sredstvo (goni na mokrenje) kod otečene jetre, bolesti bubrega i mokraćnih cevi, naročito bešnke — u na-rodnoj medicini, jer je dostupno svakome. Sprema se kao jak odvar svežeg korena peršuna, u dozi: 100 grama korena na litar vode, i pije šoljama (2—3 dnevno). Oba leka (celer i peršun) su, valjda, zato ušla postepeno u začine što su prethodno bili ispitani kao lekovi, pa su zatim u manjim dozama dodavani jelu za zdrave ljude da se ne bi razbo-leli. Tako su zbog predohrane od bolesti postali svakidašnji, ma i neznatni deo jela, tj. postali su začini.Upotreba ovih bilaka u obliku iscećevina, zejtina i soka, kao i obloga od lišća, pokazuje koliko je popularna medi-cina umela crpeti sredstva iz svake podesne biljke. Ovo poka-zuje još i kako su pojedini narodi, kulturniji nego naš, umeLI da iz svega izvuku korist za sebe i za svoje zdravlje. Većina našeg seoskog sveta i ne zna šta je to, a neki nemaju čak ni kupus u vrtu. 7. MIROBŠA Kopar. — Čaj od korena miroćije kao i od cele biljke, sveže ili osušene,

upotrebljava se kao sredstvo za brže i jače mokrenje kod onih bolesnika koji mokre svaki čas i, tako reći, kap po kap, koji imaju bolove u mokraćnoj bešici, a u isto vreme i obolenje bubrega (s belančevinom u mokraći). Deluje povol»-no i na centar disanja. 8. SIRUP OD PET KORENA Izrećavši ova bil>na sredstva, zgodno je da na ovom mestu pomenemo i smeše koje služe istom cilju — lečenju bubrega i što boljem lučenju mokraće. Tu je prva: sirup od pet korena, koji se sastoji iz: korena od špargle, korena od mišjeg trna (veprinca), korena od celera, korena od peršuna i korena od miroćije. Od ove smeše sprema se odličan lek koji po svojim oso-binama ima sodnu prirodu (alkalnu reakciju) i goni na mo-krenje, jer u njemu ima alkalnih („sodnih") soli. Sirup se propisuje u dozi od 60 do 100 grama dnevno, čist ili s nekim čajem, čiji ukus usled toga postaje prijatan i miriše na karamel. Sirup se pravi po opštim pravilima: najpre se spremi od smeše tog korena čaj i onda od čaja i šećera (u odnosu 5 : 9 ili 10 : 18 ili 1000 : 1800 grama) sirup. 9. VINO BOLNICE MILOSRBA U PARIZU Vrlo je čuveno i pored vina Truso i pilula Lansero, koje smo naveli kod bolesti jetre (videti tamo o primorskom luku). Ranije je bilo spremano od mnogih sastojaka (kore limuna, pelina, matičnjaka itd.), ali je sad uprošćeno i svedeno.na ovaj sastav: Lista od naprstka (digitalisa) ..... 5 grama Režnjeva primorskog luka ....... 7,5 „ Zrna od venje (bobice) ........ 75 Kalijum-acetata ........... 50 „ Belog vina ............. 900 „ Alkohola ............. 100 „ Daje se po 1—2 kašike za 24 časa, na usta ili u klistiru (u zadnje crevo). Ovakvo vino može da spremi svaki apotekar, pa i umešan nestručnjak. Lek može biti još bolji ako se biljni sastojci ostave da kisnu u vodi i vinu četiri dana, pa im se tek onda doda kalijum-acetat (kao što se to radi kod vina Truso) i zatim procedi i da na upotrebu kako je rečeno. Lek jeovaj dobar i za srce i za mokrenje. 10. GOROCVET O ovoj bilci smo govorili kod bolesti srca, i lek spravljen od nje može se kao neopasan dati svuda gde postoji strah OD naprstka, kao i posle davanja naprstka po pravilu, ali se ne sme uzimati duže od dve nedelje, i to pod kontrolom lekara. 11. BURBEVAK Ova bika je vrlo dobar lek za srce i bubrege: pojačava srce i uvećava količinu mokraće. Daje se po 0,3—0,6 grama praha dnevno; ili 0,5—2 grama tankture, tj. 25 do 100 kapi dnevno. 12. ŽUTI ZEČJI TRN Takoće je lek za mokrenje. Za to svoje delovanje ima da zahvali sastojku koji se nalazi samo u njegovom cvetu (skopa-rin). Prof. Poten je

preporučivao da se upotrebljava čaj od aeta, u dozi po 15 grama cveta na 300 grama kl>učale vode; piti šo jednu čašu od 100 grama uveče pre spavanja. Žuti zečji trn je opisan ranije kod srčanih bolesti. 13. ZEČJI TRN Gladiševina, zečji trn, milotrn, grmotrn, gladušac. — Kstren zečjeg trna deluje tako da uvećava količinu izlučene mo-vfabe a umanjuje simptome i znake zapalenja. Prema tome, njegova je primena naročito preporučAiva kod peska i kamena u bubrežnoj bešici i hroničnog zapal>enja i katara u mokrać-noj bešici. Njegova aktivna materija nalazi se u kori korena. Protiv ovih stanja najbole je spremiti za lek ove sastojke: Korena od zečjeg trna ........ 20 grama Semena od mirođije ........ 5 „ Vode .............. 1000 Sam lek se dale sprema na ovaj način: Koren se kuva u vodi dok se ne ukuva za jednu četvrtinu (tj. ostane 3/4). Zatim se spušta seme miroćije u ključali od-var i ostavlja da stoji pet minuta, potom se zasladi medom. To treba popiti u toku 24 časa. Ili se (u apoteci ili kod kuće) spremi ekstrakt od ko-rena i daje po 2—4 grama dnevno. Zečji trn se od prastarih vremena upotrebl»ava kao lek. „Po nekim lekarima i lišće ove bilke tera na mokrenje, i u Francuskoj ga prosto veterinari daju konjima kad im mo-kraća zastane" (dr S. Petrović). Zečjeg trna ima više vrsta, ali je glavni Opogoz aršoza, tzv. trna-sti. To je šib 4—6 decimetara visok. Njegov koren ide pravo u zemlju. Stablike su uspravne, s prugom od dlaka sa strane i s mnogim jako raz-vedennm trnjem, koje je često udvojeno pri čvorovima. Lišće je skoro glatko i s kratkim drškama; donje troperno, a gornje jednoperno. Cve-tovi su usamljeni u pazuhu lišća, i to na vrhu grana, gde sa lišćem čine lisnat dugul.ast grozd. Mahune su dugačke koliko i čašice. Kru-nica duža od čašice. Barjak je jajast, bockav i duži od kobilice, a ova je duža od krilaca. Semenke su kvržičave i mrke, a ima ih dve do četiri. Raste po livadama, kraj drumova i po krševima. Cveta u junu. 14. VIOŠNIDžA Ova biljka nema mirisa, a ukusa je zelastog i slanog. U njoj ima depljive materije, šaditre i prilično sumpora. Od nje se spravlja čaj, vrlo koristan kod bubrežnih oboljenja gde treba očistiti prolaze od sluzi i peska, i uopšte gde se želi da postigne jačs mokrenje. Za čaj se uzima 20 grama ili šaka sveže bilke na litar ključale vode. Pije se 2—3 šolje dnevno. Kako je napitak vrlo opor — ukus mu se može popraviti komadićem limuna ili pomorandže. Suva biljka nema dejstva. Bolje deluje sok iscećen iz nje. Dr Zagi ga je davao (60 do 100 grama dnevno) trudnim ženama kojima je pretila eklamp-sija. Dobar uspeh je postizao i u lečenju akutnog zapaljenja bubrega posle gripa i skarlatine. „Popularni vidari" pisao je dr Sava Petrović, „u nekim zemljama hrane koze ovom bilkom i njihovim mlekom leče Ljude koji pate od vodene bolesti. Pouzdano se može reći da ovo lečenje neće bolesniku pomoći." Dopustimo da možda trava i neće, ali mleko hoće. U svakom slučaju, štete neće biti, ukoliko od mleka uopšte ima štete. Kad već miris od trave prelazi u mleko, što znači da prelaze i neka etarska ulja u aega, onda i drugi sastojci (kao npr. šalitra) mogu u manjim dozama preći u

mleko i pomoći lečenju. Jednom reči, ovde spe-cijalno nemamo razloga da se ne složimo s vidarima. Vijošnica je mala, granata biljka, s dugovečnim žiličastim korenom; u toku prve godine je uspravna, a posle se raširi ili polegne. Bilka je maljava i dostiže visinu jedva do tri decimetra. Lišće ima dršku, oblika jajastog do duguljastog. Listovi su usamleni, otvorenozeleni, tanki kao hartija, po obodu su celi. Cvetovi su u gomilicama u pazuhu lišća; sitni, bez peteljaka. Semenka je jajasta i gotovo zaši-ljena. Raste po zidovima i kamecitim mestima. Cveta od jula do oktobra. Saznali smo da je ima na Timoku. Tražena je ranije iz Holandije. 15. BREZA Sok koji teče u proleće iz njenog stabla daje najbolje, spe-cifično sredstvo protiv peska i kamena u bubrežnoj bešici. Tako se govorilo nekada. „On stišava bolove i grčeve i leči zastoj mokraće, kao i prekid mokrenja, čak i kod staraca." Godine 1897. dr Vinternic je tvrdio da čaj od njenog lišća može učiniti da iščeznu otoci koji su se pojavili usled srčane slabosti i bubrežne bolesti, a tako isto da mogu pod njegovim delovanjem ustuknuti i druge, razne pojave vodene bolesti, da se pod uticajem ovog leka količina mokraće može popeti od 400 grama na 2—2,5 litara; da se belančevina u mo-kraći (albuminurija) smanjuje, otok i zaptiv iščezavaju, a da se pri tom bubrežno tkivo ne nadražuje. Čuveni prof. Išar imao je s ovim lekom takđe dobro iskustvo. On je u jednom slučaju dobio čak boli rezultat nego s naprstkom: prepisavši jedan litar čaja od breze bolesniku koji nije mokrio više od 500 grama, postigao je da bolesnik sutradan i idućih dana izluči po 1000, 1500 i 2500 grama mokraće. Ta se količina držala stalno na dva litra u toku šest dana pod uticajem davanja zgustka (ekstrakta) od lista, u dozi od 0,8 do 1 grama dnevno. I druge činjenice dale su Išaru pra-vo da zakluči da je breza vrlo koristan lek kad treba da se pojača mokrenje, naročito kod podagričara. Najbolje je upotrebiti brezu kao: 1) čaj od lista, 2) odvar od pupoljaka i 3) zgustak dobijen potapanjem u alkoholu. Dr Moro dao je za čaj ovaj recept: Lista od breze .......... 10—50 grama Ključale vode .......... 1000 „ Sode bikarbone (petina kašičice) . . 1 gram Čaj-lek sprema se ovako: preliti ključalom vodom lišće. Kad temperatura ovog čaja padne na 40°S, onda dodati bikar-bonu sodu da bi se rastvorili lepljivi sastojci lišća. Zatim ostaviti čaj da kisne šest časova; potom procediti i piti šoljama. Može se uzimati i kao suv jako isitnjen prah od lišća, po jedna kašičica tri puta dnevno (ili u oblandama) s vodom. Pupoljci od breze spremaju se kao odvar na ovaj način: 100—150 grama pupoljaka kuva se u 700 grama vode. Kad to proključa, ukuvati sve do 600 grama, procediti i piti šoljama. Alkoholni ekstrakt (zgustak) propisuje se u pilulama, po 0,2 grama, i to po 8—10 pilula dnevno. Breza je lepo drvo koje može da poraste uvis do 20 metara. Raste u srednjoj i severnoj Evropi. Kora mu je bela, srebrnasta. Lišće na du-gačkim drškama, trouglastog oblika, zupčastih ivica, golo, s mnogo žila. Cveće u resi, Seme duguAasto. 16. BELI JASEN Njegovo delovanje dokazano je rezultatima posle njegovog primanja: u jakom

znojenju i obilatom mokrenju. Još je stari lekar Serenus utvrdio njegovu primenu dajući jasenovo seme s vinom u cilju boljeg mokrenja. Drugi su upotrebljavali odvar njegove kore s vinom. Čak su tvrdili da njegovo ime „fraksi-nus" dolazi od latinske reči onaj koji lomi kamenje". Zato je i upotreblavan protiv stvaranja peska i kamena u bubrežnim levcima. „U naše doba", kaže Leklerk, „jasen je još lek za reumatizam i za podagru, i njegova reputa-cija, izgleda, uostalom, počiva na mnogim solidnijim temelji-ma nego što je prosta empirija (praksa)." I naučnici Pejro i Delari dobili su izvanredie rezultate pomoću čaja od jase-na, a Pire ga je primenjivao kod akutnog reumatizma, gde on mnogo pomaže drugim lekovitim sredstvima u rasterivanju otoka u zglobovima. Čaj od jasena dobija se kad se dezertna kašika (1/2 supene kašike) grubo isitnjenog suvog lista popari šoljom ključale vode. Umesto toga može da se uzme, s uspehom, seme od jasena, koje sadrži u sebi veću količinu lekovitih sastojaka (tzv. fraksi-nit i fraksinin). Na selu, gde je sve ovo lakše dobiti, po savetu Leklerka može se propisati (kostoboljnima) ovaj sirup: Semena od jasena ...... Gumiarabike' ....... Šećera .......... Vode ........... (mogu se uzeti dva puta, i do deset puta veće količine) Pri spremanju paziti na ovo pravilo: treba najpre polako polivati seme ključalom vodom, zatnm rastvoriti gumiarabiku m šećer u toj tečnosti. Onda sve procediti i procećevinu ispariti do gustine sirupa. To davati po 60—100 grama dnevno. Po nekim lekarima, list belog jasena u većoj dozi čisti bez ikakvih bolova, a može da zameni list od sene kad se upo-trebi u dvostrukoj količini (dr S. Petrović).Ima više vrsta jasena koji se neguju po baštama: žalosni jasen (Rg. reps1i1a) s visećim granama; zlatni jasen (Rg. aigea) sa zlatnožutom korom grana; s prostim jajastim lišćem itd.Treba ga razlikovati od crnog jasena (Rg. ogpiv) iz čije se kore dobija sok tzv. mana, koju smo naveli kao sredstvo za čišćenje i protiv glista. Beli jasen je drvo naših šuma, visoko do 20 metara, sivkasto, de-bla najpre glatkog, naviše hrapavog, sa kratkim i sjajnim granama. Lio-ni pupoljci su crni. Lišće je naspramno, lihoperasto, s devet do tri-paest listića, koji su tako&e naspramni, na drške nasabeni i oblika jajasto-kopljastog, ili su dugul>asto-reckasti, zaoštreni, ozgo glatki, a ozdo maljavi. Cvetovi se razvijaju pre lista, nemaju krunice i pore-ćani su u naspramne kratke grozdove: najpre uspravne, a docnije nani-že oborene. Plod je suv, opnast, stisnut, na vrhu krilat, ne otvara se, i ima samo jednu semenku koja je eliptično izdužena i obešena. 17. ČELEBI-GRANA Ovoj bilci se priznavalo da deluje na rastvaranje ka-mena u bubrežnrj bešici. Koliko je to tačno — može se vi-deti u svakom posebnom slučaju. Ali je neosporno dobra kao lek za mokrenje kod zapaljenja bubrega i zapaljenja prednjeg, izlaznog dela mokraćne bešike s bolovima pri mokrenju, s ja-kim talogom u mokraći i čestim pozivom na mokrenje kod staraca. Umereno podstiče na rad organe i isteruje gasove kad se uzima hladan. Izaziva znojenje kad se pije kao 50 grama 15 „ 400 „ 400 „ vrući čaj. Iz-vrstan je za davanje boljeg ukusa lekovima od medicinskih biljaka.

Istaknimo ovde da je čelebi-grana lek koji steže, i prema tome primenljiv protiv proliva i katara debelog creva sa sluzavim izmetom i bolovima koje ta stanja izazivaju, a osobito kod dečjeg proliva za vreme izbijanja zubića. Za tu bo-lest je propisan ovaj recept: Cvetne grane (vrh) čelebi-grane .... 100 grama Vode .............. 1000 Šećera ........ .... 1500 Način spremanja: kuvati bil>ku u vodi 10 minuta, zatim ostaviti da kisne 12 časova; procediti pod pritiskom i onda rastvoriti šećer. Davati po 100— 200 grama dnevno. Najbolje je uzimati je u ovim slučajevima kao odvar, u dozi 300 na 100 grama; piti 2—3 šolje dnevno; ili kao alkoholni raso, po dve kašičice dnevno. Čedebi-grana je dugovečna bilka s razgranatim korenom i visokim uspravnim stablom, gotovo glatkim i malo maljavim, do 6 decimetara vi-sine. Prizemni listovi su izokrenuti i jajasti, reckasti, na dugačkim drškama. Listovi na stablu su dugulasti ili kopljasti, slabo zupčasti, kratko u stablo urasli. Cvetovi u glavicama, sitni i mnogobrojni na vrhu stabla, obrazuju grozdove. Boje su lepe zlatnožute, s 10—12 unao-kolo zvezdasto porećanih cvetića. Cveta od jula do avgusta. Raste po prisojima, kamenjarima i šumama. 18. PLjUSKAVAC Pljuskavac, zrniš. — Ovaj bi dek trebado uneti u grupu lekova za lečenje bodesti usded rćave razmene materija u telu, idi, jednostavnije rečeno, rćavog varenja i propiranja hrane u njemu. Ali kako su za nestručnog čoveka sve to nejasne stvari — bole je da ovu biljku priključimo biljkama za izbacivanje peska, kamena i kristada iz bubrežne bešike. Ona zaista pruža napitak koji kisi i goni na mokrenje n koji je vrlo koristan za podagričare s mnogo mokraćne sodi (vrste tzv. oksadata). Sprema se na taj način što se 60 grama njegovih zrna kuva oet minuta u jednom litru vode, zatim se to drži na tihoj vat-ri još 10 minuta, ali da ne ključa, i pije se malim čašama vekodiko puta dnevno. 19. RASTAVIV Konjorep, lisičiji rep, kreš, šgukavac, preslica. Ova biljka i njoj srodne po vrsti i rodu vrlo su bogate mineralom silicijumom (kojeg ima u belutku i pesku), i stoga je i osta-la vrlo popularan lek u narodu, mada mnogi lekari za nju ne znaju. Njeno delovanje je trojako: 1) tera na mokrenje, 2) zaustavlja krvarenje, i 3) pojačava količinu minerala u telu bolesnika koji su oslabili i iznureni dugotrajnom bolešću (npr. grudnih bo-lesnika kojima često teče krv iz nosa, iz šuljeva, materice, bubrega u slabim tragovima).Propisuje se odvar od suve bilke, u dozi: 50 grama na 500 grama vode; to se kuva pola časa, procedi i pije u dva maha, ujutru, našte, i uveče pre spavanja. U toj tečnosti ima 0,3 gra-ma silicijuma. Ili se upotreblava zgustak od rastavića, po 2—5 grama dnevno, radi boleg mokrenja. Ili po 5—20 grama, u kom slučaju je njegovo delovanje takvo da zaustavlja krvare-nje. Ili se daje kao prašak, po 1—2 grama pre ručka i večere, kao sredstvo za obnovu minerala u telu. Dobro je sredstvo za mokrenje kod povećanog krvnog pri-tiska ljudi srednjeg doba i posle pedesete godine, pa i starijih. Naročito kod onih koji kažu da imaju hronične bronhi-tise, proširena pluća (enfizemu), sipnju ili astmu i svako-jakeljdruge komplikacije u guši, jetri itd.

20. KAEKA Venja. — Od najstarijih vremena venja je poznata kao sred-stvo za pojačavanje mokrenja i lučenja mokraćnih organa. Upotrebljava se ovde kao čaj u odnosu 5: 100—150 grama vode (30—50 grama na litar klučale vode). Uzima se na 2 časa po 1 čašica. Ali se to uzimanje ne sme produžiti bez roka, jer tragovi terpentina koji se nalaze u venji mogu izazvati nepo-trebni nadražaj i zapaljenje bubrega. Stoga je najbolje davati ovo sredstvo svakog meseca, ali samo po jednu nedelju dana. 21. ZOVA Bazovina, baz, zovika, sambuk, bazgovina, bsova, baza. — U lečenju akugnih zapaljenja bubrega s otokom po telu profesor Lemoen dobio je ovom biljkom vrlo dobre rezultate. Njegov učenik Lekok izvukao je iz drugog sloja kore bazovine, upravo iscedio, jedan zgustak (ekstrakt) koji je mogao da upotrebi kao zamenu kofeinu (iz kafe) i naprstku i da uspe s njim i onde gde je kofein sasvim podbacio. Obično se u popularnoj medicini upotrebljava cvet; me-ćutim, da bi se iskoristila ova biljka kao sredstvo za mokre-nje, treba upotrebiti njenu drugu, unutrašnju koru — kao odvar, u dozi: dve šake srednje (unutrašnje) kore na jedan litar vode, koja se ukuva do polovine (pola litra). Ili se spremi iz nje vodeni zgustak i daje u dozi po 0,2—1 gram dnevno. Od nje se spravla i vino po ovom receptu: Srednje kore zove ...... Bela vina (smederevskog, župskog, karlovačkog) ....... Ostaviti da kisne 48 časova. Davati 100—150 grama dnevno. Cvet od zove, kao što je poznato, upotrebljava se za znoje-nje, što je kod bubrežnih bolesti vrlo korisno, a i kao sred-stvo za dobijanje mleka kod porodila, jer je zova i stimulans — podstiče organe na rad. Sok od ploda — iscećen iz zrelih zrnaca i isparen do gustine sirupa — takoće menja funkciju organa nabole, daje stolicu. Uzimati kašičicu na svaki sat, do dejstva. 22.APTA Burjan, obad. — Po sastavu i delovanju jednaka je zovi, i može je u svemu zameniti. Ova biljka sa svojim uspravnim, zeljastim, iznutra šuplim, slabo-granatim izdancima jedva dostiže visinu od 0,6 do 1 metra. Lišće joj je perasto, sa 7— 11 koplastih, zupčastih sporednih listova. Amrelasti grozd cvetova je na trima glavnim granama. Cvetovi slatko mirišu, bvle su boje ili na spolnoj strani nešto crvenkasti. Rod — crn. Raste po krečšš mestima i po iećama. Vreme cvetan>a: jul—avgust. 22. ZEČJA LOBODA Mnogi naučnici tvrde da ova biljka može doista koristi-ti kod zapalenja bubrega s trovanjem krvi (samotrovanjem — uremijom). U tim slučajevima od nje se naglo uvećava količina izlučene mokraće, a tako isto opada jačina trovanja i druge pojave nastale usled teškog stanja: gušenje, glavobola, nesanica, gaćenje itd. Isto se tako dobar rezultat postiže uzima-njem ove biljke i kod proširenja srca s komplikacijama: oto-cima u nogama i trbuhu. Ona uvećava količinu mokraće i kod gripa, što je vrlo korisno po tok bolesti, jer se tom prili-kom njenim delovanjem izbacuje iz tela obolelog i izlišna količina soli. Ova bilka gubi od svog delovanja kad se isuši, zato je treba upotreblavati svežu. Na selu je to vrlo lako činiti jer je ima u svako doba. Upotreblava se cela biljka, od nje se sprema čaj, u dozi 10:100 grama (20 grama na šolju ključale vode).

U gradu je najbole uzimati tečan zgustak iz biljke koja je prethodno bila osigurana od promena (stabilisana): drža-na u alkoholnoj pari, a posle sušena na suvom toplom vazduhu. Doza je 2—5 grama dnevno. Najbole je spremiti lek po ovom receptu: Tečnog zgustka od zečje lobode Sirupa od limuna ..... Vode koliko treba do . . . Popiti to u toku 24 časa. Uzimati manjim šoljama. Zečja loboda je biljka, trava, koja ima dugovečan puzav koren s ubo-rom (rozetom) listova pri korenu. Izdanci iz korena takoće su lisna-gn. Unutarlji listići su šiljati, spoljni zatubasti, ka osnovi suženi, odozgo su zeleni i imaju dugačke dlake, a odozdo beličasti i runoviti od kratkih zvezdastih dlaka. Dugačke peteljke, uspravne i runovite, izlaze iz korena, nose na vrhu po jednu cvetnu glavicu limunove boje. Cvetići glavice po ivici imaju na spol.noj strani crvenu boju. Raste po suvim livadama, po peskovitim obroncima, pored puteva itd. Vreme cvetanja: maj— oktobar. Postoji više vrsta sličnih ovoj, a glavna odlika lekovite biljke je ta što ima zvezdaste bele dlake na drugoj strani lista i crvene cvetiće po obodu cvetne glavice a. CRNI LUK Svi smatraju da su sve tri vrste luka lekovite. Ali ne znaju zbog čega i kako luk deluje. Stari su smatrali da je luk sredstvo koje tera na mokrenje, naročito u početku vodene bolesti. To je potvr&eno savremenom naučnom medicinom i od strane mnogobrojnih savremenih lekarapraktičara. Mi smo pomenuli luk kao lekovito sredstvo govoreći o drugkm bole-stima; ovde ćemo izložiti na čemu se osniva njegovo delovanje, jer o toj prostoj biljci trebalo bi da se zna više. Delovanje crnog luka (mada on nije crn) zasniva se na so-lima organskih kiselina koje luk sadrži, a koje se u krvnom toku mogu pretvoriti u alkalne karbonate (slične bikarbo-noj sodi); zatim na šećerima raznih vrsta, koji deluju na sto-licu, i na jednoj esenciji koja izazpva lučenje sokova nadbu-brežne žlezde i, najzad, na nekim fermentima (oksidaze i dijastaze) koje toplota steriliše, tj. čini ih pasivnim. Iz toga izlazi da crni luk treba uzimati sirov ili samo toliko kuvan koliko ga može podnositi stomak. Najbolje je uzimati ga u obliku spremljenog vina, po ovom receptu: Običnog zrelog i sirovog crnog luka . . 300 grama Meda tečnog ............ 100 „Belog vina ............. 600 „ Uzimati po 2—4 kašike dnevno. Lek se sprema na ovaj način: luk se istuca, propusti kroz sito, i ta iscećevina s me-dom i vinom daje jedan sok. Pre uzimanja treba uvek ovu smešu promućkati.Osim ovog vina može se spremiti alkoholni rasol: izvesna količina sredine od luka prelije se istom količinom 90%-nog alkohola i sve to ostavi da kisne 10 dana. Od toga se uzima po 6 kašičica dnevno. 24. PRAZILUK Može biti koristan u lečenju istih bolesti kod kojih koristi i crni luk, utoliko pre što sve vrste luka, pa i ova, svojim delovanjem podstiču stomak na rad i dovode u red ceo sistem organa za varenje. Sadrže vitamin S (Ce) kao i papri-ke i sprečavaju skorbut, bolest naglog trošenja organizma — trulenja i krvarenja. 25. PRIMORSKI LUK Raste u primorju. Deluje u slučajevima gde se javlaju oto-ci. Tačna

primena ovoga leka odrećuje se ovako: Ne sme se davati kod početnog, akutnog zapaljenja bubrega, jer utiče neposredno na bubrežno tkivo; ni uopšte maloj de-ci do 2 godine. Ali je njegova primena od velike koristi kod hroničnog oboljenja bubrega s naklonošću ka samotrovanju, tj. kod vodenih bolesti koje zavise od bolesti bubrega i zadrža-vaju azot u telu i soli u tkivu; dalje, kod bolesti jetre s oto-kom, i uopšte kod svih stanja kad se zadržava mokraća i pove-ćava samotrovanje krvi (od tzv. uree). 26. CRNA RIBIZLA Crna ribizla Esencija koja je naćena u lišću ove biljke deluje na će-lije bubrega i izaziva povećano lučenje mokraće, a s tam i čišćenje krvi od otrovnih sastojaka (npr. azota). Prema tome, može da se upotrebi uvek kao čaj kod ljudi koji imaju pove-ćan krvni pritisak i boje se skleroze krvnih sudova kao i preopterećenosti krvnog sistema usled obilatog uživanja u mesu i uopšte u jelu i piću. Naročito je umesna kod podagre — zglobobole. Propisuje se kao čaj, u dozi 5:100. Popiti po pola litra dnevno. Ili se sprema kao tečan zgustak i uzima jedna kašičica pre ručka i jedna pre večere. Nemački se zove još i, tj. jagoda protiv „gihta". Ovaj žbun — crna ribizla — odlikuje se od svojih roćaka, crvene i vinogradske (bodljikave) žute ribizle, time što je njen rod crn, što njeno lišće kad se protrlja miriše na stenicu, a taj miris izlazi iz malih žlezda pomorandžaste boje koje se nalaze na donjoj strani li-sta. Stablo je bez trlja, listovi su veći nego kod crvene ribizle, imaju tamniju boju (zelenu), oblik im je više srcast, s tri do pet zupčastih delova (režnjeva), koji su kratkim, grubim ali pojedinačnim dlakama pokriveni. Cvetni grozdovi su usaml>eni i reći nego kod crvene ribizle. Cvetovi su veći, zvonastog oblika, s dugačkim peteljkama, ka vrhu sve kraći. Čašica je na spol.noj strani jako dlakava. Rod je crn, ima naročiti miris, zbog čega ga neki vole, a neki ne. Raste po šumama kao divla i po baštama kao pitoma. Cveta u aprilu i maju. 27. KOKOTAC 28. LAZARKINjA 29. MATOČIKA Sve ove biljke sadrže u sebi jedan zajednički dek, tzv. ku-marin, koji se stvara u njima u toku sušenja, a i posle, dok previru i dok ćelije u njima trpe promenu. Ovaj lek, kumarin, ne samo što deluje na bubrege kao sredstvo za lučenje mokraće nego i na njeno prečišćavanje. jer ima antiseptično svojstvo, tj. sposobnost da ubija razne mikrobe u mokraćnim organima. Od ovih biljaka spravlja se čaj, u dozi 5: 100 grama (10:200), i pije 2—3 šolje dnevno; čaj je vrlo prijatnog mirisa i ukusa. Matočika Pored ovoga što je izneto, osobine kokoca su takve da je traže pčele. Vrlo je mirišljiva i od nje zavisi miris sena, i stoka je voli. Od nje se dobija cenjena lekovita voda za oči. Od njenog cveta se pravi mirišljiva voda (pečenjem), čiji mi-ris zavisi od jednog sastojka sličnog kumarinu, ili čak istog onakvog kakav se nalazi u bobu.

U mešavini s listom od sleza, cvetom bele rade i lanenim semenom — prokuvano — daje razmekšavajuću oblogu za spoljnu upotrebu na telu. Kokotac je dosta visoka biljka, dvogodišnja, s jakim stablom, uspravnim, 6—10 decimetara visine. Gornje lišće joj je duguljasto-elipsasto, sa suženim krajem pri dnu, zupčasto po obodu kao testera, zatu-basto na vrhu. Cvetovi su lepe žute boje, na vrhu grana u grozdu, miri-šlivi, na podjednaknm drškama. Vreme cvetanja: jul—avgust. Ima je svuda kod nas. Kod lazarkinje koren je tanak i puzeći, stablo uspravno, golo, dostiže samo 1,5 do 3 decimetra visine. Listovi rastu po 8, rebe po 6, 7 idi 9 u pazuhu kolena; najniži su obično sitni i izvrnuto--jajasti, a gornji su dugulasto-okrugli ili kopAasti, pomalo grubi. Cve-tići su na vrhu biljke nežni, mali, beli, s oborenom krunicom. Rod je okrugao, rutavom kukastom čekinjom obrastao. Pri sušenju, kao što smo rekli, biljka razvija neki naročito prijatan miris, zato se upotrebljava kao začin za vino, tzv. majvajna1. Vreme cvetanja: maj—jun. Raste po šumama, na senovitim mestima. Kod matočike (koja ima lišće nalik na lišće matičnjaka) imamo usprarno dlakavo stablo, do 5 decimetara visine. Lišće ima dršku, oblika je srcastog, tupozupčasto, do 4 centimetra dužine. Cvetovi su beli -ili ružičastocrveni s jarko crvenim pegama, po 2—6 u paauhu lišća na kolenima, kraći nego lišće. Čašica je tan-ka, trbušasto zvonasta s tri osnovna režnja, gornji s 2—3 zareza. Kru-nica duguljasta, sa širokom cevi, donja usna trolisna. Prašnika 4. Ra-ste po šumama i senovitom žbunju, naročito na krečnom tlu. Vreme cve-talja: maj—jun. zo. KALOPER 31. PRUDNIK Ove dve biljke naročigo prijatna ukusa i mirisa, sličnog valerijani, imaju osobinu da teraju na mokrenje i udaljuju gasove iz creva; zato su podesne kod gojaznih ljudi koji imaju nadimanje u trbuhu i uzimaju suviše slanu hranu, usled čega piju mnogo vode i- goje se. Kaloper je srodan povratiču ali se razlikuje od njega time što ima duguljasto, zatubasto, sitnozupčasto lišće, s dugačkim drškama i prijatnim mirisom. Koren mu je puzeći. Cveće pripada rodu hrizantema. 'Cela biljka je zelenobeličasta. Cveće je žuto, liči na prost po-vratič, ali ima miris mnogo jači nego onaj prvi; ukus mu je ljut i gorak. Nekad se upotrebljavao i protiv glista i protiv histerije. Čuveni botaničar Line tvrdio je da može služiti kao sredstvo koje ublažava delovanje opijuma (tj. da sprečava zatvor). Na kraju krajeva, to je isto što je utvrdila i nauka: da deluje protiv gasova u stomaku i u crevima i da povećava lučenje mokraće. Što se tiče prudnika, njegovo lišće je sivkasto ili žućkasto, s obe strane jako maljavo i žlezdičavo, i perasto isečeno. To je uspravna biljka koja dostiže visinu samo do 3 centimetra. Sitno cveće mu je u gomilicama na dugačkim grozdovima koji su gotovo bez lišća. Cveta od jula do jeseni. U južnoj Nemačkoj gaji se kao lekovita biljka. Kako ova vrsta tako i srodna joj samirao nemaju takvog delovanja na gliste, ali zejtin od prudnika (01eit sćeporos1i) iz amerikanske vrste uveden 1910. od Brininga, ima izvrsno uništa-vajuće delovanje na okrugle gliste, dok je na sitne Crviće de-lovanje slabo i nesigurno (E. Majer). Ove bil>ke su se upotreb-ljavale i ranije u popularnoj medicini. Čak je i naša stara farmakopeja imala tu biljku (dr S. Petrović), ali se davala i protiv mnogih drugih bolesti a ne samo protiv one gore pome-nute, no sve

to još nije ispitano. Poreklom je iz Meksika, a raste i kod nas. 32. NEVEN Nevenovo cveće, žutelj. — Cvet od nevena izaziva znoje-nje, što je vrlo važno kod bolesti bubrega, i u tom pogledu može zameniti druge bilke. Upotrebljava se kao čaj, u dozi: 10 grama cveta od nevena na šolu čaja (200 grama), dva puta dnevno. 33. ORLOVI NOKTI Kozja krv. — Od ove biljke upotrebljava se sveža kora i suv list, i to: cvet kod plućnih obolenja, a kora i cvet kod otoka i vode u trbuhu, otoka jetre, kao i podagre i peska u bu-brezima. Prema tome, vrlo je podesna za bolesnike koji imaju slabe bubrege, otečenu jetru i povrh toga hronični bronhitis, proširenje pluća s katarom, sipnjom itd. Naročito se ranije preporučivala za čišćenje krvi u lečenju sifilisa i kožnih bolesti. U francuskoj zvaničnoj knjizi za lekove zaista i po-stoji sirup od ove bilke —— i daje se protiv kaša, sipnje i hroničnih plućnih obol>en>a, jer sti-šava kašalj. Ova biljka, koja se u okolini Beograda tako zove („orlovi nokti"), gola je u stablu, ima lišće široko, par po par uraslo, pri osnovi tako da stablo kroz njih prolazi kao da je jedan list. Glavice cvetova rastu, upravo sede u pazuhu listova. Cvetovi su crvenkasti ili žućkastobeli, vrlo mirišlavi prijatno. Bobice su jajaste, slobodne i crvene. Raste po žbunovima ili šumarcima, a gaji se i po baštama kao lisnata bilj-ka da pokrije ogradu i t. sl. Cveta u maju i junu. 34. VINOVA LOZA 1. Grozd — kao svež rod, razume se potpuno zreo, osvežavajuće je sredstvo koje pomaže stolicu; kao suv — spomenuli smo ga kod lekova protiv plućnih bolesti. Pored toga što koristi u lečenju drugih bolesti (gojaz-nosti, nervnih poremećaja u varenju kod ljudi koji dobro jedu, zatvora) grožđe se upotreblava i daje dobre rezultate protiv hroničnog zapaljenja bubrega (tzv. Brajtove bolesti), i taloga i peska u bubrezima. Primena grožća osnovana je na tome što se pokazalo da uzeto u manjoj količini, kilogram i po do dva kilograma, po-maže upotrebu („rashodovanja") belančevina u telu i unekoVinova loza liko smanjuje ureu i kiselost mokraće. Količina veća od dva do dva i po kilograma izaziva već proliv, vrenje u crevima, smanjuje težinu tela time što izvlači iz njega izvesnu koli-činu vode. Ali ako se grožće jede s kožicom, onda je time nje-govo delovanje kao sredstvo za čišćenje neutralisano. Kod Brajtove bolesti (dugotrajnog oboljenja bubrega) naj-bolje. jv uzimati grožće bez kožurice; ili s njome, ako stoli-ca iznurava.U svakom slučaju grožće treba prethodno dobro oprati, jer se zbog neophodnog prskanja lišća bakarnim rastvorima mogu javiti poremećaji u crevima, pa i znaci trovanja.Izraćena su i ustanovljena čitava pravila kako da se upotrebljava grožće i koliko. Svode se na to da sve zavisi od sta-nja bolesti bubrega, uzrasta bolesnika i kretanja kod lečenog creva. Lečenje počinje s nekoliko grozdova, pa se onda broj nji-hov i količina povećava u toku 5— 6 nedela, zatim se postepe-no smanjuje dok se ne doće na polaznu količinu. Količina koja se odrećuje za dan deli se obično na tri dela, tri doze, koje se uzimaju: prva ujutru (500—800 grama) na prazan stomak, ali ako neko ne može jesti grožće našte (tj. boli ga stomak ili dobija ubrzo proliv),

onda posle doručka; zatim druga u 11 ča-sova pre podne i treća doza u 5—6 časova po podne. Pravilo: Ko boluje od zapalenja bubrega — može ležati;ko se leči od peska i drugih taloga, s gojaznošću ili bez nje — treba da šeta dok jede grožće. Da bi se izbeglo nadražavanje desni, treba posle svakog uzimanja grožća prati usta čistom svežom vodom ili joj do-davati bikarbone sode (Daltije-Boasijer), ili, što je još bo-lje, ispirati mlakom bukovičkom ili vrnjačkom vodom. Kom-binacija grožća s pirinčanom hranom vrlo je zgodna dijeta (autor). 2. List od vinove loze. — Čaj od neprskanog ili u mnogo vode dobro opranog lišća vinove loze deluje na uvećanje mo-kraće i steže. Prema tome, dobro je piti ga protiv zadržava-nja mokraće u prvom redu, pa zatim i kod podagre i žutice, gde treba olakšati stanje opterećenoj jetri kad je uvećana, i tome slično. 35. LUBENICA Negde se zove i angurija. Deluje isto kao grožće. Zrela sa-drži dosta šećera i tera na mokrenje. Koristimo priliku da ovde napomenemo da se i može primeniti u lečenju, ali je njeno delovanje najbolje kod žučnih oboljenja, jer pomaže razblažavanju, razvodnjavanju žuči, te se ona brže leči. A i za stolicu nije rćava. 36. PIRINAČ Oriz. — Od žita koja deluju kao diuretička sredstva (po-jačavaju mokrenje) najbolji je pirinač. To je dokazano radovi-ma francuskog naučnika Dumera (Leklerk: Med. štampa). Na osnovu ovog može se reći da naša srbijanska sarma od vinova lišća s pirinčom (bez mesa) može korisno da se pri-meni kod bolesnika koji treba da drže dijetu zbog bedanče-vine u mokraći, ali ne mogu dugo da izdrže, ili ne treba dugo da je drže, jer brzo oslabe. U tu kategoriju spadaju mladi bo-lesnici koji ne mogu da ostanu dugo bez vitamina, kao i sta-riji ljudi kod kojih se hronično javlja belančevina (slabiji ili jači tragovi) u mokraći i koji slabe usled dugog uzimanja mleka ili samo voća. 37. IBIROT Mirišlava trska, temišvarka, vodeni božur, rajska vo-dena trava, mirisni koren. — Nauka je utvrdila da koren ove bilke ima svojstvo, pored ostalih svojih osobina (uglavnom deluje na stomak), da povećava mokrenje i izaziva znojenje. Pre-ma tome, čaj od njega daje dobre rezultate kod bolesti bubrega, kamena u bubrežnoj bešici i uopšte kod crevno-bubrežnih komplikacija sa slabim mokrenjem. Čaj se sprema ovako: uzima se 20 grama korena na 1/2 litra kl>učale vode. To se ostavla da kisne 20 minuta i zatim pije po tri šole dnevno. Ovaj napitak se može zasladiti. Prija-tan je za piće, mada nešto gorči. zv. REN Izlišno je govoriti o tome šta je to ren. Glavno je da navedemo da se i u lekarstvu upotrebljava koren rena, koji je dugovečan. Njegova upotreba nije starija od dvesta godina. „U lekarstvu", pisao je dr Sava Petrović, „smatra se kao vrlo dobar lek za teranje na mokraću, i na znoj. Prema tome, upotreblava se kod vodene bolesti, a naročito ako je ona do-šla usled oboljenja bubrega i

belančevine u mokraći. K.ao lek najboljv je da se ovde daje u vidu sirupa ili da se skuva sa su-rutkom ili, najzad, u vodi. Retko se upotrebl»ava njegov sirov čist sok ili istrugan sirov koren. Pri tome, treba znati da sok od rena u količini od 30 do 80 grama već tera na povraća-nje, a seme od rena, skuvano u vodi u količini od 15 do 30 grama, tera i na povraćanje i na stolicu. Dr Difembah, Reje i drugi lekari (njegova doba) smatrali su ren kao najbolje sredstvo za teranje mokraće kod vodene bolesti koja dolazi usled mo-krenja belančevina. U francuskom narodu upotreblava se kao lek protiv kamena i mokrenja kamenitih materija." Kao sred-stvo koje nadražuje i peče kožu ovde zamenjuje slačicu; u po-pularnoj medicini to je poznato. Pominjali smo ga kao lek koji pomaže kod plućnih bole-sti. Ovde treba da se upotrebljava svež koren od rena u suru-tki, ili kao sirup, ili kao čaj, u dozi 5 grama na 100 grama klju-čale vode. Ili se od čaja pravi sirup sa šećerom i tome do-daje mala količina belog vina. Naročito je ren podesan u le-čenju onih bolesnika koji pored oboljenja bubrega, bili oni mladi ili stari, imaju i hronični bronhitis, katar ili pro-širenje pluća, kašal», astmatične napade itd. Za njih je najbo-l>e da pročitaju o spremanju leka od rena u odeljku o plućnim bolestima. TABLA 21. 1 — grčica, a — cvet; 2 — zova. a — cvast, b — cvet, v — zreli plodovi; 3 — matičnjak; 4 — milogled, a — prizemni deo biljke, b — gornji deo biljke u cvetu. TABLA 22. 1 — resnik; 2 — žalja trava— veprina); 4 — štavel 39. PATLICAN Rod patlidžana, crveni patlidžan, tzv. „paradajz", pored dru-zv svojih osobina koje ima kao povrće za jelo, ima i to svoj-shvo da povećava lučenje mokraće i tera je iz organizma. U toče se pokazao kao dbbro sredstvo. Razume se da se može davati samo bolesnicima koji ne pa-te od podagre i zglobobolje. 40. GRADTNA Slatki krompir, slatka repa. — Koren ove biljke sadrži Jiasta skroba. Ti krompiri jedu se i imaju ukus artišoke. Krpmttiri od gradunje teraju na mokrenje. Vrlo ih rado jede i sžža: konji, koze, ovce, krave itd. Znači da im čini dobro. Zkgo nh mogu jesti i ljudc kojima je potrebno obilatije mokre-•e: stariji ljudi s podagrom i hroničnim reumatizmom, a sla-bim bubrezima, sklerozom i povišenim krvnim pritiskom. Kod ias ove biljke ima dosta i može se gajiti i po vrtovima. Ova bilka liči na suncokret, samo joj je stablo tanje i visoko (dosvkže 2—3 metra), a cvet na vrhu stabla žut je kao suncokretov, mada JV •vai.n. Koren joj je krompirast, lišće srcasto, duguljasto IAI kopl.a-szgo; hrapavo kad se opipa. 41. SUNCOKRET Sam suncokret osim koristi što daje njegovo seme zejtina, što je mnogima poznato jer zejtin od suncokreta sstžn za ishranu) ovde nema drugog delovanja. Jedino može da se stotrebi njegovo seme kao zamena kafe, razume se, kad se isprži, što za starije l»ude, kojima kafa škodi, nije naodmet i bolje je nego razne druge kafe „bez kofeina". U nekim zemljama pri-men.ivana je tinktura od suncokretovog cveta u" lečenju grozni-čavih stanja (gripa), naročito kod malarije, sa kininom, u dozi 20—25 kapi 2—3 puta dnevno.

42. BROV Broć Bojadžijska trava, crvenilo. — Primenjuje se odavno pro-tiv stvaranja sitnog kamenja u bubrezima (bubrežnom levku) i u mokraćnoj bešici. Upotreblava se koren, i to u trećoj go-dini biljke, kad je slobodan od SPOANIH pokrivača i kad je suv. Daje crvenu i jarko crvenu boju. Na 1/4 metra ispod zemlji-ne površine ovaj koren puzi jako razgranat i čvrst, ima ko leva iz kojih ispušta svetlocrvene, člankaste žile, debljine guščjeg pera. Ova bilka je srodna ivanjskom cveću. Koren tera —še stabala, četvorouglastih, s nežnim oštrim dlakama po•rvutim unazad. Pipci na stablu i granama omogućavaju biljcn da se uspuže na jedan metar visine. Bez toga leži na zemlji. Poreklo joj je Istok, ali je ima i na Balkanu i po celoj Evro-ov. U korenu ima toliko crvene boje da se njom, pored mokraće, mleka i znoja, oboje čak i kosti stoke koja ga pojede. Kod nas se može spremiti lek po ovom receptu: Praha od korena broća po 1/2 grama u oblandama. Uzi-kagi 2—4 grama dnevno dok mokraća ne postane crvena. Njeno .vejstvo na lečenje žuči i kretanje creva kod upornog zatvora slično je dejstvu kalomela, i od njenog korena se može pripre-žiti čaj, u dozi 3:100. 43. MEDUNKA Klinička ispitivanja pokazala su da ova biljka ima neo-szdorno diuretičko dejstvo kod svih vrsta otoka u trbuhu, oto-ka nogu i zglobova. Uspešno je primenjivana kod otoka tuber-kuloznih bolesnika, a ocenjena je kao izvrsno pomoćno sred-stvo u lečenju akutnog reumatizma zglobova, gde izaziva obil-no lučenje mokraće, smanjuje otoke i čini da oni iščeznu, a tako deluje i na mokraćne taloge. Time doprinosi opštem poboljšanju reumatičnog stanja. Kao lek priprema se ovako: Cvetnog dela bilke Vode zagrejane do 90'S Zagrejanom vodom preliti biljku, ostaviti da stoji 12 ča-sova u poklopljenom sudu. Potom procediti pritiskujući i do-Aati dva puta veću količinu šećera. Uzimati 100—200 grama lnevno toga sirupa. SEDMA GRUPA BOLESTI MOKRAĆNE BEŠIKE I MOKRAĆNE CEVI BIANI lekovi koji se primenjuju u lečenju bolesti ovih vrsta imaju mnogostruke ciljeve: 1) Da se njima bole operu mokraćni prolazi i ona mesta na tim putevima (bešici, otvorima žlezda itd.) na kojima postoje gnojna ognjišta (ili gnojenja), ma koliko bila mala. 2) Da se bolje rastvore one mokraćne materije koje nadra-žuju sluzokožu tih mokraćnih puteva, te da se na taj način izbegne obrazovanje peska i kamena u tim putevima, specijalno u mokraćnoj bešici, što se kod razblažene mokraće može re-6e desiti nego kod guste. 3) Da se pomoću razblažene mokraće umanje ili izbegnu bolovi, grčevi, česti pozivi itd. kod zapaljenja i rana u tim putevima, jer jaka i gusta mokraća peče i izaziva bol pri svom prolaženju. 4) Da samu mokraću, koja, kad je gusta i sadrži bacile, ta-loži teško raetvorlive svoje sastojke, ili sadržinom ba-cila stvara zapaljenje, koliko je moguće razblaže i dezinfi-kuju (ubijanjem klica). 5) Da manje smetnje koje stoje na putu mokraći budu iste-rane obilnim

mokrenjem (Kobert-Baher). Prema tome, svaka od bil.aka koje ćemo navesti ima jedan ili više ovih zadataka, koji su kod svake od njih istaknuti.Moramo još dodati da neke bil»ke koje su primenjene u le-čenju bolesti bubrega (kao npr. pirevina) i bidni proizvodi (kao npr. terpentin) mogu da se upotrebe u lečenju bolesti mo-kraćnih puteva i mokraćne bešike. Teško je katkad i odvojiti lelovanje biAke na same bubrege od njenog delovanja na mo-žraćne puteve, ali ipak ima biljaka koje više i sigurnije de-Auju na mokraćnu bešiku i mokraćnu cev nego na bubrežno thnvo. Zato smo i odvojili od njih one koje se mogu smatrati vaše kao specifične nego kao opšte. 1. MEČIJE GROŽVE Peščane trešnje, medveće uvo, lišće medvećka, planiki-no lišće, gornik, medvedice. — U medicini se upotrebljava lišće. Ono ima nešto gorak ukus. Samo lišće nema mirisa, ali kad se isitni u prah ima miris suve trave. Odavno je u primeni kao sredstvo za čišćenje mokraćnih prolaza od svih štetnih produkata i sastojaka: peska, sluzi, gnoja, kao posle-dica katara i infekcija (zaraza). U novije vreme u nauci se aegovo svojstvo da pojačava lučenje mokraće i da ubija mikro-be, tj. da ima antiseptičko delovanje, ne osporava više. Sadr-ži tanina i arbutina. Ovaj arbutin je glikozid koji se u or-ganizmu razdvaja u šećer i hidrohinon. Hidrohinon kao fe-nol, tj. kao karbolna kiselina, ima dezinfekciono delovanje, tako da se pri ispiranju mehaničko delovanje pojačava blagim lelovanjem ovog hemijskog sastava (E. Majer). Prema tome, delovanje ovog lišća je umesnije kod uvećane prostate s gnojem, kod zapaljenja mokraćne bešike, kapavca, nedržanja i zadržavanja mokraće, akutnih oboljenja mokraćne cevi i dr. Upotrebljava se kao čaj, u dozi 20 grama na litar vode. Ali zbog mogućih bolova bolje je spremiti odvar, u dozi 30 grama na 180 grama vode, uz dodavanje vegetabilnog uglja (npr. ugalj od topole) radi pročišćavanja i izdvajanja tanina. Ali su najboAI rezultati postignuti davanjem lišća u prahu, po 2—8 grama dnevno. Ili treba spremiti zgustak i da-vati po pola do dva grama (0,5—2) dnevno. U akutnom stanju kapavca („tripera"), koji se danas leči penicilinom, daje se s uspehom kao prašak u smeši s hmeljom, po ovom receptu: Praha od lišća mečjeg grož&a ..... 0,5 grama Praha od hmel»a (lupulin) ...... 0,10 „ Ovo je za jedan prašak; uzimati 5—10 praškova dnevno s vodom. Da je ovaj oblik (prašak) primljen kao dobar, vidi se i po tome što su Nemci napravili čak i pilule od ovog leka pod nazivom „vesicesan" (na naš jezik moglo bi se prevesti kao „bešikolek"). Te pilule se prave od sasvim suvog praha od lišća, u dozi po 0,6 grama, tj. za 10 pilula uzima se 6 grama praha (jedna kašičica). Uzima se po 6 pilula dnevno (prof. Bahem). U Americi se preporučuje i ovaj način spremanja: Lišće se prethodno zalije (ili nakvasi) onolikom koli-činom alkohola ili ljute rakije koliko je potrebno da se ono predije. To se ostavla da kisne kao čaj. Od toga se uzima puna kašičica raskvašenog lišća za šolu ključale vode. Piti kad se ohdadi: 2—3 šolje dnevno. U nedostatku alkohola može se čaj spremiti i s vodom. U Nemačkoj se 10—15 grama lista u 150 grama vode kuva poda časa; taj se

odvar procedi i pije. Ovaj šib liči mnogo na šimšir, samo što ima slobodne plodne kite na vrhu grančica. Raste po pustim sunčanim livadama na peskovi-tom tlu, i po kamenitim obroncima zajedno s četinarima. Cveta u apri-lu i maju. Rod su mu sasvim crvena zrna, lepa, glatka, s koščicom. Ni sko stablo obrazuje šib s granama i mnogim sjajnim večito zelenim li-šćem, koje je jajasto ili dutul.asto, sa žilama i s oblim krajevima bez zubaca. 2. KRUŠKA List od kruške sadrži, prema konstataciji naučnika, i lek arbutin, koji rastvara kamen i pesak kako u bubrežnoj tako i u mokraćnoj bešici. Kao čaj. u dozi 10:100 grama klučade vode, pomaže protiv bacida u mokraći i zapaljenja mokraćne bešike time što ubija bacide u njoj i umanjuje grčeve i bolove pri mokrenju. Delovanje mladog lišća od kruške može se pojačati aks gž dodaju ljuske od jabuke, isušene i pretvorene u prah. Dokto-G Brijemone i Šene konstatovali su da ovakav čaj rastvara aesak u mokraći. z. KRASTAVAC U popularnoj medicini seme od krastavca, istucano i po-mešano s vodom, daje se protiv zapalenja mokraćne bešike i Arugih nadražaja u bešici, kao i kod poremećaja i zapalenja * organima za varenje. 4. SPANAD Čaj od spanaćevog lista spada u lekove koji gone na mo-krenje i ublažavaju bolove u mokraćnoj bešici kad je u za-oaljenju. Isto tako deluje i kod zapaljenja organa za varenje i obo-ljenja jetre. 5. VRAB-SEME Divlja proja, ćinćuvak. — Iako je dr Sava Petrović pisao la „nova medicina ovu bil>ku ne upotrebljava" — ipak je najno-zija ponovo upotrebljava. „Rod — plodovi, koji imaju osobinu da teraju na mokre-nje, daju se u obliku čaja, u dozi po 5 grama na litar vode kod peska u bubrezima, podagre i katara mokraćne bešike" (Naro-decki). Delovanje ove bil»ke osniva se na sastojcima silicijumove kiseline koje ona sadrži (kao npr. rastavić). Seme sadrži i rutin. Koren je dugovečan. Stabljika ove bil>ks jako je razgranata. Listo-vi su kopl.astog oblika, vrlo hrapavi, a cveće beložućkaste boje. Pore-Bano je na vrhu grana u grozdove koji se prilično izduže kad procve-taju. Plod je tvrd, sjaji se i ima sivu boju. Raste po pustarama, po ka-menitom tlu i žbunju i po šumama. Vreme cvetanja: maj—jul. Za lečeae se upotrebl>ava plod. 6. lAN Upotrebljava se seme ove biljke. Od njega se spravlja napi-tak koji veoma koristi u lečenju zapalenja mokraćnih puteva: 20 grama lanenog semena ostaviti da kisne u litru hladne vode 5 časova, a potom piti. 7. MEŠAVINA BILjAKA Čaj spremlen od ove mešavine podstiče bubrege na rad, te povećana količina mokraće ispira mokraćne cevi i bešiku. Mešavina se sastoji od: korena od selena korena zečjeg trna korena slatkog drvceta' zrna venje. Od te mešavine uzima se jedna do dve kašike i preliva sa tri šol>e ključale vode. To se zatim ukuva do količine dovolj-ne za dve šol>e i onda u toku dana popije.

1 Videti o toj biljci u glavi „Zarazne bolesti i grozničava stanja". 8. RASTAVIN I NANA Daju se u slučaju zapaljenja mokraćne bešike, kao čaj, onde gde treba da se većom količinom tečnosti ispere mokraćna bešika, naročito u početku njenog zapaljenja. Čaj se pravi od podjednakih delova rastavića i nane. U istom cil>u daje se kao čaj list i cvet od jagličja i seme OA lana. SIPANICA Trava od kide, kilavica, kilavnik. — Kao što samo ime ove biljke kazuje, nekada se njome lečila kila (Negta). Dr Sa-va Petrović pisao je da nova medicina ovu bil>ku ne priznaje, mada navodi da je davana nekad i protiv mokrenja peska i uop-šte protiv bolesti bubrega i mokraćne bešike. Takoće je da-vana i protiv slabosti vida kao posledice hroničnog oboljenja bubrega ili njihove skleroze. Svi znamo da su je do danas upotrebljavali i narodni le-kari i univerzitetski profesori. U mesečniku za praktičnu medicinu i terapiju (dečenje) za juni 1933. godine,' u pregledu kako se deči zapaljenje bubrega, kaže se sledeće: da je dobro davati čaj koji tera na mokrenje i ubija klice (bacile), a taj čaj se pravi od podjednakih delova lista mečjeg grožća i si-panice, tj. Ro1št iuae igz1 NegBa ćpeogšdjaepdanea k ih delova Dakle, ovaj lek nije napušten, nego se, naprotiv, upotre-bljava u medicini. Nerecki i Krugne konstatovali su da ova biAka pomaže izbacivanju soli i uree. Sipanica Trava od kile (sipanica) ima jako razgranato stablo koje ss širi po zemlji, do 15 decimetara dužine. Iz njega rastu male žuto-zelene cvasti, najčešće s po 40 udruženih cvetova, izmešanih sa sitnim iz-vrnutim listićima. Cela bilka je gola, ako ne računamo pojedine dla-čice na ivici listića Čašica je takoBe gola. Raste po peskovitim me-stima. Vreme cvetanja: jun—oktobar. Jače dlakave vrste ovog roda biljaka ne ulaze u obzir kao lek. Kao mešavinu od više vrsta preporučuje E. Majer: trave od sipanice lista mečjeg grožđa lanenog semena korena od selena Spremanje: Po jednu kaši.ku na šolju vode — prokuvati; i po 2—3 šolje dnevno toplo piti. 10. BOB Pepeo od našeg baštenskog boba upotrebljava se i bio je hvaljen ranije kao sredstvo protiv bolova bubrega i mokraćne bešike. Sada se smatra da se čaj od njegovih cvetova i mahuna može uspešno primeniti protiv peska u bubrezima.OSMA GRUPA OPŠTE BOLESTI ORGANIZMA POSAEDICE POREMEEAJA UNUTRAŠNjE ISHRANE, TZV. RAZMENE MATERIJA U TELU Krvni očistitelji kao predohrana Podagra Hroničan reumatizam (krvnog, ne zaraznog porekla) Gojaznost Šećerna bolest KRVNI OČISTITEL>I KAO PREDOHRANA Čovek ne mora da se razboli, pa da se onda leči. On može još kao zdrav, a osobito ako je nasledno naklonjen izvesnim poremećajima i obolenjima, da

primeni izvesno biljno leče-nje radi preduprećenja ozbiljnijih poremećaja u telu. U tom cilju su uvedena, naročito u Francuskoj, proletnja lečenja i pročišćavanja krvi. Najpodesnija sredstva su biljke u obdiku sadata ili isce-beni sokovi od voća, koji se uzimaju više dana, uz odgovara-juću strogu i oskudnu dijetu, post i strogo odrećen način ži-vota. Biljke koje se pri tom upotrebljavaju deluju pozitivno na izlučivanje svih nepotrebnih sastojaka iz tela putem znoje-nja, mokrenja, lučenjem putem stomaka, žučne bešike, pdućnih bronhija itd. Telo biva na taj način podstaknuto, promena ma-terija izvedena iz izvesnog tromog stanja, i štetne materije sa sekretima udalene (E. Majer). Zbog toga se upotreblavaju ne samo sveže već i isušene bilke u obliku čajeva. U prvu grupu spadaju: naša baštenska salata, ugas ili potočarka list i koren od maslačka, kiseljaka i dimnjače „Ovi proletai kursevi lečenja i prečišćavanja krvi", veli E. Majer, „pokazali su se kao vrlo dobri i kod pacijenata s konstitucionalnim poremećajima i opštim hroničnim obo-ljenjima. Kod ljudi kod kojih se stvara talog („šljaka") u zglo-bovima, koji boluju od reumatizma i gihta, kod osoba kojima izbijaju ospe po koži sa ,eksudativnom dijatezom' (kao ek-zema, akne, oboleli od skrofuloze), bolesnika s hroničnim kožnim bolestima, čak i nervoznih i neurastenika dolazi do iznenaćujućih i dugotrajnih poboljšanja posle ovakvih leče-nja koja ih preobražavaju. Ona su veoma korisna kod obolenja izraženih u početku starenja: klimaksa i arterioskleroze" Što se tiče gojaznosti, koja spada takobe u ovu grupu po-remećaja unutrašnjih procesa u telu, tu treba razlikovati go-jenje usled lenosti i dobre hrane od gojaznosti kao posledice bo-lesti organa. U prvom slučaju primenjuju se čajevi ujutru radi mršavljenja ili negojenja, u koje uvek ulaze sastojci za dobru sto-licu, a u drugom primenjuju se lekovi koji utiču na štitnu žle-zdu (i druge, npr. hipofizu), pošto se smatra, ne bez osnova, da nedostatak joda remeti rad te žlezde, koja, opet, svojim sokovima, bilo da su u nedostatku ili u suvišku, remeti pravilno sa-gorevanje masti u telu ili izaziva srčane nervoze („lupanja"), kao što je to slučaj kod Bazedove bolesti. Zato se tu daju biljke koje sadrže jod, kao na primer, islandska mahovina, a osobito Bračić — (mehur-trava na srpskom jeziku), biljka koja se vadi na obalama Severnog—Istočnog mora, tu suši i zatim primenjuje se kao čaj. Prema dr Šulcu, može se tim prostim sredstvom kod uroće-ne gojaznosti postići isti rezudtat kao i s tireoidnom. Ova biljka sadrži 0,03% joda, zato deluje i kod gušavosti. Njome je Šulc kod početnih gušobolja u toku mnogih godina postizao du-gotrajne rezultate. U tabletama se daje protiv gojaznosti 2—3 dnevno, protiv gušavosti 1—2. Isto tako kod skrofuloze žle-zda. U Americi ova biljka ulazi u red sredstava protiv velike težine. Bazedova bolest može se takođe lečiti ovom mehur--travom ili mehur-mahovinom, jer je zbog poremećaja rada šti-tne žlezde potreban jod. PODAGRA Podagra je bila poznata i opisana odavno. Od nje su patiln kral>evi i filozofi, bogataši i sirotani, i pesnici. Podagra dolazi od grčke reči podos, što znači noga, i agra — uhvaćen, obuzet, žrtva; dakle, podagričan je onaj koji ima bolove u no-gama. Reč „" (gut), umesto podagra, pojavila se na Zapadu u knjigama još u IX stoleću i od toga vremena francuski i drugi naučnici stalno su ponavl>ali taj naziv. Englezi kažu „gut",

Nemci „giht", Italijani i Španjolci „gota". Osveštana stolećima, reč „gut" postala je klasična; prirodno je da je treba sačuvati — kako kaže Francuz profesor Leper. Prvi naš lekar koji je usvojio kod nas reč „giht" bio je malo le-njiv. Rusi kažu „podagra", Grci su nam tu blizu bili i ostali, znači da je ta reč i kod nas poznata. Stoga i ja smatram da je bo-lja. Uzmimo reč „podagra", kad već nismo uzeli zapadnjačku reč „gut". Uostalom, to ne menja stvar: gut ili giht — svejedno je. Dakle, podagra većim delom zavisi od nedovoljnog rada je-tre kao i od onih preobražaja koji se vrše u krvi i sokovima našega tela (hemizma). Podagra se najčešće pokazuje u zglobu palca na nozi izmeću prsta i stopala — bolom, otokom, crve-nilom, širenjem spoljnih vena. Ali uz ove pojave idu i druge: neki put temperatura, pojačano mokrenje i pojačana sluzavost jszika, stomaka i ostalih organa za varenje — kao dokaz da ne-što pije u redu. U dal»em toku bolesti u zglobovima se talože razne soli (mokraćna kiselina itd.),. zglobovi zadebljavaju, zaokrugljuju se i ne kreću slobodno: postaju šantavi i gube prirodni oblik (deformišu se). To je već hronično stanje. Prema tome, u akutnim slučajevima imamo da se borimo protiv tih simptoma — bolova, otoka, crvenila — lokalnim sredstvima: oblogama, ni mnogo toplim ni mnogo hladnim, pre-ma tome šta se podnosi. Čak i pijavicama (samo 2—3 na broju), čistim, na otečenom zglobu. Zatim dolaze masti. U ovakvim slučajevima u samom početku nije lako uvek odrediti da li imamo čistu podagru ili reumatizam (akutan ili stari podlu-ćen), ili neko oboljenje lokalnog nerva. Zbog toga su dopušte-ne masti koje umanjuju bol. Te su masti po sastavu iste kao i masti za hroničan reumatizam — zato njihov sastav treba po-tražiti u odeljku o reumatizmu. Ipak ovde moramo učiniti izuzetak i pomenuti jednu mast koja najbole pomaže, a čiji glavni sastojak ulazi u sve moguće masti koje se prodaju bez recepta, kao razne „alge" itd.1 Ta je mast sastavljena ovako: Ali je tu važno i pravilo: ne upotrebljavati za mazanje kože više od 5 do 6 grama (jednu kašičicu) dnevno. Govorili smo o mentolu. I on se tu može primeniti kao dodatak gornjoj smeši: Salicilata metila .......... 5 grama Mentola .............. 1 gram Vazelina .........'.... 25 grama Lanolina ............. 25 „ Doza za jednodnevnu upotrebu ista je kao i kod prvog sastava. Po dužnosti navodimo i čuveni balzam popa Trankila, koji se može spremiti, ako ne kod kuće, a ono sigurno u svakoj apoteci. ' Neka mi kao opravdanje služi to što je ranije taj salicilov —etiA dobijan iz jedne esencije, a ova iz biljke okićepa rgositćepa, kanadskog porekla, koja je vrlo bogata salicilovim sastojcima (od ko-jih se pravi aspirin). Sad se to pravi hemijski (siptezom) iz salicil-mv kiseliie. Može se spremiti jednostavniji lek: Od makovih glavica, esencije davandule, majkine dušice, ruzmarina, nane, po 2 grama, izvesnu količinu 95%-nog alkohola (200—250 grama) i malu količinu zejtina od karanfilića, spremljenog sa zrncima od maka. Pre upotrebe treba mućkati, a mazati ili stavlati obloge po 1—2 časa. Od unutarnjih sredstava da pomenemo: opijum (afion) u vrlo maloj dozi i

samo dok uminu bolovi, jer zaustavla luče-nje mokraće, a to je štetno.Davanje hemijskih lekova (antipirina, piramidona, alona-la, fenacetina, kinina) ne ulazi u okvir našeg rada. Ali lekovi u kojima ima salicilata (salicilne kiseline i nje-nih proizvoda). kao što je npr. aspirin, natrijum-salicilatTABLA 23. 1 — krušina; 2 — vrab-seme, a — grančica sa zrelim semenom; 3 — peršun, a — gornji deo bilke u cvetu; 4 — borač TABLA 24. 1 — sasa; 2 — divla tikva, a — zreo plod; 3 — maslačak; 4 — kandilica mogu se davati s nekim čajem ili mlekom, što u poslednje vre-me i preporučuju naučnici. Prgšedba: .Ako se daju hemijski lekovi, onda treba postu-aati po sledećim pravilima, da bi se izbegli dalji nadražaji stomaka, koji je jako osetljiv kod podagričara. Svima pomenutim hemijskim lekovima, izuzimajući aspirin, treba dodavati sode bikarbone; ili ih razmešane u sirupu lavati u sdabom čaju od lipe ili u vodi od salate, koja čini da u stomaku deluje mekše — sirupa u dozi do 80 grama. Voda od salate (istucane) ima osobinu da stišava, zahvalujući svojim sastojcima (lakticinu). Dalje, voda od salate može se po-mešati s antipirinom, piramidonom, kininom i opijumom i time čak pojačati njihovo delovanje. Prećimo sad na bil»ne lekove koji se daju čisti. 1. VRBA Bela i druga vrsta, bliska crvenoj i rakitnoj vrbi — vita vrba. — Upotreba kore od vrbe kao leka mora da je starog da-tuma. Naučna hemijska analiza pokazala je da u njoj pored osta-log ima osobite materije, salicina. Čak je i divlje hotentotsko pleme upotrebljavalo koru od vrbe protiv bolova. Kora od vrbe može zameniti kinu, kako u unutarnjoj tako i u spoljnoj tpotrebi pri ispiranju gnojnih rana itd. Ova vrsta vrbe razlikuje se od rakite time što ima us-pravne, slabo raširene grane i duže lišće. Ali uglavnom belu krtu vrbu može zameniti crvena, a crvenu ova vita, jer ' Iz ove vrste Mak-Lagan izvukao je glikozid salicin: ovaj delo-vanjem izvesnih fermenata prelazi u glikozu i saligenin. Saligenin je alkohol. Kpn je salicilna kiselina dobijena sintetski, počela je da se upotrebljava ona (ili njene soli), a kora od vrbe otišla je u zaborav. Retko koji lekar danas misli na to da primenjujući neki salicilat u stvari leči lekovitim bil>em, čak mu je srodstvo s vrbom i nepoznato (E. Majer). hemijski sastav, osobine i doza za lečenje isti su za sve. Za lek treba uzetr koru od grana koje imaju više od tri godine. Doza je ova: istucane kore 2—3 grama pre svakog ručka i večere uzimati kao prašak; rasb u vinu 50 grama na 1000, po 80—90 grama toga vina pre doručka i pre ručka kao stomačno sredstvo. Bela vrba Vodeni zgustak od resa (maca) kao sredstvo protiv grčeva i protiv uzbućenih nerava, nesanice, strahovanja itd., uzimati uveče pre spavanja po 1—2 kašičice (treću kašičicu sat posle toga, ako pomenute pojave nisu 2. BELI JASEN U popularnoj medicini odavno se primenjuje beli jasen. Ali naučnici,

Pejro i Delari, dobili su njime izvanredne rezultate kod podagričnog reumatizma (pomešanog). Niže je dobio takoće debre rezultate u lečenju akutnog reumatizma, gde on, uz druga sredstva, pomaže da se raziću otoci u zglo-bovima. Delovanje belog jasena osnovano je na jakom znojenju i znat-nom mokrenju — neposredno i ia snižavanju temperature. Čaj se pravi od lista, kad se grubo istrlja. Uzima se de-zertna (okr dve kašičice) kaiDika lista na šolju ključale vode. Još bolje je uzeti seme od belog jasena, jer ono ima leko-vitih sastojaka u većoj meri. Zato se na selu može propisati i sirup sa semenom za stare podagričare po Leklerkovom receptu: Semena belog jasena u prahu ..... 500 grama Gumiarabike ........... 150 „ Šećera ............. 4000 Vode .............. 4000 Mogu se uzeti i manje kodičine ovih materija (1/2—1/4. pa n 1/10). Lek se sprema na ovaj način: seme se stalno preliva kl.u-čalom vodom. Zatim se u toj tečnosti rastvara šećer i gumi-arabika. Procedn se i uparava dok se ne dobije sirupasta masa. Uzima se 4—6 kašika dnevno. 3. JASMIN Isto delovaće kao što je jasenov ima i jasminov isušen LIST. On deluje na bolu razmenu materija u telu, koja je naru-šena kod podagre, reumatizma i njima sličnih bolesti. Doze su iste kao i kod jasena. 4. MAJKIN CVET Noćni sastanak. —Upotrebljava se list ove bilke. Od njega se sprema čaj i uzima kod podagre s reumatizmom i peskom u bubrezima (30 : 1000). Doze su kao kod jasena. Ova biljka je iz roda krstašica. Stablo je n>eno cilindrasto, lišće ovalno, kopAasto i zupčasto, zaoštreno i na drške nasaćeno. Sta-blo dostiže do 1 metar visine, slabo granato. Cvetovi su krupni, pur-purni, plavi ili ružičasti; mahuna okrugla i dugačka. Raste po suš-nim livadama i po zidinama, gaji se i po baštama kao ukras. 5. TREŠNj Kao što je mnogama poznato, peteljke od trešanja deluju kao sredstvo za bolje mokrenje, što je u isto vreme dobro za jetru, stomak i bubrege. Doze za čaj obične. JEDI Nalep. — Ovu biljku, od koje se danas upotrebljava tinktu-ra od korena, alkoholatura od lišća, kao i ekstrakt iz korena — iako je podesna za lečenje podagre i njenih napada, ne treba pripremati kod kuće i upotrebljavati bez kontrole lekara, jer je vrlo otrovna i izaziva pojave koje mogu da uplaše bole-snika. Bolje je lečiti se njome samo u spremljenim apotekar-skim lekovima: na primer, kapljicama daju se po 5 kapi na šećeru, pri napadu bolova ili kod promuklo-sti (najviše 10 kapi) Tinkture od semena daje se najviše 2 grama za 24 časa, tj. po 15—40 kapi najedanput, 2—3 puta dnevno, u vodi, ali doza od 2 grama ne sme da se prvkorači. Daje se do pojave prvog proliva.Najbolje je da tinkturu napravi apotekar po propisima farmakopeje, a razblažuje se deset puta (1/10).

Tinktura od krtole je razblažena pet puta (1/5). Kako je pak glavica šest puta siromašnija lekovitim sastojkom, ona se može davati To treba da kisne 10 dana, pa se zatim ocedi, procedi i daje: 1 kašičica — prvog dana 2 kašičice — drugog i trećeg dana 3 kašičice — četvrtog dana ili obrnuto: prvog dana drugog dana trećeg i četvrtog dana petog i šestog dana A k o j e s e nj i k a ć u n d a j e d o b r e rezultate kod podagre, ostali lekovi mogu biti isključeni. Nikad se ne smeju uzeti, npr., dva grama tinkture odjedan-put, jer sv može javiti odmah nesvestica, proliv, malaksalost. Pri pojavi takvih simptoma — treba prekinuti odmah uzimanje. Po petnaest kapi tinkture — kako kaže prof. Bahem — 2 do 3 puta dnevno, dovoljno je. Kao što se vidi, ovaj lek od jesenjeg kaćuna je oštar, ali t nisam mogao da ga izostavim, jer je dobar i specifičan za ž»lagru, a mećutim vrlo je dostupan, tako — 3 kašičice —3 —2 — 1 kašičica. reći domaći cvet, od koga se uz izvesnu pažnju može napraviti pravi lek. Ali treba bvti oprezan (ako neko pogrešno popije više od 2 grama najedan-zug može stradati).' Ko je vešt da sebi spremi ili je u mogućnosti da kupi u apoteci — može iskoristiti protiv podagre i ovu kombi-vaciju: Tinkture od semena mrazovca . . Tinkture od velebilja (beladone) Litijum-citrata ....... Tome se dodaje: Medovine sa sokom od luka2 koliko treba do ..... grama Sve se pomeša i davati po 1 kašičicu 3 puta dnevno. Za če-tnri dana to nije opasan lek. Jesenji kaćun ima krtolu koja je krupna, mesnata i omotana u mrke a opnaste sare (dr S. Petrović). Lišće je proletnje i razvija se vrlo polako. Bilka je nepotpuno razvijena i kad se cvet pojavi i razvije. Listovi izbijaju u aprilu, a cvet i plod se obrazuju u septem-bru, tako. da su listovi u punom razvitku posle oplođenja. Zbog toga se • kaže: „sin se rodio pre oca" Iz čena izlaze jedan AO gri cveta. Semenke su mrke, okrugle i hrapave. Raste po podvodpim livalama, obično kad su livade u jesen poplavl.ene. Kod hronične podagre (gihta) imamo stanje uglavnom ovakvo: povećanu količinu mokraćne kiseline u krvi i pojavu te iste mokraćne kiseline u obolelim, više ili manje osakaćenim zglobovima, zajedno s drugim kiselinama. 1 Tinktura se pravi od semena i alkohola: uzme se 10 grama seme-ga, pokvasi spiritusom i drži 3 časa; zatim se naspe u levak, još jednom nrelije spiritusom i posle pusti da se iscedi najmanje sto grama. Tih sto grama je potrebno da ne bi tinktura bila gusta. * Kašika meda, dve kašike vode, ostalo sokod luka do 60 grama. Prema tome, zadatak lečenja nije samo u tome da lečimo neko odreVeno mesto nego svu krv i celo telo. Toga radi moramo podesiti dijetu, koja u dal»em preobražaju hrane u telu i krvi neće pomagati stvaranje mokraćne kiseline, nego će je umanjivati; i drugo, moramo davati sredstva koja će pročistiti krv i zglobove od

mokraćne kiseline, bilo time što će je brže isterivati napolje kroz bubrege i s mokraćom, itd. Dakle, po-trebna nam je hrana koja neće biti otrovna i lekovi koji će pročistiti krv od prevelike količine štetnih materija i ta-loga, tj. delovati kao krvni očistitelji. 0 dijeti ne mogu ovde govoriti. Za ta pitanja neka čitaoci vide na kraju knjige dodatak „Dijeta". Što se tiče rastvara-nja mokraćne kiseline u krvi, tkivu, zglobovima, tih „očisti-tela" krvi ima dosta. Tu prvenstveno dolaze mineralne vode i mineralni i hemijski lekovi koji imaju slična delovanja (da čiste ili da pojačavaju mokrenje). Ostavljamo to za druge naše radove.' Glavno je da se stvaranju mokraćne kiseline i drugim sa-stojcima taloga u zglobovima (tzv. holesterinu i kiselinama, fosfornoj i oksalnoj) stane na put: prvo, pojačanjem rada osla-bele jetre, drugo, povećanim lučenjem mokraće, i 3 grama 2 „ 60 treće, zabra-nom štetne hrane (mnogo mesa). Prema tome, sva bil.na sredstva koja leče jetru i pomažu bubrege u lučenju mokraće, a izneta su u odgovarajućim glavama (kod bolesti jetre i bolesti bubre-ga), imaju primenu i ovde i mi na njih upućujemo bolesnike i čitaoce. Što se tiče „krvnih očistitela" koje preporučuju kao taj-na sredstva razni nadrilekari i spekulanti — ova sredstva sastoje se ili od uvezenih bil>aka (jedne, dve) ili od običnih na-ših bilaka koje se upotrebl>avaju kod drugih bolesti, a speci1 Jedan primer samo: „Japanci", navodi prof. Leper, „ne boluju od podagre, ni akutne ni hronične, dok su Englezi, Francuzi, Španjolci i Nemci polagričari. Može biti da Japanci uživaju tu povlasticu zbog toga što se hrane gotovo jedino pirinčem, koji u sebi sadrži dosta ka-lijuma. To je objašnjenje poteklo usled toga što se kalijum (njegovo je-dinjen>e je kalijum-acetat, koje smo pominjali kod bolesti bubrega) poka-zao kao dobar lek protiv podagre." Dakle, da bi se podagra predupre-dila — ima razloga da se jede pirinač. JZLNO kod reumatizma i bolesti bubrega, i naročito izazivaju vojačano mokrenje. Njih smo pomenuli u početku ove glave. Ali kako pojedine biljke ili mešavine biljaka deluju je-lnovremeno i kod podagre i kod reumatizma — mi ćemo ih sad vavesti i preći na izlaganje o njihovom delovalju. V isto vreme tvrdimo da je neki put vrlo teško razlikovati i odvojiti hro-nnčnu podagru od hroničnog reumatizma. Često se te dve bole-sta jave zajedno kod istog čoveka i u istom zglobu. Iz tih ra-zloga bil>ke koje ćemo navesti i lekovi od njih (pored napred oobrojanih) mogu da se primene kako kod podagre tako i kod reumatizma, naročito kod starijih ljudi. REUMATIZAM KRVNOG POREKLA' Poznato je kako reumatizam može osakatiti čoveka, naro čito zglobove prstiju na ruci i na nozi, reće kolena i laktove, a još reće pršlenove kičme, mada i toga ima. U tim zglobo-vi-ma stvaraju se talozi od štetnih sastojaka iz telesnih sokova (krvi i limfe), koje treba na kakav bilo način odstrani-ti, najpre s toga mesta, a potom iz tela, bilo prethodnim ra-stvaranjem bilo njihovom izmenom. Nauci i popularnoj medicini poznati su mnogi lekovi za to. Naučna medicina primenjuje lekove prema tome da li je hro-nični reumatizam posledica zaraze ili ne, i prvo nju uništa-va. Zatim ,daje i razne vakcine, za koje se ne može reći da su spasonosne niti mogu biti dostupne svakome. Savetuje odlazak u banje i kupatila (jodna, sumporna i ona koja deluju na poboljšanje sokova u organizmu), a tako isto i dijetu. Dakle, kod ovih bolesti svuda se ističe sastav ishrane kao važan činilac Akutni reumatizam s otokom jednog i više zglobova može nastu-pnti usled

akutne ili hronične gušobolje i krajnika prenošenjem pu-tem krvi; isto tako usled kapavca, zaušaka, drugih kakvih klica u us-tkma. zubima i nepoznatim mestima u telu. Taj oblik ne treba mešati s krvnim. Reč „krvni" uzeta je u smislu ogpitem, tj. da su tome uzrok žre.mećaji u tkivu i u sokovima črvečjeg organizma, dakle, u unutraš-i>oj ishrani tela, usled čega imamo izdvajanje i taloželje raznih soli i štetnih sastojaka u obolelim zglobovima čovekovim Kod zastarelih hroničnih slučajeva ta se razlika ne čini. i neophodan uslov da se organizam njome dale ne truje. I odmah zatim kao neophodni lekovi preporučuju se mineralne vode i čajevi od lekovitog bila radi ispiranja i čišćenja organizma. Nauka i popularna medicina tu su se u svojim zadacima podu-darile. Zato ovoj poslednjoj kategoriji lekova i pristupamo. 1. MEDUNIKA Suručica, suručarka, svinjurak. — Sveži cvetovi ove biljke imaju sastojke koji, kad se bilka osuši, prelaze u salicil-nu kiselinu (od koje se pravi aspirin i njemu slični lekovi) i pomažu protiv reumatnčnih bolova. Nekada se medunika upotrebljavala kao lek protiv otoka i kao čudotvorni lek protiv bolova u zglobovima. Inače, utvrđeno je da ona deluje na mokrenje kod vodene bolesti u trbuhu, kod otoka nogu i otoka zglobova. Ipak ona neosporno ostaje kao izvanredno pomoćno sred-stvo u lečenju akutnog reumatizma time što izaziva jače mo-krenje, što otklanja izlive tečnosti i otoke zglobova.Mora se pri tom paziti na jedno, naime: da pri spremanju čaja od nje voda ne doće do tačke ključanja (100°S), jer se u tom slučaju s vodenom parom isparavaju i lekoviti sastojci. Zbog toga vodu za čaj treba grejati samo do 90°S. Zatim popariti travu i dobro potopljenu ostaviti da kisne 12 časova. Ako želimo da spremimo sirup od dobijenog čaja, onda se čaj s lišćem cedi pod pritiskom i od dobijene procećevine i šećera pravi sirup u odnosu 1:2 šećera (po težini tečnosti). Od toga se pije 100—150 grama dnevno. Čaj se pije po pola litra dnevno, a sprema se u dozi po 10 grama za šolju ključale vode. Sirup se sprema po receptu: Medunike (vrh stabla s cvećem) .... 250 grama Ključale vode ........... 2000 „ Dalje postupati prema navedenom uputstvu. Ili se spremi alkoholatura i daje po 1—2 kašičice dnevno. 2. KOSTRIKA Mišji trn, veprinac, trnobor. — "Upotrebljava se kuvan koren od ovog šiba kao sredstvo koje čisti i tera na mokrenje i kod podagre i kod reumatizma. Kostrika Doza mu je: 60 grama na litar ključale vode. Pije se malim šoljama, pre jela, jer je u isto vreme i ape-ritivno sredstvo: pojačava volju za jelo To je nizak šib (do 6 decimetara). Stablo mu je u gornjem delu jako granato. Lišće jajasto, zaoštreno, bodljikavo. Rod je crven. Mladi izdanci su mu meki i jedu se kao i špargla. Raste u toplijim krajevima. Vreme cvetanja: mart—april. 3. KLEKA Venja. — U lečenju hroničnog reumatizma osim čaja (doza 30—50 grama na litar ključale vode) upotreblava se, a dala je dobre rezultate, i smeša klekinog zejtina s etrom u odnosu 8 grama (zejtina od venje) prema 4 grama (etra). Dnevna doza je svega 10 kapi, u odvaru od ječma ili u mleku — da se ne bi kvario stomak. Iz venje se vade dva zejtina. Takozvani ekstrakt (zgustak) kleke, a čuveni harlemski zejtin je zejtin od kleke kome su pridodata još 2—3 malo poznata zejtina (tajna su). Harlemski zejtin je dobar protiv napada i bolova kod podagričara i reumatičara a i protiv bolova u bubrežnoj i žuč-noj bešici. Ovde,

gde rad bubrega treba da bude živli — pod-sticanje na rad postiže se najbole smešom spremljenom po ovom receptu (sprema je apotekar): Tečnog ekstrakta od rastavića ..... 10 grama Mekog ekstrakta od zrna venje ..... 10 „ Sirupa od pet korena ........ 380 „ Od ove smeše treba davati 2—5 kašika dnevno. Ne mo-žemo očekivati da će neko u današnje vreme praviti ekstrakt od rastavića, kod tolikih gotovih lekova. Ali ipak može doći vreme kad će se to koristiti, bilo zbog toga što će taj lek biti bol>i nego drugi, bilo što će se ljudi više zanimati tom materijom. 4. CRNA RIBIZLA Lišće ovog šiblja uveo je u medicinu čuveni prof. Išar, pošto je njome izlečio jednu bolesnicu koja je godinama bolo-vila od reumatizma. On joj je davao svako veče čaj od li-šća ove biljke. I mnogim drugima kod kojih se ponavljao rersatizam pomagao je ovaj lek. Drugi lekari su potvrdili ovo delovanje. Tako je posle toga u listu crne ribizle konstatova-— neka esencija koja nadražuje bubrežne ćelije i time po-jačava lučenje mokraće, a s njom izbacuje štetne sastojke iz tela. Preporučuje se list od crne ribizle kao čaj, u dozi 5:100 grama klučale vode, i to pola litra čaja dnevno. Ili se iz li-pAa spremi tečan zgustak i daje po 1 kašičica pre ručka i ggre večere. Kod hroničnog reumatizma dr Leklerk preporučuje ovu smešu: Lista od crne ribizle . Lista od belog jasena . Cvetnog vrha od medunike Od ove mešavine uzima se po jedna kašika na šolju ključale vode. 5. ŠIMŠIR Ova biljka koristi se za znojenje, kao sredstvo za preči-šćavanje krvi, i protiv hroničnog reumatizma. Sa uspehom mo-že se primeniti odvar od šimšira. On se sprema na ovaj na-čin: 40 grama šimšira, grubo isitnjenog, kuva se u jednom litru vode sve dok se ne ukuva jedna četvrtina (tj. da ostanu 3/4). Taj napitak treba dati u 4—'5 puta, s razmakom; ali ga prethodno dobro zasladiti, jer je prilično gorak i neprijatai za piće. — Šimšir je svima poznat žbun. 5. MRKVA Šargarepa. — Sok od korena mrkve, u dozi 50—150 grama dnevno, i više, može se kod reumatizma i podagre primeniti kao očistitelj krvi. 100 grama 5 Mrkva Žaklija, kalaver, kaduna, krastavica, pelen crnogorski, kuša. — U lečenju reumatačara koji su već preležali glavnu krizu i nemaju otoka, a znoje se mnogo i to ih znojenje iznurava — primenjuje se žalfija. U tu svrhu daje se tinktura od nje, po 50 kapi na dva časa, pre momenta kad se očekuje znojenje. Ili se sprema još savršeniji lek — zgustak od osigurane (stabi-lisane) biljke, i uzima jedna kašičica pre spavanja. Žalfija je bila opisana ranije kod grudnih bolesti. VRANILOVA TRAVA Esencija izvaćena iz ove biljke može služiti kao osnova za mast koja se upotrebljava u lečenju reumatizma, spremljenu po ovom receptu: Esencije od vranilove trave Alkoholata od ruzmarina . Za spoljno utrljavanje obolelih zglobova. 9. KARANFILIć Za mazanje oteklih i okolnih mesta (lako utrljavanje spolja) isto tako može se primeniti smeša zejtina od karanfili-ća s jodom, po ovome receptu i srazmeri: Zejtina od cveta karanfilića

Joda ....... ........ 10 kapn Utrl.ati po volji. Ova mast kad se upije može dugo da se zadrži u koži na mestu gde se javlaju bolovi i deluje dugo. 10. REN Sirup od rena ulazi takođe u grupu lekova koji leče reu. matizam kad se daje u smeši s jodom. Odnos je 1 gram (joda):10 grama (sirupa od rena). Daje se po jedna kašičica dva puta dnevno posle jela. 11. JAGODA Primena jagode kod podagre s reumatizmom, ili samo kod jedne od ovih bolesti, osnovana je na ovim naučnim podacima: 1) Soli koje se nalaze u jagodama (plodu) umanjuju kiselinu u krvi i bore se protiv nje — zbog toga ih je korisno davati podagričarima. 2) Jagode sadrže i neka jedinjenja srodna salicilu (od koga se pravi aspirin) — zbog čega je dobro davati ih u lečenju reumatizma, kako akutnog tako i hroničnog, osobito s mlekom. 12. PŠENICA I PIRINAČ Zrna ovih žita sadrže vitamin V (Be), vrlo koristan za organizam (ima ga još u džigerici, mozgu, sočivu, pasulju, ze-lenom kupusu, jajima, pivskom kvascu, malo i u salati, spana-ću, ribi i luku) koji pati od hroničnog reumatizma. 3. ARTIŠOKA Skuvana biljka dobra je za stomak, osobito njeno lišće. Sirova se ne može upotrebljavati jer je teška za stomak i za-mara ga. Nakvašena u vrućem slabom belom vinu, kao čaj, dobro je sredstvo protiv reumatizma, podagre, peska u bubrezima, žu-tice i drugih bolesti koje su došle usled rćave razmene ma-terija u organizmu. Za starije lude naročito je dobra kod azo-temije, tj. trovanja sopstvenim otrovama usled bolesti bubre-ga, otoka, otežanog mokrenja i t. sl. Treba je saditi po baštama što više i iskorišćavati u ovu svrhu. 14. ROTKVICE I KUPUS Upotrebljavaju se sirove zbog toga što u njima ima sumpo-ra koji je koristan za reumatične bolesnike. Ukoliko ih sto-mak podnosi i ukoliko jetra takvih bolesnika ne reagira na njihovu upotrebu — one se mogu dugo upotrebljavati bez štete.Kupus može da se upotrebi i-spolja: protiv bolova usled reumatizma, 'bolova u krstima (lumbago), išijasa i t. sl., ži-gova usled reumatizma nerava.Upotrvbljava se list od kupusa. Taj lek za spoljnu upotrebu sprema se na ovaj način: Krupne žile na kupusnom listu iseku se makazama, pošto se list prethodno dobro opere. Zatim se taj list stavi pod neki valak, oklagiju ili bocu, i izglača se — da bude svuda ravan, podjednak. Potom se pokvasi u 3%-nom rastvoru borne kiseli-ne (koja se kupi u apoteci) i tu kisne 2—3 časa. Posle toga se koža na bolesnom mestu tela malo zategne i list prilepi na to mesto. Preko njega se metne neka pamučna materija (flanel, platno) u nekoliko slojeva, odozgo zavije i tako ostavi pola dana. Menja se dva puta dnevno. Ovim se zamenjuje zagrevajuća obloga ili široki plastir („flaster"). 15. KONOPLjA Protiv reumatizma primenjuje se čaj od lišća ove biljke, u dozi 3—5 grama na 100 grama klučale vode. Piti 2—3 šolje dnevno, tople. 16. ORLOVI NOKTI Kozja krv. — Ima slučajeva gde -je reumatizam u vezi sa sifilisom i kod istog čoveka postoje obe bolesti. U tom slučaju za čišćenje krvi, i zbog sifilisa i zbog reumatizma, kao i zbog kožnih bolesti ako i njih ima, upotreblava se čaj od suvog lišća i kore ove biljke, u dozi 20 grama na litar

kluča-le vode, po 2—3 šole dnevno. 17. MEŠAVINE KAO LEK PROTIV REUMATIZMA — tav. BALZAMI Ovi balzami nisu čisto bilni lekovi, nego mešavina biljnih, životinjskih i hemijskih sastojaka. Smatrao sam da moj rad ne bi bio potpun kad bih izostavio ove kombinacije koje, iako nisu čisto bilne, nisu bez bilja; i drugo, one su toliko korisne i od opšteg značaja da ih vredi popularisati. Tu spada čuveni balzam opodeldok, koji se upotrebljava kao lek za trlanje spolja, a sadrži ove materije: Sapuna od govećeg loja ........ 30 grama Amonijaka u tečnosti ........ 10 „ Kamfora ............. 24 „ Ulja od majkine dušice ....... 2 „ Ulja od ruzmarina ......... 6 „ 90%-nog alkohola .......... 250 „ Za spremanje leka postupak je sledeći: Treba iseći sapun na komade i spustiti u jedan dugulasti sud, u nj sipati alkohol i onda staviti da se na pari sve istopi. Zatim dodati kamfor u prahu. Kad se sve to rastvori, dodati obe vrste zejtina. U tu gustu tečnost nasuti 10 grama istucanog ugljena od životinjske kosti i mućkati je dok se ne izgubi boja. Onda dodati amonijak i odmah cediti, dok je tečnost vruća, u bočice sa širokim grlićem. Balzam je gotov. 18. KAMFORNE MASTI Iako nije naša biljka, već kineska (s ostrva Formoze), ipak se zejtin iz ove biljke može lako na-baviti; zato nije naodmet dati uputstvo za spravlanje kamfor-ne masti. Kamforna mast za trlanje po britanskom propisu pravi se sastojaka: Kamfora ............. 100 grama Ulja od lavandule .......... 3 „ Amonijaka ............. 20 „ 80°/o-nog alkohola .......... 300 „ Nasuti n?1 dlan koliko može stati i time trl»ati obolelo •esto. Za kamforni alkohol („spiritus"): Kamfora u prahu .......... 100 grama 60%-nog alkohola .......... 900 „ Ostaviti da se rastvori. Za kamfornu „rakiju" upotrebljava se: Kamfora ............. 100 grama 60-%nog alkohola .......... 3900 „ (Francuski -Sos1eh) 19. BALZAMI OD TERPENTINA Uljasto-smolasta masa nazvana terpentin, koja se dobija iz irimorskog bora, upotrebljava se kao lek i unutarnji i spolni. Terpentin ulazi u sastav mnogih drugih lekova, plastira i masti. Esencija od terpentina dobija se na taj način što se ter-vevtin peče (kao rakija). Ona ulazi u sastav lekova za trl>a-oe mesta gde se osećaju bolovi od reumatizma. Npr. po receptu: Kamfornog zejtina . . Esencije od terpentina . Mast za trljanje protiv bolova: Esencije od terpentina . Kamfornog zejtina . . Esencije od ruzmarina Smešati i time trljati obolelo mesto.

GOJAZNOST — DIJABETIS Prethodno nekoliko reči o samoj bolesti. Gojaznost je ta-koće jedna od bolesti poremećaja ishrane u organizmu. Usled čega dolazi taj poremećaj? Nauka je ustanovila više uzroka, i to: 1) poremećaj u lučenju sokova izvesnih žlezda u orga-nizmu (štitne, hipofize, jetre, polne žlezde itd.), a usled tog poremećaja masne stvari koje se uzimaju u obliku hrane ili sa hranom ne preraćuju se i ne iskorišćavaju potpuno, nego se izdvajaju kao mast (ili loj) pod kožom i deponuju oko unutarnjih organa i u njima; 2) unošenje u organizam većih ko-ličina masti i masnih hranlivih tvari koje nisu potrebne, "već suvišne za telo, te ih ono gotovo nepreraćeno odvaja; 3) na-sledne osobine kod ljudi koji naginju gojaznosti — oni se goje ma šta jeli; 4) dugotrajno sedenje u toku dana, malo kretanja i izbegavanje svakog fizičkog rada vode takođe gojaznosti. Kod normalnih, zdravih ljudi loj (ili mast) u telu treba da iznosi 1/20 težine tela (npr. na 60 kilograma težine do 3 kilograma masti). Kod Gojaznih salo dostiže mnogo veću te-žinu, pa čak ide do 1/2 celokupne težine tela.Ne možemo ulaziti ovde u sve detalje te bolesti, dovoljno je da kažemo da se čovek koji ima okrugao podgušnjak, koji s malom visinom (1,60—1,70 m) ima 100 kilograma ili više — može smatrati kao gojazan. Takvi ljudi, muškarci ili žene, osećaju teškoće u radu srca, bubrega, krvnih žila, počinju teže disati. Oni ako dobro jedu i piju, suviše opterećuju i jetru, umaraju je, i ona se brzo poremeti. „Gojazan dobija kamen u žučnoj bešici i bubrezima" — kaže prof. Leper. On ne može brzo da svari, provari, ili, kako se to naučno kaže, sa-gori onu količinu masti koju prima, te još više oteža. To isto važi i za drugu nepodesnu hranu, koju ne samo što ne može iskoristiti nego ga ona većim delom i truje. Zbog toga je prvi lek protiv gojaznosti: disciplina i čvr-stina vole u pogledu količine jela i pića i pažnja u izboru kakvoće hrane. Koliko treba da jede i troši gojazan čovek zavisi od ste-pena gojaznosti i drugih prilika. Glavno je da umanji masti i šećerne materije (u koje ulaze pirinač, hleb i brašnena jela— npr. testa), i da hranu ne soli mnogo. Vodu treba piti pre jela. Ostale dijetetičke mere treba tražiti u mojoj knjizi 0 dijeti, v u nzvodu na kraju ove knjige. Što se tiče naših biljnih le-kova, tu se treba držati ovih uputstava:Prvo uputstvo. Pre svega, treba poboldiati krvotok v druge radnje u trbuhu; u tom cilju pomagati lučenje jetre i ljen rad. Zbog toga treba davati i mogu se davati svi oni lekovi koji pomažu lučenje žuči. Dakle, sva 100 grama 2 40 grama 10 sredstva koja su bila po-menuta kad smo govorili o lečenju bolesti jetre, o zadrža-vanju ili nedovolnom lučenju žuči, imaju biti primenjena n ovde.Drugo uputstvo. Pri osećanju da je jetra preoptere-ćena, povećana, osetliva pri pipanju; ili, mada je s te strane sve u redu, ako se merenjem uvića da gojaznost raste — treba primeniti biljne lekove koji jačaju rad jetre. Toga radi pri-meniti lekove navedene i opisane kod slabosti jetre. Jer jetra kao organ koji preraćuje i rasporećuje ishranu za ceo organi-zam ima potrebe da bude podsticana na rad. (Videti redosled bil.aka kod bolesti jetre.)Treće uputstvo. Rečeno je da za vreme jela ne treba pnti vodu. Najbole je za vreme jela ili odmah posle jela piti čajeve koji jačaju stomak, pomažu kretanje creva i, što je glavno, pomažu isterivanje gasova iz creva, a to su slabi ča-jevi od: kima, anasona i nane. (Videti kod bolesti stomaka kako se pripremaju, uzimaju i kako deluju.)

Č e t v r t o u p u t s t v o. Treba pomagati mokrenje. Zato treba uzimati one bilke i čajeve krji povećavaju izlučivanje iokraće, da se zadržavanjem vode u telu, usled slanog jela i slabih bubrega ne bi otežavali disanje i krvotok gojaznog bo-lesnika. Te bilke smo već pominjali kod bolesti bubrega, pa ih ne treba ovde ponovo nabrajati. Njima treba dodati i limu-nalu (od limuna). Peto uputstvo. Kad se osete teškoće sa srcem i disa-njem — ne treba primenjivati nikakve naročite lekove, nego ići na čist vazduh, umanjiti hranu, a od lekova uzimati samo čaj od gorocveta (videti kod srčanih bolesti) jedno kratko vreme, 3—4 dana. Šesto uputstvo. Gojazni ludi vole da jedu mnogo i osećaju glad kad im je stomak prazan, te zbog toga i količina hrane ima za njih značaja. Da bi utolili glad i napuniti sto-mak, potrebno je da se prethodno založe zelenom salatom i sve-žpm povrćem (mladom rotkvom, kupusom itd.), pa potom mogu jesti krompir, jabuku i beli hleb, bez masti i zejtina. Povrće sadrži malo (umereno) kalorija a više vitamina. Treba izmeću obroka piti vodu da bi se bolje ispirali bu-brezi i izbeglo da krv postane lepljivija nego što treba. Sedmo uputstvo. Život na čistom vazduhu, šetnja bez umaranja, kretanje, gimnastika, čak i masaža, učiniće da se smrša. Ali u svakom slučaju to mršavljenje — da bi se iz-begle nagle rćave posledice po srce i njegov mišić, kao i za celu raspodelu materije u tedu — ne treba da bude veće od 150 do 200 grama dnevno, tj. 1—12 kilograma nedeljno. Lečenje gladovanjem radi mršavlenja, kako ga praktikuju neki, naročito žene, ne treba da traje duže od pet dana. Ma koliko bilo umesno, ono ipak poneki put može da povuče za sobom teške posledice. Da ne bismo bolesnika od gojaznosti ostavili sasvim bez leka, navešćemo ovde mešavine koje se preporučuju u stranoj popularnoj medicini. To su: 1) Cvet od trna i rastavića. Spravlja se čaj, i pije po 2—3 šolje dnevno. Može se malo zašećeriti. 2) Cveta od trna ........... 5 grama Rastavića ............ 10 „ Ruzmarina ............ 10 „ Žalfije ............. 5 „ Pelena' ............. 3 „ Ključale vode ........... 1000 „ Ovaj čaj piti po 1—2 šolje dnevno; a može se i sve popiti u toku jednog dana. Kao što se vidi, ovo su sasvim nevine mešavine biljaka. Ovako sastavljene one mogu POVOANO uticati na stanje u stomaku i bubrezima. ŠENERNA BOLEST Jedna od najsloženijih bolesti u ovoj grupi je šećerna bolest. Ona je prava bolest poremećaja krvi u pogledu iskori-šćavanja u organizam unete hrane. Njen nastanak i uzroci koji izazivaju i dan-danas su za mnoge slučajeve nepoznati i ne-objašnjivi, mada je ta bolest bila poznata odvajkada i mada šećer u mokraći takvih bolesnika pronaćen još pre 3000 golina! Savremena medicinska nauka dosta je učinila da pro-učn tu bolest i da omogući njeno lečenje, ali oni koji se bave time nisu uvek zadovoljni. Razume se da ne može biti drukčije, ]er, kao i u mnogome drugom, nisu svi ljudi jednaki i tok bo-lesti nije isti kod svakog obolelog čoveka. Ako se šećerna bolest pojavi kod čoveka do 42—43. godine, lakše se

leči, kažu Englezi, nego ako se javi pre tog doba. Ona se leči, vele oni, vrlo uspešno ako se čovek stara da je deči. Ali za decu je to vrlo teška bolest i ne obećava ništa lobro. Šećerna bolest je u stvari skupljanje nepotrebne količine gaećera u krvi čovekovoj i izbacivanje tog šećera s mokraćom. Do ovog poremećaja dolazi bilo usled prekomernog uzimanja šećera ili hrane koja stvara šećer (mahom brašnena jela i testa), bilo što su se poremetili prerada i preobražaj še-ćera u krvi. Ne na kratak, prolazan rok, nego na dugo vreme, stalno. Nauka kaže da uzrok ovom poremećaju nije samo obi-lato uživanje u šećeru i šećerastoj hrani i nekretanje, tj. vačin života koji zahteva svakodnevno dugotrajno sedenje, ne-go i nervni potresi, dugotrajne teške brige, oslabeli rad je-tre, koja treba da preraćuje i raspodeljuje šećer u telu, slabo stanje bubrega i Još neki nama im obo drugih žlezda u telu, a u prvom redu gušterače — pan-kreasa. Ovaj poslednji uzrok danas se smatra u nauci kao naj-aažniji. Prava šećerna bolest karakteriše se povećanom količi-voi šećera u krvi i, srazmerno tome, pojavom šećera u mo-kraći. Kad se to konstatuje kod nekog bolesnika, onda se mo-ramo odmah zapitati usled čega je do toga došlo. Prema odgo-voru na to pitanje i preduzima se lečenje. Ako je bolest došla usled preteranog uzimanja šećera i hrane koja sadrži šećer (koja se u daljem preobražaju u telu pretvara u šećer)— onda treba prema tome podesiti dijetu. Akr je bolest imala za početni uzrok rćavo i teško nerv-no stanje, onda, pored dijete, treba pristupiti i lečenju nerava takvog bolesnika. Ako je šećernoj bolesti bilo uzrok neko oboljenje jetre ili žlezde — treba lečiti najpre jetru ili žlezdu. Ako je gušterača obolela — lečiti nju, tj. njeno nepravilno lučenje. Kao što se iz ovog vidi, smanjivanje šećera u krvi i u mo-kraći kod šećerne bolesti zahteva raznoliko i odgovarajuće lečenje. Treba, dakle, davati one lekove koji će sprečiti da se gomila šećer u krvi. Na žalost, mi do danas nemamo sigurnih lekova kojima bismo mogli izlečiti ovo stanje. Pomoći mo-žemo, ali izlečiti sigurno — ne! Hemijski lekovi pomažu, stišavaju, umiruju, umanjuju količinu šećera, ali njihovo delovanje nije dugotrajno, još manje stalno, zauvek: dok se uzimaju pomažu, po prestanku uzimanja lekova — prećašnje stanje se povrati. Na mnoge dobro deluju jače ili slabije bi-karbonosodne mineralne vode (Vrnjci, Rogaška Slatina, Aran-ćelovac). Stoga se ta mesta moraju posećivati bar jedanput u godini! Bole dva puta. Na žalost, i broj bilaka koje se mogu s uspehom primeni-ti u lečenju šećerne bolesti nije velik. Ali s obzirom na nji-hovu dostupnost svakome i dugotrajnost same bolesti — svaki je dužan da ih primeni i ispita na sebi, kontrolišući pro-cenat svoga šećera kako u mokraći tako, po mogućstvu, i u krvi. Ja ću navesti samo biljke čija je primena naučno osnova-na i od lekara preporučena, a ne one koje savetuju nestručna lica i popularna medicina.1 Razume se da i pored njihove primene osnovna dijeta ostaje u važnosti i o njoj se mora stalno voditi računa. U popularnoj medicini upotrebljava se LIST od medveđeg cveta, ribizle, oraha, maslačka, „solomonovog pečata", luka. 1. OPIJUM I BELADONA Kazali smo da mnogi ljudi dobijaju šećernu bolest usled nervnog potresa, umora, udara, moralnog i fizičkog. Stoga se može ovde

primeniti opijum kao sredstvo koje smanjuje KOLIčinu šećera. Ali u manjoj dozi. Kako, pak, opijum ima jako de-lovanje, treba mu dodati velebilje, kojim se pojačava njegovo protivšećerno delovanje. I tako bi recept za pilule od ova dva leka bio: Zgustka od opijuma . . 0,05 grama Zgustka od beladone ...... 0,03—0,05 „ I ostalo što treba za jednu pilulu. Daju se po 2—3 pilu-le dnevno i preporučuje se da se uzimaju 8—10 dana (prof. Le-per) mesečno ili dvomesečno, prema potrebi. Delovanjem na nerve ovim lekom postignuti su izvanredni rezultati. 2. ODOLjEN Drugi lek je valerijana. 0 njemu će biti govora kod lekova protiv nervnih bolesti. Ona se obično daje s bromom, i ta kombinacija deluje odista dobro. Recept bi za taj lek bio: Tinkture valerijane etarne ...... 2 grama Kalcijum ili natrijum-bromata .... 10 „ Vode ............... 300 „ Po 3 dezertne (2 kafene) kašike dnevno posle jela, u maAO vode, u toku 10 dana. Uzima se prema potrebi s dužim pauzama. 3. SEME-PROTIV (GLISTA) — Pod ovim nazivom poznat je lek protiv glista o kome smo govorili kod bolesti creva i lekova za isterivalje glista. To je naziv za mešavinu cveća, grančica, vrhova, roda (semena) tzv. glistogonog pelina, koji raste kraj Dona, Volge i u kirgi-skim stepama Rusije. No u trgovini (apotekama) zove se ukrat-ko „Seme-protiv" ili U tom „semenu-protiv" glavni sastojak je lek santonin, koji deluje protiv šećerne bolesti (kao što deluje i protiv gli-sta). Zato i uvodimo ovu biljku u praksu i u vrstu lekova pro-tiv šećerne bolesti. Kao što je tamo rečeno, protiv glista se upotrebljava čaj, u dozi od 10 grama na litar ključale vode, a za prašak od toga „semena-protiv" doza je 1—10 grama dnevno. S ovim prahom mo-gu se praviti čokoladni kolačići, biskviti (ili naše gura-bije; doza 0,5 grama, pola grama u svakoj gurabiji). Ali za naše ciljeve ta doza nije potrebna. Potrebne su mnogo manje doze od deset grama na litar ključale vode, na primer 5 grama praha:1000 grama vode ili 1—1 Ug gram praha dnevno u biskvitima. Gde se ne može naći, može se upotrebiti već izvaćen lek iz ovog pelina, čist santonin. On se daje u dozi od 0,10 do 0,15 (petnaest centigrama), po savetu prof. Lepera. Ali da bi se taj lek mogao davati i nekodiko dana (ne više), treba ga uzimati u mnogo maljoj dozi, najviše pet do sedam centigrama (0,05—0,07) dnevno. On osetno smanjuje šećer u krvi. Zato ga treba prime-niti kod l>udi koji ne mogu dugo izdržati dijetu ili ne mogu da se uzdrže od jela, pa se dobro zasite, ali se posle toga osećaju rćavo usled povećanog procenta šećera u krvi i mokraći. De-lovanje leka je doduše prolazno, ali je potrebno da bolesnici za njega znaju, da ga u nužnom momentu iskoriste. Najbolje je uzimati gotove tablete u dozi od po 0,025 grama, 3 puta dnevno. 4. UGAS Potočarka, rezanica. — Ova biljka raste samo u malim po-tocima i drugim tekućim vodama u celoj Evropi. Mnogo se gaji u Francuskoj, naročito pored velikih gradova. Ima je i kod nas, ali se na nju malo obraća pažnja, iako daje odličnu salatu i odličan lek. Trebalo bi da se

kod nas kultiviše što više. U svim svojim delovima ova biljka sadrži jedinjenja sum-pora, fosfora, kalijum-oksalata, joda i gvožća. Smatra se datma. svojstva da čisti, osvežava, budi apetit, prečišćava krv, tera na mokrenje, krepi, podstiče na rad pojedine organe, leči shorbut, bolest koja dolazi usled nedostatka vitamina iz sve-žeg voća i povrća. Po tvrćenju Konstantina Pola ova biljka je kod dijabetiča-ra (obolelih od šećerne bolesti) smanjivala procenat šeće-ra. Kad je već krvni očistitelj, ona može biti i lek za pore-V. međenu razmenu materija u telu. Uostalom, navedene njene oso-bine opravdavaju njenu primenu i kod drugih bolesti. Na pri-mer, prof. Leon Bine utvrdio je da ekstrakt od ugasa, ubrizgan sacovima i miševima eksperimentalno, zaustavla dalji razvoj raka — tumora. Izvesni pariski apotekari spravljaju od ove biljke i jed-nakih delova dimnjače, vodopije i obične salate jedan sok koji preporučuju da se pije našte u dozi od pola čaše. Doktor Zalakas je spasavao ovakvim sokom životinje otro-vane nikotinom, što znači da je ugas koristan za pušače. Ali • prilikom njegove upotrebe moraju se imati u vidu izvesne po jave, kako bi se za neko vreme prestalo s primanjem, a to su bo-lovi u bešici i pri mokrenju kod nekih bolesnika koji ga uzimaju. To treba da bude znak da se za neko vreme prekine ili da u ugasu ima nekih sastojaka koji truju organizam. Isušeni ugas gubi svoje lekovito svojstvo. Zato se uzima sirov. Ali kako sirova bilka može da prenese neku zaraznu bolest, ako se sadi i neguje na stajaćoj vodi i na ćubrevitom zemljištu, potrebno je u cilju predohrane (od moguće zaraze) prethodno biljku zamočiti u slanu ključalu vodu, zatim je sta-viti pod tekuću vodu, koja pada sa izvesne visine (pod česmu). da bi se oprala sva nečistoća. U lekarske svrhe može se upotrebiti i divlja biljka iz potoka a i gajena. Bere se cela biljka, bez korena, od maja do septembra. Dr Ero (NegaiD) tvrdi da je kao lek bola u cvetu (aktivnija). Smatrao sam da je potrebno da o ovoj biljci govorim podrobnije, jer je malo lekova koji deluju protiv šećerne bolesti, pa je potrebno da se iskoristi sve što se može. Ugas ili francuska salata bil>ka je tekućih voda i potoka. Žilava, kratkopuzeća, poveća bilka mebu ostalim obalskim biljkama. Stablika joj je mnogofana, uzdiže se do 0,6 pa i 1,5 metar visine. Lišće s dugač-kim drškama, golo, bez dlaka i malja. Donja pera na listu su manja, imaju oblik srca, krajnja su oblika jajastog ili okruglog i mnogo su veća nego don»a. Cveće je belo, na kraju stabla ili prema kojem listu. 5. PASULLj Kod šećerne bolesti mahune od pasula mogu da se upotrebe za spravljanje čaja (prof. Ba-hem). Tečan ekstrakt koji se može dobati iz mahuna pokazao se kod opita na životinjama kao sredstvo koje umanjuje količinu šećera u njihovoj krvi. Zbog toga se može dati i ludima. Dnevna doza tog ekstrakta za čoveka iznosi 6—8 gramaNajbolje je davati ga kao čaj u mešavini s bosiljkom (piščev predlog), radi jačanja organizma.Mlada, zelena boranija skuvana u mnogo vode i prelivena maslom ili zejtinom spada u istu kategoriju i leka i hrane. Videti dale o pasulju u tački 8 ove glave. 6. CRNI DUD

Pored toga što dudinje (rod, plod) imaju osobinu da iza-zivaju stolicu i što ljudima koji imaju tvrdu stolicu mogu da zamene leti apotekarska sredstva za čišćenje — od duda imamo i tu korist što njegovo lišće može da posluži kao sredstvo za smanjivanje šećera u krvi, tj. za borbu protiv še-ćerne bolesti. Po pričanju starih lekara, njegova kora može da ubije pantljičaru. Verovalo se u to da lišće dudovo ubla-žava bol zuba, a isto tako da rastvara i kamen i pesak u telu. U novije vreme, univerziteti u Jašu (dr Bart) i u Atini (dr Emanuel) potvrdili su ovo delovanje dudovog lišća na smanjenje šećera u krvi kod čoveka. Prvo su to opazili kod zdravih ludi, kod kojih se šećer smanjivao iako su jeli pre toga odrećenu količinu jela sa šećerom. Dva časa posle uzetog čaja bolesnici su osećali malu ne-lagodnost, s jakim mokrenjem i gustom mokraćom, ali bez še-ćera u njoj. U njegovom lišću je naVen mangan, koji ima vrlo veliku ulogu u telu, a tako isto i tanin i jedan sastojak koji može da se održi na višoj temperaturi. Kako deluje ovo lišće, kojim putem i kojim sastojkom? To naučnici treba još da ispitaju, ali već sad se vitaminu Vg (Beg), kojeg ima u njemu, pripisuje uticaj na ,opšti metabolizam i bolje podnošenje ugljenih hi-drata, kao i taninu, koji utiče na bubrege. Za nas je važno da je primena ovog sredstva bez ikakve opasnosti i da ovo lišće možemo sa sigurnošću uvrstiti u grupu lekova protiv šećerne bolesti (po Leklerku — Rgezzv MesIsa1e). Mogu reći, bez ika-kvih pretencioznih misli, da je posle pojave moje knjige pri-mena lišća od crnog duda od strane dijabetičara bila kod nas, tako reći, opšta i vrlo blagotvorna. Rezultati su bili svuda povoljni, što znači da taj toliko rasprostranjeni lek ne treba napustiti. Umesto čaja može se spremiti tečan ekstrakt i uzi-mati 30—50 kapi pre svakog obroka. 7. OVAS Isto takvu primenu može ovde da ima i naš ovas. E. Majer kaže od reči do reči ovo: „Ali još jedna bilka treba da bude opisana ovde zbog svoje velike uloge koju ima u modernoj tera-piji šećerne bolesti. Reč je o ovsu. Iz semena ovsa pravimo i druge preparate. Oni, kao što je ćoznato, imaju veliko zna-čenje u tzv. danima kad se u slučajevima šećerne bolesti s acidozom (povećanom acetonskom kiselinom) lečenje vrši samo ovsom. Prema izvesnim naučnim istraživanjima može se pret-postaviti da ovas deluje slično insulinu, poznatom leku do-bijenom iz žlezde gušterače, kojim se leči šećerna bolest." Sasvim ubedljivi dokazi ipak još ne postoje. Ali kako u njemu ima vitamina — mešati ga treba s drugim dozvoljenim namirnicama (na primer, s lešnicima, orasima, hmeljom itd.), i to u lakim i srednjeteškim slučajevima šećerne bolesti (veliko pobolšanje u opštem toku bolesti). 8. MEŠAVINE Kao sredstvo za „prečišćavanje" mogu da se primene: Velika siljevina (bedrinac Uzimaju se jednake količine, po 2—3 grama, sve se to kuva u litru vina i daje po 1 kašika na svaki sat. Po sastavu ovo je stomačno-bubrežni lek. Za gašenje žeći ovakvi bolesnici mogu spraviti sebi čaj od trave od srca, steže (trave od srdo-bolje —)koju smo navodili kod bolesti creva, proliva i dizenterije. Taj čaj „tera napolje pokvarene sastojke, škodljive za te-lo". Osim toga,

stišava bolove kod podagričara i čisti jetru. Kao čaj, spremljen iz korena, jako steže (ima u njemu ta-nina i gvožća), pa ga treba uzimati u manjoj količini. U dru-gom slučaju, kod podagre, koja se vrlo često javla uporedo sa šećernom bolesti, a tako isto i kod slabosti jetre, što ta-koće biva kod šećerne bolesti, ili je čak prouzrokuje, koren trave od srca treba kuvati u pola vode i džola vina, ili osta-viti da kisne u njima. Ova biljka je jako hvaljena kao lek protiv slabosti tkiva, dakle, slabosti organizma koji nije u stanju da troši i sago-reva šećer. Ona podstiče njegove snage na rad. Doza za čaj: 10—20 grama korena na lntar ključale vode. Za komplikacije s podagrom i jetrom dobro je upotrebiti: Iseckanog korena od trave od srca (steže) ............. 70 grama Vina porto (ili slatkog grčkog, ilidalmatinskog) .......... 500 „ Vode ............... 500 „ Ostaviti da kisne 8 dana. Procediti i davati 60—120 grama dnevno. Može i na dva-tri sata po 1 kašika. ' Divlji anason. Raste po planinama, vrlo je srodan vrsti bedrin-ca, bedrine, bedrinice, sil,evine (u rudničkom kraju), travi od pupka. Dugovečna je biljka, visine 0,1—1 metra. Lišće joj je perasto, cvetovi beli i ružičasti. Cveta u maju i junu. Nekad je mnogo bila upotreblavana i hval>ena nemačka protivšećerna mešavina biljnih ekstrakta, koja je davana hiladama bolesnika u Nemačkoj i u svetu. Ta mešavina bila je sastavljena tako da je u jednom kubnom centimetru bilo ovih sastojaka: Kad se taj sastav prevede s latinskog na naš jezik, onda znači da u njemu ima: 1) kukureka, običnog našeg martovskog kukureka; 2) jedne bilke koja raste u istočnoindijskoj i malajskoj oblasti do Kine i Novog Južnog Velsa. Ona se zove ili. Na Mavrikiju i Antilima sada se i gaji. To je drvo koje ima rod veličine maslinke ili golubijeg jajeta i može da se jede, a seme zadrži za dek; 3) naše rosanice ili virka, biljke koja raste po brdima (dr Sava Petrović) i koja ima osobinu da steže creva, da sna-ži iznurene ljude kad se u njoj kupaju (Fridrih Hofman — dr S. P.) — i zaustavlja krvarenje; ona sužava uzane krvne sudove, zgrušava belančevinu i tako stvara zapušače za prsle žilice koje krvare; 4) zgustka kininove kore; 5) zgustka iz krušine koja pomaže čišđenje i koja se može nabaviti u apoteci; 6) leka iz kore ekvatorske bilke konduranga, koja se ta-koće može dobiti u apoteci; i 7) naše obične kičice i zgustka od nje. Dakle, od svih ovih sedam sastojaka četiri su iz naših domaćih bilaka; dva, kina i kondurango, mogu se nabaviti svuda u našim apotekama, a samo na ekstrakt jambolane treba čekati, jer ga, možda, ne drži svaka apoteka.Ali profesor Bahem kaže: „Jambul i (to jest tečan ekstrakt iz lišća naše borovnice) često su bili probani kod šećerne bo-lesti. Onaj prvi lek je bez delovanja, a ovom drugom može se pripisati neznatno delovanje."Prema tome, sastojak pod 2) u gornjoj smeši može se bez štete izostaviti, i umesto njega uzeti naša planinska

borov-nica i spremiti zgustak iz njenog lišća.Delovanje pobrojanih biljaka u našoj je knjizi DOVOANO objašnjeno i ne predstavlja nikakvu tajnu. Kao mešavina one se mogu i danas svuda primeniti. Tako bi mogao svaki dobiti svoj lek protiv šećerne bolesti kad bi čak i izbacio kondu-rango, pa umesto njega uzeo pelin ili zgustak od pasulevih mahuna.Način upotrebe ove smeše, originalne ili izmenjene (bez jambula a s borovnicom), bio bi sledeći:Uzeti 30—60 grama ne odviše hladne vode. Dodati joj kašičice ekstrakta (oko 3—grama). To izmešati.*Tako sveže pravlenu medicinu, popiti našte ujutru, uvek bar na jedan čas pre ustajanja, ma kad to ustajanje bilo. To isto činiti, spremiti i popiti lek, i uveče pre odlaska u postelju.Medicina se uzima samo u dane stroge dijete, tj. u dane kad se ne sme uzimati nikakva šećerasta ni brašnena hrana.Ko ne podnosi ukus leka, neka popije posle njega još neko-liko gutljaja ne odviše hladne vode (sobne temperature).Za vreme prvih deset nedelja valja uzimati posle svakog od tri glavna obroka pomalo, navrh noža, sode bikarbone s malo vode, a posle tog vremena samo posle ručka.Francuski autori takobe pominju jambul, što znači da on nije neki redak lek i da se danas može nabaviti, a to dokazuje i ovaj odeljak iz knjige prof. Lepera* (Pariz): 1 Postoje i druge kombinacije s jambulom: s mahunom od pasul»a, lišćem od. borovnice i dr. Mi takve kombinacije nećemo praviti, jer je laiku to teško izvesti. 2 Lečenje bolesti: jetre, unutrašnjih žlezda i poremećaja ishra-me. Aečenje i dijeta kod šećerne bolesti, Mason, Pariz, 1931. str. 182. „Govori se o jambulu, ekstraktu ploda ili kore jednog dr-veta koje raste u Japanu i u Košinšini, a koje pripada fami-liji Greser je proučavao delovanje jambula kod di-jabetesa (šećerne bolesti). Dižarden-Bomec i Vili su mu obavezni za poneki dobar rezultat. Daje se po 2 do 4 grama praš-ka od jambula dnevno." Govori se i o dobrom delovanju „grčkog graha" Dakle, probajmo jambul, jer on umanjuje šećer u krvi i njime se svet leči. Na ovom primeru hteo sam pokazati da i ostale mešavine koje se preporučuju kao antidijabetički čajevi ne sadrže ni-kakve sastojke koji bi bili nešto naročito izvan ovih biljaka. Nauka zasada ne može ništa bolje da pruži. 9. SVINDA Grčko seme, grčka detelina ili grah, kozji rog. — Spada u mahunaste biljke. Lišće joj je vrlo hranljivo i upotrebljava se za gojenje stoke. Kao pasuljevo, tako i njeno seme sadrži neki zejtin koji pomaže čišćenje, Ima jak i težak miris. To se seme upotreblava u mešavinama protiv šećerne bolesti. Od njega se može upotrebiti dobro istucan ili samleven prah na-vrh noža. Kako se kod dijabetičara često sreće i tuberkuloza, isku-stvo najeminentnijih naučnika pokazalo je da je svinda efi-kasna „kao agens koji podstiče i ispravla kod svih poremeća-ja u opštoj razmeni materija u tedu": popravla apetit, zau-stavlja mršavljenje, podiže snagu, povećava težinu! Deluje isto kao riblji zejtin. Sve ovo objašnjava se time što je ovo seme bogato lecitinom, fosforom •i sterinom, čime se hrane ćelije i vrši mećućelijska razmena. Utoliko pre ovu biljku treba primeniti kod tuberkuloznih bolesnika nedijabetičara. Može im se davati u kompotu, ili po 1 kašičica ekstrakta, ili sirup: Svinda (Tpeope11a (oepšp egaesšp)

Tečnog ekstrakta svinde Sirupa od pomorandže . Uzimati po jednu kašiku, pre jela, dvaput dnevno. 10. RUTVICA Pre nego što završimo ovaj odelak o šećernoj bolesti, mo-ramo se još malo dotaći dijete. Kalcijum, magnezijum, fosfor, korisni su za ove bolesnike; naročito su korisni mangan, ni-kal i kobalt. Hrana u kojoj ima najviše mangana je ovas, pa tek onda dolaze pšenica i raž. Hrana u kojoj ima najviše ni-kla jesu jetra i gušterača. Prema tome — ukoliko je dozvol.e-no jesti hleb — treba jesti hleb od ovsa, crnu džigericu i gu-šteraču. 75 grama A Arsen se nalazi u belom pasulu, ali i u kupusu, karfi-olu i repi. Znači da s vremena ca vreme treba bolesnicima u dijeti davati i hranu koja je inače zabranjena, ali koja bi u tom slučaju delovala kao lekovita bil>ka zbog minerala koji se u njima nalaze. Treba, znači, ponegde i ponekad u pogledu dijete pogledati i kroz prste. DEVETA GRUPA BOLESTI KRVI Izmena krvnog sastava po količini i kakvoćn, i posledice 1) Malokrvnost, slabokrvnost i nedovolno stvaranje krvi. 2) Bolesti žlezda (skrofuloza, tuberkuloza, sifilis, ni-cine). Slabost kostiju. 3) Izmena stanja krvi u toku i posle zaraznih bolesti, kao i samotrovanje usled dugogodišnjih grešaka u jelu i piću (pre-zasićenost krvi otrovnim sastojcima). 4) Opšta slabost sokova i tkiva organizma usled nedovol»-nog iskorišćavanja uzete hrane, odsustva potrebnih minerala i neophodnih vitamina u njoj (ukoliko cirkulišu u krvi). Slabost unutarnje sekrecije žlezda — hormona. Ovako se mora gledati na stanje krvi i čovečji organizam ako hoćemo da mu istinski pomognemo. Jer ako se negde utvrdi, npr., malokrvnost, onda se mora misliti usled čega je ona došla. Da li su ona mesta u telu gde se stvaraju krvna zrnca oslabila, bolesna, ili nema materija-la od kojeg bi se ta krv popravila i obnovila?Zbog čega su kosti slabe?Ako postoje uvećane žlezde na vratu, pod pazuhom, u sla-binama, onda se takođe moramo zapitati zašto su žlezde ote-čene, zašto gnoje, zašto bole, zašto rastu, itd. Ako postoji zaraza, ona se prenosi krvlju i sokovima organizma. Zašto or-ganizam nije u stanju da to savlada?Stanje krvi u toku zaraznih bodesti i posde toga, kad u telu postoje razni toksini (otrovi) koje su izlučide zarazneklice, bilo to klice gripa ili trbušnog tifusa, difterije ntd. — svejedno je — zahteva što pre čišćenje krvi i njenu obnovu i osveženje. Zašto krv nije u stanju da sebe očisti?Veće količine mokraćne kiseline i drugih štetnih sasto-jaka, kad se naću u krvi, traže takoće čišćenje krvi — kao što smo to videli kod podagre i reumatizma i drugah poreme-ćaja razmene materija u telu.Ali svega toga ne bi bilo, s izuzetkom ovog poslednjeg slučaja, kad bi organizam imao na raspolaganju — za izgradnju krvi, za borbu s infekcijom, za obnovu krvi i tkiva — dovoljno svih onih sastojaka, u prvom redu minerala i vitamina, koji su mu ieophodni.Na žalost, svaki organizam, čak i kad mu se pruže svi po-trebni sastojci, npr. minerali, bilo u kom obliku, bilo u ovoj ili onoj vrsti hrane, nema snage, nema

sredstava da te po-trebne sastojke zadrži u sebi i da ih korisno upotrebi: bilo to za kosti ili za krv, ili za svoje rašćenje.Treba mu, dakle, pomoći u njegovoj slabosti. Kojim sred-stvima?I nestručnjaci znaju da su organizmu potrebni razni mi-nerali: kreč, fosfor, sumpor, arsen, gvožVe, natrijum, hlor, nikal i dr. i razne njihove soli. Znači da te sastojke treba do-davati, prema potrebi, ovom ili onom organizmu.U praksi tako i biva. Gvožbe i arsen daju se malokrv-nima, slabokrvnima. Kreč i fosfor svim žlezdičavim, nerv-nim bolesnicima, iznurenima, ludima slabih kostiju. Bole-snicima čija je krv zaražena ili sadrži otrove daju se tzv. očistitelji. A vitalšni,dadas znaJu svi, daju se istr tako obavezno kao što se cement dodaje pesku i vodi da bi se sagradkla čvrsta zgrada. Nauka je pokazala da nije dovol»no samo unositi npr. kreč i fosfor u organizam, već da njega treba tamo i zadržati, a kad se neko vreme zadrži, njega treba i učvrstiti. Primer za to je bolest koja se zove rahitis („engleska bolest" ili opšta sla-bost kostiju kod dece). Sve može da se čini, ali ako se kreč u telu ne zadrži — nema od lečenje i hrane ništa. Ni higijen-skim merama, ni životinjskim ni biljnim lekovima neće se postići ništa. Zato je potrebno uz njih davati i lekove kojiće pomoći njihovo zadržavanje u telu i u krvi (da ne izluče vapolje kroz creva ili kroz bubrege).Od lekova koji najbolje mogu da urede ovu raspodelu mi•erala i da ih učvrste radi opšteg blagostanja organizma, ra-čunajući tu i krv i sokove, jesu kreč i fosfor uzeti svaki za-sebno, tj. ne u iste dane, ako im se doda lek od delića štitne žlezde, tzv. paratiroidin (u dozi 0,05—0,1 grama).Najbolja kombinacija za krečni lek u slučaju nedostatka mnnerala u telu je: kalcijum-hlorid u sirupu od limuna ili od pomorandže, u dozi 2—4 grama dnevno. Na primer: Davati po jednu kašičicu 2—3 puta dnevno. samo u maloj ŠOAI bele kafe ili mleka, pre ili posle jela (jer je lek opor). Može poslužiti kao vrlo dobro sredstvo protiv krvarenja iz pluća, nosa, bubrega i dr. — kao zamena za injekcije od istog leka. Čist preparat fosfora daje se u obliku fosforne kiseli-ne samo u rastvoru od 0,5:10 na 300 grama vode. Uzima se 1 ka-c'ika, .ava puta dnevno; ili još jednostavnije je uzeti ga u ob-liku ribleg zejtica. koji se leti drži na hladnom mestu ili na ledu (da se ne pokvari) idi u preparatima s drugim vita-mnnima.' Prema tome, pobrojanim biljnim lekovima, ukoliko oni služe poboljšanju krvnog sastava i jačanju organizma unoše-njem minerala kod dece i ljudi koji su preležali teške bole-sti, treba uvek dodavati kalcijum s paratiroidinom radi za-državanja u tedu onih sastojaka koji su pre toga bidi izbaci-vani a neophodni su mu. „Nečista krv" i tkivo u sredovečnih ljudi, i posl!e pede-sete godine, ne traže obično ni kreč ni fosfor; njima su po-trebni samo krvni očistitelji, kupanja i čist vazduh. 1 Pri upotrebi ovih lekova zabranjeni su sodna voda i lekovi sa gvožćem, kalcijumom i bizmutom. Što se tiče vitamina, može se reći da se njihova primena kao lekova ovde meša i često podudara s dijetom, pa ćemo se zato i njih dotaći ukoliko nam budu potrebni za što potpu-nije izlaganje našeg predmeta.Pravilno lečenje u prvom redu zavisi od nasledstva, zatim od uzajamne funkcije i razvitka samih organa u telu, a tek po-tom i nedostatka pojedinih materijadnih elemenata koji se mo-raju unositi u telo.

„Od biljaka koje se upotrebljavaju za jelo — njihovo kore-nje sadrži više mineralnih soli nego ostali delovi. Izvesno lišće, npr. lišće salate, spanaća, ugasa (fran-cuske salate), naročito je bogato krečnim solima (jedinjenji-ma), i to više u jesen nego u proleće, Žumance od jajeta sadr-ži najviše fosfora i kreča. Brašno, žita, zrnevlje jako su bogati fosforom, ali dosta siromašni krečom. Kad se oljušte, gube veći deo svoga fosfo-ra; otuda rćave posledice kod ljudi koji se hrane, npr., olju-štenim pirinčem, kao i teške posledice kod onih koji se hra-ne samo hlebom i zrnevljem, jer nemaju kreča. Što se tiče hle-ba, on sadrži dovolne količine fosfora, a tain više nego luksuzno pecivo. Najzad, od životinjske hrane — riblje meso sadrži više fosfora nego meso od govečeta, tedeta ili svinj-sko" (Leper). Sve je to potrebno znati u lečenju slabih organizama, da bi se iskoristilo. Dalje, nalazi se u mnogim biljkama: 1) Vitamin L: u zrnevlju, u grašku, soji, salati, šarga-repi, badbmu, orahu, lišću, korenju, u kupusu, u jagodama, ribi-zlama, višnjama i crnim trešnjama. 2) Vitamin V (Be): ima ga više vrsta; služi za ishranu kostiju i ima ga mnogo u žumancetu od jaja i ribljem zejtinu — dakle u životinjskoj hrani; zatim u sočivu, grašku, pasu-lju, krompiru, patlicanu, lešniku, bademu, banani i u svakom voću. 3) Vitamin S (Ce) nalazi se u gotovo svakoj vrsti voća, u špargli, kupusu, kelju, karfiolu, repi, peršunu, belom luku, rotkvici, u običnim gljivama, pomoranci, limunu, banani, smo-kvi. Naročito ga ima u paprici. 4) Vitsšin 0 (De), usled čijeg nedostatka nastupa rahitis. Malo je rasprostranjen u biljnom svetu. Ima ga samo u gl»iva-ma i banani. 5) Vitamin E, usled čijeg nedostatka izostaje porod, na-lazi se u francuskoj salati, našoj salati, u grašku, banani i kikirikiju. Ostali vitamini se još proučavaju. U svakom slučaju, takozvana avitaminoza — nedostatak vitamina — sma-tra se danas kao sigurna činjenica u odrećivanju raznih bole-sti i u načinu njihovog lečenja. Kod biljnih fosfornih lekova, koji su ušli u trgovinu kao dobri, a dobijeni su jedino iz zrnevlja biljaka, da pomene-mo fitin (švajcarski preparat). On sadrži i kreča. Fitin se najvećim delom vadi iz zrna graška. Prema tome, naš doma-ći grašak mogao bi zameniti taj švajcarski fitin, tj. grašak može dati bolesnom organizmu i fosfora i kreča. Meću sredstva koja mogu da pomognu u otklanjanju nezdra-vih pojava u krvi i u celokupnoj ovoj oblasti dolaze ove leko-vite biljke: 1. LINCURA Raven, srčanik. — Pored osobina kojima deluje na stomak i krepi ga, lincura posredno i neposredno pomaže kod malo-krvnosti, slabosti, oronulosti i u danima posle preležanih bolesti. Najpovol.nije deluje u svim tim slučajevima vino od lin-cure, koje se sprema ovako: 30 grama korena kisne u 1000 gra-ma vina 10 dana. Posle toga vremena uzima se po 1—2 likerske čašice pre ručka i pre večere. Gde nema vina, ili se ne može čekati, pravi se rasb od 3 grama korena na šolju hladne vode. To kisne samo četiri dala. Lako je spremiti ili kupiti i

tinkturu od korena lincure i davati po 30—50 kapi pre jela — 2 puta dnevno u malo vode. (Videti i kod bolesti stomaka.) 2. MORAČ Divlja mirođija. — Jedno od najboljih sredstava koje se može primeniti kod oslabelih i malokrvnih žena, naročito dojil>a koje nemaju mleka, neosporno je morač ili divlja mi-rođija. Koren i plod najbole je skupiti u jesen. Plod se daje u dozi 1—4 grama dnevno kao prašak, i to posle jela. Dnevna doza podeli se u delove. Koren se daje kao odvar (kuvan čaj), u dozi 40—80 grama ma litar vode. Daje se po jedna šolja posle jela. (Videti i kod bolesti stomaka.) 2. DIVLjI KUPUS Kod otečenih žlezda na vratu i žlezda pored bronhija u prsima, kako se to danas često konstatuje pregledom na rend-genu (zracima). i tako i objašnjava roditel»ima da deca imaju uvećane žlezde (s nekim flekicama itd.), dobro deluje alko-holni rasb ove biljke. Daje se po 1—2—5 grama dnevno (što zavisi od uzrasta), tj. 20—100 kapi na dan, posle jela u malo vode. (Vidn opširnije o njemu u odelku Hroničan bronhitis.) 4. KRASULjAK Nekad je hvaljen kao lek protiv zapalenja maramice usled nazeba n skrofuloze. S medicinskog gledišta te dve bolesti mogu da idu zajedno. To što se kaže „zapaljenje maramice usled nazeba" — ima smisla, ali ne mora da bude tome uzrok samo nazeb. Vrlo je moguće da je postojala već infekcija (zara-za otrovnim klicama) i da su se usled nazeba znaci bolesti pojačali i rasprostrli. Zato se i primena ove biljke može zadržati. Njeno lišće uzima se kao salata. Ili kao čaj, obično u dozi 4—6 grama na šolju ključale vode. Može mu se dodavati po 1 kašičica soka od korena maslačka. Sok treba da je svež i iz proletnjeg korena. Čaj se može zašećeriti i ukus njegov popraviti kašičicom rakije. 3. DIMNjAČA Rozopast, runjavac, para zemska, rosnica. — Ova biljka bi la je poznata još od starina kao dek koji, primenjen kod malo-krvnosti, daje dobar izgled celom telu. Savremena medicina potvrdila je njene osobine i smatra je za sredstvo koje jača organizam, pročišćava ga; ali u isto vreme može i da ga sla-bi i da uzrokuje posledice slične kao pri puštanju krvi. Ova protivrečna pojava objašnjava se time što ova bil>ka deluje dvojako, i to: Ako se upotrebljava 8—10 dana najviše, onda ona jača kre, broj krvnih zrnaca raste i jača, a ako se upotrebi duže, onda se dobija obratno delovanje, tj. kao da je bolesniku puštena krv. Zbog takvog delovanja ovaj lek treba uzimati ovde samo u toku 8—10 dana, i to u obliku čaja, u dozi 50 grama na litar ključale vode, po 2—3 šolje dnevno. Ili spremiti od bilke al-koholni raso i davati po 20 kapi pre ručka i večere. Lako je spremiti sirup po ovom receptu: Soka od dimnjače .......] po Čistog, svetlog i procevenog šećera j 150 grama To kuvati na tihoj vatri dok se ne dobije gustIna soka od slatka. Onda davati po 2—5 kašika dnevno pre jela. Lek delu-je kao i čistitelj krvi. Svi delovi bil»ke sadrže lekovite sa-stojke (soli, kreča, natrijuma i

kalijuma). 6. ŠTAVELa Koren ili lišće ovih biljaka mogu se upotrebiti kao sred-stvo protiv malokrvnosti, bilo zbog minerala koje sadrže, bi-AO zbog vitamina. A one sadrže kombinaciju fosfora s gvo-žćem, koje crpu iz zemlje, pretvarajući gvožće u organsko je-dinjenje Seljačke čorbe, zeljanice, pite, gibanice s mesom, prazilu-kom, lukom ili sirom, pirinčem itd. i malo soli, s kojom se prave ta jela na selu, vrlo bi korisni bili za slabe organizme, naročito za malokrvnu gradsku decu koja nemaju apetita jer im se često daju bombone, čokolade i druge poslastice, kobasičar-ski proizvodi itd. u nevreme, izmeću obroka i pre jela. 7. GRČICA Grčica se pokazala kao vrlo dobro sredstvo u lečenju skor-buta (rćave ishrane, samo bajatom hranom, konzervama i dr.)> truljenja desni i ispadanja zuba (npr. u vojsci za vreme rata, ili na moru na dugoj plovidbi) i drugih iznuravajućih stanja. „Ja sam mogao da konstatujem", kaže dr Leklerk, „za vreme jedne epidemije skorbuta, koja je besnela u Mirekuru godine 1918. kod nemačkih zarobljenika, da su se pod uticajem ovoga leka bolovi stišavali a gnojenje oko zuba prestalo i da su bo-lesnici počeli osećati da su u snazi bolji i jači.Pregled njihove krvi pokazao je da se krv naglo popravlja, dok je pre lečenja kod njih broj krvnih zrnaca bio uopšte ispod normale." Savetuje ,se uzimanje čaja, po 50 grama grčice na litar kl»u-čale vode. Piti po 2—3 šolje dnevno, pre jela. Alkoholni raso. uzimati takoće pre svakog obroka po 40 kapi u malo vode. Najbol.e je spremiti vino za koje je profesor Roben dao ovaj recept i uputstvo: Grčice (cela biljka) . Crnog vina, klučalog Popariti vinom biljku i ostaviti da kisne pola časa. Uzi-mati po 1—3 kašike pre jela. S ovakvim osobinama ona se smatra i kao lek protiv guša-vosti kao i protiv glavobolje poslv jela — koja nastajv usled samotrovanja hranom ili rćavog varenja te hrane u stomaku i crevima. Kod nas raste po barama oko Bućrije, a cveta u aprilu • maju. Ovo je vodena biljka s puzećim korenom i mnogobrojnim koncima koji izlaze iz njega. Stablo joj je kratko i ono puzi ili pliva, s gustim šibom od lišća. Listovi su izvrnuto jajasti ili duguljasto-okrugli. Cvetovi beli, spoldi boje mesa, u podužem grozdu na dugačkoj cvetnoj stabl.ici. Krunica zvonasta (duboko zasečena), na unutrašnjoj strann Aepim uresom obrasla. .ZIMZELEN Pomenut je na nekoliko mesta u ovoj knjizi. Sadrži tani-va, pektina i gorkih materija koje se rastvaraju u vodi s le-kovima koji sadrže gvožđa. Usled toga je dobar'za malokrvne i dojilje koje nemaju dovoljno mleka. Upotrebljava se odvar (kuvan čaj), u dozi 60 grama lišća na litar vode. Čaj se uzima pre jela. Sigurniji rezultat se dobija od lnšća u prahu ili od teč-nog zgustka, u dozi po 2—5 grama dnevno, što se uzima pr- ;'*-la s vodom. ZELENIKA Aišće ovog žbuna (drvceta) kao odvar (kuvan čaj) davalo je dobre rezultate u dečenju malokrvnosti i skrofuloze. U nekim mestima Alpa i Švarcberga u Nemačkoj isprže-no lišće

upotrebljava se kao zamena za kafu, kao što se kod nas upotrebljava cikorija, tzv. „cigura", pržen i izmleven koren. Uobičajena doza: 5—6 grama za šol»u čaja od 150 do 200 grama; piti na prazan stomak. 10. BORAČ Boratka, borok. brutnak. brutnatka. — Naziv biljke je do-šao od „abu" — otac, i „raš" — što znači „znoj" na sirij-skom jeziku, odakle je i došla. 10 grama 10 'Ispitana i poznata kao sredstvo za znojenje i bolje mokre-nje; isto tako priznata kao sredstvo za čišćenje krvi kod skro-fuloze s kožnim osipima i malom temperaturom. Uopšte, pri-meniti se može svuda gde treba bubrege i kožu podstaknuti na rad (kod otoka).Daje se u obliku čaja, u dozi 15 grama cveta na šol»u klju-čale vode.Delotvorniji je svež sok od stabl»ike i lišća. Uzi-mati 20—50 kapi dnevno, u vodi. Biljka ima uspravno stablo, do 1/2 metra visine, neznatno granato. Lišće i stablo opggri, dlakavi. Dsnđe lišće izvrnuto, jajasto-duguljasto sa skraćenim drškama. Cvetovi imaju dugu dršku, lepe su plave boje, retko bele, s jako razvijenim prašnicima u sredini. Raste po pustim mestima. Jednogodišnja biljka. Vreme cvetanja: Jun—jul. Kao zamena ovoj. a u istom cilu, mogu se primeniti ove bid>ke: 11. PAČVDE GNEZDO 12. LISIČJI REP Čaj od ovih biljaka može se zameniti ekstraktom soka od njih, koji se zbog svoje gustine u tom slučaju razblažuje u 100 delova vode (po težini soka) i uzima kašičicama. On daje boli napitak (Leklerk). Tri poslednje biljke pripadaju istoj familiji rastu na suvom zemljištu Evrope i Male Azije. Cvetovi lisičjeg repa su u početku crveni, zatim dobijaju plavu boju. Gazimo ga svuda, a ne znamo da je korisna biljka. Protiv skrofuloze daje se koren od čička. On sadrži u sebi, izmeću ostalog, tanina, sumpornih i fosfornih jedinje-nja (kalijuma), kreča i magnezijuma, i jedan zejtinasto-smola-sti sastojak. Daje se, najlakše, kao odvar korena, u dozi 60 gra-ma na 1000 grama vode i uzima šoljama ujutru i pred veče. . ORAH Protnv malokrvnosti i za bolji izgled lidža (npr. ženama da se ugoje) daju se prženi oraščići, razume se, mleveni. To su činili Turci i davali ih mesto kafe pod nazivom „palamut" 15. RAZVODNIK Paskavica. — „U svim slučajevima gde je krv nečista i sa-Arži raznolike štetne sokove, ma od kakvih uzroka to dolazilo (sifilis, reumatizam, podagra), i treba da se očisti — ova bilzka neće omanuti u svom delovanju." Tako kažu stručni lju-di, naučnici koji su proučavali njeno delbvanje. Upotrebljava se samo njena oljuštena stabljika. Daje se kao odvar, u dozi 30 grama iseckanog stabla na litar vode i pije se malim šolama. Ili se napravi vodeni zgustak i daje po 15 grama dnevno. Vrlo se lako može spremiti sirup po ovom receptu: Oljuštene i iseckane stabl.ike razvod-nika ............. 100 grama Ključale vode .......... 1500 „ Potopiti stabljike u vodu i ostaviti da sve kisne 6 časova. Procediti pritiskivanjem, ostaviti procećevinu da se stalo-ži. Potom odliti tečnost i dodati na svakih 100 grama tečno-sti po 180 grama šećera. Učiniti da sve brzo provri. Davati po 50—100 grama dnevno.

U apotekama se traži pod nazivom (stara Srpska farmakopeja). Ostali delovi smatraju se otrovnim. Upo-treba ovog leka, naročito spremljenog kako je napred preporu-čeno, samo je produženje stare naučne i popularne prakse. Razvodnik je šib visok do dva metra. Cveta lubičastog. Stabljike su drvene, lozaste, valkaste, granate i drže se uz šible. Lišće na drške nasaćeno, tamnozeleno, po obodu celo, na vrhu zaoštreno. Kad su zrele, bobice su jajaste i crvene. Raste kraj potoka i po vlažnim šu-mama, a cveta od juna do avgusta. 16. ŠIMŠIR Kao sredstvo za čišćenje krvi. 0 načinu spremanja i uzimanja videti pojedinosti u odelku o reumatizmu, tačka 5. TABLA 25. 1 — kopitljak; ; — žavornjak; 3 — trava od ušljame; 4 — bela rada sitna, a — uzdužni presek cvasti. TABLA 26 Seme — ovas, bez pleve i oAušgen, upotrebA»ava se kao čaj (20 grama na litar ključale vode), koji je prijatnog ukusa i snaži organizam. Dobar je za decu, stare ljude i prezdravele. Ovseno brašno s maslom vrlo je dobra hrana za malokrvnu i slabunjavu decu, jer u ovsu ima malih količina gvožća. Tako-zvane ovsene pahulice bile su toliko ia glasu da su se proda-vale i u apotekama. Čaj od ovsenog griza smatra se kao sredstvo kojv tera i na mokrenje i gasi žvć. Stoga se preporučuje kod peska u bubrezi-ma, kamena, i kod podagre. Ovseni griz, Ispržen kao kafa i sa-ileven u prah, kad se sprema kao čaj, deluje blago na stolicu. 18. PŠENICA I RAŽ Klice Od proklijale pšenice i raži mogu da se upotrebe, kad se isuše, kao dobra hrana za slabunjave l»ude i decu. Doza: jedna velika kašika za odrasle, za decu kašičica u mleku, kakau, kompotu, kuvanom voću Itd. Isklijali delovi. sadrže belančevine, masti i šećera (prof. Bahem). U prodaji se takav preparat zove materna. S malo truda može se to spremiti vrlo lako umesto da se kupuju razni strani preparati. Hemijska analiza pokazala je da u njoj ima 3—4% azotnih materija, 0,3% masti, 6,7% šećernih materija (ugAenih hidrata), koje se penju do 9% u početku cvetanja, zatim sadrži dva fermenta, jedan koji hidroliše (pretvara u vode-no stanje) i drugi koji usiruje mleko, prekuvava belančevine itd.; zatim minerale: potašu, kreč, magnezijum, fosfornu ki-selinu i, najzad, gvožća. Ali. je najvažnije da u njoj ima vita-mina više vrsta: vitamin A u najvećoj količini (nalazimo ga u ribljem zejtinu, maslu, žumancetu i džigerici), vitamin V (u bubreadma, sardini, kvascu, mekinjama od pirinča, pasulju), vitamin S (u kravljem mleku i majčinom mleku, dimunu, pomo-randži) i vitamin E (u mesu, masti, povrću itd.). pomorandže i, što je važno — ti vitamini i posle ku-vanja od 20 minuta ne gube se niti uništavaju.. Prema tome, njena je primena najpodesnija i najefikasni-ja onde gde treba pojačati rad organizma, npr. u vreme puberte-ta. Treba upotrebl»avati njene grančice pre cvetanja dok nisu odrvenele, i to kao salatu, ili kuvane i spreml»ene kao spanać. A može se radi duže upotrebe spremiti i sirup od dugo kuva-nog odvara (do 20 min.) i šećera, po opštim pravilima, i uzi-mati kao slatko.

20. JASENAK Rusten. — U medicini se upotrebl.avao koren i zvao. Kora od isušenog korena smatra se kao lek koji krepi i podstiče ceo organizam na rad. Upotreblava se kod madokrvnosti, bledila i opšte slabosti. Doze su: 60 grama kore od^korena na litar vode; pije se ma-njim ili većim šoljama, 3 puta dnevno. Kao što sam naziv pokazuje — ova bil>ka liči na jasen. Njeno sta-blo je uspravljeno, jednostavno i u sredini vrlo lisnato. Lišće je ko-žasto, a cveće belo i prrećano u grozdove. Sveže lišće kad se trl»a odaje miris limuna. Kod nas raste u okolini Niša. 21.PEH Često pominjana biljka, u ovom slučaju upotreblava se kao antiskorbutno sredstvo. Skorbut je bolest koja može nastati uvek kad se čovek dugovremeno hrani jednolikom, rćavom i sla-bom hranom. Onda nastaje kao neko trovanje organizma. Tako biva često u ratu s vojnicima, u zarobleničkim logorima, s po-sadom na laćama koje plove dugo i daleko po morima, s riba-rima, kao i kod l>udi koji dugo gladuju, poste itd. Kod skorbuta nastupaju promene u krvi, a usled toga i obo-ljenje jetre i organa za varenje. Desni oteknu i izranjave se, pojavljuju se pločaste ranice po telu i ustima. Zubi se počinju klatiti i najzad ispadaju. Da bi se tome zlu stalo na put, treba, čim se ta bolest pri-meti, promeniti ishranu i davati kisela jela, s pomorandžom, Aimunom, renom, kiselim zeljem, kieeljakom i drugim povrćem. Kao lek ren se daje obično u vidu sirupa ili ukuvan u belom vinu, pivu, surutki ili u vodi. Ali treba i ovde znati dozu: tako sok od korena rena u dozi od 30 do 80 grama tera na povraćanje. Prema tome. ta se doza ne sme preći, ma u čemu S9 sok skuvao ili uzimao. .Seme od rena skuvano u vodi, čak i u manjoj dozi, od 15—20 grama, tera na povraćanje i stolicu.Ako se, pak, spremi sirup od rena i njemu doda jodna tin-ktura u odnosu 15 grama tinkture na 1000 grama sirupa od rena, tj. jodno-renski sirup (Sos1eh), onda je ovaj lek vrlo dobar kao antiskorbutno sredstvo i uzima se posle jela. 22. LIMUN Sok od limuna upotrebl>ava se u količini 60—120 grama dnevno kao napitak, prethodno razblažen vodom ili u kakvom drugom sastavu. Alkoholni raskis se uzima 2—15 grama dnevno. Još jednostavnije je uzimati dva limuna na litar klučale •ode za limunadu. Ovaj napitak vrlo je dobar kako ovde tako i protiv gro-zničavih stanja: Soka od limuna ........... 60 grama Rakije .............. 10 Sirupa od kininove kore ....... 40 „ Čaja (rasbla) od jelovih pupoljaka . . . 100 Po jednu kašiku svaka tri sata. 23. ZEČJI TRN Čaj od korena ove naše bilke može zameniti druge napitke koji su uživali glas da kao odvari čiste krv (odvar od sarsa-aarile i citmanov odvar) i pomažu mokrenje, naročito kod sifilisa i uopšte sifilističkih obol>enja krvnih sudova, jetre s njenim uvećanjem ili otokom, zastojem krvi u preddžige-ričnoj oblasti, tj. zajažavanjem krvi u krvnim sudovima koji ndu u jetru, i t. sl. Recept i doza: Korena od zečjeg trna ........ 20 grama

Ploda od miroćije ......... 5 „ Vode .............. 1000 Kuvati koren u vodi dok se ne ukuva do 3/4 litra. Onda popariti time plod od miroćije kao čaj i ostaviti da kisne 5 minuta; zašećeriti i sve popiti u toku 24 časa. Dužan sam napomenuti da sva sredstva koja se u popular-noj medicini primenjuju protiv malokrvnosti, bledoće u doba detinjstva, slabosti u doba puberteta i takozvanog obnavl>a-nja i čišćenja krvi u docnije doba, a koja ovde nisu spomenuta, kao na primer: zova, kopriva, hajdučka trava, kantarion, pelei, bela rada, venja, rastavić, cveće od trna, itd. itd. — nemajuaročitog delovanja. Ona sduže većinom kao sredstva za ape-tit ili mokrenje, a mogu se u raznim mešavinama (po 1 ili 2 grama od svake) uzimati za čaj (pije se šol>ama, 1—2 dnevno)AI za vino (piju se čašicama). 0 tome smo govorili u prvoj tačkv prethodne glave (o opštim bolestima organizma). Da bi se postigao dobar uspeh, ovi čajevi ili vina moraju se uzimati dugo, našte, pre jela ili pre spavanja (po jedna šolja ili čašica) — više nedelja (četiri). Može im se doda-vati med. U svakom slučaju, pored njih se moraju uzimati takvi ele-kenti hrane — biljni, mineralni ili žita — u kojima ima kreča, fosfora, gvožća i drugih minerala potrebnih za prav-ljelje i jačanje krvi, odnosno obnavljanje i pročišćavanje (ve-ćinom dijetom i sl.) — kao što smo ustanovili u početku ove glave. Pored pomenutih da navedemo: lešnike, ogroz*, žute ri-bnzle, višnje, grožće, kruške, šljive, jagode (nekuvane), badem, brašno od kukuruza itd. Smeše za prečišćavanje krvi: 1) Slatkog korena . . Ploda od morača . Lista od matičnjaka Po 1 veliku kašiku za čaj (1—2 šolje ujutru uz doručak). 2) Lista od podbela Lista od kupina . Lista od jagoda . Uz doručak po 1—2 šolje kao čaj. . Raste po vinogradima. Šib je bodljikav. Mrko grožđe i jagode naročvto su dobre za prečišćavalje krvi. 3) Nane ............... 10 grama Lista od kupina ........... 20 „ Cveta od lipe ............ 20 „ Lista od borovnice ..^ ...... 20 Za doručak 1—2 šolje kao čaj. Za proletnje prečišćavanje krvi: 4) Lista od matičnjaka ......... 10 grama 10 grama 2 20 grama 4 Nane ............... 10 Blagovanja ............. 10 „ Sena-lišća ............ 25 „ Cveta od crnog sleza ......... 10 „ Kičice .............. 5 „ Nevenovog lista ........... 5 „ Deteline kamenjarke . 5 Očajnice ............. 10 „ Vijošnice* ............ 10 „ Ujutru ili uveče 1 kašičica na šol>u odvara (kuvanog čaca) za mesec dana.

' U njoj ima šalntre. DESETA GRUPA NERVNE BOLESTI Bolesti nervnog sistema — popularno rečeno, nervne bo-lesti — obuhvataju veliku oblast ludskih stradanja. U sadašnje vreme one su česte i rasprostranjene, jer su uzroci bolestima nervnog sistema mnogobrojni i različiti, povezani i nepove-zani, s podlogom ili bez ikakve podloge. Pored toga, nervni sistem je najosetl>iviji deo našeg tkiva: on najbrže i najsavr-šenije odgovara na poremećaj stanja unutarnjih i spol>nih, koja ga okružavaju, i koja su za njega pre toga bila normalna. To nervno tkivo može biti prenadraženo, neosetljivo; ono može biti bolesno u svom sastavu, ili sasvim zdravo, pa ipak ma-laksalo, tromo i nesposobno da vrši svoju funkciju. Nervni sistem ima tri svoja dela: glavni — centralni, srednji — sprovodnički, i krajnji — površinski: kožni, potkožni i organsko-površinski, kao što su, npr., najtanji krvni sudovi i njihovi nervi. Svaki od ovih delova može da oboli posebno i da izazove posledice sa naročitim znacima i simptomima: tako, npr., bolesti mozga imaju svoje simptome, bolesti pro-dužnog mozga i kičmene moždine imaju svoje, a bolesti peri-ferijskih, površinskih nerava takoće svoje. Mi ovde ne možemo da ulazimo u pregled tih raznih bole-sti, jer za našu svrhu i za naše čitaoce nije toliko važno ustanoviti poreklo bolesti, koliko uputiti se u njihovo le-čenje. Dovol>no je da kažemo da se sve nervne bolesti dele, prvo, na bolesti koje imaju neku podlogu u telu (tj. da im je uzrok neki poremećaj nervnog ili moždanog tkiva — ćelija — u centru, u sredini ili na površini tela); i drugo, na bolesti za koje se ne nalazi takva podloga, tj. anatomska; tkivo nerava izgleda zdravo, a nervna bolest ipak postoji.V prvom slučaju postoji izvesna poremećenost osetlivosti ili kretanja: čovek ne oseća bol, ni hladnoću ili toplotu, ni miris; pojedini delovi tela ili udova paralisani su, grče se ili mršave, oduzimaju se više ili manje, što zavisi od ste-pena poremećaja u tkivu u ishodnom mestu.V drugom slučaju čovek je „naročito" nervozan; on je neu-rasteničan, povišena mu je osetljivost, razdražliv je na svaku sitnicu u radu i u životu; prenadražljiv na spoljne utiske (žesti se, praska, ima ubrzanu radnju srca), na koje reaguje nesrazmerno dedovanju faktora koji su uticali na njega. Ili je slab, ima „slabe nerve", i sva briga, neprijatnost i neuspeh deluju na njega jače nego na drugog, jakog i normalnog, staloženog, koji nije tako otrovan. Kak.av je zadatak lekova ovde? 1) Da stišavaju, da po potre-bi i uspavaju nervno obolelog čoveke, kao i da uman>e njegov bod, grč ili oduzetost, ako postoje. 2) Da smanje i umere posledice koje izazivaju prenadra-ženi nervi na jednom mestu ili na jednom dedu teda (na po-vršini teda idi, recimo, u trbuhu, u stomaku, pdućima, na vratu itd.). Dakle, uspostaviti normadan tok, učiniti da ne bude više bola, da pokreti, kretanje i celokupna osetljivost budu urav-noteženi, da, najzad, bolesnik ne bude potišten, sa svima posledicama koje takvo stanje prate, već da bude čio i za život sposobniji, za okodinu snošljiviji — to je cilj lečenja i le-kova u ovoj oblasti. Samo se po sebi razume da je i ovde za obnovu zdravl»a i životne snage nerava potrebna odgovarajuća dijeta, koja neće l nadraživati nego stišavati; kao što je potrebno i da u njoj f bude u dovoljnoj meri

minerala i mineralnih soli (arsena, kreča, fosfora, gvožća) i vitamina, bez kojih se slabost orga-nizma uopšte, i nerava napose, nikakvim lekovima pa ni bilj-nim, ne može trajno ukloniti.Lečenje ovakvih bolesnika fizikalnim merama, vodom, sun-cem, promenom klime itd., ne spada u naš zadatak. Moramo obratiti pažnju čitalaca i bolesnika još i na to da neki lekovi koji se primenjuju kod nervnih bolesti pripa-daju jakim, otrovnim biljkama (velebilje, bunika, tatula i dr.). Stoga ih oni smeju uzimati samo u onom obliku i u onoj dozi koja je propisana u ovoj knjizi. S tim napomenama prelazimo na izlaganje o lečenju i na opisivanje lekovitog bilja. 1. ŠEVER Šta je jednostavnije nego uzeti parče šećera s vodom? Ali treba napomenuti da je šećer produkat šećerne repe ili šećerne trske, dakle, opet bil>ni lek. I kao takav on deluje kod velikih uzbućenja — da se čovek povrati od nekog straha, pa i stiša od muke i jada. U ovom poslednjem slučaju, ako po-stoji u isto vreme i obol»enje jetre, ili se bar bolesniku tako čini („hoće žuč da mu pukne") — šećer je takoće koristan. Nervni srčani napadi isto tako popuštaju od šećera ili šećernih napitaka. Čak i kod bolova u nekoj grani nerva, ili u nervnom čvoru (neuralgija). može se primeniti šećer s ka-fom 3—4 puta dnevno. Tako se i u ovom slučaju nauka i praksa slažu i podudaraju. 2. JAGLIKA Jagorčevina. — Čaj od korena ili od cveta ove rane pro-letnje biljke pomenut je kod bolesti pluća i bolesti srca. On ovde deluje kao sredstvo protiv nervne slabosti i potište-nosti (depresije), i melanholije. z. ŠIMŠIRIKA Šimširika, žuti šipak, kiseli trn. — Koren i kora žutog šipka sadrže lekovite sastojke koji deluju povolno kodnervoze, udružene s bolovima u oblasti žučne bešike i jetre (kao holagog — pomaže boljem lučenju žuči), time što ukla-nja grčeve. Kako ima često nervnih bolesnika (npr. invalida) koji preteruju u uzimanju morfina, zato što, vele, ne mogu da izdr-že bolove ili stradaju od nesanice — ova biljka može da sv upotrebi kao antimorfinističko sredstvo. Kao gorko sredstvo za stomak i jetru propisuje se čaj od kore korena, u dozi 20 grama na 500 grama ključale vode, po 2—3 šolje dnevno.Najbolje rezultate daje ovaj koren kad se pomeša s kipa-risom po ovome receptu (Lekderka): Tečnog ekstrakta šimširike . . Tečnog ekstrakta od kiparisa . . Garusovog eliksira ...... Prostog sirupa koliko treba do . Po jednu kašiku na svaka 2 ili 3 sata. 4. GRČICA Upotreblava se cela biljka, protiv glavobolje posle jela (verovatno usled autointoksikacije nerava u glavi) i nervoze stomaka. Po mišljenju Jungmana, delovanje ovog leka na organe za varenje treba pripisati povećanju osetlivosti krajnjih kona-ca simpatičkog nerva i smanjenju osetlivosti parasimpatičkog nerva u istim organima. Najbolje je spraviti od čaj, u dozi 50 grama na litar vode. Piti po jednu šolju pre obroka. Ili spraviti vino po receptu profesora Robena:

Grčice .............. 10 grama 2 grama 2 . „ Ključale vode ....'....... 100 „ Popariti i ostaviti da kisne pola časa. Davati po 1—3 kašike pre svakog obroka. 5. HMEL. Lek lupulin je prah koji se dobija iz ženskog cveta hmelja. Deluje stišavajuće na polnu sferu i organe kad su oni iz bilo kakvih uzroka (npr. zarazne olesti) prenadraženi. Hmelj Način upotrebe i doze: za čaj uzeti 15 grama šišarki od |šelja na jedan litar vode. Tečan ekstrakt se uzima po 0,25—0,75. Lupulin kao umirujuće sredstvo 0,25—1 gram, u prašku i u oblandama. Suv ekstrakt po 0,1—0,5 grama. Tinkture po 2—4 grama dnevno. 6. DIVLjA VRBENA Sporiš, spor, bosotica, železnik. — Primenjuje se kao antineuralgično sredstvo protiv žigova, a naročito protiv neuralgije nerva trigeminusa (čvora trogranog nerva na licu) i nervnog bola u uvetu. Dr Riči tvrdi da ima jače dejstvo nego kinin kod tempe-rature, a japanski naučnik Kuvazima konstatovao je da pozi-tivno deluje na mlitavu matericu (posle poroćaja) i podstiče bolje lučenje mleka. U prvom slučaju uzima se obično čaj, u dozi 30—50 grama na litar vode, ili po 1—2 kašike dnevno tečnog ekstrakta. U drugom slučaju doktor Stard je preporučivao oblog od istu-canih stablika vrbene, skuvanih u mleku i pomešanih s la-nenim brašnom, koji se stavlja na obraz, blizu uveta i slepoočnice. Protiv neuralgije i bolova u slučaju reumatizma, pro-strela, bolova u krstima, migrene (polovine glave) i bolova u glavi propisuje se takoće vrbena u obliku obloga. Napomena: Ovu bilku ne treba mešati s mirišlavom vrbe-nom, koja ima sasvim drugu primenu. Divlja vrbena je gotovo gola uspravna bilka, 3—6 decimetara vn-soka, s dugačkim, krupnim granama. Donje lišće je izvrnuto jajasto-•okruglo ili duguljasto, na dršci, sa zupcima po obodu, ili trojno-ure-zano. Gornje lišće sitnije, priraslo i kopl.asto, Cvetovi vrlo sitni, bledoplave boje, na lugačkim, vitkim i tankim klasovima, koji izrastaju iz pazuha malih sledećih listića. Raste po ivicama puteva, meba i po pustarama. Vreme cvetanja: jul—septembar. 7. JORGOVAN ljiljak. — Protiv reumatizma uopšte, pa dakle, i protiv reumatičnog oboljenja nerava napose, u Rusiji se spremala jed-na mast s jorgovanom na ovaj način: Sveže cveće jorgovana stavi se u jednu vazu ili lonac, zalije se zejtinom i ostavi da kisne na suncu 15 dana. Time se posle mažu, trljaju ili spremaju obloge za obolela mesta (kao „reumazanom" ). 8. BRESKVA Upotrebljava se čaj od breskvinog cveta, u dozi 30 grama na pola litra vode ili mleka; ili sirup: 6 grama prozračnog soka od cveća na 94 grama prostog sirupa daće lek koji kad se daje po 1—2 kašike pre spavanja deluje ne samo na stolicu nego i umiruje, uspokojava nerve kod dece. Time se ti mali bolesnici i leče od lekova koji se danas prekomerno i njima Aaju. 9.ZOVA Sok od crnih zrna zove (bobica), u dozi 20—30 grama dnevno, lek je protiv

neuralgije i bola ma gde se javio. 10. ŽALFIJA Primenjuje se protiv duhovne malaksalosti i nervne istro-šenosti kao sredstvo koje uspostavl»a snagu, krepi i podstiče na rad. Primenjuje se kao čaj ili vino po ovom receptu: Lista od žalfije ......... 80 grama Vina grčkog ili našeg slatkog dalmatin-skog .............. 1000 Ostaviti da kisne osam dana, zatim davati po 1—3 kašike dnevno posle jela. Opis žalfije videti kod grudnih bolesti. II. VIDAC Vidova trava, očanica. — Tinktura od ove bil»ke, u dozi 20—30 kapi alkoholnog raskisa (rasola), jako je hvaljena u Americi kao lek protiv glavobole i bolova u uvetu. Voda izvlači i njene aktivne sastojke. Čaj se priprema ovako: puna kašičica lista u šolji ključale vode kisne pola časa. Pije se hladan, 1—2 šol»e dnevno. Ova lekovita trava („vidac", „vidovita trava") mala je granata bilka, vrlo raznolika po veličini, izgledu i obliku lista i boje cveta, itd. Najčešće dostiže visinu 1—1,5 decimetar. Stablo je golo, ili slabo dlakavo. Lišće tupo, klasovi s retkim cvetovima na vrhu. Raste po AI-vadama, u nizinama kao i na planinama. Vreme cvetanja: jul—avgust. 12. MEČJA ŠAPA Konjski kim. — Ova biljka bila je ranije upotrebljavana kao sredstvo koje ubija „crve u mozgu" i za spravljanje neke vrste piva protiv bolesti slezine i „sušenja nerava". Danas se primenjuje s velikim uspehom kod ludi kod kojih je nastu pila polna slabost bilo usled nervoze ili usled premora i nstrošenosti. Upotreblava se kao tečan ekstrakt, u dozi 1—2 grama dnev-no. Ili kao alkoholni rasb, u dozi 20—30 kapi dvaput dnevno. Mečja šapa je gruba biljka, dvo- ili višegodišnja, s malo grubih, kratkih dlaka. Stablo joj je brazdasto. Lišće .je perasto, sa širokim urezima, zupčasto. Donje ima više delova, a gornje sve manje i sitnije. Kite cveća su velike, sa oko 20 zrakastih drški. SPOANI cvetovi su veći •nego unutarnji. Raste kao žbun i korov po livadama, iejaama, pored pu-teva. Vreme cvetanja: jul—avgust. 13. SASA Sasa, po mišljenju Šaptera, uvršćuje se u red onih bilja-ka koje su u stanju da smanje nadražljivost i povećanu osetlji« vost nerava koji izlaze iz pojedinih čvorova duž kičmenog stuba (iznutra), dakle, umanjuje osetlivost i deluje kao hipno-tičko sredstvo, a može i da uspori srce koje brzo radi, ne menjajući pritisak u krvnim žilama. Zbog toga je i upotreba sase opravdana u svim onim sluča-jevima gde treba da se umire nervi i da se etiša. bol. I zato se propisuje protiv nervoze koja stoji u vezi s prekomernim nadražajem simpatičkog nerva (unutrašnjeg trbušnog), pro-tiv grčeva, naročito onih u malom trbuhu i u polnim organima, protiv neuralgije, migrena, nestalnosti i nejednakosti u radu srca i krvnih sudova nervoznih stomačnih bolesnika. Ova biljka najbolje deluje ako se od nje spremi alkohola-tura. Alkoholatura se propisuje u dozi od 20 do 50 kapi dnevno. 14. ODOLjEN Macina trava, valerijana. — „Ua1ege" znači biti u dobrom zdravlu. Koren, deo ove biljke koji se upotreblava u medicini, smatra se kao sredstvo protiv grčeva, kao lek koji stišava i umiruje nerve. Najnoviji radovi, osnovani na naučnoj primeni soka od svežeg odoljena, pokazali

su da njegovo delovanje zavisi od sastojaka kojih ima u sebi (borneol), kao i drugih sastojaka, svojstvenih samo toj bilci, koji deluju na plućno-simpatički nerv (ovaj nerv šalje svoje grane u srce) i usporavaju njegov rad, usled čega i srce usporava svoj rad, a isto tako i na nerv-ne centre u mozgu (Leklerk). Time se objašnjava delovanje valerijane na obolele nerve, histeriju, slabe živce uopšte i u svim slučajevima povećane psihičke i čulne preosetljivosti, praćene ili nepraćene grče-vitim stanjem, lakim poremećajima u stanju srca i krvnih sudova. Ona je uopšte koristan pomoćnik u lečenju bromom, kako tamo gde ima VIDAIVOG i stvarnog uzroka tako i tamo gde nema ničega vidlivog (epilepsija i stanja bez anatomske podloge). Iz ovog slede i izvesna pravila za uzimanje valerijane. Suvoj biljci treba uvek pretpostaviti bilku koja je stabili-sana (učvršćena i jednaka u svojoj sadržini i količini leka). Mek ekstrakt davati po 1—3 grama, tečan po 10—15 grama, isušen ekstrakt u prašku (t1ga11) po 0,2—0,6 grama dnevno. Ovaj poslednji lek bolje je davati u dozi po 0,1 gram u smeši s alko-holom, vodom i sirupom, po ovom receptu: TABLA 27. I — božur (Raeota oC1staIz); 2 — komonika (AgNtša ui1^ag15); 3 — žutilica (Sepša 1ts1ogš); 4 — vilino sito (SagIpa asaiIz). 1 — vidovčica; 2 — osat, a — cvast; 3 — DIVAI kesten), a — PAOA. b — seme; 4 božje drvce.......... 2 grama Alkohol 90% ............ 18 Smešati i davati po 1 kašičicu, tri puta dnevno. Ova količina dovoljna je za šest dana (18—20 kašičica). Kao lek drotiv nervoze može se lako spremiti i ovaj oblik: Čaja od korena odolena ....... 120 grama (3 grama korena:120 grama vode) Vode od matičnjaka ......... 10 „ Po 1 kašika na svaki sat do delovanja. Ako se nema ništa drugo nego samo suv koren valerijane, oida se preporučuje ne čaj od njega nego kvašenje u vodi, po 10 grama na jednu čašu hladne vode. To treba da kisne 12 ča-sova i može se davati na 2 časa po 1 kašika. Može se upotrebiti i alkoholatura korena valerijane, po 2—10 grama, ili hidrolat, po 20—40 grama za 24 časa. Kao čaj sama valerijana pravi se i daje u dozi 15—30 grama korena u litru vode. Takozvana „nervna mešavina" sastoji se od 30 grama korena valerijane, 30 grama lišća nane i 40 grama grčice1. Za čaj se uzima po jedna kašika •ge smeše na šolju vode. Primenjuju se i druge kombinacije s praškom ili ekstrak-tom od valerijane, takozvani valerijanati: s amonijakom, cin-kom, gvožćem, kofeinom, kininom. To su već apotekarski pro-izvodi. Ali najboli su lekovi od svežeg korena. Valerijana se gaji, a može uspevati i kad se poseje po golom polju, kao što se to radi kod Kapošvara u Maćarskoj (Role i Bure). Dakle, to se isto može činiti i kod nas u Voj-vodini. Kidanje valerijaninih cvetova pomaže većem rastu aenog korena. Bilka raste na svakom zemljištu ako je ono vlažno i po-lusunčano. Ipak, izgleda da su one biljke koje rastu na visini Sama valerijana je biljka koja dostiže visinu od 80 centimetara do metar i po. Stablo joj je okruglo, s kolenima. Lišće je tamnije nego stablo, raste naspramno, s mnogim segmentima, zarezano, zupčasto. Cve-tovi sitni, beli, bledoružičasti, ponekad plavi ili žućkasti, u kiti na kraju golih grana; mirisa prijatnog. Koren sa žilama, spolja ora-hove boje, iznutra beličast, ukusa oporog i gorkog, bez

mirisa kad je svež, ali u toku sušenja dobija neki miris vrlo jak, neprijatan, smrd-AIV, nalik na miris mačje mokraće (Role i Bure). Ona raste pored potoka u senovitim mestima i hladovini. Stoka jede njeno stablo i lišće. Ima je više vrsta. 15. MLABA Mlaćik, kokočica. — Iz ove biljke dobija se lek za umi-renje nerava. Evo šta kaže o njoj prof. Bahem (Bon): „U novije doba priznat je kao sredstvo za umirenje nerava lek koji je dobijen iz biljke roda mlaće,Kokočice Čak se taj lek ubrizgava u meso i pod kožu kod drhtanja ruku i drugih bolesti koje su praćene drhta-njem i mlataranjem, kao što to biva kod horeje, itd. Ona se pokazala od vrednosti i u unutrašnjoj upotrebi, u obliku ekstrakta od ove biljke, u dozi od 0,1 gram — dva puta dnevno. Sporedna njena delovanja, kao osećaj umora, proliv, nemaju velikog značaja, jer su prolazna. Izgleda da rezultat ovakvog dobrog delovanja biva nezavisno od delovanja na ono mesto odakle počinje drhtanje ili nevolno mlataranje, znači, delovanje je opšte." Moram priznati da sam bio malo iznenaćen kad sam to pročitao u knjizi prof. Bahema (0 lekovima). Pogledam narod-ni naziv biljke iz koje se dobija taj lek, potražim kod dr Save Petrovića šta se o njoj pisalo, i naćem da se ona zove mlaćak, ili mlaća; da postoje tri vrste ove bilke, koje su se nekad u melicini upotrebljavale pod raznim nazivima. Sad se lek od te bvljke krije pod nazivom bulbokapnin. Ali ma kako se on zvao, glavno je to da je šupl»a mlaća ili kokočica lek, i to vrlo dobar lek za umi-renje živaca. Nekadašnja medicina u ovoj bilci još je jednom opravdana. I to na ovoj tako običnoj i tako rasprostranjenoj bil.ci koju mrže svako da vidi i naće čim izaće rano u šumu, jer ona cveta rano u proleće. Ova bilka raote po šumama i livadama srednje i južne Evrope, i kod nas na Balkanu, u Portugalu, pa i na Kavkazu. Odlikuje se od vrlo. srodnih joj bilaka, sestara, time što ima koren koji je velik i krto-last i iznutra. šupalj, i koji dobija oblik zvona ukoliko je stariji. Obrastao je žilicama po celoj površini. Iz korena izbija po nekoliko stabljika, koje imaju po dva lista. Bilka je pepelasta i meka. Cveta u aprilu i maju. Cvetovi su purpurni, beli ili šareni. Porećani su na vrhu stabla u ispravljen grozd, koji po cvetanju izrašćuje. „Lišće je na lrške nasaćeno i dvaput je troperasto, s 'režnjima zupčastim i na dršči-ce nasajzenim. Nemački se ova biljka zove šupl>a ševina mamuza, što znači da uvek ima oblik mamuze, napred otvoren, na dva koplja, kojn i daje Ausku s dva kapka kad se raspada. Semenke su crne i imaju krestu." U korenu ima skroba, kaže francuski naučnik Gaten. Naša seoska deca rado jedu ove krompiriće u proleće kad ih naću u šumarcima. Prah od ovog korena upotrebljavan je kao sredstvo za isterivanje gdista i dezinfekciju creva (antiseptičan je — ubija razne mikrobe), a tako isto i protiv krnjenja zuba. Kad se dovede u vezu ovo poslednje delovanje korena s onim što je utvrDila nauka, izdazi da ranije nije bido primećeno baš glavno delovanje biljke, već samo sporedno. Ova bilka upotrebljava se kao isušen koren u dozi koja ne izaziva ni prodiv ni umor, tj. isto tako kao što se sprema n odoljen — valerij"anin koren. Treba nakvasiti 10 grama isu-šena korena u čaši hdadne vode i ostaviti sve da kisne 12 ča-sova. Zatim ocediti i davati na dva časa po 1 kašiku. Ovome se može dodavati brom (1—2 grama). Ili napraviti alkoho-laturu i davati od nje po 2—3 grama (50—80 kapi) dnevno; može u zašećerenoj vodi. 16. MATIČNjAK

Matičnjača pčelinja, ljekoviti matičnjak, milodul, mato-čina, pčeloperka, čelinjak, čelnjak, pčelinja metra, medenka, metvica pčelinja, medeni list, rojevnik, dubravnik. — Matič-njak uglavnom sadrži jedno ulje (esenciju) u kome ima dva sastojka: citral i citronelal. Stari arapski lekari i njihovi naslednici u nauci hva-lili su ovu bilku zbog sledećih njenih svojstava: a) što vese-li srce; b) što leči noćna lupanja srca; v) što je u stanju da krepi duh čovečji (Avicena) i g) što može da goni turobne misli kad spopadnu čoveka. Čuveni prof. pariskog univerziteta Truso upotreblavao je matičnjak protiv glavobole kod nežnih i nervoznih ljudi, protiv prolaznih zamagljivanja svesti, zujanja u ušima, čestih nesvestica usled prekomernog intelektualnog rada. Drugi nauč-nici, kao Deliu i Savinjak, preporučivali su je kao specifič-nu bil>ku čije je delovanje protiv nadraženosti i nervnih grčeva osnovano na svojstvu da podstiču organizam na rad i na otpor. Od matičnjaka se sprema jedan alkoholat, takozvana pro-čišćena voda od melise karmelićana kao i jedan eliksir Ova voda fabrikuje se još od 1611. godine i ostala je do danas jedan od najpopularnijih lekova u najširim narodnim slojevima na Zapadu, u svima slučajevima kad ima nešto da se umi-ri, da se stiša: kod bolova u stomaku, padanja u nesvest, nerv-nih napada itd. Uzima se po nekoliko kapi na parčetu šećera u slučaju slabosti ili grčeva u stomaku. Kod srčanog grča (angine pektoris) daje se u mešavini s valerijanom, kimom, majkinom dušicom, i dr. — kao sredstvo protiv samog stezanja i grča. Kod angine pektoris postiže se time eventualno po-boljšanje srčanog nervnog spleta kao i olakšanje u naponu usled delovanja kima ili drugih „gasogonaca" u crevima i trbuhu. Zbog svojih dobrih osobina ulazi ona i u mnoge dru-ge mešavine, od kojih ćemo navesti najobičniju, s nanom (30 grama), grčicom (25 grama), valerijanom (15 grama) — i ovog je ona u stanju da podstiče organe na rad, savremena nauka pri-stupila je njenom ispitivanju i našla i utvrdila da ona deluje samo umirujuće, ali da ne podstiče energiju. Preporučuje se kao čaj, u dozi 5:100. Idi kao esencija u obliku ul.ano-šećernog rastvora (1:20 šećera') po 5—20 grama. (Hidrolat je „rastvor" u kome ima esencije, ali koji je do-bijen „pečenjem" — destilacijom potopl»ene i -raskisle vra-nilove trave, kao što se peče rakija; dakle, hidrolat je neka vrsta patoke.) Hidrolat se dobija i na taj način što se vode-na para propušta kroz sloj bilke iz koje želimo da izvadimo lek i iara se posle hlaVenjem pretvara u hidrolat toga leka.Ovaj hidrolat može se propisati kao čist ili s drugim protivnervnim sredstvima, na primer u ovoj smeši: Hidrolata vranilove trave ...... 50 grama Hidrolata valerijane ........ 25 „ Hidrolata salate .......... 25 „ Davati po 1—3 kašike ovog mešovitog leka uveče pre spa-vanja nemirnim, lako uzbudl»ivim licima koja pate od nesani-ce. Izučavanja prof. Kožola i njegovih učenika pokazala su da esencija vranilove trave povećava tonus i razdražlivost para-simpatika a smanjuje tonus vazomotora simpatika, te povećava dejstvo acetilholina, koji širi krvne sudove i reguliše rad srca. Deluje i na rad — kretanje creva. I ovaj lek je mnogo bolji, kaže Leklerk, nego svi oni, često opasni lekovi, koji se daju u tu svrhu iz hemijske indu-strije i koji truju ili ošamućuju (kao veronal, luminal, sul-fonal itd.), pa i jake doze broma u raznim kombinacijama (pisac). U apotekama traži se . Vranilova trava ima kratak, puzeći koren koji tera jednogodippće pravo stablo,

3—6 decimetra visoko. Lišće s drškama, jajasto ili jaja-sto-kopl.asto, slabo zupčasto. Cvetovi su jarko crveni, retko beli, u okruglim kitama, glavicama, na trima drškama. Raste po suvim brdima, sunčanim šumama, po jarkovima, naročito na krečnom tlu. Vreme cveta-n.a: jul—avgust. 19. CRNA KOPRIVA Protiv histerije i hipohondrije (prenadraženosti i utu-čenosti), grčeva u jednjaku, nedržanja mokraće i kod bolesnica hoje pokazuju jako nervozno stanje usled prestanka menstrua-dije, kod nervoznih uobraženika i manijaka (od straha) s jakim lupanjem srca — crna kopriva ima svoje lekovito delo-vanje. Isto tako kod velikog kašla. Jako smrdi. Zato je jedini oblik u kome se može piti i koji najbole deluje — alkohola-gura crne koprive. Doza: 1—2 kašičice dnevno protiv nervoze kod odraslih. Deci davati do 20 kapi dnevno. 20. SRDAČICA U lekarstvu se upotrebljava kao i crna kopriva, u istom obliku i u istoj dozi, naročito za nervoznu decu: prema uzra-stu, 5—20 kapi dnevno u obliku alkoholature. I nemački naziv— oprema, obuzdavanje i t. sl. srca) pokazuje la ona može upravlati srčanom radnjom. 21. SITNA BELA RADA Titrica, prstenak, carev cvet, žablja trava, romunka, ka-momila. — Najveće usluge ova biqka može učiniti u lečenju nervnih bolova na licu (neuralgija), i to kod ljudi malokrv-nih, više nego kod punokrvnih, podagričara. Naročito se pokazala dobra protiv bolova u licu i u potilku kod žena pre nastupa menstruacije. Dobro je uzimati je u obliku gustog i jakog napitka — čaja. Za intelektualce koji su premoreni i imaju nastupe bolova kao najbolji pokazao se prah, u dozi 2 grama i više dnevno, uzet s vodom.Isto se tako dobar rezultat postizao ovom biljkom kod glavobole i bolova na vratu i duž kičme u toku gripa.Lek od bele rade dobar je stoga što stišava brzo bolove, i što od njega nema rćavih posledica kao što to biva posle uzimanja hemijskih lekova: antipirina, piramidona, kodeina, alonala, veramona, itd., koji, istina, ublažuju bol, ali u isto vreme zadržavaju mokrenje, te na taj način omogućuju duže za-državanje štetnih i otrovnih jedinjenja i materija u orga-nizmu i krvi. Što se tiče doze — tu moramo učiniti neke primedbe i dati pouke, naime: ne vredi davati tanak, slab čaj koji je jedva obojen; niti treba davati čaj od bele rade posle jela umesto kafe — to protivreči zdravom smislu, kaže Leklerk — jer on nije za to. Čaj od bele rade treba davati gust i jak, i to izvan obroka. Da bismo takav čaj dobili, treba uzimati 2 kašike cveta na šolju klučale vode (200 grama). Popariti ga i osta-viti da čaj stoji čitav čas. Zatim procediti pod pritiskom i piti izvan i izmeću obroka. Može se zašećeriti. Ali kako se ovaj napitak, zbog svoga ukusa, teško guta, preporučuje se i drugi oblik leka: istrljani prah sa šećerom, 3—5 grama toga praha dnevno. Primer za recept: Svež prah od bele rade ili titrice, istrljan sa šećerom (koliko treba, 2+2 grama, 3+1 gram)=4 grama (dnevno). Podeliti u šest praškova i uzeti u toku 24 časa. Stručljaci vele da ukoliko je nelogično uzimati čaj od bele rade posle Jela — utoliko je opravdano davati ga kao sred-stvo za bućenje apetita pre jela, naročito dugotrajnim grudnim bolesnicima, kod kojih treba pobediti uporno odsustvo ape-tita (dr Alimat — Monpel»e). Ovim iskustvom lekara neka se takvi bolesnici i koriste. 22. LIPA Cvet lipe sadrži letećeg zejtina, jedan ferment (enzim), kao i soli mangana koje nisu bez stvarnog uticaja u primeni. Cvet lipe, ako ništa drugo, ostaje pozitivno pomoćno sredstvo kod svih stanja gde

su nervi zategnuti, istrošeni ili uzbućeni usled prekomernog rada, briga, sedenja i preteranog uživanja. Osim toga, čaj od lipe deluje kao sanovnjak", „snotvorac", tj. Lipa kao uspavljujuće sredstvo kad se uzima pre odlaska u postelju, jer olabavi zategnute nerve. Pored toga što utiče na normal-ni sastav krvi (čini krv više tečnom — manje leplivom za zidove krvnih sudova), ona smanjuje arteriosklerozu i poveća-ni krvni pritisak kod gojaznih i punokrvnih ljudi. U takvim slučajevima treba je davati „lake ruke". Treba uzeti: Tečnog ekstrakta od lipe ...... 50 grama Hidrolata od lipe .......... 450 „ Sirupa od pet korena ........ 500 „ Piti 2—3 male čaše dnevno. 23. POMORANDžA Pomorandža daje cvet — dva najpopularnija sredstva za stišavanje i olabljavanje prezategnutih nerava. „Lišće njeno deluje umirujuće, usled čega se može prime-niti kod nervoznih i onih koji stradaju od povišene uzbudlji-vosti simpatičkog nerva. Na taj način oslobaba od uzimanja raznih veronala, gardenala, somnifena i drugih preparata koji deluju kao otrovi izazivajući utučenost" (Leklerk). Najbolje je zadovoljiti se čajem od lista, dodajući mu hi-drolat od pomorandžina cveta, koji deluje takoće olaboljavaju-će, tj. stišava zategnutost živaca, što je podesno za sve slu-čajeve i za svaku fazu bolesti. Uobičajena doza za čaj: 6—10 grama na šolju klučale vode. 24. BELA VRBA Pri rešavanju pitanja o delovanju bele vrbe — moramo se ovde osloniti na iskustvo starih i na posmatranja i rezultate mlaćih, savremenih lekara. Jer su stari uvideli da ona deluje uglavnom umirujuće na nerve, naročito na polne organe. Čak je primenjivana i kao sredstvo za bolje spavanje u obliku kli-stira (klizme).'A njeno svojstvo da smanjuje polne prohteve, tj. da deluje protiv polne uzbudljivosti, onde gde je ona suvišna i štetna po opšte zdravle — potvrbeno je od takvih naučnika--praktičara kao što je Leklerk. Primenjujući rese bele vrbe, naročito kod žena, on je postizao dobar uspeh. Bela vrba se pokazala dobra i kod poremećaja u menstruaciji time što je umanjivala bolove kojima je bio izvor u jajnicima ili mate-rici, i što je potpuno stišavala usled toga rastrojene nerve.Delujući u tom pravcu, ona umiruje i polnu nadražl.ivost kod onanista, koji su pre toga probali sva priznata sredstva. Najzad, vrba se pokazala dobra i kod nesanice neurasteni-čara. Uopšte, ovaj je lek vrlo podesan za nervozne lude i stoga što krepi organe za varenje. Zato se primenjuje iod bolesti s povećanom kiselinom u stomaku na nervnoj osnovi.Protiv nervnih nadražaja upotreblava se resa od bele vrbe u vidu tečnog zgustkau dozi: 1—2 kašičice uveče pre spavanja, a treću kašičicu uzeti posle jednog časa ako prve dve ne pomognu, tj. ako nervno stanje, bolovi u malom trbuhu, polno uzbućenje, nesanica, nemir i strah — ne prestanu. Kako nije svakom moguće da spremi zgustak od rese bele vrbe, između ostalog i zbog prolaznosti sezone za nju, može se u istom cilu primeniti prah od kore vrbe s grana kojima ima više od tri godine, u količini 2—3 grama dnevno, pre jela. Ili, još bole — napraviti vino od takve kore, po ovom uput-stvu: Nakvasiti 50 grama kore u 1000 grama vina. Ostaviti to da kisne 12 časova, i davati da se pije po jedna vinska čaša (80—90 grama) pre. večere; a ako to ne deluje — još jedna takva naša pre spavanja. 25. KOKOTAC 26. LAZARKINjA

27. MATOČIKA Ove tri biljke sadrže u sebi isti lek i zbog toga, mada su po rodu različite, deluju podjednako. Još u staro doba kokotac se upotrebljavao za lečenje bole-sti očnih kapaka. Pa i danas nije naodmet propisivati taj lek kao čaj, u dozi 20 grama na 100 grama vode, za ispiranje očnih kapaka, kod gnojenja i zapaljenja sluzokože očnih kapakaTome ni očni lekari ne bi trebali da se protive (zbog tanina u njemu). Što se. tiče lazarkinje ili prvenca, ona služi i danas u Alzasu za spravljanje vina, takozvanog majskog napitka. A pričaju da js iolski kralj Stanislav pio svako jutro po jednu šolju čaja od nje i zahvalujući tome održavao svoju snagu. Pominjali smo ove biljke kod bolesti bubrega, gde one de-luju na povećanje mokraće i vrše dezinfekciju mokraćnih pu-teva. Ovde se navode zbog drugog njihovog delovanja. Tako su na-učnici Burklo, Erisej, Geren i Goris pokazali da se u toku sušenja ili u toku dal>ih promena biljaka (vrenje) u njima stva-ra glavni lek, kumarin, koji i deluje kao stišavajuće, ubla-žujuće i uspavljujuće sredstvo, utičući na mozak i na uzrujane nerve sprovodnika, ali bez uticaja na daleke površinske nerve. Čaj od cveta kokoca može se primeniti kao sredstvo pro-tiv zgrušavanja krvi kod flebita i tromboflebita, opasnosti od embolije i posle duge 'primene antibiotika (penicilin, streptomicin, aureomicin), tamo gde su već prouzrokovali iz-vesne nelagodnosti — u tom slučaju može se upotrebiti 4—6 grama dnevno tinkture od kokoca.Prema tome, ove bilke, svaka zasebno ili zajedno, mogu se propisati, s nadom na uspeh, onim nervnim bolesnicima koji su vrlo osetlivi, tj. škode im protivnervna i uspavljujuća sredstva. Propisuju se u obliku čaja, u dozi 5 na 100 (10:200), koji prijatno miriše. Ovaj čaj može se dati deci koja ne spavaju dobro, zatim starijim ljudima, starcima i onim bolesnicima kod kojih je uzrok bolesti suvišni nadražaj velikog simpatičkog nerva. Čaj treba uzimati posde jela, jer on pomaže i varenje. 28. BOŽUR Štir crveni, trator. — Božur raste kao divl»a i kao gajena baštenska biljka i cveće. Kao tinktura (suva biljka nakvašena u alkoholu) u dozi 5—15 kapi dnevno može se upotreblavati protiv epilepsije, kao što se to činilo u staro doba. Protiv epilepsije prime-njuje se i koren božura pretvoren u prah (kao prašak od belog krina,). Za prašak bi recept bio: koren od božura i koren komonike, po 25 grama, sitno istucati i po mešati, davati na vrhu noža 3 puta dnevno (E. Majer). Može se uzimati i: Tinkture od božura . . . . . . . . . 15 grama Tinkture od anasona ........ 5 „ Po 20 kapi u vodi, ujutru i uveče. Deluje umirujuće kod ove bolesti i gorocvet ta njega je prvi uveo u lečenje epilepsije čuveni prof. Behterev (Rusija). 29. IVANjSKO CVEDE Broćika. — Biljka s mirišljavim cvećem. Upotrebljava se kao i božur kod epilepsije, a može dati Aobre rezultate i kod slabijih napada histerije. Nekad se davala za smirivanje bolova kod raka — spolja i na usta. Ova biljka ima drvenasto stablo, često puzavo. Cela je biljka bez dlaka, ili samo slabo maljavo na ivicama lišća. Stablo je pri dnu jako granato, leži nisko, a posle se uspravla i dostiže do 3 decimetra vi-snne, završavajući se mnogobrojnim, malim, žutim cvetovima. Cveće miriše jako na med. Lišće je

sitno, tanko, usko, dugačko, s oštrim vr-hovi.ma, s jednom žilom, po 6—8—12 listova u kolenu, na ivici uzvijeno. Rod mali, gladak, go. Cela biljka pri sušenju pocrni. Raste po polskim pustarama, brdima, livadama. Vreme cvetanja: jul— septembar. 30. POTPLOTUŠA Macina metvica, mačja trava, mačje zelje. — Leklerk kaže da je s uspehom primenjivao ovu biljku protiv upornog štuca-nja. Upotreblava se kao čaj u dozi: 3:100 grama klučale vode. Potplotuša se primenjuje i kao blago mirišljivo i karmina-tivno (tera gasove) sredstvo kod naduvenosti stomaka i trbu-ha. Mačke je jedu vrlo rado zbog njenog delovanja. Otuda i njen naziv. Sadrži etarska ulja; može se korisno primeniti u le-čenju nervnih bolesti, jer deluje POVOANO na nervni sistem. Najbolje deluje u mešavini s nanom, matičnjakom i dobričav-kom (samobajkom) u podjednakim delovima; za spravlanje čaja uzeti po jednu kašiku na šolu ključale vode. Stablo ove biljke je visoko, dostiže 0,6—1,3 metra visine. Lišće je jajasto do srcasto, na vrhu oštro, s doae strane sivo, maljavo. Cvsće je u gustim kitama iz pazuha kolena na cvetnoj grani. Krunica cveta je bela ili crvenkasta. Donja usna s jarko crvenim tačkama. Rod gladak i go. Raste pored ograda, pored sela. Vreme cvetanja: jul—avgust. 31. MENEGLED Skrž, svinjsko korenje, ciklama, kolutka. — Koren ove bilke jedu svinje i zečevi i ništa im ne biva, dok je za čoveka otrovan. Ali alkohodatura skrža ili ciklame može s uspe-hom da se primeni protiv nervnog zujanja u ušima, u dozi 10—15 kapi dnevno, datih u dva "ili tri maha u malo vode. Ne zna se kako ona tu deluje, kojim putem i načinom, ali je njeno delovanje dokazano u praksi. Ovom leku treba pribećn uvek — pre svih drugih sredstava, i posle svih koja ne pomog-nu. Lekari ne smeju zaboraviti na njega. Skrž, ciklamu, opisali smo kod lečenja srčanih bolesti i arterioskleroze, zato neka čitalac potraži tamo pojedinosti o ovoj biljci. 32.LOKVANj Vodeni božur, barska ruža, lotus. — Svi pisci pominju da je ova bilzka bila u prećašnja vremena upotrebljavana za stnšavanje suviše nadražlive polne sfere, kako kod muška-raca tako i kod žena. Zato su u srednjem veku ovu biljku mnogo upotreb.ljavali kalućeri, da im nebračno stanje ne pada suviše teško. Čak su postojali i stihovi: „Vodena ruža — prijatel» vlažnih mesta, Razarač je radosti, a otrov za l.ubav."(po Leklerku), Savremeni kritički duh lekara sasvim je odbacio ovu bilj ku u zapećak, tvrdeći da su sve te priče o njoj čista bajka. Pa ipak, našlo se naučnika, kao što je bio, npr. de Rošfor, koji su je zadržali kao lek u spisku lekova, a naročito kao sredstvo koje može, kao nijedno drugo, da umiri „plamen žudnje za ljubavlu", u takvim pojavama kao što su prijapizam, satiri-zam, nimfomanija, tj. stalna nadražljivost. i pohotljivost mu-škaraca i žena,- koja je štetna za iznurene organizme. Zato umesto drugih, jakih sredstava — kao što su velebi-lje (beladona), bunika, razna jedinjenja broma itd. — može se uzimati čaj od cveta dokvanja, a još bolje je uzimati sirup na-pravl.en od toga čaja, u toku 15 dana. Držeći. se strogo naučnog uputstva — mi savetujemo da se isproba ovaj dek u obliku sirupa, koji se sprema iz cveta lok-vanja na običan način, a uzima po 100 grama dnevno kao blago uspavljujuće sredstvo i lek protiv nezdrave nesanice koja na staje usled navedenih razloga. Osim toga što je antikonvul-zivno sredstvo, podstiče na rad srce i organe za disanje.

Odvajkada je koren ove biljke važio kao dekovito sredstvo. A koji se od nas savremenih dekara usudio da ga preporuči szojim bolesnicima? — Traži se kao. Ova bilka može biti različita po veličini cveta, obliku roda, širini i boji plodnika.Lišće ove biljke je duboko zarezano, srcasto, s jednostavnim, ne zupčastim obodom, čak do 28 centimetara u prečniku, s drugim, sporednim, malim koplastim listovima. Lepi beli cvetovi su bez mirisa; onn plivaju po površini vode. Plod većinom loptast, mesnat, ne puca, sa-drži mnogo semena. Raste po barama i jezerima i sasvim tihim vodama. Vreme cvetanja: leto. 33. DIVLjA SALATA Divlja salata služi ovde kao zamena opijuma. Kad se ona u avanu istuca, dobija se tečnost koja, kad ispari toliko da dobije izgled zgustka, predstavl>a pravi sok biljke, laktuka-rijum, i sadrži nekoliko sastojaka. Dobre strane divlje salate bile su poznate još kod starih Grka pitagorejaca. Ona se tada zvala „bilkom evnuha", zato što deluje stišavajuće na polnu sferu čovekovu. Čuvenom grčkom lekaru Dioskoridu sok od divlje salate služio je kao lek da umeri polni nagon onih koji taj nagon zloupotrebljavaju, a dru-gim lekarima da omoguće san onima koji prezdravl.uju od te-ške bolesti i iscrpeni su. Rimski lekar Galijen, u starosti, protav nesanice uzimao je divlju salatu. I drugi lekari tvr-dili su da seme od salate „oduzima čoveku volju, ljubav i uspavljuje ga". A Levin Lemnijus govorio je da onaj koji jede često i dosta divle salate gubi vol»u. Na osnovu naučnih ispitivanja (Oberžijera) došlo se do rezultata da gust sok od divle salate, tzv. laktukarijum, može zameniti opijum. Dakle, možv da se upotrvbi svuda gdv je opi-jum opasan i gde njegova primena može imati rćavih posledica usled jačeg priliva krvi u mozak, npr. kod svih onih koji imaju povećan krvni pritisak i sklerozu, jer opijum ima tu osobinu da povlači za sobom takvo stanje (povećanje pritiska). Zato je preimućstvo soka od divle salate pred opijumom u tome što može stišati nervne nadražaje a da prethodno ne iza-zove uzbućenje, kao što to čini opijum, koji u prvo vreme izaziva uzbućenje i nadraživanje, pa tek u drugoj fazi svoga delovanja umiruje. On ne deluje štetno na organe za varenje, na krvotok, niti na poremećaj nerava koji upravljaju krvnim sudovnma. Njime se postižu dobri rezultati kod nesnosnih polucija, protiv nadražaja za vreme zaraze muškarca kapavcem i t. sl. 0 primeni i dobrim stranama njegova delovanja kod dece (kašalj, nesanica itd.) govorili smo u odelku o velikom kašlju. Ako pak salata i sok od salate ne pomažu — najko-risnije je kod nesnosnih polnih nadražaja u bolesti poručiti ove pilule (kod apotekara): Za jednu pilulu. Uzimati po 2—6 pilula uveče pre spavalja. Mnogo je bolje nego uzimati brom, kamfor itd. Iz zgustka divlje salate vadi se taj laktukarijum koji upra-vo deluje kao lek. A sirov laktukarijum daje se po 0,1—1 gram dnevno. Ili se daje njegov vodeno-alkoholni zgustak u dozi 0,05—0,30 grama. 34. „CVET STRASTI" Ova je biljka poreklom iz toplih predela Amerike, ali uspeva i u Francuskoj, pa prema tome može se gajiti i kod nas. Ako je još niko ne gaji — treba da bude preneta i u našu zemlju, jer je sigurno da bi u južnom delu naše države, naro-čito ispod Demir-kapije, a tako isto i na obali Jadrana, mo-gla lako uspevati. A treba je gajiti kod nas iz dva vrlo važna razloga: prvo, što je ona, kako će se videti dalje, vrlo lekovi-ta, i drugo, što uvozimo u velikoj meri francuski lek pasi-florin koji je napravlen od te biljke. Pasiflorin, koji se kod nas pre rata propisivao i

trošio u vrlo velikim količi-nama, imao je ovaj sastav: 1) pasiflora, 2) kora od vrbe i 3) cvet od gloga i šećer. „Cveće strasti" ima ublažujuće delovanje na nerve. Dobar rezultat postignut je još 1867. g., a potvrćen je i docnije, jer se ovaj lek pokazao kao dobar protiv nesanice histeričnih i neurasteničara, kao i kod alkoholičara. Ako nesanica dolazi usled kakvih bolova — ovaj lek može i omanuti, ali ako ona dolazi usled moždanog prenadražaja — „cveće strasti" se može smatrati kao izvrstan lek. Prof. Renon hvalio je ovaj lek za slučajeve straha od rata. Najzad Leklerk, na čije se tvrćenje i oslanjamo u ovom izlaga-nju, dokazao je njegovu uspešnu primenu „kod nervoza ulje prestanka menstruacije kod ena, gde je izvor tim nervni -remećajima simpatički nerv", a tako isto ga je s uspehom isko-rišćavao i protiv nesanice prezdravelih od gripa, što se če-sto javlja. Ova biljka ima osobinu da izaziva san koji se ne razlikuje od normalnog sna, tj. ne povlači nikakvu nervnu malaksalost ni mučenje u osećajima niti u mislima: ne ošamućuje, ne opi-ja. „Bolesnici se posle sna osećaju isto tako raspoloženi kao u momentu kad su legli da spavaju, tj. očuvali su svoju ve-drinu, sposobnost da rasućuju, da govore i delaju." A to znači da ovaj lek ima veliko preimućstvo nad svim hemijskim leko-vima koji se u tu svrhu upotreblavaju. Pasiflora se obično uzima u obliku tinkgure i tečnog ekstrakta. Ali Leklerk preporučuje alkoholaturu od sveže biljke koja je nabrana u maju, u doba cvetanja, u dozi 30—50 kapi uveče pre spavanja. 35. ZVEZDAN Rožasta detelina. — Greškom neke seljanke koja je bolo-vala od zapaljenja očnih kapaka i kojoj je Leklerk savetovao da kvasi i isćnra kapke čajem od zvezdana (rožaste deteline) — otkriveno je delovanje ove biljke na nervozu: seljanka, koja je patila od nesanice i nervoze, izlečila se od toga posle 8 da-na, ali ne i od konjunktivitisa. Pokazalo se da je ova biljka u svemu slična pasiflori. Od nje se spravlja čaj: 1 kašika su-vih cvetova na šolju ključale vodb. Pije se 3—4 puta dnevno. Delovalje lekova na čiji opis sad prelazimo vrlo je slo-ženo; njih u većini slučajeva treba upotrebljavati samo prema uputstvu i pod nadzorom lekara. Ti su lekovi istovremeno i otrovci ako se uzimaju u nepropisnoj, jačoj ulozi. Ipak se bez n>ih ne može, kao što je to slučaj s velebiljem (beladonom), bunikom i dr. Zato ćemo ovde za upotrebu u narodu govoriti samo o biljkama koje se mogu iskoristiti (u onakvom obliku i u rnolikoj meri koliko se to po našem mišljenju može dopustiti) a da se ne osete, a još manje dogode, zle posledice popu-larne medicine. Oslanjamo se u tom pogledu na autoritete koji su pouzdani, poverenja dostojni i prvorazredni. Put delovanja ovih lekova ide preko centara u mozgu i preko nerava, o čemu je već govoreno u uvodu u ovu glavu. 36. VELEBILjE Veliko bilje, golemo bilje, ludača, luda trava, vučja tre-šnja, pasja jagoda. — Ovaj lek može da se primeni protiv neuralgije i bolova u stomaku, grčevitog stezanja u čmaru, u mokraćnom kanalu, u materičnom vratu i rukavu. Isto se tako, u zakonom odrećenoj dozi, može dati: u slu-čaju povećane kiseline u stomaku i trbušnih bolova uopšte, kod, gorušice, rane u stomaku, dvanaestopalačnom crevu, kod bolesti jetre, zatvora i grčeva u

trbuhu, nedržanja mokraće, znojenja tuberkuloznih, nervozne astme (sipnje) itd. Male do-ze pomažu i rad srca. Oblici u kojima se može uzeti beladona jesu: 1) Prašak od lišća u dozi 0,15 do 0,2 grama, tj. dnevno najviše peti deo grama: 1/25 i 1/30 deo male kafene kašičice. 2) Alkoholna tinktura, razblažena deset puta vodom (de-stilisanom ili prokuvanom). Jedać njen gram sadrži 57 kapi (oko 0,004 grama atropina). i u ovom obliku daje se najčešće po pola do 2 grama dnevno. Tako npr., kod dečjeg velikog kašlja (s grčevima u bronhijama i dušniku) treba početi s malim dozama, svaka 2—3 časa, i to: 1/2 kapi (kane se jedna kap tinkture u šoljicu vode i onda se pola vode prospe, a pola popije) za decu do jedne godine. Jedna kap se daje deci posle jedne go-dine, i za svaku godinu dalje (2, 3, 4, 5, 6, 7 kapi) do 8 godina. Osmogodišnjem-detetu daje se po 8 kapi. 3) Za spoljnu upotrebu može se uzeti odvar, u dozi: 1 gram lišća beladone na 5 litara vode (0,2 grama na litar) — za obloge. Kao lekar ne smatram da se druge vrste lekova mogu pra-viti kod kuće. npr. masti, pilule itd. To treba poručivati u apoteci. Velebilje (beladona) ima dugogodišnji koren. Stablo dostiže vi-sinu 1,3 metra, liči na korov, zenje, raste uspravno, ima mnogo grana; golo je ili slabo manjavo. Lišće je zaoštreno na vrhu, prilično krup-no, jajasto, bez zubaca, s kratkom drškom, nagnutom naniže. Cvetovi su usamleni, na kratkim drškama, u lozničastom pazuhu stabljika i li-šća; čašica — zvonastog oblika. Cvetna krunica plavo-orahovasta, s pet kratkih zubaca. Plod — bobice, prilično velike, okrugle, sjajne v crne, nalik na sitne trešnje. Raste po pošumljenim brdima, pustim kamenjarima. Otrovna je bil>ka. 37. BUNIKA Bun, trava od zuba, zubnjača, bunika crna, zobnik, voja. svinjski bob, konjski zub. — U lekarstvu je poznata trava i li-šće od bunike. „U njoj ima otrovnog sastojka koji se zove hio-sciamin, delovanje mu je vrlo slično delovanju velebilja (be-ladone), ali ipak nije tako otrovno. I ona, kao i beladona, širi zenicu, samo se za to zahteva veća doza. Usporava puls kao i beladona, suši usta i gušu. Ali se razlikuje od beladone time što manje draži mozak, što više izaziva san, što ne izaziva ludi smeh i volju za pokretima i što ne deluje na one mišiće koji zatvaraju čmar i bešiku." Daje se u istim prilikama kao i velebilje: za stišavanje bolova, naročito u neuralgijama, reumatizmu živaca, zapalje-njima i reumatizmu. Daje se, dalje, protiv nervoznih stanja, nag ročito protiv histerije, hipohondrijv (bolesne snuždenosti),eklampsije (drhtavice i grčenja porodilja). Ova biljka davana je i protiv padavice, ludila i buncanja od pijanstva. Daje se protiv nesanice umesto opijuma, naročito kad že-AIMO da se izbegne zatvor usled primanja opijuma. Upotrebljava se kao dobar lek protiv kašla, ma kakav mu uzrok bio. A da-van je i protiv odliva krvi, naročito protiv pljuvanja krvi. „Zbog delovanja na zenicu bunika je davana protiv bolesti očiju kao i beladona" (dr Sava Petrović). Ali je treba upo-trebiti samo onda kad je obolela rožnjača, kad ima na njoj ra-nica ili povreda i kad postoji bojazan da će se pojaviti zapa-njene oka unutra. Kad su bolesni samo očni kapci, a unutra je oko zdravo, upotreba ovih lekova — kako velebilja tako

i bu-nike — sasvim je neumesna (pisac). Što se tiče savremene naučne upotrebe bunike, ona se po-red primene u lečenju navedenih bolesti može s uspehom pri-meniti još i protiv drhtavica, trovanja, na primer, živom i njenim jedinjenjima, sublimatom itd., zatim kod poznate Par-kinsonove bolesti (ipak retke), koja se izražava: a) u nevolu nom .nervnom drhtanju udova i krivljenju lica (te pojave za vreme sna prestaju), b) u izvesnoj ukočenosti mišića, usled čega bolesnikovo držanje dobija naročiti izgled: kad ide on se naročito naginje napred, korača sitno, podskakujući, kao da ga neko podbada, i v) u paralizi — poslednjoj fazi, kad usled bolova, grčeva i drugih muka bolesnik sasvim osdabi. Pa i stariji ljudi koji imaju drhtavicu zbog svojih godi-na mogu bar za izvesno vreme, ili s vremena na vreme, da kori-ste ovaj lek. On umiruje stomačni nerv, te zato može biti ko-ristan i od pomoći protiv grčeva u jednjaku u stomaku, cre-vima, bešici. Reguliše čak i srčane udare. Kako bunika nije otrovna u tolikoj meri kao velebilje (beladona),, njene doze pri upotrebi nešto su jače. Najbolje je upotrebljavati njenu tinkturu, razblaženu 10 puta destilisanom vodom, u dozi; 1—4 grama za 24 časa (20—80 kapi). Od nje se prave čuvene pilule meglen koje su do-bar lek protiv grčeva. Sastoje se od ekstrakta bunike i vale-rijane i oksida džinka (po 0,05 grama u svakoj piluli). Ali Leklerk savetude da se umesto oksida cinka za njihovo spravljanje uzima ekstrakt laktukarijuma, koji se dobija, kao što smo ra-nije govorili, iz soka istucane divlje salate. Zapaleno suvo lišće služilo je za inhaliranje pri kašlju i napadima astme. To je jaka, dlakava, obično jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, teška neprijatna mirisa. Raste uspravno, u leto, dostiže visinu od 6 decimetara. Stablo se na vrhu jako grana. Lišće je prilično veliko, sedi na stabljici, gornje lišće obuhvata stablo, oko kojeg je uraslo, ja-jasto je i nepravilno perasto. Cvetovi imaju kratke drške, donji u pazuhu pojedinačni, gornji u klasu. Rod — čaura s mnogo semenja unutra. Cveta u junu i julu. Spada meću otrovne biljke. 38. TATUA Bivolčići, smradac, pasja jabuka, kužnjak. — Ogrovna je bil»ka, otrovnija od beladone. Oduvek je važila kao „podla biljka"; njome su se služile „veštice" da „omaćijaju", tj. da zbune i pomute mozak; njome su se služile dobre i rćave žene u istočnjačkim haremima da svojim dobrim ili rćavim muže-vima pomute mozak i onda njihovu ošamućenost iskoriste za dobro ili za zlo; njome su se služili razbojnici i drugi pre-stupnici, dajući je u piću svojim žrtvama da bi ih opljačkali. Tako je ta biljka stekla rđav glas. Ali docnije i u novije vre" me ona je dobila svoju pravu primenu u lečenju. Tako je Stork utvrdio da ona može dobro da deluje onde gde je um poremećen, tj. da povrati prvobitno duševno stanje koje je bilo poremećeno — baš time što poremećuje normalno stanje. Zatim, da mo-že pomoći kod grčenja i epilepsije. Zaar ju je primenio kod bolova usled kamena u bubrežnoj bešici i odsustva mokrenja; Fera ju je upotrebio protiv histerične glavobolje; Glumreder pro-tiv drhtavice i psihoze pravih alkoholičara Čuveni Truso i Karion bili su ubećeni u njeno odlično delova-nje kod bolova i žigova (neuralgija), a naročito bolova na licu. Najzad su je Moro i Tur upotrebljavali u

slučajevima lu-dila, računajući na to da pomoću stvaranja veštačkog stanja, kad bolesnik pati od halucinacija (sve mu se nešto privića), može da mu se pomogne i da se izleči. Da ne bismo plašili bolesnike i čitaoce i tako onemo-gućili primenu ovog leka, nećemo nabrajati slučajeve kad on nanosi štete, već samo kad pomaže. Razume se da će ovde biti naznačene i tačne doze. Tako, od njega disanje postaje dublje, punije. Najzad, on je u stanju da izazove polni prohtev s fizičkim mogućnostima kod muškaraca i žudnju za muškarcem kod žena, Kako izaziva jaka psihička uzbućenja i nemir, tatula se može uzimati samo s velikom pažnjom i opreznošću, naime: polovina doze odrećene za velebilje, Doze: prašak od lišća uzima se u dozi 0,05 do 0,15 grama; što znači: jedan gram tatulina lišća treba podeliti na 20 delova, ili na 15, na 10, a najmanje (odnosno na najveću dozu) na 7 delova. Od tako malih doza davati se sme po 2 praška (1/20 ili 1/10 grama) dnevno najviše. To se može i u narodu upotre-blavati s opreznošću! Alkoholni ekstrakt od semena tatulina uzima se u još manjoj dozi: jedan gram se deli na sto delova, a najmanje na dva-deset i pet (0,01—0,04). A to je već za praksu u narodu neizvodljivo. U apoteci se to može učiniti. Ali je upotrebljiva tinktura od lišća, od koje se daje po 5—30 kapi dnevno, prema uzrastu i jačini bolesnika. Alkoho-latura se daje po 10— 40 kapi dnevno. Protiv astme (sipnje) puši se lišće uvijeno kao cigare-ta; ili se to lišće puši u luli pomešano sa duvanom ili sa žalfijom. U ovim slučajevima doza lišća koja se sme popu-šiti za vreme jednog napada sipnje ne sme-iznositi više od 1,5 grama (gram i po). Može se spremiti i tzv. protivastmatička hartija na ovaj način. Čista hartija za cećenje lekova (kupi se u apoteci) pokva-si se u 50 grama jakog odvara od tatule, kome treba dodati 6 gra-ma šalitre Zatim se to izvadi i osuši i ponovo nakvasi tinkturom od omana (velikog korena ) u'kojoj ima gram i po (1,5 gram) ulja od lavandule. Taj se list zatim isuši i njime se bolesnik u nastupu sipnje (astme) kadi. Vrlo je otrovna. Upotreblava ee samo pod navedenim uslo-vima i u označenim dozama. Lišće se bere pre nego što cvet potpuno uvene. Treba ga sušiti u tankim plastovima, na lesi, u prostorijama tde ima strujanja vazduha. Tatula je krupna, gola ili slabo dlakava letnja biljka, poznata go-tovo svakome. Stablo joj je visoko do 6 decimetara, s granama koje se odvajaju kašikasto. Lišće ima dršku, veliko je, jajasto-okruglog obli-ka, s nepravilnim, ćoškastim i oštrim zupcima ili delovima (peri-ma). Cvetovi su pojedinačni, na kratkim drškama u pazuhu grana ili na vrhu grana. Čašica je trbušasto-cevasta, opada kad cvet precveta i ostavlja samo jednu kratku ivicu ispod čaure. Krunica, s pet zubaca, ima belu boju, a u toplim predelima crvenkastu. Plodna čaura je okrug-la, obrasla je mekim bocama i sadrži mnogo semena. Raste svuda divlje. Vreme cvetanja: jul—avgust. 39.POMOVNICA Crna pomoćnica, mračnjak. — „Razlikuje se od razvodni-ka, paskavice time što joj je cveće belo, što je bobica crna, što je stablo zelasto, s četvrtastim gra-nama i lišćem, obično zupčastim i ćoškastim, reće celim" (dr Sava Petrović).

Sadrži u sebi materiju solanin, kojom i deluje. Stari le-kari upotrebljavali su ovu biljku kad peče u stomaku (Diosko-rid), kod čestih polucija muškaraca (Hipokrat); u srednjem veku upotrebljavana je za opijanje bolesnika pre operacije, kao što se sad služimo hloroformom i eterom, najzad, od n>e su pravl>ene obloge kod bolesti jetre i podagre. Važno je istaći da. ovaj lek ima svojstva velebila i bunike. On opija nervne centre u mozgu, i krajnja vlakna nerava na koži, i to kako onih nerava koji upravljaju pokretima tako i onih koji služe za primanje utisaka, osećajnih. Denos mu je priznao osobinu da u stomaku deluje kao kokain, kao hloroformna voda i kao brom (kalcijumovo i stroncijumovo jedinjenje broma). Zatim su Levi Frankel i Juster objavili da ova} lek može učiniti dobre usluge u lečenju kožnih bolesti, npr time što umanjuje masnoću s perutom na glavi, kao i kod lečenja svraba s pravljenjem češujica (na mestu svraba) i okoravanja kod drugih kožnih bolesti (psorijaza), svraba oko čmara — na nervnoj osnovi. Ova biljka slabija je od prethodnih, sušenje je čini tako-6e slabijom, tako da je najbole od nje praviti odmah alkohola-turu. Najbole deluje u obliku iscećenog soka od biljke u pu-nom razvitku, mada je to vreme kratko. Ovaj sok se uzima po-malo u toku dana, od ukupne količine od 30 grama dnevno, u slučaju napada i bolova u žučnoj bešici. Alkoholatura se daje u dozi 5—10 grama- dnevno (dve ka-šičice najviše). To je dobar lek za grčeve u stomaku, crevima i žučnoj bešici. Dobro je da se daje i u slučaju velikog kašlja, u dozi po 10 kapi jednogodišnjem, pa do 20 kapi dvogodišnjem detetu itd. (dnevno). Spolja se upotrebl.ava kao i odvar od lišća tatule pro-tiv svraba ženskih polnih organa, šuleva, kao i protiv spoljnih zapaljenja, reumatizma i uboja. Pomoćnica je jednogodišnja bil>ka, uspravna, s granama, dostiže visinu do 3 decimetra; gola je ili slabo dlakava, lišće je na drškama jajastog oblika, s grubo ćoškastim zuodima po ivici. Cvetovi su sit-ni, beli, u malim grozdovima, na kratkim drškama koje rastu izvan pazuha. Bobice su male, okrugle, najčešće su crne, reće zelene, žute ili crvene. To JE jedan od najrasprostranjenijih korova. Cveta u julu i oktobru. Inače je ova binjka otrovna. NOĆNO MOKRENjE KOD DECE Ako u nervne bolesta uračunamo i noćno mokrenje u postelji kod dece, koja po svojim godinama već ne treba da to čine onda za lečenje možemo primeniti ovu kombinaciju: Hajdučke trave ........ Cveta planinske arnike Ovaj specijalitet daje se prema godinama, ali je za odra-sliju decu doza: jedna kašika na šolju čaja. -Popariti i u 6 čagsova uveče toplo popiti. Može se davati i lišće od medveđeg grožđa, kao čaj (videti način upotrebe kod bolesti mo-kraćnih organa). Ali ja sam najbolji rezultat dobijao dajući uz biljne lekove praškove antipirina u odgovarajućoj dozi, dva puta dnevno, posle ručka i pre spavanja. Bolesnik ne sme ležati na lećima (pa mu se stoga na leva priveže neki pred-met koji bode, npr. četka. Zadnji deo tela mora malo izdići). Može se pokušati lečenje i tinkturom od beladone, u za-visnosti od uzrasta deteta. Pored izloženih postoje i drugi lekovi za nervne bolesti, ali su oni jako otrovni. Zato i ne nastojimo toliko da ih svako primenjuje. Ipak ih

ovde pominjemo; prvo, da bi se znalo da su ti lekovi otrovni i da ih niko ne prima kad mu ih nude nestručni ljudi; drugo, da bi u pogledu biljaka naše izlaganje bilo potpucije; i treće, da bi ih mogli iskoristiti stručni le-kari u slučajevima pomenutim dalje — kod svake biljke. I.JEDIĆ Ova biljka kao lek upotrebljava se u tako mal'im dozama da se u popularnoj domaćoj medicini teško može njima poslužiti. Zato je samo lekar pozvan la ga upotrebi, i u tom slučaju postiže se dobar rezultat.Za lekare je potrebno da znaju da jedić deluje nadražujuće, a zatim parališući centre mozga i produžnog mozga, osećajne nerve, sekretorne nerve, nerve za kretanje, nervni simpatički sistem i mišiće — kao što to čini i strihnin. Primenjuje se protiv zapalenja i bola — ali samo u po-četku bolesti a frigire (angina, laringitis, akutni bronhitis), kao i neuralgija, išijas, žigovi sa strane, sevanje u očima. Najbolje je propisivati ga u obliku ekstrakta u dozi ol 0,01 do 0,05 grama; u obliku tinkture u dozi 0,2.5 grama, tj. naj-više 10 kapi. Kao primer:: po 5 kapi na šećeru u slučaju napada, žigova i jakih bolova. „Ali ove doze (naro-čito poslednja) treba da budu razdelene u dva primanja, jer jake doze ovoga leka izazivaju mnogo neugodnosti, a i malo deluju" (Leklgrk). Kao protivotrov, u slučaju kakve greške, treba izazvati povraćanje; za to služi jodni kalijum u rastvoru jedan gram na litar vode; za čišćenje dati manu s medom, i to samo jednu kašiku. 2. KUKUTA Cvolika, trubeljika, smrdika. — Kukuta svojim lekovitim sastojkom kukutinom ili koniinom deluje na krajnje nerve i na njihova vlakna, parališući njihovu funkciju. Prema tome, ona se može upotrebiti u lečenju nervnih poremećaja. grčeva, nervnih pokreta, Parkinsonove bolesti, mišićnih grčeva. Ona ima uticaja na grudno-stomačni nerv i njegove grane i zbog toga može da se upotrebi protiv grčenja organa za disanje, da utiša kašalj, kod velikog kašlja, hroničnog bronhitisa i sip.nje (astme).Korisna je njena upotreba i kod stomačnih bolesti: da bi se utišali bolovi usled hroničnih oboljenja stomaka, creva, bešike. Leklerk preporučuje njenu primenu kod povećane kiseline u stomaku. Bolesnici posle toga osećaju da se grčevi i bolovi koji se javljaju uz varenje stišavaju. A Ramon i Partirije utvrdili su kliničli i rendgenološki da ovaj lek mo-že da stiša grčeve u izlaznom delu stomaka (pilorusu), a i da leči poremećaje varenja u stomaku, kakvi bivaju kod osoba koje boluju od žučne bešike, slepog creva, ženskih bolesti i zapaljenja. Najzad, umirujuće delovanje na polne organe čini od njega lek koji je dobar protiv nadraženosti u slučaju zaraze kad se ne raspolaže antibioticima: penicilinom i dr.Bolesnicima koji boluju od nekog zlog tumora (izraštaja.) koji se ne može operisati može se savetovati da meću na nj pla-stire od kukute. Jer ako nije u stanju da zaustavi rast nicine (tumora), može bar u izvesnoj meri da ublaži bolove i da je skupi i na izgled umanji, npr. kod raka materice, stomaka itd.Što se tiče oblika u kome treba upotrebiti kukutku, sve zavisi od cilja koji se želi postići.Za unutarnju upotrebu najbole je primeniti tinkturu od lista ili plodova, u dozi: 10—30 kapi dnevno. Dobar je oblik v alkoholatura; vrlo je aktivna i preporučuje se u dozi 5—20 kapi dnevno.Mnogobrojni su oblici njene spol.ne upotrebe. Tako npr.: kod hladnih gnojnika, kod otoka žlezda, kod

nicina, raka. Naj-jednostavnija je masa od svežeg lišća za pravljenje obloga koji imaju jako ublažujuće delovanje. Kako ovo lišće ne može da se ima uvek sveže, zamenjuje se ulem od kukute ili pomadom^ spreml.enom po ovom receptu Ekstrakta od kukute Sala, loja, masti . Ili se to pravi na brzu ruku, kad nužda zahteva, na taj; iačin što se na kožu od gemze — divokpze (u alpiskim kra-jevima) ili na kožu od pitome koze (u našim krajevima) iln, najzad, na voštanu krpu namaže ekstrakt od kukute u količi-ni 2—4 grama i pomada od kamfora u količini 5—8 grama v time oblaže obolelo mesto. Kukuta se razlikuje od sličnih biljaka, divljeg selena, ce-lera i peršuna time što ima gadan miris i duboko zarezana (ne trostruka) pera, čiji su komadi duboko zupčasti i oštri na vrhu kao trn. Lišće za lek treba brati pre cvetanja bilke. Treba ga isušiti odmah na umerenoj toploti. Apotekari treba odmah da ga pretvore u prah i naspu u stakleni sud, dobro zapuše i sta-ve na tamno mesto. Kukuta je visok, uspravan, granat jednogodišnji i dvogodišnji ko-rov, od 1 do 1,6 metara visine. Obično je go; pri trl.anju smrdliva bil. ža. Stablo nežno prugasto, pri dnu crveno obojeno. Aišbe veliko n trostruko perasto. Lisne drške okrugle, šuplje. Pera lišća duboko urezana, sa zupčastim, oštrim iglama. Cvetne kite nalaze se na amrelastom vrhu. s 10—15 grana (šipaka). Cvetni listići su beli. Rod si-tan, jajast. z. ČEMERIKA Čemer, čemerina, gorska, bela čemerika. — Upotrebljava se koren. Ne bih pominjao ovu bilku kad se ona ne bi mogla ko-risno upotrebiti u nekim slučajevima koje ću pomenuti dalje. Cvetovi ove biljke su beličasti ili zelenkasti. Koren je du-govečan, debeo. Raste po brdima, a cveta u julu. Bilo jeu istoriji doba kad je ova biljka bila mnogo upotre-bljavana, kao što je bilo doba kad je bila i zabranjena. To je do-lazilo usled toga što se nije znalo kako da se upotrebi, jer je u većoj dozi jak otrov. Na kraju krajeva, posle svih opita koji su činjeni s njom — ispalo je da se ona može upotrebiti u ovim slučajevima:I Spolja: 1) Kao sredstvo koje opija nerve i ublažuje bo-love kod obolelih zglobova i reumatizma. 2) Kao sredstvo koje se meće na oblast srca, spolja, kod ubrzane srčane radnje, jakog lupanja srca. 3) Kad treba da se utišaju bolovi kod bolnih izbijanja bubulica (zona) na koži. 4) Radi stišavanja bolova kod podagre (gihta). II Kao unutranje sredstvo: Protiv drhtanja i drhtavica u slučajevima kad se može misliti da im je uzrok negde na po-aršini i da dolazi usled poremećaja živaca.Tako npr., u malim dozama može se dati kod Bazedove bo-lesti, koja se manifestuje ovim glavnim simptomima: ubrzanim srčanim radom, znacima uvećane štitne žlezde (ispod guše) i izbuljenošću očnih jabučica — usled stalnog nadražaja konaca simpatičkog nerva. Zatim se može davati protiv horeje (tzv. igre sv. Vita) — dečje drhtavice, nevol.nih pokreta i mlataranja, koja prestaju za vreme sna, kao i protiv lupanja srca koje stoji u vezi s rđavim varenjem u stomaku. Najzad, ova Čemerika se biljka pokazala korisnom u lečenju kolere, gde je mogla da zaustavi povraćanje, proliv i grčeve (Lintinjak).

Koren čemerike upotrebljava se u obliku praška i ekstrak-ta, ali tu su doze tako male da nisu za širu upotrebu u narolu, jer se prašak može dati samo po dva stota, do jedan deseti deo grama dnevno (0,02—0,1 grama), a to je teško izmeriti. Ali zato se može spremiti tinktura, npr. za Bazedovu bolest, i da-vati 20—60 kapi dnevno (Leklerk) Tako isto za lokalnu, spoljnu upotrebu može da se spremi pomada po ovom receptu: Tinkture od čemerike Lanolina . . . . . Sala (svinjske masti) . Njome se mažu u tankim slojevima mesta gde se oseća bol,otrovna je biljka. Čemerika je visoka bilka, sa stablom obraslim lišćem kao zelem. Donje lišće je mnogo veće. Stablo dostiže visinu do 0,6—1 metra. Cveće je u grozdu na vrhu stabla. Boja cvetova je beličasta ili žutozelena. Cvetni listići su duži nego cvetne drške; čaure s mnogo semena. Ra-ste po vlažnim planinskim livadama i visokim ravnim mestima. Vreme cvetanja: juni—avgust. 4. KARANFIL Ovu glavu o lečenju bolesti nervnog sistema završavamo jednom mirišljavom, lepom i nežnom biljkom kakav je naš divlji ili negovani karanfil. U slučajevima kad nervi sužavaju krvne sudove, te se po-javljuje bledilo, kao što to biva na rukama ili nogama, pa i na licu u nekih bolesnika, te su im udovi čas plavi, čas ble-di; ili se osećaju po njima neki žmarci, ili se bolesnici žale da im često trnu ruke ili noge, bilo noću bilo danju — tu se mogu kao blago sredstvo upotrebiti listići od cveta ka-ranfila. Karanfil ovde deluje kao antispazmotično — blago olabavajuće sredstvo, protiv napetosti i ukočenosti nerava. Za primenu najbolje je spremiti sirup od cvetnih latica karanfila na ovaj način: Pedeset grama cvetnih latica ostavi se da kisnv 6 časova u '150 grama ključalv vode. Zatim sv to procedi i od toga čaja s likerom ili šećerom napravi sirup, po opštim pravilima (100:180 šećera).Sirup se uzima kašikama, u napetim nervnim stanjima i prenadražajima, uzbućenjima, brigama, strahu, a naročito kod nervoze starijih ljudi koji imaju povećani krvni pritisak i sklerozu arterija krvnih sudova na površinskom delu tela. Karanfil ne zahteva ni opis ni sliku. JEDANAESTA GRUPA ŽENSKE BOLESTI Često. su ženske bolesti lokalne bolesti, a ponekad su to bolesti uopšte celog organizma. Na primer: krvarenje može biti prouzrokovano ranama, povredama tkiva u polnim organima žene ili kakvim novim izraštajima, a može se desiti da na samom organu nema ništa, pa ipak. da nastupi krvarenje usled izvesnih poremećaja u organizmu, ili usled uzimanja ne-kih lekova itd. Ili se može desiti obrnuti slučaj: da presta-nak pravilne funkcije ženskih polnih organa nastupi usled opšte slabosti organizma, npr. malokrvnosti ili slabog rada unutrašnjih žlezda (jajnika, štitne i podmoždane žlezde), ili usled gojaznosti, nervoze, premora, čak i straha. Ženski organizam podvrgnut je stalnim uplivima i sopstvenoga tkiva i celokupne prirode koja ga okružava: pri jednim uslovima on se razvija i funkcioniše normalno, pri drugim sporije, pri trećim ubrzanije. Rasa i krv, zemlja i klima, društvena sredina, nasledstvo, rad ili dembelisanje, način i vrsta ishra-ne — sve to utiče od samog početka na razvoj ženskog orga-nizma i igra veliku ulogu. Zatim, ženski je organizam često izložen zarazi i od te zaraze proističu i najteže posledice i bolesti. Te zaraze mogu ostati lokalne, a mogu se daleko rasprostrti. Iz tih razloga moramo, prema prilikama i uzrocima, čas lečiti ceo ženski organizam, čas samo lokalnu bolest, tj. da-vati opšte lekove kad je uzrok opšti,

pomagati da on preodo-li, npr. malokrvaost i krvarenje; ili da ga lečimo od zapaljenja, zaraze, poremećaja, mesečne periode, bolova, grčeva itd. kad je oboleo glavni organ žene — materica. Materica je stožer zdravlja i bolesti svakog odraslog ženskog bića — pa zato i pravilan rad njen čini osnovu sreće svake žene. Da bi žena osigurala sebi zdravlje, mora u prvom redu obezbediti pravilnu cirkulaciju krvi u svojoj polnoj oblasti, redovnu funkciju svojih organa i pomrću čistoće i opšte higijene sačuvati se od zaraze. To su inače razumljive stvari pa o njima ne treba da govorimo. Biljni lekovi koje u svom izlaganju nabrajamo izdvojeni su od ostalih i kao opšti i kao specijalni lekovi, podesni za navedene slučajeve, tj. neki su pominjani i ranije kod dru-gih bolesti, pa ovde ponovo navedeni, a neki se pominju sad prvi put kao neka vrsta biljnih specijaliteta u lečenju ženskih bolesti. ISPIRANjA Beli koren, veliki koren. — Upotreblava se za ispiranje kod belog pranja. Sprema se isto tako kao što se sprema čaj: 50 grama korena na litar vode. Pre upotrebe procediti. 2. KRUPNA I SITNA BELA RADA Sasvim ista primena. Toplo ispiranje čajem od bele rade nemački naučnici preporučuju kao najjevtinije i najblaže sredstvo, umesto drugih raznih hemijskih preparata koji peku, nagrizaju sluzokožu ženskih polnih organa. Bolje je, štaviše, vršiti ispiranje ovim lekom koji blago deluje negoli čistom vodom koja „struže" sluzokožu u čestom ispiranju. Često se u banjama u istom cilju primenjuju mineralne vode (Vrnjci, Aranbelovac), ali je i tu potrebna mera. Treba je podgrevati do toplote tela. u količini do 1/2 litra. 3. ORAH U ovoj oblasti primenjuje se i lišće od oraha. Ono sadr-ži tanina i kao odvar (kuvani čaj), u dozi 25—55 grama na litar vode, može se u popularnoj medicini upotrebiti za ispi-ranje ženskog rukava (tzv. vaganitisa) protiv belog pranja. 4. HRAST Kora od hrasta kao lek za spoljnu upotrebu primenjuje se protiv belog pranja, zaraze gonorejom itd. U tu svrhu uzima se odvar, u dozi 100 grama kore na litar vode. Neosporno dobre rezultate dao je ovaj lek (u ovom obli-ku, odvaru, i u istoj dozi) kod krvarenja iz materice starijih žena, a usled zapaljenja materice i tumora (divljih izraštaja) na materici. Kao smeša može se upotrebiti kora od hrasta i orahovo lišće u istu svrhu. 5. SRČENjAK Srčenica. — Ovaj naziv je dat biljci zbog toga što poma-že kod bolova u „srcu", tj. u stomaku i u trbuhu, jer narod u mnogim mestima stomak naziva „srcem", a bolest creva srdo-boljom. Smatra se za jednu od prvorazrednih biljaka. I zaista, koren ove biljke sadrži tanina, galne kiseline i skroba. On nema mirisa, ali ima ukus stipse, opor je, jako steže. skupla. Zato je to u narodu najbolje sredstvo u slučaje-vima kad treba da se postigne takvo delovanje. Ono može da zameni potpuno rataniju, biljku koja se uvozi iz tropskih krajeva. Od srčenice se dobija vrlo crven odvar, koji se upotrebljava spolja, u dozi 30—60 grama na litar vode. Unutarnju upotrebu protiv dizenterije uzima se 5 grama na litar vode. Bolje je biljku kvasiti i raskisnuti u hladnoj vodi iego kuvati od nje čaj, jer pri kuvanju nastaje nerastvorljiv talog. Vruć odvar, koliko može da se podnese, upotrebljava se za zaustavljanje krvarenja, za previjanje rana. Za zaživljavanje rana služi i prah od korena. Stoga je vrlo koristan i podesan kod svih rana na polnim organima.Naročito je delotvorna

primena ovog korena za ispiranje zadnjeg creva u lečenju dizenterije i proliva, o čemu smo već govorili, a od veće je važnosti ispiranje njime kod belog pra-nja. Njime se, dakle, mogu zameniti mnogi fabrikati. Treba ga samo spremiti.Role i Bure kažu da francuski seljaci u planinama upo-trebljavaju srčenjak kao salatu.Srčenjak se množi pomoću semena, u senci, na uzoranom tlu, u jesen, odmah čim seme uzri. A može se presaćivati i po-moću korenovih žilica. Koren se bere u novembru i decembru, pere se, čisti od lusaka i brzr suši. Ukoliko je starije korenje gubi od svoje lekovite saće POTOČNjAK Kod akutnog zapaljenja ženskog rukava (tzv. vaginitisa), kod svraba ženskog organa spolja — kao stežuće sredstvo i kao lek koji umiruje nerve — primenjuje se ova biljka u obliku čaja za ispiranje spola ili u obliku praška i tinkture kao lokalno sredstvo, na mestu svraba ili zapaljenja. Mnogi naučnici (Difur, Gužoje, Lomonije, Dirije i Delije) potvrdili su njeno jako i sigurno delovanje kod krvare-nja iz materice kao leka koji brzo steže i ubija čak i bacile (kod dizenterije).Čaj se sprema od cvetnih vrhova, u odnosu 30—40 grama na 1000 grama vode. To može n da se pije, pa da ne škodi (po 300 —500 grama dnevno). U istim slučajevima gde se primenjuje i srčenica. Svi delovi ove biljke sadrže sluzave materije, tanina, gvožća i originalan, njoj svojstven sastojak — salicerin, ko-jim ona najbolje i deluje. Puzeći koren tera jedno uspravno stablo 0,6—1 metra visine, koje se slabo grana, golo je ili mekim dlakama obraslo. Lišće je naspramno ili po tri obuhvataju stablo svojim osnovicama, imaju oblik srcasto-kopljast i nemaju zubaca. Cvetovi su jarko crveni, u gustim kolenima; obrazuju jedan lep klas s vrhom koji je pri dnu više ili manje obra-stao lišćem. Čašiica je s mnogo rebara i zubaca. Krunični listići su dugulasti. Raste pored obala, po vlažnim i blatnjavim mestima. Jako varira u dužini listića što pokrivaju cvet, u broju cvetova, dlakavosti itd. Vreme cvetanja: jul—septembar. 7. TRAVA OD SRDOBOLjE Trava od srdobolje Koren trave od srca kao jak odvar, u dozi 100 grama na litar vode, može se s uspehom primeniti i kod belog pranja slabunjavih devojaka, a naročito kod belog pranja žena koje su pre toga imale unutarnje zapaljenje materice. Ova biljka sadrži mnogo tanina (17%) i može da steže sluzokožu; zato je i tako korisna. Srodne joj biljke: 1) Steža i 2) če-lašica. Upotreblava se tj. cvet ili lišće. U istoj dozi i obliku protiv belog pranja upotrebljavale su se ove tri vrste biljaka istog roda i pre više decenija (dr S. Petrović). Sve ove srodne vrste rastu po vlažnim travnim mestima Male Azije i Evrope. KRVARENjA Protiv krvarenja imamo više biljaka; jedne su jače, druge slabije, ali sve korisne. Može se reći da nijedno stanje ne izaziva takvu potrebu za lekom kao krvarenje iz materice kod žena. Tu ne treba odlagati ili razvlačiti lečenje. Žena koja izgubi mnogo krvi može ostati bogalj za ceo život, ako ne plati onda glavom. Zato treba uvek imati na umu ove stvari: Žena kod koje traje menstruacija preko pet dana — rizikuje da omalokrvi i oslabi za duže vreme. Žena koja ima menstruaciju češće nego jedanput u toku 3!4 do 4 nedelje —

bolesna je: ona ima neki katar u materici, ili neko zapaljenje, usled ostatka tkiva posle poroćaja, i tome slično. Žena koja posle 49. svoje godine ima krvarenje — treba da se leči i pita stručne lekare za savet, pošto se svestrano pregleda.Mlada žena do 45 godina koja iznenada dobije krvarenje — mora leći u postelju i odmah preduzeti lečenje po ovim uput-stvima ili poslati po lekara.Žena koja ne dobije svoju periodu na vreme, a nije u drugom stanju — mora se takoće lečiti po trećem delu uputstva u ovoj glavi. I. ŠIMŠIRIKA Žuti šipak, žutika. — Raste u okolini Niša. Sadrži jedan sastojak — bvrberin, koji ima svojstvo da zaustavla krv kod krvarenja iz materice. Ova biljka može potpuno zameniti stranu kanadsku bilku koja se u tu svrhu upotrebljava. Čak je njeno delovanje bolje ako se uzme za-jedno s kiparisom. Može se upotrebljavati kao tečan ekstrakt, dobiven ispa-ravanjem čaja od korena ili od kore, u dozi po 2—3 grama dnevno. Ako ga, što je vrlo verovatno, nema svako pod rukom, onda lek treba potražiti u apoteci, gde će se spremiti po ovom receptu: Tečnog ekstrakta od šimširike . Tečnog ekstrakta od kiparisa . . Garusovog eliksira ......Sirupa od šećera kodiko treba do Davati bolesnici po jednu kašiku na svaka 2 časa. Ako se ima biljka, može se brzo spremiti i upotrebiti i prost jak čaj od kore, u dozi 20 grama na 500 grama klučale vode;piti po 2—3 šolje dnevno. To deluje na stomak i nerve, pa mo-že delovati i na krvne sudove kad se zatvore i ne propuštaju više krv. Ali ako nije svakome pod rukom šimširika, pod rukom mu je svuda i u svako doba druga korisna biljka za tu svrhu, koja ima malo čudnovato i interesantno ime. 2. RUSOMAČA Hoću-neću, tarčužak, torbičica, tobočica. — Ova biljka pored drugih sastojaka sadrži i tanina u dosta jakoj meri. Njeno delovanje kao leka koji utiče na usiravanje krvi, pa usled toga i na obustavljanje krvarenja iz unutrašnjih organa (npr. iz stomaka pri povraćanju), i kod krvarenja iz materice, gde se ponaša kao faktor koji stipsira, potvrdili su mnogi raniji i savremeni lekari, kao što su dr Lanž, L'Ermit, Rademaher, Hanom i dr. Rusomača. Po mivdlenju dr Hanoma — delovanje tarčuška osnovano je na promeni sastava krvi, kakva nastupa pri njegovom uzima-nju. Smatra se da kod čestog krvarenja u krvi nedostaje nešto (fibrina), usled čega se krv lakše cedi. Zbog toga žene dobijaju menstruaciju češće nego što treba, i kad je dobiju — ona traje opet duže nego što treba. Drugim rečima, čovek lakše krvari i lakše mu se pojavluju modrice kad se negde udari. Naučnici (Vasicki, Leklerk) tvrde da ova bil»ka zaista dovodi u red mesečno pranje, a mećutim ne dovodi ni do kakve nepravilnosti ni zapaljenja, ni lokalnog ni na rastojanju. Na osnovu ovih posmatranja, ona se može primeniti kako u početnoj tako i u završnoj fazi menstruacije, kad je prate suvišna i neredovna krvarenja. A tako se isto može primeniti kod obolelih materica ili nosilaca tumora (fibroma). „Uticaj ovog leka osniva se, izgleda, u delovanju na centre koji regulišu sužavanje i širenje krvnih sudova, shodno onom delovanju koje ima kanadska biljka, ali je ovo neo-sporno manje grubo."1

Leklerk propisuje tečan ekstrakt od rusomače u dozi 2 kašičice dnevno. Davati u toku deset dana pre očekivane men-struacije, da bi se umanjila njena količina.Kod krvarenja iz materice davati, prema prilikama, do 6 kašičica za 24 časa.Na selu se može spremiti vino od ove biljke, i to na ovaj način: 180 grama sveže biljke, sitno isečene, ostavlja se da kisne 8 dana u 1000 grama belog vina. Od toga se vina daje svaki sat po 1 kašika — posle jela.Od nje se može napraviti i pekmez na taj način što se u jednom avanu tuca jedan deo lišća s tri dela šećera (1:3) dok se ne dobije jednostavna kaša, od koje se daje po 40—60 grama dnevno s mirišljavom vodom od pomorandžina cveta (može se kupiti u apoteci).Koliko se ova biljka ceni, a ima je svuda pod nogama, vidi se i po tome što su Nemci iz nje pripremili ekstrakt koji su prodavali kao patentovano sredstvo pod imenom, stiptural i stiptizat (Birgera).Sasvim srodne su joj sestre „torbičare":, koje deluju isto tako. Hoću-neću jednogodišaa je biljčica, ima vretenast koren, dosta duboko urastao. Prizemno lišće čini jedan široki ubor (rozetu). Samo lišće je perasto urezano, sa širokim, jajasto-oblim ili trouglastim vrhovima, retko bez zalistaka. Stablo raste uspravno, 1—3 decimetra Po mišljenju Vasickog delovanje ove biljke osnovano je na jednom sitnom parazitu, sitnoj gljivi, koja raste na njoj i koja stvara takva jedinjenja kakva su u glavnici od raži, takođe leka za zaustavl.anje krvi. visoko, katkad grubo i dlakavo, pokriveno s nekoliko duguljastih ili kopljastih, oblih ili zupčastih listića, koji obuhvataju stabljiku iz-duženim ušencima. Ljuščice rastu na jednom dugačkom, retkom grozdu. One su trouglaste, široka im je strana na vrhu, ivice su im oble, a ka osnovi sužene, dakle, izokrenuto srcastog oblika. Po 10—12 zrnaca u svakoj luščici. Raste svuda kao najrasprostranjeniji korov. Cveta nreko cele godine. 3. VODENA PAPRIKA Vodena paprika 4.KIPARIS U kiparisu ima toliko lekovitih sastojaka da je u staro doba primenjivan za lečenje mnogih bolesti. Ali su i najnovija posmatranja opravdala njegovu primenu i potvrdila da je lekovit. On ima svojstva da vrlo dobro steže krvne sudove (žile) i u tom pogledu je jednak, pa i nadmašuje delovanje strane biljke virginske hamamele koja se dosada u školskoj medicini upotreblavala. Zbog tih svojih osobina kiparis može da se upotrebi: 1) protiv neredovne menstruacije, 2) protiv krvarenja iz materice, bilo da mu je uzrok neko zapaljenje, bilo da dolazi usled nastalog skleroznog ili mišićno-vezivnog preobražaja tkiva u materici. Kao unutrašnje sredstvo upotrebljava se ekstrakt od ši-šarki i od kiparisa, u dozi po 0,15—0,2 grama. Tečan ekstrakt ili tinktura daju se po 30—60 kapi, dva puta dnevno, pre ručka i večere. Spolja se primenjuje kao vodeni rastvor ekstrakta u odnosu 5:100 grama vode; ili se crimenjuje kao tinktura za klistir (klizmu) kod krvarenja iz zadnjeg creva. O njegovoj primeni kod šuleva (hemoroida) i proširenja vena videti dekove kod hirurških bolesti. 5. RASTAVIĆ Konjorep. — Kao sredstvo koje zaustavlja krvarenje može se za ispiranje primeniti i odvar od rastavića. Odvar se sprema na taj način što se 100 grama suve biljke kuva u 1000

grama vode dok se ne ukuva do polovine, ili se kuva 1/2 časa i onda što ostane primeni na mestu krvarenja. 6. KOPRIVA Sok od koprive ima jako delovanje kao lek koji sužava krvne sudove. Zbog toga se s uspehom i primenjuje kod krvarenja iz materice, bilo da je to krvarenje usled lokalnih uzroka (zapaljenja). ili opštih (malokrvnost, naklonost ka lakšem krvarenju itd.). Najpodesnije je primeniti sok od sveže biljke, u dozi 100— 125 grama. Tečan ekstrakt daje se po 2—4 kašičice. Kao sirup od koprive sprema se lek po ovom receptu: Lista od krupne koprive ....... 250 grama Ključale vode ........... 1500 „ Ostaviti da kisne 12 časova. Procediti i dodati dva puta više šećera nego što je težina procećene tečnosti. Davati po 200—300 grama sirupa dnevno. 7. MRTVA KOPRIVA I mrtva kopriva deluje na krvotok u materici. Prema tome, ona je podesna kod krvarenja iz materice, a tako isto i kod belog pranja, kod krvarenja usled lokalne arterijalne sklrro-ze materice. U ovim slučajevima najbolje je davati alkoholni rasb, po 5—20 grama dnevno, a u razmacima, na pola sata po 30 kapi. Može se upotrebiti i tinktura po ovom Florenovom receptu: Tinkture mrtve koprive ....... 100 grama Prostog sirupa ........... 50 „ Vode ............... 25 Davati po 1 kašiku na pola časa — dok ne prestane krvarenje. 8. VINOVA LOZA . U doba kad prestaje menstruacija, i posle toga vremena, kao sredstvo protiv krvarenja može se primeniti i lišće vinove loze (crven list od loze koja daje crno grožće). Najbol>i je čaj spremnjen po ovom receptu: Crvenog lista od vinove loze ..... 50 grama Cvetnih vrhova (cvasti) od dimnjače ... 25 „ Vranilove trave ........... 25 „ Od ove mešavine uzima se po jedna kašika na šonju ključale vode. Treba da stoji 10 minuta. Radi sprečavanja mogućnog pobačaja i čestih pobačaja „iz navike", mogu se primeniti i ova sredstva: imela Kartop žalfija, kora od kartopa. Ovo poslednje sredstvo protiv grčeva primenjuju ame-rički praktičari pod imenom Sgatr VaA. U istu svrhu slu-ži i ražna glavnica, koja se bez recepta ne može davati. Za imelu, koja se daje duže vremena, i za žalfi-ju treba videti u odeljku bolesti stomaka. Kartop, koji treba da prekida grčeve i stezanja materice i na taj način da obu-stavi pobačaj (Klajvehter), upotrebl>ava se kao čaj: puna ka-šičice sveže kore od korena, iseckane najpre u sitne delove, prelije se šoljom klučale vode, pa se ostavi da 1/2 časa kisne, i pije punim gutlajima 1—2 šolje dnevno. BILjNI lekovi Koji utiču na urednu i pravilnu menstruaciju i ublažavanje bolova Kako potpuno odsustvo ili samo izostanak, ili stalno za-docnjavanje mesečne periode kod žena.ima raznih uzroka, može se reći slobodno da

biljke koje se primenjuju u ovim slučajevima mogu dati rezultat koji se želi samo onda ako se uporedo s njima primenjuju i druga sredstva: dijetalna, klimatska, higijenska, fizička i psihička. To jest, mora se pristupiti lečenju bole-snika u prvom redu od malokrvnosti, nervoze, duševnog potre-sa, straha i drugih sličnih stanja, ili nedostatka u opštem razvitku tela (zakržlalosti, žlezdičavosti, slabih kostiju i tkiva itd.), kao i iscrpenosti posle preležanih bolesti. Tek posle svega ovoga možemo se nadati da će ova sredstva postići cilj. U slučaju nepravilne periode i periode s bolovima usled lokalnih i opštih komplikacija, najbolji savet koji možemo dati devojkama i ženama je: ležanje u postelji. Devojke i mlade žeie najbolje će se sačuvati od bolova i nzlišnih komplikacija ako se u doba razvitka, dakle u doba od 12 pa do 18 i 20 godina, pravilno razvijaju fizički, pra-vilno hrane i pravilno žive. Tu treba razumeti život i rad na svežem vazduhu, gimnastiku, uzimanje posebne hrane s kal-cijumom, fosforom, gvožVem i drugim mineralima i vitami-nima, bez alkohola, šećerlema i poslastica, i pravilan noćni odmor, bez dugog sedenja, igranja itd. Kad se pojave neurednosti i bodovi pri menstruaciji, bilo pre ili za vreme njenog trajanja, onda je najbolje ležati, bar u toku prva tri dana, uzimati za to vreme čajeve koji čiste i creva i krv i podvrgnuti se dijeti od sveže hrane koja ne truje. A pre nastupa bolova, pa i mnogo ranije za vreme očekivanja menstruacije, uzimati jedan od ovih lekova koje navodimo u dalem izlaganju. Ti lekovi mogu da se uzimaju ili po jedan ili kao smeša, kako gde potreba zahteva, Popularna medicina često naginje smešama, ali mi smo dužni da istaknemo dač esto jedan lek koji je ispitan, i u pogledu doze izmeren, bolje deluje nego smeše koje primenjuju nestručni ludi. Zato neka se bolesnici drže i ovde, kao i u drugim stvarima, uputstva koja im dajemo. Tako će imati čvrstu osnovu za svoje delanje, jer će znati da iza toga stoje autoriteti, bez kojih bi se izgu-bilo svako sigurno tlo pod nogama, tj. ne bismo znali šta sigurno valja a šta ne. 1. KOMONIKA Trnomet. — Nekada se smatralo da ova biljka može izazva-ti mesečno pranje, pa i pobačaj. Mećutim, utvrćeno je da je ona u stanju samo da ima neko delovaDe na izostanak menstrua-cije malokrvnih devojaka i žena. Ali i u tom slučaju običan čaj od nje ostaje bez dejstva. Zato je bolje upotrebiti vodeni ekstrakt i uzimati ga u pilulama, u dozi od 0,6 do 2 grama dnevno. Preporučujemo da se spremi u apotecn, ako neko nije vešt da sam spremi ekstrakt i da ga u tako maloj dozi uvala pomoću brašna u pilule. Od ove smeše uzima se po 4 grama na jedan litar klučale vode i sprema čaj. Čaj se daje po 2—3 šolje dnevno. Venv doze su zabranjene. Sok ove biljke reaguje na kiselinu. „I sadanji lekari", pisao je dr Sava Petrović, „daju ovu biljku da pomognu da se zastala ženska perioda pojavi i dase materica posle poroćaja bolje očisti." Samo što on, kao ni stari, nije ukazao na najbolji oblik u kom treba da se uzima niti na dozu. Mi tu potrebu popunjavamo. Trnomet ima koren debeo, drvenast, kratak. Stablo je zeljasto, granato, uspravno, drvenasto, 1—1,6 metara visine. Lišće perasto, zarezano, s kopljastim, mahom urezanim i zupčastim vrhovima, s donje strane

belo i runasto, meko. s gorn.e nago i tamnozeleno. Cvetne glavice jajastog oblika, s malo dlakavim pokrivačem, duž grana obrazuju pri kraju grozd. Svaka glavica ima 12—20 dvopolnih (manje ženskih) cvetova s jajastim, runovitim omotačem. Krunica je glatka, s dugačkom žlezdičavom cevi. Cveta od jula do septembra. Raste po njivama i kraj drumova, Biljka, lišće i etablika gorki su i mirišAavi. Koren nije gorak. 2. ŽABLjA TRAVA Upotrebljava se samo deo bilke koji se nalazi u zemlji. On pomaže kad se zaustavi mesečno pranje usled nazeba ili dugo posle poroćaja: da se obnovi, da postane uredno. Dalje on pomaže da nestanu bolovi koji prethode, prate ili nastaju za periodom. Uopšte, može da izazove pojavlivanje menstruacije' kod raznih slučajeva odsutnosti ili njene neurednosti. Deluje kod malokrvnih, kod nervnoreumatičnih, kod bodesnica s r&avim stanjem u crevima i s bolesnom jetrom, kod kojih ovo mesečno pranje, bilo zbog neurednosti idi nepotpunosti, daje povoda za prilive krvi i zapal.enja, za bolove u malom trbuhu i u krstima. Prema tome, kad je ovaj lek istinski u stanju da obnovi mesečno pranje — on u isto vreme deluje i protiv bolova. Upotrebljava se vodeni ekstrakt, po 0,5—2 grama dnevno, ili tečan ekstrakt, po 1—3 grama dnevno, računajući da 40 kapi teže jedan gram. Svaka kašika sadrži po 0,4 grama tečnog ekstrakta. Prema gornjoj dozi može se, dakle, upotrebiti 4—5—6 kašika dnevno. Ovi ekstrakti ne treba da budu stariji od tri meseca. Ako nemože da se spremi ekstrakt, onda je najbolje da se upotrebi sledeća mešavina dr E. Majera: lista orahovog i žab-l>e trave po 20 grama, korena od steže 10 grama, izmešano. Uzima se jedna kašika na šolu klučale vode. Poparen čaj drži se i do 10 minuta iznad slabog plamena. Procedi se i polako gutljajima pije. Koren ove biljke je granat i jednogodišnji. Bilka dostiže visinu do 3 decimetra. Stablo je uspravno, granato i meko, glatko i paučlivo. Donji listovi su na dršku nasaćeni, gornji su pri dnu rašireni i obu-hvataju stabliku. Lišće je pl.osnato, dosta debelo i perasto, podeljeno na jednake, kratke, ćoškaste i zupčaste režnjeve. Sve je cveće cevasto. Cvetne glavice su naslagane u gronjaste grozdove. Omotač je cilindričan. Spoljni omotač je sastavljen od 6 do 8, čak do 10 distića, koji su jedan uz drugi priljubljeni, na vrhu crni i četiri puta kraći od listića pravog omotača. Plod je nešto dlakav. To je obična biljka, raste svuda po Evropi. Cveta preko cele godine. Omilena je ptičja hrana. NEVEN Žutelj, nevenovo cveće. — I u ranija vremena cvet ne-vena upotrebljavao se protiv bolesti trbušnih organa (ote-čene slezine, obolede jetre, materice, kao i protiv barske groznice, skrofuda, hloroze i histerije), ali sve je to bilo nešto neodrećeno. U novije doba utvrćeno je da je nevenov sok, a tako isto i cvet, u stanju da izazove menstruaciju, kao i da ubdaži bodove i ukodiko sve one tegobe koje dolaze s nere-dovnom menstruacijom. Lek se daje na nedelju dana unapred, TJ. pre nego što na-stupi menstruacija. Tada ona dodazi na vreme i uredno. Cvet od nevena tera na znojenje, i to čaj od cveta u dozi 5:100. Naročiti uspeh dobija se od nevena kod nervoznih i ma-lokrvnih devojaka i žena.

TABLA 29. 1 — mrazovac a — plod (čaura) sa lišćem; 2 — zečja loboda; 3 — bor, 4 — vranilova trava TABLA 30. 1 — trešnja, a — grančica, b — cvetovi, v — plo dovi; 2 — povratič; 3 — tatula; 4 — kiseljak, a — prizemni deo biljke, b — gornji deo bilke u cvetu. Za dobijanje uredne menstruacije treba propisivati tinkturu u dozi 2— 4 grama dnevno, kako je napred rečeno. Iln spremiti ekstrakt i davati po 0,3—0,5 grama. Uzima se bilka bez korena (stablika i cvet). Ima ljudi koji ne poznaju neven i ne znaju za njega. To je naše narodno cveće, baštensko, vinogradsko. Koren mu je jednogodišnji, vretenast, s više žila. Stablo je uspravno, granato, izbrazlano i rapavo, sitno žbunasto. Lišće mu je loptičasto, zatubasto, aelo IAI s razdalekim zupcima i nešto malo mesnato. Donje je suženo u hrnlatu dršku; srednje je izvrnuto jajasto i obuhvata stablo, a gorae je Autul.asto ili kopl.asto i „šiljato". Cvetne glavice su narandžastoapte, krupne i usamlene na vrhu dugačkih petelaka. Omotač je složen •od uzanih, zelenih, lepljivih i maljavih listića. Cveće je u sredini koluta cevasto, po obodu jezičasto, u dva do tri reda naslagano. Miriše jako n otužno, a ukusa je nešto oporog, dok je lišće bez osobitog ukusa. Sadrži naročito etarsko ulje i svoju osobitu materiju. Cveta od Juva do septembra. 4. SEDEF Sedefčić, rutvica, petoprstica. — Još kod naroda sta-rijih nego što su bili Rimlani bila je poznata a upotrebljavana ova biljka za izazivanje menstruacije pa i pobačaja. Njeno delovanje osnovano je na tome što izaziva priliv krvi u matericu i ceo mali trbuh. Prema tome, veoma je štetna ako se upotrebi u velikoj meri, a može biti od koristi ako se upotrebi u malim dozama. U tom slučaju pomaže tok men-struacije, a tako isto može pomoći i nastup, dolazak men-struacije, kad je ona nepotpuna, nedovoljna, jer izaziva samo umeren pritok krvi ka materici i organima s kojima je u vezi. Zbog tih njenih naročitih osobina postoje i pravila za njenu upotrebu. Ta su pravila sledeća: 1. Lek od nje treba davati tek pri prvim znacima pojave menstruacije. 2. Lek treba davati samo u ovim dozama: a) Čaj u dozi 1 gram lišća na litar klučale vode; piti po dve šolje dnevno. b) Prah od lišća u pilulama po 0,05 grama, tj. od pola grama napraviti 10 pilula (od grama 20), i davati samo po 5—10 pilula dnevno. Sedef v) Esenciju od nje davati po 2—6 kapi dnevno u nekom čaju ili zašećerenoj vodi. Tako se može dobiti najboli rezultat u svakom pogledu. Ova biljka kao lek ulazi i u sastav aromatičnog sirćeta • U korist svojih bolesnika moram da navedem što se pi-salo o sedefu dosada, da bi se izbegle rćave posledice koje on može da izazove. „Sedef spada meću lekove za razdraživanje i dovoljno je ljut da može da izazove crvenilo na koži kad duže na njoj stoji izgnječen. Kad se pojede u maloj količini — proizvodi nadražaj stomaka, koji se brzo prenosi na celo telo; u većoj dozi može da izazove i uspaljenje organa za varenje.

Od najstarijih vremena sedef je upotrebljavan i u lečenju bolesti materice pri kojima prestane ili se smanji men-struacija. Naše žene dobro poznaju ovu poslednju osobinu sedefa v često ga bezmerno upotrebljavaju kao abortivno sredstvo; no mnoga je zbog toga možda i glavom platila" (dr S. Pet-rović). Nadam se da će se one ubuduće držati samo napred određenih doza,i upotrebiti samo u propisanom slučaju. Kod srčanih bolesti, specijalvd nervnog srčanog bola (kod mlaćih) ova biljka se primenjuje u nešavini s kimom IAI matičnjakom ili majkinom dušicom u jednakim delovi-ma, kao čaj. Kao sredstvo za otklanjanje teškoće u stomačnoj oblasti, kao i radi teranja gasova, ukoliko ne izaziva na-Lražaj u stomaku, primenjuje se ista mešavina. Što se tiče samog sedefa, to Je bilka od 4 do 6 decimetra visoka, jakog mirisa. Donji deo stabla je katkad drven, granat, s mnogim uspravljenim stabljikama. Lišće je nasaćeno na drške, dva ili triput pera-sto isečeno na izvrnuto jajaste ili duguljaste kriške. Cveće je pore-Bano u kratke grozdove nejednakih držaka, a na peteljkama koje su ma-AO duže od ploda. Cveta krupnim žutim cvetovima u junu i julu, Rast po brdima, stenama, a gaji se i po baštama. 5. ŠAFRAN Savljica. — Žigovi cveta šafrana sadrže glavni lek kojim on deduje. Uticaj ove biljke na matericu bio je poznat davno i u Grčkoj i u Italiji, gde se ona upotrebljavala da olakša po-roćaj n da uredi menstruaciju. To delovanje bilke, specijalno na ženske organe i mate-ricu, pokazalo se istinskim. Ona je naročito za preporuku kod teške menstruacije s bolovima. Tu deluje dvojako: 1) kao sredstvo koje krepi, pojačava mišićnu snagu ma-terice, njeno stezanje — kontraktivnost; 2) kao stišavajuće sredstvo, uklanjajući grčeve i ubla-žavajući bolove u krstima prouzrokovane grčevima. Ona, svakako, izaziva priliv krvi ka mozgu, usled čega se oseća izvesna opijenost, nalik na onu kakvu izaziva opijum.Najzgodniji oblik za njegovu primenu je čaj, u dozi po 3 grama na 200 grama ključale vode; treba piti po 2—3 šolje dnevno. Zatim dolazi tinktura, u dozi po 2—5 grama dnevno, i to po 10—20 kapi svaka dva časa. Može se spremiti i ovaj na-pitak za dobijanje periode: Šafrana ............. 2 grama Vode ............... 150 Vode od cimeta ........... 40 „ Sirupa od šafrana ......... 40 „ Preliti šafran vodom i ostaviti da kisne. Potom dodati vode od cimeta i sirupa od šafrana. Davati kašikama i kao sirup koji se primenjuje u cilju da utiša bolove kod dece kojoj niču zubi. Utrljava se u desni deteta. Može se primeniti i kao prašak: Praha od šafrana ......... 0,25 grama Praha od krupne bele rade ...... 0,5 „ Uzimati 2—6 prašaka dnevno, s vodom. Najzad, od njega se pravi, i ponegde pominjani u našoj knjizi, Garusov eliksir koji služi kao sredstvo za poboljšanje mirisa lekova. Šafran ima koren lukast, spolne ljuske sa žilicama, više ili manje mrežastim, retko kožaste. Lišće uzano, linearno i dugačko. Cve-tovi većinom izrastaju izmeću listova, s dugačkom cevi i zvonasto raširenom krunom od šest jednakih listića. Cvetovi imaju boju

ljubičastu, žućkastu ili ružičastu. Poreklo mu je s Istoka, gaji se u Srednjoj Evropi. I na Istoku se upotrebljava kao lek protiv grčeva i za ja-čanje, kao začin i čak kao dodatak napicima za uveseljavanje. Cveta u septembru i oktobru. Brati ga ne treba pre 20. septembra. Cveće treba brati rano ujutru dok su cvetovi zatvoreni, ne danju, kad su otvoreni.U popularnoj medicini u Francuskoj narod obično uzima 8— 10 končića od tučka ili vrhove tučkova (ženski deo) za šolju čaja i to pije: po jednu ili dve dnevno (Role i Bure). 6. POVRATIČ Vratič, umanika. — Čaj od cveta ove biljke, u dozi 4—5 grama na 100 grama ključale vode, a prah u dozi 2—4 grama dnevno u pekmezu ili u nekom soku — može se primeniti kod zadržavanja menstruacije i bodova uz nju. 7. PERŠUN Petrožel., petrusin. — Plod od peršuna sadrži ulja i raznih sastojaka (apiola, terpena rtd.) koji su bili cenjeni kao lek protiv besplodnosti i odsustva menstruacije i koji se i danas cene u medicini. Poznato je da ova biljka utiče na povećanje mokraće, ali osim toga ima i druga lekovita svojstva. Putem svoga sastojka apdžola ona deluje na krvne sudove, izaznva njihovo jačanje pu-njenje i nadražuje mišiće kroz koje ti sudovi prolaze, a na-ročito nadražuje mnšićna vlakna mokraćne bešike, creva i materice. Zbog toga-sok iz ove bilke ima primenu kod bolesti polnih organa, naročito kod neredovne menstruacije. I mnogi su naučnici zapazili i utvrdili da ova bilka odista pomaže u pogledu urećivanja mesečnog pranja, a tako isto čini da iščeznu bolovi koji ga prate. Po tvrćenju rumunskog lekara Teodoresku (navodi Leklerk), delovanje peršuna može se prostirati i na trudnu matericu, kod koje bivaju stezanja bez bolova usled neosetljivosti njenih nerava pod uticajem leka datog u obliku odvara od plodova, u dozi 30 grama na 250 grama vode.Kako čaj od peršuna sadrži slabe doze onih sastojaka koji su upravo lekoviti — prešlo se na sok od bil>ke. Ovaj, ako se uzme u dozi od 100 do 150 grama dnevno, može u izvesnoj meri zameniti najaktivniji njegov sastojak (apiol). Poslednji, pak, može se spremiti u apoteci u želatinskim kapsulama i propi-sivati u dozi od 0,2 do 0,4 grama dnevno. Osim 'ovih nabrojanih biljaka mogu se s uspehom primeniti s izvesnim ciljem i sledeće, nama već poznate biljke: 8. JAGLIKA Jagorčevina. — Upotreljava se protiv migrene, bolova u jednoj polovini glave i lica i protiv nesvestice kod mladih devojaka koje nemaju urednu menstruaciju.Spravlja se čaj od korena, u dozi 4—6 grama na šolju ključale vode; piti tri šolje dnevno. 9. PELEN Pelen. —Služi kao dosta dobar lek u odsustvu pranja kod žena koje imaju mlitavu matericu. Primen.uje se kao čaj (poparena, ne kuvana biljka). Kao tinktura u dozi 20—30 kapi pre jela. Kao vino sprema se ovako: Suvog lišća pelena ......... 30 grama Alkohola od 60% ......... 60 „ Belog zina ............ 1000 „ . Treba ostaviti da pelen kisne u alkoholu 24 časa, onda naliti u vino i ostaviti da sve kisne još 10 dana. Ocediti,procediti i od toga

upotreblavati dnevno ne više od tri kašike — pre jela; znači po 1—2 kašičice u malo vode ili, još bolje, u pivu, pre jela. U najmanju ruku ovim se popravlja opšte stanje: organizam se bolje hrani i krepi i pojavljuje se menstruacija. 10. PROSINAC Bažanka, štir, šipanj. — Ovde se primenjuje samo sveža biljka, jer ne deluje kad se isuši. Njena upotreba je tako reći naročita, specijalna, naime, za klistiranje kod zatvora žena koje su već izgubile svoje mesečno pranje i kod žena dojilja kojima treba da prestane mleko.Od nje se upotrebljava sok, u dozi 30—100 grama za jednu klizmu (klistir), sa ili bez šećera. Ako se upotrebljava šećer, da ga bude, rastopljenog, tri puta više (1:3). 11. HAJDUČKA TRAVA Primenjuje se ovde kao sredstvo za izazivanje menstruacije, protiv grčeva u materici i zavijanja u malom trbuhu i u sto-maku kod nervoznih žena. Najviše se savetuje čaj, u dozi 5:100 — protiv grčeva. Ili kao tinktura, po 20—30 kapi, tri puta dnevno, za izazivanje menstruacije. 12. BELA RADA Ovu biljku, u obliku tinkture, priznali su engleski nauč-nici Džips i Braun kao najaktivniji lek za urećivanje i obnavljanje menstruacije, kao i za urećivanje njene količine. DVANAESTA GRUPA KOŽNE BOLESTI Vreme je da se unese izvesna svetlost u narodno lečenje, a još više da se uvede red. Uzeti luk, zelen ili kiseo list kupusa, ili kakav drugi list, prilepiti to na kožu i čekati da kožna bolest proće — suviše je prosta terapija (leče-nje) koju narod stalno primenjuje. To dolazi usled uprošće-nog gledanja na kožnu bodest, jer se misli da je bolest onde gde se vidi, gde je izbio osip, bubuljica, čir, rusa, lišaj itd. Ali stvari nisu tako jednostavne. Nauka je pokazala da kožna bolest u većini slučajeva izbija tek onda kad se izvršio pore-mećaj u stomaku, u crevima, u nervnom sistemu, u krvi ili u sokovima organizma (u žlezdama); to jest: kožna bolest je samo znak, samo simptom neke unutarnje bolesti, teške ili lake. Ali ipak, unutrašnjih bolesti koje počinju i svršavaju se na koži, ima vrlo malo; one tad zavise od lokalne zaraze, infekcije nekim bacilima (još reće životinjicama), koje zagade ili samo gornje slojeve kože ili prođu i duble i iza-zovu čireve i gnojnike, a u izuzetnim slučajevima crveni vetar (koji znači zapaljenje potkožnog tkiva). Dakle, kožće bolesti su od velikog značaja za lečenje: ako su dalekog, unutarnjeg porekla, one zahtevaju opšte le-čenje, a ako su lokalnog, one ga zahtevaju još više, jer ostav-ljajućm kožu nelečenom izlažemo je nečistoći, gnojenju i mo-gućim gežgš bo-lestima. Koliko je bilo ljudi koji su platili i glavom što su neznatne kožne bodesti ostavljali bez lečenja i živeli nehigijenski i nedijetalno! Zato se i ovde mora uzimati u obzir ošpte stanje obolelog organizma i poo e to a lokalno stanje na koži. U tom smislu vrlo je važno voditi računa o tome kakvo je stanje unutarnjih organa: stomaka, creva, jetre, a ponajviše krvi. kao i o tome šta čovek jede i pije, kako živi, kako se nosi; Drugo, lekovi se mogu primenjivati nerazborito, kako to čini narod. U većini slučajeva i biljne i životinjske lekove On primenjuje prema

onome šta ko kaže. Nije čudo što „le-kara" ima najviše na svetu. No svi ti „lekari", ili, bolje reći, dobronamerni ljudi, ne mogu da znaju ono što nisu uči-li. Ono narodno: „Ne pitaj učenoga nego paćenoga" sasvim je pogrešno načelo, jer i dobronamerni paćenik teško da može zapamtiti neku složenu stvar i još teže može da je preda drugome bez izmene ili izvitoperavanja; prema tome, njegovi saveti biće ipak slabiji od saveta učenoga i naučnika. Pa i nauč.nikove masti i praškovi, ako se i stalno primenjuju, često ne daju očekivane rezultate. Uzrok je tome naše nepozna-vanje dalekih krvnih promena, kao i primena lekova (arsenika, joda, žive) koji malo mogu pomoći bez temeljnog čišćenja tela i obnove celokupne cirkulacije krvi i sokova. Zato smo u ovom radu i uzeli na sebe odgovorni zadatak da iz sveta biljaka odaberemo za primenu kod kožnih bolesti, pored onih koje smo dosada pominjali i koje ćemo i sad nave-sti, i one koje se primenjuju samo kod kožnih bolesti, dajući, što je vrlo važno, doze u kojima se biljke mogu upotrebljavati. To smo smatrali za najvažniju stvar, jer se biljke i u lečenju kožnih bolesti upotrebljavaju i spolja i iznutra;ista biljka koja jv spolja lvkovita molse, ako se unese u organizam, da otruje čoveka. I obrnuto, ona koja iznutra čisti organe i krv od štetnih i otrovnih sastojaka — spolja upotrebljena može da ne znači ništa. S tim kratkim napomenama prelazimo na dalje izlaganje o biljkama u lečenju kožnih bolesti: 1. ČIČAK Repušina, lepak, repuv. — U korenu ove biljke, kad se upotrebi svež u proleće (ili kad se propusti kroz alkoholnu paru, pa onda osuši na suvom, toplom vazduhu i čuva na suvom mestu da se ponovo ne ovlaži i ne truli ima sastojaka: inulina, nerastvorlive gume, ulja, tanina, ka-lijumfosfata, kalcijuma, magnezijuma i zejtinasto lepljive materije. Ti sastojci deluju vrlo povoljno u lečenju kožnih čireva. Oni preseku bolest: bolovi prestaju i gaojni čepčić naiće brže iz čira. I drugi se čirevi više ne pojavljuju. Ove rezultate utvrdilo je više naučnika. Ovaj koren, dakle, može da se upotrebi svuda gde je koža tako reći porozna, te kroz znojne žlezdice, pored dlaka ili kroz epidermu i pore propušta lako zarazne klice koje iza-zivaju potom iz dubine veće ili manje čireve. Tu na prvom mestu treba računati, osim onih koji se zanimaju nečistim poslovima i zanatima, obradom kože, i obolele od šećerne bolesti, kod kojih se često čirevi javlaju kao znak te bolesti, o čemu treba takoće voditi računa.Koren od čička upotreblava se kao odvar, u dozi 60 grama sveža korena na litar vode. Kako je suv koren bez delovanja, treba iz svežeg korena izvuđi mek zgustak (ekstrakt), čuvati ga i davati po 1—2 grama dnevno. Sveža sredina korena od čička ili gust odvar od njega mogu dati stvarne koristi pri lokalnoj upotrebi kod kožnih bo-lesta, kao što su: perutanja po licu, rusa, lišaji s korama (krastama) ili gnojnim listićima („firciger"), bubuljice i moasilj („ekcem"). 3. RAZVODNIK Paskvica. — Neki savremeni lekari preporučuju ovu biljku kao pouzdano sredstvo protiv raznih kožnih bolesti, pa i onih koje stoje u vezi sa sifilisom. Od ove biljke propisuje se odvar, u dozi 30 grama na litar vode. Ili se od nje sprema vodeni zgustak i daje po 1—5 grama dnevno. Ili se od nje sprema sirup po ovom receptu:

Oljuštene i iseckane stablike razvodnika ........... 100 grama Ključale vode ........... 1500 „ Posle 6 časova kišeljenja u vodi treba ovaj čaj procediti pod pritiskom, ostaviti da se procećena tečnost staloži, odliti je i dodati po 180 grama šećera na svakih 100 grama tečnosti. Zatim staviti na jaku vatru da sve brzo provri i odmah procediti ponovo. Od dobijenog sirupa uzimati po 50 —100 grama dnevno. z. PODBEL Pominjana biljka kod plućnih bolesti. Ovde se smatra kao odlično sredstvo u lečenju bolesti kože koje stoje u vezi sa skrofulozom, malokrvnošću i opštom slabošću organizma i plućnim pojavama: kašljem, sipnjom itd. Zato se u Engleskoj puši njegovo lišće, a u Francuskoj meša s duvanom u odnosu 20:100, što nije rćavo za sipljive lude. Lek se sprema kao napitak od kuvanog lista podbela, koji u nekim krajevima zovu i „kći pre majke", stoga što cvet iz-nikne iz zemle pre lišća. Doza: 10 grama cveta na litar vode kao čaj; piti 2—3 šolje dnevno. • Kuvano lišće ili sok od lišća daju se protiv skrofulo-ze u dozi 20:1000 grama. Cvet i list podbela upotrebljavaju se spolja kao priparci (tople obloge) za sazrevanje gnojnika na koži. Cvet podbela ima jak ali prijatan miris; ukusa je blagog, aromatičnog. Cveće treba sušiti brzo i s pažnjom, u senci, ili u pećnici (šporetu) itd. Lišće se suši na suncu n čuva suvo. Pojedinosti o ovoj bilci videti kod bronhitasa i meša-vina za pluća. 4. DAN I NOĆ Likino oko, divlja maćeha, božji cvet, milovanka, ljubica trobojna, sirotica. — U ovoj biljci je naćeno sredstvo koje se upotrebljava u lečenju reumatizma (tzv. metilsalicilikum) i bolesti kože. Ranije se ova biljka upotrebljavala i kod si-filisa, kad ljudi nisu umeli odvajati jedno od drugog. U po-slednje vreme vrednost ove bilčice je ponovo priznata i utvr-ćeno je njeno delovalje kod bolesti kože s korama na njoj, kod lišaja (ekcem) i dečjih krasta po licu, ruse (glupo nazvane „firciger"), pa i kod staliog srebrnastog lišaja na laktu (psorijaze). U svakom slučaju ova bilka može doneti koristi kod kožiih bolesti koje dolaze kao posledica (čiji su one znak) narušene opšte razmene materija u telu, tzv. nervnopodagrič-ne dijateze. 0 tim smo uzrocima govorili i u odelku o podagri i u početku ove glave. Ova biljka precoručuje se kao čaj, u dozi: 60 grama svežeg ili sušenog cveta na litar ključale vode; piti 2—3 šolje dnevno. Isto tako može se upotrebiti ekstrakt, od koga se pravi ovakav sirup: Vodenog ekstrakta cveća daninoć ... 3 grama Prostog sirupa ........... 150 „ Davati po 2—4 kašike dnevno. Sirup se pravi na ovaj način: 70 grama biljke kisne u jed-nom litru vode 6 časova; to se zatim procedi i onda se u taj čaj, koji se najpre zagreje da bude vruć, sipa 1800 grama šeće-ra. Doza je 2—4 kašike dnevno. U većoj dozi ova biljka tera na čišćenje, čak i na povraćanje. Ovo je vrlo raznolika biljka, ali se lako poznaje po granatoj stabljici, po 'velikom sporednom lišću nalik listovima koji imaju nejed-nake i duboko isečene delove, od kojih je krajnji najveći, najloptastiji, tupo zaokrugljen. Bil>ka je naga ili slabo malava. Lišće ima drške. Cveće je plavo, beličasto ili žućkasto, ili sastavleno iz svih tih boja. Najniži donji list je najširi, pri osnovi žut. Raste po brdskim livadama, padinama, pustoj ili obraćenoj zemlji.. Cveta od ranog proleća do jeseni. Mada svako poznaje ovu biljku, ipak je treba razlikovati od drugih srodnih joj vrsta koje imaju i drugi list (većinom srcast) i Arugu boju cveta (samo u dve boje).

5. BELONOGA Sapun-čičak, penušavac, sapun-trava, sapunika, sapunjača. — Ova biljka dobila je naziv zbog toga što svuda u njoj, a naro-čito u njenom korenu, ima jedan sastojak (saponin) koji se ra-stvara u vodi i ima svojstvo da se penuša kao sapun (zaro). Naše domaćice znaju taj i upotrebljavaju ta pri' pranju rublja, nakvasivši isitnjen koren u vodi. Ali baš ta voda u ko-joj se kisililo lišće ili iseckan koren — nije za čoveka; ona je pomalo otrovna i može prouzrokovati neprijatce posledice kao što su: drhtanje udova, jako širenje zenica, sušenje usta s oduzimanjem jezika itd. Naprotiv, ako se lišće ove biljke odmah prelije, popari, u dozi 20—30 grama, litrom ključale vode, mo že da se upotrvbi kao sredstvo za čišćenje krvi (krvni očistitelj). Raskvašen čaj ili odvar korena ne treba primenjiva-ti. Uzima se po dve šolje poparenog čaja od lišća sapun-trave. Smatra se da u organizmu ovaj lek sapunjavi (pravi emulziju) masne sastojke i tako iznutra pročišćava telo. Zato se upotrebljava kod zastarelih kožnih bolesti s ko-rama koje se ljušte itd., s otocima žlezda i skrofulama. Pored toga on se primenjuje i kod reumatizma i codagre kao sred-stvo koje tera na znojenje. Može se primeniti i kao sirup za ispiranje krvi u pod-jednakim delovima s biljkom daninoć. Stari arapski lekari lečili su ovom biljkom lepru — gubu, zle rane po telu, i slične kraste. Najbolje je primeniti je u obliku vodenog ekstrakta u dozi po 1—2 grama dnevno, a u smeši sa sirupom po ovom receptu: Vodenog ekstrakta sapun--trave .............. 10 grama Prostog sirupa .......... 990 „ Smešati i davati po 50 do 100 grama dnevno. Sadanji naš preparat „timotusan" sadrži majkinu duši-cu, sapun-travu i lipov cvet. Lišće sapunjače bere se tek od druge godine (divlje ili negovane biljke) u julu i avgustu, kad su listovi došli do pu-nog razvitka, tj. kad je biljka spremna da cveta. Kosi se ili žnje cela bilka, odmah se nosi kući, tu kida lišće. Treba da se suši u prostoriji u kojoj ima strujanja vazduha. Sapunjača je naga biljka s puzećim korenom; pri vrhu ima više krutih, lišćem obraslih, uspravnih stablika i dostiže do 3/4 metra visine. Lišće je naspramno, glatko, zeleno, jajasto ili duguljasto, s 2—5 dugih uzdužnih konaca (rebara), u osnovici suženih, s dugačkom drškom. Cvetovi su veliki i lepi, bledocrveni ili gotovo beli, u gu-stim grozdovima ili kitama na kraju sgablike, praćeni malim, koplja-stim zaštitnim listićima. Čašica cevasta, bez peraja. Krunični li-stovi su obrnu+o srcasti s dva oštra zupca na dnu. Raste po bregovima, pored ograda. Vreme džvetanja: jul i avgust. 6. BREST Bolesti kože, razne vrste i jako uporne, bile su lečene i ranije, počev od 1784. godine, drugim slojem brestove kore. Te godine Bano je uveo s uspehom takvo lečenje u medicinu. Leklerk, dalje, kaže: 1 — potplotuša; 2 — čičak; 3 • živa trava; 4 — zečja stopa, a — gornji deo biljke u cvetu, b — cvet, v — plod kruška (; 2 — lucerka (;3 — spanać; 4 — mišinac Brest ko od čitalaca želi da žonovo isproba njeno delovanje, veka se posluži samo receptom što nam je ostavio Lizon i koji glasi: uzimajte 128 grama

srednje brestove kore, i to od stabla ili grane od jedne ili dve godine; kuvajte je u dva litra vode lok se sve ne ukuva za polovinu (dakle do jednog litra). I kad to odstoji, dajte bolesniku po 250 grama te tečnosti ujutru i uveče." „Ne bih", veli on, „ni govorio o brestu da nisam natrapao na jednog ,Eskulapa' u drvenim cipelama, tj. nadrilekara, da leči uspešno, po svom iskustvu, zastarele kožne bolesti, pro-lajući neki čaj i neku mast koju je tobož on sam izmislio. Kad sam to bliže razgledao, video sam da je taj njegov napitak samo jak čaj od brestove kore, a mast isto tako, koju je on do-bijao mešajući tucanu brestovu koru s mašću od jazavca na tihoj vatri (a zli jezici su govorili da mu neki obližnji ka-sapin liferuje tu mast od jazavca)." U stvari, to je bilo poznato lečenje, mnogo upotreblavano 1784. godine, kada ga je izmislio dr Vanai, koji je mogao time la nzleči najrazličitije i uporne kožne bolesti. Dakle, srednja kora deluje kao nervni očistitelj i ispirač organizma. Može se primenjivati isto onako kako ju je prime-njivao francuski seljak, ali u dozama i po recepgu kako je od-redio Lizon. Brest je odvajkada primenjivan kao lek. Brest je visoko drvo, s glatkim granama, lišćem jajastim, jajasto dugim, pri dnu neipRo nejednakim. Cveće gotovo sedi n'a grani, u gustim, poluokruglim ili loptastim kitama. Kora starijih drveta, u dugačko--produžnim linijama ispucala, ostaje bez listova. Cveta u martu i aprilu. Plod — dvolepezasto seme koje visi, bez belančevina, klija neposredno. 7. MRKVA Šargarepa. — Doktor Arto de Vevej dobijao je odlične re-zudtate kod zaraznih krasta na dicu dece, zvanih bez ikakvog osnova „firciger". On je to davao u vidu soka za pijenje u kodičini od 50 do 150 grama dnevno. Sok se cedi iz sirove mrkve i njemu se dodaje malo sodi. Mladi bodesnici počinju uskoro da se goje, dobijaju bolju boju, a kraste otpadaju za kratko vreme. Možda dejstvuju pri tom karoteni kojih ima u šargarepi (vitamin A). 8. POTOČNjAK Prah i tinktura ove biljke upotrebljavaju se kod ekcema, crvenila i zapaljenja kože usled ojedanja, kakvo biva kod punih ljudi, kod gojaznih žena (ispod prsa, pod pazuhom, na butinama, na vratu) i napredne dece — kad im se ta mesta na telu prlaju i znoje. Upotreblavaju se takoće i protiv rana na proširenim venama.O pojedinostima videti glavu o ženskim bolestima, tačku 6. 9. DRAGOLjUB Ova biljka naročito zaslužuje pažnju u spoljnoj upotrebi pri lečenju bolesti kože na glavi.Da bi se sprečilo opadanje kose i podigla životna snaga korena dlaka, primenjuje se ovaj Leklerkov sastav, koji se pokazao vrlo koristan: Lista i svežeg semena od dragoljuba . Svežeg lista od koprive ..... Svežeg lista od šimšira .... 90°/o-nog alkohola ........ Lek se sprema na ovaj način: Treba iseckati lišće i ostaviti da kisne u alkoholu 15 dana. Zatim procediti pritiskanjem, da bi se procećenoj tečnosti dao bolji miris, dodati nekoliko kapi ulja od geranijuma1 Lek treba utrljavati u kožu, onde gde kosa opada, malo grublom četkom. Zatim oprati mlakom vodom (tušem).

10. NEVEN Ovde se neven upotrebljava u obliku obloga spol»a protiv površinskih gnojenja kože sa žutim krastama, npr. po licu, po glavi, u kosi itd. Upotrebljava se sok od nevena. Ili, još bole, tinktura ili alkoholatura, razblažena vodom u odnosu 10:100. Može se upotrebiti i mast — pasta, po receptu: Seljačkom svetu dobro poznata divlja živa trava (po spiralnoi uvrnutom vrhu semena koje se razvrće kad.se nakvasi). Vrste gajene po baštama imaju jak prijatan miris, iz njih se vadi ule koje može imati čak i miris ruže, Ovih geranijuma ima mnogo vrsta. Tinkture od nevena ...:.. Oksida cinka . Lanolina .......,....},| 10 grama Vazelina 11. POMOĆNICA Lekari Levi Frankel i Juster objavili su svoja iskustva s pomoćnicom i tvrdili da ona može ukazati dobre usluge u lečenju kožnih bolesti, npr. time što umanjuje masno peruta-nje, a tako isto i u lečenju svraba s krasticama i okoravljanja kod drugih kožnih bolesti, kao što su: psorijaza (srebrnaste kraste na laktu), lišaj i svrab oko čmara. Ova je biljka slabija od drugih biljaka grupe bunike, tatu-le, velebilja. Sušenje je čini još slabijom *— tako da je naj-bol.e praviti od nje alkoholaturu. Najbolje deluje kao iscećeni sok od biljke u punom razvit-ku. Ali se taj sok može cediti samo kratko vreme. Zato se pravi alkoholatura, koja može da se čuva, i daje u dozi po 5—10 grama dnevno kad postoje izvesni bolovi u stomaku, crevima, ili žučnoj bešici. Spolja se upotrebljava odvar od lišća protiv svraba žen-skih polnih organa i šuljeva. A tako se upotrebljava i kao obloga protiv kožnih zapaljenja, reumatizma i uboja. 12. OTROVNICA Kako se rukovodimo principom da se nijedna biljka ne sme upotrebiti za unutarnje lečenje ako bi mogla štetiti, ovu na-vodimo samo kao lek za spol.nu upotrebu. Uneta u organizam u. većoj dozi otrovna je, deluje kao narkotično ljut otrov. Upotrebljava se samo kao odvar od cele biljke, protiv šuge i protiv drugih insekata: gnjida, vašiju itd. (dr. S. Pe-trović). Nekada je njen koren upotrebljavan kao sredstvo za čišće-nje. Otrovan je — ne treba ga uzimati. Pravi neku sredinu između kukureka i lutića. Koren joj je debeo, mrk, s jakim žilama. Dugogodišnja je biljka. Biljka je glatka, dostižs visinu do 6 decimetara. Lišće donje je krupnije, na drškama, dvaput perasto. Stablo je uspravno, pri osnovi golo a na vrhu ima 2—3 lista. Cveće je belo, u dva grozda složeno. Raste po brdskim šumama. Cveta u junu. Miriše neprijatno. 13. KANDILICA Kandilka. — U istom cilju i s istim razlozima upotrebljava se protiv šuge i kandilica. Treba je uzimati i od nje pra-viti odvar. Tim odvarom kvasiti šugava mesta. Za unutarnju upotrebu je otrovna. 14. PAPRIKA Bar našem svetu ne treba govoriti o paprici i njenoj upotrebi. U njoj ima vitamina. U slučaju bolesti kože paprika se obično upotreblava kao odvar, protiv opadanja kose. Tom prilikom treba čuvati oči. 15. KONOPLjA Čaj spravljen od lišća konoplje upotreblava se protiv raznih kožnih osipa, kao što su: bubulice po licu, lišaj, moasilj (ekcem), rusa, tuberkuloza kože, lica,

pitirijazisa (kožne plesni) itd. 16. KRASTAVAC Seme od krastavca, spremleno kao mleko (emulzija): istu-cano i pomešano s vodom, u popularnoj medicini upotrebljava se kao blago sredstvo protiv kožnih osipa i kao obloga pro-tiv čireva i gnojnika, kao i protiv ispalih, SPOLjNIH šuleva. Protiv ekcema (moasilja) može se primeniti svež sok od kra-stavca: triput dnevno po 2 kašike. Kad se sve spremi čisto (posuće prokuvano i ruke dobro oprane), takva primena ne može biti štetna. 17. BOR I PROIZVOD IZ NjEGA - KATRAN Upotreba katrana u lečenju kožnih bolesti opšte je po-znata, bar u našoj medicini. Smeša katrana, istucanog sum-pora i sala smatra se kao najbolje sredstvo protiv lišaja, moasilja (ekcema), protiv šuge, svraba, psorijazisa (srebrnaste kraste na laktu) itd. Najjednostavniji i najzgodniji sastav za katranovu mast bio bi ovaj: Katrana ............... 10 grama Sala ili masti svinjske ........ 90 „ Tome se dodaje 1—10 grama sitnog praška sumpora. Mrlje od katrana peru se posle ili sapunjavom vodom ili terpenti-nom, pa najzad benzinom i spiritusom (čistim alkoholom). Za pranje kose i glave umesto katran-sapuna može se upotrebiti voda od katrana, koja se sprema po ovom receptu: Katrana ............. 5 grama Strugotine od jele . . ... ...... 15 „ Vode .............. 1000 Ostaviti to da kisne jedan dan. Ocediti, pa zatim procediti. Ova se voda može spremiti i od „likera od katrana". Taj se „liker" spravlja ovako: Katrana ...... Sode bikarbone . . . Krečne magnezije . . . Vruće vode ..... Ostaviti to da stoji 15 dana. Procediti. Od toga se uzima po 1 kašika i pravi katranska voda. Ali katran može biti i od bukovog drveta i od breze. Prvi se može upotrebiti i za kupanje u lečenju kožne bolesti po celom telu, jer manje nadražuje ko-žu, a drugi se upotrebljava s alkoholom (kao i borov katran) protiv svraba na koži i kao sredstvo za dezinfekciju. Doza mu je: pola jednog i pola drugog; na primer: Katrana od breze Alkohola . . . Koža se maže četkicom. Bolja je mast protiv šuge s katranom od breze nego mast s borovim katranom. Protiv bolesti kose — kosojede koja se karakteriše time što se ovdeonde na glavi u kosi ili na bradi pokazuju ćelavo-gola mesta, okruglog oblika, u veličini većeg ili manjeg metalnog novca, na kojima su dlake kao prelomljene, pokošene i koža malo otečena, pa i tanko krastava — te pojave izaziva naročita plesan, gljivica-parazit— može se primeniti mast po ovom receptu: Katrana od breze ...... 7 grama Salicilne kiseline ......... 3 „ Maslinovog zejtina ......... 100 „ Za kvašenje i rastvaranje krasta na obolelom mestu kose i kože. Protiv svraba na koži (kod koprivnjače i t. sl.), može se primeniti raso

od nane u alkoholu ili u ljutoj rakiji — prepe-čenici.U istu grupu lekova spada i lek dobijen iz crvevg venje. CRVENA VENjA Kad ovaj žbun i njegovo korenje sagoreva, dobija se naročiti zejtin, crn-i smrdljiv. Ovaj zejtin-katran zove se kadovo ulje. On čini glavni sastav čuvenog harlemskog zej-tina i upotrebljava se s izvanrednim uspehom kod bolesti ko-že: ekcema, šuge, psorijazisa (srebrnastih krasta na laktu), svraba itd. Svuda gde je mesto sumporu može se primeniti ovaj lek.Propisujese kao pomada, u dozi 2—4 grama zejtin-katrana s 30 grama svežeg svinjskog sala. Ova vrsta venje odlikuje se od obične venje time što njen rod (bobice) ima crvenu boju, dok obična venja ima rod tamno-plavocrvene boje. Lišće ima tanko, dugačko, igličasto na vrhu; u plodu ima raznih sastojaka: smole, jedne gorčine, šećera, gume, soli, kalijuma, kalcijuma itd. Bobica sazreva, što je vrlo interesantno, tek u jesen treće godine. Pa i drvo od obič-ne venje bilo je iskorišćavano kao sredstvo za znojenje i anti-sifilističko-lečenje. U cilju znojenja, ili za ispiranje upor-nih rana, uzima se odvar od 60 grama sitnog iverja od 25 grama 2 drveta u litru vode. Ova vrsta venje raste na primorju, po šumama i na obalama mora. 19. PIVSKI KVASAC Sastojak, materija koja se stvara u pivskom sladu za vreme vrenja. U njoj se nalazi jedna vrsta gljivica koja preobražava šećer. Kad je sveža, ona je tečna i ne može da se održi. A kad je suva, može da se čuva dugo. Upotrebljava se protiv čireva, u dozi po 3 kašičice kao prah, s pivom ili u kiseloj vodi. Ili se od njega sprema čaj, ali se onda drži na pari u rešeci dok. voda vri. Može se zasladiti. Mnogobrojni su u trgovini preparati i ekstrakti od piv-skog kvasca. Takav je npr., suvi prašak s 88% šećera;kakaom i svežim jajima, spremljen prah s 77% šećera; malto-selol, malctropon itd. takođe su smeše pivskog kvasca s ribljim zejtinom ili lecitinom, gvožćem, kakao itd. Svaki može sebi nabaviti pivski kvasac i sa šećerom ga piti kao čaj. . PREČICA Prečica Prašuljica, pdavun, crvotočina. — Francuzi zovu ovu biljku zbog njene primene „biljni sumpor. Evo šta je govorio za nju dr Sava Petrović: „Prašak od drečice — upotrebljava se poglavito za spolne bolesti, i to: za posipanje ojedenih, vlažnih i uspaljenih mesta na koži, naročito u male dece, i za tu je celj bolja od svakog drugog praška, jer voda preko nje prelazi kao preko kaučuka, a kožu ne može da ovla-ži. Apotekari često njom posipaju pilule da se ne slepe." Nemci eu takođe upotrebljavali ovu biljku u istom cilju: kao prašak za posipanje kože. Prema tome, ona može u narodu potpuno da zameni prašak ili skrob Dugovečna, vrlo regko godiipva biljka, granatog i lisnatog stabla, koje je složeno od duguljastih ćelijica i brojaničastih sudova. Lišće je kod ove biljke meko, tanko, liči na mahovinu i završava se dlakama. Prema puzećem stablu okreće se naviše. Plod — klas. Biljka je otvo-renozelena i 6—8 decimetara dugačka. Raste po višim suvim brdima, mebu

četinarima, pod grmovima. Upotreblava se njen prah i mahovina. 21. ZELjE „Engleski spanać". — U medicini se upotrebl.ava koren, a i list (ovo kao povrće).Koren ove biljke gorkog je i nešto malo oporog ukusa. U njemu ima sumpora i jedne osobene materije, rumicina, slič-ne rabarbarinu. Glavna je njegova primena kod dugotrajnih kožnih bode-sti. Pa kako su mnoge kožne bolesti posdedica ili samo znak (simptom) rćavog varenja u stomaku i organizma za varenje uop-šte — ova je biljka u većoj dozi upotreblavana kao dek za sto-licu i protiv drugih poremećaja u crevima. Tako su njome le-čene kožne bodesti posrednim putem, ako su posledica mado-krvnosti. Osim toga, upotrebljavan je ovaj koren u lečenju sifilisa i reumatizma — kao krvni očistitelj, posle lečenja antibi-oticima.Upotreblava se kao čaj, u dozi 20 grama na litar vode. Pije se 2—3 šolje dnevno. A može se spremiti i kao sirup (ne za Anjabetičare). Jedna vrsta kiseljaka. Raste kod nas po vššš brdima i na vlaž-vim mestima (na Kopaoniku), a može se i gajiti. Stablo dostiže do 13 mstra visine. Donje lišće je tanko, plosnato, jajasto-kopljasto, glatko, obolom malo krecavo, zaoštreno na vrhu. Stablika je uspravna, ižle-b*ena, granata. Lišće ima ižlebljene drške. Cveće je u zbivenim i arnmaknutim pršljenovima, bez prirepaka i u skupu čini gustu i gra-•hgu metlicu. 22. ŽAVORNjAK Čedebin-perčin, kavga-čičak'. — U staroj medicini ova biAka je bila mnogo upotreblavana kod raznih bodesti, jer se smatralo da je dobro sredstvo za teranje na mokrenje kod vode-nih bolesti, otoka trbušnih organa, a i kao lek protiv glista. U Engleskoj su je neki lekari davali protiv sipnje (dr S. P.). Ali kako je ova biljka srodna lutićima (jediću, nalepu) i pokazala se kao otrovna — ona je za unutarnju primenu nepo-desna; sada je izbačena iz upotrebe. Ali se za spoljnu upotrebu protiv šuge i vašiju može primeniti. Dakle, odvar od žavornjaka upotrebljava se kao antipara-zitsko sredstvo protiv gnjida, larvi od šuge i protiv stenica. Toga radi meša se s jednakom ili dvostrukom količi-nom masti. Protiv stenica treba namazati i zapušiti ona mesta i rupice odakle one mogu da izlaze. Koren je jednogodišlji. Stablo je pravo, maljavo, s mnogim razvede-nim granama. Lišće je iseckano na sitne kriške. Cvetovi su plavi ili beli, semenke crne, rapave. Raste po usevima, a cveta u junu. Lako ss upamti kao lepi POASKI letnji cvet. U istu svrhu upotreblava se i srodna joj biljka „trava od buva", ali samo kao spolni lek, zbog njenih narkotično-otrovnih sastojaka. ČUBAR Čuber, čubrika, čuberica. — U nas se gaji po baštama. Poznata je našim seoskim domaćicama. Naveli smo ovu biljku kod plućnih oboljenja, gde se ona upotreblava kao i majkina dušica, isop i slično biljke. Ovde je navodimo kao sredstvo za spoljnu upotrebu, i to kao lek pri kupanju. Upotreblena onako kao što se u našem narodu upotrebljavaju trinje, za kupanje, ona krepi tkivo kože, ojačava slabunjavu decu i stišava bolove na površini tela. Protiv ujeda pčela, osa itd., upotrebljava se njen sok — kad se mesto uboda natrlja lišćem od čubra. Ima ga dve vrste: čubar brdski i čubar baštovanski

Prvi je divlja, žilava bilka, dostiže visinu 20—30 centimetara. Njeno stablo je pri dnu drvenasto, lišće tanko-dugul.asto, obično duže nego što je' rastojanje izmeću dva kolena. Cveće je sitno, žuginjavo ili crvenkasto, usamljeno, pojedinačno na vrhu grančica. Rod — zrna, orahove boje, tanko izbrazdano. Baštovanski čubar je jednogodišnja biljka, nešto manja nego divlja. Grane su mu travaste, lisnate. Stabljike često crvenkaste, lišće meko, linearno, obično kraće nego rastojanje izmeću kolenaca. Cveće beličasto s crvenim pegama, u kiti na vrhu grančica. Esencija (ulje) dobijena „pečenjem" ove biljke koštala je pre rata 80—100 franaka kilogram. Sadrži timola i karvakro-la i ulazi u sastav najbol»ih likera, rakije (šartreza) itd. Biće od interesa za naš svet da navedem šta za nju još ka-žu profesori Role i Bure: „Još je rimski pesnik Vergilije hvalio ovu biljku. U pro-šlom stoleću lekari su slavili čaj od n»e protiv raznih bole-sti, kako unutarnjih tako i SPOLjNIH." Ona ima osobine aromatične, da poadaže kod plućnih bo-lesti i bolesti stomaka. Po mišljenju nekih autora — ime njeno, 5a1igeja, dolazi od reči, satir — što znači da deluje povolno na oslabe-li polni nagon. U medicini je preporučuju radi jačanja stomaka; dalje, pro-tnv trovanja hranom.Za meso od divlači nema boljeg začina - ispravljača i po-magača nego što je ova interesantna biljka. U slučaju poremećaja u stomaku i pri varenju uzima se kao čaj, u dozi 20 grama kite cveta na litar ključale vode. S čajem od čubra — raskisom — spremaju se kupanja za jačanje dece nežnog telesnog sastava. Time se potvrćuje i iskustvo drugih autora. Stablike se beru u junu, u vreme punog cvetanja. Odmah se prepeku, ili se suše. Gore pomenuti naučnici navode i ovo: „G. Lamat, koji se posvetio već više godina proučavanju naše planinske biljke, piše nam u jednom pismu; ,Čubar je, sigurno, biljka budućnosti, pod uslovom da se gaji. Divlja, ona raste rasejano na 700—800 metara vpsine, po našem krečnom zemljištu koje se nekada obraćivalo. Opiti su mi pokazali da on uspeva odlično na svežem Tlu."' Za zimu koren dugogodišnjeg čubra treba pokriti slamom da se ne smrzne. 24. PISKAVAC Ova biljka je odvajkada važila kao lek. Upotreblava se njeno lišće, cvet i koren u obliku čaja, kao sredstvo za čišćenje krvi i za znojenje, u dozi 10 grama na litar ključale vode. Ili se od njenog soka pravi sirup u odnosu 1:1, tj. koliko sirupa od šećera toliko i soka iscećenog iz sve-že biljke. Daje se po 2 kašike dnevno kod kožnih bolesti, npr. kod ekcema i kod sifilisa. Nasuprot onome što su smatrali stari, da je ovo vrlo delo-tvorna biljka (čak i kod kuge, čume), zato što je terala na znojenje i mokrenje, danas se ona smatra kao dosta nevina biljka. Za-to se može upotrebiti kod raznih dečjih zaraznih bolesti, o čemu čitalac neka vidi još i njenu primenu u poslednjoj grupi zaraznih bolesti. Piskavac Danas je rehabilitovana, i važi kao delotvorno sredstvo u lečenju bolestiorgana za disanje, bronhitisa, zapalenja pluća, Njen koren je kratak i debeo, na donjem delu prekinut, kao odjed-nom presečen.

Lišće je većinom pri dnu, s drškom, jajasto-okruglo, bez zubaca, golo ili s malo dugačkih dlaka pokriveno na gornjoj strali; gornje je kopljasto i obično zupčasto. Stablo je dupke uspravleno, glat-ko i na vrhu nešto malavo, dostiže visinu do 6 decimetara. Cvetovi su lubičasti ili ružičasti, reBe beli. Nalaze se na kraju stablike v na dugačkoj dršci, kao neka lopta idi kapa. Raste po šumama i vlaž-nim livadama. 25. TRAVA OD ŠAPA Upotrebljava se kao sredstvo za prečišćavanje krvi sa nli bez pojava na koži: protiv nečiste krvi i skrofuloze, kako za unutarnje tako i za spoljnje lečenje. Upotrebljava se i koren i cela biljka: doza za čaj je: 10 gra-ma na litar ključale vode, a dnevno treba piti dve šolje toga čaja. Spolja se upotrebljava kao topla obloga, takoće protiv skrofuloznih otoka, čireva, bradavica i kožnih rana. A i za shndanje pega s lica. Njeno delovanje treba još ispitivati.Koren ove biljke je vodoravan i od mesta do mesta čvornovat i krto-dasg. Stablo je glatko, uspravno, granato n četvrtasto s oštrim uglovima. Lsstiže i do metar visine. Miriše neprijatno. Lišće je veliko, ši-roko jajasto ili dugulasto, obično kratkim dlakama pokriveno, zupča-sto, pri tom su donji zupci dubli i širi. Liči na lišće koprive. Krunica zejtinastozelene boje, na polećini orahove boje, dvaput duža nego čašica. Raste po senovitim mestima. Vreme cvetanja: jul—oktobar. Kao vrlo dobar sastav za prečišćavanje krvi može se uzeti n takozvani 26. SOK OD TRAVA ZA PREČIŠEAVANjE Za tu evrhu spremaju se podjednake količine lišća od: ugasa, potočarke ženetrge, gologuze dimnjače i salate Sve se to dišće tuca zajedno dok se ne dobije sok. Taj se sok procedi i uzima po 50 grama ujutru našte, u toku 10 dana, ne luže! 27. DIMNjAČA Uzima se u Francuskoj protiv ekcema (kao očistitelj), Kao čaj, u dozi 50 grama na litar vode, pije se po 2—3 šolje dnevno. Kao alkoholatura, po 20 kapi pre ručka i večere. Kao sirup po receptu: Soka od dimnjače, bistrog i procećenog po Belog šećera ..........[ 1500 grama Smešati, kuvati na tihoj vatri dok se ne dobije sirup kao sok od slatka. Davati po 2—5 kašika dnevno. Pravilo: ne uzimati dulse od 10 dana! 28. TUJA Zapadna smrekuša, žerav. — Lišće ovog poznatog drveta upotrebljava se za unutrašnje delovanje: za znojenje i mokrenje, i to u obliku čaja, u dozi 20 grama na litar vode; spola opet kao čaj za obloge kod sisastih izraštaja (kondiloma, papiloma), na čmaru ili na spol.nom polnom organu žene, ako se ne želi diatermokoagulacija. Kao tinktura (30—40 kapi dnevno) može se primeniti kod hipertofije prostate i nadraženja mokraće. 29. DIVLjA RUŽA U lečenju kožnih bolesti ne upotreblava se rod (šipak), ni cvet, ni lišće, ni drvo, nego ona šišarka što je prave na šipku naročiti insekti poznati pod imenom bedeguar. Tom šišarkom, nakvašenom i raskislom u sirćetu ili spiritusu, i zatim u toj tečnosti umočenom lopticom od pamuka trl>aju se ona mesta na glavi gde se pojavila ćelavost, ili cela glava ako je ćelavost i opadanje kose opšte, a potom se glava peDivlja ruža re sapunom od katrana i mlakom vodom. Kirisnije je upotrebiti tinkturu razblaženu u fiziološkom rastvoru soli (2/3) bede-guara. Na spoljne rane koje teško zarašćuju stavlja se tnme nakvašena gaza. Kako pak pomenuta buba, bilo da je kisla u sirćetu, alkoho-lu, ili masti, pomadi i

t. sl., izaziva silan nadražaj — kao što to čini i tinktura od kantarida (naročitih bubica) — ovakav jedan raskis može da se spremi i primeni i kod zapaljanje plućne maramice, pluća, jake neuralgije, žigova itd. gde se traži izazivanje crvenila i priliv krvi, razume se pod kontrolom, da se koža ne prenadraži, tj. ne stvore opekotine.Isceđen i razrećen sok od grožćanih luskica može da se oboji malo karminom, ili da se ne oboji, i upotrebi za kozmetičke ciljeve, tj. za udepšavanje lica, kao sredstvo lišeno svakog otrova. Doduše, to nije tako važno pitanje u životu, ali kako se na to troši novac, da bi se uštedelo, može se i ovo koristiti. Stoga što ne truje može se upotrebiti i za mazanje usana, bradavica itd. U istom cilju mogu da se upotrebe i ruže, po ovom receptu: Crvene ruže ........... 100 grama Sirćeta od belog vina ......... 1000 „ Ostaviti da kisne 10 dana i procediti. Za upotrebu treba razblažiti vodom i primenjivati za ulešpavanje, trlanje itd. Ko je vešt i kome je stalo do toga može sebi da spremi i ovu pomadu od ruža za mazanje usana, jer nije otrovna: Ulja od slatkog badema ........ 150 grama Belog voska ............ 50 „ Karmina (pola grama) ........ 0,5 „ Ružinog ulja ........... 10 kapi Treba najpre istopiti ulje od badema i vosak, pa onda osta-viti da se ohdadi. Zatim dodati karmin, koji je prethodno bio rastvoren u malo ulja, a s ljim i ružino ulje (dr Narodecki). Kao i u drugim bolestima tako i ovde, kod kožnih bolesti, za izvesnu osnovnu promenu u organizmu potrebno je vreme. Ma kako povol.no bilo delovanje jednog leka, ono može biti samo postepeno. Treba čekati više nedelja: tri, četiri, pa i više — da se poboljšanje jasno pokaže i učvrsti. Zato (npr. kod lišaja — ekcema) u upornim slučajevima lekovi treba da se upotrebljavaju najmanje tri nedelje. Poneki bolesnik nema strpljenja i gotov je, tako reći, da svakog dana menja lekove i da svašta pije i oblaže. Toga se treba čuvati! Jer davno poremećeno stanje u obolelom organizmu ne može se povratiti niti mogu spoljni zna-ci iščeznuti za nekoliko dana. Treba se uvek sećati mudrosti naših Makedonaca, koji kažu: „Bolest na tovar dolazi a na dram odlazi", i strpljivo se držati izabranog leka, jer se ne zna kako je bolest došla i kako može otići. Da bi se, pak, rezultati lečenja biljkama kod kuće učvrstiLI ili da bi se lečenje dopunilo, po našem dubokom ubećenju, svi ovakvi bolesnici treba da dovrše lečenje u nekoj našoj banji: kupanjem i pijenjem mineralnih voda. TRINAESTA GRUPA HIRURŠKE BOLESTI SPOLjNE RANE. RANE NA KOŽI, UBOJI, MODRICE I SPOLjNA UPOTREBA BILjAKA Otvorene rane na koži i duboke rane na površini tela mo-gu biti različitog porekla: od opekotine (površinske i dublje), od zapaljenja i gnoJenja, od udara tupim, oštrim, grubim oruđem, od zrna, od oštrice noža, sablje, eksera itd. One mogu biti široke ili uzane, rasečene, zgnječeie itd. U svim tim slučajevi-ma glavno je: 1) osloboditi ranu od zaraznih klica ili ne dati da one padnu na nju — dezinfikovati je ili je držati stalno čistom, i 2) ne dati da gnojavo tkivo omlitavi i da se zarastanje rane otegne, tj. treba unutarnjim i spoljnim lekovima održavati snagu tela i sposobnost mišićnog tkiva da se obnavlja, raste i zaraste. To je opšti put za lečenje svih otvorenih rana. Kojim će- se sredstvima to postići

— zavisi od znanja i veštine kako oboleloga tako onih koji ga neguju. Tu treba biti umešan. Što se tiče uboja, modrica i bolova uz njih, ma od čega na-stali i ma na kom mestu, kad su bez povrede kože (ili se malo oguljena i povrećena koža ne zagnojava), i njihovog lečenja — tu stvar ide mnogo lakše i mnogo brže. Postoje mnoge biljke čija primena može olakšati to stanje i ubrzati stišavanje bolova i razilaženje krvnih izliva (Hirurgija je u novije vreme brzo napredovala, kako u pogledu anestezije tako i u suzbijanju infekcija antibioticima i lečenju rana Ali, kako se ta potrebna sredstva ne nalaze svuda'i u svako vreme pri ruci, a ona i ne mogu rešiti sve probleme bolesti, primena lekovntog bil.a u mnogobrojnim oblicima — naročito u drica); kao što postoje i biljke koje se primenjuju za lečenje gnojavih rana, mlitavih rana i rana raznih vrsta.Sada prelazimo na izlaganje i opisivanje tih najpoznatijih bilaka. Njihovu podelu izvršili smo tako da smo u prvi red uzeli biljke koje leče rane; u drugi one koje leče uboje i modrice; i u treći one koje su podesne za raznu drugu upotrebu. RANE 1. KANTARION Gospin cvet, gospino zelje, gospina trava, bogorodičina tra-va, pljuskavica, smicaljka, smakneš,travaodposeka, gorč, zvonac, trava svetog Jovana. — Cvet ove bilke sadrži ma-teriju za štavljenje (tanin), leteće ulje i dva sastojka u boji, jedan žuti koji se rastvara u alkoholu i vrelom zejtinu. Lišće gledano s lica, prema suncu, izgleda kao da ima mno-go sitnih rupica, a to su mali mehurići puni mirišlivog zej-tnna koji po svom sastavu nije daleko od terpentinskog. Gospin cvet smatran je u staroj medicini kao lek koji goni zle duhove svojim mirisom, koji stoji u vezi sa svakojakim gu-bicima krvi, a hirurška škola u Monpeleu priznavala ga je kao lek kakvom nema ravna za lečenje rana. On je primenjivan u svim onim slučajevima gde se danas upo-trebljava terpentinsko ulje ili katran: u lečenju katara orga-na za disanje, kao i katara materice i bešike. I zbilja, ulje i smola koji se nalaze u cvetnom vrhu biljke (metlici) čine od njega lek koji deluje antiseptički, tj. ubija zarazne klice, mikrobe, i vrlo je aktivan u lečenju rana, ozleda n opekotina.Ova biljka može da steže, ali i da nadražuje. Zbog toga je primenjuju i kod bolesti stomaka, creva, proliva i dizente-rije itd. To smo već u odnosnim glavama naveli.Ovde se on upotrebljava kao lek za lečenje rana koje nisu baš tako teške. Sprema se u obliku zejtina, i to na ovaj način* Uzima se 500 grama džveta (kite), svežeg ubranog i isecka-nog. To se ostavlja da kisne tri dana u smeši od 1000 grama ma-slinovog zejtina i 500 grama belog vina. Zatim se to „ukrčka" na pari. Sok (liker) koji se dobija posle toga ima lepu krmezno-crvenu boju. To je već lek. Time se natapa krpica ili mrežasto platno (gaza) i stavlja na ranjavo mesto. Preko njega se još stavlja sloj pamuka (vate), i ovaj pričvršćuje zavojem. Previja-nje se vrši svakodnevno, a ako rana mnogo gnoji, i dva puta dne-vno. Razumljivo je da pri previjanju ovim lekom zavojni materi-jal mora biti sterilan: krpice, gaza, platno moraju biti pret-hodno dugo prokuvani i osušeni, a ruke previjača čiste (pra-ne sapunom). Previjač ne sme dodirivati svojim rukama ranu niti baratati po zavojnom materijalu. Ono što se meće neposredno na ranu — ne sme se dodirivati prstima, ma koliko bili „čisti". Da bi se izbeglo kvarenje ovog leka, zbog čega se i ne mogu dobiti svuda dobri rezultati, a do kvarenja dolazi prilikom otpušavanja i zapušavanja leka, najbole je za naše prilike da se lek, spremljen onako kako smo opisali (kuvanjem), razlije u što manje bočice, od 20 do 50 grama (koje su prethodno takoće bile iskuvane u ključaloj vodi pola sata i posle isušene), i potom te male boce zapuše, takođe čistim prokuvanim zapuša-čima, i tako čuvaju za upotrebu. Onda se pri svakom previjanju može upotrebiti manja bočica ili se može upotrebiti za neko-liko

dana. Apotekari mogu ovaj lek raspodeliti u „fiole" ili u ampule u još manjim dozama (5—10 grama). Ovaj lek kod opekotina i drugih rana ima ova preimućstva: stišava bol time što opija lokalno tkivo, lako ali dugotraj-no; što umanjuje samo zapalenje tkiva, štiti ga, daje mu jačine, krepi ga da živi: da ne truli, da mnogo ne gnoji, da mnogo ne suzi. On pomaže rast novog gornjeg sloja kože i epiderme. Iz ovog se vidi da ovu biljku upotrebljava i nova medicina, kao što je to činila stara, samo u prečišćenijem obliku i zbilja onde gde može da pomogne, tj. gde nisu potrebna jača sredstva za dezinfekciju i gorenje, pečenje, mazanje jačim rastvorima itd. Ova biljka raste po šumama, pored puteva, po okukama, livadama i sličnim mestima. Važila je oduvek kao lekovita. Još i sad se u ponekim mestima iz njenih cvetova izvlači ulje. Cvetni vrhovi (grančice s cvetovima) beru se 7. jula. Koren ove biljke pušta u zemlu kratke žilice, a nagore uspravno stablo, 3—5 decimetara visoko, koje se u gornjem delu grana. Stabljike su gole, osim što na mestu grananja imaju po dva naspramna lista. Listovi su prirasli uz 1ranu, dugul.asti; odlikuju se time što na njima ima mnogobrojnih tačaka, tako da izgledaju kao probušeni (rešetasti), s crnim žlezdanim tačkama na donjoj strani. Cvetići svetlozlat-nožuti u obilatoj kiti i metlici na vrhu, s pet latica i mnogo praš-nika. 2. LANENI ZEJTIN Kao vrlo dobro sredstvo protiv opekotina i u naučnoj me-dicini primenjuje se laneni zejtin. Tim pre to treba praktiko vati u narodnoj medicini, jer je dan gotovo svuda domaća biljka. Doza: laneni zejtin meša se s jednakim delom vode od gaše-noga kreča, i perom maže opekotina; ili se u nju umače platno kojim se pokriva crvenilo ili rana. Najsigurniji lek! Plikove treba otvoriti. z. KUPUS Školovanim ludima ježi se koža kad vide nekog seljaka da je na ranu od posekotine, opekotine, uboja itd. prilepio ku-pusov dist. To im izgleda tako grubo, prosto pa i prljavo! Ali kupus kao spoljni lek postoji od davnina. Kao lek nisu ga izmi-slili ni naši ni, npr., francuski selaci, jer ga svet svuda pri-menjuje. Rimljanin Katon Stariji preporučivao je njegovu primenu kod izbijanja rana po licu (verovatno ruse, „fircigera"), rana po telu, posekotina itd., a tako isto i kod reumatizma. Ovome „prostačkom" leku povraćena je čast time što je dr Blank dokazivao da kupusovo lišće ima osobinu da privlači i upija svaki rćav sok iz tela . I dr Difur ga je primenjivao u lečenju rana na nozi usled pro-širenih vena. Ali savremena medicina je ipak učinila neke dopune i usavršila primenu kupusovog lišća, i to u ovom smislu: Najpre se list opere — i onda se makazama iseku velike žile na listu i list se izravna i izglača okruglim predmetom: oklagijom ili okruglom bocom, ali tako da se ne izgnječi, već da ostane svuda ravan — podjednak. Zatim se list stavlja u bornu vodu (rastvor borne kiseline, koja se kupi u apoteci, u srazme-ri 3 grama na 100 grama proključale vode) da kisne nekoliko ča-sova (tri). Posle toga vremena koža postradalog se zategne malo i list zalepi na ranu tako da je celu pokrije. Preko lista se met-ne sloj čiste gaze ili nekoliko slojeva pamučnog platna, fla-nela, ili čiste krpice (prokuvane i osušene) i to se sve veže zavojem, umereno — da ne steže mnogo — od stopala naviše.

To previjanje vrši se dva puta dnevno. Pod uticajem delovanja lista bolesnik oseti veliko olakšanje, a rana se puni i zarašćuje. 4. ŽILOVLAK Bokvica, trputac, volovsko uvo, žiljnak. — Kupus može biti zamenjen žilovlakom, koji se primenjuje na isti način kao i kupusni list. Primenjuje se i kod nadražaja od šuljeva: radi omekšavanja i stišavanja bolova, naročito u Engleskoj. Koren mu je kratak i debeo. Lišće uspravno ili rašireno, široko jajasto, celo po obodu golo ili maljavo, sa 7—9 uzdužnih žilica, na dugačkoj dršci. Stabljike s cvećem su obično duže nego lišće. Cvetni klas s beloružičastim cvetovima, Raste svuda po livadama, pored pu-teva, po pustarama, po baštama kao korov. Cveta od jula do oktobra. Gotovo isto tako postupa se i danas, samo što se za pokrivanje i zaštitu rana ne uzima list od kupusa nego tanak list od plastike Princip je ipak isti. 0 primeni žilovlaka u lečenju bolesti bubrega videti odgo-varajuću glavu, tačka 44. 5. BRŠLjAN Lekari su dobijali dobre rezultate primenjujući baš bršljan u lečenju rana na nozi, izvesnih „mlitavih" rana koje te-ško zarašćuju, ranica posle puklih mehurića na koži kod dece i staraca, i ranica usled infekcije kože nečistih ljudi posle ujeda insekata: buve, šugarca i drugih nadražaja kože. Bršljan je poznat svima. Način primene isti je kao i kod kupusovog dišća ili ži-lovlaka. Kao sredstvo za smanjenje osetlivosti perifernih nerava, bolova kod migrene, neuralgija, išijatičkih tačaka i t. sl. (tj. sa neuro-tkivnovaskularnom reakcijom), primenjuju se vlaž-ne tople obloge (na mestu bolova) od prokuvanog lišća, u dozi 200 grama na litar vode. 6. KRIN Latace krinova cveta, raskvašene u dobroj rakiji, upotrebljavaju se kao tanki pokrivač za površinske rane na koži. Dr Danije je lečio njima opekotine od rendgenskih zračenja ,krin je takoće svima poznat. 7. VEPRINA Arnika, morava, kakavičnik, gorski potres, moravkino cveće. — Ova biljka ima svojstvo da rasteruje usirenu krv. Seljaci u jednom delu Nemačke kuvali su je s pivom i upotrebljavali protiv modrica. I zaista, to njeno delovanje potvrdili su mnogi lekari-naučnici, i ona se s pravom može smatrati kao lek protiv uboja i rana usled povreda. U narodnoj medicini ova biljka treba da bude prva koje majke moraju imati pod rukom, a ne, ka-ko kaže i Leklerk, da stavlaju na rane svojoj deci paučinu ili čak kluč pod mišku da bi prestala da curi krv iz nosa. Ali je arnika i ljuta biljka. Zato je treba umeti upotrebiti, jer ako se ne razblaži može da izgori ono mesto na koje se stavlja. Treba je, dakle, razblažiti. Dr Liježoa je dao ovaj recept.Uzima se cela bilka s cvetovima, ili samo suvi cvetovi, i od toga se s 90—96%-nim alkoholom pravi tinktura. Zatim se ta tinktura razblažuje glicerinom i vodom u ovom odnosu: Tinkture od arnike ......... 20 grama Glicerina ............. 50 „ Vode ............... 60

Time se tek kvasi krpica ili gaza i kao oblog previja rana ili uboj. U Francuskoj, kažu sami Francuzi, ovu tinkturu za previ-janje rana drže ne samo apotekari nego i vinarski trgovci, upravo svi. Sam će apotekar dati postradalome da popije malo tin-kture od arnike radi jačanja snage i staviće mu oblogu od tinkture od arnike, a trgovac vinom daće mu da popije liker u kome ima arnike i daće mu lek za ranu u kome opet ima arnike. To ]e— kad je reč o spoljnoj upotrebi. Što se tiče unutar-nje upotrebe, treba je davati kao jako razblaženu tinkturu u dozi 10—20 kapi dnevno (naj-više) u čaši vode, i to po 1 kašiku na 2 časa. Može da se primeni posle kaplje u mozgu i paralize (oduzetosti) koja je nastupila, kao sredstvo koje umiruj-e i stišava nadražaje — da paraliza-ne bi bila veća ili potpunija. Za lek se bere list i još češće, cvet. Cvet se kida dok je u pupolku ili tek što se razvio. Treba ih sušiti u pećnici. Za dužu unutarlju upotrebu arnike treba se obratiti le-karu. Čaj za unutarnju upotrebu (recept bolnice u Parizu) kao oppgge umirujuće sredstvo, s delovanjem na srce i sistem krvnih sudova, sprema se od 4 grama cveta i od 1 litra ključale vole. To se posle cedi kroz gusto platno; ili se sprema drugi, jači napitak: od 4 grama lista, 4 grama cveta, 750 grama vode, 60 grama sirupa od limuna. To se ispija u četiri puta (Role i Bure). Arnika je dugovečna bilka, s naspramnim lišćem koje raste pri dnu stabla i cvetnom zrakastom žutom glavicom. Listovi su jajasti ili Duguljasti. Stablo uspravno, dostiže visinu od 5 decimetara, žlezdi'vsto, maljavo, s 1—2 pera sitnijph listića. Cvetne glavice imaju naročit smolast miris. Dugogodišnji koren je vretenast i raste koso. Ra-ste po vlažnim i podvodnim mestima. Gaji se kao pitoma biljka zbog svoje lekovitosti. 8. NEVEN Neven može dati izvanrednu oblogu (priparak — prpor) za previjanje običnih rana, opekotina, rana na premrzdim udovima itd., jer ubrzava njihovo zarašćivanje. • Upotrebl.ava se ovde u vidu alkoholature ili tinkture, koje se razblažuju prokuvanom vodom u odnosu 10:100 (vode). 9. KRTA VRBA Dr Sava Petrović je pisao: „Spolja se kora od vrbe može upotrebiti u svim prilikama gde se upotrebljava kora od kine. Njenim dekontom (odvarom) mogu se ispirati i zavijati smrdlive, truležne grizlice; može se ubrizgavati u razne organe iz kojih curi kakva neprirodna tečnost. Može se upotrebiti u vidu kupatila, kao sredstvo za jačanje slabunjave dece itd." Tome nema šta da se doda. 10. LESKA Kora od leske kuvana u vodi i vinu (po pola) daje dobar odvar za lečenje rana kod proširenih vena na nogama. Tečan eks-trakt iz lišća leske pokazao se kao vazokonstriktor i bio je primenjivan kod eritrocijanoze, srodnoj. Duža upotreba ovog leka sa odvarom od suvog lišća (u dozi 5:100) dala je dobre rezultate (Leklerk). 11 HRAST Kod pukotina na čmaru može se s velikim uspehom prime-niti kao mlaka obloga odvar od hrastove kore skuvan, u dozi 100 grama u litru vode.Za nespecifično krvarenje iz zadnjeg creva uzima se 100 grama kore na litar vode. Kuva se 15 min., procedi i mla-kom tečnošću klistira.

U tom cilu upotrebljavaju se i šišarke od hrastovine. Ti-me se leče i ispucale bradavice na sisi. Iz šišarki se dobija tanin i u dozi od pola grama (0,5) meša s destilnsanom vodom od ruže (30 grama), rastvori i time se perom mažu ispucala mesta. Kao dodatak uzima se lek i kao napitak: napravi se tinktura od hrastovih šišarki i daje po 20—40 ka-pi u vodi pre jela (2 puta dnevno). Šišarke od hrastovine izraštaji su na pupoljcima cera i hrasta koje prouzrokuje jedan insekt.Ova bubica leže svoja jaja na lišće, na pupoljke i grančice. Sok od drveta, koji je obilat, luči se, stvrdnjava i obrazuje šišarke. Kad mali insekt pretrpi preobražaj, on probuši oraščić i izleti. Šišarka ostaje. Ona sadrži mnogo tanina. Šišarka u obliku odvara upotrebljava se kao stežuće sre-dstvo za zaustavljanje krvi iz rana. Doza: 20 grama na litar vode Švšarka se upotrebljava i kao protivotrov onim lekovi-voji izazivaju povraćanje i kao protivotrov biljnim le-ima. Za mazanje rana na koži može se spremiti ova pomada: Šišarke u prahu Masti .... 12.RANILIST Ranjenik, srpac, betonika. — Nekad je ova biljka bila na glasu i upotreblavala se protiv svih bolesti, pa je potom zaboravlena kao lek za unutarnju upotrebu. Ali kao lek za spoljnu pramenu ona nije bez delovanja. Tako se ona može upotrebiti žao vinski odvar, u dozi 100 grama na litar vina, za čišćenje v previjanje gnojnih rana koje dugo ne zarašćuju usled obilnog gvojenja i rastenja „divleg" mesa. S istim uspehom mogu se njo-me lečiti i rane na proširenim venama nogu. Važila je od vajkada kao lekovita biljka . Ranilist je dugovečna, srednje visoka (6 decimetara), više ili kave dlakava biljka. Lišće većinom pri dnu stabla, 2—3 para, donje : drškom, gornje kratko ili sasvim priraslo uz stabljiku. cvetovi obrazuju klas na vrhu stabla. Raste po šumama i žbunju. Vreme cvetanja:jun ,avgust. 13. PETROVAC U istom cilju može se primeniti i petrovac, naime: u lečenju varikoznih rana na nozi usled proširenja vena, sporo zarašćujućih rana uopšte, i za klizme. Oblik je: vinski čaj (biljka prelivena klučalim vinom) za obloge na ranjavo mesto. Taj vinski čaj spravlja se ovako: litar crnog vina treba da vri 5 minuta, potom mu se dodaje 200 grama biljke, i sve ostavla da kisne jedan čas. Time se natapa obloga za previjanje. Stablo petrovca dostiže do metra visine. Lišće i stablo su više ili manje dlakavi. Listovi su perasti, nejednako urezani, zupčasti, veći i malji na jednoj dršci. Sporedni listići su polusrcasti, obu-hvataju stabliku, urezani su, zupčasti. Žuti cvetovi su u dugačkim kla-sovima, s kratknm drškama i sitnom 5 grama 30 .. čašicom. Listići krunica su mali, zlatnožuti, prašnici kratki, mnogobrojni. Raste pored puteva, po mećama, svetlim šumama. Vreme cvetanja: jun—avgust. 14. GAVEZ Sveža sredina i gust čaj od korena ove biljke mogu se upo-trebiti za lečenje opekotina i rana na bradavici, što često bi-va kod naših dojilja na selu. Sprema se kao čaj, u dozi 100—200 grama korena na litar ključale vode. Treba da kisne po pravilu dva časa, pa onda da se primenjuje kao obloga. 15. HAJDUČKA TRAVA Kod ispucanih bradavica na sisi, kod rana usled proši-renih vena i krvarenja od šuleva — primeniti sok od ove biljke za mazanje ili kao oblogu, u dozi 5:100 (od čaja).

16.KOPRIVA U popularnoj medicini i kopriva je primenjivana s uspehom u lečenju rana na nozi koje teško zarašćuju i pored raz* Iako ove biljke imaju istu primenu, ipak se moraju odvojeno na-voditi jer su im delovi za upotrebu različiti (koren, sok, lišće), a i doze su im različite. •ih masti koje su bile uprotreblavane. Naročito ako rana zahvata veću površinu. Primenjuju se obloge od kuvanog lišća (olvara). 17. MIŠINAC Koren ove biljke sadrži pored smole i tanina i druge sa-stojke (obojeno ulje itd.). Upotrebljava se kao topla obloga za razmekšavanje čireva, otoka itd., a isto tako i kao sredstvo protiv ranica na bradavicama dojilja, za lečenje ranica na usnama i samonicina (tumora). Deluje, po mišljenju savremenih autora, i na lokalne konce nerava (u rani), koje lišava njiho-ve moći, i štaveći površinske rane. Odvar od korena pravi se u dozi: 30—60 grama na litar vode. Za unutrašnju upotrebu nije podesan. Ova biljka je dvogodišnja, ima jako stablo, uspravno, granato, do 6 decimetara visine, oštrodlakavo. Lišće kopljasto, donje dugačko i duguljasto, s drškom, više i gornje sve manje, s kratkom drškom, gotovo seli na stablu, čak i obuhvata stablo — sve tanko i zeleno maljavo. Iz pazuha izrastaju dugački grozdovi s cvećem pri vrhu. Krunice crvene, retko bele. Cela biljka miriše jako neprijatno. Nije za unutarnju upo-trebu. Jer je podozriva. Vreme cvetan.a: jun—jul. Koren se kopa druge goline, pre nego što bilka cveta. Od njega se uzima samo kora, brzo se suši i čuva na suvom mestu da ne upija vlagu. UBOJI, MODRICE I OTOCI OD POVREDA 1. JAGLIKA Jagorčevina. — Ova bil»ka ima osobinu da rastvara i ras-teruje krv i zato se s vrlo velikim uspehom može primeniti kod uboja s većim ili manjim modricama. 0 tome se Leklerk uverio u svom radu za vreme prvog svetskog rata kad je kontu-zovane vojnike lečio ovom bilkom: mesta gde je primenjivao ob-loge od jagličja brže su se oporavila (modrice iščezavale i veće žutilo kože brže prolazilo) nego ona mesta koja su os-tavljana bez obloga, ili gde su bile primenjivane druge vrste obloga (toplota itd.). Primenjuje se, dakle, spolja kao obloga na uboj, a sprema se na ovaj način: 100 grama korena od jagličja kuva se u jednom litru vode — dok se sve ne ukuva za 1/3. Od toga gustog odvara •prave se obloge i njima se oblaže povremeno mesto: uboj i mo-Drica. DIVLjA VRBENA „Sveta trava". — U istu svrhu, kod uboja usled pada, uda-raca, batina, itd. primenjuje se divla vrbena (kao sredstvo da ,se razibu bol i modrice). Bar u narodnoj medicini to se i da-nas čini. U obliku odvara ili čaja ona se stavla kao obloga. Ili se istucano njeno lišće, nakvašeno u sirćetu, oblaže na mesta gde žiga, kod reumatizma i neuralgije, bolova pri zapaljenju maramice, migrene itd. Lišće i cvetni vrhovi beru se u junu pre nego što se cvet potpuno razvije. Suše se odmah da bi se sačuvala boja. Jer kad se stavlja na kožu, divlja vrbena oboji kožu u crveno, što se smatra kao da ima svojstvo da privlači krv. z.ZOVA Bazovina. — Cveće od bazovine (zove), kao razmekšavajuće sredstvo kod otoka usled udara i povreda, primenjuje se u vidu obloga, u dozi 100 grama cveta na litar kl»učale vode. 4. BLjUŠT Bljužd. — Vrlo interesantna biljka. Njen koren služi za eae manjih i sitnih

potkožnih izliva krvi, modrica usled taoja itd., pa i za rasterivanje modrica ispod očiju i na licu. Zoog svog delovanja na uboje ova se bil»ka u Francuskoj zove: .Trava bijene žene" (tj. one koja njom leči modrice). Bljušt Podjednaki delovi tečnog zgustka ove biljke n čiste vode može brzo rasterati potkožne izlive krvi oko očne duplje i na licu (u toku (u— 8 dana). Ovaj fakat objašnjava se time što lek deluje na potkožno tkivo i rastvara izlivenu krv (hemolitički), i drugo, što je u stanju da podstiče lokalni tok limfe (da limfa brže protiče) i tako raznosi raspadnu-te delove krvnih zrnaca. Za drugu upotrebu, kako su to stari činili, ona nije. Ova biljka ušla je u knjige, i to je dovoljno da se prizna sva njena važnost i preporuči njena primena. Praktičari, kaže Leklerk, treba da usvoje ovu bilku da ne bi bili dugo nemoćni pred jednom takvom pojavom kao što je ona već pomenuta. Bljušt je biljka povijuša koja se preko grana i žbuna nadaleko može proširitvati.Lišće joj je srcasto, sjajno, sa zaoštrennm vrhom, ponekad trodelno, inače po obodu glatko. Koren je čvornat ili drvenast, lišće na raznoj visini. Cvetovi mali, žućkastozeleni; muški u veli-kom grozdu, često granatom i duži nego što je lišće; ženski u mnogo kraćem, zbijenom grozdu. Rod J'e bobica, boje jarko crvene, često mnogo-brojan. Raste po bregovima, sunčanim šumama, mebu žbunovima. Vrems cvetanja: maj—jun. 5. POKOSNICA Divli ćurćevak, trava od zanoktice, solomonov pečat, zaliz. — Koren ove biljke, u kome ima sluzi, saponina i tanina, upotreblava se u Danskoj protiv uboja. Zahvaljujući svome sa-poninu ona uspešno i brzo rasteruje modrice. U tu svrhu upotreblava se sveža sredina njenog korena, ili jak odvar, kao obloga. Za odstranjivanje modrica upotrebljava se mast koja se spravla tako što se kuva u loju ili u salu. U slučaju gnojenja i zapalenja zanoktica, takobe s gnojenjem, stavlja se ova mast na prst ili nokat koji gnoji — da bi gnojnik brže sazreo i provalio se. Iskustvo mi je pokazalo da u ovakvim slučajevima treba prst imobilisati, tj. treba ga ispraviti i ispružiti, podmetnuvši odozdo neku tanku daščicu ili tvrVi karton, da se ne bi prst savijao. Tako se i gnojenje ne širi, a rana brže zarasta. Može se primeniti i na žuljeve. Koren je, kao što smo rekli, smatran odavno kao lekovit; Ova biljka, koju gaje i po baštama kao ukras pored staza, nižeg je stabla nego vrlo srodne joj vrste, tj. retko dostiže visinu iznad 3m. Stablo je jednogodišnje, uspravno i mesnato.Koren je ravav, debeo s uporednim dugačkim žilama. Cvetovi su u pazuhu po jedan po dva u svakom pazuhu. Plod je mala bobica, Boje plave. 6. KOZLAC Kozalac, zakoznik, kalendar, majasid, zmijin češalj. — Sredstvo protiv uboja i modrica. Sadrži iste sastojke kao i isgaolno navedena biljka, pokosnica. Da ne bi pak proizišle sakve neprijatnosti, bolje je upotrebiti obloge od jakog odvara horena nego sok od korena.Za druge svrhe ga ne treba upotreblavati. Dr Sava Petrović je pisao da su u gladnim godinama u našoj Hercegovini nje-lov koren pekli i jeli ljudi i ništa im nije škodilo, ali kako sok njegov peče — za unutarnju upotrebu on je prosto štetan. Koren kozlaca je glavičasto-lukast, otrovan. Lišće je na dugačkim iz zemlje izraslim drškama, okruglo-klinastog oblika; delovi sjajno vozeleni ili često s crnim pegama, rebe sa crvenim tačkama i beličvsgvm prugama. Omotač cveta ima

oblik zvona, ali je s jedne strane taoren te ns pokriva sa sviju strana cvetni grozd, na kome kao rod oaregaju jarko crvene bobice. Lišće i cvetni omotač opadaju pre sazrevanja ploda, tako da kratki vretenasti grozd ostaje nag, sam. Cveta maju. 7. SLAČICA (crva, bela i divlja) Primena slačice je tako opšta i poznata da je potrebno da ss s njom što bolje upoznamo. Seme od slačice sadrži pored drugih sastojaka i gliko-zvla koji se pod uticajem vode pretvaraju u razna jedinjenja, pa i u ulje (esenciju) od slačice. Da bi se dobilo brašno od sla-čice s jačom 'esencijom, najbolje je — i to su utvrdili naučnici — kad se slačica gaji na sumporovitom zemljištu. Upotreba slačice kao sredstva za izazivalje priliva krvi i crvenila na koži krd spoljnih bolova i nekih unutrašnjih bolesti vodi poreklo od starina i, kako kaže dr Lekler, ni najstrasniji modernisi nisu mogli da sahrane i zamene ovaj lek. Mi upotrebljavamo slačicu isto kao što su je upotrebljava-li stari lekari u slučajevima mlitavosti, oduzetosti, zapaljenja plućne maramice, bolova usled nazeba, žigova, itd. Ali pri upotrebi slačice, upravo brašna od slačice, treba se držati izvesnih pravila, bez kojih se ne može dobiti rezultat kakav se želi. Često lekari, a i bolesnici, krive za to apotekara, što nije dao „taze elačicu" već izvetrelu, i t. sl. U stvari, neumešna primena često sve pokvari. Prvo, voda u kojoj će se razmutiti brašno od slačice ne sme imati nikad više od 40° C. jer se na višoj temperaturi vode već ne može izdvajati i graditi iz slačičnog brašna ona esencija koja izaziva crvenilo. Dakle, najbole je uzimati hladnu vodu koja ima sobnu temperaturu.Drugo, najbolje je spremiti oblog od slačice koja je bila čuvana u dobro zaklopljenoj kutiji.•Treće, još je bole posuti brašnom od slačice. koje je bi-lo dobro samleveno i čuvano, topli oblog spremlen od lanenog brašna, i time onda obložiti mesto bolova itd. Ili deblji sloj kaše od lanenog brašna koji ima toplotu od 40° C sme-šati s brašnom od slačice. Ova srazmera (koliko treba da bu-de lanenog brašna a koliko slačičnog) zavisi od svrhe koja se želi postići: blaže ili jače delovanje, brže ili sporije; pri tome treba voditi računa o tome da li -je obloga za decu ili starije, da li je za nežnije mesto na telu ili za manje osetlji-vo itd. Ali se najčešće uzima ovaj odnos: četiri dvla lanenog brašna i jedan deo slačičnog. Da bi se dobio pravi oblog od slačice, najbolje je uzeti 200 grama brašna u mlakoj vodi (30° C), kako je rečeno gore, i tom sašom obložiti mesto na koži koje se želi. Dovol.no je dr-žati oblog 10—15 minuta. On pomaže duboko, na mestu gde se stavlja. Kupatilo od slačice pravi se na taj način što se kesica s 200 grama brašna spusti u vodu i iz te se kesice posle slači-pa razilazi. Dopušta se ponekad da se naspe i malo sirćeta. Ovako spreml>eno kupanje ne izaziva crvenilo kože. Za lica vervozna i osetliva slačica uopšte nije, pa ni kupatilo. Dokazano je da je esencija od slačice jedno od najjačih sred-stava za uništenje mikroba (bacila) — dakle, slačica je an-giseptična. Gde nema slačice, može se ia selu upotrebiti i ren. Sve govori u prilog gajenju slačice. Iako ima slačice trojake vrste, nas interesuje brašno od prne slačice. Crna slačica gaji se u celoj centralnoj Evropi, najbolja je ona iz Holandije, iz doline Rajne. Pominju i onu iz Maćarske. Dakle, dobra je i vojvođanska. Crna slačiia je jednogodišn.a bilka koja raste po poljima i u AIVL.INI. Ima

stablo uspravno, 20—90 centimetara visoko, cilindrično, ugko granato, nešto dlakavo u donjim delovima. Lišće je na drškama, bez malja, u dnu malo zarezano, ali što više sve ravnije, dok na vrhu ne postane oblo i zaokrugljeno. Svaka grančica završava se grozdom žutog cveća. Rod — zrna, oblo stisnuta, crnkaste ili mrke boje, sšna; pod lupom se na njima vide sitne tačkice. Napomena: Branje slačice je čitava nauka. Treba izabrati moment, od kraja juna do septembra, jer se luske sa zrnima ot-varaju kad se na suncu isuše, ako ih ne nakvasi rosa ili kiša. Treba stabljike kositi ili srpom seći dok su zelene, jer kad počinju da žute i venu, donja zrna postaju mrka, i to rano uju-gru ili kasno uveče, da ne bi usled jakog sunca zrna ispala. Gra-ne treba sušiti osam dana. Zatim, kao što se to čini za pasul» ili grašak, izlupati i zrna dal>e sušiti u tankom sloju, pa ih čuvati opet pomešana s ljuskama i prebirati s vremena na vreme da ne bi seme uzavrelo ili da ga ne bi bube upropastile. LAN Upotrebljavaju se seme n brašno od lana. Obloge ol lana prave se na taj način što se uzima ili laneno brašno ili la-neno seme. Bolje je obloge praviti od pOsnog lanenog brašna, i to iz ovih razloga: 1) što takva obloga zadržava duže svoju toplotu; 2) što može upiti više vode; 3) što u posnom brašnu ima malo onog lanenog zejtina koji prokisne i gorči i 4) što mo-že duže da se čuva.Ipak to brašno ne treba da bude davnašnje, jer ono malo zejtina što je ostalo u brašnu može da zagori, da vri i da pri oblaganju kože izazove zapaljenje na njoj, što se teško leči. Zato staro laneno brašno, od više meseci, ne treba upotreblavati. Pošto se uzme dobro brašno, treba postupiti ovako: u njega se sipa pomalo vode dok se ne dobije meka kaša. Ta se kaša stavla na vatru i meša neprestano dok ne provri. Obično se upotrebljava vruća voda za spravljanje lanene kaše, ali je za to potrebno da ta voda bude i prokuvana i ni-malo krečna. Platno u koje se posle uviJa ili sipa lanena kaša mora biti apsolutno čisto (iskuvano i osušeno). Čak je bole upotre-biti gazu kojom se previjaju rane, ako se obloga stavlja na ra-njeno ili bolno mesto. Još je bol»e, kako se to radi u Engleskoj, spremiti dve kese, jednu veću, drugu malju (najbolje od flanela), čiste, ranije iskuvane i osušene, pa izručiti kašu u manju i zašiti je, ili je preklopiti gornjim krajem, i onda tu kesu s kašom spustiti u drugu, veću. Obe kese treba prethodno zagrejati ukraj vatre da budu i one tople. Na taj način ona vlažna toplota iz kaše ima da proće kroz dva sloja flanela ili platna i da dugo drži toplotu na mestu gde se oblaže. Na tom mestu mogu biti i prave rane, a kamoli uboji i zalalenja: zapaljenje pluća, plućne maramice, guše, slabine, nicina, jajnika, nerava, zglobova ntd. Sumnjam la termofor može zameniti ovu vlažnu toplotu od lana. 9. KROMPIR Često se prave obloge i od krtola krompira. Ali tako ne-vepggo i grubo da čovek već ne zna šta da misli kad vidi, npr. kosu, glavu ili vrat pokriven isečenim krompirom! Zato, kad neko već hoće da se leči oblogama od krompira, ieka se posluži ovim načinom spremanja takvih obloga: Krompira pečenog ili kuvanog . . . . 100 grama Vode . . . . . . . . . .... . 1000 „ Razmutiti najpre ovu količinu krompira (pasiranog) u 250 grama vode, a ostatak vode staviti na vatru da proključa Čim voda proključa, dodati razmućenu kašu;

držati sve to na vatri neko vreme i onda udaljiti, neprestano mešajući masu. Kad se to zgusne toliko da se može držati u krpidži ili platvu a da ne curi iz kaše voda, može se oblagati na ubijeno mesto, pa i za kožna zapaljenja, ako je potrebno. 10. SMOLA OD JELOVOG ILI BOROVOG DRVETA Tanak sloj smole treba razastrti po platnu (najbolje po platnu koje je pre toga bilo natopljeno rastopljenim voskom), POTOM smolu lako zagrejati do mlake toplote i njom obložiti toijeno mesto. To čine stanovnici sela u visokim brdima, i ja ne vidim raz-loga zašto i ubuduće ne bi to radili, ako je sve to čisto (aseptično) spremleno. 11. PAVIT Solomonova loza. — Pavit sadrži jedan sok koji je opor i koji peče. Pre se upotrebljavao kao lek protiv raka, ali bez uspeha. Pominjemo ga ovde samo stoga što je opasna biljka koja može da izazove smrt. LEKOVI ZA RAZNU SPOLjNU UPOTREBU NA KOŽI I DRUGDE 1.ISLANDSKA MAHOVINA Protiv povraćanja posle operacije ili teških rana mo-že se primeniti islandska mahovina, ali tako da se ne liša-va svog gorkog sastava (prethodnim kvašenjem u vodi itd.). Najbolje je davati je u obliku tinkture po 50—60 kapi dnevno, i ,10 po 10 kapi na 2 časa. 2. DUNjA Sok od istucanog semena dunjinog može poslužiti kao lek kod ispucanih usana, pukotina na bradavicama grudi, ope-kotina, ranica na sluzokoži usta i t. sl. (Videti: sredstva koja pomažu izbacivanje ispl»uvaka, kod grudnih bodesti.) 3. CRNI SLEZ Odvar (dekokt) od crnog sleza može se primeniti protiv bolova u spoljnjem uvu. Često je dovolno uliti 3—5—6 kapi tog toplog leka u uvo, i bolovi odmah prestaju. 4. RAZLIČAK" Koristi se kao lek protiv oboljenja (zapaljenja) očnih ka-vaka kod ljudi plavih očiju. Upotrebljava se kao mlak čaj — za ispiranje. Nakvasi se iala loptica pamuka (vate) i njom se ispiraju očni kapci iznutra. 5. ŽILOVLAK' Upotrebljava se kao lek protiv zapaljenja i gnojenja očnih kapaka kod ludi crnih očiju. Sprema se po ovom receptu Lista od žilovlaka ....... 10 grama Cveta od ždralike \ po Cveta od različka j 5 grama Ključale vode .......... 150 „ Ostaviti da kisne 15 minuta, i potom propustiti kroz platno. Primenjuje se kao mlak čaj za obloge i ispiranje. 6. PERŠUN Sveže lišće od peršuna u vidu toplih obloga u popularnoj medicini upotrebljavaju žene koje imaju mnogo mleka a ne žele da ga imaju, jer se boje da im taj priliv mleka ne škodi ako se vraća u krv. Treba preći i na oskudnu dijetu. Navodimo ove biljke i njihovu primenu kao izvestan kuriozitst: da se VIDI koliko se u narodnoj medicini ide daleko V verovanju uporednih lekova. Mi se ne odnosimo prema svsmu tome s nepoverenjem, jsr se iože desiti jednoga dana da neki naučnik pronabe da između plavih očiju i plavog cveta različka ima nekog strujan»a, talasa, koji leče kon-junktivitis ili tome slično.

7. ČUVARKUĆE Čuvarkuća U-zlu-dobra, vazdaživa, zečji kupus. — Nekada je rasla po našim čandijama (krovovima od ćeramida i ploča) više nego danas. Ima je 40 vrsta. Ali baštenska vrsta (tzv. debela koka) upotreblava se u Španiji kao lek protiv čira u stomaku (ukusa). I kod nas se već širi njena primena u iste svrhe. 8.JARIČ Sisača, žed. — Čuvarkuća i jarič imaju istu primenu. Njegovo lišće istucano sa sirćetom dosta dobro leči žu-leve. Jarič u mešavini s imelom i belim glogom daje dobre rezultate kod povećanog krvnog pritiska (spremljen kao čaj). Ova biljka ima otvorenožute cvetove, u malim pvetnim grozdovima ka vrhu stabljike;, stabljike su joj vrlo kratke. Lišće sitno i kratko, jajasto, katkad okruglo. Raste po zidovima i kamenjarima. Vreme cvetalja: jul—avgust. 9. RUSA Trava od ruse, zmijino mleko, trava od žutice. — Svež sok od ove biljke, uglavnom ne suviše bajat, vrlo dobro leči sisaste izraštaje na koži, neopasne prirode i-svojstva, kao što su npr.: bradavice, žuljevi na ruci, na nozi itd. Katkad brže i bolje deluje nego kiseline (npr. azotna) ili kolodijum sa salicilom, ako se taj sok utrlja tri puta dnevno u bradavicu, žulj i t. sl. Usled tih njegovih svojstava da umanjuje izraštaje — mislilo se da je on specifičan lek za lečenje raka, i u Rusiji je dr Denisenko probao da njime leči rak. Ali potonji opiti s tim lekom u Evropi nisu dali utešne rezultate. Pokazalo se samo to da ekstrakt ove biljke pomešan s jednakom količinom destili-sane vode i glicerina može da se upotrebi u lečenju kožnog raka, ali u tom slučaju on samo smanjuje trulež i curenje, skuplja ranu i unekoliko umanjuje bolove. U tom pogledu on se približuje papaverinu, leku koji takođe stišava bolove i koji se primenjuje protiv srčanog grča, bolova, sipnje, visokog krvnog pritiska, nadražaja sto-maka i t. sl. Za unutrašnju upotrebu u lečenju raka u stomaku treba uzimati samo tečan zgustak od ruse, u dozi po 0,5—2 grama dnevno. Ili tinkturu od ruse po 2—5 grama dnevno. Tu ona mo-že da stiša bolove i napade krize u stomaku i da umanji suvišno lučenje sokova u njemu. Deluje, dakle, kao neka vrsta opijuma (papaverin). Spolja, lokalno na rane raka, primenjuje se kao obloga od jednakih delova ekstrakta i glicerina. Rusa ima dugovečan koren. Stablo je uspravno, tanko, granato, 3—6 Aecimetara visoko, puno lutog, slabo opojnog soka. Većinom obraslo po-jedinačnim dlakama u razmaku. Listovi su tanki, na donjoj strani sivo-zsdeni, 1—2 puta perasti. Perasti delovi su jajasti, tupi, zupčasti ili plitko zarezani. Drške listova su široke, lisnate i izgledaju kao da imaju sporedna pera. Cvetovi su sitni, žuti, po 3—6 u jednoj kiti zajedno, s dugačkim drškama, četvorodisni. Mahune, mahom obdika valg-kastog, gole, po 3—5 centimetara dugačke. Raste pored puteva i ogranaka. Vreme cvetan.a: maj—avgust. Smatra se kao otrovna. 10. KONOPLjICA Strana, afrička domaća vrsta ove biljke imaju isti sa-stav i zato se i domaća može primeniti umesto prekomorske, jer podjednako deluje. Dr Sava Petrović pisao je u'svoje vreme da naša vrsta raste po vinogradima u Sićevu i Jelašnici kod Niša (istočno). Ovaj lek je potpuno bio napušten zbog svog silnog delo-vanja sličnog delovanju kurare (koja parališe mišićno kre-tanje). Ali u poslednje vreme pokazalo se da se

može, razume se s pažnjom, primenjivati u lečenju više bolesti. Samo unu-tarnja primena nije dozvoljena.' Može se primeniti kod tuber-kuloze kože, tuberkuloznih žlezda (skrofuloze) i tuberku-loze kostiju i zglobova, ali samo od strane lekara, i to u obliku injekcija: svakog 8-og ili 15-og dana po jedna injekcija od 1 st* destilisane vode s glicerinom i 1/4 miligrama smole od konopljice (metoda dr Penijera — Tuluza). Inače, laici mogu upotrebiti konopljicu za izazivanje crvenila i plikova onde gde treba. Upotrebljava se zgnječena biljka i njome pokriva koža kao što se meću plastiri za iza-zivanje crvenila za kratko vreme. Konopljica je jaka biljka, visoka metar i više, naga i sivozelena. Listovi na stablici su uzani i dugulasti, donji širi, naročito oni pri dnu, naspramni su. Cvasti s 3—4 dugačka kraka koji se 1—2 puta viljuškasto dele. Lišće ispod cvetova je veliko, okruglo-jajasto i na vrhu kopl.asto. Lzuske velike i ravne. Seme dlakavo. Raste u južnoj Evropn i zapalnoj Aziji, gde je domaća bilka; odavna se gaji po baštama, a i polivl-ala je. Jedno- i dvogodišnja je. Vreme cvetanja: jun— jul. Izaziva jaku stolicu (kao rncinus), ali v povraćanje. 11. ČIČAK Izgnječeno lišće od čička, pored hipermangana, najbolji je lek protiv ujeda zmije. Kako naš svet nema pri ruci hipermangana (ni u rastvoru ni u kristalu), ovaj lek se može upotrebiti dok se ne vabavi onaj drugi. Biljoberi treba uvek da ga nose sa sobom u reitvoru (1:100). Treba se čuvati zmija otrovnica — kamenjarki, naročito kad se beru biljke po kamenitim mestima. Zato je najbolje iligti visoke čizme i kožne rukavice, ili bar štapom ispi-tati i razmrsiti travu pre nego što se kida bile. Ako se takva nesreća desi, treba postupiti ovako: Najbolji je način sisati mesto ujeda i pritiskati ga sa svih strana tako jako da iz njega procuri krv. Zavezati jako ruku ili nogu iznad mesta ujeda, kanapom, vrpcom, kaišom, maramom. Stalno polivati mesto ujeda vodom, i onda mazati ranu sokom od čičkovog lišća, zatim se postarati za rastvor hipermangana (1 gram na 100 grama vode) i onda njime nakvasiti ranu. Posle toga obložiti od ujeda otečeno mesto oblo-gama od jake rakije, spirtkamfora, kolonjske vode ili, najzad, konjaka. Davati tople čajeve od lipe s malo rakije, duboko disati i mnogo piti da bi se izmokrio otrov; ležati u postelji. Držati noge utopljene. Primeniti i antizmijski otrov prof. Kalmeta, gde ga ima, ili kakav se ima. 12 .CELER 13. VUČJA JABUKA U dopunu ovim bilnim sredstvima navodimo još jedan lek koji preporučuje dr E. Majer (Berlin). To je vučja jabuka, ili zečja lubenica. „Kod čireva i rana sa ekzemom (majasiljem) na butini, ispod butnog zgloba kad se ojede koža itd. primenjivao sam" veli on, „s dobrim uspehom ovu biljku u obliku čaja za obloge i kupanja. Ona zaslužuje preporuku." Vučja jabuka ili zečja lubenica raste po našim vinogradima, a i po strniki od pšenice, po meBama itd. Karakteristvčav je njen PLOD: šestorebarni, jabučast i šupalj. Lišće srcasto, sa zaobljenim vrhom, nalik na bršljanovo; cvetovi izbijaju iz pazuha, imaju oblik visokog pehara, s užom sredinom i širim grlićem. Na kraju ove glave dodaćemo jednu primedbu: Zarašćivanje rana ne zavisi samo od čistoće rane i lekova: bilnih, hemijskih rastvora, praškova, masti, sulfamida, penicilina i njemu ravnih. Ono zavisi i od samoga organizma: u prvom redu od naslednih osobina, otpornosti i sposobnosti za obnavlanje tkiva („dobar ili lut

je na ranu", kaže se u narodu), zatim od duševnog i nervnog stanja, strpljivosti i izdržlivosti obolelog i od njegove volje da se pokori: da postradalo mesto ili organ štedi, da ga učini nepokretnim ili da leži koli-ko treba i kad treba. „Priroda leči, a lekar pomaže." ČETRNAESTA GRUPA ZARAZNE BOLESTI GROZNIČAVA STANjA; GROZNICA — MALARIJA Izuzimajući nejaku decu, svakome je poznato da zarazne bolesti počinju povišenom telesnom temperaturom obolelog, katkad postepeno povišenom, a katkad iznenada visokom: malarija, difterija, trbušni tifus, influenca, sitne boginje, skarlatina, grip, pegavi tifus. zapaljenje pluća i dr. Kod dečjih zaraznih bolesti pojavljuje se na koži i osip, sip, crvenilo, pličići, bubuljice, gušće ili retko razbacane, i prema njima u vezi s drugim znacima (u guši, trbuhu, plu-ćima) odrebuje se i vrsta bolesti. U tim slučajevima spoljni osip je izraz unutarnje zaraze, unutrašnjeg trovanja krvi i Aimfe proizvodima mikroba koji su napali organizam. To su, dakle, odrećene zarazne bolesti, koje imaju svog izazivača, svoj hod (tok) i zakoniti svršetak. One su u većini akutne, izuzev malariju, koja može biti i hronična bolest. Sifilis ne ubrajamo u ovu grupu. Ali temperatura i osipi po telu mogu da budu neodrećenog karaktera: usled pogrešaka u dijeti, usled rćavih, otrovnih jela, ili poremećaja organa za varenje, najzad usled idiosinkra-zije, tj. takvog svojstva organizma da ne podnosi izvesna jela, izvesne lekove, izvesne serume (med, sir, luk, kinin, serum što se ubrizgava itd.). Temperatura tu biva veća ili manja, što zavisi od reakcije organizma na materiju koja se unosi u njega. Prema tome, lekovite biljke koje se ovde primenjuju mogu nmati trostruki zadatak: 1) da u početku bolesti olakšaju stanje bolesnika i da ublaže teške simptome: kašalj, žeć, zatvor, slabo mokrenje i t. sl., čak da otvore apetit; kao i da u daljem razvoju održe snagu srca; 2) da ubiju klice koje se razmnožavaju u jednom mestu tela: u guši, bronhijama, plućima, crevima itd., ili teku po lrvi (malarija i dr.); 3) da očiste krv bilo od bolesnih klica bilo od otrova koje su one izlučile (mokrenjem, znojenjem, pa delom i čiš-ćenjem).Pre nego što pređemo na izlaganje o sredstvima koja služe ovim ciljevima, potrebno je da učinimo jednu napomenu: Najčešće je u ovoj grupi bolesti reč o malariji i sta-njima koja su slična njoj. I popularna medicina, uzimajući često teške groznice za malariju, primenjivala je najrazno-vrsnija sredstva, a u prvom redu gorke trave, računajući da od gorčine i groznica mora pobeći. U suštini je tako i ostalo, iako ne baš u potpunosti. Ali ako se u ovim slučajevima primenjuju gorka sredstva, prvenstveno protiv malarije, pa zatim i protiv drugih grozni-ca — ona imaju značaj kao specijalni lekovi (ne kao opšti) samo ukoliko su u stanju da ubijaju i tamane klice u krvi. Usled toga i vreme njihovog uzimanja treba da odgovara pro-menlivom stanju bolesti i vremenu povećanja temperature. Uz to, u toku iskustva koje su lekari stekli primenom ovih lekova, pokazala se i jedna druga stvar. naime: da ova gorka sredstva mogu služiti kao vrlo dobri pomagači, jer budući da nisu u stanju da sami ubijaju malarijino seme (kli-ce) — mogu bar da održavaju snagu organizma na izvesnom dobrom stupnju, da se bore protiv omalokrvljavanja i protiv drugih poremećaja u telu, npr. u stomaku i, što je najglavnije — a to su dokazali mnogi autoriteti — da pomognu bela krvna zrnca, uvećavajući njihov broj, u borbi za opstanak napadnutog orga-nizma kao celine protiv nastupajuće zaraze.

Tako će neke biljke koje su bile primenjivane kod drugih bolesti biti od velike koristi i kod grozničavih stanja i ma-larije napose. Tu spadaju: lincura, kičica, gavranov kuk, gor-čica, divlja vrbena i dr. Razumlivo je, bez mnogih reči, da mere TABLA 3). 1 — žuti bagrem, a — zreo plod, 2 —; a — plod; 3 — bršl,an: 4 — tušt. 1 — očajnica); 2 — rusa, a — plod; 3 — iđirot, a — pupolak; 4 — ranilist, a — gornji deo biljke u cvetu. čistoće i nege, opšte higijene i odgovarajuće dijete moraju kod grozničavih stanja biti strogo primenjene i do kraja održane. Sredstva za olakšanje početnog stanja 1. LIMUN I samo latinsko ime njegovo veli da je limun lekovit. Iako za limun svi znaju, ipak je potrebno o njemu dati neko liko podataka. Sok od limuna upotrebljava se kao sredstvo za osvežavanje. On kisi zato što sadrži limunsku kiselinu. Ovaj sok se upotrebljava kao sredstvo za uništavanje mikroba i za stezanje sluzokože. Kora njegova, suva ili sveža, snaži, a u isto vreme tera i gasove napole. Sok se primenjuje svuda gde je opala ishrana čovečjeg organizma, naročito kod pojave skorbuta — bolesti naglog trošenja organizma usled nedostatka svežeg voća i povrća, tj. vitamina S (C). Njime mažu deci obolelu gušu gde nema drugog jačeg sredstva. Preporučuje se kod hroničnog reumatizma. Napitak limu-nada pravi se od isečenog limuna i vruće zašećerene vode, iz koje se kriške (kolutovi) vade kroz pet minuta, da napitak ne gorči. Ali ne treba sok zdoupotreblavati, kako se to obično čini, jer čisti sok, ili jak sok, idi jaka lnmunada, umaraju stomak i kvare ga svojom jakom kiselinom. Limunada se može spremiti i na ovaj način: Jedan dimun isečen na komade, ali pošto se izdvoji seme, spusti se u hladnu vodu i tu ostaje 12 časova. Posle toga vre-mena parčad se izbace, a voda se može zašećeriti koliko se želi. 2. MALINA U njoj, kao i u limunu, ima limunske kiseline i njome ona osvežava. Sirup od nje pravi se po ovom receptu: Malinovog soka .......... 500 grama Belog šećera ........... 875 „ Kada se šećer rastvori, onda se samo procedi. Ako želimo da dobijemo sirće od maline, što se može takoće primeniti kod grozničavih stanja, uz obloge, treba po-stupiti ovako: 300 grama maline potopi se u 250 grama vinskog sirćeta i to ostavi da kisne 10 dana, pa se zatim procedi i čuva za slučaj bolesti. z. MEDOVINA Pravi se od 100 grama meda na litar vode i služi kao ublažavajuće sredstvo, a i kao stolični pomagač. 4. KAFA Kafa nije naša domaća biljka, ali se ona toliko upotrebljava da je postala svačija, pa i naša. Zato njenu primenu ne možemo izostaviti. Važna je svuda i svakad. Upotrebl.avaju se zelena (sirova) ili pržena zrna kafe. Zelena zrna se upotrebljavaju kao sredstvo koje snižava vatru kod groznice i kao sredstvo protiv velikog kašlja (dr Mersije — Monlison). Pržena kafa pomaže kod srčane slabosti i stanja kad opada telesna snaga (npr. kod svih groznica sa slabim srcem, za-paljenja pluća itd.). Leči i preduprećuje napade migrene. Podstiče, krepi nerve oronule za vreme dugotrajnih groznica i bolesti. Pržena kafa upotrebljava se kao kuvan napitak ili kao sirup, sladoled itd.

Zelena kafa (zrna) u prahu uzima se u maloj dozi: jedan gram u pet praškova, kao sredstvo protiv povećane tempera-ture. Kada se raskisne, deluje kao sredstvo protiv reumatizma. Raskis se pravi po receptu: Zelene kafe ............ 25 grama Hladne vode ............ 120 „ Ostaviti da to kisne 12 časova. Procediti. Popiti ujutru našte a ne šećeriti. Uzimati protiv dugotrajnih groznica kod nastupa malarije pre podne i t. sl. 5. MASLINA Lišće i kora od masline, onde gde je ima, mogu se upotrebiti kao sredstvo protiv temperature u grozničavim stanjima, ako bolesnik ima dobar stomak. Oblik i doza su ovi: 50 grama lišća ili kore kisne u litru vina i daje se pre obroka, ručka i večere, po jedna mala vinska čaša. Kao osvežavajući napidži u groznicama primenjuju se i sledeće bilke i sredstva: 6. ZEČJA SOCA Zečji kupus, cecelj, kiseljača, zečji kiseljak, kiselak sa tri lista, detelinka. 6. KISELjAK Ljugika, trava od srdobolje. — Obe ove biljke upotrebljvaju se za spremanje čaja radi osvežavanja bolesnika i pomaga-nja mokrenja u grozničavim stanjima, jer je potrebno da ono bude u redu i u dovoljnoj količini. Primedba: podagričnim bolesnicima, koji imaju bolove u zglobovima, treba uskratiti pijenje ovih čajeva jer u njima ima dosta mineralnih soli, pa bi time bolesnici povećali količinu tih soli koju već imaju u sebi. 1. BADEM Slatki badem upotrebljava se kao sredstvo za osvežavanje i protiv groznica kod ljudi koji u isto vreme imaju bolestan stomak i creva. Badem u tom slučaju stišava bolove. Najjednostavniji sastav bio bi: 1) Mleko od slagkog badema: Slatkog badema ........... 50 grama Šećera .............. 50 .. Vode hladne ............ 100 „ Prethodno se badem potopi u malo tople vode, da se skine kožica s njega. Zatim se istuca u porculanskom sudu s hladnom vodom tako da se dobije prava kaša. To se razblaži preostalom količinom vode. Dodaje se šećer: kad se on ras-tvori, sve se procedi kroz platnenu krpicu. Piti u toku dana kao limunadu. Što se tiče gorkog badema, koji se takoće može upotrebiti jer ima osobinu da umiruje bolove, on se upotrebljava oprezno, i to sa slatkim bademom, u ovom obliku: 2) Mleko od gorkog badema: Slatkog badema .......... 6 gram Gorkog badema ........... 4 „ Vode ............... 500 Sirupa od šećera .......... 60 „ Sprema se po istom redu i postupku kao i mleko od slatkog badema. Ali se uzima u toku dana kašikom. 9. CIMET Iako ovo drvo ne raste kod nas, ipak kora od njega — cimet — može da se kupi u trgovinama. Od cimeta mogu da se dobiju vrlo korisni napici za primenu kod zaraznih

bolesti organa za varenje, jer se njime unekoliko može postići dezinfekcija tih organa. 1) Vino od cimeta: Cimeta .............. 30 grama Vina malage ili našeg slatkog vina . . . 500 „ Ostaviti da kisne 6 dana i procediti. 2) Tinktura od cimeta: Iseckane cimetove kore ....... 100 grama 80%-nog alkohola .......... 500 „ Ostaviti da kisne 10 dana i procediti. Davati po 20—30 kapi tri puta dnevno pre jela. 3) Složeno cimetovo vino pariskih bolnica: Crnog vina ............ 100 grama Alkohola u kome se kiselio cimet (tinktura) ........... 8 „ Alkohola u kome se matičnjak kiselio 10 dana (tinktura) ....... Sirupa šećernog ......... Uzima se kašikama na sat, na dva. 10. KARANFIL Cvet karanfila može dati dobar sirup koji je u stanju da ugasi žeć kod grozničavih, a deluje, kažu, i na bolju cirkulaciju krvi u koži, svakako posredstvom površinskih nerava na krvni sistem. 11. MAKEDONSKI ČAJ Galički čaj, debarski čaj. — Upotrebljava se kao čaj kod slabih nazeba, sa ili bez groznice (povišene temperature). Može se čaju dodati šećer ili med. Treba uzimati veću koli-činu: 10 grama na šolju čaja. To je danas postao jedan od najpoznatijih naših narod-nih čajeva. Ukus mu nije gorak. Biljka spada u red biljaka koje se upotrebljavaju kod plućnih bolesti, pa se može upotrebiti u smeši s njima, npr. s majkinom dušicom, očajnicom, pravim izopom, matičnja-kom i dr. Sama biljka je dobro loznata na našem jugu (u Skoplju i ka Mavrovu). Jako je maljava, boje pepeljastožute, s kolenima. Visoka je 1,5—3 decimetra. Stablo joj je četvrtasto. Donji deo biljke je drvenast, gornji granat. Lišće je naspramno, široko pri dnu, oštro na vrhu, tj. lavdelasto, priraslo blizu stabla, ima žile linearne. Cvetovi zbijeni, u pazuhu lišća i na vrhu stabla u cvasti; čašica je duža nego krunica. Žute su boje. Raste po visokim suvatima na jugu i krševitom kameni-tom tlu. Cveta u junu i avgustu. Za olakšanje početnog stanja kod sitnih boginja (mrasa), skarlatine i srednjih boginja (ovčjih boginja) može se s uspe-hom primenjivati: 1) Čaj od crnog sleza 2) Čaj od morača; 3) Borač. Srodne su joj i mogu je zameniti ove biljke: 4) Pačje gnezdo'; 5) Krivošija1; 6) Lisičji rep. Doza, kako borača tako i ovih ostalih lekova, je 15 grama cveta na jednu šolju ključale vode. Čaj od ovih biljaka može se zameniti zgustkom (ekstraktom) od njihovog soka, koji kad se razblaži u odnosu 1:100 delova vode (po težini) daje mnogo delotvorniji napitak.

I ranije su ove biljke upotrebljavane „kao sredstvo za omekšavanje kašlja, za stišavanje vatre u groznici i kao bla-go sredstvo za znojenje i teranje na mokraću" (dr S. Petrović). Treba ih primati pri prvim znadžima bolesti, nastupa groznice i t. sl. Sredstva za olakšanje početnog stanja kod influence, gripa i sličnih stanja usded nazeba i lakše zaraze guše, bronhija itd. — s kašljem, glavoboljom, povišenom temperaturom itd. 1. SLATKO DRVCE Slatki koren ,šećerni koren ,dobar koren Lišće ovih biljaka mnogo liči na volovski jezik. Slatko drvce Koren od naše konjege upotreblava se isto tako kao i koren od slatkog'drvceta, s kojim je u trgovini pomešan. Raste na jugu Evrope kao domaća biljka. Naša vrsta je poreklom iz Azije; manje je žuta i manje slatka. Ali se gaji npr. u Grčkoj, gde dostiže visinu 1,4 do 2 metra i ima jak koren. ,Svež ili suv koren konjege ili slatkog drvceta povolno deluje na pluća, stišava kašalj, nazeb, bronhitis, deluje po-malo na mokrenje; u njemu su našli naročiti sastojak — glicirizin.Ovaj koren se upotrebljava ili onakav kakav je ili u obliku sirupa, pilula, pastila, testa, štapića itd.Narodno piće u Francuskoj, zvano koko, dobija se na taj način što koren kisne u hladnoj vodi, a toj se vodi dodaje korijandar, anason i limun. Vrlo je osvežavajući napitak, naročito leti, za radnike u polju (Role i Bure).Koren, prirodan, primenjuje se za zaslaćivan.e čajeva i ostalih napitaka. Dodaje se dok je tečnost hladna ili mlaka, jer čim je temperatura malo veća gorki sastavni deo se raspada.S ovsem i pirevinom ovaj koren služi u bolnicama za spremanje čaja zvanog „za sve dobar". Apotekari uvaljuju u njegov prah pilule. Od njega se pravi i rnaj čuveni složeni pra-šak zvani kod nas „fijaker-pulfer" (ne znam po čemu!) a koji ima ovaj sastav: Slatkog drvceta u prahu ........ 60 grama Sene („bleter") u prahu ....... 60 „ Sumpora, pranog, u prahu ....... 30 „ Morača (praha od plodova) ...... 30 „ Šećera u prahu .......... 180 „ Uzima se po 1—2 kašičice u vodi, pred odlazak u postel.u. Taj prašak se u slučaju zatvora ili teže stolice može dati grozničavom bolesniku. Pomešan s medom, prah od ovog korena daje jednu kašu koja se upotrebljava spolja za razmekšavanje otvrdlih mesta. Zahvaljujući opisanim osobinama, ovaj koren, olušten od kore, razvodnjava sluzave materije u guši, dušniku i bronhijama i time stišava kašalj. Gasi žeć, usled čega je korisno davati ga u početku grozničavog stanja. Uz to, on ne izaziva vrenje u crevima, kakvo biva kad se uzima šećer, zato ga treba pretpostaviti šećeru. Ovaj se koren daje u obliku čaja, odvara ili kvašen, u dozi 50:1000 grama. Ovaj poslednji način spremanja: kad koren kisne u hladnoj vodi, daje najprijatniji napitak. Sok od korena zove se lakricin. Zgustak od slatkog korena, koji se dobcja isparavanjem čaja ili njegovog odvara, tzv. crni šećer, u dozi 2 grama na šolju ključalog mleka, daje najbolje rezultate kod lakih bronhitisa usled gripa ili druge kakve infekcije usled nazeba. Sama konjega ima visoke stabliks. Lišće je lihoperasto i sastav-

".eno od 5 do 7 pari dlakavih i ozdo žlezdičavih listića. Cvetovi su na vrhu opšte peteljke zbijeni u glavice, i one stoje u pazuhu lišća. Mahuna ima dva do četiri semena, duguljasta. Vreme cvetanja: jun—jul. Biljke koje deluju kod trbušne zaraze i grozničavih stanja 1. OČAJNICA Smrduša, gorčika. — Radovi mnogih naučnika, ranije Tolera, Trabi, Hanuna, a sada i Garnijea i Vinijea, pokazali su i utvrdili da ova biljka ima neposredno delovanje kod trbušnog tifusa, jer čini da visoka temperatura pada, da se opšte stanje brzo popravlja i da se trajanje bolesti skraćuje. A tako isto kod malarije. Prema tome, njena primena u cilju obaranja visoke temperature potpuno je opravdana, naročito kada je stomak slab i bolestan. Propisuje se, i najbolje je, spremiti je kao vinski rasb, i to ovako: 60 grama suve biljke potopi se u 1 litar dalmatinskog belog vina na 24 časa. Od toga se daje posle po 100—150 grama dnevno. Ili se spremi zgustak iz isparenog alkoholnog rasola i taj zgustak, u dozi od 3 grama na 200 grama sirupa, daje se po 2—3 kašike dnevno. Uzimati 2—3 kašike dnevno. Još bi bolje bilo kad bi se davao u pilulama, u dozi 0,1 gram (za jednu pilulu), i to po 4—8 pilula dnevno. (Opis ove biljke videti kod bolesti pluća.) 870 2. GAVRANOV KUK 3. DUBČAC njemu srodne vrste koje.na našem jeziku nose isto ime: 4. DUBČAC Dubčac Sve ove vrste vrlo.su interesantne u iogledu svoga delovanja, jer osim toga što su gorke i što deluju protiv mlitavosti stomaka (organa za varenje uošite) podstvčući ga na rad, imaju i tu sposobnost da ubijaju zarazne klice, dakle, imaju anti-septičku moć. Zbog tog svog neobično važnog delovanja one se mogu upotre-biti protiv svih groznica, kod svih epidemija, gde oboljevaju i organi za varenje, u kojima ima bacila i truleža, što sve truje krv i bolesni organizam. Te biljke u slučaju rata treba da budu poznate svakome lekaru. Čak i stari lekari primetili su da se onde gde ima te bilke, jedne ili druge vrste, i ona se primeni — umanjuje truljenje leševa ili njihovo raspadanje (tom biljkom posipani su npr. leševi ili stoka prinesena na žrtvenik). Iz toga se vidi da je ona delovala kao današnja karbolna ili salicilna kiselina (dr S. Petrović). Ove se biljke uzimaju u obliku čaja, u dozi 10:200, i to četiri šolje dnevno, pre jela. Ili kao alkoholaturni raso, spremljen od billjke koja je nabrana u početku cvetanja, po 30—50 kapi pre obroka. Pored ovih biljnih lekova i nauka i praksa u lečenju bolesti primenjuju: 5.ALKOHOL Poznato je da su kod grozničavih stanja male doze alkohola takoće lek. Smatram za korisno da navedem nekoliko smeša koje se mogu spremiti kod kuće, a vrlo su ukusne. 1) Pravog čaja (kineskog ili cejlonskog) . . 8 grama Klučale vode ........... 270 „ Ostaviti da kisne, zatim dodati: Vinjaka (našeg) ili konjaka ...... 30 grama Sirupa od kininske kore ....... 30 ,.

Tinkture od cimeta ......... 1 gram Vode ............... 100 grama Izmešati, piti u toku 24 časa. 2) Pravog čaja ............ 8 grama ključale vode ........... 400 „ Popariti, kad raskisne, procediti i dodati; Šećera .............. 250 grama Bela vina ............. 400 „ Ruma ............... 200 „ Alkoholature' od pomorandže ...... 6 „ Alkoholature od limuna ........ 6 „ Izmešati, piti u toku 3—4 dana. 3) Totov napitak (po francuskom Sos1ehu) Rakije (vinjaka) ili ruma ...... 40 grama Prostog sirupa ........... 30 „ Tinkture od cimeta ......... 5 „ Destilisane vode .......... 75 „ Izmešati. Može se popiti u toku 24 časa. 6. „PTIČJE MLEKO" Francuzi su pronašli i „ptičje mleko". Ono se pravi na ovaj način: 1 Treba razlikovati alkoholaturu od alkoholata. Prva znači po-tapanje sveže biljke u alkohol, a druga znači pečenje biljke nakvašene u alkoholu, tako da se u „rakiji" i patoci dobiju sastojci leka. Npr. alkoholat od ruzmarina dobio bi se kad bi se uzelo: Cvetnih vrhova od ruzmarina 80%-nog alkohola ....... Vode . . . . ....... To kisne 4 dana. Zatim se tečnost peče ili se stavlja na paru da se ispari do 2500 grama; alkoholat je gotov. Isto se tako može spremiti alkoholat od nane, matičnjaka, lavandule i od zevalice. Razbiti dva žumavdeta u šećeru. Dodati tome malo vode od pomorandžinog cveta i čašu vruće vode ili vrućeg mleka. Ovome I se može dodati još rakija. j Daje se kao hrana koja umiruje bolesnika u vatri. Ovo „ptičje mdeko" mnogo je bolje nego čuvena Stokova mikstura, koja se pravi gotovo na isti način adi bez mleka, i koja se primenjuje naročito kod trbušnog tifusa. Najzad kao predohrana važa beli luk. 7. BELI LUK Blagodareći svom sastojku — sumpornom ulju, koje ima moć da ubija bacile — beli luk može poslužiti kao predohrana od zaraznih bolesti: gripa, trbušnog tifusa, difterije, pega-vog tifusa, pa i kolere. Samo zbog jakog mirisa belog.luka ljudi koji idu u dru-štvo, u goste i t. sl. treba da ga uzimaju u drugom obliku. Ko neće da miriše na beli luk, najbolje je da ga uzima kuvana u mleku ili supi, ili u obliku sirupa. Sirup se * dobija na taj način što se kuva jedan deo luka u dva dela vode i isto toliko šećera, i od toga se potom uzima po 2—3 kašike dnevno. 1000 grama 3000 „ 1000 „ Pomoćna i prava biljna sredstva protiv groznice 1.LINCURA Raven. — Mek ekstrakt (isparena iscećevina iz cele biljke) upotrebljava se kao

protivgroznično sredstvo, samo u većoj dozi nego kod obolenja stomaka, naime 6—8 grama dnevno. Inače se kao pomoćno sredstvo upotrebljava čaj od korena, 3 grama na šolju hladne vode, što treba da kisne 4 časa. Ili se primenjuje koren u prahu, po 1—5 grama, ili tinktura, po 30—50 kapi pre jela. Čaj se sprema ovako: Korena od lincure .......... 10 grama Vode klučale ............ litar Pije se po jedna šolja pre jela. Od čaja se može napraviti sirup i uzimati 5—10 grama dnevno. Vino se sprema na ovaj način: 30 grama korena kisne najpre u 60 grama 60%-nog alkohola, zatim u jednom litru beLOG vina 10 dana. Od toga vina se uzima po 1—2 likerske čašice pre jela. Tvrde da pozitivno leči svaku trodnevnu ili četvorodnevnu groznicu. U svakom slučaju, pomaže kininu i drugim antima-laričnim lekovima, što je dokazano u borbi s malarijom na ostrvu Korzici. 2. KIČICA Nekada se mislilo da je kičica dobar lek protiv groznice, pa se to i potvrdilo. Poznati naučnici de Rošfor i Nepl tvrde da je posle kine prašak od kičice najbolji lek protiv groznice. U savremenoj medicini radije se propisuje kao čaj, u do-zi 30 grama na litar vode, ili kao tinktura 2—10 grama dnevno. Ili kao dobijeni zgustak (ekstrakt) iz vodenog rasoda po 1/2—1 gram dnevno, u nekom čaju. z. ZIMZELEN Kao gorko, tonično i stomačno sredstvo daje se protiv bar-ske groznice. Uzima se u obliku odvara, u dozi 60 grama na litar vode.Još sigurnije deluje kao prašak ili tečan zgustak po 2—5 grama dnevno. Odgovarajuća količina (1/2—1— \Ug—1 grama) uzi-ma se pre jela. Kao vino lek se sprema po ovom receptu: Isitnjenog lista od zimzelena ..... 100 grama , Belog vina župskog......... 1000 „ ; J Ostaviti da kisne 10 dana. Procediti pritiskanjem. Da- j vati po 2—4 kašike dnevno, pre jela. \ 4. ŠIMŠIRIKA DIVAI šimšir, žuta šiba, žuti šipak. — U lekarstvu se nekad nazivala Zrša Koren i kora od ove biljke sadrže glavne lekovite sastojoke — berberin i oksiakantin, koji imaju svojstvo da krepe i da pomažu odliv žuči u creva. Ali osim toga, pored sposobnosti da jača organe za varenje, berberin ima svojstvo da utiče na otečenu slezinu (da je ste-že) i njeno elastično tkivo, usled čega se ona brže oslobađa krvnih zrnaca s malaričnim klicama, koje otiču iz nje u krv-ni tok, gde ih dočekuje i uništava kinin kao specifičan lek (ili koji drugi specifičan sastav: atebrin, plazmohin i dr.). Kao gorko sredstvo propisuje se čaj od kore, u dozi 20 gra-ma na 500 grama vode, po 2—3 šolje dnevno. Ali najbolje delo-vanje ima ako se lek od njega spremi s kiparisom po receptu datom za tu bilku. Uzima se po jedna kašika svaka 2 ili 3 časa. Može se da-vati umesto kinina, ali je najbolje davati ovaj lek zajedno s kininom. Onda je uspeh siguran. TABLA 35. I — krivošija; 2 — žilovlak;3 — gavez; 4 — pačje gnezdo. TABLA 36. 1 — breskva, a — cvetovi; 2 — lokvai.; 3 — zečja soca ; 4 — dobričica

5. DIVLjA VRBENA Dr Riči smatra da svojim delovanjem protiv visokih tem-peratura ova biljka stoji iznad kinina. Dosta je gorkog ukusa. Upotreblavaju se lišće i cvetovi vrhova. Ali se beru uglav-nom u junu pre potpunog razvitka cvetova i suše se odmah da bi sačuvali boju. Za unutrašnju upotrebu sprema se čaj od cele biljke: 30 do 50 grama na litar vode.Još je sigurnije uzimati tečan zgustak, u količini 1—2 kašičice dnevno. 6.JORGOVAN Različiti delovi jorgovana, kora i naročito čaure od nje-gova semena sadrže lekoviti sastojak. Doktori Kazel i Kle-man de Valenoj ističu da je jorgovan dobro delovao prilikom lečenja povratne groznice — malarije. Čuveni kliničar Kirvelije najtoplije je preporučivao protiv zastarele malarije baš te ljuske od semena Uzima se kao kuvan čaj; po jedna kašika na šolju vode. Piti dve šolje dnevno toga čaja. 7. ZELENIKA Upotrebljava se s odličnim uspehom lišće u prahu, čak i tamo gde kinin nnje mogao pomoći. Veoma su ga hvalili filo-zofi Ruso i Mažandi. Lekovito vino (30:1000), ako se uzima u toku 3—4 nedelje po jedna kašika pre doručka, pomaže u lečenju dugotrajnih groznica. Tako reći specifično sredstvo protiv povratne groznice (malarije) s istovremenim oboljenjem jetre i žučnih puteva. Čak i za one slučajeve gde je kinin otkazao svoje delovanje. Najbolje ga je primenjivati u obliku tinkture ili alkohola-ture, u dozi po 4 grama dnevno. S uspehom se mogao primeniti kod onih naših ratnika koji su na frontu imali groznicu, pa su im još ostale u jetri i slezini posledice i nevole od te malarije. U ovim slučajevima mogu se uzimati manje doze, i to: samo po 25 kapi alkoholnog rasola pre ručka i večere u toku 15 dana. Vrlo je dostupna i jevtina medicina. 8. CRNA JOVA Crna joša, jah, jahovina, jelša. — Može se upotrebiti kao protivgrozničko sredstvo u dozi dvaput jačoj nego kora od ki-ne, tj. 10—20 grama na šolu odvara/ Uzimati preko dana ka-. šikama svaka dva časa. Kora od kine, u prašku ili pilulama, najčešće se upotrebljava kao 5—10% odvar (dekokt) (prof. Bahem). Znači, crna jova daje se u dvojnoj dozi: 10—20%. 10. BUKVA Bukva Može zameniti koru od kine kao protivgrozničko sred-stvo. Doza ista kao kod jove. 11. DREN Koren od drena spravlja se u obliku odvara kao sredstvo protiv groznice — malarije. 12. ZEČJA STOPA Koren od zečje Stope (ili zelje stope) upotrebljavali su lekari u Danskoj umesto kine kao lek protiv malarije. Ali ako on baš i nema takvo delovanje, ipak kao pomoćno sredstvo sigurno deluje na stomak i creva, koje krepi, podstiče na rad i uopšte jača ceo organizam posle iznuravajućih nastupa groznice. Daje se kao čaj (prethodno prokuvan), u dozi: 60 grama na 1000 grama vode. Kao tinktura uzima se po 30—50 kapi pre jela 2—3 puta dnevno, a vodeni zgustak po 1—2 kašičice dnevno. 13. KRUPNA I SITNA BELA RADA

I nju su hvalili kao sredstvo protiv groznice Morton, Hofman i dr., verovatno u vezi s bolovima koji idu uz groznicu. Najzgodnije je upotrebiti je kao čaj, ali kao jak čaj. Uzi-maju se dve kašike bele rade (kamomile) i prelivaju ŠOAOM klučale vode. To se ostavlja da kisne ne pet ili deset minuta, nego jedan čas. Zatim se procedi, po vol»i zasladi i pije izvan obroka (docnije, izmebu jela). 14. BELA VRBA Upotreba kore od vrbe protiv groznice i drugih grozniča-vnh stanja bila je i ranije popularna, pa je i ostala otkako su je priznali i potvrdili savremeni naučnici. U tu svrhu treba uzimati koru od grana starijih od tri godine i davati je u obliku praška — 2 do 3 grama pre svakog obroka. Ili treba davati raso od nje u vinu, koji se pravi od Dr Sava Petrović kaže „zečija stopa". 50 grama kore i 1000 grama vina. Doza za uzimanje: po jedna ma-la vinska čaša (80— 90 grama) pre doručka i ručka. Ovo vino, po mišlenju Liježoa, može zameniti vino od kolomba (gorko vino — stomačni lek). A alkoholno-vodni zgustak daje se po 2— 3 grama dnevno kao sredstvo za jačanje, i po 4—8 grama dnev-no kao sredstvo protiv groznice. 15. CRVENA VRBA "Umesto bele vrbe (krte vrbe) može se primeniti i crvena vrba. Hemijska analiza pokazala je da u kori vrbe ima tanina, dve mirišlave materije, jedna zelena. druga crvenkasta, i je-dan naročiti lek — salicin (glikozid), koji naročito deluje protiv groznica uopšte i malarije napose. Osim toga, kora od vrbe je dobra protiv slabosti stomaka i creva, ona daje snagu i u mnogim prilikama može da zameni koru od kine. Lekari su davali koru od vrbe protiv groznice još u XVI veku, ali su prestali da je preporučuju kad je hemija izdvojila iz nje salicin i sintetski spremila salicilnu kiselinu a od nje docnije i druge preparate. Mećutim, narod se u mnogim zemljama lečio od groznice vrbom — po starom načinu. „U svakoj formi, osim perniciozne (samrtne)", pisao je dr Sava Petrović, „salicin se može da daje umesto kine; a skuvana ili osušena i istucana kora od vrbe mogla bi, kao prezervatno sredstvo (predohrana), veliku pomoć da učini populaciji koja živi u barskim predelima." Savremena nauka smatra da protivgroznično delovanje vrbe nije tako jako niti pouzdano kao što se to ranije mislilo, ali je neosporno utvrdila da kora od vrbe ima druga, sigurna delovanja, zbog čega je i treba primenjivati. Tako npr. ona umiruje nerve kod nervnih bolesnika; zatim, kao što smo rekli, deluje dobro na stomačne poremećaje (kod povećane kiseline u stomaku), snaži organizam koji ima da se bori stalno s groznicom. U tom smislu govori i Leklerk. Zato bi u mestima gde postoji stalno barska groznica tre-balo piti svakodnevno poveću čašu skuvane kore od vrbe, da bi se, s jedne strane. jako umanjio broj grozničavih, a s druge strane da ne bi dolazilo do opasne, samrtne groznice, naročito kod dece (dr S. Petrović). 16. OKOLOČEP Profesor Bušard, a docnije i Berten i Kazen smatraju je kao jedan od najboljih lekova protiv nastupnih groznica, i pouzdaniji nego što je salicin (koji se nalazi u kori vrbe). (jednu kašičicu) dnevno (u 2—3 puta). 17. PELEN Osim čaja, koji se sprema od 5 grama suvog lista na litar kl»učale vode. može se

spremiti i vino od pelena po ovom re-ceptu: Lista od pelena Rakije . . . Belog vina . . 30 60 1000 Ostaviti da zajedno sve kisne 10 dana. S vremena na vreme promućkati. Posle 10 dana procediti kroz hartiju za ceđenje lekova (kupiti u apoteci). Uzima se po 30— 100 grama dnevno u slučaju groznice i grozničavih stanja uopšte. Biljke koje pomažu očišćavanju organizma, krvi i sokova od ostataka i posledica groznica i grozničavih stanja 1. CELER Baštenski, gajeni celer upotrebljava se kao lek protiv grozničavih stanja. Nije opor. Gajenje mu oduzima tu oporost. Njegov aromat izaziva apetit. Pored drugih osobina on ima i tu da pomaže i mokrenje. Uzima se kao čaj, u dozi 15—20 grama na litar klučale vode; 2—3 šolje dnevno. 2. PISKAVAC Upotrebljava se list, cvet i koren ove biljke kao sredstvo za čišćenje krvi i za znojenje u obliku čaja, a u dozi 10 grama na litar vode (2—3 šolje dnevno). Ako u plućima bolesnika ima jakog i gustog šlajma, ovaj će mu lek svakako koristiti, naročito kada se spremi tečan ekstrakt i uzima po 2—3 grama dnevno, tj. tri puta dnevno po 25 kapi, u vodi. Ova biljka, koju su nekada stari smatrali kao vrlo moćnu zbog toga što je terala na mokrenje, danas se smatra kao dosta nevina — i baš zbog toga može da se upotrebi kod raznih dečjih zaraznih bolesti, kao što su: ovčje boginje, sitne boginje (mrase), zaušnice, kao i u drugim slučajevima kad deca dobro ne mokre. Smeše U popularnoj medicini mogu da se upotrebe ove smeše za izazivanje znojenja kod grozničavih stanja: Pelen, žalfija, divizma; od svake biljke uzima se po 4 gra-ma za čaj, tj. otprilike jedna kašika na šolju klučale vode. Ili anćelika, zova, troskot, trava od srca, od svake po 3 grama, takoće za čaj. Opet jedna kašika na šolju vode. U istu svrhu mogu se upotrebiti i sva ona sredstva koja gone na mokrenje, a navedena su u odelku o bubrežnim bolesti-ma, kao što su: rastavić, venja (samo za kratko vreme), breza, pirevina, trešnja, gladiševina itd. Kupanje Za lekovito kupanje u toku neke bolesti i posle nje može da se primeni trinje od sena. Trinje se skuva u velikom kotlu i izruči u korito s vodom (ili u kadu) u kome se bolesnik kupa. Ili se čista puna vre-ćica s trinjem spusti u vodu za kupanje da trava kisne kao čaj. Takvo kupanje ojačava telo, umiruje i osvežava i leči ko-žne pojave ako još postoje. Naročito deluje dobro kod neuralgija, reumatizma živaca, bolova u krstima i nogama, kao i kod dugotrajnih ženskih bolesti gde su zapalenja stišana i ne izazivaju povećanu temperaturu. Kod svih naroda, pa i kod nas, lekovito bilje služilo je kao SPOLjNO sredstvo u lečenju mnogah bolesti. Počev od vradž-bina pa do stvarnog dodavanja bilja, mirišljivih voda, esenci-ja, zejtina i ekstrakta vodi za kupanje — sve je služilo lečelju. Najčešće se to činilo u slučajevima reumatizma i uboja, zatim kožnih bolesti i grozničavih stanja. Kod reumatizma, npr. najpodesniji bi bili: a) venja (čaj od 100 do 200 grama zrna za jednu kadu); b) odvar od venje, naj-bolje sa zelenim lišćem (iglicama) dodan u kadu; v) pupoljci od bora — takođe kao dodatak vodi za kupanje; g) ekstrakt od smrče i bora po 200—300 grama za jedno kupanje, s dodatkom od-vara od hrastove kore (kuva

se 400 grama kore u gvozdenom su-du dva sata) — dobar je za kupanje male dece, a u kadicu se od tog odvara sipa dve šolje. Kupanje treba da traje što duže. Kupanje u orahovom lišću je vrlo dobro. Kod mokrog ekcema sa svrabom — obloge od kamilice vrše dobru službu.Napomena: Umesto obloga može se u takvim slučajevima primeniti najsitniji prah od bele rade.I najzad da dodamo da se protiv (favusa) u narodnoj medicini primenjuje s uspehom lišće bršl?ana zgnječeno i pretvoreno u prah, kaže E. Majer. Iz izloženog u ovoj glavi videlo se da-naročito'malarija, barska groznica ili treskavica, kao i svako drugo grozničavo stanje ne može biti pobeđeno samo jednim specifičnim lekom, ma to bio i takav „gospodar situacije" kao što je kinin. Često i pri jakoj dozi i najpravilnijoj upotrebi leka klice gro-znice ne mogu da se unište u čoveku, jer ako je seme uništeno u krvi, ipak se ono negde u nekom kutku krije i u povoljnim uslovima, pri velikoj toploti ili hladnoći, kupanju itd. ponovo izmili i raseje se po krvi. Dakle, osim kinina potrebna su i druga sredstva i drugi lekovi za borbu s malarijom, kako u pojedinačnim slučajevima tako i za vreme epidemija, leti. Ne vredi razbacivati kinin i ograničiti se samo na njegovo primac.e, već treba s jedne strane uništiti legla komaraca i uopšte sanirati prilike pod kojima se malarija rasprostire a i druge ojačati zaražene i obolele organizme da Pod teretom bolesti ne izgubi svaku otpornost i moć da se po vrate. Tu im sredstva koja su ovde pomenuta mogu mnogo pomoći. Samo takva zajednička akcija i pojedinaca i organa koji imaju zadatak i dužnost da se bore protiv malarije može do-neti osetno ozdravlenje onih naših mesta i krajeva gde se ta bolest odomaćila. Ne ulazeći ovde u pretresanje celog ovog pitanja, koje za-seca u tolike interese: materijalne, društvene, državne, pro-svetne i profesionalne — želim da završim svoja izlasanja jednim naučno neoborivim mišlenjem, koje se sastoji u ovome: Kad se leči malarija — ne leči se samo kininom niti se bori samo protiv infekcije. Kinin, pored svojih dragocenih svoj-stava, ima i pobočna škodliva delovanja: on može izazvatv laka i jača trovanja, čak i u maloj dozi, i uticati štetno ka sluh, na vid, krvni sistem, organe za varenje, jetru, na kožu i druge organe — ako se mora uzimati dugo i ako je obolelo ili neobolelo lice (u cilu predohrane) jako osetljivo na ovaj lek. Zato su se počeli predlagati i drugi oblici kinina (R1a-vtosćt i dr.), koje takoće ne mogu svi podnositi. Pri takvom stanju stvari i primena drugih biljaka, protivgrozničnih i pomoćnih, ima svoje puno opravdanje. Osim toga, kad se leči malarija, ne smeju se zaboraviti ni pojave koje ona izaziva, kao ni posledice koje posle sebe ostavla u drugim organima tela. Treba lečiti srce, jetru, slezinu, nerve; treba očistiti krv i nadoknaditi u krvi one sastojke koji su za vreme napada i pustošenja malarije po telu bili smanjeni. Treba, tako reći, popravljati organizam tokom niza godina i primeniti mnoga sredstva dok se ne uspostavi prećašnje stanje. U tom cilju, i iz tih razloga, pored drugih metoda lečenja, bolje poznavanje i bolje iskorišć.avanje domaćeg lekovitog bilja postajv neophodno. Lekovito bilje je u maloj meri potrebno svakome, ali ono i poznavanje njegovo postaje obavezno za sve one kojima je lečenje zanat i životni poziv i koji u narodu nose visoko zvanje lekara. ZBIRKA RECEPATA ZA MEŠAVINE I POJEDINAČNE LEKOVITE BILjKE Nekoliko prethodnih reči

Od pojave prvog izdanja ovog dela prošlo je više godina. Za to vreme lečenje lekovitim biljem dobilo je za-maha i odomaćilo se u našoj sredini više nego ikada ranije. A postiglo je već izvesnu zrelost — bilo zahvalujući rasprostranjenju naše knjige, bilo novim prilikama koje su na-stale za naš narod, ili većem interesovanju inteligentnihčlanova našeg društva za taj način lečenja. Ukratko rečeno:prvi period naučnog upoznavanja i primene je prošao i mi sad možemo preći ne samo na spremanje lekova od izdvojenih, pojedinačnih biljaka nego i na primenu većeg broja mešavina nego što ih je bilo u prva dva prethodna izdanja. Nauka to dozvoljava; razume se, samo u granicama njenih rezultata i iskustva priznatih autoriteta na tom polju. 0 tome sam se osvedočio na mnogim izvorima i na mnogim mestima; naime, da se mešavine biljaka mogu uspešno primeniti, ali samo ako su po svome delovanju slične ili jednake, ako se mogu nabaviti i ako se sve spremaju na isti način (sve kao čaj, ili sve kao kuvan čaj, odvar, ako se piju u isto vreme, tople, hladne itd.). U cilju da upotpunim svoje delo, dao sam se na posao da ovom izdanju dodam i opštu preglednu i zgodnu recep-turu kako pojedinačnih najbolih bilaka, tako i najuprošće-ngjih mešavina (jer sve zavisi od toga šta se ima pod rukom i šta se može nabaviti) za primenu kod pojedinih bolesti i grupa bolesti — kako su one izložene u tekstu, tj. trudio sam se da po istom redu, dakle paralelno, dam i recepte za njihovo lečinje. Lako se neki recept ponavl»a — od toga. nema štete. Samo se po sebi razume da sam se i ovde, pored svoga iskustva i iskustva svojih inteligentnijih pacijenata, služio i novim naučnim izvorima koji su mi stajali na raspolaganju (dr Majer i dr.), te da se čitalac ili korisnik ovoga dela može i ubuduće s punim poverenjem njime služiti. Uz ovo iznećemo sledeće napomene: Kad se u receptima odrećuje da treba da se popije cela šolja čaja — onda se to računa za odrasle, tj. za osobe preko 18 ili 20 godina; za dete do 12 godina važila bi polovina doze (1/2 šolje, praška, pilule itd.; za dete od 6 godina — treba davati 1/4 doze; za dete od 3 godine — 1/8 itd.). Pri tome treba imati u vidu da šolja sadrži obično 150—180 grama tečnosti ili deset kašika, ili petnaest polu-kašika („desertnih") ili trideset kašičica tečnosti; što znači: RECEPTI I. ZA LEČENjE OBOLENjA ORGANA ZA DISANjE 1. Kod oboljenja gornjih organa za dvsanje, koja se pojavljuju kao katari nosa, guše i„grkljana, i sa znacima kijavice, ote-žanog gutanja i promuklosti, pored uputstava i kombinacija u tekstu mogu se dodati i ovi recepti: „Trave pevača" (strižuše) ..... ) Korena od sleza (nabranog u septembru) } —. & 1 . I) grama Lista od žalfije ......... j Cveta od sitne bele rade ...... 40 grama Pomešati, potom 2 kašike ove mešavine popariti dvema šoljama klučale vode i toplom tečnošću ispirati nos ili gušu. (U nos ne ušmrkivati duboko.) 2. Protiv čestog krvarenja iz nosa: Kore od hrastovine ......... 40 grama Korena od sleza (ili korena od steže) . . 60 " * Uputstvo: Staviti 2 kašike mešavine u 300 grama vode i kuvati 15 minuta. Upotrebiti za ispiranje nosa ili kao tamponadu („fitilj") od gaze ili vate i zapušiti nozdrvu iz koje teče krv. Tampon menjati tek posle dva časa. 3. Za inhalacije — udisanje, naparivanje usled kijavice zapušenog nosa i

dušnika („kaćenje") može se primeniti: 4. Žalfija ili cvet sitne bele rade (kamilice), na ovaj način: 5. Uzima se puna kašika cveta i meće u lonac s vodom. To treba da ključa u pokloplenom loncu. Zatim se pacijent iznad lonca pokriva širokom maramom i podižući s vremena na vreme poklopac s lonca pušta paru i udiše je na usta i na nos. 6. Napomena: Ako se kod ovakvih stanja ništa nema pod rukom, može se za ispiranje nosa (ne suviše visoko) upotrebiti slana voda — 2 puta dnevno. Isto se to može primeniti i radi ispiranja guše — grgoriti. II. ZA LEČENjE OBOLjENjA GORNjIH ORGANA ZA DISANjE I PLUKA Za izbacivanje šlajma: 1. Prašak od korena ljubičice ...... 30 grama Uputstvozimat: U i pomalo na vrhu noža 3—6 puta dnevno s vodom. 2. Čaja od korena ljubičice Vode ..... Uputstvo: Uzimati 5—6 kašika dnevno. 3. Odvara od belonoge . . za 180 grama vode Sirupa od sleza dodati do Uputstvo: na 3 časa po jednu kašiku. Za izbacivanje šlajma kod bronhijalnih zapaljenja posle zapa-ljenja pduća, gnojnih bronhitisa, proširenih bronhija i truleži u plućima: 1. Prečišćenog terpentina 50 grama Uputstvo: tri puta dnevno po 10—20 kapi u vodi od kuvansp ječma (odvaru). 2. Sirupa od belog luka ........ 100 grama Uputstvo: po 1 srednju kašiku — 6 puta dnevno. 3. Pupolka od bora .......... 100 grama Uputstvo: Uzimati po 10 grama. Popariti ŠOLjOM ključale vode i piti vruće (koliko se može). 4. Ploda od miroćije ........ 1 po Ploda od anasona ......... J 30 grama Vranilove trave ......... 40 „ Uputstvo: Prokuvati 1 kašiku mešavine u šolji vode i vruće popiti. Mešavine koje ublažavaju nadražaj na katalj: 1. Miroćije (ploda) ......... Islandske mahovine* ....... po Alge karagen* .......... 25 grama Korena od sleza ......... Upugsgvo: Prokuvati 1 kašiku mešavine u šolji vode i vruće popiti (nežna stolica kao pobočno sredstvo). 2. Mrtve koprive (ili smrdljive koprive) 1 jednaki Rastavića ............ j delovi Uputstvo: Popariti šoljom ključale vode 1 kašiku meša-vine, i piti toplo. Ili istu količinu kuvati u 200 grama vode i piti mlako. * Kupiti u apoteci. 3. Još složenija mešavina: Korena od sleza ......... 1 po Blagovanja ............ 30 grama Trave od ušljame ......... 1 po Nane, lišća ........... J 10 grama Cveta od zove ili islandske mahovine MiroBije (plod) ......... „ Uputstvo: Popariti 1 kašiku mešavine šoljom klučale vode i piti

vruće. Tri puta dnevno po 1 šolju. 4. Mirođije (plod) .......... 20 grama Lista i cveta od podbela ....... 60 „ Lista od žilovlaka ......... 20 „ Uputstvo: Prokuvati 1 kašiku mešavine u šolji vode i piti vruće, 2—3 puta dnevno. III. ZA LEČENjE MAGAREđEG (VELIKOG) KAŠLjA KOD DECE 1. Tečnog ekstrakta od majkine dušice . . 100 grama Uputstvo: Uzimati 4-—6 puta dnevno po 1 kašičicu. 2. Sirupa od majkine dušice ...... 100 grama Doza: ista. 3. Cveta od zove ............ 40 grama Rosne trave ............ 20 „ Lista od žilovlaka ......... 40 „ Uputstvo: 1 kašičicu mešavine popariti malom šoljom vode i toplo popiti. 4. Divljeg ruzmarina .......... 50 grama Uputstvo: Drži se u čistom alkoholu (50 grama) 10 dana. Zatim se alkohol iscedi. To je tinktura. Petnaest grama te tinkture meša se s 85 do 100 grama šećernog sirupa. Daje se po 1/2 kašičice deci od 4 do 8 godina. Manjoj deci od 1, 2 ili 3 godine daju se manje doze: 10, 20 ili 30 kapi sirupa sa malo vode. IV. ZA LEČENjE ASTME — PLUĆNE 1. Tinkture od lobelije* 20 grama Uputstvo: Uzimati po 20 kapi za vreme napada. 2. Efedrin ili efetonin dobijaju se iz biljke ili se spremaju hemijski u laboratorijama i propisuju u vidu kolačića ili u kombinaciji s dru-gim lekovima (suvim ili u tečnosti). Primenjuju se samo kod nastupa bronhijalne astme, i po mome isku-stvu s jakom, čistom „turskom" kafom i oblaganjem ce-AOG grudnog koša slačicom ili renom (po 10 minuta). Hajdučke trave . . . Lista podbela .... Lista od šumskog sleza Cveta lavandule . . Uputstvo: 1 kašiku mešavine preliti šol»om vode i osta-viti da proključa; piti više puta dnevno. V. ZA LEČENjE TUBERKULOZE 1. Troskota .... Rastavića .... Smrdljive koprive Rosulje ..... Majkine dušice . * Lobelija je američka biljka, ali je apoteke imaju. Uputstvo: U šolju se sipa 1 kašika ove mešavine, preliJe klučalom vodom i ostavi da kisne (6—10 minuta). Pije se vruće, po 2—3 šolje dnevno. 2. Smrdljive koprive ........ 3. Rastavića ............ po 4. Hajdučke trave .......... 25 grama 5. Celera (lišće ili koren) ..... Uputstvo: Skuvati čaj od 1 kašike mešavine na šolju vode. Piti toplo, 2—3 šolje dnevno. Protiv stalnog nadražaja na kašalj 1. Korena od belog omana ........ 10 grama 'Uputstvo: Spremiti ga kao jak čaj u 200 grama vode i naliti u ispranu čistu bocu. Uzimati odatle više puta dnevno po 1—2 kašike.

Apotekari mogu spremiti lek u pilulama po ovome receptu: 2. Ekstrakta iz korena omana ...... 1,5 grama Dodati koliko treba mase za 30 pilula. Davati po 3—6 pilula dnevno (prema uzrastu). Protiv krvarenja iz pluća 1. Peteljki od imele . ........ 40 grama Rastavića ............ 1 po Troskota ............; 30 grama Uputstvo: Jedna kašika mešavine prokuva se u količini vode za jednu šolju, i to se pije preko celog dana gutljajima. 2. Lista od vrbe .......... Lista od zimzelena ........ po Krasuljka ............ | 10 grama Troskota ............. Uputstvo: Isti način spremanja i davanja kao pod 1. VI. SREDSTVA ZA ZNOJENjE 1. Cveta od lipe .... Cveta od zove .... Cveta od sitre bele rade Uputstvo: Popariti 1 kašiku cveta u šolji. Piti koliko je moguće vruće. 2. Cveta od lipe .......... Cveta od zove ......... Cveta od bele rade (sitne) ..... Vranilove trave ......... Majkine dušice ......... 'Uputstvo: Kuvan čaj — 1 kašika mešavine na šolu vode. Piti koliko se može vruće. VII. SREDSTVA PROTIV ZNOJENjA 1. Lista od žalfije (iseckanog) .... 100 grama Uputstvo: Dve kašike popariti ključalom vodom (u koli-čini jedne šolje) i to na tihoj vatri kuvati 10 minuta. Popiti uveče pre spavanja 1— 2 šolje. po 30 grama 40 „ po 25 grama 2. Žalfije ...... Blagovanja ..... Oluštene kore od oraha ili Cveta od zove .... Pr1nmena kao pod 1. 3. Sirupa od belog luka ........ 100 grama Uputstvo: Uveče, pre spavanja, po 1—2 kašike. Za lekare: a) Agaricina ........... 1 po \ Ekstrakta opijuma ........ J 0.3 grama Ekstrakta od heljde ili prosa dati koliko treba za 30 pilula. Uputstvo: Uzimati pre spavanja 1 pilulu, po potrebi i noću 1 pilulu. b) Ekstrakta beladone ......... 0,01 grama Kakaova masla ........... 2 „ 'Uputstvo: Spremiti da bude čepčić. Dati XII. Stavljati uveče po 1—2 čepčića u zadnje crevo. VIII. PROTIV JAKIH ISPLjUVAKA ILI BALA Očajnice ............. 100 grama Uputstvo: Popariti u šolji 1 kašiku ključalom vodom;

da kisne 6—10 minuta. Piti 3 šolje dnevno. Za apotekare: A1gorii ............ 0,0075 grama Napraviti 30 pilula. Uputstvo: po 1 pilulu 3 puta dnevno. Čim se zenice počnu širiti, lek obustaviti. IX. SREDSTVA ZA LEČENjE ORGANA ZA VARENjE Protiv bolesti stomaka 1. Gde je potrebno izazvati povraćanje: Korena od kopitnjaka ......... 5 grama po 40 grama 20 grama Umugstvo: Popariti šoljom kl>učale vode i zatim davati kašiku po kašiku do delovanja. 2. Gde je potrebno umiriti povraćanje: a) Spremiti čaj od nane, ohladiti ga i davati gutljaj po gutlaj ................... b) Lista i cveta od matičnjaka ...... 100 gram Uputstvo: Popariti 1 kašiku šoljom klučale vode i piti gutlajima ohlaćeno. v) Matičnjaka ........... 60 grama Nane .............. 1 po Sitne bele rade ......... J 40 grama Ova mešavina sprema se kao prethodni čaj i isto tako primenjuje. 1. Lincura a) Čiste tinkture lincure ....... 50 grama Uputstvo: Po 30 kapi u malo vode pred samo jelo — dva puta dnevno (pred ručak i večeru). b) Čiste tinkture lincure ....... 28 grama Stomačne kiseline rastvorene .... 2—5 „ 'Uputstvo: Uzeti 25—30 kapi pred ručak i večeru. Ako postoje i bolovi u stomaku, onda davati: v) Tinkture lincure ........ 25—30 grama Stomačne kiseline razblažene . . . 2—5 „ Kodeina fosfornog Uputstvo: Odrasli 25—30 kapi pre jela u malo vode — 2 puta dnevno. 2. Hmelj: a) Sitne žlezdice iz šišarica hmela (suve) „Prah ženskih cvetova" ....... 0,3 grama Uputstvo: Uzimati po jedan prašak pre jela. b) Šišarke od hmel.a za čaj ....... 10 grama Vode ............... 100 „ Uputstvo: 1—2 kašike pre jela, 3 puta dnevno. v) IVirota ............ \ Pelena .............[ po Kičice ............( 25 grama Zimzelena ............ j Uputstvo: Uzimati po 1/2 kašičice na šol»u kl.učale vode. Piti gutljaj po gutljaj pre jela. X. SREDSTVA ZA ISTERIVANjE GASOVA 1. Kima ............. 1 po Korijandra ........... | 20 grama Uputstvo: Istucati i napraviti prašak. Davati navrh roža posle jela s vodom. 2. Miroćije .........

Nane ..,........-, „. . svepo Hajdučke trave .......... ^ Kičice .......... ' Grčice (gorke deteline) . . Uputstvo: Upotrebiti kašiku mešavine za šolu proku-vanog čaja, i na 1/2 časa pre jela popiti 1/2 šolje. 3. Očajnice ......... Kičice .......... .. I po Matičnjaka ...........}„ - , ,, '20 grama Grčice (gorke deteline) ...... Šišarki od hmela ........ j Uputstvo: Spremiti kao prećašnji čaj, ali uzimati samo 2—4 kašike pre jela. 4. Miroćije ............ 1 po Kima ............. | 10 grama Matičnjaka ........... I po Kičice ............. | 40 grama Uputstvo: Popariti 1 kašiku smeše šoljom ključale vode. Dnevno popiti 2— 3 šolje posle jela. 5. Anasona ............ Majkine dušice ......... po Rastavića ............ 20 grama Pelena ............. Uputstvo: Uzeti 1 kašiku mešavine a šolju vode. Staviti na vatru da proključa. Uzimati preko celog dana gutljaj po gutljaj. XI. SREDSTVA ZA LEČENjE HRONIČNOG KATARA STOMAKA 1. Korena od vodopije ........ 1 po Orahova lista ..........) 20 grama Hajdučke trave .......... 1 po Majkine dušice ......... j 30 grama Uputstvo: Spremiti prokuvan čaj od 1 kašike mešavine na šolju vode. Piti 2—3 šolje toplog čaja dnevno — na 1/2 časa pre jela. Ako postoji i neko plućno oboljenje (bronhitis itd.), može se primeniti mešavina: Momčića i kije* ..... Hajdučke trave ..... Petrovca ......... Kima.......... . . 10 Uputstvo: Za šolju provrelog čaja uzima se 1 kašika mešavine. Dnevno se pije po 2—3 šolje pre jela. XII. SREDSTVA PROTIV PROLIVA 1. Cveta i lista belog sleza ...... Lista podbela .......... po Cveta crnog sleza ......... 25 grama Lista i korena od jagode ...... Uputstvo: 2 kašike mešavine uzimaJu se za jednu šolju pro-kuvanog čaja. Pije se kašika po kašika. 2. Cveta od zove .......... 10 grama Lista od sleza .......... 20 „ Lista od maline ......... 1 po Lista od žalfije ......... J 25 grama Troskota ............ 20 „ Uputstvo: Spravlja se čaj i pije kao i prethodna mešavina. Uzima se preko

celog dana. 2. Korena od steže .......... 40 grama 3. Hrastove kore ..'......... 60 „ Uputstvo: Kuvati 2 kašike mešavine u količini vode koja je dovolna za jednu šolju čaja. Piti gutljaj po gutljaj preko dana. 2. Semena od hrasta, iseckanog ...... 40 grama Orahova lista ........... 60 „ Uputstvo; Isti način spremanja i primanja kao i pod 2. 1 Zamenjuje senegu i ipekakuanu. 600 5. Lista od matičnjaka ........ I po Lista od nane .......... J 30 grama Cveta od sitne bele rade ...... 60 grama Uputstvo: Popariti 1 kašiku mešavine šoljom ključale vode od 150—180 grama. Piti po 1/2 šolje čaja nekoliko puta preko dana. 6. Čubra .............. 100 grama Uputstvo: Popariti šol>om klučale vode 1 kašiku i piti toplo više puta dnevno. XIII. SREDSTVA PROTIV SRDOBOLjE, DIZENTERŠE 1. Korena od steže' .......... 100 grama Uputstvo: Uzeti 1—2 kašike za jednu šolju čaja. Kuvati i nekoliko puta dnevno piti toplo. 2. Sirupa od belog luka ........ 200 grama Uputstvo: Davati više puta dnevno po jednu kašiku. XIV. SREDSTVA ZA ČIŠĆENjE 1. Snrupa od mane (soka iz korena crnog jasena) .............. 100 grama Uputstvo: Davati kašičicama deci — na svaki sat do de-lovanja. 2. Ri1rae 1atapps1ogit s1eriga1ae (iz apoteke) 25 grama Uputstvo: Dodati sirupa od mane da se napravi kašidža. Dava-ti deci po 1—2 kašičice više puta dnevno. 1 Ima je u okolini Kraljeva. 3. Sirupa od pasjakovine ........ 100 grama Uputstvo: Sok od zrnaca spremi se kao sirup. Od toga sirupa uzima se ujutru našte u šolji čaja 10—30 grama (prema jačini zatvora), ili nekoliko kašičica preko dana. 4. Odvara od kore kruišne ....... 20 grama Uputstvo: Ovu količinu kore kuvati u 200 grama vode i ukuvati je do 100 grama. Onda dodati običnog sirupa (šećernog) 50 grama. Uzimati uveče po 2—4 kašike pre spavanja. 5. Kore od krušine .........' Korena od pirevine (tucanog i očišće)po nog .......... ...-,. „ . 25 grama Hajdučke trave .......... Lišća od sene („senebleter") .... Uputstvo: Uzeti 1 kašiku mešavine na šolju vode i skuvati čaj. Piti po jednu šolju ujutru, a ako je potrebno, i uveče. 6. Ladoleža ............ 50 grama Nane ............. Kima ............. Ploda od miroćnje ........ > ,,, ** ( 10 grama Matičnjaka ........... Cveta od božura ......... Uputstvo: Ključadom vodom popariti 1 kašiku mešavine u šolji. Popiti jednu

idi dve šol»e toplog čaja pre spavanja. 7. Cveta od trna ............ 50 grama Uputstvo: Popariti jednu kašičicu cveta šoljom ključale vode. Rano ujutru i uveče popiti po 1 šolju toplog čaja. U poslednje vreme pokazalo se da atebrin — inače poznato odlično sredstvo protiv malarije — pomaže isterivanju pantljičare. XVI. ZA LEČENjE BOLESTI JETRE I ŽUČNIH PUTEVA 1. Rastavić — dugo kuvan u vodi (30 grama na 300—350 grama vode), i sve ukuvano do 1/2 količine vode — pije se mlak 2 puta dnevno, ujutru i pre spavanja. 2. Rastavića ............ 50 grama Očajnice ............. 10 „ Petrovca ............ ) po Nane .............. j 20 grama Uputstvo: Popariti 1 kašiku mešavine šoljom ključale vode. Ostaviti da stoji 6—10 minuta, i piti dva puta dnevno po šolju pre jela na 1/2 časa. 3. Korena od krušine ........ 1 Matičnjaka ........... Petrovca (list) .........}„ „ ' , \ {20 grama Nane (list) ........... Trave od ruse .......... j Uputstvo: Popariti 1 kašiku mešavine ŠOLjOM ključale vode. Ujutru i uveče piti po 1 šolju. 4. Cveta od poljskog maka (suvog) ..... 20 grama Uputstvo: Zahvatiti s dva prsta mešavine — za šolju čaja. Popariti šoljom ključale vode i piti u slučaju napada. 5. Šipak (osušeni) Umutstvo: Daje se kao kuvani čaj; ili se od ne sasvim zrelog šipka spremi pekmez i daje kašičicama 2—3 nedele, 3—4 puga dnevno. XVII. ZA LEČENjE SRČANIH BOLESTI U svojim ranijim radovima uvek sam upozoravao na to da je teško rukovati lekovima za srčane bolesti; tolika je razlika u simptomima kod pojedinih bolesnika da je nepraktično i štetno ostaviti njima izbor lekova za njihovo lečenje. Naročito u poslednje vreme, široki krug srčanih bolesnika je sklon da srčane pojave kod sebe smatra kao nervozu, pa i prave srča-ne mane stavlja u tu laku kategoriju. U stvari, to nije tako; često se ispostavlja i sasvim druga vrsta bolesti — na primer, hronično oboljenje pluća i dr., što zahteva sasvim nov pravac lečenja — drugim rečima: „srčani bolesnik" nije srčani bolesnik. S druge strane, mi se ne možemo ograničiti na ona dva osnovna leka u lečenju srčanih obolenja: digitalis i stro-fantus — kako to čine neke škole, već broj srčanih lekova treba proširiti koliko je god moguće. Iako ne možemo olako dati u ruke pacijentu taj digitalis i strofantus, da on to sam sebi spremi i po svome nahoćenju uzima ne znajući dokle i kad treba da ih uzima, možemo i treba da iskoristimo sva sredstva, dosad poznata i primenjivana, koja mogu koristiti našim srčanim bolesnicima. Mislim da je od osobite važno-sti primenjivati ih pre nego što nastupi slabost i poremećaj srčane radnje (dekompenzacija), te da se ne primenjuju „kraljevi" u srčanoj terapiji pre nego što nastupi njihov čas. Zato ćemo propustiti ovde recepte za digitalis i kombi-nacije njegove s drugim lekovima (primorskim lukom, kini-nom, sparteinom), što ulazi u domen lekara, a navešćemo samo recepte „blažih", ali psto tako efikasnih srčanih lekova, koje mogu spremiti i manje iskusni ali inteligentni pacijenti ili njihova okolina.Navešćemo sredstva protiv srčane slabosti posle zaraznih bolesti, u

slučaju sportskog srca, kod menopauze i drupnh nezgoda i nervoza — kod mlaćih i starijih.1. Tinkture đurđevka ili tinkture gorocveta daje se po 2 grama dnevno, tj. 20—40 kapi na dan, podeljeno u tri doze (potra-žiti u apoteci) 2. Korena od odoljena . . . . . Cveta od despika ...... gg. 1 PO Trave srdačice ..........},« V | 20 1rama Kima ............. Miroćije ............ j Uputstvo: Popariti 1 kašiku mešavine ŠOLjOM ključale vode. Uzimati tri puta dnevno po 1 šolju. Piti lagano. 3. Korena od odoljena ........ 10 grama Cveta od pomorandže ........ 20 „ Grčice ............. 30 „ Matičnjaka ........... 1 po Nane .............. j 20 grama Uputstvo: Popariti mešavinu šolom ključale vode. Ostaviti da kisne pola časa i piti po 1/2 šolje — 3 puta dnevno. U slučaju muke u stomaku ili pojave proliva, dozu smanjiti na 1/4 šolje. Sredstva protiv nervoze srca s ubrzanim i nepravilnim otkucajima srca' 1. Cvet od gloga kao čaj: 1 kašičica suvog cveta na 100 grama ključale vode. Piti — dva puta dnevno. 2. Kapi od glogovog cveta (potražiti u apoteci) ..... 20 grama Davati po 10—20 kapi u vodi, 3—5 puta dnevno. 3. a) Kapi od gloginja (zrelih) ...... 20 grama po 5 kapi 3—5 puta dnevno. b) Ili kuvati čaj (odvar) od ...... 15 grama u 150 grama vode od gloginja Uzimati 6 puta dnevno po 1 kašiku. Bolesniku se savetuje i da leži u toku dana. Pomešani simptomi srca i stomaka Nane (lute) ......... Nane (barske — vojvođanske) . Miroćije (ploda) ...... Anasona (ploda) ...... Kima (ploda) ....... Hajdučke trave ....... Kore od krušine ...... grama Uputstvo: 1 kašiku mešavine popariti ključalom vodom u šolji od 150 grama. Uzimati posle jela kao čaj. Sredstva protiv angine pektoris — srčanog grča Ova sredstva ne mogu zameniti hitnu primenu nitroglicerina, amilnitrita, morfina ili drugih opijumskih lekova koji momentano olakšavaju, ali kao predohrana od čestih na-pada i jačine napada mogu dati pozitivan rezultat: 1. Srdačice .... Matičnjaka . . . Kima ..... Korena od odoljena Uputstvo: Popariti u jednoj šolji klučale vode 1 kašiku mešavine. Uzeti tri puta dnevno. 2. Lista od sedefa Majkine dušice Matičnjaka 'Uputstvo: Popariti ŠOLjOM ključale vode 1 kašiku mešavine, i piti topao čaj tri puta dnevno. 3. Sedefa ............. 10 grama po 25 gram

po 30 grama 40 Matičnjaka ........... 1 Srdačice ............} „p0 ,,. ( 20 grama Majkine dušice .......... J Steže ......,..*... 30 grama Uputstvo: Isti način spremanja i uzimanja kao pod 1 i 2. Sredstva protiv arterioskleroze i povećanog krvnog pritiska 1. Cveta od gloga .......... 1 Glavice belog luka ........[ po Rastavića ............[ 25 grama Imele .............. \ Uputstvo: Jednu kašiku mešavine kuvati 1/4 časa u vodi, za jednu šolju. Ujutru i posle podne od 3 do 4 časa piti po 1 šolju. 2. Pre više godina ginekolog dr J. Fotić obratio mi je pažnju na prikaz u novoga sredstva koje sma-njuje krvni pritisak (br. 74 od 1948. godine), naime, na list od masline. To se docnije ggočelo primenjivati u širem obimu.' Prvobitno uputstvo bilo je sledeće: Kuvatn 70 listova masline u 1300 grama vode dok se kuvanjem ova količina vode ne ukuva do polovine, tj. do 650 grama (uputstvo dr Stamadijadesa). Zatim treba procediti, nasuti u bocu i dobro zatvoriti pa davati pre jela — 3 puta dnevno. Ovaj kuvani čaj (odvar) izaziva površinsko širenje krvnih sudova, širi glavne krvne sudove na srcu, a ne utiče na srčane mišiće. Pomaže bubrežnu cirkudaciju, ne deluje rćavo, pojačava mokrenje i azotemiju ne penje. Pored primene kod arterioskleroze i povećanog pritiska dobri rezultati postignuti su i kod žena u posleklimakterično doba, i kod lakih nastupa srčanog grča. • Dr Mazet (Nica) 1938, Danijel Brine i Olivijera 1939, Žardon 1942, prof. Leon Bine 1950. god., i drugi, otkrili su delovanje maslino vog lista na krvni sistem, POVOANO u mnogim pravcima. Najnovija .iskustva zahtevaju da maslinov list bude svež da se svaki put pre kuvanja preseče uzduž i popreko.Lečenje traje 15—20 dana. Može se ponoviti posle jedno-mesečne ili dvomesečne pauze. Što se tiče vremena primanja— ako stomak podnosi — moja bi priuedba bila da se ne može uzimati jedino pre jela, nego u vreme kad se pde na posao ujutru ili preko dana, pre rada po suncu, pre oddaska na žučne lebate i sastanke, a za stariji ženskn svet pre posla oko vatre. XVIII. ZA LEČENjE BOLESTI BUBREGA I MOKRABNIH PUTEVA Za pojačano mokrenje kod zapaljenja bubrega i bubrežnih tkiva 1. Brezovog lista ........... 100 grama Uputstvo: Popariti u ŠOLjI 1 kašiku lista ključalom vodom. Tome dodati navrh noža sode bikarbone. Piti po 2—3 šolje dnevno. 2. Brezovog lista najsitnije istucanog ... 50 grama Uputstvo: Uzimati po 1/2 kašike — 3 puta dnevno, s vodom. Protiv dugotrajnih (hroničnih) zapal.enja bubrega Brezovog lista .......... 60 grama Čelebi-grane ...........} po Bosiljka ............J 20 grama Uputstvo: Popariti u šolji 1 kašiku mešavine klučalom vodom. Neka postoji 6—10 minuta. Piti po 1 šolju — 3 puta dnevno. Protiv hroničnog zapaljenja bubrega s povećanim krvnim pritiskom Rastavića ............ 1 po Brezovog lista ..........) 40 1rama

Imele (drška i list) ....... 20 „ Uputstvo: Popariti u šolji 1 kašiku mešavine ključalom vodom. Uzimati 3 puta po šolu. Protiv oboljenja i zapaljenja mokraćnih kanala 1. Cveta od sleza .......... 2. Lista od mečjeg grožđa ...... 3. Žalfije............ 25 grama 4. Rastavića ............ Uputstvo: Uzeti 1 kašiku mešavine na šolju vode i skuvati čaj. Piti 3—6 puta dnevno. 2. Breze ............. I Mečjeg grožđa .......... j Konjege (slatkog korena)1 ......), 20 grama Peršuna ......... 1 Svile od kukuruza ..... Uputstvo: Spremiti kao pod 1. Piti toplo 2—3 šolje dnevno. 3. Sipanice ........... Mečjeg grožća .......... po Semena od lana .......... 25 grama Semena od krastavca ........ Uputstvo: Isti način spremanja kao pod 1 ili 2. Uzimati više puta dnevno. Protiv kamena ili peska u bubregu 1. Sok od grožđa (šira) Uputstvo: Uzimati preko dana češće po 1/2 šol»e do cele šolje. ' Koren............... 1 gram Uputstvo: Spremigi u oblandama 20 praškova. Davati po 1 prašak 3 puta dnevno dok mokraća ne pođe crvena. Protiv peska, kristala ili taloga, mokraćne soli urata ilv mnogo urata1 Čaj od loskavca (zrna) ...... 10—100 grama Uputsteo: Uzimati 3 puta dnevno po 2 kašike u vreme iz-me&u obroka (u 9, 15 časova ili pre spavanja). Protiv nelagodnosti, bolova i grčeva u mokraćnoj bešvci 1. Kore od bele (srebrnaste) topole ... 1 Korenja od barske metlice* . . . . . ( (ili hajdučke trave) 1 25 grama Korena od steže ...... ' Korena od odolena . . 'Uputstvo: Uzeti 1 kašiku mešavine na šolju vode i skuvati čaj. Više puta dnevno piti po 1—2 šolje. • 2. Svile od kukuruza ......... 100 grama Uputstvo: Spremiti čaj od toga u litru vode i piti preko dana. Kod nezadržavanja mokraće (noću, u postelji — kod dece) Divljeg bosiljka ......... po Medunike ............ 50 grama 'Uputstvo: Popariti šoljom klučale vode 1 kašiku mešavine. Davati preko dana. Protiv krvi u mokraći Korena od perunike (vinogradske ruže) 1 po Mečjeg grožđa .......... J 30 grama Troskota ............ ] po Koprive ............. | 20 grama Uputstvo: Skuvati čaj od jedne kašike mešavine na šolju vode. Uzeti više puta dnevno do stišavanja i prestanka poja-ve krvi. 2. Korena od steže ......... 60 grama Medunike ............( po Krasulka ............ | 20 grama

Uputstvo: Isto spremanje i upotreba kao pod 1. Protiv nadražaja u bešici i mokraćnom kanalu Zrnaca od hmelja .......... 0,05 grama Mlečna šećera .......... 0,2 „ Uputstvo: Toliko je potrebno za svaki prašak. Spremiti 20 praškova i davati 3—5 praškova dnevno. Sredstva koja pojačavaju mokrenje 1. Čaj od lišća belonoge ...... 10:500 grama Uputstvo: Ne sme se čaj kuvati, nego samo preliti lišće ključalom vodom. Davati po 2 šole dnevno. 2. Lista od breze ........... 100 grama Uputstvo: Spremiti čaj od 1 kašike lista na šolju vode; lodati čaju navrh noža sode bikarbone — doza: 2—3 šolje dnevno. 3. Zrna od venje ............ 50 grama Uputstvo: Istucati u prah i davati po 1/2 kašičice u vodi 3 puta dnevno. 4. Zrna od venje ............ 50 grama Uputstvo; Skuvati čaj od 1 kašike zrna na šolju vode. Uzimati 3 puta dnevno po 1 šolju. 5. Peršuna (stablo i koren) svežeg .... 50 grama Pitomog (ili divljeg) celera ...... 50 „ Upugstvo: Celu ovu količinu kuvati u 1 litru vode (15—30 minuta) i odvar sipati u bocu i dobro zapušiti. Od toga da-vati po 3 šolje dnevno. 6. Tako se može spremiti odv.ar i s gdavicama špargle. 7. Ploda od peršuna .......... 50 grama Uputstvo: Spravlja se čaj od 1 kašike semena na šolju vode. Uzimati 3 vdole dnevno. Ili: 8. Ploda od peršuna ........ Ploda od šargarepe ........ po Ploda od kima .......... 25 grama Ploda od anasona ......... Uputstvd: Spremati kao poparen čaj od 1 kašike mešavine plodova na šolju vode. Uzimati 3 puta dnevno po 1 šolju. 9. Nane (ljute) ........... \ po Korena od zečjeg trna ....... j 30 grama Zrna od venje, istucane ....... 25 „ Lista od sene .......... 15 „ Uputstvo: Skuvati čaj od 1 kašike mešavine na šolju vode. Piti 3 šol>e čaja dnevno. 10. Šipka (ploda) .......... 50 grama Zečjeg trna (korena) ........) po Venje (zrna) ........... J 25 grama 'Uputstvo: Po 1 kašika mešavine za šolju čaja. Uzimati 2—3 šole dnevno. Kod stalne nepravilnosti pulsa 1. Žutog zečjeg trna ......... 20 grama Troskota ............ j po Rastavića ............ J 25 grama Lista od breze .......... 30 'Uputstvo: Skuvati čaj od 1 kašike mešavine na šolju vode. Piti po 1 šolju — 3 puta dnevno. 2. Miroćije (ploda) ......... po Kima (ploda) .......... 10 grama Zove (cveta) ........... 20 „

. Ploda od peršuna ........ \ lo Venje ............. J 30 grama Uputstvo: Kao čaj — 3 puta dnevno po 1 šolju. 3. Žutog zečjeg trna ......... Lista od borovnice ........ po Rastavića ............ 25 grama Troskota ............ Uputstvo: Popariti 1 kašiku mešavine šoljom klučale vode. Uzimati 3 šolje dnevno. Kod vodene bolesti (usled bolesti bubrega) Proljevka ............. 50 grama Uputstvo: 1—3 grama za šoAu čaja. Uzimati našte po tri dana, sa odmorom od tri dana. XIX. ZA LEČENjE REUMATIČNIH OBOLjENjA Zglobova: kod akutnog stanja s povećanom temperaturom tela 1. Kore od kininskog drveta najsitnije iseckane .............. 1 gram Uputstvo: Davati u oblandama 3 puta dnevno po 1—2 praška. 2. Kore od vrbe isto tako najsitnije iseckane. Uputstvo: Davati po 2—3 praška odjednom — 3 puta dnevno. 3. Kore od vrbe ............ 200 grama Uputstvo: Deseti deo ove količine preliti vodom i prokuvati u 200 grama vode. Zatim procediti i taj odvar kuvati dok ne ostane 100 grama. Uzeti u toku dana. 4. Kore od crne vrbe .... ...... 200 grama Uputstvo: Spraviti i uzeti na isti način kao pod 3. 5. Ili mešavine Kore od vrbe .......... 1 po Kore od crne topole ........ | 100 grama Uputstvo: Spraviti i uzeti na isti način kao pod 3. Kod mišićnog reumatizma 1. Lista belog jasena . . . . . . . . . 100 grama Uputstvo: Popariti jednu kašiku lista šoljom ključale vode. Uzimati po 2—3 šolje dnevno. 2. Pupoljaka od bora .......... 100 grama Uputstvo: Deseti deo preliti ključalom vodom (150 grama) i u toku dana uzimati kašiku po kašiku. Ili napraviti sirup od borovih pupoljaka i uzimati 3 puta dnevno po 1 kašiku. 3. Venje (zrna) . . . . . . . . . . . . 100 grama Uputstvo: Jednu kašiku zrna prediti ključalom vodom (150 grada) i uzimati u toku dana kašikama (na 2 časa). 4. Soka od rena (sveže iscećenog) .... 100 grama Uputstvo: Uzimati po 1 kašičicu 3 puta dnevno. 5. Barskog troskota ......... Blagovanja ............ po Čelebi-grane ........... 25 grama Dubčaca ............ Uputstvo: Popariti 1 kašiku mešavine ključalom vodom u šol>i. Piti tri šole dnevno toplog čaja. Spoljna sredstva 1. Ulja ............ 200 grama Za utrljavanje 2. Alkohola od venje .......... 200 grama

Ista primena. 3. Kamfornog ulja ........... 100 grama Ista primena. 4. Kamfornog špiritusa ........ 100 grama Ista prpmena. Kupanje u lekovitom bilju 5. Zrna od venje ............ 150 grama Uputstvo: Celu količinu prokuvati u litru vode i onda uliti u kadu (ili korito) s vodom za kupanje. 6. Granja od venje ........... 200 grama Isti postupak. 7. Pupolaka od bora .......... 150 grama Isto kao pod 5. XX. ZA LEČENjE GIHTA (PODAGRE, ZGLOBOBOLjE) Kore od oljuštenog oraha(ploda) . . . [ po Kore (oljuštene) od divleg kestena . . [ 20 grama Kore od vrbe ...,.;...... 30 „ Rastavića ........... 20 „ Zrna od loskavca ......... 10 „ Uputstvo: Po jednu kašiku mešavine za šolu.čaja. Prokuvati. Uzimati po 1 šolju ujutru i uveče. XXI. ZA LEČENjE GOJAZNOSTI 1. Trave gorke kije .........[ po Slatkog korena ..........( 15 grama Korena od vodopije ........ 25 „ Lista od podbela ......... -25 „ Anasona ............ 10 „ Mirođije ............ 10 „ Uputstvo: Uzeti jednu kašiku mešavine na šolju vode. Skuvati čaj. Popiti ujutru, naštinu, toplo. Imele . . . Hajdučke trave Anasona . . . Uputstvo: Skuvati čaj od jedne kašike mešavine na šolju vode. U toku dana popiti gutlajima. XXII. SREDSTVA ZA LEČENjE ŠEĆERNE BOLESTI 1. Trave i semena od ždraljevine . . 50 grama Uputstvo: Punu kašiku nakvasiti — nasuti u šolju hladne vode. Zatim kuvati 10 minuta. Uzimati 3 šole dnevno; pre jela po jednu. 2. Mahuna od pasula (bez zrna) ...... 200 grama Uputstvo: Dve kašike isečenih mahuna kuvati u 2 šolje vode. Ukuvati do 1 šolje. Uzimati uvek po 1 šolju pre jela. U teškim slučajevima postupiti na sledeći način: celu količinu od 200 grama u 1 litru vode kuvati sve dok ne ostane 1/2 litra odvara. Razdeliti na tri dela i piti na 1/2 časa pre jela. 3. Mahuna od pasula ......... 1 po Lista od koprive .........] 10 grama Lista od breze .......... I po Lista od borovnice ........ j 20 grama Uputstvo: Skuvati čaj od jedne kašike mešavine na šolju vode. Uzimati po 1 šolju toplog čaja pre jela 2—3 puta dievno. 4. Lista od borovnice ......... 40 grama Mahuna od pasulja .......... 60 „ Uputstvo: Dve kašike mešavine i tri šolje vode kuvati dok ne ostane tečnosti za 2 šolje. Uzimati po 1 šolju pre jela, 2—3 puta dnevno.

5. Mahuna od pasulja ......... 1 po Lista od crnog duda ........ J 40 grama Bosiljka ............ 20 grama Uputstvo: Četvrtinu ove količine prokuvati u 1/2 litra vode. Kuvati 10 minuta. Ocediti i piti pre jela po jednu šolju — 3 puta dnevno. XXIII. ZA LEČENjE BOLESTI KRVI I POPRAVKU KRVNOG STANjA 1. Lista od maline .........' Cveta od lipe .......... , po Lista i cveta matičnjaka ...... —. „. , „ 20 grama Nane (ljute) ........... Imele ............. Uputstvo: 1—2 kašike mešavine popariti šoljom ključale vode i piti ujutru i uveče (po šolju-dve). 2. Lista od maline ......... Lista od crne ribizle ....... po Lista od breze .......... ,25 grama Lista od kupine ......... Uputstvo: Isti način spremanja i uzimanja kao pod 1. 3. Korena od peščanog ševara ............ Korena od vodopije ........ 30 grama Korena od podbela ........ Anasona (ploda) ......... 1 po Ploda od miroćije ........ 5 grama Uputstvo: Skuvati čaj od kašike mešavine na šolju vode. Ujutru i uveče uzimati po 1 šolju. XXIV. SREDSTVA ZA LEČENjE NERVNIH BOLESTI Lečenje nervoze, neurastenije, histerije 1. Lista od nane (ljute) ......... 60 grama Lista grčice (gorke deteline) ..... 25 „ Korena od odoljena ......... 15 ' Ševara ima vrlo mnogo vrsta (89), ali ova vrsta najviše liči na pirevinu, ima dugačko tanko i oštro lišće i klas na dugačkoj drš-ci s muškim (gornjim) i ženskim cvetovima u pazuhu, a na vrhu opet su muški. Zameljuje druge krvne „očistitele". Uputstvo: 1 kašiku mešavine popariti šolom ključale vode. Ujutru i uveče popiti po 1 šolju toplog čaja. 2. Šišarki od hmela ........( po Despika (cveta) ......... | 15 1rama Nane ............. 20 Matičnjaka ........... 50 „ Uputstvo: Primena kao pod 1. 3. Potplotuše ........... Dobričice ........... po Nane ........... ...( 25 grama Matičnjaka ........... Uputstvo: Primena kao pod 1. Samo uzimati 3 šole dnevno. 4. Crne koprive .......... 1 po . Dobričice ........... | 20 grama Sitne bele rade ......... 1 po Cveta despika .......... j 25 grama Uputstvo: Primena kao pod 1.

4. Bosiljka ............ Dobričice ........... po Nane .............. 25 grama Matičnjaka ........... Uputstvo: Primena kao pod 1. Dve šolje dnevno — tople. Protiv nesanice 1. Ulja od hmelja ....... 20 grama Uputstvo: Uzimati pre spavanja po 10 kapi na šećeru. 2. Ploda od miroćije ......... 10- grama Uputstvo: Prokuvati sve u 1/4 litra bela vina i popiti pre spavanja. Uputstvo: Popariti LIPOV cvet šoljom klučale vode i piti po 1 šolu pre spavanja. Protiv neuralgije i žigova Mogu se primeniti utrlavanja raznih zejtina: od kima, od majorana, sok od lekovitog mišinca. Izmeću ostalih sredstava upotrebljava se mast od: Mentola ............. 0,3 grama Bela vazelina ........... 30 „ Utrljati na mestu gde boli. Kao dodatak kupatilu Trinja od sena Prokuvati izvesnu količinu trinja (jednu punu osrednju torbu) u kotlu i sve izručiti u kadu ili korito s toplom vodom. Protiv epilepsije 1. Korena od božura ......... 1 po Korena od pelena ......... J 25 grama Uputstvo: Istucati mešavinu u najsitniji prah. Davati na-vrh noža 3 puta dnevno s vodom. 2. Korena od pelena ......... '25 grama Korena od odoljena ........ 1 po Cveta od sitne bele rade ...... J 15 grama Kore od cimeta .......... 10 „ Uputstvo: Praviti čaj od 1—2 kašike na šolju vode. Piti 3 puta dnevno po 1 šolju. Protiv nezadržavanja mokraće (noćnog — kod dede) 1. Hajdučke trave ........... 70 grama Cveta od veprine .......... 5 „ 3. Cveta od lipe ........... 100 grama Uputstvo: Popariti 1 kašiku mešavine šoljom ključale vode. Popiti uveče u 6 (18) časova topao čaj. Dete ne sme ležati na lećima. 2. Cveta od veprine .......... 4 grama Lista od veprine .......... 4 Vode .............. 750 „ Sirupa od limuna ......... 60 „ Uiutstvo: Najpre se list i cvet popare ključalom vodom S750 grama). To stoji 6—10 minuta. Procedi se potom kroz gusto platno, tome se doda 60 grama sirupa od limuna i pije po 1 šolja u 18 časova uveče. Protiv suvišnog polnog nagona • 1. Korena od odolena ......... 40 grama Šišarki od hmelja ......... 60 „ Uputstvo: Po 1 kašiku mešavine popariti šolom ključale vode. Uveče popiti jednu šolju — toplo. 2. Bosil»ka ............] po

Sedefa ............. J 20 grama Hmelja (šišarke) ........ 60 „ 'Uputstvo: Sprema se i upotreblava isto kao pod 1. Protiv slabog polnog nagona 1. Lista od oraha ili „ženskog lana"1 . . po Islandske mahovine ........ 20 grama Matičnjaka ."......... 1 po Salepa .............{ 30 grama Uputstvo: Jedna kašika mešavine prokuva se u vodi za čaj. Popiti jednu šolju dnevno. 1 — obična lanena zevalica XXV. ZA LEČENjE ŽENSKIH BOLESTI Radi regulisanja menstruacije i protiv bolova 1. Korena od odoljena ........ 1 po Lista od nane (ljute) ....... J 30 grama Cveta od sitne bele rade ...... 40 „ Uputstvo: Spremiti čaj od 1 kašike mešavine na šolju vode. Piti toplo nekoliko šola dnevno. 4. Očajnice ......... Kantariona ........ Kičice ............ | 20 grama Majkine dušice ...... • Blagovanja ........ Uputstvo: Uzeti 1 kašiku mešavine za šol»u čaja i prokuvati. Rano ujutru i uveče popiti po 1 šolju . Kod nedovoljne menstruacije ili odsustva njenog 1. Ploda od miroćije ........ po Slatkog korena .......... 30 grama Lista sene („senebletera") ..... 40 „ Uputstvo: Skuvati čaj od 1 kašike mešavine na šolju vode. , Uveče popiti jednu šolju toplog čaja. 5. Kore od krušine ......... 1 Hajdučke trave .......... J 30 grama Lista sene ........... 40 „ Uputstvo: Isto kao pod 1. 3. Korena belog omana ........ 1 po Korena od anasona ......... j 20 grama Smrduše (očajnice) ........ 1 po Cveta od trna .......... J 10 grama Hajdučke trave .......... 40 grama Uputstvo: Sprema se kao čaj pod 1. 4. Sedefa ............. po Bele rade ............ 20 grama Matičnjaka ............ po Ruzmarina............ 30 grama Uputstvo: Isti način spremanja i uzimanja kao pod 1. Sredstva za smanjivanje menstruacije kod prevelnkog mesečnog krvarenja 1. Trave „hoću-neću" ......... 1 po Troskota ............ | 30 grama Imele ............. 40 „ Uputstvo: Prokuvati po 1 kašiku mešavine na šolju vode. Ujutru i

uveče po 1 šolju. 2. Kore od hrastovine ........ „Hoću-neću" ........... po Hajdučke trave .......... 25 grama Korena od steže ......... Uputstvo: Skuvatičaj od 1 kašike mešavine na šolju vode. Preko dana piti 1—2 šolje gutljajima. 3. Cveta od nevena ......... 20 grama Rusomače ....... .... I po Nane (lute) ........... (40 grama Uputstvo: Isti način spremanja* i upotrebe kao pod 2. Strane biljke po receptima protiv krvarenja 1. Uputstvo: Uzimati po 30 kapi — 3 puta dnevno u vodi. (Kupiti u apoteci.) 1 — limun; 2 — lisičji rep; 3 — krastavac, a — plod; 4 — paprika, a — grančica u cvetu, b i v — plodovi. TABLA Z». 1 — jasen, a — cvet; 2 — mrtva kopriva; 3 — kesten; 4 — srdačica . Uputstvo: Davati po 20 kapi 3 puta dnevno. (Kupiti u apoteci.) Protiv posleporoćajnih krvarenja i mlitavosti materice. Uputstvo: Spremigi 20 praškova. Davati po 1 prašak — 3 puta dnevno. Sredstva protiv belog pranja Za unutarnju upotrebu: 1. Korena od lincure ........ } po Rastavića ........... 10 grama Bele mrtve koprive ........ po Troskota ............ 20 grama Rosanice (virka) ......... 30 „ Uputstvo: Skuvati čaj od 1 kašike mešavine na šolju vode. Piti preko dana gutljajima. 2. Žalfije ............ \ po Lista od ruzmarina ........ J 30 grama Hajdučke trave .......... 40 „ Uputstvo: Skuvati čaj od 1 kašike mešavine na šolju vode. Ujutru i uveče uzeti po šolju. 3. Zimzelena ............ Ladoleža (poljskog) ....... Vranilove trave ......... \ -p ' 20 grama Krasuljka ............ Hajdučke trave .......... Uputstvo: Od jedne kašike ove mešavine na šolu vode skuvati čaj. Piti po jednu šolu toplog čaja — ujutru i uveče. Za spoljnu upotrebu: Ispiranje 1. Hrastove kore ..........] po Cveta od sitne bele rade ...... J 10 grama Lista od koprive ......... 1 po Troskota ............) 30 grama Uputstvo: Uzeti 4 kašike mešavine na litar vode. Prokuvati, procediti i kad se ohladi do toplote čovečjeg tela, ispirati se. 2. Lista od oraha ........... 10 grama

Uputstvo: Isti način spremanja i isti način primene kao pod 1. 3. Ruzmarina ...........] Žalfije ............}-„ p --."•• (20 grama Hajdučke trave .......... j Hrastove kore .......... 40 „ 'Uputstvo: Isto kao pod 1. Posleporoćajno pranje Brdske krupne bele rade 100 grama Uputstvo: Poparita šoljom klučale vode jednu kašiku. Uzimati 2—3 šolje dnevno — toplo. Sredstva za pojačanje količine majčinog mleka Anasona ......... Miroćije ......... Morača .......... Vranilove trave ...... Uputstvo: Po 1 kašiku mešavine prokuvati i popiti po 1 šolju ujutru i uveče. Kod izobilja mleka u prsima Lista od oraha .......... 20 grama Lista od žalfije ......... 1 po Šišarki od hmela ........ | 40 grama 'Uputstvo: Po jednu kašiku mešavine prokuvati i ujutru i uveče popiti po 1 šolu. XXVI. SREDSTVA ZA LEČENjE KOŽNIH BOLESTI 1. Orahova lista .......... Vrhova špargle .......... po Korena (žile) od peščanog ševara . . 25 grama Korena od maslačka ........ Uputstvo: Skuvati čaj od kašike mešavine na šolju vode. Piti tri puta dnevno po 1 šolju. 2. Daninoći ............. 100 grama Uiutstvo; Jednu-dve kašike popariti šoljom klučale vode,-zatim na tihom plamenu kuvati 10 minuta. Uzimati 3 puta dnev-no po 1 ŠOLjU. 3. Od sveže iseckanog krastavca — sok uzimati po 2 ka-šike 3 puta dnevno. po 25 gram Protiv bubuljica i čireva 6. Čaj od pivskog kvasca Uputstvo: Sprema se na pari, a ne direktno s vodom na vatri. Protiv ekcema 5. Kore od hrasta Uputstvo: Sva ova količina prelije se vodom i u gvozde-nom loncu kuva dva časa. Od ovoga se uzima oko dve velike šolje i sipa u mlaku vodu u kojoj se drži i kupa ruka (ili drugi organ) najmanje jedan čas. Posle toga posipa se prostim praškom, talkom ili skrobom. Može se primeniti i kao obloga na mestu oboljenja. 6. Isto se postiže kupanjem u odvaru od orahovog lišća. Protiv vlažnog ekcema, sa svrabom i tome slično 7. Cveta od sitne bele rade ........ 20 grama Uputstvo: Popariti 1 kašiku cveta u šolji i kad se ohladi — upotrebiti kao oblogu. 8. Cveta od kamilice, sitno istucanog . .20 grama Skroba od pirinča ........ 1 po Skroba od pšenice ........( 35 grama Talka ............ 10 „

Naznačiti: za puderisanje! XXVII. HIRURŠKE BOLESTI: RANE NA KOŽI 1. Steža (koren) Uputstvo: 1—2 kašike korena steže prokuvati u vodi (na jednu šolju) i time oprati ranu i previti zavojem. 2. Tinkture veprine .......... 20 grama Uputstvo: Posuti s nekoliko kapi opranu ranu i previti. Gvojave rane 3. Čelebi-grane Žalfije . Rusomače ., Uputstvo: Isti postupak kao pod 1. Rane na cevanici s ekcemom, čirevima itd. 1. Vučje jabuke (cela biljka) ............ 100 grama Uputstvo: 2 kašike bil»ke preliti ključalom vodom, u ko AIČINI od 150 do 200 grama i zatim 10 minuta na lakoj vatri kuvati. Upotrebiti za kupanje (10—20 minuta) rane i za oblogu posle toga. XXVIII. ZA LEČENjE ZARAZNIH BOLESTI I GROZNIČAVIH STANjA Videti kod reumatičnog obolenja sa povišenom tempera-turom i recepte 1, 2, 3, 4, 5. 15 grama 10 „ 5 „ 10 „ Kore od vrbe Uputstvo: Skuvati čaj od 1 kašike mešavine na šol>u vode. Popiti u toku dana 1—3 šol>e ovog čaja — toplog. 2. Kičice ........... Lista belog jasena ......' Lista od vrbe ........ Grčice (gorke deteline) ..... Uputstvo: Sprema ee i uzima kao pod U apoteci dobija se kao:. Nosi naziv i „zmijska jabuka", „zmijski kopitnjak"; u Americi se upotreblava kao dek protiv ujeda zmije ili ujeda besnog psa, pre nego što se ode lekaru. po 0 grama 20 „ 1. Korena od lincure . ....... Korena (žile) od peščanog ševara . Kičice .. Grčice (gorke deteline) ..... po 25 grama 3. Prečišćenog terpentina 20 grama Uputsvo: Davati po 5—10 kapi 2—3 dnevno u odvaru od ječma (kod trbušnog tifusa). Radi pojačanja mokrenja i izazivanja znojenja „Čaj od pet vrsti cvetova" (Leklerka) Cveta od despika .......... 10 grama Cveta od nevena ........... 5 „ Cveta od borača ........... 5 „ Cveta od žutog zečjeg trna ....... 5 „ Cveta od daninoći ......... 5 „ Uputstvo: Popariti 1 kašiku ove mešavine šoljom ključale vode i ostaviti da postoji 10 minuta. Piti 3 puta dnevno po 1 šolju ovog čaja

ZAVRŠNI DEO Jedan od naših filozofa rekao mi je: „Ko hoće da napiše nešto savršeno — neće ga nikad napisati." U svakom slučaju, mi bismo dodali: bilo bi mu za to potrebno i više desetina godina. Pa zbog toga neka zasad ovoliko bude dosta, jer vreme prolazi, leti, a ljude treba poučiti kako da se leče i pružiti im sredstva za lečenje. Kritične godine zahtevaju to, ma delo bilo i nesavršeno. Ali uporedo s ovim i ovakvim mojim radom, ili baš zbog njega, mogu iskrsnuti u našoj sredini i javnosti druga pitanja, koja dosad nisu bila ni pokretana ozbiljno, a još manje rešavana, a to su: Prvo, pravo pojedinih ljudi da skupljaju i prodaju lekovito bile za domaće lečenje, a ne samo za trgovinu na veliko u zemlji i izvoz u inostranstvo. Drugo, spremanje takvih lica ubuduće za vršenje te profesije ili umešnosti skupljanja bilja. Na trećem mestu dolazi i pitanje o gajenju domaćeg lekovitog bilja, kao i o prenašanju i pokušajima da se kod nas gaje potrebne biljke iz tubih krajeva i sa drugih kontinenata koje mogu da se našem terenu i podneblu prilagode (proba aklimatizacije ). * Smatrao sam za potrebno da zadržim ovaj deo jer on po sadržina svojoj još nije iscrpen. I na četvrtom — bio bi red da se bar približno vidi: koliko uvozimo lekovitog bilja uopšte; kojeg ima kod nas, a kojeg nema, i koliko naša zemlja može podmiriti potrebe u takvom bilju kad bi se sav taj posao oko skuplanja divl.ih ili gajenih lekovitih biljaka organizovao, kontrolisao i sredio. Koliko ja znam, dosad nisu postojali određeni podaci. Mislim da bi oko prvog pitanja, o pravu pojedinih ludi da se zanimaju sakupljanjem i prodavanjem lekovitog bilja, bilo najviše nesporazuma, pa i borbe, jer je ono skopčano s interesima pojedinaca koji zasad imaju neku vrstu privilegija, a te proističu iz njihovih diploma. Zato ću se na tom pitanju poduže i zadržati, jer je tu reč o narodnom zdravlu i stvara se, ako ne sad odmah, a ono stvoriće se u budućnosti, nov red ljudi, čiji položaj treba unapred odrediti. Za taj red ludi predlažem naziv biloberi. 0 BILjOBERIMA I tako, ne gledajući na sav naš razvoj, biljobersko pitanje tek ima i treba da se reši i učvrsti. Ko prodaje kod nas u narodu lekovito bilje? Neke babe, neumivene žene, starci. Kako ga prodaju? U kotaricama na pi-jaci ili u nekim sandučićima, natrpanim bez reda, gde je sve bilje ispreturano, ko zna kad brano, čak i nesušeno, izloženo prašini i prevrtanju mnogih ruku. Reč nije ovde o velikoprodavnicama, već o onim sitnim. Neka niko ne misli da sam ja tu reč bukvalno izmislio, još manje skbvao. U mom rodnom kraju, letnji Sv. Jovan, Ivanjdan (24. juna po starom kalendaru), zvao se Sv. Ivan ili Sv. Jovan Biljober. Tog dana se kod nas bralo cveće, lekovito i .nelekovito, pleli se venci, kitile kuće itd. Šta je prirodnije i šta bilje odgovara duhu našeg jezika nego da za skuplače lekovitog bilja uzmemo naziv „biljober"?. Reč „travar", koja je služila za podsmeh, ne odgovara pravom stanju posla. „Travar" može prodavati travu i travke, ali bilober je poznavalac lekovitog bilja, uopšte lekovitog materijala koji daju biljke, i on već istupa kao kvalifikovano lidže za skupljalje tog lekovitog bilja. Ljudi koji se time zanimaju — ako ne računate onu hajdučku travu, žuti ravan, kičicu, pelen ili kantarion — imaju ogra-ničeno znanje o delovanju bilaka koje prodaju. Njima je glavno— zarada. Oni će vam hvaliti svoju biljku kao da od nje može žena i da rodi i da ne rodi, kako im kad zatreba. Još ih niko ne

kontroliše, niko ih ne može kontrolisati. Nije mi pozna-to da njihovo zanimanje spada u oblast briga i kontrole Ministarstva narodnog zdravlja? A sumnjam da je kogod tamo i vodio računa o toj profesiji koja ima velik i važan odnos prema narodnom zdravlju kada se uzme u obzir cela zemlja. Otuda zakon i vlasti gone samo nadrilekare. Lekari, sa svoje strane, gone takoće nadrilekare, i nikako da ih pohvataju. Ali nadrilekarstvo uopšte, a i nadrilekarstvo u oblasti lečenja bilem ne istrebluje se policijskim gonjenjem. Jer ako nekom bolesniku pomaže oblog od toplog katrana stavljen na reumatično i oteklo koleno — a za to je čuo od svog suseda ili od nadrilekara — nikakvi razlozi neće ga ubediti da nije bio u pravo što je poslušao nadrilekara ili suseda, ma ko liko njemu, nadrilekaru, platio. Nadrilekarstvo je samo prirodna pojava i posledica neprosvećenosti naroda, i ništa više. Za ovim'tek dolaze drugi razlozi. Prosvetimo narod, i n»emu neće biti potrebni nadrilekari. Pre prvog svetskog rata naše su vlasti gonile nekog tra-vara koji je po Beogradu trgovao travama. I lekari su pomagali to gonjegđe. I danas mu se smeju. Posle sam uvideo, a danas još više, koliko je to bilo pogrešno. Umesto da su lekari iz dana u dan,prosvećivali narod u pogledu delovanja lekovitog bilja i naučno razlagali šta koja biljka može učiniti, a šta ne— oni su, zaneti novom fakultetskom terapijom i fascinira-ni industrijskim lekovima, smatrali za poniženje da se za-nimaju tom materijom i ostavili su bojno polje jednom nestručnom čoveku i jednom šeretu da leče javno i tajno mnogobrojni svet. Nedavno je umro u Beogradu jedan od tih trgovaca, koji je prodavao kuvane čajeve.Potcenjivala se u našoj prostoj sredini terapija biljem, iako je pametni ludi nikada nisu napuštali.U stvari, dosta bi bilo da koji naš lekar od autoriteta napiše knjigu, kao što je na primer ova moja, pa da mnogi travari nestanu, ili bar oni glavni koji se prave važni! Knjiga dr Save Petrovića bila je odlična. A od neobrazovanih nadri-lekara svet se neće moći nikad osloboditi. Tendencija i slabost našeg obrazovanog i naučnog sveta da se brzo pokori novome nigde se nije tako jasno ispolila kao što se ispoljila u našoj farmakopeji iz 1908. godine (lekovi i propisi za njihovu čistoću, spremanje i količinu koja se sme uzeti najedanput). Iz same te knjige, koja je trebalo da bude nešto novo, vidi se koliko je ona uska i skučena, a sve zbog toga što je ogroman broj lekova od lekovitog bilja, koji su se nalazili u ranijoj farmakopeji iz 1880, bio izbačen (s ostalim lekovima više od 2!4 strane samih naziva) i meću njima su izbačeni bili i lekovi koji su u pariskoj akademiji smatrani kao specifični. Oni su se kod nas smatrali kao preživele droge. Kao da u medicini ima nečeg što je preživelo! Ima nešto što je usavršeno, ali preživelog ima malo, ako izuzmemo nečistoću. Zadatak naš nije da u ovoj knjizi polemišemo, a i prostor nam ne dopušta da nabrajamo sve biljne lekrve koji su onda bili žrtvovani modi i vremenu. Sad su oni većinom oživeli i kod nas, jer nikad nisu ni umrli u drugom svetu. Treba prosvećivati naš svet i spremati novi red bil>o-bera. Da bi naša javnost a i zakonoDavna tela bili upoznati s tim pitanjem, smatramo za potrebno da ovde iznesemo kakav je položaj bilobera u Francuskoj i kakva su tamo njihova prava i dužnosti. Na osnovu tih podataka mogao bi se i kod nas u tu svrhu uvesti izvestan zakon. Dr Batestini u, od 10. septembra 1927, izno-si kako je regulisano biljoberstvo u Francuskoj, a dr Rekli u svojoj knjizi iznosi zakon po kome se tamo stiču prava da neko bude biljober.Iz objašnjenja dr Batestinija i dr RekliJa izlazi sledeće:Niko ne mže da vrši to zanimanje ako nije pre toga bio podvrgnut ispitu u jednoj od viših škola za farmaciju:la. poznaje tačno lekovite biljke, a potom se

sa svedočanstvom da ., je sposoban za taj rad prijavi opštini gde misli da radiTaj zakonski propis potiče još iz doba revolucije, naime OA 21. žerminala XI godine i uredbe od 25. termidora godine XII (tj. 11. aprila 1803. i 13. avgusta 1805. godine). Tim se zakovom tražilo ne samo poznavanje biljaka već i znanje kako da se ove suše i čuvaju.Uslovi za dobijanje svedočanstva (ili diplome) za biljoberstvo bili su dvojaki: 1) za biljobere prve klase i 2) za bil.obere druge klase. Prva klasa imala je pravo da radi po deloj zemlji, a druga samo u onom okrugu (departmanu) u koji jje bila primljena. Tako su npr. biljoberi druge klase, koji su dobili svedočanstvo od škole za farmaciju u Parizu, imali pravo da se zanimaju bil>oberstvom samo u senskom departmavu (pariskom okrugu).Kandidati za odlazak na studije, na kojima su morali da proučavaju botaniku i da posećuju biblioteke, botaničku baštu i druge institute, morali su pored krštenice i uverenja o dobrom vladanju podnositi i druga svedočanstva, kao n dokaze o materijalnim sredstvima za studije koja su im potrebna.Žene koje su htele da studiraju biljoberstvo morale su podneti svedočanstvo o tome da li su udate ili razvedene;zatim, da imaju dozvolu muža i izvod iz crkvene knjige o braku — venčanicu.U slučaju razvoda — imale su podneti prethodno rešenje o raskidu braka ili presudu o definitivnom razvodu. Udovi-de su morale podneti umrlicu muža. Kandidati dobijaju, ra-zume se, svoje indekse, koje moraju nositi sa sobom i ne smeju da ih pozajmluju nikome;. Inače ih udaljuju iz škole.Kandidati za biljobere prve klase polažu prijemni ispit iz opštih predmeta: čitanja, pravilnog pisanja (pogrešaka pri diktiranom pisanju ne sme biti više od pet), računice i metarskog sistema. Tek pošto polože taj ispit kandidati mogu podneti molbu za prijem u školu.Kandidati moraju imati najmanje 21 godinu, i pošto se upišu i pokažu kao sposobni, polažu ispit iz svoje struke: poznavanja lekovitih biljaka, spreme za njihovo branje, sušenjei čuvanje. Kandidati osim poznavanja običnih biljaka moraju pokazati i izvesno znanje o osobinama tog bilja.Za ispitne takse i diplomu plaćalo se 100 franaka.Biljoberi druge klase ne podvrgavaju se prijemnom ispitu o opštim predmetima. Od njih se traži samo poznavanje biljaka, kako da se beru, suše i čuvaju.Ali i oni ne mogu biti mlaći ispod 21 godine. Svoje svedočanstvo moraju pokazati opštini u kojoj misle da se nastane i da rade.Biljoberi ne smeju prodavati nikakav spremljeni lek.Povodom ove poslednje odredbe zakona vodila se žučna borba izmebu apotekara i diplomiranih biljobera čitavo sto-leće i više — sve do danas. Dr Batestini je izložio peripetije te borbe, koje kainformaciju i mi treba da znamo. Pre svega, „braća-neprijateli", reč je od biljoberima i apotekarima, vode spor o tome gde je granica njihovog zanima- J dovi nja i polje rada. S jedne strane zakon kaže: Niko ne može spremati, prodavati i krčmiti nijedan lek ako nije diplomirani apotekar, a s druge daje pravo biloberima, konkurentima apo-tekara, monopol da prodaju „biljke ili delove lekovitih biljaka, domaćih, svežih i suvih" Ovako stilizovani zakoni još iz doba prve republikanske Pre n ere pokazuju kako na osnovu njih mogu da iskrsnu problemi Kas koje ni stoleće borbe nije moglo da reši. Jedino što je postalo jasno u toj uzajamnoj prepirci bilo U je da biljoberi nisu mogli da prodaju: prvo, prekomorske biljke i, drugo, otrovne bilke (rešenje kasacije tek 1891. godine), za koje su postojale naročite odredbe. . Ali, biljoberi su ostali uporni u svojoj borbi za pravo da mogu prodavati lekovite biljke, s pravom da savetuju za koje su bolesti dobre i u kojoj količini (dozi) mogu biti pri-menjene.Njihovi protivnici — apotekari — odsudno su im to odbijali. Pravo da prodaju lekovito bilje, tvrdili su oni, nije apsolutno, jer zakon kaže da niko nema pravo da krčmi lekove „osim njih". Pravo njihovo ne razlikuje se od prava bakala i drogerista, za koje zakon kaže da ne smeju prodavati

nikakav sastav niti mešavinu apotekarsku, inače se kazne sumom od 500 franaka (što je za predratno doba bila velika kazna). Znači da biljoberi mogu trgovati na veliko lekovitim biljem, ali ne smeju krčmiti na malo i prodavati kao lek.Ova dva gledišta na stvari i pravo dovodila su po unutrašnjosti do bezbrojnih sukoba i parnica pred sudovima, kako višim tako i nižim, i nigde se nije moglo postići jedin-stvo, mada je kasacija (1926. godine), da bi uklonila teškoće, donela odluku kojom se jasno odbija gledište biljoberaTim im se rešenjem kasnije ne samo zabranjivala prodaja otrovnog bilja domaćeg porekla nego im se zabranjivalo i da spravlaju bilo kakvu mešavinu bilaka koju bi ponudili kupcima, jer se ta mešavina može smatrati kao lek, a to pravo i monopol, međutim, imaju samo farmaceuti, tj. da spremaju i prodaju lekovite sastave u cilju lečenja.Pa ipak, i pored ovog kategoričnog rešenja nisu svi sudovi prilikom nastalih gonjenja biljobera stali na straiu kasacije i priznali su biljoberima pravo da prodaju bilje u lekovite svrhe, i odbili da smatraju mešavinu biljaka za apotekarske sastave, kako zbog lakoće u doziranju tako i zbog njihovog delovanja da ublažuju bol; a uz to se ne prodaju na gram nego na delove.Pravnički, dakle, nije bilo jednostavnosti u tom sporu. Kasacija je rešila jedno, ali otpor koji se izrodio posle toga izgleda da nije završio tu zakonsku borbu. Ona se prenela i u zakonodavno telo.Najzad je jedan od poslanika u skupštini, u ime Komisije za higijenu, podneo ovakvu redakciju novog zakona (17): „Svako lice koje ima svedočanstvo biljobera može držati i pro-davati sve lekovite biljke ili delove lekovitih biljaka, sveže ili isušene, pomešane ili ne, izuzimajući otrovne bilke koje su kao takve obeležene u kodeksu" (franc. farmakopeji).Ovim projektom zakona dalo se pravo biljoberima da mogu prodavati i strane biljke, neotrovne.I tu je stvar opet stala, jer je parlament bio uskoro raspušten. Kako je dale postupleno, nije mi poznato. Ali je izvan sumnje da se i kod nas u interesu narodnog zdravla mora to pitanje jednom rešiti. Po ugledu na Francusku, mi bismo mogli osnovati takoće jedan „Komitet za medicinsko bil»e" (koji je tamo ustanovljen zakonom od 3. aprila 1918, dakle još za vreme rata) pri jed-nom od ministarstava (trgovine, narodnog zdravlja ili poljo-privrede) i staviti mu u zadatak da uz pomoć pododbora u glavnim mestima u unutrašnjosti „potraži praktičan način i organizuje, razvije i pojača negovanje i branje lekovitog bilja i njihov promet u zemlji i u inostranstvu; da preduzme mere da ne budu istrebljene i da ne iščeznu divlje vrste leko-vitog bilja; da školuje berače, da stvore zajedničke (koopera-•givne) sušnice za bilje, da aklimatišu tuće, da neguju naro-čite biljke itd." Tako glasi ukaz o obrazovanju tog komiteta. „Taj će komitet", veli se dalje, „voditi računa o celokup-noj proizvodnji i berbi, o količinama koje mogu da se uvezu i potrebne su za narod, da se naću podesni putevi da tu nuždu zadovolje; najzad, pomagati stvaranje novih preduzeća i razvijati stara koja čuvaju i proizvode dobra iz lekovitog bilja." Pod ovnm poslednjim podrazumevaju se preduzeća koja proizvode ulja za drogerije, apoteke i parfimerije. Kao što je poznato, Francuska je bila i ostala prva zeml>a u pogledu proizvodnje raznih mirisa, mirišljivih sapuna i likera, a za sve to su joj potrebne esencije koje se dobijaju uglavnom iz bilja. Da bi se te potrebe zadovoljile, osnovano je bilo naknadno „Odeljenje za bilne sirovine", potrebne za drogerije, apoteke, destila-ciju i parfimeriju, koje je docnije bilo pridodato prvom ko-mitetu. Taj je komitet sastavljen bio od mnogih stručnih i zvaničnih lica, meću kojima se nalazi, osim predstavnika mi-nistarstva i lekara, apotekara i drogerista, i predstavnitrgovaca s biljnim semenom. Podaci o svemu tome mogu se naći kod Rolea i Burea. I za pet godina posle osnivanja ovih usta-nova Francuska je dostigla svoj CIA — emancipaciju.Koliko je ta oblast bila važna za

opštu ekonomiju poje-dinih država vidi se iz toga što je Nemačka dala velike fis-kalns olakšice proizvodnji i prodaji alkohola, koji se mnogo troši pri izvlačenju (spremanju) lekova iz biljaka. Zahvaluju-ći tome njihovi preparati — lekovi sa ili bez alkohola — mogli su da poplave tuća tržišta.Iako ne bismo hteli, ipak moramo misliti na to da kad--tad spremamo većinu lekova u svojoj zemlji od svog lekovitog bilja i svog alkohola, i drugo, da moramo i za drugu granu, vaćenje esencija iz bilja za lekove i druge potrebe, uglavnom mirisnu industriju, ma kako ona bila u početku nepotpuna i nesavršena, takoće stvoriti uslove da ona postane narodna v samostalnaSredstva i puteve gma da naće taj naš budući komitet i organizacije koje on stvori.azumljivo je samo po sebi da on mora odrediti i pravac za naučno ispitivanje našeg zeml»išta u fizičkom i hemij-skom pogledu, ukoliko to nedostaje, za bolje kultivisanje leko-vitog bilja, kao i da hemijski kontroliše sadržaj u lekovi-tim sastojcima našeg bilja.A ako budemo sposobni za to da bar pomognemo rasprostranjenje onog znanja i rezultata koji su postignuti u drugim zemljama — putem brošura, knjiga, biljnih biblioteka, slika itd. — te da bar teorijski budemo upoznati s napretkom te grane nauke i privrede, svakako će se kod nas naći ljudi koji će privoditi u delo nove zamisli. Možemo reći da su se takvi ljudi već našli u našoj državi. 0 GAJENjU LEKOVITOG BIL.A I 0 STATISTICI POTREBNE PROIZVODNjE KOD NAS Što se tiče trećeg i četvrtog pitanja, koja smo pomenuli napred, naime: o 'potrebi gajenja lekovitog bila i tačnijem odrećivanju potrebnih količina za potrošnju u zemlji i izvoz u inostranstvo — ta je stvar koliko složena toliko i prosta. Mi imamo, pored poljoprivrednih fakulteta, državne bo-taničke bašte, poljoprivredne škole i njihove ogledne stanice, državna dobra, rasadnike u svakom srezu i državne eko-nomije, i nama ne bi bilo teško da izvršimo opite sa svima lekovitim bilkama koje do sada nisu rasle u našoj zemlji, i da pokušamo da ih aklimatiziramo. Potrebna je samo izvesna organizacija, dobra volja i hrabrost; za godinu-dve MOGLI bismo znati na kakvom terenu i u kome mestu te tuće biljke mogu da uspevaju a da njihovo gajenje ne staje skupo. Naša zemlja dala bi dokaz o tome da na njoj bezmalo sve može roditi i sve uspevati.Gledajući biljokulturnu kartu Francuske ja sam uočio da se najviše bilja gaji i bere na jugu od Liona, u dolnni Rone i s obe njene strane, dakle u celom tom trouglu izmeću cen-tralnog masiva, Primorskih alpa i mora (kome je vrh Lion, a osnovica Sredozemno more) od Monpeljea do italijanske granice. Prema tome, sva naša Makedonija, a naročito trougao ispod Demir-Kapije, koji ima pogodnu klimu, mogao bi se uzeti za kulturu lekovitog bilja. Dojranski srez i ćevelijski srez s Marijanskim planinama nad njim mogli bi biti džinov-sko ogledno „polje" za rasad i ispitivanje svih lekovitih bi-ljaka, od stranih i egzotičnih do alpskih. Ja bih čak sav taj kraj odredio za nacionadnu botaničku baštu, kako za gajenje tako i za branje divleg dekovitog bil>a. Ali to su pojedinosti. Glavno je prenuti se i poći napred. Državne vlasti treba već da savetuju i pozivaju profesore poljoprivrede, agronomije i profesore botanike da upoznaju narod s lekovitim biljem i da o tome drže nastavu učenicima svih škoda. Još jednu stvar imam da osvetlim pre nego što završim. U toku pisanja ove knjige mnogi prijatelji, saznavši za njenu sadržinu i namenu, pitadi su šta će na to reći apotekari. Na to sam davao razne odgovore. Sada, kad je već stvar javna, imam da se pozovem samo na prof. Čirha, čuvenog struč-njaka za farmakognoziju, kome su takoće postavlana takva pitanja. On je rezultat ovog novog pokreta proverio i to saopštio u svojoj najnovijoj knjizi. On kaže, od reči do reči, ovako:

korijandar, a •— zreo plod; 2 — nana; 3 — podbel. TABLA 40. 1 — breza; 2 — bunika; 3 — kija; 4 — šafran; „Predavanje koje sam održao u Londonu, još 29. septembra 1909, s temom, (,Budućnost nauke o poznavanju lekovitog bilja') završio sam rečima ,natrag k biljkama'). Taj moj glas bio je uslišen i našao je odziva u vrlo pojačanom interesovanju za gajenje i skuplanje lekovitog bilja.Trgovačke kuće koje trguju njime izveštavaju me da je obrt kod njih porastao, a i farmakopeje (knjige sa zvaničnim državnim spiskovima dekova), i pored svojih tableta i ampula, nisu umanjile broj lekova od bilja, već su ih. štaviše, povećale. Tako je, npr., nova švajcarska farmakopeja neke domaće biljke ponovo uvela. Ali to povećano interesovanje za biljne lmsove vidi se naročito iz toga što se mnogo počelo raditi i na hemijskom i anatomskom proučavanju lekovitog bil»a. I pravi hemičari sad sudeluju u istraživanjima njegovog sa-stava. Tako je, npr., Ludvig Kreber iz Minhena, da bi upotrebi domaćih lekova uravnao put, podvrgao hemijskom pregledu, zbog prethodne orijentacije, čitav jedan red biljaka, istražujući naročito sastav njihovih tečnih iscećevina i zgustaka" (ekstrakta).Kao što smo i mi ponegde u tekstu naveli, tako i prof. Čirh kaže da mnoge biljke, koje upotrebljavaju i naučna i na-rodna medicina, dolaze u ruke fabrikanata i od njih se vraćaju u vidu kolačića i staklića za ubrizgavanje, a mnoge se pretvaraju u specijalitete. Od 1923. godine takvih ima na broju preko četrdeset — meću njima čak i brezovo lišće i koren od peršuna!Nije potrebno da dokazujem da se danas na Zapadu, kako u Francuskoj i Švajcarskoj tako i u Nemačkoj, i mnoge tako-zvane neoficinalne biljke prodaju u velikim količinama. Uglavnom, s malim izuzetkom, te biljke su sve i pomenute u našoj knjizi. One koje nisu pomenute — nisu još proučene.Ostaje još fakat da su Francuzi prvi počeli naučno pro-učavati svoje domaće biljke, iako su imali velike kolonije. Utoliko pre dužni smo i moramo činiti to i mi.Mi imamo bogato, raznovrsno podneblje i velike mogućno-sti da beremo divlje i gajimo domaće lekovito bilje. U najma-nju ruku dužni smo da ga popularišemo: da angažujemo u branjui primeni njegovoj što veći broj ludi meću apotekarima, lekarima i biljoberima u narodu — a sve u interesu podizanja narodnog zdravla i, delom, privrede.Od vraćanja medicine pojedinim biljnim lekovima biće koristi i za samu nauku, jer bogatstvo biljnih lekova medicina nije još potpuno iskoristila. Kad se medicina više nego što danas čini vrati na njih i prouči ih, a ne da juri samo za novim hemijskim lekovima, biće mnogo koristi: naći će se mnogi lekoviti sastojci koji će se moći s uspehom primenjivati.Na sreću obolelog čoveka, od pre nekoliko godina tako se i radi. Donose se biljke čak s Himalaja i Anda, kao i iz tropskih krajeva, proučavaju se i neke se već i primenjuju (ѕabain, efedrin i dr.). Vraćanje bil»nim lekovima Čirha može se smatrati kao svršena stvar.Želeći da se taj pokret i u nas razvije, ja sam u našoj zemlji, koliko su moje snage dozvoljavale, ovim svojim radom taj pokret pripomogao. Za nauku, kao i za široku praksu u narodu, to neće ostati bez koristi. Ostaje nam još dve stvari da učinimo: 1) da damo kalendar kad se pojedine biljke ili njihovi delovi beru, i 2) da sastavimo spisak najpotrebnijih biljaka za jednu domaću bilnu apoteku. To neka bude sadržina idućih glava